Studijsko putovanje u Brisel

Uloga civilnog drutva u razvoju organske poljoprivrede

tudijsko putovanje u Brisel, koje je imalo za temu ulogu civilnog drutva u razvoju organske poljoprivrede organizovano je kroz program Evropske komisije Ljudi lju dima (P2P) od 18. do 21. januara 2011. Kancel arije TACSO (Technical Assistance for Civil So ciety Organisations) koje su u regionu Balkana zaduene za tehniku pomo organizacijama civilnog drutva okupile su uesnike iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Crne Gore, Albanije i Kosova (kako je definisano Rezolucijom 1244). Uesnici su takoe bili i pred stavnici organizacija sa Islanda jer Island pred vodi grupu zemalja koje ubrzo oekuje ulazak u Evropsku Uniju. Ukupno je bilo 27 uesnika iz pobrojanih zemalja. Predstavnici iz Srbije bili su Jelena Saji (Centar za odrivu poljoprivredu i ruralni raz

voj, Beograd), Marija Stevanovi (Udruenje za organsku proizvodnju Resava, Svilajnac), Ljubia Obradovi (Eko Klub, Bor), Borka Tomi (Srpski centar za saradnju, Beograd) i Olivera Radovanovi (Zelena mrea Vojvodine, Novi Sad). etvorodnevni Program putovanja je bio usmeren na nekoliko bitnih segmenata. Uesnici su se upoznali sa ciljevima Programa P2P, evaluirali su situaciju u oblasti organske proizvodnje u poslednjih deset godina na Bal kanu i Islandu i razmenili meusobna iskustava. Panja je posveena upoznavanju uesnika sa evropskim institucijama i procesom donoenja odluka, bili su u prilici da saznaju na vrlo slikovit nain, isto rijat nastanka i sve prednosti koje donosi zajednika politika u oblasti

poljoprivrede (CAP); saznali su kako funkcionie Evropski savet za sertifikaciju za organsku proizvodnju i kako radi EU IFOAM grupa. Bila su predstavljana iskustva u oblasti organske poljoprivrede iz Francuske, a poseta Evropskom parlamentu i razgovor sa gospodinom Henkom Viserom, programskim menaderom Evropske komisije za podrku civilnom sektoru u zem ljama kandidatima bili su posebno zanimljivi i korisni. Treba istai da je izuzetno dobro iskustvo bio i odlazak na organsku farmu Den Diepen Boomgaard, dvadesetak kilometara udaljenu od Brisela, u Flamanskom delu Belgije. Najs tariji deo farme postoji jo od 17. veka, a danas farma funkcionie kao socijalno odriv program pomoi ljudima sa posebnim potrebama. Pre jedne decenije farma je sertifikovana za organ sku proizvodnju povra i voa. Tokom posled nje decenije na farmi je otvorena pekara, jedna mala prodavnica a na farmi odlino funkcionie sistem pretplate i isporuke namirnica. Impre sivna je injenica da farma koja ima u posedu oko 3 hektara obradive povrine ima 800 pretplatnika ko jima redovno isporuuju sezonsko

povre i voe. Najvei deo sertifikovanog voa nabavljaju preko prodavnice. Imaju zelenu politiku i kada nabavljaju sertifikovano voe iz toplih krajeva kao to su banane i citrusi. Tada nabavljaju iskljuivo voe koje se dostavlja bro dom a ne avionima zvog smanjenja karbon skog otiska. Uesnici studijskog putovanja su imali prilike da vide plastenike sa proizvodnjom spanaa i raznim salatama, kao i njivu na kojoj sada u januaru ima praziluka i kelja. Zanimljiv je bio deo farme sa alatima koje koriste u organs koj proizvodnji i hala u kojoj se proizvodi pakuju. Sa posebnim zadovoljstvom je obavljen i mali oping u prodavnici gde se moglo kupiti, uz povre i voe, pecivo i hleb iz pekare, razliite

Korisni linkovi:
Web sajt : http://taiex.ec.europa.eu/ Liflet: http://taiex.eceuropa.eu/P2PPro gramme/P2PLeafletEN.pdf Farma: http://diepenboomgaard.be/en Prezentacija dogaaja: http//ec.europa.eu/ enlargement/taiex (potrebno je kliknuti na Library i selektovati study tour)

vrste sireva i zaina ali i organska kafa sa poseb nom oznakom fer trgovine (fair trade). Boravei zajedno etiri dana, uesnici su se meusobno dobro upoznali i funkcionisali su kao jedan dobar tim bez obzira na zemlju iz koje dolaze. Potvrdilo se da su ljudi koji se bave organskom proizvodnjom posebni ljudi, kako ume da kae profesorica Branka Lazi. Organ ska proizvodnja upuuje ljude da brinu o priro di i o drugim ljudima. Razmena iskustva meu

uesnicima sa Balkana bila je dragocena. Sazna lo se ko u regionu Zapadnog Balkana proiz vodi sertifikovano organsko maslinovo ulje, ko ima organsko meso, ko zaine, gde ima najvie sertifikovanog voa i povra, ko sakuplja leko vito bilje, kako funkcionie zakonodavstvo u toj oblasti, koji su problemi. Naravno da je u pogle du razvijenosti odskakao Island jer su kod njih zakon o organskoj proizvodnji doneli jo 1994. godine. Na Islandu 15% proizvodnje jogurta pripada organskoj proizvodnji to je sjajno. Ali, napomenuli su uesnici sa Islanda da oni zapra vo i nemaju probleme sa zagaenjem zemljita ili voda, kao to je sluaj sa zemljama Balkana. Meutim da i oni imaju problema sa semenom, da imaju potrebe za boljim marketingom i da bi dobro dola bolja politika oko uvoza inputa bila je novost za ostale uesnike. Jednoduan zakljuak na samom kraju je bio da ovo studijsko putovanje valja iskoristiti za bolje povezivanje u regionu i za zajednike programe koji mogu da unaprede organsku proizvodnju na celoj terito riji Zapadnog Balkana.

Olivera Radovanovi, Zelena mrea Vojvodine