RANKO BUGARSKI

SABRANA DEL
KNJIGA6
Recenzenti sabranih dela
MILKA IVIĆ
MILORAD RADOVANOVIĆ
Za idavače
ŽARKO ČIGOJA
IVAN ČOLOVIĆ
likovni urednik
IVAN MESNER
Izdavači
Ranko Bugarski
v
UVOD U OPSTU
LINGVISTIKU
Beograd
2003
Recenzenti
IVAN KLAJN
MILIJA NIKOLIĆ
SVENK SAVIĆ
U vodna napomena
Kako se može videti iz Predgovor prvom izdanju, ova knjiga
je napisana kao srednjoškolski udžbenik. Međutim, pored ove svoje
osnovne svrhe, ona se od samog početka širko koristi kao udž­
benik ili priručnik i na Filološkom fakultetu u Beogrdu, kao i na
nekim drugim univerzitetima u Srbii. Prvo izdanje izašlo je 1989,
a drugo i treće 1991. odnosno 1995- oba sa samo manjim izme­
nama i dopunama. Treće, ćirilično izdanje ostaje namenjena sred­
njim školama u Srbii; ovo, četro izdanje - koje se minimalno
razlikuje od prethodna dva - prređeno je za štampanje u okvir
autorovih sabrnih dela, pa može rčunati n nešto rznovrsniju
čitalačku publiku. Znato pršireni, ali još uvek selektivni spisak
literture na kraju knjige sada sadrži, pored dela koja čine bib­
liografsku podlogu izlaganja, još neke skoršnje publikacie na
našem jeziku koje šire i duble zahvataju u pojedin područja pred­
stavlen u knjizi, pa se mogu preporučiti za dale čitanje. Pri
tome ne treba gubiti iz vida prvobitnu namenu ovog Uvoda, koja
mu nameće stroga ogrničenja u pogledu sadržine kao i fore.
Autor je zahvalan prikazivačima i drugim pažljivim čitaocima pret­
hodnih izdanja n korisnim sugestijama koje su doprinele po­
bolšanju tekta.
Beograd, febrara 1996. R. B.
5
Predgovor prvom izdanju
Ova knjiga je napisana prema programu istoimenog predmeta
u III i IV razredu kulturološko-jezičke strke u srdnjim školama SR
Srbije, ali se može korstiti i u druge svrhe, kao uvodno štivo o prroi
jezika i osnovama lingvistike. Njen cilj je da omogući upoznavanje
sa osnovnim pojmovima i terminima nauke o jeziku, ali i da doprinese
boljem razumevanju uloge jezika u životu ljudi. Ona uz t teži da
ko mladog čitaoa pdstakne interesovanje za jezičke pojave, sp­
sobnost da ih vidi u novom svetlu i sprmnost da izgradi valjae
stavove i stvaralački odnos prema njima. Išlo se ka jednom moder­
nom, zaokruženom i celovitom pgledu na jezik, u duhu savremene
lingvistike ali i aktuelnih interdisciplinarih prstupa, sa naglaskom
na opštim principima strkture i funkcionisanja ovog jedinstvenog
obeležja čoveka.
Pokriveno polje veoma je široko, pa se nije moglo zalaiti du­
blje u obradi pojedinih pitanja. Ipak je uložen trud da i ono što je
dato samo u nagoveštaju bude dovoljno pdsticajno za moguća dalja
razmatranja. Primer su davani iz većeg broja jezika, ali najviše iz
srpskohrvatskog. Na mestima gde se izlažu kategorije ovog jezika,
to se čini isključivo ilustrativno i u opštelingvističkoj prspektivi; pot­
puniji prikaz može se dati jedino u okvir nastave tog predmeta.
Iako je pisac nastojao da i o složenim pitanjima govori jedno­
stavnim jezikom, zbog prirode same materje i potrebe održavanja
odgovarajućeg strčnog nivoa svi delovi neće biti podjednako laki.
Teži delovi (npr. šema opšte strukture jezika u odeljku 6.1) po potrebi
se mogu najpre prći ovlaš a tek naknadno podrobnije, ali se zbog
7
RKO BUGARKI
povezanosti izlaganja ne preporučuje preskakanje celih odeljaka. Tekst
sadrži i brojne uputnice na mesta gde se pjedina pitanja dodatno
razmatraj u ili ilustruju. Snal aženje u materiji olakšaće i pomoćni apa­
rat u vidu regi stra strčni h termina, dodatka sa skicom razvoj a lin­
gvistike i spiska odabrane literature na srpskohrvatskom jeziku, pri­
kladne za moguće korišćenje u svrhu daljeg obaveštavanja.
Prilikom korišćenja knji ge u razredu, prihvaćeni pri stup omo­
gućuje keativno učešće samih učenika, nudeći početni materij al za
šire ilustracije i diskusiju na časovima vežbanja, uz puno angažovanje
raličitih učeničkih znanj a i interesovanj a, kao i njihovih sopstvenih
iskustava i zapažanja u vezi sa upotrebom materjeg jezika, i drugih
jezika koje uče, u raznim životni m situacijama. Pitanja u vezi sa sva­
kom jedinicom, u cilju uvežbavanja i proširivanj a stečenog znanj a,
nisu u knji zi već formulisana upravo stoga da bi se i nastavnik i
učenici mogli slobodnije ketati ; a sa malo mašte i dobre volje, iz
samog teksta će se uvek moći izvući dovoljno motiva i obrazaca za
takav zajednički rad.
Kako je ovo prvi srednjoškolski uvo u opštu lingvi stiku, ne
samo u Jugoslaviji , autor i i zdavač biće posebno zahvalni svima koji
im saopšte svoja mišljenja i iskustva u radu sa knji gom, kako bi njene
uočene manjkavosti bile otklonjene u mogućim kasniji m izdanjima.
Pi sac na kraju izražava svoju zahvalnost čl anovima recenzentske ko­
mi sije na poršci i korisnim prmedbama.
Beograd, februara 1989. R. B.
8
Prvi deo
LIGVISTIKA I NJEN PREDMET
FUNKCIJE JEZIKA
EVOLUCIJA JEZIKA
TIOVI JEZIKA
JEZIK, KULTURA I DRU
Š
TVO
OP
Š
TA STRUKTURA JEZIKA
FONETIKA
FON OLOGIJA
l. Lingvistika 1 njen predmet
1. 1. Mesto jezika u ljudskom životu
Lingistika je nauka o jeziku. Jezik je vredan naučnog pro­
učavanja zato što predstavlj a jedno od temeljnih obeležja ljudskih bi­
ća: čovek bez jezika ne bi bio - čovek. U svakom trenutku svoga
svesnog postojanja mi smo okrženi jezikom i u njega uronjeni . Nje­
govog značaja nismo, doduše, uvek ni svesni, uzi majući jezik kao
nešto što se samo po sebi razume - bar dok funkcioniše onako kako
smo navikl i - i što se pri mećuje tek kada se i spolji u nekom osobitom,
nesvakidašnjem vidu. Slično je i sa nekim drugim svojstvima čoveka;
tako na disanje obraćamo panju tek kada se zadišemo, na varenje
kada nas zaboli stoma, a na hodanje ako neko hramlje ili ako nor­
mal an hod pređe u trčanje. A jezik pri mećujemo svaki put kada
naiđemo na neku nepoznatu reč ili čujemo da neko govori zamuc­
kujući , sa stranim nagl askom, u dijalektu ili na nekom nama stranom
jeziku, ili pak pri susretu sa psebno veštim govorikom, odnosno
dobri m pi scem na jeziku koji m se i mi služimo.
Stoga je važan preduslov za plodan istraživačk pri stup jeziku
kao pojavi upravo sposobnost da se od njega psihički odmaknemo,
kako bismo ga sa tako uspostavljene razdaljine bolje sagledali kao
celinu koja postaje predmet proučavanja. Značaj jezika u ljudskom
životu takav je da nauka o tom predmetu ima šire značenje, dopri­
noseći sananjima o prirodi ljudskog bića. Na taj način lingvi stika,
govoreći o jeziku, progovara i o čoveku; ova njena odlika daje joj
danas posebnu aktuelnost. A zašto je to tako? Zato što je jezik prav ljen
ll
RKO BUGASKI
po meri čoveka. Neradvoja pratilac ljudskog bića, jezik ima sve
njegove bitne dimenzije i obeležava ga na sva tri plana postoj anj a
čoveka - opštem, posebnom i pojedinačnom.
Na opšteludskom ili biološkom planu, jezik čoveka određuje
kao člana ljudskog roda, jer samo Homo sapiens poseduje moć go­
vora.
Č
ovek, naime, postoji kao vrsta, i kao takav raspol aže si mbo­
ličkim komunikacij skim si stemom koji nazivamo ljudskm jezikom.
No čovek svuda živi u grpama, u zajednicama koje nužno čine ljudi
ali koje se p nekm svoji m obležji ma razlikuju od drugih ljudskih
grupa. Tako se i opšteljudska spsobnost upotrebe jezika uvek ma­
nifestuje u nekom posebnom jeziku, speci fčnom jeziku određene za­
jednice, koji se u nečemu razlikuje od drugih jezika. Tako jezik čoveka
određuje na grupnom ili sociološkom planu, kao pripadnika određene
društvene zajednice, koj a se služi nekim od postojećih jezika. A kao
što su pjedi načni nosioci svega ljudskog pojedini ljudi , koji svi i maju
i svoje i ndividualne osobenosti , tako se i jezik ostvaruje u govoroj
delatnosti pojedinaca, koja nosi i njihov lični beleg. Otuda je čovek
određen jezikom i na individualnom ili psihološkom planu, kao ličnost
čije se odlike odražavaju i u naroitoj upotrebi toga grpnog jezika.
Ovakav raspon jezika na sledeći je način jezgrovito ocrtao, pre nekih
sto pdeset godina, veliki nemački naučnik Vilhelm fon Humbolt, koji
je znatno doprineo zasnivanju opšte lingvistike:
"
Bi lo bi podjednako
umesno reći da svekoliki ljudski rod poseduje samo jedan jezik, i da
svako ljudsko biće ima svoj zaseban jezik
"
.
Kao biološka vrsta, čovek je evoluirao od manje razvijenih or­
ganizama; naporedo s tim proesom, i u stalnoj uzajamnoj uslovlje­
nosti s njim, jezik se razvio postepenom evolucijom pri mitivniji h si­
stema opštenja. Promene u životu ljudskih zajednica praćene su pro­
menama u njihovim jezicima. Tako je i sa životnim tokom i jezičkim
razvojem svakog pojedinca. U prirodi je jezika, kao i čoveka, da se
stalno menja, ali da kroz sve te mene zadržava i neka konstantna
obeležj a koja ga određuju i po koji ma se uvek može prepoznati .
Iz ovoga vidimo da se sva tri plana egzi stencije čoveka i nje­
govog jezika, ovde analitički razdvojena a u stvarnosti i sprepletena,
12
UVOD U OPT LIGVISKU
očituju kako u statičkom preseku tako i u dinamičkoj projekcij i . Svaki
od njih i spljava se, dakle, u dva pojavna vida: sinhronijskom ili
istovremenom, i dijahronijskom ili raznovremenom. Prvi se mani­
festuje, što se čoveka tiče, kao postojanje čovečanstva, drštava i po­
jedinaca u bilo kojem datom trenutku, dok se drugi ogleda u konti­
nuitetu razvoja vrste, grupe i jedinke. Analogno, jezik postoji i razvija
se i kao opšta sposobnost čoveka, i kao njena reali zacija u posebni m
jezici ma, i kao atribut pojedinca. Jezik, dake, prati čoveka na sva tri
plana i u oba vida. Drukčije ne bi moglo ni biti, jer ako je jezik
čoveku neophodan, on je takav u svim uslovno razdvojenim dimen­
zij ama, pa bi odsustvo jezika u bilo kojoj od njih vodilo njegovom
ukidanju kao celine.
Jezik nastaje, opstaje i evoluira u neprekidnom međudejstvu sa
svetom o kojem govori , a to je svekoliko ljudsko iskustvo. On nije
samo svojevrsno ogledalo čovekovog odnosa prema ovom svetu, pre­
ma drštvu i prema samom sebi, nego i oblik stvaralačkog ljudskog
delovanja tokom koga se menjaju i jezik i svet. Ova ukrštanja i uza­
jamna dejstva upravljala su razvojem jezika, određujući mu struktur
i nači n funkcionisanja. U njemu su ostavili svoj trag mnogi i različiti
zadaci koje je kroz nebrojene generacije i mao da obavlja, i koji se
bez njega ni danas ne bi mogli obavljati .
Iza naznačene šeme, pojmovno ne osobito komplikovane, krije
sc u stvaosti velika složenost. Ljudski život ni po kojem meri lu ne
prpada kategoriji jednostavnih pojava. Stoga i ljudski jezik mora da
hude složen, da poseduje stalnost ali i promenljivost, si stemske ali i
procesne elemente. On mora znati za granice ali i umeti da ih razmiče;
mora znati kako se već pstojeće kori sti za stvaranje novog, i kako
sc u svim preobražaji ma može zadržati dvostruka uloga pratioca i
činioca promena u svetu koji čoveka okružuje i i spunjava. On mora
da omogućuje drštveni i psihički život dostojan ljudskih bića - da
služi kao uhodano sredstvo svakodnevne komunikacije, al i i kao pre­
linjeni medijum flozofske refleksije i pesničke i nspiracije; on mora
umeti da nosi kaljaču ali i baletsku patiku.
Ovo ni su mali zadaci , i zato je jezik pojava sa mnogo lica.
Svako ima svoje mesto u celini , ali je ova nesvodljiva na bilo koje
13
RKO BUGASKI
od njih. Pokušavajući da pri stupimo sušti ni jezika, i zdvojićemo tri
njegova glavna lica, koja su došla do jasnijeg izražaja naročito u mo­
dernoj nauci o jeziku; ona donekle odgovaaju trima pomenutim pla­
novima jezičkog i spoljavanja. Jezik je sistem znakova, tj. svojevrstan
kOd vezan naročito za opšteljudsku sposobnost si mboličke glasovne
komunikacije, koji odražava formalnu strukturu i pravi la funkcioni­
sanja znakovnih si stema, dakle oblikovanje i prenošenje poruka putem
organi zovanih znakova. Istovremeno, jezi k je društvena pojava, ve­
zana naroči to za postojanje jezičkih zajednica, tj. ljudski h grupa odre­
đeni h jezikom koji m međusobno saobraćaju njihovi pripadnici . Naj­
zad, jezik je psihička pojava, vezana naročito za umni i duševni život
čoveka, koji uveliko prožima.
Lingvi stika ispituje sva ova tri lica jezika, s tim što se kod
prvog vi še bavi problemima same njegove strukture, a kod druga dva
pitanjima njegovog funkcioni sanja na društvenom i individualnom
planu. Prvo je otuda u izvesnom smislu od središnjeg značaja za samu
lingvi stiku, koja upravo njemu najviše i duguje svoj razvoj kao mo­
derne nauke - posebno za njen opšti deo. Opšta lingvistika proučava
svojstva jezika kao pojave, odnosno zajednička obeležja svih jezika.
Druga dva lica, takođe važna za nauku o jeziku, često su naroči to
interesantna i za druge discipline; tako se u naše vreme sve i zrazitije
formi raju i međudiscipline kao što su soiolingvistika i psiholingvi­
stika, koje proučavaju veze i zmeđu jezi čkh i društvenih, odnosno
psihičkih pojava. Pri tome se u jezičkm i straživanji ma kombinuju
dve perspektive: mikrolingvistička, usredsređena na jezičke podatke
u užem smislu, dake na strukturu samih jezičkih si stema, i makro­
lingvistička, koja ove pdatke posmatra u ši rem sociološkom, psi­
hološkom, komunikacijskom i kulturom kontekstu.
Proučavanjem pjedinih jezika i jezičkih grpa bave se deskrip­
tivna ili sinhronijska lingvistika, sa stanovi šta njihove strukture; is­
torijska ili dijahronijska lingvistika, i z perspektive njihovog razvo­
ja; i uporedna i li komparativna lingvistika, u ci lju poređenja i kla­
sifkovanja jezi ka.
Jezičkoj problematici može se pri laiti sa ci ljem i zgrađivanja
teorije jezi ka, i l i u svrhu korišćenja li ngvi stički h saznanja i zvan po-
14
UVOD U OPT LINGVISTKU
drčja same nauke o jeziku, pri ršavanju praktičnih jezički h problema
(u učenju i nastavi jezika, jezičkom plani ranju, proučavanju masovnih
komuni kacija, lečenju poremećaj a govora i sluha itd. ). Tako razliku­
jemo teorijsku i primenjenu lingvistiku.
Kao nauka koj a nastoj i da osvetli sam jezik kao poj avu, lin­
gvi stika je i zrasla i z okri lja flologije - nauke koja u jezi ci ma vidi
sredstvo istorijski usmerenog proučavanj a knj i ževnosti i kulture po­
jedinih naroda. lako im se predmet, metode i ci ljevi najčešće razlikuju,
ove dve vel i ke naučne obl asti i maju mnogo zajedničkog - do te mere
da ih je nekada teško međusobno razgraničiti . (Sažet pregled razvoj a
lingvi stike dat je u Dodatku na kraju ove knji ge).
Tokom svog dugog razvoja, a naroči to u savremeno doba, lin­
gvi stika je došla do niza saznanja o strukturi i funkcioni sanj u prirod­
nog ljudskog jezika, kao osnovnog sredstva koji m čovek raspolaže
za obli kovanje, čuvanje i prenošenje obaveštenj a u komunikacij i . Upo­
tnavanje sa osnovama tog znanj a moglo bi kori sno da posluži gene­
racijama koje će najplodnij i deo svog života i stvaralaštva da provedu
u XXI stoJeću - a ono će, uz ostalo, svakako da bude i vek i nfor­
macija!
1. 2. Bitna svojstva jezika
Sažimajući tri ugla gledanja i zložena u prethodnom odeljku,
mogli bismo u naj kraćem reći da je jezik sistem znkova koji čoveku
omogućuje razvien društeni i duševni život, i koji se ostvaruje u
op.\tenju među ludima. Ova radna defnicija traži nešto detaljnij a ob­
jašnjenj a. U njenoj razradi treba najpre uočiti dvosmislenost samog
tnmi na jezik. Svi ljudi i maju jezik, ali nemaju svi i sti jezik. Zato
tnha razlikovati jezik u opštem smislu i pojedine jezike. Jezik u op­
\tcm smislu jeste mo govora, sposobnost svih ljudi da međusobno
'1pšte u okvirima svoji h zajednica putem gl asovnih si mbol a, koj a pred­
�tavlja biološko nasleđe ljudske vrste. Pojedini jezici, kao specifčna
'1st varenja ove opšte sposobnosti , ni su nasleđeni niti zajednički svim
15
RKO BUGASK
ljudima, nego se moraju učiti iz generacije u generaciju unutar za­
jednica koje se njima služe. Tako je jezik kao opšta sposobnost u
posedu svih ljudi , ali uvek u obličju nekog posebnog jezika.
Jezik je sistem zato što nije skup nepovezanih elemenata - nije,
na primer, brdo reči nagomi l anih bez ikakvog reda - nego je orga­
nizovana celina čiji delovi stoje u određenim međusobnim odnosi ma,
obrazujući jednu strukturu. U toj strkturi mesto i uloga pojedinih
sastavnih delova određeni su upravo odnosom prema drugim sastav­
nim delovima i prema cel i ni .
Jezi k je si stem znakova zato što počiva na principu simboli­
zacije, tj . reprezentovanja nekog elementa stvarog ili i magi narog
sveta nekim elementom jezika. Ralikujući sredstvo označavanj a i
predmet označavanja, čovek putem znaka izdvaja i imenuje pojedine
segmente, aspkte i relacije sveta koj i ga okružuje. Dok se druga
živa bića samo služe znakovima, jedino ih čovek i prizvodi. Za ra­
zliku od prirodnih znakova (kao kada se kaže da je obl ak znak kiše),
konvencionalni, tj . društveno ustanovljeni znakovi kakve nalazimo u
jeziku pripadaju podvrsti znakova koju zovemo simboli. Sposobnost
stvaranja, usvajanj a i upotrebljavanja verbalnih si mbola važna je odli­
ka koj a čoveka odvaja od životi nja. (Struktura jezičkog znaka biće
dalje razmotrena u 6. poglavlju).
U osnovi jezika je opštenje među ludima, tj . sporazumevanje.
Kako je jezik osnovno, naj šire i najsavršenije sredstvo sporazume­
vanj a, a bz ovoga ne bi mogle da postoje društvene zajednice, upravo
jezik je bitan preduslov za postojanje ljudskih društava. S drge stra­
ne, jezik se ostvaruje samo u društvu, pa tako i jezik poiva na druš­
tvenoj zajednici . Između jezika i društva postoj i , dakl e, odnos uza­
jamne zavi snosti . Pitanje šta je pre nastalo stoga nali kuje poznatom
pitanju o kokoški i jajetu. Nastali zajedno, u stalnoj i vi šestrukoj in­
terakciji, jezik i drštvo samo tako i opstaju.
Pošto smo na ovaj način odredi li pojam jezika, navešćemo neka
njegova bitna formalno-funkcionalna obležj a.
l. Jezik je višeslojna, hierarhijski ustrojena struktur, u kojoj
jedinice nižeg reda svojim kombinovanjem obrazuju jedinice višeg re-
16
UVOD U OPT LIGVISTIKU
da. Posebno, on je dvostruko artikulisan (tj . raščlanen) sistem, jer
sc u njemu uvek razlikuju plan sadržaja i plan izraz, odnosno pl an
jedi nica sa značenjem (reči) i plan jedinica bez samostalnog značenja,
koje svojom kombi natorikom daju jedinice sa značenjem (gl asovi ).
Stvari o koj ima se u nekom jeziku govori otelovljene su u njegovim
rečima (prva artikulacija), ali su same te reči dobijene sl aganjem
jedinica druge vrste - gl asova (druga artikulacija). Tako je, na pri­
mcr, nosi l ac određenog poj ma reč dro, sa značenjem poznatim svima
koji znaju srpskohrvatski jezik. Međuti m, ova reč obl i kovana je od
četir glasa (d, r v, o) koj i pojedinačno nemaj u značenja, nego dato
značenje dobij a tek celina u koju se oni grupi šu tim redom. Ovaj
mehanizam čini od jezika veoma ekonomičan sistem, jer se različitim
kombinovanjem svega, recimo, tridesetak gl asovnih jedi nica obrauju
mnoge hiljade reči . Reči se sa svoje strane kombinuju u grupe reči
i rečenice, a broj rečenica već je beskonačan u svakom živom jeziku.
Pravila koja na svakom pl anu strukture - odnosno jezičkom nivou
-dozvolj avau neke kombinacije datih jedinica, a i sključuju neke dru­
�c. čine graatiku, kao takođe bitno svoj stvo jezi ka.
2. Opi sani formalni pri ncipi čine jezik i zrazito produktivnim,
i tako usklađeni m sa stvaral ačkom prirodom čoveka: oni omogućuj u
prirodno i neprekidno stvarnje novih iskaza, koji ma se i zražava i
saopštava neograničeno mnoštvo novih misaonih sadržaj a. A kada se
ne bi radilo o novim kombinacij ama istih elemenata, nego bi se za
svaku novu rečenicu morale uvoditi nove reči a za svaku novu reč
novi glasovi , jezička komunikacij a bil a bi sasvi m onemogućena.
3. Jezik poseduje izvanredno važno svojstvo dislokacije, ili
"
iz­
mcštanja
"
u prostoru i vremenu. On, naime, nije vezan za neposredni
kontekst komunikacij skog čina, tj . za ono što se dešava
"
sada
"
i
"
ov­
dc", pa se njime može govoriti ne samo o stvari ma koje su u datom
lrcnutku prsutne nego i o stvari ma prostorno i vremenski udaljenim
ili čak nepostojećim. Jezikom se može govoriti o daleki m kontinen­
lima i sazvežđima, o onome što je negda bilo ili će, možda, tek biti ,
ili pak neće i ne može biti ; može se izmišljati i l agati . Na taj način,
ll'tik je čoveku omogućio da zakorači u vreme i prostor. Ova mo­
gućnost i zmeštanja, sa svim njenim dalekosežni m psledicama, ga-
17
RKO BUGASKI
rantovana je već pomenutim fqndamentalnim načelom simbolizacije,
bez koje ne može da bude ni jezika.
4. Jezik se prenosi i usvaja kulturnm putem, dakle on mora
i znova da se uči u svakoj generaciji ; jedna od posledica ovoga je
neprekinuti lanac promena u jeziku od jednog pokolenj a do drugog.
Pomenuta temeljna obeležj a jezika, uz još neka druga, prema
današnjem naučnom saznanju u potpunosti su, ili bar naj veći m delom,
odsutna iz svih si stema životinjske komunikacije.
i
stina, neke živo­
tinjske vrste privukle su pažnju istraživača svoji m zanimljivi m, po­
nekad čak veoma upečatljivim sistemima opštenja. Tako pčele pokre­
ti ma signaliziraju u kojem pravcu i koliko treba leteti do izvora cvet­
nog praha, mravi sa zadivlj ujućom preciznošću usklađuju zamašan
posao izgradnje mravinj aka, delfni se međusobno prepoznaju i do­
zivaju na velikim dalji nama, neke ptice i čovekoliki maj muni takođe
imaju izraženu sposobnost komunikacije, itd. Ali u svemu tome nema
artikul acije (zato i govori mo o neartikulisani m krici ma), stvaral aštva
(papagaj koji uspešno imitira dva ljudska izraza ne može od nji hovih
elemenata spontano da sačini treći), izmeštanj a (pele ne mogu da
saop š te gde nema cvetnog praha, ili gde ga je ranije bilo), niti učenj a
(sistemi životinj ske komunikacije se u celini nasleđuju, dakle prenose
genetski ). Svi ovi sistemi ostaju, kako izgleda, u ganicama prostih
a čvrstih obrazaca, i u nji ma se ne mogu izražavati sadržaji koj i bi
prevazi lazi li uski nasleđeni reprtoar instinktivnog ponašanj a date
vrste. Interesantna proučavanja i podučavanja koj a se danas obavlj aju
na polju životinj ske komunikacije, uključuj ući si mpatične ši mpanze
i gori le koje
"
uče da govore
"
, teško da će ovu sliku iz osnova da
izmene - i ako, naravno, mogu da donesu značajne nove podatke.
Ako misl imo na evoluciju čoveka i jezika, izgleda prrodan za­
ključak da bi se evolucioni kontinuitet između ne-čoveka i čoveka
morao na neki način odražavati i u neprekinutoj liniji između neje­
zičke i jezičke komunikacije. Ali ako se ljudski jezik danas u poređuje
sa si stemima opštenj a među životinj ama, razlike u strukturi i funkci­
jama tako su velike da bi se moralo govoriti o postoj anju jasnog pre­
kida, dake o pojavama koje se razlikuju u vrsti a ne samo u stepenu.
18
UVOD U OPT LINGVISTKU
l J smislu u kojem određuje čoveka, budući u i sti mah nji me određen,
lj udski jezik je jedinstvena pojava, i nikakav drgi si stem opštenj a u
/ivo me svetu nije mu ni sl ičan. (Upr. i ode ljak 3. 1 ).
S druge strane, čovek se nesumnji vo može sporazumevati ne
samo jezikom nego i na mnoge druge načine - mi mikom, gestovima,
dimnim i l i svetlosni m signali ma, zastavicama itd. Tu su, zati m, razni
simbolički si stemi posebne namene, kao što su matematičke, logičke
ili hemij ske formule, muzička i šahovska notacij a i slično. Međuti m,
ovi si stemi većinom su i zvedeni iz prirodnog jezika, na jedan i l i na
drugi način, u jednoj i l i više faza (npr. Morzeova abuka i specij alno
Brajevo pismo za slepe i zvedeni su iz konvencionalnog pi sma, a pi­
smo i z govore realizacije jezika), pa mogućnost svoga nastanka du­
guju njemu. Isto važi i za programske jezike računara, kao i za si steme
koji ma bi u budućnosti eventualno mogla naučiti da se sl uži i neživa
materij a, u vidu robota ili drugih mašina.
U najši rem smisl u, jezikom se može nazvati svak si stem zna­
kova koji služi komunikacij i između ljudi, životinj a i mašina. Opšta
nauka o tipovima, strukturi i funkcionisanju znakovnih si stema naziva
sc semiotika ili semiologja, pa se otuda govori o različitim semio­
tičkim jezicima. Ovaj pojam obuhvata, uz ostalo, si steme životi nj ske
komuni kacije, kao i sve one koji ma se u svrhu opštenj a služe ljudi,
uk l jučujući i relacij u čovek-mašina. Tu, dakle, spadaju i svi pomenuti
formali zovani jezici , kao i svojevrsni znakovni si stemi koji se mogu
otkriti u slikarstvu, i konografji , heraldici , kosti mografji , pozori štu,
fi l mu i drugde. Ali daleko naj važniji podskup semiotičkih j ezika čine
prirodni ljudski jezici i storij ski izrasl i opšti sistemi verbalne ko­
munikacije unutar i i zmeđu ljudskih zajednica. Drugi znakovni si stemi
koje je čovek razvio u najvećoj meri podrazumevaju sposobnost je­
tičkog opštenja, pa se zato pojam jezika u užem, osnovnom i lin­
�vističkom smislu odnosi samo na prirodne jezike. Samo tako shvaćen
jl·tik čini predmet lingvi stike, a time i ove knji ge.
Izloženo daje pvoda za sledeći opšti zaklj učak. Sporazume­
vanja ima i i zvan čoveka, a sam čovek može se sporaumevati i druk­
lije, a ne samo jezi kom. Uprkos tome, jezik ostaje jedinstveno i neop-
19
RNKO BUGARKI
hodno obeležje ljudskog bića, koje ga u velikoj meri odvaja od drugih
vrsta i na kome poivaju mnoge njegove sposobnosti . O jeziku pčel a
ili semafora, pa i računara, može se govoriti samo metaforički , bar
ako je reč o lingvističkom, a ne širem semiotičkom značenju ovoga
pojma. Jezikom u pravom smislu služi se samo čovek, i - i zuzi maj ući
pojedinačne patološke poremećaje svaki čovek.
1. 3. Jezik i govor
Iz naših dosadašnji h razmatranj a proističe da je jezik zapravo
organizacia verbalnih znakova kojom vlada svaki pojedinac kao čl an
određene društvene zajednice; znati jedan jezik, to znači vl adati pri n­
cipima te organizacije. Ovako određen, jezi k je u velikoj meri ap­
straktna poj ava. Međuti m, samo poznavanje jednog si stema znakova
još nije dovoljno za komunikaciju: mi se ne sporazumevamo telepat­
ski , prosti m
"
čitanjem misli
"
. Za verbalno opštenje očigledno je neop­
hodno da se jezik materia/izuje, tj . učini dostupni m čulima. Stoga
se u svim situacij ama jezičkog komuniciranja jezički si stem stavlja
u pokret i realizuje; a realizacij a jezika jeste - govor. Tako je govor
skup svih pojedinačnih ostvarenja jezika. Govoreći , mi pokrećemo
mehanizme jezika na koj i ma se zasnivaju govori či novi . A jezik je
šema po kojoj se obrauju rečenice koje svakodnevno izgovaramo.
Jezik i govor stoje u odnosu koda i poruke, sistema i prcesa; govor
je jezik u akcii.
Uopšte uzev, čin komunikacie moguć je kada učesnici u njemu
raspol ažu istim kodom, tj . si stemom znakova ili simbola na osnovu
koga se sastavlj aju poruke. Sveden na golu suštinu, čin speci fčno
jezičke komunikacije izgleda ovako. Jedan od učesnika, A, uobliči
neku pruku u mozgu, ovaj daje impul s nervi ma, mišići stupaj u u
pogon i aktivi raj u govorne organe, koji porci daj u fzički oblik, kako
bi ona mogla da deluje na čula. Tako materij al izovana poruka prenosi
se kroz vazdušni kanal i dopire u vidu talasnog kretanja do uha drugog
učesni ka, B. Njegov mozak izdaje komandu da mu se nervni m putem
prenesu pri mljeni akustičk nadražaji , obrađuje pri mljene informacije
20
UVOD U OPT LINGVISTIKU
i. zahvaljujući poznavanju i stog koda, dešifruje poruku, tj . razume
šta je A rekao. Ako sada B hoće nešto da kaže, proces se obrće. (U
ovom slučaj u kOd čak ne mora da bude i sti kao ranije: bitno je da
je i on zajednički učesnici ma. Ako obojica znaju srpskohrvatski i en­
�leski, A može da postavi neko pi tanje na jednom a B da mu odgovori
na drugom jeziku). Ako se pak i spostavi da B ne poznaje kOd koji
je uptrebio A, on čulima primljenu poruku dakako ne može da
dešifruje, pa od razumevanj a nema ni šta; ovo nam se dešava svaki
put kad čujemo neki nama nepznat jezik. A moguće je i polovično
razumevanje, ako neki jezik znamo delimično pa
"
hvatamo
"
tek po­
nešto od rečenog. (Proces govore komunikacije uprošćeno je prika­
zan na slici 1).
A
B
Slik l.
Š
ema je u sušti ni ista i kada neko govori sam sa sobm, samo
što je tada komunikacij sko kolo
"
interalizovano
"
, tj . ceo krug se
odvija unuta jednog organi zma. Pri pi smenoj komunikaciji umesto
ću l a sluha aktivira se čulo vida, govori organi miruju a kao kanal
umesto vaduha služi čvrsta površina na kojoj se piše aktiviranjem
ruke (i li , pri kucanju na mašini , rku) pšilj aoca poruke. Ostalo je u
suštini i sto kao kod usmenog opštenj a.
Ako pojam jezika podrazumeva određenu sposobnost upotrebe
verbalnih znakova, govor je delatnost upotrebljavanj a takvi h znakova,
tj. ispoljavanje jezičke sposobnosti . Zato je jezik apstraktan i opštiji ,
21
RKO BUGARSKI
dok je govor konkretan i pojedinačan. Jedan jezik je u posedu cele
zajednice koj a se njime služi , dok su pojedinačni govori činovi uvek
rezultat ativnosti pojedini h pripadnika te zajednice. U nadležnosti
je svakog pojedinca da odluči kada će da progovori i šta će i kako
da kaže u okvi ri ma mogućnosti zadatih jezikom, ali nad samim je­
zikom kao društvenom celinom on po pravilu nema nikakvu moć
odluči vanja. Kao društvena pjava, jezik pstoj i i menj a se ugl avnom
nezavi sno od volje pojedinaca, koji ga nasleđuju od svoji h predaka
i predaju u nasledstvo potomci ma.
Jezik i govor su u svojoj različitosti ipak neraskidivo povezani ,
jer je njihova uzajamna uslovljenost potpuna. Ni ti bi mogao postojati
jezik koji nikada i ni gde ne bi bio ostvaren u govoru, niti bi govoro
komuniciranje bilo moguće bez nekog jezika koj i bi ležao u njegovoj
osnovi , dajući mu neophodan smi sao. Jezik je izrstao kao organi­
zacija govora, govor se razvio na bazi jezika u stalnom uzaj amnom
dej stvu i prožimanju usled kojeg se menjaju i jedno i drugo. Inovacije
začete u govoru utiču na evoluciju jezičkog si stema, koj i sa svoje
strane drži ove pod kontrolom, prihvatajući jedne a odbij ajući druge.
Razlika između ove dve pojave, u prasi mahom neprimetna,
od vel i kog je teorij skog značaja. Treba samo uočiti da se reči jezik
i govor ovde upotreblj avaju kao termini modere lingvi stike, u čije
je same temelje ušl o ovo razli kovanje, a sa značenjem drukčij i m od
oni h koj a imaju u svakodnevnoj upotrebi . Tako npr. govor u ovom
smislu ne isključuje pisanje, jer se jezik može ostvarivati razl ičitim
sredstvima (zvučni talasi , grafčka masa, gestovi gluvonemi h). Ana­
logni oblici govora kao ostvarenja jezika su govorenje (usmeni go­
vor), pisanje (pi smeni govor) i getikuliranje (gestovni govor).
U svakoj tački bi lo kojeg govorog iskaza pravi se i zbor između
alterativa koje pruža si stem jezika. Za govorika u datoj govoroj
situaciji važno je ono što on hoće da kaže, tj . niz izbora koje će da
napravi (npr. Petar i l i Pavle, jeste i l i nije, ovde i l i tamo) . Ali za jezički
si stem podjednako je važno i sve drugo što je on mogao da kaže a
nije rekao; pomenute alterative u njemu su uvek obavezno pri sutne
i obavezno različite. Svi mogući i zbori , odsutni iz nekog konkretnog
22
UVOD U OPT LINGVISTKU
�ovomog čina ali pri sutni u jeziku, svoj i m odnosima međusobne su­
protstavljenosti i daju smisao svakom elementu izabranom da uđe u
neku poruku (npr. jeste ne bi i malo smi sao koji ima kada se ne bi
moglo reći i nie) .
Stvara govorna delatnost malo kad je savršen odraz potenci ­
jal ne jezičke sposobnosti . Ova sposobnost uključuje, primera radi , i
gramatičke proese koji kao šeme nisu teorij ski ograničeni , i ako se
mi nj i ma u praksi ograničeno služimo zbog granica našeg pamćenj a,
1. ahteva ekonomičnosti , osećanja sti l a itd. Gramatički si stem srpsko­
hrvatskog, a ni bilo kojeg drugog jezika, ne kaže govornicima koliko
pula naj vi še mogu da u jednoj rečenici nanižu i sti veznik i l i i stu za­
visnu konstrukciju (npr. /ašli smo I večerli I pevali I igrali 1...,
odnosno Pera misli DA Đaka veruje DA Joca zna DA . . . ), ali ovi
ipak ubrzo prekidaju takvo nizanje i poinju novu rečenicu. Slično
je i kod drgih umnih sposobnosti . Mi bz muke napamet množimo
jednocifrene brojeve, jer smo nauči li tablicu množenj a, a dva peto­
cifrena brj a pomnožićemo doduše uz pomoć olovke i papira (osim
ponekog
"
čuda od deteta
"
koje i to ure da uradi napamet, pa se
onda pkazuje svetu ! ) - ali na osnovu i stovetne sposobnosti . A ne­
minovne razlike između pojedinih recitacij a neke pesme ili i zvođenja
kakve si mfonije nimalo ne utiču na sam tekst, odnosno partituru, koji
ostaju i sti kroz sve varijacije.
Tako je i naš govor podložan uticaj u mnogih praktičnih čini laca
u vezi s našim psihofziološki m i neuropsihološki m ustrojstvom i na­
šom životnom sredi nom (zamor, zamuckivanje, defekti artikulacije,
preki di , lutanje pažnje, predomišlj anje usred rečenice, buka itd. ). Pa
ipak jezički obrasci l ako prživlj avaj u u ovi m promenlji vi m i retko
kad i deal nim uslovi ma za komunikaciju, i mi ih najčešće bez teškoća
prepznajemo uprkos svim oštećenji ma u produkciji i prijemu govor­
ne poruke, tačno znaj ući
"
šta je govorni k hteo da kaže
"
. Sama činje­
ni ca da mi uspevamo govorom da opšti mo i pod nepovoljni m spoljni m
11kolnosti ma pokazuje snagu temeljne i dragocene jezičke sposobnosti .
kt. iku, dakle, prpada ono što možemo u verbalnom opštenj u - a kako
lo činimo, pitanje je govora.
23
RKO BUGARSKI
Ovde izložena podela u skladu je sa uticajnom teorijom vel i kog
švajcarskog lingviste Ferdi nanda de Sosira, utemeljivača modeme lin­
gvi stike, prema kojoj se celokupno područje ljudskog jezika, dakle
jezik u opštem smislu (langage), deli na jezik kao si stem znakova
koji pripada određenoj društvenoj zajednici , tj . neki poseban jezik
(langue), i govor kao sumu individualnih ostvarenja tog sistema (a­
role) . Međusobni odnos ova tri nivoa apstrakcije može se ilustrovati
analogijom sa novcem. Ako uzmemo da opšti pojam ' valuta' odgovara
pojmu ljudskog jezika, onda se poj am ' dinar' , kao valuta koj a je u
upotrebi u jednoj određenoj zajednici , može uporediti sa pojmom je­
zika kao posebnog si stema, a bilo koji konkretni dinar, tj . novčić te
vrednosti kao primerak ove valute, bio bi ekvivalentan onome što i de
u govor.
Ovako shvaćenim predstavama o prirodi jezika i govora srodni
su i pojmovi jezičke sposobnosti i govorne delatnosti, koji ma smo
se takođe poslužili, a koje je u lingvi stičku teoriju uveo Amerikanac
Noam
Č
omsk (u izvoroj terminologiji , linguistic competence odn.
linguistic perormance) . A uopšte uzev, može se reći da su za pojedine
vidove jezika i njegovih govornih realizacija zainteresovane mnoge
naučne discipline, svaka iz svog ugla, ali da celina prirodnog ljudskog
jezika predstavlj a u načelu predmet samo jedne nauke lingvistike.
24
2. Funkcije jezika
2. 1. Jezik i komunikacija
Jezik sačinjava osnovnu sponu među ljudima, od koje, zbog
prode čoveka Iao društvenog bića, zavi si i sam opstanak ljudskh
icdnica. Ta veza, koj a omogućuje da skup jedi nki obrazuje društve­
nu celinu, zasniva se na mogućnosti opštenja među nji ma - a to je,
dakako, glavni zadatak zbog kojeg jezik postoji i po čijoj meri je i
llinjcn. Već smo rekli da se jezikom služe svi ljudi, i samo ljudi .
K
ud god i gde god zatičemo biće koje nazivamo čovekom (dakle,
hz ohzira na epohu, rasu, geografski položaj , vrstu društvene zajed­
nice il i stepen civilizacije) - mi ga nalaimo s jezikom. I nazaostalija
plemena Afrike, Južne Amerike ili Australije, čij i život u ponečemu
nije odmakao od pri lika kakve su vladale u kameno doba, i maj u svoje
Jezike, i to jezike koj i su, lingvi stički gledano, sasvim punopravni
I
nstrumenti opštenj a.
Popularo uverenje da se jezici mogu deli ti na primitivne i raz­
V/t•ne naučno se mora ospri ti , jer ovi atributi pre pristaj u samim
d
mštvcnim zajednicama nego njihovi m jezicima. U principu, svaki
Jr:ik je prikladno i dovolno sredtvo za obavlanje komunikaciskih
fllltrcha zajednice kojoj služi. Tako npr. Eskimi i li beduini ne mogu
1111 svojim jezici ma da razgovaraju o atomskoj fzici ili međuplane­
tamirn raketama, jer to nije deo nj ihovih kultura, ali zato i maj u veoma
latgranat rečnik u svemu što se tiče snega, odnosno kamila. A o
11111deroj nauci i tehnologiji nije se, naravno, moglo govoriti ni na
Ml'dnjovckovnom engleskom.
25
RNKO BUGARSKI
Jezici nisu sami p sebi podobni i l i nepdobni za obavljanje
određenih funkcija, nego oni prosto hvataju korak sa društvenim pro­
menama, zanemarujući ono što prestaje da bude od važnosti a raz­
vijajući sredstva (samostalno ili pozajmljivanjem) za izražavanje sve­
ga što postaje aktuelno. Naša današnja gradska omladi na uglavnom
ne zna tačno šta označavaj u reči kao jetrva i l i pašenog, zato što rod­
binski odnosi izvan jezgra porodice gub od značaja u moderom
društvu - za razliku od stariji h, plemenski i klanski ustrojenih zajed­
nica, gde je za razvojni put pojedinca bilo i te kako važno ko mu je
sve rod. Ali zato naš današnj i jezik ima neupredivo više reči za
apstraktne pojmove, na primer, nego jezik Vukovog doba. Bogat reč­
nik više je posledica nego preduslov društveno-kulturnog i naučno­
tehnološkog razvoja; a što se gramatike tiče, tip kulture i društvene
promene u njoj se odražavaju daleko manje nego u rečniku, pa tako
nalazimo da neki jezici krajnje pri mitivnih zajednica imaju u pone­
čemu bogatije i složenije g�amatičke si steme (npr. znatno razvijeniju
morfologiju) nego neki veliki jezici modeme civi l i zacije.
Mora se ipak istaći i razl ika i zmeđu potencialnog i ostvarenog:
jezici se rađaj u jednaki , ali odrastaju nejednako. Naime, dok jedni
pretežno ostaju u okviri ma uskih potreba pojedinih zajednica, drugi
neprekidno moraju da iznalaze nova i zražajna sredstva, jer i h na to
tera sve širi raspon društvenih ptreba zajednica koje se brže razvij aju.
(Donekle je slično sa mi šićima, koji kržljaju usled neupotrebe a bujno
se razvijaju vežbanjem). Zahvaljujući neuporedivo širem rasponu svo­
ji h pri mena kroz istoriju, uključujući i svoj u ulogu kao sredstva van­
redno značajnog kjiževnog i kulturog stvaral aštva, jezici kao što
su grčki , latinski , sanskrit, arapski , engleski ili ruski razvili su svoj
potencijal mnogo više nego jezici malih naroda na ni žem stepenu
društvenog razvoj a. Samo u tom smislu može se reći da su oni prvi
razvijenij i , ali zato ne treba ove druge nazivati primi tivnima. Razvi­
jenost je u osnovi društeni a ne lingvistički kriterium.
Sada možemo da se vrati mo ulozi jezika kao spone među lju­
dima i narodima. Deluj ući kao znak ličnog i dentiteta i kolektivne pri ­
padnosti , jezik i stiče sličnosti i služi kao sredstvo raspoznavanj a. Kada
26
UVOD U OPT LINGVSTKU
l·ujemo da neko govori kao mi , odmah smo skoni da ga s matramo
jednim od nas. A kao što povezuje pojedince u drštvene zaj ednice,
jezik uspostavlj a i održava veze između i nače odelitih zajednica, pri­
hl ižavajući jedne drugima cele naode, kontinente i civili zacije.
Međuti m, preko jezika ne i stiču se samo sličnosti nego i rzlike,
prosto zato što pstoje različiti načini izražavanj a i različiti j ezici .
Osobenostima svoga jezi ka pojedinac može donekle da se izdvoji i z
svoje okoline, kao što i narodi mogu da se odvajaju od drugi h naroda
na osnovu jezičkih kao i drgih razlika. Služeći isticanju onog što je
1.ajedničko, jezik istovremeno podvl ači i samosvojnost jedinki i druš­
tva. On, dakle, može da bude zaloga jedinstva ali i činilac radvaj anja,
da gradi mostove

li i prepreke među lj udima i narodima. Ova njegova
dvostrkost proi stiče iz same prirode ljudskog jezika i ljudskog druš­
tva, iz činjenice postoj anj a razl ičitih društava i njihovih jezika, i samo
je donekle podložna svesnoj kontroli i planiranju. Otuda pred ži telji ma
jedne sve manje pl anete pod kraj X veka stoji dalekosežan i dugo­
ročan zadatak da od bogatog i raznovrsnog jezičkog materij al a grade
sve više mostova a sve manje prepreka.
Društvena komunikacija putem jezika ima dva glavna vida: izr­
žavanje i saopštavanje. Jezi k nam omogućuje da oblikujemo i izra­
l.imo svoje mi sli, kao i svoj a osećanja, želje, nade, strepnje - sve što
čini deo našeg duhovnog života. Ali to što izražavamo gotovo uvek
je upućeno nekome izvan nas; izražavajući nešto, mi ujedno saopšta­
vamo - opštimo sa drugima. Njima upućujemo i pitanja ili molbe,
dajemo savete ili uputstva, izričemo phvale ili pkude. Stoga jezik
i jeste osnovno sredstvo opštenj a među ljudima. Pri tome se jezi kom
može i uticati na ljude, oplemenji vali ih ili zavoditi , jer se čovekov
svet jezičkim putem ne samo izražava nego i stvara. Ono čega u stvar­
nosti nema i ne može biti , u jeziku se začas stvori . On može da učini
da puke grom iz vedra neba, da biljke i životinje progovore, da reke
poteku uzbrdo, da mrtvi ustanu iz groba. Si lna je moć jezika, i te
moći valja se katkad i pričuvati ; kao i voda ili vatra, jezik je dobar
'l uga a zao gospdar.
Č
ovek je uronjen u jezik. Tokom jednog sata običnog ragovora
mi razmeni mo i do 45.000 reči ; spiker na radiju, gde su pauze ređe
27
RNKO BUGASKI
i kraće, za to vreme proita 7-8.000 reči ; a mi sami , či tajući knj i gu
i l i novine, savl ađujemo nekih 1 2-1 4.00 reči na sat. Prema tome,
ako po jedan sat provedemo ćaskajući, slušajući govoru emisij u na
radiju i či taj ući , mi samo za to vreme izgovorimo ili pri mimo oko
25.000 reči , što znači da tokom jednog aktivnog dana možda
"
obre­
mo
"
i svih l 00.000! Ali važnij a od puki h brojeva jeste či njenica da
iza ovog mora reči stoj i mnoštvo opštih pojmova koji ma raspolažemo
i koje razmenjujemo, naša sposobnost da svoje misli uz pomoć jezika
uobl i či mo, organizujemo, dovodimo u međusobne odnose i upo­
ređujemo, uopštavajući sadržaje naše svesti i tumačeći svet koji nas
okružuje. Nešto više o tome kako činimo sve ovo, što predstavlja
pravu suštinu komunikacije, reći ćemo u naredni m odeljcima ovog
pogl avlj a.
Pre toga, međuti m, treba još da ukažemo na jednu dublju i traj ­
niju di menziju opštenja među lj udima. lako mogu da komunici raj u
neposredno, životinje ne mogu da čuvaju za kasniju upotrebu infor­
macije koje su im dostupne, pa sa smrću svake jedi nke u nepovrat
odl azi sve što je ona tokom svog života nauči la, oseti la ili i skusila
- ostavlj ajući traga jedino u vidu opšteg genetskog nasleđa date vrste.
U suštini je bilo i sto i sa čovekom - uz sve razlike koje su ga i nače
deli Je od životinja - sve dok je njegov mozak bio jedino skl adi šte
informacija. Bitan pre lom u ovom pogledu nastao je tek kada je čovek
počeo da razvija sisteme za pohrnu, obradu i prenos inormacia
izvan svog mozga, tako ih čineći dostupni ma ne samo neposredni m
sagovornicima nego i udaljenim savremenicima, kao i potomstvu.
Ovakvo povezivanje fzički odeliti h organizama u prostoru i vremenu,
či me je prevaziđena slabašnost i kratkotraj nost pojedi načne egzi sten­
cije, dalo je nov i znatno bogatiji smi sao pojmu komuni kacije. Ono
je ujedno bilo i važan preduslov za nastanak civilizacije, koja podra­
zumeva postojanje kolektivnog znanja i i skustva, nataloženog kroz
bezbrojne generacije i sačuvanog u raznovrsnim zapisi ma, regi stri ma
i katalozima, mapama, rečnicima i· enciklopedij ama - sve do elek­
tronske memorije naših dana.
Ove domete čovek je posti gao srazmerno veoma kasno u svom
evolucionom razvoju, ali u etapama između koji h se razmak višestru-
28
UVOD U OPT LINGVISTKU
lo smanjivao kada je proes jednom krenuo. U tome je uspeo se­
�wularim korišćenjem, u svakoj razvojnoj fazi, sistema kojima je
već prethodno raspol agao. Tako je Homo posle mnogih mi lenijuma
svoje evolucije, tokom kojih je svakako disao i jeo, negde do pre
l 00.000 godina biološke mehanizme koji su omogućavali ove radnje
dodatno prilagodio u svrhu govora, postaj ući tako Homo sapiens. Po­
lom je pre oko 5. 000 godina sada već moderni čovek izumeo pismo,
prenoseći moć govora u medijum vidljivih znakova na čvrstoj površini
i lime otvarajući put za neslućene dalje prodore. Sledeći veliki iskorak
učinio je pre kojih 1 . 00 godina izumom štampe, kao postupkom um­
nožavanja i raza�iljanj a rukopisnih tekstova koji je omogućio demo­
kratizaciju pismenosti, obrazovanja i kulture. Naj zad, decenije koje
već možemo l ako prebrojati donose razne telekomunikacijske sisteme,
1asnovane na ranije osvojenim znanjima i veštinama, a ubrzani razvoj
t'lektronskog računarstva koji se odvij a pred našim očima naj avlj uje
novu tehnološku revoluciju na području komunikacije, načelno i po­
tencij alno ništa manj u od prethodno navedenih.
Danas je teško prognozirali da li će u budućnosti doći do još
nekog uporedljivog proboja, ali se na osnovu izložene hronologije
može zasigurno pretpostaviti da se na njega, ako ga bude, neće dugo
čekati : on bi se morao odigrati već za života generacije koja čita ove
redove!
2. 2. Jezik i misao
Č
esto se kaže da nam jezik služi za i zražavanje misli . Francu­
skom državniku XVII stoJeća Taljeranu prpisuje se opaska da jezik,
nasuprot ovom tradicionalnom uverenju, služi upravo da sakrije naše
misli. A jedan još veći skeptik, danski flozof Kjerkegor, ustvrdiće
kako je za mnoge ljude jezik sredstvo prikrivanja činjenice da oni i
nemaju nikakvih misl i ! No, koliko god istine mogli da sadrže ovako
uprošćeni sudovi, nema sumnje da se odnos i zmeđu jezika i mišlenja
pokazuje veoma složenim, i to već na osnovu svakidašnjeg iskustva.
Ponekad nam se čini da tačno znamo šta mislimo, ali da nam
nedostaju reči da to iskažemo. Vapaji nekih psnika nad nespsob-
29
RKO BUGASKI
nošću jezika da izrazi svekoliko bogatstvo nji hovog unutrašnjeg sveta
spadaju među poznatija svedočanstva ovog osećanja. Postoje i aktiv­
nosti koje podrazumevaju mišljenje, ali uglavnom, kako se čini , bez
posredstva jezika. Ovo naročito važi za rešavanje različitih problema
(upravljanje automobilom, igranje šaha) i estetsko uživanje (vajanje
skulpture, slušanje muzike). Pored motoričkih radnji , odnosno oseća­
nja, u ovakve del atnosti svakako je uključeno i mišljenje, ali izgleda
da se ono na neki način odvija nepsredno, a ne kroz jezik.
S druge strane, nekad osećamo da nešto nismo u punoj meri
doživeli ili razumeli ako nismo u stanju da to pretočimo u reči. Svi
znamo da snove najčešće veoma brzo zaboravljamo ako nj ihov sadržaj
odmah ne zapi šemo ili nekome ne saopšti mo. Kada u samoći treba
da obavimo neko ispitivanje ili donesemo kakvu odluku, mi pribe­
gavamo
"
unutrašnjem govoru
"
, tj . obraćamo se samima sebi : ako ura­
diš to i to, desiće se to i to . . . Za mnoge ljubitelje prirode, uživanje
u kakvom novom cvetu nikada nije potpuno sve dok ne nauče kako
se on zove. Ovakvi doživljaji su, kako vidimo, kratkotrajni ili nepot­
puni bez jezika. Međuti m, jezik utiče na mišljenje i u jednom mnogo
vanijem pravcu, što ćemo ilustrovati pri meri ma brojanja i poi manja
geometrijskh oblika.
Brojevi ne postoje u prirodi kao predmeti koji bi mogli biti
neposredno odraženi u našim misli ma; broj anje je u suštini upore­
đivanje po brojnosti, p množini - a ovo je u osnovi jezička operacija.
Mi lako možemo i bez brojanja da utvrdi mo da li dve police sadrže
i sti broj knjiga, time što ćemo da uzimamo p jednu iz svake police,
gledaj ući da li će na kraju nešto da pretekne u jednoj od njih. Ali
mnoge stvari su previše teške za ovako nešto, ili se ne mogu vi deti,
ili ne postoje na i stom mestu ili u isto vreme. Ovde nam jezik pr skače
u pomoć. Neko ko nikada nije video kita, ili je video samo jednog,
može bz teškoća da govori o dva ki ta, o desetinama ili stotinama
kitova, o generacijama kitova, o kitovima koji plivaju u koloni jedan
po jedan i l i dva po dva. Ovo je moguće zahvaljujući postojanju bro­
jeva u jezicima kojima se čovek služi , a koj i nam omogućuju da pre­
broj avamo i razvrstavamo i mitološka bića kao što su sirene ili ken­
tauri , koje siguro niko ni kada nije video čak ni pojedinačno!
30
UVOD U OPT LINGVISTKU
Slično ovome, za naše pojmove trugla i l i četvorougla može
sc reći da su donekle empirij ski potvrđeni, utoliko što često viđamo
predmete takvih oblika Uedra, saobraćajni znaci , krovovi , kuće, kji ge
itd.). Međutim, sa petouglom je već teže ( možda će poneko da se
scti Pentagona u Vašingtonu, verovatno u svetu najpoznatije zgrade
toga obl i ka, u kojoj je i nače smešteno mini starstvo odbrane SA, pa
sc po tome i ono samo tako naziva) . Petnaestougao je malo ko video
@@u prirodi
"
, � stougao siguro niko. Ali o svim ovim obli ci ma mi
ipak i mamo sasvi m j asnu predstavu - zahvaljujući u velikoj meri upra­
vu jeziku. Mi čak možemo da odbacimo postojanje dvougl a kao ne
samo i skustveno nego i geometrij ski nemogućeg oblika, no time samo
pokazujemo da i mamo tačnu sliku o tome kakav bi tako i menovan
ohlik morao da bude, i zašto je i sklj učen. Uostalom, jedna kafana u
Kopenhagen

, popul arno sastaj al ište omladine, zove se Tokanten, što
na danskom znači upravo - dvougao!
Ako pomislimo koliko je stvari oko nas podložno broj anju i l i
�cometrij skom oblikovanju, l ako ćemo se uveriti da nam jezik pruža
)t'dan neophodan princip analize ne samo doživlenog i stvarog nego
i potencialnog, pa i imaginarog sveta. On tu, i ne samo tu, deluje
kao neka prizma kroz koju se prel amaju naši utisci o tom svetu, koji
hi bez njenog posredovanja bi l i daleko manje jasni . Usmeravaj ući to­
kove mi šljenj a i uopštavajući mi saone pojave i proese, jezik omo­
gućuje prevazilaženje neposredno datog u ličnom doživlj aj u i uklju­
iivanje u kolektivno, opšteljudsko iskustvo.
Ali silna moć uopštavanja koju jezik poseduje, kol i ko god bi l a
sama po sebi neophodna i dragoena, ima i svoji h manje poželjni h
vidova. Oni se najl akše ispolje kada reč, predodređena ne da odeva
nego da otelovljuje mi sao, postane zamena za mi sao. Ovaj proces
najbolje se može pratiti kod mislenih i menica. Zato što mnoge ime­
nice označavaju materijalne predmete kao što su knji ge ili stolovi
(zbog čega i h i zovemo materijalni m imenicama), mi smo skloni da
i znatno maglovitiji m i rasteglj iviji m pojmovima, koje jezik određuje
kao i menice, takođe pripi šemo jednoznačno, predmetno i materijalno
postoj anje. Reči kao uspeh, zločin, sloboda, napredak, neprijatel i
31
RKO BUGARSKI
mnoge druge zapravo i maj u veoma različito značenje za pojedine lj u­
de i u razni m okolnosti ma. Recimo, trojka na i spitu za jednog đaka
je uspeh a za drugog nije, i l i čak za i stog može jednom da bude
uspeh a u drugoj pri li ci neuspeh. Eutanazij a, ili ubistvo i z mi l osrđa,
može iz razl i či ti h uglova da se oceni i kao zločin i kao dobro
delo; i td.
Ipak nas jezik navodi da značenja ovakvih reči uopštavamo,
kao da odgovarajući pojmovi pstoje objektivno i nezavi sno od naši h
promenljivih tumačenja. Stoga neoprezno baratanje nj ima može da
vodi u praznoslovlje; još je gore kada se apstrakcij ama svesno ma­
nipuli še, na demagoški nači n, u ci lju zavaravanj a drugih i posti zanj a
određenih ciljeva, što je već teška zloupotreba jezi ka. A uopšte uzev,
gomi le reči mogu da prikri vaju si romaštvo mi sl i , dok se sa malo reči
može reći mnogo. Osim toga, i skustvo nas uči da se može govoriti
jedno, a misliti nešto drugo.
Zaključićemo da, i ako mišljenje nekada može da bude uglav­
nom nezavi sno od jezika, jezik pomaže tačnijem mišljenju i punijem
doživlj avanju sadržaja naše svesti . U pri ncipu, jezi k i misao postoje
naporedo, uzajamno se dopunjuju i u celini ne mogu jedno bez dru­
gog. Mi šljenje daje jeziku važan deo njegove svrhe, ono ga duboko
prži ma i tera ga na stalno usavršavanje i pri l agođavanje sopstvenih
struktura. A jezik sa svoje strane nije samo spoljno ruho misli, puko
sredstvo njihovog i zražavanja, nego i važan činilac nji hovog rađanja
i uobličavanj a. U središnjoj oblasti svoga dodira, jezik i misao su kao
dve strane istog novčića: svaka nosi svoj za�eban lik, ali su neraz­
dvoj ne. Ovo je i prirodno, jer su se sposobnost govora i ljudski um
naporedo razvili kroz evoluciju čoveka kao vrste, a slična naporednost
i uzaj amnost postoji i u razvoju svake ljudske jedinke.
Sa ovi m pitanji ma je u vezi i odnos i zmeđu jezika i logike.
Naučno gledano, jezik kao osnovni i nstrument mi šljenja omogućuje
logično rasuđivanje, ali sam on nije ni kakva logička šema. Drugi m
rečima, logičnost je atribut mišlenja a ne jezika. Stoga, nasuprot po­
pularom verovanju, nema jezika koji su logičniji , niti manje logični ,
od drugih jezika. Na svakom jeziku može se govoriti manje i l i više
32
UVOD U OPT LINGVISTKU
l ogično - što ne zavi si od samih jezički h. sredstava, nego od nači na
mi šljenja nji hovog kori snika. Kao i storij ski proi zvodi , jezici u svoji m
strukturama i spolj avaj u razne nedoslednosti i protivrečnosti , al i t o važi
�a sve nji h i nema veze s nekom univerzalnom vanjezičkom logikom,
pa se jezici jednostavno ne mogu premeravati nekim spoljni m arši nom
l ogičnosti . Ono što je sa stanovišta organi zacije jednog jezika savršeno
logično može ·iz ugla strukture nekog drugog jezika izgledati kajnje
nelogično.
Uzećemo pri mer i z gramatičke kategorije broj a, tj . izražavanj a
jedni ne i množi ne. Mi ne vi dimo ni šta nelogično u i zrazi ma kao Pet
lepih novih kuća - i ako se, i sti ni za volju, poj am množi ne u ove
četi ri reči i skazuje čak četiri puta: jednom leksički (et) i tri puta
gramatički , putem nastavaka u sledeći m rečima. Ovo bi lako moglo
da se uči ni preterani m, pa i nelogičnim, predstavnicima jezika u ko­
j i ma bi se to reklo samo jednom (npr. kao da stoji Pet /ep nov kuća
i l i sl. ). U kineskom razlika i zmeđu jednine i množine uopšte nije
formalno obeležena, ali se Ki nezi i bez toga lepo sporazumevaj u. Na
drgoj strani sveta, Indijanci plemena Hopi i z Ari zone verovatno bi
sc začudili naprednosti naših i zraa pet kuća i pet dana. Naime, pet
kuća mogu da budu i stovremeno prisutne i neposredno prebroji ve,
Jok su dani nužno uzastopni : jedan ne može da nastane dok prethodni
ne prođe. Valja priznati da su ovo poj movno uistinu razli čite stvari ,
i u gramatici jezika hopi jasno razgrani čene - samo što mi toga ma­
hom ni smo ni svesni , j er struktura evropskih j ezika ob trpa u i stu
gramatičku vreću ! Slično ovome, i ako u matematici dva mi nusa daju
plus, ne treba unapred očekivati da će i jezici da slede i stu logiku:
ako neko kaže da nie vi deo ništa, mi nećemo zaključiti da on jeste
vi deo nešto.
Stoga se može reći samo to da svaki jezik ima svoju sopstvenu
l ogiku, koja proi stiče iz njegovog osobenog ustroj stva i nije svodljiva
na neki sveopšti vanjezički logički obrazac. A naše sklonosti da kao
upravo takav uzor uzimamo ono na šta smo naviki u svom materjem
j eziku, ili što nalazi mo u nekom vi soko cenjenom kl asičnom ili mo­
Jernom jeziku, najlakše ćemo se osloboditi upoznavanjem sa moguć­
nostima kojima rasplažu drugi i drkčiji jezici .
33
RNKO BUGASKI
2. 3. Jezik i stvarost
Odnos i zmeđu jezika i starosti takođe je složen. Nama se
može či niti da jezik označava neke unapred date i od njega nezavi sne
sadržaje, prostim i menovanjem predmeta i odnosa koji nas objektivno
okržuju, te da se razlike i zmeđu pojedi nih jezika svode na razlike
u eti ketama za istu stvar: mi određenu životinju nazivamo konj, En­
glezi horse, Nemci Pferd, !talij ani cavallo itd. Kada bi ui sti nu ovo
bilo sve, kada bi vanjezička stvarost u celosti postoj ala sasvi m od­
vojeno od jezi čkog obl ikovanja, strani jezici bi se učili mnogo l akše
i brže, a prevođenje ne bi bilo tako složen, ponekad i mukotrpan
proces. Ali svi mi koji i mamo bilo kakvog i skustva u ovi m oblasti ma
dobro znamo da nam neke stvari predstavljaju teškoću upravo zato
što dva jezika ne i zražavaj u na i sti nači n nešto što nam može i zgledati
kao i stovetan poj am ili odnos. Jezi ci nisu, dakl e, samo različi ti ka­
talozi naziva za i ste stvari , nego su i mnogo više od toga.
U srpskohrvatskom, na pri mer, reči ruka i noga svoji m znače­
njem najčešće obuhvataju i one delove ovih udova na koje se odnose
zasebne reči šaka, odnosno stopalo. Ali u engleskom ili nemačkom
to nije slučaj , jer su ovi poj movi doslednije razgraničeni (armand,
leg/oot; Armand, BeinFuss). U tim jezicima kaže se da neko ne­
kome pruža šaku, ne ruku, da fudbaler udara loptu stopalom, ne no­
gom, i slično. Prema tome, pitanje u kojoj je meri šaka deo ruke, ili
stopalo deo noge, pomalo je i jezičko pitanje, i ako u ovom pogledu
očigledno nema anatomski h razlika i zmeđu predstavnika razni h jezi­
ka. Reč odnosno, malopre upotrebljena, izražava jedan odnos, odno­
sno skup odnosa, koji se u mnogim jezicima ne može izraziti jednom
reči i uvek na i sti nači n. U gramatici , razi laženja među jezi ci ma česta
su u si stemu glagolskih vremena, u upotrebi predloga i na mnogim
drugim mesti ma. Praktična posledi ca ovih nepodudarnosti jesu greške,
ako je reč o učenju stranih jezika, ili nezgrapni prevodi .
Ali i bez obzira na druge jezike, svačiji materji jezik bar u
nekim tačkama kao da izrazito utiče n način viđenja okolnog sveta;
ovim se dotičemo onoga što smo u prethodnom odeljku rekli o uti caju
34
UVOD U OPT LINGVISTIKU
jezika na mišljenje. Jedan primer pružaju nazivi za boje. Opažanje
hoj a isto je kod svih ljudi, a nji hov spektar nije unapred i zdeljen
nego je kontinualan, sa stal ni m postepnim prelivanjem bez i kakvih
oštri h granica. No i ovde jezici interveni šu, i to donekle različitim
dcobama ovog spektra na segmente. Postojanje reči kao što su crveno,
plavo i l i žuto nekako nas prisiljava da boje vidimo kao odvojene je­
di nice. Pri tome još razlikujemo osnovne i prelazne boje, a sa ovim
drugim možemo i mati i poteškoća (npr. nije unapred j asno šta bi sve
neko nazvao lubičastim, purpurim i l i sker/etnim).
Ako za neku nij ansu naš jezik nema poseban naziv, mi o njoj
ne možemo lako da govori mo; štavi še, mi je teško uopšte uočavamo
kao različitu od neke slične nijanse za koj u imamo reč. A neki jezici
ne prave razliku koju srpskohrvatski pravi između, recimo, pl avog i
zelenog, ili smeđeg i crog; čak i jezik ovome tako blizak kao što
je ruski i ma dve reči, w.1y6ou i cu1uu, u domenu koji pokriva sh.
plavo. Okolnost da se u lliadi i Odiseji ne govori mnogo o boj ama,
i ne na način na koj i bismo to mi očekivali , ne znači da je Homer
hio slep za boje, kako su brzopleto zaključili neki raniji komentatori ,
nego samo to da grčki jezik Homerovog doba nije razlikovao onol i ko
i onakvih boja kakve razlikuje većina savremeni h evropskih jezika.
Koliki je značaj verbalnih orijentira u ovoj sferi - da i h tako
nazovemo - vidi se i iz reakcija jedne grpe bolesnika od određene
vrste afazije, tj . delimičnog gubljenja moći govora usled bolesti . Ti
holesnici u jednom eksperimentu nisu bili u stanju da grupišu končiće
različitih nij ansi prema boj ama. Za nji h je taj zadatak bio ne samo
nemoguć nego i nerazumlji v: svaki končić prosto je bio drukčije boje,
i nije moglo biti nikakvog grupisanja. Normalni ljudi ovde bi složi li
končiće prema rečima za boje, pa bi u jednoj grpi bili svi koj i spa­
daju pod etiketu
"
crveno
"
, u drugoj oni koji spadaju u
"
plavo
"
, itd.
Ali pomenuti bolesnici i zgubi li su upravo ovakve reči , a s nji ma je
u nepovrat otišao i pri ncip klasi fkacije nečega što je, inače, i spravno
opaženo kao različi to. Ovo pokazuje kako jezik usmerva i razvrstava
/u/na opažanja.
Donekle je slično sa kompleksom rodbinski h odnosa p krvi i
po braku, čija je struktura svugde ista pre nego što je pojedini jezici
35
RANKO BUGARSKI
različito kodiraju. Tako u nemačkom postoji zajednička reč za sestre
i braću, Geschwister, kakve nema u većini nama poznati h jezika. U
mađarskom od davnina postoje reči za ml ađu i l i stariju sestru, ml ađeg
ili starijeg brata, ali tek odskora tu nalazi mo reči za pojam sestre i l i
brata, bez određenj a relativne starne. U švedskom se ni danas ne
može pomenuti nečija baka a da se obavezno ne odredi da li je reč
o baki sa majčine ili sa očeve strane (mormor ' majčina majka' od­
nosno farmor ' očeva majka' ). Mi takvu razl iku ne pravimo kod baka,
al i je pravimo kod braće majki i očeva, govoreći o ujacima odnosno
stričevima. U engleskom se, opet, ni ovo ne razlikuje, jer oboje po­
kriva zajednička reč uncle. S druge strane, našoj reči zet odgovaraju
dve različite reči u engleskom, brther- in-law i son-in-law, zavisno
od toga da li o ženi nom mužu govore njena braća i sestre i l i njeni
roditelj i . Isto važi i za snahu: sister- in-law prema daughter- in-law.
Ovakvi pri meri lako bi se umnoži l i .
Da ilustrujemo i z još jedne oblasti , u srpskohrvatskom se reči
za jestivo meso produktivno i zvode i z naziva za odgovarajuće živo­
tinje (ovca-ovčetina, svinja-svinjetina, tele-teletina i td. ), dok drugi je­
zici drukčije regulišu ovu leksičku sferu. U francuskom, na pri mer,
reč mouton pokriva i ovcu i ovčeti nu. Ta reč je još u srednjem veku
preuzeta u engleski u obliku mutton ali samo u značenju ovčetine,
dok je za ovcu ostala u upotrebi anglosaksonska reč sheep. Analogno,
francusko porc dalo je u engleskom pork za prasetinu ali je ostalo
pig za prase, dok je buef dalo beef za govedinu prema ox za vol a.
Ovaj pri mer zanimlji v je za i storiju jezika i kulture, pokazujući kako
su reči za
"
narodske
"
pojmove stoke ostale domaće, dok su nazivi
za
"
kulture
"
pojmove jestivog mesa preuzeti i z presti žnog stranog
uzora. A u ovom kontekstu, primer nam pokazuje kakvi sve događaji
iz davne prošlosti mogu da utiču na rezove koji ma neki jezik obli kuje
aktuelnu stvarost svoji h govorika.
Iz svega rečenog vidimo da nam jezik olakšava orientisanje u
starosti, koja bi bez njega ponekad ličila na bzobl ičnu masu. Da
nemamo jezik, ne bismo mogli u punoj meri misliti niti saznavati
svet, pa tako ne bi smo imali mnogo šta ni da i zražavamo ili saopšta-
36
UVOD U OPl LINGVISTKU
vamo drugi ma. Ali ovde jezici pokazuju i zvesne razlike. Tačno je da
svi ljudi misle u osnovi na sličan način; zato, između ostalog, svi
uni i jesu ljudi . I svet u kojem ljudi žive u određenom smislu je
nesumnjivo jedan, i o njema oni govore jezikom u opštem značenju
uvog pojma, kao svoji m univerzalni m obležjem.
U jednom drugom smi slu, međuti m, svet nije jedinstven, jer
svi ludi ne žive u i sto vreme, na istom mestu i pod i stim uslovima.
O ovi m donekle razli či ti m svetovima ljudi govore svoji m posebnim
jezici ma, pri čemu svakom o nji h odgovaa jedan određeni , njemu
svojstveni način anali ziranja i predstavlj anj a sveta stvarnosti , jedna
osobena klasifkacij a i organizacij a iskustvenih podataka. Karakteri­
sti čni sklop svakog jezika u i zvesnoj meri usmerava zapaanj a onih
koj i nji me govore, tako da se neki odnosi i stiču a neki ne, dok se
neke pojmovne sfere uobličavaj u sad na jedan, sad na drugi način.
Utol i ko se može reći da, i pored bitni h zajedničkih cra koje obje­
dinj uj u sve ljudske grupe i sve njihove jezike, ipak ne postoj i jedna
vanjezička stvarost koj a bi bila u svemu istovetna za sve nji h i ne­
podl ožna diferenciranom oblikovanju od strane pojedinih jezika.
Jezici se mogu uporediti sa del i mično podudami m mapama
stvarnosti , kojima je nekako pokriven ceo prostor, ali uvek uz mnogo
neubeleženi h pojedinosti . Dva jezika ni kad neće baš sve i ste elemente
da unesu, i na sasvim i sti nači n; oni u tom pogledu mogu samo da
budu manje i l i više međusobno udaljeni . A ovakve razli ke mogu da
imaj u i posledica na planu opažanja, mi šljenj a, saznanja i ponašanj a.
O ovome govori tzv. hipoteza jezičke rlativnosti, po kojoj speci­
fčna strktura maternjeg jezika svakog čoveka bar u neki m tačkama
utiče na njegovo viđenje sveta, tako da, recimo, Evroplj ani n, Kinez,
Arapi n i Indijanac već i z tog razloga ne žive u sasvim istom svetu.
Ova pretpostavka, veoma podsti cajna iako nedokazana i verovatno
nedokaziva, ima duže i storijske korene ali se naroči to vezuje za ame­
ričke antroploške lingvi ste Edvarda Sapira i Bendžamina Lija Vorfa,
polovinom ovoga veka. Približno u i sto vreme, slična razmi šlj anj a
navela su i jednog flozofa, Ludvi ga Vitgenštajna, na sažetu ali duboku
konstataciju da su grani ce nečijeg jezika i stovremeno granice njego­
vog sveta.
37
RNKO BUGARSKI
Odnos jezika prema mi šljenju i stvarosti zani mljiv je za opštu
l ingvi stiku, psiholingvi stiku i etnolingvistiku ili antropološku lin­
gvistiku (koja istražuje veze između pojedinih - naročito nepisanih
- jezika i njima izraženih kultura), ali i za flozofju, posebno flo­
zofju jezka, koj a se u ovoj oblasti susreće sa lingvi stičkom teorjom.
A naučnom istraživanju odnosa između jezika i mišljenj a možda će
nove impulse da pruži i najnovija interdi sciplinara oblast veštačka
inteligencija, koja proučava računarske modele inteligentnog pona­
šanja u cilju boljeg razumevanja ljudske intel i gencije. U tu svrhu da­
nas se projektuju računari sa elektronski m neuronskim mrežama koje
simuliraju strukture nerava i si napsi u ljudskom mozgu. Nj ihov domet
trebalo bi da prevaziđe rešavanje problema izračunavanjem posledica
razl ičitih mogućih postupaka (npr. u šahu, gde su računari već dostigli
solidnu snagu) i da obuhvati sposobnost prepoznavanj a obrazaca raz­
nih vrsta; a među ovima su, uz ljudske likove i gl asove, i strukture
prirodnog jezika.
2. 4. Podela jezičkih funkcija
U životu čoveka i društva jezik obavlj a niz značajnih uloga,
koje se mogu klasifkovati na razne načine. Bez obzira na moguće
dalje podele, prvenstvo svakako pripada komunikacijskoj funkciji je­
zika, kao osnovnoj i naj široj , koj a zapravo obuhvata većinu drugih,
u njoj utemeljenih jezičkih uloga. O njoj je u opštim crtama već bi lo
reči u prvom odeljku ovog pogl avlj a. Takođe bitna i s njom povezana
je kogntivna ili saznajna funkcij a, kojoj su posvećeni drgi i treći
odeljak. Kako smo tu videl i , jezik igr značajnu ulogu u prcesima
mišljenja i oblikovanja sveta. Jezik i mi sao nisu isto, ali između nj ih
postoji velika mera uzajamnog pdrazumevanja. A svet u kojem ljudi
žive nije u celini unapred dat, da bi bio samo opi si van i saopštavan
putem jezi ka. Naprotiv, jezik pomaže u uobličavanju pojedinih vidova
vanjezičke stvarnosti , time što ih izdvaja, imenuje i dovodi u me­
đusobne odnose. On tako učestvuje u i zgrađivanju misaonih sadržaj a
koje prenosi - što znači i u samom saznavanju sveta, koji se čoveku
uveliko i otkriva upravo kroz jezik.
38
UVOD U OP1 LINGVISTKU
Dve pmenute funkcije zasebno smo izloži li zbog nj ihove prvo­
stepene važnosti : one su ugrađene u samu suštinu jezika kao poj ave.
U ovom, završnom odeljku poglavlj a napravićemo katak pregled dru­
gih jezičkih funkcij a, takođe važnih ali specifčniji h i mahom i zve­
deni h i z opšte uloge jezika kao sredstva komunikacije.
Pored svoje pri mene u neposrednom opštenju među pojedi ni m
pripadnicima društveni h grupa, jezik ima i civili zacij ski neophodnu
kulturnu funkciju, jer sl uži za beleženje događaj a, za usmeno pre­
danje, za i storij ske zapi se i hroni ke, za utvrđivanje zakonika, ustava,
razni h društvenih sporazuma, državnih ugovora i drugih važnih do­
kumenata. U ovoj svojoj ulozi on objedinjuje pripadni ke savremenih
generacij a, a uz to deluje i kao spona i zmeđu mnogi h pokolenj a. Osta­
vljajući trajna svedočanstva o prošlim zbivanji ma, on istovremeno
obavezuje i buduće naraštaje na poštovanje utvrđenih društveni h nor­
mi . Stoga kultura svake zajednice uveliko počiva na ovoj funkciji
jezika.
Povezujući ljude unutar i i zmeđu generacija, u savremenom ži­
votu ali i u sklopu i storije, tradicije, knji ževnosti i kul ture jedne druš­
tvene zajednice, njen jezik postaje i meri l o grupnog identiteta, si mbol
etničke, nacionalne, verske ili socijal ne pripadnosti . U tom smi sl u
govori mo o simboličkoj funkcij i jezika (koju ne treba mešati sa sim­
bolički m, tj . znakovni m karakterom jezika u celini , o kojem smo go­
vori li ranije) . Naime, jezik nije puki mehani zam za prenošenje i nfor­
macij a, nego - naročito kada je reč o standardni m ili književni m je­
zi ci ma - vi soko vrednovan či ni l ac društvenog života, za koji se vezuju
snažne kolektivne emocije. Usled toga jezici, u određeni m i storij skim
i pol i tičkim okolnostima, l ako postaju znamenja nacionalne emanci­
pacie, ali i objekti nacionalističke manipulacie. Uloga zajedni čkog
jezika kao važne kohezione sile unutar jedne jezi čke zajednice i ma
svoje naličje u i stovremenom podizanju ograda prema zajednicama
drugog jezika. A i u okviru i ste zajednice, razli čite grup mogu se
donekle razli kovati po izbru i upotrebi jezičkih sredstava. Si mbolička
vrednost jezi ka uveliko proi stiče i z njegove uloge kao znaka rspoz­
navanja, a samim tim i razgraničenja.
39
RNKO BUGARSKI
Kako je jezik, pored ostalog, široko i rado upotrebljavan izvor
estetskog zadovolj stva, on ima i važnu estetsku funkciju. Ona dol azi
do izražaja u celom rasponu od gukanj a deteta u kolevci, preko brza­
lica i razbrajalica, jezičkih pošalica i kal ambura, do igre s pesmom,
narodne i umetni čke poezije, pa i knji ževnosti uopšte.
Uz već navedene funkcije jezika ima ih još nekoliko koje, i ako
manje poznate, u određenim uslovima upotrebe jezika takođe imaju
značaja. Jedna od ovih jeste magijska funkcij a, zasnovana na vero­
vanju u suštinsku i sudbinsku vezu između reči i onoga što one ozna­
čavaju. Ona se pri marno mani festuje u običajima i obredima magije
i rel igije - npr. kroz verbalni tabu, tj . zabranu imenovanja određenih
lica, srodnika, radnji ili odnosa iz straha da se time ne prizovu sile
zla, ili pak koz poželjno imenovanje ljudi i životi nja. Tako se kod
nas ime Vuk davalo u veri da će njegov nosi lac biti pošteđen dej stva
veštica ili demona, a reč medved (od med-jed) nastala je iz potrebe
da se strašna zver umil ostivi izdvajanjem jedne tako bezopasne oso­
bine kao što je jedenje meda. Ovde bi spadale i dodoJe kao sredstvo
prizivanj a kiše, zati m razne bajalice, kletve, molitve itd.
Ali ova jezička funkcija ima j asnog odbleska i u savremenim
društvima. Najizrazitiji pri meri ovde se mogu naći u ponekad slepom
verovanju rečima, naročito onima koje si mbolizuj u pj move i oseća­
nja do koji h je lj udima posebno stalo, i čija emocionalna nabijenost
pruža široke mogućnosti mi stifkacije. Tako se u rekl amne svrhe mogu
vešto kori stiti reči iz intimne i parodične sfere (kao lubav, dete, maj­
ka, porodica, dom) vezivanjem za komercijal ne proi zvode. A u po­
litičkoj i ratnoj propagandi rado se poseže za reči ma kao što su nacia,
domovina, sloboda, odbrana i slične. Pod znamenjem ovakvih reči
kroz istoriju su se odvijale mnoge oslobodi l ačke borbe, ali uz nj ih i
brojni zavojevački pohodi ; a napad na tuđu teritoriju često je prika­
zivan kao odbrana sopstvene.
Stvara komunikacij a često podrazumeva i dve posebne funk­
cije, jednu prethodnu a drugu prateću. Jezikom se, u okvi ru njegove
kontaktne funkcije, uspostavlj a kontakt sa sagovomikom, posle čega
može doći do pri mene jezika u nekoj drugoj funkciji . Kontaktna funk-
40
UVOD U OP1 LINGVISTIKU
cija je najuočljivij a pri pozdravima i konverzacionim klišeima koji
često uslede posle nji h (Dobar dan! Kako ste ?
Š
ta ima novo?), ali
se značajno javlja i izvan toga, kada se nešto kaže tek da bi se i zbeglo
neugodno ćutanje u pri sustvu drgih, najčešće nepznatih l i ca (npr.
u l i ftu i l i u vozu, zati m razgovori o vremenu i sl . ). Jednom usposta­
vljen kontakt mora se i održavati , pa se povremeno proverava da li
komunikacij a teče kako valj a i l i se javlj aju smetnje. Jezi k u funkciji
održavanja kontkta pri menjujemo kad god zastanemo da proverimo
da l i nas neko razume, da li uopšte i dalje prati naše izlaganje, da
li nas dobro čuje i sl. (Razumete li šta vam govorim? Pa ti mene
uopšte ne slušaš! Halo, čujete li me ?).
Jezikom se može govoriti o svemu, što znači i o samom jeziku.
Obj ašnjavanje samih upotrebljenih jezičkh sredstava čini metajezič­
ku funkcij u jezika; to je, dakle, jezik o jeziku, ili drugostepeni j ezik,
koji se j avlj a kada tražimo i dobij amo obj ašnjenje neke nama nepo­
znate reči ili konstrukcije, bilo u našem maternjem ili nekom drugom
jeziku. Prema tome, ova funkcij a i zrazito je zastupljena u ukrštanju
dij alekata i sti lova, u prevođenju i učenj u stranih jezika. (
Š
ta znači
"
samit
"
? Kako vi u Bosni zovete tiganj? Kako se n engleski prevodi
"
odnosno
"
?). Potom, jezik i ma funkciju olakšanja kada služi kao
venti l za otpuštanje suvi šne emocionalne i l i nervne energije (uzvici ,
svađa, psovke). Najzad, na zani mlji v način on se javlja u izvođačkoj
funkcij i kada se sami m jezički m i skazom i zvodi čin koji se nj ime
označuje. Tako, dok mi možemo da či tamo, jedemo ili šetamo a da
pri tome ne kažemo da to či ni mo, zakleti se možemo i skjučivo time
što ćemo reći zaklinjem se.
Jedan pseban vid raspodele funkcija prema svrsi upotrebe je­
zika jeste nji hovo određivanje prema elementima govorne situacije,
dakle prema pojedi ni m čl anovi ma skupa činilaca koji čini osnovni
okvir komunikacije (v. sliku 2).
lako i skazi uključuj u sve ove elemente, oni mogu biti pretežno
orijentisani prema pojedinima od nji h. Uz osnovno usmerenje na sam
PRDMET o kojem se govori (npr. opis neke stvari ili nekog do­
gađaja) i de predmetna ili rferencijalna funkcija. Uz orijentacij u na
41
RKO BUGARSKI
PO
Š
IUAOCA poruke, tj . i skaz tako formiran da najviše podataka
daje o emocionalnom stanju samog govorika (npr. i zražavanje ra­
dosti , ljutnje ili straha), i de emotivna funkcija. Orijentacij a na PRI­
MAOCA poruke podrazumeva direktivnu ili usmerivačku funkciju,
jer izaziva kod njega određeno ponašanje (npr. davanjem uputstava
i li naređenj a). KONTAKT između poši ljaoca i pri maoa, odnosno ve­
za između nji h u datom kanalu komunikacije, posti že se kontaktnom
funkcijom (npr. proveravanje da li se čuju). Orijentacij a na K
O
D, tj .
upotrebljeni jezik, aktivira metajezičku funkciju (npr. obj ašnjavanje
nekih jezičkih sredstava) . A u slučajevima kada je u sredi štu pažnje
sama PORUKA, tj . kada je najvažnije kako se nešto kaže, govorimo
o poetskoj funkciji jezika (npr. recitovanje pesme) .
(predretna)
PREDMET
(poetska)
PORC
rg�����c >·---···-··-··--··---··-··-.. ·-··--·-··-·-.. ·-··->
��;����b
(kontaktna)
KONTAKT
(retajezička)
K l D
Slika 2.
Između ovako raspodeljenih i ranije navedenih jezičkh funkcij a
nužno postoji deli mična podudarnost, upravo stoga što konkretna go­
vora situacij a či ni polje stvare primene širokih načelnih mogućnosti
upotrebe jezika.
Nije teško vi deti da neke od nabrojanih funkcij a nemaju nepo­
sredne veze sa i zražavanjem ili razmenom bilo kakvih mi sl i , što po­
kazuje da ta važna svrha jezika nije i jedi na. Međuti m, sve funkcije
podrazumevaju određeno društveno ponašanje. Ma kakvi bi li i l i ne
bi l i sadržaji jezički h poruka, društvena potka jezičkog opštenja uvek
42
UVOD U OP1 LINGVISTKU
je pri sutna. Upotrebom jezika stara se i učvršćuje veza među ludim
a
koji su njome obuhvaćeni, jedno osećanje bliskosti i zajedništva koje
je bitan preduslov društvenog života. Ovo nam još jednom potvrđuje
da prvenstvo pripada komuni kacij skoj funkciji jezi ka, kao naj ši roj
ui sti nu temeljnoj, i z koje se mogu i zvesti skoro sve druge.
43
3. Evolucija jezika
3. 1 . Poreklo jezika
Kako je jezik stekao svoja specifčna obeležja? Kako je uopšte
evoluirao? Gde su, najzad, njegovi koreni ? - Na ovakva pitanja danas
je u nauci teško davati određenije odgovore. Pitanje porekla jezika
obavijeno je magl inama davne preistorije i otuda čini posebno složen
predmet naučnog istraživanj a. Razne ranije spekul acije o razvoju go­
vora iz nagonskih krikova, podražavanja prirodnih zvukova i l i potrebe
za gl asovnom i grom pokazale su se sasvim nedovoljni m. Nisu bi l i
uspešnij i ni pokušaji da se taj proces razjasni upoređivanjem jezika
razvijenog sveta sa jezicima pri mitivnih zajednica, ili govora odrasl i h
sa govorom dece. Gl avne teškoće ovog problema proi stiču iz nedo­
statka dovolne istoriske perspektive, jer neposredna dokumentacij a
u vidu jezičkih zapi sa datira tek od pre koji h pet mi lenijuma, a ranij i
antropološk i arheološki nalazi (lobanje, oruđa) dopuštaju samo opšte
pretpostavke o postojanju moći govora, ali ne i određenije zaključke
o oblicima ili stepenu njenog i spoljavanj a. Istorij a je tek poslednja
karika u dugačkom l ancu preistorije, i pi tanje je da li je do kraj a
rešiv zadatak rekonstruisanj a celog tog lanca na osnovu ove kari ke.
Stoga mi o ljudskom govoru i z epoha koje prethode poj avi prvi h pi­
sama možemo samo ponešto da naslućujemo, ali nam nedostaju čvrsti ,
opipljivi dokazi .
Snažan podsticaj naučnom pri stupu ovom problemu dala je tek
biološka teoria evolucije živog sveta, a posebno čoveka. Pre svega,
pokazalo se da se ni evolucij a ljudskog bića ni razvoj jezika ne mogu
44
UVOD U OPT LINGVISTIKU
objasniti jedno bez drugog, te da je jezik star koliko i sam čovek.
Nastanak jezika nerzdvojno je povezan sa postankom čoveka i mora
se razmatrati u sklopu drugih sposobnosti ljudskih bića.
Č
esto se kaže
da je čovek najpre i zumeo jezik a onda, uz njegovu pomoć, ostvario
svoje druge prodore. A ovaj odnos bi se prividno mogao i obrnuti ,
tvrđenjem kako bi se pre moglo reći da je jezik stvorio čoveka nego
obruto. No oba ova i skaza i maju, dakao, samo metaforičko vred­
nost, jer se pitanje hronološkog prvenstva ovde ne može postavljati :
niti je moglo da bude jezika bz ljudi koj i bi njime govori l i , ni ti pak
čoveka koj i ne bi već posedovao jezik. Govoriti o čoveku znači go­
voriti o biću koje se odlikuje govorm.
Ovo, naravno, ne znači da se u kontinuitetu jedne evolucije koj a
je traj al a stotinama hilj ada godina može bilo gde povući oštra granica,
pa su postojeće biološke klasi fkacije u tom pogledu samo uslovne.
Mora se pretpostaviti da je Homo sapiens tokom celog svog pstoj anja
- što znači , prema današnjem znanju, bar poslednji h sto hiljada godi na
- posedovao jezik. A verovatno je da su embrionalni oblici ljudskog
govora poeli da dopunjuju neartikuli sane kike već u prethodnoj evo­
lucionoj etapi , negde tokom razvoj a čovekolikog bića koje zbg svog
uspravnog hoda u uobi čajenoj nomenklaturi i de pod imenom Homo
erectus.
Č
i sto anatomski i fi ziološki gledano, već čovekovi preci i mali
su neke osnovne preduslove za razvoj govora, u vidu organa koje mi
nazivamo govorima a koji bez i zuzetka i maju i biološki starij i h funk­
cija. (Dij afragma i pluća služe za proi zvođenje vazdušne struje pri­
li kom disanja, a dušnik, ždrelo, usna i nosna duplj a za njen prolazak.
Gl asnice u grkljanu proi zvode šumove i tonove koji ne moraj u da
budu jezički , a jezik služi kao čulo ukusa). S nekim razl ikama, sve
ovo i maju i današnj i čovekoliki majmuni . Pa ipak je tek čovek, i
samo on, počeo da pri l agođava postojeću aparaturu u svrhu govora.
Ti me je on učinio onaj presudni korak dalje, preko granica pri mitiv­
nog gl asovnog opštenj a, ka specifčno jezičkom i zrazu. Kako je došlo
do toga?
Ako naučnici danas nisu skloni da i menom čoveka nazivaju
neko bi će koje ne bi već psedovalo karakteri stičnu moć govora, to
45
RNKO BUGASKI
ne znači da se odbacuje pretpostavka da je čovek progovorio poste­
peni m razvijanjem pri mitivniji h si stema opštenja. Naprotiv, mora se
pretpostaviti da je razvoj jezika tekao naporedo sa drugi m evol ucio­
nim proesima u razvitku čoveka, podstaknutim promenama u načinu
života praljudi i potrebom pri l agođavanja novi m uslovi ma. Bi tnu po­
kretačku ulogu odigrao je si l azak čovekovih predaka sa drveća na
zemlju i prelazak na dvonožan hod. Ruke i vi lice time su oslobođene
za druge radnje, a i drugi organi (oko, grkljan, jezik) pri l agođeni su
uspravnom položaju tela. Ove promene odvijale su se u sprezi sa
razvijeniji m oblicima društvenog života, sa stvaranjem zajednica za­
snovanih na rdu uz pomoć oruđa, sa počecima pri mi tivne tehnolo­
gije, poljoprivrede i kulture. Posebnu ulogu u svemu ovome i mao je
mozak, kao koordinator pomenutih telesnih promena, koji je poste­
peno usavršio neslućene mogućnosti svoga delovanj a. Specijali zovan
u jednom pravcu, razvoj opšte simboličke funkcie - koja proži ma
apstraktno mi šljenje, uočavanje odnosa, formiranje poj mova i ljudsku
i nteli genciju u celi ni (a naziv Homo sapiens i upućuje na razumno
biće ! ) - upravo je i vodio evoluciji jezika.
Svi pomenuti procesi, uključujući i rađanje jezika, moraju se
sagledati u stalnom dijalektičkom međudejstvu, kao rezultat pri l ago­
đavanja već pri sutnih evolucioni h tendencija i zmenjenim uslovima ži­
vota. A jezik se i razvio zato što su komunikaciske potrebe, nastale
u opisani m okolnostima, prevazišle sve što se moglo izraziti gestom
ili krikom; one su tražile nov i nstrument - i našle su ga u ljudskom
govoru. Evolucij a jezika tako označava prelaz sa ekspresivnog i zra­
žavanja putem signala čisto afektivnog reda na vi šu si mboličku de­
l atnost, di rigovanu novim moždani m funkcij ama i organi zovanu struk­
turom jezika. To je i prelaženje od ograničenog repertoara i nstinktiv­
nog glasovnog ponašanja ka složenom i velikim delom naučenom
si stemu stvar�lačkog verbalnog izraza. Ti m putem jezik je stekao svo­
ja bitna svojstva, koja smo već ranije razmotri l i .
Nije moguće precizi rati kada su i gde prvi put zadovoljeni bio­
loški i društveni uslovi za poj avu govora. O razmerama ovog pro­
blema dovoljno govori na početku pomenuti raskorak i zmeđu i storij-
46
UVOD U OPT LIGVISTKU
skog i preistorijskog perioda u ravoju čoveka i jezika. Ao i storijskim
razdobljem smatramo ono za koje imamo pisane dokumente, dok sve
pre toga ide u preistorij u, onda možemo da kažemo - grubo zao­
kružuj ući - da i storija zauzi ma poslednj i i srazmerno sićušn segment
od pet hiljada godi na u j ednom razvoj nom toku koji traje nekh sto
hi lj ada godina.
Š
ematski predstavljeno, ako postoj anje čoveka zauzi­
ma dužinu od jednog metra, i storijska epoha pada tek u poslednji h
pet centimetara - što je odnos reda veličine od 20 : l ! A gledano i z
ugl a samog jezi ka, osnovano se pretpostavlja da je čovekov jezički
razvoj najkasnije pre tri deset hi lj ada godi na već doveo ne do kak­
vog-takvog jezika - tako nešto moralo je, videli smo, postoj ati znatno
ranije - nego upravo do potpuno arikul i sanog i i zgrađenog si stema
verbalne komunikacije, po svoji m osnovnim obeležjima sasvi m bli­
skog jezicima današnj ice. Dakle, čak i ako operi šemo ovom zai sta
mini malnom skalom, dužina postojanj a razvijenog jezika i zapi sa koji
označavaju pčetak i storije daje još uvek veoma ubdljiv odnos od
naj manje 6 : l. Sada je možda j asnije zašto je u razmatranoj oblasti
teško doi do empirij ski potvrđenih rezultata.
Iz istih razloga još se sa sigurošću ne zna, a možda se nikada
neće ni znati , da li je flogeneza jezika, tj . njegova evolucija u okviru
vrste, i mala više paralel ni h izvori šta ili je pak potekla od jednog je­
dinstvenog izvora. Prva mogućnost podrazumeva da je ona ostvarena
nezavisno i manje-više istovremeno u različitim grpacij ama čove­
koliki h bića (kao poligeneza), a druga da se ona najpre začel a kod
jedne od njih (kao monogeneza) pa tek ptom, međusobnim dodiri ma
i prenošenjem, i kod ostali h. Ova dilema može se formulisati i kao
pitanje da li jezici sveta, koje danas po genetskom kiterijumu svrsta­
vamo u porodice (o čemu ćemo govoriti u odeljku 4. 2), uisti nu i maj u
razl ičito poreklo, i l i možda svi oni svoje daleke korene u krajnjoj
li nij i vuku od jednog i skonskog prajezika ljudske vrste. Pri tome se
ne može i sključiti ni treća, kompromisna mogućnost, po kojoj se prvo­
bitna pli geneza vremenom preobrati la u praktičnu monogenezu, tako
što bi iz nekog razloga već u pradavna vremena bz traga i ščezli svi
naporedni praizvori osim jednog, o koga bi u tom slučaj u potical i ,
47
RKO BUGASKI
u raznim evolucionim etapama, svi danas postojeći nauci poznati
i zumrli jezi ci .
Ova zagonetka, koliko god mogla i zgledati neres1va, i ma ne­
posredne veze i sa problemom objašnjenja zajedničkih struktural ni h
obeležja svih jezika - tzv. jezičkih univerzalija (koje ćemo razmotri ti
u odeljku 4. 4). Naime, pri prvoj mogućnosti takve sli čnosti verovatno
bi se mogle pri pi sati zajedničkom formativnom dej stvu unutrašnji h i
spoljnih uslova jezi čkog razvoj a kod odel itih grupa, dok bi druga i
treća mogućnost dopuštale i tumačenje p kome bi zajedni čke crte
svih jezika sveta bi le deli mično nasleđene, kao daleki odraz formalne
strukture prajezika i z koga su se tokom duge evolucije razvi l i .
No i ako mnogo toga u vezi s razvojem jezika ostaje nepoznato
i l i nedokazano, čini se da je pređeni put bar u ši rokm potezima do­
volno jasan. Evolucioni konti nuitet bioloških vrsta, a s nj i ma i nj i­
hovih si stema opštenja, u celini se ne sre gubiti i z vida. Međuti m,
sa defnitivni m nastankom čoveka i njegovog jezika, u tom proesu
gomi lanja kvanti teta dolazi do novog kvaliteta. Od tog stepena može
se opravdano ukazi vati i na suštinske razlike koje čoveka dele od
njegovih predaka i današnji h srodnika, a ljudski jezik od životinj ske
komunikacije.
3. 2. Nastanak i razvoj pisma
U prethodnom odeljku i stakli smo znača pi sanih ptvrda u pro­
učavanju evolucije jezika, pa ćemo sada da kažemo nešto više o pi ­
smu. Kako je rečeno u odeljku 1 . 3, govor kao ostvarenje jezi ka može
se odvijati u medijumu zvuka (to je govorenje, upućeno na čulo slu­
ha) i l i pak putem grafčkih znakova na čvrstoj površini (to je pisanje,
upućeno na čulo vida). Ne zaboravlj ajući da je u ovom tehničkom
smislu i pi sanje oblik govora, mi ćemo ovde ipak radi jednostavnosti
da se služimo šire poznatom podelom na govor u značenju usmenog
jezika i pismo u značenju pisanog jezika. Pri ovakvom razl i kovanju,
sasvi m je očigledno da govoru pripada prvenstvo, i t o na vi še nači na.
48
UVOD U OT LINGVISTIKU
Kako smo već vi deli , čovek govori otkad postoj i , a pi še tek nekh
pet mi lenijuma. U svim ljudskm društvima uvek se govori lo, ali mno­
ga ni do danas ne znaj u za pismo. Na svim se jezicima može govoriti ,
ali naj veći broj nji h još uvek nema svog pisma. Svaki pojedinac najpre
nauči da govori , pa tek onda nauči (ili nikad ne nauči ! ) da pi še. Ovako
gledano, moglo bi se reći da je pismo samo sekundaran i neobavezan
pratil ac govora, jedna srazmero kasno stečena veš tina neki h govorni h
zajednica da glasovne i skaze svoga jezika predstavljaju putem vidlji ­
vi h znakova.
No koliko god ovo bilo u sušti ni tačno, valj a dodati i to da na
pismu počiva svekolika civilizacia na našoj planeti. Prvi si stemi pi­
sanj a obeležavaju granicu između preistorije čovečanstva i njegove
i storije, a život u savremenom svetu teško bi se mogao zami sl i ti bez
upotrebe pi sma.
Ž
iveći u društvima u koji ma zvanično ni smo došli
na svet niti ga napusti li , završi li školu niti stupi l i u brak sve dok o
ti m događaji ma ni smo pri bavi li l i st papi ra posut grafčkim znakovi ma,
i još pri tom svakodnevno premećući po rkama razne pi sane i štam­
pane tekstove - mi danas uglavnom i ne osećamo da je pi smo i zve­
deno iz govora, da je na bilo koji način od drugostepenog značaj a.
Naprotiv, pre bi se moglo reći da se pisani jezik po pravi l u vi še ceni
od govorenog. Uostalom, či njenica je da su ravijena pi sma koji ma
čovek danas raspol aže nešto vi še od grafčke predstave govora: ona
poseduju, kao celoviti si stemi , i i zvesnu meru samostalnosti . Stoga
se može reći , bar kada je reč o civi l i zovanim (tj . nužno pi smenim)
društvi ma, da su govor i pi smo dva ravnopravna sredstva jezičkog
i zražavanj a.
Ovako važna uloga pripala je pismu zahvaljuj ući u prvom redu
njegovoj trajnosti i prenosivosti. Govori i skaz traje samo dok ga
proizvodi mo i ne čuj e se daleko; ali jednom zapi san, taj i skaz može
da traje godinama i l i vekovima, a često i da se prenosi na velike
dalji ne. Govoreći ranije o temeljni m obležji ma jezika, videli smo da
je jezik, svoji m svoj stvom
"
i zmeštanj a
"
, omogući o čoveku da zako­
rači u vreme i prostor, govoreći o vremenski i prostoro udaljeni m
stvarima. A sledeći korak od sedam milj a uči njen je upravo prona-
49
RNKO BUGAKI
l askom pisma, koje je svoji m pomenuti m osobi nama oslobdi lo go­
vori čin vezanosti za konkretnu situaciju ne samo u sadržinskom
nego i u fzičkom smislu.
Prema tome, ako se postanak čoveka vezuje za razvoj govora,
onda se početak civi l i zovanog čoveka može povezati sa pronal askom
pisma. Isti na, modema nauka i tehnologija učinile su pomenute razlike
manje i zraziti m. Sredstva kao što su radio, telefon, gramofon, ma­
gnetofon, flm, televizija i druga omogućuju nepsredno konzeriranje
i prenošenje govorih i skaza, ali sva ona - zajedno sa drugi m teko­
vinama civili zacije - svoj nastanak u krajnjoj li nij i duguj u mogućnosti
pisanj a.
Razvoj pisma trajao je hilj adama godi na. Ono je nastalo iz po­
trebe da se neke stvari zabeleže, kako ne bi ostale neraski divo vezane
za vreme i mesto dešavanja. U tu svrhu mogu da posluže i razni
predmeti i l i postupci, ako im se sporazumno prda si mboli čko znače­
nje kakve pruke. Tako slanje žabe jednom indij anskom poglavici od
strane drugog može da znači obj avu rata, bacanje rukavice označava
izazov na dvoboj , a pošiljka cveća izraz je pažnje i naklonosti . Ve­
zivanje čvora na maramici služi kao podsetnik, upisivanje u raboš
kao evidencij a o zaduženju, a rezovi na štapu i l i čvorovi na užetu
kao beleška o broju grl a stoke i zvedeni h na pašu. Ali ovo su tek
daleke preteče pisma, a kao oblici o njega nezavisnog simbol ičkog
ponašanja u neki m slučajevi ma preživljavaju i do danas. U bliže pre­
teče pi sma mogu se ubrjati slike i crteži preistorij skog čoveka na
zidovima pećina, koji su mogli i mati smi sao ne samo statičkog prkaza
nego i dinamičkog opisa (npr. scene lova), pa i poruke u vezi s tim.
Gledano tipološki , prema tome na šta se odnosi pisani znak,
prvu fazu predstavlja piktografsko ili slikovno pismo, u suštini samo
ni zanje manje ili više sti lizovanih crteža. Za ovi m sledi ideografsko
ili pojmovno pismo, koje beleži i apstraktne poj move. Tako krug,
koji najpre označava sunce, kasnije stoj i kao si mbol svetlosti , toplote,
dana; poguren ljudsk lik sa štapom označava starca, ali i starost,
nemoć ili oslonac; a dva ženska lica mogu da si mboli zuju svađu.
(Ovaj princip, po kojem znak nije više slika nego postaje simbol,
50
UVOD U OPT LINGVISTKU
margi nalno je zastupljen i u moderim pismima: znakovi za brojeve
- l , 2, 3 itd. - svojevrsni su ideogrami). Ali o pismu u pravom
smi slu reči govorimo tek kada ptezi na crtežu prestanu da prdsta­
vljaju nek predmet ili radnju, pa i izveden poj am, koji se mogu pre­
poznati i bez upotrebe jezika - to jest, kada pisani znaci počnu da
si mbolizuju jedinice određenih jezika. Ako su takve jedinice reči, go­
vori mo o logografskom pismu. Daljom sti lizacijom, odnosno fone­
tizacijom, dolazi do predstavljanja glasovnih skupova u pojedi ni m
reči ma nekog jezika, na pri ncipu rebusa (kao kada bi u pri meni na
srpskohrvatski crtež stol a poeo da označava ne samo taj predmet
nego i broj sto, a potom i slučajan sled tih glasova u bilo kojoj reči,
kao sto-ka).
Sledeću fazu u procesu konvencionalizacije pisma, tj . njegovog
udalj avanj a od vanjezičkih sadržaja i vezivanj a za jedinice pojedini h
jezika, čini silabičko i l i slogovno pismo, u kome si mboli predstavlj aj u
slogove određenog jezika - dakle, sada već čisto gl asovne vrednosti ,
bez nužne veze sa značenjem. Ovde je kao stožer najčešće služio
suglasnik, dok su njemu pridruženi samogl asnici ubeležavani neoba­
vezno i nesi stematski . Od ovoga je bio samo jedan korak, ali presu­
dan, do l i ngvi stički najsavršenijeg oblika pi sanj a - alfabetskog i l i
glasovnog pisma, u kome jedan znak si stematski predstavlj a jedan
gl as datog jezika.
Ovom principu teži la je hilj adugodišnja evolucija pi sma, pre­
laze
ć
i dugačak put od slobdne slike, koj a se može
"
pročitati
"
na
bilo kom jeziku, do potpuno konvencionalnog znaka za jedan gl as
jednog određenog jezika - i l i , drukčije rečeno, od sadržaja bz i zraza
do i zraza bez sadržaj a. Dok je slikovno pi sanje sasvim nezavi sno od
jezika, alfabetsko pisanje od njega u potpunosti zavi si ; a između ovih
kraj nosti vizuelno reprezentovanje stvari i idej a pstepeno ali sigurno
zamenj uje se beleženjem nji hovih jezičkih ekvivalenata. Tako se sin­
tetički doživlj aj slike, koja se može obuhvatiti jednim pogledom, pre­
tače u analitički i zraz jezika, koji m se zbog lineare prirode govora
to celovito opažanje mora razložiti u sukcesivne elemente. Drugim
rečima, fzički svet se pre lam kroz jezik, i tek tako prelomlen nalazi
5 1
RNKO BUGARSKI
odrza u pismu. Ovaj proces, na čijem je kraju pi sanje konačno uhva­
ti lo korak sa linearošću govora, obeležava jedno od najveći h i nte­
lektualnih dostignuća čoveka, jer mu je to omogući lo da i u pismu
u potpunosti i zrazi , i u njemu pohrani, sve bogate plodove svoje je­
zičke moi .
Izloženi tipološki i logički sled samo s e delimično podudara sa
hronologijom evol ucije pojedinih pi sama, od koji h mnoga nisu ni sti­
gla do alfabetske faze. Najvažnij a pisma starog sveta, kao sumersko
klinato (čij i su potezi ličili na klinove), egipatsko hijerglifsko (sa
urezanim slikama i fonetski m dodaci ma) i kinesko, tokom svog veoma
dugog razvoj a prolazi la su kroz razne etape, kombi nujući elemente
vi še pomenutih tipova. A i uopšte uzev, ovi obrasci retko su kad ostva­
reni u čistom vidu, pri čemu je važnu ulogu igrala i struktura jezika
koji je bivao pisan. Dok je ustroj stvu j apanskog uveliko primeren
si l abički ti p, ki nesko pismo kombinuje i deografski , logografski i si­
l abički pri ncip, a arapsko pismo je svojevrstan prelazni obl ik između
si l abičkog i alfabetskog. Alfabetski pri ncip prvi put je ostvaren u se­
vemosemitskom konsonantskom pismu, a usavršen je u grčkom, do­
davanjem znakova za vokale; odatle se, najčešće posredstvom l ati n­
skog, u razni m varijantama raširio po svetu. Među bli zu hi lj adu pi­
sama, koliko ih danas ima, zastupljeni su razl ičiti si stemi pi sanja, ali
su sva moderna pisma - bar u načelu, i uz manja i l i veća odstupanja
alabetskog tipa, kao daleko najekonomičnieg.
Prve slovenske azbuke (alfabte) izradi l i su prema grčkom uzo­
ru Ćirilo i Metodije i nj ihovi učenici u I i X veku. Na delovima
naše teritorije kori šćena su i druga pisma - glagolica (verovatno prvo
slovensko pismo), bosančica (vrsta ći ri l ice) i arabica (varij anta arap­
skog pi sma pri l agođena srpskohrvatskom) - ali su danas u upotrebi
samo dva najvažnija, ćirilica i latinica. Lati nica je, u raznim verzi­
jama, i najraširenije svetsko pi smo.
Dodajmo još da se u davna vremena pisalo slikanjem, crtanjem
i l i urezivanjem na kamenu, glineni m pločicama i li kori drveća, a tek
kasnije i spi sivanjem znakova na papiru. U većini pi sama znaovi teku
sleva nadesno, ali su korišćene i druge mogućnosti : obruto (semi tska
52
UVOD U OPl LINGVISTKU
pisma), nai zmenično (najstariji grčki i l atinički spomenici ), i l i odozgo
nado le (kinesko pismo). U rani m fazama stari h pi sama (grčko, l ati­
ničko, indijsko pismo devanagari koj i m je pi san sanskrit) pi salo se
i kontinuirano, bez razmaka i zmeđu reči , što je otežavalo prepozna­
vanje ovih jezički h jedinica. A u obli ci ma današnji h sloya još uvek
se krije nji hovo slikovno-poj movno porekl o; kako su pojedi na slova
često i menovana prema običnim reči ma koje su nji ma poči nj ale, u
slovu A se npr. može prepoznati preokrenuta volovska gl ava - od
hebrejske reči aleph ' vo' , i nače ovekovečene u prvom delu same reči
alabet (drugi deo, naziv slova B, je od beth ' kuća' ) .
3. 3. Istorijske promene u jezicima
U prvom odeljku ovog pogl avlj a videli smo da se ne zna pouz­
dano da l i su se svi jezici razvili i z jednog prajezika, ili je jezik
nastao nezavi sno i i stovremeno na više tačaka zemljine kugl e. Ali u
oba slučaja sasvim je izvesno da su današnji jezici potomci jezika
koji ma su ljudi govori li u davna· vremena. Ovi daleki preci davno su
izumrli kao jedinstveni jezi ci , ali mnogi od njih i dalje žive u oblici ma
govora koji su se i z nji h razvi l i . Ova poj ava rslojavanja i cepanja
pojedinih jezičkih celi na na osi vremena, kao i dopunska poj ava ukrš­
tanja i pržimanja među jezicima i jezičkim varijetetima, svedoči nam
o činjenici da je promenlivost jedno od temeljnih obeležj a jezika.
Svi jezici menjaju se kroz vreme, na svim planovima svoje strukture
- u glasovima, oblicima, gramatičkim kategorijama, sintaksi , rečniku,
u značenji ma koja izraavaju i načini ma na koje i h izražavaj u.
Procesi istorij ske promene su stalni , al i uglavnom veoma spori ,
pa se slabo prate gol i m okom. U svakom jeziku najbrže se menj a
rečnik, jer reči najneposrednije odražavaju promene u životu date za­
jednice. Leksičke promene l ako se uočavaju već u rasponu od dve
generacije. Gramatički i naročito glasovni sistemi menjaju se znatno
sporije, pa često prođe više deseti na i l i čak koja stotina godina dok
neka takva promena
p
ostane pri metna. Celovi tije gledano, zbir sitnih
i u poetku jedva vidlj ivi h promena po i steku više vekova toliko iz-
53
RNKO BUGARKI
meni jedan jezik (koji je za svaku generaciju ponaosob inače uglav­
nom stabilan) da se on u ponečemu teško može prepoznati .
Jezici se vremenom menj aju zato što se menjaju ljudi koji nj i ma
govore i uslovi u kojima oni žive; jezici tako hvataju korak sa društve­
nim promenama, koje donose nove potrebe i nove mogućnosti za ko­
muni kaciju i stvaralaštvo. Stoga se evolucija pojedinih jezika pod
okriljem društvenih zajednica naziva jezičkom sociogenezom. Veza
između jezičkih i drštvenih promena nekad je neposredna, nekad
daleka, a ponekad, čini se, i ne postoji u nekom lako objašnjivom
vidu - jer pored spolnih ima i unutrašnjih činilaca jezičkih promena.
Ova veza je najočiglednij a u rečniku, u koj i neke reči ulaze
dok se druge iz njega pvlače. Delovi našeg današnjeg rečnika mogu
da budu nerazumlj ivi našim bakama i dedovima, dok u njihovom go­
voru mogu još da žive reči i i zrazi koje mi već ne upotrebljavamo,
iako ih možda pasivno poznajemo. Među noviji m reči ma kod nas su
npr. mlaznjak, sputnik, vikend, motel, smog. Veći na ovi h su tzv. in­
ternacionalizi - reči koje u sličnom obliku a i stom značenju postoje
u većini moderih jezika (npr. još rdio, radar taksi, atom, antibiotik,
laser džambo-džet, mikr-čip, kloniranje). Ovakve reči po pravi lu su
izgrađene na bazi grčkog ili lati nskog, ili su direktno preuzete iz ne­
kog savremenog jezika, danas najčešće engleskog. Neke nove reči
sadrže i domaće tvorbene elemente (kafć, diskac'), a neke su opet u
potpunosti domaće, odražavajući specifčnosti našeg društvenog raz­
voja (nesvrstanost, samoupravlanje, sastančiti, jednoumle). U celini,
nove reči se većinom crpu i z evropskog kulturog kruga, i to najviše
u domenima nauke i tehnike, pol itike i privrede, sporta i razonode
itd. Nasuprot tome, reči koje se gube iz srpskohrvatskog jezika (kao
avlija, doksat, minderluk, zar često pripadaju orijentalnom nasleđu,
danas kod nas manje aktuelnom nego ranije.
Na prelau u gramatiku, drštvene promene se odražavaju, na
primer, u širenju izvedenica ženskog roda za označavanje zanimanj a
ili statusa. Kako žene osvaj aju i uloge ranije rezervi sane za muškarce,
menja se i upotreba odgovarajućih nastavaka. Doktorka je ranije zna­
čilo 'suprga lekara' (setimo se Nušićeve
"
Gospođe ministarke
"
! ) ,
54
UVOD U OPT LINGVISTKU
dok danas označava ženu koj a je sama lekar. Postoje i i zvedenice
kao predsednica ili delegatkinja, iako i oblici muškog roda mogu da
obuhvate žene na takvim funkcijama. Nove su i izvedenice kao gu­
bitnik (prema ranijem dobitnik) i gubitaš (prema kojem je, i zgleda,
naknadno sačinjeno i dobitaš. Društvena objašnjenja mogu se po­
tražiti i za uprošćavanje si stema glagolski h vremena (ograničavanje
aori sta i gubljenje imprekta, kao u oblicima iđah, bejahu otišli), i l i
za skorašnju pojavu popri devljenih oblika na -ći (leteći tanjir pliva­
juća valuta, rastuća proizvodna, nastupajuća godina), koj i omogu­
ćuju ekonomičnije i zražavanje. Nesumnjivi m potrebama savremenog
intelektualnog razgovora odgovaraju i i zrazi kao međutim, odnosno,
uostalom, naime, s jedne strane. . . s druge strane i slični , koji h u
narodnim govori ma ugl avnom nema.
Menjaju se, dakako, i značenja već postojećih reči . Reč pero
je u vezi s pisanjem najpre označaval a guščije pero, zati m metalno
perce, potom i nalivpera. Rukopis, u značenju teksta spremljenog za
štampu, danas se najčešće i ne piše rukom nego se kuca na pi saćoj
mašini . Reč kola, nastala u vezi s kolom, tj . točkom, označava za­
prežno vozi lo, ali danas već i automobi l . Ako za nekog voj nika ili
fudbalera kažemo da je dobar strelac, time nikako ne mislimo da on
nekoga gađa strelom. A nekad se izgube samo pojedina značenja.
Reč knjiga, pored značenj a koje se održalo do danas, imala je još tri
drga značenja, za koj a mi upotrebljavamo zasebne reči : ' pi smo'
( "knji gu pi še Kraljeviću Marko
"
), ' hartija' (
"
list knjige bijele
"
) i ' uče­
nje, nauka' (
"
uči knji gu
"
) . Često se cela reč zamenjuje drugom. Tako
je gramatika zameni l a pismenicu, a umesto drum sve češće se kaže
put, cesta, sada i autoput (pri čemu se reč u povl ačenju može
"
ušao­
čiti" u ustaljenim i zrekama:
"
Što na umu, to na drumu") .
No neke promene, gramatičke i naročito glasovne, i zviru i z po­
treba same jezičke ekonomie, iz pregrupi savanj a u formal ni m si ste­
mima jezika, i na taj način su unutrašnjeg karaktera. Takvi procesi
mahom se odvijaju i spod praga svesti samih nosi laca jezika i teško
i h je kontrol i sati . Mnoge promene odvij aju se lančano; u svakom da­
tom trenutku, dok se negde u jeziku jedan proces promene privodi
55
RANKO BUGARSKI
kraju, drugde se već začinje novi . Tako se ispolj ava unutrašnja di­
namika jezičkih strktura.
Uz sve promene jezici ipak čuvaju svoj identitet. Ma kol iko da
se menjao, svaki jezik u jednom temeljnom smislu ostaje taj jezik,
zadržavajući svoju osnovnu fzi onomiju. Na sličan način mi jednog
čoveka prepoznajemo kao i stu ličnost, i ako se tokom godina možda
promenio svaki detalj na njemu. Čak i ako ga posle dužeg nevi đenja
ne prepoznamo, neko drgi može da nam posvedoči da je to taj i sti
čovek - upravo kao što nam može zatrebati potvrda stručnj aka da je
naš maternj i jezik od pre nekoliko vekova ipak taj jezik a ne neki
drugi . Kao i ljudi, jezici se tokom svog života menjaju pa i prožimaju,
al i se po pravi lu ne slivaju i u nekom obliku i strajavaju. Ovo pokazuje
da jezički m promenama, koje nekad mogu da izgledaju kajnje hao­
tične, ipak upravljaju neke čvrste zakonitosti . U današnje vreme pri ­
rodni tok promena može se donekle i usmeriti društvenom interven­
cijom, posebno u standardni m ili knji ževnim jezici ma, gde strčno
izgrađene i drštveno prihvaćene norme utiču na pravac i temp je­
zičkh promena.
Međuti m, činjenica je da jezici i bez takvih svesnih intervencija
uspevaju da ostanu u ravnoteži kroz sve svoje promene. Još se nijedan
jezik nije pod dej stvom i storijskih promena raspao, to jest i zgubio
sposobnost da funkcioniše kao valjano sredstvo komunikacije. Jezici
kao da su
"
od prirode" opremljeni svojevrsni m mehani zmi ma za sa­
moregul aciju, po funkciji slični m običnom tenostatu, koj i sprečavaj u
da proesi promene odu predaleko i razore si stem. Ako, na pri mer,
gl asovne promene na kraju reči zatr gramatičke nastavke, protivteža
će se spontano stvorti učvršćivanjem reda reči , či me će komunika­
cij ski neophodne di sti nkcije biti sačuvane. U engleskim rečenicama
The man kit/ed the bear i The bear kit/ed the man po redu reči se
zna ko je koga ubio, i ako i menica u funkciji objekta nije obeležena
posebnim nastavkom kao u ranijem engleskom ili u srpskohrvatskom
(gde nastavak -a pri bilo kojem redosledu obležava objekat:
Č
ovek
je ubio medveda; Medveda je ubio čovek).
U dinamici jezičkh promena, osnovna ravnoteža kao da se po­
sti že stalnim usaglašavanjem dvaju oprečnih principa: težnje za for-
56
UVOD U OPT LINGVISTKU
malnim uprošćenjem, što umanjuje na
p
or uložen u jezička o
p
štenje,
i ptrebe da se održi funkcionalnost sistema, tj . da se i
p
ak može ne­
smetano i zrazi ti sve što treba. Uratko što lakše izrziti što više.
Ovde se, naravno, radi samo o o
p
štoj tendenciji , a ne o nekom do­
stižnom krajnjem cilju, o i dealnom stanju
p
osle koga se jezici vi še
ne bi menj al i . Jezik se stvara, održava i menja u saobraćaju i zmeđu
lj udi , i tako će uvek biti . Nastaj anje, sticanje i smenjivanje različitih
tokova u jednom nepreki dnom sledu i sači nj ava život jezika. Jezici
jučerašnj ice tako se
p
reobražavaju u jezike današnj ice, a ovi već sa­
drže elemente iz koji h će naši potomci da izgrade jezike sutrašnjice.
U ovim
p
rocesi ma, kako unutar tako i između jezika, delatne
su još dve su
p
rotno usmerene ali suštinski kom
p
lementae tendencije
diferencijacija i integacija. U pjedi ni m jezicima razvijaju se svo­
jevrsni pojezici različitih teritorijalnih, soij alni h i l i funkcionalnih
obeležja vezanih za različite gru
p
e nj i hovih govori ka, a i bli sko srod­
ni jezici mogu se vremenom sve više razdvaj ati , sledeći odeli te raz­
voj ne tokove. S druge strane,
p
rocesi standardizcije u savremeni m
jezi ci ma i maju objedinjujuće dejstvo na stepenu cel i h govori h za­
jednica, isto kao što
p
ojačana materijalna i duhovna razmena u okvi ru
modere civi l i zacije čini da se i ti jezici kao celine međusobno
p
ri­
bli žavaju, naročito u oni m· sferama leksi ke i terminologije koje i zra­
žavaju zajedničke sadržaje u nauci i tehnologiji , ali i u savremenom
životu uo
p
šte. (Nešto više o svi m ovim
p
ojavama biće rečeno na dru­
gi m mesti ma u ovoj knji zi , a naroči to u njenom završnom pglavlju).
3. 4. Jezički ravoj pojedinca
Pošto smo u
p
rethodnim odeljcima ramotrli jezičku flogenezu
i sociogenezu (razvoj u vrsti , odnosno u društvu) , ostaje nam da ka­
žemo nešto i o ontogenez jezika - njegovom razvoju u
p
ojedincu.
Sposobnošću govora od
p
rirode je obdareno svako normalno dete,
bez obzira na boju kože, ste
p
en inteligencije, i l i kulturu razinu druš­
tva. Ovu s
p
osobnost ono će da i s
p
olji uz pmoć ljudi koji ga okružuju
naučiće jezik svoje sredine, ma koji to jezik bio. Prvi krici novo-
57
RNKO BUGASK
rođenčeta i rani oblici gukanja i sti su svugde u svetu, jer sva deca
poseduju i sti govori aparat i u stanju su da proi zvedu i ste zvukove,
bez obzira na to da li se oni stvao kori ste u jezi ci ma, i u kojima.
Razlike se pokazuju tek nekoliko meseci kasnije, kada dete, izlazeći
iz fae
"
univerzalne fonetike
"
, počne da vezuje zvučne celine sa odre­
đeni m značenji ma na način približan praksi odrasl i h oko njega, dakle
kad počne da uči spcifčni jezik te sredi ne.
Ovaj proces odvija se u etapama. Dete već od rođenj a reaguje
na govor koji čuje, a potom počinje i da ga podražava, u početku
samo pri bl i žno ali vremenom sve veštije. Pošto je kroz plač, gukanje
i brbljanje i sprobalo sve moguće glasove, ono poči nje da i zgovara
pojedine reči , kao mama, tata, baba, nana. Neke od detinji h reči za­
pravo su reči-rečenice, jer jedna reč igra ulogu cele rečenice; tako
kod deteta koje usvaja srpskohrvatski juku može da znači ' hoću lutku' ,
' i mam lutku' , 'vidi lutku' i sl . Zati m dol aze pravi dvočlani i skazi ,
kao kupa juka ' kupa se lutka' , mama kapa ' mami na kapa' , a potom
i šire konstrukcije.
U svemu ovome ima dosta verbalne igre, ali i ekspri menti­
sanja: dete se rado poi grava jezikom da bi se zabavlj alo, ali ti m putem
mnogo i nauči . Nije slučajno, na primer, to što deca srpskohrvatskog
jezika često kau konjovi, čoveci ili nećem, po nesvesnoj analogiji sa
produktivniji m jezičkm obrasci ma (primerice, slonovi, junaci, jedem),
dok deca engleskog jezika regulari zuju nepravilne glagolske obl ike
ili nepravilnu množinu kod i menica (govoreći cutted umesto cut ' se­
kao' , goose s umesto gees e ' guske' i sl . ). Ovakvi spontani pokušaji
"
i spravljanja neravnina
"
u jezičkoj strukturi si stematski se javljaju
kod dece različitih maternji h jezika. Ti
"
čudni
"
deti nji obl ici, koj i
starije veoma zabavljaju, zapravo su karakteristične motivisane greške
oni su pogrešni sa stanovi šta gramatike odrasli h, al i očekivani i z
ugla hipoteze koju dete nesvesno formira o prirodi tog si stema. Njihov
značaj je u tome što pokazuju da deca najpre usvajaju najopštija gra­
matička pravila, a potom posebno uče izuzetke. Opšta pravi l a koja
su već nauči l a ona pkušavaju da pri mene svuda, a ono što je ređe
i li izuzetno ona regi struju tako što će biti i spravljena. No uz sve i s-
58
UVOD U OPT LINGVISTIKU
pravke ponešto i prođe, bar kao nagoveštaj dugoročne tendencije, pa
su tako deca važan i zvor jezičkih promena - u glasovima, rečima,
oblicima. Jezik se, videli smo već ranije, prenosi kulturni m putem,
što znači da se mora i znova učiti u svakoj generaciji - a ni kad dva
pokolenj a ne nauče jezik koji bi u svi m pojedinostima bio i sti .
Usvajanje maternjeg jezika ne svodi se na mehaničko opona­
šanje govora odraslih, nego je uveliko stvaralački proces. Dete ne
uči samo već gotove reči , još manje rečenice. Pol azeći od onoga što
je čulo, ono uči kako se na i sti kalup mogu napraviti novi i skazi ,
koje ono nikada nije čulo a koje neprekidno stvara. Ono zapravo usva­
j a, ne pojedinačne i skaze, nego sistem prvila koji leži u osnovi svih
i skaza mogućih u datom jeziku, jednu vrstu programa za proi zvođenje
svi h rečenica toga jezika - to jest, njegovu gramatiku. Pretpostavlj a
se da u deti njem mozgu - tom najvećem čudu prirode - postoje struk­
ture, nauci još nedovoljno poznate, koje omogućuj u rekonstrui sanje
gramatike sopstvenog jezika na osnovu govornog uzorka. Pri tome
ovaj uzorak najčešće nije osobito. reprezentati van: ono što dete čuje
od svoje okoline mahom su nesi stematski pri meri govora, često štur
i krj i , a u raniji m fazama još i i skivljeni tepanjem. Ali i na osnovu
takvi h podataka, i bez detaljnih uputstava (predškol ska deca ne uzi­
maj u časove iz materjeg jezika! ), ono spontano rešava pomenuti kru­
pan zadatak. A detinj a gramatika je u svakoj fazi autentičan sistem
sa sopstveni m pravi l i ma, pre nego nesavršena i mitacija gramatike od­
rasl i h.
Jezički razvoj deteta odvija se u neprekidnoj interakciji sa raz­
vojem drugih mentalnih funkcija. Polazeći od uzoraka govora koje
čuje, a u procesu intelektualnog sazrevanj a koje omogućuje kreativna
sprega jedinke sa okolinom, dete već pre polaska u školu u velikoj
meri ovladava gramatikom svoga jezika i poseduje prilično bogat reč­
ni k. Učenje, naravno, ovde ne prestaje: u škol skom periodu, a i ka­
snije, dete dograđuje svoju gramatiku, a nove reči i i zrai često se
uče do kraj a života. Osim toga, sa dalji m rastom i zrazitije su i razlike
i zmeđu pojedinih govorika i stog jezika, usled koji h karakteri stični
jezi k svakog pojedinca postaje nekom vrstom njegove lične karte.
59
RNKO BUGARSKI
Ipak, srazmerna brzina i lakoća ovladavanja materji m jezi kom na­
vode na zaključak da je sposobnost usvaj anja i upotrebe jezika, koj a
podrazumeva osobeno mentalno ustrojstvo, bar jedni m delom čoveku
urđena, i da se genetski prenosi sa kolena na koleno. Po nekim
istraživanji ma pstoji optimalni period za ostvarivanje ove sposob­
nosti , koji pada i zmeđu druge i sedme godine života; ako se sticajem
i zuzetnih okolnosti jezik tada ne razvije, kasnije će se teško naučiti .
Ovo važi samo za prvi jezik koji se usvaj a; proces učenja drugih
jezika, zasnovan na veštinama rano stečenim u materjem jeziku ali
u mnogo čemu drukčiji , može se uspešno odvijati i u kasnijem životu.
Ali pomenuti genetski prgrm ne bi ni kada mogao biti real i­
zovan bez odlučujućeg uticaja speci fčne spolne sredine. Pre svega,
dete koje bi eventualno odraslo bez ikakvog dodi ra sa drugi m ljudi ma
ne bi uopšte moglo da progovori . Grčki i storičar Herodot zabeležio
je drevnu legendu o egipatskom kralju Psameti hu koji je hteo da sazna
koji je jezik najstariji na svetu. U tu svrhu on je dva novorođena
dečačića i zdvojio u ograđen prostor, bez ikakvog dodira sa ljudima
i njihovim govorom, čekajući da sami od sebe progovore. Najzad je
jedan od nji h izustio reč bekos, što je na fri gijskom jeziku značilo
' hleb' - iz čega je kralj zaključio da je upravo to bio onaj izvori
prajezik i z koga su se razvili svi drugi jezi ci . Naravno, ovako nešto
moguće je samo u priči , a sl ično je i sa razni m verovanji ma o na­
puštenoj deci koja uče nemušti jezik životinja. Kada su, sasvim i zu­
zetno, takva deca u stvarnosti pronalažena (tzv. deca-vukovi), ona su
i spuštala samo nearti kulisane krike.
Zati m, dte se ne rađ predodređeno d nauči neki dati jezik
a ne neki drugi. Svoju opštu naslednu spsobnost usvajanja jezika
ono može da ostvari samo kroz posebni jezik koji sluša oko sebe.
Ako dete odraste u sredi ni u kojoj se govori mađarski , ono će ovaj
jezik da nauči kao svoj materj i ; ako se rodi u Ki ni , to će da bude
kineski , itd. Ako se dete jugoslovenski h roditelja rodi i odraste u Ita­
liji , slušajući oko sebe isključivo italijanski , ono će sasvim prirodno
da nauči ovaj jezik. Ovo ujedno znači da se svi jezici kao maternji
usvajaju s podjednakom lakoćom - i ako u svakom jeziku, zavisno
60
UVOD U OPT LINGVISTKU
od njegove strukture, i ma elemenata koj i se teže savladavaju (tako
deca u srpskohrvatskom i maj u teškoća sa predloško-padežni m vezama
u lokativnim značenji ma i sa dekli nacijom brojeva, u fnskom sa jed­
nom vrstom upitni h rečenica, u arapskom sa neki m složenij i m i zra­
zi ma za množi nu, a u afrički m jezici ma iz porodice bantu sa jednom
vrstom
"
coktavi h
"
suglasnika).
Najzad, usvajanje jezika samo je deo šire praktične i komuni­
kacij ske del atnosti koju dete tokom svoje rane socijalizacie razvij a
u nužnom i bitnom međudejstu sa neposrednom i ši rom okol inom.
Dete koje je nauči lo da kaže ja, dakle koje je steklo svest o sebi kao
jedi nki, i stovremeno je nauči lo mnogo i o pozadi ni iz koje sebe i zd­
vaj a, dakle o drugome i drugi ma. Na taj način se individualna kom­
ponenta ontogeneze prepli će sa socij alnom u komunikacijskoj matrici
koj a obavij a dete, a u kojoj glavna uloga pripada majci .
U određenim okolnosti ma dete može istovremeno da usvaja dva,
ređe i vi še jezika, što je najčešće slučaj kod dece i z mešovitih brakova
- ako se npr. jedan rodi telj detetu redovno obraća na jednom, a drugi
na drugom jeziku. Ako uspe da obama jezicima ovl ada u odgovara-
;
jućoj meri , takvo dete je sigurno utoli ko bgatije od jednojezične de-
ce. No u manje srećnim slučajevi ma - ako, pri mera radi , majka i
otac različitih jezika žive i rade u trećoj zemlji , čiji jezik veoma sl abo
znaju, i uz to zbog posla ne stižu da se dovoljno bave svoj i m detetom
- pitanje je koji će jezik takvo dete da nauči , kada i u kojoj meri .
A ovakve situacije, koje pokazuju da je maternji jezik di namička i
promenljiva kategorij a, pa se otuda ne mora podudarati sa jezi kom
maj ke, ponegde su već zabeležene u ovom našem vremenu velike
mi gracione pokretljivosti stanovništva. One samo još jače i stiču slo­
ženost onog još uvek nedovoljno i straženog spleta bioloških, socio­
loških i psiholoških či ni laca u kojem se odvija možda naj znatniji is­
traživački poduhvat čij i je učesnik svao od nas - otkriće jezika.
Proces suprotan usvaj anju jezika jeste gubljenje spsobnosti
upotrebe i razumevanj a jezika, do koga može doći u pjedinačni m
slučajevi ma, obično usled oštećenja mozga. Ovo oboljenje zove se
afazija, a može se specifičnije manifestovati kroz teškoće u vezi s
61
RNKO BUGASKI
pisanjem (agraja), čitanjem (aleksija), upotrebom vlastitih i mena
(anomija) ili gramatički h reči (agramatizam) i td. Nekada je jezička
sposobnost ouvana ali pstoje smetnje u samoj govornoj delatnosti ,
kao kod mucanja. Patološka oštećenja govora i sluha mogu se Ječiti .
(Teži je slučaj autizma zatvorenosti u sopstvenu ličnost koj a veoma
otežava komunikaciju sa svetom, pa i usvajanje jezika). Centri koji
kontrolišu jezičke funkcije u mozgu su različito raspoređeni , al i po
pravilu dominiraju oni u levoj hemisferi , naročito kod desnorukih lju­
di . Dok je usvajanje jezika jedna od oblasti psiholingvistike, neuro­
Jošku bazu jezika, tj . odnos između jezika i mozga, proučava neu­
rolingvistika.
62
4. Tipovi jezika
4. 1 . Jezici u svetu
Pre nego što kažemo neku reč o mogući m
p
odelama unutar
kategorije
p
rirodnih jezi ka, osvrućemo se na pi tanje - koje se i nače
često pstavlja - kol i ko u svetu uopšte i ma jezika. Po naučni m pro­
cenama danas postoji blizu 5.000 jezika, ali se tačan broj ne može
utvrditi iz više razloga. Naime, fenomen jezika se i s
p
olj ava u mno­
gobrojnim vremenskim,
p
rostorim, strukturalnim i funkcionalni m va­
rij acij ama,
p
ri čemu nema jedinstvenih i opšteprihvaenih kriterij uma
o tome šta bi upravo trebalo smatrati jednim jezikom. Razna
p
ostojeća
meri la (međusobna razumlj ivost,
p
ostojanje
p
i sanih i
p
osebno stan­
dardnih ili knji ževnih jezika, kolektivno osećanje jezičke zajednice)
u bolje i straženi m delovima sveta uglavnom daju j asan odgovor -
i ako či sto lingvi stički kriterijumi nisu uvek dovoljni ni kod dobro
p
oznatih jezika. Tako će se n
p
r. Šveđanin, Danac i Norvežanin, go­
voreći svaki svoji m jezikom, lakše sprazumeti nego Škotlanđanin i
Teksašanin govoreći svaki svoji m dij alektom engleskog. Naj severij i
i najjužniji dijalekti nemačkog nisu uzaj amno razumljivi, ali susedni
dijalekti nemačkog i holandskog jesu. Uz
p
ažnju i dobru volju, kod
nas se u značajnoj meri mogu raumeti govorici triju jezika - sr
p
sko­
hrvatskog, slovenačkog i makedonskog. U Kini je to o
p
et često ne­
moguće među
p
redstavnicima različitih dijalekata kineskog, koji otuda
pribegavaju zajedničkom
p
ismu. Stoga o jezičkom statusu odlučuju i
drugi činioci - etnički , kulturi i
p
olitički ,
p
ri čemu je važno i šta
sama društvena zajednica smatra svoji m jezikom i kako ga naziva.
63
RNKO BUGASKI
Stvari su još mnogo složenije na svim kontinenti ma osi m evrop­
skog, gde i ma na stotine ili čak hi ljade domorodačkih govora, najčešće
bez ikakvog pi sanog oblika, čije klasifikovanje posebno trpi zbog od­
sustva jasne granice između jezika i dialekta. Ao se u jednoj indi­
janskoj ili crnačkoj naseobini , na pri mer, govor na jedan nači n, a u
susednoj pri metno drukčije ali uz i zvesnu uzajamnu razumlji vost, da
li treba zaklj učiti da se tu radi o dva srodna jezika i l i o dva dijalekta
i stog jezika? Odgovor je najčešće teško dati zbog nedovoljnog pozna­
vanj a situacije, a na jezičkoj karti sveta mnoga mesta još ni su detal­
jnije obeležena. Na tome se, doduše, i ntenzivno radi , ali pouzdanije
rezultate tek treba očekivati .
Pored toga, mnogi jezici na naše oi nestaju sa lica zemlje, sa
i zumi ranjem zajednica koje su nji ma govori le i l i nji hovim kolektivni m
prelaskom na neki drugi jezik radi društvenog napretka. U neki m
slučajevima - od koji h je neke nauka uspela da zabeleži - sa smrću
poslednjeg preživelog člana jedne takve grpe odlazi i njen jezik.
Tako je u jednoj eksplozij i na Krku 1 898. godine poginuo Tone Udi na,
poslednji predstavnik dalmatskog - jednog od romanskih govora dal­
matinske obale; a godine 1 974. ugasio se život Neda Madrela, po­
slednjeg govornika manskog - keltskog jezika ostrva Man u Irskom
moru. Češće se dešava da jedna već ozbi ljno smanjena i ugrožena
govora zajednica vremenom pređe na neki , dominantan jezik okoline
kao svoj prvi jezik, dok raniji materj i jezik može još kroz vi še ge­
neracija da se zadrži kao drugi jezik, u svedenom obi mu i ograničeni m
funkcijama, plako tonući u zaborav. Poslednji aktivni govornici kor­
vol skog, jednog drugog keltskog jezika, umrli su krajem XVIII veka,
a zajednica je prešla na engleski , ali i danas živi stoti nj ak ljudi koj i
znaju fragmente svog izgubljenog maternjeg jezika.
lako su · mnogi jezici već davno i ščezli bez traga, pa o nji ma
bez rezerve govori mo kao o izumrlim, dešava se i da neki jezi k, pošto
i zumre kao govori , zadrži određene verske, kulture ili naučne funk­
cije (starogrčki , latinski ), pa čak i da posle dužeg vremena doživi
reinkaraciju kao živi jezik (kao u slučaju hebrej skog po osnivanju
i zrael ske države psle II svetskog rata, a donekle i i rskog) . Prema
6
UVOD U OPT LINGVISTKU
tome, smrt je rel ativan pojam i u životu jezika. S druge strane, sa
konstitui sanjem novi h država raniji domorodački govori mogu steći
status zvaničnih jezika, pa u tom smislu neki jezici nastaju dok drugi
nestaju. Ako se sve rečeno uzme u obzir, l ako je videti zašto je ne­
moguće utvrditi tačan broj postojećih jezika u bi lo kojem trenutku.
Pomenuti pribli žan broj jezika veoma je nervnomero rspo­
ređen po kontinenti ma, kao i po današnji m državama. Grubo govoreći,
u Africi i Aziji i h i ma po 1 . 40, u regionu Pacifka 1 . 200, u Severoj
i Južnoj Americi zajedno 700, a na Srednjem istoku i u Evropi po
70. Na celu Evropu otpada, dakle, svega 1 , 5 odsto svih jezika sveta,
što je mnogo manje nego u pojedinim državama drugde. U bivšem
Sovjetskom Savezu, na pri mer, govori se 1 30 jezika, u Indiji oko
200, u Indoneziji oko 30, u Nigeriji oko 400. Svetski rekorder p
jezičkoj izdiferenciranosti nesumnjivo je Papua Nova Gvinej a, koj a
na svega tri mil iona stanovnika ima čak nekih 750 jezika, što je jedna
šesti na svih jezika sveta!
Jezici se veoma razlikuju i po brju govorika. Upoređivanje
ukupnog broja ljudi na svetu i broj a jezika dalo bi matematički prosek
od oko milion ljudi p jednom jeziku. Iako ima jezika sa toliko go­
vorika, ovo je srazmero redi slučaj , a postojeće disproporcije su
odista ogromne: dok su nek jezici svedeni na šačicu predstavnika,
na drugom kraju skale ima jezika koji ma govore deseti ne, pa i stotine
miliona ljudi širom sveta. Apsolutno naj veći broj govorni ka ima ki­
neski - danas već celu milij ardu, što znači da svaki peti čovek na
svetu govori nekim obli kom ki neskog. Ako se ovome dodaju engleski
sa 30 i španski sa 250 mi liona, već je sa ova tri jezika pokrivena
skoro jedna trećina svetskog stanovni štva. Dodajući još hindi (sa oko
200 miliona), ruski , arapski i bengal ski (sa po oko 1 50 miliona), te
portugalski ( 1 30), japanski ( 1 20) i nemački ( 1 00) - čime se ujedno
završava li sta jezika sa preko l OO miliona govorika - ustanovićemo
da samo prvi h deset jezika obuhvata više od polovine stanovnika sve­
ta. Idući dalje, sa prvih sto jezika pokri l i bismo čak 95 odsto svih
ljudi, što znači da su svi preostali jezici - dakle, njih preko 4. 50
- raspoređeni na ciglo 5 odsto svetskog stanovni štva!
65
RNKO BUGASKI
Ovome vaja dodati i to da smo ovde računali samo približne
procene broja govornika ovih jezika kao mtemjih. Mnogi od nji h
su još znatno rasprostranjeniji ako se uzmu u obzi r i oni koji i h up­
trebljavaju kao druge jezike, koji u njihovim zajedni cama imaju neku
meru zvaničnog statusa ili se neformalno koriste u međuetničkoj ko­
munikaciji . U ovom slučaju zastupljenost engleskog bi se u najmanju
ruku udvostruči l a, a bitno bi porasla i kod većine drugi h. A i ovaj
broj bi se dalje značajno uvećao uračunavanjem oni h koji takve jezike
uče kao strne.
Iz praktičnih razloga nemoguće je preciznije utvrditi kol iko se
koji jezik u svetu kori sti kao drugi i li strani jezik. Ali veoma često
se iz raznih razloga i broj ljudi koji ma je neki jezik materj i može
samo grub procenji vati . Masovno pomeranje, pa i desetkovanje sta­
novni štva usled ratova, etničkih sukoba i l i gladi (kao u Vijetnamu i li
Etiopiji ) može u kratkom vremenskom rasponu drastično da i zmeni
broj govorika nekog jezika. U uslovima vi šejezičnosti često je teško
razgraničiti uptrebu dvaju ili vi še jezika koji se mogu poznavati u
raznim stepnima i kori stiti u različitim ži votni m domenima, a nije
redak ni postepeni prelaak cele govore zajednice na dominantni
jezik šire sredine, što smo već pomenul i . U takvi m pri likama pitanje
tipa
"
Koji m jezikom govorite kao maternji m?
"
, postavljeno pri godom
popi sa stanovni štva, neretko ostaje bez j asnog odgovora - ti m pre
što se, naročito u velikim višejezičnim zemlj ama u razvoju, i sti jezici
tipično prijavljuju pod većim brojem regionalnih ili popularni h naziva,
a dešava se i obrnuto, da se i sti naziv odnosi na različite jezike. Uz
sve to, iz razloga državne politike (npr. prema nacionalnim manji na­
ma) anketni li stovi se mogu i tako sastavlati da zvanični popisi pru­
žaju sasvim i skrivljenu sliku jezičke stvaosti . Tako izlazi da utvr­
đivanje broj a govorika svakog jezika ponaosob nije ni malo lakši po­
sao od određivanja broja samih jezika u svetu !
Osim po geografskom položaju, rasprostranjenosti i broju go­
vori ka, jezici sveta mogu se razvrstavati i na više drugi h načina. Za
nauku o jeziku nisu od većeg značaja pomenuti spoljni či ni oi , koji
se više tiču govorih zajednica nego samih nji hovih jezika. Za nju
66
UVOD U OPTU LINGVISTKU
su bitna pi tanja geneze, strukture i funkcionisanja ovih komunkacij­
skih si stema; u tom smi sl u su pred naukom jednaki svi jezici - stariji
i noviji , pisani i nepi sani,
"
veliki" i
"
mali ",
"
elitni" i
"
egzotični ".
Nai me, faktori kao što su broj i distribucij a govornika, civi l i zacij ska
i kultura podloga, ekonomska, naučno-tehnološka i vojno-politička
moć, značajna kji ževna tradicij a itd. svojstvo su naroda koj i govore
dati m jezici ma, i oni određuju njihovo mesto u ravoju čovečanstva
i ulogu u savremenom svetu. Usled toga se jezici međusobno razli kuju
po društvenom statusu, pa neki uživaju veći prestiž od drugi h. Ali
ovo su sociološke a ne l i ngvi stičke činjenice; za lingvistiku su svi
jezici u načelu podjednako vredni predmeti pručavanja tim pre
što je izvesno da neki jezici nisu oti šli dalje od drugih zato što bi
bi l i či sto jezički (dakle sami po sebi ) bolji od nj ih, nego sticajem
društvenih (dakle vanjezičkih) okolnosti .
Postoje četiri gl avne naučne klaifkacije jezika. Prva je ge­
netka, zasnovana na vremenu, čiji su proizvod jezčke porodice.
Druga je arealna, utemeljena u prostoru, koja proučava jezičke sa­
veze. Treća je tipološka, zaokupljena sličnosti ma i razlikama u je­
zičkoj strukturi , iz koje proi stiču jezički tipovi. Čevrta je funkcio­
nalna, koja upređuje jezike s obzirom na nji hove komunikacijske i
društvene uloge, utvrđujući tako jezčke varijetete. Od nji h samo ova
poslednja, po prirodi stvari , izrazi to uključuje pomenute društvene či­
ni oce, pa je u punoj mer sociolingvi stička. Više o ovi m podel ama
reći ćemo u naredni m odeljcima ovog poglavlja.
4. 2. Jezička srodnost
Jezici mogu da budu srodni na više načina, ali se poj am srodstva
u doslovnom smislu vezuje samo za genetsku pvezanost, koj a uka­
zuje na zajedničko porekta. Ovom pjmu možemo se lakše približiti
ako se najpre zadrži mo u graicama i stog jezika. Reči pljeskavica i
kompjuter nisu niči m povezane, osim
p
ri
p
adnošću srpskohrvatskom.
Ali ako pogledamo reči goreti, gar zgarište, grnuti, grejati, žar i
žeravica, mi i bez nekih posebni h stručni h znanj a možemo da pret-
67
RNKO BUGASKI
postavimo da one, povezae značenjem a doneke i oblikom, zapravo
čine jednu porodicu reči koja i ma zajednički korn. (Za utvrđivanje
tog korena, dakako, potrebna je stručnost; grana lingvi stike koj a prou­
čava poreklo reči u jednom i l i više jezika, nastojeći da otkrije njihove
prvobitne oblike i značenja, tj . nji hove etimone, zove se etimologija) .
Slična veza često s e više ne oseća i ako i storij ski postoji , kao između
reči vrat, vrata, vratiti, odvratan, pa i saobraćaj (od sa-ob-vrat-j aj),
koje su sve povezane sa glagolom vrteti; i l i dete, devojka i dojiti; i l i
plot i plesti; i li zmija i zemla; i li svet i svetlo; i l i pismo i pastrmka
(zajednički koren označava šaru) ; i li načelo i početak (upor. rdo­
načelnik ' prvi ' , ' začetnik' ) ; itd.
Ako naučimo da odgonetamo skrivene pruke koje naše reči u
sebi nose, možemo ponešto da sanamo o životu naših dalekih pre­
daka, o tome kako su tumačili svet oko seb, o odnosi ma koje su u
njemu otkrivali a koji , zbog potonji h promena u obliku i značenju
reči, za današnje oči često ostaju nevidljivi. Dodaćemo još samo ne­
koliko pri mera. Tako veza i zmeđu reči broj i brijati ( ' seći ' ) potvrđuje
da su se grla stoke nekada broj ala urezivanjem štapa. Upadljiva for­
malna sličnost mnogih reči u vezi s pisanjem i naziva za bukvu u
više evropskih jezika (sh. bukvar azbuka, bukvalno 'doslovno' prema
bukva, rs. 6yKaa ' slovo' , engl . book i nem. Buch ' knjiga' prema
beech odn. Buche ' bukva' i td. ) objašnjava se tek saznanjem da su
pripadnici i ndoevropske zajednice pi sali na bukovoj kori . A prema
i zvornom značenju korena odgovarajućih reči, etimologij a nas uči da
je Bog u suštini davalac, a ruka - skupljačica.
I mnoge novije reči zani mljive su za proučavanje, naročito kada
se i spostavi da su izvedene iz korena pri sutnih i u ranije odomaćeni m
rečima, sa koji ma ih inače ne bismo povezali. U takvoj vrsti srodnosti
su kiosk i ćoak (tur. ' ugao' ), ili butik i apoteka (grč. 'radnja' ) . Ki·
beretika je naziv za novu nauku o mehanizmi ma upravljanja i kon
trole, izveden iz grčkog korena sa značenjem ' koril ariti ' , već za­
stupljenog u rečima kao guberija, guverer guveranta (a u en

