You are on page 1of 1

Agroekoloki uslovi gajenja dunje

Za uspenu komercijalnu proizvodnju dunje vrlo je znaajno da se izvri dobar izbor lokacije. Gajenje dunje u plantanim zasadima jo vie istie problem lokacije, ekspozicije terena, pojava prolenih i jesenjih mrazeva, zimskih temperatura, koliina padavina, vetra, osvetljenosti, kvaliteta zemljita, uestalosti grada i sl. Dunja ima visoke zahteve u pogledu svetlosti. Ona uslovljava visoku, redovnu rodnost i kvalitet plodova. Ukoliko su stabla dunje zasenjena ona slabo raaju, u pregustom sklopu raaju samo po periferiji krune. Plodovi u senci ne dobijaju sortno karakteristinu aromu i znatno su zeleniji i maljaviji od normalno osunanih plodova. Srednja dnevna temperatura u vreme razvoja i rasta dunje je 16-22C. Drvo dunje izmrzava na oko -27C. Krajem februara i poetkom marta temperatura padne na -10C do-20C kada esto izmrzava vrlo visok procenat rodnih pupoljaka. Koren dunje je relativno osetljiv na niske zimske temperature, posebno na golomrazicu. Izmrzavanje korena dunje javlja se na -12C a ponekad i na viim temperaturama.Oteenja cveta dunje nastaju na -1C u fazi otvorenih kruninih listia.Pri ovoj temperaturi stradaju samo plodnici, tako da cvet normalno cveta, ali se plodovi ne zameu. Plodovi dunje sazrevaju relativno kasno, pa se deava da ponekad budu izloeni dejstvu ranih jesenjih mrazeva. Oni poinju da izmrzavaju na -2,2C. Dunja relativno dobro podnosi sune periode.U ekstremnim sluajevima savija listove u trubicu radi smanjenja transpiracije. U takvim sluajevima opada i fotosinteza to sve utie na krupnou,kvalitet i prinos plodova. Takvi plodovi su sa mnogo kamenih elija i rebrasti a stabla lagano zakrljavaju i kao krajnji rezultat se javlja opadanje prinosa. Dunja moe podneti vlanija zemljita i zemljita sa relativno visokim nivoom podzemne vode. Poznati su sluajevi kada je dunja podnela i do 2 meseca u zemljitu sa podzemnim vodama koje su izbile skoro do same povrine zemlje. Kao posledica toga, dobijeni su znatno sitniji plodovi. U narednoj godini, nestankom podzemne vode, situacija se popravila. Iako dunja podnosi suu ona daje znatno bolje rezultate u uslovima navodnjavanja,pa je po mogunosti treba redovno navodnjavati manjim ali eim normama. Poseban problem zimi je snabdevanje stabla dunje vodom, kada se zemljite zamrzne,a dunja ima veinom plitak korenov sistem. U takvim uslovima postoji opasnost od isuivanja nadzemnog dela. Vetar u intenzivnim zasadima dunje moe da nanese velike tete. Kada duva neposredno posle jaih kia moe da izazove naginjanje stabla. Vetar utie na isparavanje vode iz zemljita, intenzitet transpiracije, na opraivanje voaka i dr. Pred berbu vetar moe da izazove znaajno opadanje plodova dunje. Najpogodnija zemljita za dunju su ona koja su umereno vlana, propusna i bogata hranljivim materijama. Stabla dunje povoljno reaguju na ubrenje stajnjakom, pa je potrebno obezbediti to vii sadraj humusa u zemljitu. Slavica Stojanovi, dipl. in. voarstva i vinogradarstva