Tradicionalna nastava

Tradicionalnu nastavu odlikuje frontalni oblik rada i obično jednosmerna komunikacija
između nastavnika i ucenika. Učenici su nedovoljno aktivirani u radu i onemogućeni da
individualno napreduju u skladu sa predznanjima i sposobnostima, što utiče na motivaciju
učenika.
Квалитет рада традиционалне школе не може у довољној мери да задовољи
потребе савременог друштва. Модерно друштво захтева од појединца да
самостално прикупља информације, да управља њима, анализира их и претвара у
употребљиво знање. Недостаци традиционалне наставе се посебно огледају у
домену индивидуализације наставе и учења, подизања унутрашње и спољашње
мотивације, и реалнијег и објективнијег вредновања знања ученика. У разредно часовном систему ученик је у позицији објекта, а не субјекта наставе. Као објекат у
настави ученик се развија под диктатом васпитних циљева и њихових остваривања
у којима је ученик пасиван, а као субјекат наставе ученик је личност која се развија
на основу својих способности, укључује психичку активност.
Традиционана настава захтева од ученика репродукцију знања, а не активну
изградњу знања.
Суштина традиционалне наставе и учења је активност наставника, а не ученика.
Најзаступљенија метода у традиционалној настави је предавачка метода, која код
ученика развија механичко памћење где је акценат на репродуковању, а не на
примени знања, вештина и способности. Једна од слабости традиционалне
наставе јесте и нефлексибилност времена и места похађања наставе.
У традиционалној настави неопходно је да сви ученици буду у исто време на истом
месту, што се применом информационе технологије превазилази.
Једна од карактеристика традиционалне наставе свакако је низак степен
мотивисаности ученика. Мотивисаност ученика је фактор који најјаче утиче на
процес учења. У традиционалној настави доминира спољашња мотивација.
Ученици су најчешће мотивисани жељом да задовоље очекивања наставника,
родитеља, да добију добре оцене због даљег школовања, али често и жељом да се
не осрамоте пред вршњачком групом.
У традиционалној настави развијање унутрашње мотивације ученика није
примарни циљ. Ученици су веома пасивни, њихова активност се своди на праћење
излагања наставника. Ученици тада ретко увиђају да су одговорни за своје учење,
јер најчешће немају активну улогу у извршавању појединих задатака. Унутрашња
мотивација ученика слаби и услед неусклађености наставе са потребама и
могућностима ученика.
У традиционалној настави фаворизује се учење из књига и пуко механичко
меморисање, уместо да се инсистира на самосталном проналажењу информација и
њиховим анализирањем како би се дошло до примењивог и стваралачког знања. У
традиционалној настави не постоји могућност приказивања информације на више
начина. Тако се занемарује један од основних дидактичких принципа, а то је

Као најчешћи проблем у области иновирања наставе наводи се неадекватна опремљеност школа новим технологијама. а често и једини извор знања. У процесу образовања у традиционалној школи било је неопходно да сви ученици. Напретком нових технологија. ограничена временским периодима. односно акценат је на вербалном преношењу знања. метода рада на тексту није прилагођена индивидуалним способностима ученика јер је садржај уџбеника исти за све ученике. као и идентификовањем недостатака традиционалне наставе. Обзиром да је информациона технологија присутна у свим друштвеним сферама. У традиционалној настави уџбеник је основни. такође. њоме се развијају самосталност и интересовања. Традиционална настава је. Основна метода у традиционалној настави је предавачка метода. У традиционалној настави не постоји могућност самоорганизовања времена за учење. проблем се јавља у недовољној оспособљености наставника за њихово коришћење. као и наставник буду у исто време на истом месту. створила се потреба за коришћењем информационе технологије у настави. Уколико школе и имају могућност коришћења нових технологија. Уџбеници су системски сређена знања која су ученику увек доступна. оспособљавање наставника за коришћење нових технологија се мора ускладити са захтевима данашњице. Међутим. .принцип очигледности где се инсистира на томе да ученик сазнаје стварност са више чула. Ова метода је економична.

Тиме се настава индивидуализује. настава се више не прилагођава просечном ученику. могућности. али и ученици стичу увид о знању сваког ученика. Индивидуализацијом наставног процеса учење сваке индивидуе неће бити ометано туђим способностима или слабостима. Информације треба да буду интересантније. већ је сарадник и саветник ученицима који су активни и самостално. независно од других ученика. Заступљеност фронталног облика рада. На тај начин ученик. али у савременом друштву имамо могућност коришћења компјутера у настави. Наставник ће појачати своју евалуаторску функцију. облика рада и дидактичких медија. Предавачка метода заступљена у традиционалној настави се готово потпуно губи употребом информационе технологије. могућностима. добија више времена за планирање и организацију слободног времена ученика. Коришћење компјутера у настави би требало да учини лекције ученицима много привлачнијим чиме се подстиче активно учење. ученика и других ученика. употребу нових метода. Повратна информација може уследити након сваког и најмањег корака у процесу стицања знања. Наставник више није предавач. Коришћењем компјутера у настави превазилазе се слабости традиционалне наставе: фронтални рад. својим темпом усвајају знања. и да се избор садржаја врши на основу предзнања. је једна од замерки традиционалној настави. Употреба информационе технологије у настави омогућава да се наставни циљеви и задаци одреде на основу индивидуалних способности ученика. Недовољна употреба . одсуство повратне информације. На тај начин. чиме су занемарени ученици са већим и ученици са мањим способностима. интересовањима ученика. То знатно подиже мотивацију 6 ученика. Информациона технологија пружа могућност иновирања организације наставе. сваки ученик може да напредује у складу са својим способностима. Недостаци традиционалне наставе се огледају у наставним циљевима и задацима који су прилагођени просечном ученику. способности и интересовања сваког појединца. настава се индивидуализује. Употребом информационе технологије сада имамо интерактивност комуникације између ученика и наставника. мања трајност знања. али и већа мотивисаност ученика. Увођењем информационе технологије у школе. лекције су више прилагођене потребама. али и наставник стиче увид у постигнућа сваког ученика што значајно доприноси подизању мотивације и охрабривању ученика да настави даље. темпу рада ученика. Информациона технологија омогућава поделу садржаја на мање сегменте и пружа ученицима могућност да уче “корак по корак”. ученика и садржаја. Ученици су у могућности да уче својим темпом.Uloga informatičke tehnologije u prevazilaženju nedostataka tradicionalne nastave Физички је немогуће обезбедити по једног наставника за сваког ученика. Коришћењем информационе технологије и дидактичких медија ученици могу усвајати знања корак по корак и добијати повратну информацију након сваког корака чиме наставиници. На тај начин је постављени циљ ученицима догледан и они виде могућност да га достигну. Ученик губи улогу објекта у наставном процесу и постаје активан субјекат. чиме се повећава његова пажња и мотивисаност. неповезаност теорије са реалним животом. такође. Мотивација је најчешће у вези са повратном информацијом.

Сада су у позицији да уче и код куће. Информације се.__ . Нефлексибилност времена и места похађања наставе се превазилази употребом информационе технологије. Развој науке и технике донео је мноштво нових дидактичких медија чијом се употребом ангажују сва ученичка чула. у различито време на истом месту или у различито време на различитом месту. не могу приказати на више начина. самостално анализирају. Информационе технологије омогућавају израду мултимедијалних презентација. чиме се повећава његова активност. Ученицима је на тај начин информација далеко интересантнија. Ово нарочито одговара ученицима који су често били одсутни из школе због болести и тиме су доста пропустили. Ученици добијају информације из више извора. већ су у стању да та знања и примене. Један од дидактичких принципа који је у традиционалној настави често занемарен јесте принцип очигледности. а пропуштено су тешко надокнађивали. у исто време на различитом месту. ученицима је информација занимљивија. Тада мотивација ученика знатно опада. чиме се повећава и трајност знања. Ученик користећи се информационим технологијама самостално долази до информација. да је теорија у вези са праксом. такође. Тада ученици имају осећај да су усвојена знања у вези са животом. подстиче се радозналост и жеља за учењем. јер ученици добијају могућност да уче у исто време на истом месту. већ најчешће предавачком методом. Уџбеници и наставници више нису једини извори 7 информација. Ученици се самостално ангажују у учењу и постају одговорни за своје учење. Кроз мултимедијалне презентације. Ово се догађа најчешће због немогућности приступа одређеним образовним материјалима који су непоходни за обраду одређених садржаја.различитих дидактичких медија и немогућност да се информација прикаже на више начина јесте један од проблема традиционалне наставе који се превазилази употребом информационе технологије. они активније учествују у процесу сазнавања и повећава се мотивисаност. закључују и долазе до знања која више нису на нивоу репродукције. На тај начин ученици нису ограничени условом да буду у исто време на истом месту.

štampanih izvora Nova medijska sredstva: Bela tabla i markeri u boji. a učenicima proces učenja. obeležavaju proces obrazovanja i vasptanja. časopisa. pa se karakterišu kao «moć (snaga) učenja» . edukativni softver. novinski članci. grafoskop. odnosno. formular za DP. knjiga. materijali iz stručnih knjiga. Stara medijska sredstva: Sveska i olovka. LCD projektor. računar. računar s formularom za DP. materijali sa interneta . tabla i kreda. slike iz časopisa.Upotreba medijskih sredstava u nastavi Pod medijima u obrazovanju se podrazumevaju posrednici školskih sadržaja koji proističu iz ciljeva obrazovanja. internet. Mediji omogućuju odvijanje nastave.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful