You are on page 1of 9

Dudit Feterli: O politikoj prirodi knjievnosti

Knjievnost uvek ima politiki karakter. Teko mi je to moram da insistiram na toj injenici, ali upravo neophodnost takvog insistiranja ukazuje na dimenzije ovog problema. Don Kits (John Keats) je jednom zamerio poeziji to eli da izvri opipljiv uticaj na nas. Cilj najveih dela amerike knjievnosti sastoji se u tome da izvre odreeni uticaj na itateljke, a taj uticaj je po svojim posledicama utoliko snaniji ba zato to je neopipljiv. I Knjievnost uvek ima politiki karakter. Teko mi je to moram da insistiram na toj injenici, ali upravo neophodnost takvog insistiranja ukazuje na dimenzije ovog problema. Don Kits (John Keats) je jednom zamerio poeziji to eli da izvri opipljiv uticaj na nas. Cilj najveih dela amerike knjievnosti sastoji se u tome da izvre odreeni uticaj na itateljke, a taj uticaj je po svojim posledicama utoliko snaniji ba zato to je neopipljiv. Jedan od glavnih razloga to je uticaj nae knjievnosti nedostupan svesti itateljki, i samim tim neopipljiv, lei upravo u njenoj prividnoj apolitinosti, u iluziji da knjievnost iskazuje univerzalne istine u oblicima iz kojih je sve to je iole lino i isto subjektivno uklonjeno ili je bar kroz umetnost preobraeno u reprezentativno. Kada se samo jedna stvarnost podstie, ozakonjuje i prenosi i kada ta ograniena vizija beskrajno insistira na svojoj sveobuhvatnosti, onda imamo neophodne uslove za stvaranje takve konfuzije svesti u kojoj neopipljivost doivljava procvat. Svrha ove knjige sastoji se upravo u tome da itateljke dovede u vezu sa drugaijom stvarnou i drugaijom vizijom te da drugaijoj subjektivnosti omogui da utie na staru univerzalnost. Preispitati amerika knjievna dela u svetlu injenice kako stavovi prema enama oblikuju njihovu formu i sadraj, znai privesti u svest ono to je u velikoj meri ostalo nesvesno i na taj nain promeniti nae razumevanje tih dela, na odnos prema njima i njihov uticaj na nas. To znai uiniti njihov uticaj opipljivim. Amerika knjievnost je muka. Prema aktuelnom kanonu klasine amerike knjievnosti, ona se, hteli mi to ili ne, mora identifikovati kao muka. Iako se tu i tamo mogu nai izuzeci od ovog uoptavanja na primer, neka pesma Emili Dikinson (Emily Dickinson) ili roman Idit Vorton (Edith Wharton) funkcija ovih izuzetaka obino se svodi na to da se zamagli rasprava i napravi zbrka oko injenice da je amerika knjievnost muka. Naa knjievnost niti ostavlja ene na miru niti im dozvoljava da u njoj uestvuju. Ona insistira na svojoj univerzalnosti, a istovremeno tu univerzalnost definie specifino mukim terminima. Paradigmom ovog fenomena moe se smatrati pria Rip Van Vinkl (Rip Van Winkle). Iako se elja za bekstvom od autoriteta, za izbegavanjem rada i donoenja vanih ivotnih odluka oigledno moe pripisati i mukarcima i enama, u Irvinovoj (Irving Washington) prii ova univerzalna elja oznaava se kao specifino muka. Dejm Van Vinkl simbolizuje rad, autoritet i odluivanje tako da je udnja za bekstvom definisana u suprotnosti prema njoj. Od Dejm Van Vinkl se mora pobei, a onaj koji bei uvek je mukarac. U Mejlerovom (Norman Mailer) romanu Ameriki san (An American Dream), fantazija o eliminisanju svih problema kroz ritual prinoenja rtve takoe je muka: rtveno jagnje je ena ili supruga dok mu ili mukarac, proien, preivljava. U takvim knjievnim delima itateljka je pridodati uesnik u dogaaju iz koga je eksplicitno iskljuena; od nje se trai da se identifikuje sa sopstvom koje se definie nasuprot njoj; od nje se, dakle, zahteva da se identifikuje protivno sebi.

Odnos itateljke prema amerikoj knjievnosti jo vie problematizuje injenica da naa knjievnost esto tei da definie ono to je specifino ameriko u njenom doivljaju i identitetu. S obzirom na muku pristrasnost koja proima ovu knjievnost, ne treba da nas udi to to se doivljaj amerikog izjednaava sa doivljajem mukog. U Ficderaldovom (Francis Scott Fitzgerald) romanuVeliki Getsbi (The Great Gatsby), pozadinu doivljaja razoarenja i izdaje u romanu predstavlja otkrivanje Amerike dok je Dejzi, koja ne ispunjava Getsbijeve nade, samo olienje simbolinog neuspeha Amerike da ostvari oekivanja iz mate onih mukaraca koji su je otkrili. Amerika je enskog roda, ali biti Amerikanac znai biti mukarac. Kvintesenciju amerikog iskustva predstavlja izdaja koju vri ena. Henri Dejms (Henry James) je zaista dobro definisao nau knjievnost, ako ne i nau kulturu, kada je za temu svog romana Bostonjanke (The Bostonians) odabrao poloaj ene, kao specifino ameriku priu. U politici knjievnosti postavlja se pitanje moi kao i u bilo kojoj drugoj politici. Biti iskljuen iz knjievnosti koja polae pravo da definie neiji identitet znai iskusiti poseban oblik nemoi i to ne samo one koja proistie iz nemogunosti da se sopstveno iskustvo artikulie, razjasni i legitimie kroz umetnost, nego je to, to je jo znaajnije, nemo koja proistie iz beskrajnog deljenja sopstva na uzajamno suprotstavljene delove. Do deljenja sopstva dolazi zbog toga to se itateljka poziva da se identifikuje kao mukarac i istovremeno podsea na injenicu da biti mukarac dakle, biti univerzalan, biti Amerikanac znai ne biti ena. Nemo ne karakterie samo enin doivljaj itanja ve isto tako opisuje sadraj itanja. Svaki od radova odabranih za ovu studiju predstavlja jednu verziju razvoja drame o mukoj moi nad enama. Konana ironija i ponienje itateljke u odnosu na ameriku knjievnost, poiva, dakle, u injenici da se od nje zahteva da se ogradi upravo od onog doivljaja koji ta knjievnost stvara. Nemo je subjekt i nemo je doivljaj, a koncepcija amerike knjievnosti zahteva da u ime svih nas govore Rip Van Vinkl, Frederik Henri, Nik Karavej i Stiven Rodek. Drama o moi u naoj knjievnosti esto je prikrivena. U prii Rip Van Vinkl, Rip se izdaje za nemonog mua, papuia, koji je manji od makovog zrna pred svojom dangrizavom Dejm. Meutim, kad se Rip vrati iz planina, ohrabren dramom enskog svrgnua kome je tamo prisustvovao, i kad otkrije da mu je ena mrtva, a da je on slobodan da uiva u onom to je oduvek eleo, nestaje i njegov preanji stav: Do avola, gospo, nisam imo zlu nameru. U prii ervuda Andersona (Sherwood Anderson) elim da znam zato, (I Want To Know Why) pitanje moi prelama se kroz traumu deaka koji otkriva ta znai biti mukarac u kulturi koja belom mukarcu daje mo nad enama, konjima i crnugama. Saoseajnija i iskrenija od Ripa, ova Andersonova pria ipak otkriva i ogranienja mate nae knjievnosti i razloge tih ogranienja. Knjievnost i umetnost mogu samo da izraavaju aljenje zbog neizbenog deaci moraju da odrastu i postanu mukarci; umetnost ne moe da ponudi alternativnu viziju mukog postojanja. Sva satkana od nostalgije, pria elim da znam zato proeta je perspektivom koje se njen autor gnua jer bi konano odbacivanje te perspektive znailo odricanje od moi. Njegovo jadikovanje ima funkciju samopovlaivanja; autor moe itaocu da prui oseanje nelagodnosti ali pri tom ne preuzima nikakvu odgovornost koja bi vodila ka promenama. To kukumavenje u potpunosti je usmereno na mukarca i registruje tragediju seksizma sa stanovita cene koju plaa mukarac. Suze nam, na kraju prie, naviru zbog deaka, a ne zbog prostitutki sa kojima e jednog dana doi u dodir. U Hotornovoj (Nathaniel Hawthorne) prii Beleg (The Birthmark) subjekt moi je eksplicitnije dat. Muka mo nad enama i sve implikacije te moi predstavljaju sr ove prie. Ejlmer ima odreene ruke da eksperimentie na Dordijani, pa i da je ubije, zato to je ona i ena i njegova supruga. Hotorn ukazuje na injenicu koliko je privlana mo koju brak donosi mukarcima, opisujui Ejlmerovo ustezanje da napusti svoju laboratoriju kao i Ejlmerovu inherentnu nelagodnost vezanu za ene i seks. Zbog ega

Ejlmer toliko eli tu mo da biva spreman da prevazie svoje prvobitno ustezanje i otpor? Ejlmer do tada nije uspeo u svojim nastojanjima da stekne onu mo koju ima Majka priroda. Dordijana mu prua priliku da nadmai prirodu tako to e ponovo stvoriti njenu tvorevinu. Ako i ne uspe u svom poduhvatu, on e opet biti pobednik jer e unititi zemaljsko ovaploenje svoje protivnice. Hotorn eli da svoj lik prikae dvolinim, te ga stavlja u uloge ljubavnika, mua i naunika da bi nam pokazao kako Ejlmer pokuava da stekne mo koja bi mu posluila kao kompenzacija za oseanje inferiornosti koje ga proima. Ali ak ni tada, ni Hotorn, kao ni Anderson, ne eli da ode korak dalje od te bolesti osim da je imenuje kao takvu. Pitanje politike polova Hotorn skriva iza sumaglice univerzalija dok ubistvo ene od strane mua zaodeva u jezik idealizma. Iako Fokneru (William Faulkner) groteska moe da poslui kao paravan na isti nain kao to idealizam slui Hotornu, pria Rua za Emili (A Rose for Emily) jo vie od Belega razotkriva temu moi mukaraca nad enama. Emilin ivot oblikovala je potpuna potinjenost ocu; zato njen in ubistva Homera Barona predstavlja reakciju, a ne akciju. Iako Emili koristi svoju mo koju joj seksistiki mit stavlja na raspolaganje, njena mo je minimalna; njena odmazda nije nikakva alternativa patrijarhatu koji nad njom vri represiju. Meutim, i Fokner, ba kao i Anderson i Hotorn, na kraju titi sebe i minira implikacije svoje analize, ne samo upotrebom groteske, to od Emili stvara ekscentrika, a ne centralni lik, ve i svojim izborom njene rtve. Time to Emili ubija nadniara sa severa, a ne sudiju Stivensa, junjakog patrijarhalnog monika, Fokner pokazuje koliko daleko je spreman da ode, zamiljajui ak i minimalan obrt moi sadran u odmazdi. Uklanjanje Homera Barona nije nikakva pretnja sistemu koji predstavlja sudija Stivens. U stvari, moda nekoliko nadniara, tu i tamo, mora biti rtvovano da bi postojei sistem i dalje funkcionisao. U romanuZbogom oruje (A Farewell to Arms), pitanje moi potpuno se prikriva mitologijom, jezikom i strukturom romantine ljubavi kao i prizivanjem apstraktnog, iako pakosnog, termina oni iji je cilj da slome dobre, lepe i hrabre. Ali slomljena je hrabra Katarina; na kraju romana Katarina je mrtva, a Frederik je iv, u emu se i ogleda nepogreiva slinost sa priama Rip Van Vinkl i Beleg. Iako scena u bolnici podsea na Ejlmerovu poslednju posetu Dordijani u njenim odajama, Hemingvej (Ernest Hemingway), za razliku od Hotorna, udaljava svog protagonistu od uzroka smrti svoje junakinje, nalazei uzrok Katarinine smrti ne samo u njima ve i u njenoj biologiji. Frederik preivljava godine rata, ozbiljne povrede, opasnost oajnikog povlaenja i mogunost da ga ubije sopstvena vojska; Katarina umire na prvom poroaju. Iz toga jasno proistie da je biologija sudbina. Meutim, Katarina je isto toliko i rtveno jagnje kao to su to Dejm Vinkl, Dordijana, Dejzi Fej i Debora Rodek. Da bi Frederik preiveo, osloboen nepodnoljivog tereta koji predstavljaju brak, porodica i oinstvo, a da njegova vizija o sebi kao o herojskoj rtvi kosmikog antagonizma ostane netaknuta, Katarina mora da umre. Frederikove potrebe odluuju o Katarininoj sudbini. On je, u stvari, njen ubica. Zbog velike privlanosti fenomena bogatstva, u Velikom Getsbiju vidljivo je izuzetno interesovanje njegovog autora za pitanje moi. U sutinski mukoj drami o tome kako siromani deak postaje bogat, vlasnitvo nad enama priziva se kao pokazatelj moi. Najmoniji deak je onaj koji poseduje Dejzi Fej. Ali kad bogati deak, uplaen na kraju za svoju teritoriju, ponovo preuzme tu devojku i kad pitanjem: Ko je on, oduzme siromanom deaku njegovu varljivu mo, pokretaki duh prie ne usmerava se protiv bogatog deaka ve protiv devojke koja odbacujui siromanog deaka razotkriva njegovu nemo. Borba za mo izmeu mukaraca skree se u bezbednije i izvesnije vode, a njena posledica je poznato iskazivanje muke moi nad enama. Ta demonstracija muke moi nije, meutim, samo rezultat vee bezbednosti kad se gnev upravlja prema enama, a ne prema mukarcima. Ona takoe proistie iz injenice da ak i najsiromaniji mukarac dobija neto od sistema u kome su sve ene na nekom

nivou njegovi podanici. Taj siromani mukarac se, umesto da napadne mukarce koji predstavljaju taj sistem i koji su njegovo olienje, identifikuje sa njima i stie svoje oseanje moi kroz prevlast nad enama. Ne treba, shodno tome, da nas iznenadi injenica to drama uVelikom Getsbiju ukljuuje napad na Dejzi, ije sistematsko srozavanje od luksuznog predmeta Getsbijeve romantine enje do sluajnog ubice Mirtl Vilson prua tanu meru moi koja je dostupna najmanje monom mukarcu. Svojim izborom scene, konteksta i situacije, Henri Dejms se u Bostonjankamadirektno sukobljava sa neprijateljskom prirodom odnosa izmeu mukaraca i ena i u tom ratu vidi dominantne karakteristike amerike kulture. Njegovo potenje daje nam priliku za razjanjavanje, a ne za konfuziju svesti, i nudi dobrodoli predah od obmana kojima pribegavaju ostali pisci. Meutim, iako tano oznaena, drama je i dalje ista. Roman Bostonjanke predstavlja neumitnu demonstraciju veliine moi mukarca kao klase, ali i duboku analizu izvora njihove moi nad enama kao klasom. No, iako Dejms jadikuje zbog tlaenja ena, a jadikuje zbog posledica koje to tlaenje ostavlja na enama, on ga ipak smatra neizbenim. Bostonjanke su nekakva krajnja taka u knjievnom istraivanju polne i klasne moi; bilo bi nemogue jasnije videti i dublje oseati, a ipak i dalje biti ubeen kako je patrijarhat neizbean. U ovom Dejmsovom romanu zaista postoji latentno revolucionarno oseanje; i mada bi sam Dejms bio poslednji koji bi takvu revoluciju podrao, s obzirom na svoju daleko veu zainteresovanost za artikulisanje i romansiranje traginih elemenata u enskoj nemoi, Bostonjanke daju materijal za analizu amerike drutvene stvarnosti to je ve poetak promene. Ameriki san Normana Mejlera predstavlja drugaiju krajnju taku. Mejler je u celosti oaran injenicom to seksizam mukarcima omoguava da steknu mo, apsolutno je ubeen da je u opasnosti da tu mo izgubi, te je stoga potpuno posveen aktivnostima koje e mu omoguiti da je po svaku cenu zadri. Nemogue je zamisliti pomamniju privrenost ouvanju muke moi od Mejlerove. U Amerikom snu celokupan sadraj romana sveden je na prikazivanje mukareve moi nad enom, a Mejler, da bi razvio i legitimisao taj in, upotrebljava svaku kategoriju koja moe da mu bude od koristi pa makar to bila i opsena razrada mita o enskoj moi. Napor prisutan u Mejlerovom radu da se to pitanje prikrije, da se stvarnost prerui i da se svest dovede u stanje konfuzije toliko je sumanut da njegove antiteze, kojima eli da potkrepi svoje teze, postaju, u stvari, njegova poruka dok njegova konfuzija stvara prizore od kojih nas podilaze marci. Ako nas Bostonjanke podstiu da preuredimo Dejmsov idejni sklop tako da ono to je njemu neizbeno nama postane izbeno, Ameriki san nas podstie da u potpunosti eliminiemo Mejlerov idejni sklop i ponemo iz poetka. Iza njegove pomame postoji samo potpuna munina, duhovni zamor i duboka spremnost da se odustane od iscrpljujue, morbidne i gnusne borbe. Kod Mejlera, drama o moi opisuje pun krug. Koliko god da je Mejler najvei seksista meu piscima, on nas najvie i oslobaa, a polazei od njega moda je mogue stvoriti neto novo. II Ali ta da kaem o samoj Politici polova (Sexual Politics)? Kejt Milet (Kate Millett) se prihvatila zadatka koji smatram izuzetno korisnim: posmatrala je izvesne dogaaje ili knjievna dela sa neoekivanog, ak zapanjujueg stanovita. Miletova nas nikad ne navodi na pomisao da je njena analiza bilo kog dela koje analizira dovoljna. Njen cilj je da pomeri itaoca sa povlaenog poloaja na kome je dugo boravio i da ga primora da ivot i knjievnost pogleda iz novog ugla. Ona ne eli da kae poslednju re ni o jednom piscu, ve eli da upotrebi potpuno novu re, neobinu i do tada malo korienu. Prvi put se od nas trai da posmatramo knjievnost kao ene jer smo mi, mukarci, ene i doktori nauka, oduvek itali knjievnost kao mukarci. Svako moe da ukae na izvesna prenaglaavanja u nainu na koji Meletova ita Lorensa (Lawrence), Staljina ili Evripida.

Pa ta? Mi smo pustili korenje na naem povlaenom poloaju i potrebno nas je presaditi to je uvek opasno jer podrazumeva nasilje i moguu smrt. Kerolin Hajlbrun (Carolyn Heilbrun)1 Metod koji nam je potreban nije metod korelacije ve osobaanja. ak se i termin metod mora ponovo protumaiti i, u stvari, istrgnuti iz svog uobiajenog semantikog polja, zato to kreativnost koja se raa kod ena svakako nije puki cerebralni proces. Da bi se razumele implikacije ovog procesa neophodno je shvatiti fundamentalnu injenicu da je nama, enama, ukradena moimenovanja. Mi nismo mogle slobodno da koristimo svoju sopstvenu mo da bismo imenovale sebe, svet ili Boga. Staro imenovanje nije bilo rezultat dijaloga ta injenica se neoprezno priznaje u jednoj prii iz Postanja, kad Adam daje imena ivotinjama i eni. ene sada shvataju da je univerzalno nametanje imena od strane mukaraca pogreno zato to je pristrasno. To znai da su neodgovarajue rei smatrane odgovarajuim. Meri Dejli (Mary Daly)2 Re-vizija postupak osvrtanja unazad, sagledavanja stvari novim oima, ulazak u stari tekst iz novog kritikog usmerenja za nas znai vie od poglavlja u kulturnoj istoriji: to je in preivljavanja. Sve dok ne uspemo da shvatimo okolnosti u kojima se nalazimo, neemo moi da spoznamo sebe. Taj nagon za samospoznajom vaniji je eni od traganja za identitetom: on je deo njenog odbijanja da prihvati samounitenje u svetu kojim vlada mukarac. Radikalna kritika knjievnosti, feministika u svojim pobudama, prvo bi sagledala neko delo u svetlosti injenice kako mi ivimo, kako smo ivele, kako smo nauene da sebe zamiljamo, kako nas je na jezik uhvatio u klopku i kako nas je oslobodio; i kako moemo poeti da uviamo i, shodno tome, kako moemo poeti da ivimo iznova. Adrijen Ri (Adrienne Rich)3 Kultura koja sebi ne dozvoljava da jasno sagleda ono to je kroz univerzalni pristup koji prua umetnost oigledno, jeste kultura tragine obmane koja teko moe da opstane. Sintija Ozik (Cynthia Ozick)4 Kad neki sistem moi u potpunosti funkcionie, retko mu je potrebno da o sebi govori glasno; kad se njegov mehanizam otkriva i dovodi u pitanje, on postaje ne samo podloan diskusiji ve i promeni. Kejt Milet5 Svest je mo. Stvoriti novo razumevanje nae knjievnosti znai omoguiti novi uticaj te knjievnosti na nas. A omoguiti neki novi uticaj znai stvoriti uslove za menjanje kulture koju ta knjievnost odraava. Razotkriti i osporiti postojei kompleks ideja i mitova o enama i mukarcima u naem drutvu, koji je potvren u naoj knjievnosti, znai uiniti sistem moi ovaploen u knjievnosti ne samo podlonim raspravi nego i promeni. Takvo osporavanje i razotkrivanje moe, naravno, izvriti samo radikalno drugaija svest od one koja tu knjievnost proima. Takav zatvoren sistem ne moe se otvoriti iznutra ve samo spolja. U taj sistem se mora ui sa stanovita koje dovodi u pitanje njegove vrednosti i pretpostavke i koje ima svoj interes da privede svesti upravo ono to ta knjievnost eli da sakrije. Feministika kritika prua takvo stanovite i oliava takvu svest. Elizabet Hempsten (Elizabeth Hampsten), u eseju enska mapa lirske poezije (A Womans Map of Lyric Poetry), poto prethodno u celosti citira pesmu Tomasa Kempiona (Thomas Campion) Moja ljupka Lezbija (My Sweetest Lesbia), pita: Kakvu korist od toga ima Lezbija?6 Odgovor na ovo pitanje predstavlja temu pomenutog eseja Elizabet

Hempsten, a odgovor je, naravno, da nema nikakvu. Ali u njenom pitanju podrazumeva se i jo jedan odgovor da neko ima veliku korist. Kao to nas Lilijan Robinson (Lillian Robinson) podsea, i, uvek, cui bono ko ima koristi?7 Pitanje ko ima koristi i na koji nain, jeste pitanje od presudnog znaaja zato to nas pokuaj da na njega odgovorimo direktno vodi razumevanju funkcionisanja knjievne politike polova. Funkcija se esto najbolje prepoznaje po svojoj posledici. Iako je kastratorska kuka jedan od najupornijih knjievnih stereotipa, u kulturnoj stvarnosti ne dolazi do kastracije mukaraca od strane ena ve doimaskulinizacije ena od strane mukaraca. ene se, kao itateljke, profesorke i naunice, ue da razmiljaju kao mukarci, da se identifikuju sa mukim stanovitem i da, kao uobiajen i legitiman, prihvate muki sistem vrednosti u kome je mizoginija jedan od centralnih principa. Jedan od najranijih opisa fenomena imaskulinizacije, u kome se u stvari zauzima stav prema njemu, predstavlja lanak Ilejn ouvolter (Elaine Showalter) pod nazivom ene i program nastave iz knjievnosti (Women and the Literary Curriculum). U uvodu ovog lanka Ilejn ouvolter daje hipotetinu verziju programa nastave iz knjievnosti sa kojim se suoava prosena mlada ena koja se upie na fakultet: Ona e na prvoj godini verovatno uiti o knjievnosti i pisanju, a tekstovi na njenom kursu bie odabrani vie po svojoj podesnosti, ili po svom znaaju, ili po svojoj moi da angauju panju italaca nego po apsolutnoj vrednosti koju zauzimaju u knjievnom kanonu. Tako bi ta mlada studentkinja mogla dobiti da proita bilo koji od tekstova koji su nedavno priloeni za kurs engleske knjievnosti na prvoj godini studija: neku antologiju eseja, moda neto kaoOdgovoran mukarac, za studenta koji eli da se knjievnost bavi svetom u kome on ivi, ili ivot mukaraca, ili Mukarac u krizi: perspektive pojedinca injegovog sveta, ili opet, Reprezentativni mukarci: kultuni heroji naeg vremena, i kom trideset tri mukarca predstavljaju kategorije heroizma kao to su pisac, pesnik, dramski pisac, umetnik i guru, dok su jedine dve ene ukljuene u knjigu glumica Elizabet Tejlor (Elizabeth Taylor) i egzistencijalistika heroina aklina Onazis (Jacqueline Onassis)... Na kraju prve godine studija, studentkinja e nauiti neto o intelektualnoj neutralnosti; ona e, u stvari, nauiti da razmilja kao mukarac.8 Analiza procesa imaskulinizacije koju daje Ilejn ouvolter pokree jedno sutinsko pitanje: Kako ovo dugotrajno poduavanje utie na to da studentkinje stvore negativnu sliku o sebi i da izgube samopouzdanje? Odgovor je da se kod njih stvara mrnja prema sebi i sumnja u sebe: ene su otuene od sopstvenog iskustva i nesposobne da uoe njegov oblik i autentinost... od njih se oekuje da se kao itateljke identifikuju s mukim iskustvom i mukom perspektivom koja se prikazuje kao ljudska... Poto ne veruju u validnost sopstvenih percepcija i doivljaja jer retko vide da su oni potvreni u knjievnosti ili prihvaeni u kritici, zato se udimo to su studentkinje tako esto plaljive, oprezne i nesigurne kad ih podstiemo da samostalno razmiljaju?9 Iskustvo imaskulinizacije nalazi se i u sreditu lanka Li Edvardz (Lee Edwards) pod naslovom ene, energija i Midlmar (Women, Energy and Middlemarch) Sumirajui svoje iskustvo, Edvardzova zakljuuje: Tako sam ja, kao i veina ena, prola kroz svoje celokupno obrazovanje i kao studentkinja i kao profesorka poput izofreniarke, a nimalo lako ne koristim taj termin jer je ludilo udan ali logian zavretak naeg obrazovanja. Zamiljajui sebe kao mukarca, pokuala sam sebe da pretvorim u mukarca. Iako sam znala da nisam mukarac, inilo mi se da ne mogu da uinim nita da bi to drugo postalo kritiki stvarno. Edvardzova proiruje svoju analizu povezujui ovo stanje sa posledicama stereotipnog prikazivanja ena u knjievnosti: Rekla sam jednostavno, i uglavnom tiho da, poto ni te ene niti bilo koje ene koje sam upoznala u knjievnim delima nemaju mnogo veze sa ivotom koji ja vodim ili bih elela da vodim, ni ja nisam ensko. Otuena od ena koje sam najee sretala u

knjievnim delima, ja sam ih mentalno svrstavala u kategorije obeleene kao bljutave heroine, seksepilne heroine koje su ostale ive ili avolske heroine koje unitavaju mukarce. Kao klasifikatorka, ja sam, moda, bila u nekoj drugoj kategoriji, sama, sve nadajui se da sam u nekoj iznad njih.10 ena je intelektualno mukarac, a polno ena; u stvari, tako omuevljena nije niko i ne spada nigde. Jasno je, dakle, da feministika kritiarka prvo mora da postane itateljka koja odoleva, a ne itateljka koja pristaje, i da tim odbijanjem da pristane zapone proces isterivanja mukog uma koji je u nas usaen. Posledica ovog egzorcizma jeste stvaranje, da se posluim reima Adrijene Ri, re-vizije ina osvrtanja unazad, sagledavanja stvari novim oima, ulaska u tekst iz novog kritikog usmerenja. Posledica ove re-vizije ogledae se u tome to se knjige vie nee itati kao do sada i to e na taj nain izgubiti mo da nas, bez naeg znanja, uvlae u svoje mree. Iako ene oigledno ne mogu ponovo da napiu knjievna dela da bi ta knjievna dela postala naa zbog injenice da odraavaju nau stvarnost, mi moemo tano imenovati onu stvarnost koju ta knjievna dela zaista odraavaju i tako preobratiti knjievnu kritiku od zatvorenog razgovora u aktivan dijalog. Zbog toga to enama omoguava da steknu tu mo imenovanja stvarnosti, feministika kritika je revolucionarna. Znaaj takve moi oigledan je kad uzmemo u obzir snagu tabua koji joj se suprotstavljaju: Ne dozvoljavam nijednoj eni da poduava... ona treba da uti. Sveti Pavle Po talmudskom pravu mukarac moe da se razvede od ene iji se glas uje do susednog stana. ekspir (Shakespeare) kae: Njen glas je bio tako mek, /Nean i tih divna stvar kod ene. Jejts (Yeats) nastavlja: ene koje sam birao govorile su umilno i tiho / A ipak su kritikovale. Samjuel Beket (Samuel Beckett) pogaa kakvo e biti poslednje muenje, Najgore: moda enski glas, nisam se toga setio, moda e angaovati neki sopran. Meri Elman (Mary Ellman)11 Doivljaj iz razreda kada sam iskazala svoje nezadovoljstvo jo uvek mi se vraa u komarnim snovima. Sve dok mi se lice nije ukoilo i mozak zaledio, govorili su mi da sam istunica, i, to je jo gore, da sam neosetljiva jer namerno dramu itam pogreno kako bih dokazala svoju tezu koja je pogrena i u delu i sama po sebi. Li Edvardz12 Doivljaj koji Edvardzova opisuje odnosi se na njen pokuaj da iznese svoje tumaenje Kleopatre, ekspirovog lika, i deo je zajednikog pamenja veine nas koje smo postale feministike kritiarke. Mnoge od nas nikad nisu progovorile; one koje su to uinile bivale su brzo uutkane. Potreba da se o nekim stvarima ne razmilja i ne govori otkriva nam njihov znaaj. Feministika kritika predstavlja otkrivanje i ponovno pronalaenje jedinstvenog glasa, jedinstvenog monog glasa koji je sposoban da uravnotei one druge glasove, a to je tako potresno opisala Silvija Plat (Sylvia Plath) u svom romanuStakleno zvono (The Bell Jar) koji govori o nama i obraa se nama, ali nikada ne govori u nae ime. III Osam dela koja analiziram u ovoj knjizi izabrala sam zbog njihovog pojedinanog znaaja, reprezentativne vrednosti i kolektivnog potencijala. Ta dela su meusobno povezana tako da se uzajamno objanjavaju i osvetljavaju, stvarajui dramatinu celinu

ije znaenje prevazilazi puki zbir delova. Ovih osam dela reprezentativno je za mnogo vei korpus knjievnih tvorevina; njihov pojedinani i kolektivni uticaj esto se moe zapaziti i u drugim delima. etiri prie ine celinu, kao to je sluaj i sa etiri romana. Ove celine dalje se dele u parove. RipVan Vinkl i elim da znam zato jesu sline prie koje se usredsreuju na strah od odrastanja i otpor koji likovi pruaju tom procesu. Vrednost Andersonove prie poiva uglavnom u tome to ona baca svetlost na Irvinovu priu jer otvoreno iskazuje strah od polnosti koji je u Ripu samo nagoveten, ali i to panju usredsreuje na strategiju skretanja neprijateljstva sa mukaraca na ene. Beleg i Rua za Emili u velikoj meri su srodne studije o posledicama odrastanja i, preutno, o razlozima za pruanje otpora odrastanju. U obema priama seksualna elja dovodi do smrti. Jo je znaajnije to to one predstavljaju briljantne analize onog polnog ili klasnog neprijateljstva koje ini sutinu patrijarhalne kulture, a na kom se telji identitet odraslog mukarca koji se deak iz Andersonove prie ustee da prihvati. Beleg je pria o tome kako da ubijete enu i ostanete nekanjeni; Rua za Emili je pria o tome kako sistem koji vam omoguava da ubijete svoju enu omoguava vaoj eni da ubije vas. I Zbogom oruje i Veliki Getsbi su prie o ljubavi. One zajedno pokazuju viestruku upotrebu mita romantine ljubavi u ouvanju muke moi. Pored toga, oba ova romana razrauju funkciju rtvenog jagnjeta koja je oigledna u priama Rip Van Vinkl i Beleg. Upadljivije povezujui temu ljubavi sa temom moi, Ficderald u Velikom Getsbiju privodi blie svesti ono neprijateljstvo koje Hemingvej u romanu Zbogom oruje pokuava da prerui i sakrije. RomaniBostonjanke i Ameriki san predstavljaju najneverovatniji i moda najfascinantniji par. Iz oba romana je uklonjen paravan romantine ljubavi, te se pitanju moi pristupa direktno. Dejmsov roman opisuje jednu drutvenu realnost muku mo i ensku nemo koju Mejler porie, stvarajui drutveni mit o enskoj moi i mukoj nemoi koja tu realnost izvre. Konano se, meutim, cilj Mejlerovog mita sastoji u tome da odri upravo onu realnost koju porie. Bostonjanke razotkrivaju strategiju Amerikog sna, stavljajui na uvid ogromnu dokumentaciju o represiji koja se vri nad enama dok Ameriki sandaje politiki odgovor na neizbenost koja se zagovara u Bostonjankama, svojom snanom, mada nemarnom, demonstracijom injenice da tlaenje ena nije posledica biologije ve mukareve potrebe da tlai. Ovaj niz pria i romana ureen je po skali rastue sloenosti, rastue svesti i rastueg feministikog saoseanja i uvida. Tako se ove prie kreu od crno-bele karakterizacije prisutne u prii Rip Van Vinkl, koja je data u formi naivne basne gde imamo junaka i njegovog protivnika, ka sloenosti prie kao to je Rua za Emili ija nas radnja prisiljava da u svest propustimo polno nasilje i od nas zahteva da imamo razumevanje za nekadanjeg nitkova. U romanima dolazi do slinog kretanja. U romanu Zbogom oruje karakterizacija je podjednako uproena, preruena i neprijateljski intonirana kao to je sluaj u prii Rip Van Vinkl; u stvari ova dva dela imaju mnogo slinosti, a jedna od njih je uspavani junak koji ivi u uverenju da su ene ruan san i da e nestati ako mukarac dovoljno dugo ostane u krevetu. Saoseanje i sloenost svesti uBostonjankama jo je vea nego u Rui za Emili, a samo je prevazilazi mata u Amerikom snu koji je feministiki ali ne zbog namere autora ve upravo zbog odsustva te namere. Meutim, odluka da Ameriki san bude delo kojim se ova analiza zavrava ne proistie samo iz poloaja tog romana na skali sloenosti. Ameriki san je Rip Van Vinkl napisan sto pedeset godina kasnije i svakako mnogo eim jezikom, ali to je potpuno ista pria. Na taj nain imaskulinizujua mata amerike knjievnosti od Rip Van Vinkla doAmerikog sna prelazi dugaak put koji se na kraju pokazuje kao krug. Ovo naporedno postojanje poetka i kraja najotrije razotkriva tu krunu prirodu koncepcije nae knjievnosti koja definie granice njene mate, a oigledna je kako u samim delima i u njihovoj interakciji. Poput trkakog konja koga deak iz Andersonove

prie toliko voli, i mata koja proima nau klasinu ameriku knjievnost beskrajno krui jednom te istom stazom jer ne moe, zato to ne eli, da prekine trku. Prevela Dragana Starevi Izvor: Judith Fetterley, Introduction from The Resisting Reader: A Feminist Approachto American Fiction, Feminisms, ed. By Robyn R. Warhol and Diane Price Herndl, Rutgers Universty Press, New Bruns-wick, New Jersey, 1993, 492-508. Preuzeto: Genero, broj 1, 2002. -----------------1) Carolyn Heilbrun, Milletts Sexual Politics: A Year Later, Aphra 2 (Summer 1971), 39. 2) Mary Daly, Beyond God the Father: Toward a Philosophy of Womens Liberation (Boston: Beacon, 1973), 8. 3) Adrenne Rich, When We Dead Awaken: Writing as Re-Vision, College English 34 (1972), 18. 4) Cynthia Ozick, Women and Creativity: The Demise of the Dancing Dog, Motive 29 (1969); ponovo tampano u Woman in Sexist Society, ed. Vivian Gornick and Barbara Moran (New York: Signet New American Library, 1972), 450. 5) Kate Millett, Sexual Politics (Garden City: Doubleday, 1970), 58. 6) College English 34 (1973), 1075. 7) Dwelling in Decencies: Radical Criticism and the Feminist Perspective, College English 32 (1971), 887; ponovo tampano u Sex, Class, and Culture (Bloomington: Indiana University Press, 1978), 16. 8) College English 32 (1971), 855. 9) Ibid. 856-57. 10) Massachusetts Review 13 (1972), 226, 227. 11) Thinking About Women (New York: Harcourt Brace Jovanovich, 1968.), 149-50. 12) Edwards, 230. Ovo je uvodno poglavlje knjige The Resisting Reader: A Feminist Approach to American Fiction, Indiana University Press, Bloomington and London, 1978. (Prim. prev.)