You are on page 1of 5

КосМетски Аушвиц: Први етно-крематоријум

у Европи након Другог светског рата
Остаци Републике Србије, илити Европска Република Скраћена Србија,
је већ две пуне године под великим притиском Европског Савеза да се
надовеже на усвојену Резолуцију о Сребреници од стране Еуро-Савезничког
Парламента у Бриселу из 2010. г., што ће рећи да се од Еуро-Србије захтева да
парламент Остатака Републике Србије усвоји истоветну Резолуцију о
Сребреници по угледу на Брисел.
У тој Еуро-србијанској Резолуцији је преко неопходно да стоје две
ствари како би се и Србија уклопила у савремене
европске трендове борбе за истину, правду и
заштиту људских, мањинских и националних
права:
да „Србија“ осуђује „геноцид“ у
Сребреници из јула 1995. г. и
да се тај „геноцид“ мора третирати као
први и једини злочин против људског рода
у Европи након завршетка Другог светског
рата (1939. г.−1945. г.).1
Све друге формулације и преформулације
србијанског текста Резолуције о Сребреници (типа
„криминални акт“, „гнусни злочин“, „након
бомбардовања Кипра 1964. г. од стране Турске
напал бомбама“2, итд.) не долазе у обзир јер
Сребреница не би у свим тим варијантама формулационог карактера била
уникални случај у европској повести. Дакле мора да у Резолуцији стоји и
„геноцид“ и „први и једини након Другог светског рата“.
На овом месту се Сребреницом нећемо бавити обзиром да је ту
дужност на себе већ преузео политички необојен, неисполитизован и пре свега

1

О правима на ппстпјаое и ппштпваое маоинских култура видети у: Will Kymlicka (ed.), The Rights of Minority
Cultures, New York: Oxford University Press, 2000. О правним аспектима права наципналних маоина видети у:
Milena Klajner (urednik), Seminar Legal Aspects of the Rights of National Minorities, Stability Pact for South Eastern
Europe, Zagreb, Croatia, 4−5 December 2000, Printed by Tiskara Vjesnik, Zagreb, 2000
2
О узрпцима кипарскпг кпнфликта 1974. г. и ппследицама за прпналажеое мирнпг решеоа за „кипарскп
питаое“ видети у: Maria Hadjipavlou, “The Cyprus Conflict: Root Causes and Implications for Peacebuilding”, Journal
of Peace Research, Vol. 44, No. 3, 2007, pp. 349−365.

1

Владислав Б. Сотировић 2012. Сва права задржана

стручно-компетентан Савезнички Парламент у Бриселу,3 али ћемо тој истој
институцији у којој се парла скренути позорност на један засигурно
јединствени криминални акт у пост-ратовској Европи, а ради се о уникалном
случају постојања и функционисања крематоријума на етничкој основи за
масовно уништење припадника тачно одређене етногрупе. Први и једини до
сада након Аушвица 1945. г.! Ради се, наиме, о кречани која је од стране
Шиптара претворена у крематоријум у селу Клечки на КосМету 1998. г.
Као што је познато у току 1998. г. се на просторима КосМета водио рат
против шиптарских терористичко-криминалних и одлично науружаних војноуниформисаних постројби од стране државе Србије и њених легалних и
легитимних органа јавног реда и мира. Крајем месеца августа шиптарске
терористичко-криминалне постројбе су растурене и поражене тако да су се
створили објективни услови за изношење документоване истине против кога и
зашто се ратовало, односно бранио јавни ред и мир и територијални
интегритет и државни суверенитет Републике Србије без обзира ко је седео,
или могао да седи, у председничкој фотељи у Београду.
Тако су милицијске снаге државе Србије 27. августа 1998. г. успеле да
разбију шиптарске постројбе у области Ћаф Дуља која се налази на путу од
Штимља за Суву Реку. Овде су органи реда и мира након изузетно жестоких
борби коначно разбили јака војна упоришта и базе униформисаних
шиптарских терориста који су протерани из својих бункера и ровова који су
личили на француске и немачке системе позиционог ратовања из времена
Првог светског рата на Западном фронту. Након напуштања ове зоне од
стране шиптарских бојовника регуларна милиција сопствене државе коју
брани од територијалног распада је на око десетак километара од Дуља у
области села Клечка пронашла активни крематоријум. Село Клечка је иначе
било место где је био смештен Врховни бојовни стожер шиптарских
терориста-криминалаца у коме је милиција пронашла и одговарајућу
документацију како о шиптарским бојовницима тако и о плановима бојовних
акција који су се ковали у овом терористичком штабном гнезду. Ово је први
случај у послератној Европи, дакле након немачког Аушвица, да је пронађен
крематоријум који је служио за масовну егзекуцију на етнонационалној
основи. Крематоријум у селу Клечки је иначе био смештен у кречани, тј.
дотична кречана са пећи за печење креча је трансформисана у косметски
Аушвиц. На основу евиденционог стања, а пре свега на основу сведочења два
заробљена шиптарска егзекутора – браће Мазреку из села Малишева – који су
3

Овде бисмп скренули ппзпрнпст еурппарламентарцима на две нпвије библипграфске јединице п
„сребреничкпм случају“ чији се резултати истраживаоа знатнп разликују пд пних на кпјима је заснпвана
Резплуција п Сребреници Парламента Еврппске Уније: Стефан Карганпвић (уредник), Сребреница –
фалсификовање историје, Земун: Пекпграф, Истпријски прпјекат Сребреница и Наш печат дпп, 2012; Edward S.
Herman (ed.), foreword by Phillip Corwin, The Srebrenica Massacre. Evidence, Context, Politics.

2

Владислав Б. Сотировић 2012. Сва права задржана

као учесници у догађају подробно описали као сведоци првог реда шта се
тачно догађало на овом месту дошло се до закључка да је у крематоријуму у
селу Клечки (на шиптарском Kleckë) спаљено 22 отетих Срба оба пола, а који
су претходно мучени више дана укључујући и силовања девојака и жена, пре
него што су били ликвидирани и коначно спаљени у дотичном крематоријуму.
Један од двојице браће – Беким Мазреку – је хладнокрвно (као Хавијер Солана
24. марта 1999. г.) пред представницима седме силе као и истражним судијом
Даницом Маринковић, детаљно сведочански описао како је његова бојовничка
јединица по налогу Фатмира Љимаја, Ганија Краснићија и Исмета Киљаја
садистички мучила и након тога убила двоје српске деце између 8 и 11 година
(за разлику од генерала Младића који је према Резолуцији о Сребреници
Еуропарламента из 2010. г. у Сребреници 1995. г. стрељао од 16 до 66 година),
три жене од 28 до 30 година (Младић је стрељао само мушкарце, тј.
потенцијалне џихад-бојовнике, односно војне обвезнике), два младића и
тројицу старијих мушкараца. Документован видео извештај сведочења браће
Мазреку је својевремено објављен на Дневнику РТС-је, а постоји и копија
стављена на Youtube.4

4

Овај видеп извештај се мпже ппгледати пвде: http://www.youtube.com/watch?v=crvc2-a5Kcw

3

Владислав Б. Сотировић 2012. Сва права задржана

Поред крематоријума-кречане у селу Клечки су се налазили и бројни
објекти чисто војне природе које користе све модерне армије света поред
огромне количине разноразног оружја и муниције пореклом и са истока и са
запада. На пример, пронађене су и веома скупе немачке противоклопне ракете
типа „Амбруст“ (тј. Базуке илити Зоље) које су вероватно користили, између
осталих, и припадници специјалне шиптарске командос јединице „Црни
пантери“ који су имали и противоклопне специјалце (документарни филм
британске производње из 1998. г. “The Valey of Drenica” у трајању од 78
минута. Копија филма је у поседу аутора овог текста, а добијена је из Архива
отвореног друштва Централноевропског универзитета у Будимпешти. Филм
до сада није приказиван на TV U92 нити је икада спомињан у београдском
политичком недељнику „Vreme“ Милоша Васића).5 Пронађен је такође и
огроман магацин за храну у коме су се налазиле велике количине животних
намирница. Једна земља порекла ових намирница су биле Сједињене Америчке
Државе што се јасно види на натписима свих 800 пакета са тзв. „дневним
оброцима“. Овде се радило о америчкој „хуманитарној помоћи угроженом“
цивилном становништву Косова и Метохије. Како су ти пакети као „Дар
становништва САД-а“ (натпис на пакетима) доспели до шиптарских
униформисаних терориста званично није познато, али није тешко ни
закључити (вероватно су их купили чековима у киоск-кантини америчке
војно-ваздухопловне базе у Охају познате као Дејтон са одложеним датумом
плаћања након 17. фебруара 2008. г.).
У овим магацинима су такође пронађене и велике количине санитетског
материјала и то у подземном склоништу, затим једнообразне војничке
униформе, војне ципеле, итд. Сви ови производи су били страног порекла, а на
КосМет су стигли као тзв. „хуманитарна помоћ међународне заједнице“.
Међутим, до сада није утврђено да ли је и креч крематоријума иностраног или
локалног порекла. Овде треба обратити посебну пажњу на документациони
материјал такође пронађен у овим подземним магацин-склоништима и
бункерима, а који се састојао и од великог броја фотографија на којима су
фотографисани шиптарски „борци за слободу и национална права јадног и
вековима угњетаваног шиптарског народа“ заједно са својим српским
жртвама које су измасакриране, а неке и обезглављене. Ове фотографије,
заједно са фотографијама нагорелих српских костију из крематоријума, се
данас могу наћи на интернету, али ни једну од њих није до сада објавио ни
један западни јавни сервис. Да ли се на овим фотографијама налазе и нагореле
кости отетог сина Милоша Спасића из горе споменутог британског
5

Овај дпкументарни филм мпже се ппгледати из два дела пвде:
http://www.4shared.com/video/j5aK7is7/1_The_Valley_of_Drenica_1998.html
http://www.4shared.com/video/ReyAzr_c/2_The_Valley_of_Drenica_1998.html

4

Владислав Б. Сотировић 2012. Сва права задржана

документарног филма „The Valley of Drenica“ аутору овог текста није
познато.
На крају, остаје чињеница да је откривању и јавном приказивању
кречане-крематоријума у Клечки присуствовала и већа група како домаћих
тако и иностраних новинара који су се на лицу места необоривим доказима
могли уверити и након тога послати извештаје својим агенцијама ко су и шта
су шиптарски униформисани и до зуба наоружани бојовници, за шта се боре и
пре свега ко их науружава, опрема, прехрањује и подучава у остварењу
својих циљева преко крематоријума, ножа, куршума и креча. Необориви
докази о функционисању првог и до сада јединог етно-крематоријума у
Европи након немачког Аушвица засигурно постоје само да се још
„Европски“ Парламент у Бриселу пробуди и изда неку Резолуцију осуде
шиптарског Аушвица. Бар једном симболичном Резолуцијом па макар и без
комеморативног обележавања „Европског дана кречане-крематоријума у
Клечки – 27. август“. До тада се треба надати и наставити волети „Еуропу“
као што и она воли нас.

Владислав Б. Сотировић
http://www.crucified-kosovo.eu
vladislav-b-sotirovic@crucified-kosovo.eu
5

Владислав Б. Сотировић 2012. Сва права задржана