l .
i franc. j oš goverment odn. gouverement ' vlada' ) ; kod svih ovi h
reči dominira pojam upravljanja. A ima i pravih poslastica, kao kada
68
UVOD U OPT LINGVISTKU
otkrijemo da, etimološki gledano, birokrat ne bi mogao da bude ka­
valjer, jer se u prvom slučaju radi o sedenju za stolom a u drugom
o j ahanju (franc. bureau - najpre čoha koj a prekiva pi saći sto,
p
otom
sam sto, onda kancelarija i najzad cela ustanova, što je lep pri mer
ši renj a značenja; lat. caballus ' konj ' ). Da pojedine reči mogu i mati
veoma čudnu istoriju pkazuje i primer normalne ruske reči za želez­
ničku stanicu, 60K3aA, u kojoj se skriva ime mesta Vauxhall bli zu
Londona, u XVIII veku čuvenog mondenskog i zletišta. Ova neoeki­
vana pozajmljenica po svoj prilici je zasnovana na izvesnoj sli čnosti
arhi tekture i ambijenta izletišta i ranih železničkh stanica, a možda
i na činjenici da su upravo Bri tanci bili vodeći konstrktori železnica.
Kad smo već kod etimologie, još dve uzgredne napomene. Pr­
vo, u potrazi za prvobitni m značenji ma ne treba zabraviti da je pro­
mena značenja normalna i i storij ski neophodna pojava, te da aktuelno
značenje neke reči nipšto ne treba brkati sa njenim izvorim, eti­
mološkim značenjem. U suprotnom bi
"
pravo
"
značenje reči stil još
uvek bilo ' pisaljka' (prema l at. stilus - upor. sh. stilo; v. i druge pri­
mere promene značenj a u odeljku 3. 3) . A drugo, tumačenjem reči se
pored stručnjaka pvremeno bavi i neuk svet, dakako na svoj način
- pri čemu se narodu nerazumljive reči l ako i skrivljuju da bi ličile
na nešto poznatije, sa čime i nače nemaju nikakve i stinske veze. Tako
neki ljudi mažu ruke maze/inom, rade na brdožderu, prestaju s radom
kad zasvira svirena, i du u polukliniku kad obole a kod zubara kad
i maju kvarijes. Nekada se pri neizmenjenom obliku reči
"
pri l agođava
"
njeno značenje, pa je moralno ono što se mora, dubiozno ono što je
duboko, a harmonično je rastegljivo (kao harmonika, koj a i nače biva
i ramenika) . Ova pojava naziva se narodna etimologija.
Reči mogu da potiču od zajedničkog korena ne samo u jednom
nego i u više jezika; upor. npr. sh. mati, rus. Man, polj . matka,
nem. Mutter, engl. mother, i tal . madre, franc. mere, šved. mor itd.
Osim u korenima pojedinih reči , gde se često naj lakše uočava, jezička
srodnost i spoljava se i u gl asovnom sklopu, kao i u gramatici . Kada
su sl ičnosti u strukturi i rečniku dvaju ili više jezika tako velike i
si stematske da se ne mogu obj asniti slučajnošću, pozamljivanjem i li
69
RANKO BUGARSKI
neki m nužnim opšti m obležji ma svih jezika (tzv. jezičkim univer­
zalijama, o koji ma će biti reči u odeljku 4.4), li ngvi sti utvrđuju da
su ti jezici genetski srodni , što znači da vode poreklo od zajedničkog
pretka. Taj predak, koji je najčešće davno nestao kao jedinstven jezik,
a nekada i bz ikakvi h neposredni h svedočanstava u vidu zapi sa, re­
konstruiše se (koliko je to moguće) metodama istorijske i uporedne
li ngvistike, na osnovu podataka iz jezika koji su od njega potekli .
Takav prvobitni i zvor naziva s e prajezikom, a skupina jezika koji
su se iz njega razvili jezičkom poroicom. Pošto se ovde računa sa
hiljadama godina, genetsko diferenciranje odvija se u etapama, pa
postoje različiti stepni srodnosti .
Do danas je u nauci utvrđeno oko dvadeset jezičkih porodica,
od koji h su neke veoma vel ike i razgranate, a druge sasvi m male.
Mnoge porodice dalje se dele na grane, često stepenasto, a na drugoj
strani se u neki m slučajevima predviđa mogućnost daljeg srodstva
više takvi h porodica, koje bi zajednički činile jedan ro. Kako se
cela ova klasifkacij a vrši p utvrđenoj genetskoj srodnosti , za jezi ke
čija srodnost nije dokazana ne može se potpuno isključiti mogućnost
bilo kakvog srodstva. Teorijski je čak moguće da svi današnj i jezici
vuku koren od zajedničkog prajezika ljudske vrste - i ako, kako smo
ranije videli, nauka zasad nema pouzdanih odgovora na takva pitanj a.
Današnja jezička šarol i kost usko je povezana sa davnašnj i m i
kasniji m seobama stanovništva, kao i sa različitim potrebama ljudi
koji žive na razni m mesti ma i u raličitim uslovi ma. Jedna zajednica
može se vremenom raseliti po većem prostoru, pri čemu se i njen
jezik cepa na dijalekte koj i vremenom postaju uzajamno nerazumlji vi ,
tj . različiti i ako srodni jezici . Ovo se moralo desiti u prei storij sko
vreme i sa pripadnicima pretpostavljene indoevropske zajednice, čij i
su se ptomci tokom nekoliko milenijuma širili da bi na kraju zauzeli
ogromna prostranstva između Indijskog, Atlantskog i Tihog okeana.
Danas se indovropska jezička porodica deli na više grana i ogra­
naka. Glavne preživele grane indovropskog prajezika su germanska,
balta-slovenska, i tal ska, keltska, helenska, albanska, jermenska i in­
do-iranska.
70
UVOD U OPT LINGVISTKU
Među važniji m jezi ci ma Evrope, engleski i nemački sa holand­
sk
i
m pripadaju zapadnom ogranku germanske grane, dok njen severi
ogranak čine švedski , danski i norveški . Slovenski ogranak balto-slo­
venske grane obuhvata tri grup jezika: zapadnu (češki , slovački , polj­
ski ), j užnu (srpskohrvatski, slovenačk, makedonski , bugarsk) i
i stočnu (ruski , belorusk, ukraji nski ). Iz i talske grane, a preko govor­
nog lati nskog, ravili su se romanski jezici (francuski, italij ansk,
španski , portugalski, rumunski ). Keltskoj grani pripadaju irski , škotski
gelski i velški . Grčki , kao izdanak helenske grane, i albansk nemaju
živih neposrednih srodnika u okviru ši re porodice. Uz i ndoevropsku
porodicu, u Evropi je značajnije zastupljena još samo ugro-fnska
(sa mađarskm i fnskim). U bližem susedstvu su tursk iz turkijske
i arapski i hebrejski iz semitske porodice. Drgde u svetu i ra još
vel i kih porodica, kao bantu u Africi , kineko-tibetska i dravidska
u Aziji ili uto-atečka u Severoj i Srednjoj Americi . Mnoge porodice
još su slabo i spi tane, pa se j ezici grupišu više po teritorij alnom pri n­
cipu (npr. kavkaski ili polinezijski jezi ci ), a kod pojedi nih nauci do­
bro poznatih jezika (kao baskij skog u Evropi , potom japanskog i ko­
rejskog) genetska pri padnost nije dokazana, pa se u ovakvi m slučaje­
vi ma dopušta mogućnost još neutvrđenog daljeg srodstva, npr. u ok­
viru šire altajske porodice.
Ovo nas već dovodi do arealne klasifkacije jezika, koj a proi­
stiče i z kontaktne srodnosti : jezici čiji su govorici u dugotrajnom
geografskom ili kulturom kontaktu utiču jedni na druge, pa se u
nji ma mogu javiti zajedničke crte koje ni su nasleđene, dake genetski
uslovljene. Grupa jezika u koji ma se to vi dno i spoljava naziva se
jezički savez, a među najpoznatiji m pri meri ma su upravo balkanski
jezici . Na Balkanu nal azimo jezike veoma raličitih stepena srodnosti
(što se odražava i u razl ičitoj meri uzaj amne razumlji vosti , koja vari ra
od značajne do nikakve) : srpskohrvatski (samo južna grupa dij aleka­
ta), makedonski, bugarski , grčki , albanski i rumunski . Među grama­
tička obeležja raši rena u ovim jezicima a koj a se pripisuju nj i hovom
kontaktu spadaju tzv. postpozitivni čl an (tj . član iza i menice, npr. ma­
ked. 'OBeK-OT, rum. om-ul ' taj (određeni ) čovek' , alb. /um- i ' ta reka' )
7 1
RNKO BUGAKI
i odsustvo i nfnitiva, umesto koga se javlja da-konstrukcij a (upor. sh.
daj mi d piem /nasuprot dj mi piti u zapadni m govorima, koji
izl aze iz zone balkanskog jezičkog saveza, rum. da-mi sa beau, alb.
ame te pi itd. ) . Uopšte uzev, nekada je teško razgraničiti nasleđene
sličnosti od onih koje su rezultat dodira - naročito u sl abije i straženim
situacij ama, kakvih je u svetu još uvek mnogo.
4. 3. Jezički tipovi
U prethodnom odeljku videli smo da jezici mogu da budu po­
vezani u vremenu (genetski) ili u prostor (arealno), te da se sl ičnosti
među nji ma objašnjavaju zajedničkim poreklom, odnosno kontaktom.
Ali ima i i zrazitih sličnosti među jezici ma kod koji h nijedna od ovih
dimenzij a ne i gra ni kakvu vidljivu ulogu. Na pri mer, petočl ani si stem
vokala kakav ima srpskohrvatski (i e a o u) nal azi mo još u španskom,
novogrčkom, gruzinskom, japanskom, havajskom, maorskom na No­
vom Zel andu i nekim afrički m jezicima iz porodice bantu, između
ostali h - a svi ovi jezici nisu srodni ni genetsk ni arealno. U ovakvim
slučajevi ma, kada su u pitanju prosto sličnosti u samoj jezičkoj struk­
turi - koje mogu, ali ne moraju da budu rezultat genetskih i l i kon­
taktnih či ni l aca - govori se o tipološkoj srodnosti , pa se na osnovu
takve klasifikacije uspostavljaj u jezički tipovi. Jezici mogu onda biti
srodni na jedan ili više od ovi h načina. Tako se srpskohrvatski da
porediti sa rumunskim genetski , arealno i tiploški , sa španski m ge­
netski i tipološk, sa mađarskm arealno i tipološki , a sa fi nskim samo
tipološki , pri čemu se u svakoj dimenziji poređenj a mogu utvrditi
manje ili veće sličnosti . Prema tome, jedino tipološko upoređivanje
je uvek moguće: upoređivani jezici ne moraju da budu povezani ni
genetski ni arealno, ali svi oni nužno imaju svoj a strukturna obeležj a
koja podležu uporednom posmatranju. Ovakvim i straživanjem slično­
sti i razlika u jezičkoj strukturi , uz pomo tzv. kontrastivne metoe,
bavi se lingvistička tipologija.
U načelu, jezici se tipološki mogu proučavati na svim nivoima
strukture. Tako se npr. posmatraju broj i raspodela gl asovnih jednica
72
UVOD U OPTU LIGVISTKU
i l i priroda akcenta, i zražene gramatičke kategorije (kao rod, broj , pa­
dež, vreme, vid itd. ), si ntaksički proesi (naroi to red reči : da l i je
u nekom jeziku uobičajeni redosled subjekt-glagol-objekt i l i neki dru­
gi ) i slično. Međutim, sa ovog stanovišta najčešće su razmatrani nači ni
građenja reči i konstrukcij a, što je urađalo odgovarajućim podelama.
Prema jednoj od ovi h razlikuj u se analitički procesi , sa odvojeni m
delovi ma konstrukcije, od sintetičkih, sa srastanjem delova' (upor. npr.
engl. l will go prema franc. j' irai ' ići ću' ; i li engl. the house of my
father prema my father's house ' kuća moga oca' , more intelligent
' i nteli gentniji ' prema quicker ' brži ' - gde vidimo razliku između ana­
litičkog i sintetičkog genitiva odn. komparativa) . Krajnju sklonost ka
sintezi i spoljava tzv. polisintetički tip strukture, naročito raši ren u
nekim sevemoameričkim indij anski m jezicima i u eski mskom, gde u
formalni okvir jedne reči može biti sažet sadržaj koji bi u većini jezika
bio i skazan celom rečenicom (npr. u i ndij anskom jeziku nutka inik­
wihl 'minih' isita ' neka mala svetla gorel a su u kući ' ) .
Ovoj pdeli srodna je tradicional na monološka klasifkacija
na korenski , aglutinativni, flektivni i i nkorporativni tip strukture. Ko­
renski tip i spoljavaj u jezici (kao klasični kineski i vijetnamski) koji
ne pokazuju ni kakve promene p gramatičkim kategorij ama, dakle
nemaju različite oblike za jedninu i množi nu, sadašnje i prošlo vreme
i sl. Kod aglutinativnog tipa (i zrazito zastupljenog u ugro-fnski m,
turkij ski m i mnogi m afričkim i dalekoistočnim jezicima) gramatičke
kategorije izražavaju se nastavcima dodati m osnovi reči , ali prostim
"
naleplj ivanjem
"
, tako da svaki i ma svoj vi dlji v zaseban i dentitet i
svoj u jedinstvenu funkciju. Za pri mer može da posluži promena turske
i menice adm ' čovek' :
singular pl ural
nominativ adam adam-lar
akuzativ adam- i adam-lar-i
genitiv adam-in adam-lar-in
dati v adam-a adam-lar-a
lokati v adam-d adam-lar-da
abl ativ adam-dn adam-lar-dan
73
RNKO BUGAKI
U ovom slučaju, koji pokazuje potpunu si stematičnost, struktura
reči je sasvim prozirna: dobro se vidi šta je osnova, šta nastavak za
množinu, koji su padežni nastavci , i koji m redom dolaze svi ovi ele­
menti. (U principu je ovakva situacija i u mađarskom, ali granice
između pojedinih delova nisu uvek ovako j asne).
Nasuprot ovome, za fektivni tip, najrasprostranjeniji u indoev­
ropskim i semitskm jezici ma, karakteristično je srastanje nastavaka
međusobno i sa osnovama, pri čemu jedan formalni segment čest·.o
izražava više gramatičkih kategorija; tako nastavak u lat. am-o ' volim'
jednovremeno označava prvo lice jednine prezenta indikativa aktiva.
Fleksija može da bude spljna (i zvan osnove), kao u upravo daton
primer, i l i unutrašnja (unutar osnove), kao u engl. sing-sang-sung,
ili kombinovana, kao u nem. singen-sang-gesungen (oblici glagona
' pvati ' ) . U semitskim jezici ma nosilac strukture reči je koren koji
čine najčešće tri konsonanta, unutar i oko koga dol aze elementi koji
daju različite gramatičke i leksičke vrednosti . Arapsk koren k-t-b, na
primer, nosi porodicu reči i oblika u vezi s pisanjem: kataba ' on je
pisao' , yaktubu ' on piše' , kitab ' knjiga' , kutub ' knjige' , kutubl ' knji­
žar' , katib ' pisao' , maktaba ' biblioteka' itd. Oči gledno je da je mor­
fološka analiza daleko teža kod fleksije nego kod aglutinacije. Najzad,
inkorporativni tip, kod koga npr. glagol često obuhvata i svoj objekt
u okviru i ste reči, analogan je ranije pomenutoj polisintetičkoj struk­
turi .
Dok su ranije pojedini jezici često poi stovećivani sa navedenim
tipovima strukture, pa se tako govorilo o analitičkm, fektivnim ili
aglutinativnim jezicima i slično, novija istraživanja su pokazal a da je
mnogo bolje da se ovakvi atributi vežu za apstraktne strukturalne ti­
pove ili modele. Naime, zbog ogromnog broj a mogućih kiterijuna
podele jezici se ne mogu kasifkovati kao cel i ne, nego samo s ob­
zirom na pojedina obležja koj a defnišu profl datog tipa jezičke
strukture, pa svak od njih može pretežno da pripada jednom tipu ali
delimično i drugima. Osim toga, jezici mogu vremenom veoma da
izmene svoj tipološki lik: ranija sintetičko-fektivna strktura engle­
skog, na primer, izrazito se izmenila u pravcu analitičko-korenskog
74
UVOD U OPT LINGVISTIKU
tipa, tako da je ovaj jezik danas u ponečemu tipološki sličnij i kine­
skom nego svom daljem rođaku latinskom.
I na kraju, kao što je takođe ranije napomenuto, jezici se mogu
upoređivati i razvrstavati i prema ulogama koje im pripadaj u u ko­
muni kacij skom i društvenom životu njihovih zajednica, na osnovu če­
ga se uspostavljaju razl ičiti funkcionalni tipovi jezika - i l i , tačnije,
jezičkih varijeteta. (Pod jezičkim varijetetom podrazumeva se obli k
jezika određen teritorij al no, socij alno i l i funkcionalno) . U svoji m za­
jednicama jezici ili varijeteti mogu da budu od lokalnog, regi onalnog
i l i nacionalnog značaj a, i majući nezvaničan i l i zvaničan status u raz­
ni m oblicima i stepenima. Nacionalni jezici, koji obuhvataj u celu
nacij u odnosno državu, često su i zvanični jezici odgovarajući h ze­
malja, tj . oni koj i se kori ste u službenoj komuni kacij i . Takvi jezici
po pravilu su ne samo pisani nego su normi ranjem izgrađeni kao
komunikacij ski i nstrumenti savremenog života, pa im pri pada rang
standardnih jezka, koj i se - uz posebno i sticanje knji ževne kulture
- nazivaju i književnim jezicima. Neki od ovih i maju i svoje donekle
različito standardi zovane nacionalne varijante. (O ovakvi m varijete­
ti ma biće vi še reči pod opštim zaglavljem jezičkog rasloj avanja u
završnom poglavlju ove knji ge). Klasični jezici viš ne pstoje kao
sredstva opšte govore komunikacije, ali su zadržali važne funkcije
u reli giji , knji ževnosti i l i nauci . Nepisani jezici (a takvi h je još uvek
možda i do 80 odsto svih jezika u svetu! ) funkcionišu kao govori
jezici etničkih grupa, plemena i naroda.
U međuetničkoj i međunacionalnoj komunikaciji kori ste se ra­
ni tipovi varijeteta. Na dij alekatski razuđenim područji ma mogu se
razviti naddijalektski govorni tipovi koji služe široj komunikacij i unu­
tar date oblasti (što se naziva koine, prema i menu takvog starogrčkog
varijeteta) . Još široj komunikacij i između predstavnika različitih jezika
sl uže teri torij alno rasprostranjeni jezici tipa lingua franca (nazi v po­
tiče od mešanog varjeteta, sa osnovom u franko-provansalskom di­
j alektu, koji m su se međusobno sporaumevali učesnici u srednjove­
kovnim krstaškim pohodi ma). U ovu kategoriju spadaju, s jedne stra­
ne, kontaktni jezici , tj . mešani pomoćni jezici bez sopstvenih govor-
75
RNKO BUGARSKI
nih predstavnika, svedeni u formi i ograničenih funkcija (npr. u trgo­
vini po velikim pomorskim raskrsnicama). Oni se nazivaju i pidžni
- možda prema kineskom i zgovor engleske reči business ' posao' .
Pidžini koji steknu sopstvene govori ke, tako što ih kao maternje
jezike usvaj aju deca čiji su roditelji međusobno opštili na njima jer
su inače pripadali različitim jezici ma, zovu se kreoli (po analogiji sa
mešanjem rasnih tipova) .
S druge strane, u tip lingua franca ulae potpuni jezici koji
funkcionišu kao materji ali uz to, veoma izrazito, i kao nematernji
ili drugi jezici u nekom širem regionu (npr. svahili u i stočnoj Africi
ili malajski u Indoneziji i Mel aneziji ). Oni se zovu i jezici šire ko­
munkacije, čiju naji zrazitiju savremenu verziju predstavljaju među­
naroni ili svetk jezici, koji su uveliko prešli granice svojih izvor­
nih govorni h zajednica i postali sredstva međunarodnog opštenja. Uz
prirodne jezike ovakvog raspona, kao pomoćna sredstva interacio­
nalne komunikacije delimično služe i veštački ili planski jezici tipa
esperanta (nešto više o ovome u odeljku 5. 3).
Dodaj mo, najzad, da od vrste i obima funkcija koje obavljaju
pojedini jezici ili varijeteti zavisi i njihov društeni status, odnosno
prestiž koji uživaju - što je još jedna dimenzija u kojoj se oni me­
đusobno veoma razl ikuju. Društveno vrednovanje jezičkih sredstava
čini jednu od glavnih oblasti soiolingvistike.
4. 4. Jezičke univerzalije
U prethodnim odeljcima ovog poglavlja utvrdil i smo da jezika
ima veoma mnogo i da se oni razlikuju u više pravaca; upravo zbog
tih razlika i govorimo o različitim jezicima. Ali i pored svih razl ika,
svi jezici sveta pkazuju i temeljne sličnosti , po kojima i jesu jezici :
svi s u oni si stemi iste osnovne vrste, jer zadovoljavaju kriterijume o
kojima smo govori li pod zagl avljem bitnih svojstava jezika. Zajed­
nička - i ako različito i spoljena - obeležja svih jezika nazivaju se
jezčkim univerzalijama.
76
UVOD U OPT LINGVISTIKU
Ovakvih zajedničkih crta ima u raličitim domenima strkture,
evolucije i upotrebe jezi ka, pa postoje različite vrste 1iverzalij a. Na­
vešćemo nekoliko pri mera. Jedinice glasovnih sistema svih jezika dele
se na vokale i konsonante, pri čemu broj vokala nije manji od tri . U
položaju između vokal a, bezvučni konsonanti pokazuju sveopštu ten­
denciju ozvučavanj a tokom i storijskog razvoja. Svi jezici i maju u svo­
joj slogovnoj strukturi slogove od jednog konsonanta praćenog jednim
vokalom. Ako jedan gramatički si stem i ma kategoriju duala (dvoji ne),
on ima i kategoriju plurala, ali ne i obrnuto (upor. sh. jedan čovekdva
čoveka/pet ljudi). Jezi k koj i razlikuje rod u drugom licu obično će
ga razli kovati i u trećem, al i ne i obrnuto. Jezik koj i i ma kategorij u
roda obavezno i ma i kategoriju broja. Svi jezici imaju zameni čke ka­
tegorije u bar tri roda i dva broj a, ukoliko uopšte razlikuju rod i broj .
Svi jezici imaju vlastita i mena, kao i upućivačke elemente čij a de­
notacij a varira prema situacionom kontekstu (npr. reči kao ja, ti, ovde,
sada) . Ako jedan jezik poseduje feksiju, on uvek poseduje i deriva­
cij u. Ako i fektivni i derivacioni afksi dol aze i spred ili iza korena,
derivacioni je uvek između korena i flektivnog afiksa.
Dalje, svi jezici i maj u neki tip podele na vrste reči , obavezno
uključujući i meničke i glagolske elemente koji na nekom nivou struk­
ture funkcionišu u nekoj vrsti subjkapredikatskog odnosa. Ako
se i menica u funkcij i subjekta i l i objekta slaže sa glagolom u rodu,
pridev se uvek slaže sa i menicom u rodu. U izjavnim rečenicama sa
i meničkim subjektom i objektom, dominantni red reči je gotovo uvek
takav da subjekt prethodi objektu, ali ne nužno i glagolu, koj i može
zauzi mati bilo koji od tri položaja (tj . i spred subjekta i objekta, i zmeđu
i l i posle njih). Svi jezici koji kao dominantni redosled i maju gl agol­
-subjekt-objekt pznaju i alterativu subjekt-glagol-objekt i i maju pre­
dloge. U gl agolskim si stemi ma uvek i ma vi še prošlih vremena nego
budućih. Oznake za vreme i mesto u svi m jezicima mogu da zauzi­
maju početni položaj u rečenici . Svi jezici raspolažu sredstvi ma za
obrazovanje odričnih, upitnih i zapovednih oblika. Svi jezici kori ste
se u veli koj meri metaforički m prenosom značenj a.
77
RNKO BUGARSKI
Dati pri meri ukazuju na mogućnost vi šestruke podele univer­
zalija - na supstantivne (u vezi s vrstama jezički h jedi ni ca) i for­
malne (u vezi s apstraktni m procesima kombinovanj a tih jedinica u
govor) ; na sinhrnijske (koje se tiču jezičkih stanj a u datom vre­
menskom preseku) i dijahronijske (koje i skazuju sveopšte zakonitosti
evolucije jezičkih si stema u vremenskom sledu); na neograničene
(koje važe za sve jezike bez izuzetka) i ograničene (koje dopuštaju
ređe i zuzetke); itd. Posebno su važne implikacione univerzalije, čij a
je logička forma sledeća:
"
Ako jedan jezik poseduje osobi nu x, onda
on uvek poseduje i osobinu y
"
. One, naime, omogućuju da se poje­
dinačne odlike dovedu u međusobnu korelaciju, čime se - unutar ka­
tegorij a koje jezici moraju ili mogu i mati - utvrđuje koj a kategorij a
traži neku drugu, koje se uzajamno podrazumevaju a koje se međusob­
no isključuju. Ovde je proučavanje jezičkih univerzalij a u najtešnjoj
vezi sa istraživanji ma u okviru lingvističke tipologije, čiji gl avni ak­
tuelni zadatak upravo i jeste da defniš� odgovarajući raspon moguć­
nosti i utvrdi da li se i kako te mogućnosti odista i koriste u pri rodni m
jezicima. Pri tome se unutar date kategorije malo kad empi rij ski ko­
ri ste sve matematički moguće kombinacije, pa ono što se uistinu ko­
risti tako doprinosi bližem određenju pjma
"
prirodni ljudski jezik
"
.
. � * F •· _� _ g§ •_ g ¹ l ¹ ¹
Da sada malo proširi mo jedan već pomenuti primer, ao p­
smatramo odnos između duala i plurala u si stemu gramatičkog broja,
logički su moguće četiri kombinacije: da neki jezik nema ni jedno
ni drugo, da ima oboje, da ima plural bez duala, i da ima dual bez
plurala. Ai dok se u jezičkoj stvaosti lako mogu naći pri meri za
prva tri slučaja (npr. kineski za prvi , kl asični grčki za drugi , engleski
za treći ), četvra teorijska mogućnost nikada se ne kori sti : nema jezika
koji bi i mao dual bez plurala. Drugi m rečima, i zmeđu dual a i plurala
postoji jednosmeran odnos i mpli kacije: dual podrazumeva plural , ali
ne i obrnuto, što znači da je plural temeljnija i hijerarhij ski važnij a
kategorija. I z ovog zaključujemo da prirodnom jeziku može odgova­
rati da ne pravi razlike u broju, al i ako takve razlike postoje, onda
mu ni kako ne odgovara postojanje duala bez plurala. Praktično, to
bi značilo da čoveku i z nekog razloga može pogodovati da grama-
78
UVOD U OP1 LINGVISTIKU
tičkim sredstvima uopšte ne pravi razl i ku i zmeđu 'jedan' i ' vi še od
jedan' , ali mu nikako ne pogoduje da uz pomoć takvi h sredstava ra­
zli kuje 'jedan i l i više od dva' i 'dva' . (Postojanje duala bez plural a
podrazumevalo bi ukidanje razlike između singulara i pl urala, jer ako
se ne zna šta je plural onda nema ni singulara) .
U navedenom pri meru može se razumeti zašto ova potonj a si­
tuacija nije empirij ski povoljna, ali u složeniji m slučajevi ma teško se
može i nagađati o razlozi ma zbog koji h u jezicima nalazimo upravo
ono što nalazi mo, a ne nešto drugo. Pitanje zašto su jezici onakvi
kakvi jesu deo je šireg problema obj ašnjenj a jezičkih uni verzalij a.
Ovde treba pre svega i mati u vidu okolnost da se jezici sveta veoma
razlikuju u svojim površinkim strukturama, dakle u tehni ci obra­
zovanj a pjedi nih tipova i skaza, dok su veom slični u dubinskoj
strukturi, odnosno na pl anu na kojem se konstituišu značenj a koj a
će biti i zražena. (O razlikovanju površinske i dubi nske strukture vi še
će biti rečeno u pogl . 9 i l l ). Pi mera radi , sa stanovi šta površinske
gramatike veoma je razli či to to što se za nekoga u srpskohrvatskom
kaže da pi še perom, a na engleskom with a pen (dakle, u prvom
slučaju bez predloga i sa padežni m nastavkom, a u drugom pomoću
predloga i bz padežne oznake). Ali čim se spustimo malo dublje u
anal izi značenja, nalazimo da u oba slučaja i mamo i sto: i menica +
' i nstrument' (tj . oznaka i nstrmentalnog značenj a). Ovako posmatra­
na, dubinska gramati ka svih jezika može se pri kazati kao jedinstven
si stem pravila vi sokog reda apstrakcije, dakle kao svojevrsna
"
uni­
verzalna gramatika
"
koj a se diferenci rano mani festuje u strukturama
pojedinih jezika.
Međuti m, nosioci jezika su ljudi , pa se univerzalije mogu otkriti
ne samo u sinhronij i i dijahronij i jezičkih si stema nego i u promenama
u govoroj sposobnosti pjedi naca tokom nj ihovog života - u razvoju
govora kod dece, kao i gubljenju govora u afaziji . Zašto, na primer,
prve celovite reči koje dete i zgovara, i koji ma roditelj i obično pripi­
suju značenj a tipa ' majka' , ' otac' , ' baka' i slična, u vel i kom broj u
genetski razl ičitih jezika gl ase mama, papa, tata, nana i l i ovome ne­
kako pribl ižno? Istaknuti ruski l i ngvist savremene epohe Roman Ja-
79
RKO BUGARKI
kobson dao je objašnjenje po kome su ovakva glasovna razl i kovanj a
i slogovne strukture njlakši za usvajanje pa se otuda najpre i nauče,
dok se teži zadaci savladavaju kasnije. Po i stoj teorij i , ono što se u
detinjstvu najpre usvoji najkasnije se gubi kod afazičnih oboljenj a.
Š
taviše, gl asovne jedinice koje se tokom individualnog govornog ra­
voja kasnije usvaj aju i ranije gube ne mogu se u jezicima sveta di­
jahronij ski razviti, niti u njima sinhroni j sk postoj ati , bez jedinica koje
se prve usvajaju i poslednje gube.
U ovom svetlu moglo bi se posmatrati i pitanje konsonantskih
razlika č : ć i dž : đ u srpskohrvatskom. One dolae kasno u hro­
nologiji usvajanja ovog jezika, u njemu imaju mini malnu funkcional­
nu vrednost, a u jezicima sveta veoma su retke. Ove okolnosti mogle
bi doprineti obj ašnenju činjenice da se te razlike pvlače i z jezika,
dospvajući pod specijalnu zaštitu jezičke nore. No u svakom slu­
čaju, izgleda da su jezičke pojave u svim svoji m pomenutim aspek­
tima podložne dej stvu jedinstvenih strkturalnih zaona sukcesivnosti
i i mplikacije, dakle jednog hierarhiskog poretka koji upravlj a raz­
vojem od jednog neizdiferenciranog početnog stanj a ka sve većoj di­
ferencijacij i . Na temelju ovoga može se donekle i predviđati buduć­
nost jezičkog razvoja.
No osnovno pitanje zašto je u jezicima sve tako kako jeste još
uvek ostaje bz konačnog i pdrobnog odgovora.
Š
iroko uzeto, može
se reći da se pjedini jezici ralikuju zato što se razlikuju i ljudske
grupe koje nji ma govore, ali da su i slični upravo stoga što svima
njima govore ljudi . Pri tome se jezičke univerzalije ne mogu pripi sati
jednom i zvoru - npr. ograničenjima čovekove memorije ili potrebama
delotvome komunikacije (sa či sto formalnog stanovišta l ako se mogu
zami sliti sintaksički proesi koji bi bili daleko jednostavniji i ekono­
mičniji od nekih koje nalazimo u jezicima, a koj i se ipak ni kada ne
kori ste). Pre će biti da objašnjenje zajednički h cra u oblasti jezika
valja traiti u jednom sklopu pretežno vanjezičkih či ni laca - od f­
ziološki h i psihološki h do komunikacijskih i društveni h. Jezik je, ne
zaboravimo, deo čovekovog genetskog nasleđa, al i se ostvaruje kul­
turim putem; u toj dialektici datog i stečenog, biološkog i socio-
80
UVOD U OPT LINGVISTKU
laškog, treba tržiti korene kako sličnosti tako i rzlika među jezicima.
Pri tome i jedne i druge mogu da imaj u i mplikacija i posledica za
opažanje, mišljenje, saznanje i ponašanje. Tada sa empirijskog plana
prel azimo na teorijski, pa povodom sličnosti govorimo o jezičkim uni­
verzalij ama kao nužnim atributi ma ljudskog jezika (a ne slučajni m
podudaostima istorij skog razvoja), dok u vezi s razlikama podse­
ćamo na ovome komplementaru hipotezu jezičke rel ativnosti (koj u
smo pmenuli na kraju odeljka 2. 3) . Pitanje zajedničkog i različitog
u jeziku odi sta je složeno!
8 1
5. Jezik, kultura 1 društvo
5. 1 . Jezik i druge drštvene kategorije
Kao društvena pojava, jezik stoji u određenim odnosima prema
nizu drgih društvenih kategorija, od koji h ćemo da pmenemo naj­
važnije.
l . Jezk, raa i kultura. U prošlom veku je u naukama o čove­
ku bilo rasprostranjeno nastojanje da se razmeštaj ljudskih grpa na
zemljinoj kugli proučava jednovremeno iz tri ugla - njihovih rasni h,
jezičkih i kulturih obeležja, za koja se verovalo da su tesno međusob­
no povezana. Pod room se pri tome mislilo ne samo na či sto biološke
nego i na antropološke, etničke, geografske i druge či nioce, pa se
npr. u okvi ru ble rase govorilo o arijevski m, tevtonski m, alpskm,
mediteranskim, dinarskim i drugim rasnim tipovima. Jezička obeležj a
obuhvatala s u kako tipološke tako i genetske karakteri stike, dakle
strukturi lik i razvoj od pretpostavljenih jezičkih predaka. A pojmu
kulture davan je antropološki smisao, koji uključuje materijalne osno­
ve postojanja jedne zajednice, njene društvene ustanove i duhovne
vrednosti - sve ono što njene pripadnike, određujući i m način života,
povezuje u celinu.
Predstava o suštinskoj podudaosti ova tri kruga činilaca i da­
nas preživljava u svesti mnogih laika, imajući čak i i zvesnu senti­
mentalnu vrednost. Ljudi često osećaju da pripadaju nekoj rasnoj sku­
pini, da se ova prirodno izražava upravo u njihovom jeziku, i da ovaj
i sto tako normalno služi potrebama nj ihove kulture. Međuti m, u mo-
82
UVOD U OPT LINGVISTIKU
dernoj nauci je odbačena bilo kakva načelna korelacija između rasnih,
jezičkih i kulturih tipva, koj a se mogl a tako dugo održati naj više
zahvaljujući nepreciznosti ključnih termina. Danas se smatra da takve
podudarnosti , tamo gde pstoje, jesu rezultat sticaj a istorij skih okol­
nosti, a ne nekih nužnih unutrašnji h uslovljenosti .
Ovo se lako može pkazati . Govorni organi su i sti kod svih
ljudi , bez obzira na rasne razlike. Dete iz Nigerije ili Japana koje bi
odmah po rođenju bilo preneto u Beograd i tu odrastala, slušajući
oko sebe samo srpskohrvatski , prirodno bi usvoji lo ovaj jezik i p
govoru se uopšte ne bi razlikovalo od dece rođene u Beogradu - i ako
bi , razume se, zadržalo svoj a rasna obeležj a. Rasno i etnički veoma
slične ljudske grupe nekad se služe genetsk i tipološki veoma ra­
zličitim jezicima, kao u slučaju Finaca prema drugim Skandinavcima.
Obrnuto, isti jezik neretko sl uži različiti m rasama, što pokazuju npr.
belci i crnci u SAD (izvesne razlike u nji hovoj upotrebi zajedničkog
engleskog jezika treba pripi sati soiološki m pre nego antropološkim
faktorima). Prema tome, jezik i rasa nikako nisu nužno povezani.
U pogledu kulture, rečnik jednog jezika dosta verno odražava
kulturne datosti i potreb zajednice koja se njime služi, ali to uglav­
nom ne važi za gramatičke si steme, koji su stabilniji i merodavniji
deo jezičke strukture. Dublji identitet jednog jezika ne ogleda se toliko
u prirdi sadržaja koje on izražava (i koji su registrovani u rečniku),
koliko u osobnom načinu njihovog izražavanja (tj. u grmtičkoj
formi) . Zato je moguće da potpuno nesrodni jezici učestvuju u i stoj
kulturi , a i da i sti jezik služi različitim kulturama. Balkansko pluos­
trvo je kulturo znatno homogenije nego jezički , dok je obrnut slučaj
kod Veli ke Britanije i SAD. Tri jezika nosioa orijentalne kulture -
arapski , turski i persijski - pripadaju trima sasvim odelitim porodi­
cama jezika. Ovo znači da unutrašnj a povezanost uglavnom ne postoji
ni i zmeđu jezik i kulture. Posebno .se ne mogu uspstavljati globalne
korelacije između vrste društvene zajednice i tipa jezičke strukture -
na pri mer, tako da bi stočarski m kulturama odgovarala jedna vrsta
gl asovnih i gramatičkih si stema, a urbani m društvi ma neka drga
vrsta.
83
RKO BUGASKI
Slučajevi podudaosti tri kruga činilaca postoje ali su krajnje
netipični , budući mahom ograničeni na male i zolovane zajednice u
kakvima žive Eskmi i l i Bušmani . Kod razgranatih i dinamičnih za­
jednica, daleko tipičniji h za savremeni svet, uzajamni uticaji i raspro­
sti ranje elemenata kulture ostavi l i su malo traga čak i od nekog pret­
postavljenog jedinstva iz daleke prošlosti . No pri svemu ovom, na­
vodno troj stvo jezika, rase i kulture još uvek kao da nosi neki mi stični
oreol koji se povremeno kori sti u svrhe šovi ni stičke i rasi stičke pro­
pagande, za koje je kao stvoren. Naime, vrlo je lako povući znak
jednakosti , s jedne strane, i zmeđu pri mitivnije kulture,
"
nerazvijenog
"
jezika i
"
ni že
"
rase, a s druge strane i zmeđu velikih kultura,
"
razvi ­
jenih
"
jezi ka i
"
više
"
rase. (Ovo se naroito i spolji lo u vreme uspona
fašizma) . Stoga ovakva pitanja, koj a su lingvi stički i antropološki
uglavnom dovolno razjašnjena, zaslužuju produženu pažnju na so­
ciološkom, socijalno-psihološkom i socijalno-poli tičkom planu.
2. Jezik, nacija i država. I u pogledu ovog odnosa, kod mnogi h
postoji osećanje - u evropskom kulturom krgu nasleđeno od ro­
mantičarskih shvatanja prošlog stoleća - da bi bilo nekako prirodno
da pripadnici pojedi ni h nacija imaju svoj poseban jezik, pa možda i
sopstvenu državu, koje ne bi delili sa drugima. Međuti m, analiza brzo
pokazuje da ni tu nema nužne uzročne pvezanosti .
Č
i njenica je da mnoge nacije, po pravi lu manje, i maju po jedan
jezik koj i je samo njihov, ali i ma i mnogo drukčiji h slučajeva. Svi
Mađari , i samo oni , govore mađarski ; to važi i za Slovake i slovački,
Baske i baskjski, Japance i japanski , itd. Ali pripadnici jedne nacije
mogu i mati i više od jednog jezika (Belgijanci : francuski i fl amanski ;
Kanađani : engleski i francuski ;
Š
vajcarci : nemački , francuski , itali­
janski i romanš; itd. ). I obrnuto, jedan jezik može da služi većem
broju nacija (nemački govore Nemci , Austrij anci i deo
Š
vajcaraca;
engleski govore Britanci, Ameri kanci , Kanađani , Austral ijanci, No­
vozelanđani i Južnoafri kanci ; srpskohrvatski m su se kod nas služile
četiri nacije; itd. ). Stvar se dalje kompli kuje ako se uzmu u obzi r i
nacionalne manjine i zvan matične zemlje; na ovom nivou se nemački,
pri mera radi , govori u još desetak zemalja. Kako nije uvek l ao odre-
84
UVOD U OPT LINGVISTKU
diti šta treba računati kao jedan jezik a šta kao jednu naciju, teško
je reći šta je u vel i kom postojećem šareni lu tipično a šta nije. Ipak
se može utvrditi da jezik i nacionalnost nisu organski povezani, i ako
i ma mnogo slučajeva podudarosti ovih i storij skih kategorij a, često
paralelno izrasl i h (naročito u Evropi počev od kraj a XVIII veka, zbog
čega se ovde jezik i danas često smatra jednim od glavnih obeležj a
etničkog i nacionalnog identiteta).
Kod jezika i države stvari su j asnije već na prvi pogled: u celom
svetu broj jezika je približno dvadeset pet puta veći od broj a danas
postojećih državnih zajedni ca (grubo zaokruženo, 5. 00 prema 200).
Ovoj nesrazmeri , dakako, najvi še dopri nose broj ne vi šenacionalne i
vi šejezične države kakve su bivši SSSR, Indij a, Nigerij a i mnoge dru­
ge, posebno među zemljama u ravoju.
U kontekstu učenj a stranih jezika povremeno se postavlj a pi ­
tanje obdarenosti pojedinih nacij a za strane jezike. Nauprot rašire­
nom verovanju, dar za jezike može se pripisati samo pjedi ncima,
al i ni kako ne i cel i m nacij ama. Na planu nacij a, zapažene razlike u
aktivnosti ma i uspehu na ovom polju moraj u se objašnjavati razli kama
u motivaciji. Jedan Jugoslaven, koji sa svoji m jezikom neće stići da­
leko u svetu, svakako je bolje motivisan da uči druge jezike nego,
recimo, neki Ameri kanac.
Iz izloženog sledi zaklj učak da je l i šeno naučnog osnova po­
pularo gledi šte koje u jezički m, rasno-etničkim i kulturim obeležji ­
ma vidi tri lica i stog društvenog organizma, a potom taj organizam
identifkuje sa nacijom. Doduše, ova fkcij a, sama po sebi bezazlena,
u modernom svetu često se kori sti kao oruđe pol itičke propagande,
pa i svakovrsne demagogije. Ipak ostaje činjenica da jedina vrsta
drštvene zajednice koju jezik odista podrazumeva jeste jezčka z­
jednca, defni sana kao kolektiv koj i govori dati m jezikom: da bi neki
jezik postojao, očigledno je neophodno da ima ljudi koj i se nji me
sl uže. Ali ovi ne moraju živeti na i stom mestu, ni ti pripadati i stoj
rasno-etni čkoj , kulturnoj , nacionalnoj i l i admi ni strativno-pol i tičkoj
formaciji .
85
RNKO BUGARSKI
Otuda su pokušaji da se jezičke granice usklade sa granicama
drkčije defnisanih društvenih grpa u velikoj meri veštački . Takvi
pokušaji ipak su vršeni u novijoj i storiji , s manje ili više uspha, u
političke svrhe - u okvir ranih nacionalnih preporoda, ali i nacio­
nali stičkih pkreta. U takvi m prilikama jezik deluje kao važan simbol
nacionalne pripadnosti, i ako se iza pozivanja na jezik često kriju su­
kobi društveno-ekonomske i pravno-političke prirode. Tako tzv. je­
zički sukobi u Belgiji , Kanadi, Indiji i drugde (uključujući i neke
polemike oko varijanata srpskohrvatskog knji ževnog jezika i druge
jezičke raspre u doskorašnjoj Jugoslaviji ) u suštini imaju dublji koren.
Drugi slučajevi (kao primer SAD u odnosu prema Veli koj Bri taniji )
pokazuju, međutim, da se puna nacionalna i politička autonomija
može postići i bz lišavanj a nesumnjivih prednosti koje pruža zajed­
nički jezik.
3. Među preostal i m društvenim kategorij ama sa koji ma se jezik
prožima kratko ćemo da pmenemo još neke. Tamo gde važna uloga
pripada religiji, jezik može da funkcioniše kao razmeđe. Tako je kod
nas izbor ćirilice ili latinice u pisanju srpskohrvatskog bio primamo
određen verskom pripadnošću. Hindi i urdu su l i ngvistički jedan jezik,
sa osnovom u i stim hindustanskim govorima, ali veštački radvojen
u kulturoj sferi i pismu - i ndij skom, odnosno arapskom - kako bi
simboli zovao dve suprotstavljene konfesije, hinduističku i musliman­
sku, i doprineo i zgrađivanju odelitih nacij a u Indiji i Paki stanu. Kako
ćemo videti u završnom pogl avlju ove knjige, u jeziku se odražavaju
i druge društvene podele - prema klasi, socioekonomskom statusu,
obrazovanju, profesii. Najzad, slično se može reći i za kategorije
kao što su pol ili uzrast, koje takođe i maju bitnih društvenih impli­
kacija. Izvesne razlike koje se pri mećuju u govoru muški h i ženskih
pripadnika i ste zajednice ptiču od diferenci ranja u njihovom društve­
nom statusu ili karakteri stičnim životni m i radnim domeni ma, odno­
sno u društvenim ulogama koje im se pripi suju. Analogno, određene
ralike u .upotrebi jezika očituju se i generacijski, počev od dece,
preko adolescenata i omladine, do pripadnika srednji h i starij ih p-
86
UVOD U OPŠT LINGVISTKU
kolenja. Veze i zmeđu j ezički h i drštvenih poj ava uistinu su brojne
i vi šestruke.
5. 2. Višejezičnost
Jezička karta sveta veoma je šarena. Istorij ski gledano, ona se
stalno menj a usled seoba stanovni štva, ratova i osvaj anj a, pri vrednih
i trgovačkih veza, kulturih i političkih uticaja jednih zajednica na
druge. A u savremenom svetu još se snažno osećaju produžene po­
sJedice ovih istorij skh proesa, dok s drge strane, uz nji hovo dalje
odvij anje u novi m uslovi ma, u istom pravcu deluju i moderni či nioci
kao što su naučno-tehnološki razvoj , urbanizacij a, masovni mediji i,
s tim u vezi , raširene svakodnevne komunikacije, čij a mreža danas
pokriva najveći deo zemli ne kugle.
Jezici su, znači , u živom međusobnom dodiru, vremenski i pro­
storo. Pri tome se jezičke međe retko kad potpuno podudaraj u sa
državnim granicama. Iz već poznate nam činjenice da jezika i ma neu­
poredivo više nego država sledi i to da će u vrlo velikom broju zemalj a
u upotrebi biti više jezika. Tako nalazi mo da u Evropi, sa mogućim
izuzetkom Islanda i Portugala, i nema zemlje u kojoj bi celo stanov­
ni štvo govori lo istim jezikom kao maternji m, i koj a bi dakle bi l a pot­
puno jednojezična. U maloj
Š
vajcarskoj govore se čak četi ri j ezika,
a u bivšoj Jugoslavij i preko dvadeset (pored srpskohrvatskog, slove­
načkog i makedonskog kao tadašnji h jezika jugoslovenskih naroda,
u uptrebi su, često ali ne uvek u pgraničnim oblasti ma, i jezici
narodnosti i etničkih grupa kao što su albanski , mađarski , turski , ru­
munski , slovački , rusi nski, češki , bugarski, italij anski , ukraji nski , po­
tom romski , vlaški i drugi , od koji h neki imaju mali broj govorika).
Broj ni su jezici danas zastupljeni i u državama sa vel i ki m pri ­
l ivom radnika migranata, kave su Nemačka, Velika Britanij a i skan­
dinavske zemlje. Ali vi šejezičnost je veoma izrazita na svim konti­
nenti ma. Već dati m pri merima mnogojezičnih država (v. odelj ak 4. 1 )
dodaćemo da su SA i Kanada jezički mnogo šarenije nego što se
87
RKO BUGASKI
to obično misli, a Australij a, doskora smatrana dobri m primerom
uglavnom jednojezične zemlje, pravi je jezički kaleidoskop sačinjen
od neki h 1 50 preživelih domorodačkih jezika i oko 1 00 useljenički h.
I mnoge afričke i južnoameričke zemlje izrazito su vi šej ezične.
Naporedna upotreba dva ili više jezika u jednoj drštvenoj za­
jednici naziva se dvojezičnošću (bilingvizam) i l i , obuhvatnije, višeje­
zičnošću (multilingvizam). Iz već datih pri mera može se zaključiti
kol iko je značajna i raširena pojava višejezičnosti na širem društve­
nom planu, kada pripadnici jednog ili više naroda, često uz nacionalne
manjine i razne etničke grpe, žive zajedno služeći se različitim je­
zicima. U pogledu obi ma zastupljenosti , uptrebe i društvenog statusa
ovih jezika postoje veoma razl ičite mogućnosti . U nekim vi šejezičnim
zemljama ipak izrazito dominira po jedan jezik (engleski u anglosak­
sonski m državama, francuski u Francuskoj , španski u
Š
paniji ) ; druge
su u suštini dvojezične, uz moguće manje učešće i drugih jezika (Bel­
gij a, Kanada) ; a u nekima je veći broj jezika ravnomerije raspoređen
(
Š
vajcarska, Nigerija, Kenija, Indija itd. ).
Š
to se tiče upotrebe, potreba sprazumevanja sa susedima na­
vodi predstavnike jednog jezika u ovakvim zajednicama da se pored
svog materjeg jezika aktivno ili pasivno služe i drugi m, bilo uglav­
nom jednosmerno (kada jedan od jezika izrazito domini ra) ili uza­
jamno (kada takve dominacije nema) . U zajednicama rascepkanim na
više etničkih grupa i jezika (naročito u zemljama u razvoju) javlj a
se potreba za sredstvom opšte komunikacije, posebno u sferama ad­
mini stracije, višeg obrazovanja i kulture, kao i j avnog života uopšte.
Tu ulogu može igrati jedan od domaćih jezika i l i , češće, neki svetski
jezik; takav jezik se obično ne oseća kao u punoj meri strani , pa mu
bolje odgovara naziv drugog jezika. U ovom smislu engleski je drugi
jezik stanovnika mnogih afričkih i azij skih zemalj a, raniji h britanskih
kolonij a - pored toga što je, dakako na drukčij i način, drugi jezik
onih Vel šana,
Š
kotlanđana i Iraca kojima nije već pstao prvi jezi k.
Engleski i francuski takođe funkcionišu kao drugi jezik frankofonim,
odnosno anglofonim stanovnicima Kanade; itd. A vi šejezičnosti sa­
vremenih društava još jednu važnu dimenziju daje i či njenica da se
neki jezici masovno uče kao strani.
88
UVOD U OPT LIGVISTKU
Sve ovo opet može vodi ti specijal i zovanju jezika p funkciam
unutar i ste zajednice, pri čemu i zbor jezika tipično zavisi od situacije,
pa jedan jezik i stim govoricima služi , na pri mer, za svakodnevno
opštenje, a drugi jezik - ili drugi obli k i stog jezika - za više kulture
funkcije. Ovakav funkci onalni rascep naziva se diglosija (sam termin
i skovan je na i sti nači n kao i bilingvizam, opet upućujući na dva
jezika, samo od grčkih a ne latinski h elemenata) . Klasične slučajeve
diglosije nalazimo u Grčkoj (narodna i učena verzij a grčkog),
Š
vaj­
carskoj (švajcarski dij alekt nemačkog i knji ževni nemački ), i l i u arap­
skim zemlj ama (razni govori varijeteti arapskog i savremena verzij a
klasičnog arapskog), ali se o ovom tipu situacije može govoriti svugde
gde paralelno postoje narodni govori i standardizovani obl ici i stog
jezika, pa tako i kod nas.
Najzad, u pogledu društvenog statusa i formalnog položaj a za­
stupljeni jezici mogu biti u razni m vrstama odnosa. Oni mogu da
budu ravnopravni, kao u bivšoj Jugoslavij i - gde ni srpskohrvatski ,
kao maternji jezik tri četvrti ne stanovni štva zemlje i drugi jezik većine
ostal i h, nije imao posebni h zvaničnih privilegija (druga je stvar to
što je on nekada funkcioni sao kao nezvanično sredstvo šire komuni­
kacije na celom jugoslovenskom prostor) . U drugim slučajevima
može da postoji neki obl i k zvaničnog i l i državnog jezika, kome su
drugi u tom smislu podređeni jer ni su sl užbeno pri znati kao sredstva
javnog saobraćaja. Ovakvu privi legiju naj češće i maj u po jedan i l i dva
jezi ka, ređe više nji h - ali u Indiji čak petnaest domaćih jezika, uz
engleski , i ma zvaničan status ! Jezička neravnopravnost može voditi
otpori ma među grupama čiji jezici nisu privilegovani , neretko u vidu
zatvaranj a, i zrazitog puri zma i jezičkog nacional izma (što su tipični
odbrambeni mehanizmi jezički ugroženi h, bilo objektivno ili samo
subj ektivno). A i uopšte uzev, na drštveno-političkom planu vi šeje­
zičnost je bremenita različitim problemima, ti m pre što se često pre­
pliće sa etničkim trvenji ma, pa zahteva pronal aženje optimalnih i du­
goročni h rešenja. Organizovana stručna i društvena nastojanja u ovom
pravcu nazivaju se jezičkim planiranjem, a ovo se obavlj a u ši rm
okviri ma jezičke politike kao plitike jednog društva u svim pitanji ­
ma koja se tiču jezičke komunikacije među njegovi m članovi ma.
89
RKO BUGASKI
U dinamici savremenog sveta sa višejezičnošću moraju da
računaju ne samo pojedine države nego i razne me
đ
unarodne orga­
nizacije koje taj problem rešavaju kako umeju, a najčešće uz učešće
dobro obučenih i opremljenih prevodi l ačkih službi . Tako Organizacija
ujedinjenih nacija pri znaje šest zvaničnih jezika u svom radu (engle­
ski , španski , ruski , francuski , kineski i arapski ) , a Evropska ekonom­
ska zajednica operi še čak sa devet jezika svoji h zemalj a-članica.
Za čovečanstvo u cel i ni svakako je velika dobit što čovek ra­
spol aže mnogim glasovima, što postoje toliki jezici u koji ma su na­
taložena duhovna blaga raznih naroda, starih i savremeni h, velikih i
malih. Svako nasilno ujednačavanje postojećeg jezičkog šareni l a stoga
bi bilo ne samo nerealno nego i štetno. Ali ta raznolikost ima i ne­
gativnih posledica, utoliko što otežava komunikaciju u jednom svetu
u kome međusobno razumevanje sve više postaje imperativ vremena.
Lice i naličje jezičke raznolikosti najbolje se mogu uskladiti ako
kažemo da ideal me
đ
unardnog sporazumevanja i saradnje podra­
zumeva negovanje zajedništva u okviru postojećih rzlika - u jeziku
kao i u drugim oblastima.
Mogućnosti ma prevazi l aženja jezički h razlika pozabavićemo se
. u narednom odeljku. Pre toga treba još da kažemo da smo u ovom
razmatranju vi šejezičnosti tu pojavu psmatrali i sklj učivo na društve­
nom ili institucionalnom planu, kao veoma raši reno i po posledicama
dalekosežno obležje mnogih ljudskih kolektiva. Dodajmo ipak koju
reč i o individualnoj dvojezičnosti , kao pojavi koja je za pojedinca
vana psihološki onoliko koliko je za društvo kolektivna dvojezičnost
ili višejezičnost značajna sociološki .
Dvojezičnima u strogom smislu smatraju se oni pojedinci koji
su od malih nogu paralelno usvoji l i dva jezika i njima ovladal i u
podjednakoj meri , tako da se za nji h može reći da imaju dva maternj a
jezika. Ali pojam individualne dvojezičnosti može se proširiti i na
sve one koji su kasnije u životu naučili i neki drugi jezik - ili druge
jezike, što onda podrazumeva pjedinačnu višejezičnost. Tu se više
ne postavlj a zahtev da se ti jezici u nekom apsolutnom smislu znaju
podjednako dobro, a tipično se javlj a manje ili veće diferenciranje
90
UVOD U OPT LINGVISTKU
prema jezičkim veštinama i prema domenima upotrbe jezika. Nai­
me, takva osoba može podjednako dobro da razume oba jezika ali
da tečnije govori na jednom od nji h, ili da čita na oba ali radije pi še
na jednom. Isto tako, jedan od tih jezika može da joj bude bl i ži kao
sredstvo svakodnevne komunikacije u razgovoru i l i ličnoj korespon­
dencij i , dok se drugim spretnije služi u profesionalne svrhe i na njemu
radije čita stručnu literaturu.
Kada se razvij a pod iole povoljni m okolnostima, što znači uz
stal nu prirodnu i zloženost dvama jezici ma, dvojezičnost pozitivno de­
l uje na umni razvoj jedi nke, ši ri njene duhovne vidike i či ni je bo­
gatijom ličnošću. Međuti m, pod nepovoljni m spoljni m uslovima (o
koji ma v. pri kraju odeljka 3.4) nekada se može dostići tek donja
granica dvojezičnosti - tačnije, svojevrsna
"
dvostruka polujezičnost
"
- pri kojoj dete u raniji m razvojni m fazama ne zna dobro nijedan
jezik, što mu umanjuje šanse za uspešno školovanje i pri stup poželj­
ni m zani manji ma. Stoga je ovde takođe bitna pravovremena društvena
i ntervencija.
Pošto smo videli da je, suprotno ppulaom verovanju, višeje­
zičnost u svetu pravilo pre nego izuzetak, zaključimo i sticanjem načel­
no j asne veze i zmeđu kolektivne i i ndividualne višejezičnosti : da bi
neko višejezično društo ui stinu funkcioni salo kao cel i na, a ne samo
kao manje-više mehanički zbir nezavi sni h i samodovoljni h delova,
neophodno je da što veći broj njegovi h čl anova bude i pojedinačno
dvojezičan. Samo tako mogu se iz višejezične situacije i zvući sve
njene prednosti , uz i stovremeno neutrali sanje njeni h mogući h slabsti
na pl anu opšte komunikacije i punog zajedničkog života celog društva.
5.3. Prevazilaženje jezičkih ralika
Dve glavne mogućnosti prevladavanja jezičkih rali ka bez nji ­
hovog ukidanja pružaju učenje jezika i prevođenje.
l. Učenje jezika Ovladavanje i drugim jezicima, osi m mater­
njeg, u svakom slučaju predstavlja obogaćenje l i čnog i društvenog
91
RKO BUGASKI
života. A kada je reč o nadi laženju jezičkih granica radi opštenja sa
što većim brojem nosilaca drugih jezika, posebne prednosti pruža ko­
ri šćenje jezika šire komunikacije, odnosno međunarodno raširenih je­
zika koji se popularno nazivaju svetskim jezicima. Ovi m se pre svega
misli na prirone jezike koji su sticajem raznih okolnosti daleko pre­
rasli okvire svoji h neposrednih jezičkih zajednica i postali mnogo šira
sredstva opštenja i zmeđu predstavni ka različitih jezika. Potrebu za
takvim sredstvom čovek je osetio već vrlo davno, o čemu u sferi
legende svedoči npr. biblijska povest o Kuli vavi lonskoj, a u stvarosti
činjenica da su se u osvit i storije mnogi narodi u međusobni m kon­
takti ma služili vavi lonskim i aramejski m jezikom. Potom su grčki i
naroito l atinski služi li kao admi ni strativni i kulturni jezici na širem
području tadašnje evropske civili zacije, dok su, idući ka i stoku, slične
uloge pripadale arapskom i hebrej skom, sanskri tu i kineskom.
Latinski je svoj međunarodni status zadržao kroz ceo srednji
vek, a u neki m obl asti ma i sve do danas - služeći kao i zvor naučne
terminologije i zvanični jezik katoličke reli gije. Ali on je od početka
novog veka poti snut rađanjem nacionalnih standardnih jezika. Neki
od ovih su, zahvaljujući ekonomskoj , voj no-političkoj i kulturoj moći
svoji h naroda (a ne bi l o kakvi m svoji m či sto jezičkim obeležji ma)
vremenom pstali sredstva šireg međunarodnog komuniciranj a (fran­
cuski , i talij anski , španski , potom engleski i nemački, najzad i ruski ;
drugde u svetu naročito arapski i donekle kineski ). Danas su ovi jezici
deli mično raspoređeni po geografskim zonama, odnosno sferama uti­
caja, ali i ma i elemenata raspodele prema oblastima života (međuna­
rodni poslovi, nauka, diplomatija, saobraćaj , sport i zabava itd. ). Naj­
rašireniji svetski jezik i najčešće korišćen medijum međunarodnog
opštenja u različite svrhe danas je engleski - i ako i drugi jezici koje
smo pomenuli zadržavaju svoju interacionalnu važnost.
Pored ovih i storijski i zrasl i h svetskh jezika, postoje i veštački
jezici međunarodne komunikacije - planske tvorevi ne pojedinaca koje
nisu ničiji materji jezici nego služe kao dopunska, pomoćna sredstva
opštenja i zmeđu predstavnika raznih jezika. Počev od XVIII veka,
kada je postala veoma osetna prazni na nastal a povlačenjem l ati nskog
92
UVOD U OP11 LINGVISTIKU
kao međunarodnog jezi ka, konstrui sano je nekoliko stotina takvi h je­
zi ka (i pi sama) . Od ovi h je samo esperanto, izum polj skog lekara
Zamenhofa krajem prošlog veka, stekao i zadržao nešto širi kug pri­
stal i ca. Teorij ski , ovakvi jezi ci , oslobođeni nepravi lnosti i komplika­
cij a prirodnih jezika i sači njeni od materjala i z više nji h, trebalo bi
svi m ljudima da budu podjednako l aki za učenje, pored toga što kao
veštački proi zvodi ne vređaj u ni čij a nacionalna osećanja. U praksi
se, međuti m, pokazuje da su oni po pravi l u najl akši upravo oni ma
koji ma su naj manje potrebni , jer već vl adaju drugi m, često svetskim
jezici ma na čijoj je osnovi dati planski jezik konstrui san.
Osi m toga, stvarna potreba za veštačkm jezicima nešto je manj a
u jednom svetu u kome već postoji nekoliko i storij sk oblikovanih
jezika međunarodne komuni kacije, čije poznavanje otvara kul ture
svetove kakvi uglavnom ostaj u van domašaja konstrui sani h tvorevina.
Ovo ne znači da oni ma koj i žele da uče esperanto i l i neki drgi jezik
tog tipa to ne treba omogući ti ; naprotiv. Al i ako se trezvenij e gleda
na utopije mi nulih generacij a, onda u tome ne treba gledati ni jedini
l ek za komuni kacij ske boljke čovečanstva. Tada je, naime, l ako vi deti
da naj veći problemi današnjeg sveta i pak ni su jezički : ko odista hoće
da sarađuje sa drugi ma, taj će i ovako naći zajednički jezik.
U svetu u kojem živimo i zgleda pri l ično i luzorno maštati o jed­
nom jedinstvenom, i stinski uni verzalnom pomoćnom jeziku, prirod­
nom i l i veštačkom, jer je takav i deal realan otpri like koliko i zami sao
o jednoj jedinstvenoj svetskoj vl adi . Umesto toga valja još i ntenzivnije
uči ti strane jezike, naročito ži ve svetske jezike, bi rajući - prema mo­
gućnosti ma, potrebama i sklonostima - unutar postojeći h alterativa.
2. Prevođenje. Učenje strani h, posebno svetskih jezika od naj­
veće je važnosti, al i su mogućnosti za to često ograničene ako se
ima u vidu sveukupno obrazovano stanovništvo zemlji ne kugle. Zato
veoma važna uloga pri pada i drugom glavnom vidu premošćivanja
jezičkih granica - prevođenju. Kultura blaga nataložena u mnogo­
broj ni m jezici ma širom sveta mogu se putem prevođenja uči ni ti do­
stupnim i onima koj i te jezi ke ne znaju. Ovo je davno uočeno, kao
i potreba za prevođenjem u kontaktima između predstavnika različitih
93
RNKO BlGARSKI
jezika, pa su prevodilačke del atnosti zabeležene već u VJSeJeZJcmm
civili zacijama Sumera, Vavi lona i Egi pta. U srednjem veku su najviše
prevođeni verski tekstovi . U moderom svetu, počev od Renesanse,
prevodilačka vešti na postaje nezaobilazan instrument poj ačane mate­
rijalne i duhovne razmene među narodima, pa se sve raznovrsnij i tek­
stovi prevode između sve većeg broja jezika. Mnoge oblasti savre­
menog života bez ovoga se teško mogu i zami sliti .
Naročito za manje narode, prevođenje znači uvođenje u svet -
time što se nj ihove vrednosti prikazuju drugi ma, i što oni sami upoz­
naju bogatstva drugi h kultura. Ovo u prvom redu važi za književno
prevođenje. Međuti m, u mnogi m oblastima sve važnije mesto zau­
zima i stručno prevođenje - bi lo pismeno, u domeni ma poslovne
korespondencije i naučno-tehničke literature, ili usmeno, na međuna­
rodni m skupovi ma razni h vrsta. Usmeno prevođenje može da bude
simultano, kada prevodi l ac govori gotovo istovremeno sa i zvorni m
govomikom, i l i konsekutivno, kada se prevodi u blokovima različite
dužine - obično po nekoli ko rečenica.
Stručno prevođenje tešnje je vezano za jezik sa koga se prevodi,
vemije prenosi sam sadržaj originala, često i ma karakter tehničkog
servi sa i ponegde se već i zvodi uz pomoć maši na (pa se utoliko može
govoriti i o mašinskom nasuprt ljudskom prevođenju). Za razliku
od ovoga, knji ževno prevođenje je bli že jeziku na koji se prevodi ,
ono teži da pored sadržaj a prenese i duh ori gi nal a, i p tome spada
u umetničke delatnosti koje najbolje obavljaju ljudi od kji ževnog
dara. Strčno prevođenje je dakle u celini doslovnije a knji ževno slo­
bodnije, ali ova razl i ka je ipak rel ativna, jer dobar prevod uvek traži
kompromi sna rešenja.
Prvoenje se može široko odredi ti kao oblik komunikacije pri
kome se neki sadržaj , prethodno izraen sredstvi ma jednog jezika,
prenosi u neki drugi jezik. P tome ono nije samo jezička operacij a
nego je i kulturi či n. U načelu, između svi h jezika sveta postoj i
prevodivost, ali ovaj princi p podložan je razni m ograni čenji ma zbog
razlika u kulturama i jezičkim si stemi ma. Očigledno je da se naučna
i fozofska del a ne bi mogla prevoditi na jezike pri mitivnih zajednica,
94
UVOD U OPT LINGVISTKU
koje nemaju ovakvu potrebu, a ni odgovarajući rečni k u tim oblastima.
Određene teme su u neki m zajednicama zabranjene (tzv. tabu -npr.
rodoskrvnuće, pojedine životinje i l i božanstva), dok druge i zazivaju
sasvi m različite asocij acije kod pripadnika razni h kultura (npr. sl ika
vatre među stanovnicima Sahare i Grenl anda). Teškoa i ma i kod kul­
turo bližih jezi ka, kao kada se kakav roman o ličnim odnosi ma pre­
vodi sa engleskog, koj i ne pravi gramatičku razli ku i zmeđu i nti mnog
i formalnog oslovlj avanja, na srpskohrvatski, koj i pravi takvu razliku
(you prema ti) .
Leksički problemi, koj i nastaju usled nepodudarnosti u rečni­
ci ma dvaju jezi ka, često ptiču od poj mova specifčnih za jednu za­
jednicu i nepoznati h u drgoj ; teško je prevesti na zapadnoevropske
jezike naše reči kao apsolvent, udarik ili samoupravlač. Ali leksičke
poteškoće daju se ipak rešiti, uz pomoć objašnjenj a ako ne drukčije.
U pri ncipu su znatno teži gramatički problemi, koj i i zrastaj u i z razlika
u formalnom ustroj stvu dvaju jezika. Gramatički sukobi i maj u naj teže
posledice u si mbolički i asocij ativno bogati m poetski m tekstovima.
Kako su nemačka i menica Sinde i ruska i menica JU31b obe gra­
matički ženskog roda, dok su u srpskohrvatskom odgovarajuće i me­
nice (greh odnosno život) obe muškog roda, praktično je nemoguće
uspešno prevesti na srpskohrvatski kakvu nemačku pesmu o grehu,
punu ženske si mbolike, ili Pasternakov pesnički naslov Cecmpa MOR
JU31b. Tu prevođenje zapravo ustupa mesto
"
prestvaranju
"
.
Svojevrsnog
"
prevođenj a
"
, naravno u drugom smislu, može biti
i u granicama jednog jezika, u kojem postoje deli mično razl i či ti pod­
jezici, pa utoliko svaki pojedinac može da bude
"
vi šejezičan
"
u svom
materjem jeziku; no ovakvo raslojavanje jezika bi će tema poslednjeg
poglavlja ove knji ge.
Veoma složeni proces prevođenj a nastoji da objasni teorija pre­
voenja ¯ i nterdisciplinao naučno područje na lingvi stički m osno­
vama. U načelu, ona teži odgovor na pi tanj a kao što su:
Š
ta se dešava
u mozgu prevodioca dok prevodi? Kako je moguće da i nformacije
sadržane u jezički m porukama ostanu neizmenjene pri likom prenoše­
nj a u neki drugi jezik (što je osnovna pretpostavka prevođenj a) kada
95
RKO BUGAKI
se sv1 JeZICI razlikuj u kako strkturo tako i kulturno?
Š
ta upravo
podrazumevaju poj movi prvone ekvivalencije i adekvatnog pre­
voa? Nasuprot tome, praktična pitanja, kao poboljšanje kvali teta pre­
vodilačkog rada, idu u oblast pri menjene nauke o prevođenju.
Kaži mo, na kraju, da se jezičke razl ike u i zvesnoj meri preva­
zilaze i sami m međujezički m kontaktima do koji h dol azi u procesima
učenja drugih jezika i prevođenj a. Naime, dodirujući se u višejezični m
popul acijama - jer jezici stupaju u kontakt samo dodirom nji hovi h
govorika - jezici utiču jedni na druge, bi l o jednosmero i l i uzajam­
no, što može dovesti do masovnog pozajmljivanja, pa i interferen­
cije, tj . prodora fonološki h, gramatičkih i leksičko-semantičkih struk­
tura jednog jezika u si stem drugog jezika. Komuni kacij sko i kulturo
zbližavanje naroda u moderoj civili zaciji prati i jezička približavanje,
naroito u dominantnom sloju tzv. internacionalne leksike (o čemu
više u odeljku 1 2. 2).
5.4. Stavovi prema jeziku
Za uspšno prevazil aženje jezički h razlika, kao i za skladan je­
zički i društveni život uopšte, od najveće su važnosti stavovi koji se
zauzimaju prema jezičkim pj avama, pa ćemo stoga ovom još uvek
slabije poznatom pi tanju da posveti mo poseban odelj ak.
Pojam stavova prema jeziku ne odnosi se na mi šljenja koj a se
i zgrađuju u okvi ru nauke o jeziku, nego na nezvanične, populare
reakcie na jezičke pojave koje postoje u jezičkim zajednicama. One
su deo šireg kompleksa verovanja i ukorenjeni h vrednosnih sudova
koji ima obeležja svojevrsnog lingvističkog folklora ili narodne lin­
gvistike, a mogu se otkriti u svim vrstama društava. Neka od ovih
anonimnih i subjektivnih laičkih uverenj a, koja se prenose s kolena
na koleno, odgovaraju objekti vni m i nauci poznatim či njeni cama, neka
im se protive, a neka se pak tiču estetskih, reli gij skih i drugih pred­
stava koje ne podležu racionalnoj argumentacij i . Takva verovanj a, i
stavovi i sudovi o pitanjima jezika koji iz nji h proi stiču, zadržavaju
96
UVOD U OPTU LINGVISTIKU
svoj u snagu čak i kada je reč o običnim predrasudama i l i pukom
neznanju, pa u takvim slučajevima naučna l i ngvistika mora da i m se
suprotstavi svim snagama.
Da i l ustrujemo, deo je našeg svakidašnjeg i skustva da čujemo
i skaze o tome koji su jezici lepi a koji ružni, koj i se lako uče a koji
teško, koji su bogati a koji siromašni , koji su upotrebljivi za koje
svrhe i td. Tako se u evropskoj kulturi romanski jezici po pravi l u opi­
suj u kao prijatni i muzi kalni, a germanski (naročito holandsk i dan­
ski) kao grleni, grubi i neprij atni za uho. No ovo je pi tanje estetskog
ukusa, a kako je to jedna kulturo uslovljena kategorija ovakve pred­
stave nemaju opštij u vrednost: pomenuti jezici možda bi drukčije
zvučali jednom Arapinu i l i Japancu.
Rašireno je verovanje da se npr. i talij anski l ako uči, dok je naj­
teži jezik u Evropi mađarski , a na svetu ki neski . Međuti m, mi smo
već videli da se svi jezici kao materj i usvajaju s podjednakom la­
koćom; a ako je reč o učenju stranih jezika, onda su oni l akši ili teži
s obzirom na stepen odstupanja od strukture učeni kovog maternjeg
jezi ka, odnosno već naučenih drugih jezika. Upravo zato je veći ni
Evropljana mađarski teži od i talijanskog. Ispravno pitanje gl asi kome
je koj i jezik l ak i l i težak; dakle, i to je relativna stvar. U ovome
značajnu ulogu može da i gra i motivacia. Ako onaj koj i uči i ma
pozitivan emocionalni odnos prema narodi ma i kulturama datih jezika,
on će ih l akše i savl adavati , dok odbojnost u ovom smislu donosi i
sl abiji uspeh u učenj u. Pojedini svetski jezici, kao nemačk, ruski i l i
engleski , mogu tako za neke narode u raznim delovi ma sveta da budu
opterećeni negativni m asocij acijama na skorašnju i storiju. Tada treba
posebno insi stirati na odvaj anju jezika od nacije i l i ideologije: pri­
merice, jezik na kome su pi sali Hajne, Rl ke ili Kafa ipak neće biti
dobar samo za Eins-zwei i Marsch hinaus!
Pol azeći od raši renih verovanja o postoj anj u razvijenih i pri mi­
tivni h jezi ka, neretko se tvrdi da npr. mnogi afrički jezici -koj i , na­
vodno, i maju veoma malo reči i još manje gramatike - jednostavno
ni su sami po sebi sposobni za obavljanje civilizacijskih funkcij a, pa
i h ne treba ni pripremati za takvu ulogu nego valja u nedogled računati
97
RANKO BUGARSKI
samo sa bivšim kolonijalnim jezicima. Lako je vi deti kol iko ovakvi
apriorni stavovi mogu da otežaju nacionalno i državno konstitui sanje
zemalja u razvoju. Inače, ovo je samo naličje bzazlenih sudova o
tome kako je italijanski dobar za pevanje, francuski za ljubav i di­
plomatiju, nemački za nauku, flozofju i vojno komandovanje, en­
gleski za poslove i zabavu, i slično. Uostalom, ovakva uopštavanja
veoma su stara, i o njima i ma mnogo anegdota. Prema persij skoj
legendi , zmija koj a je zavela Evu govori l a je arapski m, najzavodlji ­
viji m jezikom na svetu, Adam i Eva razgovarali su na persij skom,
najpoetičnijem, dok se arhanđel Gavri lo služio turski m, najopasniji m.
A caru Karlu Petom pripisuje se sledeća i zjava: , ,Ja se Bogu obraćam
na španskom, ženama na italijanskom, muškarcima na francuskom,
a svome konju na nemačkom
"
.
Unutar stari h kultura, nj ihovi jezici - grčki, latinski, arapski ,
hebrej ski , sanskrit - smatrani su i u apsolutnom smi sl u nadmoćnim
svi m drugi m jezicima, pri čemu se po pravilu svoje proglašavalo uzor­
ni m dok se tuđe zanemarivala i l i čak i zvrgavala ruglu. Ovaj stav star
je kol iko i mnogi jezici , a celi narodi duguju mu sama svoja i mena
(razume se, na sopstvenom jeziku ako su pozitivna a ni jeziku nekog
suseda kada su negativna). Barbaros je za Grke i Rimljane preva­
shodno bio čovek koji govori drukčije, dakle nerazumljivo; Hotentoti ,
Tatari i još neki doslovno su mucavci ; a Sloveni - koj i , vidimo, slove,
tj . govore - svoji m susedima su jednostavno odrekli moć govora, na­
zivajući ih Nemci ma! U novije vreme sličan lingvistički apsolutizam
tipičan je i zraz nacionalne megalomanije, pa je svet od Nemaca dosta
čuo o pri rodnoj nadmoćnosti nemačkog, od Francuza o neuporedivoj
logičnosti francuskog, a od Engleza - suptilnom i mplikacijom - o
tome kako su drugi jezici zapravo suvi šni kad već pstoj i engleski .
U okvi ri ma jednog jezika razl i či to se vrednuju pojedini njegovi
varijeteti . U slučaju dijalekata narodnog jezika posebno je i zrazita
i nače šira tendencija da se iza sudova o govoru pojedinih grupa za­
prvo kriu stereotipna mišlenja o samim govoricima. Ovo se naj­
bolje vidi u etničkom humor - popularim vicevi ma kakvi h i ma
posvuda i u koji ma se govorici pojedinih dijalekata prikazuju kao
98
UVOD U OPT LINGVISTKU
lenji , glupi, naivni i td. Sli čni h reakcija i ma i među razl ičitim etnički m
grupama u vi šenaci onal ni m zemlj ama, kao i među razl i či ti m narodi­
ma. Pri tome predstavnici
"
bolji h
"
dijalekata i l i jezika s vi soka gledaju
na nosioce
"
lošiji h
"
oblika govora. Ova praksa, koli ko god nekada
mogla izgledati bzopasna, pa i dobroćudna (kao kod pomenuti h vi­
ceva), u suštini je potencij alno veoma štetna, jer dok jedan čovek ili
nard ismeva ili prezire govor drugog, između njih ne može biti rv­
nopravne komunikacije niti pravog razumevana.
Demografske promene i nagl a urbani zacija daju nepotrebnu po­
pularost uprošćenom i l i ngvistički sasvim neopravdanom vredno­
snom razlikovanju
"
lepog
"
,
"
i zvornog
"
i
"
či stog
"
govora našeg sela
i
"
ružnog
"
i
"
i skvarenog
"
gradskog jezika. Kod nas su doskora gotovo
jedi ni stvaraoi jezika bili pisci , a nji hov neposredni izvor uzornog
jezika bilo je selo. Ali danas je situacija bitno drukčija. Standardni
jezik stvara se i na drugi m stranama i prenosi drugim putevi ma, po­
sebno posredstvom sredstava j avnog i nformi sanja, zati m p zori šta, fl­
ma i j avni h tribina, a industrijalizacij a je teži šte savremenog života
definitivno smesti l a u grad.
Zato jučerašnji uzori ne mogu da budu današnja norma, nego
treba poći od činjenica aktuelnog života i težiti jednoj normi koj a će,
ne odričući se najboljega u svom nasleđu, ipak i mati daleko ši ru i
raznovrsniju bazu. A ovaj posao samo ometa pomenuti negativni stav
prema gradskom govoru, koji se kod nas - za razli ku od seski h
dij al ekata - veoma malo proučavao, svakako delom i zbog raspro­
stranjenog uverenj a da on zapravo i ne zavređuje naučni opi s. Govor
grada nužno je heterogen, jer odražava slojevitost savremenog društva
u svom kombi novanju različitih elemenata (standardnog saobraćajnog
jezika, knji ževnog jezika gradskih pi saca, pri gradskih i doseljenički h
dij alekata, urbanog substandarda, žargona i td. ). No ovo ga ne čini
manje vrednim, pa bi se trebalo brže oslobađati nasleđeni h popul arnih
predstava.
U vezi s ovi m, štetna je i načelna povika na strane reči. Potpuno
čistih jezika u modernom svetu nema, a tzv. strane reči (o koji ma
ćemo slično ali sa pri meri ma govoriti u odeljku 1 2. 2) pouzdan su
znak civili zacije i bz nji h se naprosto ne bi moglo. Treba osuđivati
99
RNKO BUGASKI
jedino neumerenu i neznalačku upotrebu takvi h reči , koja među po­
jedincima - naroči to u nekm društveni m krugovi ma - otkiva sko­
nost ka praznoslovlju i fraziranju. Ali takve tendencije, koje se naj­
upadljivije očituju u rastućoj birokrtizaciji jezika kao najvećoj stvar­
noj pretni svakoj jezičkoj kulturi , dol aze do snažnog i zražaj a i u
domaćem jezičkom materijalu, pa nisu nužno uslovljene strani m
rečima. Uopšte uzev, generlnim odbacivanjem svega novog i stranog
jezik ne bi bio sačuvan i očišćen nego, naprotiv, osakaćen i sputan.
Ovo nikako ne znači da problem uzorog jezika nije više aktuelan,
nego samo da on danas traži drukčiji pri stup - naučno zasnovan, di­
namičan i izdiferenci ran.
U poređenju sa dij ale
k
ima, standardni i l i knji ževni jezik je svo­
jim opštim prestižom zaštićen od negati vnih sudova i čak može u
popul arnoj vi ziji steći atribute nepri kosnovenog izraza nacionalne kul­
ture, koj i se mora udruženim snagama braniti od svih opasnosti koje
mu prete spolja i l i iznutra. No takva glorifkacij a, kol i ko god mogta
bi ti opravdana, ima i svoje neugodno naličje utoliko što ljudi ma koj i
nisu i mali prlike da ovl adaju ovim vi soko cenjenim obli kom jezika
može da usadi kompleks manje jezičke, pa i individualne i društvene
vrednosti . Stoga bi zastupnici knji ževnog jezika, naročito u školstvu,
u svoji m naporima da takav jezički i zraz šire morali da poštuju i
dostojanstvo neprivi legovanih ali autentičnih govorni h ti pova.
Ž
eljeni
ciljevi teško će se postići ako se ljudi navode da se stide svog i zvorog
govora; umesto ovoga, treba širiti svest o tome da svaki oblik govora
ima svojih vrednosti - samo što su te vrednosti, iz niza objektivnih
društvenih razloga, različite.
Kako se iz izloženog može zaključiti, rašireni drštveni stavovi
na području jezika, čak i bez obzira na nj ihovu empirij sku opravda­
nost, mogu da budu objektivno važan čini lac u razni m oblasti ma živo­
ta, od međulj udskih odnosa na raznim planovi ma, preko jezičkog pla­
niranja, do nastave jezika. A tu snagu daje im činjenica da se ovde
u jeziku samo prel amaju dublj i društveni stavovi . Mi neka jezička
obeležja i neke tipve govora voli mo i l i ne voli mo, cenimo i l i ne
ceni mo, ne zbg onoga što oni sami po sebi jesu, nego zbog ono

a
što oni predstavlaju; dakle, ne iz jezičkih nego iz društvenih razloga.
1 00
6. Opšta struktura jezika
¯
6. 1 . Jezički znak
l
Razmatraj ući naj važnij a svojstva jezika u ode ljku 1. 2, rekl i smo
da jezi k počiva na pri ncipu simboli zacije, koji omogućuje da se el e­
menti stvarnog i l i i magi narog sveta reprezentuju elementi ma j ezika.
Ljudi najčešće ne mogu neposredno da razmenjuju predmete, još ma­
nje poj move, ali zato razmenjuju reči i l i i skaze koji ove simbolizuju.
(Kako bi opštenje moglo i zgledati da nije tako, na zabavan nači n j e
pokazao veliki satiri čar XVIII veka Džonatan Svift u epoizodi
"
Gu­
li verovi h putovanja
"
o umni m akademici ma i z Lagada koji su, reši vši
da uki nu ovakvo posredovanje reči, hodali okolo vukući ogromne
vreće sa svim mogući m stvarima koje bi po potrebi vadi l i , pokaivali
i razmenj ivali !).
Ova zamenjivačka, predstavljačka funkcija (A
"
stoj i umesto
"
B) leži u osnovi svih znakova; u jeziku se ona manifestu je specifčnije,
kao odnos neke forme i njoj pridruženog značenja (A
"
označava
"
B) .. Ovaj odnos je u prncipu konvencioalne prirode, tj . društveno
ustanovljen, jer ne odražava ni kakvu nužnu, od prirode datu vezu
i zmeđu onoga či me se označuje i onoga što se označuje. Prost dokaz
za ovo jeste činjenica da se i ste stvari različito označavaju u razni m
jezicima; na pri mer, životi nj a koju mi zovemo pas na engleskom se
zove dog, na francuskom chien, na nemačkom Hund itd. Prema tome,
upravo konvenci onal ni karakter ovog odnosa omogućuje i samo po­
stojanje različitih jezika: ako bi se pas zvao pas zato što jeste pas, i
ako bi bio pas zato što se tako zove, on se ne bi mogao zvati ni kako
drukčije a da promenom i mena ne pro meni i svoju pseću sušti nu!
1 01
RANKO BUGARSKI
Da bi mogao da deluje na nači n pri meren celoj lepezi svoji h
funkcija, jezi k mora da poseduje veliku meru rasteglji vosti i prilago­
dlji vosti . Ali da bi uopšte mogao da funkcioniše, on mora u svojoj
osnovi da bude formal an si stem, tj . da u svoji m različitim mani f­
stacij ama ipak poštuje određena pravila. Pri tome se u stalnom
međudejstvu jezičkih struktura i govorih procesa taj si stem nepre­
kidno narušava, obnavlj a i time menj a, ne gubeći ipak svoj a osnovna
si stemska obeležja; ukratko, jezik je dinamičan sistem znakova i pr­
vila.
U pri stupu pitanju opšte forme jezika najbolje je poći od gl av­
nog zadatka koj i jezik mora da obavlj a i po čijoj je meri skrojen -
a to je komunikacija među ludima. Imajući na umu opis či na komu­
nikacije koj i smo dali u odeljku 1 . 3, treba posebno da se podsetimo
da poruka o kojoj je tamo bilo reči operiše određenim pojmovim
'
a
koji se odnose na predmete i pojave u svetu čij i smo deo, a prenosi·
se, kako smo takođe videl i , u određenoj materii. Oči gledno je da
ona i sa poj movne i sa materij alne strane mora i mati neku formu,
koju stiče sami m činom svoga konstitui sanja i prenošenj a. U svemu
ovome i mamo elemente koji nam omogućuju da razl uči mo osnovne
planove zastupljene u jeziku i onome što on izražava. U jednoj di­
menziji , plan �UPSTANCE (materij a i skaza) razlikuje se od plana
FORME (obli k iskaza). U drugoj di menziji , plan SADR
Ž
AJA (sadr­
žina i skaza) razli kuje se od plana IZRAZA (sredstvo i skaza). Ako
ove di menzije ukrstimo, dobićemo četi ri odel ita polja: A, B, C i D.
(V. sliku 3) .
Osa AC či ni supstancu, osa BD formu, osa AB sadržaj , a osa
CD izraz. Pojedina polj a i maju sledeće vrednosti . A = supstanca
sadržaja, tj . materija na koju se i skaz odnosi , same stvari o koji ma
govori mo. B = forma sadržaja, tj . obl i k dat sadržini i skaza, poj am
koji i mamo o stvari ma. e = supstanca izraza, tj . medijum u kojem
se i skaz ostvaruje, fizička materij a (glasovna i l i grafčka) kojom se
kori stimo kada govorimo i l i pišemo. D =forma izraza, tj . obl i k dat
sredstvu i skaza, zvučno-grafčka predstava (putem glasova i l i slova)
koju o njemu i mamo.
1 02
UVOD U OPT LINGVISTKU
SUPSTANCA FORMA
A
star
B
pojam
SADRŽAJ
e
fzička
l
zvučno-grafčka
IZRAZ
materija predstava
Slik 3.
Za i l ustraciju, ako j e reč npr. o vratima, onda bi polje A zau­
zi mala sama neka konkretna, fzička vrata, tj . stvar koju tako nazi ­
vamo; na polj u B bi se našao naš poj am vrata, ono što zami šlj amo
kada uptrebimo odgovarajuću reč; na polje C bi došla bezoblična
glasovna i l i grafčka masa koju kori stimo za i zgovaranje i l i pi sanje
te reči i svi h drgih reči ; a na plju D bi bi l i pojedini gl asovi i l i
slova (v-r-a-t-a) čija kombinacij a čini zvučno-grafčku predstavu koju
povezujemo s poj mom vrata. (V. sliku 4) .
SUPSTANCA FORMA
r!
SADRAJ
A
D
B
"vrata"
IZRAZ
e � l
v-r-a-t-a
~ ~ ~ ~ ~
Slik 4.
Osa AC naj veći m delom leži i zvan jezika. Polje A zauzi ma b­
skonačni svet stva o koji ma jezik govori , a te stvari ni su sam jezik.
Polje C zauzi ma beskonačna fzička materij a u kojoj se jezik ostva­
ruje, a ta materija takođe nije još jezik. Bez prvog jezik ne bi i mao
svrhe; bz drugog, mogućnosti da se realizuje. Zato i jedno i drugo
1 03
RNKO BUGARSKI
treba ovde uzeti u obzir. Ali treba i razumeti da sam jezik nije ni
jedno ni drugo. Strogo uzev, jezi k je tek organizacia koj a povezuje
to dvoje, a svaka organi zacij a podrazumeva određenu formu. Stoga
je suština jezika u osi BD, koja obuhvata formu saržaja i formu
izraza. Na polju B, bskonačni svet ljudskog iskustva organi zuje se
putem konačnog skupa značenjskih jedinica jezika koje ga uobličuju.
A na polju D, beskonačna fzička materija analogno se organizuje
putem konačnog i mnogo manjeg skupa jedinica gl asovne i l i grafčke
strukture, koje joj daj u obl i k. Kombinovana, ta dva polj a simboli zuj u
ranije pominj anu dvostruku artikulaciju (v. 1 . 2) kao bitnu osobinu
ljudskog jezika - naime, obl i kovanje jedinica sa značenjem i njihovo
izražavanje kombinovanjem jedinica bez samostal nog značenja. Za­
hvaljujući njoj , čovek jezikom analizir i organ izuje svet u kojem živi.
U teorijskoj lingvisti ci , jedinice jezi čke organi zacije posmatr

ju
se kao jezički znaci_. Jezički znak je spoj nekog jezičk uobličenog·
pojma (tj . nečeg označenog) i odgovarajuće zvučne i l i grafčke pred­
stave (tj . nekog označitelja). U smislu naše šeme, jezički znak bio
bi amatgam jedinica sa polja B (pojam ili označeno) i polja D
(zvučno-grafčka predstava i li označitelj ) ; to bi u datom pri meru bi la
sama reč vrata, koju kao celinu nsmo imali zastupljenu u našoj ana­
litičkoj šemi , iako smo i mal i pjedine elemente potrebne za njeno
konstitui sanje, tj . sintezu. Pri tome postoji asoijativna pvezanost oz­
načenog i označitelja: pojam vrata i zaziva u nama zvučno-grafčku
predstavu odgovarajuće reči, i obruto, ova predstava odmah nam do­
ziva u svest njoj pri druženi pojam. (V. sliku 5, na kojoj raznosmerne
strelice si mbolizuju pomenutu asoij ativnu vezu).
Jezički znak je apstrktna jedinica, utoliko što ni sa jedne strane
nije određen fzički m kval iteti ma: u označeno ne ul aze konkretni pred­
meti nego pojmovi o nji ma, a u označitelj ne ul aze pojedine (i uvek
u nečemu različite) fzičke realizacije datog sleda gl asova i l i slova
nego naša akustička ili vizuelna predtava tog sleda. S druge strane,
ta apstraktna jedinica ne može se upotrebiti osim u nekom fzičkom
medijumu, tako da u svojoj realizaciji jezički znak ima nezaobi l aznu
materialnu bazu. Ipak, kako se znak sam po sebi ne može defni sati
1 04
UVOD U OP1 LINGVISTKU
l
ZNAK: vrata
v-r-a-t-a
Slik 5.
svoj i m fzi čki m svojstvi ma, za pojam znaka bitna je njegova dife­
rencijalna priroda, tj . njegova različitost od ostali h znakova u siste­
mu datog jezika (npr. vrata : przor : zid i td. ). Jezički znaci ul aze
u složene međusobn� odnose, obrazujući znakovne sisteme. Uz sve
teškoće, komplikacije i odstupanja - jer pri rodni jezik nije ni kakva
matematička ili logička šema - si stemska pri roda upravo i omogućuje
jeziku da valjano obavlj a svoj posao: bez sistema ne bi moglo biti
ni komunikacije.
6. 2. Funkcionisanje jezika kao si stema znakova
Iz anal i ze i zvedene u prethodnom ode ljku i zl azi da jezik pove­
zuje plan značenja sa planom zvuka. Da bi se ta veza ostvari la, oba
ova plana organizovana su u jedinice određene vrste. Uprošćeno go­
voreći , jedinice sa značenjem su reči , a one se manifestu ju kao sledovi
jedinica glasovne strukture. Jedi nice ob vrste međusobno se kombi ­
nuj u u skladu sa određenim pravilima, koj a čine gramatiku datog
jezika. Veza i zmeđu značenj a i zvuka, ostvarena putem leksike i gra­
matike, može se predstaviti kao na slici 6.
Iz ovoga sledi da jezik zapravo nije jedinstven si stem, nego pre
sistem sistema u tesnoj međusobnoj vezi , u stalnom uzajamnom pro­
žimanj u ( semantički si stem, fonološki si stem, leksički sistem, grama­
tički si stem - sa nji hovi m podsistemi ma i međusi stemima; podrobnije
1 05
RKO BUGAKI
o ovima pnaosob u naredni m poglavlj i ma). Tako se npr. pojam
množine (značenje) preko kategorije plurala (gramatika) unosi u sa­
stav pojedi ni h reči (leksika), pri čemu realizacija nastavka za plural
može zavi siti od prirode prethodnog glasa (zvuk - upor. npr. razl iči t
izgovor nastavka u englesKi m reči ma cats 'mačke' ls/ dogs ' psi' Iz
horses ' konj i ' /iz. A leksički ekvivalentni glagoli kao reći i kazati
razlikuju se u gramatici : prema
Š
ta kažeš? ne i de
Š
ta rekneš? (i ako
u neki m dijalekti ma ide
Š
ta rečeš?); dok se rečeno može poreći ka­
zano se ne može pokazati u značenju negiranja; svi koji su uči l i en­
gleski znaju da se ekvivalentni glagoli say i tell takođe različito gra­
matički ponašaj u; itd.
ZNAČENJE
LEKSIA GRAMATIA
ZVUK
Slik 6.
Ovakvo lingvi stičko razmatranje planova i jedini ca jezičke
strukture može i zgledati dosta složeno, ali se njegova sušti na (narav­
no, u manje eksplicitnom i formalizovanom obliku) delom nalazi već
u našim intuitivnim osećanji ma o ustrojstvu jezika. U laičkoj pred­
stavi , jezik je sastavljen od reči , dok su reči sastavljene od slova,
odnosno glasova. Ovo shvatanje je nepotpuno i nepreci zno, ali se u
njemu krije zrno i stine, pa može da nam posluži kao polazi šte za
dalje ramatranje.
Pogledajmo za početak reč mišolovka, koja nesumnjivo pripada
srpskohrvatskom jeziku. Od čega je ona sastavljena? S jedne strane,
svaako od glasova (odnosno slova), na koje se može rastaviti : m-i­
-š-o-1-o-v-k-a. Ali ona se može pdel i ti i na slogove: mi-šo-lov-ka,
1 06
t
UVOD U OPT LIGVISTKU
pa prema devet glasova (ili slova) imamo četiri sloga. No to nije kraj
analize, jer se u našoj reči oigledno kriju i neke druge manje celine.
Na njenom poetku stoji celina miš, �oja se može i samostalno upo­
trebiti kao reč ovog jezika, i koja je po značenju povezana sa reči
mišolovka. Ono· što ostaje, olovka, takoe se javlja kao reč ovog je­
zika, ali ne u značenjskoj vezi sa elementom miš, pa je ona ovde
sadržana samo prividno, kao rezultat slučajne pdudarosti na prin­
cipu rebusa. Drgim rečima, olovka nije u ovoj reči nikakva celina,
ali taj deo sadrži i jednu manju celinu, lov, koja jeste u vezi sa celinom
miš: mišolovka je predmet kojim se love miševi.
Preostaju još elementi *C* i -ka; kakva je njihova uloga ovde?
U srpskohrvatskom postoje, doduše, predlozi o i ka, ali oni nisu za­
stupljeni u ovoj reči (iako, da se malo našalimo, život miša visi o
koncu kada krene ka mišolovci ! ). Ovde je *C* vezivni element koji
olakšava izgovor (upor. lov-o-kradica, mir-o-lubiv, disk-o-teka i sl.),
dok -ka gramatički obeležava celinu kao reč ženskog roda, pored toga
što p značenju upućuje na sredstvo obavljanja imenovane radnje
(upor. igrč-ka, zveč-ka i sl. - ali uz napomenu da gramatičko-se­
mantički odnosi nisu ipak tako jednostavni: igračka nije ženski rod
od igrač kao što lekarka jeste od lekar trunka jeste ženskog roda ali
nije ženski rod od trun, kao ni manatirka od manastir ili, konačno,
mišolovka od mišo/ovac). (Više o ovome u odeljku 1 0. 2).
Znači, ako reč mišolovka rastavimo na delove koji imaju sa­
mostalno značenje, odnosno gramatičku funkciju, dobijamo četiri ele­
menta, od kojih dva .mogu a dva ne mogu da stoje sami za sebe:
miš-o-lov-ka. Ova podela samo je naizgled veoma slična podeli na
slogove (mi-šo-lov-ka): tu se oigledno radi o sasvim različitim pla­
novima analize i vrstama jedinica.
Kao što jedna reč predstavlja nešto više o niza glasova koji
ulaze u njen sastav, tako i jedna rečenica nije prosto niz reči koje je
obrazuju. U rečenici Posle večere ići ćemo u bioskop ili u pozorište
postoje manje grpe međusobno povezanih reči: posle večere, ići
ćemo, u bioskop ili u pozorište, pri čemu je ova poslednja sa svoje
strane sastavljena od dve grpe ¯ u bioskop i u pozorište, povezane
1 07
RKO BUGARSKI
veznikom ili. Svi mi znamo da su manje celine upravo ove, a ne, na
primer, večere ići i l i ćemo u bioskop ¯ i ako se to i z samog ni zanj a
ne vidi , jer je razmak i zmeđu svih reči podjednak. (Podrobnije u ode lj­
cima 9.4. i 1 1 . 2).
Ovi pri meri pokazuju da, ma o kakvi m jezi čkim jedi nicama i
kombi nacijama govori l i , uvek moramo uzimati u obzir či njenicu da
one postoje na razni m planovima. Tako se npr. o javlj a i kao glas, i
kao slovo, i kao slog, i kao vezivni gramati čk element, i kao reč, a
u funkciji uzvika (O!) i na nivou potpunog iskaza, ekvivalentnog celoj
rečenici . Pri tome sastav jezičkih i skaza nije samo linearn, dakle
hori zontal an, nego je i hierarhijski, tj . slojevit ili verti kalan. Jedinice
jednog reda međusobno se kombinuju, obrazujući jedinice drugog,
višeg reda. (Da damo jedno grubo poređenje, ci gle služe kao građevi n­
ski materijal, ali se sazidana zgrada više ne deli na cigle nego na
jedinice drugog reda - kri l a, spratove, prostorje i sl. ). Tako se gl asovr
grupi šu obrazujući reči , reči stvaraju grupe reči , ovakve grupe ul aze
u sastav rečenica, a rečenice tvore duže iskaze, odnosno tekstove.
Ovim kombinovanjem upravlj a veoma složen si stem pravi l a koji se
prostire preko svih slojeva jezičke strukture, određujući mogućnosti
kombinovanja unutar i između nji h. Ovaj si stem pravi l a, koji dozvo­
lava neke kombinacije a isklučuje neke druge, može se, govoreći
široko i uopšteno, nazvati gramati kom jednog jezika.
Obavleno i spi tivanje još jednom ukazuje na značaj dvostruke
artikulacie kao dvostepene veze i zmeđu značenja i zvuka u jeziku.
S jedne strane, pojedini poj movi i zražavaju se uz pomoć reči kao
jedinica sa značenjem (npr. miš, lov, posle, večera, ići, u i td. ), dok
se kombinovanjem reči dobijaju rečenice. A s druge strane, do samih
ovakvih jedinica dolazi se kombi novanjem glasova, kao jedinica koje
su same za sebe bez značenja; tako gl asovi m, i, š, složeni ti m redom,
daju reč miš.
Na oba stepena od najvećeg je značaj a činjenica (i staknuta već
u odeljku 1 . 2) da se nove kombincije ne ostvaruju uvođenjem novih
jedinica, nego novim rzmeštajem već postojećih. Da bismo sastavi l i
novu rečenicu mi ne moramo da i zmišlj amo nove reči , niti pak za
1 08
UVOD U OPT LIGVISTIKU
obli kovanje novi h reči uvodimo nove gl asove. Kada bi smo morali da
či ni mo ovo, upotreba jezi ka nametal a bi čovekovom pamćenju, kao
i komunikaciji među ljudi ma, nesavl adi
v
e prepreke. Srećom, dvoste­
pena organizacij a čini jezike vanredno ekonomičnim si stemima, koji
omogućuju kori snicima ogromne uštede u vremenu i napor. Kom­
binovanjem svega 30 gl asova srpskohrvatskog jezika mi dobijamo na
desetine hi ljada reči, a kombi novanjem ovi h reči dobijamo besko-
•¾ načan broj rečenica. (Isto načelo važi , dakako, i za sve druge jezike).
Kratko rečeno, u jeziku se ogrničena sredstva koriste u neogrničene
svrhe, i u tome je suština jezičke ekonomije.
Stoga je jezik ui sti nu jedinstven proi zvod čovekove evolucije.
Njegovo pomenuto svoj stvo odražava konstrkciju i funkcioni sanje
ljudskog mozga, koji bi bez takvog pri ncipa obrade podataka bio pot­

uno zakrčen nepreglednom masom i nformacija koju mu naša čul a
ì,ª u svakom trenutku prosleđuj u. Ljudska bića ni su elektronski računari
ogromne veštačke memorije u kojoj bi bile pohranjene nebrojene sklo­
pljene rečenice, svaka već gotova za svoju pril i ku. Naš mozak ostva­
ruje jedan vi ši princip: on
"
pamti
"
samo elemente i principe njihovog
slaganja, ne opterećuj ući se trajni m memori sanjem samih proizvod
tog proesa. Mi stoga prema svakoj pri li ci sastavljamo nove rečeni ce
- naravno, od dati h elemenata i mahom prema ustaljenim obrasci ma.
Tako je, sa izuzetkom konverzacionih kli šea i drugih stereotipnih i zra­
za, naj veći deo rečenica koje svakodnevno proi zvodimo i pri mamo
nov, utol i ko što se one u i dentičnom obliku ranije ni su j avlj al e.
U i sti mah, i u tesnoj vezi s ovim, takva priroda jezika mak­
si malno odgovara, u jednom opštem smislu, i komunikacij ski m po­
trebama čoveka kao društvenog bića. Zbog svega toga, ne bi smo smeli
biti odveć nestrpljivi nad neizbežni m pojedinačnim neusaglašenosti­
ma, nelogičnosti ma i drugi m nedostacima jezika koj i ma se služi mo.
Ispod neravne površine j ezičkih pojava kriju se duboki organi zaci oni
principi veli ke čvrstine i doslednosti , koji ma zapravo dugujemo sve
ono što sa jezikom možemo da učinimo. A to je, vi deli smo ranije,
odi sta veoma mnogo!
1 09
RKO BUGASKI
U zaključku, vidimo da način na koji jezik funkcioniše, uklju­
čujući tu i stalno i zražavanje novih sadržaj a, proi stiče i z osnovni h
pri ncipa njegovog formalnog ustroj stva. Svekolika upotreba jezika po­
čiva na načelu slaganja i preslaganja datih jedinica na nov način,
čime se od malog dobia mnogo. Tokom vremena menjaju se, dakako,
i same jedinice i pravil a njihovog kombinovanja, ali je taj proces
veoma spor; osim toga, postojanje takvih promena ne menj a ni šta u
opštem karakteru samog kombinatorog mehanizma o kojem je bilo
reči .
6. 3. Jezičko stvaralaštvo
Mogućnost izražavanja beskonačnog broja novih značenj a pu­
tem drukčiji h kombinacij a i sti h jedinica čini da jezik dejstvuje kao
uhodan mehanizam u kome se mnogo toga pnavlja, ali i kao stva:
ralačko sredstvo i zražavanja koji m se neprekidno ostvaruje i nešto
novo. Sistematičnost čini jezik delotvornim instrmentom opštenja
među ljudima, a njegova otvorenost ka novome tesno je povezana sa
stvaralačkom prrodom čoveka. (Slični odnosi elemenata i nji hovog
rasporeda daju se uoiti i drugde, npr. u raznim igrama; tako u šahu
i ste fgure, u okviru i stih pravil a kretanja, ostvaruju bezbroj pozicija) .
Kad bi se kori sti le sve matematički moguće kombinacije, od
tridesetak gl asova nekog jezika mogao bi se sastaviti astronomski broj
reči određene dužine, koji bi daleko prevai l azio i potrebe i mogućno­
sti ljudskih bića. Isto važi i za sl aganje reči u rečenice: hi lj ade godina
bi protekle dok bi se samo p jednom i zgovori le sve moguće rečenice
nekog jezika u dužini od, recimo, dvadeset reči . (U vani skustvenim
sferama teško je i pjmiti ovakve brojčane odnose; setimo se
i stočnjačke legende o caru koj i nije mogao da i spuni rado dato
obećanje da će jednog verog pdanika da nagradi žitom tako što bi
na prvo plje šahovske table došlo samo jedno zrno, na drugo dva,
na treće četiri itd. - jer se pokazalo da bi svekoliko žito u njegovom
carstvu bilo nedovoljno da se tako sti gne do 64. polj a! ) . Stoga se
broj kori šćeni h kombinacija u svakom jeziku svodi na razumnu i de­
latnu meru delovanjem raznih ogrničenja: ograničena je dužina reči
1 1 0
UVOD U OPT LINGVISTIKU
i rečenica, kao i sloboda sl aganj a gl asova u reči ma i reči u grupama
reči i rečenicama. Ove granice nisu oštre i teško je odrediti tačno
gde padaju (npr. koliko naj vi še gl asova može i mati jedna reč srpsko­
hrvatskog, mađarskog, ruskog i l i kojeg drugog jezika), ali ao im je
položaj doneke neodređen, nji hovo pri sustvo se ipak j asno oseća.
Pitanje šta se sa čime može kombinovati - uz napomenu da se
� �eali zacij i i stih osnovni h pri ncipa pojedini jezici mogu u ponečemu
razlikovati - i lustrovaćemo najpre na gl asovnom planu. U srpsko­
hrvatskom, zahvaljujući slogotvomoj funkcij i gl asa r, moguće su reči
kao prst i smrt, kakve bi u fonološkoj strukturi veći ne drugi h j ezika
bile nedopuštene. Isti glasovi mogu se složiti i drukčije, pa dobij amo
reči Strp (i me zaseoka u Boki Kotorskoj ) i strm. U prvom sl učaju
mogl a bi se oekivati još kombinacij a sprt, a u drugom mrst (što se
i j
a
vlj a kao dij alekatski oblik reči mrs u i zrazu post i mrst). Sve su
pomenute kombinacije fonološki moguće u ovom jeziku, a da li su
već i ostvarene i l i ni su - to može biti stvar i storij ske slučaj nosti .
Nasuprot nima, kombi nacije i stih glasova kao rsp i l i mtr nikada
neće biti ostvarene, ali ne zato što bi bile besmi slene nego stoga što
su sa stanovi šta strukture ovog jezika nei zgovorlj ive. (Upor. i ostva­
reno vrta, vatr, trava sa mogući m arvat, tarva, tvara i nemogući m
arvta, vtaar rtaa i sl . ; vi še u odeljku 8. 2).
Došli smo, znači , do ralike između mogućih i nemogućih kom­
binacij a a u okvir mogućih i do razlike između već ostvarenih i po­
tencialnih. Nemoguće kombinaije možmo da zaemamo, jer one ni­
kada ne mogu uroditi rečima datog jezika. Ostvaene među mogućim
kombinacijama čine, u svojoj sveukupnosti, rečnik jezika kakav je on
bio u prošlosti i kakav je dana. (Tave kombinacije maginalno se j a­
vljaju i bz pridodatih leksičkih značenja, npr. u magij skim forulama
tipa abrakadbra ili rzbrajaicama kao ondola-dondola-šiškala-biška­
la-kalarija-rusalia-podgor-gorčin-čavčin-čaulin-čagrk). A moguće
ali još nei slri šćene kombinacije dragocene su u svaom jeziku, jer
upravo one pružaju mogućnost za dalji razvoj i bgaćenje jezika: sve
nove reči koje danas ulae u jezik, i l i će u njega sutra ući , spadaju
u ovu kategoriju, koj a se i ntui tivno koristi pri l i kom davanja i mena
Ill
RKO BUGASKI
novi m pojmovi ma, izumima, proi zvodi ma itd. (upor. novije reči kao
kros, smog, taš, faks).
Ista poj ava zapaža se i u procesima građenja novih reči od ma­
nji h morfoloških jedinica, gde se postojeće osnove i nastavci , pored
dobijanja novih samostalni h značenj a, često ukštaju na nove načine.
Tako odavno postoje parovi kral-krljica, sobar-sobarica, ali izve­
denice kao državnica prema državnik tek zakoračuju u jezik (v. i slič­
ne pri mere u odeljku 3. 3). Stariji nastavak turskog porekl a -džija sa
značenjem zanimanja (kujundžia, jorgandžia, sajdžija) kasnije se p­
novo j avio sa novim, i roničnim pri zvukom (siledžia, flmadžija) . Na­
stavak -ak, odranije zastupljen u mnogim rečima bez neke naročite
sopstvene boje (kao u vrbak, prak, grudnjak, mlaznjak), poslednji h
godi na i zrazito je produktivan sa novim, fami l ijao-žargonskim emo­
tivnim senčenjem: buvlak (buvlj a pij aca), Studenjak (Studentski
grad), narodnjak, zabavnjak (narodna, zabavna melodij a), kožnj
ak
.
(kožni kaput), lažnjak (lažni proi zvod), oštrak (žestoko piće), mirov­
njak (pripadni k mirovnog pokreta) - pri čemu čak i već kori šćene
kombinacije sa osnovama dobijaju nova značenja ove vrste: crjak
(cro vino, potom crni humor), divlak (divlji čovek, potom neregi ­
strovani radio, taksi, ugostitelj , građevi nar i sl . ).
U osnovi i sti princip važi i u međusobnom kombi novanju reči.
Grpa pridev +imenica veoma se često javlj a, al i ne i de svaki pridev
sa svakom i menicom, a margi nalno moguće kombi nacije koriste se
u jezičkom stvaral aštvu. Cr kvadrat je u redu,.ali je četvrtast kvadrat
pleonazam, a okrugao kvadrat je kontradikcij a. Vredan kvadrat mo­
gao bi da se j avi personifkacijom, u kakvoj dečjoj pri či , stripu i l i
crtanom flmu čiji bi junaci bili kvadrati . Uz pridev sporedan nor­
malno upotrebljavamo manji broj i menica kao put, ulaz, kolosek i l i
zadatak, dok uz i menicu nebo očekujemo prideve kao plavo, vedro
i l i oblačno; ali kada se ovi sasvim raznorodni skupvi neočekivano
preseku, to je rezultat pesničke i nspiracije - Vasko Popa nazvao je
jednu svoju poznatu zbirku pesama, u kojoj ima još ovakvih neobičnih
naslova, upravo Sporedno nebo (upor. i sklopve kao plesniva zora
i l i tamnovodena zver misli kod Dušana Matića).
1 1 2
UVOD U OPT LIGVSTKU
U okvir rečenice takođe su mogući neki redosledi određenih
jedinica, dok drugi nisu. Reči iz rečenice Sunce izlazi na istoku mo­
žemo i drukčije da složimo, uz nijansiranje značenja ili stila (Na istoku
sunce izlazi, Na istoku izlazi sunce, Sunce n istoku izlazi), ali ne
možemo da kažemo npr. Istoku sunce na izlazi, jer nam to gramatika

·
dozvoljava. S druge strane, rečenica Sunce izlazi na mom pisaćem
stolu je čisto gramatički valjana, iako bi se mogao osporavati njen
smisao; dok u nizu Stolu izlazi mom na pisaćem sunce ne bi bilo ni
gramatike ni smisla.
No ako se osnovna gramatička pravila o redu reci ne smeju
kršiti, ima i pravila koja dopuštaju izvesno eksperimentisanje. Ako u
rečenici Devojčica se nasmešila dečaku obremo redosled dveju ime-

nica, uz potrebno prilagođavanje padežnih oblika, dobićemo isto tako
dobru rečenicu, iako drukčijeg značenja - Dečak se nasmešio de­
vojčici. Ali primenjujući isti postupak na rečenicu Devojčica se na­
smešila cvetu dobićemo Cvet se nasmešio devojčici, što je u svako­
dnevnom jeziku čudno jer se za cveće - za razliku od ljudi - obično
ne kaže da se smeši, dok bi u kakvoj pesmi ili bajci to moglo da
bude sasvim prihvatljivo.
Naši primeri, kojima smo jedva i zavirili u složeni splet gra­
matičkih i vanjezičkih odnosa, pokazuju ipak da se stvaranje novog
u jeziku, na svim planovima njegove strukture, pziva na moguće a
još ne is korišćene kombinacie jezičkih jedinica, kombinacije koje tako
predstavljaju nepresušno vrelo novih sazvučja, značenja, govorih
vrednosti i izražajnih mogućnosti. Ovo važi za sve oblike stvaranja
u jeziku - a ovaj proces ima dva glavna vida, koji se mogu samo
donekle razgraničiti. Jedno je stvaralaštvo koje je neophodan atribut
obične up

trebe jezika, u kome dakle učestvujemo svi i svakodnevno,
i koje se uglavnom odvija strogo u granicama pravila zadatih gra­
matikom. Drugo je spcifčnije književno-umetničko stvaralaštvo u je­
ziku, rezultat nadahnuća pjedinaca od posebnog dara, koje boravi
na samim pomenutim granicama, nastojeći da ih proširi. Kod prvog
tipa reč je o stvaranju u smislu obične produktivnosti, koje je sveopšte,
anonimno, nesvesno i uglavnom neprimetno. Kod drugog se radi o
1 1 3
RKO BUGASKI
posebnom, svesnom stvaralačkom naporu, čiji se rezultati primećuju
i pamte (upor. npr. formalno neveliku ali umetnički efektnu razliku
između običnog spoj a most na Drini i Andrićevog naslova Na Drini
ćuprija).
Međutim, ovo drugo je u osnovi samo pseban slučaj onog pr­
vog, od koga u potpunosti zavisi. Isto se može reći i za razne oblike
jezičkog stvaranja (u govoru dece i omladine, u igri reči , u žargonima
i stručnim terminologijama i dr. ) koji se mogu smatrati na neki način
prelaznima i zmeđu dve pomenute glavne kategorje. Naime, na sve­
opštoj kreativnoj jezičkoj sposobnosti svih ljudi pčiva i posebna veš­
tina sa kojom izuzetni pjedinci obrađuju zlatnu žicu skrivenih mo­
gućnosti stvaralačkog jezičkog izraza: u jeziku pesnici trče, ali svi
ipak hodamo. A i trčane poznaje granice, pa tao i jezičko stvara­
laštvo, čak i kada najviše eksperimenti še, računa sa izvesnim grri­
cama, bz koji h bi svaka komunikacija prestala, a jezički kosmos bi·
se pretvorio u haos. O ovoj opasnosti svedoče automatska poezij a
nadrealista,
"
zaumni
"
jezik futuri sta i slični pesnički pokreti koji su
u krajnjoj liniji ostali kratkog daha upravo usled odbij anj a da prihvate
postojanje bilo kakvih ograničenj a u jezičkoj kreativnosti .
1 1 4
..
.
7. Fonetika
7 . 1 . Govorni organi
|•
Suština jezičke komunikacije jeste prenošenje grmatički obli­
kovanih i leksički otelovljenih značenja između poši lj aoa i primaoca
poruke. Ovaj proces odvij a se u oba glavna medijuma realizacije je­
zika, zvučnom i grafčkom, tokom govorenj a i slušanja, odnosno pi­
sanj a i čitanj a. (U nužno modi fkovanom obliku, on je zastupljen i
u gestovnom medijumu koji m se služe gluvonemi , pri likom gestiku­
liranj a i gledanja). U ovom i narednom pogl avlj u govorićemo o ostva­
rivanju jezika, najpre putem zvučni h talasa a ptom grafčkim sred­
stvima, da bi smo u kasniji m pogl avlji ma razmotri l i i druge aspekte
jezičke strukture i nji ma odgovarajuće lingvističke discipline. Kre­
ćemo, dakle, od zvuka u jeziku, odnosno od fonetike.
Fonetika se bavi fzičkom (fziološkom i akustičkom) stranom
govora; njena osnovna jedinica je gla - artikulisani zvuk u govoru.
Ona daje opi s i klasifkaciju govorih glasova - nji hovog proi zvođenj a
(artikulaciona fonetika), prenošenj a kroz zvčne tal ase (akustička
fonetika) i prijema, tj. prepznavanj a (auditivna fonetika).
U procesu proizvodnje govora angažovan je značajan deo ljud­
skog organizma. Govor se stvara proizvođenjem, poti skivanjem, obli­
kovanjem i i spuštanjem vazdušne struje; ovaj uobičajeni tok zove se
egresija (u retkim slučajevima, pojedini gl asovi u nekm jezicima
proizvode se obruti m pravcem, tj . usi savanjem spoljnog vazduha,
što je ingresija). Organi koji su ukjučeni u ovaj proces - iako, kao
1 1 5
RKO BUGASK
što smo ranije videl i , imaj u i biološk stariji h funkcija u vezi sa di­
sanjem i jedenjem, i samo su del i mično pri l agođeni ovoj posebnoj
svrsi - nazivaj u se govorn orgai (v. sli ku 7).
Slik 7.
1 1 6
UVOD U OPTU LIGVISTKU
Podizanjem dijafragme ( l) usled kontrakcije trbušnih mi Sica
prethodno udahnuti vazduh se i sti skuje kroz pluća (2), bronhije (3)
i dušnik (4), na čijem kraj u dospva u grkljan (larinks, 5), da bi
potom kroz ždrelo (farinks, 6) i usnu šupljinu (7) i l i nosnu šupljinu
(8) bi
o
i zdahnut. Organ specij alizovan za neposredno stvaranje zvuka
jeste grkljan sa svoj i m glasncaa (
"
glasni m žicama
"
, 9), čije vi­
bracije pri otvaranju i l i zatvaranju otvora grklj ana (glotis, l O) i proi z­
vode zvuk. Pri l i kom uzi manja hrane grklj an odozgo zatvara njegov
po klopa

( epiglotis, l l), kako hrana ne bi krenula u dušnik (kada se
to ipak desi , onda se zagrcnemo, a poneko se na taj način i udavio;
stoga razg.
o
varati
"
sa punim usti ma
"
nije samo nepri stojno, nego može
da bude i opasno! ).
Ž
drelo, usna i nosna šuplji na funkci oni šu kao
rezonatori zvuka obrazovanog u grkljanu. Nosna šuplji na je odvojena
nepcem, koje se deli na nepokretno tvrdo nepce (palatum, 1 2) i
pokretno meko nepce (velom, 1 3) sa resicom (uvulom, 1 4) na kraju.
Pri podi gnutom mekom nepcu prolaz vazduha kroz nosnu šuplj i nu
je zatvor�n, pa on i zl azi kroz usnu šuplji nu, obrazujući oralne gla­
sovl; a. spuštanjem mekog nepca otvara se put i kroz nosnu šuplji nu,
što daje nazalne glasove.
Pored nepca, u usnoj šuplji ni kao glavnom rzonatoru nal aze
se, i l i je zatvaraju, gorj i i donj i zubi ( 1 5, 1 6), gorja i donj a usna
( 17, 18), desni (alveole, 1 9) i zmeđu zuba i nepca, te glavni arti kul ator
- jezk (20). Jezik se može podel i ti na vrh, lopaticu, prednj i , srednj i
i zadnj i deo leđa, i koren. Vel i ka pokretlj ivost ovog mi šićnog organa
omogućuje mu da razni m svoj i m delovima zauzi ma različite položaje,
tako stvarajući raznovrsne prolaze i l i prepreke vazdušnoj struj i , što
je od bi tnog značaja za proizvođenje i razlikovanje pojedinih vrsta
gl asova. (Svest o posebnoj važnosti ovog organa za ljudski govor
odražava se i u činjenici da mnogi jezici - među nji ma, kako vi di mo,
i srpskohrvatski ! - i maj u i stu reč za jezik u usti ma i jezik kao sredstvo
komunikacije). Pokreti jezi ka uskl ađeni su sa takođe pkretni m usna­
ma, čij i različiti pložaji (neutral ni , i spupčeni , zaokruženi , razvučeni )
daju mnogim glasovima poseban kvalitet. I uopšte uzev, aktivnost go­
vori h organa odvija se u koordinciji, čij i je ukupni rezultat proi z-
1 1 7
RNKO BUGAKI
vođenje i oblikovanje zvuka - ali ne bilo kakvog zvuka, nego zvuka
koji je fnim nijansiranjem raščlanjiv u veliki broj prepoznatljivo ra­
zličitih jedinica. A upravo takve jedinice zahteva ljudski govor kao
artikulisan sistem komunikacije, zasnovan na pridavanju značenj a
kombinacijama ode/itih i međusobno oprečnih glasovni h jedinica.
Zvuk proizveden aktivnošću govorih organa prenosi se kroz
vazduh, u vidu talasnog kretanj a, od usta pošilj aoa do uha primaoa.
Taj zvuk ima određenu visinu, j ačinu, dužinu i boju. Visina je uslo­
v ljena frekvencijom, čija je mera herc (Hz); ljudsko uho može da
registruje širok raspon od približno 20 do 20.00 Hz, ali za govor
su najvažnije frekvencije između l O i 4. 000 Hz - pri čemu je osnov­
na frekvencija odraslog muškarca oko 1 20 Hz a žene oko 220 Hz.
Zvučni talasi primaju se preko spoljnog, srednjeg i unutrašnjeg
uha (to što i mamo dva uha kori sno je radi preciznijeg lociranj a izvora
zvuka bez okretanj a gl ave; gluvi na jedno uho mogu s tim i mati pro­
blema) . Primljeni zvuk otuda se nervnim putem prenosi mozgu. Još
uvek se malo zna o percepciji govora ¯ o tome kako upravo uši i
mozak sređuju primljene nadraaje, kako se kontinuumi zvučni h ta­
lasa analizi raj u u di skretne elemente, kako se u tom neprekinutom
toku prepoznaju pojedini glasovi i njihove kombinacije koje nose zna­
čenje. Posebno je pi tanje kako mozak identifkuje
"
i sti
"
gl as kada se
mehanički m putem može pokazati da se svaka realizacij a neke jedi­
nice fzički uvek u nečemu razlikuje od svih drgih; ili kako mozak
obavlja selekciju, pa od svega što uši primaju sl uša samo ono što
"
hoće
"
a zanemaruje ono što
"
neće
"
(kao kada se
"
uključujemo
"
sa­
mo na jednog govori ka u sobi punoj ljudi koji istovremeno govore).
Za raliku od proi zvodnje govorni h glasova u ustima, percepcij a go­
vora u uhu i mozgu ne može se posmatrati neposredno, nego se mora
proučavati uz pomoć indirektnih metoda.
Jedno važno obeležje govora, koje olakšava percepciju govorih
signala i
"
dešifrovanje
"
verbalnih poruka, jeste redundanca ¯ zaliha
informacija. Ovaj poj am, razrađen u okviru teorije informacija (koj a
uspostavlja i meri jedinice informacija u porukama, kodi ranih, pre­
netih i dekodiranih prilikom funkcioni sanj a nekog sistema komuni-
1 1 8
UVOD U OPT LIGVISTKU
kaci je), odnosi se na i nformacij ski višak koji se može kori sno ati­
vi rati u slučaj u potreb. Prostije rečeno, struktura jezika nas navodi
da najčešće kažemo više nego što je neophodno za razumevanje, ali
upravo taj višak omogućuje da se poruka sačuva i pri nepvoljni m
komunikacijski m uslovi ma (sl abljenje pažnje, buka, smetnje na ve­
zama i sl . ). Tko je npr. redundanca dosta vi soka u pričanj u, kada se
dosta toga ponavlj a, ali se i z razloga ekonomičnosti smanj uje u tzv.
telegrafskom sti l u (telegrami , novi nski naslovi i dr. ). Ona se dalje
umanjuje i upotrebom raznih skraćenica, a to bi se moglo veštački
postići i smanjenjem broj a znakova, naroči to u pisanom tekstu (pi tanje
kkv j t nv fm? verovatno je razumljivo bez ijednog vokala! ) .
Pri fonetskim i straživanji ma uveliko se kori ste razni i nstrumenti ,
što je područje instrumentalne (ili eksperimentalne) fonetike. Važno
mesto među nj i ma pripada spektrgrafu, aparatu koj i
"
fotografše
"
govor, grafčki pri kazujući na spektrogramu vreme, frekvencij u i i n­
tenzitet kao komponente glasova i njihovih sledova sadržani h u zvuč­
nom tala
5.
. Tradicionalnom tehnikom paatogratje utvrđuje se mesto
dodi ra jezika sa nepcem pri izgovoru pojedi ni h gl asova, a sada elek­
tropalatografja omogućuje da se ovi kontakti prate sukcesivno u
vezanom govoru. Uz pomoć labiografje prate se pkreti usana, dok
elektrolaringogratja pruža mogućnost posmatranj a aktivnosti grklja­
na. Percepcij a govora danas se proučava uz pomoć sinteze govora
- proi zvođenj a veštački h glasova elektrnskim putem. S ovi m je u
vezi i automatsko-prepoznavanje govora, kao deo interakcije ljudi
i maši na. Verovatno ćemo već u bliskoj budućnosti i mati mašine koje
će moći da štampani tekst pretvaraju u sintetički govor, i obruto,
da govoreni tekst neposredno preobraćaju u pi smo i štampaj u.
Š
to se
tiše mašina koje i same govore, i zvesni rezultati već su posti gnuti u
robotici i pnegde se i praktično kori ste; teorij ska i straživanj a na no­
vom području veštačke inteligencije obećavaju i nove prodore i
raščl anjene odgovore na pi tanje koje čoveka već dugo muči - mogu
li mašine da proi zvode i razumeju ljudski govor.
RKO BUGASKI
7 ø 2ø Glasovi
lako pri prenošenju i prepoznavanju glasova važnu ulogu i graju
i njihova akustička obeležja, osnovu njihovog opi sa i klasifkacije čini
sama artikulacija, tj . proizvodnja glasova, koja za taj pstupak daje
najjasnije kriterijume. Među ovima su najvažniji sledeći . ( l ) Korišće­
nje, i zvor i pravac vazdušne struje. Premda se pvremeno nal aze i
drukčije artikul acije, daleko najveći broj glasova u svim jezicima
obrauje se uz pomoć vadušne struje i to i z pluća prema ustima.
(2) Aktivnost gl asnica. Mirovanje glasnica proi zvodi bezvučne, a nji­
hovo vibriranje zvučne gl asove. Ovu razliku možemo da oseti mo iz­
govaraj ući najpre [sss] a ptom [zzz] sa začepljenim uši ma, ili sa
prstom na Adamovoj jabučici (koja služi kao štit grklj ana) . Bezvučni
su neki konsonanti , dok je zvučnost obeležje većine konsonanata i
.
svih vokala. (3) Položaj mekog nepca, od koga zavi si oralni i l i na-
zlni kvalitet glasova. (4) Mesto artikul acije: gde se, u rasponu od
usana do grkljana, obrazuje glas. (5) Nači n artikulacije: postoj i li pre­
preka vazdušnoj struji , i
"
ako postoji , da li se prolaz samo sužava i li
se negde zatvara.
Osnovna podela glasova je na vokale i l i samoglasnike, pri či­
jem izgovoru vazduh slobodno struji kroz kanal govornog aparata pro­
izvodeći kontinuiran zvuk (zbog čega su vokali u muzičkom smi slu
tonovi), i konsonante i l i suglasnike, čija arti kulacij a na nekom mestu
nai lazi na neku vrstu prepreke koja se savlađuje uz dodatnu moguć­
nost zvučanj a (što sve akustički deluje kao šum).
Vokali se međusobno ralikuj u p kval i tetu koji im daje karak­
teri stična rezon anca izazvana različitim položaji ma jezika, usana i me­
kog nepca. P izgovoru vokala jezik se može kretati u dva pravca,
hori zontalno (napred-nazad) i vertikalno (vi še-niže), što daje dva kri ­
terij uma nji hove pdele - na prednje, centralne i zadnje, odnosno
na visoke, srdnje i niske. Ova određenj a mogu se p potrebi pre­
cizi rati za jezike sa većim brojem vokal a, npr. podelom srednjeg nivoa
na visokosrednji i niskosrednji , i l i razlikovanjem zatvorenijih i otvo­
reniji h reali zacij a nekog vokal a (sa nešto vi šim odnosno nižim po-
1 20
UVOD U OPT LINGVISTKU
ložajem jezika). Tpizirane predstavnike ovih pozicij a i lustrovaćemo
uprošćeni m prikazom dijagrama tzv. kardinalnih (osnovnih) vokala,
koji je i zradio engleski fonetičar Danijel Džouns (v. sli ku 8).
!
X
Q
X
X
. ..
Slk 8.
Dijagram treba razumeti kao šematski pri kaz preseka usne šu­
plji ne čoveka koji gleda ul evo, gde tačke pokazuju opti malne zvučne
vrednosti pjedi nih vokal a, a orijentaciono i najvi ši položaj koji neki
deo j ezika dostiže pri l i kom nji hove artikul acije. T vokali mogu se
opi sati kao prednji vi soki (i), prednji vi sokosrednji (e), prednji ni ­
skosrednji (E), centralni ni ski (a), zadnji ni sk (a), zadnji niskosrednj i
(o), zadnj i vi sokosrednji ( o) i zadnj i vi soki ( u). Pri tome valj a imati
na umu da ovo nije sl i ka vokala bi lo kojeg j ezika, nego svojevrstan
koordinatni si stem osnovni h vokalskih vrednosti koj i pokriva celo­
kupna polje realizacije vokalskih mogućnosti u svim jezicima. U nje­
ga se mogu ucrtati vokali svakog jezika, prema položaju koji zauzi­
maju u prostoru omeđenom i i sparcelisanom pomoću osam kardinal­
ni b tačaka. Tako se nijedan od pt vokala srpskohrvatskog (i e a o u )
ne bi podudario sa zami šljenim odgovaraj ući m kardinalnim vokalom,
1 2 1
RKO BUGASKI
i ako bi bio u njegovoj blizini na i stom dijagramu (v. mesta označena
sa x), a sli čno bi u principu važilo i za sve druge jezike.
Pri i zgovor vokala značajnu ulogu i gra i položaj usana, koje
mogu da budu razvučene (kao kod i), neutralne (kao kod e i l i a),
zaokružene (kao kod o) i l i zaokružene i blago i spupčene (kao kod
u). Drukčije kombinacije pložaja jezika i usana mogu da daju tzv.
preglašene vokale (nem. Umlaut ¯ npr. pložaj jezika kao za i a
usana kao za u proizvodi vokal i kao u nem. finf ' pet' ). A spuštanje
mekog nepca pri arti kulaciji vokala otvara vazdušnoj struji prol az ne
samo kroz usnu nego i kroz nosnu šuplji nu, što urađa nazalizovanim
vokalima kakve nalazimo npr. u francuskom (upor. bon [bo] ' dobar' ),
portugalskom i mnogim drugim jezicima (i praslovenski je i mao vo­
kale ovog tipa, koji su se do danas sačuvali u polj skom).
Kvali tet vokala zavi si i od toga da li su pod naglaskom i l i ni su;
ako ni su, nji hova artikulacija slabi , približavajući se onoj koj a je ka­
rakteri stična za jezik u mirovanju, tj . za neutralnu, centralnu i srednju
vokalsku vrednost koja bi se našla na sredini dijagrama, a za koju
se u fonetici kori sti si mbol [ ;] i naziv schwa (i z nem. , izg. šva; mnogi
jezici imaju ovakav vokal, čiji se zvuk i nače čuje pri l i kom okevanj a
i l i zamuckvanja u govor: [ ; . ø . < . . ø ;]) . Mnogi jezici uz to razlikuju
kratke i duge vokale, iako t u razlika najčešće nije samo u duži ni
nego i u kvali tetu (upor. sh. pas/p&, lukuk).
U nekim jezicima kori ste se kombinacije vokala u i stom slogu,
pri koj ima artikul acija poči nje jednom vokal skom vrednošću a
završava se nekom drgom. Takve složene vokal ske reali zacije zovu
se diftonzi i l i dvoglai (npr. engl . [ei] u dy ' dan' ili [au] u now
' sada' , nem. [ai ] u mein ' moj ' ) , odnosno triftonzi ili troglasi (engl .
[ai;] u fre ' vatra' i l i [au;] u our ' naš ' , i tal . [iei] u miei ' moj i ' ); u
poređenju sa ovima obični vokali su monoftonz.
Konsonanti se dele prema mestu artikulacije, tj . zoni govorog
aparata u kojoj se, idući od usana prema grlu, obrazuje prepreka, i
prma načinu artikulacije, tj . nači nu formiranja te prepreke. Ukšta-
1 22
UVOD U OPT LINGVISTKU
njem ovih podela dobija se tabela kakva je prikazana na sl i ci 9, u
koj u su radi ilustracije uneti konsonanti srpskohrvatskog jezika.
plozivi
afrika te
frikativi
nazali
l ater ali
vi bran ti
.

polu vokali
b
l abi " al ni
· a
"
- �
A

:
p
v
m
· a
· a
"
W
"
L m
1 L
¯ 1
¯ ¯
:

d
e
f z
Slik 9.
" §
· a

"
" § o W
1 � �
P
" Q
" î P
t g k
đ ć
d ž č
s ž š h
n nj
l
l
r
j
Konsonanti u prva tri reda (plozivi i l i prakavi, afrikate i l i
prakavo-strujni i frikativi i l i strujni) zbi ro se nazivaju opstruenti
(prgadni i l i pravi konsonanti), jer je za nji hov i zgovor karakteri­
stična i zrazita prepreka čije savl ađivanje stvara šum. Među nji ma u
pri ncipu postoji opozicija po zvučnosti , pa tako zvučni [b d g z ž đ
dž] i maj u svoje bezvučne parj ake [p t k s š ć č] . Svi ostali konsonanti
su zvučni ; pri nji hovoj artikulacij i prepreka je samo del i mična, usled
čega ton preovlađuje nad šumom, pa se oni zbi ro zovu sonanti (gla­
snici). Utoliko oni čine prel az i zmeđu pravih konsonanata i vokala,
a kod neki h je i zgovor na samoj granici vokalsk real i zacije, usled
čega se i nazivaju poluvokali (npr. [] i engl . [w] prema [i] odn. [u]).
Oni se ipak ubrajaju u konsonante, uglavnom zato što u pri nci pu ne
tvore slogove (i ako je u sh. slogotvoro [r] - upor. prst, rđa - a u
1 23
RKO BUGASKI
manjoj meri i [l) i [n)). Nazli se od svih ostal i h konsonanata, koji
su či sto oralni, odvajaju time što kod nji h vaduh izlazi i koz nosnu
šuplji nu; već smo videli da se u nekim jezicima ovaj kvalitet prenosi
i na vokale - a i govoricima drugih jezika on je poznat kad imaju
kijavicu pa govore
"
kroz nos
"
!
U nekim slučajevima i zgovor prati tzv. sekundarna artikula­
cija - stvaranje dodatne prepreke u vidu palatlizcije (
"
umekšava­
nja
"
, čestog u slovenskm jezicima - npr. rs. 6pamb ' uzeti ' prema
6pam ' brat' ) i sl. A u raznim jezicima pjedini gl asovi mogu se ra­
zlikovati i u primaroj artikulaciji , pa npr. [r) ima više reali zacija,
uključujući i uvularnu (
"
kotrljavu
"
, kao u francuskom ili nemačkom) .
Uz to, dakako, u jezicima sveta i ma i veliki broj glasova kakve ni smo
pomenuli - npr. retrofeksnih u nekim indijski m jezicima (plozivi
proizvedeni uz povijanje vrha jezika unatrag, koji daju posebnu boju
indijskom izgovoru engleskog), faringalnih i glotalnih u arapskom,
itd. Posebno su zanimljivi glasovi proi zvedeni bez poti ska vazduha
iz pluća, usi savanjem koje akustičk deluje kao
"
coktanje
"
(upor. kod
nas [e - e - e) kao i zraz negodovanja) . To su tzv. klkovi, u jezicima
i nače veoma retki ali i zrazito zastupljeni na jugu Afri ke, u jezicima
Hotentota i Bušmana (što, naravno, ne znači da ovi narodi ne govore
nego samo cokću ! ). Oko god. 1 96. u zapadnom svetu bile su dosta
populae
"
pesme sa klikovima
"
(engl . click songs) afričke pevačice
Miri am Makebe. A i onima koj i ovakav jezičk gl as ni su nikad čuli ,
uporedljiv zvučni doživljaj može dati - običan poljubac, koji se fo­
netskim terminima može opi sati kao bil abijalni i ngresivni kli k!
Glasovi koji se j avlj aj u u raznim jezicima beleže se specijalnim
znacima (od koji h smo neke upotrebili u dijagramu kardinalnih vo­
kala) ; to je fonetska transkripcija, a najpoznatije takvo stručno pi­
smo jeste Interacionalni fonetski alfabet (Interational Phonetic Al­
phaet - l. P.. ).
1 24
8. Fonologija
8. 1 . Foneme
Za raliku o fonetike, koja pručava fzička svojstva govorih
glaova, fonologja se bavi glasovnim sistemima poedinih jezika, pa
prdstavlja neku vrstu funkcionalne fonetike. Svi ljudi poseduju iste
govore organe, i sa arikulacionoakustičke stane u staju su da
prizvedu i prcipi raju svaki od mnoštva glasova koji se javljaju u
bilo kQ jeziku sveta. Međutim, svaki pjedini jezik pravi svoju se­
lekciu gl asova i glasovnih obeležja iz tog univerzalnog fonetskog r­
zeroara, izgrađujući o toga svoj osobni sistem glasova kao svoje­
vrsni signali zacioni kOd.
Na taj nai n svi jezici imaju različite fonološke sisteme, i di­
stinkcije koje leže u osnovi svaog o njih moraju se posebno sa­
vlađivati tokom usvajanja materjeg jezika u detinjstvu ili učenja dru­
gih jezika kasnije u životu. U ovom smislu svaki jezik, pri neizme­
njenim aatomskim i fziološkim svojstvima govorog aparata nje­
govih prdstavnika, ipa ima svoju sopstvenu artikulacionu bazu ¯
skup navika da se spntao izgovaaju glasovi upravo toga a ne nekog
drgog jezika. Ovo i čini da nam izgovaranje glasova materjeg jezika
dola nekako prirodno, dok nam se glasovi jezika o koji ma malo
znamo mogu činiti veoma čudnim, čak nemogući m za "noralan"
izgovor!
Gl asovi ljudskog govora javljaju se u beskrajni m varijacijama
i prelivima, a u lj fzički kontinuitet jezici uvode sistemski diskonti-
1 25
RKO BUGARKI
nuitet: svaki jezik naeće glasovnoj supstanci svoju spcifčnu formu,
i po toj fori ili naročitoj strkturi jezici se i razlikuju u domenu
glasovnih sistema. Zbog toga se plan fnkcionalnih jedi nica te struk­
ture (fonološki ili, uže, fonemsk plan) razlikuje o plana fzičke rea­
lizacije tavih jedinica (fonetk plan). Ovo ral ikovanje, koje odgo­
vaa ralici između jezika kao sistema i govora kao ralizacije tog
sistema, prvlači se - kao što ćemo kanije videti - i koz druge
nivoe jezičke strkture. Tako se, prma nastavcima u pslednja dva
istaknuta atributa, govori o jedinicama
"
emsko
"
rda kada se misli
na sistem ili tip, a o jednicama
"
etskog
"
rda kada je reč o rali zaciji
si stema ili pojedinačnom prdstavniku tpa. Uprošćeno govoreći , ovo
je odnos između apstraktnog i konketnog, sistemskog i materjalnog.
Jedni ce fonemskog plaa, koji je po njima i dobio ime, nazivaju
se foneme. Fonema je distinktiva (ralikovna) jedinica gl asovne
strukture koja sama po sebi nije glas nego funkcionalan element u
si stemu glaova. Ona se glasovno ralizuje, i to često različito u ra­
nim glasovnim kontekstima. Fonema se realizuje kao fon ili gla, a
raličite kontekstualne vaijante fona zovu se aofoni; jedna fonema
može imati više alofona, koji su, kao i foni , pojave na fonetskom
planu. (Radi jasnijeg rlikovanja, fonemske vrdnosti stavlj aju se u
kose zagrade, a fonetske u uglaste - koje smo već uveli u prethonom
ramatranju gl asova kao jedinica fonetskog reda). Iz datih određenja
prističe da je fonema u suštni apstraktna jedinica, jer nije nep­
sredno čulne, pojavne prirode.
Da ovo ilustrjemo, gla [k] čujno se razlikuje u reči ma. kiša
i kuća zbg drukčije artikulacije uslovljene sledeći m vokalom pred­
njeg odnosno zadnjeg reda, ali ta ral ika nije funkcional na, pa u
srpskohrvatskom postoji samo jena fonema l sa raličiti m alofon­
skim rali zacijama. Isto važi i za [l] u rima list i talk: i pred
drkčijeg i zgovora i mamo samo jednu fonemu /U. (Da se realizacije
pomenutih fonema odista razlikuju možemo se uveriti pokšavajući
da izgovorimo reč kiša sa [k] kao u kuća a reč kuća sa [k] kao u
kiša, i analogno za par reči sa [1]).
1 26
UVOD U OPT LIGVISTKU
U ovom jeziku fonema In alofonski se realizuje kao [T] (velai
nazal) samo ispred vel arni h konsonanata l i /g/ (kao u rečima banka,
tango) . Međutim, u engleskom i sta gl asovna vrednost i ma status za­
sebne foneme IT!, jer njena pojava nije kontekstualno uslovljena: po­
stoje parovi reči kao sin Isin ' greši ti ' i sing /siT/ ' pevati ' , gde se ta
razlika pojavljuje u i nače identičnom kontekstu, kao jedini foralni
nosi l ac razl i ke između reči različitog značenj a. U srpskohrvatskom
/cl i ma svoj zvučni parnj ak [dz] samo kao alofonsku varijantu u ve­
zanom govor (npr. i spred Ih/ u Otac bi mi rekao . . . ) - ne računajući
izolovane pojave u pkrajinskim rečima kao dzindzov - ali u i tali­
j ansko
m
je /dz posebna fonema. Dakle, nešto što je u jednom jeziku
samo automatska posledica fonetskog konteksta može u drugom je­
ziku da i ma fonemsku vrednost.
Sada je možda j asnij a ralika i zmeđu fnkcionalnog i fzičkog.
Nečij i govori iskaz može biti prilično deformisan usled brzine, i spre­
kidanog daha, naeba, govorne mane i td. , ali mi ipak ugl avnom bez
teškoć&prepznajemo l anac fonema od koga je takva porka sačinjena
(upor. i razmatranje jezičke spsobnosti i govore delatnosti u odeljku
1 . 3). Slično tome, i dosta nečitka napi sane poruke možemo da def­
ni šemo prepoznavanjem pojedinih grafema - jedinica koje u pisanju
odgovaraju fonemama (o koj i ma više u odeljku 8. 3) . Pi sane reči ako
i oko j asno se razlikuju, ali ako neko napiše (' mi ćemo iz kon­
teksta da zaključimo da li prvo slovo, grafčki realizovano kao sredina
i zmeđu a i o, predstavlj a jednu ili drgu od ovih grafema (u ravni
sistema nema
"
sredine
"
- i l i je jedno ili drugo! ) . Dakako, moramo
da znamo koji je kod u pi tanju. Gladnom američkom turi sti nije mno­
go pomoglo kada se u Beogradu raspitivao za najbliži
"
pektopah
"
-
kako je on pročitao ranije viđenu reč pecopaH. A i neke napisane
reči našeg sopstvenog jezika, kao npr. buka, mogle bi nas u izolaciji
dovesti u nedoumicu, jer da bi smo ih uopšte pročitali moramo da
uključimo određeni kod, a l atinički i ćiriličk kod dal i bi u ovom
sl učaju moguće ali razl ičite rezultate.
Iz ovoga sledi , strogo govoreći , da se foneme ne čuju, nltl se
grfeme vide. Ono što je neposredno dostupno čulima jeste zvučna
1 27
RNKO BUGASKI
odnosno grafčka masa, a foneme odnosno grafeme su ono što mi u
toj masi prepoznjemo. To prepoznavanje zasniva se na kodu koji svi
nosimo u glavi i čije su jedinice apstraktne prirode; na nivou o kome
je reč, to su u govorom medijumu foneme a u pisanom grafeme.
U smislu ranijeg izlaganj a o opštoj strukturi jezika, one daju neop­
hodnu formu supstanci kojom se jezik kori sti .
Reći da su foneme distinktivne jedinice znači i staći nji hovu
opozitivnu funkciju u rzlikovanju većih jedinica u čij i sastav ul aze.
Uzete ponaosob, foneme kao jedinice plana i zraza nemaju značenja,
ali svoji m kombinacijama služe kao i zraz jedinica sa značenjem, dakle
jezičkih znakova - reči . Pri tome foneme razdvaj aj u različite reči , pa
se uglavnom na osnovu ovog kiterijuma i utvrđuje fonemski i nventar
jednog jezika.
Identifkacija fonema podrazumeva kori šćenje metode tzv. mi­
nimalnih parova - takvih kod koji h se dve p značenju odeli te reči
formalno razlikuju samo u jednoj fonemi . Tako postojanje serija reči
kao pas, bas, čas dokazuje da su prvi čl anovi u ovi m i nače i dentičnim
ni zovi ma foneme (lp/, l/, /č{; postojanje serija kao čak, ček, čik
dokazuje i sto za druge članove ovde (/a, /e/, /if; a serija kao čas,
čak, čaj za treće (/s/, l, lj{. Parovi kao pa i pi, /Uk i luk dodatno
ukazuju na di sti nktivnu prirodu akcenta u srpskohrvatskom. Fonemske
opozcije koje učestvuju u ralikovaju mnoštva reči imaju visok funk­
cionalni naboj i stabilne su u si stemu, dok one sa slabijom funkcio­
nalnom podlogom mogu da budu nestabi lne (tako opzicije sh. afri­
kata /ć/ : /č/ i /đ : /dž razdvajaju tek pneki par
.
reči , kao spavaćica
: spavačica, đk : džak). U jezicima sa dosledno alfabetski m si ste­
mima pisanja fonemski status najčešće je ptvrđen zasebnim znakom
u pismu, pa se tada broj fonema može najl akše
"
oitati
"
iz broja
grafema - i ao to merl o nije uvek pouzdano.
Pojedini jezici najčešće i maju između 20 i 40 fonema, ali i h
i ma i sa svega l l, kao i sa 70 i više. Nije poznato da li postoje neke
apsolutne ganice - koliko najmanje fonema mora da i ma neki pr­
rodni jezik da bi se nji hovim opzicij ama izgradio dovoljno velik
rečnik, ili pa koliko najvi še sre da ih i ma da bi se mogle bez napora
1 28
UVOD U OPŠT LIGVISTKU
razli kovati u normalnoj komuni kacij i . Obe pomenute kraj nosti mahom
su karakteri stične za jezike pri mi tivniji h zajednica, pa se broj fonema
ne može dovoditi u vezu sa razvijenošću jezika ili njegovog govorog
kolektiva. Od tog broj a najmanje 3, najčešće 5-7 a ređe i znatno više
su vokal i , dok su ostali konsonanti . Srpskohrvatski standardni jezik
i ma 5 vokal a (ne računajući razl i ke u akcentu) i 25 konsonanata (na­
vedenih u prethodnom poglavlju pri l i kom razmatranj a glasova) . U ne­
kom zamišljenom proseku
"
tipični
"
jezik i mao bi približno bar dvo­
struko više konsonanata nego vokala, ali i ma i znatnih odstupanj a -
postoje jezici gde na svega tri vokala dol aze desetine konsonanata,
dok su pronađeni i takvi i zuzeci koji čak i maju više vokal a nego
konsonanata.
Jezici sa veći m brjem fonema ni su samim ti m ekspresivnij i
od drugih. Oni sa povoljniji m odnosom vokal a prema konsonanti ma
(kao havaj ski i neki drugi pacifčki jezici) mogu da deluj u milozvuč­
nije od oni h koj i i maj u mnoštvo konsonanata uz tek poneki vokal
(kao· aeki kavkaski , i ndij anski i južnoafrički jezici) . - premda ovaj
uti sak ne zavisi samo od brojčanog odnosa jedinica u si stemu nego
i
.
od učestalosti nji hovog pojavljivanj a u govoru. Naj zad, treba reći
da svi jezici sveta ni su još ni i zdaleka dovoljno poznati nauci , pa su
i zneti komparativni podaci podložni korekcij i . A i kod već opi sanh
j ezika broj fonema i nji hova podela mogu dosta da zavise i od analize
- npr. od toga da li će se diftonzi računati kao zasebne foneme i l i
samo kao sledovi drgi h fonema, te da l i će se u fonemski i nventar
uključivati razl i ke u tonu, duži ni i slično. (U raniji m pogl avlj i ma me­
sti mi ce smo govori l i o glasovima i kada smo mi sl i l i na foneme, jer
još nismo raspolagali ovi m potonji m pj mom, ali će gledano unatrag
to biti j asno iz konteksta).
8.2. Govorni mz
Fonema se ne može l i neao analizirati , jer je najmanja j edinica
svoje vrste, ali se može posmatrati kao svežanj i stovremeno pri sutni h
fonoloških distinktivnih obeležja - najmanji h obeležja pri sustva od-
1 29
RKO BUGARSKI
nosno odsustva nekog artikul aci onog i l i akustičkog svoj stva koji m se
jedna fonema razlikuje od drgih. U binarnoj raspodel i , gde se pri­
sustvo nekog obeležja označava znakom ' +' a odsustvo znakom ' -' ,
uspostavljaju se parovi kao što su vokalskonevokalsko (npr. am),
nazlno/oralno (npr. m), zvučno/bezvučno (npr. b/p), prkid­
no/neprkidno (npr. p/t), palatlizovano/nepalatalizovano (npr. rus.
m' /m) i td. Tako bi u sastav sh. foneme /p/ ušl a obležj a l abij alnosti ,
zvučnosti , prekidnosti i sl .
Prema teoriji Romana Jakobsona, sa svega 1 2 pari ovakvih obe­
ležj a mogu se opi sati kontrasti koji i zgrađuju foneme u svim jezicima
sveta, pa bi ovo bila neka vrsta fonolokih univerzalia. Po i stoj
teoriji , ovakvi kontrasti su hierrhizovani prilikom usvajanja jezika,
pa dete najpre
s
avladava razliku i zmeđu vokal skog i nevokal skog (i
to prvo i zmeđu najtipičniji h i l i
"
ekstremni h
"
vokal a i konsonanata,
a tek potom i gradacije i zmeđu njih), dok se npr. obeležje palatali­
zovanosti uči kasnije. (V. i odeljak 4. 4). Dakle, dok su foneme kao
jedinice sukcesivne, tj . nižu se jedna za drgom u govoru, gde su
predstavljene svoji m foni ma, di stinktivna obeležja u nji hovom sastavu
su simultan, tj . i stovremeno zastupljena. Ona su rlevantna kada u
datom fonološkom si stemu razlikuju dve foneme, a redundantna ako
i sto fzičko obeležje ne pravi fnkci onalnu razliku u si stemu (u tom
smislu je vel arizacija nazala /n/, koju smo ilustrovali u prethodnom
odeljku, relevantna u engleskom ali redundantna u srpskohrvatskom
fonološkom si stemu) .
Obeležj a koja razlikuju foneme mogu se razvrstati tako da se
najpre navedu ona koj a su zajednička jednom paru fonema, a da se
potom doda ono koje ih radvaja. Tako su /p/ i lb/ jednaki p drugim
obeležji ma, ali lb/ ima još i obležje zvučnosti koji m se ralikuje od
/p/. To dodatno obeležje je osnova pojma markiranosti (obeleženo­
sti), koj i i ma ši roku pri menu ne samo u fonologij i nego i u lingvistici
uopšte.
Š
iroko govoreći, nemarkirani član neke opozicije smatra se
osnovni m, neutral nim i obuhvatniji m, jer on može da uključuje i ono
što je markirano, a ovo drugo se koristi samo u slučaju posebne
potrebe, tako što se na neki nači n dodatno i zvodi iz onog prvog.
1 30
UVOD U OPT LINGVISTIKU
Ovako gledano, množina imenica je markirana (nastavcima '
prema jedni ni , a dvoji na prema množi ni ; prfekt je markiran prema
prezentu, jer dok prezent može da i zrazi i prošlu radnju, prfekt ne
i zraava sadašnjost; mačak je markiran prema mački, kojom je obu­
hvaćen osim kada se posebno naglašava muški pol ; nizak je markirano
prema visok, zato što normalno pitamo koliko je neko vi sok a ne
koli ko je nizak; i slično. U krajevima gde se obično pije belo vino,
reč vino, koj a ptencij alno obuhvata i belo i crno vino, tumačiće se
u značenju ' belo' , pa će pordžbina Litar vina, molim! automatski
doneti poručiocu belo vino - a ako ovaj želi crno, onda mora i da
poruči cro vino a ne samo vino. To znači da je ovde blo vino ne­
markirano, a cro markirano, jer se samo ono mora specifkovati . A
u krajevi ma gde se svakodnevno pije crno vino, a belo samo i zuzetno,
bilo bi obrnuto.
Do sada smo govoril i o fonemama u jezičkom si stemu i poje­
dinačno, a sada ćemo da pogledamo kako se one ponašaju u govor­
nom ·lancu. Govori niz može se. deliti na slogove - najmanje gla­
sovne jedinice izgovorene jedinstvenom artikul acijom, čiji su nosioci
vokali ili diftonzi , a ređe i sonanti . Slogovi imaju raličitu strukturu
s obzirom na broj konsonanata (C) koje sadrže i njihov redosled u
odnosu prema vokalu (V), a tipične sekvence su ev (to), eve (taj),
eeve (glas), eevee ( vlast) itd. Oni mogu da budu otvoreni i l i
zatvoreni , prema tome da li se završavaj u vokalom (sa) i li ne (sat) ;
dugi ili kratki, prema dužini nosioca (luk, LUk) ; i naglašeni i l i nena­
glašeni (as-ti). Slogovi se mogu psmatrati i kao fonološke i kao
či sto fonetske jedinice.
U strukturi sloga, a i i nače, pstoje različita ograničenj a u po­
gledu distribucije fonema, jer ne može svaka od njih da stoji bilo
gde i uz bilo koju drugu;
·
pravila ulančavanja fonema proučavaju se
pod i menom fonotktike. Ograničenja kombinatorih mogućnosti ve­
ća su na pčetku i na kraj u reči , a manja u sredini . U srpskohrvatskom
sve foneme mogu da zauzimaju svak od ova tri pložaja (ranije se
/dž nije javlj alo na kraju, ali se i tu našlo preko pozajmljenih reči
kao koledž, bridž, bedž). U engleskom ! ne može da stoji na poetku,
1 3 1
RANKO BUGARSKI
a /ž na kraj u reči (osim u francuskim pzajmljenicama kao ruge
' ruž' , garage ' garaža' ) .
Posebni m ograničenji ma podložni su konsonantski skupovi . U
srpskohrvatskom je na početku reči moguće npr. tl- (tle) ali ne lt-,
skr- (skroz) ali ne rks-. Vukovska norma je na kraju reči dopuštal a
samo četiri skupa: -st (last), -št (lašt), -zd (grozd) i -žd (vožd), ali
su u novije vreme preko stranh reči u taj položaj došli i mnogi drugi
(upor. npr. reči kao disk, keks, li, šatl itd. ). Varij acije tipa element/ele­
menat, subjekt/subjekat pkazuju da još uvek postoji težnj a da se nez­
godan skup
"
razbije
"
ubacivanjem vokala, ali prizvuk neukosti koji
već danas imaju oblici konert ili docent prema normalnim koncert
i docent ne ostavljaju mnogo sumnje u krajnji ishod ovog procesa
promene u jeziku.
Uopšte uzev, ograničenja li nearne kombinatorike fonema pro.ls­
tiču iz principa lakšeg izgovora, ali ona u svojoj real izaciji nipošto
nisu univerzalna, nego artikulaciona baa svakog jezika određuje koje
su kombinacije fonološki moguće a koje ni su - a jezici se i u tom
pogledu neretko ralikuju. Sekvence strid i bnid ne predstavljaju reči
nijednog od jezika koji će biti navedeni u ovoj rečenici, ali bi go­
vorici srpskohrvatskog ili engleskog verovatno pri hvati li samo prvu
kao fonološki moguću; međuti m, govorici arapskog pri hvati li bi sa­
mo drgu, a predstavnici špansko g - nijednu !
Jedinice koje se u govornom nizu nađu u susedstvu mogu da
utiču jedne na druge; ovo dovodi do raznih promena (alternacija),
od koji h ćemo pomenuti samo neke. Asimilacija je jednačenje su­
sednih jedinica u izgovor (ispričati od iz+pričati), a disimilacija je
njihovo razjednačavanje (dija!. mlogo od mnogo). Kontrakcija je
sažimanje ni za gl asovni h jedinica (mog od mojeg), a redukcija je
izostavljanje neke od njih (ajde od hajde). Metteza je premeštanje
glasova ili slogova (bajrak od barjak, dija! . namastir od manastir) ;
epenteza je umetanje etimološki neopravdanog gl asa radi l akšeg iz­
govora (dij a! . stram od sram), a prtez - stavljanje takvog gl asa
na početak reči (dija! . ha/ka od alka). Haplologija je izostavljanje
jednog od dva uzastopna i sta sloga (trgikomedija od trgikokome-
1 32
UVOD U OPT LINGVISTKU
dia); ova promena nije i zvršena u samoj reči kojom se naziva, a
koj a bi inače glasi l a haplogia!
Poj ave ove vrste, koje zahvataju gl asove odnosno foneme i slo­
gove, u celini su motivi sane lakoćom artikul acije, pa je otuda pri rodno
što one deluju ne samo si nhrnijski nego i dijahronij ski , kao i zvor
razni h i storijski h promena u obliku reči - u i stom jeziku i l i , pozajm­
ljivanjem, u drugi ma. Tako je lat. noctem ' noć' asi milacijom dalo ital .
notte, nem. Kartofel ' krompir' je disimilacijom nastalo od ranijeg
Tartufe/n, sh. jarbol je protezom dobijena od lat. arbor, engl . En­
gland ' Engleska' je haplologijom postalo od starongl . Englalon
' zemlja Angla' , itd.
Pored segmentalnih jedinica kakve su foneme, koje se mzu
kao uzastopni segmenti govorog l anca, u fonološki m si stemi ma važ­
nu ulogu igraju i supraegentane ili prozodijske poj ave, koje se
ne vežu za pojedine foneme u sledu nego se protežu preko većih
celina - slogova, reči i rečenica. One su samo deli mično specifčne
za pojedine jezičke kodove, u koji ma mogu i mati disti nktivnu funk­
ciju, a delom predstavlj aju sveopšte fonetske manifestacije govora.
"arij acije prozodij skih elemenata, koji ma se pojedi ni delovi govornog
ni za i stiču i moduliraju, utiču na značenj a koja se prenose u komu­
ni kaciji .
U mnogim jezicima postoje disti nktivne razlike u tonu ¯ visini
i modulaciji glasa. Tako u mandarinskom kineskom i nače i sti slog
ma, zavi sno od tona koji m se i zgovori , i ma četiri značenj a ( ' majka' ,
' konoplja' , ' konj ' , ' grditi ' ) , uz koja idu i različiti pisani znaci . U svim
jezicima neki slogovi su j ače nagl ašeni od drugih, pri čemu mesto
naglaska u strukturi vi šesložnih reči može da varira (kao u srpsko­
hrvatskom, ruskom i l i engleskom) ili pak da bude uvek na i stom slogu
(prvom u češkom ili fnskom, pretposlednjem u poljskom ili velškom,
poslednjem u francuskom ili turskom). Ako se j ačina kombinuje sa
još neki m prozodij ski m svoj stvima, obično se govori o akcentu; čet­
voroakcenatski si stem knji ževnog srpskohrvatskog e. g �@ ) kom­
binuje jačinu, ton i dužinu na složen i u svetu redak nači n, a tonski
akcent imaju npr. još švedski , norveški i j apanski . Tempo je brzina
1 33
RANKO BUGARSKI
izgovora govorih celina, koj a varira prema prilikama. Kombinacij a
visine, jačine i tempa daje opšti uti sak o karakteri stičnom ritmu go­
vora u nekom jeziku, u osnovi određenom vremenski m rasporedom
naglašenih i nenaglašenih slogova. Intonacija je melodija koju obra­
zuju varijacije tona u nizu slogova, pa rečenice mogu da budu i zgo­
vorene silaznom, uzlanom ili ravnom intonacijom (čime se često si­
gnalizuje ralika i zmeđu tvrđenja, pitanja i sl. ). Pored gramatičke i
informacijske funkcije, intonacij a je važan pokazatelj emotivnih sta­
nja: čak i u nepoznatom jeziku često se p intonacij i može prepoznati
izra čuđenja, radosti ili ljutnje.
Uloga akcenta, ritma i drugih prozodij skih elemenata u pesnič­
kom stvaral aštvu proučava se u okviru metrike i - psebno sa sta­
novišta strukture stiha - versifkacije; ovde do j ačeg i zražaj a dolazi
i glaovna simbolika ¯ neposredno pvezivanje zvučne vrednosti gl a­
sova sa svojstvima, osećanjima i doživljajima u vanjezičkom svetu.
Najzad, pd i menom paralingvistike proučavaju se i ndividualna pra­
teća obeležj a govora kao što su boja i kvalitet glasa (koji onda sub­
jektivno oenjujemo kao ' pi skutav' , ' dubok' , ' promukao' i slično).
8. 3. Grafologij a
Ekvivalent fonologije u pisanom jeziku jeste grafologja, koj a
proučava grafčke znakove i si steme u pismima i njihov odnos prema
odgovarajućim fonološkim jedinicima i si stemima. (Sa ovim ne treba
mešati populao značenje grafologije kao utvrđivanja i tumačenja
rukopi sa pjedinih ljudi ) . U alfabtskim si stemi ma pisanja, fonemama
odgovaraju grafeme. Kao i foneme, grafeme su apstraktne funkcio­
nalne jedini ce; i kao što su foneme u realizaciji predstavljene gl aso­
vima, tako su grafeme predstavljene slovima (slovo je najmanji znak
koji se piše samostalno i koji se u nizu odvaja od drgih). Tako su
npr. a, a, A, A različite slovne realizacije i ste grafeme a ¯ njeni alo­
graf (v. i napomenu o prrodi fonema i grafema u odeljku 8. 1 ).
Alfabetska pisma su po defniciji kodovi zasnovani na kore­
spondenciji jedna fonem : jedna graema, no ovo je samo pri ncip
1 34
UVOD U OPT LINGVISTKU
i i deal ; u realizaciji , nijedan konvencionalni si stem pisanj a nije do­
sledno i potpuno fonemski . Jedna grafema često predstavlj a jednu
fonemu (npr. sh. k), ali neretko ista grafema izražava više fonema
( npr. franc. s je /s/ i l i /z/), a i obruto, više grafema izražava i stu
fonemu (npr. špan. b i V su /bl). Kako l atinska abceda nije i mala
poseban znak za fonemu /š/, ona se danas u raznim jezicima pred­
stavlj a različitim grafemama: ital . sc i l i sci, franc. ch, nem. seh, polj .
sz, mađ. s itd. Kako vidimo iz ovi h pri mera, grafeme se mogu pi sati
jedni m slovom, ali i slovni m grpama (digramima sa dva znaka,
trigramima sa tr, tetragramima sa četir - npr. nem. tsch za /č/,
itd. ). Sa izuzetkom l atiničkih digrama l, nj i dž, oba pi sma srpsko­
hrvatskog jezika i maj u jednoslovne grafeme za foneme koje zastupaju.
(Pri tome se osnovni znaci mogu modifikovati dodavanjem dijakri­
tičkih znakova za obležavanje drukčije zvučne vrednosti , kao kod
naši h l atiničkih ć, č, š, ž, d, polj . S i, nem. i, o itd. ) .
I u istom jeziku može da bude značajnih odstupanja u oba prav­
ca. Engleska fonema If/ grafčki je izražena na četiri načina u rčima
knife ' nož' , off ' od, sa' , cough ' kašljati ' i phoneme ' fonema' ; obruto,
grafčkoj sekvenci ough odgovara čak šest fonemskih vrednosti u
reči ma cough /kof/ ' kašljati ' , thrugh /9ru: / ' kroz' , bough /bau/ ' gra­
na' , rough lr�fl ' grub' , though /đo/ ' i ako' i thought /9o:t/ ' mi sao' .
Nije onda čudno što s e nekada govorlo da u engleskom pisanju važi
pravilo
"
Pišeš tramvaj , či taš autobus" ; a poznati irski dramski pisac
Džordž Berard Šo, koji se i ozbiljno zanimao za mogućnosti reforme
engleskog pravopisa i čak zaveštao pri stojnu sumu uspešnom refor­
matoru (koja, uzgred rečeno, ni do danas nije i spl aćena), rekao je da
bi se po važećim pravilima reč fsh /f š/ ' riba' mogla pisati i ghoti -
sa g h izgovoreni m kao /f/ iz rugh Ir 1fl ' grub' , o kao /i/ iz women
/wi minl ' žene' i ti kao /š/ iz station /steišn/ ' stanica' !
Ali šalu na stranu; premda ovakvi prmeri mogu da opravdaj u
ocenu de Sosira da pismo govoru nije toliko odelo koli ko maska, čak
i tako naizgled haotičan odnos između izgovorenog i napi sanog kakav
nalazi mo u engleskom (i l i , u nešto manjoj meri , u francuskom) ipak
počiva na pomenutom fonemskom pri ncipu. Teškoće koje i zazivaju
1 35
RKO BUGASKI
ne uvek si stematske kombinacije tridesetak slovnih znakova jedne
abecede zanemarljive su u poređenju sa problemi ma opismenjavanja
i pisanj a koje nameću nealfabtska pisma - npr. j apansko i naročito
kinesko, gde se mora učiti na hilj ade posebni h znakova (tzv. karak­
tera), pa su sasvim razumljive težnje da se ovakvi si stemi rasterete
ili zamene ekonomičnijima.
Oba pi sma srpskohratskog jezika idu u red onih k�a se u
najvećoj meri približavaju si stematskoj fonemsko-grafemskoj 1ore­
spondenciji . Međutim, ovo nije rezultat nekakve psebne
"
fonetično­
sti
"
ovog jezika ili njegovih pisama, kako su to l aici skloni da verju.
Zahvaljujući velikom reformator našeg jezika i pravopi sa, Vuku Ka­
radžiću, čij a je reforma izvedena sraz mem o nedavno, mi smo u srećni­
jem položaju od većine drgih naroda, koji su u osnovi i sto fonemsko
načelo, pznato još od starih Grka, uveli znatno ranije ali u međuvre­
menu nisu bitno prilagođavali svoj pravopi s. A rastući ra!korak iz­
među jednom utvrđenog pravopi sa i stalnih govori h pramena upravo
i urađa takvi m neusaglašenosti ma između izgovorenog i napisanog
kakve danas nal azimo u engleskom ili francuskom. Pisanje na ovim
jezicima vemije odraava davnanji nego današnji i zgovor; tako se
engl . knight ' dečak' , ptom ' vitez' pre pet vekova uistinu izgovaralo
/kniht/, dok je usled međuvremeni h glasovnih promena savremeni iz­
govor /nait.
Dok je alfabet inventar odelitih znakova, pravopis (ortografja)
je skup pravi l a za kombinovanje tih znakova u svakom datom jeziku.
I alfabt je po svojoj prirodi konvencionalan, ali pravopis u tom po­
gledu ide još znatno dalje: i ako mnogi jezici danas upotrebljavaju
latinicu, ne postoje dva sa identičnim pravopi snim pravilima. (Kada
se jednom stabi lizuju, alfabet i pravopis daju temelj za izgrađivanje
standardnog i l i književnog jezika). Pored pravila o uptrebi velikih
i malih slova, rastavljanju reči i drugom, pravopis obuhvata i propise
o upotrebi znakova interpunkcije.
Pravopis koji odražava starija stanja jezika ili u pisanju stranih
imena prenosi njihov izvorni pisani oblik zove se etimološki, a onaj
koji teži reprodukciji savremenih zvučnih vrednosti nekada se - sa
1 36
UVOD U OPT LINGVISTKU
stručne strane nepreci zno - naziva fonetki. Tako u l atiničnim novi­
nama u Hrvatskoj nal azi mo, u pogledu stranih i mena, uglavnom eti­
mološki princip (Thatcher - ali u izvedenicama tačerovski i sl . ), dok
se u štampi obaju pisama u Srbiji sledi fonetsko načelo ( Tačer kao
i tačerovski) - osim u redi m ali sasvi m apsurdnim slučajevi ma kada
se, usled neznanj a ili nemaosti slovoslagača, nazivi i dru�e reči iz
zapadnih jezika odštampaj u izvoro ali ćirilicom! Tako frma Inter­
trade može da se poj avi u obliku lHTep'pa)e - a skoro je podjed­
nako nesuvi sao i smešan obrut postupak, kada se u ćiriličnom tekstu
takva reč štampa latinicom ali fonetski (lntertrejd).
Prenošenje znakova iz jednog pi sma u drugo - često ograničeno
nepodudarnostima između grafoloških si stema, naroito kod jezika u
tom pogledu veoma različitih - zove se transliteracija. Ovaj postupak
razlikuje se od transkripcije - prenošenj a glasova u pismo, koje je
sa svoje strane ograničeno nemogućnošću pretakanja svih zvučnih
vrednosti u grafčki medijum. (Zbog ovoga nijedan konvencionalni
pravopis nije u strogom smislu fonetski, nego takvi mogu da budu
samo specijalni si stemi notacije koje za svoje potreb izrađuj u fone­
tičari . Tu se razlikuju šira i l i fonološka transkripcija, koja se za­
dovoljava prenošenjem fonemskih jedinica i kojoj su neki pravopisi
blisk, i už ili fonetska transkripcija /pomenuta na kraj u odeljka
7. 2, koj a nastoji da regi struje i pojedinosti fonetskog reda). U okvir
engleskog pravopisa, na primer, prezi me sovjetskog političara Huš­
čova daje približno i nezgrapno Khrushchev, dok se Gorbačov tran­
sliteracijom javlja kao Gorbachev ali transkripcijom pre kao Gorba­
chof Transkripcija prezimena poznatog kompozitora daje u engle­
skom Tchikovsk, u holandskom Tsjaikowski a u mađarskom Csaj­
kovszki. Problemi su još mnogo veći kada se u evropske jezike, pa
i srpskohratski , prenose npr. aapska ili kineska i mena.
U običnom pi sanju normalno se ne obeležavaju prozodijski ele­
menti (i zuzev ponekad pri likom razgraničavanja npr. sh. gen. sing.
radnika od gen. pl. radnik u inače nejasnom kontekstu). Ali i ko
fonemskih segmenata inače fonemski ustrojeni pravopisi mogu da
propi šu odstupanja od izgovora, npr. u cilju jasnijeg označavanja eti-
1 37
RKO BUGARSK
mologije i morologije (kao predsednik umesto pretsednik i l i čak pre­
cednik, hemiski umesto hemiski i sl. ).
Usled fzičke bli zi ne sagovorika, u govoru veliku ulogu i graju
modul acije glasa i tona, mi mika i gestovi . Pi sanje, kome je uskraćena
pomo ovakvi h i zražajnih pomagala, zbog toga je uglavnom manje
lično ali i potpunije, probranije i preci znije. Ovo, udrženo sa svešću
o većoj trajnosti napisanog, doprinosi osećanju da je ono važnije od ·
i zgovorenog - u stilu stare i zreke Verba volant, scripta manent: reči
lete, napi sano ostaje. A pi smo sa svoje strane raspolaže i nekm mo­
gućnosti ma koj i ma u govoru ništa ne odgovara, od upotrebe malih i
veliki h slova do i zbora i raspreda određenih tipova slova, odnosno
grafčkih jedinica i celina, uključujući i slobodnije upotreb i nterpunk­
cije (koja i nače grubo odgovara i ntonaciji ).
Uz to nekim situacijama prirodno bolje odgovara govorni , . a
drugim pisani medijum: dijalog obi čno ubedljivije deluje na
.
ul i ci nego
na hartiji , a flozofski traktat je bolje pročitati nego odslušati . Zbog
svega toga smo već u odeljku 3. 2. naglasili da je pismo nešto više
od proste i nesavršene reprodukcije govora u drugom medijumu. A
interdi scipli narna i straživanja poslednji h godina pčinju da otkrivaju
dalekosežne soiološke, kulturološke, psi hološke i druge i mplikacije
i posledice pismenosti na društvenom i individualnom planu. (U svetu
danas živi čak milijarda nepi smenih ljudi, a Jugoslavija se ni kako ne
može pohvali ti svoji m prosekom od bar 1 5 odsto nepi smenog odra­
slog stanovni štva). Pri tome se još uvek malo zna o moždani m me­
hani zmima koji omogućuju i regul i šu vi zuelno kodiranje i dekodi ranje
jezičkih poruka - same procese pisanja odnosno čitanja.
Pojedi ni m aspektima pi sma bave se posebne di scipline ¯ epi­
grafja (pisanje na kamenu, glini , drvetu i drugim tvrdi m podlogama),
paleografja (antički i srednjovekovni rukopi si), diplomatika (pravni
i administrativni dokumenti ), kaligrafja (umetničko pi sanje), steno­
grafja (brzo pisanje), kriptografja (tajna pisma) itd. Po izumu štam­
parske tehnike pisani jezik se širi u razni m oblici ma štampe; i zbr i
organizacija grafčkih sredstava u štampanom tekstu idu u domen ti­
pografje, a ručno pi sanje na mašini je datilografja. Današnje teh-
1 38
UVOD U OPT LINGVISTIKU
nike proizvođenja, obrađivanja i emitovanja pisanih tekstova elektron­
ski m putem - npr. teletekst (prenos grafčkih podataka iz jednog cen­
tralnog izvora na televizij ski ekran), računarski štampači ili telefaks
(dalji nski preslikač tekstova) - otvaraju ranije neslućene mogućnosti
vizuelne produkcije i prcepije jezika.
1 39
Drugi deo
GRAMATIKA
MOROLOGIJA
SITAKSA
LEKSIKOLOGIJA
SEMANTIKA
PRAG MATIKA
RASLOJAVAJE JEZIKA
9. Gramatika
9. 1 . Gramatčki odnosi
Kako je već ranije i stican (v. odeljke 1 .2. i 6. 2), jezik se na
rani m nivoima svoje strukture u suštini svod na jeinice neke vste
i kombinacije tih jedinica, tj . na svojevrstan inventar i na pravila
upravljanja tim inventarom, pri čemu se veza između zvuka i značenja
ostvarje putem gramatike.
Reč gamatka ima t glavna značenja: l . deo strukture jezika,
tj . pravila kombinovanja jezčkih jedinica - fonema u morfemama (o
koji ma u narednom pglavlju), morfema u rečima, reči u rečenicama
(gamatika u ovom smislu nalazi se u glavama ljudi , u obliku znanja
- vel i km delom nesvesnog - o tome koje su kombinacije moguće i
kakav je nji hov rezultat); 2. lingvistička disciplin, tj. nauka o gr­
matici u prthodnom smislu; ona u svom užem i tradicionalnom zna­
čenju obuhvata morfologiju i sintksu, a u širm još i fonologiju i
sematiku ¯ bar ukoliko je reč o zakonitostima kombinovanja jedi­
nica na ovi m razl ičitim jezičkm nivoi ma (ovava gramatika nalai
se u l i ngvi stičkm opi sima pjedinih jezika); 3. knjiga u kojoj se opi­
suju i l i propisuju pomenute kombinatome mogućnosti nekog jezika,
i koja prema tome može biti naučne ili pak pedagoške namene. Ova
tri značenja su pvezana, ali ih ipak ne treba brkati . (Uzgred da na­
pomenemo da su na analogan način višesmislene i reči fonetka, fo­
nologija, morfologja, sintsa i semantka, dok se jedino na Jek-
1 43
KKÜ BUÖAK¡
sičkom stepenu razlikuje lekika kao deo jezika od leksikologje kao
dela lingvistike).
Strktura svakog jezika velikim delom je oređena grmatičkim
odnosima koji u njoj pstoje. Dve glavne i najšir vrste gramatičkh
odnosa (o kojih svaka ima više podvrsta) čine tzv. sintagmatsk i
paradigmatsk odnosi . Sintgatki onosi su odnosi između jedi­
nica zajednički prsutnih u jednom i skau, koje obrauju niz. Para­
digatki onosi su odnosi između u jednom iskazu prisutnih i i z
njega odsutnih jedinica, koje obrauju skup. Termi n sintgatk i z­
veden je od terina snta, koji oznaava ostvarnu kombinaciju
reči u nekom nizu, dok termin paradigatki ptiče od terina pa­
radiga, sa značenjem skupa srodnih rči ili skupa gramatičkih obli­
ka neke reči . Sintagmatski onosi mogu se zami sliti kao lanac sači­
njen od jedinica određene vrste, dakle horizontalno, a paradigmatski
odnosi kao u jeziku pstojeće alterative za svaku tačku si ntagmat­
skog lanca, dakle vertiklno.
Za ilustraciju, u rečenici Moj proždrlivi pelikn prgutao je
veliku ribu sve reči stoje međusobno u si ntagmatskim odnosima, jer
njihovo nizanje obrazuje i ska. (Ovde, doduše, nije r o prostom
dodavanju jedne reči drugoj, jer t postoji više slojeva sintagmatske
strktur; ovakve slojeve psmatraćemo u odeljku 9.4. i u poglavlu
l l o sintaksi ). Međutim, svaka od reči u datoj rečenici stoji u paa­
digmatski m onosima sa drgim rečima kojih u rečenici nema, ali
koje bi po svojim gamatičkim i leksičko-semantičkm svojstvima mo­
gle da stoje umesto nje, na istom mestu u iskau. Tako bismo umesto
moj na petku rčenice mogli imati npr. naš, ovaj, jedn; umesto
proždrlivi npr. izgladnli, ponosni, glupi; umesto pelikn npr. mačor
pas, aligator - i tako do kaja rečenice, sa mogućim zamenaa kod
svae reči . Rezultat ovih drgih ostvanja mogle bi biti rčenice kao
Naš izglaneli mačor pojeo je ogrmnu porciu, Ovaj ponosni pas
pojurio je mlu mačku i slične.
Iz ovog primera vidi se zašto su sintagmatski odnosi - onosi
prsustva u i skau, dok su paadigmatski odnosi - odnosi odsustva
iz i skaza (al i , naavno, prisustva u jeziku na kome je i skaz sastavljen) .
1 4
UVOD U OPT LINGVISTKU
Uopšte uzev, može se reći da srž strukture jezika čine dve ukštene
ose: vertikalna osa selekcije, koja određuje kakve jedi nice mogu biti
i zabrane u svakoj tački pri li kom obrazovanj a nekog i skaza, i hori­
zontalna osa kombinacije, koja određuje kako se i zabrane jedinice
mogu međusobno sl agati . Selekcija počiva na principu sličnosti jedi­
nica u jezičkom si stemu, a kombinacij a na pri ncipu njihove blizine
u govornom procesu. Osa selekcije je onda paradigmatska, a osa kom­
bi nacije je sintagmatska. (V. šematski prikaz i zbora iz skupova i ra­
sporđivanj a u niz na slici l 0).
sintagmatka osa (kombinacija)
A
DD D-
DD
D
Slka JO.
1 45
l 2 3 4
D
RNKO BUGAKI
Da damo još neki primer, uključujući više jezičkih nivoa. Tri
reči u rečenici Obrzovanje je skupo stoje u sintagmatskim odnosima
jedna sa drgom; ali prva od nji h, na primer, stoji u paradi gmatskim
odnosima sa i zvesnim rečima van te rečenice na koje nekom svojom
osobinom asocira: jedna linija asocijacije bila bi sa rečima i zvedenim
od istog korena (kao obrzovati, obrazovni), drga sa rečima koje
sadrže isti nastavak (kao učenje, putovanje), treća sa rečima i z iste
semantičke sfere (kao nastava, škola ili opet učenje). Tu vidimo i da
je osnova izvedene reči si ntagmatski vezana sa nastavkom koji se
stvarno pojavljuje u njoj , a paradigmatski sa drugim nastavci ma koji
se mogu dodati toj osnovi (obrazov-a-nje prema obrazov-a-ti ili obr­
zov-ni) ; tako se kod srpskohrvatskih imenica svaki put u iskazu javlja
određena kombinacija osnove i padežnog nastavka, ali se na neki
način asoira cela paradigma (rat prema rt-a, rat-u itd. ). Isto načelo
vlada i u fonologiji : tri foneme u reči r-a-t međusobno su u sintag­
matskom odnosu, ali svaka od nji h je u paradi gmatskom odnosu sa
drugim fonemama koje bi mogle da je zamen e u istom sintagmatskom
okviru, dajući nove reči sa novi m značenjima - npr. r sa k (k-a-t),
a sa i (r-i-t), ili t sa k (r-a-k).
Gramatički odnosi dolaze do izražaj a u sklopu raznih grama­
tičkih pojava, od kojih ćemo ovde pomenuti samo dve, kao najbliže
temi koju trenutno razmatramo: gramatičke kategorije i konstrukcije.
Sa formalnog stanovi šta, gramatička kategorija je sistem od naj­
manje dva člana koji m se izražava neki gramatički odnos - npr. rod,
broj , padež, lice, vreme itd. Kako jedan član ne bi či nio si stem, pa
ni kategoriju, svaka od ovih kategorja obuhvata dva ili više članov.a
koji čine relevantnu opoziciju; tako se unutar kategorije roda suprot­
stavljaju npr. muški , ženski i srednji rod, unutar broj a npr. jednina i
množina, itd. Pošto se u iskazi ma uvek bira između ovih alternativa,
kategorija pčiva na osi selekcije i tako je paradi gmatske prirode.
Ako je jedan član neke kategorije prsutan na jednom mestu u nekom
i skazu, drugi članovi iste kategorije ne mogu stajati na istom mestu
istog iskaza. Jedna i menica može da se pojavi ili u jednini ili u
množini, ali ne u oba broja i stovremeno, itd. A gramatička kon-
1 46
UVOD U OPT LINGVISTIKU
strukcija je kombinacija dveju ili više reči između koji h postoj i neka
gramatička veza. Nasuprot kategoriji , konstrukcija leži na osi kom­
binacije i otuda je sintagmatske prirode: reči koje ulae u konstrukciju
u njoj su zajedno pri sutne. Različite vrste sintagmatskih odnosa de­
fnišu različite vrste konstrukcij a.
Uz sintagmatske i paradi gmatske odnose treba ovde da pome­
nemo i funkcionalne odnose ¯ one i zmeđu nekog elementa i veće
celine unutar koje on funkcioniše, a koji h takođe ima razni h vrsta.
Za razliku od prethodno razmotrenih opštih tipova gramatičkih od­
nosa, u koje su ulazile i stovrsne jedinice (fonema prema fonemi, reč
prema reči i sl. ), ovde i mamo odnos dela prema celini (reč prema
sintagmi, sintagma prema rečenici i sl . ).
O gramatički m kategorij ama, konstrukcijama i funkcijama biće
vi še reči u naredni m odelci ma i poglavlji ma. Na ovom mestu, pošto
smo već nekoli ko puta rekli da je gramatika si stem pravila za pove­
zivanje jezičkih jedinica, treba još da ukažemo na to kako treba ra­
zumeti sam pojam gramatičkog pravila. U tradicionalnoj pedagoškoj
gramatici , čiji je cilj podizanje kulture govora i pisanja, pravi la se
najčešće shvataju kao prepruke za ispravno izražavanje. Tu se npr.
upozorava da je pravilno reći M vezi s tim, dok je M vezi toga nepra­
vilno; pri tome se misli na to da je samo prethodni izra u skladu
sa normom kjiževnog jezika, dok potonji , i ao veoma čest u upo­
trebi, odstupa od te norme. Ovo su, dakle, preskriptivna pravi la.
Međutim, za gramatiku kao naučnu di sciplinu pravi l a su po­
stupci kojima se jezički elementi i strkture dovode u međusobnu
vezu u proesu proizvođenja iskaza; nju interesuje ceo raspon mo­
gućnosti koje dopušta jezičk si stem, a ne samo onaj i zbor iz tog
raspona koji se iz društvenh razloga ocenjuje kao dobar i preporčljiv,
pa ona operiše deskriptivnim pravilima. U okvi ru ove koncepcije
obe malopre ilustrovane alterative su u skladu sa pravilima srpsko­
hrvatske gramatike, prosto zato što su obe obilato potvrđene u upo­
trebi ovog jezika, dok bi bil o nemoguće reći npr. M veza s to, M vezi
time i slično.
1 47
RKO BUGAKI
Otuda su oba ranije pomenuta izraza gramatična, tj . formirana
prma pravilima gramatike, a i zbor između njih je pitanje sti li stike
i l i sociolingvi stike (u vezi s tim pripada knji ževnom standardu i u
tom smislu se preporučuje, a u vezi toga je karakteri stično za admi­
nistrativni stil ili nižu jezičku kulturu, pa se negativno vrednuje). Na­
suprot tome, u veza s to, u vezi time i nisu nikakvi i zrazi nego ne­
gramatičn nizovi koje ne predviđa gramatički si stem i koje ne bi
normalno i zgovorio nijedan predstavnik srpskohrvatskog jezika.
Ukatko, u lingvistici pravila nisu prpisi za društveno prihvatlivo
izržavanje, nego analitička i teorijska sredstva opisa i objašnjenja
mogućnosti koje pružaju jezički sistemi. Zato reč pravilo u ovoj knji zi
treba razumeti u ovom potonjem smislu.
9. 2. Gramatičke kategorije
U najopštijem smislu, kategorizacia je proces organizovanja
ljudskog i skustva u opšte pojmove imenovane jezikom. U gramatici
je to neki princip klasikacije jezičkih jedinica raznih vrsta, pa se
gramatičkom kategorijom može smatrati bilo koji si stem ili klasa ele­
menata koji obavljaju određenu funkciju u nekom jeziku. U tradicio­
nalnoj upotrebi, kategorije se prevashodno vezuju za grmtičke obli­
ke pojedinih vrsta reči, što znači da se one u načelu defnišu foralno,
kao si stemi suprotstavljenih obl ika povezanih neki m gramatičkm od­
nosom, sa i zvesni m korelacijama na planu sadržaj a - koje su, me­
đuti m, malo kad si stematske, a najčešće su samo približne.
U ovom smislu su nosioci opzicija unutar kategorija po pravilu
gramatičke morfeme flektivnog ili aglutinativnog tipa, neretko uz po­
moć derivacionih pa i sintaksičkh procesa; tako se npr. kategorijalna
pripadnost nekog oblika često ne vidi i z njega samog, nego tek iz
njegovog slaganja sa drugim reči ma (kao što su čl anovi ) ili odnosa
prema zamenicama. Neke kategorije su pretežno imeničkog, a druge
glago/skog karaktera. Imeničke kategorije su rod, broj i padež; one
se javljaju kod imenica i zamenica, ali se u nekim jezicima, među
kojima su i slovenski , prenose i na prideve, a broj - pa, na poseban
1 48
UVOD U OPT LIGVISTIKU
način, i rod - i skazuju se još i kod glagola; one zahvataju i gramatički
čl an u jezicima koji i maj u ovu vrstu reči .
Rod je u osnovi način klasifkacije imeničkih reči . U neki m
jezicima rod u različitoj meri korelira sa plom živih bića, pa se ra­
zlikuje muški i ženski, a često i srednji rod. Kada je takva korelacij a
i zrazitija, govori se o prironom rodu; u načelu je takav slučaj u
engleskom, ali u ovom jeziku rod zapravo jedva i pstoji kao gra­
matička kategorija, jer nije naznačen oblikom i menice nego se samo
pokazuje kroz zamenice he/she/it. Ako pmenute podudarosti ve­
ći nom nema, nego se i neživo proizvoljno klasifkuje kao muško, žen­
sko ili srednje, to je gramatički rod. Ovo je veoma čest slučaj ; tako
u francuskom, jeziku sa dva roda, i mamo npr. le livre ' knji ga' al i la
porte ' vrata' , sa članom muškog odnosno ženskog rda; u nemačkom
je, recimo, kašika muškog roda, viljuška ženskog a nož srednjeg (der
L.f el, die Gabe/, das Messer). Slično je i u srpskohrvatskom, osim
što rod ovde nije označen čl anom nego, uglavnom, oblikom i menice
- npr. i menice sa završetkom na -a po pravilu su ženskog roda. A
nekada, kao u afričkom jeziku svahili i u nekim američkim i ndij an­
ski m jezici ma, rod nema veze sa plom živih bića, nego samo sa
opšti m ali nesistematskim razlikovanjem živog i neživog, pa čak i sa
veličinom ili oblikom stvari označenih i menicama.
Gramatička kategorija broja (koju ne treba mešati sa brojevi ma
kao vrstom reči, i ako je s njima pvezana) odnosi se na količinu bića
i l i stvari o koji ma se govori , i obuhvata jednnu (singular) i množinu
(plural). Neki jezici i maj u i dvojinu (dual), ređe i trojinu ( trijal),
sa značenjem 'dva' odnosno ' tri ' . Slovenački je slovensku dvoji nu
sačuvao mnogo bolje od srpskohrvatskog, gde ona preživlj ava samo
u ostacima (npr. jedan sin/dva, tri , četiri sinapet i više sinova, gde
zaseban oblik pokriva raspon od dva do četiri ). Broj je označen na­
stavcima kod i menica i gl agola (šetač šeta/šetači šetaju), a zamenice
preuzimaju broj odgovarajućih imenica (dete/ono trči, deca/ona trče).
Broj pdrazumeva razdvojivost i prebrojivost, pa se tiče brojivih i me­
nica (čovek, ptica, knjiga), ali stvari koje jezik tretira kontinualno i
zbirno označavaju se nebrojivim i menicama (vino, zlato, pesak). Uz
149
RNKO BUGARSKI
prve idu kvantitkatori (količinske reči) kao jedn, dva i l i mnogi, a
uz druge reči kao mnogo ili mlo. Neke i menice dopuštaju obe mo­
gućnosti (edn hleb/mnogo hlebova/mnogo hleba) . Uopšte uzev, ne­
brojivo se može učiniti brojivim ako se misli na razne vrste ili ome­
đene količine i menovanog (dva vina 'dve vrste ili čaše vina' i slično) .
Padež pokazuje funkciju i meničke reči i l i izraza u rečeni ci, na­
roito putem nastavaka na samoj i menici . Pored sintaksičkih funkcija
kao što su subjekt i objekt, padež je povezan i sa nizom značenja
koja se tiču osobina, količine, pripadanja, mesta, pravca, vremena,
uzroka, porekla, ci lj a itd. Upravo zbog ovakve foralne i semantičke
raspršenosti nije lako reći šta u kojem jeziku pripada kategoriji pa­
deža, a šta nekoj drugoj kategoriji i l i konstrukciji . Indovropski jezici ,
naroito ako se anali zi raju - kao što je to najčešće bivalo - kroz
prizmu gramatike l atinskog, obično i maju do sedam padeža; tako u
srpskohrvatskom razlikujemo nominativ, genitiv, dativ, akuzativ, vo­
kativ, instrumental i lokativ. Sami oblici i menice često ni su dovoljni
za prepoznavanje padeža, pa se moraju posmatrati u široj konstrukcij i :
sinovim je dativ u obratio se sinovima ali instrumental u poslužio
se sinovima. (Pojava istog oblika u različitim padežnim i drugim zna­
čenjima zove se sinkretizam). Nomi nativ i akuzativ se zbg veće
samostalnosti nazivaju nezavisnim (upravnim), dok su ostali padeži
zavisni (kosi) ; ovi drgi često dol aze sa predlozi ma, obrazujući pre­
dloško-padežne veze. Pr<mena i meničkih oblika po kategorijama zove
se deklinacija.
Međuti m, od svega ovoga vrlo je malo ostalo npr. u engleskom,
gde morfološku padežnu oznaku kod i menica nosi još samo genitiv
(-s), a kod zamenica se mogu razli kovati padeži subjekta i objekta
(lime 'jamene' , he/him ' on/njega' i sl . ); padežna značenj a gore ilu­
strovanog tipa i zražavaju se predlozima i redom reči . Nasuprot tome,
fnskom se obično pripisuje čak petnaestak padeža, ali su to zapravo
padežna značenja vi še nego sami i menički obl i ci , jer je većinom reč
o imenicama praćeni m postpozicijama - gramatičkim elementi ma
koji su ekvivalentni predlozima, samo što dolaze iza i menice.
Na prel azu ka glagolski m kategorij ama je lice, koje zahvata
zamenice i glagole. U jedni ni je ova kategorija nedvosmi sleno ori -
1 50
UVOD U OPT LINGVISTKU
jentisana prema elementima vanjezičke stvarnosti : prvo lice - ono
koje govori, drugo - ono kome se govori , trće - ono koje ne učes­
tvuje u razgovoru. U množini je stvar nešto složenija, jer je tu samo
kod trećeg lica reč, analogno, o množini nepri sutnih lica i l i množini
stvari . Prvo lice se ne odnosi na više lica koja istovremeno govore
(osi m, izuzetno, kod horskog govorenja ili pevanj a: Ml stojimo po­
stojano . . . ), nego na lice koje govori i još neka lica, koja mogu da
uključuju ili i sključuju ono kome se govori . Ova poj movno sasvim
jasna razl ika između inkluzvne i ekskluzivne množi ne ipak se
većinom ne pravi u jezicima, pa zamenice tipa mi pokrivaju oba
značenja, prepuštajući i spravno tumačenje kontekstu. Ali u neomela­
nezijskom engleskom pidžinu, na primer, ova razli ka, koja u samom
engleskom ne postoji , probila se iz domorodačkog jezika u obliku
dveju zamenica za prvo lice množine: i nkluzivne jumi (od you + me)
'ja i ti (i drugi) ' , i ekskluzivne mie/a (od me + fellow) 'ja i drugi
( al i ne ti ) ' . A drgo lice može da se odnosi samo na lica koji ma se
govori , ili da uz nji h uključi i neka druga, odsutna lica.
Osim toga, neki jezici ne razlikuju intimno i učtivo obraćanje
(kao današnji engleski , sa jedinim oblikom you za drgo lice u oba
broja), dok drugi prave tavu razliku - birajući, za učtivo obraćanje
jednom licu, množinski obli k zamenice drugog ili trećeg lica (sh. ti/V,
fr. tu/vous, nem. du/Sie) i sl . U neki m dalekoi stočnim jezi ci ma (ko­
rej skom, japanskom i dr. ) kategorija lica u funkcij i obraćanja, uz pra­
teće gramatičke pjave, obuhvata široku skalu izdiferenciranih mo­
gućnosti , zavisno od relativnog društvenog statusa sagovorni ka.
Kontrasti u okvir kategorje lica prpadaju deiksi - široj pojavi
direktnog upućivanja na učesnike, vreme i mesto govore situacije,
izvan koje se ne može odrediti referencija reči kao ja, ti, on, ovaj,
taj, sad, ovde, evo, eno i sl .
Glagolske kategorije su vreme, vi d, način i stanje; i zmeđu njih
i ma dosta preklapanja, pa i h je često teško razgraničiti . Vrme je
odnos između glagolskih oblika i vremena radnje ili stanj a na koje
se odnose. U ovoj kategoriji obično se razli kuju sadašnje, prolo i
buduće vreme, često sa dalji m podel ama unutar ovih, i bez potpune
1 5 1
RKO BUGASKI
korelacije sa protokom vanjezičkog vremena; tako npr. gramatički sa­
dašnje vreme može da označi i prošle i l i buduće događaje, a oblici
za vreme uz to i zražavaju i nevremenska značenj a, naroči to modalna
(v. način malo niže) . Vremenski oblici glagol a u srpskohrvatskom su
prezent, imperfekt, aorist, perfekt, pluskvamperfekt i futur; upo­
treba i mperfekta i aorista u savremenom jeziku je ograničena, a tzv.
futur II danas se najčešće smatra modalnim oblikom.
Pored ili umesto vremena, u mnogim jezicima postoji kategorij a
vida (apekta) , koja se odnosi na trajane, učestalost, svršenost gla­
golske radnje i sl. U slovenskim jezici ma razlikuj u se nesvršeni i
svršeni vid, povezani sa podelom glagola na imperfektivne i per­
fektivne (npr. sh. čitati/prčitati).
Kategorijom načina (mousa) i zražava se stav govornika pre­
ma činjeničnom sadržaju njegovog iskaza - kao konstatacij a (indi­
kativ), zapovest (imperativ), želja, namera, neizvesnost (konjunk­
tiv) , mogućnost, pgodba (potencijal i l i kondicional) i dr.
Kategorijom stanja (glagolskog roa ili dijateze) obležava se
odnos između subjekta i glagolom označene radnje, odnosno objekta
na kome se ona vrši . Osnovna razlika ovde je i zmeđu aktiva ( ' radno
stanje' ) i paiva ( ' trpno stanje' ) , pri čemu objekt aktivne rečenice
postaje subjekt pasivne (napravili su štetu/šteta je napravlena). Neki
jezici , kao stargrčk, imaju i medij ( ' srednje stanje' ), sa značenjem
nevoljnog obavljanja radnje na subjektu (upor. sh. gl agole kao osećati,
bojati se) . Promena glagolski h oblika po kategorijama zove se konju­
gacija.
Najzad, pridevi i pri lozi često i spolj avaju formalno označenu
kategoriju stepena, čiji članovi (pozitiv, komparativ i superlativ -
poslednja dva se u mnogi m jezicima ne razlikuju) pokazuju meru
neke tako i skazane osobine. Ni ovde forma i značenje nisu uvek us­
klađeni : kod nas je npr. viša škola zapravo niža od visoke škole, a
izvan direktnog poređenja (Bojana je staria od Ivane) staria žena
je mlađa od stare žene!
1 52
UVOD U OPT LINGVISTIKU
U ovom jeziku se kod nekih pri deva razlikuje još neorđeni
i orđeni vid (zelen/zeleni, pametan/pametni); to je poseban slučaj
šire kategorije određenosti, koja inače može biti izražena i putem
čl anova, zamenica, prideva i dr. - opkoračujući, kao i mnoge drge
kategorije, granicu i zmeđu morfologije i sintakse. - Dodaj mo na kraju
da i sti jezički oblik može da i zražava više kategorija i stovremeno;
npr. čita izražava broj Gedni nu), lice (treće), vreme (sadašnje) i stanje
( aktiv) .
9.3. Gramatičke vrste reči
U prethodnom odeljku naveli smo najpoznatije gramatičke ka­
tegorije, i tu smo već videli da se i sta kategorija može raličito i spo­
lj avati u raznim jezicima. Tome treba dodati da svi jezici sveta nemaju
svaku od njih; tako i ma jezika (npr. kineski , j apanski , mala j ski , turski ,
mnogi indijanski jezici) koji ne prave gramatičku raliku u rodu, ili
broju, ili vremenu itd. , nego odgovarajuće semantičke sadržaje
i zražavaju drgim sredstvi ma. S druge strane, u mnogim jezicima ima
i drukčiji h kategorija, koje nisu zastupljene u indoevropski m jezicima
i koje izlaze iz okvira uobičajenih opi sa prema tradicionalnom obrascu
grčko-l atinske gramatike.
Već je rečeno da se kategorije u naznačenom smislu vel i kim
delom vezuju za tradicionalnu kl asifkaciju reči na vrste - koj a, da­
kako, ne odgovara u podjednakoj meri svim jezici ma. Ova podela
zasniva se na gramatičko-semantičkim odlikama reči. U duhu evrop­
ske gramatike reči se najpre mogu podeliti na promenljive i nepro­
menljive vrste; prve dobijaju nastavke za građenje raličitih grama­
tički h obl ika (u sh. : i menice, zamenice, pridevi, brojevi , gl agoli), a
drge imaju samo po jedan oblik (u sh. : prilozi , predlozi , veznici,
uzvici, partikule) . Navedene podele, kao i br_jne potpdele unutar
pomenutih vrsta, vrše se na osnovu užih karakteri stika u pogledu zna­
čenja, oblika i funkcije - najčešće uz mešanje ovih kriterijuma.
Imenice su reči koji ma se i menuju ljudi, ži votinje, stvari , mesta,
poj movi i dr. , pa se po značenju mogu dalje deliti na vlastite, opšte,
1 53
RKO BUGASKI
zbire, gradivne, mislene i sl. One su određene i kategorij ama kao
što su rod, broj i padež, kao i sintaksičkim funkcijama koje obavljaju
(subjekt, objekt, imenski deo predikata i dr. ). Pri tome semantičke
klase kao živo/neživo ili brojivo/nebrojivo imaju gramatičkh posle­
dica (upor. čovek koga sam video/lm koji sam video; listovi su opa­
liišće je opalo). Štavi še, gramati ka određuje šta je za koji jezik živo
ili brojivo, pa nek jezici i neživo tretiraju kao živo i obrnuto, a sh.
nameštaj ili engl . friture je nebrojivo ali je nem. (ein) Mobe/ brojivo
- upravo kao što makaama, pantalonama ili vrati ma daju obl ike jed­
nine ili množine.
Zamenice upućuju na lica, stvari ili osobine, nekada zamenju­
jući imenice ili služeći kao pridevi uz njih, pa uz lice mogu ispoljavati
i nihove kategorije; dele se na lične, upitne, odrične, odnosne, odre­
đene, neodređene, pri svojne, pokazne i dr.
Pridevi opisuju različite osobine onoga na što se odnose i me­
nice uz koje stoje i čije kategorije preuzimaju, pa se po tome dele
na opisne, pri svojne, gradivne i dr. ; neki od njih uz to pokazuju razli ke
u stepenu i vidu. Po položaju mogu da budu i spred imenice koju
određuju (kao u slovenskim i germanskm jezici ma) ili iza nje (češće
u romanski m jezicima). Razlikuju se još atributivna i predikativna
upotreba, uz izvesna ograničenja u potonjem slučaju: uz čista kuća
ide kuća je čista, ali uz čista sreća ne ide sreća je čista!
Brojevi pokazuju koliko i ma nečega ili u kakvom se to reda­
sledu nalazi , pa se dele na glavne, rdne i zbirne; učestvuju u ime­
ničkim kategorijama, a mogu se pisati i brojkama (tri ili 3, treći ili
3. ).
Glagoli označavaju radnje, stanja i l i zbivanj a, imaju kategorije
kao što su vreme, vid, način i dr. , sintaksički funkcionišu u predikatu
kao rečeničko jezgro oko koga se okupljaju i menički i zrazi, a po raz­
nim meri lima dele se na: dinamičke i statičke; trajne, svršene i
učestale; pravilne i nepravilne; glavne i pomoćne; prlazne, ne­
prelazne i povratne; uz to se razlikuju lični i bezlični glagolski obli­
ci ; itd. Postoje i reči koje su oblikom i značenjem slične glagolima
1 54
UVOD U OPT LINGVISTKU
ali su sa sintaksičkog stanovi šta i menice (glagolske i menice i l i ge­
rundi: čitanje), pridevi (glagolski pridevi i l i participi: čitao, čitan)
ili prilozi (glagolski pri lozi : čitajući, čitavši).
Prilozi su posebno heterogena vrsta reči koje najčešće bliže
određuju glagole, prideve, drge priloge pa i cele rečenice, u pogledu
načina, mesta, vremena, količine, uzroka itd. Oni za način i količinu
mogu se stepenovati , a posebnu klasu priloga čine intenztkatori
(kao veoma, strašno, izuzetno), kojima se izražava vi soka mera onoga
o čemu je reč.
Prdlozi stoje i spred i meničkih reči, određujući odnose - u po­
gledu prstora, vremena, uzroka, pravca, ci lja, pripadanja itd. - u koje
one stupaju sa drgim takvi m rečima u rečenici . Po funkciji su im
slične potpozicije, koje u neki m jezicima (mađarski , japanski ) dolaze
iza i menica.
Veznici povezuju pojedine reči, sintagme ili rečenice, i to u
odnosu sintaksičke nezavisnosti ili paratake (npr. i, ili, a, ali) ili
pak zavi snosti ili hipotake (npr. jer ako, kada), deleći se prema
tome na nezavisne i zavisne, sa raznim pridrženim značenj i ma.
Dve srazmemo marginalne vrste reči su uzvici, koji i zražavaju
l i čna osećanja i raspoloženja, obično nemaju predmetno značenje i
ne ul aze u sintaksičke odnose sa drugim vrstama reči ; i partikule,
manje jedinice sa gramatičkom funkcijom koje se teško uklapaju u
izloženu klasifkaciju (kao upitna rečca li i odrična ne, ili engl. to i
nem. zu uz infnitiv glagola).
Neki jezici, videli smo, i maju i član kao posebnu vrstu reči za
i zraavanje kategorije određenosti ; on može da stoji ispred i menice
(npr. francuski, nemački, engleski) ili iza nje (npr. makedonski , bu­
garski , švedski), pri čemu je u neki m jezicima nepromenlji v dok u
drugim ima i meničku promenu.
Po svojoj unutrašnjoj strukturi reči se unutar pjedi nih vrsta
dele na uže grup, dok između tih vrsta neretko dolazi do prekl apanja
utoliko što isti oblik može da i ma različite funkcije (koji kao upitna
ili odnosna zamenica, kada kao pri log ili veznik, engl . walk kao glagol
1 55
RNKO BUGASKI
' hodati ' i kao imenica ' šetnja' i sl . ). A u neki m jezicima ovakve podele
su toliko uslovne da se čak može govoriti , · na pri mer, o kategoriji
vremena kod imenica: u jeziku kalifomijskih Indij anaca Hupa reč koj a
označava kuću i ma različite oblike zavisno od toga da li se govori
o kući koja sada pstoji , koj a je ranije postojala ili koja će tek po­
stojati - otprilike kao kad bi se kod nas menj alo kuć� kući/o je, kućiće!
(Ovako i zraženo gramatičko vreme treba, dakako, i ovde razl ikovati
od odnosa u vanjezičkom vremenu; u suprotnom bi se moglo reći da
je npr. zaručnica futur, supruga prezent, udovica perfekt, < baka plu­
skvamperfekt ! ).
Promenljive reči veći nom pripadaju otvorenim klasaa, onima
kojima se mogu dodavati nove jedinice (nove reči koje ulaze u jezik),
a nepromenljive su čl anovi zatvorenih klaa, gde to nije slučaj . (Npr.
broj pred loga ili veznika u jednom jeziku je sinhronij ski stal an, i takve
reči - za razliku od imeni ca, a u manjoj meri i glagola i prideva -
ne mogu se unositi u jezik na temelju novonastale potrebe ili nečijeg
trenutnog stvaralačkog nadahnuća). U otvoreni m klasama nalazimo
uglavnom leksičke ili sadržajne reči , čije značenje je srazmerno j asno
i izvan konteksta (kao dečak, trčati, plav), a u zatvorenim gramatičke
ili funkcijske reči, čije je samostalno značenje često teže utvrditi, i
kod kojih je izrazitij a gramatička funkcija (kao koji, o, li). (Upor. i
razlikovanje leksičkog i gramatičkog značenja u ode ljku 1 3. 1 ). Broj
gramatičkih reči u rečniku svakog jezika je neuporedivo manji od
broja leksičkih reči , ali je njihova učestalost u tekstovima uvek znatno
veća; kao gramatičko jezgro rečnika, one su po pravi lu domaćeg po­
rekla, i dijahronij ski su stabil nije jer l akše odolevaju promenama.
A uopšte uzev, gramatika i leksika su dva komplementarna
područj a jezičke strukture; u suštini , gramatici pri pada ono što jedan
jezik mor da izrazi , a leksici ono što on može izraziti . (Ovakva podela
odražava se i u vrsti obaveštenj a koj a sadrže gramatike i rečnici, u
smislu knjiga u kojima je neki jezik opi san). P tome se jezici mogu
znatno razlikovati u pogledu kategorij a koje su za nj ih obavezne. U
rečenici Napisao sam pismo prijatelu glagol ski m vidom je i zražena
dovršenost radnje pisanj a, a pol pri maoca takođe je nužno naznačen,
1 56
UVOD U OP1 LINGVISTIKU
jer se u srpskohrvatskom mora birati i zmeđu reči prijatel i priatelji­
ca. U odgovarajućoj engleskoj rečenici , međutim, ne moramo se iz­
j asniti u pogledu dovršenosti pisma niti pola primaoca - ali se zato
moramo opredeli ti za jednu di stinkciju prema kojoj je srpskohrvatska
gramatika neutralna: za jedan ili drgi gramatički član, i time za odr­
đenost ili neodređenost pisma odnosno prijatelj a.
Sl ično ovome, opisujući scenu u kojoj bismo mi rekli kamen
pad, neki jezici bi morali da se odrede prema rodu, broju i l i odre­
đenosti kamena, odnosno vremenu ili vidu padanja, ili pak prema
mestu događaja (bliže govorniku, sagovoriku ili nekom trećem licu)
ili izvoru obaveštenj a (govornik vidi to o čemu izveštava, ili je samo
čuo o tome, ili zaključio da se moralo desiti ). Neki drugi jezici mogli
bi da prođu manje-više bz svega toga; a Indijanac Nutka ne bi ni
analizirao takav događaj u dva odelita pojma, ' kamen' i ' pad' , nego
bi ga izrazio sintetički - približno kao kad bi se u srpskohrvatskom
moglo reći nizkamenl.
No iz ovoga ne treba zaključiti da su neki jezici nužno bgatiji
ili siromašniji od drugih u srazmeri sa brojem ili vrstom obaveznih
kategorija. Gramatika propisuje šta je nei zbežno, ali je za jezik kao
celinu važno šta je sve moguće - a svaki jezik će ono što ne kaže
gramatički reći , ako ustreba, leksički . Gramatika je prinudna i uopšte­
na jer nameće dos ledne izbore između malog brja alterativa, a lek­
sika pruža više slobode i znatno je specičnia. Naši glagoli ne mogu
istovremeno da budu malo u prezentu, malo u perfektu a malo u
futuru, ali mi možemo za nekoga da kažemo da nije ni sitan ni krupan,
ili da ima sivo-smeđe-zelene oči . U grubm pređenju sa mogućno­
sti ma prevoza u vel i kom gradu, gramatika je kao vožnja podzemnom
železnicom, jedni m uhodani m i uveliko pri nudnim mehanizmom, dok
je leksika sličnija vožnji automobilom, koja omogućuje obi l aske, pro­
mene pravca i uopšte slobdnije pnašanje pri stizanju do i stog odre­
dišta.
Leksika svedoči o stvarima o kojima govore članovi neke jezičke
zajednice, ali nam grmatika otkriva kako oni te stvari vide i kako
o njim govore. Reči dolaze i prolaze sa ti m stvarima, ali nji h nad-
1 57
RKO BUGASK
življava princip formalne organizacije koji im bar delimično nameće
svoju sopstvenu strkturu. Zahvaljujući svojoj gramatici engleski osta­
je germanski jezik, iako je danas možda i više od polovine njegovih
reči rmanskog porekla; a lingvistički identitet albanskog istrajava
uprkos činjenici da je ovaj jezik svoju leksiku većinom pozajmio iz
grčkih, latinskih, turskih i slovenskh izvora. Ako je leksika telo je­
zika, gramatika je njegova duša.
9.4. Pri stupi proučavanju gramatike
Proučavanj u gramatičkog ustrojstva jezika može se prići na
više načina, zavi sno od predmeta posebnog i nteresovanj a pojedi nih
gramatičkih škol a i metodologije l i ngvističkog opi sa kojom raspo­
l ažu. Tadicionalna gramatika uglavnom se bavi l a i spi tivanjem
sastava i obl i ka reči , nj i hovom podelom na vrste s obzi rom na ka­
tegorije koj e izražavaju i sl užbu u rečeni ci , te anal i zom i klasi f­
kacijom rečenica pretežno sa stanovišta značenja. Sa promenlj i vi m
uspehom je prenosi l a u druge jezike kategorije i obrasce poznate
iz grčke i l ati nske gramatike, često se zasnivala na j ezičkoj građi
iz dela priznati h pi saca i bi l a je uveliko pedagoški usmerena. Škol­
ska gramati ka širom sveta do danas se uglavnom zadržala u ovi m
okviri ma.
Moderiji pristupi pocmJU strukturalnom gramatikom, koja
u načelu polazi od forme a ne od značenja, nastojeći da proučavanjem
karaktera i raspodele jezičkih jedinica, kao i segmentovanjem i kla­
sifkovanjem jezičkih konstrukcija, otkrije i opiše strkture i sisteme
koji postoje u različitim jezicima. Svoji m deskriptivnim pristupom
analizi plana izraza, uključujući tu i govoru realizacij u jezika, ona
je unapredi l a formalne metode lingvi stičkih istraživanj a, ali joj je naj­
većim delom izmakao plan sadržaja. Donekle komplementara ovom
pri stupu i često s njim kombinovana je funkcionalna gramatika, koj a
teži da jezičke elemente osvetli sa stanovi šta njihovih gramatičkih
funkcija, posebno na podrčju sintakse. Među noviji m pravci ma naj­
većeg uticaj a imal a je transformaciono-generativna gramatika, koja
1 58
UVOD U OPT LINGVISTKU
za razliku od raniji h pristupa ne polazi od analize već gotovi h rečenica
nego se interesuje upravo za prcese njihovog formiranja i transfor­
misanja. Oprišući si stemom eksplicitnih formalnih pravi la, ona želi
da i zgradi jednu koherentnu opštu teoriju jezičke strukture na svim
njenim nivoima, koja bi mogla da opi še i objasni jezičko znanje koje
poseduje svaki govorik.
Neke ideje i postupi u okvir pomenutih pri stupa gramatičkoj
analizi biće prikazani - dakako, u sasvim elementarom obliku - u
pogl avlju l l o sintaksi , zato što je sintaksa, kao nivo na kome je
kombinatorika jezičkih jedinica naji zraitija i naj slobodnij a, u izve­
snom smislu sredi šnji deo gramatike. Ovde ćemo samo, u svrhu pčet­
ne i l ustracije, da ukratko razmotrimo tri osnovna i veoma uopštena
modela gramatičke strkture. Model je prikaz nekog predmeta i l i neke
poj ave, čija je svrha da predstavi obeležj a onoga što se modelira. U
običnom jeziku modelom aviona nazivamo predmet koji nij e pravi
avion, ali koji u mnogostruko umanjenom obliku prikazuje njegov
i zgled, njegove glavne delove, proporcije, svoj stva i sl .
U nauci se modeli ma pribegava naroito onda kada se proučava­
na poj ava ne može neposredno posmatrati , pa se njena pznata svoj­
stva šematskim putem prikazuju tako što se elementi ispitivanog pre­
s/ikavaju u model koj i simulira karakteri stike te pojave, ne bi li se
njena prava priroda makar i tako posrednim putem bolje razumela.
Pošto se jezik kao apstraktan si stem ne može videti , niti se može
otvaranjem lobanje ili na neki drugi način gledati šta se upravo dešava
u gl avi čoveka dok govori , o karakteru jezika i govora može se samo
zaključivati na osnovu
"
dokaznog materij al a
"
u vidu čulima dostupnih
proizvoda čovekove jezičke sposobnosti , kao što su reči i rečenice.
Sam proizvodni mehanizam ostaje skriven, ali se zato u lingvi stici
obi l ato kori ste različi ti modeli u cilju otkrivanja i objašnjenja poje­
dinih obeležja strukture ili funkcioni sanja jezika.
Sl užeći se poj mom modela u izloženom smislu, uzmimo da tre­
ba nešto da kažemo o strukturi rečenice Gladna mačka juri malog
miša Prvo i najosnovnije zapažanje jeste da ova rečenica sadrži pet
1 59
RNKO BUGASKI
reči koje se nižu jedna za drugom navedenim redom; ovaj nalaz pred­
stavljamo ovako:
5
Gladna mačka juri malog mi ša
Ovakav, najprostiji mogući model gramatičke strukture, koji govori
o nizanju reči i ni o čemu više, pa je otuda sasvim u okviru
"
jezičke
sposobnosti " i manje
"
inteligentnog
"
računara, nazvaćemo linearnim
modelom.
Ali mi dobro znamo da se gramatička, pa ni sintaksička struk­
tura ni izdaleka ne iscrpljuje time što se na prvu reč nadovezuje druga,
na drugu treća itd. Ako ni šta drugo, odmah nam je j asno da naša
rečenica sadrži i manje sintagmatske cel ine: gladna mačka, juri malog
miša, malog miša. Iz ovog sledi da, iako je lineari rzmak između
svake dve reči isti , strukturi razmak nije uvek isti, jer dok je npr.
malog miša jedna celina, juri mlog nije takva celina. A ovo opet
znači da se na či sto horizontalnu di menziju nadograđuje i jedna ver­
tikalna, hijerarhijska di menzija, i to u više nivoa. Ovo bi se moglo
grafčk predstaviti na razne načine, uključujući i upotrebu običnih
zagrada: ((gladn mačka) (uri (malog miša))); radi jasnoe, po­
služićemo se prikazom na slici l l .
gladna mačka jui malog miša
Slika l l .
Ovaj model nazvaćemo strukturnim, jer u jeziku struktura podrazu­
meva ne samo nizove elemenata nego i odnose i zmeđu njih. Lako je
1 60
UVOD U OPT LINGVISTIKU
videti da je ovakav model moćnij i od prethodnog: on sadrži oba­
veštenje o lineaom redosledu koje pruža i prethodni , ali za razliku
od ovog sadrži i dodatno obaveštenje o hijerarhijskm odnosi ma tako
ul ančanih elemenata. On, nai me, pkazuje da se pojedine reči najpre
grpišu na jednom nivou, da bi ptom funkcioni sale kao celine na
sledećem višem nivou, sve dok se ne stigne do najvi šeg, rečeničnog
ni voa. To bi bio prikaz pravca konstrui sanja rečenice, odozdo nagore.
A analiza tako konstruisane rečenice, polazeći od rečenične celine i
završavajući se na nvou pojedinačnih reči , pdrazumeva, dakako, obr­
nut pravac, odozgo nadoJe.
Nasuprot kraj nje pri mi tivnom linearnom modelu, koji ni u naj­
elementarijoj meri ne može da pretenduje da bude nekakva slika
našeg gramatičkog znanja, strukturi model na neki način prikazuje
važan deo tog znanja, jer u njemu naznačeni hijerarhij ski odnosi,
udrženi sa lineari m nizanjem, uistinu govore nešto značajno o tome
kako mi proizvodimo i tumačimo rečenice. Takva višestepna orga­
ni zacija, pri kojoj jedinice nižeg reda svojim kombinaciama obrazuju
jedinice višeg reda, jedan je od temeljni h formalnih principa na koji ma
počivaju strktura i funkcionisanje jezika. A kako smo malopre reki ,
ova vrsta kombinatorike najpotpunije je zastupljena upravo na sin­
taksičkom planu. Sa manje i l i više eksplicitnosti i formalne i zgrađeno­
sti, tradicionalni i strukturali stičko-funkcionali stički pri stupi analizi
rečenice uglavnom su ostajali u okviri ma ovog modela. Suočeni sa
našom rečenicom, oni bi istakli kategorijalnu pripadnost i obličke pro­
mene u njoj zastupljenih reči, i l i njenu slojevitu strkturu, i l i funkcije
subjekta, predikata, objekta i atrbuta - najčešće sve to u nekoj kom­
binaciji , ali sa različitim teži štima.
Međuti m, ima još nešto što mi o ovoj rečenici znamo, a što
dosad nije pomenuto; to je da je ona povezana, formom kao i znače­
njem, sa nizom srodnih rečenica ¯ Gladna mačka ne juri malog miša,
Ko juri malog miša?, Koga juri gladna mačka? i dr. (Mi ovde ne
bismo kao alternativu upotrebili pasivni obli k Mali miš je juren od
gladne mačke, ali ipak znamo da bi on i zgledao upravo ovako; u
mnogim jezicima i to bi išlo glatko). Postojanje ovakvih odnosa nije
1 6 1
RNKO BUGARSKI
ni ranije bilo nikakva tajna, pa i deca u školama odvajkada uče kako
da od potvrdne rečenice naprave odričnu ili upitnu, od aktivne pasivnu
i sl . ; ali zbog odsustva odgovarajućeg poj movno-metodološkog apa­
rata odnosi između rečenica doskora su se mahom samo podraume­
vati a ređe su izričito razmatrani , jer su izlazili iz okvira postojećih
rečeničnih modela.
Tek u okrilju transformaciono-generativne gramati ke, čije je te­
melje počev od 1 957. godi ne postavio američki lingvist Noam Čom­
ski , primenjujući u analizi strukture prirodnog jezika i neke matema­
tičke pojmove i postupke, mogao je da bude izgrađen jedan novi i
bitno drukčiji model , koji nudi si stem eksplicitnih formalnih pravi l a
za izvođenje većeg broja gramatički povezanih rečenica iz istog os­
novnog niza apstrktnih simbola. Ovaj transformacioni model , za
razliku od statičke prirode prethodnih dvaju, izrazito je dinamički; od
drgog model a - za koji smo videli da je nadmoćan prom - on je
moćniji na i sti način: prža sva obaveštenj a kao i on, ali uz nji h i
još nešto drugo a veoma važno. Utoliko transformacioni model uklju­
čuje strkturi model kao jednu od svoje dve gl avne komponente,
dodajući mu transformacionu komponentu kao drugu. Njega bi ovde
bilo teže grafčki predstaviti ; možemo da ga zami sl i mo kao onaj na
slici l l ali sa dodatni m mehanizmima koji u njegov domen uvode i
pomenute srodne rečenice. (Vi še u odeljku 1 1 .4 )ø
Moeliranje jezčke strukture daas je jedan od širko ko-
rišćenih pstupaka u gramatičkim opisima i lingvističkoj teoriji uopšte.
\
Takvi modeli obično potiču iz matematike, logike i teorije inforaija,
a primenjuju se u raznim oblatima lingvistike. Cilj formalizacije lin­
gvističkih opi sa nije da prrodni jezik prdstavi kao kakav matematičko­
-logički ili kibmetičk si stem, nego da izoštravanjem analitičke meto­
dologije doprinese boljem poznavaju njegovih osobnosti. Na rameđu
ovih di sci plina izrale su matematička i statistička lingvstika, koje
istražuju mogućnosti apstraktnog modeliranj a i kvanti tativnog iskazi­
vanj a jezičkih strktura i proesa. Mašinska ispomoć u ovakvim po­
slovi ma čini domen računarske lingvstike, kojoj uz ostalo pripadaju
sredstva elektronske komunikacije - prgramski jezici kao FOR­
TRA, KOBOL ili i _ kod nas sve popul ariji BEJSIK.
1 62
l O. Morologija
l 0. 1 . Moreme
Morfologja se bavi strukturom, oblicima i građenjem reči . Pro­
učavajući gramatičke poj ave i procese unutar reči , ona se dopunjuje
sa sintaksom, čiji su predmet kombinacije reči u konstrkcij ama, i
leksikologijom, koja reč posmatra kao jedinicu rečnika. Može se po­
deliti na tektivnu morfologiju, vezanu za obličke promene u okvir
pojedinih vrsta reči kao i zra gramatičkih kategorij a, i tvorbenu (lek­
sičku, derivacionu) morfologiju, koja proučava proese građenja lek­
sičkih jedinica.
Osnovna jedinica na morfološkom nivou jeste morfema -_n_
_ana jecilicajezičke strukture koja ima samostalno značenj<: i l i gra­
lčku funkcij t. Za razliku od foneme, koj a, nemajući sopstvenog
značenja, funkcioniše samo kao jedinica plana izraa, morfema ima
i i zraz i sadržaj , pa je prema tome punopravan jezički znak (tj . spj
označenog i označitelja u smislu odeljka 6. 1 ) . Kako je i reč znak u
i stom ovom smislu, treba najpre razjasniti odnos između reči i mor­
feme. A taj odnos je takav da jedna reč može da sadrži samo jednu
moremu (lav, na, pod, krov, mir) ili pak više morfema plav-o-kos,
na-sip, pot-krv-Ie, mir- o-lub-iv). Reč ne može da sadrži manje od
jedne morfeme, jer je morfema po defniciji najmanja jedinica takve
vrste. Reč i morfema su pdudare jedinice kada reč ima samo jednu
morfemu, a nisu pdudare kada reč u svom sastavu obuhvata dve
ili više morfema. Nešto više o morfološkoj strukturi reči reći ćemo
u narednom odeljku; upor. i analizu reči mišolovka i drge pri mere
u odeljku 6. 2, gde još nismo koristili termin morem.
1 63
RNKO BUGARSKI
Prema izloženom odnosu, u nekoj datoj rečenici ili većem tekstu .
obično će biti više morfema nego reči. Tako u rečenici Sanja peva
uspavanku imamo tri reči ali sedam morfema (Sana pev-a u-spav­
-an-ku). Međuti m, u odgovarajućem jeziku kao celini ovaj brojčani
odnos biće obrut, jer mnoge morfeme učestvuju u građenju velikog
broja reči : npr. rd u radnik, radnički, radionica, uraditi, obraditi, pre­
rada itd. , pre- u prepisati, precrtati, preslikati, prerditi itd. , -sto u
domćinstvo, šumarstvo, lekarstvo, rčunarstvo itd. , -ač u kovač, cr­
tač, šetač, igrač, plivač itd. Pošto se svaka morfema računa kao jedna
jedinica u morfemskom inventaru jezika, bez obzira na broj različitih
reči koje se njenom pomoću grade, ispada da u celom jeziku reči
ima više nego morfema. Broj morfema u nekom jeziku, iako u prn­
cipu konačan, iz raznih razloga se ne može tačno odredi ti u bi lo kojem
trenutku, ali se u moderim jezicima mer hiljadama - pri čemu se
njihovim kombi nacijama dobij a znatno veći broj reči . (O neodređeno­
sti ovih proena biće reči i u vezi s rečima, u odeljku 1 2. 1 ) .
Što se tiče dužine samih morfema, tj . broja fonema odnosno
grafema koje i h izražavaju, i tu postoji pri ličan raspon - od jedne
foneme/grafeme ( i, o, u) do više nji h, ali opet sa teško utvrdivom
gorjom granicom (vino, karkter). A reči podjednake dužine mogu
da sadrže jednu ili više morfema; upor. mušteria Gedna morfema) i
nestrpliv (tri morfeme: ne-strp-liv) . Odl učujući kriterijum za mor­
femu nije, dakle, dužina nego celovitost,
_
tj . činjenica da se ona ne
može deliti na manje jedinice i ste vrste: mušterija ili karakter su reči
morfološki podjednako nedeljive kao i reči a ili i, dok je reč nestrpliv,
kako smo upravo videli , deljiva. Granični slučaj izražavanj a jedne
morfeme jednom fonemom ipak je izuzetan, pa je normalno da dve
ili više fonema u nizu i zražavaju jednu morfemu (n, kod, lula, sunce,
gušter sloboda itd. ).
Budući izražene fonemama, morfeme imaju svoj fonološki ob­
li k. Ko nekih je ovaj oblik stalan, dok kod drgih varira zavisno od
glasovnog konteksta (što je redi slučaj). Tako morfeme oko, plav, pre­
ili -liv imaju uvek i sti oblik, dok morfema raz- ima vi šestruku rea­
li zaciju u zavi snosti od prirode foneme koja sledi (upr. rz-men-i-
1 64
UVOD U OPTU LINGVISTIKU
-tilras-ter-a- ti/raš-čist-i- tilrž-džilit-a-ti). A u engleskom npr. obe
moreme u reči loudly ' glasno' , lo ud i -ly, i maju stal an obli k, ali i sta
morfema -ed sa značenjem prošlog vremena reali zuje se troj ako prema
prirodi prethodne foneme, tj . poslednje u osnovi reči - kao /t u wal­
ked ' hodao' , kao /d/ u lived ' živeo' , a kao /id/ u shouted ' vikao' .
. - Kao jedinica jezičkog si stema, morfema je apstraktnog karak­
tera, a iena konkretna govorna reali zacija - tj . njen fonološki i zraz
- jeste morf ; razl i či ta kontekstualno uslovljena ostvarenj a i ste mor­
feme, kao u pri meri ma sh. rz- i engl . -ed, zovu se alomor (po
analogij i sa terminološkim ni zomfonema -fon - alofon). Za slučajeve
kada su ovakvi m fonološki m varij antama na granicama morfema pri­
držene gramatičke razlike nekada se u lingvi stički m opi si ma kori sti
termin morfofonema. Tako se varijacije u nizu obli ka junak - junače
- junaci mogu opi sati postul i ranjem apstraktne morfofonemske jedi­
ni ce K na kraju osnove (unaK), koja se u različiti m fonološkim kon­
tekstima ostvaruje kao l, /č/ i l i /e/ - učestvujući tako u formalnom
razli kovanju nomi nativa jedni ne, vokativa jednine i nomi nativa/voka­
tiva množine.
Iako se morfeme izražavaju putem fonema, ove dve vrste jedinica
se bitno razlikuju: kako smo već videli, foneme nemaju samostalnog
značenja nego služe za izražavaje i međusobno ralikovanje morfema,
koje u principu imaju takvo značenje (iako je kod neki h morfema od
njega izrazitija gramatička funkcija). Da bi se izbegli mogući nespora­
zumi oko nivoa o kojem je re, u lingvističkoj aalizi se p potrbi
koriste raličite vrste zagrada. Z raliku o fonetskh i fonemski h vred­
nosti , za koje već znamo da se uokvirju uglastim odnosno kosi m za­
gradama, moremske vrednosti stavljaju se u vitičaste zagrade, u kojima
se morfeme pišu mali m a morfofoneme velikim slovi ma. Tako bismo
mogli da ralikujemo glas [k] , fonemu l, morfemu {k} - kraći oblik
predloga k- i malopre navedenu morfofonemu {K}. Pošto ć u daljem
tekstu biti jasno o koji m jedi nicama govorimo, m ćemo ove zagrade
radi jednostavnosti izostavljati .
Iz već dati h pri mera vidi se da sve morfeme nisu i ste vrste.
Osnovna podela morfema jeste na slobdne i vezane. Slobodne su
1 65
RKO BUGASKI
one koje mogu da stoje samostalno (kao na, kod, sunce, Sanja, rad
iz rad-nik, krv iz pot-krov- Ie, korak iz ras-korak). Vezane su one
koje ne mogu da se upotrebljavaju samostalno, nego samo u kombi ­
naciji sa drugim morfemama u sastavu reči (kao -nik iz rd-nik, -Ije
iz pot-krv-Ije, rs- /tj . raz-/ iz ras-kork, -o- i - iv iz mir-o-lub-iv;
način vezivanj a ovih morfema vidi se iz crtica ispred, iza ili oko
nj ih). Slobodne morfeme su ekvivalentne prostim (tj . jednomorfem­
skim) rečima: oko, rad, čovek itd. jednovremeno su morfeme i reči .
Vezane morfeme ne mogu da funkcioni šu kao reči, ali one učestvuju
u građenju reči ili njihovih gramatičkih oblika. (Vi še o ovim proce­
sima u narednim odeljcima) .
Sa ovom podelom se preseca, bz potpunog podudaranja, podela
na leksičke morfeme, sa izrazitim leksički m značenjem, i gramatičke
morfeme, kod koji h preteže gramatička funkcija. Većina morfema koje
sadrže dati primeri je leksičkog karaktera, ali npr. -ti iz rz-men-i-ti
ili -o- iz mir-o-lub-iv, kao i -a iz pev-a, spadaju u gramatičke mor­
feme. Slobodne morfeme po pravi lu su leksičke (i ako npr. li i ma gra­
matičku funkciju), dok vezane morfeme mogu da budu leksičke ili
gramatičke. Ili , iz drgog pravca: leksičke morfeme su slobodne i l i
vezane, a gramatičke su najčešće vezane. Razlikovanje leksičkih i gra­
matički h morfema ipak je samo uslovno, upravo kao i kod ogova­
rajućih vrsta značenja (o čemu u odeljku 1 3. 1 ) .
Kako se utvrđuje šta je u nekom jeziku ili nekoj reči morfema,
a šta nije? Kod slobodnih morfema to je l ako, jer im sama njihova
sloboda garantuje status morfema a, videli smo, i reči . Ali problemi
se javljaju kod vezanih morfema, odnosno kod analize vi šemorfem­
skih reči , gde postupak izdvajanja najmanji h jedi nica sa značenjem
ili gramatičkom funkcijom, i to bez ostatka, ne daje uvek jasne re­
zultate.
Raz- je nesumnjivo morfema (iako sa nijansiranom skalom zna­
čenja) u rečima kao razvezati, rzvejati, rzmaknuti, razveseliti, kod
kojih se mogu uoiti raličiti značenjski odnosi ovog elementa prema
osnovama koji ma se dodaje, a koje u jeziku funkcionišu ; bz njega
(vezati, vejati, maknuti, veseliti). Slično je i kod razrešiti, i ako se ne
1 66
t ²
¿
# pW
UVOD U OPTU LINGVISTIKU
vi di j asno u čemu se ova reč po značenj u razl i kuje od same osnove
rešiti. Ali već kod razobličiti, premda raz- tu i zgleda u redu, pri­
mećujemo da ne pstoj i osnova obličiti, dok je kod razbiti veza iz­
među raz- i biti još sumnj ivija. Sa ovog stanovi šta problematična reč
različit upućuje nas i na raznolik - reč koja se, dakako, ne deli na
raz- i nalik nego na razno- i lik. Reč razrk ne može se deli ti zbog
potencij alnog drugog elementa rok (takva morfema i nače postoj i u
jeziku, ali ne u ovakvom sklopu) - mada bi značenje asocirano sa
raz- samo po sebi dopuštalo takvu podel u. U nekima od dati h pri mera
daj u se naslutiti semantičke i eti mološke veze, ali nedovolj ne za ne­
dvosmi slenu sinhronijsku morfološku anal i zu. Najzad, neke reči mogu
slučaj no da poinju i stim ni zom fonema, koj i u njima i pak ne čini
morfemu: razum je samo prividno delji vo, a razuman nije sastavljeno
od raz- i uman nego od rzum i -an (o čemu svedoči značenj e ovih
reči ).
Uporedljive rezultae dalo bi utvrđivanje značenj a, pa i samog
eventual nog morfemsko statusa, segmenata kao npr. -ka (od par­
merka preko igračka. zvečka i l i srećka do brjka i l i tetka), i l i pak
-ač (od šetač, čitač,
b
rojač preko kolač do vrč i l i trč). No razma­
tranjem (raz + matr + anje + m?) ovakvi h Plera već smo uveliko
zašl i na područje morfološke analize, koje či ni deo predmeta narednih
odelaka.
v
1 0. 2. Morfološka strktura reči
Jezici se veoma razlikuju u pogledu odnosa i zmeđu reči i mor­
feme. Tamo gde prevladava anal i tički i naročito korenski tip strukture,
reči su po pravilu ili bar naj češće jednomorfemske; u kineskom se
jedan pi sani znak obično odnosi na jedinicu koj a je ujedno morfema
i reč, a uz to i slog. Jednomorfemskih reči ima i u jezici ma drugih
ti pova, ali su one tu ređe. Ko aglutinativnog tipa morfemski sastav
reči je prziran, jer se j asno vi de identitet i granice pojedi nih "nale­
pljenih" morfema, što olakšava merološku anal i zu (v. pri mer turske
reči adm ' čovek' i njenih oblika u odeljku 4. 3). Morfeme je teže
1 67
RKO BUGARSKI
i dentifkovati , i njihov broj utvrditi , u reči ma koje i spoljavaju sinte­
tički i fektivni tip strukture, gde dolazi do srastanj a takvih segmenata
u vi šestrukim funkcijama (kao u primeru l atinske reči amo 'vol i m'
u i stom odeljku). Kod polisintetičkog ti pa reči -rečenice i zgledaju veo­
ma složene, ali se ipak mogu analizirati . Tako u eskimskom angya­
ghllangyugtuq ' on žel i da nabavi veli k čamac' sadrži pet morfema:
an gy a- ' čamac' , -g hl la- je segment augmentativnog značenja, -ng­
' nabaviti ' , -yug- je segment koji i zražava želju, a -tuq - treće lice
jednine.
U i ndoevropskim jezici ma reči najčešće i maju i zmeđu jedne i
4-5 morfema, ređe i više, pri čemu je taj broj verovatno nešto manji
u engleskom, na primer, nego u slovenski m jezicima. Teško je odrediti
koliko najvi še morfema mogu da i maju reči nekog jezika, naročito
ako uzmemo u obzir i stručne termine, koj i su često sl oženij i od reči
običnog jezika. Najduža reč koju sadrži novo izdanje velikog Oks­
fordskog rečnika engleskog jezika, pneumonoultramicroscopicsilico­
volcanoconiosis (naziv jednog plućnog oboljenj a), u svoji h 45 slova
sadrži oko 8 morfema, ali to je unekoli ko veštački pri mer, jer se ovak­
vi leksički monstrumi mahom i konstrui šu s namerom da potuku pret­
hodne rekorde u pogledu dužine! Stoga su malopre date veli či ne samo
orijentacione. A što se prosečni h vrednosti tiče, prema jednom
i straživanju na uzorcima tekstova jedna engleska reč u proseku sadrži
l ,68 m orf em a, što se može uporediti sa rezultatom od l ,06 za ana­
li tički vijetnamski a čak 3,72 za pol i si ntetički eski mski . (Prema i stom
ogledu, uzorak staroengleskog dao je 2, 1 2 - što pokazuje mer po­
rasta analitičnosti u engleskom tokom vekova, naporedo sa gubljenjem
flektivnih nastavaka).
Da se zadržimo na nama poznatiji m jezi ci ma, nemački se i zd­
vaja slobodnim građenjem složeni h - što znači i vi šemorfemskih -
reči . Tako pol azeći od Wagen ' vozi lo' dobij amo Krafagen ' motoro
vozi lo' i Lstkrafagen ' teretno motorno vozi lo' , a dodavanje Fahrer
' vozač' na drugoj strani daje Lstkrafagenfah
f
er ' vozač teretnog
motorog vozi la' . (Iz prevoda vidimo da srpskohrVatski radije pribe­
gava si ntagmama nego složeni cama, jer taj princip njegovoj strukturi
1 68
. ·
` · · ·
UVOD U OPTU LIGVISTIKU
bolje odgovara). Ne ul azeći u pojedinosti anal ize, reč Donaudampf­
schij ahrtgesellschafskapitin mogl i bi smo da podelimo u nekih 9
m orf em a (Donau-dampfschif -fahr-t-gesell-schaft-s-kapitin) . N asu­
prot ovakvom mehani zmu, engleski bi ovaj sadržaj izrazio ul ančava­
njem odel itih atributa uz i menicu na kraju (Danube Steamboat Crui­
sing Company Captain), dok bi srpskohrvatski takođe i šao si ntag­
matski , ali drugim putem (Kapetan Društva dunavske parbrdarske
plovidbe). Ovi međujezički prmeri pokazuju suštinsku bl i skost mor­
foloških i si ntaksički h sredstava u građenju složeniji h jezički h jedinica
i celina od osnovni h elemenata - morfema.
Pogledajmo sada koj i su glavni nači ni i rezultati kombi novanj a
morfema. Tri osnovna morfološka procesa su kompozicija, derivacija
i fleksija. Kompozicija je kombi novanje slobodnih morfema, čiji su
proi zvod složenice (zlo + delo - z
/
odelo, mimo + hod - mimohod,
star + mali - starmali). Derivacija je kombinovanje slobodni h i ve­
zanih morfema, čiji su rezultat izvedenice (zlo + -ba - zloba, star
+ -ac - starc, rd + -nik - radnik). Fleksija je obrazovanje gra­
matički h oblika reči putem vezanih
:
Orfema (rad + -i - radi, rad
+ -ov- + -i - rdovi, crven + -a - clena). Kompozicija i derivacij a
su leksički procesi , služeći za i zvođenje novih reči (zbg čega se oba
nekada obuhvataju poj mom derivacije u ši rem smislu), a fleksija je
gramatički proces, jer daje reči ma nji hove gramatičke obl i ke. Kako
vi di mo, u načelu kompozicij a operi še sl obodnim morfemama, fleksij a
vezani m, a derivacij a i jedni m i drugi m. Međuti m, u jezi ci ma sa i zra­
ženijom fleksijom ovi odnosi se mogu kompli kovati formalnim pri­
l agođavanjem morfema, nji hovi m skraćivanjem i srastanjem i td. , što
između ostalog dovodi i do tzv. vezanih onova, odnosno obl ika u
koj i ma se neke morfeme, i ako i nače slobodne, ne mogu j aviti samo­
stalno. Ovakvih pojava ima u mnoštvu reči kao parobrod, suncokret,
zimzelen, rsplet, tkivo, potom u smenji vanj i ma tipa reći/rekao/rečeno,
itd.
U morfološkoj anal i zi reči važni su pjmovi osnove i afksa.
Osnova je deo reči kome se dodaje afks, a afks (dodatak) je vezana
morfema koja se dodaje osnovi u prcesu derivacije i l i feksije. Prema
1 69
RNKO BUGARSKI
položaju, afksi se dele na prefkse (predmetke, koji dolaze i spred
osnove, npr. pro- u pročitati), sufkse (nastavke, koj i stoje iza osnove,
npr. -nje u čitanje) i infkse (umetke, koj i čine deo osnove, npr. -ov­
u gradovi). U većini jezika flektivne morfeme su u položaju sufiksa
ili eventualno i nfksa, dok derivaci one morfeme mogu uz to da budu
i prefksi . Ako neka reč sadrži i derivacioni i flektivni sufks, ovaj
drugi je uvek na kraju, jer celi ni i zvedene reči daje gramatičke oblike
(o-granič-en- i, ne-pod-noš-ljiv-og).
Ako jedna reč ima više osnova i nastavaka, ovi elementi se u
analizi odvaj aju određenim redom. U reči popisivač najpre odvajamo
sufks -ač od osnove popisiv- , potom sufks -iv od njegove osnove
popis, i na kraju prefks po- od njegove osnove pis-. Ti me ujedno
utvrđujemo hijerarhij sk poredak u procesu građenj a ove reči , obrnu­
tom u odnosu na pravac njene analize (v. sliku 1 2).
po- pi s- -iv -a č
Slika 12.
Poslednja, dalje nedelj iva osnova reči (u ovom slučaju pis-) i sto­
vremeno je i koren cele reči . Koren je glavni nosi l ac značenja reči ,
koji upućuje na njeno poreklo i l i na srodnost u okviru neke porodice
reči , pa je stoga pojam koji pre pripada etimologij i i i storiji jezika
nego morfologij i (v. odeljak 4. 2). (Ima i drukčiji h pri stupa morfo­
loškoj anali zi ).
Morfološka analiza je i zazovno pdručje strčnog rada u li n­
gvisti ci , jer utvrđivanje dublji h pravi lnosti 1 često nai zgled haotičnoj
masi jezi čkh oblika - i posebno sparivanje segmenata forme sa i zra­
ženim značenji ma - može da bude muktrpaq posao. Ovo se vero-
1 70
UVOD U OPT LINGVISTKU
vatno moglo naslutiti i iz nekih od navedeni h pri mera. Međuti m, neke
novije reči kao da svoji m čudni m obrazovanjem pokazuju da ni neu­
kom svetu nisu strane i ntuitivne anal ize reči u stilu svojevrsne
"
na­
rodne morfologije
"
. Dvodelni kostim za kupanje, lansi ran 1 946. go­
dine, nazvan je bikini po i menu paci fčkog atola na kome je te godi ne
i zvršena prva posleratna nuklearna proba; ali naziv monokini koji se
kasnije pojavio za neke verzije jednodelnog kostima u SA i Fran­
cuskoj jasno pokazuje da je reč bikini proi zvoljno i pogrešno asocirana
sa prefksom bi- ' dva' !
Sl ično je sa reči hamburger, u SAD kori šćenoj da označi proi z­
vod tipa
"
hamburške šnicle
"
(dakle, hamburg + er) . No grupa reči
koju je ona porodi la za sli čne specij al i tete - cheeseburger ' hamburger
sa si rom' , beejurger ' hamburger od govedine' , giantburger ' dži nov­
ski hamburger' itd. - svedoči o drukčijoj popul arnoj anal izi na seg­
mente (ham + burger) , kojoj očito nije smetala ni či njenica da se
"
burger
"
(ma šta to znači lo) ne pravi od šunke (ham) ! A u komer­
cij alne i druge svrhe mogu se i namero i zvodi ti analoške foracije
koje sadrže pmodne pseq-morfeme. Tako je prema boutique ' bu­
ti k' nastalo beautique ' salon za ulepšavanje' (od beaut ' lepota' ) i
čak shoetique ' butik cipel a' (od shoe ' cipela' ) - či me se i nače ne­
postojeći segment -tique uzdiže na stepen morfeme sa značenjem
' mondenska radnja' .
Inventar morfema podložan je promenama tokom vremena: kao
i reči , morfeme ulaze u jezik i l i ga napuštaju, a često i menj aj u svoja
značenja. Kod slobodnih morfema, koje i jesu ekvivalentne reči ma,
ovo je sasvi m oči gledno, ali u načelu i sto važi i za vezane morfeme
(naročito derivacione, jer se fleksija, kao osnova gramatičkog si stema,
menja znatno sporije). Tako se govori o manjoj i l i većoj produktiv­
nosti pojedi ni h afksa ili tvorbenih obrazaca. Afektivno obojeni mno­
ži nski oblici imenica nebesa, čudesa, telesa (pored
"
normal ne
"
mno­
žine neba, čuda, tela) predstavljaju okamenjeni zaostatak jednog dav­
no ugaslog slovenskog sufksa. S druge strane, neki afksi mogu posle
dužeg perioda srazmemog mirovanja da naglo povećaju svoj u pro­
duktivnost (v. npr. prmere u vezi sa nastavcima za vršioca radnje
ženskog roda, te sa sufksi ma -džia i -ak, u odeljci ma 3. 3 i 6. 3) .
1 7 1
RNKO BUGASKI
Neke nove kombi nacije pri maju se sasvim neosetno, al i neke
druge mogu da i zazovu podozrenje, pa i odbijanje; ovo drugo dešava
se sa skorašnji m kovanicama kao zacrtati, zaživeti, pojasniti i l i ispo­
štovati - verovatno i stoga što su se j avile u tzv. admi ni strativnom
ili političkom žargonu, gde se pojavljuju sa napadnom učestalošću
i ako najčešće bez i kakve potrebe. No bilo to kako bilo, promene kroz
koje prolai jezička zajednica, kao i njene potrebe - ugl avnom stvarne,
ali ponekad i samo prividne - odražavaju se i u morfologij i , kao i
na drugim planovima jezičke strukture.
1 0. 3. Tvorba reči
U svakom živom jeziku postoje produktivni mehani zmi za b­
gaćenje njegovog rečnika putem tvorbe (i l i građenja) reči. Među
najvi še kori šćene, u mnogim jezicima pa i u srpskohrvatskom, spadaju
u prethodnom odeljku pomenuti morološki procesi derivacije uz po­
moć pretksacije (ne-čovek, iz- rezati, na-gluv) i sutksacije (student­
-kinja, list-ić, crven-kast) - i, dakako, kombinovano (uz-reč-ica, ne-
- umor-an, pre-po-znat-ljiv-ost) . Pored ovako izvedeni h reči , mnoge
sl ožene reči dobij aj u se kompozcijom ( visi-baba, Beo-grad, cro­
-beli). Posebna vrsta kompozicije je reduplikacija, pri kojoj se mor­
feme udvaj aju u istovetnom i l i nešto i zmenjenom obliku (gde-gde,
što-šta, cik-cak) .
Osim ovih glavni h tvorbnih procesa postoje još neki , koji se
kori ste u ograničenoj meri i neretko uz posebna sti l ska obeležja. Jedan
od njih je skraćivanje već postojećih d
u
ži h reči , popul arno naroči to
u omladinskom žargonu (aks, prfa, matiš, disko). Obl i k skraćivanja
naroi to čest u vi šečl anim nazivi ma či ne akronimi - reči sači njene
od početni h slova i l i delova sintagmi (SF, OUN, UNICEF, Tanjug,
Geneks). Ovako su nastale i tehničke reči engleskog porekla kao radar
(radio detection and ranging 'radijsko otkrivanje i lociranje' ) , laser
( light ampl i fcation by sti mulated emi Sion of radi ation ' poj ačanje
svetlosti sti mul i sanom emi sijom radijacije' ) i l i teleks (engl . telex ¯
teleprinter exchange ' teleprinterska razmena' ). Manje je poznato da
' •
1 72
UVOD U OPŠT LINGVISTIKU
je i naziv države Pakistan obrazovan od slova u i meni ma provi ncij a,
odnosno naroda koj i su ušl i u njen sastav (Pendžab + Avgan + Kašmir
+ Sind + Baludži stan).
Drugi srazmemo marginalan tvorbeni proces je slivanje, pri ko­
me se nove reči obrazuju kombi novanjem prvog dela jedne reči i
drugog dela druge. Na ovaj način sklopljeni su i ntemacionalizmi en­
gleskog porekla kao motel (motor + hotel ' hotel za motori ste' ) i smog
'
(smoke + fog ' di m + magla' ) . Za razliku od engleskog, u srpsko­
hrvatskom slivanje nije ranije kori šćeno, al i se poslednj i h godina -
verovatno prema tom uzoru - povremeno j avlja uglavnom u šalj ivim
nazivima vezani m za decu i omladinu (školigrica, škozorište, zabare,
žvazbuka, /klinci il klinceze, šalantologija) . Mogućnosti za i gru reči ma
koje obi l ato pruža ovaj postupak efektno su iskori šćene u naslovu
Hlorr (od h/or + horor) u jednom beogradskom li stu, iznad i zveštaj a
o posledicama oslobađanj a hlora posle nesreće u naseljenom mestu.
Pomenućemo još konverziju, koj a strogo uzev nije način tvorbe
novih reči ali jeste nači n gramatičke preraspodele postojeći h reči , či ­
me se kombinator
e
'
· mogućnosti rečnika takođe značajno proši ruj u;
t o je promena gramatičke vrste reči bez promene oblika. Među si n­
tetičkm jezici ma kakvi su slovenski ova pojava se teško ostvarje i
retko nal azi , ali zato u anali tički m jezicima kakav je vel i ki m delom
engleski ona predstavlja veoma produktivan mehanizam; tako npr. reč
rund može da se upotrebi kao pridev ( ' okugao' ), predlog ( ' oko' ),
pri log ( ' okolo' ) , gl agol ( ' opi sati kug' ) i l i imenica (' runda' ) .
Elementi od koji h s e tvore nove reči , kao i takve reči u celini ,
mogu da budu domaćeg i l i stranog porekl a, u raznim kombinacij ama.
Isklj učivo od domaći h elemenata sači njene su novije reči kao nesvrs­
tanost, samouprvni i l i (u vezi s medij skim programi ma) voditel i
uživo, dok kombi nacije domaćih i stranih sastojaka i l ustruj u reči kao
hidro-ražanj, sizokratia, reizborost i l i toplikacia.
Veliki broj reči i si ntagmi sastavljen je u potpunosti i l i naj veći m
delom od domaći h tvorbeni h elemenata, ali po gramatičkom obrascu
nekog drugog jezika, uz preslikavanje strukture izvorog i zraza. Tako
1 73
RNKO BUGARSKI
prevedene reci Î zovu se prevedenice i l i kalkovi, a nastaju kalki­
ranjem. Od starijih pri mera navodi mo rukopis (od l at. manuscriptum)
i prvopis (prema grč. ortogrfja), a od noviji h velegrad (nem. Grf­
stadt) i neboder (engl . skysckrper) odn. oblakoder (nem. Wolken­
kratzer). Nemačka složenica
U
bermensch kod nas je prevedena kao
natčovek a u engleskom kao superman, što smo mi preuzel i kao su­
permen (naročito u značenju junaka stripa i sl . ); ako tome dodamo
i nepreveden i neformalni obli k ibermenš koji se ponekad kori sti , i ma­
mo čak tri verzije izvorne reči . Još su novij i prmeri kao noćni klub
(engl . night club), ispiranje mozga (engl . brainwashing), od
/
iv moz­
gova (engl . brain drain), paket aranžman (engl. package deal). Slič­
nog su nastanka sintagme kao samo/ep/iva traka, samomerač pritiska
i mnoge druge. Nekada je ovakvo prevođenje samo del i mično, pa
dobij amo hibridne kovanice tipa trim staza (engl . trim trck).
Kako pokazuju i navedeni pri meri , prevedenice se neretko ose­
ćaju kao veštačke tvorevine, jer je i pored domaće građe u nji ma
pri metna struktura drugog jezika. No i pored toga, nji ma rado pribe­
gavaju - valjda kao manjem zlu - naročito jezici snažne puri stičke
tradicije, dakako istorij ski uslovljene, koji u svom i zbegavanju tuđica
nastoje da prevedu sve što se prevesti može, pa makar i na ovaj nači n;
tako npr. u slovenačkom pres centar postaje tiskovno središče, a ge­
nerativna gramatika - torbena slovnica.
No najčešći nači n proširivanj a rečni ka posredstvom stranih ele­
menata jeste prosto preuzimanje reči i i zraza iz jezika davaoa u
jezik primalac, u i stom i l i pri bl i žnom značenju a uz fonološko-gra­
fološku adaptaciju, tj . pri l agođavanje i zgovoru i pismu jezi ka koji
pozaj mljuje. Tokom poslednji h decenij a srpskohrvatski je ovi m putem
pri mi o (kao, uostalom, i mnogi drugi jezi ci ) vel iki broj reči naročito
i z engleskog, i to u razni m oblasti ma. Tako i mamo npr. bestseler top
lista, šou biznis, mjuzikl, kviz; antiriz, alkotest, džambo-džet, džet-set,
čarter stuardesa; slajd, kserks, kompjuter terminal; trend, marke-
· ·}
ting, sponzor; sprej, fomaster kontejner; kvark, kvazar hardver sof-
ver bajpas, pejsmejker; itd. Neke od ovakvih osnova mogu pri miti
domaće nastavke za i zvođenje dalji h reči (kao kseroksirati, kompju-
1 74
UVOD U OPT LINGVISTKU
terski, potom bilderka i l i džogerka, a sasvi m nova reč sidaš tako je
i zvedena od osnove sida, sači njene prema francuskom akroni mskom
obrascu sa značenjem ' si ndrom stečene i munodefcijencije' (syndrome
d' immunodefcience acqui se ), koja je kod nas zbog l akšeg i zgovora
prevagnula nad alterativom ejds prema engleskom akroni mu aids (od
acqui red immunodefci ency syndrome) ; upor. sada i dilovati, reketaš,
dizelaš.
U nekim slučajevi ma preuzete reči dobijaju u jeziku pri maou
znaenja koja nisu i male u jeziku davaou. U engleskom se među više
značenja reči speaker ( ' govori k' , ' predsedavajući skupšti ne' , ' zvuč­
ni k' i dr.) ne nalazi ono koje u srpskohrvatskom ima spiker u vezi
sa govori m mediji ma (a koje pokri va engl. announcer). A i ako kod
nas ne postoji naroči ta vrsta prodavnice (lekova, kozmetike, hrane,
knj i ga i td. ) koja se u SA naziva drugstore, ovde je naziv drgstor
uveden za prodavnice sa duži m radni m vremenom - da i ne govormo
o drgstoru ozbilne muzike, gde se veza sa i zvori m značenjem već
sasvi m i zgubi l a! Ređe se dešava da reč bude pzajmljena u i zmenje­
nom,
"
i nternacionalnom". obliku kakav zaparavo nema u jeziku po­
rekla; dok sh. bokser jeste od engl . boxer, sh. teniser nije od tenniser,
jer takva reč u engleskom ne postoji (kae se tennis player ' igrač
teni sa' ).
Najzad, nekada se pozajmljuju samo značenja, tako što se već
postojećim pridaju nova,
"
strana
"
značenj a, koj a njihovi ekvivalenti
i maj u u drugi m jezici ma; ovo su semantičke pozajmljenice. Tako
sh. prosek ( ' uski otvor; useklina' ) pozajmlj uje od nem. Durchschnitt
i značenje ' srednja vrednost' ; a tečaj ( ' tečenje, tok' ) dobij a prema
nem. Kurs i franc. cours dodatno značenje ' kurs predavanja' .
Interacional i zmi već odomaćeni u svoji m standardnim znače­
nj i ma mogu da dobiju nova značenja u posebni m sferama rečni ka -
kao kada patolog u žargonu označava ne stručnjaka za određena obo­
ljenj a nego čoveka koj i je i sam patološk slučaj . U sličnom duhu,
šalji vi efekti postižu se neoekivani m kombi nacijama elemenata uze­
t i h i z raličitih i zvora. Ranije pomi njani sufks -džia (v. odelj ak 6. 3)
pri rodno se dodavao turski m osnovama, ali se našao uz nemačku os-
1 75
RNKO BUGARSKI
novu u reči patroldžia, a uz englesku u novoj reči tejpadžia ' radni k
na traci u flmskom studiju' . Neko ko je ranije bio švorc i l i (u Bosni)
kokuz, danas je - otmeno i i nternacionalno - dekintirn. A di zali ca
koja odvozi nepropisno parkirane automobile, koj a je dobi l a fami l i ­
jarna metaforičko i me pauk (uz koje možemo da pri meti mo da je i
slična reč krn takođe metaforički moti vi sana, jer eti mološki upućuje
na ždral a), u Beogradu je žargonsk prekrštena u - dizajner! Iako
ovakva reč već postoji sa drugim značenjem, u ovoj upotrebi ona
predstavlja veoma duhovi t spoj elemenata igre sa narodnom eti mo­
logijom ("dizanje
"
) i asoij acij a sa modernom tehni kom koje sadrži
sam tobože interacionalni obl i k reči .
Upozorimo, na kraju, da formalne sličnosti mogu da budu i
varlj ive, jer reči veoma bli ske p obl i ku ponekad i maju sasvi m ra­
zličita značenj a u različitim jezicima, što neretko vodi nesporazumi ma
i pogrešnim prevodima. Ovo su tzv. lažn parovi ili, sli kovi tije, lažni
prijatelji (franc. faux amis). Tako prema franc. ignorer ' ne znati '
i mamo engl . ignore ' i gnori sati , ne obazi rati se' ; sh. aktuelan kao i
nem. aktuell znači ' savremen, sada rel evantan' i sl . , ali engl. actual
znači ' stvaran' ; engl . eventually ne znači ' eventualno' nego ' konačno,
u krajnjoj linij i ' ; itd. A Jugoslaven koji je želeo da svoj i m rskim
domaći ni ma učini kompl i ment rečenicom Y Bac KpacHbtu JUBOm,
mi sleći da kaže Kod vas je krasan život, postigao je samo to da su
ovi zbunjeno obori li pgled, jer je njegova rečenica znači la - ' Imate
crven stomak' ! (Prethodni m razmatranjem već smo povezali morfo­
logiju sa leksikologijom, kojoj ćemo se vratiti pošto se u narednom
poglavlju pozabavimo sintaksom, koj a se kao grmatika rečenice do­
punjuje sa morfologijom kao grmatikom reči).
1 76
l l . Sintaksa
1 1 . 1 . Si ntaksičke jedinice
Sintaksa proučava pravi l a kombinovanja reči u rečenice - i l i ,
opštije, jedi nica u konstrukcije - kao i odnose i zmeđu elemenata re­
čenične strukture. Pri tome se ona bavi kako procesi ma izgrđivanja
konstrukcij a, tako i rezultati ma toga procesa, dakle analizom ostva­
reni h konstrukcij a. Pol azeći od reči kao osnovne sintaksičke jedi ni ce,
naj veća pažnja posvećuje se formi ranju i sastavu vi ši h jedi ni ca sin­
takse, kao što su si ntagme i ·.rečenice. U sintaksi se obično ne ide
i znad nivoa rečenice, pa se ova uzima kao najvi ša jedinica na ovom
planu jezičke strukture. Kombinovanjem samih rečenica i ustrojstvom
nadrečeničnih celina bave se analiza diskursa i lingvistika teksta
(o tome u odeljku 1 4. 2) .
Reč smo sa morfološke strane razmotri l i u prethodnom pogla­
vlju, a i z leksi čkog ugla ćemo da je osvetl i mo u narednom. U ovom
pogl avlju tretiraćemo je jedino kao najni žu jedinicu sintaksičke strk­
ture, koja stupa u gramatičke odnose sa drugim takvi m jedi nicama,
tvoreći konstrukcije na razl ičitim stepenima. Prvi takav stepen čine
sintage - grupe od dve ili više gramatički povezanih reči koje same
ne i zražavaju predikacij u (vezu subjekta i predikata), ali učestvuj u u
strukturi viših jedinica koje ovu vezu iskazuju. Prema vrsti reči koje
sadrže i karakteru nji hovih odnosa, sintagme se obično dele na ime­
ničke (npr. mlada devojka, čaj i lfa), glagolske (npr. će doći, na­
pisati pismo), pridevske (npr. veoma mlada, bogat znanjem), priloške
(npr. vrlo brzo. malo lakše), predloške (npr. M stolu, iznad svega)
1 77
RNKO BUGARSKI
i sl. A prema sintaksičkoj funkciji , tj . ulozi koja im pri pada na sle­
dećem višem stepenu, mogu se deliti na subjekatske, predikatske,
objekatke, odredbene i td. Između strukturalne i funkcionalne po­
dele postoji i zvesna korelacija: i meničke sintagme tipično se nal aze
u funkcij i subjekta, objekta, i menskog dela predikata i l i dopune; gl a­
gol ske u funkciji predi kata i l i dela predikata; pri devske u funkcij i
i menskog dela predi kata i l i dopune; pri loške i predloške u razni m
dopunskim i odredbeni m funkcijama, i sli čno.
Na sledećem stepenu nalazimo jedinice koje izražavaju predi ­
kaciju. One se po tradicij i zovu rečenicama, al i kako mnoge rečeni ce
ne obuhvataju oba glavna elementa predikacije, i l i pak sadrže ne jednu
nego više takvih veza, kori sno je za jednu subjekatsko-predi katsku
vezu upotrebiti termi n klauza, preuzet i z engleske gramatičke termi­
nologije (clause). Nai me, naroči to kod složeni h rečenica i zgleda pri ­
kladno reći da se one sastoje od dve i l i vi še klauza; ti me se klauza
i rečenica kao pojmovi razgraničuju, i ako su ove jedinice često funk­
cionalno podudarne. No upravo zbog učestvovanja u strukturi složeni h
rečenica klauza je kao si ntaksička jedinica ni ža od rečenice - kao
što je, i z analognih razloga, vi ša od si ntagme. Funkcionalno gledano,
glavni delovi klauze su subjekt i predikat, a u pojmovni m katego­
rij ama to su tema (ono o čemu se govori ) i komentar (ono što se
o tome kaže). Subjekt se najčešće podudara sa temom a predi kat sa
komentarom, kao u klauzi Deca su gledala taj flm. Ali ove kategorije
mogu i da se ukrste: u klauzi Taj flm su deca gledala pre bi se reklo
da je subjekt deca a predi kat sve ostalo, dok je tema taj flm a ko­
mentar sve što sledi .
Po sintaksičkom statusu klauze se dele na nezavisne, koje mogu
da stoje samostalno, i zavisne, koje nisu samostal ne. Nezavisne klauze
otuda su ekvivalentne prostim rečenicama, a zavi sne kl auze ul aze u
sastav složenih rečenica. Zavisne klauze dalje se po funkci mogu
deliti na imeničke, pridevske, priloške i sl . , a po značenj u (to su
najčešće one u pri loškoj službi) na vremenske, mesne, načinske, uz­
rone, dopusne, poredbene, pogodbene itd . ' `
Najvi ša jedinica si ntakse, a time i gramatičke organi zacije je­
zika, jeste rečenica. Iako nije moguće dati defniciju rečenice koj a
1 78
UVOD U OPTU LINGVISTIKU
bi bi la u svemu tačna i opštepri hvatlj iva, reći ćemo da je rečenica
najveća nezavi sna konstrukcija (ili nezavi san jezički obl i k) - utoliko
što, bez obzi ra na svoj u sopstvenu strukturu, nije sastavni deo neke
veće konstrukcije i l i oblika, nego u komuni kaciji funkcioniše samo­
stalno. Svaka rečeni ca je u govor praćena određenom intonacijom,
a u pi sanju interpunkcijom.
Rečenica obi čno sadrži jednu i l i vi še klauza. Ako sadrži samo
jednu klauzu, ona je prosta (u srpskohrvatskoj gramatici pravi se ra­
zl i ka i zmeđu proste i proste proširene rečenice, zavisno od toga da
l i su i subjekt i predikat i zraženi samo po jednom reči , i l i su jedan
i l i drugi , i l i oba, i zraženi si ntagmom); npr. Svetlana je kod priatelice.
Ako rečenica sadrži dve i l i više klauza, ona je složena. Kada su te
kl auze u naporednom odnosu koordinacije, što znači da su si ntaksički
ravnopravne pa bi svaka od nji h mogla da funkcioniše i samostalno,
kažemo da je takva rečenica naporedno složena; npr. Svetlana je
kod prijatelice a njen muž je na putu. A kada su klauze u zavi snom
odnosu subordinacije, što znači da su si ntaksički neravnopravne, jer
bi samo jedna od nji h (upravna) mogla da stoji sama za sebe ali
druga (zavisna) ne bi , takva rečenica se zove zavisno složena; npr.
Svetlana je kod priatelice zato što je njen muž M putu. U ovom
slučaju upravna klauza je sintaksički nadređena, a zavi sna je pdre­
đena.
Predi kacija je, dake, jezgro većine rečenica, koje onda pripa­
daj u jednom od navedeni h glavnih rečeničnih tipova. Ima, međuti m,
i rečenica koje nemaj u i zraenu predikaciju, i ako se ona nekada može
podrazumevati ; one i du u neki od manjih tipova, kao što su (a) i zrazi
bez subjekta, često imperativi : Grmi. Dođi! (b) vokativi: Vlado! Kel­
ner! (e) aforizi :
Š
to pre to bole. Bole ikad nego nikad, i l i (d)
fragenti, bilo dopunski , kao kod skraćenih odgovora u dij alogu:
Kuda ideš? - Kući, i l i uzvični : Oho! Nie nego!
Pored navedene podele prema strukturi , rečenice se mogu kla­
si fkovati i prema funkcij i - na izjavne (potvrdne i l i odrične), upit­
ne, zpovedne i uzvične. Iz svega izloženog vidi se da merila p
kojem nešto smatramo rečenicom nije tol iko sama priroda gramatičkh
1 79
RNKO BUGASKI
oblika koli ko nezavi snost, signal i zovana i ntonacijom i l i interpunkci­
jom - drugi m reči ma, sposobnost samostalnog funkcioni sanj a u ko­
munikaciji .
U okvi ru rečenice ispoljavaju se razl ičite gramatičke pojave u
vezi sa redosledom, sl aganjem i i zostavljanjem njeni h elemenata. U
širem smi sl u, pojam reda rči odnosi se na redosled si ntaksičkih je­
dinica (reči u sintagmama, si ntagmi u klauzama, klauza u složeni m
rečenicama) i l i funkcija (subjekt, predi kat, dopuna, odredba i sl . ). Uz
vezane morfeme i gramatičke reči , red reči je jedan od tri glavna
pokazatelj a si ntaksičke strukture, koji signali zuju gramatičke odnose
i zmeđu leksičkh reči kao nosi l aca sadržaja i skaza.
Ovi si ntaksički mehani zmi međusobno se dopunj uju u razl i či ti m
proporcij ama, zavi sno od opšte strukture svakog jezi ka, pa će npr.
jezici sa razvijenijom fleksijom (kao latinski i l i srpskohrvatski ) i mati
utoliko slobodnij i red reči , jer su glavni odnosi već i skazani padežni m
i drugim nastavci ma, dok u jezi ci ma siromašnim feksijom taj teret
preuzima red reči , pa je zato znatno manje slobodan. Stoga u srpsko­
hrvatskom i zbor između alternativa Petar je udrio Pavla i Pavla je
udario Petar može da bude pitanje naglaska i l i stila, ali je u engle­
skom takav i zbor pitanje osnovnog sadržaja, jer se samo i z redosleda
i menica zna ko je koga udaro. (Sl ičan primer naveden je, L kontekstu
istorijskih promena, u odeljku 3. 3). Uobičajeni redosled, naroito u
i zjavnim rečenicama, naziva se dirktn, a redosled pri kome neki
elementi (npr. subjekt i glagol u upi tni m rečenicama) zamenj uj u mesto
zove se obrnuti (ili inverzija).
Jezici se u redu reči mogu veoma razlikovati - npr. u uobičaje­
nom redosl edu subjekta, glagola i objekta, gde su zastupljene sve
moguće kombinacije, ili u položaju glavnog gl agola u neki m kon­
strukcij ama (upor. krajnj i položaj u nem. Er hat mir das Buch gegeben
' On mi je dao kji gu' ), i l i u strukturi i meničke sintagme (npr. redosled
pokaznog elementa, prideva i i menice, kao u sh. ova velika kuća i
analogno u veći ni evropski h jezika, u malajskom je upravo obrut,
' kuća vel i ka ova' ) ; itd.
1 80
UVOD U OPT LINGVISTIKU
Pod i menom slaganja (kongruencije) govori se o formalnoj
usagl ašenosti međusobno pvezanih delova rečenice u gramatički m
kategorij ama, pa se npr. pridevi slažu sa i menicom u rodu, broju i
padežu (lepa slika/lepe slike), glagoli upravne i zavi sne klauze mogu
se sl agati u vremenu, i sl . Ovome je srodna poj ava upravljanja (rk­
cije), gde upotreba jedne reči nameće i zbor oblika druge reči ; tako
gl agol tražiti traži i menicu u akuzativu (npr. kavgu), a gl agol oslo­
boditi se zahteva i menicu u geniti .u (npr. nevole), i sli čno kod pre­
dloško-padežnih veza, gde predlog upravlj a izborom padeža (s njim/o
njemu/bez njega i sl .) .
Najzad, različiti elementi rečenice često se i zostavlj aju radi iz­
begavanja ponavljanj a ili i sticanja onog što je u i skazu novo; ovo se
zove elipsa, a tako skraćene rečenice su eliptične. Elipsa je važan
prati l ac normalne upotrebe jezika; život je suviše kratak da bi smo u
beskraj ponavljali ono što je već rečeno, pa se pdrazumeva i može
se po potrebi rekonstri sali iz konteksta. Zato na pitanje
Š
ta ste sinoć
večerali? obično ne odgovaramo npr. Sinoć smo večerli kajganu,
nego samo Kajganu; iz istog razloga kažemo Vdećemo se sutra ili
prekosutra ako hoćeš, a ne kažemo Vdećemo se sutra ili ćemo se
videti prekosutra ako hoćeš da se vidimo sutr ili ako hoćeš da se
vidimo prekosutra! Veća eksplicitnost može da i ma afektivnu vred­
nost: Jesi li opravio slavinu? -Ne, nisam još oprvio slavinu ( ' I
nemoj vi še s tim da me gnj avi š, sada imam prečeg posl a' ) . Preterano
pribegavanje elipsi , naroči to u ' telegrafskom sti l u' novi nskh naslova
i sli čnih kondenzovani h pruka, može da i zazove dvosmi slenost (npr.
Rušenje dotrajalih zgrada ruše li se same od sebe i l i ih ruše građevi ­
nari? - vi še sl i čni h pri mera u odeljku 1 3 .3 ). Kod eliptični h i skaza
frazeološkog tipa teško je reći šta je upravo ' izostavljeno' : Jel'da?
Hvala. Molim lepo! Naj zad, elipsa se često kori sti i kao retorička
fgura (o tome u odeljku 1 4.3) .
1 8 1
RANKO BUGARSKI
1 1 . 2. Sintaksičke konstrkcije
Iz razmatranja u prethodnom odeljku proističe sledeća uzlazna
hierarhija sintaksičkih jedinica: reč - sintagma -klauza -rečenica,
pri kojoj jedinice nižeg reda učestvuju u strkturi jedinica sledećeg
višeg reda. Reči se međusobno kombinuju u sintagme, sintagme u
klauze, a kl auze u rečenice. Tako je reč knjiga sastavni deo sintagme
nova knjiga, ova je sastavni deo klauze nova knjiga je n stolu, a
ova je opet sastavni deo rečenice Nova knjiga je na stolu a stare
knjige su na polici.
Ova hijerarhija važi samo u načel u, jer su veoma česta i razna
pomeranja i odstupanj a. Rečenice i klauze mogu bi ti sastavljene i
neposredno od reči , dakle
"
preskačući
"
stepen si ntagme (Pera spava);
sintagme i klauze mogu se kombinovati i na istom stepenu, jedne
unutar drugih (imeni čka sintagma to ime u sastavu predloške si ntagme
u to ime, ili klauza ko je krivac u sastavu klauze mi znamo ko je
krivac, gde funkcioniše kao njen objekt - bar po jednoj mogućoj
analizi, a alterativno bi se reklo da je potonja konstrukcij a rečenica
a ne klauza) ; klauza može da bude
"
degradirana
"
, u atributskoj fun­
kciji u sastavu sintagme kao inače niže jedinice od nje ( koji je došao
u čovek koji je došao); a kao što smo videli, mnoge rečenice sadrže
samo po jednu klauzu, pa i manje od toga. No ipak se ovakav hije­
rarhijski poredak mora imati u vidu, jer se bez njega ne mogu razu­
meti osnovni principi konstruisanja rečenica, odnosno sintaksičkog
ustrjstva jezika.
Temeljni od ovih principa je sledeći: ono što se na jednom nivou
javla kao konstrukcija, na sledećem višem nivou fnkcioniše kao jedi­
nica. Kao što je navedeno, reč, sintagma, kl auza i rečenica su sin­
taksičke jedinice različitih nivoa; a iz defnicije konstrukcije date u
odeljku 9. 1 , po kojoj je konstrukcija kombinacij a dveju ili više reči
između kojih postoji neka gramatička veza, izlazi da reč kao osnovna
jedinica sintakse nije u isti mah i konstrukcija, ali da sintagma, klauza
i rečenica to jesu. Pojmovi jedinice i konstrukcije se uzaj amno ne
isključuju, nego se, naprotiv, skadno dopunjuju, razlikujući se p to­
me kako se gleda na neku datu kombinaciju reči. Gledano iznutra,
1 82
UVOD U OPT LINGVISTKU
tj . sa stanovišta njihovog sastava, sve jedinice iznad nivoa reči su
konstrukcije, ali gledano spolja, tj . sa stanovišta njihove uloge u ve­
ćim konstrukcijama, sve se j avljaju kao jedinice. Dakle, prvi pogled
tiče se struktur, a drugi funkcije; ova međuigra strukture i funkcije
ul azi u same osnove sintakse. (V. sliku 1 3, gde strelica simbolizuje
hijerarhij ski poredak od najniže jedinice ka najvišoj).
rečenica
klauza
konstrkcije
jedinice
sintagma
re č
Slika 13.
Unutar širih konstrukcij a, neki elementi su međusobno bliži ne­
go neki drugi. Opšti princip jeste da elementi koji stoje jedan do
drgog teže da jedan sa drugim uđu u konstrukciju, obrazujući jedi­
nicu višeg reda - pri čemu se ovaj proes može stepenasto ponavljati;
tako se na lineai redosled nadograđuje hijerarhijska struktura. Na
ovom prncipu uzaj amanog privl ačenj a bliskh elemenata izgrađen je
strukturalistički metod konstituentne analize, sa kojim smo se ne­
formalno već susreli na području morfologije (v. primer popisivač u
odeljku 1 0. 2). U sintaksi se tokom analize konstrukcija putem suk­
cesivnih preseka na svakom stepnu izdvajaju neposredni konsti­
tuenti, sve dok se ne dođe do krajnjih konstituenata poj edinih
reči kao najmanjih j edinica tog plana strukture. Slika 14 pokazuje
takvu analizu rečenice Naša ekipa osvojiće prvo mesto na takmičenju.
Mesta i redosled preseka određeni su gramatičkim odnosima
između ptencij alnih konstituenata; tako u datom primeru najpre se­
čemo između subjekta i predikata, potom odvaj amo atribut od ime­
nice, odnosno glagolski deo od odredbe, zatim glagol odnosno predlog
1 83
RKO BUGARSKI
od nji hovih objekata, te atribut od i menice unutar objekta glagola.
Dok je pravac anal i ze si l azan, od cel i ne do najmanji h delova, smer
konstrui sanja je obrut, uzl azan. Najpre međusobno ul aze u konstruk­
ciju konstituenti naša i ekipa s jedne strane, a s druge prvo i mesto
kao i na i takmičenju, da bi se ovako dobijeni konstituenti dalje
udruživali : prvo mesto sa osvojiće, pa ta celina sa na takmičenju, da
bi najzad taj ši ri konstituent, osvojiće prvo mesto na takmičenju, stu­
pio u konstrukciju sa konsti tuentom naša ekipa, ostvarujući završnu
konstrukcij u. Pri tome se i z položaja preseka i razli či ti h ni voa hori ­
zontalnih crta sasvim j asno uočava da npr. sled osvojiće prvo nije
konsti tuent ni na jednom stepenu, dok sl ed prvo mesto jeste.
NJ ekipa osvoji će :J mesto na takmičenju
3
- 3
2
2
Slka 14.
Razli či ta tumačenja nekih dvosmislenih konstrukcij a mogu se
ovi m putem analitički razdvaj ati , pa npr. sintagmu crvene sveske i
olovke (a. ' crvene sveske i crvene olovke' ; b. ' crvene sveske i olovke
bilo koje bje' ) prikazujemo dvojako na slici 1 5.
crvene sveske i olovke crvene sveske i olovke
~ "
a. b.
Slka 15.
1 84
UVOD U OPT LINGVISTIKU
Metod koji smo sasvim uprošćeno prikazali kori stan je utoliko
što lepo pokazuje slojevitost sintaksičke strukture, ali su mnoge kon­
strukcije i suviše složene da bi se mogle anali zirati ovako jednostav­
nom tehnikom; zbog toga su i zgrađeni i drugi pri stupi, naroči to u
okviru transformacione gramatike (o čemu u odeljku 1 1 . 4). Al i već
navedeni m pri meri ma mi ćemo se ovde posluži ti da bi smo na kraj u
ukazali i na jednu drugu kl asi fkacij u konstrukcij a. Nai me, pored
već i zl ožene podele prema nivou si ntaksičke strukture (si ntagma,
klauza, rečenica), konstrukcije se mogu deliti i prema tipu, tj . p
vrsti gramatičke veze i zmeđu nji hovih konstituenata. A ova veza je
oči gledno različita npr. i zmeđu naša i ekipa, na i takmičenju, sveske
i olovke itd.
Najopštija podela svih konstrukcij a prema tipu, koj a se u nekom
obliku može pri meniti na sve jezike sveta, jeste podel a na tzv. en­
docentrične (' unutrašnje' , ' centrirane' ) i eksocentrične ( ' spoljne' ,
' necentrrane' ) konstrukcije. Kod prvog ti pa bar jedan konstituent pri­
pada i stoj sintaksičkoj klasi kao i cela konstrkcija, tj . oboje se jed­
nako ponašaju u veći m konstrukcij ama, dok kod drgog tipa to nije
sl učaj, jer cela konstrukcij a nije sintaksički svodlji va na bilo koji kon­
stituent. Tako je naša ekipa endocentrična konstrukcija, pošto se pored
npr. to je naša ekipa i l i naša ekipa je spremna može reći i samo to
je ekipa ili ekipa je spremna (ovde je dakako reč samo o sintaksičkim
mogućnostima, ne i o ekvivalentnosti značenja). Ovde, dakle, jedan
konstituent (ekipa) funkcioni še analogno celoj konstrukciji (nša eki­
pa). Slično važi i za crvene sveske, dok kod sveske i olovke bilo koji
od povezanih konstituenata može i sam da odigra takvu ulogu (npr.
kupio sam sveske i olovke, kupio sam sveske, kupio sam olovke). Ali
npr. na takmičenju je eksocentrična konstrukcij a, jer se prema pobedio
je na takmičenju ne može reći pobedio je na niti pobedio je tak­
mičenju.
Oba glavna konstrukciona tipa dalje se dele na podvrste. En­
docentrične konstrukcije mogu najpre da budu podređene i li napo­
redne. Podređene i maju upravni i zavisni konstituent (centar odnosno
atribut), ili više jednih ili drugih (u primeri ma su centr i staknuti ):
1 85
RKO BUGASK
prvo mesto, Mišin pas, vrlo dobro, trčati brzo, knjiga na stolu, Mića
je došao iako ga nismo zvali, najbolji čovek na svetu, i sl . Naporedne
konstrukcije ne pokazuju odnos upravnog i zavisnog člana: sveske i
olovke, danas ili sutr, prfesor Petrvić. Eksocentrične konstrukcije
su upravljačke, kada jedan od konstituenata (u primerima crtom raz­
dvojenih)
"
upravlj a
"
drgim: osvojitiprvu nagradu, na/takmičenju;
povezivačke, kada jedan konstituent služi kao spona: je/umoran, po­
staje/hladno; predikacione, kada su konstituenti u odnosu subjekta
i predi kata: onajede, naša ekipa/osvojiće pro mesto na takmičenju;
itd. U svim sl učajevima moguće su i dalje podele.
Iz prmera se može zaključiti da različiti tipovi konstruisanj a
funkcioni šu jedni unutar drugih, te da s e podela prema tipu ukršta
sa podelom prema nivou. Tko su imeničke, pridevske i priloške si n­
tagme uvek endocentrične, predloške sintagme su uvek eksocentrične,
a glagolske si ntagme mogu da budu jednog ili drugog tipa. Klauza
je uvek eksocentri čna, kao i prosta rečenica, dok je složena rečenica
endocentrična - i to napo redna kada je nezavisno složena, a pdređena
kada je zavisno složena. Najzad, vidi se i to da je konstrukcija širi
poj am od rečenice, jer ovu obuhvata kao jednu od svojih podvrsta.
1 1 . 3. Sintasičke funkcije
Pojam sintaksičke funkcije, kako nam je već poznato iz pret.
hodnih odelj aka, odnosi se na ulogu koju neka jedinica igra u nekoj
konstrukciji; a kako su sve sintaksičke jedinice iznad nivoa reči i
same konstrukcije, ovo znači da je funkcija često uloga koju manj a
konstrukcij a ima u strukturi veće konstrukcije.
Tako u kl auzi (i stovremeno rečenici ) Pera spava imamo dve
reči, od koj i h prva (i menica Per) funkcioniše kao subjekt, a druga
(glagol spava) kao predikat. Ove dve funkcije - subjekta i predikata
- ostaju i ako se umesto reči Pera j avi konstrukcija (imenička sin­
tagma) vredni Per, a umesto reči spava konstrukcij a (glagolska sin­
tagma) spava snom prvednika. Isto važi i kod daljih proširenj a -
1 86
UVOD U OPT LIGVISTKU
npr. Na omileni i vredni Pera l spava snom prvednika u svom no­
vom krevetu. U ovi m primeri ma, konstrukcije vredni Per i naš omi­
ljeni i vredni Pera si ntaksički su ekvivalentne reči Pera jer i maj u i stu
funkciju, tj . ispunjavaju ulogu subjekta, pa se upravo zbog toga i kaže
da one u većim konstrukcij ama funkcionišu kao jedinice. Analogno
važi i za konstrukcije spava snom pravednika i spava snom praved­
nika u svom novom krevetu u poređenju sa reči spava u funkciji pre­
dikata. Slično tome, ako pogledamo rečenice To je tačno, Njegovo
tumačenje je tačno i Ovo što smo čuli je tačno videćemo da su reč
to i konstrukcije njegovo tumačenje i ovo što smo čuli u ovom slučaju
sintaksički ekvivalentne i pored značajni h strkturih razlika, utoliko
što u datom rečeničnom okviru obavljaju i stu ulogu, tj . vrše funkciju
subjekta.
Polazeći od ovakvog funkcionalnog shvatanja, zasnovanog na
poj mu sintaksičke ekvivaencije (tj . jednakog ponašanj a u veći m kon­
strukcijama), u neki m analizama - kao u transformacionoj gramatici
- pojmovi i meničke i gl agolske sintagme, kao osnovni elementi re­
čenične strukture, uopštavaju se na sve što i ma takvu funkcij u, bi l a
to jedna reč ili šira konstrukcija (i izražavaju odgovaraj ućim apstrakt­
nim si mbolima, kako ćemo vi deti u narednom odeljku). Ali stvaog
nesporazuma nema ako se shvati razlika između strukture i funkcije
i njihov međusobni odnos, što se vidi i z datih primera.
U ramatranju gramati čke strukture nailaili smo na poj avu da
se neka gramatička vrednost mani festuje, tj . ostvaruje i l i i zražava od­
ređenim jezičkim sredstvima; za ovo je kori sno uvesti pojam ekspo­
nent. Eksponent je jezi čki obli k ili jedinica koja se j avlj a kao pred­
stavnik neke kategorije i l i funkcije. Tako je morfema {i} u reči konji
( konj + i), kao znak za množinu, u ovom slučaju eksponent kategorije
broja (i sta morfema može da bude i eksponent drugi h kategorij a). A
u upravo razmotreni m sintaksičkim pri meri ma, jedinice Per, vredi
Pera i nš omileni i vredni Per su ekspnenti funkcije subjekta,
dok su navedene glagolske jedinice ekspnenti funkcije predikata.
Pošto smo ovako odredi li pojmove sintaksički h funkcij a i nji­
hovi h strukturi h eksponenata, možemo da napravimo elementaran i
1 87
RANKO BUGARSKI
sažet pregled funkcionalnih elemenata u strkturi klauze, koj i se kod
nas obično nazivaju čl anovi ma rečenice. Te elemente podelićemo u
tri kategorije: ( l ) pri mare, ( 2) sekundare i (3) nezavi sne.
(l) Primarni su oni osnovni elementi koj i su neophodni da bi
se uopšte govori lo o kl auzi , tj . subjekt i predi kat. Subjekt je i menička
reč i li konstrukcij a koj a tipično prethodi glavnom gl agolu u klauzi i
najtešnje je s njim povezana; obično u nominativu, subjekt diktira
drugim reči ma slaganje u gramati čkim kategorjama. Najčešće je po­
dudaran sa temom i skaza, a često i sa vršiocem radnje (Saša opravlja
kola) ali je ovaj potonji pojam neretko nepri kl adan (teško je reći
da subjekt vrši neku radnj u u pri meri ma kao Ovaj tip kola dobro se
prdaje). Pored gramatičkog subjekta nekada se javlj a i tzv. logički
subjekt (upor. Taj dokument je izdat od nadležne službe, gde je taj
dokument gramati čki , a nadležna služba logički subjekt). U fektivni m
jezici ma subjekt ne mora uvek da bude zasebno i zražen, al i je tada
morfološki uključen u obl ik predikata (npr. sh. Idemo prema Idete
itd. , gde nastavci signalizuju subjekte ' mi ' , ' vi ' i td).
Predikat obično obuhvata sve osi m subjekta, dakle mi ni malno
glagol u ličnom obliku (bez koga nema predi kacije, pa tako ni kl auze,
jer se - doduše s nekim i zuzeci ma - predikaciona veza ne može gra­
diti samo od bezličnih glagolski h obli ka kakvi su i nfni tivi i parti cipi).
Predikat se najčešće podudara sa komentarom i skaza. Gramati čko­
-semantička priroda glagola određuje da li će on sam biti dovoljan
za i zgrađivanje predikacije i l i će mu za to biti neophodna i neka vrsta
dopune. Glagoli nepotpune predikacije, čiji su tipični predstavnici
oni sa značenjem ' bi ti ' , obično traže dopunu u obl i ku predikativa
(i menskog dela predikata). U neki m jezicima i dij alekti ma, takvi gla­
goJski obl ici - nazvani kopule i l i spone - i ne j avljaju se u neki m
konstrukcij ama, nego se predikativ direktno dodaje subjektu (npr. ru­
ski OH 6oAbHOU i l i emački engleski u SA He sick ' On /je/ bole­
stan' ).
Prelazni glagoli mogu da zahtevau i zražen objekt - i meničku
reč ili konstrukciju koj a se sl aže sa subjektom i gl agolom, često i zra­
žavajući pri maoa i l i ci lj radnje. Tako Saša vozi kola gramatički može
1 88
UVOD U OPTU LINGVISTIKU
da se održi i bz i zraženog objekta (Saša vozi), ali Saša oprvla
kola teško bi se skratilo u Saša opravla. Objekti mogu da budu di­
rektni ili indirektni, prema neposrednom odnosno posrednom dej stvu
radnje na pri maoca; neki gl agoli (kao dati) obično zahtevaju obe vrste
objekta (Aca daje Ani cvet); nekada je potrebna i dopuna objekta
(Ana je učinila Acu srećnim) . Sve navedene vrste dopuna, koje ul aze
u sastav predikata kao gramatički obavezni delovi konstrukcije, ubra­
j aj u se u pri marne elemente klauze, koj i se šematsk mogu predstaviti
kao na sli ci 1 6.
SUBJEKT l ) PREDIT

GLAGOL (DOPUNA)

PREDIATI OBJEKT

INDIREKTI DIETNI (DOPUNA)
Slik 16.
Iz sli ke se vi di da su pri mari elementi subjekt i predi kat, pri
čemu predikat može da bude predstavljen samo glagolom u l i čnom
obliku, ili pak da zahteva dopunu u vidu predi kativa ili objekta, dok
je u potonjem slučaju nekada neophodna i dopuna samog objekta.
Prema tome, zagrade oko dopuna ne znače da su one kao elementi
neobavezne, nego da su obavezne ali samo za neke glagole. A ako
je reč o rel ativnoj važnosti subjekta i predikata, treba reći da uže
jezgr predikacije ipak čini glagol, od koga zavi si koji će se elementi
morati i l i moći oko njega da okuplj aju u funkcij i subjekta, predikativa,
objekta itd. Osim toga, dok subjekt može da bude uključen u predikat
i u tom smislu sekundaro i zražen (kao što smo malopre pokazali
na pri meru i z srpskohrvatskog), izgleda da u jezicima sveta nij e za­
beležena obruta poj ava morfološkog obuhvatanja predi kata subjek­
tom - bar tamo gde ove kategorije i maju uporedlji v smi sao. Ova pri-
1 89
RKO BUGASKI
marost glagola eksplicitno je priznata u nekim novijim pravcima u
lingvističkoj teoriji.
( 2) Sekundarni elementi u načelu nisu neophodni za osnovnu
struktur klauze, ali služe kao modifikatori i povezivači pri mamih
- elemenata. Moifkatori su raznovrsne odredbe atributivnog karak­
tera, kada na pridevsk način određuju imeničke reči, ili pak adver­
bijalnog karaktera, kada na priloški način određuju gl agolske reči ili
celu klauzu. U funkciji modifkacije mogu se naći razne vrste reči i
sintagmi, pa i klauza (npr. relativne klauze, ili zavisne klauze u struk­
turi zavisno složenih rečenica). Povezivači su tipično veznici, ali ne­
retko i predlozi, zamenice, prilozi i slično.
(3) Nezavisni elementi su reči ili konstrukcije bez neposredne
gramatičke veze sa drugim elementima, kao što su Oho, majko, me­
đutim, uopšte uzev, osim toga itd.
Elementi sva tri izložena tipa p pravilu mogu da budu proti,
kada se samo po jedna reč ili konstrukcija nalai u datoj funkciji, ili
pak složeni, ao se kao eksponent neke funkcije j avi više međusobno
povezanih jedinica ili konstrukcija (npr. u klauzi Sveta i njegova pri­
jatelica idu na more i ostaju tamo dve nedelje imamo složen subjekt
i složen predikat; a konstrkcij a Sveta ide na more jer njegova pri­
jatelica ostaje tamo dve nedele imala bi dve klauze, svaku sa svojim
subjektom i predikatom, i tako bila složena rečenica) .
Za razliku od jezika kod kojih je odnos subjekta i objekta gra­
matički signalizovan opozicijom nominativa i akuzativa, u tzv. erga­
tivnim jezicima (baskijski, gruzinski, eskimski i dr. ) objekt prelanog
glagola je u istom padežu kao i subjekt neprelaznog gl agola ap­
solutivu (samo na prvi pogled, i čisto formalno gledano, takav bi
odnos bio između sh. /Ona/ svira klavir i Klavir svira), dok je subjekt
prelaznog gl agola u drugom padežu ergativu (kao kada bi se moglo
reći Njome svira klavir). Kako pokazuje ovaj veštački primer, neke
upotrebe instrumental a u slovenskim jezicima donekle su slične er­
gativnom tipu konstrukcije (rus. normalno 3mo npOUBeOeHue Ha-
1 90
UVOD U OPT LIGVISKU
nucm IywKUHbt, sh. ahaično Pismenica napisan Vukom Ste­
fanovićem).
Jezici manjkavi u formalnim oznakama gramatičkih veza tipa
subjekt-predikat često u pri plan i stiču informacijsku strukturu tipa
tema-komentar (v. i napmenu u odeljku 11. 1) , pa bi se npr. u kine­
skom Ja sam već video Lija reklo otpri l ike ovako: ' Li , ja sam već
vi deo (ga)' , sa najavom teme na početku i komentarom posle nje.
Dodajmo na kraju da svi jezici , bez obzira na tip strkture, imaju
načina - putem akcenta, fleksije, reda reči , elipse ili drugi h grama­
tičkih mehanizama - da i staknu novu inforciju a pti snu već poz­
nati deo obaveštenja. (O ovome će nešto biti rečeno i pod zaglavljem
pragmatike, u odeljku 14. 2, a povodom razlikovanja fokusa kao novog
i presupozcije kao pretpstavljenog).
1 1 .4. Sintaksičke transformacije
Sli kom ll u odeljku 9. 4. prikazali smo strkturu rčenice Glad­
na mačk juri mlog miša. Ali ako se sada upitamo kako se dolazi
do ovakve strukture, tj . kako se može prikazati proes proizvođenja
ove rečenice, možemo da se poslužimo jedni m skupom uređeni h pra­
vila:
l. R � IS + GS
2. GS � G + IS
3. IS � p + I
4. p � {gladna, mali}
5. I � {mačka, mi š}
6. G � juri
(Objašnjenje simbola: R - rečenica, IS - i menička sintagma, GS -
glagolska si ntagma, G - glagol, P - pridev, I - i menica. Strelica oz­
načava uputstvo da se si mbol s njene leve strane iznova i spiše onako
kao stoji s njene desne strane. Velike zagrade označavaju i zbor iz­
među jedinica koje uokviruju). Primenjujući ova pravila naznačeni m
1 9 1
RNKO BUGASKI
redom, polazeći od početnog simbola R koji kaže da će proizvod biti
rečenica, na kraju ćemo dobiti traženi rezultat: v. sliku 1 7, koj a se
od slike l l razlikuje samo u tome što smo sada obeležili čvorove na
grani koja prikazuje tu struktur.
IS

p I
l l
gladna mačka
R
Slk 17.
GS

G
l
IS
--
p I
l l
juri malog miša
Iz ove slike, koja je još uvek u okvir strukturog modela pome­
nutog u odeljku 9.4, j asno se vidi koje reči sadrži naša rečenica, kakav
je njihov redosled, kojim vrstama reči pripadaju, te kako se sukce­
sivno grpišu u konstrukcije na raznim nivoima sintaksičke strukture.
Sintaksičke funkcije takođe se mogu oitati iz dij agrama, iako nisu
eksplicitno naznačene: IS koj a proističe iz R ulevo od GS automatski
dobij a funkciju subjekta rečenice, GS funkcioniše kao predikat, IS
koja potiče od GS udesno od G je u funkciji objekta, a u sastavu
IS, P je atribut dok je I centar. Ovo je, dakle, prikaz forme u kojoj
je tako proizvedena rečenica spremna da bude izgovorena ili napisana,
i time direktno dostupna našim čulima - to je njena površinska struk­
tura.
Ali mi o ovoj rečenici znamo još ponešto, što se ne vidi ne­
posredno iz ovakvog prikaza. Naime, ako malo začeprkamo ispod
1 92
UVOD U OPT LINGVISTKU
njene površine i pogledamo šta je sve njome rečeno, makar i samo
impli citno, zaključićemo da ona u jednom dubljem sloju strkture
zapravo sadrži tri stava, predikacije i l i , ako hoemo, rečeni ce: l. mač­
ka juri mi ša, 2. mačka je gl adna i 3. mi š je mal i . Razrađujući sli ku
l l , ovo saznanje možemo uprošćeno da prikažemo slikom 18.
R,
IS GS
� �
I

G IS
l A l A
mačka IS GS
juri I
R
3
l
/
.l
A
I G PS
mtsa
l l
l
IS GS
p
l
/
l
I G PS
mačka je gladna
l l
l
p
l
miš je mali
Slika 18.
(Novi si mbol PS - pridevska sintagma). Iz ovoga vidimo da su R2
i R3 uklopljene na odgovarajući m mesti ma u R1 - u njen subjekt,
odnosno objekt. Ovaj dijagram, pri metno apstraktniji od prethodnog,
pri kazuje plan na kojem se konstitui šu značenja koja će biti i skazana
i spi ti vanom rečenicom u njenom završnom obl iku, koja se ne mogu
di rektno iz njega oči tati ali se mogu i zvesti na osnovu našeg jezičkog
znanja; to je, dakle, prikaz dubinske strukture naše rečenice, u ok­
vi ru transformacionog modela.
1 93
RNKO BUGARSKI
Prema izloženom, značenj a triju navedeni h stavova - ' mačka
JUn miša' , ' mačka je gladna' i ' mi š je mal i ' - kombinuju se da bi
dala ukupno značenje rečenice Gladna mačka juri malog miša. Al i
kako se od apstraktne dubinske strukture dolazi do konkretne površi n­
ske strukture - u našem slučaju, od slike 1 8 do slike 1 7? Prema trans­
formaciono-generativnoj gramatici, koja i plazi od razl i kovanj a ovih
dvaju pl anova strukture u jeziku, veza između nji h uspostavlj a se pu­
tem transformacija- formalnih operacij a koje, delujući na dubi nsku
strukturu rečenica, ni zove elemenata preobraćaju u sukcesivno manje
apstraktne ni zove sve dok se ne stigne do površinske strukture.
Ovaj složeni mehani zam ovde ne možemo podrobnije pri kazati .
Ipak, sasvim približno - i služeći se ovog puta ekonomi čnijom al­
ternativnom notacijom putem zagrada - struktura na slici 1 8: (mačka
(mačka je gladna) juri mi ša (mi š je mali)) najpre bi bi l a podvrgnuta
relativnoj transformaciji, čiji m dejstvom bi ponovljene i menice bile
zamenjene odgovarajućom zamenicom: (mačka (koj a je gladna) juri
miša (koji je mal i )). Zatim bi tako dobijene rel ativne klauze bile re­
dukovane bri sanjem zamenica (koje su obavile svoju ulogu) i po­
moćni h gl agola: (mačka gladna juri mi ša mali). Potom bi transfor­
macijom i nverzije pridevi bili prebačeni i spred i menica, i to u obl i ku
prl agođenom ovom položaju, što bi konačno dalo površinsku struk­
tur Gladna mačka juri mlog miša.
Sl ično ovome, u rečenici Bogdan je bio nagovoren da ode mi
i spravno razumemo da je Bogdan zapravo objekt gl agola nagovoriti
ali subjekt glagola otići, dok subjekt onog prvog gl agola nije i skazan.
Mi, znači , ovoj rečenici nesvesno pripi sujemo jednu dvočl anu dubi n­
sku struktur obl i ka kao na sli ci 1 9.
(Dij agram predstavlja prikazanu rečenicu (RI) kao strukturu u
čiju je gl agolsku si ntagmu (GS) uklopljena druga rečenica (Rz) na
mestu dopune objekta (IS levo od nje). Neiskazani subjekt u R1 pr­
kazan je tačkicama u poziciji koja mu pripada, a koju bi mogle da
popune i meničke si ntagme tipa Neko, Jelena i sl. Kako bi smo istakli
da je reč o dubi n skoj strukturi, i menice i glagoli ostavljeni su u obliku
nominativa, odnosno i nfni ti va) . Postepeni m transformi sanjem ove
1 94
UVOD U OPT LINGVISTIKU
strukture došlo bi se do površinske strukture rečenice Bogdan je bio
nagovoren da ode. Od naznačene osnovne strukture nije mnogo ostalo
u spoljnom obliku rečenice, jer su transformacije koje dovode do nje­
ga temelji to zatrle si stem dublji h gramatičkih odnosa koji određuju
njeno značenje. Međuti m, mi ovu rečenicu ipak razumemo na nave­
deni nači n, čak i bez nekog eksplicitnog uputstva za takvo tumačenje.
Ovo pokazuje razliku i zmeđu našeg apstraktnog i intuitivnog jezi čkog
znanja i konkretnih jezičkih ostvarenja, što je jedan aspekt razlike
(i staknute već u odeljku 1. 3) između jezičke sposobnosti i govorne
delatnosti.
IS GS
G IS
R
z
l �
nagovoriti I IS GS
Bogdan I G
Bogdan otići
Slika 19.
Formalno gledano, transformacije i zvode četir vrste operacij a,
koje su zastupljene i u dati m primeri ma ali koje ćemo radi j asnoće
i posebno ilustrovati (uz uopšten šematski prikaz pri kome je dvo­
struka strelica si mbol transformacije) : /. dodavanje novi h elemenata
1 95
RKO BUGASKI
(AB = ABC: Aca voli Gocu = Aca voli Gocu i Jecu); 2. bri sanje
postojećih (ABC = AB: Aca voli Gocu i Jecu = Aca voli Gocu);
3. prmena njihovog redosleda (ABC = ACB: Aca voli Gocu =
Goca voli Acu); 4. zamenjivanje jednih drgima (ABC= AD: Aca
voli Gocu = Aca voli Jecu). Ove operacije omogućuju da se, pol azeći
od jednog zajedničkog apstraktnog jezgra, na foralno strog i dosle­
dan nači n izvode rani tipvi gramatički i semantički povezanih re­
čenica - potvrdnih i odričnih, upitnih i zapovedni h, aktivnih i pasiv­
nih, prosti h i složenih, nezavisnih i zavisnih, i svih drgi h.
Transformacije su otuda deo šire aparature za proizvođenje i l i
generiranje rečenica u pri rodnim jezicima. Jedan generativni meha­
ni zam poseduje svojstva eksplicitnosti i predviđanja, tj . nabrajanja
u matematičkom smislu, čime se u potpunosti određuje domen nje­
govih objekata. Radi poređenja, potencij alno bskonačni niz brojeva
l, 7, 5, ll, 9, 1 5, 1 3, 1 9, 1 7, 23, 2 1 . . . generiran je pravi lom
"
pođi
od l pa naizmenično dodava j 6 i oduzimaj 2". Donekle analogno
ovome, generativna gramatika nekog jezika je si stem pravi la koji spe­
cifkuje moguću formu svih rečenica toga jezika, i samo nji h (koji ,
dakle, sprečava generiranje negramatičnh nizova kao npr. malog
gladna miša mačka juri ili miša gladn malog ili mačka mačka mač­
ka) - i to bez obzira na to da li je neka od tih mogućih rečenica u
dosadašnjoj istoriji datog jezika nekada već i zgovorena odnosno na­
pisana, i l i još nije.
Gramatika koja operi še ovakvim generativni m pravi li ma i uz
to se služi transformacijama naziva se transformaciono-generativna
gramatika. Ona nastoji da simul iranjem čovekove jezičke sposobno­
sti osvetli pri rodu uveliko nesvesnog znanja u posedu svakog govor­
nika-slušaoca. Prikazujući ljudski jezik kao složen, apstraktan i u ve­
li koj meri univerzalan sistem pravila za povezivanje zvuka i značenja,
ona traži nove puteve ka dubljem razumevanju čoveka kao inteligent­
nog i stvaralačkog bića, sposobnog da jedan takav si stem bez teškoća
usvaja i upotreblj ava.
1 96
12. Leksikologija
1 2. 1 . Reči i lekseme
U prethodnom poglavlju videli smo da su osnovne jedinice sin­
takse reči. A šta je reč? Iako obični govornici i maju razvijeno osećanje
za ovu vrstu jedinica svoga jezika, reč je - kao i rečenicu - teško
defni sati tako da se u potpunosti zadovolje strogi lingvistički krite­
rijumi , naročito ako defnicij a treba da obuhvati jezike raličite struk­
ture. (U odeljku 4. 3. videli smo kako se npr. kod plisintetičkog tipa
rel ativizuje razlika između reči i rečerice). Može se ipak reći da je
reč celovita i samostalna jezička jedinica, nastala u konvencionalnom
spregu zvuka i značenj a time što je pojedinim fonemama ili kombi­
nacij ama fonema (npr. i, u, ako, jesti, priatelica) pridružen određen
i srazmero stalan poj movni sadržaj . Ova veza je u načel u naj veći m
delom prizvolna, utoliko što se i sti sadržaj u raličitim jezicima
povezuje sa različiti m gl asovnim i zrazom, ali ona u okvi r j ednog
jezika postaje obavezna za sve koji se nji me služe. Plan i zraza u reči
kao jezičkom znaku može biti ostvaren i grafčk, dakle grafemama
umesto fonemama; tada govorimo o pisanoj reči nasuprot govorenoj .
U jednom jeziku može s e uz i sti izraz vezati više od jednog sadržaj a,
i obruto. (Ovakvi semantički odnosi biće razmotreni u narednom
poglavlju).
I kada je deljiva na više morfema, reč zadržava unutrašnj u ce­
lovitost koja se ogleda u akcentuaciji , morfološkoj strukturi , sintak­
sičkom funkcioni sanju, pi sanju i dr. S druge strane, reč je u znatnoj
meri samostalna u odnosu prema većim jedinicama, odnosno kon-
1 97
RNKO BUGARSKI
strukcijama kao što su si ntagme ili rečenice, jer može da stoji sama
za sebe, kao najmanj a slobodna jezička jedinica koj a može da obra­
zuje i potpun iskaz. No ovo je samo granični slučaj : i skazi najčešće
sadrže više reči povezanih u rečenice.
Iz naši h raniji h ramatranja proi stiče da se dužina reči može
i zraziti na razne načine - kroz broj fonemalgrafema, morfema ili slo­
gova, pa tako reči mogu da sadrže jednu ili više fonemalgrafema, da
budu jednomorfemske ili vi šemorfemske, jednosložne ili vi šesložne.
Ali dužina nije nikakvo merila statusa reči kao jezičke jedinice: i i
neprikosnovenost podjednako su reči. Ako donju granicu dužine reči
čini jedna fonemalgrafema ili morfema, gornja granica se može odre­
diti samo pribli žno, tako što ćemo da kažemo da su u nekom jeziku
retke reči sa više od, recimo, dvadesetak fonemalgrafema ili pet-šest
morfema. A u ovom pogledu jezici se osetno razlikuju; tako su jed­
nomorfemske i jednosložne reči u engleskom znatno češće nego u
srpskohrvatskom, a reči u nemačkom - iz razloga navedenih u odeljku
10. 2 - mogu da budu duže nego u većini evropskih jezika.
Takođe se ne može tačno reći koliko reči ima u kojem jeziku,
niti koliko njih znaju pojedinci. lako svi jezici u pri ncipu imaju do­
voljno reči za potrebe svoji h govorika, te potrebe se veoma razlikuju
u primitivnim i vi sokoravijenim zajedni cama, pa pojedini jezici ve­
rovatno i maju između nekoliko hilj ada i nekoliko stoti na hiljada reči .
Ali pri ovako velikom rasponu treba i mati na umu da su razlike si­
guro daleko manje ako se ograničimo na reči u opštoj upotrebi , jer
u leksički najbogatiji m jezici ma glavnina ovog fonda otpada na struč­
ne i druge specijalne reči, poznate samo užim krugovima. Pitanje je,
dakle, šta će se sve računati. Pri mera radi , veliki Vebsterov rečnik
engleskog jezika sadrži oko 600.000 reči , a očekuje se da će srpsko­
hrvatski rečnik Srpske akademije nauka i umetnosti , čija je izrada u
toku, da obuhvati do 40.00 reči . Međuti m, ako bismo uzeli u obzir
sve stručne terminologije (koje ionako ne mogu da uđu u bilo koji
opšti rečnik) morali bi smo da računamo sa milioni ma naziva u zo­
logiji , hemiji , elektrotehnici i svim drugim naučni m oblastima.
A što se tiče pojedi naca, broj reči koji ma oni barataju u sva­
kodnevnom životu vi šestruko je manji , i kod obrazovani h ljudi u raz-
1 98
UVOD U OPT LINGVISTIKU
vijeni m savremeni m društvi ma možda i znosi dvadesetak hiljada.
Povrh ovoga, stručnjaci dakako pznaju manji ili veći deo termino­
logije oblasti koji ma se bave. P svemu tome treba ralikovati ak­
tivnu i pasivnu leksiku, tj. reči koje sami upotrebljavamo i one koje
razumemo, tačno i li približno, i ako se nji ma ne služi mo. U svi m ovi m
oblasti ma teško j e davati preciznije podatke, jer s u pitanja obima i
granica leksike i leksičkog znanja veoma složena, a dosad obavljena
merenja i maju samo probnu vrednost.
lako se u vezi s rečnikom obično govori o rečima, reč kao
jedinica rečnika (leksikona, vokabulara) jednog jezika, sa svi m nje­
ni m gramatički m oblicima i mogući m frazeološki m proširenj ima, u
stručnoj li ngvističkoj terminologiji naziva se leksema (po analogiji
sa fonemom kao jedinicom fonologije i morfemom kao jedinicom
morologije). Tako je RADITI jedna leksema, koja se u pojedi ni m
rečenicama manifestuje nekim od svoji h oblika (On će raiti; ja ra­
dim; ti rdiš; mi smo radili; i td. ; radi i sticanja kontrasta, leksemu
samo u ovoj pri lici štampamo veliki m slovima). Iz ovog sledi da je
leksema, kao jezička jedinica leksičkog nivoa, apstraktne prirode, dok
su njene rečenične realizacije konkretne - te da je, strogo uzev, reč
jedinica sintakse, dok je leksema jedinica leksikona. Stoga i rečnici
zapravo registruju lekseme, a ne reči : pojedine odrednice u nji ma od­
nose se na lekseme, a njihovi različiti oblici tu se ne daju jer se
obrađuju u gramatici . Skup svih oblika jedne lekseme čini njenu pa­
radigmu.
Lekseme su često duže od jedne reči . Izrazi kao snaći se, odreći
se, razići se i sl . čine leksičke jedinice, kao i engleski dvol ani gl agoli
tipa drink up ' i spiti ' , run away ' otrčati ' , switch o.f' i sključiti ' , pa se
obično navode u rečnicima i spod osnovnog glagola. Takav status i ma­
ju i mnogi ustaljeni i zrazi i l i frazeologizi: Bela kuća ( sedi šte pred­
sednika SAD u Vaši ngtonu) jeste jedna leksema, i ako je bela kuća
(u značenju bi lo koje kuće ble boje) samo sintagma sačinena od
dve lekseme. U mnogim slučajevima značenje lekseme nije prost zbir
značenja njeni h sastavnih delova: ako si ntagme policijski pas i ruski
čaj upućuju na jednu vrstu psa odnosno čaja, to ne važi za lekseme
1 99
RNKO BUGASKI
morski pas i šumadiski čaj. Frazeologizmi ovog potonjeg tipa, čije
se značenje mora psebno naučiti kao celina - i koji otuda predsta­
vljaju posebnu teškoću pri učenju strani h jezika - zovu se idiomi.
(Upor. i ispod žita, sitna riba, hvatati maglu, biti na konju, nositi
glavu u torbi). Uzgred rečeno, sličnost reči idiom i idiot nije slučajna,
jer obe potiču od grč. idios 'svoj, svojstven' , otda i 'drkčiji od drgih,
na svoju rku' . A terin idiom, osi m ovog fraeološkog značenja ima
i soiolingvističko značenje jezika ili jezičkog varijetta.
Uobi čajene leksičke veze tipa vedr nebo, srdačan pozdrv, he­
miska olovka, koje pkazuju npr. koji se pridevi često kombinuju sa
koji m imenicama, ali bez formiranja čvrsti h frazeološki h jedinica, zo­
vu se kolokacije. U neki m stilovima, kolokacije prerastaju u kliše
neprekidnim ponavljanjem ili pak srastanjem i okoštavanjem njihovi h
elemenata (mali ekrn, rdni nard; eklatantan primer kardinalna
greška). Sve pomenute frazeološke kategorije preli vaju se jedna u dru­
gu bez oštrih granica.
Proučavanjem leksičkih jedi nica i leksičkog sastava jezika bavi
se leksikologija; ona se dodiruje sa morfologijom, čiji je predmet
unutrašnja strktura reči, i naročito semanti kom, koj a posebno istra­
žuje značenje reči. Sama Ieksikologija ima nekoliko grana. Poreklo
i istorijski razvoj leksički h jedinica čine područje etimologije (v. ode­
Ij ak 4. 2) . Sličnog usmerenj a je i onomastika, koja proučava vl astita
imena: ljudi (antroponime), naroda (etnonime), mesta (toponime),
vodeni h površina (hidronime), planina (oronime), itd. Stručnim na­
zivima bavi se terminologja, čiji domen obuhvata narodna imeno­
vanja i klasifikacije (bi lj aka, životinja, bolesti i dr. ), tradicionalne na­
zive u raznim zanati ma i drgim obl asti ma života, kao i standardi­
zovane termi ne savremenih stručnih i naučnih područj a. Frazeološke
kombinacije leksičkih jedi nica idu u domen frazeologije.
Rezultati leksi kološki h i straživanja kori ste se u leksikografji
pisanju rečnika. Rečnik u ovom smislu - za razliku od rečnika
kao dela strukture jezika - jeste publi kacija koja si stematski regi struje
i tumači veći ili manji , opštiji ili poseban deo ukupnog fonda reči
jednog i l i vi še jezika. Rečnika ima raznih vrsta; po broju jezika koje
20
UVOD U OPT LIGVISTKU
obrađuju, oni mogu biti jednojezčki, dvojezički i višejezički; p
nameni školski, priručni, akademijski i dr. ; p vremenskoj pro­
jekciji etimološki, istorijski i savrmeni; po obuhvatu opšti i
specijalizovani; po sloju jezika koji zahvataju ortogafski, akcen­
tološki, gramatički, terminološki, frazeoloki (tu spadaju i rečnici
književne i dijalekatske leksike, sinonima, stranih reči i dr. ); itd.
U jezicima sa alfabtski m sistemom pisanja, rečnička građa
obično se izlaže azbučnim odnosno abecednim redom, ali se u sp­
cij alne svrhe kori ste i drugi pri ncipi organi zacije. Tako postoje te­
zaori, u kojima je građa raspoređena prema poj movima, na osnovu
neke kl asifkacije date oblasti ; kod slikovnih rečnika tehničkog ka­
raktera reči su sistematski povezane sa crteži ma, uz uzaj amno upu­
ći vanje. A za lingvi stička i straživanja kori sni su frkvencijski rečnici ,
koji daju podatke o učestalosti pojedinih jedinica u tekstovi ma, i
obratni (inverzni) rečnici , gde su odrednice ispisane od poslednjeg
slova ka prvom, pokazujući npr. sa koji m se sve osnovama kombi nuju
pojedini nastavci .
Kao knji ga o rečima, rečnik se načelno razli kuje od enciklo­
pedije kao knj ige o stvari ma, a između ovi h kategorija nalazi mo lek­
sikon kao rečnički sređen popi s obj ašnjenih pj mova neke stručne
i l i životne oblasti . No kako ni ovde nema uvek j asnih granica, su­
srećemo se sa rečnicima, enciklopedij ski m rečnicima, leksikoni ma i l i
čak enciklopedij ama knji ževnih termina, li ngvi stike, građevi narstva,
l i kovnih umetnosti , kulinarstva i mnogih drugih oblasti . Po obuhvatu
i količini tumačenja enciklopedija je veća od leksikona, ali se pome­
nuti nazivi različito kori ste, pa njihova poj ava u naslovu neke publi­
kacije ne mora da bude pouzdan putokaz u pogledu pristupa građi
koju sadrži . Najzad, onima koji uče strane jezike preporučuj e se da
izbegavaju džepne rečni ke, koji su po pravilu veoma komercijal an ali
leksi kografski sumnji v proizvod, i da se orjentišu na rečnike srednjeg
formata, kako jednojezičke tako i dvojezičke.
201
RKO BUGASKI
1 2. 2. Struktura rečnika
Leksičke jedinice - koje ćemo sada ponovo zvati rečima umesto
leksemama, jer je tako uobičajeno - mogu se deli ti i razvrstavati na
razne načine. O gramatičkim podel ama bi lo je reči ranije, a o se­
mantički m kategorijama u rečniku govorićemo u sledećem poglavlju.
Ovde ćemo da razmotrimo pdele koje su izrazi tije leksikološko-sti­
li stičkog karaktera, i koje pokazuju da rečnik jednog jezika nije ho­
mogen nego sadrži različite ukrštene slojeve, koji se oči tuju kako u
sinhrnijskoj strkturi tako i u dij ahronijskom razvoju. Osnovu ovih
klasifkacij a čine prostiranje, stari na, upotreba i poreklo reči .
Po prostiranju se razli kuju reči ograničene na jedan lokalitet
ili regiju (lokalizmi, dijalektizmi, regionalizmi, provincijalizmi i
sl. ), one koje pripadaju celom jeziku, i one raširene u više jezika
(interacionalizmi v. i odeljke 3. 3. i 1 0. 3).
Po starini se iz sloj a obične savremene leksike izdvaj aju, kao
sti lski obeleženi, s jedne strane arhaizmi (starije reči retke upoteb
i samo u posebnim prilikama, kao velmoža, akov, pendžer aber), a
s druge strane neologzmi ( sve novije reči, uključujući i domaće ko­
vanice koje neretko deluju nezgrapno, kao prebukirati, aerozagađenje,
inokorespondent i l i lož-ule).
Po upotrebi se reči mogu deliti na više načina. Prvo, na opšte,
kojima se služe svi govorici nekog jezika, i posebne, koje upotre­
bljavaju samo neki krugovi (ovde idu i sve reči iz stručnih i naučnih
terminologija - npr. samit, trnsplantacija, proton, fonema). Drugo,
na govore i učene ili knjiške (upor. npr. parove zgrada i zdanje,
prenos i transfer teskoba i anksioznost, očni lekar i okulist). Treće,
na standardne ili književne, koje se ocenjuju kao punopravan deo
standardnog ili knji ževnog jezika, i nestandardne i li neknjiževne,
koje u nekom pravcu odstupaju od nore.
Ovde, međutim, treba imati u vidu činjenicu da se norme go­
vorog i pisanog jezika u ponečemu razi laze. Stoga tzv. kolokvija­
lizi - reči i irazi karakteri stični za neformalni govorni jezik, kao
202
UVOD U OPT LINGVISTIKU
banka ili stotka u značenju novčanih jedinica, crjak u značenju crog
vi na, ili stršan u značenju ' odličan' - pripadaju govorom standrdu
i ako se izbgavaju u formalnom pisanom jeziku. U svakom slučaju,
nj i h ne treba mešati sa žargonizmima kao ui stinu supstandardni m
i zrazima, popularim u pojedinim stručnim i l i omladi nskm žargoni ­
ma (npr. šlaja ' kucana stranica' , veštak ' veštačko đubrivo' , cuger
' brzopotezni šah' ; som ili cigla u značenju novčanih jedinica, keva
' majka' , riba 'devojka' ). Već pomi nj ani dijalektizi i drugi regio­
nalni i zrazi (mlogo m. mnogo, vas m. sav, piva m. pivo) takođe ne
i du u knji ževni standard, kao ni razni vulgarizmi (prostačke reči ,
koje su u nekontrli sanom govoru česte ali se retko kad pi šu).
Najzad, po poreklu se reči dele na domaće i strane, ali kako
je ova podela često sasvim uslovna na njoj ćemo se nešto duže zadr­
žati - vodeći računa i o opštiji m napomenama o ovom pi tanju datim
u odeljku 5. 4. Strani m reči ma obično se smatraju one koje su po­
zajmljene iz nekog drugog jezika, pa u eti mološkom smislu ne čine
deo i zvorne, tj . domaće leksike. Ali takve reči , ako za nji ma ima
potrebe u jeziku koji i h preuzima, prolaze kroz proes adaptacije (po­
men ut u odeljku 1 0. 3) i posle i zvesnog vremena se u njemu sasvim
odomaćuju. Ovaj proces odvij a se u više faza, a kao se reči po­
zajmljuju u razna vremena, u rečniku se uvek mogu ralikovati reči
koje su se već potpuno odomaći l e (u toj meri da nestrčnj aci ·više i
ne osećaju njihovo strano poreklo), one čije je prihvatanje u toku
i ako je strani izvor vidljiv, i one koje se tek pojavljuju kao strani
neologi zmi, normalni u jeziku davaou ali još nepri hvaćeni u jeziku
pri maou. Na drugoj strani , jezik mogu već uveli ko da napuštaju po­
zaj mljene reči koje su bile potrebne u jednom ranijem razvoj nom p­
riodu, ali su odigrale svoju ulogu i tonu u zaborav kao arhai zmi .
Za prvu ilustraciju poslužiće nam tzv. turcizi - reči preuzete
i z turskog, ili psredstvom turskog a izvoro i z arapskog ili prsijskog
(u ovom drugom slučaju turski igra ulogu jezka posrdnika). Svako
ko govori srpskohratski l ako će da oceni da su neke reči turcizmi ,
i ako možda i ne zna tačno šta svaka od nji h znači - npr. baksuz,
belaj, sokak, konak, eglenisati, begenisati, ašikovati. Neki drgi tur-
203
RKO BUGAK
cizmi , još uvek u aktivnoj upotrebi , i maju prema sebi i domaću al­
ternativu (komšia/sused), a nekada opet možemo samo da biramo
između reči turskog i grčko-latinskog porekla (zejtin/ule), ili turskog
i nemačkog (boja/arba).
Ali ima i turcizama koji su danas najobičnije, standardne reči
bez koji h bi se teško razgovaralo o pnečemu što je deo naše sva­
kidašnjice. Kako bismo spavali bz čaršava, jastuka i jorgana, i li se
umivali bz sapuna i peškir?
Š
ta bismo obuli ako ne čarape i papuče
ili sandle, možda i čizme sa debli m đonom? Kako bismo popi l i
jogurt, čaj sa limunom i l i kaf sa kašikom šećera? Pojeli kajganu i l i
pitu ili sarmu sa pirinčem? Pijuckali rkiju i pušili duvan? Ako za­
treba, kako bismo stavili dugme u džep, a makaze, čekić, eksere i
drugi alat u kutiju ili u sanduk? Kako bi smo veselo galamili u bašti
ili u čamcu? Kako bismo rekli da je nešto meko kao pamuk ili tvrdo
kao čelik - i uopšte, izrazi li celu lepezu obični h pojmova? (lako to
mnogi ma nije poznato, sve reči i staknute u ovom odlomku su tur­
cizmi).
Usled vi ševekovne osmanlijske vladavine na balkanskim pro­
stori ma, mnogi turcizmi uhvati li su korena u više jezika ovog p­
drčja, između koji h je komunikacija u neki m sferama donekle olak­
šana zahvaljujući ovakvim balkanizmima. Ali i tu treba biti oprezan;
iako mi, na primer, razlikujemo džezvu i ibrik, u grčkom je ibriki -
džezva.
Sasvim običnih reči ima kod nas i iz drugih jezika sa čiji m su
predstavnicima naši narodi kroz i storiju dolazi li u tešnji kulturni dodir.
Tako iz grčkog potiču đak, temel, hilad, čak kamate; iz mađarsko

-soba, varš, cipele, bunda, lopov, hajuk, tabla, teret, lopta, ka,
rštilj pa i pasoš; iz romanskih jezika -piaca, paata, soliter nivo,
šarm, ruž, parem, piceria; iz nemačkog - krompir (od starijeg izvora
Grundbire ' zemlji na kruška' - savremena nem. reč je Kartofel), veš
(od Wische, a ne - po narodnoj etimologiji - od našeg vešati /
"
veš
je ono što se veša
"
! /), štof mantil, šunka, farbati, sada i gastarbajter;
i z ruskog su mahom sti lski specifčnije novije reči kao sputnik, ka­
drovik, urvnilovka, perestrojka, pojasniti. Pored ovi h većinom stan-
20
UVOD U OPT LINGVISTIKU
dardni h reči , koje se kori ste na celoj srpskohrvatskoj teritoriji , na ne­
ki m njenim delovi ma u opticaju su - i zvan knj iževnog jezika - brojni
provi ncijalizmi potekli iz razni h jezika.
Ali danas je, u Jugoslaviji kao i drgde, najjači uti caj engleskog
jezika, pa bi se bez anglicizama teško mogle zamisliti cele oblasti
moderog života - u bankarstvu, turi zmu i saobraćaju, u nauci i teh­
nologiji , masovni m medij i ma, zabavi i sportu itd. Ovde s\ pri meri
zapravo suvi šni, ali možemo ipak, uzi majući samo jedan mali segment
aktuelnog života, da se zapitamo kakav bi bio imidž naši h tinejdžera
bez džinsa i bedževa, bez hamburgera i li hot doga sa čipsom i kolom
u snek-baru, bez disk-džokeja sa hitovim na long-plejkama uz lajt­
-šou, bez džuboksa i fiper, vokmena i toki-vokia, kompjuter i vi­
deo-rikorder, bz skejtborda i sernga, a možda i fri-šopova i šo­
ping-tura uz rent-a-kar i l i er-li? Svakako ne bi bio o-kej, a još manje
super!
Budući toliko rašireni u mnogi m jezicima, angli cizmi su često
i pravi interacionalizmi. P tome su oni u sferama svakodnevnog
života - kako je upravo ilustrovano - najčešće i sačinjeni od engleskog
jezičkog materijala, dok u nauci i tehnici preovlađuju kovani ce iz­
građene od grčkih i l atinskih tvorbeni h elemenata, ali pri lagođene iz­
govoru i pisanju engleskog i i z njega prenete u druge j ezike. Tako
su ovakvi intemacionalizmi po tvorbi greko-latinizmi a po jezi ku
nastanka angli ci zmi - odnosno, u drgim slučajvi ma, germanzi,
romanizmi, rusizi i slično.
Kako smo donekle već videl i , uz bk domaćim reči ma često
stoje manje-više i stoznačne strane reči , koje su tada obično stil ski
obeležene jer se asociraju sa obraovanjem, profesijom, drštveni m
statusom i sl. Pacijent i lekar, stranka i advokat najčešće neće upo­
trebljavati i ste reči za određene pjmove, nego jedna strana vi še na­
rodne a druga pretežno stručne. Osi m toga, uporđivanjem parova
kao čistačicahigieničarka, priemkoktel, kupovinašoping, izlet/ek­
skurzia vidi mo da se stilsko diferenciraje može kombinovati sa se­
mantički m (npr. nje svaka kupvina šoping, niti je svaki i zlet ek­
skurzija). Ako posetnica znači i sto što i vizit-kara, poseta i vi zita
205
RNKO BUGASK
nisu uvek i sto: bolesnici ma u bolnici rođaci dolae u posetu, ali i m
lekarska ekipa dolazi u vizitu! U nekim spjevima, opet, domaća reč
može da označi prestižnije zanimanje nego strana, kao u primeru
društveni radnik/socijalni radnik.
Potpuno odomaćene i zapravo nezamenlj ive reči iz drugih jezika
ne bi trebalo ni nazivati stranim rečima - nego, eventualno, domaćim
rečima stranog porekla. One čija je adaptacija poodmakl a mogu se
nazivati pozajmljenicama, dok se tuđicama nekada krste naročito
one koje se još uopšte nisu uklopile u novu sredinu i koje možda
nisu ni potrebne. Na kraju ovog raspona nal azi mo neuko prenete ko­
vanice kao plajvaz, jauzna, portviš, šnufikla, enac, pena/tik i mnoge
druge koje se većinom povl ače i iz neformalne upotrebe, a koje se
nekada nazivaju imenom ni malo lepšim od nji h samih - varvarizmi.
Već iz navedeni h naiva vidi se da nije u pitanju samo stepen adap­
tacije stranih reči nego i stav prema njima. Najkraće se može reći
da se valj a kloniti krajnosti : purizma ili jezičkog či stunstva, ali i
komotne nebri ge. Jezik se nikako ne može unapređivati izgonom svega
što dolazi izvana, ali ni nekritičkim prihvatanjem svake novotarie.
Takozvane strane reči neophodne su svakoj kulturi , danas više no
ikad - u svetu koji sve više postaje jedan; ali bi se morale upotre­
bljavati u odgovarajućem obliku i značenju, tamo gde im je mesto,
i u prikl adnoj meri .
/
206
13. Semantika
1 3. 1 . Značenje reči
Semantika proučava plan sadržaja u jeziku, posebno značenje
rec1 i rečenica, pa se tako deli na leksičku semantiku (koj a će biti
predmet ovog i narednog odeljka) i rečeničnu semantiku (o kojoj
će biti reči u poslednjem odeljku ovog poglavlj a) . Jezičko značenje
nije celovita i stalna kategorija koj a bi se dal a lako utvrditi , nego
di namično obeležje upotreb jezika u govorim situacij ama. Ono je
zapravo kompleks odnosa između reči međusobno, reči i sveta o ko­
jem se jezikom govori , te reči i govornika. Zato je plan sadržaj a teže
proučavati egzaktni m naučni m metodama nego plan izraa.
Kod reči, kao jezičkih jedinica sa značenjem, mogu se razl i ko­
vati određene dimenzije značenja, kako sledi .
( l ) Leksičko i gramatičko značenje. Leksičke reči kao knjiga
i l i čitati imaju leksičko značenje s obzirom na poj move koje ozna­
čavaju, ali one i maju i gramatičko značenje - ' i menica ženskog roda
u nomi nativu jednine' , odnosno ' glagol u infnitivu' . A gramatičke
reči kao ako ili bez i maju gramatičko značenje kao veznici odqosno
predlozi i s obzirom na svoje dominantne si ntaksičke funkcije, ali
one i maju i i zvesnu meru leksičkog značenj a. Na taj način sve reči
i maju obe vrste značenja, ali u različitom stepenu, pa i zmeđu nji h
postoj i kontinuitet.
( 2) Pedmetno i emotivo značenje. Pedmetno značenje (koje
se nazi va i rferencijalno) karakteri stično je za predmete i poj move
207
RNKO BUGARSKI
koji ne uključuju neki poseba ljudski odnos i l i reakciju, dok je kod
emotivnog značenja izrazito pri sutna osećajna nota. U ovoj di menziji
razlikuju se npr. kuća i dom, a reči kao ljubav, pordica, dete, ognjište,
domovina nabijene su emotivnim značenjem.
(3) Konkrtno i apstraktno značenje. U ovom pravcu razl i­
kuju se reči koje označavaju nešto određeno, često materij alno, kao
kamen, reka, stolica, od reči koje se odnose na apstrakcije, kao lepota,
iskrenost, uspeh.
(4) Osnovno i preneseno značenje. Jedna reč određenog kon­
kretnog značenja često dobija sekundama značenj a putem metaforič­
kog prenosa, koji se odvija u raznim pravcima ali tako da veza sa
polazni m značenjem ostaje vidljiva. Glava poči nje kao naziv za deo
tel a, ali otuda ide po sličnosti glava šećera, kupusa i l i ekser, potom
značenje onoga što je u glavi , tj . pameti (On ti je glava!), kao i naj­
važnijeg ili pak zasebnog dela neke cel ine (glava porodice, glava u
knjizi) i sl. Odatle potiču i izvedenice kao glavni, poglavar glavešina,
poglavle, zaglavle itd. Tako se putem metaforičkog prenosa, principa
veoma raši renog u jezicima, s jedne strane granaju značenj a i stih reči,
a s druge se obrazuju cele porodice reči, okupljene oko i shodi šnog
oblika sa njegovim osnovnim značenjem. Ovde se pojmom metafo­
rizacije obuhvataju sva prenesena, fgurativna značenja, i ako se na
ovom podrčju može govoriti o metafori u užem smislu i srodnim
poj avama (o čemu će biti reči u odeljku 1 4. 3).
(5) Denotacija i konotacija. Prvi termin odnosi se na pri �
"
/
opšte, neutralno i eksplicitno značenje neke reči , a drugi� njeno
izvedeno, lično, emotivno i implicitno značenje. Deno taci reči majka
je prosto ' ženski roditelj ' , ali ta reč u sferi konotacije simboli zuje
nežnost, ljubav, brigu za dete i sl . Reč krv denotira gorju površinu
građevine, ali konotira zaklon, zaštitu, bezbednost (kao u primeru krv
nad glavom). Reči iste denotacije mogu se na pl anu konotacije ra­
zlikovati od jednog društva ili pojedinca do drugog; tako reč za pojam
vatre može imati različite konotativne vrednosti zavisno od kli matskih
uslova u kojima žive pjedine zajednice, a neko ko je u deti njstvu
preživeo požar može imati i osobenu ličnu konotaciju te reči .
208
UVOD U OPT LIGVISTIKU
Između prvi h i drgih članova navedenih parova postoje pri­
metne korelacije: predmetno značenje često je u i sto vreme i kon­
kretno, osnovno i denotativna, a nasuprot tome emotivno značenje je
često i apstraktno, preneseno i konotativno. No i pred ovakvi h po­
dudarosti , u pitanju su i pak razli či te di menzije značenj a.
Kako značenja reči ni su jedinstvena, ono što se slobodnije na­
ziva jednim značenjem zapravo je pre kompleks značenjskih kom­
ponenti koje se mogu anal itički izlučiti (npr. putem tzv. komponen­
tne analize). Tako reč muškarac možemo semantički opi sati uz po­
moć tri komponente i dva znaka: ' ljudsko' , ' odraslo' i ' muško' , te
' +' za pri sustvo a ' -' za odsustvo date komponente (ovakvo operi sanje
znaci ma ekonomičnije je od uvođenj a komponenti suprotnog znače­
nj a, koje se ovde podrazumevaju). Imamo, dakle, muškarac (+ljudsko,
+odraslo, +muško); analogno, žena (+ljudsko, +odraslo, -muško) ; de­
čak (+ljudsko, -odraslo, +muško); devojčica (+ljudsko, -draslo,
-muško); dete (+ljudsko, -draslo). U ovoj porodici reči konstantna
je komponenta ljudskog, dok variraju komponente uzrasta i pola; reč
dete se odnosi na oba pola, pa ova komponenta tu nije zastupljena.
U datom anali tičkom okvi ru reči mladić i devojka i male bi i sta ob­
l ežj a kao muškarac odnosno žena, dok bi reč čovek i mal a razli či te
speci fkacije zavi sno od značenj a koje joj se pridaje (' svako ljudsko
hi će' ; ' odraslo lj udsko biće ' ; ' muškarac' ). Ovakve anal i ze mogu se
us pešno prmeniti samo u neki m leksički m sferama, čvršće organi ­
mvani m (npr. si stem li čni h zamenica, rodbi nski odnosi , neki prostori
odnosi ), dok drgi ma sl abije odgovaraju.
Komponente značenj a nekada se (po analogij i sa fonologijom)
nazi vaju semantičkm distinktivnim obeležjima, a skupovi takvih
oheležja kao jedi ni ce značenj a zovu se sememe (po analogiji sa je­
di ni cama drugi h ni voa: fonemama, morfemama, leksemama). Me­
đut i m, semantičke jedinice i njihova di sti nktivna obeležja neuporedivo
je teže i zdvoj iti nego što je to slučaj u fonologiji , pa je paral ela više
načelnog nego operativnog karaktera.
Idući dublje u analizu značenja, u nekim slučajevi ma može se
napraviti podel a na semantički proste (minmalne, primitivne) i iz-
209
RNKO BUGARSKI
vedene reči , pri čemu se značenje potonji h može parafrazirati uz up­
trebu prethodni h. Ako pđemo od reči imati, reč dati znači ' učiniti
da X ima' , dok polazeći od živeti, roditi se znači ' pčeti živeti ' , umreti
znači ' prestati živeti ' , a ubiti znači ' uzrokovati da X prestane da živi ' .
I ovaj pri stup, kod koga semantika zalazi u pdrčje logičke analize
jezika, zasad je tek naznačio neke dalje i straživačke mogućnosti .
Reči vremenom menjaju svoja značenj a usled dej stva raznih či­
nilaca, pa nikao ne treba zami šlj ati da je značenje jedne reči dato
jednom za svagda; naprotiv, semantičke promene su deo normalne
evolucije jezika. Istorijske promene po pravilu ne menj aju i z osnova
celokupno značenje neke reči , nego zahvataju samo pojedine kom­
ponente. U engleskom, reč meat, koj a danas označava jestivo meso,
u srednjongleskom periodu označavala je ne samo mesnu nego bilo
koju hranu. Pridev nice, koji danas znači 'dobar, fi n' , tada je značio
' luckast, pri glup' . Reči knave i knight u početku su obe označavale
dečaka (upor. za prvu i danas nem. Knabe ' dečak' ) , ali su vremenom
doživele različitu semantičku spcijali zaciju, pa je prva stekla znače­
nje ' nitkov, hulja' , a drga ' vitez' . Reč hun je u anglosaksonskom
imala značenje bilo kojeg psa (upor. nem Hund ' pas ' ), ali se danas
u obliku hound odnosi samo na lovačkog psa, dok je opštije značenje
psa preuzela reč dog - nasuprot nem. Dogge 'doga' , što je suženo
na jednu pasminu psa!
Preuzimanje reči iz drugi h jezika takođe može da bude praćen
9
promenom značenja. Mi smo reč magister iz lati nskog dobili u ol
k
u
/
magistar, ali smo i stu tu reč preko nemačkog pri mi l i kao majstor, a
preko italijanskog kao maestr sva tri puta sa različitim značenjem.
Novija engleska pozajmljenica miting (iz koje su čak izvedene nove
reči kao mitingovati, mitingaš upotrebljava se kod nas u značenju
koje izvora reč meeting u engleskom zapravo nema: ona tamo znači
'sastana' i l i ' sednica' , dok
"
naše
"
značenje političkog zbora ima reč
rally. Značenje engleske reči dress ' odeća; halji na' kod nas je suženo
na sportsku odeću - a ao bi se tom rečju na engleskom reklo npr.
da su fudbaleri i strčali na teren u crveni m dresovima, to bi moglo
da znači samo 'u crveni m halji nama' ! (Za ovo se kaže shirts ' košu-
2 1 0
UVOD U OPTU LINGVISTIKU
Ije' ). (Upor. i pri mere spiker i drgstor u odeljku 1 0. 3, a za promene
značenja uopšte i napomene o rečima per, kola, knjiga i dr. u ode ljku
3. 3, te bir, stil i dr. u odeljku 4. 2) . Uopšte uzev, i storij a svakog
jezi ka puna je semanti čkih promena u razni m pravcima - ka ši rem
i l i užem,
"
lepšem
"
ili
"
ružnijem
"
, i l i , naprosto, drukčijem značenju.
Ima i posebnih kategorija reči koje iz raznih razloga teže me­
njaju značenje. Pomenućemo samo onomatopeje reči nastale po­
dražavanjem pri rodni h šumova i l i zvukova. One pripadaju kategoriji
ikoničkih znakova, u pri rodnom jeziku margi nalni h - onih koj i i l iče
na ono što označavaju (kao saobraćajni znaci sa naslikanom zapre­
gor, automobi lom, životinjom i sl . , za razli ku od oni h sa crtama
koje si mbolizuju zabrane). Ovakve reči predstavlj aju zanemarlj i v i zu­
zetak od pravi la o konvencionalnosti - tj. društvenoj a ne prirodnoj
usl ovljenosti - jezičkog znaka (v. odeljak 6. 1 ). Uostalom, prirodna
motivi sanost i ovakvi h znakova uveliko se prelama kroz jezik, o čemu
svedoče srpskohrvatske reči kao šaptati, šuštti, hrkati, fjuk, zvrk,
cvrčak ili kukavica i nji hovi ekvivalenti u drugi m jezi ci ma, često ta­
kođe onomatopej ski ali drukčijeg zvuka. Sli čno tome, naš petao se
ogl ašava sa kukuriku, ali nemački sa kikeriki, švedski sa kukeliku,
francuski sa cocorico, a engleski čak sa cock-a-doodle-doo! A dok
naš pas laje av-av, nemački , ,kaže
"
wau-wau, italijanski bau-bau, en­
gleski how-wow, ali francuski gnaf-gnaf Ipak, tešnj a veza između
znaka i označenog usprava prmene; a da ih na dužu stau i ma i
ovde pokauje primer reči bik i pčela, koje se dana ne osećaju kao
onomatopejske, ali su u eti mološkoj vezi preko korena koji nalaimo
u reči ma buka i bučati.
1 3. 2. Značenjski odnosi među rečima
Pored toga što i maju svoja pojedinačna značenja, reci 1 me­
đusobno stoje u rani m vrstama značenjskh onosa. One obrauju
svojevrsne parove ili ši re skupine u skladu sa takvi m odnosima, o
koj i h ćemo pomenuti najvanije.
2 1 1
RKO BUGARSKI
(l) Homonimija - pojava postoj anj a reči i stih po gl asovnom
sklopu, često istih i u pisanju, a različitih po značenu; takve reei
zovu se homonimi. Pri meri : sto (predmet i broj), kosa (na glavi i za
košenje), biti (' postojati ' i ' tući ' ), grad ( ' urbano naselje' i ' stepen' ) .
Ako s e takve reči razli kuju u akcentu (kao kod para grad/grad ' tuča' ) ,
onda nisu potpuni homoni mi . A ako su različita značenj a ovakvih
reči i pak vidljivo srodna, tj . izvedena i z zajedničkog osnovnog zna­
čenja, najčešće putem metaforičkog prenosa, to nije homoni mija nego
polisemija ili višeznačnost; upor. pri mer glava i z pethodnog odeljka,
zati m list (na grani , u knji zi , vrsta ribe) ili krilo (pti ce, aviona, prozora,
zgrade, u fudbalu i sl . ) - uz napomenu da takva veza može da bude
i daleka, kao kod reči predlog u značenji ma nečega što se predlaže
i vrste reči . Zbog i zvesnih neodređenosti koje prate sam pojam zna­
čenja nije uvek lako utvrditi granicu između homoni mije i pol isemije.
( 2) Sinonimija - pojava postoj anja reči i stog značenja a ra­
zličitog oblika; takve reči zovu se sinonimi. U grbljem referenci­
jalnom smislu si noni ma i ma dosta, ali ako se uzmu u obzir fnije
semantičke nij anse, stil ske vrednosti i razl i ke u upotrebi (društvene
i kontekstualne), onda pravih i potpuni h sinonima ima veoma malo
ili ih uopšte nema. Ivor i vrelo izgledaju kao dobar si nonimsk par
ako ove reči posmatramo u izolaciji , ali nji hova potpuna uzajamna
zamenlji vost u svakom kontekstu (što bi trebalo da bude test si noni­
mije) ipak ne postoji . Isto važi i za par vatra/oganj, čiji je drgi čl an
posebno sti l ski obležen, i l i stid/sram, gde je intenzitet značenj a nešto
drukčiji . Heb i kruh, voz i vlak i slični parovi znače i sto ali se ra­
zlikuju u upotrebi, ne pri padajući i stom dijalektu, odnosno varijanti
standardnog jezika.
Č
est je slučaj da za i sti pojam postoji jedna obična
i jedna učena reč, odnosno domaća i strana, što či ni j asnu razliku u
upotrebnoj
1
vrednosti (rakkancer, pokrvitel/sponzor zemlopis/geo­
grfja, poslužiti/servirti jelo). U neki m leksičkim sferama sinonimi
se nagomi lavaju, a često i brzo smenjuju, u težnji da se za poj move
neprijatnih asocijacija ili manje cenjena zani manja, odnosno ni ži sta­
tus i sl. nađu lepše reči ; to su eufemizi. Ovoj težnji svoj nastanak
duguju reči i i zrazi kao pokojnik, blagosloveno stanje, zaobilaziti isti­
nu, toalet, radnik n održavanju čistoće, zemle u rzvoju i dr.
2 1 2
UVOD U OPT LINGVISKU
Do diferenci ranj a među sinonimima dolazi zato što, uopšte
uzev, njihovo dugotrajno naporedno postojanje u i stovetnom značenju
ne bi odgovaralo principima jezičke ekonomije, tj . predstavlj alo bi
nepotrebno opterećenje. Usled toga obično jedna reč vremenom po­
tisne drgu i z šire upotreb (kao u slučaju čaovničar/sajdžia), ili
pak dolazi do specij al i zacije značenja (kao kod skorašnjeg para gu­
bitnikgubitaš, gde prva reč sada već označava pojedinca koji nešto
gubi, a druga preduzeća koja posluju sa gubi tkom).
(3) Antonimija - poj ava postojanja reči suprotnih po značenju;
takve reči zovu se antonimi. Unutar ove šire kategorje mogu se ra­
zli kovati tri vrste antoni ma:
a. pravi- najčešće pri devski parovi kao velik/malen, mladstar
dobar/loš, uz moguće gradacije intenziteta koje daju ni zove tipa
vreo/vrućltopao/mlaklsvefhladan/leden i sl. Ovakvi antoni mi se ste­
penuju, bi lo eksplici tno (Perina kuća je veća od Jocine) ili implicitno,
s obzirom na skalu veličine koj a odgovara različitim upoređivani m
stvarima (Mali slon je velika životinja: ova rečenica nije protivrečna
- kao što bi bi la rečenica Mali pas je velika životinja - zbog izrazito
natprosečne veličine slona u poređenju sa drugim životinj ama).
b. dopunski - često takođe pridevi , ali koji se normalno ne
stepenuju, kao živ/mrtav, oženjen/neoženjen, muški/ženski (samo i zu­
zetno i fgurativno može se reći da je neko mrtviji , više oženjen i l i
muškiji nego neko drugi i sl . ). Ovde je pre reč o nekoj vrsti uzaj amnog
dopunjavanja nego o pravoj suprotnosti .
e. relacioni - parovi predloga (kao iznad/ispod), glagola (kao
kupiti/prodti) ili i menica (kao muvžena) koj i podrazumevaju odre­
đenu relaciju jednog čl ana prema drugom, tipa
"
ako-onda
"
: Ako je
slika iznad stola, onda je sto ispod slike; ako je Vlad kupio knjigu
od Steve, onda je Steva prodao knjigu Vladi; ako je Aca Anin muž,
onda je Ana Acina žena. Ni ovde, dake, nemamo pravu suprotnost
- a za reči muž i žena čak bi se moglo reći da su srodnog značenj a!
( 4) Hiponimija pjava svrstavanja reči u hijerarhijski ustro­
jene značenjske klase sa nadređenim članovi ma (hiperonimima) i po-
2 1 3
RKO BUGARSKI
dređenim čl anovima (hiponimima). Tako je reč cvet nadređena re­
čima ruža, lala, karanfl i drugima koje označavaju posebne vrste
cveća, jer ih svoji m značenjem obuhvata. Ovde ima raznih mogućno­
sti . Tako ovca, ovan i jagnje idu pod ovca; kuja, pas i štene pod
pas; a krava, vo i tele pod govedo -što znači da je u prvom slučaju
polno nespecifkovani hiperoni m jednak hiponimu ženskog a u dru­
gom slučaju muškog roda, dok u trećem slučaju postoji za njega za­
sebna reč. Sto, stolica i dr. imaju iznad sebe opštiju reč nameštaj,
ali takve reči nema za vrata i prozor. Serij a reči za boje nema na­
dređenog člana koji bi ih sve obuhvati o, jer obojeno, koje uključuje
crveno, zeleno, plavo itd. ne obuhvata belo a često ni cro (upor.
npr.
"
cro-beli
"
flm prema flmu
"
u boji
"
, ili
"
crnu
"
i
"
obojenu
"
metalurgiju). Hiponimija je pojava bitna za semantičku strukturu reč­
nika, jer pokazuje hijerarhijska grupi sanje leksičkih jedinica.
Reči se po značenju grpišu i na druge načine, nekada povezane
sa gramatički m podelama. Oko nekog leksičkog jezgra mogu se oku­
piti i z njega izvedene ili samo po značenju srodne reči, obrazujući
leksički skup (kuća -kućica, kućerina, kućište itd. ; rd - rditi,
radnik, rdin, radi/ište, radionica, radnja itd. , odnosno rad - posao,
de/anje, delovanje, aktivnost itd. ).
Š
iri skupovi ove vrste nazivaju se
i leksička i l i semantička polja; to su si stemi i l i grupacije reči koje
označavaju npr. boje, rodbinske odnose, životinje, nameštaj , odeću,
jelo, piće ili bilo koj i segment prirode ili čovekovog fzičkog i umnog
rada i stvaral aštva, pri čemu pojmovna klasifkacij a može da bude
grblja ili fnija, sa manjim poljima unutar veći h.
Granice između pojedinih članova ovakvih polj a nisu uvek oš­
tre, čak ni kod svakodnevnih predmeta. Koje uslove u pogledu građe,
oblika ili upotrebe treba neki predmet da zadovolji da bi se ispravno
imenovao kao sto, odnosno stolica (npr. u pogledu postojanja i broj a
nogu, zati m naslona i l i gorje površine itd. )? Gde s u tačno granice
i zmeđu stola i katedre, stolice i fotele - ili, dalje, i zmeđu kreveta,
kauča, otomna, kanabeta? Zatim, kada upravo čaša prelazi u šolu
a šola u zdelu, i ako su sve ovo posude, koje su od nji h uz to i
činie? A šta ako još uz to utvrdimo, detaljniji m posmatranjem, da
2 1 4
UVOD U OPT LINGVISTKU
granice nisu nužno
"
na i stim mesti ma" u različitim jezicima (npr. sh.
h1Ša-šola-zdela-činia prema engl . glass-cup-bowl-mug, i slično u
drugi m jezicima) ?
Pronal aženje preciznih odgovora na ovakva pitanj a možemo da
ostavimo semantičarima i leksikografma - čiji je posao, uzgred re­
čeno, uistinu težak i nezahval an. lako svi mi znamo šta je pas, nije
J ako dati rečničku defniciju (za razliku od prostog navođenj a l atin­
skog naziva) koja bi psa jasno razlikovala od mačke, na pri mer !
Š
to
sc nas tiče, može se reći da se u običnoj upotrebi jezika osl anj amo
na nekakvu prećutnu saglasnost o značenju reči , ne bri nući mnogo
za problematične granične slučajeve.
A kada su u pi tanju tzv. prirodne kategorije, izgleda da mi ka­
si fkujemo predmete na osnovu
"
porodičnih
"
sl ičnosti , pri čemu se
unutar tako određenih klasa po svom značaju izdvajaju tipični nosioci
njihovih osobina, koji ma onda pripada uloga prirodni h prototipa. Ta­
ko postoje žarišne boje nasuprot prelazni m nijansama, jabuka se do­
življava kao bolji predstavnik kategorije voća nego lubenica, a sl avuj
i l i crvendać imaju u popularnoj predstavi više
"
ptičjeg
"
u sebi nego
ćurka i l i noj , i ako se i ove drge prepoznaju kao pripadnici i ste kl ase
(samo mnogo manje tipični). Verovatno i mamo slične prototipske
predstave o stolovi ma i stolicama, čašama i šolj ama itd. , koje nam
omogućuju da se u životu snalazi mo, i u govoru razumemo, i onda
kada su fenomeni okolnog sveta zapravo konti nuirani pre nego jasno
isparcelisani - što je samo još jedan pri mer kako jezik analizir i
klasikuje stvarost, utiskujući u nju svoje kategorie (v. odelj ke 2. 2.
i 2. 3). (Kategorizacija i prototipi čine deo aparata danas veoma ak­
tuelne kognitivne lingvistike. )
Reči iz pojedinih semantički h polj a mogu da budu neutralnog
ili pak lično obojenog, emotivnog ili ekspresivnog značenja. Dok je
kuća običnog predmetnog značenja, kućica može da ima i pratećeg
hipokorističkog značenja (
"
od milja", kao kod mamica, sinčić, Paja
- upor. svoja kućica svoja slobodica), a kućerina - pejorativnog (po­
grdnog, kao kod nožurd, rupčaga, selendr). Hipokori stici se često,
kao u datim primeri ma, pdudaraju sa deminutivima, reči ma koje
2 1 5
RKO BUGASKI
označavaju nešto umanjeno, a pjorativi sa augmentativima, onima
koje označavaju nešto uvećano. Ali nisu retka ni ukrštanj a ovih di­
menzija: novinarčić i l i čovečulak obično je pogrdno, dok je pohvalno
čovečina (danas već zastarelo) i ludina; svetina je opet pogrdno, kao
i arhaizam pučina (
"
Pučina je stoka jedna grdna
"
, kaže turski vezi r
kod Njegoša) . Nekada vanjezička stvarnost može da poremeti
"
nor­
malno
"
vrednovanje izvedenica, pa u ni zu stan-stančić-stančuga zna­
čenje drugog člana nije nužno hipokori stičko, niti trećeg pejorativna,
i ako bismo po tvorbi i zvuku očekival i da bude upravo tako!
1 3. 3 Značenje rečenica
Pojedi načno uzete reči ni kako nisu isključivi nosioci značenj a
u jeziku, jer su kombinacije reči u si ntagmama i rečenicama takođe
prožete značenjem. Nekada je za razumevanje značenja cele konstruk­
cije dovoljno znati značenja reči koje je tvore, ali često značenje celine
nije prosto zbir značenja sastavnih delova nego nov kvalitet. Nema
nikakvih problema sa rečenicom Milan stavlja novac u torbu svaki
put kad krene u selo, a vrća se sa krompirom u džaku, ali i zmena
samo dveju i menica mogla bi da uspostavi dva spoj a koj a se ne daju
razumeti idući reč po reč: Milan stavla glavu u torbu svaki put kad
krene u selo, a vraća se sa mačkom u džaku. Stranac koji je naučio
srpskohrvatski ali nije upznat sa idiomatikom ovog jezika verovatno
bi nas gledao u čudu ako bismo mu za nekoga nesrećnika rekli da
je pošao grlom u jagode, obrao bostan i na kraju otegao papke! (V.
i napomene o idiomima u odeljku 1 2. 1 ).
Kao i reči, i rečenice stoje u razni m vrstama značenjskih od­
nosa. Neke i lustrju odnos ekvivalentnosti i l i pararaze (što je sino­
ni mija na nivou rečenice, npr. aktivna Sagrdili su most i pasivna
Most je sagrađen); druge, odnos logičke kontradikcije (npr. Ovaj
neženja je oženjen) ili pak tautologije (npr. Ovaj neženja je neože­
njen); a neke su, opt, sintaksičk dvosmislene (što je polisemija na
nivou rečenice, npr. Jovanu je lako verovati, što može da znači bilo
a. ' Lako je Jovanu da verje' i l i b. ' Jovanu se l ako verje' ; ali upor.
2 1 6
UVOD U OPT LINGVISTIKU
Jovanu je lako gladovati, što može da i ma samo značenje kao pod
a, i Jovanu je lako podvaliti, sa značenjem samo kao pod b).
Za razliku od leksičke dvosmi slenosti , koja potiče od homoni­
mije ili polisemije pojedinih leksičkih jedinica, sintaksička dvosmi­
slenost je rezultat susreta različitih sintaksičkih struktura u istoj povr­
šinskoj formi (v. i odeljak 1 1 .4) . Ona se j avlja već na nivou sintagme;
tako stvarne umetnika može da se odnosi na stvaralaštvo čij i su
izvor umetnici ( ' umetnici stvaraj u' ) ili pak na stvaralaštvo čiji su pro­
izvod umetnici ( ' neko stvara umetni ke' ) , a sl ično dvostruko tumačenje
imaju i sintagme kao bombardovanje saveznika ili kritika članstva.
Nasuprot tome, zavijanje vetr ima samo ono prvo tumačenje ( ' vetar
zavija' , ne i ' neko zavija vetar' ), a čitanje knjiga samo ovo drugo
( ' neko čita knjige' , ne i ' knjige čitaj u' ); ovo drugo važi i za zavianje
sarme, što nas usput podseća i na leksičku dvosmislenost reči zavi­
janje. (Upor. i ornje Kraljevića Marka prema zidanje Skadra u našim
narodni m pesmama).
Obe vrste dvosmislenosti - koje, kako se možda naslućuj e i iz
upravo dati h pri mera, pržaju širke mogućnosti za igr reči ma, ali
i za psničko istraživanje jezičkih sredstava - razrešavaju se u kon­
tekstu, izdvajanjem nekog od potencijalnih značenja. Stoga je dvo­
smislenost obeležje i zolovanih jedinica i struktura više nego vezanog
govora, gde se obično razume koje se značenje ima u vidu, pa su u
jezičkoj komuni kaciji stvari nesporazumi ove vrste srazmero retki .
Tako, ako na pitanje Gde je kosa? sledi odgovor Na glavi, aktuali zuje
sc (realizuje, ostvaruje) jedno od značenj a vi šeznačne reči kosa, dok
hi odgovor U dvorištu pre aktuali zovao drugo. Slično tome ali nešto
s l oženije, ako kažemo Podigao bih novac . . . i tome dodamo . . . ali je
/){mka bila zatvorena dobićemo jedan semantički sklop, dok bi druk­
�ij i dodatak o Þ Þ ali je neko naišao nametnuo sasvim drukčije tumačenje
prvog dela i skaza (uzimanje sopstvenog novca iz banke, nasuprot do­
sl ovnom podizanju tuđeg novca sa ulice).
U rečenicama se jezičko značenje leksičkih jedinica na složen
nači n kombinuje sa
"
vanjezičkim značenji ma
"
, odnosno sa znanji ma
koj a mi posedujemo o svojstvima određenih stva i poj ava, o prrodi
21 7
RKO BUGASKI
sveta o kojem govorimo jezikom. Pri tome se značenje, za koje smo
već ranije ustanovili da predstavlja ceo kompleks odnosa, ne može
svoditi na pjedine komponente - bar u lingvi stici , za razliku od p­
sebnih interesovanj a i ciljeva flozofske ili logičke analize jezika. Sto­
ga se ono ne može izjednačavati sa referencijom ili denotacijom, jer
nam je već pznato da jezički i zrazi mogu imati značenje čak i kad
im ne odgovara nikakav segment realnog sveta: rečenica Sadašnji
kral Francuske je ćelav sasvim je razumljiva nezavi sno od činjenice
da je u njoj pmenuta zemlj a danas ·republika.
Sl ično tome, kriterijum istinitosti rečenica, važan za neke pravce
u flozofji jezika, u običnoj upotrebi jezika nije presudan za značenje.
Kako već takođe znamo, neistiniti pa i svesno l ažni iskazi nisu retki
u jeziku;, a ako hoćemo da se malo poigramo i sa logikom, ustano­
vićemo da je rečenica Ova rečenica je lažna logički apsurdna, jer je
ona istinita samo ako je - l ažna! Jasno je da se značenje ne može
poi stovetiti ni sa mišlenjem, jer se i sta misao može u jednom jeziku
izraziti na različite nači ne, putem već pomenutih parafraza (npr. Sa­
gradili su most/Most je sagrađen), a vi šejezična lice bi je povrh toga
saopšti lo na još nekoliko načina u raznim jezici ma koje
p
oznaje.
(Upor. i razmatranje u odeljcima 2. 2. i 2. 3).
Umesto svođenja rečeničnog značenja na njegove pojedinačne
di menzije, treba imati na umu uzajamnu povezanost mogućnosti je­
zičkog si stema na planu značenja, obležja onoga o čemu se govori ,
te znanja, potreba i namera samih govorika. Rečenica Da li da vra­
timo dete u zoološki vrt? i ma određeno značenje, i mi možemo da
zamislimo situaciju u kojoj bi se ona mogl a prirodno javiti . Međuti m,
ako u njoj reč dete zamenimo rečju šimpanzu, ta leksička promena
nametnuće nam sliku jedne sasvim drukčije situacije, a ako potom
na i sto mesto stavimo reč veterinara dobićemo treću, opet bitno druk­
čiju sliku. U prvom slučaju sagovorici bi mogli da budu roditelji
čije dete plače zato što su krenuli iz zoološkog vrta iako se njemu
još ostaje; u drugom, prolaznici koji su uhvati li ml adunče majmuna
u bkstvu pa razmatraju moguće alterative; a u trećem, poznanici
koji su negde odvezli veteri nara pa se pitaju da li je vreme da ga
2 1 8
UVOD U OPTU LINGVISTIKU
vrate na posao. Ovde stvar očigledno nije samo u prostim leksičkim
zamenama (kao kada bi smo umesto dete stavili dečaka), nego je za
i spravno tumačenje ovih rečenica neophodno naše pznavanje bića
kao što su deca, šimpanze i veteri nari, nji hovih svojstava i prebivališta.
Značenje je tesno vezano sa upotrebom jezika, tokom koje se
ono uveliko konstituiše i kristalizuje. Ovo pitanje biće predmet na­
rednog pogl avlja, ali ćemo već ovde učiniti neke napomene u nepo­
srednoj vezi sa semantikom rečenice. Nai me, mnogi i skazi se u kon­
tekstu komunikacije i spravno razumeju i ako su zbog slabijeg pozna­
vanj a gramati ke, i z nepanje ili nebrige tako sročeni da bi sami po
sebi morali da i zazovu nedoumicu. Na zahtev da izda tablete za gla­
vobolu, apotekar će razumeti da ono za zapravo znači protiv, i neće
se zadržavati oko jezičkih fnesa. Unezverene majke koje van redov­
nog radnog vremena dovedu decu u dom zdravlja i tamo pročitaju
obaveštenje Doktor prima samo sa visokom temperaturom verovatno
će da pri me nameravani sadržaj porke, možda i ne pri mećujući da
bi ovo po gramatici moralo da znači nešto doi sta neobično - da lekar
pri ma decu na pregled samo kad on sam i ma vi soku temperatur! A
i naj veći pesi mist, pri metivši u prolazu ulicom natpi s Dans ne kolje­
mo, po svoj pri lici će da ga shvati kao i nformaciju o tome kada se
u toj radnji može očekivati sveže meso, a ne, na primer, kao garancij u
da se tog dana to mesto može posetiti bz opasnosti po život.
Ovo nas dovodi i do opštijeg pitanja odnosa gramatike i se­
mantike, na koje ćemo se u zaključku sasvim kratko osvrnuti . Ogra­
ničićemo se na razmatranje nekoliko rečenica koje su na neki nači n
l oše formirane, tj . neprihvatlj ive jer odstupaju od pravila konstrui sanj a
rečenica; no ovde je bitna činjenica da i ma raznih vrsta takvi h od­
stupanja, od koji h su neke gramatičke a druge semantičke prirode.
Rečenice Dečak je u bašti i Dečaci su u bašti sasvim su normalne,
Jok je sekvenca Dečak su u bašti neprihvatljiva jer krši gramatičko
pravi lo o slaganju i menice i glagola u broju. Ovaj slučaj je sasvim
j asano S drge strane, rečenica Steva je popio meso či sto gramatički
i zgl eda sasvim u redu (upr. Steva je popio pivo), ali je mi odbacu­
jemo iz semantičkih razloga, polazeći od či njenice da se meso ne
2 1 9
RANKO BUGARSKI
pije - bar u svetu u kome mi danas živimo. I ovo je dosta jasno.
Nije naročita kompl ikacija ni to što, i ako se ni nokti normalno ne
piju, rečenicu Steva je popio nokat lako pri hvata svaki poznavalac
žargonskog idioma.
No nešto je teži slučaj sa rečenicom Bezbojne zelene ideje besna
spavaju. Naša prva i ntui tivna reakcija jeste da je ona besmi slena, i ako
bi bilo tačnije reći da je nesuvisla: mi njen smisao razumemo bez
teškoća, ali ga odbacujemo kao
"
nemoguć
"
uviđajući da se bilo koje
dve susedhe reči u njoj isključuju svoji m značenji ma, bar u običnoj
upotrebi jezika (neki od ovih sklopova mogli bi da se j ave u neki m
vrstama poezije). Ali či sto gramatički ova rečenica izgleda sasvim u
redu, jer i spoljava jednu uobičajenu strktur - i stu koju i lustruje i
rečenica Bezbrižna mala deca veselo skakuću. I ovde treba pri metiti
da bi kod i stih reči poremećena gramatička strktura urodi l a još ve­
ćom
"
bsmi slicom
"
- upor. npr. Ieje besna zelene bezbojne spavaju.
(V. i rečenice navedene u odeljku 6. 3).
Možemo da zakjučimo da gramati ka i semanti ka stoje u veoma
složenom uzajamnom odnosu; ta dva plana mogu se u neke svrhe
analitički razdvajati, ali su zapravo tesno povezana. Razmi šlj anje nad
neobičnim rečenicama može, naravno, da pruži samo jedan od mo­
gućih početni h podsticaja za dublje ulaženje u tajanstveni splet odnosa
između gramatičke strukture jezika, semantički h sadržaja koji se nje­
nom pomoću oblikuju i prirode sveta koji nas okružuje. A kako taj
splet svoji m potrebama i mogućnosti ma pril agođava čovek kao nosi l ac
jezika, dodajući mu i jednu važnu praktičnu, prag mtičku komponentu
po mer svoji h komunikacijskih namera, pogledaćemo u narednom
poglavlju.
220
1 4. Pragmatika
1 4. 1 . Govorni činovi
U prethodnom poglavlju vi deli smo da poznavanje značenj a po­
jedi ni h reči nije uvek dovoljno da bi se i spravno razumelo značenje
od nj i h sastavljeni h rečenica. Ali slično se može reći i za značenje
rečeni ca, koje svoje puno tumačenje dobijaju u kontekstu konkretnih
govori h situacija. Ovde treba da razlikujemo rečenicu kao jedinicu
jezi čkog sistema od iskaa kao reali zacije te jedinice u govoru. Re­
čenicu treba razumeti kao tip, a i skaz kao ostvarenje tog tipa u ko­
muni kaciji , tj . kao rečenicu sparenu s neki m kontekstom u kojem se
njeno značenje komuni kacij ski interpretira.
Pri ovom razlikovanju, određivanje raspona mogućih značenja
neke rečenice pripada semantici, dok je pripisivanje nekog od tih
značenja takvoj rečenici u kontekstu, dakle i skazu, pitanje pragma­
tike- discipline koja proučava upotrebu jezika, posebno sa stanovi šta
komunikaciskih namer govorika i dejstva koje oni posti žu sl užeći
se jezikom. Drukčije rečeno, semantika i spi tuje značenje rečenica i
nji hovih sastavnih delova i zvan nekog psebnog konteksta, dakle u
i zol acij i , a pragmatika se bavi tumačenjem kontekstualizovanh re­
čenica, tj . iskaza, pi tajući kako oni deluj u u pojedi ni m govorni m si­
tuacij ama. Granica i zmeđu njih, dakako, nije oštra - štavi še, često je
nemoguće razdvojiti semantička razmatranja od pragmatički h.
Ako je rečenica tip, njeno ostvarenje u govoru može da bude
potpuno ili nepotpuno (npr. mnoge rečenice su el iptične), gramatički
22 1
RKO BUGASKI
i spravno i l i u nečemu neispravno; potom, značenje nedovoljno kon­
tekstualizovanih rečenica neretko je nejasno i l i dvosmisleno, a uz to
se govorici često služe metaforom i i ronijom, nekada se šale itd.
Zbg toga znane samih rečeničnih značenja nije dovoljno za razu­
mevanje nekih i skaza; naprotiv, čovek koji bi posedovao samo takvo
znanje, a ne i poznavanje principa upotrebe jezika u naznačenom smi­
slu, bio bi u stalnom komunikacijskom sukobu sa svojom okolinom.
Primeri koji slede - uz one date u prethodnom odeljku - trebalo
bi da ovo jasno pokažu. Iz novinskh naslova kao što su Dve devojčice
ujele meduze i l i Veliki broj studenata ugrožava nastavu mi ćemo,
pragmatički birajući unutar potencij alne semantike, razumeti ko je ko­
ga ujeo, odnosno da nastavu ne ugrožava samo deo studenata (za
razliku od drugog dela koji je ne bi ugrožavao) nego sama činjenica
da i ma mnogo studenata. Isto tako, uspćemo da i zlučimo nameravano
značenje odi sta nespretno sročenog naslova Razgovor doktora Petra
Petrovića o braku s pitomcima JNA, čija su gramatika i semantika
nezgodno i spreturane. Izj avu Ovako nešto ukusno odavno nisam po­
jela shvatićemo ozbi ljno i l i možda irončno, zavi sno od toga kako je
oceni mo u datoj situaciji . Spontano ćemo se nasmej ati ao čujemo
rečenicu Dva takija su se sudarila i dvadeset
Š
kotlanđan je prene to
u bolnicu, ali samo zato što znamo da su pripadnici ovog naroda
predmet viceva zbog svog navodnog tvrdičluka; bez toga vanjezičkog
znanja ovo ne bi bilo naroi to smešno, što možemo da proverimo
stavljanjem npr. Engleza na mesto
Š
kotlanana.
Dobre i l ustracije pružaju dij alozi . Ako na pitanje Jeste li za
kaf? dobijemo odgovor Od kafe ne mogu d zapim, mi to pri mamo
kao indirektno odbijanje ponude ( ' Znači , neće' ) . Ali ovo pragmatičko
tumčenje očigledno nije i značenje same rečenice koju smo čuli, jer
ona izvan ovakvog konteksta znači nešto sasvi m drugo. Dokaz za
ovo je mogućnost da sagovori k nastavi . . . ali ipak jesam, ne mogu
da odolim! i li nekako slično, što nesumnjivo znači pri hvatanje. Ako
na pitanje Ideš li na sede lku večers? usledi odgovor
Č
ujem da će
Sona da bude tamo, za njegovo razumevanje potrebno je psebno
znanje o tome u kakvim su odnosima upitani i osoba pomenuta u
222
UVOD U OPTU LINGVISTIKU
ud). ovoru. Na upit Gde je Bora? može se dobiti nai zgled sasvi m nesu­
v i �au uzvrat Ispred Cicine kuće vidim ajku/u; međutim, pod uslovom
Li u �agovorni ci znaju da se Bora zabavlj a sa Cicom, i da je i z konteksta
j u�no da nije reč o morskoj nemani nego o popularom nazivu tipa
&ut omobi l a koji Bora poseduje, ovaj zaobi l azni i skaz postaje ekviva­
lcntan di rektnom odgovoru Kod Cice!
Al i i sasvim obične rečenice, čije značenje izgleda nesporno,
mogu i mati različite komunikacijske vrednosti či m se jave u kontekstu
li t uacije, kao i skazi . Pretpstavi mo da nastavnik u učionici kaže Vrata
su otvorena. Samo po sebi , značenje ove rečenice je j asno, ali ona
u datoj prlici može da deluje ne samo kao prosto obaveštenje, od­
nosno izjava o činjeničnom stanju, nego i kao obj ašnjenje zašto je u
uči oni ci hladno, kao upzorenje da vrata treba zatvoriti , možda i kao
posrcdan nalog nekome da napusti prostoriju, i slično. Dakle, rečenica
koja je po si ntaksičkoj formi i zj avna, a po semantičkom sadržaj u pred­
stavlj a tvrđenje, pragmatički deluje kao iznošenje tvrđenj a, ali i kao
pozi v, uputstvo itd. A si ntaksički zapovedne rečenice i maju pragma­
ti čko dejstvo zapovesti (Sedi i uči! ), ali i molbe (Daj mi neki dinar),
uputstva (Skrenite desno kod semfora), predloga (Prbajte ovaj novi
recept) , poziva (Dođite sutr kod nas), komentara (Vdi ti njega) i td.
Ako ovome dodamo da ni mnoge si ntaksi čki upitne rečenice zapravo
ni su pitanja, jer se na nji h i ne očekuje neki određen odgovor (Ma
.\ta mi kažeš! Zar to nije strašno?), pa se zato nekada zovu retorička
pitanja, lako ćemo utvrditi da između sintaksičkih struktura, seman­
tic�kog sadržaja i pragmatičkog dejstva postoji samo delimična podu­
darost.
Na pragmatičku stranu jezika pažnj u je skrenula teorija govor­
nih činova, potekla iz flozofje jezika i prihvaćena u lingvisti ci , koja
prenosi teži šte sa referencijalni h i i sti nosni h aspekata rečeničnog zna­
čenj a na pitanje kakav čin i zvodi mo izgovarajući neku rečenicu u
odrednoj situaciji , odnosno kakvo je dej stvo naših i skaza. Prema jed­
noj klasifkaciji , govori či novi mogu se podeliti na sledeće kategorije
(nazivi nisu uvek najsrećnije i zabrani ):
223
RNKO BUGARKI
l. asertivi - tvrđenja, izveštaji i sl . , gde je važna i sti ni tost (npr.
Zemla je okrugla, Inspektor je došao);
2. direktivi - uputstva, naredb i sl . , koji ma se postiže određeni
učinak (npr. Uzimajte ovaj lek tri puta dnevno, Ztvori vrata!);
3. komisivi obećanja, pretnje i sl . , sa obavezujućom snagom u
budućnosti (npr. Obećavam da ću se javiti čim stignem, Bićeš
kažnjen ako to još jednom učiniš);
4. ekpresiv - izvinjenja, zahvalj ivanje, čestiti ke i sl . , sa ukazi­
vanjem na psi hološka stanja govorika (npr. Iskreno žalim zbog
toga, Od srca vam zahvalujem, Srdčno čestitam);
5. deklarativi - i skazi koji i zazivaju trenutnu promenu nekog
stanja stvari (npr. Ovog papagaja krstim imenom Arčibald, Ot­
pušteni ste s posla, Objavlujemo vam rt).
Neke od ovih kategorija prirodno podsećaju na anali zu jezičkih
funkcija, sa kojima su u očiglednoj vezi ; v. odeljak 2.4, posebno tamo
pomenutu izvoačku funkciju kao najbliže povezanu sa ovim raz­
matranjem. Proučavanje govornih či nova pkazuje nam ne samo kako
mi jezikom nešto saopštavamo, nego i kako moli mo i zahvaljujemo,
upozoravamo i preti mo, obćavamo i naređujemo, vređamo i prokli­
njemo, optužujemo i ubeđujemo - ukratko, kako jezikom delamo.
Naročito je zanimljivo i spitivanje tzv. performativih (izvođačkh)
glagola, tj . oni h koji ma se i zvodi radnja o kojoj je reč (tvrdim, kunem
se, kladim se, zahvalujem, obećavam i td. ). Iz svega ovoga vidi se
da jezik ljudima ne služi samo za konstataciju i opi s nego i kao sred­
stvo uticanj a na tok stvari, koji m se i zazivaju određena ponašanj a i
posti že učinak jedne i l i druge vrste. To je dinamička slika jezika kao
delatnika u akciji .
Pragmatička moć jezika do psebno snažnog i zražaj a dolazi -
na različite načine u razni m društvi ma i vremenma - u sferama ma­
gije i reli gije, a u savremenom svetu naročito propagande i i deologije.
Onome što je o magjskoj funkciji jezika rečeno u odelj ku 2. 4. ovde
ćemo dodati da su jezici i pisma neki h velikih civili zacij a u prošlosti
smatrani svetim i nedodirlji vi m (upor. i sam naziv Sveto pismo za
224
UVOD U OPTU LINGVISTIKU
l 1 1 hl i j u ) , pa ih je po svaku cenu trebalo štititi od unutrašnji h promena
1 'plj ni h uticaja; nešto od ovog stava zadržalo se i do danas. Ali za
Jl' t i kc moderih društava karakteri stično je kako se u neki m životni m
� I L -rama ( kao što su reklama, sport, rat i l i politi ka) jezička sredstva
upotrebljavaju - pa neretko i zloupotrebljavaju - u svrhu ubđi vanj a,
pri dobijanja za sopstvenu stranu, i deologi zacije i mi sti fkacije.
Da damo samo nekoliko prmera, proizvođači komercij al ni h ar­
t i kal a svakodnevno nas preko masovnih medija uveravaju kako ćemo
hi t i ml ađi ili lepši , srećniji ili uspešnij i , ako se odlučimo za neku
rckl ami ranu vrstu kozmeti ke, odeće i sli čnog. U sportskom i zvešta­
vanju nepreki dno je aktuelna podela pri kojoj su
"
naši
"
i grači majstori
puni duha dok su
"
nj i hovi
"
obi čni grubij ani , pa se često i ne dopušta
da omi ljeni tim može da i zgubi od boljeg protivnika - on tada
"
po­
bcđuje samog sebe
"
. Tuđa armij a i zvodi vojne manevre, a sopstvena
:druženu taktičku vežbu; nešto supti lnije, vojni savez zapadni h ze­
malja zovemo NATO pakt, a i stočni h (doskora) Varšavski ugovor ­
gde u različitim konotacijama reči pakt i ugovor preživlj ava jedan
i nače odavno prevazi đeni nejednak i deološki odnos prema ova dva
saveza. Protivnička strana u ratu biva naterana na povlačenje, ali sop­
stvena u takvim okolnosti ma samo zauzima novi strateški položaj.
Za vojnu akciju nadležne državne ustanove p pravilu se zovu mi ­
ni starstva odbrane, ređe rata a nikad napada!
U kapital i stički m zemlj ama reči kao biznis i proft i maju i zrai to
pozitivne konotacije, u bi vši m socij ali stički m - mahom negativne.
( Ovakve razlike mogle su se j aviti i unutar i stog jezika: nemačkog
u Saveznoj Republici Nemačkoj i u Nemačkoj Demokratskoj Repu­
blici ) . Si ntagme kao radni ljudi i građani ili radnici, selaci i poštena
inteligencia, još uvek u opticaju u našem političkom žargonu, ne­
skrveno otelovljuju i deološke predrasude jedne minule epohe, p ko­
ji ma građani ni su radni ljudi , a dok su radnici i seljaci po defnicij i
pošteni , iz i nače nepoštene i nteli gencije treba i zdvojiti njeno
"
zdravo
jezgro
"
. Iz svega ovoga vi di mo kako jezik može naroi tom upotrebm
da kri votvori i muti - narodski rečeno, da prodaje rog za sveću.
225
RNKO BUGARKI
1 4. 2. Struktura razgovora i teksta
Posmatranje jezika sa pragmatičke strane, dakle u procesu up­
trebe, korisno dopunjuje saznanja stečena proučavanjem jedinica i
struktura jezičkog si stema. Pri likom upotrebe jezi ka, kroz nizanje me­
đusobno povezanih rečenica, ostvaruju se veće komunikacij ske celine.
Real izacij a jezika u vezanom govoru obično se naziva diskurs ako
je reč o prcesu a tekst ako se radi o prizvodu, ali se ovi dosta
neodređeni termini upotrebljavaju i kao približni sinonimi .
Kao pri mer diskursa uzećemo obi čan razgovor, čija analiza p­
kazuje da u toj svakidašnjoj komunikacijskoj delatnosti do izražaj a
dolazi ne samo naše vladanje jezički m si stemom, nego i naše po­
znavanje pravila upotrebe jezika, kao i svest o konvencij ama društve­
nog opštenj a. Učesnici u dijalogu prećutno znaju ko u kojoj pri l i ci
može da ga zapčne, kada treba da prepusti reč sagovorniku, kakvi m
signalima se ovome stavlj a do znanja da može da preuzme reč, koli ko
noralno treba da traje jedno učešće u dijalogu a da se on ne pretvori
u monolog, na koji m mesti ma i u kojoj dužini se mogu oekivati
pauze, kako sagovoriku stavljamo do znanja da ga i dalje prati mo,
kako se prelazi sa jedne teme na drugu, kada i kako se razgovor
može završiti , itd. Ako oba sagovomika progovore i stovremeno, pri­
bližno znamo kada to treba prekinuti i ko treba u datom trenutku da
zaćuti da bi onaj drugi nastavio. Takođe znamo koja pravi la važe
kada u razgovor učestvje više lica. Sve ovo nama dol azi sasvi m
prrodno, jer smo uporedo sa usvajanjem strukture jezika usvoji l i i
prncipe njegove upotrebe, ali se u analizi pokazuje da je tu posredi
jedno bogato i izdiferenci rana jezičko znanje, sa koji m se kombi nuj u
komunikacij ska umešnost i društveno pnašanje.
Tok razgovora, a narčito preuzi manje reči , regulišu jezički sig­
nali kao što su intonacija i sintaksa (sagovomiku obično ne upadamo
u reč usred rečenice, a ako to ipak učinimo onda mu se najčešće i
izvinimo), ali i prateće pojave govora - mimika i gestovi . Iako se
govorici u proseku vešto snal aze u vođenju razgovora, i ma ljudi ko­
jima to nešto sl abije ide od rke, kao i onih koji se i zdvaj aju svojom
226
UVOD U OPT LINGVISTIKU
sposobnošću u ovom pogledu. Ali svi oni po pravilu se, makar i ne­
svesno, pridržavaju nekih konvencionalnih normi verbalnog ponaša­
nj a, pri čemu su u obl asti razgovora možda najopštija dva osnovna
pri ncipa: da se sa sagovorikom sarđuje, i da se s tim u vezi i spo­
lj ava bar neophodna mera učtivosti. (
Č
i njenica da ima sl abih sago­
vorika i neučtivih dij aloga samo podvlači razliku onoga što se pri­
hvata kao norma i odstupanj a od te norme) .
Da ovo malo razradi mo i i l ustrujemo, ovi pri ncipi , koji se mogu
razumeti kao svojevrsna prećutno pri hvaćena uputstva za delotvornu
upotrebu jezika u razgovoru, podrazumevaju da će sagovorici da vo­
de računa bar o sledeći m elementi ma, ti me ostajući u okvi ri ma očeki­
vanog ponašanja:
l. o kvalitetu onoga što govore (tj . da govore u skladu s a i stinom,
provereno i i skreno, umesto da pričaju napamet, izvrću i pet­
ljaju). Prenošenje razni h neproverenih glasina i svesna l až su
pri meri ogrešenj a o ovaj element.
2. o kvantitetu svog učešća u razgovoru (tj . da govore onoliko
koliko treba da bi bili i nformativni, n kraće ni duže). Ako neko
zatraži da podrobnije opišemo kako smo se proveli na putovanju
i šta smo sve vi del i , nećemo ga zadovolji ti ako kažemo samo
Pa, bilo je lepo, a i dosta sam video. S druge strane, veoma
bi nas iznenadi lo kada bi poznani k kome smo u prol azu dobaci l i
Kako ste? zastao, uhvatio nas za rukav i otpočeo: Već nedelu
dana vučem kiavicu, a inače sam dosta dobro; istina, povre­
meno me nešto štreca u /evom kuku, a i pritisak ure da mi
poskoči -ali znate, u mojim godinama . . .
3. o odnosu onoga što govore prema temi razgovora (tj . da govore
o samoj stvari o kojoj je trenutno reč, a ne o nečemu
"
dese­
tom
"
). Zami sl i mo da na pitanje Kako se zovete? usledi odgovor
Septembar ima trideset dana. Verovatno ne bismo pogreši li za­
ključujući da nam se sagovornik rga, ili da je čovek pore­
mećenog uma. Ali ima i i nteresantniji h slučajeva.
Č
ovek koji
bi na pitanje nepoznatog prolaznika Ivinite, imate li sat? mi ro
odgovorio Imam! i produžio ulicom time bi , či sto jezički gle-
227
RNKO BUGARKI
dano, dao relevantan odgovor - ali bi ovaj sa situacionog sta­
novi šta bio sasvim neočekivan, zapravo nemoguć osi m kao na­
meran
"
štos" .
4. o načinu na koji govore (tj . da govore sređeno i jasno, bez
nepotrebni h zastajkivanja, okol išanja i dvosmi slica). Ljudi koji
prave dugačke uvode pre nego što pređu na stvar, naširoko i
uz mnoga ponavljanja razgl abaju ono što je oči gledno, ili se
služe zagonetnim aluzijama, lako nas dovode na ivicu strpljenja.
One koj i intuitivno poštuju pomenute princi p mi rado pri hva-
tamo kao sagovorike, dok one koji krše neke od nj ih doživljavamo
kao nepouzdane ili nesigure, kao neljubazne i li kao gnjavatore, i
sl ično; to pokazuje da naš utisak o pojedi nim ličnosti ma uvel iko zavi si
od njihovog govora. A i zrazita ogrešenja ove vrste često čine osnovu
viceva, jer verbalni humor - kao i naše osećanje za smešno uopšte
- počiva upravo na neuskl ađenostima, na raskoraku i zmeđu potenci­
jalnog i stvarnog, očekivanog i dobi jenog. Treba još reći da se ovakva
konverzaciona načela ipak uglavnom poštuju, ako ne di rektno, a ono
bar na jednom dubljem nivou (kao u pri meru o Bori i Cici iz pret­
hodnog odeljka, gde se privi dno nesuvisao odgovor i pak odnosi na
temu najavljenu pi tanjem). Osim toga, ona su po svojoj pri rodi uni­
verzalna, i ako se u pojedinosti ma mogu razlikovati od jedne jezičke
zajednice do druge; tako su u nekim kulturama neophodni uvodi i li
ponavljanja koje bi smo mi doživeli kao suvišne, a u neki ma se opt
smatra da je u društvu pri stojnije ćutati , ili prozboriti tek poneku reč,
nego ui stinu razgovarati ako to nije nužno da bi se obavio neki posao.
Dosad rečeno odnosilo se najvi še na razgovor u neposrednom
fi zičkom kontaktu, ali slične konvencije upravljaju i jezičkom komu­
ni kacijom na dalji nu, npr. preko telefona (gde, upravo zbog nevi dlji ­
vosti sagovomika, otpadaju vizuelni signali, pa se moraju
"
ugovarati
"
uslovi vođenj a razgovora: Halo, spavaš li? - Ivinite, znam da nie
vreme, ali valda niste za ručkom . . . -Halo, čujete li me još? Halooo!
Ma šta je to sa ovom poštom, čekajte da okrenem nulu . . . - Kako to,
ko zove? Pa ja zovem, ja! Kako pogrešno? Ako sam ja okrenuo po­
grešan brj, zašto ste vi podigli slušalicu? - Izvini, neko mi zvoni
na vratima, zovi kasnije, zdravo! i sl . ).
228
UVOD U OPTU LINGVISTIKU
Razgovor je u veli koj meri eliptičan, jer se izostavljaju rečenični
delovi koj i su se prethodno poj avili i li se i nače podrazumevaj u. Po
pravilu se ne ponavlja već poznata informacij a nego se samo i znosi
nova; drugim reči ma, i mplicirano zajedničko znanje sagovomi ka o
predmetu razgovora funkcioni še kao pozadi na prema kojoj će biti eks­
pl icirao nov podatak. Podrazumevana, pretpstavljena i nformacija ne­
kada se zove pretpostavka (tehnički termi n je presupozicija), a nova
i nformacij a - fokus (ono što se osvetljava, izdvaj a u prvi plan). Pi tanje
Je li se Ivan vrtio s puta? sadrži pretpostavku ' Ivan je oti šao na
put' i traži obaveštenje samo o tome da li se vratio, što se pruža
prosti m odgovorom Jeste ili Nije, tj . samim fokusom. (Mogući od­
govor Nie ni otputovao poni štio bi pomenutu pretpostavku, što bi
i zazvalo reakciju kod sagovornika - npr. Ma nemoj! A zašto? i traži lo
dodatno objašnjenje). A pitanje Kada se Ivan vrtio s puta? nosi spe­
ci fčniju pretpostavku ' Ivan se vratio s puta' i zahteva samo podatak
o vremenu povratka, što daje odgovor tipa Preksinoć i l i Juče.
Postoje i druge vrste impl ikacija. Rečenica Ovde je hladno,
premda po formi konstatacij a nekog činjeničnog stanja, može se ra­
zumeti i kao poziv sagovorniku da nešto uradi ( ' Zatvori prozor' , ' U­
ključi grejanje' i sl . ); međuti m, takva implikacij a mogla bi se i po­
ni štiti dodatkom . . . ali ipak nemoj da zatvarš przor (uklučuješ gre­
janje). Nasuprot tome, rečenica Ztvori prozor sadrži pretpostavku
' Prozor je otvoren' koja se ne može poni štiti : niko ne bi normalno
rekao Ztvori prozor iako on nije otoren, ni ti Przor nije otvoren,
ali ga ipak zatvori!
Tekst ćemo smatrati uzorkom u govoru ili pisanju ostvarenog
jezika koji ispolj ava međuzavi snost svoji h delova. Njega je teško pre­
ci znije defni sati, ali je bitno to što tekst (za razliku od reči i l i rečeni­
cc) nije stalna jedi nica jezičkog si stema, nego nadrečenična celi na
koj a se svaki put izgrađuje u procesu jezičke komuni kacije. Kao takva,
ona je neodređene duži ne: tekst može da sadrži jednu ili vi še rečenica,
a i pasusi , poglavlja pa i cele knjige takođe su tekstovi u ovom smi slu.
Ono čime se tekst razl ikuje od proi zvoljnog ni zanj a rečenica,
po čemu upravo i jeste tekst, jeste njegova organizacija, koja mu
229
RNKO BUGARSKI
obezbeđuje jedinstvenost, celovitost i pvezanost. Tekst se organizuje
u različitim di menzijama, pri čemu kao signal i koherentnosti i smi­
saonosti njegove strukture služe razna jezička sredstva na pl anovi ma
i zraza i sadržaja. Među ovima su fonološko-grafološka, kao intonacija
odnosno interpunkcija; sintaksička, kao eli psa, anafora (upotreba za­
meničkih oblika za već imenovano, npr. Maria je dobr devojka.
On hoće svakome da pomogne), razni vezivni elementi ili konektori
(kao međutim, naime, drugim rečima, s obzirm na to, prema tome,
naprotiv, to jest, primera rdi, bole rečeno, ali i td. ) ; te semantičko­
-pragmati čka, kao logično i svrsi shodno ul ančavanje tematski h ele­
menata i nj ihovo funkcionalno raspoređivanje u tekstu kao cel i ni .
Proučavanjem ovde izložene problematike, dakle ustrojstva i
funkcionisanja nadrečeničnih cel ina, li ngvi stika se po tradi ciji malo
bavila, jer je ugl avnom uzimala rečenicu kao najvi šu jedinicu jezičke
strukture. Danas su ovoj materiji posvećene analiza diskursa i lin­
gvistika teksta di scipl ine koje se prepliću upravo koliko i sami
ključni poj movi diskursa i teksta.
1 4. 3. Retorika i stilistika
Pragmatička strana jezika došl a je do snažnog i zrazaJ a JOS u
antičkoj retorici učenju o govorištvu i l i besedništvu, kao vi soko
cenjenoj vešti ni pridobijanja sagovorika i slušal aca za stanovi šta koj a
se i znose u politički m govori ma, u optužbi i odbrani na suđenji ma,
kao i u drugi m obl asti ma javne upotreb jezika. Potom se teži šte pre­
nelo sa proučavanja sposobnosti ubeđivanja na i straživanje samih je­
zičkih i mi saonih sredstava koja omogućuju osobeno, nesvakidašnje
izražavanje, upčatljiv i lep govor protkan raznovrsni m verbal ni m
ukrasima i stilskim obrtima. Tako je nastal a nauka o retoričkim f­
gurama i tropima, koji se danas najčešće obuhvataju zajedničkim
i menom stilskih fgura. Nji h i ma veoma mnogo i mogu se raličito
klasifkovati, plaeći od kriterijuma kao što su nivo jezičke strukture
neposredno zahvaćen fgurom (fonološki , morfološki , sintaksički , lek­
sički , semantički) ili pak vrsta operacije koja se fgurom i zvodi u
230
UVOD U OPŠTU LINGVISTIKU
jezičkom materjalu (dodavanje, i zostavlj anje, zamena, promena re­
dosleda - u odnosu na neko uobičajeno,
"
nefgurativno
"
stanje; za
pri rodu ovakvih opštih operacija upor. i ode ljak 1 1 . 4 ). Ne upuštajući
sc u ove kompli kacije, samo radi ilustracije navešćemo neke od važni­
j i h fgura:
- poređenje - dovođenje u vezu poj mova i z raznih sfera, posred­
stvom reči kao, poput, slično i sl . , u cilju objašnjavanj a, stil skog
isticanja ili afektivnog pojačavanja (lukav kao lisica).
metafora - skraćeno poređenje, implicitnom identifkacij om raz­
norodnih pojmova a ne nj ihovim eksplicitnim upoređivanjem, tj .
prenos značenja po analogij i (zub vremena, čelična volja) . Ako za
nekog čoveka kažemo da je anđeo, to je metafora, al i ako kažemo
da je dobar kao anđeo, to je poređenje. Dugom upotrebom izlizana
metafora prelazi u kliše i time napušta područje stilskih fgura (a­
rti srce). Mrte i l i ugale metfore su one kod koji h se vi še ne
oseća metaforičko svoj stvo; neke od ovih sadrže okamenjene zao­
statke davno prevaziđenih naučnih hipoteza (mi još uvek govori mo
o izlasku i zalasku sunca, iako vi še ne verujemo da zemlja ima
obl i k ploče). Mešane metafore su zabavan proizvod nepažlji vog
gomil anja različitih metaforičkih slika (ludsko oko još nije krči/o
nogom na ovu devičansku zemlju).
metonimija
-
prnos po bliskoj poj movnoj vezi (ojesti dva ta­
njir, reći nešto u piću).
sinegdoha
-
prenos po obimu značenj a, zamena dela i celine i sl .
(krv nad glavom, tri grla stoke). Kako se vidi iz primera, raz­
graničenje između metafore, metonimije i sinegdohe nije uvek j a­
sno, pa se pojam metafore kao prenesenog značenja često uopštava
na sve vrste prenosa.
litota - prividno ublažavanje i zraza u ci lju pojačavanja (dosta toga
umesto mnogo toga, on uopšte nije glup umesto on je pametan;
ako se izraz oslabluje bz ovakvog ci lja, to je eufemiam (veseo
umesto pijan).
23 1
RKO BUGARSK
-
hiperbola
-
pjačavanj e i zraza do krajnosti (manji od makova zr­
na, umreti od straha) .
-
ironija - zamenjivanje i zraza njegovom suprotnošću, uglavnom ra­
di posmeha (to ti je pametno kada se misli to ti je glupo); po­
jačana, osobito zajedljiva ironija zove se sarkazam.
- parabola - prošireno poređenje nečega konkretnog sa poznatim
opštiji m pojavama (npr. upoređivanje Odisej a i prosaca sa l avom
i lanadi u Odiseji, ili osobi na lj udi i ajkula kod Bertolta Brehta) .
- alegorija - zamena jednog sadržaja drugim koji mu je sličan po
opštoj strkturi i u nekim pojedinostima, vrst razvijene metafore (npr.
Ciceronovo predstvljanje državne politike kao broa koji se probija
kroz oluju i talase da bi neoštećen bio doveden u luku); vrsta alegorije
u kojoj se nečemu neživom pridaju osobine živi bića, ili životinjama
osobi ne ljudi (kao u basnama) jeste peroniacija.
perifraza - zamena uobičajene reči semantički ekvivalentnim ali
obično širim i zrazom, opisno iskazivanje (car životinja za lav, tvo­
rc teorije relativiteta za Ajnštajn).
- elipsa - izostavljanje nekog od elemenata i nače potrebnih da bi
si ntaksička konstrukcija bi l a potpuna (mi o vuku, a vuk na vrta
ili i zvorno lat. lupus in fabula).
inverzija - promena uobičajenog redosleda elemenata u konstrk­
cij i radi posebnog isti canja (ko svilene niti što ih pauk satka, po
dreću visi mesečine veo).
- ponavljanje - uzastopno poavlji vanje jednakih i l i sličnih eleme­
nata: glasova, reči , si ntaksičkih obrazaca, stihova, strofa itd. Po­
navljanje konsonanata je aliteracia (i cvrči, cvrči cvrčak na čvoru
cre smrče), a vokala - asonanca (ne krj me, moja stara majko) ;
del imično ponavljanje sadrži i paronomazija igra reči sličnog
izraza ali različitog značenj a (ko leti hladuje, zimi glduje; dug
je zao drug; šta me seca sa meseca kod Laze Kostića); si ntaksičko
ponavljanje je paraleliam (žuti žutuju, a creni putuju); itd.
- antiteza suprotstavljanje dvaju po značenj u oprečnih poj mova
(vuk i jagnje. niti smrdi niti miriše).
Iz dati n pri mera lao je videti da je mnoge fgure teško me­
đusobno razgrani čiti , kao i da u i stom i zrau može biti zastupljeno
232
UVOD U OPT LINGVISTIKU
vi še nj i h. Takođe se može zaključiti da se upečatljiva slikovitost f­
gurativnog jezika postiže nekom vrstom odstupanja od uobi čajene
upotrebe datih jezi čki h sredstava. Ali pri tome je bitno da se uoči
kako ovde nije reč o kori šćenju bilo čega što u običnom jeziku ne
bi postojalo, nego samo o naroči toj upotrebi , u svrhu stil skog i sti canj a,
normalnih jezički h kategorija i procesa, koj i inače upravo zbog svoje
običnosti ostaju neupadlji vi . Ako je u pesničkom jeziku efektna me­
tafora svojevrstan retorički ukras, ne treba zaboraviti da se mi u sva­
kodnevnom govoru nepreki dno kori stimo metaforički m prenosom
značenja, i ako toga često ni smo ni svesni . Primera radi , u naj razli či ti­
jim jezicima prostorni odnosi se prrodno prenose u vremenske, mo­
dalne i druge sfere značenja; tako su metaforički upotrebljena sva
četiri predloga u rečenici Pod utiskom da se ipak nisu rzumeli oko
glavnog pitanja, prveli su preko tri sata nad tim prblemom. A ranije
smo već videli koliko su el i psa i l i i nverzija obični, čak neophodni
procesi u si ntaksi ; sl i čno bi se moglo reći i za druge pomenute fgure.
Stoga se u modernoj li ngvi stici pod zagl avljem retorike ne prou­
čavaju sti l ske fgure, nego se u kontekstu pragmatike, anali ze di skursa,
sociolingvi sti ke i psiholingvi stike pod i straživačku lupu stavlj a orga­
ni zacij a govora u mnoštvu različitih situacija (verbalna komunikacij a
u učionici , na poslovnom sastanku i l i među članovima porodice u
kući , interakcija između kupca i prodavca, lekara i bolesnika, di rek­
tora i službenika u preduzeću, potom rasprave u sudnici i td. ). Raz­
matra se, dake, retorička struktura govorih događaja i činova s ob­
zirom na komuni kacijske uloge, namere i strategije učesnika, na pri­
menjenu argumentacij u i drugo.
Na drugoj strani , savremeni nastavak ranije retorike je stilistika,
di sciplina u čijoj je osnovi vi šeznačni i teško uhvatljivi poj am stila
u upotrebi jezika. Ona se može uslovno podeliti na književnu stili­
stiku, koja proučava stilska obležja pojedinih epoha, žanrova, stva­
ralaca i ostvarenja u knji ževnosti , pa sa poetikom kao teorijom knji ­
ževnog stvaral aštva i susedni m i straživačkm oblastima ulazi u nauku
o književnosti, i lingvističku stilistiku, koju njena usmerenost prema
svi m vrstama govori h i pisanih tekstova čini delom lingvi stike.
233
RANKO BUGARSKI
U ovom potonjem smislu, stili stika se može najši re odrediti kao
istraživanje različitih i zbora koje društvene grupe i pojedinci prave
prilikom upotrebe jezika. Pri ovom tumačenju, sti l je u suštini izbor
između alternativa koje nudi jezički sistem na ranim ni voima. Iz
toga sledi da sti la ne bi bilo kada se ne bi moglo birati i zmeđu jednog
i drugog, govoriti i pisati ovako i li · onako. A sledi i to da ne može
biti neki h upotreba jezika koje imaju stil i drgih koje ga nemaju,
te da se ne može govoriti samo o dobrom i l i lošem sti lu nego i o
različiti m sti lovi ma svoj stvenim raznim vrstama i skaza, tekstova i si­
tuacija.
U osnovi ovako shvaćenog stila, kao načina ostvarivanj a govora,
jeste varijabilnost prirodnog jezi ka, koja omogućuje da se i sti osnov­
ni sadržaj obli kuje na vi še nači na. Neočekivan susret sa prijateljem
mogli bi smo da verbal izujemo rečenicom
Č
udim se što te ovde vidim,
i ako je verovatnije da ćemo reći Gle, ti ovde!, Otkud ti ovde?, Ti?!
ili čak samo O! A rečenicu U uslovima intenzikacie nepovolnih
ekoloških faktora, ribe su ispoli/e stoprcentni stepen mortaliteta pre­
poznajemo kao apsurdan pri mer pretenciozne kvazi naučne upotrebe
jezika; u
"
prevodu
"
na običan govorni jezik ona bi glasila jednostavno
Sve ribe su uginule usled zagađenja.
Sa ovog stanovi šta može se govoriti o stilu razgovorog jezika,
novinski h reklama, političkog diskursa, naučne rasprave itd. , jednako
kao i o stilu knji ževnog dela - pri čemu se, dakako, ovi stilovi po
neki m obeležji ma uvek manje i li više međusobno razlikuju. Knji ževni
tekstovi , kao slojevi te umetni čke tvorevine u jeziku, od drugih vrsta
tekstova u načelu se manje razli kuju po samom rasponu stilskih sred­
stava, a vi še po nji hovoj naroitoj upotrebi i gušćoj koncentraciji . Uz
pomenute stilove, određene područjem upotrebe jezika, u domen sti­
li stičkih proučavanj a spadaju i varijacije koje odražavaju odnose iz­
među sagovornika, kao i indivi dualne osobenosti jezičkog i zraa -
naroi to njegove afektivne vrednosti . (Više o ovi m pitanji ma biće re­
čeno u završnom pglavlju knji ge, u širem kontekstu jezičkog raslo­
javanja).
234
UVOD U OPŠTU LINGVISTKU
Među zasebne oblasti sti l i stički h proučavanja ubrajaj u se fono­
stilistika, koja izučava ekspresivne i estetske vrednosti zvuka u jeziku,
i stilostatistika, u okviru koje se - danas naj češće uz pmoć računara
- kvanti fkuju stilska obeležj a i obrasci , u svrhu otkrivanj a stati stičke
strukture tekstova, utvrđivanj a autentičnosti dokumenata ili autorstva
knji ževni h dela (na osnovu praćenja zastupljenosti či ni l aca za koje
se uzima da karakteri šu neki dati tip teksta i l i individualni jezički
i zraz).
Materija i zložena u ovom poglavlju otvara nove puteve i nter­
di sciplinarim i straživanji ma jezika, u koji ma se lingvistika prepliće
sa pojedinim domeni ma disciplina kao što su flozofja, sociologij a,
psihologij a i teorij a knji ževnosti .
235
15. Rasloj avanje jezika
1 5. 1 . Jezik, dijalekt i soci olekt
Fenomen jezika i spoljava se u mnogobrojni m prostori m, druš­
tvenim i funkcionalnim varijacijama, uz to podložni m nepreki dnim
promenama u vremenu. Sa tog stanovi šta pojedini jezici nisu kom­
paktne i stalne celine nego se u različitim pravci ma raslojavaju u
speci fčnije poj avne oblike koji se mogu smatrati nj i hovim varijete­
ti ma, podjezicima i l i kodovima. Glavne di menzije takvog diferenci­
ranja su teritorijalno raslojavanje na dijalekte, socijalno raslojavanje
na sociolekte, i funkcionalno raslojavanje na funkcionalne stilove;
nj ih ćemo redom da razmotri mo u ovom, završnom pglavlju knjige.
Teri torij alno raslojavanje manifestuje se u činjenici da i sti jezik
donekle razl ičito upotrebljavaju lj udi koji potiču sa razl ičitih delova
njegovog govorog područja. Te se razlike lako pri mećuju, naroči to
ako govorici nisu dobro savladali standardni oblik datog jezika; ako
je reč o srskohrvatskom, mi najčešće bez teškoća prepoznajemo da
li je neko iz Vojvodine, Dal macije, Bosne, Cre Gore i sl ično, a dobro
poznavanje stranih jezika može nam omogućiti da nj i hove predstav­
nike koje slušamo smestimo u odgovarajuću zemlju ili čak regiju. U
vezi sa ovakvi m osobenostima u izgovoru, gramatici i rečniku tradi ­
cionalno se upotrebljava termin dijalekt, i ako ova reč i ma i drugih
značenja.
Pojam dij alekta ovde se javlja na raznim stepeni ma apstrakcije,
od lokalnog preko regional nog do međuregionalnog, što znači da su
236
UVOD U OPTU LINGVISTKU
grani ce i zmeđu dij alekata fluidne i uslovne - zbog čega se najčešće
ne može jednoznačno reći koli ko tačno ima dijalekata u kojem jeziku.
Kada se kod nas povede reč o štokavskom, kajkavskom i l i čakavskom
narečju, mi sl i se na ši re strukturalne grupacije objedinjene određeni m
t. ajcdnički m crtama u glasovnom, gramatičkom i leksičkom sastavu.
Ovako shvaćen, dijalekt može da obuhvati vi še govora i i zgovora.
Tako su među štokavski m dij alekti ma zastupljeni ml ađi i starij i govori
sve do mesnog nivoa, i to ekavskog, ijekavskog i l i ikavskog izgovora.
Ml ađi govori ekavskog i ijekavskog i zgovora štokavskog narečj a ul aze
u osnovicu srpskohrvatskog knji ževnog jezika. Ali i govorna područja
i zvan šire pri hvaćenog knji ževnog standarda mogu i mati svoje sop­
stvene knj i ževne oblike; tada se govori o dijalekatskoj književnosti
(tako postoj i bogata čakavska i kajkavska knji ževna tradicija).
Pojam dijalekta i ma i svoju istorijsku projekciju, za koj u je ka­
rakterstična slika cepanj a i cikličnog ponavljanj a. Jedan jezik se i z
razni h vanjezi čki h razloga, kao što su ratna osvaj anja i l i ekonomske
migracije, cepa na dij alekte usled razbij anja prvobi tne zajednice go­
vorika; ovi se vremenom razi laze i dobijaju status zasebnih jezika
- posle čega ceo proces može da zapčne i znova. Tako su npr. svi
današnji slovenski jezici u i storijskom smislu dijalekti nekadašnjeg
pretpostavljenog slovenskog prajezika. A u jednom vremenskom pre­
seku, neka kolektivna jezička pojava može se psmatrati na razne
nači ne. Jedan jezik može se videti kao zbir dijalekata koji ga čine
(tj . kao skup delimično podudarni h struktura i l i dijasistem), kao ce­
lina nadređena ti m delovi ma (tj . kao jedinstvena strktura), i l i - ako
se mi sl i na standardni oblik jezika - kao selekcia iz te celi ne (er
standardni jezi k jeste svojevrstan odbi r koji se ne podudara ni sa jed­
ni m od prethodna dva vi đenja).
U dosad pomenutim domenima strukture i geneze nema načelne
razli ke i zmeđu jezika i dijalekta: či sto lingvistički gledano, svaki di­
jalekt je potpun komunikacijski sistem koji ima sva obeleia jezika,
pa u tom smislu dij alekti stvaro i l i potencijalno i jesu jezici . Jedi no
što se može reći jeste da je jezik hijerarhij ski nadređena kategorija,
utol i ko što je dijalekt p defniciji obli k nekog jezika. Iz toga sledi
237
RANKO BUGARSKI
da je jedan jezik
"
veći
"
od svoji h sopstvenih dijalekata, ako ih i ma
Uer jezici manji h zajednica ne moraju da budu dij alekatski raslojeni ),
samim tim što ih sve obuhvata. Al i ova relativna unutarjezička razli ka
ne može se apsolutizovati na međujezičkom planu, dovođenjem u ve­
zu sa brojem govorika: svaki m kineskim dijalektom govori mnogo
vi še ljudi nego najvećim brojem jezi ka, a zapadnogrenl andski eskim­
ski nije manje jezik nego što su to engleski i li španski .
Kao lingvi stički kriterijum razlikovanj a mogla bi se još uzeti
uzajamna razumlivost, pa se obično smatra da ona postoji između
dijalekata i stog jezika, ali ne i i zmeđu različitih jezika. No i ovo me­
rilo ima samo rel ativnu vrednost, jer sporazumevanje između srodnih
jezika može nekada da teče l akše nego između udaljenih dijalekata
i stog jezika (v. pri m ere u ode ljku 4. 1 ) . Osi m toga, u odsustvu pri­
rodnih barijera kao što su plani nski lanci ili velike vodene površine,
karakteri stični su tzv. dijalekatski kontinuumi uz prateću stepenastu
razumljivost, pri kojoj se stanovnici svaka dva susedna naselja dobro
razumeju, dok razumljivost prestaje među udaljeniji m tačkama takvog
kontinuuma - i to nezavi sno od zvaničnih jezičkih, odnosno državnih
granica. Takav je slučaj npr. na potezu Pariz-Rm, ili Beč-Minhen­
Amsterdam, ili Beograd-Skoplje-Sofja. Do jasne jezičke segmenta­
cije dolazi tek na nivou standrdnih jezika - koji , međuti m, kako
ćemo kasnije videti , nije či sto lingvi stički . U naši m pri meri ma, dij
a
­
lekatski konti nuumi bi na ovom planu bi li nedvosmi sleno podeljeni
na teritorije francuskog i italijanskog, nemačkog i holandskog, odno­
sno srpskohrvatskog, makedonskog i bugarskog.
Kategorij al na razl i ka između jezika i dij alekta zapravo se po­
javljuje tek i zrazitiji m uključivanjem društvenih čini laca, kao što je
pi tanje razl ičitih vrednosti koje se unutar same zajednice pridaju ob­
jektivno pstojeći m jezički m razlikama. U ovom, sociolingvističkom
smislu svi dijalekti nisu posebni jezi ci : jezicima se obično nazivaju
samo oni dialekti (ili skupovi dialekata) koji ispunjavaju određene
društvene i kulture uslove. U celini uzeto, dok govore osobenosti
ostaju u geografski m okviri ma govori se o dij alekti ma, ali kada ova
obeležja dobiju psi hološku i si mboličku vrednost vezivanjem za ose-
238
UVOD U OPT LINGVISTKU
ćanja nacionalne, pol itičke i l i kulturne pripadnosti , govor se o jezi­
cima.
Č
lanovi govori h zajednica po pravi lu se ne osećaj u pripadni­
ci ma dij alekata, nego jezika. Prema jednom starom šaljivom parede­
nju, jezik je dij alekt koji raspolaže vojskom i mornaricom; a u sl i čnom
duhu je rečeno i to da je dij alekt samo jezik koji je izgubio bitku,
dok je jezik samo dij alekt koj i je pol i tički uspeo. U svakom slučaju,
za doslednije razli kovanje ovi h kategorij a neophodno je da se či sto
lingvi stička meri la dopune sociolingvisti čkm prstupom, koj i pol azi
od drštvene funkcije jezičkih sredstava.
U neopravdano pojednostavljenom i ekstremnom vi du, ovo sta­
novi šte odražava se u popul arom shvatanju odnosa između jezi ka i
dij alekta, koje počiva na cro-beloj vrednosnoj di sti nkcij i . Slobodna,
svakodnevna upotreba ovi h reči podrazumeva da je jezik zapravo i sto
što i standardni i l i knj i ževni jezi k, dakle institucionalizovan i druš­
tveno cenjen oblik govora koj i ima i svoju pi sanu verziju. Nasuprot
tome, dij alekt je nešto što se manje ceni , jer se asocira sa nepi sani m
govorom neobrazovanog, naroči to seoskog življa i sa niži m društve­
nim statusom, i čega pripadnici savremenih društava treba da se oslo­
bode, kao nekakvog nasleđa pri mitivnije prošlosti . Drugi m reči ma, u
ovom viđenju jezik i dij alekt stoje u odnosu norme i devij acije. Ova­
kvo shvatanje ima i zvesnog oslonca u društvenoj stvarnosti i kulturnoj
tradiciji , ali je u krajnjem i zvodu nepri hvatljivo upravo zbog svoje
jednostranosti : već smo vi deli da i ma dijalekata sa značajnom knji žev­
nošću, a u današnji m demografski m i sociološkim uslovi ma pj movi
u vezi sa obrazovanjem, urbani zacijom, standardi ma i prestižom toli ko
su složeni i i sprepleteni da traže nij ansiranje pre nego proste diho­
tomije.
Prema i zloženom, dij alekt je osnovna kolektivna manifestacij a
jednog jezika, karakteri stična za neku grupu njegovih govorika. Ta
grpa može da bude određena geografski , i storij ski i l i društveno -
i l i pak nekom kombinacijom ovih či ni l aca. Na društvenom pl anu koj i
smo upravo razmatrali , geografski dij alekti se prožimaju sa društve­
ni m dijalekti ma (soiolektima), kao ti povi ma govora koj i ma se odl i ­
kuju društvene grupe defni sane socioekonomski m statusom, stepe-
239
RKO BUGAKI
nom obrazovanj a, profesijom, pa i polom i uzrastom itd. Tako se npr.
poznati kokni (Cockney) defniše kao govor neobrazovanih žitelja i s­
točnog Londona, či me se geografsko određenje kombi nuje sa društve­
nim. Sa razvojem civilizacije teži šte prirodno prel azi sa teri torij alne
ili hori zontalne na socijalnu ili verti kalnu di menziju rasloj avanja: u
današnjem svetu društveni prostor u kojem se neko rađa i razvija sve
je važniji od či sto geografskog.
Društveno raslojavanje jezi ka, u nekim obl i ci ma veoma staro,
postoj i u razl ičitim vidovi ma kako kod civilizovani h tako i kod pri­
mitivnih zajednica. Tako dolazi do delimično zatvorenih, pa i svesno
tajnih govori h tipova, poznati h samo članovima uže grupe, koj i se
ti m putem namerno ili nenamerno razgraničavaju prema drugim čla­
novima zajednice (obredni i esnafski jezi ci , šatrovački govor, kri mi­
nalni argoi , omladi nski sleng, žargoni pojedinih struka i l i urbanih sub­
kultura, naučna termi nologija itd. ), dok se na drugoj strani obl ikuju
standardni i l i knji ževni jezici . Svi ovi sociolekti takođe podležu di ­
ferenci ranom društvenom vrednovanju unutar jezika kojima prpadaju,
jer i z funkcija koje obavljaju proi stiče i prestiž koji mogu imati i l i
nemati .
Ako širi kraj spektra varijacija unutar jednog jezika obeležava
celina tog jezika, na suprotnom, užem kraju nalazi se idiolekt ili lični
jezik, koji obuhvata sveukupnost jezičkih sredstava koji ma raspol aže
pojedinačni pripadnik date jezi čke zajednice. Po sredi ni nalazi mo gru­
pne reali zacije jezika. Prema tome, skali pojedinac-grupa-društo od­
govara, na jezičkom planu, raspon idiolekt-dijalekt/sociolekt-jezik.
Dok jezik u celini či ni predmet li ngvi stike, a osobenosti idiolekta pre
idu u stili stiku, proučavanjem dijalekata bavi se posebna li ngvistička
disciplina dijalektologja, koj a se na terenu gradskih dij alekata i
posebno sociolekata i zrazito prožima sa sociolingvi stikom.
240
UVOD U OPT LINGVISTKU
1 5. 2. Jezička norma i standardizacija
Ci vi li zacij a počiva na otkrivanju, izgrađivanju i poštovanj u pra­
vi l a, pa u svakoj obl asti društvenog života, od jela i odevanj a do rada,
zabave i razgovora, postoje određene norme ponašanja. One se mogu
veoma razli kovati od jednog društva do drugog, ali one uvek postoje;
u svakom društvu se očekuje da će i h se čl anovi kolektiva pri državati ,
dok nj ihovo kršenje izaziva društvenu osudu.
U neki m domeni ma, među koji ma je i upotreba jezika, ove nor­
me ni su samo pitanje konvencionalnih shvatanja o prikladnom po­
našanju, nego su pravi lnosti koje ul aze u samu osnovu odgovarajuće
aktivnosti , na takav nači n da se ona bez nji h ne bi mogl a ni obavlj ati .
Kada bi svako govorio i pi sao kako mu se kada prohte (po pravi l i ma
babe Smi ljane, kako bi se to ranije reklo), ne vodeći računa o pri­
hvaćeni m konvencij ama upotrebe datog jezi ka, komuni kacija bi ubrzo
prestala, a jezički si stem, suočen sa haosom ličnog hira i pri vatni h
"
jezi ka
"
, vremenom bi se naprosto raspao i tako prestao da postoj i .
A ovo s e ipak nikada ne dešava - i to upravo stoga što govorici
poseduju određena tradicijom i upotrebom zaveštana znanj a o tome
šta se i kako može reći u nji hovom jezi ku, kao i osećanje o tome
šta je od čega bolje, šta može da služi kao uzor a šta valj a oceni ti
kao odstupanje od uobičajenog i prihvatlji vog.
Ovakva znanj a i osećanja najčešće ni su ni gde eksplici rana ni ti
kodi fkovana, nego su samo nesvesna, prećutna i i mplicitna, kao neis­
kazan al i vanredno delatan deo jezičke svesti kolektiva, koj i se prenosi
s kolena na koleno. Ta svest
p
roi stiče i z sku�društvenom u
p
otrebm
ø
oblika reali zacije mogućnosti sa ržani h u jezičkom si ste-
mu, skupa koji se može nazvati JeZc ormom ate zaJe mce.
P
stije rečeno, norma je ono što se u nekom Jez
i
u može reći , i
onako kako se uobi čajeno kae.
Govorici srpskohrvatskog jezika, na pri mer, ne moraju da idu
u školu da bi znali da se u ovom jeziku može reći Pera meni veruje,
Pera njoj ne veruje, Pera mi veruje, Pera joj ne veruje, Pera meni
veruje a njoj ne veruje, ali ne i Pera mi veruje a joj ne veruje.
Š
ko-
241
RKO BUGAKI
Jovan čovek verovatno bi umeo da kaže i zašto se ovo pslednje ne
može reći , a neškolovan možda ne bi, ali ni ovaj drugi si guro ne
bi tako rekao, jer bi se to protivilo njegovom i ntuitivnom znanju ma­
terjeg jezika, kršeći duboko usađena pravila njegove upotrebe.
U svakodnevnom je životnom i skustvu svih nas da se ispravimo,
ili da nas drgi i sprave, kad nešto ne kažemo kako valj a, kad negde
pobrkamo glasove i li reči , gramatičke konstrukcije i li stil ske nivoe,
kad nam se kraj rečenice ne složi s njeni m početkom, itd. Jezi čka
norma prenosi se i kroz pokolenja pod budnim nadzorm njenih ne­
svesnih nosilaca, jer i neuki roditelji i spravljaju svoju decu kad ova
pogreše, što znači da deca, koliko god bila genetski programi rana da
usvoje jezik, odrastajući u svojoj društvenoj sredini asimi luju jednu
tradicijom i konvencijom zaveštanu normu. Osim toga, u pri mitivnim
kao i u civilizovani m zajednicama pstoje i pštuj u se određena -
makar bi la i neformulisana - merla valjanosti i uspš
n
osti upotreb
njihovih jezika. Svakim se jezikom, bio on pisan ili ne, može po
sudu samih njegovi h predstavnika govori ti bolje i li lošije, što znači
da se svaki jezik i može i mora naučiti ; a jezik bez norme ne bi se
mogao ni učiti ni upotreblavati.
U ovom implicitnom ali temeljnom gramatičko-stili stičkom
smislu norma je, dakle, neodvoji va od samih pojmova jezika i je­
zičkog opštenja, pa nju pseduju ne samo standardizovani nego i svi
drugi jezi ci i jezi čki varijeteti , uključujući nepi sane dij alekte i govore,
pa čak i kontaktne jezike velikog stepena mešanosti i nestabi lnosti .
Otuda se - suprotno rasprostranjenom verovanju da samo knji ževni
jezici i maju normu, dok se upotreba svih drugi h jezički h ti pova odvija
spontano i slobodno, i zvan stega bilo kakvih nori - o postojanju
nore mora govoriti nezavi sno od društvenog statusa jezički h sred­
stava. Ne može biti reči o pri sustvu norme negde a njenom odsustvu
drgde, nego samo o razlikama između nužno postojećih normi .
Pa i ma li onda u ovom pogledu bilo kakve razl ike i zmeđu stan­
dardnih ili knji ževni h jezika i svih drgih jezički h varijeteta? Dakako
da ima - čak vrlo velike. Razl ika je u tome što su oni prvi normirani
preko mere spontanog, što se kod nji h na pri rodnu normu svesnom
242
UVOD U OPT LINGVISTIKU
i ntervencijom nadograđuje jedna dodatna, planski odabrana, stručno
kodi fkovana i društveno veri fkovana nora. Oni , dakle, pored im­
plicitne i maju i eksplicitnu normu, po kojoj upravo i dobij aju atri but
standardnosti . Jezik je po svojoj prirodi normativan, ali su samo neki
jezici uz to i normirani merama koje svesno preduzi maju neke je­
zičke zajednice, dosti gavši vi ši stepen civi lizacij skog razvoj a. U ovom
potonjem i svakako poznatijem preskriptivnom smi slu, norma pred­
stavlja sveukupnost propi sanih i obavezni h pravila dobre upotreb je­
zika, koj a služe kao meri lo jezičke i spravnosti i uzor svi ma koji se
dati m jezi kom služe ili ga uče. Ovo je podrčje normativne lingvi­
stike.
Ilustruj mo razliku između dve vrste norme. Ako neko kaže i
Bio sam u školi i Išao sam u školi, mi ćemo odmah da oenimo da
on ne govori u skl adu sa normom, ali treba razumeti da time mi slimo
na standardnojezičku normu. On, naime, govori sasvim usklađeno sa
drukčijom normom sopstvenog dijalekta, koja dozvoljava upravo tak­
ve i skaze, ali ne npr. i Išao sam u škola, što verovatno izl azi iz okvira
bilo koje srpskohrvatske norme i moglo bi da se čuje samo od stranca.
Drugo je pitanje, naravno, što se iz vanjezičkih razloga norma stan­
dardnog jezika vrednuje pzitivno, a dijalekatska norma mahom ne­
gativno.
Standardnojezička norma zahvata sve nivoe jezičke strukture u
celom rasponu jezičkih funkcija, pa govorimo o oroepskoj , ortograf­
skoj , morfološkoj , sintaksičkoj , leksičkoj i stili stičkoj nori , a utvr­
đena je u pravopi sima, gramatikama, rečnicima, stili stički m i drugi m
pri ručnicima. Tako nona srpskohrvatskog predviđa npr. da se do­
sledno razlikuju č i ć, dž i đ, kao i akcenti i duži ne, da se piše pred­
sednik a ne pretsednik, da se na određenim mesti ma upotreblj avaju
velika slova, da se kaže gledalac a ne gledaoc, treba d učimo a ne
trebamo učiti, oni peku hleb a ne oni peču feba, pepelara a ne piksla
i li čikobemica, novčanik a ne buđelar i l i šlajpek, te da se po mo­
gućnosti piše j asno, sažeto i uz izbegavanje ponavljanj a.
Noriranost je po pravilu čvršća u pi sanom nego u govorom
jeziku, u i zgovor, pravopisu i gramatici nego u leksici i naroči to
243
RNKO BUGAKJ
stilu, u stručnom nego u opšte m jeziku. U mnogi m slučajevi
m
a norma
dopušta i različite naporedne obli ke, a uz to se tokom vremena i sama
menja, pri lagođavajući se jezičkim i društvenim promenama. Uopšte
uzev, jedna savremena i delatna norma mora uz određenu čvrsti nu
da poseduje i dovoljnu meru elastičnosti , kako jezički i zr
"
az ne bi
nepotrebno sputavala nego negovala i bogati Ja. Stoga nju" ne treba
shvatiti kao jedinstven obrazac, ostvarljiv na samo jedan način i u
tom obliku jedi ni i spravan za svakoga, svagda i svugde, nego kao
skup principa koji se diferencirano i fleksibilno ostvaruju u razl ičitim
situacijama upotrebe jezika.
Po svojoj sušti ni , standardizovan jezik nije ukalupljen jezik nego
merdavan jezik. Po jezičkom standardu mi znamo šta je u. datom
jeziku normalno a šta osobeno, šta neutralno a šta obeleženo, i na
koji poseban nači n. Tako je reč avion sasvim standardna i može da
posluži kao meri la za ocenjivanje stilski nešto speci fčnij i h alternativa
aerplan, zrakoplov ili vazduhoplov.
Proces izgrađivanj a jezički h normi naziva se jezička standar­
dizacija, a njegov rezultat je standardni ili književni jezik. Po svojoj
prirodi standardizacija podrazumeva i zvesnu meru normalizacije (ni­
vel acije, neutrali zacije) - dakle smanjivanja obi ma varij acije i suža­
vanja izbora između alternativa. lao je njen predmet jezik, ona je u
suštini društveni čin, i može se uspešno i zvoditi samo udruženi m sna­
gama jezičkih i drugih stručnjaka, uz puno razumevanje i aktivnu
saradnju društva u celi ni . Naime, norma mora da bude ne samo
stručno oblikovana nego i društeno prihvaćena; bez ovoga bi ona
i zgubi la svoju svrhu.
Standardizacija odabranih oblika jezi ka, koj a ovima obezbeđuje
društveni prestiž, negativno se odražava na status nestandardnih je­
zičkih varijeteta, koji u toj konstelaciji gube na ugledu. Ovde se
ubrajaju pre svega dijalekti, o koji ma je već bilo reči , zati m žargoni
i argo i l i sleng. Upotreba ovih naziva nije ujednačena, ali se žargonom
obično naziva preterana neformalna upotreba strčne terminologije
(npr. lekarski , pravnički , admi nistrativni žargon), skup nestandardi zo­
vanih naziva kojima se koriste pojedini zanati (npr. žargon autome-
244
UVOD U OPTU LINGVISTIKU
haničara i l i zidara; tamo gde su nazivi standardi zovani , govori se o
stručnim termi nologij ama), i l i pak skup jezički h sredstava karakteri­
sti čni h za neku uzrasnu grupu, odnosno subkulturu (npr. oml adinski
žargon, žargoni pop-grupa) .
U ovom poslednjem slučaju dolazi do preklapanj a sa argoom
i l i sJengom (od franc. argot odnosno engl. slang; raniji domaći naziv
za sl i čnu pojavu bio je šatrvački) s ti m što se ovi potonj i nazivi ,
a naročito argo, češće upotrebljavaju kada je reč o grupama sa peri­
ferije društva (džeparoši , kockari , prostitutke, sada i narkomani kao
poseban slučaj). Kod ovih grupa komponenta tajnosti je najbitnij a,
zato što su one na udaru zakona; čim se neki i zraz probije iz uskog
kruga kori snika, koji se svoji m speci fčni m jezikom i zmeđu sebe pre­
poznaju i štite od drugi h društvenih krugova, on mora hitno da bude
zamenjen novi m, poznati m samo čl anovi ma date grupe. Stoga je argo
jezički tip koji se menj a daleko najbrže.
Međutim, i ako civili zacijski neophodna standardizacija pribavlja
sebi gotovo sav j avni ili
"
zvanični
"
prestiž, ona ne ukida ptrebu za
pomenutim nestandardnim varijetetima, koji i u i zmenjeni m uslovima
nastavljaju da žive i zadržavaju svoju vanost kao i nstrumenti ogra­
ničene komunikacije i , neretko, si mboli grupnog i dentiteta koji ma otu­
da može pripadati i svojevrstan prikriveni ,
"
nezvanični
"
prestiž.
1 5. 3. Književni jezik
Kao što postojanje mnoštva različitih jezika i stiče značaj svet­
ski h jezika kao sredstava međunarodne komuni kacije, tako i pojava
razl ičitih geografskih i društveni h oblika pojedinih jezika nameće po­
trebu za nj ihovi m standardizovani m verzijama, koje prevazi l aze po­
stojeće varijacije i sl uže kao opšte sredstvo sporazumevanj a među
pri padnicima datog jezika. Ova potreba, premda u razni m vi dovima
prati čoveka još od davnina, najveća je u složeni m društvi ma savre­
menog sveta, čije funkcioni sanje zahteva slobodan protok i nformacija
i brzu, nesputanu komunikaciju.
245
RKO BUGAKI
Do ovakvog sredstva ujednačavanja i stabilizovanj a inače veoma
raznorodne jezičke prakse dolazi se normiranjem izabranog jezičkog
varijeteta, koji tako postaje jezik pismenosti i obrazovanj a, knji žev­
nosti , kulture i nauke, administracije i javnih komunikacija. Takav
oblik jezika naziva se standardni i l i književni jezik. (U skladu s
našom tradicijom, mi ćemo se ovde služiti ovim potonji m nazivom;
o mogućnosti ma razlikovanja ovi h termina v. niže). Tipično zasnovan
na najbolji m tradi cijama pismenosti i kulture jednog naroda ili više
srodnih naroda, takav jezik postaje nosi l ac baštinjenih vrednosti cele
zajednice, omogućujući joj s druge strane i priključi vanje tokovi ma
interacionlne civilizacie. Jednom i zgrađen, on u javnoj upotrebi
jezika deluje kao opšteobavezna norma i uzor celoj jezičkoj zajednici ,
pa su ogrešenja o njegove propi se podložna određeni m društveni m
sankcijama.
Osnovna funkcija knji ževnog jezika jeste redukcia jezičke raz­
nolikosti u geografskom i drštvenom prostoru date zajednice, kao i
u vremenu, či me se olakšava komunikacija i zmeđu različitih grupa
govorika, kao i različitih generacija i stog jezika. Stoga on po svojoj
prirodi predstavlja jedan naddijalekatski oblik jezika, načelno različit
od i zvori h narodni h govora. Upravo zato što je normi ran, nigde se
prirodno ne govori u svemu onako kako on propi suje, nego uvek
postoje manje ili veće razlike; zbog toga se književni jezik mora učiti .
Knji ževni jezici po pravilu se javljaju najpre kao medijumi re­
li gije, svetovne knji ževnosti , nauke i vi soke kulture, još u stari m ci­
vi lizacij ama, a potom, sa dolaskom moderog doba, sve i zrazitije i
kao sredstva savremene komunikacije u svim domeni ma javnog živo­
ta. U procesu nj ihovog umnožavanja i širenja naroi tu ulogu i gralo
je konstituisanje evropskih nacij a tokom XII i XIX veka, u manjoj
meri i kasnije, dok su danas problemi jezičke standardi zacije psebno
aktuelni u zemljama u ravoju.
Knji ževni jezici najčešće i zrastaju na podlozi jednog dijalekta
ili grupe dijalekata datog jezika, i zabranih iz geopolitičkih, ekonom­
skih ili kulturih raloga. U slučaju srpskohrvatskog,_ Vukov i zbr
novoštokavski h govora imao je i lingvističkog i pli tičkog opravdanja,
246
UVOD U OPT LINGVISTKU
utoli ko što se radilo o teritorij alno centralnim a dovoljno razuđeni m
dij alekti ma (uz to nosi oi ma bogate narodne knji ževnosti ), koji ma su
govori li i Srbi i Hrvati . Za engleski i francuski birani su govori pre­
stoničkih oblasti Londona, odnosno Pari za; za italijanski , jezik To­
skane, na kojem su velika knji ževna dela stvori l i Dante, Petrarka i
Bokačo; a za nemački , teritorijalno srazmero neutralan varijetet koji
se počev od Luterovog prevoda Biblije kori stio u knji ževnosti i po­
zori štu. Za tu ulogu može se oživeti i neki u govorom smi sl u davno
izumrli ili pak bezmalo ugasli jezik (hebrejski , odnosno i rski ). A u
njoj se često javljaju i strani , posebno svetsk jezici (engleski , fran­
cuski, španski, portugalski ) - u bivšim kolonijama velikih si l a a da­
našnji m zemljama u razvoju, koje i z praktičnih razloga mahom do
danas zadržavaju i te jezike u zvaničnoj upotrebi , najčešće uz jedan
i li više domaćih.
Knji ževni jezik po pravi lu pčinje kao posed neke društvene
elite (kulture, verske, privredne ili političke) a potom se proši ruje,
postepeno zahvatajući šire krugove stanovni štva da bi na kraju pkrio
celokupnu teritoriju datog jezika. Glavni činioci ove ekspanzije su
pronalaak štampe, širenje školstva, konstituisanje nacije kao plitičke
zajednice, ekonomsko jačanje, porast komunikacija i opšta demokra­
tizacija društva. Kao jezički tip koji se ne razvija spontano nego plan­
ski i koji ostaje trajno zabeležen u knji gama i drugim dokumentima,
knji ževni jezik se vremenom menj a sporije od samoniklih narodnih
govora. Zbog toga se ovi tokom vekova mogu od njega osetno udalji ti ,
pa se jezi k kulture i jezi k naroda mogu znatno ralikovati ; ovo se
npr. desilo sa stari m kulturni m jezicima kao što su sanskrit, hebrej ski ,
arapski , latinski i li staroslavenski . U novije vreme ovakvo razil aženje
se pokušava sprečiti i l i bar ublažiti moderi m sredstvi ma jezičkog
planiranja.
Savremeni knji ževni jezik mora da bude normiran dovoljno čvr­
sto da bi kao celi na zadržao svoju funkcionalnost i l akše odolevao
promenama, ali i dovoljno elastično da u sebe pri hvati nove forme
kulturnog života i obezbedi prostor za i zražavanje individualnog,
grupnog i kolektivnog i dentiteta članova svoje zajednice. Za razli ku
247
RKO BUGASKI
od narodnog jezi ka, koji po pravilu nije specijali zovan po funkcijama
nego u svom opštem obl i ku služi podjednako svi ma i za sve ptrebe,
knji ževni jezik je funkcionalno ralojen, razvijajući u sebi sredstva
za zadovoljavanje specifčnih potreba pojedinih društveni h grupa unu­
tar šireg kolektiva. (Ovo će biti tema završnog odeljka kj ige) .
Pored toga što omogućuje razvijenom društvu pri merene oblike
kultivi sane i diferencirane jezičke komunikacije i jezi čkog stvaral aštva
u svim domenima, knji ževni jezik služi i kao važan medijum oku­
plj anja svih pri padnika date zajednice i njihovog razgraničenja od dr­
gih jezičko-nacionalnih zajednica. Ovakvu njegovu ulogu garantuje
njegova sušti nska jedinstvenost, u smislu obuhvatan ja celog kolektiva
u kojem deluje kao celovit si stem, i njegova autonomnost, u smi sl u
odelitosti i samostalnosti prema drugi m jezici ma - za razl iku od di ­
jalekta, koji uvek ide pod krov nekog njemu nadređenog jezika. Stoga
knji ževni jezik nije samo suvereno meri lo dobre upotrebe jezika, nego
mu - naročito u sprezi sa nacionalnim, političkim ili rel i gijski m odre­
đenjem - pripada uloga vi soko cenjenog simbola kolektivne pripad­
nosti , a time i odgovarajući društveni prestiž. Tako se funkcionalna
i vrednosna strana knji ževnog jezika, kao njegove bi tne odrednice,
skladno dopunjuju.
Kada je kolektiv koj i se služi jedni m knji ževni m jezikom p­
deljen teritorij al no, nacionalno i l i sociokulturno, ovi m podelama mo­
gu da odgovaraju razlike u standardi zaciji toga jezi ka, i tada se govori
o varijantma knji ževnog jezika (koje treba razl ikovati od dij alekata
narodnog jezi ka). Tako postoje npr. britanska i amerčka varij anta en­
gleskog, eventualno još kanadska, australij ska i druge; evropska i ka­
nadska varj anta francuskog; evropska i lati noamerička varij anta špan­
skog; u slučaju nemačkog može se govoriti o delimičnoj varijantizacij i
u razl ičitim evropski m državama toga jezika; izuzetno, srpskohrvatski
je doskora i spoljavao varijante u granicama i ste države. Varj antno
raslojeni jezici nisu zbog te svoje osobine manje standardni ili knji ­
ževni , niti manje jezici - ti m pre što ono što je njihovi m varij antama
zajedničko daleko nadmašuje, i po obi mu i po važnosti , ono što je
različito.
248
UVOD U OPT LINGVISTKU
Na kraju, noviji sociolingvi stički pojam standardnog jezika ni ­
je u svemu podudaran sa tradicionalnim kulturološki m poj mom knji­
ževnog jezika. Poklapanje postoji u najvećem delu tog poj movnog
područja, ali na rubovi ma dol azi i do i zvesnog diferenciranja - utoliko
što prvi termin nagl ašava mnogostrukost jezičkih funkcij a u j avnom
životu uopšte, dok drugi i stiče više kulture i knji ževne funkcije. Tako
bi se npr. neki savremeni standardni jezik teško mogao zami sl i ti bez
celog spektra normirani h stručnih terminologija, uključujući i one iz­
van sfere kulture u užem smi slu (medicinsku, hemij sku, mašinsku i
dr. ), dok je pitanje koliko bi ovo i šlo u ovako shvaćen knj iževni j ezik.
S druge strane, iz knji ževnog jezika teško je isključiti očigledno sup­
standardne, pa i
"
nekji ževne
"
poj ave kao što su provincij al i zmi , di­
j alekti zmi , žargonizmi i slične, koje se u velikoj meri kori ste u knji ­
ževni m del ima - da i ne govorimo o činjenici da je umetničko stva­
ranje u jezi ku samom svojom prirodom ori ginalna delatnost koj a uve­
l i ko počiva upravo na prevazil aženju standardni h normi . Moglo bi se
kratko reći da je stadardni jezik više civilizaciski pj am sa nagla­
skom na fnkcionalnosti, a knji ževni jezik pretežno kulturi pojam
koji naglašava vrednost - što se donekle odražava ne samo u deno­
taciji nego i u konotaciji ovih naziva.
Ovih pojmovni h odnosa, i z koji h proi stiče da se standardni jezik
i kj i ževni jezik mogu ali ne moraju poklapati , valja biti svestan ne­
zavi sno od tradicionalne i l i tekuće terminološke prakse. U naši m pri­
likama, ako bi se naziv standardni jezk oenio kao suvi šan i želeo
i zbeći - što je sada već teško očekivati - alterativa upravo i znetom
razli kovanju bila bi da se značenje standardnog jezika pripi še uo­
bičajenom terminu književni jezik, a da se za značenje knj i ževnog
jezika u navedenom smi slu kori sti naziv jezik književnosti i l i jezk
književnog dela. Dakle, za razgraničenje pomenutih poj mova, tamo
gde je ono potrebno, u svakom. slučaju su potrebna dva naziva - i nače
može ostati nedovoljno j asno o čemu je upravo reč. A budućnost će
pokazati koje će termi nološko rešenje na kraju da prevl ada.
249
RNKO BUGAK
1 5. 4. Funkcionalno diferenciranje i jezička kultura
Veli ko je šarenilo svakodnevni h životni h situacij a u koji ma se
služimo jezikom, i kako je sve to često u ši rem smi slu jedan jezik,
mi najčešće nismo ni svesni raspna varijacij a u i zboru sredstava i zra­
žavanja koja nam on nudi . A te varij acije, ako se bolje pogleda, ni su
male, i one zahvataju raličite planove jezičke strukture. Mi ne go­
vori mo na i sti način sa svoji m ukućanima i sa pretpstavljenima na
poslu, sa poznati m i nepoznatim lici ma, na svečanoj akademij i i u
kafani . Osetno različite vrste jezika primamo čitajući sportsku rbriku
u novinama, ličnu korespondenciju, zbirku pravnih propisa i lirsku
poeziju, ili slušajući razne vrste radio i televizij skih emi sija. Na jedan
način izražavamo se kad govori mo, a nešto drukčije kad pišemo. Ima­
jući to u vidu, naša ranija razmatranja o višejezičnosti i prevođenju
mogli bismo sada da dopunimo povezujući ih - kako je to nago­
vešteno na kaju odeljka 5. 3 - sa onim što činimo u okviru i stog
jezika.
Mi smo na pomenute razlike osetljivi zato što, učeći jezik, ne
usvajamo samo pravila struktur nego i pravila upotrebe. To znači
da mi učimo i kako da se služimo jezikom u skladu sa svakom datom
govorom situacijom, koj a obuhvata lice koje govori , lice kojem se
govori , druga pri sutna lica ako i h ima, predmet, mesto i vreme raz­
govora, i posebno svrhu koja se govorom delatnošću želi postići .
Dakle, iz sveukupnosti sredstava koja nam jezi k nudi bi ramo ona koj a
najbolje odgovaraju situaciji u kojoj s e odvij a komunikacija.
Da ne posedujemo osetljivost na ove či ni oe, naše verbalne ak­
cije i reakcije najčešće bi upadljivo odudarale od drštveno prihva­
ćenih normi upotrebe jezika. Tako je, na primer, sasvim prihvatlj ivo
da od nekog bliskog tražimo novine tako što ćemo reći samo Daj
mi te novine, ali nepoznatom saputniku u vozu pre ćemo reći nešto
kao Izvinite, da li bih mogao da pogledm vaše novine? Slično tome,
nekada ćemo da kažemo Molim vas da se malo utišate, a nekada
ćemo samo da pdvikemo Tišina! A tzv. admi ni strativni žargon, koj i
iole osetljivo uho vređa i u svom
"
prirodnom
"
ambijentu, još bi čud-
250
UVOD U OPT LIGVISTKU
nije zvučao u krugu porodice. Ako žena pri meti da je lep dan i pred­
loži mužu izlazak u šetnju, valja se nadati da on na to neće da uzvrati
U vezi toje diskusije o vremenu, ja bih podržao inicijativu da kre­
nemo n rekreaciu!
Iz izloženog proi stiče da se diferenciranje zajedničkog jezi ka
odvija u tri glavne di menzije. Prvo, prema predmetu komuni kacije,
sa podelom na funkcionalne stilove (ili registre), za koje smo u
prethodnom odelj ku videli da predstavljaju jedno od bitnih obel ežja
knji ževnog jezika. Ovaj pjam odnosi se na jezička sredstva karak­
teri stična za pojedine domene upotreb jezika (svakodnevni saobraćaj ,
masovni mediji , pol itika, lekarstvo, pravosuđe, lepa knji ževnost, nau­
ka, zabava, sport itd. ). Pojedini od ovih tematski h varijeteta poseduju
speci fčnu terminologiju i frazeologiju - u manjoj meri i gramatiku
- po koji ma se lako prepznaju, i razl i ke i zmeđu nji h mogu biti znat­
ne. Nekada dol azi i do i zrazitijeg strukovnog oblikovanja jezi ka u
posebne svrhe, pa se nasuprot opštem jeziku govori o srazmerno
odelitim stručnim jezicima, čiju najupadljiviju odliku čine upravo
razrađene i si stematizovane terminologije dati h obl asti (npr. jezi k
vazdušnog ili pomorskog saobraćaja, mašinske tehnike, računarstva i
sl . ). Drugo, prema odnosu među sagovomicima, od koga takođe zavi si
i zbor stila, al i sada u značenju ophođenj a - formalnog kao u zva­
ničnim pri likama, razgovomog kao u grupi poznanika i l i i nti mnog
kao u krugu porodice. Pitanje je sti l a u ovom smi slu kako ćemo ne­
koga osloviti u govoru ili pi sanju (npr. ti ili razne formule na pčet­
ku i završetku pisma) i koju ćemo meru pri snosti i li di stance održavat i
kroz komunikaciju. I treće, prema samom medijumu jezičkog izraza,
tj . govor i l i pisanju.
Pomenuta tri pravca diferenciranja mogu biti uzaj amno neza­
vi sna, ali i zavi sna. Tako se o mnogim temama i u rani m stilovi ma
može bi l o govoriti bi l o pisati , al i npr. jezik pravnih propi sa uvel i ko
je formal an i pi san. Granice među ovim
"
pdjezi ci ma
"
najčešće ni su
oštre, jer oni i pak normalno pripadaju i stom jeziku. Ali na jednom
krpnijem društvenom planu, posebno kod višejezični h zajednica, čes­
to se dešava da se u nji hovim ulogama j avljaju različiti dijalekti i l i
25 1
RKO BUGASKI
čak razni jezici . Tako za običan ragovor o svakodnevnim temama
može služiti domaći dijalekt, a za formalnu pi sanu komunikaciju u
okviru određenih funkcionalnih sti lova - knji ževni oblik i stog jezika,
ili neki drgi jezik. Ovde su moguće veoma razli či te kombinacije. U
svakom slučaju, diferenciranje jezičkih sredstava po razni m pomenu­
tim dimenzijama koje se stalno ukrštaju obrazuje jedan vi šedi men­
zionalan prostor. Veština snalaženja u tom prostor osnovni je pre­
duslov prikladne i svrsishodne upotrebe jezika.
Iz ovog sledi da je veoma pojednostavljeno govoriti o dobrom
i lošem jeziku kao o nekakvi m apsolutni m kategorijama, dakle bez
obzira na situaciju u kojoj se jezik upotrebljava. Uptreba jezika u
društvu složena je pjava, kojoj bolje odgovara situaciono vredno­
vanje: određena jezička sredstva mogu biti dobro ili loše izabrna,
tj . prikladna i li neprikladna s obzi rom na datu govoru situaciju. Knji ­
ževni jezik se i z dobrih raloga već sam po sebi smatra najvredniji m
obli kom jezika, ali ovo ne znači da je on u svakoj prilici nepriko­
snoven; uostalom, videli smo da i on mora da bude dovoljno feksi­
bilan da bi se u njegovim okvirima mogli praviti odgovarajući izbori .
Dobro izabrana sredstva doprineće našem zbližavanju sa drugi m lju­
dima, dok će nas loši jezički izbori često i nehotice od nji h udalji ti .
Ovo razmatranje, koje treba povezati i s a raniji m napomenama
o jeziku kao sredstvu komunikacije i stvaralaštva, o vi šejezičnosti , o
stavovima prema jeziku i o jezičkom raslojavanju, dovodi nas na sa­
mom kraju ove kjige do pojma jezčke kulture. Ovaj pjam, koji
danas treba shvatiti u jednom ši rokom smislu, sadrži nekoliko kom­
ponenti . Pre svega, tu je tradicionalno shvaćena kultura govora, u
smislu insi stiranj a na pštovanju normi knji ževnog oblika materjeg
jezika u govoru i pisanju, te na negovanju koherentnog, logičnog i
ekonomičnog izražavanja. U vezi s ovi m i zgrađuje se komunikativna
sposobnost diferenciranog služenja razli či ti m funkcionalni m stilovi­
ma govorenog i pisanog jezika, te pravljenja odgovarajućih izbora u
ranovrsnim govori m situacijama. Time se teži svrsishodno) i stva­
ralačkoj upotrebi raspoloživih jezi čki h sredstava. A sve ovo doprinosi
uspostavljanju veza i zmeđu kulture izražavanja i kulture mišljenja,
252
UVOD U OPT LINGVISTKU
te smeštanju kulture govornog ponašanja u širi okvir kulture drštve­
nog ponašanj a.
Ali kultura govora povezuje se i sa kulturom slušanja - slušanj a
tuđeg govora, kao i nji me saopštenog drkčijeg mišljenj a. A ovim se
već suštinski prevazilaze granice knji ževnog oblika materjeg jezika,
uključivanjem dij alekata toga jezika, a u višejezični m sredinama i dru­
gi h jezika. Treba po svaku cenu i zbegavati jedan, !ažalost ni malo
redak, potcenjivačk - da ne kažemo rugački - odnos prema govor
drugog. Jezički kulturan čovek ni kada se neće podsmevati govoru
svog sagovornika, niti će očekivati da se uvek drugi njemu pri l ago­
đavaju u izbru jezika na kome će se voditi razgovor. Ako već ne
može svako da bude vi šejezičan, onda bar treba negovati društveno
i ljudski pri hvatlji v odnos prema predstavnicima drugih j ezika. Ti me
i govoro ponašanje, nasuprot jezičkoj , kulturoj , pa i nacionalnoj
i sključivosti , doprinosi negovanju saradnje i razumevanj a. Poštovanje
drukčijeg govora, kao i druge ličnosti , jeste preduslov pravog zajed­
ni štva, koje se ne završava na planu puke komunikacije nego tu tek
počinje. Jasno je od kakve je ovo važnosti upravo u našoj vi šej ezičnoj
i vi šenacionalnoj zajednici .
Najzad, jezička kultura u širem smi sl u zahvata ne samo druge
jezike u zajedničkoj državi nego i strane jezike. Danas bi se teško
mogao nazvati jezi čki kulturni m čovek koji , ma koliko se lepo i pra­
vilno služio sopstveni m jezikom, ne bi ni aktivno ni pasivno poznavao
neki strani, posebno svetski jezik. Ovde ponovo uz neku mer je­
zičkog znanja mi sl i mo i na odnos prema činjenici postojanja svih tih
drgi h jezika,
"
vel i kh
"
i
"
malih
"
, prema vrednostima koje oni sim­
boli zuju i prema njihovim govoricima. A uz ovakva praktična jezička
znanja i de još jedna poželjna kompnenta jezičke kulture - lingvis­
tička kultura, u smislu osnovnih teorijskih znanj a o jeziku i j ezicima.
Sve to zajedno čini stvaro i vi šestrana jezičko obrazovanje, koje
bl agotvorno deluje na proširivanje duhovnog sveta i opšti razvoj lično­
sti . U ovom širem kontekstu nove slojeve značenja dobij a poznati
poziv Prgovori, da vidim ko si!
253
RKO BUGAK
Ovako viđena, jezička kultura ne može se unapređvati uzdi­
zanjem nepri stupačnih obrazaca, koji p svom duhu pripadaju drgim
vremenima i pri likama, uz generalno di skvalifkovanje drugih oblika
govora. Umesto toga treba usredsređeno raditi na oblikovanju jednog
i stinski savremenog modela kultivisanog urbanog jezičkog i zraa, koji
dakako neće značiti prekid sa kulturnim nasleđem, nego njegovo pri­
lagođavanje zahtevi ma modernog života i pripremanje za budućnost.
A uz samu jezičku praksu, sve će više morati da se deluje i na psi­
hološke odnose i društvene stavove koji se jezikom posreduju, ali
čija su prava i shodi šta najvećim delom izvan i iza jezika.
Jezikom se najbole opšti kad se to uistinu želi. Tu dragocenu
želju, koja daje puni smisao opstanku ljudskih društava, i jezička kul­
tura moral a bi da prhvati kao svoj konačni cilj . Sve su ovo pretp­
stavke jezi čke kulture koja nije sama sebi svrha, niti je samo važan
element opšte kulture, nego se skladno uklapa i u šire društvene ci­
ljeve. Doprinoseći razvoju ličnosti kao i drštveni h odnosa, te p­
dižući opšti kulturni nivo pojedinaca i cele zajednice, jezička kultura
unapređuje kvalitet života u pojedinim drštvima i u svetu kao celini .
254
Dodatak
Kratak pregled razvoja lingvistike
Č
ovek je još o davnina zaokupljen svojom sposobnošću go­
vora, pa u primitivni m kulturama kao i u stari m civilizacij ama nala­
zimo mnoga verovanj a, mi tove i legende o pstanku jezika, za koji
se mi slilo da je božanski dar ljudi ma. Potom dolae pčeci flozofskh
i floloških proučavanj a jezika među narodima drevnog Sredozemlj a
i Mesopotamije i drugde po svetu - naj vi še u antičkoj Grčkoj i Ri mu,
u Indiji i Kini , zati m u srednjovekovnoj Evropi i na Bl i skom i stoku,
kod Aapa i Jevreja. S jedne strane, intelektualna radoznalost i teo­
rij ska i nteresovanja podstiču flozofsko i logičko promišlj anje opšti h
problema jezika, kojem su u Evropi osnove postavi l i Platon i Ari stotel ;
tu se vode debate o prirodi j ezika, kri stali šu se prvi pojmovi o podeli
reči na vrste i gramatičkm kategorij ama, o jezičkom znaku i nači ni ma
jezičkog označavanja. S druge strane, i z praktičnih pobuda u vezi sa
rel i gijski m, knji ževni m i kulturi m potrebama, jezici velikih ci vi l i za­
cij a podvrgavaju se gramatičkoj , retoričkoj i sti l i stičkoj analizi i ko­
di fkaciji , izrađuju se i usavršavaju si stemi pisanja, proučavaju se stari
rukopi si i obavljaju eti mološka i spitivanja, radi se na opi su gl asova
i metričkih obrazaca. Tako već oko IV veka stare ere veli ki i ndij ski
gramatičar Panini piše gramatiku sanskrita koja u neki m elementi ma
i do danas ostaje neprevazi đen pri mer mi nuciozne anali ze j ezika; a
srednjovekovni arapski i kineski leksikograf pišu monumentalne vi­
šetomne rečnike kakvi h će kasnije malo gde biti .
U ovom razdoblju u sredi štu pažnje su naročito sveti tekstovi
kao što su Biblija i Koran, čije je i spravne verzije trebalo utvrditi i
255
RKO BUGAKI
sačuvati od promena. Tokom Renesanse dolazi do obnovljenog inte­
resovanja za grčke i latinske klasike, al i i do i ntenzivnijeg prevođenja
vi soko cenjenih dela, posebno religijskih, u sklopu misionarskih de­
latnosti u novotkrivenim delovima sveta. Takođe se pišu gramati ke
i rečnici sve većeg broja jezika koji su ušli u hori zont evropskih i stra­
živača. Tokom XVII i XVIII veka ove aktivnosti se nastavljaju, a uz
to se normiraju nacionalni jezici evropskih naroda, i spunjavajući praz­
nine koje je ostavilo povlačenje lati nskog kao opšteg jezika kulture,
flozofje i nauke. Fi lozofska raspra i zmeđu racionalizma i empiri zma
donosi sukob i deja o univerzalnoj gramatici , o urođenoj jezičkoj spo­
sobnosti i jeziku kao ogledalu ljudskog uma, sa predstavama o čulnoj
i i skustvenoj osnovi jezičkh poj ava.
U svemu što smo dosad pmenuli nalazimo ne samo temelje,
nego i veoma značajna ostvarenja u raznim oblasti ma - naroči to u
flozofji jezika, u pjedi nim flologijama, u deskriptivnoj i norma­
tivnoj lingvistici (grčko-ri mska gramatika pruži la je ši roko kori šćen
model opi sa mnogih drugih jezika, i u Evropi je do naših dana ostala
kao
o
snova tzv. tradicionalne gramati ke). o opštoj li ngvi stici , me­
đuti m, zapravo može da se govori tek pčev od prvih decenij a XI
veka, koje su uz to označile i pravi pčetak tipološke, uporedne i
istorijske lingvi stike (i ako je i znatno ranije bilo nagoveštaj a u svi m
ovi m pravcima) . Naime, dok su u raniji m fazama predmet proučavanja
bili pojedini jezici veli ki h kultura, do ovog doba već je, prikuplj anjem,
sređivanjem i upoređivanjem obilja podataka o jedinicama, kategori­
jama i strukturama različiti h jezika širom sveta, bi la dovoljno prošire­
na empirijska baza za izrastanje jedne ui stinu opšte nauke o jeziku,
čiji je prvi i staknuti predstavnik Nemac V. fon Humbolt (Wi lhelm
von Humboldt, 1 76 2- 1 835).
Veli ku ulogu odigralo je, pčev od kraja XVIII veka, upozna­
vanje evropske nauke sa tekovi nama i ndijske gramatičke tradicije, a
evropsko otkriće sanskrita neposredno je vodilo konačnom sazrevanju
shvatanj a o genetskoj povezanosti po svetu rasutih jezika i koncepcij i
jezičkih porodica. Tokom XIX stoJeća u sredi štu pažnje bi l a je re­
konstrukcija indovropske prodice uz pmoć komparativne metode;
256
UVOD U OPTU LINGVISTIKU
a svemu ovome bitno je doprinelo i novo poi manje i storijske di men­
zije jezika, kao i pjam o evoluciji koj i je naročito razrađen u bio­
logij i . Među vodeći m lingvi stima ove epohe su, uz Humbolta, Danac
R. Rask (Rasmus Rask, 1 787-1 832) i Nemci J. Gri m (Jacob Gri mm,
1 785-1 863), F Bop (Franz Bopp, 1 79 1 -I 867) i A.
Š
laj her (August
Schleicher, 1 82 I -1 868). Krajem stoJeća naročito je uticajna bila škola
tzv. Mladogramatičara, sa Nemci ma K. Brugmanom (Karl Brugmann,
I 849-I 91 9), H. Paulom (Hermann Paul, I 846-1 92 1 ) i drugi ma, koja
je i nsi stiral a na regularosti glasovni h promena tokom jezi čkog raz­
voj a, dajući prvenstvo i storijski m proučavanji ma jezika.
Ako su temelji opšte li ngvi stike položeni tokom prošlog stoJeća,
nauka o jeziku se u svom opštem i teorijskom vidu bujno razgranala
tek u X veku. Ovde je od najvećeg uticaja bila modema strkturalna
lingvi stika, čiji je utemeljivač vel i ki švajcarski l i ngvi st F de Sosi r
(Ferdi nand de Saussure, 1 857-I 91 3). Odbacujući istoricizam svoji h
neposrednih prethodnika, on je u svom čuvenom (psmrtno objavlje­
nom) Kursu opšte lingvistike i z I 9I 6. godine oštro odvoji o dij aho­
nij sku di menziju jezika od sinhronijske i teži šte stavio na ovu drugu,
i stičući značaj koncepcije jezika kao si stema znakova. Potom su zna­
čajnu aktivnost razvi l e pojedine škole struktural i stičkog mi šljenj a -
naroči to praška, sa Rusi ma Nikolajem Trubeckim ( 1 890-1 938) i Ro­
manom Jakobsonom ( 1 896-I 982), potom Francuzom A. Martineom
(Andre Martinet, r. 1 908) i drugima (dodirih tačaka sa ovi m krugom
i mao je i Aleksandar Belić, 1 876-1 960, vodeći jugoslovenski slavist
opštelingvi stičke orijentacije) i kopnhagenska, sa važni m sosi rovski
i nspiri sani m teoretičarem, danskm naučnikom L. Hjelmslevom (Lou­
i s Hjelmslev, 1 899-I 965). U SAD se u i sto vreme plodno razvij a,
naroi to u metodološkom pravcu, deskriptivna i antropološka l i ngvi ­
stika, čiji su glavni predstavnici E. Sapir (Edward Sapir, 1 884-1 939)
i L. Bl umfld (Leonard Bloomfeld, I 887-1 949). Počev od I 957. go­
dine, kada je obj avljena knji ga Sintaksičke strukture Ameri kanca N.
Č
omskog (Noam Chomsky, r. 1 928), veoma je uticajna transforma­
ci ono-generativna gramatika, unutar koje sada ima više pravaca.
Danas je lingvi stika, uključujući i njen opšti deo, toli ko razvi­
jena u i straživačkom i i nstitucionalnom smi slu da se ne može govoriti
257
RNKO BUGAKI
o apsolutnoj prevl asti bilo kojeg pojedi načnog pravca; vazm centri
deluju u više zemalja, među koji ma se ipak i zdvaj aju SA i Rusija.
Modema i nterdi sciplinarna i pri menjena istraživanj a dala su nove i m­
pulse opštelingvističkoj teoriji , urađajući uz to veoma aktivnim i po­
pulari m međudi scipli nama kao što su sociolingvi stika, psiholingvi­
stika, neurlingvi stika, matematička i računarska lingvi stika, kogni ­
tivna lingvi stika, pragmatika i druge. Pored žive saradnje sa nizom
nauka, i sama lingvistika, s obzirom na različite aspekte jezika kao
svog predmeta, kombinuje egzaktne naučne pri stup sa širim huma­
ni stički m vidicima, što je či ni privlačnom i perspektivnom naukom.
U Jugoslavij i opšta lingvistika ima i zvesnu tradiciju i savremene pred­
stavni ke, ali tek predstoji njen snažniji razvoj kao zasebne akademske
discipline, ravnopravne sa drugi m lingvi stičkim i flološkim strukama.
Neka i ova knji ga, namenjena generacij ama koje dol aze, bude makar
i najmanji doprinos tom očekivanom razvoj u!
258
Registar
Ovaj registar sadrži samo važnije stručne termine nauke o j eziku
- nji h oko 300 - i upućuje samo na stranice gde su oni obj ašnjeni .
Terini koji ovde ni su navedeni l ako se mogu naći u tekstu, jer čine
naslove poglavlja ili odelj aka (kao fonetika, gramatika, grfologia i
sl . ), i l i pak prema nadređenom i l i srodnom terminu u ovom regi stru
(tako npr. za prezent, peiekt itd. treba videti pod vreme, za arbica
i l i ideogrfsko pismo pod pismo-vrste, za aglutinativna i l i polisinte­
tička struktura pod struktura-tipovi, za agrfja i l i alekia pd afazia
i sl . ) .
A
adaptacija 1 74
afazija 35, 61
afks 1 69
akcent 1 33
akronimi 1 72
alegorija 232
aliteracija 232
alofon 1 26
alograf 1 34
alomorf 1 65
alteracije 1 32
anafora 230
analiza diskursa 230
anglicizmi 205
antiteza 232
antonimija 21 3
ago 24
ahaizmi 202
arikulaciona baza 1 25
asimlacija 1 32
asonanca 232
augmentativ 21 6
automatsko prepoznavanje govora
1 1 9
B
bilingvizam 88
broj 1 49
brojevi 1 54
č
članovi 1 55
259
RKO BUGARKI
D
deiksa 1 5 1
deklinacija 1 50
deminutiv 21 6
denotacija 208
derivacija 1 69
difong 1 22
diglosija 89
digram 1 35
dijahronija 1 3
dijakritički znaci 1 35
dijalekt 236
dijalektizmi 202
dijalektologija 240
dijasistem 237
dijateza 1 52
disimilacija 1 32
diskurs 226
distribucija 1 3 1
dopuna 1 88
dvosmislenost 1 84, 21 6
dvostrka arikulacija 1 7, l 08
E
egresija 1 1 5
eksoentrične konstrkcije 1 85
ekspnent 1 87
elipsa 1 8 1 , 232
endocentrične konstrkcije 1 85
epnteza 1 32
ergativ 1 90
etimologija 68
etimon 68
etnolingvistika 38
eufemizam 21 2, 23 1
F
flogeneza 47
flologija 1 5
flozofja jezika 3 8
fleksija 74, 1 69
fokus 229
fon 1 26
fonema 1 26
fonološka distinktivna obležja 1 29
fonostilistika 235
fonotaktika 1 3 1
frazeologija 200
fraeologizmi 1 99
funkcionalni naboj 1 28
fnkcionalni stilovi 25 1
G
generiranje 1 96
gernd 1 55
glagoli 1 54
- perforativni 224
glas 1 1 5, 1 26
govora delatnost 24
situacija 41 , 250
grafema 1 27, 1 34
gramatička kategorija 1 46, 148
- konstrkcija 1 46
gramatičko pravilo 1 47
gramatičnost 1 48
H
haplologija 1 32
hiperla 232
hipokoristik 21 5
hiponirja 21 3
hipotaksa 1 55
homonimija 21 2
I
idiolekt 240
260
UO U Ol LIGVIKU
idiom 20
i menice 1 53
infks 1 70
ingrsija 1 1 5
instrmenti u fonetici 1 1 9
intenzifkator 1 55
intererncija 9
intemacionalizm 54, 205
interunkcija 1 36
intonacija 1 34
inverija 1 80, 232
irnija 232
i skaz 221
izvedence 1 69
J
jezici-fncionalna pela 75
- prrni 1 9
- prgrmki 1 62
- smotičk 1 9
- strčni 25 1
- svetski 92
- vdtki 92
jezička ekonomja 1 0, 21 3
- plitika 89
- pica 70
- rlativnost 37
- spsbnost 24
- zajednica 85
jezičke univerlije 4, 76
jezički nivo 1 7
- savez 71
- vajetet 75
- zna 1 6, 1 01 , 21 1
jezičko planranje 89
jezik 1 5
- materji 61
261
K
kalkovi 1 74
klaifkacija jeziki 67, 73
klauza 1 78
kUkovi 1 24
kliš 20
koine 75
kolokacija 20
kolokvijalizmi 202
komentar 1 78, 1 91
komponentna analiza 209
kompicija 1 69
komunkativna spsobnost 252
konektor 230
kongrencija 1 8 1
konjugacija 1 52
konotacija 208
konsnati 1 20
konstituentna aaliza 1 83
kontrdikcija 21 6
kontcija 1 32
kontrtivna metoa 72
konveraiona načela 228
konverija 173
korinacija 1 79
korn 68, 1 70
kl 76
kvatifkator 1 50
L
lani paovi 1 76
leksma 1 99
leksikografja 20
lice 1 50
linga frana 76
lingistčka tiplogija 72, 78
lingistka l l
- atrploška 38
- kognitivna 21 5
- matematička 1 62
- nana 96
- nonativna 243
- opšta 1 4
- runarka 1 62
- statistička 1 62
- tekst 230
- drge ple 1 4
litota 231
M
mairanost 1 30
metafor 23 1
metateza 1 32
metonimija 23 1
minimalni pavi 1 2
modl 1 59
modifkator 1 90
mor 1 65
morema 1 63
morofonema 1 65
multilingviz 88
N
nain 1 52
naglasa 133
neologizmi 202
neurolingvistika 62
o
objekt 1 88
orenost 1 53
onomastika 20
onomatopeja 21 1
ontogenza 57
opozicija 1 28, 1 46
osnova 1 69
označeno 1 0
RK BOOAK
oznaitelj 1 0
p
padež 1 50
parla 232
paigma 144, 1 99
pa 21 6
parlelizm 232
paralingvistika 1 34
pal 1 55
paronmaija 232
paricip 155
paikule 1 55
pjortiv 21 5
prpija govor 1 1 8
prfa 232
prnifkaija 232
pidžin 76
pismovrste 5053
plismija 21 2
pluvokli 1 23
pnavlane 232
prđnje 23 1
pstpozicije 1 50
pvezivači 1 90
pzam1jenice 2
- sematičke 1 75
prjezik 70
prvopis 1 36
prdikt 1 78, 1 88
prdiktiv 1 88
pd1ozi 1 55
prfks 1 70
prsupzicija 229
prvoenje 93
pidevi 1 54
prlozi 1 55
prtez 1 32
prtotipi 21 5
przoija 1 33
psiholingvistik 1 4
purzam 206
262
UVOD U OP1 LINGVISTKU
R
reč 1 77, 1 97
rečenica 1 78, 221
rečnici 20
red reči 1 80
redukcija 1 32
redundanca 1 1 8
reduplikacija 1 72
rekcija 1 8 1
ritam 1 34
rod 1 49
s
sarkaam 232
sematička distinktivna obeležja
209
semema 209
semiotika 1 9
simbol 1 6, 50
simbolizacija 1 6
sinegdoha 23 1
sinhronija 1 3
sinkretizam 1 50
sinonimj a 21 2
sintagma 144, 1 77
sinteza govora 1 1 9
skraćivanje 172
sleng 244
sli vanje 1 73
slog 1 3 1
slovo 1 34
složenice 1 69
soci ogeneza 54
sociolekt 239
sociolingvistika 1 4
sonanti 1 23
stanje 1 52
stepen 1 52
sti l 233, 25 1
263
stilostatistika 235
stilske fgure 230
strktura
- dubinska 1 93
- površinska 1 92
- tipvi 72-74
subjekt 1 78, 1 88
subordinacija 1 79
sufks 1 70
T
tautologija 21 6
tekst 229
tema 1 78, 1 91
tempo 1 33
teorija inforacija 1 1 8
- prevođenja 95
terinologija 200
ton 1 33
transforacije 1 94
trasforaciono-generativna
gramatika 1 58, 1 96
transkripcija 1 24, 1 37
trasliteracija 1 37
tuđce 20
turcizmi 203
u
uzvici 1 55
v
varijante 248
varvarizmi 206
veštačka inteligencija 38
veznici 1 55
vid 1 52
vokali 1 20
vreme 1 5 1
z
zamenice 1 54
ž
žagon 244
žagonizmi 203
RKO BUGASK
26
Napomena: termini fonema,
grfema, morema, leksema,
semema upotrebljavaju se i u
oblicima fonem, g rajem,
morem, leksem, semem.
Literatura
Bugaski, R. : Lingvistik o čoveku, II i zd. Prosveta, Beograd, 1 983.
Bugaski, R. : Jezik i lingvistika, II izd. Nolit, Beograd, 1 984.
Bugaski, R. : Jezik u drštvu, Prosveta, Beograd, 1 986.
Bugaski, R.: Jezici, II izd. Matica srska, Novi Sad, 1 996.
Bugarski, R. : Pismo, Matica srpska, Novi Sad, 1 996.
Čomski, N. : Graatik i u (ur. R. Bugaski), II izd. Nolit, Beograd, 1 979.
Dikro, O.fodorov, C.: Enciklopediski rečnik nuk o jeziku I-II. Prosveta,
Beograd, 1 987.
Grin, Dž. : Mišlenje i jezik. Nolit, Beograd, 1 978.
Ivić, I. : Čovek k animal symbolicum. Nolit, Beograd, 1 978.
Ivić, M. : Prvci u lingvistici, VII izd. Biblioteka XX vekSlovograf, Beograd,
1 994.
Jakobson, R. : Šest predvanja o zvuku i znčenju. Književna zajednica, Novi
Sad, 1 986.
Klajn, 1.: Razgovor o jeziku. Vuk Karadžić, Beograd, 1 978.
Klajn, I. : Jezik oko nas. Nolit, Beograd, 1 980.
Klajn, 1.: Pisci i pismenjaci. Matica srpska, Novi Sad, 1 994.
Kri stal, D. : Kembričk enciklopedija jezik. Nolit, Beograd, 1 996.
Mi šeska Tomić, 0. : Jezik i jezici. Futura publikacije, Novi Sad, 1 995.
Ostin, Dž. L. : Kak delovati rečia (ur. M. Radovanović). Matica srpska,
Novi Sad, 1 994.
Radovanović, M. : Sociolingvistik, II izd. Književna zajednicaDnevnik, Novi
Sad, 1 986.
Ri đanović, M. : Jezik i njegova strktur. Svjetlost, Sarajevo, 1 985.
Rot, N. : Znakvi i značenja. Nolit, Beograd, 1 982.
265
RKO BUGASK
Sapir, E. : Jezik. Dnevnik, Novi Sad, 1 992.
Savić, S. : Diskurs analiza. Filozofski fakultet, Novi Sad, 1 993.
Serl, Dž. : Govori činovi. Nolit, Beograd, 1 991 .
Sosir, F de: Opšta lingvistik, II izd. Nolit, Beograd, 1 977.
Škiljan, D. : Pogled u lingvistiku. Školska knjiga, Zgreb, 1 980.
Škilan, D.: Lingvistika svakodnevice. Književna zajednica, Novi Sad, 1 989.
Vučković, P. : Ogledi iz sematike i prgmatike. Savremena adminstracija,
Beograd, 1 995.
266
Sadržaj
Uvodna napomena 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 5
Predgovor prvom izdanju 4 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
Prvi deo
l. Lingvistika i njen predmet
l. l. Mesto jezika u ljudskom životu 4 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . l l
1 . 2. Bi tna svoj stva jezika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 5
1 . 3. Jezi k i govor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20
2. Funkcije jezika
2. 1 . Jezik i komuni kacij a 4 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25
2. 2. Jezik i mi sao 4 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29
2.3. Jezik i stvaost 4 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34
2.4. Podela jezičkih funkcija 4 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38
3. Evolucija jezika
3. 1 . Poreklo jezika . . 4 . 4 4 . . . 4 . . 4 . 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4
3. 2. Nastanak i razvoj pisma 4 4 4 . 4 4 4 4 4 4 4 4 . 4 4 4 4 4 4 4 4 4 . 4 4 4 48
3. 3. Istorijske promene u jezicima 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 æ . 4 4 53
3.4. Jezički razvoj pojedinca 4 4 4 4 4 . 4 4 4 4 . 4 4 4 4 4 4 . 4 4 4 . 4 4 . 4 57
4. Tpovi jezika
4. 1 . Jezici u svetu 4 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63
4. 2. Jezička srodnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67
4. 3. Jezičk tipovi 4 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 2
4.4. Jezičke univeralij e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76
267
RNKO BUGASKI
5. Jezik, kultura i društvo
5. 1 . Jezik i druge društvene kategorije e . e e e e e e e e . e e . . . . e 82
5. 2. Vi šejezi čnost e e e e e . e e e . e e e e e e . . e e e e . . e e e . . e . e o . ¤ e 87
5. 3. Prevazilaženje jezičkih razlika e e e . e e e . . e . e . e e . e o o o . 9 1
5.4. Stavovi prema jeziku e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96
5. · Opšta struktura jezika
6. 1 . Jezički znak e e . e . e . e . e . e e . e e . e e e e . e . e e e . e e e e e o . 1 01
6. 2. Funkcioni sanje jezika kao si stema znakova . . . . . . . . . l 05
6. 3. Jezičko stvaral aštvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ll O
7. foneti ka
7 . l . Govori organi e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 1 5
7. 2. Glasovi e e e e e e e e o o e e e e e e e e e e e e e e e e e e e e e o e o e e e e o 1 20
8. Fonologija
8. 1 . Foneme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 25
8. 2. Govori ni z e e . . e . e e e e . e e e e e e e e e e . e e e . e . e e e . e e e 1 29
8. 3. Grafologija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 34
Drugi deo
9. pramati ka
9. 1 . Gramatički odnosi e e e e e e . e e . e e e . e e e e e . e . . e e e e . . e 1 43
9. 2. Gramatičke kategorije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 48
9. 3. Gramatičke vrste reči e e e e e e e e . e . e e e . e . e e . e e e . . e e 1 53
9.4. Pri stupi proučavanju gramatike e e . e e e e . . . e o e . . e e . e 1 58
l O. Jorfologij a
1 0. 1 . Morfeme e e e . e . o . e e e e e e e e e . e e e e e e e . e e e . e . e e e . . 1 63
l 0. 2. Morfološka struktura reči e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 67
1 0. 3. Tvorba reči e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 72
ll. Sintaksa
1 1 . 1 . Si ntaksičke jedini ce e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 77
1 1 . 2. Sintaksičke konstrukcije e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 82
1 1 . 3. Si ntaksi čke funkcije e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 86
1 1 .4. Sintaksičke transformacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 9 1
268
UVOD U OPT LINGVISTKU
1 2. Leksi kologij a
1 2. 1 . Reči i lekseme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 97
1 2. 2. Struktura rečnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 202
1 3. Semantika
1 3. 1 . Značenje reči 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 207
1 3. 2. Značenjsk odnosi među reči ma . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2 1 1
1 3. 3 Značenje rečenica 4 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2 1 6
· 1 4. Pragmatika
1 4. 1 . Govorni činovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2 2 1
1 4. 2. Struktura razgovora i teksta 4 . 4 4 4 4 . 4 . . . . . . . . . . 4 4 4 2 26
1 4. 3. Retorika i sti l i stika 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 . . . . 4 4 4 . 4 4 4 . . 4 . 230
1 5 . Rasloj avanje jezika
1 5. 1 . Jezik, dij alekt i soci o1ekt . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 236
1 5. 2. Jezička norma i standardizacij a . . . . . . . . . . . . . . . . . . 241
1 5. 3. Kji ževni jezik 4 Þ . . . . 4 4 . . . 4 . 4 4 4 4 4 4 4 4 . . . 4 4 4 4 4 4 4 4 245
1 5. 4. Funkcionalno diferenciranje i jezička kul tura . . . . . . . 250
Dodatak: Kratak pregled razvoja lingvistike 4 . 4 .¯ . 4 . . 4 . 4 4 . 4 4 4 255
Regi star . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 259
Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 265
269
CIP - KaTaJOrHJa�Hja y n6nHKa�HjH
Hapo�Ha 6H6JHOTeKa Cp6Hje, Eeorpa�
81 ' 1
EYAPCKM, PaHKO
Uvod u opštu lingvistiku l Ranko
Bugarski . - 2. izd. - Beograd : Čigoj a
štampa : XX vek, 2003 (Beograd : Cigoj a
štampa). - 269 str. : graf prikazi ; 20
cm. - (Sabrana dela l Ranko Bugarski ;
knj . 6)
Tiraž 500. - Bibl iografja: str. 265-266.
- Registar.
ISBN 86-7558-200-5
a) OriiTa JHHrBHCHKa
COBISS. SR-ID 1 1 0077708

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful