SADRŽAJ

1.1.1  1.1.2  1.1.3  1.1.4  1.1.5  1.1.6  1.1.7  1.1.8  1.1.9  1.1.10  1.1.11  1.1.12  Zaštita od prekomernih struja .......................................................................................................................... 2  Selektivnost zaštita u električnim instalacijama niskog napona ...................................................................... 4  Osigurači.......................................................................................................................................................... 6  Zaštita od električnog udara (osnovna podela) ................................................................................................ 9  Istovremena zaštita od direktnog i indirektnog dodira..................................................................................... 9  Zaštita od direktnog dodira delova pod naponom.......................................................................................... 12  Zaštita od indirektnog dodira delova pod naponom (osnovna podela) .......................................................... 14  TN sistemi ..................................................................................................................................................... 19  TT sistemi ...................................................................................................................................................... 21  IT sistemi .................................................................................................................................................. 22  Primena zaštitnog uređaja diferencijalne struje (ZUDS) .......................................................................... 24  Izjednačenje potencijala ............................................................................................................................ 28 

1

1.1.1

Zaštita od prekomernih struja

Provodnici pod naponom moraju biti zaštićeni jednim ili sa više uređaja za automatski prekid napajanja u slučaju preopterećenja i kratkog spoja, osim u slučajevima gde prekomerna struja ne može biti veća od podnosive struje provodnika (npr. određeni transformatori za zvonca, transformatori za zavarivanje i sl). Koristi se više tipova zaštitnih uređaja, i to: 1. Uređaji koji obezbeđuju zaštitu od struje preopterećenja i od struje kratkog spoja. Ovi zaštitni uređaji moraju da prekinu svaku prekomernu struju do očekivane struje kratkog spoja u tački gde je uređaj instaliran. Takvi zaštitni uređaji mogu biti: (1) prekidači koji sadrže prekostrujni okidač, (2) prekidači u kombinaciji sa osiguračima i (3) osigurači tipa gI i gII. 2. Uređaji koji obezbeđuju zaštitu od struje preopterećenja. To su zaštitni uređaji sa inverznim kašnjenjem čija moć prekidanja može biti ispod vrednosti očekivane struje kratkog spoja u tački u kojoj je uređaj instaliran. 3. Uređaji koji obezbeđuju zaštitu samo od struje kratkog spoja. Ovi uređaji mogu biti instalirani tamo gde se zaštita od preopterećenja postiže na drugi način, ili gde nije obavezna zaštita od preopterećenja. Ovi uređaji moraju da prekidaju struju kratkog spoja od očekivane struje kratkog spoja. Takvi uređaji mogu biti: (1) prekidači sa prekostrujnim okidačem i (2) osigurači. Zahtevi koji se odnose na obezbeđenje zaštite od prekomernih struja u električnim instalacijama u zgradama izloženi su u standardima JUS N.B2.743:1988 i JUS N.B2.743/1:1988, i to su: a) Zahtevi za zaštitu od struje preopterećenja Zaštitni uređaji moraju biti predviđeni da prekidaju svaku struju preopterećenja koja protiče provodnicima pre nego što prouzrokuje povišenje temperature štetno za izolaciju, spojeve, stezaljke ili okolinu. Radna karakteristika uređaja koji štiti električni vod od preopterećenja, mora da ispuni sledeća dva uslova: 1. IB ≤ In ≤ IZ 2. I2 ≤ 1,45 IZ gde su: IB - struja za koju je strujno kolo projektovano; In - nazivna struja zaštitnog uređaja; IZ - trajno podnosiva struja provodnika ili kabla. Ako isti zaštitni uređaj štiti nekoliko provodnika spojenih paralelno, vrednost (IZ) je suma trajno podnosivih struja različitih provodnika. I2 - struja koja određuje pouzdano delovanje zaštitnog uređaja. U praksi se uzima da je (I2) jednako: - radnoj struji u toku utvrđenog vremena za prekidače; - struji osigurača u toku utvrđenog vremena za osigurače tipa gI; - 0,9 puta struja osigurača u toku utvrđenog vremena za osigurače tipa gII. NAPOMENA: Faktor 0,9 uzima u obzir uticaj razlika uslova ispitivanja između osigurača tipa gI i gII (topljivi umetak), s obzirom na to da se ovi poslednji ispituju u običnom ispitnom uređaju gde su mogućnosti hlađenja bolje.. Kao što je rečeno, prema standardu JUS N.B2.752:1988, trajno podnosiva struja provodnika ili kabla dobija se na bazi trajno dozvoljene struje kabla (Itr doz), uz korekcije određenim faktorima, tj:

2

IZ = kΘ kλ kn Itr doz gde je: Itr doz kΘ kλ kn - trajno dozvoljena struja kabla, tablični podatak (tabela 2.14 i 2.15); - korekcioni faktor za temperaturu (tabela 2.11); - korekcioni faktor za termičku otpornost tla (tabela 2.12); - korekcioni faktor za grupno položena strujna kola (tabela 2.16); b) Zahtevi za zaštitu od struja kratkih spojeva Zaštitni uređaji moraju obezbediti prekidanje struje kratkog spoja koja protiče kroz provodnike strujnog kola pre nego što takva struja prouzrokuje opasnost od toplotnih i mehaničkih dejstava u provodnicima i spojevima. Svaki zaštitni uređaj od kratkog spoja mora zadovoljiti sledeće uslove: - Moć prekidanja ne sme biti manja od očekivane struje kratkog spoja na mestu postavljanja, osim ako je postavljen drugi zaštitni uređaj koji ima potrebnu moć prekidanja na strani napajanja. U tom slučaju, karakteristike uređaja se moraju tako podesiti da energija koja se propušta preko ta dva uređaja ne prelazi vrednost koju uređaj postavljen na strani opterećenja i provodnika koji se štite pomoću tih uređaja može podneti bez oštećenja. NAPOMENA: Prema Pravilniku o tehničkim merama za elektroenergetske instalacije u industriji (“Sl. list SFRJ”, br. 2/1973) koji je van snage, tip topljivih osigurača i elektromagnetskih okidača treba odabrati prema veličini struje kratkog spoja, koja sme iznositi najviše osmostruku do desetostruku vrednost termičkog okidača, zavisno od temperature okoline. Ako struja kratkog spoja ima veću vrednost, treba upotrebiti zaštitni prekidač veće snage. - Svaka struja kratkog spoja koja se pojavi u bilo kojoj tački strujnog kola mora biti prekinutau okviru onog vremena koje dovodi provodnike do dozvoljene granične temperature. Za kratke spojeve koji traju do 5s, vreme (t) u kojem data struja kratkog spoja podiže temperaturu provodnika od najviše dozvoljene temperature u normalnom radu (ΘZ) do granične temperature (Θ0), približno se izračunava formulom: S t=k I gde su: t - trajanje (s); S - presek (mm2); I - efektivna vrednost stvarne struje kratkog spoja (A); k - faktor čija vrednost zavisi od vrste materijala provodnika, izolacije i ostalih delova i početne i krajnje temperature (tab. 2.37). Tabela 2.37. Vrednosti faktora k Vrednosti faktora k Materijal 115 Bakarni provodnik sa PVC izolacijom 135 Bakarni provodnik sa gumom, butil-gumom, umrežene polietilenom i etilen-propilen-gumom 74 Aluminijumski provodnik sa PVC izolacijom 87 Aluminijumski provodnik sa gumom, butil-gumom, umrežene polietilenom i etilen-propilen-gumom 115 Spojevi lemljeni kalajnim lemom kod bakarnih provodnika, koji odgovaraju temperaturi od 160ºC 3

5) Selektivnost dva ili više zaštitnih uređaja diferencijalne struje struje (ZUDS) može se ostvariti izborom i postavljanjem ZUDS-a koji isključuje sa napajanja samo delove instalacije koji se nalaze neposredno iza posmatranog ZUDS-a. JUS N. i to u odnosu 3:1.741:1989.1s) gde je asimetrija struja znatna. 1. 4 . tj. 4) Selektivnost između dva automatska instalaciona prekidača i/ili prekidača ilustruju slike 2. Ovo važi za tipove osigurača G prema JUS N.E5.B2. 2) Selektivnost između dva osigurača za zaštitu provodnika i kablova postiže se kada je nazivna struja (In) većeg osigurača 1. tj.23. 3) Selektivnost između instalacionog automatskog prekidača i osigurača postiže se kada je vreme isključenja instalacionog automatskog prekidača manje od vremena topljenja osigurača vezanog na red. Selektivnost zaštite od preopterećenja i od kratkog spoja može se definisati kao sposobnost zaštitnog uređaja prekomerne struje da prekine strujno kolo u kome se razvio kvar bez uticaja na ispravna strujna kola istog sistema. IΔnoA.22 i 2. gole provodnike i provodnike sa mineralnom izolacijom. IΔnoB.B2.B2. Slika 2. Delimično je obrađeno u standardima JUS N. za uređaje za ograničavanje struje mora biti zadovoljen uslov k2S2 > I2t.24 prikazuje ukupnu selektivnost pod sledećim uslovima: a) karakteristika vreme-struja nedelovanja ZUDS-a (B) mora biti iznad karakteristike vremena delovanja ZUDS-a (A). To znači da proizvod (k2S2) mora biti veći od vrednosti propuštene energije (I2t) navedene od strane proizvođača zaštitnih uređaja. rasklopni uređaj se mora izabrati tako da se postigne puna selektivnost. 53/1988 i 54/1988).6 In manjeg.210:1990 (odnosno L prema DIN VDE 0636. br. Za sada ovom problemu nije posvećena dovoljna pažnja.NAPOMENA: Vrednosti za k nisu definisane za: male provodnike (preseka manjeg od 10mm2). Ovde su takođe vrednosti propuštene energije (I2t) prekidača bitne za određivanje selektivnosti. u delu 21:1984). 2. Za vrlo kratko trajanje (< 0. list SFRJ”.774:1991 i JUS N. kao i Pravilniku o tehničkim normativima za električne instalacije niskog napona (“Sl. mora biti veća od nazivne diferencijalne struje nedelovanja ZUDS-a.21). trajanje kratkog spoja preko 5s. a tromi za jedan stepen. koji se koriste za zaštitu provodnika i kablova.743:1988. b) nazivna diferencijalna struja nedelovanja ZUDS-a (B).1.2 Selektivnost zaštita u električnim instalacijama niskog napona Prilikom postavljanja više od jednog rasklopnog aparata u jednom strujnom kolu ili na različitim nivoima u krajnjem strujnom kolu. Vrednost energije (I2t) prekidača i energija (I2t) topljenja osigurača su bitni činioci u određivanju selektivnosti (sl. U praksi se koriste sledeća pravila: 1) Za obezbeđivanje selektivnosti potrebno je da brzi osigurači budu stepenovani za dva stepena. druge vrste spojeva provodnika. i to za osigurače sa In > 16A.

Icu – nazivna najveća moć prekidanja struje kratkog spoja (engl. i to: . a pod uslovima kratkog spoja. C – radna karakteristika prekidača Prema IEC 947-2:1991 definiše se da li je automatski prekidač predviđen za ostvarenje selektivnosti ili ne i to sa određenim vremenskim zakašnjenjem u odnosu na druge prekidače vezane na red na strani opterećenja. 5 . Rated Ultimate Short-circuit Breaking Capacity).2. tj. Karakteristika vreme-struja i (I2t) – struja. Selektivnost dva instalaciona automatska prekidača . predviđeni za selektivnost u uslovima kratkog spoja. Takeover Current). I – očekivana struja kratkog spoja. Selectivity Limit Current). A – karakteristika topljenja osigurača.22. B – radna karakteristika topljivog osigurača.kategorija upotrebe B: prekidači koji su specijalno namenjeni za selektivnost u uslovima kratkog spoja u odnosu na druge zaštitne uređaje od kratkog spoja koji su vezani na red na strani opterećenja. IS – granična struja selektivnosti (engl.kategorija upotrebe A: prekidači koji nisu specijalno namenjeni za selektivnost u uslovima kratkog spoja u odnosu na druge zaštitne uređaje od kratkog spoja koji su vezani na red na strani opterećenja. 1. sa namernim zakašnjenjem koje može biti sa podešavanjem.1. Takvi prekidači imaju naznačenu kratkotrajnu podnosivu struju (nazivnu moć prekidanja). IB – struja preuzimanja (engl. tj. bez namernog zakašnjenja predviđenog za selektivnost u uslovima kratkog spoja i stoga bez naznačene kratkotrajne podnosive struje (nazivne moći prekidanja).1 Slika 2.Slika 2.21.

rastavljači sa prekidanjem u vazduhu i kombinacije osigurača niskog napona – prema JUS N. Ukupna selektivnost dva ZUDS-a 1. Selektivnost dva prekidača Slika 2.E5. To znači da nazivni napon topljivog umetka može biti različit (veći) od nazivnog napona držača osigurača u kojem će topljivi umetak biti upotrebljen. Standard se odnosi i na topljive umetke namenjene za upotrebu u kombinacijama osigurač-sklopka (niskonaponske sklopke sa prekidanjem u vazduhu. Nazivni napon.1.012:1982).38. Standardne vrednosti nazivnih napona pobrojane su u tabeli 2.210:1990.1.K5.1.3 Osigurači Opšti tehnički uslovi za niskonaponske topljive osigurače nalaze se u standardu JUS N. Nazivni naponi osigurača Nazivni naponi za osigurače naizmenične struje Niz I (JUS N.3.23. Osnovne nazivne karakteristike osigurača su sledeće: 1. Slika 2. Nazivni napon osigurača je najniža vrednost nazivnog napona njegovih delova (držač osigurača.001:1989) (V) Niz II (IEC 38:1983) (V) – – – 120 Nazivni naponi za osigurače jednosmerne struje (V) 110 125 6 .1.24.38.A2.1 Tabela 2. topljivi umetak).

39. 7 . Karakteristika vreme-struja.2 Tabela 2. one se mogu odabrati iz niza R10 prema stabdardu JUS N. Slika 2. ona se može odabrati iz niza R20 prema standardu JUS N. Nazivna struja držača osigurača mora biti izabrana iz niza nazivnih struja topljivih umetaka ako nije drugačije navedeno u posebnim standardima za određenu vrstu osigurača. Primeri karakteristika vreme-struja vide se na slikama 2. kao i. podrazumeva se da se karakteristike odnose na temperaturu okolnog vazduha od 20ºC. Karakteristika vreme-struja topljivog umetka zavisi od konstrukcije. za određeni topljivi umetak.A0.1. Nazivna struja topljivog umetka i držača osigurača.– 220 (230) – 380 (400) 500 660 (690) – 208 240 277 415 480 600 – 220 250 440 460 500 600 750 2.A0. 2. Nazivne struje osigurača Niz nazivnih struja osigurača (A) 2 – 4 – 6 – 8 – 10 – 12 – 16 – 20 – 25 – 32 – 40 – 50 – 63 – 80 – 100 125 – 160 – 200 – 250 – 315 – 400 – 500 – 630 – 800 – 1000 – 1250 NAPOMENE: 1. 3.1s.25 i 2. Struja se predstavlja na apscisi. Karakteristika vreme-struja daje se za trajanje topljenja duže od 0. od temperature okolnog vazduha i uslova hlađenja. a vreme na ordinati.001:1983.26. Ako je u posebnim slučajevima potrebno izabrati međuvrednost.39. Ako se ukaže potreba za nižim ili višim vrednostima.25.3. Nazivna struja topljivog umetka mora predstavljati jednu od vrednosti navedenih u tabeli 2.1. Karakteristika vreme-struja gG osigurača za opštu upotrebu sa punim područjem prema IEC 269-2-10:1987 1. Ukoliko nije navedeno. Za obe koordinate koristi se logaritamska podela.001:1983.

53/1988 i 54/1988). Slika 2. Karakteristika vreme-struja gL osigurača visoke prekidne moći za zaštitu kablova i provodnika prema DIN VDE 0636. Konvencionalna vremena i konvencionalne struje nalaze se u tabeli 2. Pri tome razlikuje se: (1) konvencionalna struja netopljenja (Inf) – utvrđena vrednost struje koju topljivi umetak može da podnese tokom utvrđenog (konvencionalnog) vremena bez topljenja.26.25 In 1.U vezi sa delovanjem topljivog umetka definišu se: konvencionalno vreme i konvencionalna struja.25 In 63 < In ≤ 160 2 160 < In ≤ 400 3 400 < In 4 NAPOMENA: *) Vrednosti za nazivne struje manje od 16A nisu utvrđene. list SFRJ”.40. Vrednosti najmanje nazivne moći prekidanja utvrđene su u posebnim standardima za određenu vrestu osigurača. Nazivna moć prekidanja topljivog umetka je vrednost (efektivna za naizmeničnu struju) očekivane struje koju osigurač može da prekine za dati napon pod određenim uslovima. Konvencionalna vremena i konvencionalne struje za topljive umetke tipa “gG” Nazivna struja In Konvencionalno Konvencionalna struja (A) vreme (h) Topljenja If Topljenja If *) *) In < 16 1 16 ≤ In ≤ 63 1 1.40. i (2) konvencionalna struja topljenja (If) – utvrđena vrednost struje koja izaziva delovanje topljivog umetka tokom utvrđenog (konvencionalnog) vremena.Osigurač se ne sme postavljati u neutralni provodnik jednofaznih ili višefaznih strujnih kola. Nazivnu moć prekidanja daje proizvođač u odnosu na nazivni napon. Nazivna moć prekidanja topljivog umetka. 8 . u delu 21:1984 Tabela 2. br. 4. Prema odredbama Pravilnika o tehničkim normativima za električne instalacije niskog napona (“Sl. pri ugradnji osigurača mora se voditi računa o sledećem: .

741:1989. jer je to u osnovi primena malih napona (malih snaga).*) . osigurač kao zaštitni uređaj od prekomerne struje i/ili uređaj za zaštitu od preopterećenja. a koji su određivali dodatne uslove za ugradnju osigurača u slučaju smanjenja preseka provodnika: 1. koji služi i kao zaštita od indirektnog dodira automatskim isključivanjem napajanja.. dok osigurač na početku provodnika većeg preseka štiti od kratkog spoja. istovremena zaštita od direktnog i indirektnog dodira izvodi se pomoću sledećih sistema (sl.5 Istovremena zaštita od direktnog i indirektnog dodira Primenom istovremene zaštite od direktnog i indirektnog dodira ne ugrožava se čovečiji život ni pri direktnom dodiru delova pod naponom ni pri kvaru u izolaciji. .FELV (engl. 2. 2.istovremene zaštite od direktnog i indirektnog dodira.zaštite od direktnog dodira. Protective Extra Low Voltage).5% U ovom slučaju osigurač ugrađen na kraju provodnika štiti od preopterećenja.PELV (uzemljeni bezbednosno mali napon. istovremena zaštita od direktnog i indirektnog dodira ipak ima ograničenu upotrebu u elektroenergetici. uzemljena strujna kola). Safety Extra Low Voltage). NAPOMENA: Nazivi za sisteme koji obezbeđuju istovremenu zaštitu od direktnog i indirektnog dodira imaju korene u izrazima na engleskom jeziku: . odnosno. to je najekonomičnije rešenje. osim ako uređaj za zaštitu od preopterećenja postavljen ispred tog mesta ne obezbeđuje zahtevanu zaštitu.Ogranci od kablovskih i nadzemnih niskonaponskih mreža osiguravaju se pri ulasku u zgradu.pri kratkom spoju između dva provodnika na mestu ugradnje prethodnog i jačeg osigurača mora teći struja koja je najmanje 15 puta veća od nazivne struje topljivog umetka tog osigurača. 1.4 Zaštita od električnog udara (osnovna podela) Prema standardu JUS N.U TN sistemima napajanja. .35): . Međutim. Osigurač koji treba da štiti provodnik smanjenog preseka može se postaviti na udaljenost više od 1m od mesta odvajanja ako su ispunjeni sledeći uslovi: .741:1989.U IT sistemima napajanja.PELV (engl. NAPOMENA: U Pravilniku o tehničkim normativima za električne instalacije niskog napona (“Sl. zaštita od električnog udara postiže se primenom odgovarajućih mera: . br. Na prvi pogled. 35/1974 i 13/1978) koji su sada van snage.1. . br. . .1. 43/1996.pad napona do jačeg osigurača ne sme prelaziti 3. Prema standardu JUS N.B2.zaštite od indirektnog dodira. . . 9 . Osigurač koji treba da štiti provodnik smanjenog preseka može se postaviti na udaljenosti od 1m od mesta odvajanja. .B2. list SFRJ”. 1. Functional Extra Low Voltage).FELV (mali radni napon). osigurač kao uređaj za zaštitu od preopterećenja.SELV (engl. Pri tome nazivna struja topljivog umetka prethodnog osigurača treba da je najmanje 3 stepena veća nego što bi to odgovaralo provodniku smanjenog preseka. 53/1988 i 54/1988) nije definisano šta to znači da osigurač “postavljen ispred tog mesta obezbeđuje zahtevanu zaštitu”. mora se postavljati na početku svakog strujnog kola. kada su izloženi delovi međusobno povezani pri pojavi druge greške.SELV (bezbednosno mali napon i neuzemljena strujna kola). mora se postavljati na početku svakog strujnog kola. kao i na svim mestima na kojima se smanjuje presek provodnika. osim ako uređaj za zaštitu od kratkog spoja i/ili uređaj za zaštitu od preopterećenja postavljen ispred tog mesta ne obezbeđuje zahtevanu zaštitu. list SFRJ”. Zbog toga se često u praksi primenjuju odredbe iz Tehničkih propisa za izvođenje elektroenergetskih instalacija u zgradama (“Sl. kao i na svim mestima na kojima se smanjuje presek provodnika.

