You are on page 1of 127

SUDSKI POSLOVNIK

("Sl. glasnik RS", br. 110/2009 i 70/2011)

I Glava UVODNE ODREDBE


lan 1
Sudskim poslovnikom propisuje se unutranje ureenje i rad sudova u Republici Srbiji. Primenom Sudskog poslovnika (u daljem tekstu: Poslovnik) obezbeuje se uredno i blagovremeno obavljanje poslova sudske uprave i drugih poslova vanih za unutranju organizaciju i rad suda.

lan 2
Unutranja organizacija i rad suda odvojeni su od suenja i obuhvataju upravne, administrativne, tehnike, strune, informacione, finansijske i ostale pratee poslove znaajne za sudsku vlast. Ovi poslovi organizuju se tako da sud svoju funkciju vri zakonito, blagovremeno i efikasno, kako bi se strankama olakalo obavljanje poslova u sudu sa to manje trokova.

lan 3
O sprovoenju i pravilnoj primeni Poslovnika stara se predsednik suda (u daljem tekstu: predsednik) izdavanjem naredbi i uputstava. Primenu Poslovnika nadzire ministarstvo nadleno za poslove pravosua (u daljem tekstu: ministarstvo), preko lica ovlaenog za nadzor.

lan 4
Ministarstvo preko lica ovlaenog za nadzor kontrolie obavljanje poslova sudske uprave, postupanje u predmetima u propisanim rokovima, postupanje po pritubama i predstavkama, kancelarijsko poslovanje u sudu i druge poslove vezane za unutranju organizaciju i rad suda. Nadzor se obavlja pribavljanjem izvetaja od Predsednika ili neposrednim uvidom. U sudu se naroito kontrolie primena Poslovnika, postupanje u rokovima i postupanje po pritubama. Posle obavljenog nadzora, lice ovlaeno za nadzor sainjava zapisnik o izvrenom nadzoru kojim konstatuje uoene nedostatke koji dostavlja predsedniku suda u kome je vren nadzor, predsedniku neposredno vieg suda, predsedniku Vrhovnog kasacionog suda i ministru nadlenom za poslove pravosua (u daljem tekstu: ministar).

lan 5
Predsednik neposredno vieg suda u roku od 30 dana od dana prijema zapisnika o izvrenom nadzoru, obavetava predsednika Vrhovnog kasacionog suda i ministra o merama preduzetim da se uoeni nedostaci otklone, rokovima za otklanjanje nedostataka, kao i o razlozima zbog kojih su nedostaci i propusti nastali.

II Glava SUDSKA UPRAVA


1. Poslovi sudske uprave lan 6
Poslovi sudske uprave su poslovi koji slue vrenju sudske vlasti. Poslovima sudske uprave obezbeuju se uslovi za pravilan i blagovremen rad i poslovanje suda. Pod poslovima sudske uprave smatraju se poslovi unutranje organizacije odreeni zakonom, ovim poslovnikom, a naroito: - ureivanje unutranjeg poslovanja u sudu; - pozivanje i rasporeivanje sudija porotnika; - poslovi vezani za stalne sudske vetake i tumae; - razmatranje pritubi i predstavki; - voenje statistike i izrada izvetaja; - izvrenje krivinih i prekrajnih sankcija; - finansijsko i materijalno poslovanje suda; - overa isprava namenjenih upotrebi u inostranstvu; - struni poslovi u vezi sa ostvarivanjem prava, obaveza i odgovornosti sudskog osoblja u sudu; - donoenje optih i pojedinanih akata koji se odnose na sistematizaciju, unutranju organizaciju, radne odnose i druge opte akte kojima se ureuju odnosi u sudu; - poslovi u vezi sa strunim usavravanjem i obukom sudija i sudskog osoblja; - poslovi upravljanja sudskim zgradama i nepokretnostima koje se dodeljuju sudu na korienje;

- poslovi u vezi sa naplatom sudskih taksi; - drugi poslovi vezani za unutranju organizaciju i poslovanje suda kada je to odreeno zakonom ili optim aktom suda.

2. Ovlaenja i dunosti predsednika lan 7


Predsednik rukovodi sudskom upravom. Pojedine poslove sudske uprave predsednik moe poveriti zameniku predsednika ili predsednicima odeljenja. U poslovima sudske uprave predsedniku pomau sekretar suda i organizator poslova u sudu (menader suda). U veim sudovima moe se organizovati i posebna organizaciona jedinica za vrenje poslova sudske uprave kojom rukovodi organizator poslova u sudu (menader suda).

lan 8
Predsednik nadzire rad sudskih odeljenja i slubi pregledom upisnika i pomonih knjiga, rokovnika i roita, stalnim evidentiranjem predmeta ije reavanje due traje, pribavljanjem izvetaja i na drugi pogodan nain. Koristei odgovarajue evidencije i pregledom zaduenja i ekspeditivnosti, predsednik ostvaruje stalni uvid u rad suda kao celine i preduzima mere za zakonit, pravilan, taan i blagovremen rad. Predsednik vri poslove u vezi sa programom strunog usavravanja i obuke sudijskih pomonika i sudijskih pripravnika.

lan 9
Predsednik razmatra pritube stranaka i drugih uesnika u sudskom postupku koji smatraju da se postupak odugovlai, da je nepravilan ili da postoji bilo kakav uticaj na njegov tok, odnosno ishod i preduzima odgovarajue mere, u skladu sa zakonom. Predsednik je duan da o osnovanosti pritube i preduzetim merama pisano obavesti podnosioca pritube i predsednika neposredno vieg suda u roku od 15 dana od prijema pritube. Ako je prituba podneta preko ministarstva, vieg suda ili Visokog saveta sudstva, o osnovanosti pritube i preduzetim merama obavetavaju se, istovremeno ministar, predsednik neposredno vieg suda i Visoki savet sudstva.

lan 10
Ako je predmet pritube raspored mesta suenja ili preduzimanja pojedine sudske radnje, predsednik moe odrediti drugo mesto suenja ili preduzimanja sudske radnje,

najkasnije do pripremnog roita ili prvog roita za glavnu raspravu, ukoliko se time omoguava ostvarivanje prava stranke na nesmetan pristup sudu i potovanje zakonom utvrene mesne nadlenosti. Odluku iz stava 1. ovog lana predsednik donosi najkasnije u roku od tri dana od dana podnoenja pritube sudu. Ako predsednik ne odlui o podnetoj pritubi, odluku iz stava 1. ovog lana donosi predsednik neposredno vieg suda. Odredbe st. 1. do 3. ovog lana primenjuju se i u sluaju kada sudija koji postupa po predmetu predloi izmenu rasporeda mesta suenja ili preduzimanja pojedine sudske radnje.

lan 11
U poslovima sudske uprave predsednik neposredno vieg suda ima pravo da nadzire sudsku upravu nieg suda i da pri neinjenju predsednika nieg suda donese akte iz njegovog delokruga. U obavljanju nadzora, vii sud moe traiti od nieg suda obavetenja o primeni propisa, toku postupka, izvetaje kao i druge potrebne podatke. Predsednik neposredno vieg suda moe naloiti neposredan uvid u rad nieg suda o emu se sainjava pisani izvetaj.

lan 12
Ako se pri razmatranju godinjeg izvetaja o radu utvrdi da u sudu postoji vei broj nereenih predmeta, predsednik donosi Program reavanja starih predmeta (u daljem tekstu: Program) najkasnije do 31. januara za tekuu godinu. Programom se mogu uvoditi mere radi blagovremenog obavljanja poslova u sudu, kao to su izmene unutranje organizacije suda, uvoenje dodatnog rada sudija i sudskog osoblja, privremena preraspodela radnog vremena i druge mere, u skladu sa zakonom i ovim poslovnikom. Predsednik moe, u okviru pripreme i sprovoenja Programa da predloi upuivanje sudija iz drugog suda i donese izmenu godinjeg rasporeda. Predlog Programa predsednik dostavlja na razmatranje sednici svih sudija. O donetom Programu predsednik obavetava predsednika neposredno vieg suda i predsednika Vrhovnog kasacionog suda. Predsednik meseno prati i nadzire sprovoenje Programa radi njegove izmene i dopune, odnosno obustavljanja njegovog daljeg sprovoenja.

lan 13

Predsednik vieg suda moe organizovati obilaske niih sudova sa svog podruja. Prilikom obilaska nieg suda moe traiti obavetenja o primeni propisa i problemima u suenju. Predsednik vieg suda moe za pribavljanje podataka iz stava 1. ovog lana koristiti informaciono-komunikacionu tehnologiju.

lan 14
Kada predsedniku prestane funkcija i bude izabran novi predsednik, obavezno se vri primopredaja dunosti o emu se sainjava zapisnik koji potpisuju raniji predsednik i novoizabrani predsednik. Zapisnik sadri naroito: izvetaj o finansijsko-materijalnom poslovanju u sudu, stanje blagajne, poslove sudske uprave (broj pritubi, stanje u upisnicima "Su", "Su-Pov" i sl.).

III Glava UNUTRANJE UREENJE SUDA


1. Sudsko odeljenje lan 15
U sudovima sa veim brojem vea i sudija pojedinaca koji postupaju u istoj pravnoj oblasti obrazuju se krivino i graansko odeljenje, a mogu se obrazovati i odeljenja za radne, porodine i statusne sporove, kao i vanparnino, ostavinsko, izvrno i odeljenje sudske prakse, a po potrebi mogu se obrazovati i druga odeljenja. U prekrajnim sudovima i Viem prekrajnom sudu, mogu se obrazovati odeljenja za voenje prekrajnog postupka u oblasti javnih prihoda, carinskog, spoljnotrgovinskog i deviznog poslovanja. U viim i apelacionim sudovima postoje odeljenja za krivine postupke prema maloletnicima, radne sporove, a mogu se obrazovati i odeljenja za krivina dela protiv Vojske Srbije, organizovanog kriminala, ratnih zloina i visokotehnolokog kriminala. Odeljenja iz st. 1. do 3. ovog lana obrazuju se ako poslove obavljaju najmanje tri sudije. Ako nema uslova za osnivanje posebnog odeljenja za krivine postupke prema maloletnicima, radne sporove, odeljenja za porodine, statusne sporove, vanparninog i izvrnog odeljenja, sudovi su u okviru tih odeljenja, duni da osnuju posebno vee, odnosno tim predmetima zaduiti odgovarajue sudije. Sudskim odeljenjem rukovodi predsednik odeljenja, koga po pribavljenom miljenju sudija odeljenja, postavlja predsednik.

2. Pripremno odeljenje lan 16

U okviru suda, odnosno sudskog odeljenja moe se organizovati pripremno odeljenje radi ispitivanja ispunjenosti procesnih pretpostavki za voenje postupka i odluivanje o pravnim lekovima, kao i za obavljanje drugih poslova. Godinjim rasporedom poslova blie se odreuju poslovi koji se obavljaju u pripremnom odeljenju, sudijski pomonici koji obavljaju poslove i sudija koji nadzire njihov rad.

3. Delokrug sednice odeljenja lan 17


Na sednici sudskog odeljenja razmatraju se rad odeljenja, pravna pitanja, nain poboljanja rada i strunosti sudija, sudijskih pomonika i sudijskih pripravnika i druga pitanja od znaaja za rad odeljenja. Odeljenja Privrednog apelacionog suda, Vieg prekrajnog suda i apelacionog suda razmatraju i pitanja vana za rad sa svog podruja.

lan 18
Sednicu sudskog odeljenja saziva predsednik odeljenja ili Predsednik, po svojoj inicijativi ili na zahtev nekog od vea, odnosno sudije u odeljenju. Sednicom rukovodi predsednik sudskog odeljenja.

lan 19
Aktom o sazivanju sednice predlae se dnevni red, a prilau se i materijali o kojima e se raspravljati i dostavljaju se predsedniku ako on nije sazvao sednicu, svakom sudiji i sudijskom pomoniku u sastavu odeljenja. Predsednik koji saziva sednicu predlae izvestioca i stara se o formulisanju pravnih shvatanja i zakljuaka donetih na sednici. Svi pozvani duni su da prisustvuju sednici, a o opravdanosti odsustvovanja vodi se evidencija u knjizi zapisnika.

lan 20
Za punovaan rad na sednici odeljenja potrebno je prisustvo veine sudija koji su u sastavu odeljenja. Odluka je doneta kada za nju glasa veina prisutnih sudija.

lan 21
Ako doe do podele glasova na jednake delove, sporno pitanje se iznosi na sednicu svih sudija. Na isti nain postupie se i u sluaju ako vee pri ponovnom odluivanju ne postupi u skladu sa pravnim shvatanjem odeljenja.

lan 22
O radu sednice vodi se zapisnik u koji se unosi: ko je opravdano i neopravdano odsutan, sva miljenja u toku raspravljanja, kao i rezultat glasanja. Zapisnik potpisuju predsednik odeljenja koji je rukovodio sednicom i sudijski pomonik koji je sainio zapisnik.

lan 23
Nacrt pravnog shvatanja usvojenog na sednici sudskog odeljenja izrauje izvestilac. Ukoliko njegov predlog nije prihvaen, nacrt izrauje sudija koga odredi sudsko odeljenje. Nacrt se dostavlja svim lanovima odeljenja na miljenje. Konani tekst pravnog shvatanja potpisuju svi lanovi odeljenja. Sudija koji se ne slae sa usvojenim pravnim shvatanjem, bilo sa izrekom ili obrazloenjem, nee potpisati pravno shvatanje, ve e svoje miljenje odvojeno izloiti i priloiti uz izvornik usvojenog pravnog shvatanja.

4. Zajednika sednica odeljenja lan 24


Zajednika sednica odeljenja saziva se kad je za razmatranje pravnog pitanja potrebna saradnja najmanje dva odeljenja. Zajedniku sednicu sazivaju zajedno predsednici odeljenja ili predsednik, a njome rukovodi predsednik odeljenja u ijem je delokrugu pitanje koje se razmatra. Prilikom glasanja na zajednikoj sednici potrebno je da se za zajedniki stav izjasni veina prisutnih lanova svakog odeljenja.

5. Sednica svih sudija lan 25


Na sednici svih sudija razmatraju se izvetaji o radu suda i sudija, odluuje o pokretanju postupaka za ocenu ustavnosti i zakonitosti propisa i drugih optih akata, razmatra primena propisa kojima se ureuju pitanja iz delokruga sudova, daje miljenje o kandidatima za sudije i sudije porotnike i odluuje o svim drugim pitanjima od znaaja za ceo sud. Sednica svih sudija Upravnog suda, Privredno apelacionog suda i Vieg prekrajnog suda utvruje i pravne stavove radi jedinstvene primene zakona iz nadlenosti tih sudova.

lan 26

Sednicu svih sudija saziva predsednik po svojoj inicijativi, na predlog sudskog odeljenja, odeljenja izvan sedita suda, ili na predlog najmanje jedne treine svih sudija. Sednicom svih sudija rukovodi predsednik i na njoj se moe odluivati ako je prisutno vie od polovine sudija. Ako je o nekom pitanju potrebno da se glasa, po pravilu se glasa javno. Odluka je doneta kada za nju glasa veina prisutnih sudija. U radu sednice svih sudija uestvuju i sudijski pomonici, ako predsednik drugaije ne odlui. Svi pozvani duni su da prisustvuju, a o opravdanosti odsustvovanja vodi se evidencija u knjizi zapisnika.

6. Odeljenje sudske prakse lan 27


Odeljenje sudske prakse moe postojati u sudu s veim brojem sudija. Odeljenje sudske prakse prati i prouava praksu sudova i meunarodnih sudskih organa i obavetava sudije, sudijske pomonike i sudijske pripravnike o pravnim shvatanjima sudova. Odeljenjem sudske prakse rukovodi sudija koga odreuje predsednik. Odeljenje sudske prakse Upravnog suda i Vieg prekrajnog suda ine dvoje sudija iz sedita suda i po jedan sudija iz odeljenja izvan sedita suda, odreen Godinjim rasporedom poslova.

lan 28
U sudu se vodi opti registar pravnih shvatanja u koji se u saetom obliku unose pravna shvatanja izraena u odlukama suda u pojedinim predmetima ili primljena od vieg suda, a koja su od znaaja za sudsku praksu. Pored opteg, sud vodi i poseban registar u koji se unose pravna shvatanja usvojena na sednici svih sudija, sednicama odeljenja, savetovanjima i radnim sastancima sudija. Opti i poseban registar pravnih shvatanja vode se odvojeno za svaku granu sudskog rada hronolokim redom i mogu se objaviti u posebnoj zbirci ili na veb-stranici suda. Pravna shvatanja koja je sud uneo u registre dostavljaju se Vrhovnom kasacionom sudu za potrebe Pravosudnog informacionog sistema Republike Srbije.

lan 29

U cilju jedinstvene sudske primene prava, razmatranja primene zakona i drugih propisa, odeljenja sudske prakse sudova opte i posebne nadlenosti mogu organizovati zajednika savetovanja i konsultativne sastanke, samostalno ili u saradnji sa Vrhovnim kasacionim sudom. Sporna pravna pitanja razmatraju se na osnovu referata sudije izvestioca, a usvojeni zakljuci mogu se objaviti u posebnoj zbirci ili na veb-stranici suda.

lan 30
Kada se poslovi praenja sudske prakse obavljaju primenom informacionokomunikacionih tehnologija, primenjuje se jedinstvena metodologija i raunarski programi utvreni u Pravosudnom informacionom sistemu Republike Srbije.

7. Sednica odeljenja sudske prakse lan 31


Na sednici odeljenja sudske prakse utvruju se i pripremaju predlozi o pitanjima iz sudske prakse koji e se izneti na sednici svih sudija radi zauzimanja odreenog stava u cilju ujednaavanja sudske prakse. Odeljenje sudske prakse stara se o pripremi sednice svih sudija i moe u tu svrhu obaviti konsultacije sa predsednicima vea, predsednicima odeljenja sudske prakse drugih sudova ili strunjacima iz odreene naune oblasti.

8. Sastanci i savetovanja lan 32


Radi usklaivanja rada u sudu kao celini, u okviru jednog ili vie sudskih odeljenja ili slubi, po potrebi se odravaju radni sastanci. Radne sastanke saziva predsednik ili predsednik odeljenja u cilju reavanja pojedinih pitanja, bolje saradnje izmeu sudskih odeljenja, odnosno sudskog osoblja. Vii sud moe organizovati zajednike sastanke i savetovanja predsednika drugih sudova i sudija tog suda, kao i sudijskih pomonika radi razmatranja pitanja od zajednikog interesa.

lan 33
Radi razmatranja spornih pitanja sudske prakse u sudu se za jedno ili vie odeljenja odrava sastanak sudija, sudijskih pomonika i sudijskih pripravnika. Po potrebi predsednik saziva i sudije porotnike radi razmatranja pitanja od znaaja za njihovo uee u radu suda.

lan 34

Sudije i sudsko osoblje imaju pravo na struno usavravanje i obuku. U cilju ostvarivanja prava i obaveza iz stava 1. ovog lana i razmene miljenja o pitanjima koja su od zajednikog interesa, sudovi organizuju i uestvuju na savetovanjima i konsultativnim sastancima sa predstavnicima drugih sudova ili drugih organa i organizacija. Predsednik odreuje sudije i sudsko osoblje koji e zavisno od pravne oblasti na kojoj rade i koja je na dnevnom redu uestvovati na savetovanju i sastancima iz stava 2. ovog lana.

9. Sudska pisarnica lan 35


Administrativni i tehniki poslovi u sudu obavljaju se u sudskoj pisarnici u seditu suda. Ako je to celishodnije, pojedini poslovi, mogu se obavljati i u sudskim jedinicama, odnosno u odeljenjima izvan sedita suda. Za pojedine vrste poslova u sudovima se mogu obrazovati i posebne organizacione jedinice pisarnice, kao to su: prijemna kancelarija, odeljenje za prepis, ekspediciju pote i sl. Ove organizacione jedinice mogu se obrazovati i u sudskim jedinicama, odnosno u odeljenjima izvan sedita suda. Poslove iz st. 1. i 2. ovog lana koji e se obavljati u seditu suda, sudskim jedinicama, odnosno odeljenjima izvan sedita suda odreuje predsednik u zavisnosti od obima poslova u sudu, tehniko-organizacionih potreba suda, promene godinjeg rasporeda poslova i sl.

lan 36
Radom sudske pisarnice rukovodi upravitelj pisarnice, koji istovremeno moe voditi i poslove pojedinih organizacionih jedinica pisarnice. Kada je pisarnica podeljena na vie odseka ili odeljenja, radom odseka ili odeljenja rukovodi ef odseka, odnosno odeljenja pod nadzorom upravitelja pisarnice.

10. Raunovodstvo lan 37


Finansijsko-materijalni poslovi obavljaju se u raunovodstvu, po pravilu u seditu suda pod neposrednim nadzorom predsednika, u skladu sa posebnim propisima.

11. Zajednika sluba lan 38

Ako je u sudskoj zgradi smeteno vie sudova i drugih pravosudnih organa, sporazumom funkcionera koji rukovode tim organima, moe se obrazovati zajednika sluba. Ukoliko do sporazuma iz stava 1. ovog lana ne doe, predsednik suda najvieg ranga ija je sudska uprava smetena u sudskoj zgradi, reenjem odreuje koji e se poslovi obavljati zajedniki. Sporazumom iz stava 1. ovog lana utvrdie se kod kog e se pravosudnog organa organizovati zajednika sluba. U sluaju organizovanja zajednike finansijskomaterijalne slube za svaki pravosudni organ vodi se odvojeno knjigovodstvo. U sudskoj zgradi u kojoj je organizovana zajednika sluba za vie pravosudnih organa, pojedini poslovi se mogu poveriti organizatoru poslova u sudu (menader suda). Pored zajednike finansijsko-materijalne slube, zajedniki se mogu obavljati i sledei poslovi: upravljanje objektima koje organi koriste, obezbeivanje prostorija za rad, staranje o sprovoenju mera bezbednosti i zatite zdravlja na radu, koordinacija razliitih slubi u organima i van njih, voenje linih i kadrovskih evidencija, obezbeivanje uslova za tehniku i drugu komunikaciju u zgradi, poslovi voznog parka, odravanja i poslovi obezbeenja suda.

12. Sluba za informatiku i analitiku lan 39


Za poslove koji se odnose na uspostavljanje i odravanje informaciono-komunikacionih tehnologija (u daljem tekstu: IKT) i elektronsku obradu podataka, skladitenje i prenos informacija u sudu, moe se obrazovati sluba za informatiku i analitiku. U cilju reavanja pitanja u sudovima o nainu primene poslovnog softvera za upravljanje predmetima u postupku prikupljanja i obrade podataka i sainjavanja izvetaja, ministar moe obrazovati posebnu komisiju za standardizaciju naina prikupljanja i obrade podataka. Sastav komisije iz stava 2. ovog lana, odreuje ministar.

13. Javne knjige lan 40


Poslovi voenja javnih knjiga, ureeni po posebnim propisima, obavljaju se pod neposrednim nadzorom predsednika ili sudije koji je godinjim rasporedom poslova odreen za rad na tim predmetima.

14. Biblioteka lan 41

Sudsku biblioteku ine izdanja, zakoni i drugi propisi, strune knjige i asopisi, slubeni glasnici, publikacije i sudska praksa u knjigama, kako u tampanom tako i u elektronskom obliku. Predsednik, ili sudija koga on odredi, stara se o nabavci knjiga i pretplati na asopise i druge publikacije, kao i odravanju knjinog fonda.

lan 42
Bibliotekom rukovodi bibliotekar. U biblioteci se vodi knjiga inventara za knjige i knjiga inventara za periodine publikacije, u koje se unose hronolokim redom nabavke. U biblioteci se poslovi obavljaju, u skladu sa propisima kojima se ureuje biblioteka delatnost.

15. Izvetaj i statistika lan 43


Sudska uprava organizuje rad suda tako da se unos i obrada podataka iz predmeta u redovnim i povremenim izvetajima o radu suda i sudija, vri na standardizovan nain. Sudska pisarnica sastavlja redovne i povremene izvetaje o radu odeljenja i slubi, koji su potrebni sudskoj upravi. Na osnovu izvetaja iz stava 1. ovog lana razmatraju se rezultati rada pojedinih odeljenja, slubi i suda kao celine i daju predlozi za unapreenje rada u sudu.

lan 44
Sudovi tromeseno, estomeseno, godinje i trogodinje sainjavaju izvetaje o radu suda, odeljenja i sudija po propisanoj jedinstvenoj metodologiji i dostavljaju ih ministru, neposredno viem sudu, Vrhovnom kasacionom sudu i Visokom savetu sudstva. Izvetaji o radu iz stava 1. ovog lana sainjavaju se prema posebnim obrascima i uputstvima koji su propisani ovim poslovnikom i ine njegov sastavni deo. Predsednik je ovlaen da pored izvetaja iz stava 1. ovog lana samostalno sainjava i druge izvetaje.

IV Glava RASPORED POSLOVA


lan 45
Rasporedom poslova u sudu se formiraju sudska vea i odreuju sudije i sudsko osoblje u seditu suda, sudskim jedinicama i odeljenjima izvan sedita suda.

Rasporedom poslova predsednik moe odrediti zamenika predsednika suda koji ga zamenjuje u sudskoj jedinci ili odeljenju izvan sedita suda. Kad sud ima vie zamenika predsednika suda, predsednik odreuje jednog zamenika koji ga zamenjuje u sluaju spreenosti ili odsutnosti. Predsednik moe rasporedom poslova poveriti pojedine poslove sudske uprave zameniku predsednika ili predsednicima odeljenja. Poslovi odluivanja o pravima sudija po osnovu rada, utvrivanja godinjeg rasporeda poslova, odluivanja o pravima iz radnog odnosa sudskog osoblja u sluaju kada je to zakonom odreeno, kao i o udaljenju sudija i sudija porotnika sa dunosti ne mogu se poveravati.

1. Godinji raspored poslova lan 46


Godinjim rasporedom poslova u sudu predsednik odreuje vrstu sudijskog posla za svakog sudiju u sudu, sudskoj jedinici i odeljenju izvan sedita suda. Godinjim rasporedom poslova predsednik moe odrediti da se u sudu, sudskim jedinicama i odeljenjima izvan sedita suda sudi i preduzimaju sudske radnje samo iz jedne ili vie pravnih oblasti. Prilikom odluivanja koji e sudija raditi u kojoj sudskoj jedinici odnosno odeljenju izvan sedita suda, Predsednik e posebno uzeti u obzir okolnosti koje utiu na efikasnost i trokove postupka, potreban broj sudija za odreenu pravnu oblast, kao i broj i vrstu predmeta u kojima e se postupati. Predsednik moe godinjim rasporedom poslova odrediti da se pojedine sudske radnje preduzimaju u zgradi sedita suda ili u drugim zgradama na podruju suda. U prekrajnim sudovima u kojima nema uslova za osnivanje sudskog odeljenja, za odreenu oblast moe se zaduiti i manje od tri sudije (npr. izvrenje). Godinji raspored poslova za narednu godinu utvruje se po prethodno pribavljenom miljenju sudija i saoptava na sednici svih sudija najkasnije do 1. decembra tekue godine.

lan 47
U toku jedne godine sudija se godinjim rasporedom poslova, po pravilu, odreuje da radi na predmetima iz iste pravne oblasti u sudu, sudskoj jedinici ili odeljenju izvan sedita suda. Kada u sudu ima dovoljno predmeta iz jedne pravne oblasti (npr. krivina, graanska), predsednik moe godinjim rasporedom poslova odrediti da pojedine sudije, odnosno vea rade iskljuivo po tim predmetima.

lan 48

Godinjim rasporedom poslova odreuju se sudska odeljenja, vea i sudije koje ih ine, predsednici odeljenja odnosno, vea i sudije koje e ih zamenjivati, kao i poslovi sudijskih pomonika. Predsednik odeljenja, odnosno vea, stara se da se poslovi obavljaju zakonito, tano, blagovremeno, uredno i jednoobrazno. Sudska vea u sastavu odeljenja oznaavaju se arapskim brojevima.

2. Raspodela predmeta lan 49


U cilju obezbeivanja podjednake optereenosti svih sudija u sudu, novoprimljeni predmeti se najpre razvrstavaju po hitnosti, vrsti postupka, odnosno pravnoj oblasti, a zatim rasporeuju prema astronomskom raunanju vremena prijema, metodom sluajnog odreivanja sudije, u skladu sa utvrenim godinjim rasporedom poslova. Predmeti se rasporeuju runim upisivanjem u upisnik prema redosledu prijema i rednom broju, odnosno primenom poslovnog softvera za upravljanje predmetima, s tim da se najpre rasporeuje grupa novoprimljenih predmeta, a zatim predmeti prispeli u sud na drugi nain. Stranka koja je predala inicijalni akt u sud ima pravo da u roku od tri dana od dana njegove predaje sazna broj predmeta, ime sudije koji je odreen da postupa i mesto preduzimanja sudskih radnji.

lan 50
Hitnim predmetom u smislu odredaba ovog poslovnika smatra se predmet u kome je posebnim zakonom odreeno hitno postupanje (pritvor, postupci prema maloletnicima, krivini postupci u kojima se maloletnik pojavljuje u svojstvu oteenog, prekrajni postupci kod kojih je propisana mogunost izvrenja osuujue presude pre pravnosnanosti, privremene mere, izvrenje, brani i porodini sporovi, sporovi u vezi sa javnim informisanjem, steajni postupak, smetanje dravine, izdravanje maloletne dece, radni sporovi, izborni sporovi, i sl.). Predmeti se mogu razvrstati po pravnoj oblasti, vrsti postupka, vrsti spora ili krivinog dela, broju uesnika, broju zahteva i sl.

lan 51
U sudovima u kojim postoje uslovi za voenje elektronskih upisnika korienjem IKT, raspodela novoprimljenih predmeta vri se korienjem posebnog programa (matematikog algoritma) koji obezbeuje da na kraju jednog ciklusa raspodele sve sudije imaju podjednak broj novoprimljenih predmeta u radu i da budu podjednako optereene. Ciklus raspodele predmeta traje jedan mesec.

Izuzetno od stava 2. ovog lana, ciklus raspodele predmeta moe biti dui, ako je broj novoprimljenih predmeta manji od broja sudija rasporeenih za odreenu pravnu oblast. U tom sluaju sud godinjim rasporedom poslova odreuje trajanje ciklusa.

lan 52
Kada sud istovremeno primi vie inicijalnih akata, a u sudu ne postoje uslovi za voenje elektronskih upisnika korienjem IKT, inicijalni akti se mogu razvrstati prema: azbunom redu prezimena ili nazivu stranaka. Nakon toga predmeti se rasporeuju sudijama u skladu sa lanom 49. ovog poslovnika. U postupku po pravnim lekovima, razvrstavanje se moe vriti i prema datumu prijema inicijalnog akta.

lan 53
U sudskim jedinicama predmeti se po pravilu rasporeuju polazei od zakonom utvrene mesne nadlenosti i prava stranke na nesmetan pristup sudu, kao i zahteva da se postupak sprovede efikasno i sa to manje trokova.

lan 54
Posebnom odlukom predsednika moe se odstupiti od redosleda rasporeivanja predmeta zbog opravdane spreenosti sudije da postupa (privremena spreenost za rad, odsustvo u skladu sa posebnim propisima i sl.). U sluajevima prestanka sudijske funkcije, napredovanja ili upuivanja sudije u drugi sud ili organ, promene propisa o nadlenosti i organizaciji suda, zateeni predmeti rasporedie se na nain predvien u lanu 49. ovog poslovnika.

lan 55
U ponovnom postupku po pravnom leku, predmet se rasporeuje sudiji, odnosno veu koje je prethodno postupalo u tom predmetu.

lan 56
Poslove razvrstavanja i raspodele predmeta obavlja pisarnica prema utvrenom godinjem rasporedu poslova, odnosno posebnoj odluci predsednika. Kontrolu raspodele predmeta vri predsednik, sekretar suda ili upravitelj sudske pisarnice.

V Glava OBAVETAVANJE JAVNOSTI O RADU SUDOVA


lan 57

U cilju obezbeivanja objektivnog, pravovremenog i tanog obavetavanja javnosti o radu suda i sudskim postupcima, predsednik, sudije i sudsko osoblje duni su da obezbede potrebne uslove, kao i odgovarajui pristup medijima u pogledu aktuelnih informacija i postupaka koji se vode u sudu, vodei rauna o interesima postupka, privatnosti, kao i bezbednosti uesnika u postupku. Vreme, mesto i predmet suenja svakodnevno se objavljuju na vidnom mestu ispred prostorije u kojoj e se suenje odrati ili na drugi pogodan nain. Za suenje za koje postoji vee interesovanje javnosti sudska uprava e obezbediti prostoriju koja moe primiti vei broj lica. Sudsko vee je duno da po nalogu predsednika odri suenje u veoj prostoriji koja je obezbeena.

lan 58
Obavetenja za medije o radu suda i pojedinim predmetima daje predsednik, lice zadueno za informisanje javnosti (portparol) ili posebna sluba za informisanje. Sudovi republikog ranga, apelacioni sudovi i sudovi sa posebnim odeljenjima ili veim brojem sudija odreuju lice zadueno za informisanje javnosti (portparol). Informacije o pravnosnano okonanim postupcima pred sudom obavezno se objavljuju kada je zakonom, ili posebnim propisom predvieno, kao i u sluajevima za koje je javnost posebno zainteresovana. Informacije i podaci koji se dostavljaju javnosti moraju biti tani i potpuni. Podaci koji prema posebnim propisima predstavljaju tajnu i zatieni podaci ije objavljivanje je iskljueno ili ogranieno zakonom se ne saoptavaju. Prilikom kontakta sa javnou i medijima koristie se sredstva savremene komunikacije u skladu sa materijalno-tehnikim mogunostima suda (prostorija za pres konferencije medija centar, izvetavanje putem veb-stranice i sl.). O ravnomernoj zastupljenosti predstavnika razliitih medija na suenjima starae se predsednik.

lan 59
Fotografisanje, audio i video snimanje u zgradi suda moe se obaviti samo uz prethodno pribavljeno pisano odobrenje predsednika, u skladu sa posebnim zakonom.

lan 60
Fotografisanje, audio i video snimanje na roitima u cilju javnog prikazivanja snimka obavlja se po odobrenju predsednika, uz prethodno pribavljenu saglasnost predsednika vea, sudije i pisanog pristanka stranaka i uesnika snimljene radnje. Prilikom davanja odobrenja za fotografisanje i snimanje vodie se rauna o interesovanju javnosti, interesu postupka, privatnosti i bezbednosti uesnika u postupku.

Fotografisanje, audio i video snimanje u sudnici, nakon pribavljenog odobrenja, obavljae se pod nadzorom sudije, na nain koji obezbeuje nesmetan tok suenja i red u sudnici.

lan 61
Sud najmanje jedanput godinje, a najkasnije do 1. februara tekue godine za prethodnu godinu, izrauje informator sa osnovnim podacima o radu, koji su propisani posebnim zakonom i ovim poslovnikom, a od znaaja su za ostvarivanje prava graana i prezentaciju organizacije rada suda javnosti. Informator sadri: naziv i sedite suda; godinji raspored poslova; kontakt informacije (telefon, faks, veb-stranicu i adresu elektronske pote), imena rukovodilaca sudske uprave, podatke o radnom vremenu suda i njegovih slubi, imena i kontakte lica ovlaenih za prijem, obavetavanje stranaka i postupanje po pritubama, imena i kontakte lica ovlaenih za izdavanje uverenja i overu potpisa; imena i kontakte lica ovlaenih za omoguavanje razgledanja, prepisivanja i kopiranja spisa. Informator iz stava 1. ovog lana, zbirke odluka i pravnih stavova, sud moe objavljivati u tampanom ili elektronskom obliku.

VI Glava RADNO VREME I SUDSKI ODMOR


1. Radno vreme lan 62
Radno vreme u sudu odreuje predsednik Vrhovnog kasacionog suda, u skladu sa posebnim propisom. U okviru odreenog radnog vremena predsednik utvruje dnevni raspored radnog vremena, koji se objavljuje na orijentacionoj tabli na ulazu u zgradu suda. Radnje koje se po odredbama pojedinih procesnih zakona smatraju hitnim, tako da ne trpe odlaganje, sprovode se bez obzira na propisano radno vreme. Zapoeta roita, ije bi odlaganje izazvalo nepotrebne trokove ili odugovlaenje postupka, dovrie se i nakon redovnog radnog vremena.

2. Sudske radnje koje se preduzimaju u dane kada se ne radi lan 63


Van propisanog radnog vremena se, po odobrenju predsednika, mogu obavljati samo poslovi koji ne trpe odlaganje. Godinjim rasporedom poslova predsednik rasporeuje sudije i sudsko osoblje za sprovoenje radnji koje se po odredbama procesnih zakona smatraju hitnim, a koji e

naizmenino biti u sudu u dane i vreme kada sud ne radi, ili e biti u pripravnosti da dou u sud ili sprovedu takve radnje kada se za to ukae potreba (pripravnost). O tom rasporedu obavetavaju se nadleni javni tuilac i policija. U mestima u kojima se nalazi sedite vieg suda i jednog ili vie osnovnih sudova, kao i kada je vie sudova smeteno u istoj zgradi, predsednici tih sudova se mogu sporazumeti da u pripravnosti budu sudije i sudsko osoblje samo jednog suda.

3. Raspored korienja godinjeg odmora lan 64


Prilikom sainjavanja rasporeda korienja godinjeg odmora vodie se rauna o tome da u sudu ostane dovoljan broj sudija i sudskog osoblja kako bi se obezbedilo nesmetano voenje postupka u predmetima za koje je zakonom propisana hitnost u postupanju (pritvorskim, istranim, postupcima prema maloletnicima, krivinom postupku kada je maloletnik oteeno lice, putanja na uslovni otpust, radnim sporovima, predmetima smetanja dravine, porodinim sporovima, po predlogu za obezbeenje dokaza, odreivanje privremenih mera, meninim, ekovnim i steajnim postupcima, sporovima u vezi sa javnim informisanjem, prekrajnim postupcima hitne prirode i sl.).

VII Glava SUDIJE, SUDIJE POROTNICI I SUDSKO OSOBLJE


1. Sudije lan 65
Sudije su odgovorne za blagovremeno postupanje po predmetima i dune su da predsednika obavetavaju kada prvostepeni postupak nije okonan u roku. U izvrnim, vanparninim i drugim nespornim stvarima sudija je duan da u roku od est meseci od dana prijema predmeta u sud obavesti predsednika zato prvostepeni postupak nije okonan.

2. Sudije porotnici lan 66


U sudu se vodi evidencija sudija porotnika i prikupljaju podaci potrebni za voenje linih listova sudija porotnika. O neopravdanim izostancima sudija porotnika predsednik obavetava Visoki savet sudstva.

lan 67

O potrebi pozivanja sudija porotnika predsednik vea deset dana pre odravanja roita obavetava predsednika. Ako je s obzirom na prirodu predmeta potrebno uee odreenih sudija porotnika, predsednik vea duan je oznaiti i te posebne okolnosti. Predsednik poziva na raspravu sudiju porotnika i rasporeuje ga u vee najmanje osam dana pre odravanja rasprave, odnosno pretresa. Predsednik vea koji postupa i kao sudija pojedinac u okviru jednog sudeeg dana, odredie, po pravilu, predmete iz nadlenosti vea.

lan 68
Sudije porotnici pozivae se prema utvrenom redosledu, odnosno prema njihovim znanjima, vetinama kao i potrebama suda i specijalizovanih sudskih vea.

3. Obaveze predsednika pri dostavi podataka za voenje linih listova lan 69


Podatke potrebne za voenje linih listova za sudije, sudije porotnike i zaposlene evidentiraju sudovi. Predsednik je duan da dostavlja Visokom savetu sudstva podatke potrebne za voenje linih listova. Za tanost podataka koji se dostavljaju radi upisivanja u lini list odgovoran je predsednik, kao i lice na koje se podaci odnose, ako ih je ono saoptilo. Ukoliko u sudu postoje uslovi, podaci koji se prikupljaju radi upisivanja u lini list mogu se voditi u elektronskom obliku, vodei pri tome rauna o zatiti i tajnosti podataka.

4. Sudsko osoblje lan 70


Sudsko osoblje obavlja poslove u skladu sa zakonom, ovim poslovnikom i pravilnikom o unutranjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u sudu.

lan 71
Sudsko osoblje ima pravo i obavezu na struno usavravanje i obuku koju organizuje sud, ministarstvo i institucija nadlena za obuku u pravosuu.

5. Sekretar suda lan 72

Sekretar suda pomae predsedniku u poslovima sudske uprave u skladu sa zakonom, ovim poslovnikom i aktom o unutranjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u sudu.

6. Organizator poslova u sudu lan 73


Sud moe imati organizatora poslova u sudu (u daljem tekstu: menader). Menader pomae predsedniku u poslovima sudske uprave koji se odnose na finansijsko-materijalno i administrativno-tehniko poslovanje suda u skladu sa zakonom, ovim poslovnikom i aktom o unutranjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u sudu, a moe obavljati i druge poslove po nalogu predsednika.

7. Sudijski pomonik lan 74


Sudijski pomonik prouava predmete koje mu dodeli sudija i priprema ih za suenja, obavlja poverene poslove u pripremnom odeljenju, sainjava zapisnik o sastancima, sednicama vea i odeljenja, priprema strune izvetaje, analize i obavetenja po nalogu sudije, uzima izjave stranaka na zapisnik obrauje pritube graana i obavlja druge poslove utvrene godinjim rasporedom poslova i aktom o unutranjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u sudu. Sudijskom pomoniku moe se poveriti i obavljanje drugih poslova pod nadzorom sudije, kao to su: izrada nacrta odluke koja se odnosi na ispitivanje procesnih pretpostavki za voenje postupka, nacrt sudske odluke, nacrt odluke o dozvoljenosti pravnog leka, pripremanje referata za sudiju izvestioca, odreivanje visine sudske takse, razvrstavanje predmeta i sl.

8. Sudijski pripravnik lan 75


Sudijski pripravnik upoznaje se sa predmetima koje mu dodeli sudija, prati suenja i usavrava se u skladu sa programom obuke propisanim od strane institucije nadlene za obuku u pravosuu i aktom o unutranjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u sudu.

9. Slubena legitimacija i identifikaciona kartica lan 76


Sudija ima slubenu legitimaciju. Predsednik propisuje ko od sudskog osoblja ima slubenu legitimaciju (dostavlja, sudski izvritelj, overitelj i dr.).

Legitimacija je dimenzija 10 x 6,5 cm. Sadraj i oblik legitimacije dati su na posebnom obrascu (Obrazac. br. 93 i 94) koji se nalazi na kraju ovog poslovnika i ini njegov sastavni deo. Po razreenju, prestanku radnog odnosa, odnosno po odluci predsednika legitimacija se vraa i ponitava.

lan 77
Predsednik moe odrediti da sudije i sudsko osoblje poseduju i identifikacionu karticu oznaku identiteta, kao i da je sudsko osoblje obavezno da tokom radnog vremena tu oznaku nosi na vidnom mestu. Identifikaciona kartica je dimenzija 5,5 x 8,5 cm. Sadraj i oblik identifikacione kartice dati su na posebnom obrascu (Obrazac broj 95) koji se nalazi na kraju ovog poslovnika i ini njegov sastavni deo. Po razreenju, prestanku radnog odnosa, odnosno po odluci predsednika identifikaciona kartica se vraa i ponitava.

10. Odevanje sudija, sudskog osoblja, stranaka i drugih uesnika u sudskom postupku lan 78
Sudije, sudije porotnici, stranke i sudsko osoblje obavezni su da se odevaju prikladno, na nain kojim se uva ugled suda i lino dostojanstvo. O prikladnom odevanju sudskog osoblja stara se sekretar suda, odnosno organizator poslova u sudu (menader suda).

lan 79
Sudije u toku suenja na raspravama, pretresima i javnim sednicama nose slubenu odeu (u daljem tekstu: toga). Toga se razlikuje u zavisnosti od ranga suda (crna sa detaljima boja dravne zastave). Detalji na togi sudije prvostepenog suda su bele boje, drugostepenog suda plave boje, a Vrhovnog kasacionog suda crvene boje. Predsednik Vrhovnog kasacionog suda preko toge nosi pozlaenu kolajnu, sa medaljonom na kome je grb Republike Srbije, ispod koga je natpis "Vrhovni kasacioni sud". Izgled toge i kolajne prikazan je na crteima 1 i 2 koji ine sastavni deo ovog poslovnika.

lan 80
Toga se ne nosi van prostorija suda.

Toga se uva i odlae u posebnoj prostoriji u sudu. O odravanju toge (popravke, hemijsko ienje, obnavljanje, ivenje), stara se sudska uprava. Trokovi odravanja toge padaju na teret budetskih sredstava suda.

lan 81
Sudsko osoblje u toku suenja na raspravama, pretresima i javnim sednicama moe da nosi slubenu odeu.

lan 82
Prilikom rada i boravka u sudnici sudsko osoblje koje ne nosi slubenu odeu, stranke i drugi uesnici u sudskom postupku ne mogu nositi sportsku odeu (trenerke, patike, papue i sl.), kao ni drugu odeu koja nije primerena prirodi i ozbiljnosti posla koji se obavlja u sudnici. O prikladnom odevanju u sudnici stara se sudija koji vodi postupak i ovlaen je da neprikladno odevene udalji iz sudnice.

lan 83
Pravosudna straa nee dozvoliti ulazak u sudsku zgradu neprikladno odevenim licima (u ortsevima, kratkim pantalonama, majicama bez rukava i sl.).

VIII Glava SUDSKA ZGRADA I RADNE PROSTORIJE


1. Sudska zgrada lan 84
Svim sudskim zgradama i nepokretnostima koje su namenski dodeljene sudu na korienje upravlja sud. Pojedina odeljenja jednog suda mogu se nalaziti i u drugim zgradama na podruju tog suda. U istoj zgradi moe biti smeteno vie sudova ili odeljenja tih sudova. Predsednik Vieg prekrajnog suda moe odrediti da odreeni broj sudija i sudskog osoblja koristi za rad prostorije koje se nalaze izvan odeljenja Vieg prekrajnog suda. Predsednik apelacionog suda moe odrediti da odreeni broj sudija i sudskog osoblja koristi za rad prostorije koje se nalaze izvan sedita apelacionog suda. Ako je u istoj zgradi smeteno vie sudova, sudskom zgradom upravlja sud najvieg ranga ija je sudska uprava smetena u zgradi suda. Ako su u sudskoj zgradi smeteni i drugi dravni organi, zgradom upravlja sud.

lan 85
Na ulazu u zgradu suda postavlja se natpis sa slubenim nazivom suda i dravnom zastavom. Naziv suda ispisuje se na posebnoj tabli etvorougaonog oblika dimenzije 45 x 25 cm. Tabla sa natpisom sadri: grb i naziv Republika Srbija, naziv i sedite suda. Tekst mora biti napisan velikim tampanim slovima, jezikom i pismom koje je u slubenoj upotrebi u sudu. Ukoliko je u sudu u slubenoj upotrebi, pored srpskog jezika i irilikog pisma, i jezik i pismo nacionalnih manjina, tekst se ispisuje u skladu sa redosledom predvienim posebnim zakonom. Tabla sa natpisom se istie na desnoj strani zgrade uz glavni ulaz. Ako je u sudskoj zgradi smeteno vie sudova table sa natpisom istiu se na istoj strani zgrade tako da najpre bude privrena tabla sa nazivom vieg suda a zatim ostalih sudova. Ako su u sudskoj zgradi smeteni i drugi dravni organi tabla sa natpisom ostalih dravnih organa istie se na levoj strani zgrade. Zastava mora biti sainjena od kvalitetnog materijala i postavljena na jarbolu vertikalno ili na fasadi zgrade.

2. Raspored radnih prostorija lan 86


Predsednik odreuje raspored prostorija u sudskoj zgradi, tako da se tim rasporedom odreuju prostorije za odravanje suenja (sudnice), prijem stranaka i njihovo zadravanje u zgradi, smetaj predsednika, sudske uprave, sudija, sudija porotnika, sudskih odeljenja i vea, pisarnice i ostalih slubi u sudu. Prilikom odreivanja prostorija za sudsku pisarnicu, zemljine i druge javne knjige, vodie se rauna da se strankama olaka obavljanje poslova u sudu. Prijemna kancelarija odredie se u neposrednoj blizini ulaza. U sluaju da sedite javnog tuilatva nije u zgradi suda, odredie se prostorija koju e koristiti javni tuioci i njihovi zamenici. U sudovima sa veim obimom poslova, odredie se prostorija za advokate. Ako je u sudskoj zgradi smeteno vie sudova ili drugih dravnih organa, predsednik neposredno vieg suda, po pribavljenom miljenju predsednika sudova, odnosno funkcionera koji rukovode drugim dravnim organima, odreuje koje e prostorije u sudskoj zgradi koristiti sud nieg ranga, odnosno drugi dravni organi.

lan 87

Raspored radnih prostorija istai e se na vidnom mestu na ulazu u sudsku zgradu, na orijentacionoj tabli. Orijentaciona tabla izrauje se u grafikom obliku, a moe biti izraena i u elektronskom obliku. Orijentaciona tabla sadri: pregled sudskih prostorija po odeljenjima i slubama, brojeve radnih prostorija u kojima se nalaze pojedina odeljenja, vea i slube sa imenima predsednika vea, odnosno sudija pojedinaca, kao i sudskog osoblja koje neposredno postupa sa strankama. Ukoliko je u sudu u slubenoj upotrebi, pored srpskog jezika i irilikog pisma, i jezik i pismo nacionalnih manjina, tekst se ispisuje u skladu sa posebnim zakonom. Na ulazu u svaku radnu prostoriju istie se natpis sa oznakom odeljenja, vea ili slube, kao i imena sudija i sudskog osoblja. Sudnice i prostorije u kojima se odrava suenje moraju biti opremljene grbom i dravnom zastavom, koji se, po pravilu, postavljaju na zidu iza sudskog vea.

lan 88
Prostorije u sudu, osim onih koje su namenjene za upotrebu i boravak stranaka, se zakljuavaju kada se u njima ne nalaze sudije i sudsko osoblje. Predsednik odreuje prostorije u kojima nije dozvoljen ulazak strankama, advokatima i drugim licima (pisarnica, arhiva, raunovodstvo, raunarski centar i sl.). Po zavretku radnog vremena predmeti, slubeni materijal, kancelarijski pribor i drugi predmeti vee vrednosti, zakljuavaju se. Peati, tambilji i igovi zakljuavaju se u posebnim pregradama. Radne prostorije, hodnici, ekaonice za stranke i advokate moraju biti uredne, iste i opremljene higijenskim sredstvima i propisanim protivpoarnim ureajima.

3. Kuni red lan 89


Kunim redom propisuje se nain korienja radnih i drugih prostorija u sudskoj zgradi, vreme zadravanja u zgradi, mere potrebne za bezbednost prostorija i ostale mere potrebne za uvanje sredstava za rad i drugih predmeta koji se nalaze u sudu. Kunim redom utvruju se obaveze lica koja koriste prostorije suda ili se u njima povremeno zadravaju. Sa kunim redom upoznaju se sudije i sudsko osoblje, a izvod iz kunog reda koji se odnosi na graane istie se na vidnom mestu u sudu i na drugi pogodan nain.

lan 90

Kuni red propisuje predsednik. Ako je u istoj zgradi smeteno vie pravosudnih ili dravnih organa, kuni red propisuje predsednik vieg suda, a ako su u zgradi smeteni sudovi istog ranga, predsednici sudova sporazumno propisuju kuni red.

lan 91
Sudije, sudije porotnici, sudsko osoblje i pravosudna straa duni sud da se prema strankama i licima koja se nalaze u sudskoj zgradi ili prisustvuju izvoenju pojedinih radnji u toku sudskog postupka, odnose tako da potuju dostojanstvo njihove linosti. Stranke i lica koja borave u sudskoj zgradi duni su da se pridravaju kunog reda i da ne remete rad suda. U sluaju krenja kunog reda od strane stranaka i drugih lica u sudskoj zgradi, pravosudna straa moe primeniti mere koje su odreene zakonom i aktom o pravosudnoj strai.

4. Oglasna tabla lan 92


U sudskoj zgradi se na vidnom mestu postavlja oglasna tabla za objavljivanje sudskih oglasa, saoptenja i dostavljanja koja se vre po procesnim zakonima, raspored zakazanih suenja, kao i sva obavetenja o prijemu stranaka i drugih lica kojima nije upuen sudski poziv. U sudu se postavlja i oglasna tabla za dostavu, u skladu sa posebnim propisima. U privrednim sudovima se postavlja se i posebna steajna oglasna tabla na kojoj se objavljuju sve odluke u vezi sa steajem i likvidacijom. U sudu se moe postaviti i elektronska oglasna tabla.

lan 93
Upravitelj pisarnice, stara se o blagovremenom i urednom isticanju i uklanjanju oglasnih primeraka na oglasnu tablu. Upravitelj pisarnice, stavlja beleku o danu isticanja i uklanjanja oglasnog primerka, potpisuje beleku, overava je peatom i ulae u odgovarajui spis.

IX Glava POSLOVANJE U SUDU


1. Postupanje sudskog osoblja sa strankama lan 94

Stranke, njihovi punomonici i druga lica koja dolaze u sud radi traenja obavetenja, razgledanja i prepisivanja spisa, dobijanja potvrda i sl., primaju se u vreme odreeno za to godinjim rasporedom poslova. Podnesci i druga pismena primaju se tokom celog radnog vremena.

lan 95
Stranke i druga lica prima predsednik, sekretar suda, kao i sudsko osoblje odreeno rasporedom poslova za prijem stranaka, tokom redovnog radnog vremena. Predsednik moe odrediti krae vreme za obavljanje pojedinih radnji (razgledanje spisa i sl.). Predsednik odreuje vreme kada prima stranke. Prijem stranaka predsednik moe poveriti zameniku predsednika suda ili predsedniku pojedinog odeljenja.

lan 96
Stranke kojima je zbog udaljenosti ili drugih razloga otean ponovni dolazak u sud primie se i van vremena odreenog za primanje stranaka. Na isti nain e se postupiti i u hitnim i drugim opravdanim sluajevima.

lan 97
Obavetenja iz delokruga sudske uprave daje predsednik, zamenik predsednika suda ili predsednik pojedinog odeljenja. Stranke, njihovi punomonici i druga ovlaena lica obavetavaju se o stanju predmeta u pisarnici na osnovu podataka iz upisnika i spisa. Obavetenja e se ograniiti na nune podatke o stadijumu postupka u kome se predmet nalazi. Sudskom osoblju nije dozvoljen razgovor sa strankama o pravilnosti sudskih radnji, sudskih odluka ili o verovatnom ishodu spora. Obavetenja e se davati i pismeno ili na drugi pogodan nain, a kratka i hitna i telefonom, ako je to po prirodi stvari mogue. U sudovima u kojima se koristi IKT, odreene informacije se mogu davati i putem Interneta u zavisnosti od tehnikih mogunosti suda.

lan 98
Stranke mogu, da pregledaju, fotokopiraju i prepisuju spise kod kojih je postupak u toku u svako vreme, osim tri dana pre zakazanog roita, ukoliko bi se time ometala priprema suenja. Stranke mogu da pregledaju spise u sudskoj jedinici i odeljenju izvan sedita suda, pod uslovima iz stava 1. ovog lana.

Zahtev za pregledanje, fotokopiranje i prepisivanje spisa, odnosno umnoavanje podnosi se na obrascima propisanim ovim poslovnikom (Obrazac br. 134, 135 i 136). Obavetenje o mestu i vremenu pregledanja spisa, bie dostavljeno, odnosno saopteno stranci najkasnije u roku od 24 sata od prijema zahteva, na pogodan nain. O zahtevu za pregledanje, fotokopiranje i prepisivanje spisa odluuje se, u skladu sa zakonom. Stranke pregledaju i prepisuju spise na za to odreenom mestu i pod nadzorom sudskog osoblja u pisarnici, a mogu zahtevati fotokopiranje celog spisa, pojedinih delova spisa ili pojedinih pismenih dokaza ( fotografisanje, snimanje, elektronski oblik i sl.). Stranke mogu da pregledaju spise u elektronskom obliku ukoliko za to postoje tehniki uslovi. Ostalim licima koja imaju opravdan interes da pregledaju, fotokopiraju i prepisuju pojedini spis dozvola se daje, u skladu sa zakonom. Po pravnosnanom okonanju postupka dozvolu za pregledanje spisa daje predsednik. Ako se zahtev za pregledanje, fotokopiranje i prepisivanje spisa odnosi na informaciju od javnog znaaja, o zahtevu odluuje predsednik u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, u skladu sa posebnim zakonom. Nacrti neotpravljenih odluka, slubene beleke sudije i dokazi u vezi sa kojima je iskljuena javnost, pre pregledanja e se izdvojiti iz spisa.

lan 99
Na zahtev stranke, treih lica koja imaju opravdan interes i kad je to propisima odreeno, sud izdaje uverenje o injenicama o kojima vodi slubenu evidenciju. O sadraju sudskih odluka, zapisnika i drugih akata u spisima nee se izdavati potvrda, ve e se sainiti prepis tih pismena. Izvodi iz javnih knjiga izdaju se, u skladu sa posebnim propisima.

lan 100
Sud izdaje uverenje da se protiv lica koje podnosi zahtev ne vodi krivini ili prekrajni postupak, na podruju za koje je sud nadlean. Ukoliko su dva ili vie sudova povezani IKT, sud izdaje uverenje da se protiv lica koje podnosi zahtev ne vodi krivini ili prekrajni postupak na teritoriji za koju su sudovi nadleni. Ako sud utvrdi da se krivini ili prekrajni postupak vodi, izdae uverenje u kome e to konstatovati i navesti broj predmeta, lino ime stranke, jedinstveni matini broj i podatke o stadijumu postupka (zakonski osnov i naziv dela). Na zahtev lica sud izdaje i uverenja da li je lice u odreenom periodu kanjavano za prekraj ili privredni prestup na podruju za koje je nadlean, odnosno za teritoriju za koju su nadleni sudovi koji su povezani IKT.

2. Pravna pomo graanima lan 101


Pravnu pomo graanima pruaju sudovi, u skladu sa zakonom i ovim poslovnikom. Svaki sud je duan da van sudskog postupka, na mestima posebno odreenim i vidno oznaenim u zgradi suda, graanima bez obzira na imovno stanje da opte pravne informacije i poetan pravni savet (o pravnom statusu osobe, o mogunostima postizanja mirnog reavanja spora, informacije koje se odnose na sam postupak pred sudom i pojedine faze postupka, o nadlenosti suda, pojedinim pravilima postupka, trokovima postupka, nainu i mestu izvrenja odluke, o mogunosti ostvarivanja prava na besplatnu pravnu pomo, kao i o pravu na obaveznu odbranu). Pravnu pomo mogu pruati sudijski pomonici i drugo sudsko osoblje, u sudu u skladu sa poslovima koje obavljaju. Odreene informacije se mogu objavljivati tampanjem, javnim objavljivanjem ili uruivanjem pisanog teksta u zgradi suda ili u sredstvima javnog informisanja (vebstranica ili na drugi pogodan nain).

lan 102
U graanskom postupku, sud moe dostaviti i pisano obavetenje koje sadri: pouku o pravu na oslobaanje od plaanja trokova postupka, pravu na besplatnu pravnu pomo i besplatno zastupanje, pravu na besplatnog tumaa, medijaciju i sl. Obavetenje iz stava 1. ovog lana moe se dostaviti uz poziv za pripremno ili prvo roite za glavnu raspravu, lino ili preko punomonika, kao i u postupku prethodnog ispitivanja tube, ukoliko sud proceni da je to potrebno, u skladu sa odgovarajuim odredbama procesnog zakona. U krivinom postupku, sud moe dostaviti pisano obavetenje osumnjienom odnosno okrivljenom, pre prvog sasluanja kojim ga obavetava o njegovim pravima prilikom sasluanja (pravu na odbranu, branioca, odnosno postavljenje obaveznog branioca, da u postupku koristi jezik koji razume, prevodioca i tumaa, poverljiv razgovor pre sasluanja), u skladu sa odgovarajuim odredbama procesnog zakona.

3. Meusobna pravna pomo lan 103


Poslove meusobne pravne pomoi, koji se odnose na saradnju sa drugim sudovima i dravnim organima obavlja predsednik. Sudija koji po predmetu postupa sarauje neposredno sa drugim sudovima, javnim tuilatvima, drugim dravnim organima i ustanovama u skladu sa procesnim zakonima koji se primenjuju u konkretnom predmetu.

Sudsko osoblje postupa u stvarima pravne pomoi kada je za to izriito ovlaeno. Spisi se mogu dostaviti drugim dravnim organima, u skladu sa posebnim zakonom, samo na osnovu saglasnosti predsednika i sudije koji postupa po predmetu, ukoliko se time ne ometa sudski postupak.

lan 104
Zamolnice za pravnu pomo upuene drugim sudovima trebalo bi da budu jasne i potpune i da sadre naroito: oznaku predmeta, lina imena stranaka, predmet, kratku i odreenu sadrinu zahteva, oznaku da li je sa rasprave, odnosno pretresa javnost iskljuena, da li su se stranke odrekle prava prisustvovanja ili traile da svedok na svoj iskaz poloi zakletvu i sl. Ako se zahteva sasluanje, navee se sve okolnosti o kojima bi sasluani trebalo da se izjasni. Predmet po kome se trai pravna pomo dostavlja se zamoljenom sudu samo izuzetno, kada postoje opravdani razlozi za to. U tom sluaju, pisarnica formira pomoni omot, u koji stavlja kopiju zamolnice i unosi datum predevidencije. Rok povraaja predmeta evidentira se i u spisku poslatih predmeta koje bi trebalo vratiti. Zamoljeni sud je duan da obavesti sud koji je poslao zamolnicu ukoliko postoje okolnosti koje spreavaju da se po zamolnici postupi u primerenom roku.

4. Meunarodna pravna pomo lan 105


Domai sudovi odreeni zakonom pruaju meunarodnu pravnu pomo stranim sudovima, organima i meunarodnim organizacijama u skladu sa zakonom i potvrenim meunarodnim ugovorima. Zahtev za meunarodnu pravnu pomo inostranim organima podnosi se u vidu izlazne zamolnice za meunarodnu pravnu pomo u krivinim i graanskim stvarima. Domai sudovi zahtevaju meunarodnu pravnu pomo podnoenjem izlazne zamolnice, koju upuuju stranim sudovima, organima i meunarodnim organizacijama, u skladu sa zakonom i potvrenim meunarodnim ugovorima. Izlazna zamolnica trebalo bi da bude jasna i potpuna i da sadri naroito: naziv suda koji upuuje zamolnicu i naziv zamoljenog inostranog suda, organa, odnosno diplomatskokonzularnog predstavnitva Republike Srbije u inostranstvu, pravni osnov zahteva za meunarodnu pravnu pomo (zakon odnosno meunarodni ugovor), lino ime, prebivalite ili boravite, dravljanstvo, odnosno naziv i sedite stranke i njeno svojstvo u postupku, lino ime i adresu zastupnika stranke, oznaku spisa i opis sluaja za koji se trai meunarodna pravna pomo, predmet zamolnice - opis radnje meunarodne pravne pomoi koja se trai, sadraj zamoljene radnje (npr. vrsta dokaza ili mera koje se

trae, okolnosti na koje bi trebalo izvesti dokaze i sl.), kao i druge elemente koji su neophodni za pojedine vidove meunarodne pravne pomoi (Obrazac broj 170). Zamolnice, koje se dostavljaju u inostranstvo, potpisuje predsednik. Sudske odluke se mogu dostavljati stranim dravama ili meunarodnim organizacijama u overenom prepisu na latininom pismu uz dostavljane originalne odluke, po njihovoj molbi ili ako je to predvieno potvrenim meunarodnim ugovorom.

5. Overa isprava namenjenih upotrebi u inostranstvu lan 106


U svakodnevnom poslovanju, a naroito u vezi sa overavanjem isprave za upotrebu u inostranstvu, sud je duan da obrati panju na sadraj i itkost pojedinih pismena i isprava koje se overavaju, na kvalitet hartije, otisak peata i na sve drugo to je od znaaja za spoljni izgled pismena i isprave. Ako pismeno ne ispunjava uslove iz stava 1. ovog lana, predsednik moe uskratiti overu pismena i uputiti podnosioca da podnese uredno pismeno, koje je i po spoljnom izgledu podobno za upotrebu u inostranstvu.

lan 107
Predsednik svojim potpisom i peatom suda potvruje da je navedeno lice pred sudom potpisalo ispravu, ili priznalo za svoj potpis na ispravi. Tekst overe dat je na posebnom obrascu koji se nalazi na kraju ovog poslovnika i ini njegov sastavni deo (tambilj broj 25 - Apostille). Tekst overe stavlja se neposredno iza poslednjeg reda teksta isprave, a ako je prostor nedovoljan stavlja se na na posebnoj strani. Predsednik i sudija koji ga zamenjuje u poslovima meunarodne pravne pomoi, deponuju u ministarstvu svoje izvorne potpise.

6. Voenje postupka i dostavljanje odluka na jezicima nacionalnih manjina lan 108


Sudski postupak se moe voditi na jeziku nacionalne manjine, ako je jezik nacionalne manjine u slubenoj upotrebi u sudu, u skladu sa posebnim propisima. Ako se sudski postupak ne vodi na jeziku nacionalne manjine, a u sudu je pored srpskog jezika u slubenoj upotrebi i jezik nacionalne manjine, pripadniku nacionalne manjine koji to zahteva pismena se dostavljaju na njegovom jeziku. U ostalim sluajevima primenjuju se odredbe posebnog zakona kojim se ureuje slubena upotreba jezika i pisama.

Prevoenje podnesaka i isprava dostavljenih sudu na jezicima nacionalnih manjina vri prevodilac. Zapisnici i odluke u prvostepenom postupku u vezi s tim postupkom izrauju se, kao autentini tekstovi, na srpskom jeziku i na utvrenom jeziku postupka. Po potrebi se i prevode na drugi jezik nacionalne manjine, ako to zahteva pripadnik nacionalne manjine kao uesnik postupka koji se ne vodi na njegovom jeziku. Zapisnici i odluke u postupcima po pravnim lekovima izrauju se na srpskom jeziku. Prevoenje odluka donetih po pravnim lekovima na utvreni jezik postupka i po potrebi na drugi jezik nacionalnih manjina, kao i dostavljanje u verodostojno prevedenom tekstu na odgovarajui jezik (pripadnicima nacionalnih manjina kao uesnicima postupka koji to zahtevaju), vri prvostepeni sud.

lan 109
Sud evidentira postupke koji se vode na jezicima nacionalnih manjina. Naznaka da se postupak vodi na odreenom jeziku nacionalne manjine stavlja se na omot spisa i unosi u odgovarajui upisnik.

lan 110
Sudovi sarauju i ukazuju jedni drugima pravnu pomo na jeziku koji je u slubenoj upotrebi u sudu. Ako je pismeno sastavljeno na jeziku nacionalne manjine, a upuuje se sudu u kome taj jezik nije u slubenoj upotrebi, prilae se i prevod na srpski jezik.

X Glava POSLOVANJE IZVAN SEDITA SUDA


1. Sudska jedinica lan 111
U sudskim jedinicama izvan sedita osnovnih i privrednih sudova, sudi se i mogu se preduzimati sve sudske radnje odreene ovim poslovnikom, osim meunarodne pravne pomoi po ulaznim zamolnicama inostranih sudova, nadlenih organa i meunarodnih organizacija. Godinjim rasporedom poslova blie se ureuju sudske radnje koje se preduzimaju u sudskim jedinicama i odreuju pravne oblasti u kojima se postupa.

2. Odeljenje izvan sedita suda lan 112

U odeljenju izvan sedita suda trajno se sudi i preduzimaju druge sudske radnje u skladu sa zakonom.

3. Poslovi sudske jedinice i odeljenja izvan sedita suda lan 113


U sudskoj jedinici, odnosno odeljenju izvan sedita suda, predsednik godinjim rasporedom poslova odreuje: 1) broj vea, sudija i sudskog osoblja koji e u njima raditi, raspored korienja radnog vremena (sudiju koji sudi u sudskoj jedinici, odnosno odeljenju izvan sedita suda, a odluke radi u seditu suda i sl.); 2) podruje suda (sudsku jedinicu, odeljenje izvan sedita suda) na kojem e se preduzimati pojedine sudske radnje iz nadlenosti suda; 3) vrstu sudijskog posla koji se obavlja, pravnu oblast i vrstu predmeta po kojima se postupa (samo po predmetima iz krivine materije, istranim predmetima, nadlenost sudije pojedinca, da se u odreenim posebnim postupcima postupa samo u seditu suda i sl.).

lan 114
Predaja pismena vri se u seditu suda, sudskim jedinicama i odeljenjima izvan sedita suda. U sudskoj jedinici vodi se posebna evidencija za pismena koja se predaju u sudskoj jedinici. Primerak pismena ostaje u sudskoj jedinici i se uva u skladu sa posebnim propisima. Pismena se predaju u dva primerka za sud i u dovoljnom broju primeraka za suprotnu stranu. Na inicijalni akt koji se predaje u sudsku jedinicu ili odeljenje izvan sedita suda, stavlja se prijemni tambilj. Sudski broj predmeta odreuje se u komunikaciji sa seditem suda, elektronskim putem, telefonskim putem i sl. Inicijalni akt primljen u sudskoj jedinici dostavlja se osnovnom sudu u kojem se vri upis u glavni upisnik i raspodela predmeta u skladu sa lanom 49. ovog poslovnika (Obrazac broj 168). Sudska jedinica upisuje podatke iz Obrasca utvrenog stavom 4. ovog lana, kao i broj predmeta iz upisnika osnovnog suda i lino ime sudije kojem je predmet dodeljen, u odgovarajui pomoni upisnik koji se vodi u sudskoj jedinici. U sluaju kada se sudske radnje nee preduzimati u sudskoj jedinici u kojoj je inicijalni akt predat, jedan primerak inicijalnog akta zadrae se u sudskoj jedinici, a ostali primerci inicijalnog akta sa prilozima, dostavie se pisarnici u seditu suda. Inicijalni akt kojim se pokree upravni spor, predaje se u seditu Upravnog suda.

lan 115
U seditu suda pored osnovnog upisnika vodi se posebna evidencija za predmete u kojima se postupa u sudskoj jedinici. Ova evidencija sadri naroito podatke o broju predmeta, strankama (lino ime stranke, prebivalite i sl.) i predmetu spora.

lan 116
Zavreni predmeti se uvaju u prirunoj arhivi odeljenja izvan sedita suda najdue dve godine, a zatim se predaju arhivi suda u seditu. Odeljenje izvan prekrajnog suda vodi evidenciju o predmetima do njihovog arhiviranja, a predsednik odeljenja je duan da periodino, a najmanje jednom meseno obavetava predsednika o broju i strukturi predmeta u radu.

4. Sudski dani lan 117


Odluku o odravanju sudskih dana donosi predsednik. Odlukom o odravanju sudskih dana odreuje se: mesto, dan i vreme suenja i preduzimanja odreenih sudskih radnji izvan sedita suda. Sudski dani oglaavaju se u mestu u kome se odravaju putem sredstava javnog informisanja ili na drugi pogodan nain (oglasna tabla sudske jedinice, mesne kancelarije ili druga mesta podobna za isticanje oglasa).

lan 118
Pojedine sudske radnje sud obavlja izvan sedita suda, kad je to posebnim zakonom predvieno, ako se drugaije ne mogu obaviti ili ako je to celishodnije. O potrebi izlaska odluuje sud uvek kad je u pitanju odravanje roita izvan sudske zgrade, uviaj, vetaenje, sastavljanje testamenta i overavanje isprava i potpisa licima koja zbog bolesti ili starosti nisu u stanju da dou u sud. U drugim sluajevima, o obavljanju sudskih radnji izvan sudske zgrade odluuje predsednik, ukoliko posebnim propisima nije drugaije odreeno. Svaki sudski izlazak zavodi se u dnevnik slubenih izlazaka (Obrazac broj 109) i prijavljuje predsedniku, koji svojim potpisom na nalog za slubeno putovanje dozvoljava izlazak.

lan 119
Predsednik se stara da se u jednom pravcu i u okviru jednog izlaska obavi to vie slubenih poslova, vodei rauna da se time trokovi stranaka ne poveavaju.

Izlasci u vezi sa uestvovanjem vetaka, organizuju se tako, da se jednog dana obavi vie vetaenja.

5. Podmirenje sudskih trokova lan 120


Sudski trokovi podmiruju se, u skladu sa posebnim propisima. Sudska radnja izvan sudske zgrade odreena na zahtev i troak stranke moe se sprovesti nakon to stranka poloi sudu odreenu svotu novca za tu svrhu (predujam).

lan 121
Za obavljanje pojedinih sudskih radnji izvan sudske zgrade, sud izlazi uz naknadu trokova, prevoza sudskim vozilom, vozilom drugog dravnog organa ili sredstvima javnog prevoza, a izuzetno i vozilom slubenog lica. Vozila suda koriste se, po pravilu, za obavljanje slubenih radnji na osnovu putnog naloga koji je izdao predsednik.

XI Glava OBLIK SUDSKIH AKATA I ODLUKA, NAIN PISANJA I POTPISIVANJA


1. Pravila pri pisanju odluka i drugih pismena lan 122
U svom radu, sud koristi izraze iz zakona i izbegava strane rei i rei koje nisu opte usvojene u radu suda. Jeziki izraz odluka i drugih pismena mora biti jasan i razumljiv. U izreci i obrazloenju odluke stranke se uvek oznaavaju njihovim punim linim imenom, a ne po redu nabrajanja (prvoredni tuilac, drugooptueni i sl.). Kada se podaci upisuju u javne knjige izreka sadri i line podatke propisane posebnim propisima (ime jednog od roditelja, devojako prezime, godina roenja, JMBG i dr.). Vremensko trajanje kazne, i novani iznosi oznaavaju se u izreci odluke slovima. Naziv zakona i drugih propisa mogu se u tekstu navesti u skraenom obliku (ZPP, KZ), a oni koji nisu u estoj upotrebi, navode se punim nazivom i oznaenjem slubenog glasnika i broja u kome su objavljeni (npr. "Sl. gl. RS", broj 27/10).

lan 123
Sve akte sudske uprave potpisuje predsednik.

Pismena koja se odnose na predmete u radu u pojedinim odeljenjima, potpisuje predsednik vea, odnosno sudija pojedinac. Upravitelj pisarnice moe potpisivati pismena samo ako su sastavljena na osnovu pismene odluke ili uputstava predsednika vea, odnosno sudije pojedinca. Pismena koja se odnose se na pozivanje stranaka, svedoka, vetaka, dostavljanje tube, odgovora na tubu i druge poslove ekspedicije potpisuje lice koje ih otpravlja, na nain propisan stavom 3. ovog lana.

lan 124
U sluaju trajne spreenosti ili nastupanja drugih izuzetnih okolnosti, usled kojih ne postoji mogunost da predsednik vea ili zapisniar potpiu odluku koja je doneta, ali nije izraena odnosno potpisana, odluku e izraditi ili potpisati umesto predsednika vea, drugi sudija, a umesto zapisniara - drugi zapisniar, odnosno lice koga odredi predsednik. Predsednik e posebnom odlukom odrediti sudiju koji e dalje postupati u predmetu u sluaju iz stava 1. ovog lana, ako je doneta odluka potpisana, a nije ekspedovana, odnosno da po predmetu treba da se postupa. Ako je zakljuena rasprava, odnosno pretres, a odluka nije doneta, predsednik e u sluaju iz stava 1. ovog lana, predmet dati u rad drugom predsedniku vea ili sudiji pojedincu da otvori raspravu, odnosno pretres i da sprovede postupak.

lan 125
U gornji levi ugao svih sudskih pismena stavlja se zaglavlje koje sadri: grb Republike Srbije, naziv Republika Srbija, naziv suda, oznaku i broj predmeta, datum i sedite suda. Ako je odluka ili pismeno izraeno u sudskoj jedinici, odnosno odeljenju izvan sedita suda, u zaglavlju se pored naziva navodi i sudska jedinica, odnosno odeljenje izvan sedita suda. Presude, reenja, zapisnici i reenja drugostepenog suda piu se na celom listu formata A4, a ostale odluke, uverenja, potvrde i druga slina pismena mogu se pisati na listu formata A5. Izvornici i prepisi odluka moraju biti itljivi, uredno sastavljeni i odtampani korienjem IKT ili pisaom mainom. Izuzetno, zbog prirode pojedinih radnji, pismena mogu biti pisana hemijskom olovkom ili mastilom (zapisnici o uviaju, zapisnici u postupku izvrenja i sl.). U sudovima u kojima se koristi IKT, standardizuje se izgled i forma sudske odluke (veliina i vrsta slova, broj redova, broj slovnih mesta, prored i sl.).

2. Izvornici i prepisi lan 126

Izvornikom se smatra odluka suda sastavljena u propisanom obliku, koju je potpisao predsednik vea - sudija koji je odluku doneo i zapisniar, ako je njegovo uestvovanje obavezno, ili sudijski pomonik kome je to rasporedom poslova povereno. Izvornik ostaje u predmetu.

lan 127
Prepisi izvornika izrauju se korienjem IKT, pisaom mainom, ili na drugi mehaniki nain, fotokopiranjem, ili mikrofilmovanjem. Prepisi moraju biti uredni, jasni i itki, a sadrina mora odgovarati izvorniku. Izvornici i prepisi mogu se sainiti odgovarajuim popunjavanjem obrazaca kad je to zbog njihove slinosti celishodno. Pre otpravljanja prepisi se sravnjuju sa izvornikom i potpisuju.

lan 128
Prepis sadri ime predsednika vea, odnosno sudije pojedinca koji je potpisao izvornik, otisak tambilja, koji potpisuje upravitelj pisarnice ili drugo lice koje ovlasti predsednik i jasan otisak peata suda. Na prepis odluke stavlja se pouka o pravnom leku.

lan 129
Za odluke koje se esto ponavljaju moe se sainiti izvornik u skraenom obliku, ukoliko to nije suprotno zakonu. Umesto izvornika odluke kojim se usvaja predlog moe se na samom podnesku staviti beleka o tome (npr.: "Usvaja se predlog, Trokovi predlagaa 25 din., odluka o trokovima mora se obrazloiti, Datum, Potpis"). Moe se naznaiti i broj tambilja (na primer: "tambilj 1") kada se prepis sastavlja popunjavanjem otisaka tambilja. Prema potrebi moe se u beleci o usvajanju predloga izdati uputstvo da se u otisku tambilja neto izmeni, izostavi ili doda.

lan 130
Kad je predlog za izdavanje platnog naloga ili predlog odluke u bilo kom drugom postupku tako sastavljen da potpuno odgovara reenju koje bi se imalo doneti, a podnet je u potrebnom broju primeraka, moe se izdati skraeni prepis reenja stavljanjem otisaka tambilja koji sadri tekst kojim se usvaja predloeno reenje. Stranka koja pismeno predaje sudu moe tekst tambilja sa svim potrebnim podacima unapred odtampati na samom pismenu, sa svim potrebnim upisima. Prepisi e se sainiti skraeno samo pod uslovom da je reenje suda na izvorniku stavljeno tambiljem.

Sudovi e nastojati da stranke, u stvarima po kojima se mogu izdati skraeni prepisi, predaju sudu podneske u potrebnom broju primeraka koji su podobni da se upotrebe kao skraeni prepisi.

3. Obnavljanje spisa lan 131


Ako se pojedini upisnici, predmeti ili delovi spisa izgube, a ni posle svestranog traenja ne mogu se pronai, ili se unite ili tako otete da su neupotrebljivi, pokrenue se postupak za njihovo obnavljanje. Obnavljanje spisa se sprovodi po pravilima vanparninog postupka, shodnom primenom odredaba koje ureuju ponitaj isprava. Kada su u pitanju predmeti po kojima je postupak u toku, postupak za obnavljanje pokree sud reenjem po slubenoj dunosti. Kada su u pitanju predmeti po kojima je postupak pravnosnano okonan, postupak za obnavljanje pokree se samo ako postoji opravdan javni ili pravni interes. Reenje o tome donosi sud po slubenoj dunosti ili na zahtev stranke. U sluajevima gubitka ili oteenja dela ili kompletnog spisa koji se uva u elektronskom obliku vri se njegovo obnavljanje korienjem IKT. Postupak obnavljanja nee se pokrenuti ako je protekao rok do koga se po postojeim propisima uvaju takvi spisi.

lan 132
U postupku obnavljanja predmeta po kojima je postupak u toku postupa predsednik vea, odnosno sudija pojedinac prvostepenog suda kome je predmet po godinjem rasporedu poslova dodeljen u rad, a u predmetima po kojima je postupak okonan predsednik vea, odnosno sudija pojedinac koga odredi predsednik. Obnavljaju se samo oni spisi u predmetu koji su od bitnog znaaja za postupak. Predmet se obnavlja na osnovu prepisa nestalih, oteenih ili unitenih spisa kojima raspolau stranke ili sud, podataka iz upisnika i pomonih knjiga, a po potrebi i na osnovu saglasnih izjava stranaka, svedoka, vetaka, zastupnika i drugih lica koja su uestvovala u postupku. Kad o pojedinim radnjama nema podataka, a izjave navedenih lica nisu saglasne, te radnje e se ponoviti ukoliko nije bila doneta prvostepena odluka. Stranke se obavetavaju samo o nestanku onih spisa po kojima je postupak u toku i ujedno pozivaju da donesu sve prepise podnesaka, zapisnika, odluka i drugih pismena kojima raspolau.

lan 133

Predlog za obnavljanje spisa kojima je postupak u toku i sve radnje u postupku obnavljanja upisuje se pod istim brojem u upisnik u kome je zaveden izgubljeni, oteeni ili uniteni spis. Predlog za obnavljanje spisa po kojima je postupak pravnosnano okonan zavodi se u upisnik "Su", a posle donetog reenja, kojim se nareuje obnavljanje, uvodi se pod novim rednim brojem u odgovarajui upisnik.

4. Peati, tambilji, obrasci i metalni ig lan 134


Peat suda izrauje se, koristi i uva u skladu sa posebnim zakonom kojim se ureuje namena, sadraj, izgled i upotreba peata dravnih organa. Sud ima vie primeraka peata koji su istovetni po sadrini. Peat suda koristi se u svim sudskim jedinicama i odeljenjima izvan sedita suda. Predsednik odreuje ukupan broj peata u sudu, nain korienja i lice kome je peat poveren na upotrebu i uvanje. Odluka predsednika iz stava 4. ovog lana se objavljuje na oglasnoj tabli suda ili na drugi pogodan nain.

lan 135
Za pojedine radnje i evidencije sudovi upotrebljavaju obrasce i tambilje koji se nalaze na kraju ovog poslovnika i ine njegov sastavni deo. tambilji imaju tekst ispisan na srpskom jeziku, irilikim pismom. tambilji i peati mogu biti spojeni (npr. na jednom telu prijemni tambilj, na njemu peat suda i datumar i sl.). Sud moe za svoje potrebe i za potrebe stranaka, sastavljati i umnoavati obrasce za pojedine radnje i poslove koji se esto ponavljaju (uobiajeni dopisi, potvrde, izvetaji, zahtevi za izdavanje uverenja i slina pismena).

lan 136
Za pojedine kratke i este zabeleke, oznake, naredbe, uputstva za rad i slina postupanja u poslovanju upotrebljavaju se odgovarajui tambilji. Pored tambilja propisanih ovim poslovnikom sud moe upotrebljavati i druge tambilje koje sam uvede (faksimil za potpis i sl.).

lan 137

Na prepise (otpravke odluka, dopise i slubene potvrde i druga pismena koja se dostavljaju strankama, sudovima, drugim organima i organizacijama), stavlja se otisak okruglog peata. Za peaenje voskom upotrebljava se metalni ig, koji ima isti tekst kao i okrugli peat. Metalni ig moe imati prenik malog peata od 20 do 28 mm ili prenik od 40 do 60 mm. U pogledu teksta, nabavke i uvanja peata i igova vae posebni propisi. Ako se na jednom telu nalaze i peat i tambilj, primenjuju se pravila za peat.

lan 138
tambilji i igovi se evidentiraju. Peati, igovi i tambilji uvaju se na nain kojim se onemoguava neovlaeno korienje. tambilje koji se po svojoj nameni upotrebljavaju u radu pisarnice, uva upravitelj pisarnice, odnosno ef odseka pisarnice. Predsednik vea i sudija pojedinac zaduuju se tambiljima koji se po svojoj nameni upotrebljavaju u veima. tambiljem se smatra i tekst tambilja odtampan kao formular, sainjen u elektronskom obliku ili otkucan na pismenu.

5. Korienje informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT) u radu suda lan 139


U sudovima se, po pravilu, u radu koristi IKT za obradu teksta, voenje svih vrsta evidencija (upisnici, pomone knjige i sl.), obradu i prikupljanje statistikih podataka, elektronsku razmenu podataka, tampanje (omoti spisa, dostavnice i sl.), raunovodstvene poslove, praenje propisa i sudske prakse, kao i u sudskoj upravi i pisarnici. U sluaju iz stava 1. ovog lana, ne vode se upisnici i pomone knjige u pisanoj formi, ve se sav postupak evidentira u elektronskoj formi. U radu sa IKT, shodno se primenjuju posebni propisi i odredbe ovog poslovnika. U sudovima koji raspolau skenerima, pismena se skeniraju (podnesci stranaka sa prilozima, dostavnice o obaveznoj linoj dostavi, sudske odluke, pisani dokazi i sl.).

lan 140

Sud moe u radu koristiti internu raunarsku mreu ili vriti razmenu podataka u okviru Pravosudnog informacionog sistema sa drugim pravosudnim organima korienjem IKT, razmenjivati podatke sa drugim dravnim organima, primati podatke od tuilaca koji imaju veliki broj tubi, kao i primati predloge za izvrenje, vodei rauna o zatiti i tajnosti podataka. U sluaju iz stava 1. ovog lana, sud moe strankama i drugim dravnim organima izvetaje davati na isti nain.

XII Glava SUDSKE TAKSE, NAKNADE I TROKOVI POSTUPKA


1. Opte odredbe lan 141
Sudska taksa se plaa na odgovarajui evidentni raun prihoda organa, a kao dokaz o uplati, takseni obveznik prilae uplatnicu. Ako je stranka jednom uplatnicom platila taksu za vie predmeta, dokaz e se uloiti u predmet koji nosi najmanji broj. U ostalim predmetima e se zabeleiti gde je dokaz o uplati. Ukoliko sud raspolae poslovnim softverom za upravljanje predmetima, obraun i evidencija naplate sudskih taksi moe se voditi kroz poslovni softver suda.

lan 142
Ako je uz pismeno upueno sudu potom priloen novac, potreban iznos uplatie se na odgovarajui evidentni raun prihoda organa, a uplatnicu blagajnik ulae u predmet.

lan 143
Predsednik i sudija, redovno kontroliu naplatu takse. Kada je naloena prinudna naplata i u predmetu postoji dokaz da je nadleni organ taj nalog primio, smatrae se da je taksa naplaena. Predmet se ne moe arhivirati dok ovlaeno lice svojim potpisom ne overi zabeleku da je taksa naplaena. Otisak tambilja sa zabelekom da je taksa naplaena stavlja se na naslovnu stranu omota spisa, u desni gornji ugao, ispred oznake predmeta.

2. Oslobaanje od plaanja lan 144

Kada je stranka osloboena plaanja takse i trokova postupka, to se belei stavljanjem otiska odgovarajueg tambilja u desni gornji ugao omota spisa, a na zapisnicima i drugim pismenima - na prvoj strani lista, na dan kad je doneta odluka o oslobaanju. Iznosi takse koje stranka nije platila zbog oslobaanja plaanja, uvode se u popis taksa, a ostali trokovi postupka koje stranka nije platila zbog oslobaanja od plaanja, a koji su prema posebnim propisima isplaeni iz budetskih sredstava unapred, unose se u popis trokova isplaenih unapred iz sredstava suda. Predmet se ne moe arhivirati dok sud ne odlui o naknadi trokova iz st. 1. i 2. ovog lana i dok ih ne naplati ili zatrai njihovu prinudnu naplatu.

lan 145
Po pravnosnanosti reenja, kojim je stranci nareeno da plati trokove isplaene iz sredstava suda, pisarnica unosi potrebne podatke u Kontrolnik trokova postupka od kojih je stranka bila osloboena (Obrazac broj 149).

3. Polaganje predujma lan 146


Kad jedna ili obe stranke polau predujam za trokove koji e nastati usled izvoenja dokaza, sud e naloiti strankama da poloe potreban novani iznos na depozitni raun suda. U reenju kojim se nalae polaganje predujma navee se pored ostalog, broj rauna na koji se uplauje iznos koji treba poloiti i posledice koje e nastupiti ako se predujam ne poloi. Ako ista stranka ima vie predmeta u kojima istovremeno polae predujam, sud e naloiti jednim aktom, koji e zalepiti u predmet koji nosi najmanji broj. U ostalim predmetima e se zabeleiti gde je nalog. Reenje o odreivanju roita za izvoenje dokaza donee se tek kada se utvrdi da je predujam poloen.

lan 147
Kad raunovodstvo obavesti pisarnicu da je predujam poloen, izvrie se sve ostale radnje, ije je izvrenje bilo uslovljeno polaganjem potrebnog iznosa. Ako je stranka jednom uplatnicom platila predujam za vie predmeta, dokaz e se zalepiti u predmet koji nosi najmanji broj. U ostalim predmetima e se zabeleiti gde je dokaz o uplati. Ako predujam ne bude poloen u roku, pisarnica e o tome staviti zabeleku ispod naredbe o dostavi reenja za polaganje predujma i predmet izneti sudiji.

4. Naknada za izgubljenu zaradu lan 148


Licu koje je pozvano u sud i koje to zahteva, posle obavljene radnje, za ostvarenje naknade za izgubljenu zaradu, sudija daje potvrdu za ostvarivanje naknade za izgubljenu zaradu (Obrazac broj 113). Ako se isplata licu iz stava 1. vri iz poloenog predujma, u potvrdi e se navesti da e se predujam vratiti, ukoliko poslodavac u odreenom roku ne zahteva vraanje isplaenog iznosa naknade (regres). O izdatim potvrdama, vodi se evidencija.

lan 149
Novani iznos na ime novane kazne, trokova postupka i oduzetu imovinsku korist, osim za krivina dela iz lana 2. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivinog dela ("Slubeni glasnik RS", broj 97/08), okrivljeni uplauje uplatnicom putem pote ili banke. Izuzetno, kada je okrivljeni spreen da postupa na nain iz stava 1. ovog lana, u dane kada pota ili banka ne radi, sud e novane iznose primati od okrivljenog neposredno i o tome sainiti priznanicu iz bloka priznanica u tri primerka, od kojih e jedan primerak dati uplatiocu, drugi primerak priloiti uz blagajniki nalog a trei primerak uloiti u spise predmeta. Priznanicu potpisuju uplatilac, sudija i zapisniar. Od okrivljenog se naplauju i trokovi uplate. Sudija, odnosno predsednik vea e neposredno primiti jemstvo, samo u sluaju kada do polaganja gotovog novca na ime prihvaenog jemstva doe u dan odnosno, u vreme kada pota ili banka ne radi. U sluaju iz st. 2. i 5. ovog lana, sudija je duan da narednog dana preda primljeni novani uznos ili dragocenost, u depozit suda, odnosno nadlenom organu.

lan 150
Ako je kanjeno lice novanu kaznu, trokove postupka, odnosno, imovinsku korist, vie ili pogreno uplatilo, nadleni prekrajni sud duan je da donese reenje sa nalogom o vraanju pogreno ili vie uplaenog iznosa. Reenje iz stava 1. ovog lana se dostavlja nadlenom organu za poslove finansija radi povraaja pogreno ili vie uplaenog iznosa od korisnika na iji je raun iznos uplaen.

XIII Glava

TOK SUDSKOG POSTUPKA


1. Prijem pismena lan 151
Svi podnesci, spisi, novana pisma, telegrami, paketi i drugo (u daljem tekstu: pismena) primaju se na odreenom mestu u prijemnoj kancelariji. Pismena se ne mogu primati van sudske zgrade odnosno mesta odreenog za prijem pismena van sedita suda.

lan 152
Pismena se primaju u redovno radno vreme suda i predaju licu koje je odreeno za prijem pismena. Van redovnog radnog vremena, kao i u dane kada sud ne radi, sud je duan da primi samo pismena u vezi sa predmetima po kojima je obavezan da postupa. Pismena se predaju licu koje je za to odreeno odlukom predsednika.

lan 153
Zaposleni koji u sudu prima pismena neposredno od stranke ne sme odbiti prijem pismena. Ako pismeno sadri neke formalne nedostatke (npr. nije potpisano, nema priloga navedenih u tekstu, nema adrese stranke i sl.), zaposleni moe ukazati podnosiocu na njih i uputiti ga kako da ih otkloni. Ako sud nije nadlean za rad po pismenu, zaposleni moe na to upozoriti podnosioca i uputiti ga nadlenom organu. Ako podnosilac i pored toga zahteva da se pismeno primi, zaposleni e ga primiti, a na pismeno staviti zabeleku o upozorenju.

lan 154
Zaposleni je duan da u zabeleci o prijemu pismena (tambilj broj 22) naznai mesto i vreme prijema (dan, as i minut), naziv suda, nain prijema (neposredno - potom, obino - preporueno), broj primeraka sa prilozima, datum predaje preporuene poiljke poti, primljeno sa ili bez takse, nalog za plaanje takse, primljene vrednosti i sl. Zaposleni odreen za prijem potvrdie prijem pismena stavljanjem otiska skraene zabeleke o prijemu pismena (tambilj broj 23) koja sadri: naziv suda, mesto i vreme prijema. Zabeleka se stavlja na kopiju pismena koja ostaje podnosiocu, a ako taksa nije plaena, uruie stranci i opomenu za plaanje takse. Opomena za plaanje takse moe se staviti i tambiljem.

Ukoliko je pismeno poslato sudu preko pote sud je duan da na primljeno pismeno stavi zabeleku o prijemu pismena (tambilj broj 22) i uz pismeno zadri potansku kovertu, odnosno omot ako je dostavljeno na drugi nain. Ukoliko je u rad suda uveden poslovni softver za upravljanje predmetima, evidencija o prijemu pismena i sve radnje iz st. 1. do 3. ovog lana vezane za obradu pismena obavljae se u poslovnom softveru suda.

lan 155
Prijem pismena od poiljaoca koji potu dostavlja koristei dostavnu knjigu, potvruje se stavljanjem datuma i potpisa na nju, kao i na dostavnici, povratnici ili kopiji pismena iji se original prima, ako su priloeni. Pored potpisa obavezno se stavlja slubeni peat i vreme prijema (as i minut). Ovaj podatak belei se i na primljenom pismenu, odnosno na njegovom omotu, ako zaposleni koji ga je primio nije ovlaen i da ga otvori.

lan 156
Pismena koja se sudovima dostavljaju potom prima i podie iz potanskog pregratka, zaposleni koji je za to odreen. Ovlaeni zaposleni ne sme podii poiljku na kojoj je oznaena vrednost, kao i preporuenu poiljku, ako utvrdi da je poiljka oteena. U tom sluaju mora zahtevati od pote da se stanje i sadrina poiljke komisijski utvrde, a zatim preuzme poiljku sa zapisnikom o komisijskom nalazu.

lan 157
Ako zaposleni koji primi poiljku nije ovlaen i da je otvori, duan je da je odmah po prijemu, poto stavi na omot datum i vreme prijema (as i minut), preda zaposlenom ovlaenom za njeno otvaranje. Ovo posebno vai za poiljke upuene lino predsedniku ili istranom sudiji, poiljke koje imaju spoljnu oznaku "poverljivo" ili "strogo poverljivo", kao i za poiljke u vezi sa licitacijom, konkursom i sl. Obine poiljke predaju se zaposlenom ovlaenom za otvaranje neposredno, dok se preporuene poiljke i poiljke sa oznakom "poverljivo", "strogo poverljivo" i druga pota iji je prijem pismeno potvren, predaju preko dostavne knjige.

2. Otvaranje i pregledanje pote lan 158


Svu potu primljenu u zatvorenim omotima otvara zaposleni u pisarnici koji je odreen za prijem. Poiljku poverljive prirode upuenu predsedniku, istranom sudiji ili predsedniku vea zaposleni predaje lino, bez otvaranja. Potu, koja prema spoljnoj oznaci na omotu sadri izjavu poslednje volje ili se odnosi na prethodni postupak, otvara nadleni sudija.

Novana pismena i druge vrednosne poiljke otvaraju se komisijski.

lan 159
Prilikom otvaranja pote vodi se rauna da se ne otete pismena, da se prilozi raznih pismena ne pomeaju, da neko pismeno ili prilog ne ostane u omotu, kao i da se proveri da li se brojevi napisani na omotu slau sa brojevima primljenih pismena i dr. Ako neko od pismena nedostaje ili ako su primljeni samo prilozi bez dostavnog pismena, ili se ne vidi ko je poiljalac, utvrdie se to slubenom zabelekom, uz koju se prilae omot. U ovim sluajevima, ako je to mogue, pisarnica o tome odmah obavetava poiljaoca. Uz primljeno pismeno priloie se omot u svim sluajevima, kada datum predaje poti moe biti od vanosti za raunanje rokova (alba, konkurs i sl.) ili kad se iz samog pismena ne moe utvrditi mesto odakle je poslato i ime poiljaoca, a ti podaci su oznaeni na omotu. Ako je u jednom omotu prispelo vie pismena, uz koje bi trebalo priloiti omot, on se prilae uz jedno pismeno, a na ostala stavlja se broj upisnika pod kojim je zavedeno pismeno uz koje je priloen omot (Omot uz I. 137/10). Ako se u omotu nae pismeno upueno drugom sudu ili organu, pismeno se na najpogodniji nain dostavlja onome kome je upueno. Ovakvo pismeno ne zavodi se u upisnik. Ako je uz pismeno priloena dostavnica, na njoj e se potvrditi prijem stavljanjem datuma, potpisa i slubenog peata i odmah vratiti poiljaocu.

lan 160
Kad je datum potanskog iga na omotu neitak pa se ne moe sa sigurnou utvrditi dan predaje poiljke, zatraie se izvetaj od pote, ako se na drugi nain ne moe utvrditi blagovremenost. Ako su omoti primljeni oteeni ili postoji sumnja o neovlaenom odnosno zlonamernom otvaranju, poiljka se otvora u prisustvu dvoje zaposlenih u sudu. Nedostaci i nepravilnosti utvreni prilikom otvaranja poiljke konstatuju se zabelekom (npr. ako pismenu nedostaju prilozi, stavie se: "primljeno bez priloga", ako nedostaju samo pojedini prilozi, navodi se njihov naziv).

3. Postupak s pismenima koja podleu taksiranju lan 161


Zaposleni koji prima pismena moe staviti opomenu za plaenje takse na primljeno pismeno samostalno.

4. Stavljanje zabeleke o prijemu pismena (prijemni tambilj)

lan 162
Na svaki primerak pismena dostavljenog sudu stavlja se zabeleka o prijemu (tambiljem ili na drugi pogodan nain). Otisak prijemnog tambilja stavlja se, po pravilu, na prvu stranu u sredini gornjeg dela pismena. Ako tu nema dovoljno mesta otisak se stavlja na pogodno mesto prve strane, a ako to nije mogue, na poleini u gornjem levom uglu. Ako su obe strane pismena u celini ispunjene tekstom, otisak prijemnog tambilja stavlja se na poseban papir koji se spaja sa pismenom i overava peatom, ili se prilae odgovarajui obrazac tambilja. Na ostale primerke pismena stavlja se tambiljem skraena zabeleka o prijemu pismena, ili se prilae odgovarajui obrazac tambilja. Stranka koja pismeno predaje sudu moe tekst prijemnog tambilja sa svim potrebnim podacima unapred odtampati na samom pismenu. Zaposleni na prijemu proverava da li su svi podaci tano upisani i to svojim potpisom potvruje.

5. Rasporeivanje primljenih pismena lan 163


Primljena pismena razvrstavaju se prema oznakama iz upisnika. Pismena hitne prirode dostavljaju se pisarnici odmah. Pismena koja se odnose na javne knjige predaju se odmah vodiocu javne knjige. Pismena koja su vezana za rok i pismena sa vanim ispravama, sreuju se i predaju odvojeno. Na pismena za pojedine vrste postupaka stavljaju se i oznake propisane posebnim propisima. Pismenima primljena u sudskoj jedinici, razvrstavaju se na nain utvren u st. 1. do 5. ovog lana. Ako neko od primljenih pismena nije mogue rasporediti, pismeno e se zavesti u upisnik sudske uprave i predati predsedniku koji e izvriti rasporeivanje.

lan 164
Ako se uz pismeno prime predmeti, novac, vrednosni papiri ili dragocenost, to e se oznaiti pri vrhu pismena crvenom olovkom oznakom: "Depozit" i dalje postupati, u skladu sa propisima o finansijsko-materijalnom poslovanju suda.

6. Osnivanje predmeta lan 165

Upravitelj pisarnice, odnosno ef odseka, deli primljena pismena zaposlenima koji su rasporedom odreeni za obavljanje pojedinih poslova u pisarnici. Primljena i rasporeena pismena zavode se u odgovarajui upisnik onog dana i pod onim datumom kada su primljena, ako se tim pismenom osniva nov predmet. Telegrami, pismena sa odreenim rokovima, kao i druga hitna pismena dostavljaju se odmah nadlenom odeljenju. Ako se pismenom primljenim u sudskoj jedinici pokree postupak, pismeno se, po pravilu, zavodi u odgovarajui upisnik u seditu suda, na osnovu podataka iz evidencije pismena primljenih u sudskoj jedinici. Prilikom osnivanja predmeta u elektronskoj formi, predmetu se moe dodeliti jedinstveni sudski broj predmeta (JSBP).

lan 166
Sudski broj predmeta sastoji se od oznake upisnika, rednog broja predmeta i poslednja dva broja godine pismena zavedenog u upisnik (npr. K 70/10). Predmet po kome se postupa u sudskoj jedinici, odnosno odeljenju izvan sedita suda oznaava se rimskim brojem ispred oznake upisnika. Rimski broj predmeta odreuje se prema redosledu sudske jedinice odnosno odeljenja izvan sedita suda odreenom posebnim zakonom (npr. Drugi osnovni sud u Beogradu, sudska jedinica Lazarevac I P 70/10). Sudski broj predmeta sadri arapski broj koji oznaava sudiju - predsednika vea kome je predmet dodeljen u rad, koji se nalazi ispred oznake upisnika, ako se po predmetu postupa u seditu suda (npr. 1 K 70/10). Ako se po predmetu postupa u sudskoj jedinici, odnosno u odeljenju izvan sedita suda, rimski i arapski broj pre oznake upisnika, odvajaju se povlakom (npr. I-1 K 70/10). Kada je sudski broj predmeta promenjen, iza novog broja predmeta dodaje se u zagradi i godina u kojoj je podnet inicijalni akt (npr. I-1 K 70/10 (2008).

lan 167
U prekrajnim sudovima, omoti spisa oznaavaju se na vrhu omota poprenom linijom irine 2 cm po duini omota, sledeim bojama: - crvenom, za prekraje iz oblasti saobraaja, - crnom, za prekraje iz oblasti javnog reda i mira, - plavom, za zahteve inspekcijskih organa, - ljubiastom, za maloletnike prema kojim se vodi prekrajni postupak,

- zelenom, za predmete deviznih, carinskih i drugih finansijskih prekraja, - utom, za drugostepene predmete upravnih organa i sl.

lan 168
Ako se u toku postupka nastavi voenje predmeta pod oznakom drugog upisnika ili se izmeni oznaka predmeta istog upisnika, ranija oznaka na omotu precrtava se, a ispod nje upisuje se nova. Ako se promeni sud, precrtava se naziv toga suda i stavlja se naziv novog suda. Nova oznaka predmeta stavlja se u popis spisa prema asu kada je oznaka izmenjena. Na nova pismena oznaena ranijim brojem predmeta stavlja se novi broj, a podbrojevi listova vode se dalje redom.

7. Popis spisa lan 169


Prilikom osnivanja predmeta upisniar uvodi u popis spisa prvo pismeno na osnovu koga je predmet osnovan i oznaava broj listova. Hronoloki se uvode u popis i oznaavaju listovi i druga pismena. Pismena, koja su primljena ili sainjena za vreme dok se predmet nalazi u pisarnici, tu se i zavode u popis, a ona koja su primljena dok se predmet nalazi u veu, odnosno kod sudije pojedinca, popis spisa unosi zapisniar. U popis spisa unose se pismena po redu prijema. Redni broj popisa oznaava se na samom pismenu (podbroj). Pojedina reenja suda doneta na samom pismenu, koje je uvedeno u popis spisa, ne dobijaju podbroj. Listovi spisa oznauju se tekuim brojem crvenom olovkom u desnom gornjem uglu od broja 1 i dalje, bez obzira na podbroj. Broj lista upisuje se i u odgovarajuu rubriku popisa spisa. U popis spisa se po odobrenju postupajueg sudije nee uneti razni izvetaji i drugi dopisi koji su bez znaaja za tok postupka, ve e se odloiti u pomoni spis. Vraene dostavnice, odnosno povratnice za lino dostavljanje po kojima su dostavljene odluke, unose se kao prilog pod rednim brojem odluke na koji se odnose i lepe se neposredno iza odluke. Dostavnice odnosno povratnice oznaavaju se u gornjem desnom uglu crvenom olovkom malim slovima.

8. Zdruivanje lan 170


Pismena koja se odnose na predmete u toku zdruuju se s tim predmetima.

Kada se primeti da se radi o stvarima koje treba spojiti radi sprovoenja jedinstvenog postupka, upisniar obavetava o tome upravitelja pisarnice, a ovaj nadlenog sudiju.

lan 171
Pismena se ulau u omot spisa i lepe redom kojim su uvedena u popis spisa tako da pismeno ranijeg datuma bude iznad pismena kasnijeg datuma. Izuzetno, zahtev za sprovoenje istrage i optunica lepi se, ispred ostalih spisa bez obzira na datum prijema, to se konstatuje u primedbi popisa spisa. Zaposleni koji unose pismena u popis duni su da ih odmah zalepe. Za lepljenje pismena slui umetak koji se ulae u popis spisa koji ima vie listia. Za svaki listi lepi se samo jedan list pismena. Ako uz pismena ima priloga prethodno e se meusobno spojiti. Kada se upotrebe svi listii jednog umetka, ulae se drugi umetak koji se kanapom spaja sa prvim. Prilozi, koji se zbog obima ne mogu uloiti u spise dre se odvojeno. O tome se u predmetu sainjava zabeleka.

lan 172
Sve sudije i zaposleni koji postupaju po predmetu, bez obzira na to da li rade u pisarnici ili veu, staraju se da se sa predmetima paljivo rukuje i da pismena budu uvek propisno sreena i zalepljena. Tekstovi se ne smeju podvlaiti, arati i po njima pisati primedbe. Sud kome je dostavljen nesreen predmet, vratie ga sudu od koga je predmet primljen radi sreivanja.

9. Predaja predmeta i pismena u rad lan 173


Pisarnica predaje predmete u rad nadlenom veu, odnosno sudiji pojedincu i slubama, ukoliko se radnja ne izvrava u pisarnici. Predmeti hitne prirode predaju se odmah i preko reda. Predaja predmeta sudiji, sudijskom pomoniku, daktilobirou, drugim slubama u sudu i vraanje pisarnici, evidentira se u upisniku obinom olovkom u rubrici za kretanje predmeta, odnosno u rubrici za primedbe, ako u upisniku ne postoji rubrika za kretanje predmeta. Kretanje predmeta moe se voditi u posebnim karticama ili na drugi pogodan nain u pisarnici suda.

Ako je u radu suda uvedeno elektronsko upravljanje predmetima, evidencija i kretanje predmeta vodie se u poslovnom softveru za upravljanje predmetima. Zahtev za izuzee ili iskljuenje sudije odmah se predaje predsedniku.

lan 174
O primljenim predmetima u veu i kod sudije pojedinca vodi se evidencija o zaduenju sudije - predsednika vea u posebnim karticama ili elektronskim putem.

lan 175
O predaji predmeta i pismena iz pisarnice sudiji, odnosno slubi vodi se posebna evidencija.

10. Deponovanje generalnog punomoja lan 176


Generalno punomoje deponuje se za upotrebu u jednom sudu. Kada se punomonik stranke poziva na generalno punomoje, koje se nalazi u spisima sudske uprave tog suda, pisarnica e, pre dostavljanja predmeta sudiji, proveriti da li je predmetu priloen prepis punomoja, kao i da li takvo punomoje postoji, odnosno da nije opozvano. To e se konstatovati u predmetu uz navoenje poslovnog broja pismena uz koje je priloen izvornik punomoja, odnosno redni broj upisnika sudske uprave pod kojim je deponovano generalno punomoje. Ukoliko je u rad suda uveden poslovni softver za upravljanje predmetima, evidencija o deponovanom punomoju moe se voditi na taj nain.

XIV Glava RAD U VEU I KOD SUDIJE POJEDINCA


1. Redosled reavanja predmeta lan 177
Predmeti se reavaju po redu prijema. U hitnim ili drugim opravdanim sluajevima od ovog reda se moe izuzetno odstupiti. Prvenstveno se uzimaju u rad predmeti koji se po zakonu smatraju naroito hitnim ili hitnim, a zatim predmeti koji zbog okolnosti sluaja zahtevaju hitno postupanje. U krivinom postupku prvenstveno se uzimaju u rad predmeti u kojima se neko lice nalazi u pritvoru ili na izdravanju kazne, odnosno u kojima je neko lice udaljeno sa dunosti ili mu je privremeno zabranjeno vrenje odreene delatnosti.

2. Zakazivanje lan 178


Predsednik vea, odnosno sudija pojedinac odmah odreuje dan i as roita, ukoliko nije potrebno preduzeti neku drugu radnju u postupku. Roite se zakazuje tako da se obezbedi dovoljno vremena da se izvedu svi predloeni dokazi (koncentracija dokaza). Za vie predmeta ne mogu se zakazati roita u isto vreme. Prilikom pozivanja lica na roite vodi se rauna o saobraajnim i vremenskim prilikama, udaljenosti mesta prebivalita ili boravita lica koja se pozivaju, mestu preduzimanja sudske radnje i drugim okolnostima radi blagovremenog dostavljanja. Ako stranka ima u sudu vei broj predmeta, sud e nastojati da predmete zakazuje istog dana (grupisanje predmeta). Roita za koja se pozivi i zamolnice dostavljaju u inostranstvo, zakazuju se tako da ima dovoljno vremena da se po njima postupi.

lan 179
Prvenstveno se zakazuju roita u postupcima koji su po prirodi ili po zakonu naroito hitni, odnosno hitni, postupcima iz Programa za reavanje starih predmeta, kao i u postupcima koji due traju. Roita se zakazuju najmanje tri dana u nedelji sa to veim brojem predmeta u jednom sudeem danu, a u danima kada se ne sudi, predsednik vea odnosno sudija pojedinac izrauje donete odluke, prouava spise i vri sve potrebne pripreme za naredna roita. U sudovima u kojima postoji poslovni softver za upravljanje predmetima, evidentiraju se zakazana roita, odnosno pretresi i evidencija pozvanih lica.

lan 180
Pozivi se piu samo ukoliko postoji dostavna naredba o zakazivanju roita (u daljem tekstu: D-na). D-na mora biti jasna, potpuna i sadrati: lino ime, zanimanje, naziv pravnog lica i sedite, adresu lica koje se poziva, dan i tano naznaenje ta se i kome dostavlja, a po potrebi i blie podatke (npr. nadimak, ime jednog od roditelja, matini broj pravnog lica, JMBG i sl.). Za D-na i naredbe kojima se zakazuju roita mogu se koristiti odgovarajui tambilji ili obrasci. U naredbi se oznaava koja se pismena imaju dostaviti. U D-na sudija odreuje kome e se, na koji nain i preko koga e se izvriti dostava. Ako se zamolnicom zahteva pribavljanje izvetaja ili ta drugo, odredie se od koga se i ta zahteva, ko su stranke u postupku i u vezi sa kojom vrstom predmeta.

lan 181
Roite na kojem se trai izuzee, odnosno iskljuenje sudije, ako zahtev ne bude odbaen, prekinue se i nastavak zakazati odmah, a najkasnije nakon poslednjeg roita istog dana. Poto se sudija izjasni o navodima zahteva, predmet se iznosi predsedniku, koji e o zahtevu odmah odluiti. Prisutnim licima obuhvaenim tom odlukom, sud e saoptiti da dou odreenog dana i asa, kao i da im saoptenje zamenjuje poziv. Saoptenje se konstatuje u zapisniku.

lan 182
Sva zakazana roita predsednik vea, odnosno sudija pojedinac unosi u svoj Poslovni dnevnik ili rokovnik po datumima. Na isti nain postupa se i u pogledu odreenih rokova.

3. Zapisnici lan 183


O radnji preduzetoj u toku postupka na roitu, o vanijim izjavama i saoptenjima koje stranke ili drugi uesnici daju van roita, kao i o ostalim radnjama suda kada je to posebnim propisima odreeno, sastavlja se zapisnik. Zapisnik pie zapisniar, a moe ga pisati i sudijski pomonik. Zapisnik se sastavlja i tampa po pravilu korienjem IKT ili pisaom mainom. Ako se tok roita ili pojedini delovi belee audio ili video tehnikom, stranci se moe izdati prepis zapisnika (transkript). Zapisnik se moe sainiti i u elektronskoj formi i dostaviti strankama u kopiji, u skladu sa posebnim propisima. Ako je sastavljanje zapisnika i izdavanje prepisa regulisano posebnim propisom, zapisnik e se sastaviti, a prepis izdati u skladu sa tim propisom. Ako se zapisnik sastavlja van suda, moe se izuzetno, itko pisati i hemijskom olovkom, sainiti video ili audio zapis. U ovom sluaju, prvog narednog radnog dana zapisnik e se preneti u formu tampanog zapisnika, koji potpisuje sudija. Zapisnik se moe sastaviti i u formi stenografskih beleki. Stenografske beleke prenose se u formu tampanog teksta najkasnije u roku od 48 asova. tampani tekst pregleda i potpisuje stenograf, a overava sudija. Stenografske beleke i overeni prepisi beleaka i snimaka, prikljuuju se zapisniku.

lan 184
Kad po zakonu nije nuno sastavljanje zapisnika, moe ga zameniti slubena beleka u kojoj se oznaava obavljena slubena radnja, datum i mesto izvrenja. Ovo naroito vai za primanje manje vanih izjava ili podataka od stranaka ili za razna saoptenja strankama.

Slubenu beleku potpisuje sudija ili zaposleni koji ju je sastavio. Ako beleka sadri izjavu stranke ili saoptenje uinjeno stranci koja je prisutna i ona e se potpisati.

lan 185
O svakoj sednici vea koje odluuje van glavnog pretresa ili rasprave vodi se evidencija u knjizi sednica vea, koja sadri: oznaku vea, datum odrane sednice, lino ime predsednika, lanova vea i zapisniara, koji je od lanova vea bio izvestilac, da li su sednici prisustvovale stranke, kakvi su predlozi stavljeni na sednici ili pismeno upueni, oznaku predmeta o kome je reavano, o kakvom se i o ijem zahtevu se odluivalo i kakva je odluka koja je doneta. Odluka se oznaava u najkraem obliku ("presuda", "reenje potvreno", "ukinuto", "preinaeno", "prigovor odbijen"). Ovu evidenciju potpisuju predsednik vea i zapisniar.

4. Zapisnik o veanju i glasanju lan 186


Zapisnik o veanju i glasanju nakon zavrene glavne rasprave ili pretresa sastavlja se na posebnom listu na kome se oznauje: "Zapisnik o veanju i glasanju od...", u desni ugao stavlja se oznaka predmeta, podbroj zapisnika pretresa ili roita i na kraju se koverat peati. Omot sa zapisnikom o veanju i glasanju lepi se u predmet po kome je odluivano, peati i pripaja zapisniku o pretresu ili roitu. Sud koji je odluivao o pravnom leku van roita, sastavlja zapisnik o veanju i glasanju i zadrava ga u svom predmetu.

lan 187
Kada se umesto zapisnika o veanju i glasanju sainjava beleka, ona sadri dan veanja, ime predsednika i lanova vea, ime sudije izvestioca, kao i oznaku da je odluka doneta jednoglasno. Ako odluka nije doneta jednoglasno sastavlja se zapisnik o veanju i glasanju, uz koji se prilae izdvojeno miljenje lana vea i ulae u omot sa zapisnikom. Beleku o veanju i glasanju potpisuju svi lanovi vea i zapisniar.

5. Odluke za druga postupanja lan 188


O svim radnjama koje pisarnica izvrava, sudija izdaje odluku (naredbu, nalog i sl.) koja mora biti jasna i sadrati sve potrebne podatke na osnovu kojih pisarnica moe brzo postupiti.

Ako se radi o zamolnicama i drugim zahtevima sloenije i obimnije sadrine sudija je duan da izradi izvornik.

lan 189
U odluci kojom se odreuje roite sudija odreuje rok predevidencije, a u odlukama za dostavljanje ili drugo postupanje, rok evidencije. Datum ovih rokova belei se u odgovarajuu rubriku u donjem desnom uglu naslovne strane omota spisa.

lan 190
Odluke kojima se odreuju roita, kao i odluke za dostavljanje i druga postupanja izrauju se, po pravilu, na pismenu povodom koga se takva odluka donosi (tuba, odgovor na tubu, zapisnik i sl.). Ako na pismenu nema slobodnog prostora ili bi se pisanjem uinio nerazumljivim tekst pismena, dodaje se ist list koji se spaja sa pismenom.

6. Ostali rad u veu lan 191


Predmeti dodeljeni u rad veu, odnosno sudiji pojedincu mogu se zadrati u veu samo ukoliko je potrebno da se donese odgovarajua odluka, vodei rauna o propisanim rokovima. Predmeti u kojima je odloeno roite, po postupanju zapisniara, vratie se odmah u pisarnicu. Predmeti u kojima je zakljuena rasprava odnosno pretres ostaju kod sudije radi izrade odluke, a zapisniar u veu na listi suenja pored broja predmeta unosi oznaku da je rasprava ili pretres zakljuen. U sudovima u kojima je u upotrebi poslovni softver za upravljanje predmetima, zapisniar unosi podatak sa liste suenja. Presude i druge odluke diktiraju se u diktafon ili se izrauju korienjem IKT. Ako u sudu nije organizovan rad sa diktafonom, sudijama se obezbeuje daktilograf za izradu presuda i drugih odluka. Odluke unete u diktafon prenee se u tampanu formu korienjem IKT ili pisaom mainom najkasnije u roku od sedam dana od predaje snimka. Otkucani tekst pregleda sudija koji je odluku izdiktirao i potpisuje prvi primerak (izvornik).

lan 192
Pismeno izraene odluke dostavljaju se pisarnici u izvorniku u dovoljnom broju primeraka prepisa, sa uputstvom za njihovu dostavu.

Uputstvom se odreuje i da li pisarnica predmet dri u predevidenciji ili evidenciji, ili da izvri spajanje sa nekim drugim predmetom, kao i sve drugo to bi trebalo uiniti u interesu pravilnog rada po donetoj odluci. Ako odluka nije saoptena strankama na roitu sud je vezan za svoju odluku kada je otpremljena iz suda.

lan 193
Po predmetima hitne prirode (pritvor i sl.), odluke se donose odmah, vodei rauna o prirodi stvari i propisanim rokovima postupka. Po tubama, predlozima za izvrenje i drugim predlozima koji se mogu brzo reiti, donosi se odluka i predaje pisarnici po pravilu istog dana kad su ti podnesci primljeni, pri emu bi trebalo imati u vidu propise o prvenstvu reavanja. Predmeti po kojima su odrana roita i po kojima je doneta odluka za dalje postupanje, vraaju se pisarnici istog, a najkasnije sledeeg dana, radi razvoenja po upisnicima i postupanja po odluci.

XV Glava RAD U VEU DRUGOSTEPENIH SUDOVA


lan 194
Sudija izvestilac izrauje pisani referat u sloenijim predmetima. Nacrt odluke izrauje na zahtev lanova vea i dostavlja pre odravanja sednice vea radi pripreme za sednicu, a u drugim predmetima na zahtev predsednika vea. Vee moe odrediti da pored sudije izvestioca u pripremi referata uestvuje i drugi lan vea.

lan 195
Prilikom donoenja odluke, vee procenjuje da li se usvojeno pravno stanovite upisuje u evidenciju sudske prakse. Prilikom evidentiranja se shodno primenjuju odredbe ovog poslovnika koje ureuju praenje sudske prakse.

lan 196
Ako vee prilikom odluivanja nae da bi zakon ili drugi propis koji se primenjuje trebalo menjati, sastavlja predlog koji dostavlja predsedniku odeljenja u iji sastav ulazi vee. Ako vee nae da bi se po pravnom pitanju o kome reava trebalo utvrditi pravno shvatanje radi obezbeenja jedinstvene primene propisa, obavetava o tome predsednika odeljenja i zastaje sa radom na predmetu dok se ovo pitanje ne raspravi u sednici odeljenja, odnosno optoj sednici.

lan 197
Dok sudska odluka ne bude otpremljena iz suda o stvari se moe ponovo odluivati, ali samo u istom sastavu vea.

lan 198
Pismeno izraena sudska odluka dostavlja se zajedno sa predmetom i analitikim listom odeljenju pisarnice. Na izvornik sudske odluke stavlja se D-na za ekspediciju.

lan 199
Kad odeljenje sudske prakse nema primedbe, pismeno izraena sudska odluka se predaje pisarnici radi prepisa i otpravljanja.

lan 200
Ako odeljenje sudske prakse ukae da se u donetoj odluci odstupilo od prakse suda, predsednik vea ponovo iznosi stvar na sednicu vea. Ako vee ne promeni odluku, predmet se upuuje predsedniku odeljenja radi iznoenja na sednici odeljenja. Ako sednica odeljenja veinom glasova sudija odeljenja odlui da se u odluci odstupilo od prakse suda, vratie predmet veu radi preispitivanja odluke. Ako vee pri ponovnom odluivanju ne postupi u skladu sa pravnim shvatanjem odeljenja, sporno pitanje iznosi se na sednicu svih sudija.

lan 201
O svakoj sednici vodi se evidencija u posebnoj knjizi sednica vea, u kojoj se upisuju podaci o datumu sednice, sastavu vea, predmetu sa oznakom broja upisnika i imena stranaka, pravnom sredstvu povodom koga se odluuje i o kratkom sadraju odluke. U veu se vodi knjiga kretanja spisa u koju se belei prijem spisa u veu, predaja sudiji izvestiocu, odeljenju sudske prakse i sl.

XVI Glava RAD PISARNICE TOKOM TRAJANJA POSTUPKA


1. Opte odredbe lan 202
Stranka i drugo lice pozivaju se na roite korienjem odgovarajueg obrasca (poziv) prema vrsti predmeta i svojstvu. Svako lice se poziva posebno.

Pozive popunjavaju zaposleni u daktilobirou ili veu. Na poziv se mora upisati broj predmeta, kao i lino ime sudije. Poziv potpisuje sudija, a za tanost otpravka odgovara upravitelj pisarnice, odnosno ef odseka ili zaposleni koji je poziv popunio. Pozivu se prilae odgovarajui omot sa povratnicom, odnosno dostavnica, koji moraju biti jasno i potpuno ispunjeni. Na povratnici, odnosno dostavnici, u gornjem desnom uglu ispod oznake predmeta stavlja se rok evidencije i predevidencije.

lan 203
Odluke se dostavljaju pisarnici radi razvoenja kroz upisnik u koji upisniar unosi podatke vezane za odluku i rasporeuje ih zaposlenima koji dalje postupaju po njima. Na izvornik odluke stavlja se otisak tambilja beleke o otpremanju. Predmet se odlae u evidenciju do vraanja dostavnica i povratnica o prijemu odluke i isteka roka za albu. Blagovremenost albe ceni sudija, a pisarnica dalje postupa po njegovoj naredbi (dostavlja albu na odgovor i ostala pismena vezana za odluku). Po zavretku ovih radnji predmet se dostavlja viem sudu na odluku. Kada je odluka doneta u sudskoj jedinici, odnosno u odeljenju izvan sedita suda, podaci iz stava 1. ovog lana dostavljaju se u sedite suda radi razvoenja kroz glavni upisnik (Obrazac br. 169). Odredba stava 2. ovog lana primenjuju se i na dostavljanje podataka osnovnom sudu o drugim preduzetim radnjama u sudskoj jedinici, odnosno odeljenju izvan sedita suda.

lan 204
Razvoenje u upisniku vri upisniar, a u sudovima sa veim obimom poslova i drugi zaposleni u pisarnici odreeni raspodelom poslova, pod nadzorom efa odseka. Razvoenje se vri tako to se upisuju datumi roita, datum i vrsta donetih odluka, izreene sankcije, vaspitne i druge mere, stavljaju oznake konanog reenja i dr. U odgovarajuoj rubrici ili ako takve rubrike nema - u rubriku za primedbe upisnika, upisuje se datum roka predevidencije i evidencije, podaci o kretanju predmeta u sudu i van suda, tako da se iz upisnika moe videti gde se predmet nalazi i u kom je stadijumu postupak.

2. Pisanje, prepisivanje i sravnjivanje lan 205


Zamolnice, nalozi strankama i drugi akti, piu se u dva primerka, od kojih jedan ostaje u predmetu. Ako je odlukom zatraeno da se neka radnja obavi zamolnim putem i data potpuna sadrina zamolnice, odnosno naloga, izradie se samo jedan primerak.

Zamolnice, kojima se od sudova, organa ili ustanova trae izvetaji, obavetenja ili preduzimanje odreenih radnji po pojedinim predmetima, potpisuje sudija.

lan 206
Ako odluka ili drugo pismeno koje bi trebalo sainiti korienjem IKT nije tako i sastavljeno, predaje se daktilobirou na prepis. Za sainjavanje pismena korienjem IKT koristi se po pravilu hartija formata A4.

lan 207
Prepis je ponovno kucanje ili tampanje sauvanog teksta korienjem IKT. Prepisi se izrauju u dovoljnom broju primeraka prema odluci za dostavljanje.

lan 208
Svi prepisi paljivo se sravnjuju sa izvornikom. Sravnjenje, po pravilu, obavljaju zaposleni koji su za to odreeni. Kada tekst sravne, zaposleni stavljaju datum i svoj potpis u odgovarajuu rubriku tambilja. Za sve prepise skraenog izvornika odluke, sravnjivanjem teksta se utvruje da li se svi primerci prepisa slau sa skraenim izvornikom.

3. Otpremanje i dostavljanje pismena lan 209


Odluke i druga pismena otprema zaposleni odreen za to godinjim rasporedom poslova. U sudovima sa veim obimom poslova, moe se organizovati posebna organizaciona jedinica za ekspediciju pote. Pismena preuzeta za otpremanje moraju biti otpremljena istog dana. Pismena hitne prirode otpremaju se prvom potom ili po sudskom dostavljau odmah po prijemu. Pismena primljena posle zakljuenja dostavnih knjiga, ako nisu hitna, otpremaju se narednog radnog dana. Na primerku koji ostaje u sudu ili ispod D-na, stavlja se otisak otpremnog tambilja, datum otpreme i potpis zaposlenog koji otprema potu, sa naznaenjem koliko se dostavnica, omota i drugih pismena otprema, kao i nain otpremanja, a zatim predmet vraa pisarnici, radi razvoenja i stavljanja predmeta u rok predevidencije ili evidencije.

lan 210
Poiljke koje se otpremaju potom, razvrstavaju se u tri grupe: obine, preporuene i sa povratnicom i tim redom se upisuju u dostavnu knjigu za potu, koja slui kao evidencija o otpremi.

lan 211
Ako je potreban dokaz o prijemu, prepis odluke ili pismeno stavlja se u omot sa povratnicom, ako se dostavlja potom, a ako se dostavlja na drugi nain - u dostavnicu. Na omotu sa povratnicom i na dostavnici oznaava se lino ime i adresa primaoca, vrsta odluke, sudski broj predmeta, rok predevidencije ili evidencije za pismeno koje se dostavlja. Kada se dostavlja poziv za roite, na povratnicu odnosno dostavnicu, iznad teksta, stavlja se datum roka predevidencije, a u ostalim sluajevima datum roka evidencije. Obina kratka obavetenja strankama dostavljaju se u omotu bez povratnice ili dostavnice.

lan 212
Dostava sudskih pismena strankama i drugim uesnicima u postupku vri se u skladu sa odredbama procesnih zakona. Sudska pismena se dostavljaju neposredno u sudu, putem pote, drugog pravnog lica registrovanog za dostavljanje pismena, policije, po sudskom dostavljau ili na drugi nain u skladu sa posebnim zakonom. Dostavlja dostavlja pismeno licu kome se dostavljanje ima izvriti, svakog dana na radnom mestu u radno vreme ili u stanu od 7 do 22 sata. U drugo vreme i na drugom mestu, dostavljanje se moe izvriti na osnovu posebne odluke suda, odnosno naloga sudije koji je dostavlja na zahtev primaoca duan da pokae. U sluaju sumnje, sudski dostavlja moe traiti od lica koja se zateknu na mestu na kome bi dostavu trebalo izvriti da dokau svoj identitet. Ukoliko ta lica odbiju da prue dokaz o identitetu, sudski dostavlja moe zatraiti pomo policije radi utvrivanja njihovog identiteta. Dostavlja je duan da pokae slubenu legitimaciju na zahtev lica kome se dostavljanje vri i obavezan je da je nosi u vreme dostave.

lan 213
Sudska pismena javnom tuiocu u mestu suda dostavljaju neposredno zaposleni u sudu.

lan 214
Licu koje se zatekne u sudu, pismeno se moe uruiti ako je lino poznato zaposlenom u sudu ili ako se na verodostojan nain moe utvrditi njegov identitet. Advokatima i drugim licima kojima se esto dostavljaju pismena, moe se dozvoliti da ih svakog dana primaju neposredno u sudu. Zaposleni u sudu redovno proverava da li ova

lica preuzimaju pismena, a ukoliko ih ne preuzmu u roku od tri dana - dostavie im se kao i drugim strankama.

lan 215
Pismena koja zaposleni u sudu dostavljaju bez dostavnice evidentiraju se u dostavnu knjigu za mesto uruenja i knjigu zaduenja zaposlenih u sudu pismenima za dostavu. Neuruena pismena vraaju se odmah pisarnici uz oznaenje razloga zbog kojih dostavljanje nije izvreno, a zaposleni se razduuje u dostavnoj knjizi.

lan 216
Pismena koja zaposleni u sudu dostavljaju uz dostavnicu evidentiraju se u knjizi zaduenja zaposlenih primljenim pismenima za dostavljanje. Dostavnice o izvrenoj dostavi i neurueni pozivi i druga pismena vraaju se odmah sudu uz navoenje razloga zbog kojih dostavljanje nije izvreno, a zaposleni se razduuje u knjizi zaduenja.

4. Postupanje po predmetima vezanim za rok lan 217


Predmeti po kojima je postupak u toku dre se, po pravilu, u pisarnici u rokovniku roita i rokova, osim predmeta koje treba u toku dana dostaviti veima, kao i predmeta koji su dati na prepis odnosno sravnjivanje ili otpremanje zaposlenima u pisarnici. Kod sudije se mogu nalaziti samo predmeti izneti radi suenja, predmeti po kojima je u toku izrada odluka i predmeti koji su izneti radi odreivanja roita ili donoenja odluka za druga postupanja. Evidenciju o tome gde se i u kom stadijumu postupka nalaze pojedini predmeti vodi pisarnica suda, a u sudskoj jedinici odnosno odeljenju izvan sedita suda, zaposleni odreen godinjim rasporedom poslova, stavljanjem zabeleke o kretanju predmeta u odgovarajuu rubriku upisnika, kada takva rubrika postoji, odnosno u rubrici primedbi upisnika. Zabeleka o kretanju predmeta vodi se tako da se uvidom u odgovarajui upisnik vidi gde je predmet, a iz ostalih upisa i u kom se stadijumu postupka nalazi. Zabeleka o kretanju predmeta se moe upisati i na kartici. Zabeleka mora biti jasna, tako da se bez tekoa moe videti evidencija o kretanju predmeta. Posebno se evidentiraju predmeti koji se nalaze kod sudije due od mesec dana i o tome obavetava sekretar suda.

5. Rokovnik i roinik lan 218


Predmeti po kojima su odreena roita ili rokovi, dre se u pisarnici u rokovniku predmeta, zatvorenom ormanu podeljenom na pregrade koje su posebno obeleene brojevima od 1. do 31, pod kljuem, odnosno u zakljuanoj prostoriji. Predmeti se stavljaju u odgovarajuu pregradu prema datumu roka, odnosno predevidencije i evidencije, bez obzira na mesec i godinu, sreeni po rednim brojevima oznake predmeta, prvo za tekuu, a zatim za raniju godinu. U sudovima sa veim obimom poslova postoji, prema potrebi, poseban orman za rokove (rokovnik), a poseban za roita (roinik). Datum roita i rokovi, upisuju se u upisnik, roita u odreenu rubriku.

6. Evidencija i predevidencija lan 219


Predmet se stavlja u predevidenciju kad je potrebno da se na odreeno vreme pre roka ili dana za koji je odreeno roite proveri izvrenje odreenih radnji kako bi se blagovremeno mogle preduzeti dalje mere za odravanje roita i rokova. Sudija odreuje rok predevidencije, odnosno evidencije odlukom u predmetu uz oznaenje dana i meseca, a po potrebi i asa kad rok istie (npr. "Predev. 15.1.2010. god. u 10 asova", "Ev. 15.2.2010. god. u 11 asova"). Predmeti po kojima su odreena roita stavljaju se u rok za predevidenciju, a predmeti po kojima su odreeni drugi rokovi samo po potrebi. Ako su dan i as suenja ve saopteni strankama i drugim licima, a nije potrebno drugo postupanje, predmeti se stavljaju u roinik.

lan 220
Predmet se stavlja u odgovarajuu pregradu rokovnika, odnosno roinika po datumu. Rokovnik i roinik se pregledaju svakodnevno. Predmeti koji se nalaze u rokovniku za naredni dan, predaju se sudiji najkasnije jedan dan pre isteka roka za obavljanje odgovarajue radnje, odnosno tri dana pre isteka roka, ako bi radnju trebalo preduzeti u sudskoj jedinici. U predmetima po kojima je odreena predevidencija, pregledae se da li je u svemu postupljeno po odluci, odnosno da li su sve povratnice i dostavnice o izvrenoj dostavi vraene i zdruene predmetu, da li su traeni izvetaji primljeni i zdrueni i sl. U tom sluaju predmet se iz roka predevidencije stavlja u pregradu koja odgovara roku evidencije.

Ako potrebne radnje nisu izvrene ili o tome nema dokaza, ili su nepravilno izvrene, pisarnica, sama ili po odluci sudije, preduzima potrebne mere: pourivanje da se povratnice i dostavnice vrate sudu, dostave traeni izvetaji, izvri ponovno dostavljanje na istu ili drugu adresu, ukloni uoena nepravilnost i sl. Ako ima vremena odreuje novi rok predevidencije. Ako se zbog smetnji roite ne moe odrati, sudija e o otkazivanju roita i zakazivanju novog, obavestiti sva pozvana lica da bi se izbegli nepotrebni trokovi.

7. Spajanje i razdvajanje predmeta lan 221


Kada se vie predmeta spoji radi zajednikog raspravljanja, onda se predmet po kome je docnije pokrenut postupak po pravilu spaja s predmetom po kome je postupak pokrenut ranije vodei rauna o teini i sloenosti predmeta koji se pripaja. Na omotu zajednikog predmeta oznaava se predmet koji je spojen radi istovremenog postupanja (npr. "Spojen P 70/10"), a ako na omotu spojenog predmeta postoje kakve posebne oznake, prenose se na omot zajednikog predmeta. U popis spisa, odnosno elektronski popis spisa ranijeg predmeta unosi se spojeni predmet pod narednim rednim brojem popisa spisa. Ako su predmeti spojeni na pretresu ili roitu, u popis spisa unosi se samo zapisnik. U oba sluaja u rubrici za primedbe naznaava se koji je predmet spojen radi zajednikog raspravljanja. Kad se jednom predmetu prilae drugi samo radi uvida nee se postupiti na nain predvien u prethodnim stavovima, ve se na omotu predmeta, kome se drugi prilae oznaava crvenom olovkom koji je predmet priloen (npr. "Priloen P 12/10"). Kada predmet bude razdvojen ova oznaka se na omotu predmeta precrtava.

lan 222
Kada se pre okonanja postupka predmet razdvoji radi odvojenog postupanja, u odvojeni predmet ulau se overeni prepisi pismena, koja se odnose na oba predmeta, odnosno koja su potrebna samo za odvojeni predmet. Na omot odvojenog predmeta prenose se i posebne oznake, koje se odnose samo na taj predmet. Iste oznake precrtavaju se na omotu ranijeg zajednikog predmeta. Za odvojeni predmet sainie se novi popis spisa.

8. Ostale odredbe o radu pisarnice lan 223


Pisarnica samostalno:

1) stavlja potvrdu pravnosnanosti i izvrnosti odluke na osnovu prethodne odluke sudije; 2) overava potpise, rukopise i prepise, osim isprava namenjenih za upotrebu u inostranstvu; 3) daje usmena i pismena obavetenja na osnovu podataka iz upisnika i spisa; 4) prima u obliku slubene beleke kratka saoptenja, izjave stranaka i drugih zainteresovanih lica o promeni adrese, mestu boravka i danu prijema odluke kada povratnica ili dostavnica nije vraena ili kada u njima nije naznaen dan dostave i slino; 5) pouruje u sluajevima kada po nalozima nije postupljeno u odreenim rokovima i kada za pourivanje nije potrebna odluka sudije; 6) pregleda pismena i ukazuje strankama na nedostatke u skladu sa svojim ovlaenjima; 7) preduzima odgovarajue mere da se novane kazne, trokovi postupka i oduzeta imovinska korist, posle izdate naredbe suda, uredno i brzo naplate; 8) stara se da se sudske takse pravilno naplate i preduzima propisane mere u sluajevima nepotovanja obaveze plaanja; 9) stara se da se naplate takse i trokovi postupka koji su bili predujmljeni iz budetskih sredstava; 10) prikuplja podatke potrebne za brisanje ili opozivanje uslovne osude; 11) vodi posebnu evidenciju o rokovima u hitnim predmetima (pritvorski, izvrenja pre pravnosnanosti, privremene mere i sl.); 12) vodi spisak vetaka zaduenih predmetima u odreenoj materiji, spisak predmeta u kojima se postupci vode na jezicima nacionalnih manjina, spisak predmeta korupcije i sl. Pored poslova iz stava 1. ovog lana, predsednik moe narediti da se u pisarnici samostalno obavljaju i druge radnje i poslovi. Kada se pojedini poslovi iz st. 1. i 2. ovog lana obavljaju u sudskoj jedinici, odnosno odeljenju izvan sedita suda, Predsednik godinjim rasporedom poslova odreuje zaposlene koji e ih obavljati.

lan 224
Zaposleni koji obavljaju poslove pisarnice, staraju se da se sa predmetima postupa pravilno, uredno i na vreme, a naroito da se potuju svi propisani ili odreeni rokovi, da se otkloni sve to bi smetalo blagovremenom postupanju sudije u predmetu, da sudiji na vreme budu predati svi predmeti u rad im stigne kakav podnesak ili izvetaj po kome bi trebalo doneti odluku, ili preduzeti neku drugu radnju.

Zaposleni koji obavlja poslove u pisarnici moe ukazati sudiji ili sudijskom pomoniku, na protek pojedinih rokova ili na pojedine tehnike greke i sl. Upravitelj pisarnice svakog meseca izvetava predsednika o odlukama koje nisu izraene, a zakonski rok je istekao. O ovakvim sluajevima u sudskoj upravi vodi se za svakog sudiju posebna evidencija. Pisarnica stavlja u predmet odgovarajue napomene u pogledu postupanja, odnosno nepostupanja stranaka i drugih lica kao i u vezi rada pisarnice (npr: "dostavnica nije vraena", "traeni izvetaj nije primljen", "nije stigao odgovor na tubu", "nije uloena alba", "stranka nije postupila u ostavljenom roku" i sl.). Na pismeno vezano za rok (pravni lek i sl.) zaposleni konstatuje datum kada je dostavljena odluka protiv koje je pravni lek uloen. Ako se radi o pravnom leku koji se ne dostavlja na odgovor, prosledie predmet viem sudu, odnosno veu istog suda. Kada se ustanovi da pismeno nije blagovremeno, stavlja oznaku "neblagovremeno" i predmet predaje sudiji. U navedenim sluajevima se koriste odgovarajui tambilji ili formulari.

lan 225
Kretanje predmeta u pisarnici (prepis, sravnjivanje, otpravljanje i sl.) se po pravilu ne belei u upisnik, ako se predmet bez dueg zadravanja (u toku dana ili odmah) vraa. Ako se predmet privremeno dostavlja drugom sudu, organu ili organizacionoj jedinici suda, zabeleie se obinom olovkom u rubrici za primedbe upisnika, kada i kome je predmet dostavljen i istovremeno ga uneti u spisak poslatih predmeta koje treba vratiti.

lan 226
Vraene dostavnice i povratnice po kojima je dostava izvrena, po pravilu se odmah ulau u predmet. U sudovima sa veim obimom poslova dostavnice i povratnice kada su uredno uruene, mogu se drati sloene po datumima rokova i roita u posebnom ormanu sa posebnim brojem pregrada. Uoi nastupanja roka, odnosno roita ulau se u predmet. U pogledu neuruenih ili nepravilno uruenih poziva i drugih pismena, postupa se odmah po prijemu bez obzira na rok predevidencije i evidencije. Povratnice i dostavnice koje se odnose na pismena po predmetima javnih knjiga predaju se odmah vodiocu javne knjige. Povratnice i dostavnice o uruenju odluka i drugih pismena ulau se u predmete i lepe neposredno iza odluke na koju se odnose.

lan 227
Pisarnica samostalno posluje u vezi sa rukovanjem premetima i pribavljanjem potrebnih podataka, izvetaja i obavetenja od drugih sudova, organa i ustanova.

Zaposlenom u pisarnici moe se poveriti obavljanje drugih poslova pod nadzorom i uputstvima sudija, kao to su: sastavljanje dopisa, pripremanje nacrta izvetaja, zamolnica ili jednostavnijih odluka koje se odnose na upravljanje postupkom.

lan 228
Povodom pravnih lekova izjavljenih protiv sudske odluke, sud prvog stepena uz poseban obrazac sa prepisom odluke i primerkom pravnog leka dostavlja sreeni predmet nadlenom viem sudu. Predmet po kome je izjavljen pravni lek protiv drugostepene odluke, prvostepeni sud dostavlja viem sudu sa prepisom svoje odluke i primerkom pravnog leka. Vii sud pridruuje svoj predmet sa prepisom drugostepene odluke i dostavlja ga nadlenom sudu. Iz sudske jedinice, odnosno odeljenja izvan sedita suda, predmet se dostavlja nadlenom viem sudu preko pisarnice u seditu suda.

lan 229
Ako je zbog navoda u pravnom leku ili odgovoru na pravni lek, potrebno izvriti proveru, naroito u pogledu dostavljanja, izvrie je, po nalogu sudije, prvostepeni sud pre dostavljanja predmeta viem sudu. U dostavnom aktu prvostepeni sud navee koje su provere izvrene posle podnetog pravnog leka, odnosno odgovora na pravni lek.

lan 230
Zajedno sa predmetom dostavljaju se viem sudu i isprave koje se uvaju kod suda, ako predmetu nije priloen njihov prepis. Predmeti uviaja ili dokazni predmeti, koji se ne mogu lako sa predmetom dostaviti, oznaie se u sprovodnom izvetaju i o tome obavestiti vii sud. Ovi predmeti dostavljaju se viem sudu samo ako ih zatrai.

lan 231
Po prijemu predmeta kod vieg suda osniva se novi predmet pod oznakom vieg suda (npr. "K"). Kao prvo pismeno u popis spisa uvodi se propratni akt sa tano upisanim datumom i vremenom prijema. Na omotu primljenog spisa upisuje se ispod oznake prvostepenog suda oznaka spisa vieg suda. Oznaka prvostepenog suda se ne precrtava.

lan 232
Vii sud, uz svoj izvetaj (Obrazac br. 132), vraa predmet prvostepenom sudu sa potrebnim brojem primeraka svoje odluke za stranke, i primerkom za sud koji je zalepljen na kraju spisa. Shodno se postupa i u sluaju kada vii sud vraa predmet apelacionom sudu povodom pravnog leka protiv njegove odluke.

U predmetu vieg suda ostaje izvornik odluke sa zapisnikom o veanju i glasanju, odnosno belekom o veanju i glasanju, kao i druga pismena i odluke koje se odnose iskljuivo na postupak pred viim sudom.

XVII Glava ARHIVIRANJE, UVANJE I IZDVAJANJE PREDMETA


1. Arhiviranje lan 233
Pravnosnano reeni predmeti arhiviraju se i uvaju na osnovu pismene odluke sudije koji na omotu predmeta svojim potpisom na tambilju odreuje da je predmet za arhiviranje. Arhiva se nalazi u sastavu pisarnice, po pravilu u posebnoj prostoriji. Zavreni predmeti mogu se drati u pisarnici (priruna arhiva) najdue dve godine, a posle ovog roka zajedno sa odgovarajuim upisnicima i drugim pomonim knjigama predaju se na uvanje arhivi. Predmeti moraju biti zatieni od vlage i poara i obezbeeni od oteenja, unitenja i krae. Arhiva se moe uvati u elektronskom obliku ili na drugi pogodan nain u skladu sa zakonom.

lan 234
Pre arhiviranja potrebno je: 1) izdvojiti predmete koji su bili priloeni, a postupak nije spojen; 2) iz predmeta izdvojiti priloge koji predstavljaju prepise i nemaju snagu dokaznog sredstva, dostavnice i povratnice (sem za lino dostavljanje) i dr.; 3) spise sloiti hronolokim redom; 4) proveriti da li se u predmetu nalaze neka pismena koja bi trebalo vratiti strankama, ili nekom drugom organu; 5) proveriti da li je na omot stavljen otisak tambilja o tome da je taksa naplaena ili da je dat nalog nadlenom organu za prinudnu naplatu; 6) proveriti da li je u krivinom ili prekrajnom predmetu sudija konstatovao da je obaveten nadleni organ za izvrenje kazne, da je doneta odluka o trokovima krivinog ili prekrajnog postupka koji su isplaeni iz budetskih sredstava i da su ti trokovi, novana kazna i paual naplaeni ili uneti u kontrolnik novanih kazni, pauala i

trokova, odnosno upisnik izvrenja zdruene povratnice i dostavnice i da su izvrene sve druge potrebne radnje; 7) proveriti da li su popunjeni i overeni statistiki listii; 8) proveriti da li postoji depozit i da li je o njemu odlueno. Ako su omoti obimnijih predmeta oteeni, pre arhiviranja stavljaju se u nove omote.

lan 235
Zavreni predmeti u tekuoj i prethodnoj godini stavljaju se, po pravilu, u prirunu arhivu i dre u zasebnom ormanu u pisarnici sreeni po rednim brojevima slovnog znaka predmeta. Svi ostali predmeti se predaju i dre iskljuivo u arhivi suda. U arhivi se uvaju i upisnici i imenici iz ranijih godina ako nisu potrebni za tekui rad. Predmeti u kojima je postupak pravnosnano prekinut, posebno se evidentiraju, uvaju u prirunoj arhivi i ne unitavaju.

lan 236
Pojedini predmeti od istorijskog i naunog znaaja, kao i drugi predmeti za koje predsednik nae da je potrebno, mogu se uvati na posebnom mestu. Na njihovo mesto u arhivi stavie se pomoni omot sa zabelekom o mestu uvanja.

lan 237
Zavreni predmeti sreuju se u arhivi po vrsti predmeta (parnini, krivini, vanparnini, izvrni) i po rednim brojevima spisa pojedinih uesnika, u posebne fascikle. Na omotu fascikle, na prednjoj strani, stavlja se skraena oznaka i godina predmeta, kao i redni brojevi predmeta (npr. P 1/10, K 20/10). Na police se postavlja jedan ili vie uoljivih natpisa o tome ta je na njih sloeno.

lan 238
Arhiviranim predmetima rukuje odreeni zaposleni u pisarnici (u daljem tekstu: arhivar). Predmeti se iz arhive izdaju na zahtev sudije ili lica koje on ovlasti (Obrazac br. 134). Drugim sudovima, dravnim organima ili ustanovama predmeti se mogu dati kad to pismeno odobri predsednik ili zaposleni koga on odredi. Na mesto gde se nalazio izdati predmet stavlja se pomoni omot spisa sa zahtevom i odobrenjem. Arhivar vodi spisak izdatih predmeta iz arhive sa naznaenjem vremena kada bi predmet trebalo da bude vraen arhivi. On najmanje jedanput meseno proverava da li su predmeti vraeni u predvienim rokovima, a ako nisu, o tome obavetava upravitelja pisarnice.

2. uvanje i izdvajanje spisa lan 239


Arhivirani predmeti, upisnici, imenici i druge pomone knjige uvaju se i izdvajaju po propisima o zatiti kulturnih dobara i odredbama ovog poslovnika. Podaci iz arhiviranih predmeta, upisnika, imenika i drugih evidencija koji su sauvani u elektronskom obliku, kao i elektronski dokumenti uvaju se, u skladu sa propisima koji ureuju elektronsko poslovanje.

lan 240
U zgradi suda se uvaju i ne izdvajaju radi predaje nadlenom arhivu: 1) spisi koji se odnose na sudsku zgradu i pravne odnose u pogledu sudskih zgrada i ostalih nepokretnosti koje su u svojini Republike Srbije ili su date na korienje sudu, zajedno sa odgovarajuim planovima, skicama, ugovorima o graenju, trokovnicima i sl.; 2) sudski registri sa ispravama; 3) testamenti i ostale isprave koje su poverene sudu na uvanje zajedno sa popisima isprava i odgovarajuim upisnicima; 4) krivini spisi u krivinim predmetima zbog krivinih dela za koje je izreena kazna zatvora u trajanju od 30 do 40 godina; 5) odluke o trajnom ili privremenom oduzimanju imovine; 6) presude i sudska poravnanja iz parninih spisa koja se odnose na statusne sporove, nasledno pravne sporove i sporove o nepokretnostima, smrtovnice i reenja o nasleivanju; 7) reenja o proglaenju nestalog lica umrlim i o dokazivanju smrti; 8) spisi o oduzimanju poslovne sposobnosti; 9) svi upisnici i njima odgovarajui imenici.

lan 241
Rokovi uvanja arhiviranih predmeta iznose: 1) za spise u kojima je u sudskom postupku raspravljano o stvarno-pravnim zahtevima na nepokretnostima - trideset godina; 2) za spise u steajnom postupku - trideset godina;

3) za krivine spise u kojima je izreena kazna lienja slobode u trajanju preko deset godina - trideset godina; 4) za krivine spise u kojima je izreena kazna lienja slobode u trajanju preko tri do deset godina - dvadeset godina; 5) za krivine spise u kojima je izreena kazna lienja slobode do tri godine - deset godina; 6) za krivine spise u kojima je izreena novana kazna ili sudska opomena - pet godina; 7) za krivine spise u kojima je krivini postupak pokrenut privatnom tubom ili po predlogu, pa je postupak obustavljen ili je doneta presuda kojom se optuba odbija - dve godine; 8) za spise koji se odnose na platne naloge - pet godina; 9) za spise koji se odnose na izvrni postupak - pet godina; 10) za sve drugostepene spise - pet godina; 11) za spise sudske uprave - deset godina; 12) za spise koji se odnose na upravni postupak - 10 godina; 13) za sve ostale spise - 10 godina; 14) za spise prekrajnog postupka - tri godine; 15) za spise prekrajnog postupka iz oblasti carinskog, spoljno-trgovinskog, deviznog poslovanja, javnih prihoda i finansija, prometa roba i usluga i vazdunog saobraaja est godina. Rok uvanja sigurnosnih primeraka podataka u elektronskoj formi ne moe biti krai od roka predvienog za uvanje spisa iz stava 1. ovog lana, ako posebnim propisom nije drugaije odreeno. Rokovi iz stava 1. ovog lana raunaju se od dana pravnosnanog okonanja postupka. Posle proteka roka iz stava 1. ovog lana spisi se izdvajaju iz arhive radi unitenja ili predaje nadlenom arhivu.

3. Zbirke sudskih odluka lan 242


Sudovi mogu osnovati zbirke presuda i drugih odluka koje sadre sve presude i druge odluke koje su do kraja kalendarske godine postale pravnosnane.

Odluci koja se stavlja u zbirku priloie se po mogunosti i odluka vieg suda doneta povodom uloenog pravnog leka. Odluke se razvrstavaju po rednom broju oznake predmeta i godini kada je spis osnovan. Posebne zbirke osnovae se za pojedine vrste predmeta (krivine, prekrajne, parnine, upravne, ostavinske i vanparnine). Zbirke odluka uvaju se u sudskom arhivu ili na drugi pogodan nain.

XVIII Glava VOENJE UPISNIKA I POMONIH KNJIGA


1. Osnivanje i oznake lan 243
Sudovi vode upisnike i pomone knjige predviene ovim poslovnikom, a po potrebi, i druge knjige evidencije. Upisnici se sastoje iz potrebnog broja tabaka propisanog obrasca koji su povezani u knjigu sa tvrdim koricama. Na korice se stavlja oznaka upisnika i godina na koju se upisnik odnosi (npr. "Su 2010", "P 2011"). Sudovi sa manjim obimom poslova mogu koristiti jednu knjigu upisnika za vie godina. Na sredini prve strane lista kojim poinje sledea godina stavlja se oznaka godine. Na isti nain osnivaju se imenici i druge pomone knjige, ukoliko ovim poslovnikom nije drukije odreeno.

lan 244
Umesto u knjigama, sudovi mogu upisivati evidenciju i drugo kretanje predmeta na karticama koje moraju da sadre broj predmeta, lino ime ili oznaku sudije, kao i podatke o strankama i vrsti spora. Upisnici i pomone knjige koji se vode IKT moraju da sadre sve podatke kao i upisnik knjiga. Na kraju svake godine tampaju se svi podaci kao za odgovarajui upisnik i uvaju se u elektronskom obliku.

lan 245
Upisnike i pomone knjige vodi pisarnica odvojeno za svaku vrstu predmeta. U sluaju kad u sudu postoji posebno odeljenje ili specijalizovano vee, predmeti se zavode u poseban upisnik iste oznake kao glavni upisnik za odreenu vrstu predmeta, a iza oznake upisnika se oznaava da se radi o posebnom odeljenju ili specijalizovanom veu (npr. "K-Po1 4/10", "K-Po2 7/10", "K-Po3 5/10").

U sudskoj jedinici, odnosno odeljenju izvan sedita suda, pomone knjige nose naziv osnovnog upisnika sa oznakom sudske jedinice, odnosno odeljenja izvan sedita suda koja se obeleava rimskim brojem ispred osnovne oznake (npr. "radni sporovi I-6 P1 34/10"). U ovom sluaju rimski broj oznaava sudsku jedinicu, odnosno odeljenje izvan sedita suda, a arapski broj iza rimskog broja oznaava sudiju.

lan 246
Upisnici se vode tako da se u svako doba moe iz njih utvrditi u kom je stadijumu postupak po odreenom predmetu i gde se predmet nalazi. Na unutranjoj strani korica svakog upisnika i poslovne knjige moraju se staviti tampana objanjenja i uputstva za njihovo voenje.

2. Voenje upisnika lan 247


Pismena se u upisnike zavode hronolokim redom. Na isti nain vode se i pomone knjige, ako ovim poslovnikom nije drukije odreeno. Svaki predmet u upisniku vodi se do okonanja postupka pod istim rednim brojem, osim u sluajevima razdvajanja predmeta i drugim sluajevima predvienim ovim poslovnikom. Kad je postupak pokrenulo vie lica ili se vodi protiv vie lica, predmet se uvodi u upisnik pod jednim rednim brojem, s tim to se ispred imena stranaka stavljaju arapski brojevi (1, 2, 3).

lan 248
Pismeno kojim se pokree postupak (u daljem tekstu: inicijalni akt) zavodi se u odgovarajui upisnik, a podnesci i druga pismena u odgovarajue pomone knjige. Pismena, koja se odnose na ve zavedene predmete (albe, odgovor na albu, prigovori i sl.) upisuju se u odgovarajue rubrike u upisnik pod rednim brojem predmeta na koji se odnose, dok se ostala pismena ulau u predmet bez posebnog upisivanja u upisnike. Kada kod ranijeg upisa nema dovoljno mesta za dalje upise, koji se odnose na isti predmet, nastavie se upisivanje u prvom slobodnom vodoravnom redu koji sledi iza poslednjeg zauzetog rednog broja upisnika. Radi oznaavanja veze tako nastavljenih upisa stavlja se, ispod oznake rednog broja predmeta iji se upisi nastavljaju, crvenom olovkom redni broj predmeta iza koga slede stavljeni upisi (npr. 13, 17 to znai da se upisi koji se odnose na predmet zavedeni pod rednim brojem 13 nalaze u produenju upisa iza predmeta zavedenog pod rednim brojem 17). Prostor gde se nalazi nastavljen upis nosi redni broj onog predmeta na koji se upis odnosi, a koji se oznaava crvenom olovkom (npr. iza rednog broja 17, crvenom olovkom stavie se broj 13, to znai da se ovaj upis odnosi na predmet zaveden pod rednim brojem 13). Poto budu zavreni svi nastavljeni upisi, koji se odnose na prethodni predmet, u upisnik e se nastaviti

upisivanje novih, kasnije primljenih predmeta, a pod sledeim tekuim brojem prekinutog iza upisivanja (npr. iza broja 13, upisanog crvenom olovkom upisae se novi sledei predmet broj 18). Upisnici i pomone knjige vode se hemijskom olovkom. Privremene zabeleke (kretanje spisa i sl.), upisuju se obinom olovkom i briu kada postanu bespredmetne. Crvenom olovkom stavljaju se samo one zabeleke koje su predviene ovim poslovnikom.

lan 249
Pogreno zavedeni upisi ne smeju se brisati, niti na drugi nain ponitavati (lepiti, radirati, premazati korektorom). Ako je neki predmet pogreno zaveden, precrtava se crvenom olovkom u vodoravnom redu celi upis kosom crtom od levog donjeg prema desnom gornjem uglu. U rubrici za primedbe stavlja se oznaka: "Pogrean upis". Predmet koji se zavodi iza pogreno zavedenog predmeta dobija novi sledei redni broj. Poniteni redni brojevi pri zakljuivanju upisnika na kraju godine odbijaju se od poslednjeg rednog broja. Ostali pogreni upisi u upisnicima i pomonim knjigama popravljaju se unoenjem tanog upisa, s tim to se preko pogrenog teksta povlai tanka vodoravna crta tako da precrtani tekst ostane itak. Za pogreno zavedene predmete u elektronskom obliku postoji evidencija pogrenih upisa, a u napomeni se oznaava "pogrean upis". Ako je neki predmet pogreno zaveden korienjem poslovnog softvera za upravljanje predmetima, potrebno je potvrdu o zavoenju takvog predmeta tampati i zdruiti u omot pogreno zavedenih predmeta.

3. Oznaavanje zavrenih predmeta lan 250


Kada je predmet konano reen ispred rednog broja stavlja se oznaka konanog reenja. na primer 585/10

Predmet se oznaava kao konano reen kada je odluka otpremljena bez obzira da li je pravnosnana, a pre otpremanja odluke, samo ako je ovim poslovnikom odreeno. Predmeti upisnika "Ki" i "Kri" zavreni su kad, po okonanju istrage ili istranih radnji, istrani sudija dostavi spise ovlaenom tuiocu, a on podnese optuni akt ili u okviru rokova predvienih u Zakoniku o krivinom postupku ne podnese optuni akt, niti predloi dopunu istrage.

Predmet upisnika "I" je reen kada je otpremljeno reenje o: - okonanju postupka obustavom izvrenja ili protivizvrenja, odnosno zakljuenjem izvrnog postupka ili postupka protivizvrenja, u sluajevima odreenim zakonom (l. 76. i 77. Zakona o izvrenju i obezbeenju); - povlaenju, odbaaju ili odbijanju predloga za izvrenje, protivizvrenje ili obezbeenje; - odreivanju plaanja sudskih penala; - obezbeenju zasnivanjem zalonog prava; - odreivanju prethodne ili privremene mere u izvrnom postupku; - nenadlenosti suda. Predmet upisnika "Ii" je reen kada je otpremljeno reenje o izvrenju ili protivizvrenju koje sadri odluku da e izvrenje sprovesti izvritelj. Predmet upisnika "Ipi" je reen kada je otpremljeno reenje o prigovoru treeg lica, u sluajevima kada izvrenje sprovodi izvritelj. Predmet upisnika "Ion" je reen kada je otpremljeno reenje o zahtevu za otklanjanje nepravilnosti kada izvrenje sprovodi izvritelj. Predmet upisnika "Ioi" je reen kada je otpremljeno reenje o upisu u knjigu izvrnog dunika ili reenje o obustavi postupka za upis u knjigu izvrnih dunika. Predmet upisnika "Ink" je reen kada je otpremljeno reenje o predlogu za izricanje novane kazne kada izvrenje sprovodi izvritelj. Predmet upisnika "Iv" je reen kada je otpremljeno reenje o: - okonanju postupka obustavom izvrenja, odnosno zakljuenjem izvrnog postupka, po pravilima za izvrenje na osnovu izvrne isprave (l. 76. i 77. Zakona o izvrenju i obezbeenju); - povlaenju, odbijanju ili odbaaju predloga za izvrenje na osnovu verodostojne isprave; - nenadlenosti suda; - usvajanju prigovora i stavljanju van snage reenja o izvrenju i ustupanju spisa predmeta nadlenom sudu na dalji parnini postupak. Znak konanog reenja stavlja se pre otpremanja odluke i kada je reenje o prekidu postupka postalo pravnosnano, a u krivinom postupku (K, Km, Kim, Ik) i kada je prema okrivljenom - osuenom raspisana poternica, pa po proteku 90 dana ne bude pronaen.

U upisnik za predmete reorganizacije, znak konanog reenja stavlja se u sluajevima usvajanja plana ili obustavljanja primene plana reorganizacije. Predmet koji se odnosi na vie lica (okrivljenih, tuilaca, tuenih i sl.), oznaava se kao konano reen kada je postupak okonan i odluka otpremljena u pogledu svih lica. Kada je predmet reen samo u pogledu nekih lica, znak konanog reenja stavlja se samo kod slova ili broja koji se odnose na ta lica. Predmet koji je delimino reen oznaava se tako to se ispod rednog broja upisnika stavlja crvena vodoravna crta (npr. "K 585/10"). Ako se upisnici vode korienjem poslovnog softvera za upravljanje predmetima, vodi se posebna evidencija o svim zavrenim predmetima, uz posebno oznaenje da li je predmet reen.

lan 251
Kada su svi predmeti zavedeni na jednoj strani upisnika ili pomone knjige, oznaeni kao konano reeni, u donjem levom uglu lista stavlja se pravougaoni znak. Pravougaonim znakom uokvirie se i redni broj predmeta kada se stavlja u arhivu. U predmetu koji se vodi u elektronskom obliku posebno se oznaava da li je predmet arhiviran (a/a). Znak konanog reenja i pravougaoni znak stavlja se uvek crvenom olovkom ili tambiljem.

4. Spajanje predmeta u upisnicima lan 252


Kada se vie predmeta spoji radi voenja jedinstvenog postupka, redni broj spojenog predmeta oznaava se u rubrici za primedbe upisnika kome je predmetu (zajedniki predmet) spojen (npr. "Spojen P 50/10"). U rubrici za primedbe pod rednim brojem zajednikog predmeta stavlja se zabeleka (npr. "Spojen K 50/10"). Spojeni predmet vodi se ubudue pod oznakom zajednikog predmeta koji je kao najstariji zaveden, a u upisniku se razvodi kao zavren na drugi nain.

lan 253

Kada se neki predmet prilae drugom samo radi uvida, nee se postupiti po odredbama prethodnog lana. Prilaganje predmeta u ovom sluaju belei se obinom olovkom u rubrici za primedbe predmeta koji se prilae (npr. "Priloen predmet P 30/10") i stavlja datum prilaganja. Ovakva beleka stavlja se i u rubrici za primedbe upisnika pod rednim brojem onoga predmeta kome je drugi predmet priloen (npr. "Priloen je K 50/10").

5. Razdvajanje predmeta u upisnicima lan 254


Kada sud odlui da se postupak po nekom predmetu u pogledu pojedinih krivinih dela ili okrivljenih, kao i u pogledu pojedinih zahteva u istoj tubi, odvojeno raspravi, predmet e se u upisniku razdvojiti tako to e se prepisi pismena koja se odnose na izdvojeni predmet zavesti kao nov predmet. U rubrici za primedbe kod novog predmeta stavlja se o tome beleka mastilom npr. "Izdvojeno iz K 40/10", a kod ranije zajednikog predmeta: "Odvojen K 30/10". U oba sluaja oznaava se i datum izdvajanja. Beleke se stavljaju i u popis spisa. Upisi koji se odnose na izdvojeni deo predmeta prenose se u odgovarajue rubrike novog rednog broja izdvojenog predmeta.

6. Zakljuivanje upisnika i pomonih knjiga lan 255


Upisnici i pomone knjige se zakljuuju na kraju godine tako to se iza poslednjeg upisanog rednog broja podvue zadnji upis i unose sledei podaci: dan, mesec i godina zakljuenja, redni broj poslednjeg upisa, broj pogrenih upisa, broj reenih predmeta i broj predmeta koji su na kraju godine ostali nereeni. Konstataciju potpisuje vodilac pomonog upisnika, upravitelj pisarnice i predsednik. Glavni upisnik se zakljuuje nakon sravnjenja podataka sa podacima iz upisnika sudske jedinice, odnosno odeljenja izvan sedita suda. Ukoliko se upisnici vode korienjem poslovnog softvera za upravljanje predmetima, u upisnik se obavezno upisuje konstatacija o zakljuenju, koja se tampa i zavodi u "Su" upisnik.

7. Prenoenje i prevoenje starih predmeta lan 256


Predmeti koji su na kraju godine ostali nereeni prenose se u upisnik sledee godine tako to se na prvoj strani upisnika navode samo redni brojevi tih predmeta. Svi upisi koji se odnose na te predmete vre se i dalje u ranijem upisniku. Kada se predmet rei u tekuoj godini, u ranijem upisniku stavlja se kod odnosnog rednog broja znak konanog

reenja, a na prvoj strani novog upisnika crvenom olovkom precrtava se odnosni redni broj. Sudovi koji raspolau poslovnim softverom za upravljanje predmetima, stare predmete ne prenose i ne prevode.

lan 257
Ako se pojedini predmeti konano ne ree u godini u kojoj su zavedeni i u narednoj godini, prevode se zajedno sa svim potrebnim upisima (upisi koji se upisuju prilikom zavoenja prvog pismena) u upisnik za tekuu godinu i zavode pre novih predmeta. Prevedeni predmeti zadravaju oznaku upisnika i broj tako da se pre zavode ranije primljeni predmeti. Kao datum prijema upisuje se datum prijema prvog pismena (npr. predmeti upisani u upisnik za 2010. godinu, ako su ostali nereeni do 1. januara 2012. godine, prenose se u upisnik za 2012. godinu, sa upisima koji se upisuju prilikom zavoenja prvog pismena). U primedbi upisnika, iz koga se predmet prevodi, upisuje se da je predmet preveden u novi upisnik, a kod rednog broja stavlja znak konanog reenja. Ispod poslednjeg prevedenog predmeta u novom upisniku povlai se crvenom olovkom vodoravna crta. Pismena primljena u tekuoj godini upisuju se ispod crte iz prethodnog stava poev od rednog broja 1. Ostali upisi tokom dvogodinjeg rada, ne prenose se.

8. Ponovno zavoenje lan 258


Kada se u predmetu koji je u upisniku oznaen kao konano reen, postupak nastavi usled ukidanja odluke (u celini ili delimino), ili posle prekida postupka ili posle pronalaska okrivljenog po poternici i sl., predmet se upisuje kao novi sa potrebnim ranijim upisima. U rubrici za primedbe upisuje se ranija oznaka, a kod ranijeg upisa upisuje se nova oznaka predmeta (veza ranije i kasnije). Ako u istom predmetu po kome je odluka u drugom stepenu delimino ukinuta, a delimino potvrena, pa u delu po kome je potvrena, u postupku po vanrednim pravnim lekovima bude ukinuta, drugostepena i prvostepena odluka, u pogledu ponovnog zavoenja postupie se u smislu stava prvog ovog lana, to jest predmet u ovom delu dobie istu oznaku koju nosi deo predmeta koji je ponovno zaveden usled deliminog ukidanja u drugom stepenu.

9. Uvoenje u imenik lan 259

Predmet zaveden u upisnik uvodi se odmah u odgovarajui imenik. Ako se vodi elektronski upisnik, ne vodi se imenik.

10. Pregled lan 260


Upravitelj pisarnice pregleda najmanje jedanput meseno, po sluajnom izboru, upise u svim upisnicima, imenicima i ostalim pomonim knjigama. Tom prilikom uporeuje upise sa spisima i proverava da li su tani i potpuni. O izvrenom pregledu obavetava predsednika i predsednika odeljenja. Predsednik odeljenja, najmanje jedanput tromeseno, a predsednik - godinje, pregledaju upisnike i pomone knjige. Prilikom pregleda ukazuje se na propuste, ispravljaju zapaene greke i daju potrebna objanjenja. Izvren pregled potvruje se potpisom i datumom iza poslednjeg pregledanog upisa. O izvrenom pregledu predsednik odeljenja, sainjava beleku i dostavlja je predsedniku. Kontrola u poslovnom softveru za upravljanje predmetima se vri na isti nain kao i za runo voene upisnike. Upisi se proveravaju sluajnim izborom, a podaci u softveru moraju sadrati sve podatke iz predmeta koje sadri i upisnik.

11. Upisnici Upisnici koje vode svi sudovi lan 261


Svi sudovi vode: - Upisnik sudske uprave "Su" Obrazac br. 1 - Popis spisa sudske uprave "Ps" Obrazac br. 2 Poverljivi i strogo poverljivi upisnik sudske uprave "Pov.Su", "Str.pov.Su" Obrazac br. 1

lan 262
Pismena koja se odnose na poslove sudske uprave rasporeuju se u grupe i podgrupe na sledee naine: I grupa: Organizacioni poslovi II grupa: Uputstva i drugi akti

III grupa: Statistika i izvetaji IV grupa: Finansijsko-materijalno poslovanje V grupa: Kadrovski poslovi VI grupa: Pritube VII grupa: Izuzea, iskljuenja VIII grupa: Razno Pojedine grupe sadre podgrupe, i to: I grupa 1) Uputstva i akti organizacione prirode; 2) Raspored poslova; 3) Pruanje pravne pomoi; 4) Sudska jedinica/odeljenje izvan sedita suda/sudski dani; 5) Pregledi i obilasci sudova; 6) Sudije porotnici; 7) Radni sastanci; 8) Struno usavravanje i obuka sudija i sudskog osoblja; 9) Sistematizacija radnih mesta. II grupa 12) Overa isprava namenjenih upotrebi u inostranstvu; 13) Materijalno pravo; 14) Procesno pravo; 15) Prethodni postupak; 16) Takse; 17) Sudska praksa.

III grupa 18) Uputstva i akti koji se odnose na statistiku; 19) Redovni izvetaji o radu; 20) Redovni statistiki izvetaji; 21) Povremeni statistiki izvetaji. IV grupa 22) Uputstva i drugi akti; 23) Slubeni glasnici, knjige, asopisi i kancelarijski materijal; 24) Grejanje i osvetljenje; 25) Putni i selidbeni trokovi; 26) Trokovi ienja, odravanja i osiguranja zgrade i inventara; 27) Potanski, telegrafski i telefonski trokovi; 28) Dopuna inventara; 29) Trokovi postupka; 30) Trokovi sudija porotnika; 31) Poslovi ekonomata; 32) Ostalo finansijsko poslovanje; 33) Depoziti. V grupa 34) Evidencija o izboru predsednika i sudija; 35) Uputstva i drugi akti; 36) Struni ispiti zaposlenih; 37) Sudijski pripravnici; 38) Godinji odmor i odsustvovanja.

VII Grupa 39) Izuzea 40) Iskljuenja U ovu grupu poslova zavodi se sve ostalo iz oblasti sudske uprave.

Upisnik "Su" lan 263


U upisnik "Su" zavode se pismena koja se odnose na poslovanje sudske uprave. Pismena koja se odnose na stvari koje su po svojoj prirodi iste ili srodne vrste zavode se po grupama odnosno podgrupama na poetku upisnika, a sva ostala pismena, koja se ne mogu uvrstiti u pojedine od tih grupa, zavode se po redu prijema pod daljim rednim brojevima, iza brojeva koji su zauzeti za pojedine podgrupe. Pojedini poslovi sudske uprave rasporeuju se u grupe odnosno podgrupe. Sudovi su ovlaeni da prema svojim potrebama pri osnivanju upisnika odrede i druge grupe odnosno podgrupe. Prilikom osnivanja upisnika za svaku grupu odreuje se vie rednih brojeva, s tim da svaka podgrupa nosi poseban redni broj. Za svaku podgrupu na poetku godine osniva se poseban omot i zavodi u upisnik "Su" pod rednim brojem i nazivom podgrupe u koju se u toku godine ulau sva pismena koja tu spadaju. Prilikom ulaganja takva pismena dobijaju zajedniki redni broj pod kojim se u upisniku "Su" vodi podgrupa, kao i podbroj koji odgovara rednom broju popisa spisa, koji se vodi u svakom omotu. Iza takve oznake pismena stavlja se jo oznaka grupe rimskim brojem (npr. "Su I-8 67/10", to znai da ovo pismeno spada u prvu grupu, podgrupu pod brojem 8, a pod nazivom "Sudije porotnici"). Tako uloena pismena razvode se u rubrici za primedbe popisa spisa odreene podgrupe, a ne u upisniku. Omoti sa pismenima koja se odnose na poslove sudske uprave dre se u prostorijama sudske uprave sreeni po grupama i podgrupama.

Upisnik "Pov. Su" i "Str. pov. Su" lan 264


U poverljiv ili strogo poverljiv upisnik, koji vodi Predsednik ili lice koje on odredi, zavode se poverljive i strogo poverljive stvari sudske uprave i pismena koja su primljena, a od poiljaoca oznaena kao "Pov" ili "Str. pov".

Upisnici osnovnih sudova

lan 265
Osnovni sudovi vode upisnike za: 1) krivine predmete, i to za: - istrage i istrane radnje - krivine predmete - kanjavanje bez odravanja glavnog pretresa - razne istrane predmete - predloge javnog tuioca i naredbe istranog sudije izdate u pretkrivinom postupku - razne krivine predmete i pravnu pomo izmeu domaih sudova u krivinim stvarima - izdavanje uverenja o voenju kriv. postupka - predmete pomilovanja - krivino vee van glavnog pretresa - izvrenje krivinih sankcija; - izvrenje alternativnih sankcija (kuni zatvor, rad u javnom interesu i sl.) - predmete uslovnih otpusta - upisnik o privremenom oduzimanju imovine - upisnik o trajnom oduzimanju imovine - predmete sporazuma o priznanju krivice - izlazne zamolnice u krivinoj materiji - predmete meunarodne pravne pomoi u krivinim (ulazne zamolnice) 2) graanske predmete i to za: - parnine predmete, radne i porodine sporove i sl. "Ki" Obrazac br. 3 "K", K2, K3... Obrazac br. 4 "K1" Obrazac br. 5 "Kri" Obrazac br. 6 "KriPov", "KiPov" Obrazac br. 39 "Kr" Obrazac br. 6 "Ku" Obrazac br. 6 "Kp" Obrazac br. 7 "Kv", "Kvm" Obrazac br. 8 "Ik", "Ik1", "Ik2"... Obrazac br. 10 "Ika", "Ika1", "Ika2"... Obrazac br. 11 "Kuo" Obrazac br. 9 "Poi"...Obrazac br. 12 "Toi"...Obrazac br. 13 "Spk" Obrazac br. 14 "Pom I1" Obrazac br. 27 "Pom Ik1" Obrazac br. 30

"P", "P1", "P2"... Obrazac br. 16 - platne naloge "Pl" Obrazac br. 17 - izvrenja "I" Obrazac br. 18 i 20 - predlog za sprovoenje izvrenja od strane izvritelja "Ii" Obrazac br. 18 a - prigovor treeg lica kod sprovoenja izvrenja od "Ipi" Obrazac br. 18 b strane izvritelja - zahtev za otklanjanje nepravilnosti "Ion" Obrazac br. 18 v - zahtev za dobijanje izjave o imovini izvrnog dunika "Ioi" Obrazac br. 18 g kada se razdrui postupak - novano kanjavanje "Ink" Obrazac br. 18 d - predmete izvrenja na osnovu verodostojne isprave "Iv" Obrazac br. 19 i 21 - knjiga izvrnih dunika i zbirka isprava "Ikd" Obrazac br. 22 - prigovore u "I" i "Ii" predmetima "IpvI" Obrazac br. 23 - prigovor u "Iv" predmetima "IpvIv" Obrazac br. 23 a - prigovor u postupku za namirenje potraivanja po "IpvIvk" Obrazac br. 23 b osnovu komunalnih i slinih usluga

- predmete ostavina - ostale vanparnine predmete

- predmete pravne pomoi - izlazne zamolnice u graanskoj materiji - predmete meunarodne pravne pomoi u graanskim "Pom Ig" Obrazac br. 32 stvarima (ulazne zamolnice) - predmete zadravanja lica u zdravstvenoj organizaciji "Os" Obrazac br. 35 - overe "Ov1", "Ov2"... Obrazac br. 36 - overe isprava namenjenih upotrebi u inostranstvu "Ov I" Obrazac br. 33 i "Ov H" Obrazac br. 34 U sudskoj jedinici, odnosno odeljenju izvan sedita suda vode se pomoni upisnici o podacima koji se upisuju u odgovarajue glavne upisnike suda. Obrasci propisani za glavne upisnike u sudu vae i za pomone upisnike.

"O" Obrazac br. 24 "R", "R1", "R2", "R3" Obrazac br. 25 "Pom" Obrazac br. 26 "Pom I2" Obrazac br. 28

Upisnici viih sudova lan 266


Vii sudovi vode upisnike za: 1) krivine predmete, i to za: - predloge javnog tuioca i naredbe istranog sudije izdate u predkrivinom postupku - istrage i istrane radnje - razne krivine predmete i pravnu pomo izmeu domaih sudova u krivinim stvarima - razne istrane predmete - krivino vee van glavnog pretresa - kanjavanje bez odravanja glavnog pretresa - prvostepene krivine predmete - pripremni postupak prema maloletnicima - postupak prema maloletnicima, visokotehnoloki kriminal maloletnika - krivino vee van glavnog pretresa u postupcima prema maloletnicima - upisnik o izreenim krivinim sankcijama prema maloletnicima (vaspitne mere) - upisnik vaspitnih naloga - upisnik izvrenja vaspitnih naloga - krivino vee van glavnog pretresa u postupcima prema maloletnicima "Kri Pov" i "Ki Pov" Obrazac br. 39 "Ki", obrazac br. 3 "Kr" Obrazac br. 6 "Kri" Obrazac br. 6 "Kv" Obrazac br. 8 "K1" Obrazac br. 5 "K", "K1", "K2", "K3", "K-Po1", "KPo2", "K-Po3", Obrazac br. 4 "Kim" Obrazac br. 38 "Km", "Km-Po3", Obrazac br. 40 "Kvm", Obrazac br. 8 "Ivm", "Km-ev" Obrazac br. 43 "Vn" Obrazac br. 41 "Ivn" Obrazac br. 42 "Kvm" Obrazac br. 8

- razne krivine predmete prema maloletnicima - uslovni otpust maloletnika - krivini predmeti po albi (mala apelacija) - predmete pomilovanja - predmeti uslovnih otpusta - predmeti izruenja okrivljenih i transfera osuenih lica - upisnik o privremenom oduzimanju imovine - upisnik o trajnom oduzimanju imovine - predmete sporazuma o priznanju krivice - izlazne zamolnice u krivinoj materiji - ulazne zamolnice

"Krm" Obrazac br. 6 "KuoKm" Obrazac br. 9 "K", "K1"... Obrazac br. 55 "Kp" Obrazac br. 7 "Kuo" Obrazac br. 9 "Kre", "Kre-Po1", "Kre-Po2", "KrePo3" Obrazac br. 15 "Poi" Obrazac br. 12 "Toi" Obrazac br. 13 "Spk" Obrazac br. 14 "PomI3" Obrazac br. 29 "PomIK2" Obrazac br. 31

1.1 za predmete prema Zakonu o organizaciji i nadlenosti dravnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala (organizovani kriminal) - upisnik za krivine predmete organizovanog kriminala - upisnik za istrane predmete organizovanog kriminala - upisnik za krivino vee - upisnik za predmete pomilovanja - upisnik za razne krivine predmete - predmete uslovnih otpusta - upisnik za predloge javnog tuioca, naredbe istranog sudije i zatiene svedoke "K-Po1" Obrazac br. 4 "Ki-Po1" Obrazac br. 3 "Kv-Po1" Obrazac br. 8 "Kp-Po1" Obrazac br. 7 "Kr-Po1" Obrazac br. 6 "Kuo-Po1" Obrazac br. 9 "Pov-Po1", "Str. Pov-Po1" Obrazac br. 39

1.2 za predmete prema Zakonu o organizaciji i nadlenosti dravnih organa u postupku protiv uinilaca ratnih zloina (ratni zloini): - upisnik za krivine predmete ratnih zloina - upisnik za istrane predmete ratnih zloina - upisnik za krivino vee - upisnik za predmete pomilovanja - upisnik za razne krivine predmete - predmeti uslovnih otpusta - upisnik za predloge javnog tuioca, naredbe istranog sudije i zatiene svedoke "K-Po2" Obrazac br. 4 "Ki-Po2" Obrazac br. 3 "Kv-Po2" Obrazac br. 8 "Kp-Po2" Obrazac br. 7 "Kr-Po2" Obrazac br. 6 "Kuo-Po2" Obrazac br. 9 "Pov-Po2", "Str. Pov-Po2" Obrazac br. 39

1.3 za predmete prema Zakonu o organizaciji i nadlenosti dravnih organa za borbu protiv visoko-tehnolokog kriminala (visoko-tehnoloki kriminal): - upisnik - upisnik - upisnik - upisnik - upisnik za krivine predmete visoko-tehnolokog kriminala za istrane predmete visoko-tehnolokog kriminala za krivino vee za predmete pomilovanja za razne krivine predmete "K-Po3" Obrazac br. 4 "Ki-Po3" Obrazac br. 3 "Kv-Po3" Obrazac br. 8 "Kp-Po3" Obrazac br. 7 "Kr-Po3" Obrazac br. 6

- predmete uslovnih otpusta "Kuo-Po3" Obrazac br. 9 - upisnik za predloge javnog tuioca i naredbe istranog sudije "Pov-Po3" Obrazac br. 39 2) graanske predmete i to za: - parnice parnini predmeti po albi (mala apelacija) - razne graanske - predmete rehabilitacije - izlazne zamolnice "P", "P1"... Obrazac br. 16 "G", "G1"... Obrazac br. 57 "R" Obrazac br. 25 "Reh" Obrazac br. 37. "Pom I1" i "Pom I2" Obrazac br. 28

Upisnici apelacionih sudova lan 267


Apelacioni sudovi vode upisnike za: 1) Krivine predmete i to: - drugostepene krivine predmete - drugostepene krivine predmete u postupku prema maloletnicima Razni krivini predmeti prema maloletnicima 2) Graanske predmete i to: - drugostepene graanske predmete - sukob nadlenosti i delegaciju nadlenosti "K, K1, K2, K3" Obrazac br. 55 "Km, Km1, Km2" Obrazac br. 56 "Krm" Obrazac br. 6 "G, G1, G2" Obrazac br. 57 "R" Obrazac br. 25

Upisnici privrednih sudova lan 268


Privredni sudovi vode upisnike za: - parnine predmete: privatizacije, statusne sporove, bankarske sporove, graevinske sporove, autorske sporove, sporove industrijske svojine i sl. - platne naloge - izvrenja - predlog za sprovoenje izvrenja od strane izvritelja - prigovor treeg lica kod sprovoenja izvrenja od strane izvritelja - zahtev za otklanjanje nepravilnosti - zahtev za dobijanje izjave o imovini izvrnog dunika kada se "P", "P1", "P2", "P3", "P4", "P5"... Obrazac br. 16 "Pl" Obrazac br. 17 "I" Obrazac br. 18 "Ii" Obrazac br. 18 a "Ipi" Obrazac br. 18 b "Ion" Obrazac br. 18 v "Ioi" Obrazac br.

razdrui postupak - novano kanjavanje - izvrenja na osnovu verodostojne isprave - knjiga izvrnih dunika i zbirka isprava - prigovore u "I" i "Ii" predmetima - prigovor u "Iv" predmetima - prigovor u postupku za namirenje potraivanja po osnovu komunalnih i slinih usluga - razne graanske - prethodni postupak po privrednim prestupima - privredne prestupe - steaje - prijave potraivanja - unapred pripremljen plan reorganizacije, plan reorganizacije - likvidacije - prijave za upis u registar

18 g "Ink" Obrazac br. 18 d "Iv" Obrazac br. 19 "Ikd" Obrazac br. 22 "IpvI" Obrazac br. 23 "IpvIv" Obrazac br. 23 a "IpvIvk" Obrazac br. 23 b "R" Obrazac br. 25 "Pki" Obrazac br. 44 "Pk" Obrazac br. 45 "St" Obrazac br. 46 "Ppot" Obrazac br. 47 "Reo" Obrazac br. 48 "L" Obrazac br. 49 "Fi" Obrazac br. 50

Upisnici prekrajnih sudova lan 269


Prekrajni sudovi vode upisnike za: - prekraje - maloletne uinioce prekraja - pruanje pravne pomoi - izvrenje - albe na reenja organa uprave (mandatne kazne) - druge poslove "Pr" Obrazac br. 83 "Prm" Obrazac br. 84 "Pr-pom" Obrazac br. 85 "Ipr", "Ipr1", "Ipr2"... Obrazac br. 86 "Pru" Obrazac br. 87 "Prz" Obrazac br. 88

Upisnici Vieg prekrajnog suda lan 270


Vii prekrajni sudovi vode upisnike za: - albe "Pr" Obrazac br. 89

- albe u postupku prema maloletnicima - upisnik za albe povodom zamene novane kazne u kaznu zatvora - sukob nadlenosti i prenoenje nadlenosti (delegacija) - druge poslove

"Prm" Obrazac br. 90 "Pri" Obrazac br. 91 "Psd" Obrazac br. 92 "Prz" Obrazac br. 88

Upisnici Privrednog apelacionog suda lan 271


Privredni apelacioni sud vodi upisnike za: - drugostepene predmete privrednih prestupa - drugostepene parnine predmete - drugostepene vanparnine predmete - drugostepene izvrne predmete - sukob nadlenosti i delegaciju nadlenosti "Pk" Obrazac br. 51 "P" Obrazac br. 52 "Pv" Obrazac br. 53 "I" Obrazac br. 54 "R" Obrazac br. 25

Upisnici Upravnog suda lan 272


Upravni sud vodi upisnike za: - upravni spor - odlaganje izvrenja pre podnoenja tube - prigovor na odluku sudije pojedinca - ponavljanje upravno-sudskog postupka - izvrenje presude Upravnog suda - razne upravne predmete "U" Obrazac br. 58 "Uo" Obrazac br. 59 "Uv" Obrazac br. 60 "Up" Obrazac br. 61 "Ui" Obrazac br. 62 "Ur" Obrazac br. 63

Upisnici Vrhovnog kasacionog suda lan 273


Vrhovni kasacioni sud vodi upisnike za: 1. krivine predmete: - zahteva za zatitu zakonitosti - razne krivine predmete - sukobe nadlenosti, odreivanje nadlenosti - rehabilitaciju u krivinom postupku - druge podneske u krivinoj materiji "Kzz" Obrazac br. 73 "Kr" Obrazac br. 74 "Ks, Kd" Obrazac br. 75 "Krh" Obrazac br. 76 "Krs" Obrazac br. 77

2. graanske predmete: "Rev", "Rev1", "Rev2", "Prev", "Drev", "Dprev" Obrazac br. 78 "Gzz", "Gzz1", "Pzz", "Pzz1" Obrazac br. 79 "Spp", "Spp1" Obrazac br. 80 "Rs" Obrazac br. 81

- reviziju, direktnu reviziju - zahteva za zatitu zakonitosti

- sporno pravno pitanje - druge podneske u graanskoj materiji - sukobe nadlenosti izmeu apelacionih sudova i izmeu sudova razliite vrste i sa raznih apelacionih podruja, "R", "R1" Obrazac br. 82 delegacija 3. upravne predmete:

"Uzp" Obrazac br. 64 "Przp" Obrazac br. - zahtev za preispitivanje pravnosnanih presuda prekrajnog suda 65 "Przz" Obrazac br. - zahtev za zatitu zakonitosti u prekrajnim predmetima 66 - sukob nadlenosti "Us" Obrazac br. 67 - druge upravne predmete "Ur" Obrazac br. 68 "Uvp" Obrazac br. - zahtev za vanredno preispitivanje sudske odluke 69 - zahtev za vanredno preispitivanje pravnosnanog reenja o "Upr" Obrazac br. 70 prekraju - zahtev za zatitu zakonitosti "Uzz" Obrazac br. 71 - albe "U" Obrazac br. 72 - zahtev za preispitivanje sudske odluke

lan 274
Vrhovni kasacioni sud, Upravni sud, Vii prekrajni sud, Privredni apelacioni sud i apelacioni sudovi mogu voditi i druge upisnike, u skladu sa odredbama ovog Poslovnika za odreenu vrstu predmeta. Vii, privredni, osnovni i prekrajni sudovi, mogu voditi i druge upisnike, u skladu sa ovim poslovnikom i posebnim propisima.

12. Pojedini upisnici Upisnici u krivinim predmetima Upisnik "Ki", "Ki-Po1", "Ki-Po2" i "Ki-Po3" lan 275

U upisnik "Ki" zavode se zahtevi ovlaenog tuioca za sprovoenje istrage, zahtevi za proirenje istrage protiv novog lica i zahtevi javnog tuioca za odreene istrane radnje, kao i u predmetima posebnih odeljenja i specijalizovanih vea vieg suda. Predlozi za dopunu istrage se evidentiraju, ali se predmet ne zavodi ponovo.

Upisnici "K", "K1", "K-Po1", "K-Po2" i "K-Po3" lan 276


U upisnik "K" zavode se krivini predmeti u kojima osnovni i vii sudovi sude u prvom stepenu, koji se razvrstavaju po pravnoj oblasti, hitnosti ili drugim kriterijumima (K2, K3...), kao i predlozi za izricanje mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja i uvanja, odnosno u predmetima posebnih odeljenja i specijalizovanih vea vieg suda. U upisnik "K1" zavode se krivini predmeti u kojima postupaju osnovni i vii sudovi u prvom stepenu, bez odravanja glavnog pretresa.

Upisnik "Kri" lan 277


U upisnik "Kri" zavode se postupanja po pojedinim istranim radnjama i zamolnice za izvrenje pojedinih istranih radnji.

Upisnik "Kr", "Kr-Po1", "Kr-Po2", "Kr-Po3" lan 278


U upisnik "Kr" zavode se svi oni podnesci koji se odnose na krivini postupak, a ne uvode se u druge upisnike.

Upisnik "Ku" lan 279


U upisnik "Ku" zavode se molbe stranaka za izdavanje uverenja o tome da li se ili ne protiv njih vodi istraga, istrane radnje (upisnik "Ki"), ili krivini postupak po optunici i optunom predlogu koji nije pravosnano okonan (upisnik "K").

Upisnik "Kp", "Kp-Po1", "Kp-Po2" i "Kp-Po3" lan 280


U upisnik "Kp", "Kp-Po1", "Kp-Po2" i "Kp-Po3" zavode se molbe za pomilovanje osuenih lica.

Upisnik "Kv", "Kvm", "Kv-Po1", "Kv-Po2" i "Kv-Po3"

lan 281
U upisnik "Kv", "Kvm" zavode se svi krivini predmeti u kojima reava vee suda van glavnog pretresa, kao i odluke donete po albama, ukoliko se ne zavode u upisnik "K" ili "Kp". U upisnike "Kv-Po1", "Kv-Po2" i "Kv-Po3" zavode se krivini predmeti posebnih odeljenja i specijalizovanih vea u kojima reava vee van glavnog pretresa.

Upisnik "Ik", "Ika" lan 282


U upisnik "Ik" zavode se predmeti lica osuenih na kaznu zatvora koja se sa slobode pozivaju na izdravanje kazne, koja su iz pritvora upuena na izdravanje kazne, za koja je izdat nalog za privoenje na izdravanje kazne, za koja je doneta naredba za izdavanje poternice ili koja su na svoj zahtev upuena iz pritvora na izdravanje kazne pre pravnosnanosti presude. U upisnik "Ika" zavode se predmeti lica kojima su izreene alternativne sankcije u krivinom i prekrajnom postupku

Upisnik "Kuo", "Kuo Km", "Kuo-Po1", "Kuo-Po2" i "Kuo-Po3" lan 283


U upisnik "Kuo" zavode se molbe osuenih lica i maloletnika za putanje na uslovni otpust.

Upisnik "Spk" lan 284


U upisnik "Spk" zavode se predlozi sporazuma o priznanju krivice i odluke o podnetim sporazumima.

Upisnik "Kri Pov", "Ki Pov", "Pov-Po1", "Pov-Po2", "Pov-Po3", Str Pov-Po1", "Str Pov-Po2" lan 285
U upisnik "Kri Pov", "Ki Pov", "Pov-Po1", "Pov-Po2", "Pov-Po3", Str Pov-Po1", "Str PovPo2", zavode se predlozi ovlaenog tuioca i naredbe istranog sudije za nadzor i snimanje telefonskih i drugih razgovora ili komunikacija drugim tehnikim sredstvima i optika snimanja lica, pretresanje stana i lica i naredbe o pribavljanju podataka od finansijskih i drugih bankarskih organizacija, odnosno u predmetima posebnih odeljenja i specijalizovanih vea vieg suda.

Upisnik "Kim"

lan 286
U upisnik "Kim" zavode se zahtevi za pripremni postupak prema maloletnicima.

Upisnik "Km" lan 287


U upisnik "Km" zavode se krivini predmeti u kojima vii sudovi sude u prvom stepenu i predlozi za izricanje krivinih sankcija prema maloletnicima.

Upisnik "Km-ev" lan 288


U upisnik "Km-ev" zavode se predmeti izreenih krivinih sankcija maloletnicima: vaspitne mere, kazne maloletnikog zatvora i mere bezbednosti obaveznog leenja.

Upisnik "Vn" i "Ivn" lan 289


U upisnik "Vn" zavode se predmeti maloletnika kojima je izreen vaspitni nalog. U upisnik "Ivn" zavode se svi podaci vezani za primenu vaspitnih naloga.

Upisnik "Ivm" lan 290


U ovaj upisnik zavode se svi podaci vezani za izvrenje vaspitnih mera prema maloletnicima.

Upisnik "Krm" lan 291


U upisnik "Krm" zavode se drugi krivini predmeti prema maloletnicima koji se ne zavode u upisnik "Kim", "Km" i "Kvm".

Upisnik "K" lan 292


U upisnik "K" zavode se krivini predmeti u kojima se po albi reava u drugostepenom postupku.

Upisnik "Km"

lan 293
U upisnik "Km" zavode se krivini predmeti prema maloletnicima u kojima se po albi reava u drugostepenom postupku.

Upisnik "Kre", "Kre-Po1", "Kre-Po2" i "Kre-Po3" lan 294


U ove upisnike zavode se predmeti izdavanja okrivljenih (ekstradicija) i transfera osuenih lica.

Upisnik "Poi" lan 295


U upisnik "Poi" zavode se zahtevi javnog tuioca za privremeno oduzimanje imovine steene izvrenjem krivinog dela.

Upisnik "Toi" lan 296


U upisnik "Toi" zavode se zahtevi javnog tuioca za trajno oduzimanje imovine steene izvrenjem krivinog dela.

Upisnici u prekrajnim predmetima Upisnik "Pr" lan 297


U upisnik "Pr" zavode se predmeti u kojima prekrajni sudovi sude u prvom stepenu.

Upisnik "Pru" lan 298


U upisnik "Pru" zavode se predmeti prekrajnih sudova povodom albi na reenja organa uprave.

Upisnik "Pr" lan 299


U upisnik "Pr" zavode se predmeti Vieg prekrajnog suda koji po albama odluuje u drugom stepenu.

Upisnik "Pri" lan 300


U upisnik "Pri" zavode se prvostepeni predmeti u fazi izvrenja.

Upisnik "Prmi" lan 301


U upisnik "Prmi" zavode se prvostepeni predmeti maloletnih uinilaca prekraja u fazi izvrenja.

Upisnik "Prm" lan 302


U upisnik "Prm" zavode se predmeti Vieg prekrajnog suda koji po albama maloletnih uinilaca prekraja odluuje u drugom stepenu.

Upisnici u graanskim predmetima Upisnici "P", "P1", "P2" lan 303


U upisnik "P" zavode se tube u sporovima po kojima se ne izdaje platni nalog, platni nalozi na koje je uloen prigovor, predmeti u kojima je sud odbio predlog za izdavanje platnog naloga, predmeti u kojima se po posebnim propisima postupak nastavlja kao povodom prigovora protiv platnog naloga (predmeti po prigovoru na reenje o izvrenju na osnovu verodostojne isprave i na reenje doneto u skraenom izvrnom postupku), kao i u drugim sluajevima utvrenim posebnim zakonom. Ako se po tubi zavedenoj u upisnik "P" izda platni nalog, predmet se ne prevodi u upisnik "Pl". Predlozi za izdavanje privremenih mera u toku parninog postupka ne zavode se posebno, ve dobijaju odgovarajui redni broj u popisu spisa. U osnovnom sudu u upisnik "P1" zavode se tube u radnim sporovima, u upisnik "P2" tube u porodinim sporovima, a ostali predmeti mogu se razvrstati po pravnoj oblasti, hitnosti i dr. ("P3", "P4"...). U viem sudu u upisnik "P1" zavode se sporovi povodom trajka, kolektivnog ugovora, socijalnog osiguranja, matine evidencije, izbora i razreenja organa pravnih lica, ako nije nadlean drugi sud, u upisnik "P2" zavode se tube u sporovima o osporavanju ili utvrivanju oinstva ili materinstva, a ostali predmeti mogu se razvrstati po pravnoj oblasti, hitnosti i dr. ("P3", "P4"...).

U privrednom sudu u upisnik "P" ("P1", "P2"...) zavode se tube razvrstane po pravnoj oblasti, hitnosti i sl.

Upisnik "Pl" lan 304


U upisnik "Pl" zavode se tube sa predlogom za izdavanje platnog naloga.

Upisnici "I", "Iv", "Ikd", "Ii", "Ipi", "Ion", "Ioi", i "Ink" lan 305
U upisnik "I" zavode se kod osnovnih i privrednih sudova predlozi za izvrenje i obezbeenje, zahtevi za sprovoenje dozvoljenog izvrenja od strane drugog suda, kao i nalozi za izvrenje privremenih mera. U upisnik "I1" zavode se predmeti iseljenja, ispranjenja poslovnih prostorija i predaje nepokretnosti, u upisnik I2 predmeti prodaje nepokretnosti radi namirenja poverilaca, a u upisnik I3 zavode se predmeti izvrenja naplate novane kazne. U upisnik "Iv" zavode se predlozi za izvrenje na osnovu verodostojne isprave. U upisnik "Ikd" zavode se podaci o izvrnom duniku, osnovu upisa, reenju kojim je naloen upis i evidencionom broju kojim je odreen upis u knjigu izvrnih dunika (lan 61. stav 2. Zakona o izvrenju i obezbeenju). U upisnik "Ii" zavode se kod osnovnih i privrednih sudova predlozi za izvrenje u kojima je naznaeno da e izvrenje sprovesti izvritelj. U upisnik "Ipi" zavode se kod osnovnih i privrednih sudova prigovori treeg lica kad izvrenje sprovodi izvritelj. U upisnik "Ion" zavode se kod osnovnih i privrednih sudova zahtevi za otklanjanje nepravilnosti kada izvrenje sprovodi izvritelj. U upisnik "Ioi" zavode se kod osnovnih i privrednih sudova zahtevi za dobijanje izjave o imovini izvrnog dunika, kada se o istom odluuje u odvojenom postupku. U upisnik "Ink" zavode se kod osnovnih i privrednih sudova predlozi za izricanje novane kazne kada izvrenje sprovodi izvritelj.

Upisnik "IpvI", "IpvIv" i "IpvIvk lan 306


U upisnik "IpvI" zavode se svi predmeti u kojima vee od troje sudija reava o prigovoru u postupku izvrenja i obezbeenja.

U upisnik "IpvIv" zavode se svi predmeti u kojima vee od troje sudija reava o prigovoru protiv reenja sudije pojedinca donetog u postupku izvrenja na osnovu verodostojne isprave. U upisnik "IpvIvk" zavode se svi predmeti u kojima vee od troje sudija reava o prigovoru u postupku izvrenja radi namirenja potraivanja po osnovu komunalnih i slinih usluga.

Upisnik "O" lan 307


U upisnik "O" zavode se pismena koja su vezana za ostavinski postupak.

Upisnik "R" lan 308


U upisnik "R" zavode se predmeti koji ne spadaju u druge upisnike. Pojedini predmeti rasporeuju se u tri grupe. Sudovi su ovlaeni da prema svojim potrebama pri osnivanju upisnika odrede i druge grupe odnosno podgrupe. Prilikom osnivanja upisnika za svaku grupu odreuje se vie rednih brojeva, s tim da svaki nosi posebnu oznaku upisanu arapskim brojem ("R", "R1", "R2", "R3"). Za svaku grupu na poetku godine osniva se u upisniku poseban deo ili posebna knjiga pod rednim brojem i nazivom grupe u koju se u toku godine uvode svi primljeni predmeti. Tom prilikom takvi predmeti dobijaju zajedniki broj pod kojim se u upisniku "R" vodi grupa, kao i svoj redni broj upisa (npr: "R1 4/10", predmet spada u prvu grupu i zaveden je u upisnik pod rednim brojem 4). U prvu grupu (R1) spadaju: - predlozi za odreivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost; - predlozi za ureenje, upravljanje i korienje zajednikih stvari; - predlozi za deobu zajednikih stvari ili imovine; - predlozi za ureenje mea; - predlozi za odreivanje nosilaca stanarskog prava; - predlozi za utvrivanje prava na otkup stana po osnovu stanarskog prava. U drugu grupu (R2) spadaju: - predlozi za lienje poslovne sposobnosti;

- predlozi za proglaenje nestalih lica umrlim i dokazivanje smrti; - predlozi za produenje roditeljskog prava; - lienje i vraanje roditeljskog prava; - molbe za davanje dozvole za stupanje u brak. U treu grupu (R3) spadaju: - predlozi za sastavljanje, uvanje, opozivanje, ponitaj i overu testamenta, ugovora i ostalih javnih isprava; - predlozi za obezbeenje dokaza i za izdavanje privremenih naredbi i drugih mera osiguranja pre pokretanja postupka; - predlozi za primanje i osnivanje depozita pre pokretanja postupka na koji se depozit odnosi; - poravnanja primljena na zapisnik ako pred tim sudom ne tee parnica; - zamolnice domaih sudova i drugih organa za dostavljanje pismena i pruanje druge pravne pomoi; - molbe drugih sudova, odnosno drugih organa za izvrenje pojedinih izvrnih radnji; - predlozi za priznanje i izvrenje stranih odluka; - zahtevi po posebnim propisima kojima je predvieno da se postupak sprovodi po pravilima vanparninog postupka; - sukobi mesne nadlenosti, stvarne nadlenosti i delegacije; - ostali predmeti.

Upisnik "Pom" lan 309


Upisnik "Pom" vode osnovni sudovi za poslove pravne pomoi. U upisnik "Pom" zavode se zamolnice za poslove pravne pomoi i zamolnice domaih sudova i drugih organa za dostavljanje pismena i pruanje druge pravne pomoi.

Upisnik "Os" lan 310

U upisnik "Os" upisuju se predmeti zadravanja lica u zdravstvenoj organizaciji.

Upisnik "G" lan 311


Upisnik "G" vode sudovi koji reavaju u drugom stepenu protiv odluka donetih u parninim i vanparninim predmetima.

Upisnici u upravnim predmetima Upisnik "U" lan 312


U upisnik "U" upisuju se tube kojima se pokree upravni spor.

Upisnik "Up" lan 313


U ovaj upisnik se upisuju tube stranaka za ponavljanje upravno-sudskog postupka okonanog pravnosnanom presudom ili reenjem Upravnog suda.

Upisnik "Ui" lan 314


U ovaj upisnik se upisuju zahtevi stranaka za donoenje odluke u izvrenju presude Upravnog suda.

Upisnik "Uzp" lan 315


U ovaj upisnik se upisuju zahtevi za preispitivanje odluka Upravnog suda.

Upisnik "Us" lan 316


U ovaj upisnik se upisuju zahtevi za reavanje sukoba izmeu Upravnog suda i sudova opte i posebne nadlenosti koje reava Vrhovni kasacioni sud.

Upisnici u predmetima meunarodne pravne pomoi Upisnik "Ov I"

lan 317
U ovaj upisnik upisuju se overe isprava namenjene za upotrebu u inostranstvu.

Upisnik "Ov H" lan 318


U ovaj upisnik upisuju se overene isprave u smislu Konvencije o ukidanju potrebe legalizacije stranih javnih isprava (Haka konvencija).

Upisnici "Pom I1", "Pom I2", "Pom Ik" i "Pom Ig" lan 319
U upisnike "Pom I1" i "Pom I2" zavode se izlazne zamolnice domaih sudova za dostavljanje pismena u inostranstvu i pruanje druge pravne pomoi u krivinim i graanskim stvarima. U upisnike "Pom Ik" i "Pom Ig" zavode se ulazne zamolnice stranih sudova, organa i meunarodnih organizacija za pruanje meunarodne pravne pomoi.

Upisnici u ostalim predmetima Upisnik "Ov1" i "Ov2" lan 320


Upisnici "Ov1", "Ov2" vode se za overu potpisa, rukopisa, prepisa i isprava. U upisnik "Ov1" zavode se overe potpisa, rukopisa i prepisa izvrene u sudskoj zgradi, a u upisnik "Ov2" van sudske zgrade.

Upisnik "Reh" lan 321


U upisnik "Reh" zavode se predmeti rehabilitacije u skladu sa posebnim zakonom.

Registar protesta hartija od vrednosti lan 322


Za proteste hartija od vrednosti (menica, ekovi) kod sudova vodi se registar protesta u tri knjige po posebnim propisima.

Upisnici u predmetima iz nadlenosti privrednih sudova

Upisnik "Pki", "P", "Pv" i "I" lan 323


U upisnik "Pki" zavode se predmeti prethodnog postupka po privrednim prestupima. U upisnike "P", "Pv" i "I" zavode se predmeti u kojima povodom albi izjavljenih protiv presuda i drugih odluka donetih od strane privrednih sudova reava Privredni apelacioni sud.

Upisnik "Pk" lan 324


U upisnik "Pk" zavode se zahtevi javnog tuioca, za pokretanje postupka zbog privrednog prestupa protiv pravnih i fizikih lica.

Upisnik "Pk" lan 325


U upisnik "Pk", zavode se predmeti privrednih prestupa u kojima povodom albi reava Privredni apelacioni sud u drugom stepenu.

Upisnici "St", "Ppot", "L" i "Reo" lan 326


U upisnik "St" zavode se predlozi za otvaranje steajnog postupka. U upisnik "Ppot" zavode se prijave potraivanja poverilaca u postupku steaja, odnosno likvidacije. U upisnik "L" zavode se predlozi za pokretanje postupka likvidacije. U upisnik "Reo" zavode se predlozi sa unapred pripremljenim planom reorganizacije i planom reorganizacije.

Upisnik "Fi" lan 327


U upisnik "Fi" zavode se prijave za upis u sudski registar privrednih sudova.

13. Imenici i pomone knjige lan 328


Svi sudovi vode:

Obrazac i 94 - imenik o izdatim identifikacionim karticama Obrazac - imenike za upisnike predmeta u krivinoj i prekrajnoj materiji (K, Ki, Obrazac Km, Kim, K, Ki-Po1, "Pr", "Prm", "Pru", "Pom", "Pri", "Pr", "Prm"...) 138 - imenik za upisnike predmeta u graanskoj materiji ("P", P1, "Pl", Obrazac "G"...) 139 - imenik za upisnike predmeta u vanparninoj materiji ("R", "Pom", "Os", Obrazac "Reh"...) 140 Obrazac - imenik za upisnike predmeta u izvrnoj materiji ("I", "Iv", Iv1...) 141 Obrazac - imenik za upisnik predmeta ostavinskog postupka "O" 142 Obrazac - lini imenik za upisnik "Su" 143 Obrazac - stvarni imenik za upisnik "Su" 144 Obrazac - kontrolnik vaspitnih naloga 163 Obrazac - imenik maloletnika na koje se primenjuje vaspitni nalog "Ivn" 164 Obrazac - imenik pozvanih lica na izdravanje kazne zatvora 159 Obrazac - imenik za upisnik "Fi" 166 Obrazac - imenik za upisnik "Ivm" 165 Sudovi vode pomone knjige za: - praksu sudijskog pripravnika Obrazac - za rad sudijskog pripravnika (dnevnik) Obrazac - vrenje porotnike dunosti Obrazac - prijave za pozivanje sudije porotnika Obrazac Obrazac - evidenciju pozvanih sudija porotnika 100 Obrazac - spisak medijatora 101 Obrazac - spiskove advokata za pojedine vrste zastupanja 102 Obrazac - spisak sudskih vetaka kojima je povereno vetaenje 103 Obrazac - spisak poslatih predmeta koje treba vratiti 104 - spisak predmeta u kojima su stranke upuene na medijaciju odnosno Obrazac na mirno reavanje radnih sporova 105 - spisak predmeta u kojima se postupci vode na jezicima nacionalnih Obrazac manjina 106 - kontrolnik za predmete korupcije Obrazac - imenik o izdatim slubenim legitimacijama

br. 93 br. 95 br. br. br. br. br. br. br. br. br. br. br. br.

br. 96 br. 97 br. 98 br. 99 br. br. br. br. br. br. br. br.

- radnje izvrene u vreme sudskih dana - slubene izlaske (dnevnik) - spisak peata, tambilja i igova - evidencije o zaduenju sudije i predsednika vea - poslovni dnevnik sudije - interna dostavna knjiga o kretanju spisa u sudu - dostavnu knjigu za mesto - o zaduenju zaposlenih za primljena pismena za dostavljanje - potarinu (kontrolnik) - knjiga uslovnih osuda i knjiga uslovnih osuda sa zatitnim nadzorom - knjiga oduzetih predmeta Kdp i Kdp1 - kontrolnik naplate novanih kazni, pauala, trokova krivinog postupka i oduzimanja imovinske koristi - kontrolnik trokova postupka od kojih je stranka bila osloboena u izvrnom postupku - spisak izvrenja poverenih sudskom izvritelju - izvetaj o sprovedenim ili nesprovedenim izvrnim radnjama - obraun trokova - imenik za spisak isprava "Si" (zavetanja i dr.) - kontrolnik lica u pritvoru u prethodnom postupku - kontrolnik lica u pritvoru u istranom postupku - kontrolnik lica u pritvoru po optuenju - kontrolnik mera odreenih radi obezbeenja prisustva okrivljenog - knjiga pozvanih lica na izdravanje kazne zatvora - evidenciju o nadzoru nad izvrenjem kazne zatvora - kontrolnik izvrenja vaspitnih mera

107 Obrazac br. 108 Obrazac br. 109 Obrazac br. 110 Obrazac br. 117 Obrazac br. 118 Obrazac br. 122 Obrazac br. 127 Obrazac br. 128 Obrazac br. 129 Obrazac br. 145 Obrazac br. 146 i 147 Obrazac br. 148 Obrazac br. 149 Obrazac br. 150 Obrazac br. 151 Obrazac br. 152 Obrazac br. 153 Obrazac br. 154 Obrazac br. 155 Obrazac br. 156 Obrazac br. 157 Obrazac br. 158 Obrazac br. 161 Obrazac br.

- kontrolnik lica upuenih na izdravanje kazne zatvora pre pravnosnanosti presude Obrasci popis taksa kojih je stranka osloboena u predmetu popis trokova isplaenih unapred iz sredstava suda potvrde za ostvarivanje naknade za izgubljenu zaradu Omote spisa u postupcima

162 Obrazac br. 160 Obrazac br. 111 Obrazac br. 112 Obrazac br. 113

Obrazac br. 114 Obrazac br. parninom 115 Obrazac br. opti 116 Obrazac br. omot sa povratnicom - beli 123 Obrazac br. omot sa povratnicom - plavi 124 Obrazac br. prekrajnom 119, 120 i 121 Obrazac br. dostavnica (bela) 125 Obrazac br. dostavnica za lino dostavljanje 126 izvetaj viem, odnosno apelacionom sudu povodom albe u krivinom Obrazac br. postupku 130 izvetaj viem sudu povodom albe odnosno revizije u parninom Obrazac br. postupku 131 propratni izvetaj vieg/apelacionog/vrhovnog kasacionog suda po Obrazac br. pravnim lekovima u parninom postupku 132 Obrazac br. predmete izdate iz arhive 133 Obrazac br. zahtev arhivi za dostavu spisa 134 Obrazac br. zahtev za razgledanje spisa 135 Obrazac br. zahtev za prepis i fotokopiranje 136 Obrazac br. priznanica 137 Obrazac br. tekst overe 167 Obrazac br. evidencija inicijalnih akata za upisnike u seditu suda 168 krivinom

evidencija o donetim odlukama i drugim preduzetim radnjama za upisnike u seditu suda izlazne zamolnice za meunarodno pravnu pomo

Obrazac br. 169 Obrazac br. 170

14. Pojedini imenici lan 329


Imenici se vode kod sudova radi lakeg i breg pronalaenja brojeva predmeta po upisnicima. Imenici se vode kao knjige ili po sistemu kartoteke.

lan 330
Imenici koji se vode kao knjige podeljeni su po slovima prema azbunom redu sa dovoljnim brojem tabaka za svako slovo. Imenici se mogu voditi za vie godina u jednoj knjizi. U tom sluaju na poetku svake godine stavlja se kod pojedinog slova godina crvenom olovkom. Imenici za krivine upisnike vode se po imenu okrivljenog lica, parnini po imenu tuenog, predmeti izvrenja po imenu dunika, predmeti ostavine po imenu ostavioca, a ostali po imenu predlagaa, odnosno lica na koji se postupak odnosi. Za stvari iz upisnika "Su" vodi se lini i stvarni imenik.

15. Pomone knjige 1. Knjiga uslovnih osuda lan 331


U knjigu uslovnih osuda zavode se sve uslovne osude kad postanu pravnosnane. Knjiga uslovnih osuda osniva se za vie godina unapred, a vodi se u osnovnim sudovima po sistemu kalendara po godinama i mesecima prema isteku roka, za koji je odloeno izvrenje kazne, dok se u viim sudovima za uslovne osude uvode u knjigu uslovnih osuda po redu utvrivanja pravnosnanosti. Dvostruko uslovljene osude zavode se tako, to se prvo upisuje rok do koga treba ispuniti poseban uslov, a posle toga rok za opti uslov izvrenja kazne. Kada se uslovna osuda zavede, stavlja se u odgovarajuu rubriku odnosnog upisnika redni broj pod kojim je osuda zavedena u knjizi uslovnih osuda. Upis u knjigu uslovnih osuda oznaava se znakom konanog reenja kada sud donese odluku o brisanju ili opozivu osude, a kod dvostrukog uslova, kada se razvede i osuda za drugi rok.

2. Knjiga oduzetih predmeta i knjiga oduzetog oruja "Kdp" i "Kdp1" lan 332
U knjigu oduzetih predmeta "Kdp" zavode se predmeti koji su u toku krivinog ili prekrajnog postupka oduzeti i uvaju se u sudu. Svakog meseca proverava se da li se stanje po knjizi slae sa stvarnim stanjem oduzetih predmeta. Ako se ustanovi da se pojedini predmeti nalaze na uvanju due od est meseci, obavestie se sudija radi donoenja odgovarajue odluke. Kada je oduzeti predmet prodat, uniten ili predat po odluci suda, u knjizi se redni broj toga predmeta oznaava znakom konanog reenja. Za oduzeto oruje vodi se posebna knjiga oduzetih predmeta "Kdp1".

3. Kontrolnik novanih kazni, trokova krivinog postupka i oduzete imovinske koristi lan 333
U kontrolnik se zavode novane kazne i trokovi krivinog ili prekrajnog postupka, kao i oduzeta imovinska korist po pravnosnanim sudskim odlukama, koje se naplauju po slubenoj dunosti. Poto se izvri zaduenje u kontrolniku u predmetu se, ispod odluke sudije kojom se nareuje zaduenje, stavlja otisak tambilja o tome da je zaduenje izvreno. Redni broj kontrolnika pod kojim je izvreno zaduenje upisuje se u odgovarajuu rubriku krivinog upisnika za taj predmet.

lan 334
Kontrolnik se svakog meseca proverava, uporeivanjem kontrolnika sa dnevnikom, da li su zadueni iznosi naplaeni.

lan 335
Predmet se u kontrolniku oznaava znakom konanog reenja kada je zaduenje po odnosnom predmetu u celini naplaeno ili otpisano. Kontrolnik se zakljuuje krajem svake godine tako to se na svakom tabaku sumiraju zaduenja, naplaeni, otpisani i nenaplaeni iznosi, a iza poslednjeg rednog broja izvri rekapitulacija sa ukupnim zbirom pojedinih kolona i ukupnim nenaplaenim saldom. Rekapitulaciju potvruje vodilac kontrolnika, upravitelj sudske pisarnice i predsednik. Nenaplaeni iznosi prenose se u kontrolnik za narednu godinu sa svim upisima iz pojedinih rubrika odnosno predmeta. U ranijem kontrolniku predmet se oznaava oznakom konanog reenja, a u rubrici za primedbe zabeleie se novi redni broj.

Predsednik e narediti da se otpiu potraivanja iz ovog lana (osim novane kazne) kada je, zbog inflacije postala neisplativa prinudna naplata.

4. Kontrolnik trokova postupka od kojih je stranka osloboena lan 336


U ovaj kontrolnik zavode se iznosi neplaenih taksa i trokova koji su isplaeni iz sredstava suda, kao i potrebni podaci po pravnosnanosti reenja kojim je stranci nareeno da plati trokove isplaene iz sredstava suda. Taksu i unapred isplaene trokove sud naplauje po slubenoj dunosti od stranke koja je duna da ih naknadi.

5. Kontrolnik lica u pritvoru lan 337


U kontrolnik se upisuju lica u pritvoru. Posebno se vodi kontrolnik za pritvorena lica u prethodnom postupku i istrazi, a posebno za ona koja su optuena.

6. Kontrolnik lica upuenih na izdravanje kazne zatvora pre pravnosnanosti presude donete u krivinom ili prekrajnom postupku lan 338
U kontrolnik lica upuenih na izdravanje kazne zatvora po presudama donetim u krivinom ili prekrajnom postupku u kojima je odreeno izvrenje pre pravnosnanosti, upisuju se lica koja su upuena na izdravanje kazne zatvora pre pravnosnanosti presude (Obrazac br. 160).

7. Evidencija o nadzoru nad izvrenjem kazne zatvora lan 339


Evidenciju o nadzoru u kazneno-popravnim zavodima u skladu sa odredbama Zakona o izvrenju krivinih sankcija, vode sudovi na osnovu zapisnika odnosno slubene zabeleke o izvrenom obilasku osuenih lica u kazneno-popravnom zavodu.

8. Spisak izvrenja poverenih sudskom izvritelju lan 340


U spisak izvrenja poverenih sudskom izvritelju, zavode se predmeti izvrenja, koji su predati radi sprovoenja izvrenja.

9. Spisak popisa lan 341


U spisak popisa upisuju se predvieni podaci o izvrenom popisu pokretnih stvari.

Pre izvrenja popisa sudski izvritelj, radi mogueg zdruenja predmeta i sprovoenja jedinstvenog postupka proverie se da li je protiv dunika ranije izvren popis. Spisak popisa vodi se po sistemu kartoteke. Izvreni upis u spisak popisa zabeleie se i u zapisniku o popisu. Kada poverilac odustane od zahteva ili kada se izvrenje obustavi ili kada se izvri naplata, predmet se u spisku oznaava znakom konanog reenja.

9a Voenje zbirke isprava i uvanje isprava lan 341a


U zbirci isprava uvaju se originalni primerci izjave izvrnih dunika o imovini, odnosno kopije zapisnika koji sadre izjave o imovini, kao i isprave o imovini izvrnog dunika i primerak pravnosnanog reenja o upisu u knjigu izvrnih dunika. Na omotu spisa u kome se nalaze isprave iz stava 1. ovog lana, stavlja se evidencioni broj pod kojim se uvaju u zbirci isprava, koji se oznaava i u knjizi izvrnih dunika, pored linog imena, odnosno naziva izvrnog dunika. Zbirka isprava se uva u sudu na bezbednom mestu, odvojeno od drugih predmeta i spisa. Zbirka isprava se moe voditi i u elektronskom obliku, u skladu sa posebnim propisima.

10. Spisak isprava "Si" lan 342


U popis isprava zavode se zavetanja i druge vane isprave koje su predate sudu radi uvanja. Isprave se predaju sudu posebnim podneskom ili usmeno na zapisnik. Ako su isprave predate otvorene, stavie se u koverat i zapeatiti, a na podnesku odnosno zapisniku zabeleiti broj pod kojim je zavedena u popis. Na omot u kome se nalazi isprava, stavlja se redni broj popisa, poslednja dva broja godine u kojoj je isprava u popisu zavedena i kratka sadrina (npr. "Si 10/10 zavetanje Petra Pavlovia uitelja iz Poarevca"). Isprava se uva u sudu na bezbednom mestu, odvojeno od drugih predmeta i spisa. Isprave se vraaju strankama samo po odluci suda. Kada se zavetanje proglasi, pripaja se ostavinskim spisima.

11. Dostavne knjige lan 343

Sud vodi posebne dostavne knjige za potu, a posebne za druge naine dostavljanja. Pismena koja se dostavljaju potom, uvode se u dostavnu knjigu, koja ima oblik i sadrinu prema potanskim propisima. Posebno se uvode povratnice, posebno preporuene, a odvojeno obine poiljke. Pre predaje pismena poti, sabira se vrednost nalepljenih potanskih maraka i zbirna vrednost upisuje iza zadnjeg upisa. Tanost upisa overava zaposleni u raunovodstvu. U dostavnu knjigu za mesto zavode se pismena koja se dostavljaju u mestu preko dostavljaa. U dostavnu knjigu za sud zavode se pismena koja se dostavljaju sudijama i slubama u sudu.

12. Ostale pomone knjige lan 344


Ostale pomone knjige i imenici propisani ovim poslovnikom, vode se u skladu sa obrascima utvrenim posebnim zakonima.

16. tambilji lan 345


Sudovi obavezno koriste sledee tambilje: 1. "Hitno"; 2. "Maloletnik"; 3. "Pritvor"; 4. "Izdravanje"; 5. "Radni spor"; 6. "Smetanje dravine"; 7. "Obezbeenje dokaza"; 8. "Protiv presude - reenja nije izjavljena alba"; 9. Konstatacija o otpremanju; 10. Konstatacija o naplati takse;

11. Reenje o izvrenju; 12. Konstatacija o oslobaanju od plaanja trokova postupka; 13. Reenje o usvajanju predloenog platnog naloga; 14. Potvrda tanosti prepisa; 15. Saglasnost prepisa sa izvornikom; 16. Potvrda o pravnosnanosti odluke; 17. Potvrda o izvrnosti odluke; 18. Konstatacija o zaduenju u kontrolniku naplate novanih kazni; 19. Dostava albe suprotnoj stranci na odgovor; 20. Overa potpisa; 21. Overa prepisa; 22. Zabeleka o prijemu pismena; 23. Skraena zabeleka o prijemu pismena; 24. Potvrda o prijemu pismena; 25. Potvrda overe potpisa i peata u smislu lana 3. Konvencije o ukidanju potrebe legalizacije stranih javnih isprava - Apostille; 26. "Zadravanje"; 27. Poverljivo; 28. Strogo poverljivo; 29. Jezik postupka.

XIX Glava POSEBNE ODREDBE ZA POJEDINE POSTUPKE


1. Postupanje u krivinim predmetima Hitno postupanje lan 346

U krivinim predmetima u kojima se vodi postupak zbog krivinih dela koja se gone po slubenoj dunosti, kod kojih opti interes zahteva hitan postupak, sudovi postupaju bez odlaganja. Radnje koje ne trpe odlaganje izvrie se i u dane i u vreme kada sud ne radi (uviaj i sl.), pod uslovima propisanim u zakonu. Posebnu panju sud e obratiti na hitno postupanje u pritvorskim predmetima (bezuslovno odravanje rokova trajanja, produenje i ukidanje pritvora, sasluanje pritvorenih) i u predmetima u kojima je podneta molba za pomilovanje ili uslovni otpust.

Istrane sudije lan 347


Predsednik je duan da obezbedi nune uslove za normalan rad istranih sudija. Predsednik vieg suda odrava povremene radne sastanke sa istranim sudijama, predsednicima krivinih vea i vea koje odluuje u prvom stepenu van glavnog pretresa i preduzima potrebne mere za efikasan i pravilan rad u prethodnom postupku.

lan 348
Predsednik vieg suda, povremenim pregledom predmeta u kojima je pokrenuta istraga, prati rad istranih sudija. Najmanje svaka tri meseca predsednik detaljno pregleda rad istranog odeljenja radi provere, da li se potuju odreeni rokovi, kao i da li se poslovi obavljaju dovoljno brzo i u skladu sa odredbama Zakonika o krivinom postupku.

lan 349
Kada istrani sudija zbog veeg broja okrivljenih ili pritvorenih lica, obimnosti predmeta, sloenosti i veeg broja radnji koje treba hitno obaviti ili zbog zauzetosti u nekom drugom zapoetom predmetu nije u stanju da obavi sve potrebne radnje u propisanim rokovima, duan je da o tome blagovremeno obavesti predsednika, koji e odrediti jednog ili vie sudija da obave posebne istrane radnje. Tako e se naroito postupiti u sluajevima, kada je potrebno odrati rokove u vezi sa trajanjem, produenjem ili ukidanjem pritvora.

Obavetenje o postupku i donetim odlukama lan 350


O stavljanju u pritvor, kao i o svakoj pravnosnanoj presudi kojom je osueno lice u radnom odnosu, sud e odmah, drei se strogo rokova odreenih u posebnim propisima, obavestiti njegovog neposrednog rukovodioca, odnosno ustanovu ili poslodavca kod koga je lice zaposleno.

Sud e tako postupiti i u sluaju ako je pravnosnanom odlukom obustavljen krivini postupak ili je pravnosnanom presudom lice osloboeno od optube ili je optuba odbijena, ali ne zbog nenadlenosti suda. Ako je lice advokat ili advokatski pripravnik, sud e obavestiti nadlenu advokatsku komoru.

lan 351
O svakom pokretanju krivinog postupka protiv nediplomatskog osoblja na slubi u stranim misijama, kao i protiv stranih dravljana, sud e odmah obavestiti Ministarstvo. Ako se u toku preduzimanja odreene radnje (npr. pretresanje stana i sl.), dogodi neki incident, o takvom dogaaju odmah e se obavestiti Ministarstvo.

lan 352
Sud e obavestiti nadleni fond zdravstvenog osiguranja o svakoj pravnosnanoj presudi, kojom se u smislu propisa o socijalnom osiguranju porodici osuenog osiguranika ostavlja delimino ili u celini uivanje prava na osnovu socijalnog osiguranja. Na isti nain sud e obavestiti nadleni fond kada se u smislu propisa o ratnim vojnim invalidima porodici pravnosnano osuenog ratnog ili mirnodopskog vojnog invalida ostavlja delimino ili u celini uivanje invalidskih prava.

lan 353
O svakoj pravnosnano izreenoj meri zabrane bavljenja odreenim zanimanjem, sud e obavestiti nadlenu profesionalnu organizaciju, kao i organ nadlean za izdavanje dozvole za obavljanje zanimanja. Sudovi e redovno dostavljati nadlenom organu policije, koji vodi kaznenu evidenciju, reenja o rehabilitaciji i reenja kojima se utvruje brisanje uslovne osude.

lan 354
Sudovi su duni da obavetavaju i druge organe, ustanove ili organizacije, kada je na osnovu posebnih propisa predvieno obavetavanje ili dostavljanje pravosnanih presuda.

Lienje slobode i pritvor lan 355


Licu lienom slobode bez odluke suda uruie se pisano obavetenje o njegovim pravima (na odbranu, o osnovnim pravima pri sasluanju ako je osumnjieno ili okrivljeno i sl.).

Licu kome je odlukom suda odreen pritvor, uz reenje o odreivanju pritvora sud e uruiti i pisano obavetenje o pravima pritvorenih lica utvrenih procesnim zakonom. Pritvoreniku koji se smeta u sudsko odeljenje zatvora na osnovu posebne odluke suda se uruuje i pisano obavetenje o poloaju, pravima i obavezama utvrenim posebnim zakonom.

lan 356
U upisnik u kome je zaveden predmet po kome je protiv nekog lica odreen pritvor, ispred imena se upisuje "pritvor" ili stavlja tambilj sa istim tekstom, koji e se precrtati i kosom crtom kada to lice bude puteno na slobodu.

lan 357
Pritvorenici se smetaju u sudska odeljenja zatvora samo na osnovu pismene odluke suda.

lan 358
Lino ime lica protiv koga je odreen pritvor zavodi se u kontrolnik lica u pritvoru u prethodnom postupku, odnosno u kontrolnik lica u pritvoru po optuenju.

lan 359
U osnovnom i viem sudu vodi se knjiga nadzora nad pritvorenicima, u koju Predsednik ili sudija koga on odredi za obilazak, upisuje obavetenja o tome kako se pritvorenici hrane, kako se snabdevaju neophodnim stvarima i kako se sa njima postupa. Predsednik, odnosno sudija koga on odredi duan je da bez odlaganja obavesti Ministarstvo o nepravilnostima uoenim prilikom obilaska pritvora. Sa obavetenjem unetim u knjigu nadzora i preduzetim merama Ministarstva obavetavaju se sudije i uprava zatvora.

lan 360
U sluaju neopravdanog zadravanja lica u pritvoru, kao i prekoraenja zakonskih rokova u kojima je trebalo doneti odluku o produenju pritvora, sudija u ijem se postupanju to desilo duan je da odmah pismeno obavesti Predsednika i da navede razloge prekoraenja odnosno zadravanja.

Postupak po naredbama istranog sudije u predkrivinom postupku lan 361


Podaci o identitetu svedoka saradnika, zatienog svedoka, prikrivenog islednika, kao i svi podaci dobijeni u vezi sa krivinim delima organizovanog kriminala, korupcije i drugih

izuzetno tekih krivinih dela u skladu sa posebnim propisima, uvaju se u posebno za to odreenim prostorijama i pod posebnim nadzorom.

lan 362
Prikupljeni materijal i podaci dobijeni posebnim merama za otkrivanje i dokazivanje krivinih dela organizovanog kriminala, korupcije i drugih izuzetno tekih krivinih dela, prima lino istrani sudija koji je izdao naredbu ili sudija koji ga prema godinjem rasporedu poslova menja i predaje vodiocu upisnika "Kri Pov". Dostavljanje svedoku saradniku i zatienom svedoku vri se na nain kojim se obezbeuje da se ne otkrije njegov identitet, preko organa ili posredstvom organa koji mu obezbeuje taj status. Vodilac upisnika "Kri Pov" primljeni materijal stavlja u poseban omot na kome se sa spoljne strane stavlja oznaka predmeta, broj pod kojim je materijal zaveden u evidenciji. Zajedno sa primljenim materijalom u omot se stavlja zapisnik o popisu koji sadri: vrstu snimaka, broj kopija snimaka i oznake da li se radi o poslovnom ili linom raunu.

lan 363
Unitenje materijala ili podataka dobijenih posebnim merama za otkrivanje i dokazivanje krivinih dela organizovanog kriminala, korupcije i drugih izuzetno tekih krivinih dela, vri upisniar pod nadzorom istranog sudije uz prisustvo predsednika o emu se sainjava zapisnik. Unitenje prikupljenog materijala i podataka iz stava 1. ovog lana vri se pogodnim mehanikim ili termikim sredstvima za unitenje.

Postupak po sporazumu o priznanju krivice lan 364


Podaci o podnetom sporazumu o priznanju krivice, identitetu okrivljenog, kao i svi podaci dobijeni u toku ovog postupka uvaju se u posebno za to odreenim prostorijama i pod posebnim nadzorom.

lan 365
Sporazum o priznanju krivice prima lino predsednik nadlenog vea ili sudija koji ga prema godinjem rasporedu poslova menja i predaje ga vodiocu upisnika "Spk". Vodilac upisnika "Spk" primljeni sporazum i druga pismena stavlja u poseban omot na kome se sa spoljne strane stavlja oznaka predmeta i broj pod kojim je sporazum zaveden u upisniku, a potom sva pismena evidentira u popisu spisa.

lan 366

U sluajevima predvienim posebnim zakonom, unitavanje predloenog sporazuma o priznanju krivice i svih priloga koji su u vezi sa njim, vri upisniar pod nadzorom predsednika nadlenog vea i uz prisustvo predsednika. O unitenju se sainjava slubena beleka, koja se uva u pisarnici u zasebnom ormaru, sreena po rednom broju upisnika, a u rubrici "Primedbe" upisuje se datum unitenja. Unitavanje predloga sporazuma sa prilozima iz stava 1. ovog lana vri se pogodnim mehanikim ili termikim sredstvima za unitenje.

2. Evidencija naplate novane kazne, trokova postupka i oduzete imovinske koristi lan 367
O sprovoenju sudske odluke o naplati novane kazne, trokova krivinog ili prekrajnog postupka i oduzimanju imovinske koristi stara se pisarnica. Pravnosnana presuda u kojoj je nekom licu izreena novana kazna ili je osueno da plati trokove postupka (krivinog ili prekrajnog, u postupcima i predmetima u kojima je sud umesto stranke osloboene plaanja trokova iz budetskih sredstava podmirio trokove postupka), zavodi se u kontrolnik i odmah poziva obavezano lice, da u roku izvri obavezu. Pozivanje se evidentira u odgovarajuoj rubrici kontrolnika. Sve uplate se doznaavaju na raun suda, koji se redovno prazni. Po dobijanju izvoda sud u predmetu konstatuje svaku uplatu. Ako stranka ne uplati u roku trokove, vodilac kontrolnika sainjava predlog za prinudnu naplatu trokova postupka u izvrnom postupku, odnosno postupku prinudne naplate pred poreskim organima koji potpisuje sudija. Broj i datum izvrnog predmeta belei se u rubrici za primedbe kontrolnika, odnosno upisnika a predmet oznaava kao delimino reen. Po izvrenoj naplati, predmet je zavren. Ako se potraivanje ne moe naplatiti u izvrnom postupku iz razloga propisanih zakonom ili novana kazna nije plaena u odreenom roku, predmet se dostavlja krivinoj odnosno prekrajnoj pisarnici koja ga iznosi sudiji odnosno predsedniku vea koje je izreklo kaznu.

lan 368
Pravnosnana osuujua presuda prekrajnog suda kojom je nekom licu izreena novana kazna ili je odreeno da plati trokove prekrajnog postupka evidentira se u upisnik za prekrajne predmete izvrenja "Ipr" (Obrazac br. 86). Ako kanjeno fiziko lice uplatu novane kazne u celini ili delimino ne izvri u odreenom roku odreenom presudom, zaposleni na poslovima izvrenja izvrenja to evidentira i odmah obavetava sudiju prekrajnog suda koji zamenjuje novanu kaznu ili

neplaeni deo novane kazne radom u javnom interesu ili donosi reenje o zameni novane kazne kaznom zatvora.

lan 369
Ako kanjeno fiziko lice ili preduzetnik u odreenom roku ne plati novanu kaznu koja prelazi iznos koji se moe zameniti kaznom zatvora, propisan posebnim zakonom, odnosno trokove prekrajnog postupka i ako pravno lice, odgovorno lice u pravnom licu ili profesionalni vojnik, novanu kaznu i trokove prekrajnog postupka ne plate u odreenom roku, naplata e se izvriti prinudnim putem preko nadlenog organa, u skladu sa propisima o prinudnoj naplati.

3. Oduzimanje i uvanje predmeta lan 370


Predmeti oduzeti u krivinom i prekrajnom postupku ili pronaeni kod okrivljenog, za koje se ne zna iji su, zavode se u knjigu oduzetih predmeta. Ako bi oduzeti novac, vrednosni papir i dragocenosti, trebalo da se koriste na raspravi kao dokaz, uvaju se u raunovodstvu suda u kasi. Ako nemaju ovu svrhu ili su poloeni kao jemstvo, dostavljaju se na uvanje depozitnom mestu suda. Oduzeti predmeti, koji se prema posebnim propisima ne predaju nadlenom organu Direkciji za upravljanje oduzetom imovinom (u daljem tekstu: Direkcija), predaju se na uvanje zaposlenom koji je rasporedom poslova odreen za njihovo uvanje, u skladu sa propisima o sudskim depozitima. Ako se radi o novanim knjigama i drugim prepisima koji se koriste kao dokaz, sredie se po stranama odnosno rednim brojevima, staviti u omot i uvati na nain predvien u stavu 3. ovog lana. Oruje, eksplozivne stvari, droga, lako zapaljive stvari i drugi predmeti predaju se na uvanje policiji ili se predaju depozitnom mestu koje odredi Ministarstvo. Lako kvarljive stvari i ivotinje predae se odmah Direkciji.

lan 371
Primanje, uvanje, rukovanje i unitavanje predmeta, upisanih u knjigu oduzetih predmeta sprovodi se prema propisima o sudskim depozitima.

lan 372
Prilikom prijema zahteva za sprovoenje istrage, optunog akta ili zahteva za pokretanje prekrajnog postupka sudija e naloiti da se proveri da li su predmeti oduzeti i predati sudu. Ako se ne nalaze kod suda, naredie se da se predaju, odnosno oduzmu od lica kod kojih se nalaze.

4. Postupanje po molbama za pomilovanje lan 373


Po molbama za pomilovanje sud postupa hitno. Molbe za pomilovanje zavode se u upisnik "Kp". Molbe i svi akti u vezi sa postupkom pomilovanja ulau se u posebne omote i uvaju odvojeno od krivinog spisa na koji se odnose. U krivini spis stavlja se slubena beleka o datumu podnete molbe i o licu koje ju je podnelo. Spisu koji je formiran povodom molbe za pomilovanje prilae se spis koji se odnosi na predmet u kome je zapoet postupak i u kome su izreene kazne. Kada molba za pomilovanje bude konano reena, izvornik odluke ulae se u krivini spis. To e se zabeleiti u spisu u kome se trai pomilovanje, a krivini spis e se izdvojiti.

5. Postupanje u predmetima privrednih sudova Privredni prestupi lan 374


Za upisnik "Pk" vodi se imenik posebno za pravna, a posebno za fizika lica. Pre zavoenja predmeta u upisnik "Pk" pregledom imenika proverie se da li se protiv tog pravnog, odnosno fizikog lica, vodio ili se sada vodi postupak zbog privrednog prestupa i to e se potvrditi stavljanjem zabeleke na samom pismenu "imenik pregledan". Ako se ustanovi da je postupak voen ili da je u toku, stavie se o tome posebna zabeleka na samom pismenu potpisana od strane zaposlenog koji je izvrio proveru.

Steaj lan 375


Po prijemu predloga za pokretanje, odnosno otvaranje steajnog postupka, vodilac upisnika proverava uvidom u imenik da li se u pogledu tog preduzea (dunika) vodio ili se jo uvek vodi postupak steaja i to potvruje na predlogu stavljanjem zabeleke "imenik pregledan". Ako se ustanovi da je postupak voen ili da je u toku, stavie se o tome zabeleka na pismenu, potpisana od strane zaposlenog u sudu odreenog za te poslove. Naknadne podneske koji se odnose na predmet u roku, vodilac upisnika dostavlja predsedniku vea poravnanja odnosno predsedniku steajnog vea.

lan 376

Predsednik steajnog vea, odnosno steajni sudija, moe narediti da se osim popisa spisa vodi i posebni popis poverilaca i poseban popis radnji koje se ponavljaju, kao i da se takva pismena lepe na posebne umetke i u omotu spisa dre odvojeno. Popis poverilaca sadri podatke: redni broj, datum, lino ime odnosno naziv poverioca, prijavljena potraivanja i da li su potraivanja osporena. Ako predsednik steajnog vea, odnosno steajni sudija odlui da se neka druga pismena posebno popiu odredie ujedno i ta e se u taj spisak uneti. Nakon to se postupak steaja obustavi u odnosu na steajnog dunika i nastavi prema steajnoj masi, steajni predmet se sudski razvodi kao reen i upisuje u upisnik "St" pod novim "St" brojem.

lan 377
Prepis odluka koje su donete na roitu za ispitivanje potraivanja dostavljaju se samo onim poveriocima ija su potraivanja osporena i onim koji nisu prisustvovali roitu. Ukoliko postoje smetnje za dostavljanje zakljuka za listu utvrenih i osporenih potraivanja dostavljanje se moe izvriti stavljanjem zakljuka na oglasnu tablu suda, a o izvrenom dostavljanju poverioci se obavetavaju oglasom u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

Upis u sudski registar lan 378


Upisi u sudski registar i postupak oko voenja sudskog registra, vode se po posebnim propisima. Ukoliko za to postoje uslovi i posebni propisi to dozvoljavaju, sudski registar e se uiniti dostupnim putem veb-stranice suda.

XX Glava MATERIJALNO-FINANSIJSKO POSLOVANJE


1. Postupanje u predmetima izvrenja Rad sudskog izvritelja lan 379
Izvrne radnje sprovode sudovi neposredno ili sudski izvritelj po nalogu izvrnog sudije. Zaposleni u sudu koji preduzima pojedine izvrne radnje je sudski izvritelj i duan je da postupa u skladu sa zakonom.

Sudski izvritelj je duan da na zahtev dunika pre poetka sprovoenja izvrenja pokae slubenu legitimaciju.

lan 380
Sudski izvritelj u postupku izvrenja sprovodi bez odlaganja sva izvrenja, po pravilu onim redom kojim su mu predmeti izvrenja dodeljeni u rad. Raspodela predmeta u kojima treba sprovesti izvrenje vri se tako da jedan sudski izvritelj prilikom jednog izlaska obavi vie izvrnih radnji u to vie izvrnih predmeta (u istom mestu ili vie oblinjih mesta). Svi predmeti u kojima se sprovodi izvrenje upisuju se u spisak izvrenja poverenih sudskom izvritelju.

Uzajamno obavetavanje o izvrenjima osnovnih i privrednih sudova lan 381


Pre sprovoenja prodaje, privredni sud koji je sproveo popis obavestie nadleni sud dostavljanjem prepisa zapisnika o popisu stvari izvrnog dunika i zatraiti obavetenje o tome da li je protiv istog dunika u toku izvrni postupak pred osnovnim sudom. Primljeno obavetenje privrednog suda osnovni sud upisuje u spisak popisa sa naznaenjem spisa privrednog suda, datumom obavljenog popisa i visinom potraivanja. Ako je osnovni sud sproveo popis protiv istog izvrnog dunika u izvrnom predmetu gde je postupak u toku, dostavie prepis zapisnika o popisu privrednom sudu. Privredni sud upisuje popis o kome ga je obavestio osnovni sud u spisak popisa.

lan 382
Kada sudski izvritelj naplauje novac potvrdie uplatu na priznanici iz bloka priznanica (Obrazac br. 137). Priznanica se popunjava u tri primerka (umnoavanjem) sa naznaenjem naplaenog iznosa za raun poverioca i stavljanjem datuma i potpisa. Prvi primerak priznanice upuuje se licu koje je izvrilo isplatu, drugi primerak se zadrava u bloku priznanica, a trei primerak predaje raunovodstvu. Priznanice imaju serijske brojeve i sa njima se postupa u skladu sa propisima o postupanju sa novanim depozitom. Ako sudski izvritelj preda neposredno poveriocu gotovinu ili oduzeti predmet, to potvruje potpisom na zapisniku. Ako sudski izvritelj poalje gotovinu izvrnom poveriocu potom, prilae potansku uputnicu u kojoj se naznaava da je poiljalac sud.

lan 383
Gotovinu, papire od vrednosti i dragocenosti koje mu je predao izvrni dunik ili koje je sam oduzeo, ako ih nije neposredno predao izvrnom poveriocu, sudski izvritelj predae raunovodstvu najkasnije prvog narednog radnog dana po naplati. Raunovodstvo e potvrditi prijem gotovine odnosno vrednosti na kopiji priznanice, odnosno u izvetaju (zapisniku) sudskog izvritelja. Kopiju priznanice na kojoj je potvreno da je novac poloen u blagajnu suda, sudski izvritelj predaje izvrnom sudiji zajedno sa izvetajem i zapisnikom o obavljenoj izvrnoj radnji. Ako sudski izvritelj uplati gotovinu na depozitni raun suda, uz izvetaj prilae uplatnicu.

lan 384
Sudski izvritelj podnosi izvrnom sudiji izvetaj o sprovedenim ili nesprovedenim izvrnim radnjama (Obrazac br. 151) kome prilae zapisnik i priznanice o naplaenim iznosima za vreme sprovoenja izvrnih radnji. U izvetaju se navodi trajanje izvrne radnje, vreme provedeno na putu i ostale podatke potrebne za odluivanje o trokovima (korienje sudskog vozila ili drugog prevoza, naknade angaovanim licima i sl.). Ako sudski izvritelj prilikom jednog izlaska obavi vie radnji u vie predmeta na koje bi trebalo razdeliti nastale trokove, sainie obraun trokova (Obrazac br. 152) koji e priloiti samo jednom predmetu, a u izvetaju za taj predmet navee i sve predmete na koje se odnose trokovi. U izvetaju o obavljenim radnjama u ostalim predmetima stavie se beleka o tome u kome se predmetu nalazi obraun trokova. Sudski izvritelj je duan da vodi mesenu evidenciju o preduzetim izvrnim radnjama u koju e upisivati poslovni broj predmeta, datum preduzimanja izvrne radnje, obavljenu izvrnu radnju, odnosno podatak da izvrna radnja nije preduzeta i zato, kao i podatak o tome da li je prilikom preduzimanja izvrnih radnji koristio sudsko ili sopstveno vozilo i da istu na kraju svakog meseca dostavi predsedniku.

lan 385
Izvrni sudija pregleda izvetaj (obrazac izvetaja moe biti tampan na koricama predmeta) utvruje trokove i uporeuje podatke na priloenoj priznanici sa podacima u zapisniku i izvetaju o obavljenoj izvrnoj radnji. Na izvetaj i blok priznanicu stavlja svoj skraeni potpis (paraf). Ako poloeni predujam prelazi obraunate trokove izdae naredbu o vraanju vika. Ako je predujam nedovoljan pozvae stranku da uplati razliku.

2. Sudski depozit Poslovanje sredstvima depozita

lan 386
Sredstvima sudskih depozita finansijski i materijalno posluje se na osnovu naredbe nadlenog sudije. Ako prilikom prijema nekog iznosa ili predmeta ne postoji naredba sudije, raunopolaga e zahtevati da se takva naredba izda, a ako ne postoji predmet, osnovae se u tu svrhu novi koji e se upisati u upisnik "R". Sva primanja i izdavanja gotovine i vrednosti upisuju se u propisane knjige. Na omotima spisa stavlja se beleka o izvrenom polaganju i primanju navodei broj depozitnog kartona ili rednog broja dnevnika za negotovinska primanja, a izvetaji o promenama i stanju sredstava depozita lepe se hronolokim redom na posebnom kartonu uloenom u predmet.

lan 387
Gotovina i vrednosti primaju se i izdaju uz popunjenu priznanicu odnosno potvrdu koje se uvaju kao novana dokumenta, ili se registruju uz potpis primaoca u odgovarajuoj rubrici propisanih knjiga i evidencija.

Privremeni depoziti lan 388


Privremeni depoziti obuhvataju sredstva koja su namenjena da se odmah ili u kraem roku upotrebe u odreenu svrhu (predujam za vetaenje i sl.).

lan 389
Gotovina i vrednosti koje su predmet sudskog depozita, uvaju se na odgovarajuem depozitnom mestu ili depozitnom raunu suda.

lan 390
Gotov novac primljen u toku dana na blagajni suda, uplatie se odmah, ili sledeeg radnog dana na raun depozita, osim ako je sudija naloio da se gotovina uva u blagajni, ali ne due od 30 dana i ako se time ne kre propisi o blagajnikom maksimumu.

lan 391
U sudsku blagajnu mogu se po nalogu sudije primati kao negotovinski depoziti papiri od vrednosti, dragocenosti, strana valuta, tedne i uloene dinarske i devizne knjiice i druge isprave za koje nije propisano da se upisuju u popis isprava.

Primanje vrednosti

lan 392
Vrednosti se primaju, po pravilu, uplatom na depozitni raun suda ili polaganjem na depozitno mesto, a izuzetno na privremeni raun kod Narodne banke Srbije.

Primanje putem pote ili banke lan 393


Gotov novac primljen potom uvodi se istog dana preko uplatnog naloga u blagajniki izvetaj, a potom knjii u evidenciju depozita. Ako se odmah ne moe utvrditi svrha poiljke, odnosno na koju se pravnu stvar odnosi primljeni novac ili vrednost pozvae se poiljalac da u roku od tri dana objasni svrhu poiljke ili da oznai pravnu stvar na koju se ona odnosi, sa upozorenjem da e mu se novac i vrednosti vratiti na njegov troak ako ne postupi po pozivu suda.

Primanje dragocenosti i drugih predmeta lan 394


Primljene dragocenosti i predmete popisuje i procenjuje komisija koju odreuje predsednik. Komisija se sastoji od tri lana od kojih je jedan obavezno zaposleni na poslovima sudskog depozita. Komisija je duna da tano popie primljene predmete po komadima, serijskom i drugom broju ako postoji, kvalitetu, koliini, teini, obliku i sl., tako da se iskljui svaka mogunost zamene. Zapisnik o popisu sastavlja se u dva primerka od kojih se jedan ulae u odgovarajui predmet, a drugi u omot u koji se stavljaju popisane vrednosti. Ako iz bilo kojih razloga komisija ne moe sama da popie predmete, angaovae se sudski vetak. Dragocenosti se procenjuju prema prometnoj vrednosti na dan prijema u sudu. Trokove procene utvruje sudija i istovremeno odreuje ko e ih snositi.

Primanje vrednosnih papira lan 395


Vrednosni papiri kao predmet depozita primaju se na taj nain to se sainjava popis i navode sledei podaci: drava u kojoj je vrednosni papir izdat, ime i naziv izdavaoca vrednosnog papira, oznaka serije i broja vrednosnog papira, iznos na koji glasi talon i kuponi koji su vezani za vrednosni papir kao i datum kada bi trebalo isplatiti ili realizovati prvi kupon. Ako je vrednosni papir izdat u naoj zemlji, njegova vrednost se oznaava u nominali. U sluaju da vrednosni papir nema sve kupone, odnosno, ako se prilikom naplate kupona,

pored kamate isplauje i deo glavnice, kao vrednost oznaie se smanjena vrednost papira. Ako se za vrednosne papire koji su izdati u inostranstvu ne moe odmah utvrditi njihova nominalna vrednost, kao vrednost u domaoj valuti e se privremeno oznaiti vrednost od jednog dinara.

Primanje tednih i uloenih knjiica lan 396


tedne i ulone knjiice popisuju se navoenjem naziva izdavaoca, vlasnika i korisnika, broja knjiice, iznosa salda, a eventualno i posebnog znaka. Vrednost tedne i ulone knjiice navee se prema saldu koji pokazuje stanje knjiice u nominalnom iznosu, ako se radi o tednji kod finansijskih organizacija.

Primanje isprava lan 397


Isprave i ostali papiri od vrednosti popisuju se navoenjem njihovog svojstva, izdavaoca, datuma i mesta izdavanja i drugih podataka. Isprave se evidentiraju po komadima bez oznake vrednosti.

Primanje strane valute lan 398


Ako je predmet depozita strana valuta, u popisu e se naznaiti naziv drave u kojoj valuta vredi kao zakonsko sredstvo plaanja, navoenjem nominalne vrednosti na koju novanica glasi, naziv izdavaoca, serije i broja kao i eventualnih drugih podataka. Sredstva strane valute primljena na blagajni suda uplatie se u banku na raun deviznog depozita ukoliko sudija, u zavisnosti od potrebe izvoenja dokaza (uvid, pregled, brojanje), ne odlui drugaije.

lan 399
Vrednosti (dragocenosti, papiri od vrednosti, isprave i sl.), koje se uvaju u blagajni suda ili predaju na uvanje kod depozitnog mesta, stavljaju se u posebne omote na kojima se sa spoljne strane stavlja oznaka predmeta, broj depozita pod kojim su vrednosti zavedene u evidenciju depozita, pravna stvar na koju se odnose, kraa specifikacija sadraja omota, lino ime i adresa polagaa. Zajedno sa predmetima depozita u omot se stavlja zapisnik o popisu i proceni.

Izdavanje gotovine i vrednosti

lan 400
Gotovina i vrednosti koje se uvaju u blagajni suda, na raunu depozita kod nadlene banke ili kod depozitnog mesta, izdaju se samo na osnovu pismene naredbe sudije i na nain kako on odredi. Po pravilu, isplata gotovine je na blagajni suda, a ako se radi o veim iznosima ili to stranka zahteva, potom ili u banci. Maksimalne iznose koji se mogu isplatiti na blagajni propisuje predsednik. Gotovina koja se nalazi na raunu depozita kod nadlenog organa isplauje se odgovarajuim nalogom. Negotovinski predmeti (vrednosti) izdaju se neposredno korisniku uz potpis u knjizi vrednosti, preko pote ili zamoljenog suda. Gotov novac i vrednosti privremeno se izdaju, radi upotrebe u sudskom postupku na revers koji se ulae u odgovarajui omot. Revers se ponitava kada se vrati privremeno izdati predmet.

3. Redovni depoziti Predmet redovnog depozita lan 401


Predmet redovnog sudskog depozita moe biti gotov novac, negotovinske vrednosti i drugi predmeti kojima bi u sudskom postupku trebalo utvrditi korisnika. Redovne sudske depozite prima sud i daje na uvanje depozitnom mestu. Sudske depozite primaju depozitna mesta. Depozitna mesta su: 1) Narodna banka Srbije u Beogradu, za plemenite metale (zlato i platinu) i za predmete koji su izraeni od tih metala (zlatnici i sl.) bez obzira da li su u prometu kao sredstvo plaanja; 2) filijala Narodne banke Srbije u seditu suda, odnosno njene najblie filijale ili druge banke, koje su po postojeim propisima ovlaene za uvanje sudskih depozita; 3) drugo lice ili institucija koja je reenjem suda odreena kao uvar depozita.

lan 402
Dragocenosti sud predaje na uvanje depozitnom mestu po izvrenom popisu i proceni u zapeaenom omotu na kome se sa spoljne strane naznauje naziv depozita, oznaka predmeta i upozorenje da se prepis zapisnika o popisu i proceni nalazi u omotu. Na omotu, pored mesta gde je stavljen peat, stavljaju se potpisi lanova komisije koja je zapeatila omot.

Dragocenosti koje se odnose na isti depozit stavljaju se zajedno u isti omot.

lan 403
tedne i ulone knjiice koje se odnose na isti depozit polau se kod depozitnog mesta u nezapeaenom zajednikom omotu na kome se sa spoljne strane naznauje naziv depozita, broj depozita, kao i oznaka sudskog predmeta. U omot se ulae i primerak zapisnika o popisu. Ako je u vezi sa poloenim tednim i ulonim knjiicama potrebno da se izvri neka radnja, sud e zatraiti od depozitnog mesta da mu privremeno izda knjiicu. Po izvrenoj radnji knjiica se vraa depozitnom mestu posebnim reenjem. Na isti nain se postupa kada su u pitanju vrednosni papiri i druge isprave koje se ne uvaju u sudu.

lan 404
Ako su predmet depozita strana valuta i devize postupa se u skladu sa deviznim propisima. Ako se u depozit preda strana valuta u zapeaenom omotu primenjuju se shodno odredbe ovog poslovnika koje vae za dragocenosti.

lan 405
U blagajni suda uva se potvrda o preuzimanju zapeaenog omota sa dragocenostima, stranom valutom, devizama, tednim i ulonim knjiicama, koju izdaje depozitno mesto. Ako depozitno mesto zatrai da mu se prilikom izdavanja depozita sa reenjem vrati potvrda, sud e vratiti potvrdu, a u sudskoj blagajni ostaviti overen prepis potvrde.

Naziv depozita lan 406


Svaki redovni depozit ima svoj naziv u kome se oznauje pravna stvar na koju se odnosi (na primer: "Izvrna stvar Petra Jovia I 26/2010" ili "Ostavina Marka Maria O 103/2010" itd.). Kod privatnih sudskih depozita oznauje se lino ime polagaoca i pravna stvar na koju se depozit odnosi (na primer: "Uplatilac Mirko Savi u parnici Mirka Savia protiv Petra Savia P 12/2010" itd.).

Rukovanje depozitima lan 407


Sud rukuje depozitima neposredno ili preko depozitnog mesta. Radi izvrenja pojedinih radnji koje se odnose na rukovanje depozitima sud preuzima predmet depozita od depozitnog mesta. Zaposleni u sudu duan je obaviti odreene radnje istog dana po

prijemu predmeta od depozitnog mesta i o tome podneti izvetaj. Ako se odreena radnja nije mogla izvriti istog dana primljeni predmet predaje se zaposlenom koji vodi evidenciju depozita radi privremenog uvanja u blagajni suda. U tom sluaju predmet se evidentira u dnevniku negotovinskih depozita kao privremeni depozit.

Promena depozitnog mesta ili depozitnog suda lan 408


Ako doe do promene depozitnog mesta, depozitni sud naredie dosadanjem depozitnom mestu da prenese depozit novom depozitnom mestu. U naredbi e se narediti da se depozitnom sudu dostavi izvod stanja depozita sa svim potrebnim zabelekama i drugim podacima koji su potrebni za odmeravanje trokova. Takva naredba se izdaje i onda kada doe do promena depozitnog suda, a depozitno mesto ostaje isto. U tom sluaju odredie se samo prenoenje depozita na novi depozitni sud.

Zabeleke ogranienja raspolaganja depozitima lan 409


Postojanje zabrana koje se odnose na izdavanje depozita ili obavljanje pojedinih pravnih poslova u vezi sa njima (zabrana otuivanja ili optereenja, pravo uivanja, ispunjenje naloga po testamentu i sl.) ili pojedinih poslova rukovanja koji se ponavljaju, evidentira se stavljanjem zabeleke crvenom hemijskom olovkom ili mastilom u odgovarajuoj kartici. O ovoj zabeleci obavestie se depozitno mesto radi upisa u svoju evidenciju. Za sve vreme dok na depozitu postoji zabeleka iz stava 1. ovog lana, depozitno mesto ne moe vriti poslove koji su u suprotnosti sa sadrajem zabeleke, dok drugim reenjem sud drukije ne odredi.

Popis depozita lan 410


Reenje izvrnog suda kojim se dozvoljava izvrenje popisa depozita dostavlja se depozitom sudu. Kada depozitni sud upie zabeleke depozitnog izvrenja u depozitnu karticu, naredie reenjem depozitnom mestu da izvreni popis zabelei u svojoj evidenciji kao zabranu izdavanja depozita.

Izdavanje depozita lan 411


Sudski depoziti izdaju se na osnovu reenja depozitnog suda.

Reenje iz stava 1. ovog lana sadri predmet izdavanja, porodino i roeno ime korisnika kome se depozit izdaje, naziv i broj depozita, kao i nain izvrenja reenja, sa napomenom da li je depozitna taksa plaena i za koje vreme, odnosno zakonski osnov osloboenja od plaanja takse. Primerak reenja koji je namenjen depozitnom mestu potpisuje nadleni sudija. Reenje se dostavlja depozitnom mestu preko ovlaenog radnika suda ili preporuenom potom.

lan 412
Depozitno mesto izdaje negotovinske depozite ovlaenim pravnim i fizikim licima po nalogu suda neposredno ili potom (vrednosnim pismom, odnosno paketom sa oznaenom vrednou koja se u njemu nalazi). Kada su predmet izdavanja dragocenosti, sud e po pravilu narediti depozitnom mestu da sudu na ijem podruju stanuje korisnik poalje omot sa dragocenostima, radi neposrednog uruenja, ili da ga vrati sudu radi neposrednog izdavanja stranci.

lan 413
Kada se iz zapeaenog omota izdaju pojedini predmeti sud nareuje posebnim reenjem, depozitnom mestu da mu se vrati zapeaeni omot. Ovako vraeni omot otvara se komisijski, a izdvojeni predmeti predaju korisniku uz potvrdu koja se ulae u predmet. Kada se dragocenosti delimino izdaju, u postojeem popisu obeleavaju se tekui brojevi izdvojenih predmeta sa napomenom kad su izdvojeni. Ovu konstataciju potpisuju lanovi komisije koja je izvrila izdavanje. Preostali predmeti, zajedno sa popisom ponovo se peate i vraaju depozitnom mestu novim reenjem suda radi stavljanja u depozit. Ako korisnik nije prisutan, tako da nije mogue neposredno izdavanje, odmah po prijemu omota, predmeti koji su bili u omotu primie se na privremeno uvanje u blagajnu suda, upisae se u odgovarajui dnevnik, a korisnik pozvati da depozit preuzme u odreenom roku. Kada korisnik stanuje izvan podruja depozitnog suda, predmet depozita dostavie se radi neposrednog uruenja sudu na ijem podruju korisnik ima svoje boravite.

Depoziti na uvanju kod drugih lica ili institucija lan 414

Ako je predmet sudskog depozita takav da usled posebnih svojstava ili veliine nije pogodan za uvanje u sudu, odredie se njegovo uvanje kod fizikog ili pravnog lica, odnosno institucije, kao uvara predmetnog depozita. Pre donoenja takvog reenja sud e zatraiti od predlagaa da poloi potreban predujam za podmirenje trokova uvanja i rukovanja. Pre nego to sud poveri predmet depozita odreenom uvaru radi uvanja izvrie popis i procenu depozita i o tome sastaviti zapisnik u tri primerka od kojih e se jedan uloiti u odgovarajui predmet, drugi predati uvaru zajedno sa predmetom depozita, a trei priloiti u dokumentaciju raunovodstva.

lan 415
uvar kome je poveren na uvanje depozit moe izdati depozit odreenom korisniku samo na osnovu reenja suda i na nain kako je u reenju odreeno. Reenjem kojim se odreuje izdavanje depozita utvrdie se trokovi koji su nastali usled uvanja depozita i ko je duan da ih naknadi, i odluiti o poloenom predujmu.

Postupak sa zastarelim depozitima lan 416


Ako korisnik depozita na poziv suda ne preuzme depozit, a istekne rok, sud e reenjem utvrditi da je pravo na izdavanje depozita zastarelo i da je predmet depozita postao dravna imovina i naloiti da se uplati na raun budetskih sredstava. U reenju kojim se odreuje izdavanje depozita i korisnik poziva da preuzme depozit, pored roka u kome bi depozit trebalo preuzeti, navee se pouka o pravnim posledicama ako depozit ne bude preuzet u roku u kome po zakonu zastareva pravo na njegovo izdavanje. Ako je iznos depozita koji bi korisnik trebalo da preuzme manji od etvorostrukog iznosa trokova pozivanja (potarina, koverat), nee se primenjivati postupak iz st. 1. i 2. ovog lana ve e predsednik naloiti da se sredstva uplate na raun budetskih sredstava.

lan 417
Poslovne knjige i ostale evidencije sudskog depozita ustrojavaju se i vode u skladu sa posebnim propisima.

4. Popis blagajne sudskog depozita lan 418


Sud je duan da izvri popis blagajne sudskog depozita, najkasnije do 15. januara tekue godine za prethodnu godinu.

Predsednik moe naloiti pregled i popis blagajne sudskog depozita u toku godine, ukoliko oceni da je to potrebno. Popis blagajne sudskog depozita izvrie se obavezno u sluaju primopredaje funkcije predsednika novom predsedniku.

XXI Glava PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE


lan 419
Vrilac funkcije predsednika 1. januara 2010. godine, obrazovae deurna vea i odrediti sudije i sudsko osoblje u pripravnosti za postupanje u predmetima koji se po odredbama zakona ili ovog poslovnika smatraju hitnim i naroito hitnim. Vrilac funkcije predsednika utvrdie godinji raspored poslova za 2010. godinu, do 6. januara 2010. godine, na nain predvien ovim poslovnikom.

lan 420
Vrilac funkcije predsednika, odredie najpre upisivanje i rasporeivanje u rad nereenih preuzetih predmeta koji su po zakonu hitni, naroito hitni ili u kojima su roita zakazana, vodei rauna o ravnomernom optereenju sudija.

lan 421
Prilikom rasporeivanja predmeta u novoosnovanim sudovima, predsednik e se starati da sudije budu ravnomerno optereene predmetima, posebno vodei rauna o starim predmetima, vremenu podnoenja inicijalnog akta, kao i drugim okolnostima od znaaja za rasporeivanje predmeta u skladu sa ovim poslovnikom.

lan 422
Predmeti koji su po ranijim propisima razvedeni kao reeni, odnosno po kojima mora da se postupa i posle 1. januara 2010. godine (redovni, vanredni pravni lekovi i sl.), posebno se evidentiraju, ukoliko u sudu ne postoji IKT. Na predmete preuzete 1. januara 2010. godine shodno e se primenjivati odredbe lana 124. ovog poslovnika.

lan 423
Vojni predmeti okrunih sudova, koji nisu reeni do 31. decembra 2009. godine, upisae se u odgovarajue upisnike vieg suda za krivinu materiju.

lan 424

Na omotu spisa, u predmetima preuzetim od 1. januara 2010. godine, promena suda, oznake i broja upisnika, izvrie se u skladu sa odredbama iz lana 168. ovog poslovnika.

lan 425
Danom stupanja na snagu ovog poslovnika prestaje da vai Sudski poslovnik ("Slubeni glasnik RS", br. 65/03, 115/05, 4/06 - ispravka i 50/06).

lan 426
Ovaj poslovnik stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije", a primenjivae se od 1. januara 2010. godine.

Samostalni lanovi Sudskog poslovnika o izmenama i dopunama Sudskog poslovnika


("Sl. glasnik RS", br. 70/2011)

lan 9
Predmeti koji nisu reeni zavee se u odgovarajui upisnik u skladu sa ovim poslovnikom.

lan 10
Ovaj sudski poslovnik stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije".