You are on page 1of 20

33.

Poslovna kultura Rusije


Rusija je najvea drava na svetu, pokrivajui skoro dvostruko veu teritoriju od Kanade, Kine, ili SAD. Po broju stanovnika je sedma na svetu, posle Kine, Indije, SAD, Indonezije, Brazila i Pakistana Glavnigrad: Moskva Slubeni jezik: ruski Vlada: Savezna republika, predsednik Dmitrij Medvedev, Premijer Vladimir Putin Nezavisnost: osnivanje Rusije 862., osnivanje RSFSR 7. novembar 1917., raspad Sovjetskog Saveza 26. decembar 1991. Povrina: 17.075.200 km, voda (%) 13 Valuta: ruska rublja Rusija je zemlja u tranziciji koja je zahvaljujui velikoj populaciji jedno veliko i jo uvek nezasieno trite. Tei brzom ekonomskom razvoju i predstavlja izazov za ulaganje velikom broju stranih kompanija. poeljno je poslovni sastanak zakazati dovoljno vremena unapred kako bi se sastanak mogao potvrditi vie puta. Neophodna je preciznost kod ugovaranja ali i fleksibilnost jer su promene termina sastanka este. Rusima je uobiajeno da kasne sat ili dva na sastanak za pregovaranje je potrebno poneti svu dokumentaciju i nastojati da se razgovor vodi sa ljudima koji su na vioj poziciji jer novim klijentima alju ljude koji nemaju ovlaenja za donoenje odluka prilikom zakljuivanja ugovora poeljno je imati osobu koja je ekspert za ruski zakon jer su prisutne promene u toku konverzacije bitno je zapamtiti titulu osobe sa kojom se razgovara. Osobe u Rusiji imaju 3 imena: prvo se dobija roenjem, srednje je verzija oevog sa odgovarajuim sufiksom (sin od ili erka od) i poslednje je oevo prezime razmena vizitkarti je neophodna, potrebno je sa druge strane da bude na ruskom a pored imena i prezimena potrebna je i titula u poslovnoj korespodenciji poeljno je da sva pisma budu prevedena na ruski jezik jer e tako biti brze primljena i prosleena. Adresa u Rusuji ima svoj redosled koji treba potovati: 1. drava, 2. grad, 3. ulica i broj i 4. ime i prezime pri prvom poslovnom susretu Rusi procenjuju partnerove mogunosti. Na sastanku je poeljno imati prevodioca. U pregovorima daju male ustupke a zauzvrat trae velike usluge. U toku sastanka uobiajeni su prekidi zbog telefonskih razgovora. Prilikom sklapanja ugovora treba insistirati na saetosti i jasnosti. Ukoliko naiu na probleme diskutuju dok ne nau reenje. Motiv da budu deo tima sa visokim moralnim vrednostima je esto ispred materijalnih motiva tj. plate poslovni ruak je nain potvrivanja posla. Centralno mesto je rezervisano za najstarijeg menadera, dok strani klijenti sede naspram svog poslovnog partnera. S`obzirom da je Rusija zemlja u kojoj se mnogo pije, izgovor mora biti opravdan i najbolje je kada je vezan za zdravlje ili religiju poziv u kuu je velika ast i u tim sluajevima se ostaje do kasno u no. Prikladan poklon za domaina je okolada ili dobro vino, deci kupiti mali poklon slatkie ili igrake. Domaici je lepo odneti cvee bledocrvene, bledouto, narandasto ili plavo cvee jer se tim bojama ne pridaje naroito znaenje prigodne teme za razgovor su: pozitivne promene u Rusiji, aktuelni dogaaji, knjige, umetnost, filmovi . . teme koje treba izbegavati: II svetski rat, etnike manjine, poreenje Rusije sa drugim razvijenim zemljama prikladna garderoba za mukarce je odelo i kravata a za ene suknja do ispod kolena i bluze sa dugim rukavima.

34.Poslovna kultura Japana japanska industrijska kultura usmerena je prema uslunim delatnostima, kvalitetu i odravanju japanski industrijski i ekonomski uspeh lei na homogenoj kulturi i visokim standardima u obrazovanju japanski istraivai i analitiari Satoi Kamata i Kenii Ome tvrde da je ovakvo objanjenje previe jednostavno u sutini japanska industrijska kultura lei na mikroelektronici i automobilskoj industriji, dok se japanska industrija karakterie fleksibilnou, adaptivnou i timskim radom japanska proizvodnja se zasniva na asembliranju komponenti, gde se spajaju koncept just in time, podela rada meu timovima i optimalan razmetaj raspoloivih resursa u Japanu se meuljudski odnosi razvijaju i posle radnog vremena, npr. tzv nomunikacija (nommu ispijanje sakea) vezano za veernja okupljanja kolega posle zavrenog posla. Ova muka okupljanja predstavljaju svojevrsnu kulturnu manifestaciju, koja ugroavaju porodine odnose u Japanu. Muka solidarnost ini da su ene odvojene od mukih kolega na poslu, daju im se jednostavniji poslovi i skraeno radno vreme visok standard ivota stvorio je mnoge mogunosti putovanja to je japankama pribliilo evropski stil ivota. Ovo je naroito prisutno kod mlaih generacija 35.Japanska poslovna kultura i zapad jedna od najprodavanijih knjiga krajem 80-tih godina u Japanu bila je - The Japan That Can Say No koja je bila odgovor na pritube zapada, naroito SAD, na navodnu nelojalnu konkurenciju japanske privrede na svetskom tritu. Poruka je bila da Zapad treba da ui od Japana a ne da jadikuje. Prvi put je neko posle II sv. rata javno rekao da Vaington i Tokio treba da razgovaraju ravnopravno. Knjiga je insistirala da je trenutak da se Japan opredeli: ili e snano krenuti napred ili se tiho povui. Knjiga je bila zabranjena u SAD. ameriki i zapadnoevropski privrednici i ekonomisti sa stvorili su pokret uenje iz Japana Learning from Japan - sa namerom da japanske faktore uspeha prenesu u svoje organizacije. Rezultati nikada nisu postignuti, pokret se ugasio. Razlog je bio jer su Evropljani i amerikanci pokuali da primene egzaktne elemente japanske proizvodne prakse kao just-in-time i TQM. Meutim sutina japanskog uspeha bila je mnogo dublja i ogledala se u japanskoj industrijskoj kulturi, koja je stvarana vekovima, i koja se bitno razlikuje od kulture Zapada i koju je naravno teko primeniti bilo gde drugde okosnica japanske kulture je u konfuijanizmu - koji je pre filozofija ivota nego religija jer govori o ovozemaljskom ivotu. Osnove ove filozofije date su kroz etiri osnovna odnosa: oca prema sinu, uitelja prema ueniku, mua prema eni i vladara prema podanicima. Na prvi pogled otac, uitelj, mu i vladar su u nadreenoj poziciji, ali konfuijanizam kae da su oni u velikoj obavezi da prividnu podreenost nagrade: otac brigom za sina, uitelj brigom za uenika, mu panjom, zatitom i ljubavlju prema eni a vladar prosperitetom koji e obezbediti za svoje podanike. Tako podreeni u ovom odnosu vie dobijaju od nadreenih

drugi znaajan faktor japanske kulture, koji se vezuje za uspeh japanske privrede je intoizam uenje koje govori da je japanski car olienje japanske drave, a da je sa druge strane boiji sin. Cela japanska nacija odana je boijem sinu, odnosno caru, odnosno Japanu 36.Japanska poslovna kultura i svet ekonomski razvoj Japana otpoeo je samo par godina posle II sv. rata, ali je Zapad ovaj razvoj kao opasnost za svoju prisutnost na svetskom tritu uoio tek poetkom 70 tih godina XX veka jedna od poetnih snaga Japana ogledala se u sposobnosti adaptacije zapadnih i naunih tehnolokih dostignua za potrebe vlastite privrede. Npr. krugovi kvaliteta i TQM mnogo su primereniji japanskom socijalnom i kulturnom kontekstu nego angloamerikom. Japan kvalitet stavlja u kontekst celokupne organizacije dok Zapad teite u procesu proizvodnje usmerava ka upravljanju i kontroli kvaliteta religiozna tradicija Istone Azije oliena u konfuijanizmu, budizmu i intoizmu bila je izvanredna osnova za prihvatanje zapadnjakih naunih i tehnikih dostignua, jer se zasnivala na visokom stepenu obrazovanja ljudi u Japanu koncept elite je takoe jedan od faktora uspenosti japanske privrede . Ovaj koncept se ne zasniva na klasnoj podeljenosti drutva ve na uinku i savrenstvu kojem se tei. U tom smislu svakom pojedincu se daje mogunost da se pridrui eliti. 37.Japanska poslovna kultura na kraju devedesetih godina prolog veka na pragu treeg milenijuma kada je dolo do zastoja u razvoju japanske privrede, postavlja se pitanje prilagoavanja Japana Evropskoj uniji. U tom smislu EU traie ispunjenje sledeih socijalnih i kulturnih preduslova: interkulturnu tolerantnost ensku ravnopravnost i jednakost u zapoljavanju demokratizaciju radnog ivota smanjenje broja radnih sati tj. poveanje kvaliteta radnog ivota Japan se suoio sa mnogim problemima u procesu prilagoavanja standardima EU: prvo. naputanje tradicionalne prakse neformalne solidarnosti na radnom mestu Zapad trai visoku efikasnost svakog pojedinca to podrazumeva eliminaciju solidarnosti meu zaposlenim drugo. mlae generacije Japana tee modernijem konceptu porodinog ivota, koji je blii evropskim standardima, u smislu kvalitetnijeg vanradnog ivota, jednakosti meu polovima tree. japanska kulturna tradicija ne doputa da porodica prisustvuje poslovnim sastancima sve je vei uticaj Zapada da porodica uestuve u poslovnim aktivnostima etvrto. socijalne razlike sve vie utiu i na obrazovanje u Japanu razlike u prihodima roditelja direktno se odraavaju na izbor obrazovne institucije za njihovu decu peto. javlja se problem konkurentnosti Japana na svetskom tritu, koji se vezuje za japansku inferiornost u odnosu na Zapad kada je transfer zapadnjake industrijske kulture u pitanju Zapad dosta uspeno transferie japansku industrijsku kulturu sa ciljem dostizanja japanske industrijske konkurentnosti ali obrnut proces ide mnogo sporije

esto. sutina kulture meuljudskih odnosa u japanskim kompanijama je homogenost grupe, postavlja se pitanje kako e se ova grupa prilagoditi zapadnoj kulturi eksplicitnih meuljudskih odnosa sedmo. okosnice proizvode kulture Japana (krugovi kvaliteta Quality Cirkles i Just in time) bie poraene finansijskom kulturom Zapada. Na poetku treeg milenijuma ek. konkurentnost meri se profitom koji je proizvod fluktuacije valuta, a ne redukcije trokova proizvodnje preko QC ili JiT osmo. u Japanu se javlja novi slogan vezan za industrijsku kulturu: interna internacionalizacija podrazumeva uvoenje inokompanija u japansku privredu. Ako bi i uspeo interkulturni mix, dobri rezultati se ne mogu oekivati na dugi rok deveto. slogan japanskih kompanija za XXI vek glasio bi: nova diverzifikacija ene se sve vie zapoljavaju, tradicionalno u Japanu su bile zauzete kunim poslovima deseto. sve su prisutnija saznanja da ni pojedinana kompanija, ni multinacionalna ne mogu da kreiraju nove forme radne kulture. To je problem koji zahteva angaovanje ire drutvene zajednice, a u smislu kulturnog adaptiranja i prihvatanja promena od strane svih privrednih subjekata

38.Uloga obrazovanja u japanskoj poslovnojj kulturi sutina japanske industrijske moi ogleda se u obrzovnom sistemu. Obrazovanjem se u Japanu postie visok nivo homogenosti i discipline u drutvu. Na ovaj nain podstie se konkurencija u takmiarskom duhu meu omladinom dajui mladima mogunost da dosegnu drutvenu elitu. Ova elita se gradi na principima visokog uinka i doprinosa razvoju drutva iroko je prihvaeno da japanski obrazovni sistem proizvodi mnotvo malih ueih maina. Ovaj sistem smatra se najuspenijim modelom kontrole kvaliteta osim pohvala na obrazovni sistem, postoje i kritike koje se ogledaju u sledeem: ovakav sistem obrazovanja stvara jednobrazni nain razmiljanja on rui individualnost i kreativnost ovakvim obrazovanjem stvara se linearna pamet, gde se alternative smatraju najveim zlom prolazei kroz ovakav nain kolovanja japanci ostaju bez isticanja sopstvenog miljenja. Ono je podreeno kolektivnom stavu ovako postavljen japanski sistem kolovanja teko e stvarati konkurentne kadrove za XXI vek treba ga promeniti na sledei nain: generalni koncept treba da se zasniva na injenici da e obrazovanje u XXI veku znaiti transmisiju kulture usmerenje na kulturu grupe treba biti dopunjeno jaanjem kreativnosti cilj obrazovanja treba da bude kreiranje celovite linosti oveka i kultivisanje njegovog karaktera obrazovanje u Japanu treba da objedini emocionalni i fiziki razvoj linosti

39.Uloga i znaaj konfuijanizma u privredama Japana i Azijsko Pacifikog regiona Ostvarila su se predvianja mnogih futurista da e zemlje tzv. Azijsko pacifikog regiona postati vodee ekonomske sile. Silovit progres ovih zemalja poeo je sa Japanom, koga je sledila Juna Koreja, zatim Tajvan, Hongkong, Singapur, Indonezija . . . angaovanjem dravnog kapitala, direktnim investicijama stranih kompanija u inostranstvu, izvozom gotovih proizvoda i sl. dolo je do ekonomskog rasta stimulativni zakoni, nauno tehnoloki razvoj i elja za napretkom, ujedinili su kreativne snage ovih zemalja u procesu proizvodnje sa izuzetno visokom produktivnou i efikasnou kada je kvalitet u pitanju mnogi istorijsko civilizacijski faktori, pre svega faktori kulture, uticali su na ovaj ekonomski bum zemalja Azijsko pacifikog regiona. Glavna komponenta ovih faktora je konfuijanizam sr konfuijanizma je u uenju o ljudskom biu, njegovoj unapred odreenoj sudbini i shvatanju ivota osnovi konfuijanske humane nauke i sutina njegove moralne osnove ogleda se u sledeim principima: kolektivizam i saradnja elja za uenjem i spoznajom, ije su okosnice: humanizam (zen) oseanje dunosti i obaveza (ji) potovanje starijih ljudi (xiao) odanost (ung) oseaj za zajedniki i prodini ivot (li) osnovi konfuijanske humane nauke i sutina njegove moralne osnove ogleda se u sledeim principima: kolektivizam i saradnja elja za uenjem i spoznajom, ije su okosnice: humanizam (zen) oseanje dunosti i obaveza (ji) potovanje starijih ljudi (xiao) odanost (ung) oseaj za zajedniki i prodini ivot (li) u periodu pre II sv. rata u Japanu se razvijala veoma nehumana verzija odnosa ovek zajednica, gde su interesi pojedinca biti potpuno podreeni interesima zajednice, tj. nisu postojali. Japan je u potpunosti bio izolovan od uticaja kulture zapadne civilizacije najvei uticaj na konfuijanizam imala je zapadna kultura, najvei uticaj je izvren nakon II sv. rata. Sprega ove dve kulture dovela je do razvoja najznaajnijeg elementa savremene industrijske civilizacije poznatog kao humani faktor, koji je Japan i ostale istonoazijske zemlje stavio u nadreeni poloaj svetskog ek. progresa 80 tih godina XX veka u Japanu se pojavljuje nova grupa ljudi iji se ivot odvija u uslovima ek. prosperiteta i rasta nacionalnog bogatstva. Uticaj konfuijanizma slabi, princip bezuslovnog potinjavanja starijima slabi, postepeno nestaju porodice paternalistikog tipapoetkom 80 tih godina, japanska vlada usvaja dokument koji je trebalo da spoji konfuijanstvo i zapadnjaki koncept linosti. Na prvi pogled ovo je trebalo da oslabi konfuijanizam, ali ispalo je obratno. Shvatilo se da je snaga kolektivnog ne u prostom zbiru izjednaenih pojedinaca ve u mnotvu mladih, talentovanih, obrazovanih i nezavisnih linosti

40.Konfuijanska filozofija pragmatizma (iskustvo June Koreje) Koreja je bila pod japanskom kolonijom u periodu od 1910. 1945. godine. Otpor inostranom prisustvu na korejskoj teritoriji je uvek postojao Koreja je uvek predstavljala najjae uporite konfuijanizma isto konfuijanstvo zasnovano na dobrim meiljudskim odnosima i kolektivizmu, uinilo je da se formiraju uspeni poslovni sistemi, kao to je fin. ind. grupa evol, koja je zauzimala kljuno mesto u junokorejskoj privredi u 60 tim i 70 tim godinama nakon II sv. rata dolo je do evolucije konfuijanizma i u Junoj Koreji. Isti faktori su uticali na evoluciju kao i u Japanu J. Koreja je efikasno spojila konfuijanizam i elemente zapadnjake kulture Poetkom 80 tih godina (1982. god.) junokorejska vlada usvojila je prvi petogodinji plan. Stvoren je jedinstven i efikasan ekonomski sistem administrativne strukture prihvatile su modernizaciju u ekonomiji, ali su i dalje zadrale visok politiki autoritet i uticaj. U proizvodnji je dolo do modernizacije a birokratsko administrativna struktura pomagala ih je kroz planiranje, finansiranje, tehnologiju i sirovine proces ek. razvoja J. Koreje nametnuo je i nova kadrovska reenja stari, konzervativni slubenici zamenjeni su mladim, sposobnim ljudima, koji su se u svom radu uglavnom oslanjali na znanja steena na amerikim univerzitetima Iako su mnogi privredni i akademski krugovi u Japanu, J. Koreji i drugim novoindustrijalizovanim zemljama i dalje pokuavali da ekonomski uspeh ovih zemalja pripiu striktnom potovanju konfuijanizma, ostaje injenica da je ekonomski rast posledica meanja konfuijanske i zapadnjake kulture, odnosno sinteza ove dve kulture 41.Japanski menadment Da li postoji japanski menadment? Niko od autora nije definisao model japanskog menadmenta, iako se mnogi slau da postoji nekoliko principa veina autora se slae da je sutina japanskog menadmenta u industrijskim odnosima iji su glavni inioci: -doivotno zaposlenje -sistem napredovanja i plata zasnovan na principu senioriteta -organizacija sindikata na nivou kompanije doivotno zaposlenje kompanije vre odabir svojih radnika i slubenika odmah po zavretku kole ili univerziteta i zapoljavaju ih do penzionisanja sistem napredovanja i plata zasnovan na principu senioriteta visina plate i napredovanje u poslu odreuju se na osnovu duine zaposlenosti u kompaniji organizacija sindikata na nivou kompanije zaposleni svake kompanije imaju svoj nezavisni sindikat, tj. koliko kompanija toliko sindikata Kako je u stvarnosti? Doivotno zaposlenje je garantovano samo za 30% zaposlenih, samo vrhunski strunjaci. Zaposleni u prateim sektorima rade po osnovu ugovora o skraenom radnom vremenu, drugi nain je pozajmljivanje od drugh kompanija, trei angaovanje radnika preko specijalizovanih agencija i etvrti rad kod kue

pricip senioriteta se sve manje uvaava kada se odreuje visina plata zaposlenih i njihovo napredovanje u slubi, sposobnosti i uinak postaju prioritetni faktori kompanijski sindikati nisu dominantna karakteristika japanskog menadmenta, jer je manje od 30% ukljueno u njih. Objanjenje toga lei u injenici da su na razliitim nivoima kompanije zaposleni ukljueni u donoenje odreenih odluka, industrijski konflikti reavaju se u neformalnim razgovorima a sve to nije formalno definisano ugovorima o zapoljavanju. Na ovaj nain omoguava se da se informacije kreu u svim pravcima i smerovima i na svim nivoim u kompaniji, to zaposlenima stvar oseaj vanosti i odgovornosti. Posle II sv. rata veliki broj japanskih poslodavaca angaovao je japansku mafiju JAKUZA na poslovima umanjenja svih aktivnosti sindikata osnova poslovne kulture japana je potovanje, ovo se ogleda u injenici da se prilikom ugovaranja poslova sastaju ljudi istog ranga zakazivanje sastanka je neophodno, uz odgovarajuu linu preporuku ako je nema potrebno je pismeno predstavljanje. Prvi susret zahveta tanost. Podrazumeva se razmena vizitkarti, bilo bi poeljno da sa jedne strane pie na japanskom. Prvi sastanak slui samo za osmatranje sagovornika, nije poeljno pourivanje donoenja odluke. Ugovor ne mora biti potpisan na zvaninim okupljanjima zahteva se potovanje starijih nije uobiajen poslovni ruak, druenja posle posla su uobiajena pokloni se podrazumevanju, nikako upakovani u belu boju i nikako brojevi 4 i 14, kao i paran broj poklona

42.Poslovna kultura Kine ZMAJ KOJI SPAVA drugo ime Kine koje je dao Napoleon i koji e izazvati potres kada se probudi Kina je zemlja sa najstarijom civilizacijom, koja traje preko 6.000 godina. Sve to je otkriveno pre XVII veka stiglo je iz Kine: kompas, prva knjiga o deijoj epilepsiji, prvi udbenik o raku dojke, prva knjiga o oftamolokim problemima ... Kina danas je najmnogoljudnija sa oko 1,3 mlrd stanovnika i najvea zemlja u razvoju na svetu, glavni grad je Peking, slubeni jezik je kineski, ali veina poslovnih ljudi govori engleski Kineska kultura poiva na konfuijanizmu. Mogu se razlikovati 4 etape razvoja kineske kulture, koje su pomogle da se odri kineski narod zajedno vie od 5.000 godina I etapa agrarstvo: 2/3 Kineza bavi se poljoprivredom, od toga ivi i njihov opstanak zavisi od timskog rada i harmonije II etapa moralnost: Kinesko drutvo bilo je u haosu, razjedinjeno bez ikakvog reda, Mao Cedung je doao do zakljuka da je srea u tome u kojoj meri je svaki pojedinac posluan i koliko shvata svoju ulogu u poretku stvari: odnos izmeu vladara i podanika, mua i ene, roditelja i dece, mlaeg i starijeg brata i odnos prijatelj prijatelj. Svi navedeni odnosi su strogo hijerarhizovani izuzev poslednjeg III etapa piktografsko pismo: Kineska deca ue da memoriu na hiljade piktografskih znakova jer u kineskom poimanju stvarnosti slike predstavljaju rei

IV etapa strah od stranaca: kako je Kina esto bila na meti osvajaa, postoji nepoverenje prema strancima. Moe se rei da Kinezi veruju u 2 stvari u svoju porodicu i bankarski raun Moe se rei da je u Kini teko uraditi bilo ta ukoliko se ne poznaju drevni obiaji koji imaju veliki uticaj na poslovanje i korporativnu kulturu sam proces pregovaranja ima vei znaaj od cilja. Svi neophodni kontakti moraju biti ostvareni pre dolaska u Kinu i neophodno je poznavati nekoliko sledeih elemenata: Line veze u Kini je znaajno imati grupe prijatelja, roaka i bliskih prijatelja Posrednik za uspeno pregovaranje neophodno je obezbediti posrednika jer je uvek prisutno nepoverenje prema strancima Socijalni status bitno je obezbediti da se za pregovarakim stolom nalaze ljudi istog socijalnog statusa Meusobna saradnja - u poslovnim odnosima nastoji se da se uspostavi harmonija. Kinezi smatraju da ovek bez osmeha ne treba da otvori radnju Holistiko razmiljanje Kinezi pregovaraima postavljajuj veliki broj pitanja i trae duge opise tedljivost duga ek. i pol. nestabilnost usmerila je Kineze na tedljivost uvanje obraza od presudnog znaaja je sauvati obraz u toku pregovora. Za presti u Kini nije bitan novac jer se on moe zaraditi Izdrljivost kljuna za uspeh pregovora. Dugo ostajanje za pregovarakim stolom donosi im taktiku prednost jer su njihovi pregovarai ve iscrpljeni

43.Kinesko japanski interkulturni odnosi Kina i Japan svoje odnose zapoinju ve poetkom VII veka Japan je slao svoje diplomatske predstavnike u Kinu da izuavaju dravnu organizaciju, kulturu i umetnost. Kasnije novi predstavnici u Japan prenose kinesku kulturu, pismo, pravo i dravni sistem Japanska vlada zvanino je prihvatila sve ove tekovine kineske civilizacije, u svakodnevnom ivotu japanski narod prihvata kinesko pismo koje koristi za kreiranje sopstvenog u arhitekturi, takoe, japanski graditelji koristili su kineske arhitektonske modele. Najbolji primer za to je Nara, japanski grad podignut kao kopija stare kineske prestonice Tang u religiji Japanci su meali svoje sa kineskim konfuijanizmom stvarajui Buido kodeks i razvijajui Jamato nacionalizam. Ovo je posluilo kao osnova za razvoj duha kolektivizma u japanskim kompanijama i formiranje socijalne psihologije zasnovane na tradicionalnim etikim principima Buido (put ratnika, bui - ratnik, do - put) opisuje danas kodeks ponaanja i ivotnu filozofiju ratnikog stalea Japana, tj. samuraja. Buido se razvio iz filozofije budo, koje je definisalo dela i dunosti samuraja. On pominje apsolutnu lojalnost samuraja prema svom gospodaru i spremnost za njega i za vrednosti buidoa rtvovati i ivot Yamato podruje u Japanu. Postojala je Yamato dinastija i drava. Sledbenici Yamata verovali su da su od boanske vrste. Yamato klanovi isplanirali su mnogo vojnih kampanja na Azijskoj teritoriji. Ciljevi su ukljucivali Kinu i Koreju. Ove su kampanje dovele do uvoza korejske i kineske kulture, tehnologije i borilakih vetina.

44.Japanska privreda i prva zajednika ulaganja u Kini krajem 70 tih godina XX veka, japanska privreda prevazila ja odeene probleme i napravila znaajan napredak, naroito u sledeim podrujima: 1. koncept proizvodnog menadmenta je u potpunosti promenjen. Poveani prihodi potroaa doveli su do promena u strukturi potronje jer su zahtevali visok kvalitet, ne pitajui za cenu. Japanska preduzea su poveala raznovrsnost proizvodnih dobara ali i kvalitet kako bi izali u susret zahtevima potroaa. 2. sa teke industrije prelo se na tehniku proizvodnju zasnovanu na elektronici, ime je sam proizvod bio manji, laki i tanji. Posle `70 te godine japanska elektronska industrija je poela da se rapidno razvija 3. japanske kompanije su 70 tih godina primenile strategiju tehnike transformacije odnosno finansiranje istraivako razvojnih projekata iz sopstvenih izvora. Ve 1980. godine vlada Japana pomae ovim kompanijama kroz program finansiranja nauke i tehnologije iz dravnog budeta 4. poetkom 80 tih godina otpoele su snane investicije japanskih kompanija u inostranstvu, koje su `89. god. dostigle 66 mlrd dolara. Suficit u periodu od 1968. 1989. godine stvorio je izvanrednu osnovu za investicije bogati resursi radne snage, velike razvojne mogunosti, ogromno trite kao i izvanredna ekonomska politika kineske vlade glavni su nosioci razvoja kineske privrede socijalizam kao drutveno ureenje i trina ekonomija zasnovana na principima kapitalizma ine Kinu izuzetno sigurnom za inoulaganja prvi projekat zajednikih ulagnja (joint venture) ostvaren je izmeu Kine i Japana sredinom 80 tih godina prolog veka, neto kasnije izmeu Kine i Hong Konga a kasnije su usledila ulaganja Kine sa Nemakom i SAD ovakva saradnja bila je izuzetno korisna za Kinu jer je omoguila prodor kineskih proizvoda na ino trita 45.Ekonomska saradnja na relaciji Japan Kina Japan kao ostrvska zemlja oskudeva u prirodnim resursima. Uvozom sirovina, Japan je znaajno redukovao ulaganja u baznu industriju. To je doprinelo ekonomskom razvoju u nauci i tehnologiji. Posle II sv. rata Japanu su u velikoj meri pomogle investicije u zemlje u razvoju ali i izvoz u ove zemlje. Japan je pravio ogromne profite na osnovu stabilnog jena i njegovog potcenjenog kursa koji je japansku robu inio prividno jeftinom. Japan se u tehniko tehnolokom smislu razvio nakon II sv. rata zahvaljujui embargu amerike na izvoz tehnologije u socijalistike zemlje, te se ta tehnologija izvozila u Japan. Takoe smanjena je i budetska potronja, posle rata za vojsku se izdvajalo 1% a pre 44,8% S`druge strane, Kina otpoinje svoj intenzivni razvoj 1984. godine, uspostavljanjem statusa otvoreni grad za 15 primorskih gradova. Takoe formiraju se i mnoge slobodne trgovinske zone. Veliki problem Kine je neravnomerni razvoj, privreda je razvijenija u priobalnom delu, nego u unutranjosti, ali unutranjost raspolae resursima i jeftinom radnom snagom. Na ovaj nain se kineski koncept razvoja bazirao na kombinaciji ekonomskih mogunosti priobalja i unutranjosti zemlje na poetku saradnje ove dve zemlje, japanska preduzea investirala su u Kinu oko 10 mil. dolara 1984. god, 1987. god. investicije su porasle na 100 mil. dolara a 1999. godine investicije se mere u iznosu od nekoliko desetina mlrd dolara

zajednika ulaganja ovih zemalja donela su znaajne profite obema stranama. Za Kinu se moe rei da je dobila i vie: prvo, neophodan novac za razvoj, drugo, najnoviju tehnologiju koju bi morala da razvija godinama, tree, trite za svoje proizvode ve u prvim godinama saradnje kineski izvoz je dostigao znaajan nivo. Recimo iz provincije ijangsu, u 1989. godini izvezeno je robe za 550 mil. dolara. Ukupan kineski izvoz u Japan u toj godini iznosio je 15,5 mlrd dolara danas je njihova saradnja na izuzetno visokom nivou. Zahvaljujui kulturolokim slinostima saradnja se proirila i na mnoge druge oblasti: ekologiju, kolovanje talentovanih kadrova, stvaranje kvaliteta proizvoda, usluga i kvaliteta ivota. Ove dve drave predstavljaju moan ekonomski blok i ukoliko se Japan oslobodi uticaja SAD, doprinee se stvaranju povoljnijih geoekonomskih odnosa u svetu 46.Azijsko pacifiki menadment hipoteza da e Zapad svoj primat u ekonomskom, tehnolokom i naunom razvoju morati da prepusti Pacifikom regionu polako ali sigurno postaje stvarnost zemlje Azijsko pacifikog regiona (Koreja, Tajvan, Hong kong, Tajland, Filipini, Malezija, Singapur i Malezija) polako postaju vodee zemlje u mnogim ekonomskim oblastima i industrijskim granama Gde se nalaze koreni njihovog uspeha? prvo, to su tzv. primarne prednosti (niska cena rada, vredni ljudi i izraena radna kultura) i drugo komparativne prednosti (prirodni resursi, geopozicija, moderna tehnologija) u kojim podrujima su zemlje APR danas vodee u svetu ili e to postati? Koreja automobilska i elektronska industrija Indonezija tekstilna industrija Tajvan kompjuterksa industrija Tajland poljoprivredna proizvodnja Malezija i Indonezija proizvodnja plemenitog drveta Hong Kong i Singapur bankarstvo i finansije u svom nastupu na svetskom tritu ove zemlje nalaze se negde izmeu SAD i EU, koriste ekonomski rat izmeu ove dve vodee ekonomske sile kako bi ponekad osvojile vei deo trita odreenih prozvoda. Koje su osnovne karakteristike menadmenta u ovim zemljama? prvo, proizvodnja je organizovana uglavnom na principu podugovaranja, to je karakteristika prvobitnog oblika menadmenta drugo, jedini segmenti menadmenta koji funkcioniu su marketing, prodaja i ponekad menadment proizvodnje tree, menadment nije organizovan, pa se moe nazvati divljim ili stihijskim etvrto, menaderske pozicije nisu jasno definisane, pa bi se moglo rei da je po strukturi ovo razueni tip menadmenta

10

47.Poslovna kultura Singapura Glavni grad: Singapur Slubeni jezik: malajski, kineski, engleski i tamilski Predsednik: Selapan Ramanatan, premijer Li Ksien Lung Nezavisnost: odMalezije 9. avgusta 1965. Singapur ima vie dugotrajnih sporova sa Malezijom oko raznih pitanja: isporuka vode u Singapur meudravne pomorske granice vazdune putanje izmeu meunarodnog Singapur angi aerodroma i kuala lumpurskog Meunarodnog aerodroma prvi put se ime ove zemlje pominje u III veku pod nazivom PU LUO CHUNG ili OSTRVO NA KRAJU POLUOSTRVA. Zahvaljujui svom geografskom poloaju bio je poznat kao Morski grad gde su razvijana sva brodarksa umea svoje dananje ime SINGA PURA ili GRAD LAVOVA dobija u XIV veku prema legendi da je prilikom posete mladi princ carstva ri Vidajn, iji je Singapur bio deo, video lava na ostrvu geografski poloaj je predodredio Singapur na poslovni uspeh. Danas predstavlja veliku luku, veliki uljno preraivaki i distributivn centar ali i najvaniji finansijski centar Azije sa preko 130 komercijalnih banaka osim dobre geografske lokacije, kljuni faktor uspeha je jeftina i vredna radna snaga za uspeno poslovanje poeljno je poznavanje nekoliko pravila: zakazivanje sastanka nedelju dana unapred a dolazak podrazumeva tanost. Poto je najvei deo populacije islamske veroispovesti, treba izbegavati zakazivanje sastanka petkom jer je to sveti dan za njih Singapur je zemlja sa najmanje korupcije, pa treba biti obazriv kada su pokloni u pitanju (okolada, suvenir iz zemlje iz koje se dolazi . . .) vizitkarta na engleskom, razmenju se sa obe ruke pregovori traju mesecima jer se nastoji napraviti dobar odnos sa sagovornikom jer je to preduslov uspenog poslovanja

48.Poslovna kultura Malezije Malezija je drava u jugoistonoj Aziji na obali Junog kineskog mora. Sastoji se od dva dela: Zapadne Malezije koja zauzima juni deo Malajskog poluostrva i granii na severu sa Tajlandom, a na jugu je mostom povezana sa Singapurom Istone Malezije koja obuhvata severozapadni deo ostrva Borneo i granii sa Brunejom i Indonezijom. Glavni grad: Kuala Lumpur Slubeni jezik: malajski Predsednik: Mizan Zajnal Abidin, premijer: Nadib Tun Razak Nezavisnost: 31. avgust 1957 Malezija je zemlja puna razliitosti, mulikulturna i multirasna zemlja. Na ovom prostoru bili su prisutni Portugalci, Holanani, Englezi i od 1946. godine Japanci. Moe se rei da istorija Malezije poinje pre 1400 godina osnivanjem Melaka sultanata.

11

prilikom upoznavanja sa Malajcima pored standardnog rukovanja postoji i tradicionalni nain pozdravljanja sa dlanovima na strani srca i blagim naklonom. Ovo moe uslediti i posle rukovanja. Izlazak iz prostorije zahteva blagi naklon prilikom zakazivanja sastanka poeljno je zakazati mesec dana unapred, jer maleanski slubenici esto putuju. Dolazak na sastanak podrazumeva tanost Malezija je zemlja puna razliitosti, mulikulturna i multirasna zemlja. Na ovom prostoru bili su prisutni Portugalci, Holanani, Englezi i od 1946. godine Japanci. Moe se rei da istorija Malezije poinje pre 1400 godina osnivanjem Melaka sultanata. prilikom upoznavanja sa Malajcima pored standardnog rukovanja postoji i tradicionalni nain pozdravljanja sa dlanovima na strani srca i blagim naklonom. Ovo moe uslediti i posle rukovanja. Izlazak iz prostorije zahteva blagi naklon prilikom zakazivanja sastanka poeljno je zakazati mesec dana unapred, jer maleanski slubenici esto putuju. Dolazak na sastanak podrazumeva tanost 49.Poslovna kultura Indije Indija je drava june Azije, koja se prostire na 3,3 miliona kvadratnih kilometara, to odgovara veliini treine Evrope, a zauzima vei deo Indijskog potkontinenta Glavnigrad: New Delhi Slubeni jezik: hindu i engleski Dravno ureenje - republika Nezavisnost: 15. avgust 1947 - Mahatma Gandi Povrina - Ukupno 3.287.590 - Vode (%)9.56 Stanovnitvo: 1.027.015.248, Gustina329/km2 Indija je jedna od najstarijih nacija na svetu, datira jo od 2000 godina pre Hrista. U Indiji je izraen kastinski (rasa, pleme) sistem, veliki jaz izmeu bogatih i siromanih i najvei broj ljudi srednje klase u skladu sa kulturnim razlikama postavljen je i menadment, gde su meuljudski odnosi veoma znaajni, to se ogleda i u procesu donoenja odluka glavni razlog postavljanja menadmenta na istaknutim meuljudskim vezama je viegodinja britanska vladavina, drutvo zasnovano na religiji i poljoprivredi, veliki broj nepismenih i veoma slaba povezanost pojedinaca i drave indijski menader imaju dva sistema vrednosti: prvi, je postavljen pod uticajem svog kulturnog naslea, unutar svoje familije, gde se istie povezanost, zavisnost i socijalna obaveza. Drugi, se postavlja putem obrazovanja koje se uglavnom stie na Zapadu, gde se istie efikasnost, rad na sebi. postoji nekoliko karakteristika menadera Indusa: snishodljiv odnos prema nadreenima (usluan, velikoduan, popustljiv; ljubazan) lake prihvataju nareenja potuju kaste i imaju klanove izbegavaju nesigurnost i preuzimanje rizika menaderi veruju da su svi dogaaji predodreeni i da ih vodi via sila napredovanje na poslu je usled korienja porodinih veza

12

50.Poslovna kultura Arabijskog bliskog istoka Bliski istok definie kulturno podruje, pa zbog toga nema precizne granice. Najuobiajnija i jako proizvoljna definicija ukljuuje: Bahrein, Kipar, Egipat, Tursku, Iran (Persiju), Irak, Izrael, Jordan, Kuvajt, Liban, Oman, Katar, Saudijsku Arabiju, Siriju, Ujedinjene Arapske Emirate, Jemen, Zapadnu obalu i Pojas Gaze danas ovaj region karakteriu jake politike tenzije, kao to je problem Palestina/Izrael, problem Kurdistana, problemi sa snadbevanjem vode drave Bliskog istoka su prole kroz nekoliko decenija relativno malog ekonomskog rasta i imovina je neravnomerno podeljena izmeu drava, sa Arapskim Emiratima i Izraelom kao dve drave koje nude najvii ivotni standard za celu populaciju. Danas je Egipat drava sa najveim ekonomskim rastom Islam je dominantna religija u Bliskom istoku i takoe vodea religija za kulturu, politiku i odreenom stepenu ak i biznis. Postoje zategnuti religiozni odnosi u regionima: u Iranu, islamska vlada i religiozni lideri izbacivanje i diskriminaciju Baha religije u Izraelu/Palestini izraelska vlada daje manje privilegija za muslimane da se izjednae sa ostalim religijama u Palestini od 1995. bilo je mnogo izvetaja o napadima muslimanske veine na hriane. Rezultiralo je talasom iseljavanja Hriana u Libanu jo uvek ima neprijateljstva izmeu ljudi razliitih religija, iako je graanski rat prestao u Saudijskoj Arabiji vlada jo uvek ne dozvoljava izgradnju nikakvih verskih objekata sem islamskih Kako se ponaati u islamskom svetu: islam zahteva od vernika da pet puta kleknu i mole se okrenuti ka Meki, ne treba prekidati obred niti pokazivati nestrpljenje ili iznenaenje nikada u razgovoru ne pominjati Persijski zaliv, ve uvek Arapski zaliv prilikom susreta partneri se rukuju ali esto i zagle i poljube u oba ramena poslovna nedelja u arapskom svetu traje od subote do etvrtka ukoliko se ode u dom partnera, ena se ne pojavljuje za trpezom, ona je u kuhinji i sprema hranu. Ne treba insistirati da se i ona prikljui obroku ne traite da pijete alkoholna pia, to je u suprotnosti sa njihovom religijom iako e za stolom biti postavljeni viljuka i no budite spremni da jedete i rukama za vreme razgovora izbegavajte teme vezane za religiju i politiku sigurnost posla je prisutna u njihovim kompanijama tako da je veliki broj mladih i kolovanih kadrova podreen starijim i manje kvalifikovanim menaderima u arapskom svetu tanost nije vrlina, zakazano vreme sastanka je samo orijentir prilikom pregovaranja od poslovnih partnera se oekuje da posvete panju spoljnjem izgledu pokloni se mogu dati ali ne preterano skupi

13

51.Unikulturni predgled razvoja menadmenta u SAD SAD su federalna ustavna republika koju ini pedeset drava i jedan federalni okrug Glavni grad: Vaington, Najvei grad: Njujork Slubeni jezik: nema (de fakto engleski, panski jezik je drugi najzastupljeniji jezik ) Vlada: Savezna Republika, predsednik Barak Obama Nezavisnost: objava od Velike Britanije 4. jul 1776., priznata 3. septembar 1783. Povrina: 9.826.630 km, voda (%) 6,76 Stanovnitvo 2008.: 306.892.000, gustina 31/km 2000. godine Amerikanci su se izjanjavali o svom poreklu: 15,2% su poreklom Nemci, 10,8% Irci, 8,7% Englezi, 7,2% "Amerikanci" (odbili su da se izjasne o poreklu), 6,0% beli hispanoamerikanci (uglavnom panci), 5,6% Italijani, 3,2% Poljaci, 3,0% Francuzi, 1,7% koti, 1,6% Holanani, 1,6% Norveani, 1,5% koti iz Alstera, 1,4% veani, 0,9% Rusi i 0,8% francuski Kanaani u poslednjoj dekadi XIX veka osnovane su prve poslovne kole u SAD. Od tog vremena pa do 70 tih godina XX veka smatralo se da su stil menadmenta i menaderska praksa isti na svim meridijanima. Da je to tako ukazuju sledee injenice: prvo, tzv. pokret naunog upravljanja (tvorac Frederik Tejlor) uspostavlja univerzalni motiv zaposlenih novac. To vai za ceo svet drugo, kompanije, ma gde se nalazile u svetu, za svoj glavni cilj (ako ne i jedini) imaju stvaranje profita tree, u poslovanju kompanija na poetku XX veka, svakodnevna poslovna politika bila je efikasnost i smanjenje trokova. Nije bilo mnogo naina da se to postigne, pa je i to doprinelo homogenizaciji menaderske prakse etvrto, uticaj SAD posle II sv. rata na privrede velikog broja zemalja bio je izuzetno velik. Literatura o menadmentu je u 80% sluajeva bila iz SAD, pa su samim tim amerikanci uspostavili standarde i modele profesionalnog menadmenta amerikanci su sistematizovali menadment, pa su u svim segmentima ivota, nauke i prakse uspostavili standarde, prema kojima bi menadment bio: 1. kao aktivnost neto to ljudi spontano ine. Prvi put u XIX veku ljudi su poeli da koordiniraju tu aktivnost, da je osmiljavaju. Kao aktivnost menadment pripada svim nacijama, kompanijama 2. kao ideja Kao ideja menadment ekskluzivno pripada Amerikancima. Prvi put se spominje talenat, sposobnost, vetina, obrazovanje za menaderske funkcije itd. 3. kao predmet istraivanja misao i neto emu se ljudi ue. Amerikanci su prvi poeli da menadment izuavaju kao predmet naunog istraivanja. Prva poslovna kola u svetu otvorena je u Uortonu u Pensilvaniji izmeu 1880. i 1885. god. ukoliko bi kompanija van SAD doivela neuspeh to se smatralo posledicom nedosledne primene amerikog modela menadmenta

14

52.Kulturne vrednosti SAD a kulturne vrednosti jednog drutva menjaju se tokom vremena i prikazuju ta je u tom drutvu poeljno za pojedinca a ta ne. Vrednosti koje karakteriu ameriko drutvo (prema sociolokim istraivanjima) su: uspeh u radu, dostignuima i statusu materijalizam vlasnitvo, potronja i posedovanje sloboda iskazana kroz stil ivota progres uvek ii napred u tehnologiji, nauci, medicini mladost kao nain ivota i negovanog izgleda kapitalizam dominantni drutveni sistem koji podstie konkurenciju i omoguuje izbor, kvalitet i vrednost Kao druge karakteristike SAD a su: pojedinci mogu da utiu na budunost svaka osoba moe da izrazi svoje miljenje podaci treba da su tani treba mnogo rada da bi se ostvarili ciljevi osnovna obaveza zaposlenog je prema kompaniji informacije u kompaniji treba da su svima dostupne unutar kompanije postoje osnovne 4 karakteristike amerike kulture: prva, izraeni lini interesi. Pojedinac stavlja svoje interese iznad interesa kompanije, ali u meri koja ne teti kompaniji i njenom poslovanju druga, materijalna motivacija iznad moralne. Moralni motivi se mogu nazvati kolektivnim, a materijlani linim. Jo jednom se istie indiviualizam u udnosu na kolektivizam trea, nepostojanje identifikacije sa kompanijom. esto menjanje kompanije u toku radnog veka pokazuje da se zaposleni retko potpuno integriu u svoju radnu i poslovnu sredinu etvrta, potovanje hijerarhije u procesu odluivanja. Ukazuje na injenicu da se za poslovodne pozicije biraju ljudi koji su proli veoma otru selekcionu proceduru. Pretpostavlja se da su oni najbolji i njihovim odlukama se uglavnom bezrezervno veruje 53.Privid ekonomskog pada SAD a kraj "zlatnog doba" poeo je 1970. godine. Ekonomisti u SAD optuivali su vladu i USA kompanije za male, nedovoljne investicije. Optube su ile i na raun prevelikog oslanjanja na trine zakonitosti, to je dovelo do slabljenja izvoza jer su se obino u ponudama nalazili proizvodi nepotrebni drugim zemljama ipak SAD su i dalje ostale najbogatija zemlja iako su vajcarska i sve skandinavske zemlje imale vee nacionalne dohotke po glavi stanovnika. Svi ostali ekonomski parametri bili su na strani SAD. Naroito kupovna mo stanovnitva. U emu se onda ogledao pad? Pre se moe priati o prividu ekonomskom pada iz sledeih razloga: -prvo, o ek. padu moglo se govoriti sa aspekta prolosti, u smislu da se uee u svetskoj ind. proizvodnji smanjilo sa nekadanje 2/3 na 30%. Umesto da dominiraju celim svetom, na poetku 70 tih godina SAD dominiraju samo veim delom -drugo, relativni ek. pad moe se posmatrati u poreenju sa drugim (konkurentskim) dravama, posebno Japanom i Nemakom. Iako su obe zemlje izale kao poraene iz II sv. rata imale su znatno bolje organizovan izvoz. Tritu su nudili vrednost, kvalitet i dizajn.

15

tree, SAD ekonomska posrtanja, u dananje vreme imaju i svoja opravdanja. SAD su prvi transformisali svoju privredu prelazei iz sektora proizvodnje u sektor usluga. S`druge strane SAD imaju vojnu i politiku mo koje su protivtea povremenim ekonomskim padovima. SAD su najvei svetski proizvoai hrane, koja je i najjeftinija na tritu i predstavlja dobru garanciju spreavanja moguih ekonomskih kriza. To nije sluaj sa Nemakom i Japanom. Ukoliko bi njihovi proizvodi izgubili konkurentnost posledice bi bile nemerljive. Osim svega navedenog SAD izvlae i znaajne ekonomske prednosti iz svoje kulture, odnosno prodajom igranih filmova i TV serija. 54.Ameriki menadment na kraju XX veka i pored svih evidentnih promena u amerikoj ekonomiji i injenice da se SAD kompanije susreu sa ozbiljnom konkurencijom na svetskom tritu ini se da se ameriki menadment nije promenio od svog "zlatnog doba" ako bi evropljanin, recimo englez, dobio posao u SAD, ta bi primetio u prvih nekoliko dana? -Prvo, poslodavac bi mu u pisanoj formi dao najneophodnije informacije vezane za posao koji treba da radi, zatim saznao bi koju platu moe da oekuje i mogue beneficije, dobio bi klju od ulaznih vrata poslovne zgrade i mesto na parkingu -drugo, brzo bi shvatio da iako govore istim jezikom, ameriki engleski je daleko direktiniji, racionalniji, eksplicitiniji i da se nita ne ostavlja za nagaanje. Amerikanci uvek proveravaju da li je ono to su nekome rekli dobro shvaeno. Tek kada slubenik, koji ima pravo da pita da mu se objasni, dokae da mu je jasno ta treba da radi, nastavlja sa poslom. -tree, u SAD se smatra da je informacija sutina svega. Zato se ne treba igrati sa neozbiljnim informacijama -etvrto, pripravnici u Evropi dugo ekaju da prisustvuju nekom vanom sastanku, u SAD to se deava ve u prvim danima. Ameriki menaderi sazivaju sastanke samo ako su svrsishodni. Uvek se zna cilj koji se treba postii i sastanak je posveen iznalaenju najbolje solucije za njegovo postizanje 55.Sistematinost amerikog menadmenta za razliku od evropskih kompanija u amerikim se sistemski prilazi svim aktivnostima od istraivanja trita, pa do zapoljavanja novih ljudi ili razmetaja ve postojeih radnika i slubenika. Ameriki menaderi mnogo su posveeniji ljudskim resursima i njihovom razvoju, i u tom smislu, pridravaju se odreene procedure. recimo kada je re o zapoljavanju strogo se vodi rauna o sledeem: ustanovljavanje stvarnih potreba za novim ljudima potovanje saveznih zakona koji daju iste mogunosti svima paljivo proveravanje biografije svakog kandidata detaljna provera analiza zdravlja, ukljuujui i sklonost ka narkoticima provera statusa kandidata na prethodnom radnom mestu i razlozi zbog kojih ga je napustio kada su u pitanju marketing aktivnosti, menaderi amerikih kompanija sistemski rade na: utvrivanju globalne veliine trita za svoje proizvode i usluge utvrivanju uea vlastite kompanije na tom tritu analizi konkurencije analizi potroaa prikupljanju podataka o novim tritima na kojima bi kompanija mogla da deluje

16

56.Proaktivnost amerikog menadmenta svaka akcija usmerena ka postizanju sree i uspeha smatra se proaktivnou. predstavlja osnovnu karakteristiku amerikih menadera. Njihov princip je jednostavan: treba samo postaviti ciljeve, rasporediti reurse i organizovati se za akciju za razliku od evropskih, ameriki menaderi su uvek spremni za akciju. Smatraju da uvek postoje raspoloiva sredstva kojima se cilj moe postii dok evropljani esto nisu sigurni u to. Za razliku od evropskih, ameriki menaderi traie reenje iako na prvi pogled ono ne postoji. Bitno je da postoji i najmanja mogunost za uspeh proaktivne karakteristike amerikog menadera: prvo, permanentan pozitivan stav i odnos prema radu, to se manifestuje ranim dolaskom, kasnim odlaskom sa posla, radom preko vikenda i sl. drugo, jasno isticanje linih ambicija, elje za napredovanjem, tenje za prestinom platom . . . Skromnost se ne smatra vrlinom tree, mobilnost izmeu kompanija u potrazi za uspehom. Veoma esto menjaju kompaniju traei bolje uslove za linu promociju i bre napredovanje u karijeri etvrto, prihvatanje rizika, esto u potrazi za uspehom sele porodicu iz mesta u mesto, menjaju esto kompanije. esto ine i stvari na koje i nisu imali pravo kako bi postigli to vei uspeh 57.Poslovna kultura Meksika Glavni grad: Meksiko (grad) Slubeni jezik: panski i 62 indijanska jezika Predsednik: Felipe Kalderon Nezavisnost: od panije 16. septembar 1810 Povrina: 1.972.550 km Stanovnitvo 2009.: 107.550.697 Valuta: pezos stopa nezaposlenosti 2009: 6,5% Meksiko je zemlja u kojoj se osea dugogodinje prisustvo panske kolonijalne vlasti u svim segmentima radno vreme u poslovnim centrima je od 9 do 18 asova, sa velikom pauzom za ruak od 13:30 do 15 h dobre teme za razgovor: pejsa, okruenje, meksika kultura i istorija, sport, vreme . . . nezgodne teme: religija, meksika politika, meksiko ameriki rat, ilegalni doseljenici, poreenje sa SAD om upotreba titula je cenjena i zato je to uvek potrebno, imenom se oslovljavaju samo najblii prijatelji i lanovi porodica poslovna kultura Meksika veoma ceni davanje poklona koji se smatraju gestom dobre volje. Na ceni su pokloni sa logom kompanije sa kojom se posluje i to je najbolje predati prilikom prve posete a za kasnije se preporuuje boca vina ili viskija. Treba izbegavati poklanjanje srebra jer je meksiko srebro najistije na svetu. Prilikom poklanjanja cvea obazrivost je neophodna: uto simbolizuje smrt, crveno znai bacanje ini, belo uklanja ini ...

17

Meksikanci vole da posluju sa ljudima koje poznaju, tako da je pre sklapanja konanog posla neophodno vie puta posetiti Meksiko. Poverenje je poetak uspene saradnje pregovori traju dugo i treba biti pripremljen na dosta cenkanja. Treba znati da Meksikanci nikada direktno ne kau ne i potrebno je da se ovaj znak protumai na vreme Meksikanci se dobro pripreme za sastanak i saznaju dosta informacija o svojim poslovnim partnerima koji dolaze iz inostranstva ukoliko se dobije poziv da se poseti kua poslovnog partnera iz Meksika, to je dobar znak i poetak uspene saradnje

58.Poslovna kultura Izraela Glavni grad: Jerusalim Slubeni jezik: hebrejski, arapski Predsednik: imon Peres, premijer:Benjamin Netanjahu Nezavisnost: od Drutva naroda 14. maj 1948. Povrina: 20.770/22.072 km Stanovnitvo 2009.: 7.230.000, etnike grupe: jevreji 76,2%; arapi 19,5%; ostali 4,3% Valuta: Novi ekel GDP struktura 2009: poljoprivreda 2,6% industrija 32% usluge 65,4% stopa nezaposlenosti 2009: 7,4% 14. maja 1948. godine Izrael proglasio nezavisnost engleski je poslovni jezik, vizit karte se tampaju na engleskom i hebrejskom, ukoliko su izgravirane utoliko bolje tanost sastanka nije prioritet a prvo sklapanje posla dolazi nakon nekoliko susreta. Ukoliko se posluje sa arapskim biznismenom, uobiajeno je da razgovara telefonom za vreme pregovora kao i da uu ljudi i sluaju pregovaranje na prvom sastanku obavezna je formalna odea a nakon je mogu dogovor za neformalnu odeu proces komunikacije je veoma specifian otvoren bez obzira i uzdranosti. Podrazumeva neoekivano prekidanje sagovornika u izlaganju, postavljanje intimnih pitanja na koje se oekuje odgovor poslovati sa nekim mogue je tek kada se prethodno razvije dobar prijateljski odnos, to iziskuje dosta vremena za upoznavanje i utie na tempo poslovanja veoma velika panja se poklanja intuiciji i veri, proces donoenja odluke je spor poto Izraleci preteruju sa poklonima u mnogim kompanijama su zabranjeni. Prihvatljiv poklon je promotivni materijal sa logom kompanije. Za kunu posetu prikladan poklon je cvee ili bombonjera prikladna tema za razgovor je ameriko izraleska politika ili sport a treba izbegavati teme o religiji i amerikoj pomoi Izraelu kompanije koje posluju u drugim regionima moraju svoje zaposlene da pripreme za promene na koje e naii u susretu sa drugom kulturom. Ukoliko se zaposleni poalju bez prethodne pripreme, nastaju problemi. Problemi se mogu javiti u bilo kojoj fazi boravka van zemlje, tako da je neophodno imati

18

prethodnu pripremu pojedinca koji e poslovne aktivnosti obavljati van zemlje "psiholoko kulturnu" i "socio kulturnu" pripremu. u pripremama pre odlaska i prilagoavanju drugoj kulturi mora se raditi na problemu smanjenja potencijala za napetost, stres ili bolest. Jedna od priprema podrazumeva razvoj i jaanje veza u svojoj zemlji, svesti o kvalitetu ivota, svesti o uticaju na porodicu . . . jedan od neuspeha menadera u drugim kulturama je lini izbor da se ne prilagode kulturnim razlikama sa kojima se sreu i slepo zadravaju tradicionalni etnocentrini pogled na voenje posla u inostranstvu bitno je imati u vidu da je kontekst komunikacije sutinska dimenzija kulture koja ima posebnu vanost za pregovore kulture visokog konteksta manje informacija prenose verbalno. Ove kulture karakterie ekspresan nain prenoenja poruka: korienje neverbalnog ponaanja kao to su izraz lica, gestovi i govor tela. Pojedinici koji nisu upoznati sa ovakvim nainom izraavanj mogu imati potekoa u razumevanju poruka. Takve zemlje su Japan, Kina, Brazil, Meksiko, panija, Italija i arapske zemlje u poetnim pripremama koje prethode meu kulturnim pregovorima, interaktivni deo procesa pregovora moe biti podeljen u dve faze: interakcija bez zadatka proces upoznavanja izmeu lanova pregovaraih timova. Na ishod ove faze uticae razlika u statusu, tanost u formiranju utisaka i meusobna privlanost pregovaraa interakcija sa zadatkom obuhvata razmenu informacija o potrebama i prioritetima pregovaraa. Naglaava razmenu informacija, to kulminira u konanom dogovoru u fazi interakcija bez zadatka veliku ulogu igra razlika u statusu moe se odrediti rangom, godinama, poslom, obrazovanjem, pozicijom pojedinca u kompaniji . . . kulture visokog konteksta u kojima je vana razlika u statusu su meksika, brazilska i japanska. U kulturama niskog konteksta mala je razlika izmeu uloga i relativno malo pravila odreuje pravila ponaanja slikovito prikazano, poslovni partner iz kulture visokog konteksta e u pregovorima sa poslovnim partnerom iz kulture visokog konteksta pokazati veliko potovanje. Meutim, poslovni partner iz kulture visokog konteksta e u pregovorima sa partnerom iz kulture niskog konteksta verovatno pridavati vanost svom statusu. Poto poslovni partner oekuje identino ponaanje, moe se desiti da bude iskorien toliko da negativno utie na ishod pregovora moe se rei da oseanja koja se razvijaju tokom pregovora vuku korene iz poetne faze kontakta. Praksa ukazuje da postoje meukulturne slinosti u percepciji privlanosti i da ljudi vole one koji su im na razliite naine slini. Slini ljudi se lake sloe u cilju to bolje saradnje postoje neka pravila: biti svestan da je strani pregovara drugaiji u percepciji, motivaciji, verovanjima i perspektivama. Treba identifikovati, razumeti, prihvatiti i potovati kulturu druge strane i biti spreman za komunikaciju biti razliit ne znai biti superioran ili inferioran. Ne treba osuivati kulturne obiaje druge strane, ve samo prihvatiti i razumeti njihovu kulturu potrebno je razumeti njihov stav ukoliko se eli uspostaviti dugotrajan i zdrav odnos sa kompanijom iz druge kulture

19

59.Poslovna kultura Srbije

60.Klju uspene saradnje

20