B2.2s) opadne na dozvoljene il iniže vrednosti.702:1984. 3. Provodnici svakog strujnog kola SELV i PELV sistema po pravilu se fizički odvajaju od svih provodnika drugih strujnih kola.pokretni izvori napajanja kao što su bezbednosni transformatori za odvajanje ili dizelgeneratori moraju se izabrati i postaviti u skladu sa zahtevima za zaštitu upotrebom opreme klase II ili ekvivalentnom izolacijom. to je napon: U ≤ 50V naizmeničnog.izvor napajanja koji pruža isti stepen bezbednosti kao i bezbednosni izolacioni transformator (npr. . bez uzemljenja PE E Ne mora biti bezbednosni izvor. . Prikaz upotrebe strujnih kola SELV. 2. pomoću sistema SELV i PELV. PELV i FELV (Napomena: na slici nisu prikazani zaštitni uređaji) 1. . .H8. i u slučaju unutrašnjeg kvara. spoj sa zemljom dozvoljen L1 L2 L3 N PE Bezbednosni transformator za odvajanje ili ekvivalentan izvor. Moraju se preduzeti mere da električno odvajanje bude ekvivalentno onome koje postoji između primara i sekundara bezbednosnog transformatora za odvajanje. motor-generator sa namotajima koji imaju ekvivalentnu izolaciju). Nazivni napon ne može da prekorači gornju granicu opsega I napona električnih instalacija u zgradama.35.električni izvor (baterije ili akumulatori) ili drugi nezavisni izvor koji ne zavisi od strujnih kola viših napona (npr.elektronski uređaji kod kojih su preduzete mere da. odnosno U ≤ 120V jednosmernog napona).provodnici svakog strujnog kola SELV i PELV sistema moraju se postavljati u nemetalni plašt koji služi kao dopuna njihovoj osnovnoj izolaciji. U ≤ 50V naizmeničnog. Viši iznosi napona su ipak dozvoljeni ako je osigurano da u slučaju direktnog ili indirektnog dodira napona na izlaznim stezaljkama bez kašnjenja (< 0.Istovremena zaštita od direktnog i indirektnog dodira. 10 . Strujna kola izvedena prema sledećim uslovima: Delovi pod naponom strujnih kola bezbednosno malog napona (SELV) i uzemljenog bezbednosno malog napona (PELV) moraju biti električki odvojeni od strujnih kola viših napona.010:1987). tj: . Izvor napajanja je jedan od bezbednosnih izvora. dizel-generatori).bezbednosni transformator za odvajanje (prema standardu JUS N. Prema standardu JUS N. ostvaruje se kada su ispunjeni sledeći uslovi: Bezbednosni transformator za odvajanje ili ekvivalentan izvor. odnosno U ≤ 120V jednosmernog napona. napon na izlaznim stezaljkama ne prekorači granicu opsega I (tj. spoj sa zemljom dozvoljen PE E FELV SELV PELV Oprema klase III Strujno kolo PELV Strujno kolo FELV Slika 2. Gde ovo nije moguće zahteva se jedan od sledećih uslova: .

zemljom. osim onih gde priroda električne opreme zahteva da su nerazdvojivo povezani sa stranim provodnim delovima. Posebni uslovi za SELV . . 11 . U ≤ 50V naizmeničnog.priključnice moraju sprečavati uvlačenje utikača koji su predviđeni za druge sisteme napona. NAPOMENA: Ovi uslovi se mogu sresti npr.Kada je nazivni napon strujnog kola viši od 25V efektivnog naizmeničnog napona ili 60V jednosmernog napona bez naizmenične komponente. kada se oprema koristi samo u suvim uslovima igde se ne očekuje velika površina dodira sa ljudskim telom.izolacijom koja izdržava ispitni napon od 500V efektivne vrednosti naizmenične struje u vremenu od 1min.25V efektivne vrednosti naizmenične struje ili 60V jednosmerne struje bez talasnosti. . Posebni uslovi za PELV Zaštita od direktnog dodira može se obezbediti: . ne sme se izvesti zaštita od direktnog dodira. moraju se preduzeti dopunske mere. . daljinski upravljane sklopke.pregradama i kućištima koji obezbeđuju najmanje stepen zaštite IP 2X. . pod uslovom da ovi delovi ne mogu doći pod napon koji prekoračuje granice nazivnog napona I (tj. kontaktori). zbog rada uređaja. . Zaštita od direktnog dodira mora se obezbediti: . . Priključnice i utikači strujnih kola SELV i PELV sistema moraju zadovoljavati sledeće zahteve: .priključnice ne smeju imati kontakt za zaštitni provodnik.pregradama i kućištima koji obezbeđuju najmanje stepen zaštite IP 2X. Posebni uslovi za FELV Sistem FELV uglavnom se koristi za telekomunikaciona strujna kola.utikači ne smeju ulaziti u priključnice napajanja iz drugih sistema napona. u strujnim kolima koja sadrže opremu (kao što su transformator.stranim provodnim delovima. . 4.višežilni kabl ili snop provodnika mogu sadržati strujna kola različitih napona pd uslovom da provodnici strujnih kola SELV i PELV sistema budu izolovani pojedinačno i skupno. Zaštita od direktnog dodira (u skladu sa prethodno navedenim uslovima) nije neophodna ako je oprema u zoni uticaja izjednačenja potencijala i ako nazivni napon ne prelazi: .6V efektivne vrednosti naizmenične struje ili 15V jednosmerne struje bez talasnosti u svim drugim slučajevima.Izloženi provodni delovi ne smeju se namerno spajati sa: . . . 5. gde nije neophodan SELV ili PELV. čija je izolacija nedovoljna u odnosu na strujna kola višeg napona.pregradama i kućištima tako da obezbeđuju stepen zaštite najmanje IP 2X. Kada nazivni napon nije veći od 25V efektivne vrednosti naizmenične struje ili 60V jednosmerne bez naizmenične komponente (bez talasnosti). a pri tom nisu zadovoljeni zahtevi zaštite bezbednosno malim naponom (SELV) i uzemljenim bezbednosno malim naponom (PELV). .izolacijom koja izdržava ispitni napon od 500V efektivne vrednosti naizmenične struje u vremenu od 1min.provodnici strujnih kola različitih napona moraju biti odvojeni pomoću uzemljenog metalnog ekrana ili uzemljenog metalnog plašta. odnosno U ≤ 120V jednosmernog napona).zaštitnim provodnicima ili izloženim provodnim delovima drugog sistema. Uslovi za mali radni napon (FELV) su sledeći: Ako su. 6.Delovi pod naponom strujnih kola SELV sistema ne smeju biti spojeni sa zemljom ili sa delovima pod naponom ili zaštitnim provodnicima koji čine deo drugih strujnih kola. relej. osim ako se posebnim standardom za specijalne instalacije ne zahteva.. odnosno U ≤ 120V jednosmernog napona). da bi se obezbedila istovremena zaštita od direktnog i indirektnog dodira. upotrebljeni iz opsega I (U ≤ 50V naizmeničnog. zaštita od direktnog dodira mora se obezbediti: . prema uslovima za najveći napon.

zaštita od direktnog dodira delova pod naponom obuhvata sledeće mere: . električne ili toplotne uticaje kojima oprema može biti izložena u radu. Ovo ne sprečava povezivanje provodnika pod naponom strujnog kola malog radnog napona sa zaštitnim provodnikom primarnog strujnog kola.ili povezivanjem izloženih provodnih delova malog radnog napona sa neuzemljenim provodnikom za izjednačenje potencijala primarnog strujnog kola (u ovom slučaju u primarnom strujnom kolu primenjuje se zaštita električnim odvajanjem). kao i da utikači drugih strujnih kola ne mogu biti utaknuti u priključnice za mali radni napon. Kada je potebno ukloniti pregradu. to mora biti moguće samo na jedna od sledećih načina: .zaštita postavljenjem van dohvata ruke (sprečavaju slučajan dodir delova pod naponom). hemijske. Za fabrički izrađenu opremu izolacija mora odgovarati jugoslovenskim standardima za tu vrstu opreme..ili povezivanjem izloženih provodnih delova opreme malog radnog napona na zaštitni provodnik primarnog strujnog kola. moraju imati stepen zaštite najmanje IP 4X. Delovi pod naponom moraju biti potpuno pokriveni izolacijom koja se može ukloniti samo njenim razaranjem. .741:1989. uzimajući u obzir odgovarajuće spoljašnje uticaje. Utikači i priključnice za mali radni napon moraju biti takvi da je nemoguće utaknuti utikač strujnog kola za mali radni napon u priključnicu napajanu drugim naponima. Kada se izolacija postavlja za vreme izvođenja instalacije. Pregrade i kućišta moraju biti sigurno učvršćeni i dovoljno čvrsti i trajni da bi održali zahtevani stepen zaštite i odgovarajući razmak od delova pod naponom pod uslovima normalnog rada. .mora se postaviti upozorenje da su delovi pristupačni kroz otvor pod naponom i da se ne smeju dodirivati. 2. Pregrade ili kućišta čije su gornje vodoravne površine pristupačne. Zaštita pregradama ili kućištima Delovi pod naponom moraju biti zatvoreni ili pregrađeni tako da obezbeđuju stepen zaštite najmanje IP 2X. odgovarajućim ispitivanjima mora se proveriti da je kvalitet izolacije kao kod slične opreme proizvedene u fabrici.B2. izolacija neprovodnih pristupačnih delova opreme mora biti ojačana tokom postavljanja tako da može da izdrži ispitni napon 1. .moraju biti preduzete odgovarajuće mere da se spreči slučajan dodir delova pod naponom. Međutim.zaštita preprekama (sprečavaju slučajan dodir delova pod naponom). 12 .5kV efektivne vrednosti naizmenične struje u trajanju od 1min. 1. ako izolacija opreme koja čini sastavni deo strujnog kola FELV sistema ne izdrži minimalni zahtevani ispitni napon za primarno strujno kolo.zaštita pregradama ili kućištima (sprečavaju svaki dodir delova pod naponom). priključnice ili osigurači ili za ispravan rad električne opreme: . uz uslov da je to primarno strujno kolo zaštićeno automatskim isključenjem napajanja. 1. otvoriti kućište ili odstraniti delove kućišta. lakovi.zaštita delova pod naponom izolovanjem (sprečavaju svaki dodir delova pod naponom). .E3.dopunska zaštita pomoću zaštitnih uređaja diferencijalne struje (ZUDS). .605:1966.pomoću ključa ili alata. rešeno u standardu JUS N. kao što je to npr. . emajl i slični proizvodi ne smatraju se dovoljnom izolacijom u pogledu zaštite od direktnog dodira. Zaštita od indirektnog dodira mora se obezbediti: . Zaštita delova pod naponom izolovanjem Uloga zaštitnog izolovanja je da spreči svaki dodir sa delovima pod naponom električne instalacije. Ako su potrebni otvori veći od otvora koji se dopuštaju za IP 2X radi zamene delova kao što su sijalična grla.odgovarajućom izolacijom koja se zahteva za minimalni napon primarnog strujnog kola.6 Zaštita od direktnog dodira delova pod naponom Prema standardu JUS N. Kod druge opreme izolacija mora biti izrađena tako da trajno izdrži mehaničke. Boje.1.

prostor dohvata ruke počinje od te prepreke. samo je dopuna druge mere zaštite od direktnog dodira u slučaju otkazivanja drugih mera zaštite. Prepreke se uklanjaju bez upotrebe alata ili ključa. Zaštita preprekama (pregradama. 5. ali moraju biti tako pričvršćene. 3) 40mm. pregradama od lima) delova pod naponom. 4) 15mm. . list SFRJ”. čija su izolaciona svojstva ispitana i zadovoljavaju propisane uslove. zaštitnom letvom. U vertikalnom pravcu prostor dohvata ruke je 2. Ako je prostor u kome se zadržava ili kreće osoblje ograničen u horizontalnom pravcu nekom preprekom (npr. mrežom) koja predstavlja stepen zaštite ispd IP 2X. 13 . Izuzetno. prečagama. ako se koristi puni lim debljine najmanje 1mm. Zaštita preprekama Prepreke moraju da spreče: .. a nalaze se pod niskim naponom. mora iznositi najmanje: 1) 200mm. Dopunska zaštita pomoću zaštitinih uređaja diferencijalne struje (ZUDS) Upotreba zaštitnog uređaja diferencijalne struje čija nazivna vrednost diferencijalne struje delovanja iznosi najviše 30mA. 2) 100mm. s tim da se napajanje ponovo može uspostaviti samo posle njihovog ponovnog uspostavljanja. 3. 2. vodeći računa o dimenzijama tih elemenata. Prema Pravilniku o zaštiti niskonaponskih mreža i pripadajućih transformatorskih stanica (“Sl.posle isključenja napajanja delova pod naponom koji su zaštićeni ovim pregradama ili kućištima. 13/1978). NAPOMENA: Pod prostorom dohvata ruke podrazumeva se oblast dodira golim rukama bez posredstva pomoćnih sredstava. da se spreči njihovo slučajno uklanjanje.5m (počev od površine S na kojoj se zadržava ili kreće osoblje). Dva dela smatraju se istovremeno pristupačnim ako su međusobno udaljeni manje od 2. 4.slučajan dodir sa delovima pod naponom za vreme rada na opremi pod naponom pri redovnom radu. bez obzira na međuprepreke čiji je stepen zaštite ispod IP 2X. mrežom.slučajan fizički pristup delovima pod naponom. .5m. (sl. br. Korišćenje isključivo takvih uređaja nije kompletna mera zaštite i ne može se primenjivati umesto zaštitnih mera 1 ÷ 4. ako se koriste prečage (samo u električnim pogonskim i zatvorenim električnim pogonskim prostorijama). prethodno utvrđena rastojanja moraju biti povećana. dozvoljeni su i manji razmaci u prefabrikovanim postrojenjima. takođe se primenjuje u trafostanicama. ako se koriste krute mreže otvora do 20mm sa prečnikom žice najmanje 2mm. razmak između prepreka i delova koji su postavljeni iza tih prepreka. a koja može biti uklonjena samo pomoću ključa ili alata. ako se koriste mreže otvora 20 do 60mm. U prostorijama gde se rukuje provodnim elementima velikih dužina. Zaštita postavljanjem van dohvata ruke Istovremeno pristupačni delovi koji su na različitim potencijalima ne smeju se nalaziti unutar prostora dohvata ruke.36).ako se umetne druga pregrada koja obezbeđuje stepen zaštite najmanje IP 2X i sprečava svaki dodir sa delovima pod naponom. ogradom.

.75m Slika 2. 2.38. Ova mera zaštite zahteva neophodnost koordinacije između tipa razvodnog sistema. Mere zaštite u zavisnosti od primenjenog tipa razvodnog sistema .40).zaštitu lokalnim izjednačenjem potecijala. 2. . Izloženi provodni delovi moraju se spojiti sa zaštitnim provodnikom pod specifičnim uslovima za svaki tip razvodnog sistema.TT sistem (sl. .IT sistem (sl.zaštitu električnim odvajanjem. 2. Glavno izjednačenje potencijala. . opšti principi zaštite automatskim isključenjem napajanja su sledeći: su: Tip razvodnog sistema.B2.zaštitu postavljanjem u neprovodne prostorije. Istovremeno pristupačni izoženi provodni delovi moraju moraju se spojiti na isti sistem uzemljenja pojedinačno. zaštita od indirektnog dodira delova pod naponom obuhvata sledeće mere: .741:1989.39 i 2.741:1989. Prostor dohvata ruke.50m S 1. 25 m 0.36.1.zaštitu automatskim isključenjem napajanja.41). U svakoj zgradi provodnik glavnog izjednačenja potencijala mora međusobno povezati sledeće provodne delove: 14 m 25 1. automatsko isključenje napajanja ima cilj da spreči nastajanje napona dodira takve vrednosti i u takvom trajanju da ne predstavlja opasnost u smislu štetnog fiziološkog dejstva (IEC 479-1:1985).2.zaštitu upotrebom uređaja II klase ili odgovarajućom izolacijom.B2.7 Zaštita od indirektnog dodira delova pod naponom (osnovna podela) Prema standardu JUS N.TN sistem (sl. Uzemljenje. Prema standardu JUS N. 2. . 1. u grupama ili skupno. Zaštita automatskim isključenjem napajanja U slučaju kvara u izolaciji. S – površina nakojoj se nalazi ili kreće osoblje 1. karakteristike zaštitnog provodnika i uređaja za zaštitu.42). . S Granica prostora dohvata ruke .

mora se primeniti lokalno izjednačenje potencijala poznato kao dopunsko izjednačenje potencijala. 4) Izraz “bez talasnosti” je konvencionalno definisan tako da sadržaj talasnosti ne prelazi 10% efektivne vrednosti (npr. .glavni zemljovod ili glavnu stezaljku za uzemljenje (podrazumevajući i temeljni uzemljivač). 53/1988. Isključenje napajanja.B2. iako se u njemu koristi stara terminologija. i to: . 2) Manje vrednosti vremena isključenja i napona dodira mogu se utvrditi u odgovarajućim standardima za specijalne električne instalacije. dozvoljava se vreme isključenja koje ne prelazi 5s pod određenim uslovima. deo instalacije. tj.B2. deo aparata ili neku lokaciju. Zaštitni uređaj kojim se obezbeđuje zaštita od indirektnog dodira delova strujnog kola ili opreme. mora automatski isključiti napajanje strujnog kola u takvom vremenu koje ne dozvoljava održavanje očekivanog napona dodira većeg od 50V efektivne vrednosti naizmenične struje ili 120V jednosmerne struje bez talasnosti.gromobranske instalacije. 2) Dopunski zahtevi mogu se tražiti za specijalne električne instalacije ili mesta. br. 37/1995). Glavni provodnici izjednačenja potencijala moraju biti prema standardu JUS N. gasovod. list SFRJ”. Bez obzira na očekivani napon dodira. i 54/1988). Iako su navedeni izrazi za sisteme zaštite od indirektnog dodira kod nas uvedeni pre više godina. list SFRJ”. Komentar.glavni zaštitni provodnik. ako je sistem TN i kada je dozvoljeni napon dodira 50V ili veći. Povezivanje dopunskog izjednačenja potencijala mora biti u skladu sa standardom JUS N. Čak u ovom prelaznom periodu imamo slučaj da je Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu niskonaponskih mreža i pripadajućih transformatorskih stanica (“Sl. za jednosmernu struju nazivne vrednosti napona 120V. tako da ne može predstavljati rizik od fiziološkog dejstva na osobe u dodiru sa istovremeno pristupačnim provodnim delovima. moraju se povezati što je moguće bliže svojoj tački ulaska na glavno izjednačenje potencijala. 3) Ova mera zaštite ne isključuje zahtev za automatsko isključenje napajanja. Oni metalni delovi koji sa spoljašnje strane ulaze u zgradu. Dopunsko izjednačenje potencijala. . . nije samo razlika u terminologiji. u slučaju kvara u izolaciji između delova pod naponom i izloženih provodnih delova. zavisno od razvodnog sistema.754:1988. list SFRJ”. NAPOMENE: 1) Dopunsko izjednačenje potencijala može obuhvatiti celu instalaciju. 13/1978) još uvek na snazi. centralno grejanje i sistem klimatizacije. .cevi i slične metalne konstrukcije unutar zgrade (npr. Ako se zahtevi za zaštitu u pogledu isključenja napajanja ne mogu ispuniti u instalaciji ili delu instalacije.“nulovanje” za TN sistem. 15 .metalne delove konstrukcija.754:1988. 3) Zahtevi ove tačke primenjuju se za naizmenične struje frekvencije 15 do 1000Hz i jednosmernu struju bez talasnosti. termička naprezanja itd. već (što je mnogo važnije) i u osnovnim tehničkim uslovima za njihovu primenu. NAPOMENE: 1) Veće vrednosti vremena isključenja i napona dodira utvrđenog ovom tačkom mogu se dozvoliti u sistemu razvodnih postrojenja saglasno odredbama Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika o tehničkim normativima za zaštitu niskonaponskih mreža i pripadajućih transformatorskih stanica (“Sl. . vodovod). Isključenje napajanja zahteva se takođe za zaštitu od požara. sa objavljivanjem standarda Električne instalacije niskog napona – Opšte karakteristike i klasifikacija (JUS N.PEN-provodnik. . Međutim.“zaštitno uzemljenje” za TT sistem. maksimalna temena vrednost ne prelazi 140V).“zaštitno izolovanje” za IT sistem. br.730:1984) i Pravilnika o tehničkim normativima za električne instalacije niskog napona (“Sl. br. .B2.. još uvek se koriste stari izrazi u nekim propisima i preporukama.

da bi se sprečio slučajan dodir. d) i e). . Zaštita upotrebom uređaja II klase ili odgovarajućom izolacijom Ova mera je predviđena u cilju sprečavanja pojave opasnog napona dodira na izloženim delovima električnih uređaja u slučaju kvara na osnovnoj izolaciji. oni se moraju tako postaviti da se ne smanji nivo zaštite od električnog udara. 16 . c) ako izolaciono kućište nije bilo prethodno ispitano.fabrički izrađena oprema koja ima potpunu izolaciju. NAPOMENA: Simbol treba postaviti na vidno mesto izvan kućišta. .25m izvan zone dohvata ruke. moraju biti zaklonjeni izolacionom pregradom stepena zaštite IP 2X. i to: .dva izložena provodna dela.A5.izloženim provodnim delom i bilo kojim stranim provodnim delom. isto kao i udaljenost izloženih provodnih delova. Kućište ne sme da ima vijke od izolacionog materijala čija bi zamena metalnim vijcima oslabila izolaciono svojstvo kućišta. NAPOMENA: Ova oprema se označava simbolom 2) Dopunske izolacije za električnu opremu koja ima samo osnovnu izolaciju. Ova udaljenost je dovoljna ako rastojanje između dva elementa iznosi najmanje 2m.oprema sa dvostrukom ili pojačanom izolacijom (oprema II klase). b).2. NAPOMENA: Simbol treba postaviti na vidno mesto izvan kućišta. Prevlake bojom. 3.A5. svi njeni provodni delovi odvojeni od delova pod naponom samo osnovnom izolacijom. moraju biti zatvoreni u izolacionom kućištu čiji je stepen zaštite najmanje IP 2X (JUS N. 3) Pojačane izolacije neizolovanih delova pod naponom. svi provodni delovi koji su pristupačni dok su vratanca ili poklopci otvoreni.070:1982. električna i termička naprezanja prema standardu JUS N. c). koja se postavlja u toku izrade električne instalacije i obezbeđuje bezbednost koja odgovara bezbednosti opreme 1) i ispunjava sledeće uslove: a) kada je električna oprema spremna za rad. Ovo rastojanje može se smanjiti do 1. d) kroz izolaciono kućište ne smeju prolaziti provodni delovi koji bi mogli izneti neki potencijal. Ovakva izolacija primenjuje se samo onda kada iz konstrukcionih razloga izrada dvostruke izolacije nije moguća. e) kada kućišta imaju vratanca ili poklopce koji se mogu otvarati bez upotrebe alata ili ključa. Dopušteno je korišćenje opreme klase 0 ako su ispunjeni svi sledeći uslovi: 1) Izloženi provodni delovi moraju biti raspoređeni tako da u normalnim uslovima osoblje ne dođe u istovremeni dodir sa: . 3) Zahtev pod brojem 1 smatra se ispunjenim ako prostor ima izolacioni pod i zidove i ako su primenjeni jedan ili više sledećih uslova: a) ostvarena odgovarajuća udaljenost provodnih delova i stranih provodnih delova. Ova izolaciona pregrada mora biti takva da se može ukloniti samo pomoću alata. Kada kroz izolaciono kućište moraju proći mehanički delovi (npr. osim ako zadovoljavaju odgovarajuća tipska ispitivanja. upravljački organi ugrađenih aparata). b) izolaciono kućište mora izdržati mehanička. treba ispitati dielektričku čvrstoću zavisno od klase izolacije. a postavlja se u toku izrade električne instalacije i mora da obezbedi isti stepen bezbednosti kao kod električne opreme prema 1) i da ispunjava sledeće uslove: a). Zaštita postavljanjem u neprovodne prostorije Namena ove zaštitne mere je da spreči istovremeni dodir delova različitog potencijala u slučaju kvara osnovne izolacije delova pod naponom. lakom ili sličnim materijalima ne odgovaraju ovim zahtevima. ako bi ti provodni delovi mogli doći na različite potencijale usled kvara na osnovnoj izolaciji delova pod naponom. 2) U neprovodnim prostorijama ne smeju se predviđati zaštitni provodnici.070:1982). Zaštita se obezbeđuje pomoću: 1) Električne opreme sledećih tipova koja je proverena tipskim ispitivanjima i označena prema odgovarajućim standardima.

.50kΩ kada nazivni napon instalacije nije veći od 500V.761:1988. 2. naročito tamo gde je provodni pod izolovan od zemlje povezan sa lokalnim izjednačenjem potencijala. 5) Razmeštaj veza mora biti trajan i ne sme postojati mogućnost da se dovede u pitanje njihova efikasnost. . merena prema standardu JUS N.transformatora za odvajanje (sl. One se ne smeju uzemljiti ili spajati sa izloženim provodnim delovima. . ti zidovi i podovi se smatraju stranim provodnim delovima u pogledu zaštite od električnog udara.izvora koji obezbeđuje stepen bezbednosti kao kod transformatora za odvajanje (npr. 4. Obezbeđuje se sledećim uslovima: .Moraju se preduzeti mere obezbeđenja da ljudi koji ulaze u prostorije zaštićene lokalnim izjednačenjem potencijala ne smeju biti izloženi opasnoj razlici potencijala. Zaštita električnim odvajanjem Električno odvajanje jednog strujnog kola instalacije namenjeno je da spreči električni udar usled dodira sa izloženim provodnim delovima koji mogu doći pod napon zbog kvara osnovne izolacije strujnog kola. pod uslovom da dužina strujnog kola nije veća od 500m.Tako izvedeno lokalno izjednačenje potencijala ne sme da bude povezano sa zemljom direktno niti posredstvom izloženih ili stranih provodnih delova. 4) Električna otpornost izolacionih zidova i poda na svakom mestu. Zaštita električnim odvajanjem Prema standardu JUS N. motor-generator sa namotajima ekvivalentne izolacije).Provodnici izjednačenja potencijala moraju povezivati sve istovremeno pristupačne provodne delove i strane provodne delove.b) postavljanjem efikasnih prepreka između izloženih provodnih delova i stranih provodnih delova. One takođe moraju da obezbede zaštitu pokretnog i prenosivog aparata ako se predviđa njegovo korišćenje. Preporučuje se da umnožak nazivnog napona strujnog kola u voltima (V) i dužine strujnog kola u metrima (m) ne bude veći od 100 000Vm. zaštita električnim odvajanjem mora se izvesti uz pridržavanje sledećih zahteva: Strujno kolo se mora napajati iz izvora za odvajanje tj: . 17 . Ako ovaj uslov ne može biti ispunjen. Izolacija mora imati dovoljnu mehaničku čvrstoću i izdržati ispitni napon od najmanje 2kV. moraju biti od izolacionog materijala. mora se primeniti zaštita automatskim isključenjem napajanja.741:1989. 5. Koliko god je to moguće. NAPOMENE: 1. NAPOMENA: Ako je otpornost zidova na bilo kom mestu manja ili jednaka utvrđenim vrednostima.B2. Kod električnih instalacija koje nisu pod nadzorom treba imati u vidu opasnost od naknadnog unošenja novih provodnih delova (na primer: pokretni i prenosivi aparat I klase ili provodnih elemenata kao što su metalne vodovodne cevi). Struja odvoda ne sme da pređe 1mA u normalnim uslovima. c) instalacija ili izolovano postavljanje stranih provodnih delova. Ovakve prepreke su dovoljno efikasne ako obuhvataju rastojanja koja prelaze vrednosti utvrđene pod a). 6) Moraju se preduzeti mere da strani provodni delovi ne prenose potencijal izvan posmatranog prostora. 2. Važno je obezbediti da vlaga ne smanji izolaciju poda i zidova. Zaštita lokalnim izjednačenjem potencijala Lokalno izjednačenje potencijala bez spajanja sa zemljom namenjeno je da spreči pojavu opasnih napona dodira.B2.37). NAPOMENA: Zahtevana dielektrična čvrstoća proverava se visokonaponskim ispitivanjem. mora biti najmanje: .100kΩ kada je nazivni napon instalacije veći od 500V. .

pomoćne sklopke i bilo kojeg dela drugog strujnog kola. izloženi provodni delovi uređaja odvojenog strujnog kola ne smeju biti spojeni sa zaštitnim provodnikom ni sa izloženim provodnim delovima drugih strujnih kola. . . Da bi se izbegla opasnost od zemljospoja. Razmeštaj mora obezbediti električno odvajanje kao kod transformatora za odvajanje. . 18 . NAPOMENA: Posebno električno odvajanje potrebno je između delova pod naponom električne opreme kao što su releji. NAPOMENA: Ako jedan takav izvor napaja više uređaja. Ovi provodnici ne smeju biti povezani ni sa zaštitnim provodnicima ni sa izloženim provodnim delovima drugih strujnih kola. mora se posebno voditi računa o izolaciji ovih delova pod naponom u odnosu na zemlju.Kada odvojeno strujno kolo napaja samo jedan uređaj.Nazivni napon električki odvojenog strujnog kola ne sme biti veći od 500V.Pokretni izvori za odvajanje vezani na mrežu moraju biti izabrani ili postavljeni upotrebom uređaja II klase ili odgovarajućom izolacijom. Ako se to ne može izvesti. njihovi izloženi provodni delovi ne smeju biti povezani sa metalnim kućištem izvora.takvi da sekundarno strujno kolo bude razdvojeno od primarnog strujnog kola i kućišta izolacijom koja ispunjava prethodne uslove.Delovi pod naponom odvojenog strujnog kola ne smeju imati zajedničku tačku sa drugim strujnim kolima niti neku tačku povezanu sa zemljom. naročito kod savitljivih kablova i provodnika. motorgeneratora i dr). Pričvršćeni izvori u zaštiti odvajanjem moraju biti: . zaštita od električnog udara ne zavisi više samo od zaštite električnim odvajanjem već i od mera zaštita koje su primenjene na ove izložene provodne delove. .37. 3PE – izolovano izjednačenje potencijala bez povezivanja sa zemljom . NAPOMENA: Ako izloženi provodni delovi električki odvojenog strujnog kola mogu doći u dodir. ili izolovani provodnici postavljeni u izolacionim cevima ili kanalnim kutijama. Izloženi provodni delovi uređaja odvojenog strujnog kola moraju biti međusobno povezani izolovanim neuzemljenim provodnicima za izjednačenje potencijala koji nisu spojeni sa zemljom. pod uslovom da ti kablovi i provodnici budu za napon koji je bar jednak najvišem upotrebljenom naponu i da je svako strujno kolo zaštićeno od prekomerne struje. . može napajati više uređaja pod uslovom da su ispunjeni sledeći zahtevi: 1.izabrani ili postavljeni upotrebom uređaja II klase ili odgovarajućom izolacijom. sa izloženim provodnim delovima drugog strujnog kola. namerno ili slučajno.Odvojena strujna kola polažu se posebno.Savitljivi kablovi i provodnici moraju biti vidljivi po celoj svojoj dužini na kojoj bi moglo doći do mehaničkih oštećenja. strujno kolo izvedeno iz izvora za napajanje (npr. kontaktori. Transformator za odvajanje sa dva potrošača. kao ni sa stranim provodnim delovima. transformatora za odvajanje. .Ako su preduzete mere za zaštitu odvojenog strujnog kola od svih oštećenja i grešaka na izolaciji. Transformator za odvajanje ili ekvivalentni stepen zaštite 3PE 3PE Oprema klase II Slika 2. moraju se upotrebiti višežilni provodnici bez metalnog plašta.

TN-C-S sistem. 2. Iz istih razloga.38.U stalno položenim električnim instalacijama.38.B2.39 i 2. Izuzev ako je oprema II klase. 4.2s.754:1988 i JUS N. bilo gde u instalaciji. razlikuju se: 1.40. Razdvojeni neutralni i zaštitni provodnici kroz ceo sistem Uslov zaštite u TN sistemima je da se karakteristika zaštitnog uređaja i impedansa strujnog kola moraju izabrati tako da u slučaju nastanka kvara zanemarljive impedanse između faznog i zaštitnog provodnika ili izloženog provodnog dela. nastupi automatsko isključenje napajanja u utvrđenom vremenu.741:1988. 2. zaštitni provodnici po pravilu se uzemljuju na mestu ulaza u zgrade ili objekte. . TN-S sistem. u kome su neutralna i zaštitna funkcija objedinjene u jednom provodniku samo u jednom delu sistema. zaštitni provodnici se po pravilu takođe spajaju sa ovim tačkama gde god je to moguće. TN-C sistem. L1 L2 L3 N PE Uzemljenje sistema Izloženi provodni delovi Slika 2.1. Ako dva kvara nastanu istovremeno na izloženim provodnim delovima koji se napajaju provodnicima različitih polariteta. U tom slučaju. . isti provodnik može služiti kao zaštitni i neutralni provodnik (tzv.Svi izloženi provodni delovi instalacije moraju se spojiti sa uzemljenom tačkom sistema pomoću zaštitnog provodnika. Obično uzemljena tačka sistema je i neutralna tačka sistema. provodnik PEN) pod uslovom da zadovolji uslove za ove provodnike prema standardima JUS N. 3. 1. koji kroz ceo sistem ima razdvojene neutralni i zaštitni provodnik. jedan fazni provodnik se može uzemljiti u transformatorskoj stanici.Zaštitni provodnici moraju biti uzemljeni u/ili blizu odgovarajućeg transformatora ili generatora. Osnovne karakteristike TN sistema su: . svi savitljivi kablovi moraju imati zaštitni provodnik koji služi kao provodnik za izjednačenje potencijala.8 TN sistemi Najčešće korišćeni sistemi zaštite od indirektnog dodira delova pod naponom automatskim isključenjem napajanja su tzv. zaštitni uređaj mora da odvoji napajanje u toku 0. Prema standardu JUS N.754/1:1988.2. Zavisno od tih rešenja. Ako neutralna tačka nije raspoloživa ili nije pristupačna.B2. fazni provodnik ne sme služiti kao zaštitni provodnik.B2. 3. Sve priključnice moraju imati zaštitne kontakte koji moraju biti povezani sa spojem za izjednačenje potencijala. ovaj zahtev je zadovoljen ako je: ZSIa ≤ U0 19 . Principijelne šeme TN sistema napajanja u električnim instalacijama niskog napona vide se na slikama 2. Ako postoje drugi efikasni spojevi sa zemljom. TN-S sistem. u kome su neutralna i zaštitna funkcija objedinjene u jednom provodniku kroz ceo sistem. TN sistemi.

39.impedansa petlje kvara. Ovo dopunsko izjednačenje potencijala se ne zahteva ako je ispunjen uslov: RPE ≤ (50ZS)/U0 20 .40. pod uslovom da postoji dopunsko izjednačenje potencijala na nivou rasklopnog bloka. TN-C-S sistem. Smatra se da najveća vremena isključenja navedena u tabeli 2.napojna strujna kola.46.struja koja obezbeđuje delovanje zaštitnog uređaja za automatsko isključenje napajanja u vremenu utvrđenom u tabeli 2. U0 .nazivni napon prema zemlji.46 u zavisnosti od nazivnog napona (U0).direktno bez priključnice ručne aparate I klase ili prenosive aparate koji se pomeraju rukom tokom upotrebe.gde su: ZS .krajnja strujna kola koja napajaju samo neprenosivu opremu. L1 L2 L3 PEN PE N Uzemljenje sistema Izloženi provodni delovi Slika 2. . provodnik pod naponom do tačke kvara i zaštitni provodnik između tačke kvara i izvora.priključnice .46. . koja obuhvata izvor.krajnja strujna kola koja napajaju samo neprenosivu opremu. kada su priključena na rasklopni blok na koji su spojena strujna kola za koje se zahtevaju vremena isključenja prema tabeli 2. Neutralna i zaštitna funkcija objedinjena u jednom provodniku samo u jednom delu sistema L1 L2 L3 PE Uzemljenje sistema Izloženi provodni delovi Slika 2. Ia . Neutralna i zaštitna funkcija objedinjena u jednom provodniku kroz ceo sistem Duže vreme isključenja koje ne prelazi konvencionalnu vrednost od 5s dozvoljava se za: . kada su priključena na rasklopni blok na koji nisu spojena kola za koje se zahtevaju vremena isključenja prema tabeli 2. TN-C sistem.46 zadovoljavaju krajnja strujna kola koja napajaju: . koje sadrži iste tipove stranih provodnih delova kao glavno izjednačenje potencijala.

impedansa petlje kvara.nazivni napon prema zemlji. tada je struja (Ia) jednaka vrednosti nazivne diferencijalne struje delovanja (IΔn). U0 . jedan od faznih provodnika svakog transformatora ili generatora mora se uzemljiti.1 *) Vrednosti napona 220V i 380V nisu navedene u standardu IEC 64:1988. Kada se više zaštitnih uređaja poveže na red.otpornost zaštitnog provodnika između razvodne table i glavnog izjednačenja potencijala. Principijelna šema TT sistema napajanja u električnim instalacijama niskog napona vidi se na slici 2.2 iznad 400 0.nazivni napon prema zemlji. koji nisu spojeni sa zaštitnim provodnikom.B2. odnosno. ako ona ne postoji. ako se zahtevana vremena isključenja ne mogu ispuniti upotrebom zaštitnih uređaja prekomerne struje. Tabela 2. ZS .741:1989.zbir otpornosti uzemljivača izloženih provodnih delova i zaštitnog provodnika izloženih provodnih delova. kada zaštitni provodnik i izloženi provodni delovi spojeni sa njim ne dolaze pod napon prema zemlji koji prelazi dozvoljeni napon dodira (50V). Svi izloženi provodni delovi koji se zajedno štite istim zaštitnim uređajem moraju se međusobno povezati pomoću jednog zaštitnog provodnika na isti zajednički uzemljivač. Neutralna tačka ili.8 230 ili 220*) 0. uslov zaštite u TT sistemu je: RAIa ≤ 50 gde su: RA . Kada se koristi zaštitni uređaj diferencijalne struje (ZUDS). a preko kojih može doći do kvara između faze i zemlje. ovaj zahtev se primenjuje na svaku grupu izloženih provodnih delova zaštićenih istim zaštitnim uređajima.ukupna otpornost uzemljenja svih paralelno vezanih uzemljivača. mora se primeniti dopunsko izjednačenje potencijala.struja koja obezbeđuje delovanje zaštitnog uređaja. kada može doći do direktnog spoja između faznog provodnika i zemlje (npr.1.46. U izuzetnim slučajevima. 21 . Prema standardu JUS N.9 TT sistemi TT sistem napajanja ima jednu direktno uzemljenu tačku.4 277 0. mora se ispuniti uslov: RB 50 ≤ U – 50 RE 0 gde su: RB . kod nadzemnih vodova). Ako se svi gore navedeni uslovi ne mogu ispuniti.41. a izloženi provodni delovi električne instalacije su spojeni sa zemljom preko uzemljenja koje je električki nezavisno od uzemljenja sistema napajanja.4 400 ili 380*) 0. U0 .gde su: RPE .najmanja otpornost dodira sa zemljom stranih provodnih delova. Najveća vremena isključenja u TN sistemu U0 (V) t (s) 120 0. Ia . ili se može primeniti zaštita pomoću zaštitnog uređaja diferencijalne struje (ZUDS). 1. RE .

a izloženi provodni delovi električne instalacije su uzemljeni. Da bi se obezbedila selektivnost sa ZUDS tipa sa kašnjenjem. Kada se koristi zaštitni uređaj prekomerne struje.41. L1 L2 L3 Impedansa PE Izloženi provodni delovi Uzemljenje sistema Slika 2. u sistemima jednosmerne struje).42.42. TT sistem 1.Ako se gore navedeni zahtev ne može ispuniti. Zaštitni uređaj diferencijalne struje (ZUDS) tipa sa kašnjenjem (tip S) može se koristiti u rednoj vezi sa ZUDS tipa bez namernog kašnjenja (opšti tip) u svrhu selektivnosti.1. on mora biti: . 2.10 IT sistemi IT sistem napajanja nema nijednu direktno uzemljenu tačku. Zaštitni uređaj diferencijalne struje (ZUDS). 3. Principijelna šema IT sistema napajanja u električnim instalacijama niskog napona vidi se na slici 2. Upotreba zaštitnih naponskih uređaja ne isključuje se u specijalnim slučajevima gde se napred navedeni uređaji ne mogu koristiti (npr. Zaštitni uređaj prekomerne struje primenljiv je za zaštitu od indirektnog dodira samo u TT sistemima gde je otpornost uzemljenja vrlo niska. pri čemu (Ia) mora biti najmanja struja koja obezbeđuje trenutno okidanje. mora se primeniti dopunsko izjednačenje potencijala. IT sistem 22 .uređaj sa inverznom vremenskom karakteristikom.uređaj sa trenutnom karakteristikom okidanja. ili . 1. vreme delovanja do 1s dozvoljava se za napojna strujna kola. Zaštitni uređaj prekomerne struje. U TT sistemima koriste se sledeći zaštitni uređaji: L1 L2 L3 N Uzemljenje Izloženi sistema provodni delovi Slika 2. pri čemu (Ia) mora biti struja koja obezbeđuje automatsko delovanje do 5s.

Moraju se preduzeti mere da se izbegne rizik od štetnog fiziološkog dejstva na lica koja su u dodiru sa istovremeno pristupačnim provodnim delovima u slučaju kvara koji nastaju istovremeno.741:1989. Struja (Id) uzima u obzir struje odvoda i ukupnu impedansu uzemljenja električne instalacije. metalurškim postrojenjima. staklarama. Uslovi za uzemljenje . ili su uzemljeni po grupama ili individualno.kada se neutralni provodnik ne vodi: 23 . Kada ne postoji zvezdište. uslovi za zaštitu su kao kod TT sistema. računskim centrima.741:1989. Ovaj spoj se može izvršiti u neutralnoj tački (zvezdištu) sistema. ovaj uređaj mora dati zvučni i/ili vizuelni signal. tj. hemijskoj industriji.B2. posle pojave prvog kvara.struja kvara u slučaju prvog kvara zanemarljive impedanse između faznog provodnika i Id izloženog provodnog dela.Veštačko zvezdište može se spojiti direktno sa zemljom ako je rezultujuća nulta impedansa dovoljno velika. Struja kvara je tada mala u slučaju samo jednog kvara prema izloženom provodnom delu ili prema zemlji i isključenje nije imperativ. postoje specijalni slučajevi kada je važnije nastaviti napajanje. ne uzemljuje. s tim što se neutralna tačka ili (ako ona ne postoji) jedan od faznih provodnika svakog transformatora ili generatora. Opšti uslovi pri pojavi drugog kvara Obično je iz razloga bezbednosti neophodno prekinuti napajanje električne instalacije ili nekih delova u slučaju kvara na izolaciji.otpornost uzemljivača izloženih provodnih delova. Prema standardu JUS N. može biti potrebno obezbediti uzemljenje preko impedansi ili veštačkih neutralnih tačaka. NAPOMENA: Da bi se smanjio prenapon ili prigušila oscilacija napona. podzemnim ili površinskim kopovima. mestima izloženim opasnosti od požara (samo u specijalnim slučajevima) itd.1. Ovakvi specijalni slučajevi javljaju se.Nijedan provodnik pod naponom u instalaciji ne sme se spojiti direktno sa zemljom. ili zajedno.B2. nego prekinuti napajanje. b) Tamo gde su izloženi provodni delovi uzemljeni zajedno. Međutim. Njihove karakteristike treba da odgovaraju zahtevima instalacije. Poseban uslov za izložene provodne delove Izloženi provodni delovi moraju se uzemljiti pojedinačno. za očuvanje života ljudi ili dobara. fabrikama eksploziva i opasnih agensa. ili veštačkom zvezdištu. protivpanično osvetljenje u salama za satanke ili holovima. 4. a) Tamo gde su izloženi provodni delovi uzemljeni individualno ili po grupama. . industrijskim pećima. mora biti ispunjen sledeći uslov: RAId ≤ 50 gde su: RA . . ispitnim laboratorijama. na primer.U IT sistemima instalacija mora biti izolovana od zemlje ili vezana za zemlju preko dovoljno velike impedanse. Uređaj za nadzor instalacije Ako je predviđen uređaj za nadzor izolacije da signališe pojavu kvara dela pod naponom prema izloženim provodnim delovima ili prema zemlji. . takođe iz bezbednosnih razloga. elektranama. može se jedan fazni provodnik uzemljiti preko impedanse. 2. ili po grupama. uslovi isključenja napajanja po pojavi drugog kvara zavisi od toga da li su svi izloženi provodni delovi međusobno spojeni pomoću zaštitnog provodnika (uzemljeni zajedno). Preporučuje se da se prvi kvar otkloni u najkraćem roku. 3. u sledećim instalacijama i delovima instalacija: prostorije za medicinske svrhe. Prema standardu JUS N. primenjuju se zahtevi kao za TN sistem. s tim da moraju biti ispunjeni sledeći uslovi: .

. .10.1. četvoropolni ZUDS provodnike L1. Ia .1. .zaštitni uređaj prekomerne struje. Standardne vrednosti maksimalnog vremena isključenja su: . a često kao kombinacija nekoliko rasklopnih uređaja.3s pri nazivnoj diferencijalnoj struji delovanja (IΔn).4 580/1000 0. 1. ili 5s za sva druga strujna kola gde je ovo vreme dopušteno.nazivna frekvencija (f).nazivni napon prema zemlji.2 0. .nazivna struja (In). . 1.47.nazivni napon (Un).8 400/690 0.nazivna diferencijalna struja delovanja (IΔn). L3 i N.8 5 *) 230/400 (220/380) 0. Najveća vremena isključenja u IT sistemima u slučaju drugog kvara Naponi sistema prema Vreme isključenja (s) zemlji/linijski: U0/U Ne vodi se neutralni Vodi se neutralni (V/V) provodnik provodnik 120/440 0.2 *) Vrednosti napona 220/380 nisu navedene u standardu IEC 64:1988.kada se neutralni provodnik vodi: U0 Z‘S ≤ 2 I a gde su: ZS . ZUDS se proizvodi u dve izvedbe: tip S koji je sa kašnjenjem i tip G sa trenutnim isključenjem napajanja. treba tokom merenja zaštitni provodnik spojiti sa neutralnom tačkom izvora. Karakteristike ZUDS-a date su standardima.11 Primena zaštitnog uređaja diferencijalne struje (ZUDS) Zaštitni uređaj diferencijalne struje (u daljem tekstu: ZUDS) u ranijoj regulativi nazivan je zaštitna strujna sklopka.impedansa petlje kvara koja se sastoji od impedanse faznog provodnika i impedanse zaštitnog provodnika. L2. Zaštitni uređaji U IT sistemima koriste se sledeći zaštitni uređaji: . 24 .nazivna diferencijalna struja nedelovanja (IΔno). U0 .uređaji za nadzor izolacije.za tip G: 0. Ako se (Z‘S) određuje merenjem. i to su: . dvopolni ZUDS isključuje L i N provodnike. retko kao sklopka. fid-sklopka i dr.impedansa petlje kvara koja sadrži impedansu neutralnog provodnika i zaštitnog provodnika. Broj polova ZUDS-a je uvek 2 za primenu u jednofaznim strujnim kolima. Obično se ZUDS izrađuje kao prekidač.4 0.47.zaštitni uređaj diferencijalne struje (ZUDS). odnosno 4 za primenu u trofaznim strujnim kolima.1 Tabela 2. Prema tome. odnosno.struja koja obezbeđuje delovanje zaštitnog uređaja u vremenima koja su data u tabeli 2.1 0.3 U0 ZS ≤ 2 I a . Z‘S . . 5.

25 5 2. nego iznosi: I1 + I2 + I3 = IL Tada kroz N-provodnik teče struja jednaka intenzitetu (IL).5 1. Jedini uzrok isključenja ZUDS-a je diferencijalna struja.48. koja nastaje zbog kvara na izolaciji. L3 i N). kroz magnetno kolo četvoropolnog ZUDS-a vode se svi provodnici strujnog kola: L1.48. kada strujno kolo napaja simetrični trofazni potrošač).04s pri 5 x IΔn. tako da očekivani napon dodira (UC) na izloženom provodnom delu bude manji od trajno dozvoljenog (UL). Najveća dozvoljena vrednost otpornosti uzemljivača izloženih provodnih delova UL ≤ 50V UL ≤ 25V 2. Nazivna diferencijalna struja delovanja (IΔn) 20A 10A 5A 5A Srednja osetljivost Visoka osetljivost Tabela 2. L2. kroz N-provodnik ne teče struja jer je tada vektorski zbir faznih struja jednak: I1 + I2 + I3 = 0 U slučaju nesimetričnog opterećenja. tj: IΔ = IL + IN ≠ 0 U ovom slučaju jedini uslov je da jačina struje (IΔ) u sekundarnom namotaju pređe određenu vrednost (IΔ > IΔn). 2. 0. ili preopterećenje u jednoj fazi. Osnovni princip zaštite (sl. ZUDS u ovom slučaju neće isključiti jer vektorski zbir struja (IL) i (IN) iznosi: IL + IN = 0 Nesimetrično opterećenje može izazvati i kratak spoj iza ZUDS-a. ali koja je za 180º pomerena u odnosu na nju.za tip S: 0. struje u faznim provodnicima su različite i tada njihov zbir nije nula. tj: IΔnRA ≤ UL Najveća dozvoljena vrednost otpornosti uzemljivača za standardne izvedbe ZUDS-a navedena je u tabeli 2. ako se pretpostavi da su struje u faznim provodnicima jednake po intenzitetu (npr. S obzirom na šemu vezivanja.. dok otkoči magnetni zaštitni relej (2) i okine upravljački mehanizam koji otvara kontaktni mehanizam.15s pri 5 x IΔn. Nazivna diferencijalna struja delovanja (IΔn) ZUDS-a mora biti usklađena sa otpornošću uzemljivača izloženog provodnog dela (RA).5 50 25 100 50 167 83 500 250 > 500 > 250 25 1A 500mA 300mA 100mA 30mA 12mA 6mA .43) U normalnom pogonu u trofaznom kolu sa 4 provodnika (znači.5s pri nazivnoj diferencijalnoj struji delovanja (IΔn).5 10 5 17 8. 0.

uz napomenu da se u ovim sistemima često koristi ZUDS sa IΔn ≤ 30mA kao dopunska zaštita.741:1989.44 i 2. i u uslovima velike otpornosti uzemljivača. ZUDS u TN-C-S sistemu U TT sistemima ZUDS ima najširu primenu zbog zahtevanog uzemljivača relativno velike otpornosti koji se lako može ostvariti. naročito u kolima sa priključcima van uticaja glavnog izjednačenja potencijala. b) na posebni uzemljivač koji mora da zadovolji uslove za zaštitu u TT sistemu. Osnovni princip zaštite od indirektnog dodira automatskim isključenjem napajanja pomoću ZUDS-a Zaštitni provodnik štićenog strujnog kola mora se spojiti: a) na zaštitni provodnik instalacije (PEN provodnik u TN-C sistemu) na strani napajanja ZUDS-a.Uslovi za upotrebu (sl. Takvi uslovi mogu postojati u strujnim kolima priključnica nepoznate dužine. Osim toga. zaštita od indirektnog dodira ostvaruje se pomoću ZUDS-a. F T PEN ZUDS L1 L2 L3 N PE RB RS Slika 2. U TN sistemima razvoda može se upotrebiti ZUDS. kad ne mogu da se ispune uslovi za zaštitu pomoću zaštitnih uređaja prekomerne struje. u strujnim kolima velike dužine i malog preseka čija je impedansa znatna. I1 L1 L2 L3 N ZUDS I2 PE Id = I? RB RA UC Slika 2.B2. Upotreba ZUDS-a čija nazivna vrednost diferencijalne struje delovanja iznosi najviše 30mA.44.43. zaštite preprekama izaštite postavljanjem van dohvata ruke. Drugim rečima. u TT sistemima korišćenjem ZUDS-a tipa S 26 .45) Prema standardu JUS N. zaštite pregradama ili kućištima. 2. korišćenje isključivo takvih uređaja nije kompletna mera zaštite i ne može se primenjivati umesto: zaštite delova pod naponom izolovanjem. samo je dopuna druge mere zaštite od direktnog dodira u slučaju otkazivanja drugih mera zaštite.

45.selektivan je u odnosu na tip G. naročito van uticaja glavnog izjednačenja potencijala (npr. 8 – sekundarni namotaj Struja isključenja zaštitnog uređaja Kao što je rečeno. vlažne prostorije i dr). 27 .49). Korišćenje ZUDS-a visoke osetljivosti (IΔn ≤ 30mA) zahteva se standardom JUS N. 7 – magnetno kolo. 4 – ispitni taster.B2. za privremene instalacije ili produžne gajtane sa priključnicom). 3 – otpornik. . instalacionog automatskog prekidača ili podešena struja elektromagnetnog okidača zaštitnog prekidača (IN) određuje u zavisnosti od struje kvara kao: Ik ≥ Ia = k IN gde su: Ik . Ovaj ZUDS se zahteva i za specijalne instalacije (npr. L1 L2 L3 N 3 6 6 6 6 1 RB 2 4 7 8 5 ZUDS RA Slika 2. Prema tome. 2. saune. 6 – primarni provodnici.njegova gornja granica diferencijalne struje isključivanja nalazi se u zoni gde ne postoji rizik od treperenja srčane komore za instalacije 230/400V. Struja isključenja zaštitnog uređaja (Ia) treba da obezbedi dovoljno brzo isključenje struje kvara (Ik). bazeni. Zahtevano vreme isključenja zavisi od nazivnog napona instalacije prema zemlji (U0) i primenjenog sistema zaštite (TN.struja kvara (isključenja) k . TT i IT). uključujući kućni priključak i instalacione osigurače glavnih razvodnih vodova u glavnom razvodnom ormaru (tab. Kada se koristi zaštitni uređaj diferencijalne struje (ZUDS).faktor koji se odnosi na spoljne vodove (kablovske ili nadzemne). nazivna struja osigurača ili podešena struja zaštitnog uređaja (IN) bira se na osnovu uslova normalnog pogona (In) i uslova kvara (Ik). ili za instalacije čiji su izloženi provodni delovi spojeni na uzemljivač veće otpornosti od 500Ω. 2 – relej.741:1989 i sve se više primenjuje za krajnja strujna kola priključnica. ZUDS u TT sistemu. 5 – ispitno strujno kolo. nazivna struja topljivog osigurača. tada je struja (Ia) jednaka vrednosti nazivne diferencijalne struje delovanja (IΔn). 1 – upravljački mehanizam.zadovoljavaju se zahtevi za sprečavanje neželjenih isključenja usled prolaznih prenapona i zadovoljavaju sledeći kriterijumi: .

5 Zaštitni prekidač sa vremenskim kašnjenjem isključenja struje kvara Instalacioni automatski prekidač Tipa K (VDE 0660) Tipa Z (VDE 0641) Tipa L (JUS N.25 i 2.25 2. bez vremenskog zatezanja isključenja. uz napomenu da se na taj način omogućava pojava opasnih napona dodira kako za slučaj proboja izolacije u električnoj instalaciji objekta.5 2. lift.826:1986. Prema standardu JUS N.310) Tipa B (IEC 898) Tipa C (IEC 898) Tipa D (IEC 898) Prekostrujni zaštitni uređaj Za kablovske ili nadzemne vodove.49. 28 . Vrednosti faktora (k) koji se odnose na spoljne vodove (nadzemne ili kablovske).1. instalacije za gas.5 2. Ta vremena su u svakom slučaju niža od najvećeg dozvoljenog vremena isključenja (0. 20 i 10). Vrednosti faktora (k) u tabeli 2.5 1.5 2. izjednačenje potencijala je električni spoj kojim se razni izloženi i strani provodni delovi dovode na isti potencijal.E3. 1. ali se mora proveriti iz karakteristike okidanja za svaki konkretan tip i proizvod instalacionog automatskog prekidača.) sa uzemljenjem objekta. 13/1978). izjednačenje potencijala je mera koja se postiže galvanskim povezivanjem vodovodnih i drugih instalacija (grejanje.E3.1 – 0.5 2.5 Tromi Tromi (≤ 50A) (≥ 63A) 3. pri prekidu neutralnog provodnika niskonaponske mreže u TN sistemu napajanja i sl. tako i za slučaj prenošenja potencijala iz niskonaponske mreže. Kao što se vidi.2s. metalna kanalizacija. Obe definicije koriste se i u tehničkoj preporuci Primena temeljnog uzemljivača i mera izjednačavanja potencijala u objektima i transformatorskim stanicama (TΠ-5:1997). Prema definiciji u Pravilniku o tehničkim normativima za zaštitu niskonaponskih mreža i pripadajućih transformatorskih stanica (“Sl.A0.310) Tipa G (JUS N. jer se i očekuju da isključuju sa vremenskim zatezanjem u odnosu na instalacije napajanja potrošača.5 2.310) Tipa H (JUS N. i 2) dopunsko izjednačenje potencijala.5 2.B2. Sa manjim vrednostima faktora (k) od navedenih u tabeli. uključujući kućni priključak i instalacione automatske prekidače glavnih razvodnih vodova u glavnom razvodnom ormaru. uključujući kućnu priključnu kutiju KPK i prekostrujne uređaje u glavnim dovodima 2.5. To vreme može takođe biti ispod 0.12 Izjednačenje potencijala Prema definiciji u standardu JUS N.741:1989. gromobranska instalacija itd.25 15 3 5 3 12 5 10 20 Komentar. Zašto? Zato što se na taj način obezbeđuje isključenje kvara prema karakteristikama okidanja u vremenu 0.4s) u instalacijama nazivnog napona 230/220V prema zemlji. vrednosti faktora (k) za instalacije napajanja potrošača nešto su veće od uobičajenih u elektrotehničkoj literaturi. br.Tabela 2.5 5 1. na primer: pri zemljospoju u trafostanici 110/XkV (X = 35.E3. u svakom objektu (zgradi) izvode se: 1) glavno izjednačenje potencijala.49 odnose se na instalacije nazivnog napona 230/220V prema zemlji. tj.5 2.4s i da zadovoljava. imaju standardne vrednosti 1. ulazi se u domen isključenja sa vremenskim zatezanjem. list SFRJ”. Faktor k za niskonaponske instalacije Za instalacije napajanja potrošača (posle poslednjeg Todvojka ili posle kućne priključne kutije KPK) Brzi Osigurači 3.

glavni provodnik za izjednačenje potencijala mora da ima presek koji nije manji od polovine preseka najvećeg zaštitnog provodnika u instalaciji. 1 – glavni priključak za uzemljenje ili uzemljivač. Sistem izjednačenja potencijala mora se povezati sa zaštitnim provodnicima celokupne opreme. dopunsko izjednačenje potencijala mora obuhvatati sve jednovremeno pristupačne izložene provodne delove učvršćene opreme i strane provodne delove i.za zaštitni uređaj prekomerne struje: Ia = f(t). Glavno izjednačenje potencijala. 6 – vođice lifta. Njegov presek može biti ograničen na 25 mm2 ako je od bakra. uključujući priključnice. Prema standardu JUS N. 7 – zemaljska 29 . 4 – livene cevi kanalizacione instalacije.B2.754:1988. struja delovanja do 5s. ali najmanje 6mm2. 2. Tamo gde postoji sumnja u pogledu efikasnosti dopunskog izjednačenja potencijala mora se potvrditi uslov da otpornost između jednovremeno izloženih provodnih delova i stranih provodnih delova bude: 50 R≤ I a gde je Ia . 2 – sabirnica za glavno izjednačenje potencijala. glavne metalne armature betona koje se koriste u zgradi. preporučuje se da se glavno izjednačenje potencijala izvede preko sabirnica za glavno izjednačenje potencijala (sl. 5 – instalacija centralnog grejanja.B2. Radi bolje preglednosti i mogućnosti kontrole i merenja. ili poprečnog preseka koji odgovara trajno dozvoljenoj struji ako je od drugih materijala.741:1989.struja koja obezbeđuje delovanje zaštitnog uređaja: . Slika 2.za zaštitni uređaj diferencijalne struje: Ia = IΔn.47).47. 2) Dopunsko izjednačenje potencijala Prema standardu JUS N. . što je moguće bliže mestu gde se ovi delovi uvode u objekat. 3 – vodovodna instalacija. gde je to moguće.1) Glavno izjednačenje potencijala Glavno izjednačenje potencijala izvodi se međusobnim galvanskim povezivanjem stranih provodnih delova.

Dopunski provodnik za izjednačenje potencijala mora da zadovolji zahteve: .antena. . . Dopunsko izjednačenje potencijala obavezno se izvodi u kupatilu (mokrom čvoru). dečije ustanove. kao što su čelične konstrukcije.50mm2 za Fe/Zn.B2.. 8 – satelitska antena. zakone. .754:1988.Dopunsko izjednačenje potencijala može se obezbediti i preko stranih provodnih delova koji se ne mogu demontirati. ili 4mm2 za Al. 9 – instalacija za gas.5mm2 za Cu. .Ako se dopunskim provodnikom za izjednačenje potencijala povezuju dva provodna dela. 10 – ormar telefonske instalacije. najmanji preseci dopunskih provodnika za izjednačenje potencijala su: . U objektima kao što su: bolnice. dopunsko (lokalno) izjednačenje potencijala može da se primeni svuda gde je ova mera neophodna i efikasna. pravilnike i tehničke preporuke.4mm2 za Cu ako provodnik nema mehaničku zaštitu.2. ili kombinacijom ova dva postupka. ako provodnik ima mehaničku zaštitu. ili pomoću dodatnih provodnika. njegov presek ne sme biti manji od polovine preseka zaštitnog provodnika vezanog na taj provodni deo. Literatura [1] Dotlić G. SMEITS 30 . . 12 – kućišta (ormari) električne opreme Prema standardu JUS N.Ako dopunski provodnik za izjednačenje potencijala vezuje jedan provodni deo i jedan strani provodni deo. Elektroenergetika kroz standarde. 11 – ventilacioni kanali. fabričke hale itd. njegov presek ne sme biti manji od preseka najmanjeg zaštitnog provodnika vezanog na te provodne delove.