You are on page 1of 549

BRANKO PETRANOVI

ISTORIJA JUGOSLAVIJE 1918 - 1988


TREA KNJIGA

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA
19451988

NOLIT'BEOGRAD

UREDNIK

SIMON SIMONOVI

RECENZENTI

MOMILO ZEEVI ZDRAVKO ANTONI MILOVAN BUZADI

Izdavanje ove knjige pomogli su Fond CK SKJ za nauno-istraivaki rad i izdavaku delatnost i Republika zajednica nauke Srbije

SADRAJ

TREA KNJIGA

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA 1945-1988 POSLERATNI SVET I NJEGOVE SUPROTNOSTI KPJ U POLITIKOM SISTEMU I UNUTRANJOPOLITIKI ODNOSI POREKLO CENTRALIZMA I ODNOSI U FEDERACIJI DRAVNA PRIVREDA I NJENE PROTIVURENOSTI POLITIKA OTKUPA DIREKTIVNO-CENTRALISTIKI SISTEM RADA AGITROPA U OBLASTI IDEOLOGIJE, KULTURE I PROSVETE SPOLJNOPOLITIKA ORIJENTACIJA JUGOSLAVIJE I PROBLEM SEVEROZAPADNIH GRANICA ODBRANA NEZAVISNOSTI GODINE PROTIVURENOG RAZVITKA RADNIKI SAVETI IDEJNI PRELOM I SLOBODA STVARALATVA DRAVA, SKJ I SAMOUPRAVNI PREOBRAAJ OTPOR MONOLITIZMU U KOMUNISTIKOM POKRETU I VANBLOKOVSKA POLITIKA JUGOSLAVIJE REFORMA FEDERACIJE U ZNAKU POLITIKIH KRIZA MATERIJALNI RAZVOJ I DEMOGRAFSKO-SOCIJALNE PROMENE JUGOSLAVIJA I MEUNARODNI ODNOSI - NAELA I PRAKSA SUOAVANJE S KRIZOM BIBLIOGRAFIJA FOTOGRAFIJE I FAKSIMILI Obnova i industrijalizacija (posle strane 96) Napad Informbiroa na KPJ (posle strane 224) Jugoslavija u komunistikom pokretu i frontu nesvrstanosti i meunarodni odnosi (posle strane 368) Unutranji razvoj u znaku kriza (posle strane 400) 9 29 67 79 101 120 162 195 263 288 316 332 357 380 418 433 444 471

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA
477 480 482 488

IZVORI FOTOGRAFIJA I FAKSIMILA SPISAK SKRAENICA REGISTAR LINIH IMENA REGISTAR GEOGRAFSKIH POJMOVA

TREA KNJIGA

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA
19451988

POSLERATNI SVET I NJEGOVE SUPROTNOSTI

Antifaistika koalicija SAD, SSSR-a i Velike Britanije, stvorena u borbi protiv osovine, nije nadivela kapitulaciju Nemake i Japana. Porazom faistike Nemake, iju je kapitulaciju potpisao feldmaral Kajtel 9. maja 1945. u Berlinu, i militaristikog Japana, koji je kapitulirao 2. septembra (posle atomskog bombardovanja Hiroime i Nagasakija 6. i 8. avgusta, i prodora sovjetskih trupa u Manduriju 9. avgusta, nakon to je Sovjetski Savez objavio rat Japanu), radikalno je izmenjen odnos snaga u meunarodnoj zajednici. Koalicija antifaistikih drava, koja je izdrala ratna iskuenja, poela je rano da se raspada, nagriena jo za vreme rata nizom protivurenosti, sukobima interesa i uzajamnim sumnjienjem. Kraj rata izneverio je oekivanja oveanstva da e se pobedom nad faizmom svet nai na pragu vrstog mira. Drugi svetski rat ostavio je u naslee posleratnom svetu politiku podele uticaja na raun nezavisnosti balkanskih i drugih drava koju su na klasian nain demonstrirali eril i Staljin u Moskvi oktobra 1944. godine. Sile dojueranje antifaistike koalicije sukobljavale su se oko ureenja posleratnog sveta, oko granica, shvatanja demokratije. Epicentri sukoba interesa nalazili su se na tlu Nemake, na Balkanu, u srednjoj i istonoj Evropi, Iranu, na Dalekom istoku. Na Krimskoj konferenciji SAD, SSSR i Velika Britanija odluile su da se Nemaka posle poraza podeli na zone i da u naturi nadoknadi ratnu tetu nanetu saveznikim dravama. Na Krimu su se voe koalicije takoe dogovorile da se form fra ,,jaka, slobodna, nezavisna i demokratska Poljska" rekonstrukcijom njene privremene vlade na iroj, demokratskoj osnovi. Na Potsdamskoj konferenciji (jula avgusta 1945) utvrena su politika i privredna naela usklaene politike prema NemaKoj za vreme saveznike kontrole. Proklamovana je spremnost

'J

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

da se nemaki militarizam i nacizam trajno iskorene kako Nemaka nikada vie ne bi ugrozila svoje susede i svetski mir. Konferencija se saglasila da deo Istone Pruske i grad Kenigzberg pripadnu SSSR-u. Obrazovan je Kontrolni savet, sastavljen od komandanata SAD, Velike Britanije, SSSR-a i Francuske, sila koje su okupirale po jednu zonu razdeljene Nemake. Savet ministara inostranih poslova velikih sila zaduen je da izradi ugovore o miru s Italijom, Bugarskom, Rumunijom, Maarskom i Finskom, a na drugoj strani da pripremi predloge za reavanje teritorijalnih pitanja koja se budu postavila po zavretku rata u Evropi. U Potsdamu je jasprava o primeni krimske Deklaracije o osloboenoj Evropi posebno sa stanovita prirode demokratije u zemljama Istone Evrope, koje su se nale pod sovjetskim uticajem obelodanila dubinu jaza izmeu zapadnih sila i SSSR-a. Voe Zapada su posle Krima optuivane za najvei diplomatski poraz koji je zapadni svet doiveo u svojoj modernoj istoriji, nezavisno od injenice da je sovjetska sfera uticaja" stvorena ruskim orujem", kao to istiu neki zapadni pisci, zakljuujui iz toga da zapadnim dravnicima na Krimu nije preostajalo nita drugo sem da iscede" Deklaraciju o osloboenim teritorijama, pod kojom su se razumevala demokratska prava i procedure, na to se Staljin nije mnogo obazirao. Crvena armija je potukla Vermaht na istonom frontu, u ratu koji nije mnogo zavisio od operacija zapadnih saveznika. Staljinova mo f u istonoj Evropi i na Balkanu je faktiki ve bila uspostavljena i preko nje se nije moglo prelaziti. Novu konstelaciju odnosa potkraj i posle rata karakterisala je izrazita vojna, politika i ekonomska nadmo SAD i SSSR-a, koje su se izdvojile kao dve najmonije drave sveta faktikim sankcionisanjem sistema bipolarizma ve na Krimu, to je bio uvod u njihovu konfrontaciju u poratnim godinama. SAD su, kao najjaa kapitalistika drava, okrenule lea izolacionizmu, s ambicijama da vode globalnu politiku. One su preuzele ulogu vodee sile zapadnog sveta, pravdajui to potrebom zaustavljanja sovjetske ekspanzije i irenja ideja komunizma. Nalazei se van domaaja ratnih razaranja, SAD nisu ni osetile posledice rata na svom tlu. Prebaena na ratni kolosek, amerika proizvodnja je udvostruena. Ceni se da je 1946. 63% svetske proizvodnje i 3/4 kapitala svih kapitalistikih drava otpadalo na SAD. Najjaa kapitalistika drava

POSLE RA TNI

SVET

NJEGOVE

SUPROTNOSTI

manifestovala je svoju atomsku mo krajem rata unitenjem Hiroime i Nagasakija, u Japanu, ime se oveanstvo istovremeno suoilo s opasnou od nove katastrofe. SAD su u toku rata dale svojim saveznicima, pre svega Velikoj Britaniji i SSSR-u, preko 50 milijardi dolara pomoi. Predsednik Ruzvelt bio je jedan od protagonista stvaranja Organizacije ujedinjenih nacija. S Velikom Britanijom i Kanadom SAD su osnovale i finansirale Administraciju Ujedinjenih nacija za pomo i obnovu (UNRRA United Nations Relief and Rehabilitation Administration Unra), sa zadatkom da pomogne obnovu ratom opustoenih zemalja. Velika Britanija je, zajedno s Francuskom, tretirana kao velika sila, ali su se one ipak nalazile u senci amerike i sovjetske moi. Britanci su izali iz rata kao dunici SAD, po Zakonu o zajmu i najmu, dok je u Evropi njihov uticaj bitno opao u korist SAD i SSSR-a. Velika Britanija je bila prinuena da odstupa pred SAD i u svojim tradicionalnim sferama interesa u Mediteranu Grkoj i Turskoj. Britansko i francusko kolonijalno carstvo" poelo je da se raspada pod dejstvom drugog svetskog rata, japanske agresije i snanog antikolonijalnog pokreta. Francuski i italijanski komunisti, kojima je uticaj u ratu narastao zahvaljujui ueu u pokretu otpora, postali su sudeonici politikog ivota u svojim zemljama prvih posleratnih godina, uestvujui u vladama i utiui na reenja ustavnih reformi. Vladajue kapitalistike snage, posebno u SAD i Velikoj Britaniji, uznemiravala je mo SSSR-a, promena politike konfiguracije Evrope i porast uticaja komunistikih partija u zapadnoj Evropi, pre svega u Italiji i Francuskoj, koji je bio praen ueem komunista u graanskim vladama. Rani sukobi oko Nemake u vezi s denacifikacijom, statusom Berlina, istonim granicama, reparacijama i reima u istonoevropskim i balkanskim zemljama, odnosno njihove spoljnopolitike orijentacije, zaotravali su suprotnosti meu pobednicima, vodei njihovom sueljavanju na blokovskoj osnovi. Zapadne sile su nastupale pod vidom odbrane slobodnog sveta" od totalitarizma, u ime solidarnosti atlantskih demokratija, i u ime hrianske civilizacije. Britanski premijer za vreme rata, Vinston Ceril, preuzeo je na sebe ulogu najmilitantnijeg branioca Zapada od komunistike diktature". Posle Ruzveltove smrti aprila 1945. i stupanja Harija Trumana na predsedniku

'J

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

dunost, eril je smatrao nezavisno od izgubljenih izbora u Britaniji, na ije su kormilo doli laburisti da je njegovo dravniko iskustvo i poznavanje svetskih poslova neophodno zapadnom svetu. On je skovao krilaticu o gvozdenoj zavesi" koju su komunisti spustili izmeu svog i slobodnog sveta". Na koledu u Fultonu (Misuri, SAD), bivi britanski premijer je marta 1946, u prisustvu amerikog predsednika Trumana, pozvao na krstaki rat" protiv komunizma, podseajui na obavezu odbrane atlantske zajednice i vojnog zbliavanja ugroenih drava. erilova istupanja u SAD i van njih bila su predznak da svet ulazi u hladni rat". S Trumanovom doktrinom iz 1947. SAD su prihvatile i obavezu da brane integritet Grke i Turske od spoljne agresije i prevrata oruanih grupa, postepeno potiskujui Veliku Britaniju iz Mediterana. Istovremenim prihvatanjem Maralovog plana SAD su predvidele sredstva za pomo evropskim zemljama-rtvama u drugom svetskom ratu, raunajui da e dirigovanom ekonomskom politikom sanirati njihovu privrednu krizu, uvrstiti politiku koheziju i podii sposobnost za odbranu od pretee komunistike subverzije". Zapadnoevropske zemlje i Turska dobile su po osnovu Maralovog plana oko 17. milijardi dolara od 1947. do 1952. godine. Pored izvora ekonomske pomoi, politiki motivisane, strogo selektivne iako, u naelu, namenjene svim zemljama-rtvama rata, Maralov plan je bio i osnova za prodor amerike robe i kapitala u Zapadnu Evropu a spreavajui irenje suprotnih politikih i ideolokih uticaja, pokazao se i kao sredstvo vreg vezivanja Zapadne Evrope sa SAD. Trumanova doktrina ve je i formalno ocrtala podelu sveta na dva suprotna bloka ili lagera", koju je, u ime Staljina, proglasio Andrej danov na osnivakom sastanku Informbiroa septembra 1947. Prema ovoj krutoj, dogmatskoj koncepciji, na jednoj strani se nalazio antiimperijalistiki i demokratski tabor", a na drugoj imperijalistiki i antidemokratski. Sovjetski Savez je u drugom svetskom ratu pretrpeo ogromne ljudske i materijalne gubitke; s Poljskom i Jugoslavijom nalazio se na vrhu lestvice zemalja s najveim brojem rtava. Deo teritorije koji je bio okupiran sasvim je opustoen. Nosei glavni teret rata na svojim leima, stekao je veliki ugled meu antifaistikim snagama u svetu. Jedna od vanih posledica drugog svetskog rata sastoji se u tome to je ova velika zemlja konano razbila prinudnu izolaciju u kojoj se nalazila tokom

POSLE RA TNI SVET I NJEGOVE SUPROTNOSTI

1 3

vie godina meuratnog razdoblja i uzela aktivnog uea u poslovima i radu Ujedinjenih nacija. Ona je bila jedan od glavnih pobornika doslednog vojnog, politikog, ekonomskog i duhovnog razoruavanja poraenog faizma. Pridruivi se poslednjih dana rata zapadnim saveznicima u vojnikom slamanju Japana, klonulog posle atomske kataklizme, Sovjetski Savez je proirio svoje granice na Dalekom istoku. Trupe Crvene armije doekale su kraj rata duboko na zapadu Evrope u Beu, Budimpeti, Berlinu, na Elbi (Labi) a na Dalekom istoku u Manduriji. Od 1939. do 1945. Sovjetski Savez se teritorijalno proirio za oko 450.000 km2. Na kraju rata imao je najjau kopnenu silu u svetu, koja je brojala oko deset miliona vojnika i bila delimino stacionirana u istonoevropskim zemljama, kao i u okupiranim delovima Nemake i Austrije; efektive SAD nalazile su se u Japanu, Francuskoj i Italiji, okupiranim zonama Nemake i Austrije, a kasnije u Grkoj i Turskoj. Saglasno odlukama Potsdamske konferencije, Sovjetski Savez je okupirao istonu zonu Nemake, SAD jugozapadnu, Velika Britanija severozapadnu, a Francuska zapadnu, dok se Berlin nalazio pod zajednikom okupacijom. Raspadanjem antifaistike koalicije iji su stubovi bili SSSR, SAD i Velika Britanija prouzroenim politikom i ekonomskom podelom izmeu velikih sila zbog sukoba interesa i krenja naela Atlantske povelje i drugih dokumenata Ujedinjenih nacija donetih u ratu, poela je institucionalizacija suprotnih saveza na blokovskoj osnovi. Od antifaistike saradnje svet je skretao prema konfrontaciji dojueranjih saveznika i hladnom ratu. Sredite sukoba postala je Evropa, u kojoj su se novostvoreni blokovi najjae trli, izbegavajui da se i direktno sudare. Posle Trumanove doktrine i Maralovog plana dolo je na red vojno oblikovanje Zapada stvaranjem, aprila 1949, Severnoatlantskog pakta, kome su, pored SAD, Velike Britanije i Francuske, prile i Italija, Kanada, Holandija, Belgija, Norveka, Island i Portugalija. Vojni ugovor o organizaciji Severnoatlantskog pakta je predviao da se napad na jednu zemlju ugovornicu shvati kao napad na sve potpisnice. Paktove su zakljuivale i zemlje Azije i Pacifika (Manilski i Bagdadski pakt). est godina kasnije Sovjetski Savez i evropske socijalistike zemlje stvorile su vojni blok pod nazivom Varavski pakt. ,,Paktomanija" na Zapadu objanjavala se potrebom preduzimanja mera bezbednosti, zaustavljanja sovjetske agresije i
svetskim

'J

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

komunistike penetracije, stezanja obrua" oko suparnike sile. Paktovi su omoguavali posedanje baza na stranim teritorijalna, nadzor nad zavisnim reimima, guenje progresivnih pokreta, eksploataciju privrednih izvora nerazvijenih zemalja i obuzdavanje nacionalnooslobodilakih i antikolonijalnih pokreta. Politika SAD, usmerena na apsolutni presti i suzbijanje glavnog rivala, dobila je naziv Pax Americana zbog koncepcija o ureenju svetskih odnosa na bazi amerike prevlasti. Zapadni istoriari podseaju da je meanje Amerike u svetske tokove posle drugog svetskog rata, postalo isto toliko uobiajeno kao i njen izolacionizam u meuratnom razdoblju, dobijajui u novim uslovima zapanjujue granice". Oruane intervencije od zavretka drugog svetskog rata, ukljuujui ratove, pobune i dravne udare, s optom oznakom nasilnih smena vlasti i osvajanja, predstavljale su nalije politike voene protiv ideala Ujedinjenih nacija. Hroniari meunarodnih sukoba registrovali su 159 ratova koje su inspirisale velike sile, nacionalni reimi i unutranje suparnike frakcije koje su u sukobima traile taku oslonca u spoljnom faktoru. Austrijski politikolog Hajnc Gertner utvrdio je da je vie od polovine svih zemalja uestvovalo u ovim ratovima (94 od 174); da su po broju ratova prednjaile Velika Britanija (16 ratova) i Francuska (13), kao kolonijalne sile, SAD (11 ratova), Indija (10), rasistika Juna Afrika i Kina (po 9 ratova). Blokovska polarizacija donela je hladni rat, koji je dao obeleje ranom posleratnom razdoblju. Njegovi karakteristini oblici bili su stalno naoruavanje suprotstavljenih blokova, zastraujua ideoloko-politika propaganda, sukobi obavetajnih slubi, uzajamni napadi preko tampe, otri diplomatski dvoboji na meunarodnim skupovima, krae tajnih vojnih dokumenata, otmice naunika, ekstremno meusobno nepoverenje i sumnjienje. Sejana je mrnja, razvijane su ideoloke predrasude. Ljudi progresivnih pogleda identifikovani su kao dravni neprijatelji SAD ili protivnici socijalistikog sistema. Antikomunistiku histeriju" amerikog senatora iz Viskonsina Dozefa Makartija, koji se nalazio na elu Komiteta za ispitivanje antiamerike delatnosti, Albert Ajntajn nazvao je amerikom varijantom faizma". Makarti je svuda oko sebe video strane agente i neprijatelje amerikog drutva. Amerikanci su prinuivani da se podvrgavaju ispitivanju pred Makartijevim

POSLE RA TNI SVET I NJEGOVE SUPROTNOSTI

13

komitetom, izjanjavaju o svojoj politikoj prolosti, i svedoe protiv sugraana. Na drugoj strani je Staljin koji je jo tridesetih godina poeo da osea podozrenje prema sovjetskim graanima, svojim saradnicima i stranim komunistima uzvraao klimom opteg nepoverenja i ponovnim zatvaranjem SSSR-a, kao i lagerskih granica. Obnavljali su se teroristiki metodi protiv sovjetskih graana, zlokobno podseajui na vreme uoi drugog svetskog rata. Zloupotrebljavajui svoju vlast u uslovima maksimalne birokratizacije odnosa u kojima je dolo do njegove defikacije naroito pojaane u uslovima sovjetske pobede u drugom svetskom ratu, iskljuivo pripisivane njegovom genijalnom" rukovoenju, uz potcenjivanje samoportvovanja sovjetskih naroda i talenta mnogih ratnih komandanata s Georgijem K. ukovom na elu Staljin je dokraja degradirao ostale organe partije i vlasti. Poslednjih godina Staljinove vlasti plenarne sednice Centralnog komiteta nisu ni sazivane, a sednice Politbiroa odravane su tek s vremena na vreme. U nastupu svojih paranoidnih hirova udaljavao je iz sastava najvieg partijskog rukovodstva komuniste koji mu se nisu sviali ili na koje bi i malo posumnjao (Nikolaja Aleksejevia Voznesenskog, Andreja Andrejevia Kuznjecova i druge). Klimenta J. Voroilova interno je optuivao kao engleskog agenta". Najvii rukovodioci ove mone zemlje, bez obzira koliko bili posluni, strepeli su od susreta s njime. Maral Nikolaj Bulganjin, lan Politbiroa od 1948. priseao se Staljinovih prijateljskih poziva" nesiguran da li e im sedne naspram njega" osvanuti u svom krevetu ili u zatvoru". Erupcije hladnog rata izbijale su u srcu Evrope, dovodei do meunarodnih napetosti i pretnji direktnim suoavanjem suparnikih snaga: prilikom komunistikog preuzimanja vlasti u Cehoslovakoj, februara, napada Informbiroa na Jugoslaviju, juna 1948, i berlinske blokade iste godine. Stvaranjem bizonije" i, kasnije, trizonije" zapadni saveznici su pomogli ustavno konstituisanje Savezne Republike Nemake 1949, a Sovjetski Savez uspostavljanje Nemake Demokratske Republike iste godine. Dve novostvorene nemake drave nastavie ivot u znaku meusobnih antagonizama kao predstrae", isturene snage suprotstavljenih blokova. Ratno stanje izmeu zapadnih saveznika i Savezne Republike Nemake okonano je Bonskim ugovorima iz 1952. godine. Savezna Republika Nemaka pristu-

'J

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

pila je Severnoatlantskom (marta 1955), a Nemaka Demokratska Republika Varavskom paktu (januara 1956). U poznijoj fazi hladnog rata izgraen je berlinski zid, svedoanstvo o stepenu nepoverenja do kojeg su blokovi doveli u srcu Evrope i meu vlastima toga grada. Korejskim ratom juna 1950. svet se pribliio ivicama katastrofe. Intervencija SAD, pod zastavom Ujedinjenih nacija, povukla je angaovanje kineskih dobrovoljaca", koji su, preavi graninu reku Jalu, prodrli na tlo Severne Koreje i odbacili amerike trupe, pod Makarturovom komandom, juno od 38. paralele. Predsednik Truman smenio je svog ratobornog generala, osujeujui njegove namere da proiri rat invazijom kineskog kopna, upotrebom ang Kaj ekovih trupa i atomskim bombardovanjem Kine. U svakoj fazi hladnog rata kao i u periodu njegovog prevazilaenja, uz zadravanje suparnitva, blokovskih formacija, i uvoenje novih vidova konfrontacije primenjivana je odgovarajua strategija. Dok je Trumanovoj politici odgovarala strategija obuzdavanja komunizma i obezbeivanja atomskog kiobrana", dotle je Don Foster Dais formulisao doktrinu o miru putem sile", svestan da je osloboenje" zemalja u sovjetskoj orbiti" nemogue i da koenje Sovjetskog Saveza predstavlja jedinu alternativu. U borbi za potiskivanje antagonistike sile u posleratnom svetu Amerikanci su izgraivali najraznovrsnije strateke kombinacije, od preventivnog" i ogranienog nuklearnog rata do probijanja s periferije ka centru protivnikog sistema i njegove unutranje erozije". Nisu izostajale ni pretnje masovnom odmazdom, ali su one neutralisane nuklearnom ravnoteom". Odbranu blokovskog integriteta izraavala je u socijalistikom lageru doktrina o ogranienom suverenitetu". U eri najeeg hladnog rata ameriku strategiju protiv socijalizma potpomagao je Staljin, ogrezao u dogmatizmu i nesposoban da sagleda promene koje su nastupile s drugim svetskim ratom. Sovjetski voa je granice izmeu kapitalistikih i socijalistikih drava mehaniki shvatao kao granice izmeu kapitalizma i socijalizma. U klasnom sukobu video je sukob blokova, odnosno drava s razliitim drutvenim i dravnim ureenjem i suprotnim ideologijama. Za njega je irenje socijalizma bilo mogue samo vojnim sredstvima spoljnih faktora, uz pomo unutranjih komunistikih snaga. Svetski

POSLE RA TNI

SVET

NJEGOVE

SUPROTNOSTI

socijalistiki proces Staljin je shematski ograniavao na drave u kojima se komunistike partije nalaze na vlasti. Umesto ravnopravnosti socijalistikih drava traio je njihovo podreivanje politikim i ekonomskim interesima najsnanije meu njima. Oslobodilake i antikolonijalne pokrete nije posmatrao kao komponentu promena starog sveta, ve kao rezervu budue socijalistike revolucije. Dogmatskim interpretacijama savremenog sveta staljinizam je u meunarodnim odnosima neposredno bio tetan za socijalistike zemlje, a zlodelima u praksi (obraun s komunistima nezavisnog miljenja, sumnjive ekskomunikacije, deportacije gulazi), koja su na XX kongresu KPSS, 1956, metafiziki pripisana kultu linosti" kompromitovao je ideju socijalizma. Otelovljujui dogmatizam u teoriji, pragmatizam u politici i birokratizam u upravljanju drutvom, staljinizam je unazadio humanistiku viziju socijalizma, nagonei vodu na mlin antikomunistikih snaga. Pored ve postojeih socijalistikih drava SSSR-a, kao prvog socijalistikog ostrva", i Mongolije posle drugog svetskog rata su se u meunarodnoj zajednici pojavile i nove. Staro shvatanje internacionalizma, merenog stavom komunistikih partija prema prvoj zemlji socijalizma", nije vie bilo odrivo; traeni su novi prilazi odnosima izmeu SSSR-a i drugih drava u kojima su komunistike partije vladajui inioci politikog sistema. Zajednika ideologija, jedinstveni ideal i srodne sistemske institucije nisu mogle da dovedu do nivelacije nacionalnih" i optih" interesa. Nikada kao u posleratnoj situaciji nije tako aktuelna bila Engelsova misao da je meunarodna saradnja mogua samo meu jednakima, da iskljuuje ak i odnos primus inter pares. Centralizmu u meudravnim odnosima i u meunarodnom radnikom pokretu protivureili su posebni putevi nacionalnog istorijskog razvitka, neravnomernost ekonomskog razvoja, nejednakost kulturnog nivoa, razliitost tradicija, specifini naini osvajanja vlasti. Te i druge razlike nisu mogle da se podvedu pod jedinstveni interes", interes najjaeg subjekta, niti uklope u univerzalni model. Kao vladajua snaga u svojim zemljama posle drugog svetskog rata, komunisti su najzad stekli domovine", odgovarajui za svoj rad i politiku vlastitoj radnikoj klasi i narodu. Pobornici politike jedinstva svih progresivnih snaga u svetu morali su da uvaavaju posebne uslove borbe

'J

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

nacionalnih subjekata, uviajui da se pojam progresivnih snaga znaajno proirio, da vie ne obuhvata samo stavove komunista i radnike klase kao klasinih nosilaca napretka. Razvoj socijalizma posle drugog svetskog rata s iskustvom jugoslovenske, kineske i albanske revolucije za vreme, pa i pre rata potvrivao je Lenjinovo predvianje da e svaka autentina revolucija odabrati svoj put izgradnje socijalistikog drutva nakon oruanog osvajanja vlasti. Staljinov napad na Jugoslaviju 1948. u sutini je bio motivisan razilaenjem oko oblika revolucionarne akcije, stepena samostalnosti revolucionarnog pokreta i prirode internacionalistikog sadraja odnosa izmeu socijalistikih drava. Znaajan prodor socijalizma u svetu oznaila je pobeda kineske revolucije 1949, uprkos amerikoj podrci Kuomintangu, izazivajui dalekosene posledice po vojno-politiki poloaj i odnose izmeu socijalistikih drava. Strategija Mao Cedunga polazila je od seljatva kao glavne snage revolucije, s obzirom na socijalnu strukturu Kine, iji se gradovi nisu mogli odrati u okeanu sela. Posle Staljinove smrti marta 1953. a s njim su se kineski komunisti sudarali i za vreme revolucije dolo je do otvorenog sukoba izmeu Kine i SSSR-a, dve najvee socijalistike drave, zbog razliitih pogleda na strategiju borbe protiv imperijalizma, nereenih meusobnih odnosa i drukijih puteva unutranjeg razvitka sukoba godinama zaodevanog u ruho iskljuivo ideolokih nesporazuma. Predratni ,,trougao sila" (Francuska, Velika Britanija i Nemaka) bio je 1941. sveden na osovinu i koaliciju ujedinjenih naroda (na elu sa SAD, Velikom Britanijom i SSSR), da bi se porazom Nemake koalicija razdvojila na suparnike blokove zemalja predvoene na Zapadu SAD, a na Istoku SSSR-om. Ovoj novoj emi" prikljuio se sa dekolonizacijom i konstituisanjem novih nezavisnih drava trei element", koji joj je po Piteru Kalvokoreziju dao mobilnost". Pojava zaeta u ratu imala je s njegovim zavretkom svoj epilog. Protivnici evropocentristike koncepcije u zapadnoj istoriografiji navode da se posle drugog svetskog rata granina mapa evropskih zemalja nije bitno izmenila (ako izuzmemo podelu Nemake, reviziju granica Poljske, SSSR-a i Jugoslavije uglavnom), ali je zato topografska politika slika sveta doivela promene grandioznih razmera na azijskom i afrikom kontinentu. S raspadom prekomorskih imperija" pojavile su se nove drave u daleko

P0SLERATN1 SVET I NJEGOVE SUPROTNOSTI

19

veem broju nego prilikom raspada kontinentalnih imperija posle prvog svetskog rata. Trei, nesvrstani faktor savremenog sveta, izrastao iz drugog svetskog rata i uoblien posle njegovog zavretka pedesetih i ezdesetih godina, postao je jedan od najznaajnijih inilaca svetske zajednice. Ako ne svojom ekonomskom i vojnom snagom, a ono svojom progresivnom koncepcijom, uticajem na svetsko javno mnenje, aktivnim zalaganjem za mir na tribini OUN, intervencijama za stiavanje akutnih arita i zahtevima za ustanovljavanjem novog ekonomskog poretka. Drugi svetski rat doveo je do snanog antikolonijalnog i oslobodilakog talasa na ogromnim prostranstvima Azije, Afrike i June Amerike. Snaenju antikolonijalizma doprineli su japanska invazija britanskih, francuskih i holandskih poseda, otpor koji je toj invaziji pruen i slabljenje dojueranjih metropola: Velike Britanije i Francuske. Narasli za vreme drugog svetskog rata, antikolonijalni pokreti u Indiji, Burmi, Indokini i drugim kolonijama pretvorili su se posle zavretka rata u antiimperijalistiku revoluciju svetskih razmera". U borbi za svetsku suprematiju SAD su, pod vidom odbrane slobodnog sveta" od ekspanzivnog komunizma, nastojale da zamene Britance i Francuze u kolonijama. Na elu antikolonijalne borbe i nacionalnooslobodilakih pokreta nalazile su se mlada buroazija i radnika klasa kolonijalnih zemalja, koje su se borile za nezavisnost i socijalno-ekonomsku i politiku emancipaciju od kolonijalnih sila. Na indijskom potkontinentu stvorene su 1947. dve drave, Indija i Pakistan, dok je Indonezija proglasila nezavisnost u leto 1945, ali su njene oslobodilake snage morale da se bore sve do 1949. da bi slomile holandsku intervenciju. Posle rata nastala je i Ho i Minova Demokratska Republika Vijetnam, no ona se uskoro suoila s dugom francuskom intervencijom, koja se zavrila slomom kolonizatora kod Dijen Bijen Fua 1954. Francuzi su bili prinueni da u enevi priznaju nezavisnost Vijetnama, Laosa i Kambode (Kampuije). No indokinesko poluostrvo postalo je ezdesetih godina poprite velike amerike intervencije. Amerikanci su se umeali u Vijetnam 1960. godine, a 1968. imali su na vijetnamskom poligonu oko 550.000 vojnika. Prljavi rat" u Vijetnamu podelio je ameriko drutvo, izazvao otpore meanju i intervencijama, uopte, vivisekciji jednog naroda i jedne revolucije na jugoistoku Azije i doveo na kraju do povlaenja

'J

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

Amerikanaca 1975. i ujedinjenja Junog i Severnog Vijetnama 3. jula naredne godine u jedinstvenu dravu Vijetnam. Dojueranja rtva amerike intervencije, preko noi je zamenila ulogu, i okupacijom Kampuije postala osvaja. Sukob SSSR-a s Jugoslavijom, razilaenje Kine sa SSSR-om, praeno graninim okrajima, nemirna granica izmeu Vijetnama i Kine otkrivaju da ratovi nisu rezervisani iskljuivo za drave razliitih sistema, da socijalizam nije jedinstven i kompaktan sistem kao to je predstavljan u dogmatskoj verziji i da pojam nezavisnosti ne pripada istoriji; pokazuje se da bez ravnopravnosti drava, velikih i malih, socijalistikih i kapitalistikih, nema mira i sklada u meunarodnoj zajednici. Dekolonizacija Afrike uticala je da se od 1950. politika karta afrikog kontinenta iz osnova menja. Proces dekolonizacije doveo je ve te godine do nezavisnosti Eritreje, a zatim Libije (1951), Sudana (1956), Gane (1957), Gvineje (1958), Tunisa, Maroka i Alira (1962). U Aliru su francuski koloni, oslonjeni na francusku armiju, dali najei otpor. Svojom dugotrajnom i ilavom borbom alirske nacionalnooslobodilake snage su znaajno podstakle proces dekolonizacije Afrike, koji je tekao u znaku upornog otpora kolonijalista i tenji SAD da preuzmu poloaj dojueranjih kolonijalnih sila. Ove su upotrebljavale najamnike snage i izazivale nestabilnost, meusobne ratove mladih afrikih drava, politiki ali ne i etniki razgranienih, organizovale pueve" i ustanke. Neokolonijalizam u najraznovrsnijim oblicima nastojao je, kao to i danas nastoji, da zadri bive kolonije u poloaju politikih i ekonomskih privezaka ranijih metropola, nastavi eksploataciju bogatih nalazita, iskoristi strateke i geopolitike prednosti Afrike u svetskom odmeravanju blokova, ije se nadmetanje prenelo i na taj tek osloboeni kontinent. Borba za dekolonizaciju Afrike jo nije zavrena, jer nailazi na uporan otpor rasistikog reima na jugu kontinenta. Promene posle drugog svetskog rata nisu zaobile ni zeleni kontinent", zapravo Junu Ameriku, koja se dugo razvijala pod neposrednim uticajem SAD. Amerikanci su postavljali i smenjivali junoamerike vojne reime (hunte), koji su se po potrebi sluili i nasilnim metodama. Strane kompanije povezane s amerikom vladom i vojnim establimentom, a zainteresovane za svoj kapital uloen u proizvodnju voa, eksploataciju nafte i ruda, izvoz mesa budno su bdele nad radom marionetskih

POSLE RA TNI

SVET

NJEGOVE

SUPROTNOSTI

hunti, uguujui u zaetku svaku akciju nacionalnooslobodilakih pokreta i revolucionarnih snaga. Pobeda kubanske revolucije pod Fidelom Kastrom 1959. nagovestila je novu eru u istoriji karipskog podruja i June Amerike, kao i u odnosima izmeu dveju Amerika. Vlada SAD je pokuala da invazijom kubanskih emigranata obori Kastrov reim, a kasnije da izolacijom Kube od junoamerikih drava ugui pobedonosnu revoluciju na domaku svojih obala ali bezuspeno. Nezavisan stav Meksika, koji je za razliku od nesigurnih junoamerikih reima ustanovio relativno stabilan unutranji poloaj jo dvadesetih godina, doprineo je probijanju amerike blokade Kube i jaanju tendencije nesvrstavanja. Posle prevazilaenja krize iz oktobra 1962, koja je pretila da direktnom konfrontacijom amerikih i sovjetskih snaga dovede do svetskog rata, Kuba je nastavila socijalistikim putem, a u meunarodnim odnosima orijentisala se ka politici nesvrstavanja sa svim aberacijpma vezanim za stvaranje ,,antiimperijalistikog jezgra" u frontu nesvrstanih, protivnog njegovoj sutini. Zbacivanje zakonite vlade Salvadora Aljendea u ileu kontrarevolucionarnim udarom najreakcionarnijih vojnih i civilnih snaga pod vodstvom generala Avgusta Pinoea, a uz pomo SAD prekinulo je demokratski razvitak ove zemlje, u kojoj je uspostavljena vladavina s obelejima faistike diktature. Obaranjem diktature Anastasija Somose 1979. godine, ija je porodica s ostalim zemljoposednicima drala gotovo svu obradivu zemlju Nikaragve, vodstvo sandinistike revolucije je u ovoj nerazvijenoj zemlji Srednje Amerike sprovelo radikalnu agrarnu reformu maja 1981, ime je bitno izmenilo drutveno-ekonomsku strukturu zemlje. Za razliku od ranijih agrarnih reformi u latinsko-amerikim zemljama, sandinisti su eksproprisanu zemlju razdelili dravnim dobrima i zadrugama raznih tipova. Mlada i osobena revolucija na pragu SAD bori se od svoje pobede sa pritiskom SAD, kontrarevolucionarnih snaga nikaragvanskih latifundista podranih spolja, iz SAD, Hondurasa i Salvadora, zabranjene unutranje opozicije, oslonjena na vlastite snage iz redova seljatva i na podrku Kube, drugih umerenijih junoamerikih vlada i progresivnog javnog mnjenja. Metode jednostranih klasinih intervencija prerastaju u nae vreme u politiku iznuenih politikih kompromisa po pitanju karaktera unutranjeg ureenja u smislu preputanja ili podele vlasti, u formi obezbeenja politikih sloboda naruavanjem monistikih

'J

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

monopola, uz aktivno uee druge suparnike sile ili njenu preutnu saglasnost. Kao alternativa strahotama nuklearnog naoruanja i blokovskoj iskljuivosti pojavio se polovinom pedesetih godina pokret nesvrstanosti, duboko progresivna snaga savremenog sveta, odraavajui tendenciju naroda za samostalnim i nezavisnim ivotom, slobodnim od dominacije i blokovske discipline. Osnovna naela ovog pokreta podudarala su se s principima Organizacije ujedinjenih nacija. Indija i Kina su 1954. formulisale pet osnovnih naela miroljubive saradnje potovanje teritorijalnog integriteta, nenapadanje, nemeanje, ravnopravnost i koegzistencija poznatih kao pana ila". Azijsko-afrika konferencija u Bandungu aprila 1955, na kojoj je uestvovalo 29 zemalja, istakla je znaaj tih principa. Pobornici i osnivai pokreta nesvrstanosti bili su Josip Broz Tito, Davaharlal Nehru, Gamal Abdel Naser, Ahmet Sukarno i Kvarne Nkrumah. Jugoslavija se zalagala za irenje politike nesvrstanosti, obogaujui je teorijski i praktino, kao mala evropska zemlja van blokova, svesna budunosti te progresivne tendencije u meunarodnim odnosima. Organizator Beogradske konferencije od 1. do 6. septembra 1961, prve svetske manifestacije neangaovanosti (nesvrstanosti) odnosno antiblokovske orijentacije, Jugoslavija je narednih godina istrajala na pretvaranju nesvrstanosti u svetski front i na odbrani njene sutine u svakodnevnoj meunarodnoj praksi i na konferencijama nesvrstanih u Kairu, Aliru, Lusaki i Kolombu, Havani, Nju Delhiju i Harareu. Veliku pobedu nesvrstanih predstavljalo je kodifikovanje naela koegzistencije u Ujedinjenim nacijama 1970, koja su obuhvatala zabranu upotrebe sile ili pretnje silom, reavanje meunarodnih sukoba mirnim putem, nemeanje, saradnju drava i ravnopravnost naroda, pravo naroda na samoopredeIjenje, suverenu jednakost drava u meunarodnim odnosima i savesno ispunjavanje obaveza preuzetih u skladu s Poveljom. ivotvornost ovog pokreta i odbrana njegove nezavisne prirode same za sebe govore o njegovoj istorijskoj opravdanosti. No iskuenja kroz koja je on morao da proe i kroz koja i danas prolazi pritisak velikih sila, najraznovrsnije diverzije, sukobi meu zemljama lanicama, ak viegodinji iznuravajui ratovi (Iran Irak), pojedinani i grupni zahtevi za podreivanje pokreta jednom ili drugom bloku, odnosno za njegovom institu-

POSLE RA TNI SVET I NJEGOVE SUPROTNOSTI

cionalizacijom i pretvaranjem u trei blok takoe pokazuju da je put pobijanja novih putokaza u meunarodnom ivotu povezan s ogromnim naporima i neizvesnostima. U zavrnoj fazi drugog svetskog rata stvorena je Organizacija ujedinjenih nacija (OUN). Osnivaka skuptina svetske organizacije odrana je u San Francisku aprila juna 1945, u prisustvu predstavnika 51 drave, meu kojima i Demokratske Federativne Jugoslavije. Vrata za konferenciju u San Francisku otvorena su sporazumom postignutim u Jalti. Staljin je odustao od insistiranja na jednoglasnosti velikih sila po svim pitanjima u Savetu bezbednosti OUN, ograniavajui tu jednoglasnost samo na sutinska pitanja, a Ruzvelt i Ceril su se saglasili s dodeljivanjem zasebnih mesta Ukrajini i Belorusiji u Generalnoj Skuptini. Stvaranjem OUN, na osnovi kompromisa vodeih drava antifaistike koalicije, suena je sfera uticaja velikih sila. Povelja Ujedinjenih nacija, usvojena u San Francisku, predviala je jednakost svih drava lanica i meunarodne odnose zasnovane na ravnopravnosti i samoopredeljenju naroda. Drave su bile dune da se uzdravaju od pretnji silom i da sporove reavaju miroljubivo. Prema Povelji OUN, narodi se nisu udruivali samo radi ouvanja mira i bezbednosti, ve i zbog unapreivanja socijalnog i ekonomskog razvoja svih. Ova naela nisu mogla da skriju dominantnu poziciju velikih sila u Ujedinjenim nacijama, zahvaljujui njihovoj vojnoj, politikoj i ekonomskoj moi, prvenstveno SAD i SSSR-a. Velike sile (SAD, SSSR, Kina, Velika Britanija i Francuska) bile su stalni lanovi Saveta bezbednosti i uivale pravo veta, to je znailo da se nijedna odluka ne moe doneti bez njihove saglasnosti. Uprkos poveavanju lanstva Organizacije ujedinjenih nacija, velike sile su ostale protivnik proirivanja ovlaenja Generalne skuptine, njenog glavnog tela. Rukovoenje svojim interesima i ideoloko-politikim razlozima, one su ometale ostvarenje principa univerzalnosti Organizacije. Zbog dranja SAD, Kinu je u Organizaciji ujedinjenih nacija sve do 1972. predstavljao reim na Tajvanu (Formozi). Prvih godina posle rata SAD su, koristei se svojom moi, finansijskom snagom, uticajem na niz m a l i h drava i solidarnou zapadnog sveta", imale glasaku mainu" u OUN, onemoguavajui donoenje odluka koje im nisu odgovarale. Uprkos svim nedoslednostima Povelje, organizacionoj strukturi, zloupotrebi od velikih sila i negativnom toku meu-

'J

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

narodnih odnosa u posleratnom svetu, koji su potresale krize Ujedinjene nacije pokazale su se kao nezameijiva organizacija meunarodne zajednice. S tribine OUN predstavnici malih zemalja mogli su da izloe svoje stavove, osude agresiju, zalau se za mir, obustavu trke u naoruanju i prevazilaenje neravnomernosti u ekonomskom razvoju sveta. Politiki i moralni znaaj odluka Ujedinjenih nacija ograniavao je velike sile u njihovom ponaanju. Uticaj svetske organizacije na javno mnjenje takoe nije bio za potcenjivanje. U debatama su predstavnici malih zemalja mogli da razgoliuju sutinu imperijalistike politike i agresivnog nastupanja velikih sila. Organizacija ujedinjenih nacija je odigrala zapaenu ulogu u okupljanju malih zemalja radi suprotstavljanja dikatatu velikih, zbog ega je esto bila meta najkonzervativnijih snaga u svetu, koje su traile njeno rasputanje. Od nastanka pokreta nesvrstanosti ona je sredite okupljanja i zajednikog istupanja predstavnika tih zemalja. Svetski front nesrvstanosti je u svoje temelje ugradio osnovna naela i najpozitivnija stremljenja Organizacije ujedinjenih nacija. Jugoslavija je uestvovala u utemeljivanju OUN. U predlogu Privremene vlade DFJ Privremenoj narodnoj skuptini za ozakonjenje Povelje Ujedinjenih nacija i Statuta Meunarodnog suda pravde od 23. avgusta 1945, reeno je da su ciljevi kojima Organizacija ujedinjenih nacija tei ciljevi za koje su i nai narodi, tokom ovog rata, zaloili svoje najbolje snage i u kojima i oni gledaju najbolju garanciju za odranje mira i bezbednosti i izgradnju bolje i srene privredne i socijalne budunosti svoje i celokupnog oveanstva". Jugoslavija je u OUN 19451948. podravala SSSR, veliku svetsku silu, ideoloki najbliu, na koju se i meunarodno bila oslonila; silu koja je u OUN imala i pravo veta. Zavisno od dranja SSSR-a prema OUN, Jugoslavija je pokazivala izvesnu uzdranost prema OUN, shvatajui posle 1948. sutinski znaaj ove organizacije u poretku meunarodnih odnosa, iz ega je rezultiralo podravanje niza politikih, ekonomskih i socijalnih akcija svetske organizacije. Posleratni svet doiveo je nevienu tehnoloku revoluciju. Drugi svetski rat i stalno nadmetanje velikih sila u posleratnom razdoblju razvili su proizvodne snage do nesluenih razmera. ? Proizvodnja velikih drava bila je podreena stvaranju i - usavravanju razornog oruja, to je imalo povratno dejstvo na proizvodnju u mirnodopske svrhe. SAD su do 1949. posedovale

POSLE RA TNI

SVET

NJEGOVE

SUPROTNOSTI

atomski monopol", da bi se eksplozijom prve atomske bombe u SSSR-u uspostavila privremena ravnotea. Tri godine kasnije velike sile proizvele su i vodoninu bombu. oveanstvo nikada ranije nije bilo ugroeno mogunou upotrebe oruja tako strahovite razorne moi. Vodonine bombe, raketna tehnika, nuklearni projektili, podmornice na atomski pogon, kosmiki brodovi predstavljaju oruje savremenih velesila, optereujui njihove privrede u vreme kada vie od dve treine oveanstva ivi u uslovima oskudice i gladi. Svaka velesila danas ima toliko naoruanja da moe vie puta da uniti onu drugu. Time je i svaka dalja trka u naoruavanju postala apsurdna, kako sa stanovita sudbine oveanstva, tako i s gledita prvenstva i prestia velikih sila. Upoteba atomske energije dala je znaajne podsticaje u oblasti medicine, poljoprivrede, bilogije, energetike. Elektronika i automatizacija, na kojima poiva savremena organizacija proizvodnje, otvaraju nove horizonte ljudskom drutvu ukoliko slue miru i drutvenom napretku. Savremeni ovek doiveo je poetak kosmike ere" izbacivanjem Sputnjika I u orbitu Zemlje 4. oktobra 1957. godine; svet nije morao dugo da eka da i prvi ovek, Jurij Gagarin, poleti u kosmos: ono to je, koliko jue, izgledalo kao stvar nauno-fantastine literature zbilo se 12. aprila 1961. ta bolje od podviga posade Apola XI, s Nilom Armstrongom i Edvinom Oldrinom na elu, koji su 21. jula 1969. posmatrali Zemlju s Meseca* pokazuje razmere tehnolokih promena koje su nastupile? Drugi svetski rat, kao totalan" rat, nije izazvao samo duboke promene u sferi tehnologije ve i demografije, naina ivota i politikog miljenja. Velike migracije zapoete u SAD s prvim svetskim ratom zaustavljene su u vreme velike ekonomske krize, da bi bile dovrene tek posle drugog svetskog rata, kretanjem ljudi od severoistoka zemlje prema srednjem zapadu i jugu. Pokreti stanovnitva u naznaenom pravcu bili su praeni i plasmanom kapitala na Zapadnu obalu. Migracije su bile karakteristine i za zemlje ije su granice promenjene (Nemaka i Poljska, odstupanje podunavskih vaba prema Treem Rajhu, proterivanju Maara iz ehoslovake), kao i za one koje su se nalazile u fazi teritorijalnog uobliavanja u procesu dekolonizacije i sticanja statusa nezavisnih drava na osnovu etnikih i verskih merila (Indija Pakistan). Jedna od velikih migracija u okviru drugog svetskog rata dovela je do stvaranja cionistike

'J

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

drave na Bliskom istoku. Sovjetsko stanovnitvo koje je 1941. evakuisano u dubini SSSR-a iz zapadnih, okupiranih delova zemlje, ponovo je, s potiskivanjem Nemaca, krenulo na svoja stara stanita. Zbog dranja za vreme okupacije Staljin je raselio krimske Tatare u Sibir i ukinuo njihovu autonomnu oblast. Sovjetski graani naseljavali su zapadnu Ukrajinu koja je do 1939. pripadala Poljskoj i Istonu Prusku inkorporiranu u sastav SSSR-a. Staljinovim metodama i korienjem celokupnog ekonomskog potencijala zemalja socijalistikog lagera", SSSR je intenzivno radio na razvoju ratne industrije, naroito na savlaivanju tehnologije vezane za nuklearnu energiju; na raketnoj tehnici i kosmikim istraivanjima. Zatvaranjem granica SSSR-a Staljin je izneverio oekivanja sovjetskih graana o nastupanju nove ere demokratskog razvitka i ekonomskog napretka. Blage tendencije ispoljene u toku drugog svetskog rata u smislu tolerisanja religije, veih sloboda u javnom ivotu, u novinarstvu, litraturi i uopte umetnosti", apelovanja na opta oseanja umesto primenjivanja disciplinskih pretnji" (Piter Kalvokorezi, Gaj Vint), koje kao da su nagovetavale prelazak na novu fazu socijalizma, pokazale su se kao prolazna zabluda u suoavanju s praksom jo surovije diktature, opravdavane kao i pre rata kapitalistikim zaokruenjem, rovarenjem imperijalista i ostataka klasnog neprijatelja, naoruavanjem druge strane i njenim imperijalistikim namerama, specijalnom odgovornou SSSR-a kao najvee i najjae socijalistike drave. Izrazi razoarenja, pretvorenog u revolt, otvoreno su izbili najranije u dravama koje su posle drugog svetskog rata krenule putem socijalistikog preobraaja (u Berlinu 1953, Maarskoj i Poljskoj 1956). Cehoslovako prolee" 1968. zavrilo se okupacijom ehoslovake od bratskih socijalistikih zemalja" u ime socijalistikog internacionalizma i neprikosnovenosti ideolokog jedinstva socijalistikog bloka. Drugu polovinu 20. veka karakterie duboka tehnoloka diferencijacija savremenog sveta u uslovima nasleene podele na razvijeni Sever" sa SAD, Japanom i zemljama Zapadne Evrope i nerazvijeni Jug". Svet je duboko zakoraio u treu tehnoloku revoluciju, iju glavnu odliku predstavlja osvajanje elektronike, robotike, mikroprocesora, kompjutera, itd. Na pomolu je jo dublji tehnoloki prodor u tzv. etvrtu tehnoloku revolu-

P0SLERATN1 SVET I NJEGOVE SUPROTNOSTI

27

ciju ija svojstva obeleava era fototonike, vetake inteligencije", lasera, celularnog radija, bioipa, genetikog inenjerstva itd. Ove radikalne tehnoloke promene spolja su indikativne u nestanku tradicionalnih fabrika s masama radnika koje sada z a m j e n j u j u roboti. Nazivaju je treim talasom", tehnoelektronikom revolucijom", postindustrijskom civilizacijom". Tokom prestrukturiranja privrede nestaju ranija rutinska zanimanja". Lucidniji ekonomisti i futurolozi ansu nerazvijenih zemal ja danas vide u razvoju tehnolokih snaga, u prelasku sa ekstenzivne privrede na intenzivno privreivanje, u odlepljivanju" od druge tehnoloke revolucije. Odbacujui socijalizam u bedi (staljinizam) oni se izjanjavaju za socijalizam koji vodi u pravcu komunizma, preko razgradnje masovnog drutva i socijalne drave u korist razvoja i individualiteta, u korist humanizma i slobode". Ova opta perspektiva zamraena je u stvarnosti drukijim svetskim odnosima kojima ton daje uvoz tehnologije na bazi tehnike zavisnosti, monetarni imperijalizam" ili duniko ropstvo" nerazvijenih zemalja; pre svega nametanje sistema vrednosti zemalja davalaca pomoi koji odstupaju od proklamovanih tenji ka humanizaciji odnosa, nezavisnosti i autonomiji razvitka. U svakom sluaju ekspanzija novih znanja i njihova primena u praksi vodi i preispitivanju racionalnosti i demokratinosti postojeih drutvenih sistema i organizacija. Stoga i ne zauuje da su danas, pa ma i sa zakanjenjem, na dnevnom redu u svim socijalistikim zemljama privredne (i drutvene) reforme, demontiranje centralistikog sistema rukovoenja privredom i proglaavanje, pa ak i ozakonjivanje samoupravljanja u nekima od njih. Vie decenija socijalnog mira u svetu, bar utoliko to nije bilo velikih ratnih katastrofa, iako malih" i lokalnih ratova" nije nedostajalo, uveliko je uticalo na ubrzan natalitet stanovnitva irom globusa, zajedno s boljim standardom ivota, razvojem medicinskih znanja i pojavom novih lekova, dovodei do pojave koju danas nazivamo demografskom eksplozijom". U naem vremenu u svetu ivi pet milijardi ljudi. Ovo naglo uveavanje broja stanovnika sveta jo vie je produbilo postojeu krizu odnosa, ekonomskih, politikih, etnikih, verskih, pa i iru krizu, ekoloko-bioloki gledajui. Novi proroci nastupaju pod vidom odbrane tradicionalnih naela kojima preti otuivanje od izvornih vrednosti i tuih civilizacija, koje se nameu masama neobrazovanih pripadnika raznih naroda, najee,

28

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

kao to pokazuje fenomen islamske revolucije", preko verskih poglavara, iji pozivi ne ostaju bez odziva kod milionskih masa vernika, pod vidom verske i rasne integracije, iza koje se jedva skriva tenja za konfrontacijom s ostalim verama, rasama i civilizacijama.

KPJ U POLITIKOM SISTEMU I UNUTRANJOPOLITIKI ODNOSI

S pribliavanjem kraja rata, rukovodstvo KPJ je sve jae isticalo zahteve za proirivanjem organizacije i oslobaanjem od sektakih merila pri prijemu novih lanova. Poetkom 1945. posebno se trailo da se snizi" kriterijum za prijem u SKOJ, a njegovi lanovi primaju u KPJ bez kandidatskog staa. lanstvo obeju organizacija naroito se poveavalo u borakim jedinicama i na osloboenim teritorijama. Proirivanje lanstva KPJ shvatano je kao imperativ koji proizilazi iz njene rukovodee uloge u revoluciji, a na drugoj strani iz saznanja da malobrojna Partija ne moe da odgovori ulozi vladajue partije u politikom sistemu Jugoslavije. Pred KPJ se posle osloboenja postavljalo pitanje rukovoenja nastajuim aparatom dravne vlasti i uprave, dravnim sektorom privrede, masovnim antifaistikim organizacijama, obnovom zemlje. Napadi na sektatvo nisu, meutim, znaili naputanje dotadanjih osnovnih merila za prijem u lanstvo, jer je CK KPJ i dalje traio idejnu borbenost, privrenost narodnooslobodilakoj borbi i revolucionarnom preobraaju drutva u Jugoslaviji i punu spremnost za sprovoenje ovog programa. U poreenju s njenom brojnom snagom uoi ustanka (12.000 lanova), Partija je iz rata izala kao organizacija od 141.066 lanova, uveavi se za neto manje od dvanaest puta. Poveavanje lanstva u periodu obnove i industrijalizacije nije znailo i poistoveivanje KPJ s masovnim komunistikim partijama, prema kojima se njeno rukovodstvo odnosilo s krajnjim nepoverenjem januara 1946, smatrajui ih zdanjem na glinenim nogama". KPJ je brojno jaala, ali zadravala karakter kadrovske partije. Njeno kadrovsko obeleje nije se ogledalo samo u nainu prijema lanova nego i u celokupnoj organizaciji, ciljevima, programskoj osnovi i ideologiji, unutarnjem ivotu. CK KPJ je posle osloboenja upozoravao nacionalna i druga

'J O SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

partijska rukovodstva da prilikom prijema novih lanova obrate panju na opasnost od unoenja anarhije i labavosti" u partijske redove. Uvrivanju organizacije KPJ i kadrovskim pitanjima pridavao se gotovo presudan znaaj sa stanovita odravanja vlasti i nastavljanja revolucionarnog procesa. Rukovodstvo je smatralo da je nemogue vriti dalje revolucionarno drutveno preureenje bez dnevno rastueg broja novih partijskih kadrovaca i aktivista". Vodea uloga partije u vojsci, vlasti, Narodnom frontu i drugim organizacijama traila je da ona upedesetostrui, postostrui svoje kadrove". Kadrovska partija je uzimana i kao preduslov za dalje prevaspitavanje masa radnika i seljaka u duhu demokratske dravnosti", koja je poela da se izgrauje u okvirima narodnooslobodilakog rata. Omasovljujui partiju, njeni rukovodei organi su, u novim uslovima, nastavljali borbu protiv sektatva, ije su manifestacije bile raznovrsne. Sektatvo je potiskivano u KPJ, SKOJ-u, NOF-u, AF-u, USAOJ-u, Jedinstvenim sindikatima radnika i nametenika Jugoslavije (JSRNJ), organima vlasti. Ono se iskazivalo i u orijentaciji ka malom broju kandidata za prijem i u njihovom nedovoljno smelom uvlaenju" u partiju. KPJ je morala da se bori protiv sektatva, u svojim redovima i van njih, u vezi s nacionalnim pitanjem, odnosom prema staroj inteligenciji, deci i porodicama neprijatelja, pripadnicima kvislinkih jedinica koje su zaveli organizatori kolaboracije iz redova buroazije. Sektailo se prema radnicima, intelektualcima, enama. Iz sektaenja u partiji proizilazio je i sektaki odnos prema masama nabusitost u ophoenju, nadvisivanje" rodoljuba komunistima, shvatanje NOF-a kao gole forme i partijske fasade, bojazan od ukljuivanja pripadnika nacionalnih manjina u organe vlasti i masovne organizacije koji je pretio da odvede Partiju u izolaciju i uaurenost". Sektatvo izraavano u precenjivanju merila za lanstvo u KPJ dobrim delom je bilo i refleks istunstva", koje je znalo da ide do askeze i potpunog samoodricanja, ali i politikog monopola. Priliv novih lanova pratili su i suprotni procesi, istke partije" krajem 1945. i poetkom 1946. od sluajnih i idejno-politiki nezrelih saputnika. Nezavisno od ovih istki", iz KPJ su iskljuivani i lanovi koji su svojim istupanjima, nemoralnim ivotom i neradom krnjili ugled organizacije. Od lanstva se trailo da uva lik i ugled komunista, poto KPJ nije

KPJ U POLITIKOM SISTEMU I UNUTRANJOPOLITIKI ODNOSI

41

dozvoljavala da joj se rui autoritet. S gledita organizaciono-kadrovske vrstine i ideoloko-politike istote", daleko znaajnije od ovog odlivanja" bilo je suzbijanje sitnoburoaskih i birokratskih pojava unutar partije. Njihovi motivi su bili razliiti: koristoljublje, egoizam, karijerizam, jagma za inovnika mesta. U drugaijim uslovima rada neki komunisti su, sagledavajui nove strane ivota, osloboeni ratnog pritiska i potrebe za moralnim jedinstvom, nastojali da iskoriste partiju za lini materijalni prosperitet. Slivajui se u gradove, komunisti sa sela menjali su drutveni ambijent i, bez kulture i razvijenije klasne svesti, zaboravljali na svoje obaveze u partiji, gubili politiki i moralni integritet. Mada u zaetku jer ih je KPJ presecala, a jo odravana klima revolucionarnog idealizma potiskivala javljali su se i sluajevi pekulisanja s ubeenjem", odnosno pokuaji da se stekne unosnije mesto i materijalno izraze line zasluge. Nasuprot ovim malograansko-birokratskim deformacijama, rukovodstvo KPJ je insistiralo na tome da komunisti budu nosioci novog, revolucionarnog morala. Od njih se trailo da prednjae u borbi za demokratske odnose, za princip zakonitosti i ravnopravne nacionalne odnose, da daju primer u borbi protiv sektatva i koriste se sredstvima kritike i samokritike". Rukovodstva KPJ su rano poela da kritikuju birokratizam, osiljavanje" pojedinih komunista i otrzanje" lanstva od masa. Napadani su komunisti koji su birokratskim stavom koili inicijativu naroda u kritici organa vlasti, funkcionera, uprava preduzea, rukovodstvava sindikalnih organizacija. Postavljanje komunista iznad drutva, posebno njihovo odvajanje od radnike klase, koju su predstavljali na vlasti, njihovo prisvajanje privilegija i gledanje na ostale graane ,,s visine" osuivani su kao nedozvoljiva pojava i pogreno, birokratsko shvatanje rukovodee uloge KPJ. Delujui u objektivnoj protivurenosti izmeu samoupravne i demokratske svesti komunista i masa steene u oruanoj revoluciji s jedne strane, i stvaranja ekonomskog monopola drave, koji je ovu svest negirao, s druge, KPJ nije ostajalo nita drugo do dosledno zalaganje za izgradnju sistema administrativnog rukovoenja privredom i upotreba oruja kritike, koja je u datoj stvarnosti imala apstraktno-verbalistiki i moralizatorski karakter. Partijska organizacija odraavala je vienacionalni karakter Jugoslavije. Pored nacionalnih organizacija Slovenije, Hrvatske

'J O SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

i Makedonije, konstituisana je maja 1945. KP Srbije, na osnovu zakljuka Politbiroa CK KPJ donetog u Jajcu 1618. oktobra 1943. i na Visu, juna prethodne godine. Osnivaki kongres KP Srbije, odran u Beogradu 812. maja, oznaio je dograivanje nacionalne strukture KPJ, ujedinjavanje partijskih organizacija Srbije, Vojvodine i Kosova i Metohije, i prevazilaenje zaotrenih odnosa u nacionalno raznovrsnom vojvoanskom i kosovskometohijskom stanovnitvu. Politika nacionalne ravnopravnosti koju je sprovodila KPJ trebalo je da omogui srazmernu nacionalnu zastuljenost u organima vlasti, sudstva, uprave, u organima bezbednosti, masovnim organizacijama; nesmetan razvitak nacionalnih kultura, osnivanje kola na maternjem jeziku, upotrebu tog jezika u svakodnevnom optenju; pravo na nacionalne kulturne ustanove (pozorita, domove kulture itd.) i tampu. Na Osnivakom kongresu KP Srbije Tito je nacionalnu politiku izrazio reima da voljeti svoju federalnu jedinicu znai voljeti monolitnu Jugoslaviju", i da narod treba da se naorua (takvom) svijeu da Hrvat strepi za ono to se dogaa na granicama Makedonije, a Srbin za ono to se zbiva u Istri". Neposredno po zavretku rata CK KPJ je odluio da se i partijske konferencije za Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu pretvore u odgovarajue osnivake kongrese komunistikih partija, ali je nekoliko meseci kasnije odloio njihovo odravanje dok se ne izrade teze o bitnim pitanjima kao baza za njihovo sazivanje. Po tom neostvarenom zakljuku CK KPJ, od 10. januara 1946, kongresi nacionalnih organizacija trebalo je da se odre do jula i avgusta iste godine, a neposredno za njima avgusta ili septembra i kongres KPJ. Po socijalnom sastavu, KPJ je u ratu bila organizacija u kojoj su preovlaivali seljaci, to je predstavljalo rezultat objektivne drutvene strukture i istorijskih okolnosti u kojima se razvijala narodnooslobodilaka borba. Veiriu. ruko vodeeg kadra, meutim, inili su radnici, studenti i aci. Analitiari ovog pitanja u sociolokoj literaturi istiu da je nasuprot seljatvu kao masovnoj vojsci u narodnooslobodilakoj borbi stajalo radnitvo kao njen najorganizoyaniji inilac". Nastojanja rukovodstva KPJ da se "sastav lanstva popravi u korist radnike klase nailazila su na prepreke zbog nerazvijene socijalne strukture i zaostalosti Jugoslavije. Njena radnika klasa je bila mlada, malobrojna, uglavnom sa sela, i za selo jo "tesno vezana ekonomskim nitima i nainom ivota. Nerazvijeni

KPJ

POLITIKOM

SISTEMU

UNUTRANJOPOLITIKI

ODNOSI

krajevi Jugoslavije uopte nisu imali industrijski proleterijat u pravom znaenju rei. Radnitvo je bilo proreeno u ratu, a deo je saraivao s neprijateljem radei u Treem Rajhu dobrovoljno ili pod politiko-ekonomskom prinudom. U delu industrijskih preduzea radnici su rat proveli ,,za drebankom", potpomaui svesno ili nesvesno nemaki ratni napor. Najvei broj stranih radnika u privredi Kraljevine napustio je Jugoslaviju posle vojnog poraza, tokom rata, ili nestao u njegovom vihoru. No nezavisno od socijalnog sastava, KPJ je bila partija radnike klase po svom programu, ciljevima, ideologiji. S razvijanjem sistema administrativnog rukovoenja privredom u Partiji su sve vie ulazili inovniki elementi. Odmah posle osloboenja KPJ je poela da se organizaciono prilagoava novim uslovima rada. No promene u organizacionoj strukturi partijskog aparata i metodu politike akcije nisu, meutim, sutinski uticale ni na jedan od dotadanjih bitnih principa KPJ. Smisao organizacionih promena 19451947. sastojao se u usklaivanju njene dotadanje rukovodee uloge s uslovima u kojima je ona imala da upravlja dravom i pokree celokupan dravni razvitak. Sistem organa KPJ bio je postavljen na centralistikom principu; na elu organizacije nalazio se CK KPJkoji je imao monopol na donoenje najvanijih odluka: partijsko-organi"zaionih, spoljnopolitikih, privrednih, unutranjopolitikih, kadrovskih, iz oblasti meunarodnog radnikog pokreta i bilateralnih partijskih veza, agitacije i propagande. Faktiko odluivanje pripadalo je uem telu Politbirou koje je do aprila 1948. godine radilo kao CK KPJ. Partijskim organizacijama u federalnim jedinicama (republikama) rukovodili su centralni komiteti Hrvatske, Slovenije, Makedonije, Srbije, i pokrajinski komiteti Bosne i Hercegovine i Crne Gore, zapravo njihovi biroi, jer nisu imali plenuma. Polovinom 1945. CK KPJ je odobrio stvaranje autonomne KP za Trst i Julijsku krajinu, pod rukovodstvom CK KP Slovenije. Partijsku organizacionu strukturu upotpunjavali su PK Vojvodine, Oblasni komitet Kosmeta, oblasni, okruni (ukinuti krajem 1946), sreski, mesni (gradski), rejonski i optinski komiteti. Prema Projektu o organizacionim pitanjima, usvojenom jula 1945, aparat CK KPJ se sastojao od Organizaciono-instruktorskog odeljenja, Odeljenja za kadrove, Odeljenja za agitaciju i propagandu, i devet komisija: sindikalne, vojne, za ene,

'J O SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

spoljnopolitike, za ekonomsku politiku, za kole, izgradnju narodne vlasti, socijalnu politiku, i kontrolne. Nacionalna i pokrajinska rukovodstva imala su, s neznatnim odstupanjima, istu organizacionu strukturu kao i CK KPJ, izuzimajui spoljnopolitiku i kontrolnu komisiju. Preko Organizaciono-instruktorskog odeljenja prenoene su direktive CK KPJ i vrena kontrola njihovog sprovoenja. Kadrovskim odeljenjem je rukovodio organizacioni sekretar CK, u ijoj se nadlenosti nalazio rukovodei kadar partije, SKOJ-a, masovnih organizacija i dravnih organa. Kontrolna komisija je predstavljala jedinstveni organ partijske kontrole, stvoren radi sprovoenja partijske linije, uvanja istote partije", nadzora nad izvravanjem odluka CK i, uopte, nad radom partijskih organizacija. Ostale komisije pri CK KPJ i nacionalnim rukovodstvima organizovane su kao unutranji partijski organi sa savetodavnim kompetencijama. Kao glavni organizatori i nosioci ideoloko-politikog i teorijskog rada u Partiji i van nje delovale su agitprop-komisije pri rukovodstvima, s Agitpropom CK KPJ na elu, koji je, uz to, formulisao i kulturnu i prosvetnu politiku. Aparat agitacije i propagande se u radu oslanjao na aktive masovnih organizacija, dravne organe u oblasti kulture i prosvete, na tampu. Centralna partijska ustanova za ideoloko obrazovanje je Via partijska kola pri CK KPJ, koja je, u novim uslovima i na viem nivou, nastavljala rad partijskih kurseva iz vremena rata. Jula 1945. CK KPJ je, istovremeno sa svojom reorganizacijom, doneo odluku o reorganizaciji Vie partijske kole uro akovi", oznaujui kao njen zadatak vaspitavanje viih i srednjih partijskih kadrova. Precizno su naznaene kategorije partijskih radnika koji imaju da pohaaju ovu kolu: lanovi nacionalnih centralnih komiteta, lanovi oblasnih i okrunih komiteta, sekretari sreskih komiteta, lanovi politikih odeljenja armija i divizija, efovi politikih odseka, brigada i lanovi partije iz dravnog aparata i proizvodnje, koji su po svom ideoloko-politikom nivou i dunostima imali kvalifikacije viih ili srednjih partijskih rukovodilaca. U program nastave reorganizovane kole ulazili su sledei predmeti: kratki kurs istorije SKP (b), dijalektiki i istorijski materijalizam, politika ekonomija, uenje o dravi, narodnooslobodilaka borba naroda Jugoslavije i izgradnja nove drave, ustrojstvo Partije, ruski

K P J U POLITIKOM SISTEMU I UNUTRANJOPOLITIKI ODNOSI

41

jezik i pravopis. Prvi kurs trajao je est meseci, a pohaalo ga je 120 uenika. CK KPJ je istovremeno odluio da se nie partijske kole organizuju pri centralnim komitetima komunistikih partija federalnih jedinica i pri pokrajinskim i oblasnim komitetima, sa zadatkom da vaspitavaju srednji i nii partijski kadar. kolu su mogli pohaati lanovi okrunih i sreskih komiteta, sekretari partijskih elija, lanovi politikih odseka brigada, komesari bataljona i eta i lanovi partije iz dravnog aparata i proizvodnje, koji su, takoe, po svom ideoloko politikom nivou i dunostima imali kvalifikacije srednjih ili niih partijskih rukovodilaca. U program kole su ulazili: kratki kurs istorije SKP (b), narodnooslobodilaka borba naroda Jugoslavije i izgradnja nove Jugoslavije, i partijska izgradnja. Osnivanjem ove kole ukinuti su partijski kursevi pri sreskim i okrunim komitetima. Program nastave partijske kole predstavljao je kombinaciju teorijskih i istorijskih predmeta po uzoru na ideoloko obrazovanje u SSSR-u, sa nezaobilaznom istorijom SKP (b), dijalektikim i istorijskim materijalizmom, teorijom partije, politikom ekonomijom i uenjem o dravi" ali i s posebnim predmetom koji je uoptavao iskustva narodnooslobodilake borbe i razvoja nove Jugoslavije. Vie i nie kole predstavljaju glavni institucionalni oblik ideoloko-politikog obrazovanja lanstva KPJ. Organizacija kole i metod rada su bili istovetni u Vioj i niim kolama. Sem po kategoriji slualaca, strogo odreenoj i hijerarhiziranoj, vremenu trajanja kurseva (vii est meseci a nii tri meseca), broju slualaca (na Vioj koli do 120 a na niim do 60 slualaca), ove kole su se razlikovale i po strukturi programa, jer se na Vioj koli izuavao vei broj predmeta. Ideoloki rad u KPJ nosio je snano obeleje sovjetskog uticaja. Staljin je smatran etvrtim korifejom" klasika marksizma zajedno sa Marksom, Engelsom i Lenjinom. Tek naknadna saznanja vezana za ideoloka otrenjavanja nakon sukoba sa IB-om dovela su do razgraniavanja izvornog marksizma od Staljinovih vulgarizacija. Istorija SKP (b) figurie u jednom i drugom programu partijskih kola, izazivajui posebno interesovanje slualaca, s tim to je etvrta glava, koju je pisao Staljin, gotovo smatrana svetim tivom, ime se prenosio kult iz vremena neposredno uoi rata i iz rata prema ovom ideolokom

'J

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

priruniku. Usled velikog predratnog interesovanja za Istoriju SKP (b) bilo je ak predvieno da se deo komunista upoznaje s ovim tivom iz tampanih prevoda, deo iz apirografisanog materijala, a da trea kategorija rukom prepisuje prirunik i prorauje ga. U ratu su pojedini prvaci narodnooslobodilakog pokreta znali rizikovati ivot da bi spasili zalihe ove knjige da ih ne zapleni neprijatelj. Ovaj sakralni odnos prema tekstu, krajnje vulgarizovanom i falsifikovanom s istorijske take gledita, nastavio se i posle rata. Poznato je da su izgraeni komunisti uglavnom poseivali kurseve na kojima se izuavala istorija SKP (b). Meutim, postoji jedna znaajna injenica emancipativnog znaenja, jer je u sklopu partijskih programa izuavana i istorija narodnooslobodilake borbe i izgradnje nove drave. Istorija jugoslovenske revolucije je praktino postajala pandan istoriji SKP (b), iako se to nije naglaavalo. Postojalo je jedno saznanje, koje nije uvek snano eksplicirano, da naspram oktobarske revolucije stoji jugoslovenska revolucija (koja se kao takva jo nije kvalifikovala). Tek je Peti kongres KPJ stavio do znanja, pored zaklinjanja Staljinu i Sovjetskom Savezu, da je u jugoslovenskom sluaju re o revoluciji. Krajem 1943. poinje postupno izgraivanje Titovog ugleda paralelno sa staljinovim kultom. Politbiro CK KPJ je ve posle drugog zasedanja AVNOJ-a, s potpisima A. Rankovia i M. ilasa, upuivao pisma zemaljskim rukovodstvima da uzdiu Tita kao dravnika i vojskovou. Ova praksa e se nastaviti i posle rata povodom Titovog roendana, prvo u uem partijskom krugu, i u drugim optim sveanim prilikama. Tito je povodom izuavanja istorije SKP (b) stavljao 1947. do znanja da je to bez onoga to se kod nas zbiva jalov posao. Neto se novo kod nas zbiva. Ima kod nas, u naem razvoju, itav niz novih puteva. Ima novih puteva u izgradnji socijalizma. Ti putevi po sutini ne protivuree razvoju u SSSR-u." Tito je smatrao da se istorija SKP (b) mora izuavati, naroito od strane rukovodilaca, ali ne i ablonski. Teorijska i ideoloko-politika aktivnost je, principijelno gledano, polazila od prakse Jugoslavije i neposrednih zadataka KPJ. No, postojanje iskustva SSSR-a, idealizacija njegovog ureenja, ideoloko-politika bliskost KPJ i SKP (b) izazivali su veliki interes za izgradnju sovjetske drave i razvoj sovjetske ekonomike. Stoga ne zauuje to se iz Moskve trai literatura o ovim pitanjima. Ali, osobeni revolucionarni put Jugoslavije nije

K P J U POLITIKOM SISTEMU I UNUTRANJOPOLITIKI ODNOSI

41

mogao potisnuti jugoslovensko iskustvo. Vlajko Begovi pie, tim povodom, Borisu Ziherlu u Moskvu: Besumnje mi trebamo reavati naa pitanja prema naim uslovima i mogunostima, ali mnogo e nam vredeti i sovjetsko iskustvo". To sovjetsko iskustvo se upoznavalo neposredno, ako se imaju u vidu rukovodioci koji su izvesno vreme boravili u SSSR-u, a zatim na osnovu literature sovjetskog porekla, najveim delom preko propagandnih broura iz oblasti teorije partije, politike ekonomije, sovjetske drave, filozofije i istorije, pedagogije i sline literature. Najee je bila re o uproenim analizama, vulgarnim interpretacijama, glorifikacijama sovjetskog iskustva i Staljina; danas moe izgledati udno s kakvim su divljenjem u partijskim redovima prihvatane, analizirane i slavljene knjige i broure krajnje primitivnog sadraja. Tek su vlastita praksa i istorijsko iskustvo, sa sazrevanjem saznanja da je u sovjetskom sluaju re o Staljinovom izneveravanju revolucije i socijalizma, vodili razgranienju jedne autentine revolucije sa svojom birokratiziranom bliznakinjom na drugoj strani. Oktobarska inspiracija je bila sadrana i u jugoslovenskoj revoluciji, ali je ova izvedena na specifian nain u uslovima drugaije istorijske situacije u uslovima drugog svetskog rata, koji se 1941 1945. redukovao na sukob faizma i antifaizma u svetskim razmerama. Do raskida 1948. Staljinov autoritet i istorijski kult SKP (b) se nisu dovodili u pitanje. Jugoslovenski politiari i naunici nisu se do sukoba sa IB-om bavili ozbiljnije analizom i uoptavanjem vlastitih iskustava: Partije, revolucije, drave, socijalistike izgradnje. Njihovu energiju odnosila je mahom praktina aktivnost. Uglavnom se tretiralo pitanje narodnooslobodilake borbe, federacije, narodnih odbora, u radovima, govorima i istupanjima rukovodeih komunista, Tita, Kardelja, ilasa, Moe Pijade i drugih, ije je sabrane lanke objavljivala Kultura ili su bili publikovani u organu Komunist i Partijska izgradnja. Bez obzira na znaajne opservacije i ukazivanje na originalnost oblika u okviru optih zakonomernosti re je o nedovoljno produbljenim i argumentovanim analizama. Praktina reenja bila su, uz neposrednu politiku borbu, domininantna preokupacija. Kadrovi su bili usmereni prema iskustvu SSSR-a, kao uzor-zemlje, i jedine koja je poznavala zakonitosti socijalistike izgradnje. Jugoslavija je ba preplavljena sovjetskom drutvenom i politikom literaturom, koja je bila optereena citatologi-

'J O SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

jom klasika marksizma i lenjinizma u koje se raunao i Staljin, kao jedan od protagonista marksistike misli deskripcijom institucija i prakse, apsolutizacijom sovjetskog iskustva, vulgarnim zakljucima. Znaajne pojave, koje je na povrinu izbacio drugi svetski rat, pojava novih socijalistikih drava, fenomen jugoslovenske i albanske revolucije, svetski proces dekolonizacije, pojava tree tendencije u vidu do jue zavisnih zemalja koje su stupale na put nezavisnosti) nisu uopte, ili su jako malo zanimale sovjetske pisce i teoretiare. Komunistiki teoretiari, uglavnom iz vrha partije, bili su ogranieni tenjom da ne istravaju u tumaenju svojih iskustava, kako se ne bi izlagali nepotrelanom riziku kritika iz Moskve koja je preutno imala mandat na razradu i razvijanje teorijske misli, pre svega genijalni Staljin", koji se meao u sve drutvene probleme i sve sfere nauke, ukljuujui genetiku i filologiju, filozofiju i politiku ekonomiju, a da ne govorimo o zatiti" doslednog potovanja misli i dela klasika. Sovjetski pisci su razraivali date ocene, tako da je njihovo delo dilo u stvari privezak propagandnog aparata ili banalna vulgarizacija. Smisao drutvenih nauka nije bio u otkrivanju protivurenosti odreenoga razvoja ve u razradi shematskih formula politike. U jugoslovenskom sluaju, na poetku izgradnje nove drave i drutva, sticale su se neke nepovoljne pretpostavke. Staljin je bio meunarodna arbitraa i merilo pravovernosti ideoloke ortodoksije kao najvanijeg sadraja u delu drutvenih nauka, to nije moglo mimoii ni jugoslovenske komuniste; iskustvo jugoslovenske izgradnje novih odnosa" bilo je isuvie kratko da bi se mogle uoptavati tendencije vezane za karakter drave, protivurenosti prelaznog perioda, odnosa partije i drave, drave i privrede, partije i masovnih organizacija, opasnost od birokratskog centralizma; deo istaknutih komunistikih intelektualaca, koji su inili mozak partije pre rata, bili njeni lucidni publicisti, stradali su za vreme rata, budui likvidirani od ustaa (August Cesaree, Boidar Adija i drugi), poginuli u narodnooslobodilakoj borbi (Veselin Maslea), stradali u starinskim istkama (Sima Markovi, Filip Filipovi, Josip Ciinski, odnosno Milan Gorki, i drugi). Najtea jeres se svodila na iskrivljavanje" partijske linije, pogaajui naroito one koji su je izopaavali" ili namerno" iskrivljavali. Ta linija svodila se posle osloboenja na obezbee-

KPJ U POLITIKOM SISTEMU I UNUTRANJOPOLITIKI ODNOSI

41

nje narodnog jedinstva, na organizaciju nove drave, nove kulture i nove privrede. Drugu kategoriju devijacionista inili su nosioci shvatanja koji su gledali olako na sve, povrno, zagovarali apolitinost, zabavnost, bezidejnost, koji su svojim neodgovornim ponaanjem i prilaenjem uspavljivali mase", ometajui da one postanu svesne tekoa i da se priue tekoama" koje su pred njima stajale. Pod ovu kategoriju svrstavani su hvalisavi, koji su naduvavali svoje uspehe, drali nekritika predavanja ili pristupali dravnim, kulturnim i privrednim problemima bez neophodne ozbiljnosti, savesnosti, potenja i nesebinosti, nespremni da podrede sebe interesima masa". Oni su delovali uporedo sa ljudima koji su prihvatili ideologiju partije, kao i sa onima koji su zadravali neprijateljska shvatanja. U antisektakom prilazu Partija je zahtevala da se ne udara" na ljude koji su bili potencijalni saveznici politike koju je ona sprovodila. Na drugoj strani, izbijala je jedna prosvetiteljska i politiko-utilitarna linija popravljanja ljudi, njihovog pridobijanja, prevaspitavanja". Glavna linija razgranienja sadrana je u pozitivnom odnosu prema novoj Jugoslaviji i podupiranju" njenog razvitka. U novoj fazi razvitka krajem 1946, sa zavravanjem obnove i prelaenjem na industrijalizaciju, za koju su se pripremale osnovne pretpostavke saniranje ratnih razaranja, normalizacija privrednog ivota, ustavno-politika stabilizacija, meunarodno uvrenje pozicije posle zakljuenja mirovnih ugovora 1947, nacionalizacija koja je oznaila i formalnu eksproprijaciju velikih preduzea, domaih i stranih agitacija i propaganda, kao segment partijske organizacije i delatnosti, nisu mogle da ne podlegnu odgovarajuim promenama. Panju je sve vie privlaio propagandno-politiki ivot u velikim industrijskim centrima. Promena je bila uslovljena samim tim to se radnika klasa sve vie razgranjavala, postajala sve brojnija, a sa industrijalizacijom zemlje oekivalo se njeno novo poveanje u saglasnosti s optom promenom drutvene strukture Jugoslavije. Meu tim masovnim organizacijama u centru panje se nalazio Sindikat kao organizacija radnike klase. Sindikati su imali da postanu, uporno se ponavljalo, transmisioni kai", kao refleks Staljinovog uenja o karakteru ove organizacije u socijalizmu, za razvijanje politiko-prosvetnog rada meu ostalim masama. ->Ne treba nikad izgubiti iz vida uenje Lenjina i Staljina o

'J O SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

sindikatima kao koli komunizma." Proglaavajui politiko-prosvetni rad u sindikatima kao najvaniji zadatak koji partija mora vrsto uzeti u svoje ruke, uporedo je ukazivano na neophodnost postavljanja materijalnih uslova da bi se on mogao odvijati (prostorije, klubovi, bibilioteke). U organizaciji ideolokog rada lanstva naglaavao se znaaj nejednoobraznih formi: od individualnog do kolektivnog rada, osnivanja dopisnih partijskih kola, veernjih kurseva, kruoka, seminara pri viim komitetima (centralnim, pokrajinskim, oblasnim i okrunim), do kolektivnih konsultacija, kontrole i provere znanja, propitivanja, diskusija kao sastavnog dela ideolokog uzdizanja; vodilo se rauna o vremenu organizacije kurseva, izboru konkretne politike teme na seminarima, stepenu znanja uesnika. Sadrajno gledano tri kruga problematike su bila najei predmet politikog obrazovanja: oblast marksizma lenjinizma, narodnooslobodilaka borba i novi dravni ivot. SKOJ se, na podsticaj Partije, angaovao na vaspitavanju lanstva Narodne omladine u smislu unoenja" marksizma lenjinizma meu svu omladinu. Za najveeg neprijatelja je proglaena apolitinost, pa makar na priredbama, zabavama ili u fiskulturi. Rukovodstvo SKOJ-a je krajem 1946. stajalo na gleditu da celokupna politika agitacija (zidne novine, priredbe) mora da bude na liniji marksizma. Sastanci SKOJ-a su tretirani kao sastanci elitne organizacije" koja svu ostalu omladinu vodi napred. Na tim sastancima postavljane su partijske direktive, davana tumaenja o Partiji i njenom putu, njenoj istoriji, koja ire mase i Narodna omladina ne mogu ni da razumeju. Na drugoj strani, uvlaenjem to ireg kruga omladinaca na nivo mladih koji prihvataju marksizam, kao antisektaku orijentaciju uz pomenute elitistike ograde koje govore o shvatanju avangarde koja se izdvaja morao se kod lanova SKOJ-a razvijati lik komuniste, karakterne i moralne osobine, koje bi im pomogle da postanu komunisti. Teorijsko i ideoloko-politiko obrazovanje u Armiji razvijano je preko kurseva i slanjem u partijske kole. Od ukupnog broja komunista u Armiji na politike i vojne rukovodioce odlazilo je 85% a na osnovnu boraku masu svega 15% lanova KPJ. Osnovno jezgro Armije posle rata i prvih demobilizacija sainjavali su uesnici prve tri godine narodnooslobodilakog rata (21%). Na drugoj strani u Armiji su se posle oslo-

KPJ U POLITIKOM SISTEMU I UNUTRANJOPOLITIKI ODNOSI

4 1

boenja nalazili i vojnici koji su u toku rata sluili u neprijateljskim formacijama. Agitaciono-politiki rad u Armiji je usmeravan ka suzbijanju ovinizma, i pravilnom odnosu prema borcima pripadnicima nacionalnih manjina i spreavanju izdvajanja pojedinih nacionalnosti u okviru jedinica. Radilo se na usvajanju plana vojno-politike nastave, marksistike izgradnje stareina, podizanja nivoa obrazovanja i kulture armijskog sastava. Ovaj rad u Armiji je poetkom 1946. nosilo 300 aktiva predavaa sa 7.500 oficira. Koriene su raznovrsne forme: brigadni bilteni, informacije, armijska tampa, radio-emisije, izlobe, povremena objanjenja. Radilo se na opismenjivanju boraca, strunom osposobljavanju stareina (zavravanje kola, upuivanje u vojne akademije u zemlji), i slanju oficira i generala na vojne akademije SSSR-a. Teorijski rad obuhvatao je i kadrove najvie uprave, saveznih ministarstava i komiteta. Partijski komitet pri Saveznoj vladi je 1947. rukovodio s 24 kursa: 19 za prouavanje istorije SKP(b) (po etapama), tri kursa istorije SKP(b) (po problemima), jedan kurs za prouavanje istorije NOB. Vie je nego upadljiva nesrazmera u prouavanju istorije SKP(b) i istorije NOB, odnosno problematike nove Jugoslavije, koja se ocenjivala kao neprirodan" odnos suprotan naim potrebama", tim pre to se istoriji SKP(b) prilazilo kao istoriji-hronologiji", s gomilama dogaaja, godina, trajkova, mesta. Ova hronoloko-faktografska verzija postajala je sama sebi cilj umesto da pomae shvatanju marksistiko-lenjinistikog iskustva boljevike partije". Moglo je samo da se konstatuje sledee: Jasno je da se ovakvim metodom koji blijedo otkriva unutranju logiku dogaaja i ne istie teoretske i taktike probleme u prvi plan i u pravoj mjeri, ne mogu pravilno vaspitati komunisti da bi odnijeli sa kursa neko marksistiko iskustvo, koje bi koristili u praktinom radu." Sistemsko i plansko izuavanje osnovnih pojmova marksizma-lenjinizma smatrano je pretpostavkom na dosta mehaniki nain pravilnog sprovoenja politike Partije po sektorima ekonomskog, drutvenog i dravnog ivota". Od komiteta i partijskih elija traeno je februara 1946. da usvoje novi kurs u pogledu individualne teoretske izgradnje", pri emu se mislilo na pronalaenje odgovarajuih oblika samoizgradnje" elija i konkretizacije programa. Kritikovala se jednostranost u smislu prouavanja tekih teoretskih pitanja" i

'J O SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

korienja jednostranog metoda, bez diferenciranja rada u elijama, ustanovama i na univerzitetima. Agitrop je u Nacrtu plana za igradnju partijskih kadrova zahtevao orijentaciju na organe partijske tampe, koja e vriti odgojnu ulogu u podizanju politiko-teoretske svijesti". Pri samoizgradnji" moralo se voditi rauna o aktuelnosti tema; prvenstveno su se imala obraivati pitanja iz marksizma-lenjinizma koja bi lanstvu osvetljavala svakodnevne probleme. Ideoloko vaspitanje se imalo kretati u tri pravca: u smislu partijske izgradnje, upoznavanja ekonomske i dravne politike i podizanja strunosti i opte kulture. Predvieni program je razlikovao seoske elije, partijske elije u gradovima i fabrikama, okrune, kotarske i mesne komitete i partijske jedinice sa viom teoretskom svijeu". Predmet razrade su bili aktuelni lanci centralne tampe. Ideoloki rad je postajao sve naglaeniji sa prelaskom na novu fazu obnove i pripremanje pretpostavki budue industrijalizacije. Strogo je vezan za izvravanje zadataka pred kojima se nalazila partija. Otuda i njegova krajnje utilitarna sadrina. Nije re o emancipaciji, u prvom redu ideoloko-politikoj i kulturnoj, ve obezbeivanju realizacije programa KPJ u izvoenju obnove i stvaranju osnova za prelazak na novu etapu izgradnje. Ideoloko-politika komponenta je sastavni deo mobilizacije masa i izvrenja neposrednih partijskih i dravnih zadataka. Analiza programa za ideoloko-politiki rad i razne kurseve otkriva siromatvo teoretskih pogleda na razna aktuelna pitanja dravno-pravne izgradnje i razvoja Partije. Manje-vie je re o uoptavanju najneposrednijeg iskustva, ili ponavljanju nekih optih mesta iz sovjetskog iskustva. Historija SKP(b) je zauzimala najvii rang u oblasti literature o partiji novog tipa", zajedno sa Rankovievim lankom o organizacionom pitanju KPJ, odnosno napisom o masovnom partijskom radu Mihaila Kalinjina. U prometu su se nalazile bezbrojne sovjetske broure, pune frazeologije i neviene simplifikacije problema, koje nisu odgovarale jugoslovenskoj stvarnosti, a po svom niskom nivou odbijale mislei svet. Meu jugoslovenskim prilozima za razna pitanja dominirali su lanci i govori rukovodioca KPJ, napisi u Borbi i drugim listovima (Naprijed, Vijesnik. . .). Problematika federativnog ureenja razmatrana je na osnovu govora i lanaka Josipa Broza Tita i Edvarda Kardelja. Ve za oblast Komunistika partija partija novog tipa" i

KPJ

POLITIKOM

SISTEMU

UNUTRANJOPOLITIKI

ODNOSI

elija, o lanstvu Partije i organizaciona struktura Partije" predvieni su kao literatura Staljinov rad 0 osnovama lenjinizma" (glava o partiji), broura Kosoja Organizacioni principi boljevizma i Titov lanak iz vremena rata Narodnooslobodilaka borba i organizaciono pitanje Partije", objavljen u Proleteru 1942. godine, Organizaciono pitanje" A. Rankovia, i lanak Sretena ujovia Za istou i boljevizaciju Partije". Pored jugoslovenskih politiara i drugih autora, koji su tretirali odgovarajue teme u tampi, preporuivali su se za razradu prilozi G. Dimitrova (0 kadrovima"), Staljina (Odabiranje kadrova, njihovo isticanje i raspodjela"), Lenjina (0 porezu u naturi", gde je bilo rei o zadacima u ekonomskoj izgradnji" i 0 narednim zadacima Sovjetske vlasti"). Prilikom tretmana zadrugarstva i agrarnog i seljakog pitanja preovlaivala je opet literatura Lenjina, Staljina, Karpinskog (Sta su kolhozi"), sa lancima iz Borbe (Projekat Ustava i zadrugarstvo") i napisom A. Hebranga Osnovni principi zadrugarstva" u istom listu. U delu programa 0 dravi", uz radove Lenjina (Drava i. revolucija") i Kardelja (0 Ustavu FNRJ") isticao se prilog A. Viinskog Sovjetska drava drava novog tipa". Postojea analiza jasno pokazuje meavinu tematskih ciklusa, izvora i literature, koja je obuhvatala vodee jugoslovenske politiare, sa klasicima, ali i sovjetske propagandiste, profesore i teoretiare" poput Viinskog. Septembra 1946. CK KPJ je otro kritikovao nedostatke" u idejno-politikom radu u direktivi 0 daljem radu na ideolokom i politikom podizanju komunista i ideolokom i politikom podizanju radnih masa". Svi pomenuti nedostaci" su registrovani ovim redom: nedovoljna borba za ideoloku istotu i liniju partije, nedovoljno razvijen ideoloki, politiki i kulturno-prosvetni rad meu radnicima, zanemarivanje svakodnevnog konkretnog rada na selu, neplanski rad meu inteligencijom, ablonski rad s lanovima partije. Karakteristino je da su sva ova postanovljenija" CK KPJ donoena u trenucima kada se partija spremala za prelaz na novu fazu razvitka. Podrazumevalo se, s obzirom na njenu drutvenu poziciju, da ona trai maksimalno zalaganje lanova i drutva u celini za realizaciju osnovnih zadataka koji su predstojali. Linija" Partije je svetinja, a najvee svetogre njeno izopaavanje". Odbrana tekovina narodnooslobodilake borbe je neprikosnovena, a sa njome i linija izgradnje i svestranog podizanja zemlje". Otuda

'J O SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

je trebalo ukloniti sve ideoloke i politike smetnje na putu tog razvitka. ablonska strana ovih direktiva, renik, frazeologija, vrednosne ocene pojava manje su zanimljive sa stanovita cilja i prestrojavanja partijskog rada pred narednim zadacima na kojima se insistiralo. Ali, u umi ovih ocena i terminologije nije teko izdvojiti inkriminaciju apstraktnog, kabinetskog reagovanja na pojave smetnji" proboju linije, ili raspravljanja u zatvorenom krugu". Izraz specifinog partijskog odnosa prema inteligenciji ogleda se u pojmu prevaspitavanje". Kritika je pogaala i nerazumevanje karaktera masovnih organizacija, naroito Sindikata. Kae se: Skoro itav agitaciono-propagandni i kulturno-prosvetni rad partije i odgovarajuih partijskih ustanova odvija se organizaciono izvan sindikalnog pokreta i sindikati nisu u potrebnoj meri iskorieni kao transmisija i kao sabiralita za najiri masovni, ideoloki, politiki i kulturno-prosvetni rad." Komunistima se prigovaralo da ne posveuju dovoljno panje vanpartijskim masama, ne vodei rauna da desetine hiljada nelanova partije radnika, intelektualaca, pa i seljaka, ele da se naoruaju uenjem Marksa Engelsa Lenjina Staljina . . . " Partija se izjanjavala za prevaspitavanje" ljudi koji su podupirali drutveni razvitak, ali je otrica partijske kritike" pogaala niz izama" i njihovih nosilaca, koji namerno iskrivljavaju marksizam lenjinizam. Ideologija pred predstojeom industrijalizacijom nije mogla mimoilaziti ulogu radnike klase i sindikata. Sindikati", kae se u pomenutoj direktivi, treba da poslue kao transmisioni kai za razvijanje masovnog politiko-prosvetnog rada meu ostalim masama. Ne treba nikada izgubiti iz vida uenje Lenjina i Staljina o sindikatima kao koli komunizma." Da bi se individualizirao ideoloki rad, zavisno od svojstva pojedinca, predlagala se cela jedna mrea ustanova, formi, metoda rada, kakve su dopisne partijske kole, veernji kursevi, kruoci, seminari, od ega su neke forme bile primenljive i za nelanove partije. Ali iz novih zadataka je proizilazilo i proirenje agitaciono-propagandnog aparata pri komitetima i partijskim elijama. Ideoloki rad je nailazio na najvee prepreke u sredinama gde je bilo dosta nepismenih, polupismenih i slabo obrazovanih komunista. Pri Narodnom frontu stvorena su 1946. propagandna odeljenja za rukovoenje agitacionim radom u masama i

K P J U POLITIKOM SISTEMU I UNUTRANJOPOLITIKI ODNOSI

4 1

objedinjavanje svih oblika kulturno-prosvetne delatnosti. Agitacija i propaganda obuhvatale su popularisanje raznih tekuih i trajnijih mera, kako politikih, tako i ekonomskih (zakonodavstvo PNS, agrarnu reformu, Ustav FNRJ, odluke Mirovne konferencije, znaaj produktivnosti rada, zadrugarstvo, poresku politiku, otkup, setvu). Rad u oblasti agitacije i propagande imao je karakter kampanja sprovoenih po direktivama najviih partijskih organa. Uoi prelaska na plansku privredu, novembra 1946, CK KPJ je Odlukom o daljem radu na ideolokom i politikom podizanju radnih masa formulisao nove zadatke na polju ideolokog obrazovanja. Proraivanje prvog petogodinjeg plana pretvorilo se u svenarodnu kampanju, koju je podravala tampa. Pored kulturnih priredaba, agitaciono-propagandni aparat je kontrolisao izdavanje knjiga za omladinu i literature uopte, kao i tampu, bilo sam, odobravajui upotrebu hartije i tampanje, ili preko rukovodilaca izdavakih kua, koji su se nalazili u agitaciono-propagandnim komisijama, odnosno s njima bili u vezi. Informativna sluba je centralizovana u Odeljenju za tampu Predstavnitva vlade FNRJ. CK KPJ je odlukom od 10. avgusta 1945. preuzeo rukovoenje partijskim organizacijama u Jugoslovenskoj armiji preko Politikog odeljenja (Uprave) Ministarstva narodne odbrane. Poslovima narodne odbrane bavile su se Vojna komisija pri CK KPJ, obrazovana jula iste godine, i vojne komisije pri nacionalnim i pokrajinskim rukovodstvima; one su ukinute aprila 1946. pretvaranjem Vojne komisije u Vojni savet, s Josipom Brozom Titom na elu. uvajui integritet teritorije i nezavisnost Jugoslavije, Jugoslovenska armija je, istovremeno, bila snaga koja je odluujue uticala na vrstinu unutranjeg poretka. KPJ je u oruanim snagama drala sve rukovodee pozicije. Na preko pola miliona boraca po zavretku rata, nakon demobilizacije, dolazilo je 100.000 komunista, preko 8.000 kandidata i 106.197 lanova SKOJ-a. Jezgro Armije nakon rata i prvih demobilizacija sainjavali su uesnici narodnooslobodilake borbe. Princip demokratskog centralizma, na kome je poivala organizacija KPJ, izraavao se u rukovoenju iz jednog centra, potinjavanju manjine odlukama veine, odgovornosti komunista za lini rad pred partijskim organizacijama, i izbornosti rukovodeih organa, uglavnom formalizovanoj. Prevaga centra-

'J

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

listike komponente nad demokratskom obezbeivala je KPJ da koncentrie snage i napor lanstva na osnovna pitanja. Situacija u kojoj je ona delovala odreivala je i stepen demokratizacije unutarpartijskih odnosa. Otrinu ovog centralizma lanstvo je primalo kao istorijsko-politiku realnost. Dinamika promena nakon rata u politikoj i ekonomskoj strukturi drutva stvarala je oseanje da je ostvarenje ciljeva socijalizma vezano za najbliu perspektivu. Nain donoenja i sprovoenja politiko-ekonomskih mera podreivan je njihovom sadraju. lanstvo nije uestvovalo u donoenju odluka i stvaranju partijske politike, ali se poistoveivalo s tom politikom izvravajui je. Proces sraivanja partijske i dravne vlasti u ratu nastavio se i u uslovima obnove i industrijalizacije zemlje, vodei stvaranju i personalne i realne unije izmeu KPJ i drave. U partijskim rukovodstvima stvoreni su sektori rada koji su pokrivali celokupnu problematiku dravnih poslova i aktivnosti masovnih organizacija (sektori za narodnu vlast, masovne organizacije, agitaciju i propagandu). Partijski aparat se pretvarao u kopiju dravnog. KPJ je usmeravala drutveni razvitak preko dravnih organa i novog zakonodavstva. Zakljuci rukovodeih partijskih tela obavezivali su sve dravne organe. Izgraena na principu proizvodno-teritorijalne organizacije, KPJ je u svim sredinama gde su radila preko tri njena lana imala elije. Njen metod rada odreivala je injenica to su se partijsko i dravno rukovoenje sjedinjavali. Rukovodei komunisti stajali su na elu i dravnih organa i masovnih organizacija. Proces srastanja partije i drave, praen profesionalizacijom partijskog rada, naao je nov organizacioni izraz u strukturi KPJ donoenjem odluke Centralnog komiteta aprila 1947, u vreme prelaska na centralistiko-direktivno planiranje, kojom su odeljenja njenog aparata jo vre povezana s rukovodstvima masovnih organizacija i dravnim privrednim resorima. KPJ je bila osnovna snaga politikog sistema i nosilac goleme drutvene moi, nezavisno od injenice to nije spomenuta u prvom Ustavu FNRJ. Pripadnost organizaciji nije se iskazivala niti je unutarpartijski ivot dobijao publicitet. Partija je mogla da javno ostvaruje svoju suverenu volju nalazei se u neposrednom toku optih tenji radnih masa, i dobijajui njihovu podrku, kao avangardna snaga u ovoj fazi jugoslovenske revolucije. Ona je rukovodea sila u sistemu nezavisno od

K P J U POLITIKOM SISTEMU I UNUTRANJOPOLITIKI ODNOSI

41

toga to ustavno nije bila kao takva potvrena. Poziciju rukovodee subjektivne snage drutva i sistema zasnivala je na ideji da ona predstavlja avangardu radnike klase kao vladajueg sloja u drutvu, koji nosi oslobodilaku misiju celog drutva. Partija kao takva uspostavlja dravu koja dominira u drutvu, dri sve bitne poluge razvoja, obezbeuje integraciju svih delova sistema, ukljuujui i podsisteme (politiki, ekonomski, pravni, itd.), podreuje sebi drutvo pod vidom politike homogenizacije i ujedinjavanja svih drutvenih snaga. Novouspostavljena drava je od svog nastanka partijska drava, izraavajui volju rukovodee subjektivne snage. Osnovni vladajui nukleus ove partijske drave, samostalan, niim ogranien, ni ustavno a ni politiki, u stvari je bio Politbiro CK KPJ, koji se naao na vrhu piramide novostvorenog sistema DFJ, odnosno FNRJ, oslanjajui se na svoju poziciju pre rata i u toku rata, a na drugoj strani na politiki kapital organizatora pobednike revolucije. Centralnu ulogu u tom telu imao je Tito, kao osvedoeno najistaknutiji i najiskusniji meu lanovima Politbiroa, s oznakama harizmatske linosti iji su najblii saradnici bili Edvard Kardelj, Aleksandar Rankovi i Milovan Dilas, zadueni za svoje resore" ili krupne sektore partijskog, odnosno dravnog posla. Bez njega se nije mogla zamisliti kadrovska politika viih dravnih i partijskih tela, rukovoenje spoljnom politikom, komanda nad vojskom, odreivanje pravca unutranjeg razvitka. Od Tita su poticale inicijative najznaajnijih odluka, ime se ne zapostavljaju drugi zaetnici ideja u prethodnom postupku ili Titove modifikacije ideja drugih pokretaa, prilikom njihovog konanog usvajanja. Politbiro je kreirao dravu na nain koji je obezbeivao apsolutnu politiku prevlast partije i njenih rukovodstava. Tome su uveliko doprinosili objektivni uslovi jugoslovenskog drutva i sovjetsko iskustvo koje je poivalo na svemonoj ulozi Politbiroa, odnosno Staljina kao najvie instance politikog, vojnog, meunarodnog i ideolokog odluivanja. U Jugoslaviji, kao i u SSSR-u Politbiro se nalazio van svake kontrole, radei bez veih formalnosti, i bez vieg partijskog tela kome bi polagao raune. Dravni organi, kako izvrni tako i predstavniki, bili su puki sprovodnici volje Politbiroa, a masovne organizacije njegove transmisije. U datim uslovima, Politbiro ili ua grupa njegovih lanova razmatrao je sva sporna pitanja rukovodeih republikih

'J

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

(nacionalnih) i pokrajinskih partijskih rukovodstava (biroa), prosuujui suvereno u skladu sa kolektivno izvedenom analizom akutnih problema (meurepublikih, poloaja rimokatolike crkve, zapostavljenosti Srba u Hrvatskoj, autonomistikih tendencija u Sloveniji, itd.). Na istom principu zanivala su rad politiko-operativna rukovodstva partije od vrha do dna, od nacionalnih do optinskih rukovodstava. Stvaranje Narodnog fronta Jugoslavije kao jedinstvene optenarodne politike organizacije odgovaralo je koncepciji KPJ o monolitnoj politikoj strukturi drutva, karakteru nastajuih drutvenih odnosa i jedinstvenoj politikoj platformi revolucionarno-demokratskog preobraaja. KPJ je preko Narodnog fronta obezbeivala iroku politiku osnovu narodne vlasti u svim fazama revolucije, ak i onda kada ovaj nije imao karakter posebne organizacije. Partija nije bila spremna da apsolutnu rukovodeu ulogu u politikom sistemu Jugoslavije deli ni sa jednom drugom politikom snagom, koristei se svojom vladajuom ulogom u pobedi revolucije, obnovi zemlje i postavljanju osnova socijalizma. Po shvatanjima KPJ, narodna vlast se mogla uvrivati samo pod pretpostavkom da se ne suava na proleterijat", ve proiruje na sve drutvene slojeve. Proirivanjem Narodnog fronta uvrivala se i ova organizacija i narodna vlast, a time je faktiki jaala i rukovodea uloga KPJ u elom sistemu. Zapoet polovinom 1944, proces organizacionog uobliavanja Jedinstvenog narodnooslobodilakog fronta priveden je kraju na Osnivakom kongresu Narodnog fronta Jugoslavije odranom od 5. do 7. avgusta 1945. u Beogradu, i na Kongresu Osvobodilne fronte, odranom u Ljubljani jula iste godine, odnosno na ostalim republikim kongresima Narodnog fronta. Na Prvom kongresu NFJ postignuto je objedinjavanje zemaljskih frontova, utvrena organizaciona struktura NFJ, usvojen statut i donet program. Prema Osnovnim organizacionim naelima NFJ, Narodni front nije imao karakter klasine politike partije, ali je nosio obeleja posebne politike organizacije, s jako naglaenim agitaciono-propagandnim funkcijama. Bio je definisan kao optenarodni antifaistiki demokratski pokret naroda Jugoslavije", koji predstavlja osnovnu silu" i osnovnu politiku snagu" za uvanje i razvoj tekovina narodnooslobodilake borbe. Clan Narodnog fronta mogao je da postane svaki estiti i rodoljubivi" graanin koji je uivao politika i

KPJ U POLITIKOM SISTEMU I UNUTRANJOPOLITIKI ODNOSI

41

graanska prava, usvojio program organizacije i plaao lanarinu. KPJ je pomou NFJ prevazilazila pluralistiki princip stranakog ivota, stvarajui, na drugoj strani, oblik politikog organizovanja suprotan partiji tradicionalnog karaktera. NFJ je ulanjivao pojedince i kolektive, graane i drutveno-politike organizacije. Kolektivno lanstvo nije automatski povlailo za sobom i lanstvo pojedinanih pripadnika ovih organizacija. Stubove NFJ inili su masovni organizmi: USAOJ, AF, JSRNJ. On je obuhvatao i povezivao sve antifaistike organizacije, zadruge, udruenja. Ostaci graanskih snaga su ga zato tretirali kao proirenu KPJ". U sastavu NFJ nalazile su se i graanske stranke koje su mu krajem rata prile. Formalno gledano, naela NFJ su predviala viestranaku strukturu zadravajui posebnost tih stranaka u organizaciji i njenim rukovodeim telima to je bio izraz meunarodnih obzira i tenje za angaovanjem svih rodoljubivih i demokratski raspoloenih graana na programu daljeg revolucionarno-demokratskog razvitka ali su joj na specifian nain umanjivala znaaj drugim odredbama. Pre svega, postojee stranke morale su da prihvate program NFJ, a njihovo lanstvo da se ukljui u njegove lokalne odbore. Nebitnih elemenata koalicije bilo je, s nekim izuzecima, samo u viim rukovodstvima NFJ. Od ove formalne strane pitanja daleko su bili bitniji stvarni politiki odnosi. NFJ se od svog osnivanja izgraivao kao jedinstvena organizacija masa, koje su prihvatale i priznavale rukovodstvo KPJ u njemu. Postojee graanske grupe nisu mogle da bez spoljne intervencije ugroze politiku vrstinu organizacije, jer su bile malobrojne i slabe. Put demokratskog razvitka, prema koncepciji NFJ, nije vodio preko viestranake organizacije politikog ivota, nego preko njene negacije. Koliko je uticaj ovih stranaka i grupa oslabio u toku 1945, i koliko su se one osule u korist snaenja Narodnog fronta, govori i ocena rukovodeih predstavnika CK KPJ, Tita i Kardelja, iz januara 1946, o njihovoj beznaajnosti". Program NFJ je u ovoj fazi revolucije izraavao stavove KPJ. Svojim revolucionarno-demokratskim obelejem doprinosio je polarizaciji masa, iji su se delovi jo kolebali ili, zbog svog porekla i ranije politike pripadnosti, gravitirali graanskim strankama i grupama. Kasnijim prelaenjem s optih demokratskih na socijalistike mere, Program NFJ je prevazi-

'J O SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

en, iako su neke od ovih mera ve bile implicitno sadrane u njemu. KPJ je u sistemu revolucionarne demokratije praktino istupala za monolitizam u sopstvenim redovima i u politikom ivotu uopte. Analogiju je imala u sovjetskom uzoru. U novostvorenom sistemu vlasti nije bilo mesta ni za jednu drugu snagu kao faktor odluivanja sem za KPJ. Partija je odbacivala viestranaki sistem i na osnovu istorijskog iskustva u Kraljevini Jugoslaviji, u ratu i revoluciji, polazei od svoje prevlasti u politikom sistemu, zasnovane na aparatu vlasti i masovnim antifaistikim organizacijama. iva svest o strahovitom ratnom kovitlacu, krizne situacije u odnosima sa zapadnim saveznicima tokom 19451946, istupanje opozicije 1945. i sukobi s rimokatolikom crkvom uticali su na KPJ da ne dozvoli obnovu ak ni onih partija koje su s njom lojalno saraivale u okviru Narodnog fronta, priznajui njenu rukovodeu ulogu. Organizacija Narodnog fronta je predstavljala i politiku osnovu drave. Od nje se trailo da narodnu vlast dri pod politikom kontrolom. U naknadnim teorijsko-politikolokim analizama nalazimo poglede o Narodnom frontu kao korektivu" jednopartijskog sistema u Jugoslaviji. Po poreklu, sastavu i optim zadacima, NFJ je predstavljao politiki, ideoloki i socijalni pokret Jugoslavije u kome su se mase seljatva, radnitva i inteligencije zalagale za uvrivanje demokratskih tekovina narodnooslobodilake borbe i za izgradnju nove Demokratske Federativne Jugoslavije". Ovaj pokret, u najirem znaenju, imao je i obeleja specifine politike organizacije koja se formirala na principu dobrovoljnosti. lanovi NFJ morali su da prihvate osnovna akta: Program i Statut; svaki je radio u nekom odboru NFJ i uplaivao prilog prema materijalnim mogunostima. Obavezom lanstva da radi u mesnim organizacijama, obezbeivala se i kohezija NFJ. On je bio izgraen na principima federalizma, kao i organizacija vlasti u DFJ, odnosno FNRJ. Kongres su sainjavali delegati NFJ iz svih federalnih jedinica. Za Savezni odbor je svaki zemaljski odbor predlagao kongresu isti broj lanova, ime se iskljuivalo nadglasavanje. Najvii organ Narodnog fronta u federalnim jedinicama bio je zemaljski : kongres. U rukovodea tela Narodnog fronta Jugoslavije birane su avgusta 1945. vodee linosti KPJ, masovnih antifaistikih

KPJ U POLITIKOM SISTEMU I UNUTRANJOPOLITIKI ODNOSI

41

organizacija, graanskih stranaka i grupa u Narodnom frontu, kao i ugledni javni radnici. Za predsednika je izabran Tito, za prvog generalnog sekretara Sreten ujovi, a za drugog Zlatan Sremec. Potpredsednici su bili Milo Moskovljevi, Franjo Gai, Josip Vidmar, Vojislav Kecmanovi, Dimitar Vlahov i Milo Raovi. Sekretarijat su inili, pored Sretena ujovia i Zlatana Sremeca, Dragoljub Jovanovi, Vaso ubrilovi, Marijan Stilinovi, Bane Andrejev, Mitar Baki, Joe Rus i Vladimir Simi. Za lanove Izvrnog odbora izabrani su: Edvard Kardelj, Vladimir Bakari, Andrija Hebrang, Moa Pijade, Blao Jovanovi, Boris Kidri, Milovan ilas, Aleksandar Rankovi, Lazar Kolievski, Todor Vujasinovi, Blagoje Nekovi, Edvard Kocbek, Ivan Ribar, Marko Vujai, Peko Dapevi, Sava Kosanovi, Jaa Prodanovi, Ivan ubai, Sreten Vukosavljevi, Akif Le, Toma Kuturec, Mihailo Apostolski, Rato Dugonji, uro Pucar, Sulejman Filipovi, Bogomir Rajkovi, Marijan Brecelj, Miha Marinko, Franjo Ljube, Nuredin Daut, Emanuel ukov, Sveta ivkovi, Jovan Veselinov, Mihajlo urovi, Koa Popovi, Vlado Zeevi, Rifat Beria, Spasenija Babovi, uro Salaj, Rade Pribievi, Frane Frol, Svetozar Rittig, Duko Brki, Vicko Krstulovi, Stjepan Prvi. Plenum Narodnog fronta Jugoslavije inile su delegacije federalnih jedinica, iji su lanovi birani na Osnivakom kongresu Narodnog fronta Jugoslavije. Ako se Narodni front posmatra kao okvir politikog ivota i razvitka politikih odnosa u Jugoslaviji, odnosno kao poprite drutvenih sukoba, lako je videti, na osnovu rezultata, da su ovi razreavani asimilacijom graanskih grupa, koje su usvajanjem Programa gubile svoju raniju individualnost, ili otpadanjem onih graanskih snaga koje nisu mogle da slede razvitak koji je inspirisala KPJ. Snage van Narodnog fronta, na drugoj strani, podvrgavane su politikom pritisku, mrvljene i udaljavane iz politikog ivota kao strana tela, jer su pokuavale da same ili s oslonom na inostranstvo ugroze uspostavljanje monolitne strukture kojoj je teila KPJ, po cenu da se izloi napadima graanskih snaga zbog totalitarizma. Nosioci revolucionarne demokratije" nisu hteli ni sa kim da dele vlast posle pobedonosne revolucije, a najmanje s poraenim snagama, smatrajui pri tome da je svako drobljenje" politikih snaga opasno, pa ak i kobno, sa stanovita politikog jedinstva, hegemonije KPJ u sistemu i organizacionog uvrenja vlasti. Partija je rukovodila

'J O SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

organizacijom Narodnog fronta tavie, do Petog kongresa izraavala je sopstveni program kroz Program Narodnog fronta, to je nesumnjivo bila jedna od specifinosti jugoslovenske revolucije. Otuda je za protagoniste graanske politike Narodni front i znaio otelotvorenje jednopartijskog sistema. Neosporna je injenica da graanska demokratija i socijalistika organizacija politikog ivota nisu mogle da se izmire kao ni u ratu, uostalom jer je jedna polazila od stranakog pluralizma, a druga od prevlasti KPJ, pobede novih drutvenih snaga i novih drutveno-ekonomskih odnosa. Zanemarujui ak razlike koje su uslovljavale suprotni klasni interesi, istakli bismo da su narodi Jugoslavije tek bili izali iz revolucionarnog rata, s elementima bratoubilakih obrauna i klasnih okraja, ije su se posledice jo oseale u posleratnoj strukturi, utiui na odbacivanje svih oblika organizacije koji bi mogli da dovedu do reprize ratne drame. Udarnu snagu politikim i privrednim akcijama NFJ davao je USAOJ, koji je novembra 1945. brojao 1.374.000 lanova. USAOJ se razvijao kao pokret omladine okupljene oko SKOJ-a i pod njegovim rukovodstvom. Jezgro omladinske organizacije inilo je blizu 300.000 lanova SKOJ-a. CK KPJ je tog meseca pokrenuo pitanje pretvaranja USAOJ-a u organizaciju Narodne omladine Jugoslavije, do ijeg je ustanovljenja dolo na Treem kongresu Narodne omladine, odranom u Zagrebu od 9. do 11. maja 1946. Time je zavrena prva faza razvoja organizacije antifaistike omladine, koju je KPJ stvarala pre rata i u toku narodnooslobodilake borbe. Od Narodne omladine Jugoslavije se trailo da postane pokreta, organizator i rukovodilac omladinskih akcija i omladinskog ivota uopte, da radi na vaspitanju omladine u duhu marksizma-lenjinizma i da njenom radnom poletu u izgradnji socijalizma daje organizovaniji i planski karakter. Manifestacioni kongres AF, odran u Beogradu juna 1945, odbacio je sumnje jednog dela kadra KPJ u celishodnost opstanka te organizacije posle osloboenja. Ona je nakon rata bila nosilac raznih socijalno-humanitarnih i politiko-vaspitnih akcija meu enama Jugoslavije, a naroito akcija za socijalno zbrinjavanje dece, prosveivanje ena u zaostalim krajevima, razbijanje verske zatucanosti, patrijarhalnih stega, primitivnih obiaja (noenje zara i ferede, itd.), za politiko osveivanje. CK KPJ je u jesen 1945. postavio u zadatak partijskim

KPJ U POLITIKOM SISTEMU I UNUTRANJOPOLITIKI ODNOSI

41

rukovodstvima da obrate veu panju na razvitak i unapreenje rada AF-a. Stvaranjem Jedinstvenih sindikata radnika i nametenika krajem rata, KPJ je zavravala osnivanje masovnih organizacija kao formi ostvarivanja svoga uticaja u masama. Prema direktivi CK, nacionalna i pokrajinska partijska rukovodstva odrala su na slobodnim teritorijama zborove radnika na kojima su izabrani delegati za osnivaku konferenciju sindikalne organizacije. Na njihovom skupu u Beogradu, od 23. do 25. januara 1945, konstituisan je Jedinstveni savez sindikata radnika i nametenika Jugoslavije, ime je prvi put u istoriji jugoslovenskog radnikog pokreta obrazovana jedinstvena organizacija radnika i nametenika. Za predsednika Glavnog odbora izabran je .uro Salaj. U Glavnom odboru nalazili su se, pored ostalih, i Laza Stefanovi, Radoje Daki, uro poljari, Tone Fajfar, Laza Plavi, Pepca Kardelj, Mihailo vabi, Bogdan Kreki, Marko Belini, Duan Petrovi, Paaga Mandi, Ivan Boievi, Jerko Radmilovi, Risto Stefanovi, Iso Jovanovi, Vojo Srzenti, Franc Leskoek i Josip Cazi. Od organizacije koja je klasno podreena, Sindikat je postao organizacija klase na vlasti. Doktrinarni refleks ove promenjene situacije izraavao se i u shvatanju o istovetnosti interesa izmeu radnike klase i narodne drave". Sindikat je osnovan i proglaen formalno kao nedravna organizacija. Nepisano je pravilo da su svi dravni slubenici i radnici upisani u Sindikat, inae se drukije ne moe shvatiti brzo omasovljenje ove organizacije u ijem su sastavu bili gotovo svi slubenici i radnici. Faktiki, Sindikat je bio transmisija KPJ koja mu je odredila mesto u sistemu celokupne drutvene organizacije nove Jugoslavije. Sindikat, zajedno s takozvanim masovnim organizacijama", uestvuje u sistemu vlasti na svom specifinom sektoru, ali ne deluje samostalno, niti razvija inicijative koje prethodno nisu podstaknute od partije. Partija je ostvarivala rukovodeu ulogu na vie naina: preko najvieg tela Politbiroa u kome se kasnije nalazio i rukovodilac Sindikata (uro Salaj); preko Sindikalne komisije u sastavu CK KPJ; preko lanova rukovodstava KPJ u Glavnom odboru Sindikata; davanjem smernica za rad Sindikatu na najviim partijskim telima od 1948. (kongresu, plenarnim sednicama CK KPJ). Formula odnosa bila je na teorijskoj i politikoj razini reena tako to je Sindikat prenosio misli i volju" radnike klase

'J O SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

dravi i partiji, a KPJ je imala vlast u ime radnike klase kao njena avangarda. Organizacija sindikata bila je kopija sovjetskih sindikata, poivajui na Lenjinovom i Staljinovom odreenju sindikata kao posrednike organizacije radnike klase", koja stoji izmeu drave i radnitva, uz rukovodeu ulogu partije. Funkcije Sindikata u Jugoslaviji bile su identine onima u SSSR-u: proizvodno-ekonomska (obuavanje i pripremanje radnika za upravljanje privredom ili po Lenjinu kola komunizma"), zatitna funkcija (borba za radnu disciplinu, tehnika zatita u skladu sa propisima, itd.), kulturno-vaspitna funkcija. Istraivai Sindikata i drutveno-ekonomskog poloaja radnike klase u nas (R. Radi i dr.) ustanovljuju analizom istupanja Dura Salaja, Borisa Kidria, Mie Pavievia, Ivana Boievia, direktivnih napisa u Borbi, sindikalnom listu Rad itd., da su ove funkcije gotovo istovetno isticane. Koncepcija o jedinstvu ekonomsko-politikih, kulturno-vaspitnih i socijalno-zatitnih funkcija Sindikata oznaavala je negaciju socijaldemokratskih ideja o sindikatu kao iskljuivo ekonomskoj organizaciji radnika. Organizacija je okupljala sve zaposlene: kvalifikovane i nekvalifikovane, intelektualne i manuelne, industrijske i poljoprivredne radnike, privatne nametenike i dravne inovnike (slubenike). Predstavljala jd dobrovoljnu i masovnu organizaciju radnike klase, ali ne i pandan Narodnom frontu, ve samo deo te optenarodne organizacije, koja je bila politika osnova revolucionarne vlasti. Kao vanpartijska organizacija, JSRNJ su povezivali KPJ s radnikom klasom, naroito na sektoru privrede. Politbiro CK KPJ je skretao interes sindikata na usavravanje organizacije proizvodnje, ali je, polovinom 1945, naglaavao i potrebu voenja brige o poloaju radnika. Sem politikih i ekonomsko-socijalnih, zatitnih funkcija, u delokrug sindikata je spadala i kultura. Njihova politiko-vaspitna uloga manifestovala se naroito u razvijanju novog odnosa prema radu i proizvodnji, zatiti dravne imovine i jaanju saveza izmeu radnike klase i seljatva. Nastavljajui tradiciju takmienja, JSRNJ su im davali karakter irokih i organizovanih akcija, vezanih za 1. maj ili 29. novembar, iz kojih je izrastao masovan pokret udarnika. Osnovni motivi za nevieno zalaganje radnika u obnovi i industrijalizaciji bili su moralno-politiki, iako je zalaganje i materijalno podsticano. Dobrovoljni rad je bio na

41 K P J U POLITIKOM SISTEMU I UNUTRANJOPOLITIKI ODNOSI

najvioj taki svoje idealizacije", koja je imala vie uzroka. Visoka drutvena cena i ugled i gotovo kult fizikog rada, nadoknaivali su nedostatak razvijenijih formi privreivanja. U uslovima nerazvijene materijalno-tehnike osnove drutva i nepovoljne kvalifikacione strukture radnike klase, u kojoj su preovlaivali nekvalifikovani i priueni radnici, ovaj vid rada je dobijao prvenstvo. Tome su naruku ile i posledice rata, ruevine koje je nakon osloboenja trebalo raskrivati, provizorna graevinska obnova, a u industriji naglaavanje kvantitativne strane proizvodnje. KPJ je mogla da izvede radnu mobilizaciju jedino razvijanjem stvaralakih rezervi masa, koristei se njihovim politikim poletom i radnim entuzijazmom. Izvori mobilnosti masa nalazili su se u njihovom revolucionarnom zanosu, koji se prenosio iz tek zavrene narodnooslobodilake borbe, njihovoj potpunoj opredeljenosti za politiku KPJ u revolucionarno-demokratskom preobraaju zemlje, njihovom nerealnom oekivanju da e se uslovi ivota poboljati im se savladaju tekoe koje je rat ostavio za sobom. S pribliavanjem druge faze obnove, krajem 1945. i poetkom 1946, sindikati su forsirali uvoenje normi ka pretpostavke za razvoj takmienja i efikasniju valorizaciju utroenog rada. Kvantitativni rezultati rada postojali su vaniji od kvaliteta. Delatnost sindikata pratile su dve pojave, oznaavane kao jednostrana shvatanja: prva je ekonomizam", a druga sindikalni avangardizam". Ove krajnosti nisu bile teorijski uobliene, ali su prisutne u praksi. Pristalice ekonomizma" nisu se obazirale na rentabilnost", nisu pravile razliku izmeu dravnog i kapitalistikog preduzea; pozivali su radnike na borbu protiv eksploatacije, traili vee nadnice, zahtevali smanjivanje radnog vremena, pruali otpor uvoenju normi. Sindikalna organizacija je, sprovodei politiku KPJ, traila od radnika samo rad i samoodricanje, bez odgovarajue materijalne nadoknade, koju su, uostalom, odreivale niske materijalne mogunosti drutva u ovom periodu. Zahtevi za poboljavanjem drutveno-ekonomskog poloaja olako su proglaavani za socijaldemokratizam. Nosiocima takvih pogleda, kojih je najvie bilo u Sloveniji, lepljene su etikete oportunista" i socijaldemokrata. Izvori takvih pogleda ablonski su vezivani za delatnost predratnih socijaldemokrata u sindikalnoj organizaciji.

'J O

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

Druga krajnost, manifesto vana kao sindikalni avangardizam", javljala se u konkretnom obliku prisvajanja upravljakih ovlaenja, to jest meanja sindikata u rad preduzea; smenjivanja upravnika, iznuivanja veih piata i povlastica za sindikalne funkcionere, podravanja upljeg kvantiteta" u takmienju, primanja i otputanja radnika, premetanja radnika iz odeljenja u odeljenje, itd. Kritika ove pojave polazila je od toga da je tu re o anarhiji, dvovlau", sticanju jeftine popularnosti, preuzimanju uloge narodnih tribuna". Postojei sukob nadlenosti" i paralelizam", CK KPJ je osuivao kao uzurpaciju prava sindikalnih rukovodstava. Analiza ove pojave ukazuje, meutim, da se radilo o dvema suprotnim pojavama: jednoj, vezanoj za slabost uprava preduzea, kojima je sindikat priskakao" u pomo, i drugoj, izraenoj u htenju radnika da se njihova uloga u preduzeu vie oseti, da oni dobiju vea ovlaenja u oblasti odluivanja o proizvodnji i ureenju drutveno-ekonomskih odnosa. Ostvarujui svoje funkcije, sindikat se oslanjao na proizvodna savetovanja, koja su odravana svakih 15 dana; ali na izlasku iz perioda obnove ona su poela da se zamenjuju sastancima, na kojima su direktive mehaniki prenoene. Slinu su sudbinu doiveli i radniki poverenici, uvedeni polovinom 1945. u dravna i privatna preduzea, ustanove i organizacije, kao forma posrednog i savetodavnog uea radnika u upravljanju. Funkcije drave i njenih predstavnika u privredi rasle su na raun potiskivanja posredne radnike kontrole i neposrednih inicijativa radnika. U periodu obnove nije bilo gotovo nijedne akcije politike, ekonomske ili kulturno-prosvetne u kojoj se Narodni front nije javljao kao organizator ili sprovodnik, popularizator ili agitaciono-propagandni nosilac. Organizovao je izbore za Ustavotvornu skuptinu, uestvovao u objanjavanju i sprovoenju agrarne reforme i kolonizacije, vodio agitaciju i propagandu u vezi s radom Mirovne konferencije u Parizu, Organizacije ujedinjenih nacija, kao i u vezi s posebnim meunarodnim inicijativama Jugoslavije. Prikupljao je pomo 1946. za postradale od poplava u Albaniji i za izbeglice iz Egejske Makedonije, popularisao SSSR i sovjetsku kulturu. Razobliavao je parole neprijatelja, uestvovao u radnim akcijama, organizovao pomo za krajeve Jugoslavije postradale u narodnooslobodilakoj borbi, pomagao obnovu popaljenih se-

K P J U POLITIKOM SISTEMU I UNUTRANJOPOLITIKI ODNOSI

41

la, razvijao ideju bratstva meu narodima, slao radnike ekipe na selo. Opte smernice KPJ prenoene su u organizacije Narodnog fronta i tu razraivane. Razne kampanje obino su poinjale na konferencijama njegovih najniih organizacija u ulici, preduzeu i selu a zatim prenoene na nivo sreza ili grada. Sreske i okrune konferencije i zborovi zavravali su se velikim manifestacionim mitinzima. Sa snaenjem dravne intervencije u privredi i u drutvu uopte, praene rastuom centralizacijom poslova, partijska rukovodstva su se sve vie odnosila formalistiki prema Narodnom frontu. Komunisti u njegovim organizacijama ekali su iskljuivo direktive partijskih foruma. Poeo je da se ukorenjuje i sistem rada u izvrnim odborima, bez sazivanja .odbora organizacija, ime su se od Narodnog fronta odbijali vanpartijci i suavala njegova politika osnova. Narodni front se krajem 1946. i u toku 1947, s prelaskom na industrijalizaciju, sve vie pretvarao u aparat za izvravanje konkretnih dravnih zadataka i privredne operative, gubei oznake politike organizacije. KPJ je svoju rukovodeu ulogu sve vie ostvarivala zahvaljujui svom optem autoritetu, a ne politikom pristanku masa na mere koje se preduzimaju. Vodstva graanskih stranaka i grupa, kako onih koje su se ukljuivale u Narodni front Jugoslavije, tako i onih koje su ostale van njega, ispoljavala su raznovrsne tendencije, koje su ile od deobe vlasti s komunistima, odnosno jednakog uticaja unutar Narodnog fronta i pokuaja organizovanja viestranakog sistema, do priznavanja rukovodee uloge KPJ i bezuslovnog usvajanja Programa NFJ. Glavni nosilac opozicije u fazi izvravanja Sporazuma Tito ubai bila je Demokratska stranka, s Milanom Grolom na elu, koja je ostala van Narodnog fronta i na legalnoj osnovi pokuavala da okupi i aktivira sve protivnike daljeg toka revolucije. Ta stranka, podravana frakcijama i pojedincima iz drugih stranaka i grupa, bila je i pobornik revizije svih tekovina ostvarenih u toku rata i revolucije. Poto je podrka stranih snaga ovoj opoziciji izostala posle Potsdamske konferencije, ona je, inae izloena jakom pritisku Narodnog fronta, koji je gospodario scenom uoi izbora za Ustavotvornu skuptinu, nestala iz politikog ivota. U okviru Narodnog fronta javila se, nakon novembarskih izbora za Konstituante, opozicija poznata kao frontovska",

'J

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

iji je nosilac bio Dragoljub Jovanovi, generalni sekretar Narodne' seljake stranke, s nekoliko poslanika tzv. seljakih stranaka: Narodne seljake stranke, Saveza zemljoradnika i Hrvatske seljake stranke. Aktivnost ove opozicije bila je usmerena, s jedne strane, na suprotstavljanje seljatva radnikoj klasi, a s druge predstavljala novu formu otpora graanskih snaga merama KPJ za socijalno-ekonomsku transformaciju drutva i prelazak na plansku privredu. Za Jovanovia je opozicija bila korektura svake vladavine", a stranake tradicije meu Srbima, Hrvatima i Slovencima bile su ive. Narodni front je on zamiljao kao organsku kolaboraciju stranaka", a ne njihov mehaniki skup. Stvaranje seljakog bloka" smatrao je svojim trajnim politikim opredeljenjem. Ova shvatanja su se sukobljavala sa stavom KPJ o Narodnom frontu kao optenarodnoj organizaciji, savezu radnitva i seljatva, i njenom politikom brzih drutveno-ekonomskih promena. Jula 1946. Jovanovi je u Narodnoj skuptini FNRJ otvoreno ustao protiv puta razvitka kojim je ila Jugoslavija. Ustanova javnog tuilatva je, po njemu, inkarnirala diktaturu jedne partije, dok je donoenje Zakona o zadrugama bilo udaranje noa u lea" seljacima. Otrica Jovanovievog napada bila je posebno upravljena protiv sve izraenijeg etatizma" u privrednom sistemu, koji je, kako je on smatrao, ostavljao malo prostora za razvitak zadrugarstva, favorizujui dravni sektor i birokratizaciju dravnog aparata. Razlaz Jovanovia s Narodnim frontom izazvao je vrenje u Narodnoj seljakoj stranci i doveo do jaanja levice", iskljuivanja generalnog sekretara iz stranke i udruivanja seljakih grupa (Narodne seljake stranke i Saveza zemljoradnika) u Ujedinjenu zemljoradniku stranku, na bazi Programa Narodnog fronta, u jesen 1946. Epizoda s Jovanoviem pokazivala je da je KPJ nepokolebljiva u daljem sprovoenju revolucionarnih promena i uspostavljanju monolitnog politikog sistema pod svojom iskljuivom kontrolom. Ona je suzbijala svaki pokuaj konstituisanja samostalnih politikih snaga u Narodnom frontu ili van njega koje bi se suprotstavile njenoj politici ili s kojima bi morala da deli vlast. Eliminiui takve tendencije, ona je, istovremeno, podravala sve oblike politikog organizovanja u okviru Narodnog fronta koji doprinose jedinstvu radnika, seljaka i inteligencije, guenju uticaja opozicionih graanskih snaga, te ukljuivanju masa u privredni ivot i rad narodnih odbora. Toleriui neke

KPJ

POLITIKOM

SISTEMU

UNUTRANJOPOLITIKI

ODNOSI

graanske stranke i grupe kao HRSS, Ujedinjenu zemljoradniku stranku, Jugoslovensku republikansku stranku KPJ nije davala podrku njihovom organizacionom rekonstituisanju. Partija je podravala vrhove HRSS, koji su izraavali manifestacionu podrku politici Narodnog fronta. Jedno vreme posle rata sluila se organizacijama Seljaka sloga, Napredak (u Bosni i Hercegovini), Prosvjeta (kulturno-prosvetna organizacija Srba u Hrvatskoj), i Preporod (muslimansko kulturno drutvo), radi politikog i kulturnog okupljanja Hrvata, Muslimana i Srba u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Preko tih organizacija KPJ je prodirala na selo, privlaila seljake mase, suzbijala uticaj ostataka starih stranaka, naroito bive Maekove HSS. Graanske snage, neprijateljski raspoloene prema revoluciji u toku, vezivale su se za inostranstvo, nadajui se slomu poretka i restauraciji, do kojih bi dovela intervencija zapadnih sila protiv socijalizma, ili rat dojueranjih saveznika. Snage biveg drutva i pritajeni pripadnici kolaboracionista stvarale su psihozu privremenosti novog poretka. Svaka pobeda meunarodnih konzervativnih snaga pothranjivala je optimizam, kao to je svaki njihov poraz izazivao malodunost i smanjivao nade u vaspostavljanje biveg sistema. Podsticanje ovinizma u nacionalno meovitim krajevima pojavljivalo se kao najopasniji metod borbe starih snaga, usmeren na razbijanje politike bratstva i jedinstva, glavne osnove narodne vlasti. KPJ se borila politikim i zakonskim sredstvima protiv izazivanja nacionalne, rasne i verske mrnje i razdora. Zakonom Predsednitva AVNOJ-a maja 1945. svako ogranienje graanskih prava, kao i svako pruanje povlastica i davanje prednosti graanima DFJ u zavisnosti od njihove nacionalne, rasne ili verske pripadnosti bilo je predvieno kao kanjiva radnja kojom se naruavaju naelo ravnopravnosti naroda i graana i bratstvo i jedinstvo naroda . . . kao osnovna tekovina narodnooslobodilake borbe". Kao napad na nacionalnu ravnopravnost kanjavala se svaka agitacija i propaganda koja je ila na to da se izazove ili raspali nacionalna i rasna mrnja ili razdor, a isto tako i pisanje, izdavanje, tampanje i rasturanje spisa takve sadrine. Politiki znaaj ovog zakona vidi se i po tome to su inkriminisana dela iz njega ula i u Krivini zakon protiv naroda i drave, koji je usvojila Privremena narodna skuptina DFJ, avgusta 1945.

'J O SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

Nacionalni odnosi su spolja imali izgled retko harmoninih odnosa. Strogo represivnom politikom spreavane su sve manifestacije oznaene kao ovinistike. Nezavisno od neprijateljskih manifestacija nacionalizma u raznim krajevima Jugoslavije, koje su imale najraznovrsnije forme (da je narodnooslobodilaki rat iskorien da jedna nacija zavlada na drugom, Hrvati na raun Srba, Srbi na raun Muslimana, itd.; egoistiki stavovi da ne treba pomagati ratom opustoene krajeve; neprihvatanje kolonista iz Srbije u Makedoniji; zabrana naseljavanja kolonista s Kosmeta u starom kraju, itd.), nacionalni odnosi su se komplikovali i zato to ih nisu sasvim razumevali ni komunisti. Sektatvo u prijemu iptara, Maara i drugih pripadnika nacionalnih manjina u KPJ je bilo vie nego jako izraeno. Na Kosovu i Metohiji je sniavan kriterijum za prijem u lanstvo KPJ samo da bi se partijska organizacija to pre proirila delom iptara, jer su lanstvo uglavnom sainjavali Srbi i Crnogorci. Partijski kadrovi u Vojvodini su se suprostavljali partijskom kursu da se KPJ, organi vlasti i masovne organizacije proire pripadnicima nacionalnih manjina i Hrvata kako bi se poboljala partijska struktura vlasti i partije. Deo izbeglica, koji su se vraali na stara ognjita, jednostrano je ocenjivan kao izaziva nacionalne mrnje i podvajanja, svojim revanistikim stavom prema manjinskom stanovnitvu, Hrvatima ili Muslimanima frontalno. Za srpske graanske krugove drava je bila u rukama Hrvata i srpstvo pocepano", to je bio smiljeni cilj Komunistike partije, koja je, jo pre rata, kao to se govorilo, paktirala s ustaama samo da se doe glave Srbima. Nacionalne konfrontacije podjarivao je i katoliki kler, zauzimajui se za vernike koji su justificirani" i njihove porodice koje ne mogu znati ni gde su grobovi njihovih blinjih, traenjem da se olakaju uslovi ivota u logorima, protestvovanjem to se skidaju kriovi" sa grobova ustaa i Nemaca, iako se pred smru klanjaju svi ljudi". Crkva se u tom kopanju jaza nije zaustavljala samo na zatiti crkve, njenih ustanova i svetenika, ve je brinula i za patnje i nevolje tolikih naih vjernika", nastojei da im pomogne u danima kunje i kriza". Nosioci velikosrpskog ovinizma irili su vesti da su Hrvati i Turci" na vlasti, a hrvatska i muslimanska reakcija da je, opet, nastupila era srpske dominacije. Rimokatoliki kler je istupao protiv Muslimana, prigovarajui im da su se izvukli od odgovornosti za ponaanje u ratu i da jednostrano prebacuju svu

KPJ U POLITIKOM SISTEMU I UNUTRANJOPOLITIKI ODNOSI

6 1

krivicu na katolike. U aktivnosti starih snaga vidno mesto je zauzimalo i irenje nacionalnog defetizma, obeshrabrivanje naroda u borbi za teritorijalnu celinu i severozapadne granice Jugoslavije. Jugoslovenski politiari u emigraciji nastavili su politiku protiv novog poretka. Jugoslavija je, po njima, bila preplavljena totalitarnim valom". Oni su 1945. u Londonu obrazovali Jugoslovenski narodni odbor, iji su lanovi sebe proglasili za zakonite predstavnike veine jugoslovenskih graanskih stranaka. Istupali su kao branioci Jugoslavije i pobornici demokratije. Na Zapadu su protiv nove Jugoslavije radili Slobodan Jovanovi, episkop Irinej orevi, Jovan Donovi, Milan Gavrilovi, Milo Bobi, Radoje Kneevi, Konstantin Foti, Mladen ujovi, i drugi. Januara 1946. Vlatko Maek je pristao da s Jugoslovenskim narodnim odborom usklauje zajedniku borbu protiv dananje tiranije u Jugoslaviji". Ali bivi vo HSS-a nije bio raspoloen i za zajedniko istupanje u Jugoslovenskom narodnom odboru sa srpskom emigracijom i kraljem Petrom II. Oekujui smenu poretka u Jugoslaviji, on je 1946. predlagao konfederativno ureenje na principu realne unije, koja bi obuhvatala Sloveniju sa slovenakom Istrom, Hrvatsku, sastavljenu od banovine iz 1939, hrvatske Istre, te est srezova Vojvodine, i Srbiju, kao treu jedinicu. Pitanje Bosne Maek je ostavljao otvorenim dok ne doe do srpsko-hrvatskog sporazuma. Ova konstrukcija, koja je predstavljala varijantu ranijih graanskih planova, predlagana je kao da se u Jugoslaviji nije nita desilo. Tako organizovana drava trebalo je da ima tri skuptine, tri vojske (sa zajednikim generaltabom u ratu), kao i pet ministarstava: finansija, odbrane, spoljnih poslova, spoljne trgovine i koordinacije. ef JNS Jovan Banjanin verovao je da postoji samo jedan, jugoslovenski narod i da je podela na Srbiju, Hrvatsku i Sloveniju katastrofa. Prikupljanje emigracije sve vie su podsticale velike zapadne sile. Njeni pripadnici iz Jugoslavije i drugih zemalja verovali su u neminovnost rata i izmene poretka. Pod uticajem stranih faktora Milan Gavrilovi je radio na stvaranju Seljake internacionale, nastavljajui aktivnost zapoetu jo 1942. obrazovanjem saveza seljakih voa u emigraciji, od Baltika do Mediterana, kao forme za razblaavanje radikalizma seljakih masa i, uopte, drutvenih pokreta za vreme rata i okupacije.
i

'J O SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

Odnosi izmeu drave i ratobornog katolicizma" nalazili su se u krizi zbog otpora rimokatolike hijerarhije sreivanju odnosa s narodnom vlau i bojkotovanja ove. Sukob se naroito zaotravao prilikom donoenja agrarne reforme, uoi izbora za Ustavotvornu skuptinu, oko odvajanja crkve od drave i kole od crkve, zbog pomoi pojedinih svetenika kriarima", zapravo zaostalim ustaama. Predsednik Privremene vlade DFJ pokuao je juna 1945. u Zagrebu, prilikom razgovora s nadbiskupom Stepincem, da uredi odnose s rimokatolikom crkvom na bazi njene nacionalne orijentacije i depolitizacije, ali bez uspeha. Nacionalno amorfni deo episkopata sa Stepincem nije bio spreman da usaglasi svoj rad i postupke sa naelom o odvajanju drave od crkve i s garantijom slobode veroispovesti. Katolika hijerarhija je vrila pritisak nad pojedinim svetenicima, spreavala proces polarizacije meu njima, ometala stvaranje svetenikih udruenja, podstrekavala na otpor protiv vlasti, sprovodila ekskomunikaciju neposlunih svetenika i vernika. Vatikanska propaganda je napadala Jugoslaviju kao zemlju progona crkve i vernika. akovaki biskup Antun Akamovi je ustajao protiv odvajanja drave od crkve i crkve i kole. Biskup je bio protiv obaveznog graanskog braka. Traio je da se crkvenim dobrima prizna znaaj narodnog dobra" i osiguraju duebrinike slube" u bolnicama, kaznionicama, vojsci i sportskim udruenjima. Hvarski biskup Miho Pui je zahtevao obeteenje za agrarnu reformu na posedima katolike crkve i uvoenju vere kao obaveznog predmeta u kolama. Primedbe reis-ul-uleme u Sarajevu svele su se na zahtev da u branim, porodinim i vakufskim stvarima sude verske (erijatske) sudije, ija bi se nadlenost uredila posebnim zakonom, zatim da se veronauka obavezno predaje u koli i da muslimanske ene ne slue u vojsci. Sveti sinod Srpske pravoslavne crkve se na kraju izmirio s odvajanjem crkve od drave, stavljajui samo primedbe na Nacrt ustava i iznosei svoje elje. Izvoenje nadbiskupa Stepinca pred sud 1946, zbog veza s ustakom emigracijom i ostacima kriara", izazvalo je na Zapadu i u tampi pod uticajem Vatikana najee napade na Jugoslaviju. Katolike novine oznaile su suenje tom proustakom episkopu kao najalosniji proces u istoriji katolike crkve". Generalni vikar Franjo Salis Sevis je povodom liavanja slobode obljubljenog Nadpastira" Stepinca izdao poslanicu u kojoj stoji da za ovaj teki progon Preuzvie-

KPJ

POLITIKOM

SISTEMU

UNUTRANJOPOLITIKI

ODNOSI

nog gospodina Nadbiskupa ne nalazimo na njemu nikakve krivice. On je, to je i posve shvatljivo, kao bogom postavljeni pastir svoga stada apostolskim arom i neustraivou ustajao na obranu Bojeg zakona, katolike crkve i njezinih prava. No, on je to inio uvijek". Bez obzira na sav dekor sveanih rei generalnog vikara, nisu se mogli navesti primeri Stepinevog ustajanja" protiv ustaa koji su pred oima katolike hijerarhije u NDH unitavali itav jedan narod. Rimokatolika crkva nastojala je da opstane u politikom ivotu Jugoslavije kao corpus separatum", a KPJ ila za svoenjem njene aktivnosti na duhovnu sferu i za njenim povlaenjem iz politikog ivota. Papski nuncije Harli davao je podrku onoj struji episkopa, sa Stepincem na elu, koja se protivila da se s dravom nae modus vivendi. Politika KPJ je nastojala da razbije frontalni stav katolikog klera protiv drave, izoluje papskog nuncija od rimokatolikog svetenstva i pocepa" jedinstvo u vrhovima epsiskopata. Ovoj politici odgovarala je tendencija malog broja svetenika za poboljanje odnosa s narodnom vlau, ba kao to su je ometali ekstremni i nepromiljeni postupci organizacija KPJ i pojedinaca, koji su te odnose zaotravali. Sukob izmeu crkve i drave nije bio karakteristian samo za Jugoslaviju ve i za druge zemlje koje su krenule socijalistikim putem, a katolika crkva u njima predstavljala ustanovu vladLajue vere. Kardinali Midsenti i Viinski suprostavie se u Maarskoj i Poljskoj politikim i ekonomskim merama nove vlasti. Katolike zemlje u svima ovim zemljama imale su podrku Vatikana. Konzervativne snage u svetu tumaile su postojei sukob kao nastojanje komunistikih reima da odstrane uticaj katolike crkve iz nacionalnog ivota, koja se nije povlaila bez ogorenog otpora. Katoliki kler je u Jugoslaviji bio politiki kompromitovan prihvatajui NDH i druge kolaboracionistike reime ili okupaciju, nasuprot svetenstvu u Poljskoj koje je pokazalo visok stepen rodoljubivog dranja u toku tek zavrenog rata. Pored podrke Vatikana katolike crkve u ovim zemljama imale su na svojoj strani i propagandu zapadnih zemalja koja je u okviru zapoete polarizacije izmeu dojueranjih saveznika u ovom otporu gledala ispoljavanje nezadovoljstva prema drugoj suparnikoj sili SSSR-u. KPJ je sprovodila politiku podele i meu pravoslavnim svetenstvom obrazovanjem svetenikih udruenja, dodeljivanjem stalne ili privremene pomoi svetenicima, nastojanjem da

"

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

pobolja odnose narodne vlasti i vrhova Srpske pravoslavne crkve. Ovim kursom suzbijana su shvatanja lokalnih partijskih organizacija o neprijateljskom raspoloenju i pasivnosti svih svetenika bez razlike. Nije se Iako uvialo da je proces diferencijacije meu svetenstvom teak i spor, jer je crkva bila vrsta organizacija", s jakom disciplinom. KPJ je traila razobliavanje" svih svetenika koji su se bavili politikim radom i propagandom, ukljuujui i predstavnike crkvene hijerarhije. Crkveno-narodni sabor Makedonije na kraju rata izrazio je elju za izdvajanjem pravoslavnih Makedonaca iz sastava Srpske pravoslavne crkve, ali je naiao na otpor njenog vrha, koji traje do danas. Autokefalnost Makedonske pravoslavne crkve nije u poetku podravalo ni makedonsko dravno rukovodstvo, opredeljujui se za stvaranje Jugoslovenske patrijarije u skladu sa federativnom strukturom Jugoslavije i injenicom da pravoslavni vernici ive gotovo u svim federalnim jedinicama Jugoslavije. Nereeni status Makedonske pravoslavne crkve unosio je mnogo godina nerazumevanje u odnose izmeu Srpske pravoslavne crkve i makedonskog svetenstva i vernika. Iz redova makedonskih svetenika i vernika Srpska pravoslavna crkva je osuivana zbog kleronacionalizma, odbacujui novu stvarnost i posmatrajui Makedoniju kao junu Srbiju", kolevku srpstva" i svetosavskog kulta". Posle negativne odluke Arhijererejskog sabora SPC 1958. godine crkveno-narodni sabor Makedonije je preuzeo akciju za dobijanje autokefalnosti u svoje ruke koja je zavrena proglaavanjem ove tek na crkveno-narodnom skupu jula 1967. godine, odranom u Ohridu. Oblike i intenzitet aktivnosti starih snaga u politikoj strukturi Jugoslavije posle zavretka oruane revolucije odreivali su vojni poraz kontrarevolucije u okvirima drugog svetskog rata, specifinosti meunarodnog priznavanja nove Jugoslavije i pravac unutranjeg i meunarodnog razvitka nakon 1945. Vodstvo KPJ nije previalo poraz tih snaga, ali ni njihovu brojanu jainu (kvislinzi izbegli u inostranstvo, graani brisani iz birakih spiskova, odmetnike bande, neraspoloeno svetenstvo, pristalice legalne opozicije, itd.); one su, uz pomo spolja, mogle da se aktiviraju i nastave kontrarevoluciju u drugim uslovima. Legalizacija opozicije nije bila pojava koju je KPJ prihvatala kao trajno reenje. Izjave rukovodeih predstav-

KPJ

POLITIKOM

SISTEMU

UNUTRANJOPOLITIKI

ODNOSI

nika KPJ (Tita, Kardelja, ilasa), o mogunosti ispoljavanja stranakog ivota iz 1945, imale su taktiki karakter, odreen interesima meunarodnog priznanja revolucionarnih promena (tekovina narodnooslobodilake borbe") i obavezama koje je Tito (NKOJ) preuzeo u procesu stvaranja jedinstvene vlade Jugoslavije. Sa stanovita partijskog vodstva nije ni bila re o opoziciji, ve o lageru starih snaga", koje su htele da vrate toak historije" natrag. Pitanje popova" nalazilo se na sednicama Politbiroa CK KPJ. Rukovodstvo partije je januara 1947. skretalo panju da je proces protiv Stepinca imao dubok odjek kod svetenstva. Smatralo se da treba udariti na centar i Harlija", pocijepati biskupe", koristei nijanse" koje meu njima postoje. Zaostali pripadnici kvislinkih snaga iz redova etnika, ustaa, crnogorskih separatista, belogardejaca, balista, koji su sainjavali teroristiko-odmetnike skupine razbacane po Jugoslaviji, koje su, prema oficijalnim izvorima, na zavretku rata brojale 11.000 ljudi, mada su bile stvarno brojnije nali su se od prvog dana pod udarom jedinica KNOJ-a, Ozne, aktivista narodne vlasti i Narodnog fronta, tako da je do kraja 1945. njihov broj bio prepolovljen. Bande su delovale uglavnom u zabitim krajevima, unosei demoralizaciju meu stavnovnitvo, vrei teroristike napade na objekte i atentate na pripadnike Narodnog fronta. U redovima bandi ivelo je uverenje da e trei svetski rat izmeniti njihov poloaj. Izneverena oekivanja u vezi sa stranom intervencijom, uspesi privredne obnove i pobeda Narodnog fronta na novembarskim izborima za Ustavotvornu skuptinu uticali su na njihovu jo veu izolaciju i pojave beznaa meu njima. Posle hvatanja Drae Mihailovia, marta 1946, i njegovog izvoenja na sud poele su da se rasplinjavaju i poslednje nade graanskih snaga da e u Jugoslaviji buknuti pobuna, ojaati otpor i komunisti" ustuknuti pod pritiskom Zapada. Nekoliko hiljada preostalih etnikih, ustakih, balistikih i drugih protivnika vlasti polovinom te godine nije predstavljalo znaajniji faktor ugroavanja poretka, ali su organi bezbednosti morali da vode uporan rat protiv rata" u neprohodnim planinskim i umskim predelima s ostrvljenim nosiocima pljakakih i diverzantskih akcija. Maja 1946. bande su ubile 135 ljudi, opljakale desetine zadruga i izvrile vie napada na komunikacije. Krajem rata, januara-februara 1945, jedinice Jugoslovenske armije skrile su na Kosovu

"

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

otpor balistike kontrarevolucije ali su se manje grupe balista zadrale na obroncima are i Skopske Crne gore, u Drenici, na egarcu i ievici. Poslednji odmetnici-balisti likvidirani su tek 19511952. godine. S prvim predznacima zaotravanja odnosa izmeu zapadnih sila i SSSR-a zapoelo je aktivno organizovanje jugoslovenske emigracije protiv novog poretka u Jugoslaviji. Kvislinke jedinice smetene su u logore vojnog tipa, a posredstvom emigrantskih predstavnika seljakih stranaka" iz istonoevropskih zemalja poeo je rad na stvaranju seljakog bloka". Izloena neprijateljskoj, javnoj i podzemnoj aktivnosti emigrantskih krugova, Jugoslavija se u periodu svoje konsolidacije nalazila i pod snanim politikim i propagandnim pritiskom konzervativnih krugova na Zapadu i njihovih propagandnih centara. Dramatizacijom sukoba Istoka i Zapada i precenjivanjem znaaja atomske bombe podrivala se odbrambena sposobnost zemlje i razvijala ratna psihoza. Strana propaganda je podsticala ovinizam, napadala reim zbog progona crkve i svetenika, isticala nestabilnost sistema, omalovaavala privredne napore. Talasi antijugoslovenske propagande saobraavani su uslovima pojedinih jugoslovenskih republika. Bugarska opozicija Nikole Petkova izjanjavala se za nezavisnu makedonsku dravu u kojoj bi se nale Vardarska, Egejska i Pirinska Makedonija. Borba Jugoslavije za Trst ocenjivana je kao zapostavljanje interesovanja za Egejsku Makedoniju. U Sloveniji su irene ideje o srednjoevropskoj konfederaciji.

POREKLO CENTRALIZMA I ODNOSI U FEDERACIJI

Obuhvatajui rukovoenje optenarodnom imovinom" preko drave KPJ je istovremeno obezbedila kontrolu i rukovoenje preko administrativno-operativnih rukovodilaca (AOR-a). Etatizacija, karakteristina kao opti proces, je produbljivala centralistiki nain rukovoenja. Tako su izvrno-politiki organi sve vie nadvisivali predstavnika tela vlasti. Sistem odluivanja je postajao formalizovan; masovne organizacije su gubile obeleja politikih organizacija, postajui kao transmisije partije sve vie fragment dravne strukture za dopunske, fizike i politiko-manifestativne poslove. Centralizovana akumulacija i dirigo vano planiranje zaokruivali su sistem centralistiko-administrativnog karaktera, poznat kao sistem administrativnog rukovoenja privredom", iako se radilo o totalnom obuhvatanju svih poslova drutva od strane izvrnih organa vlasti. Uspostavljeni sistem je imao opti uzor u sistemu SSSR-a. Nije poznato da je bilo rei o nekom drugom, alternativnom sistemu. Ustav FNRJ je vrio recepciju sovjetskih ustavnih i uopte politiko-pravnih reenja. Osnovne ustanove su proizilazile iz narodnooslobodilakog rata i revolucije (federacija, narodnooslobodilaki odbori, itd.), ali je osnovna koncepcija Ustava preuzeta iz sovjetskog Ustava, pa i neke institucije. Ona se pre svega izraavala u ulozi drave i drutvu, jer su drava i njeni organi postavljeni kao rukovodea snaga celokupnog drutvenog ivota i svih drutvenih organizacija. Formalnim demokratskim odredbama staljinski ustav iz 1936. je prekrivao vladavinu dravno-politike birokratije u SSSR-u. Revolucionarni proleterski demokratizam" u stvarnosti SSSR-a bio se izvrgao u staljinsku diktaturu nasuprot javno proklamovanim nam erama i odredbama Ustava. Princip svemoi rukovodee uloge drave i njenih organa u drutvenom ureenju morao je u

1U " SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

praksi dovesti do svemoi dravne i partijske birokratije. Staljinovo teoretsko obrazloenje polazilo je od toga da itavo drutvo predstavlja jedan mehanizam, ija je osnovna poluga drava, pomou koje partija kao orue diktature proletarijata rukovodi celokupnim drutvenim ivotom. Takva mehanicistika teorija drave kao najvie drutvene organizacije, dovela je u datim uslovima do birokratske despotske vladavine nad drutvom. Srastajui sa dravom, SKP(b), kao najmonija sila u sistemu i stvarno i po slovu staljinskog ustava postala je, takoe, deo te ogromne dravne mainerije, savremenog levijatana", pomou koje birokratija diriguje drutvenim ivotom. Centralistika struktura KPJ opredeljivala je centralistiko ustrojstvo celog drutva koje je etatizacija privrede samo pojaavala i na planu ekonomije. Sovjetsko iskustvo se u Jugoslaviji dobrovoljno presaivalo. Duh samostalne revolucije, iji se dah neposredno oseao, teko se mirio s presaenim sistemom koji je ubijao inciijativu, robovao gotovim reenjima, podsticao dogmatski nain miljenja. Samosvojno iskustvo revolucije nije bilo u skladu sa sistemom koji se izgraivao, izazivajui potmule, spontane i nejasno definisane otpore u kulturu, na selu, u privredi. Uticaji sovjetske doktrine i prakse su vie nego primetni: centralizovano Javno tuilatvo, dekorativni znaaj Prezidijuma Narodne skuptine koji je bio potpuno nalik na njegov pandan u SSSR-u, Prezidijum Vrhovnog sovjeta organi lokalne samouprave kao sprovodnici volje viih dravnih organa; Narodna skuptina FNRJ, kao i Vrhovni sovjet, sazivana je uglavnom dva puta godinje a zakonodavna inicijativa nalazila se u rukama Vlade. Momilo Pavlovi pominje predlog u javnoj raspravi Nacrta ustava FNRJ da se ustanovi Dan Crvene armije. Sovjetski ambasador Ivan Sadikov stavio je primedbu na Nacrt ustava da je prerano uvoditi zdravstveno osiguranje seljaka, jer to nije uraeno ni u SSSR-u, i ta primedba je bila usvojena. KPJ, za razliku od SSSR-a, nije konstitucionalno potvrena kao vodea snaga drutva, iako je to faktiki bila. Drukiji oblici revolucije i njen autentini demokratski duh sukobljavali su se sa jednom, preko noi nakalemljenom administrativnom mainerijom, osvajanjem borikratizma na svim nivoima, papirnatim direktivama, ablonskim rukovoenjem ministarstava i njihovih generalnih i glavnih direkcija privredom, svemoi agitpropa u kulturi i pros veti, umnoavanju

POREKLO

CENTRALIZMA

ODNOSI

FEDERACIJI

privrede,

administrativnih ingerencija u ivotu ljudi, organa vlasti i mehanikim politikim radom, ekstenzivnim privreivanjem, personalnim proveravanjima, obamiranju lokalnih i drugih inicijativa, sporou reavanja iz centralnih rukovodstava, s m a n j e n i m kompetencijama republika, gaenjem lokalne samouprave. Sve ove slabosti mogao je da privremeno prikriva samo golemi entuzijazam radnih ljudi, identifikacija dela kadrova sa narodom, kult rada, shvatanje o bliskoj perspektivi socijalnog osloboenja vezivanoj za ostvarenje projekta industrijalizacije. S obzirom na onovremenu drutvenu strukturu, vie nego prijemiv je koncept egalitarizma izraen kroz tadanja shvatanja socijalizma, koje se duboko otisnulo u svest odravajui se do danas, sa svim negativnim posledicama za modernizaciju proizvodnje, racionalizaciju drutvene organizacije, istinsku humanizaciju odnosa, polet stvaralakog rada i neprekidnog dokazivanja u skladu sa sve drukijim imperativima vremena. Centralistika federacija opravdavana je i meunarodnim pritiscima, prvo Zapada, a kasnije i Istoka, ostacima klasnog neprijatelja, ratnim destrukcijama, zaostalim drutvom i ukupnim nepovoljnim istorijskim nasleem. Gledajui s dnevne staze, ideoloka indoktrinacija pokazivala je svoju prividnu snagu, ali suoena sa vremenom budunosti ona nije mogla da izdri racionalno proveravanje. Takva politika mogla je i odgovarati socijalnoj strukturi revolucije, iako je vreme pokazalo da ona nije bila adekvatna prevazilaenju civilizacijskih naslaga vekova. Vulgarna i uproena staljinistika organizacija drutva i svemoi drave u sutini je bila protivna autentinoj revoluciji, usled svoje birokratske sutine i guenja inicijative. Mase osloboene u revoluciji objektivno su bile glavni protivnik birokratizacije drutvenih odnosa. Nije malo istraivaa koji ne prihvataju tezu politike, ali i dela istorijske nauke, o uslovljenosti centralistiko-etatistikog sistema u nas meunarodnim poloajem Jugoslavije, unutranjopolitikim prilikama, siromatvom zemlje i razornim posledicama tek zavrenog rata. Centralistiko obeleje jugoslovenske federacije uz odreene uslovnosti identifikujemo pre nego to je u nas izgraen centralistiko-etatistiki sistem, koji je jo vie produbio takav njen karakter. Na uporednom planu, istraivai takoe ukazuju da su unutranje i spoljne okolnosti Jugoslavije povoljnije od onih koje su karakterisale Rusiju u vreme oktobarske revolucije, u kojoj centralizam nije bio

"

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

utemeljen u osnovi politike i kulture, ve samo u ekonomici. Po njima (Olivera Pavii i drugi) ono to je korieno u Jugoslaviji predstavlja delimino nadovezivanje na sovjetsko iskustvo iz kasnijih, 30-ih godina". Istorijska paralela sa Rusijom u oktobarskoj revoluciji nesumnjivo pokazuje da su tamonji uslovi bili tei od onih u Jugoslaviji. Dodali bismo sa svoje strane, iako se radi o drukijoj istorijskog epohi i drugim nosiocima vlasti, da je situacija u kojoj se nalazila Kraljevina SHS 1918. godine bila takoe teka. Drava nije bila meunarodno priznata; Srbija i Crna Gora izale su iz estogodinjeg rata; Srbija je izgubila etvrtinu svog stanovnitva; Engleska i Francuska su bile obavezane prema Italiji tajnim londonskim paktom iz 1915. godine; nova drava je saobraajno nepovezana, rat traje na svim granicama, a otvaraju se i pitanja unutranjeg ureenja. Svakako da postoji bitna demarkacija izmeu ove dve situacije jer se 1945. radi o federativnoj dravi iji su tvorci nove drutvene snage, dok u sluaju Kraljevine SHS stoji doktrinarno-politika teza o troimenom narodu" koja otvara problem nacionalnih identiteta i poloaja naroda u novostvorenoj dravi. U prvom sluaju centralizam opredeljuju pitanja unutranjeg ureenja, a u drugom dravnog ekonomskog monopola i naina njegovog korienja. Na drugoj strani DFJ je izala iz etvorogodinje revolucije ostvarene u specifinoj formi narodnooslobodilake borbe. Kao i Srbija i Crna Gora, 1918, tako je i Jugoslavija 1945. saveznika zemlja, lan pobednike koalicije. Nova Jugoslavija ima kamen temeljac svoje spoljne politike u ugovoru sa SSSR-om, koji je maral Tito zakljuio aprila 1945. godine. Jugoslovenska revolucija je meunarodno priznata (u formi legalizacije njenih najvanijih tekovina) jo u toku trajanja rata, to je gotovo bez primera u istoriji revolucije. Delegacija DFJ pojavila se aprilajuna 1945. u San Francisku kao osniva Organizacije Ujedinjenih naroda. Revolucija nije pobedila ve jednostavno 19441945. pregazila svoje protivnike iz redova kolaboracionistikih snaga. DFJ na kraju rata poznaje jednu teku meunarodnu krizu transku, ali je ovu pod ultimatumom zapadnih saveznika, bez aktivne podrke Staljina, iako se Tito vratio iz Moskve aprila 1945. sa dosta optimistikih oekivanja prevazila na kompromisan nain. Unutranji protivnici DFJ su pokuavali da se legalizuju, ali su oni mogli opstati samo u onoj meri u kojoj su bili spolja podrani, a na drugoj strani koliko je vladajui sub-

POREKLO CENTRALIZMA I ODNOSI U FEDERACIJI

77

jekt u Jugoslaviji bio spreman da im izae u susret iz privremenih meunarodnih obzira. Konstanta je da je jugoslovenska kontrar e v o l u c i j a oduvek bila zavisna od stranog pokrovitelja. Novostvorena federacija je harmonizirala odnose meu jugoslovenskim narodima i nacionalnim manjinama (narodnostima), to nisu mogli da ne primete i britanski izvatai. Inkriminisane su nacionalna, verska i rasna mrnja, jer se radilo o dijametralno razliitoj nacionalnoj ideologiji KPJ i vienacionalnoj zajednici, tek izaloj iz rata u kojem je dolazilo do strahovitih sudara, u kojem su okupatorsko-kvislinke snage inspirisale bratoubilaki rat, emu je KPJ od prvog asa isticala antitezu bratstva, a kolaboracionistike snage svih smerova teile da narodnooslobodilaku borbu skrenu od antiokupatorskog opredeljenja na ist graanski rat oko vlasti. Od unutranjih snaga jedina sila koja je izdrala pritisak u pokuaju da se odri u javnom ivotu kao samostalan faktor bila je katolika crkva, zahvaljujui meunarodnoj podrci Vatikana, zapadnih zemalja i nepomirljivosti najveeg dela svoje hijerarhije sa nadbiskupom Stepincem na elu. Potisnuta iz javnog ivota, katolika crkva nije bila spremna da se odrekne corpus separatuma u novoj Jugoslaviji. KPJ je imala nevien politiko-moralni kapital posle rata, kao snaga koja je izvela revolucionarnu smenu vlasti u toku narodnooslobodilakog rata, stekla je ugled u svetu kao najdoslednija antiokupatorska snaga u ratu antifaistike koalicije, stvarajui viziju nacionalnog i socijalnog osloboenja najirih narodnih slojeva. No, ipak se zadrao kompleks" vezan za postojeu mo i uticaj, objektivno gledano vezan i za malobrojnost lanstva. Duan Bilandi ovu pojavu smatra obrvanou KPJ tenjom za sticanjem legitimiteta. U svakom sluaju malobrojna partija preuzimala je na sebe ulogu upravljanja dravom i privredom u celini. Sociolozi i politikolozi govore o prikrivenoj" ulozi Partije u ratu, to se nastavlja do 1948. godine. KPJ je najjai inilac u sistemu vlasti, ali nije formalno gledano konstitucionalni faktor. Iz ovoga je proizilazilo konspirativno svojstvo KPJ u vezi sa statusom lanstva, od elije do vrha partijske piramide, kao i zabrana iznoenja podataka o unutarpartijskom ivotu. Pojava koja vue korene iz rata, ako apstrahujemo predratni ilegalni period, nastavljajui da ivi i posle osloboenja kao rezultat specifine forme revolucionarnog prevrata, uloge NFJ u politikom sistemu i meunarodnih obzira.

"

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

Istoriar ne moe da ne uvaava pomenute objektivne okolnosti iz kojih je Partija izvlaila zakljuak da je pri njihovom postojanju neophodno osnaiti i pojaati centralistiku koncepciju i praksu, jer je ona u datim uslovima obezbeivala bru koncentraciju snaga i sredstava, efikasniji sistem odluivanja o pravcu glavnog udara i vei stepen mobilizacije masa u poslovima obnove i kasnije industrijalizacije. Uvaavajui sve ove okolnosti, ipak ne moemo da se ne sloimo sa shvatanjima koja smo i sami iznosili, ali i drugi istraivai, da je poreklo centralizacije sistema, pa i federacije kao dravnopravnog oblika reavanja nacionalnog pitanja, bilo bitno odreeno centralistikim naelima na kojima je Partija bila izgraena. Kao vladajua snaga, partija je bila nervni centar" upravljanja i glavni organ odluivanja. Ne znamo da je ona ikada u svojoj istoriji imala toliki kapacitet vlasti s istovremenim politikim ugledom i uticajem kao neposredno posle osloboenja, nezavisno od postojanja legalne opozicije i priguenog nezadovoljstva razbijenih graanskih snaga i njihovih kolaboracionistikih formacija. Postoji paralelizam unutarpartijskih i dravnih organa na saveznom i republikim, odnosno pokrajinskim nivoima. Partijske komisije za masovne organizacije, sindikat, kolstvo, privredu, spoljne poslove, itd. stoje kao pandan odgovarajuim organima drave i masovnih organizacija. Deluje Ministarstvo za konstituantu Vlade DFJ, ali i Komisija CK KPJ za izgradnju narodne vlasti, pod istim rukovodstvom (E. Kardelj). Aparat agitpropa dri celokupnu informativnu sferu (novine, radio, izdavake kue, film, itd.), a kadrovska uprava sve poslove vezane za postavljanje odgovarajuih ljudi u aparatu spoljnih poslova, pote, telefona i telegrafa, slubi bezbednosti, itd. Politikim radom u Armiji rukovodilo se preko Politike uprave Ministarstva narodne odbrane. Rad ovih organa je centralizovan do krajnjih konzekvenci. Moemo pratiti proces srastanja Partije i dravne vlasti, koji vue korene iz rata, nastajanje specifine realne i personalne unije Partije i drave. Svi predsednici vlada su sekretari CK, odnosno PK, sem Bosne i Hercegovine (uro Pucar, sekretar PK, i Rodoljub olakovi, predsednik vlade). Dravu toga vremena nazivaju partijskom, bez obzira na razne oblike posredovanja politike volje KPJ, ali i partiju dravnom. Jugoslavija je za Tita, na izlasku iz rata, maja 1945. bila demokratska federativna Jugoslavija", to je on smatrao

POREKLO CENTRALIZMA I ODNOSI U FEDERACIJI

77

njenom sutinom. Suprotstavljao se tome da svaki u svome okviru stvara jednu snanu federalnu jedinicu, Hrvatsku, Srbiju, itd. na raun druge", smatrajui to pogrenim. Mi stvaramo jednu dravu Jugoslaviju, u kojoj svaki narod ima svoja prava, i potpunu ravnopravnost." Komunisti su, po Titu, bili ona spona" koja je imala da spaja i spreava razdore. Tito izriito kae: Oni moraju biti element koji e ujedinjavati sve u jednu celinu. Kod komunista se mora razvijati duboki smisao za internacionalizam. Voljeti svoju naciju, Hrvatsku ili Srbiju, ne znai negirati opu nau zemlju Jugoslaviju. Naprotiv, voljeti svoju federalnu jedinicu znai voljeti monolitnu Jugoslaviju . . . Ne smije biti pitanja: hoe li ovo ili ono selo pripasti ovoj ili onoj federalnoj jedinici, jer ono pripada itavoj Jugoslaviji. Nije Trst samo slovenaki, nego i jugoslovenski. Nije Rijeka samo Hrvatska, nego i jugoslovenska. Nije Beograd samo srpski, nego i jugoslovenski." Granice federalnih jedinica nisu razdvajale ve spajale, simbolizujui liniju u mermeru. Mada je Tito vie nego jasan u svome vienju jugoslovenske federacije, ima pokuaja da se iz ovoga izvodi integralistika koncepcija. Oigledno je, meutim, da on misli na vrstu i jedinstvenu federaciju ravnopravnih naroda. Federacija stvorena u jugoslovenskoj revoluciji predstavljala je tip vrste i jedinstvene federacije, sa naglaenom decentralizacijom u dotadanjem razvitku koja se smanjivala sa izgradnjom jedinstvenog sistema vlasti i snaenjem procesa centralizacije. U vreme njenog stvaranja Moa Pijade je govorio da Jugoslavija postoji samo u jednoj odluci. Obuhvatanjem svih kljunih poslova od strane KPJ u celoj osloboenoj zemlji, a na drugoj strani stvaranjem jedinstvenog dravnog sistema, ova centralistika obeleja su se sve jae iskazivala, dobijajui i svoje ekonomske utemeljenje podravljivanjem privrede i dirigovanom planskom intervencijom u svim sferama drutvenog divota. Program NFJ je stajao na stanovitu dravne celine i nezavisnosti Jugoslavije". Referent o Programu NFJ na osnivakom kongresu ove organizacije, Dragoljub Jovanovi, naglaavao je da Jugoslavija ima svoje istorijsko opravdanje, da to smatraju SSSR i zapadni saveznici i da ona mora da postoji da ne bi dolo do sukoba izmeu saveznika sa Zapada" i nae sovjetske brae". Po njemu, Jugoslavija je bila spona izmeu jednih i drugih, obezbeujui na taj nain mir na Balkanu, u

1U " SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

Srednjoj Evropi i svetu. Kohezivnu i ob jedini teljsku ulogu Jugoslavije je video u Titu. Smatrao je kao zanimljivo" da danas grupa ilegalaca, interniraca, 'antidravnih', 'defetista', 'neprijatelja drave'", kako su nazivani etvrt veka u Jugoslaviji, danas, kada su postali slobodni graani i izraavaju svoju volju, nisu vie ruioci" drave ve proklamuju dravnu nezavisnost i celinu Jugoslavije. Pitao se sa govornike tribine Kongresa gde je Aleksandar Karaorevi da uje kako najljui protivnici njegovog reima" danas istupaju. Nijedna od graanskih stranaka koje su prijavile svoju delatnost kod Ministarstva unutranjih poslova Jugoslavije i donele svoje privremene programe nije dovodila u pitanje federativno ureenje, iako su na reenja KPJ, odnosno narodne vlasti imale znatne rezerve. Socijaldemokratska partija je smatrala federativni sistem kao najbolje unutranje ureenje. Demokratska stranka je stajala na stanovitu da federativna osnova dravnog ureenja podrazumeva jednakost prava federalnih jedinica i autonomnih oblasti, jednakost i ravnopravnost narodnosti, vera i kulturnih razvoja". Oni su sebe smatrali preteom ideje o federativnom ureenju Kraljevine Jugoslavije. Demokratija" je ispoljavala rezerve prema postojeem federativnom reenju. Na teorijskom planu one su se ogledale u tekoama za organizaciju vrhovne vlasti (parlamenta, savezne vlade i saveznog sudstva); za demokrate je pitanje autonomije i garantija slobodnog razvoja svake nacionalne individualnosti u federaciji bilo njen osnovni problem; savezna vlast je morala biti organizovana na takav nain da ne doputa iroku mogunost nadglasavanja; veto se moglo iskoristiti samo u sluaju ako je ugroena ili dovedena u pitanje autonomija posebne nacionalnosti. Na federaciju nisu gledali kao na fikciju ve kao na rezultat istorijsko-politikih inilaca. Po shvatanju pripadnika Demokratske stranke problem se nije reavao ni nestvarnim is federalizmom", kao ni nametnutim unitarizmom". ak su se i radikali u svom programu izjanjavali za federalno ureenje. Socijalistika partija je, takoe, istupala za republikanski i federativni oblik drave. Pored rezervi na postojee ureenje pripadnika ovih partija, kritike refleksije nisu izostajale ni od onih graanskih politiara koji su dosledno sledili politiku JNOF-a, odnosno Narodnog fronta Jugoslavije (Jae Prodanovia, Miloa Moskovljevia, Vase ubrilovia i drugih). Prodanovi je, tako, isticao da se princip o ravnopravnosti naroda i

POREKLO CENTRALIZMA I ODNOSI U FEDERACIJI

77

manjina nigde tako ne potuje kao u Jugoslaviji, ak ni u Rusiji". KPJ je bila, smatrao je Prodanovi, pod dejstvom hipnoze ideologije". Pri stvaranju federalnih jedinica (mislei na Makedoniju i crnogorsku naciju) nije se trebalo ii u irokogrudosti" do paradoksa". Suprotno miljenje iznosio je Kirilo Savi, nalazei da Srbi nisu etniki isto to i Makedonci, pa ni Crnogorci. Ujedinjavale su se, smatrao je, raznolikosti" a ne jednolikosti", traei ugledanje na Rusiju". Narodne republike su, po Ustavu, samostalno vrile vlast, s tim to su bile ograniene samo onim pravima koja su dobrovoljno prenela na FNRJ. Ustavom je ova samostalnost republika bila prenaglaena iz politikih razloga, zbog tek zavrenog rata, ivih tragova sukoba nacionalno-vers kog karaktera i tenje za nacionalnom emancipacijom u okviru Jugoslavije kao protivtee predratnom centralistiko-unitaristikom sistemu. Meutim, uloga saveznih organa vlasti i njihova ovlaenja daleko su prevazilazila ona republikih organa. Sliku meunacionalnih odnosa i problema vezanih za funkcionisanje jugoslovenske federacije delimino daju izvori o radu partijskog vrha Politbiroa CK KPJ. Najosetljivija politika i druga pitanja u okviru jugoslovenske federacije reavala su se na Politbirou CK KPJ, pod Titovim rukovodstvom. Na sednici Politbiroa CK KPJ 1. j y ^ a 1945. Mihailo", Blagoje Nekovi, referisao je da su iptafTprofiv nas frontalno. Mobilizaciju su dosta uspjeno izveli. Rekviziciju daju iptari. Vlast je slaba, nema podrku masa . . . " Tito je na istoj sednici predloio da se diferencijacija vri na klasnoj osnovi, to jest na pitanju agrarnih odnosa. Time je kolonizacioni talas prema Kosovu i Metohiji zadran, skreui prema Vojvodini. Tito je na istoj sednici isticao znaaj Makedonije za Jugoslaviju, kao nerazdvojnog dela jedinstvene drave ravnopravnih naroda. Miakedonija je", kae, najodvojenija zemlja od Jugoslavije, ne daje koliko moe za rat i obnovu. Makedonija sve vie postaje predmet meunarodnih intriga i spletaka. Part(ijskoj) org(anizaciji) u Makedoniji treba objasniti ta znai federacija." V. Bakari je 3. januara 1947. referisao na sednici CK KPJ, kojoj su prisustvovali Tito, Rankovi, Kardelj, Nekovi, ilas o pitanju popova". Rekao je, izmeu ostalog: Proces protiv Stepinca ima dubok odjek kod njih. Mnogo ih je glasalo na izborima. Bilo je nerazumevanja kod procesa sa nae strane

"

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

(kod OZN-e i na terenu), tako da je Kaptol dobio utisak da poputamo. Treba udariti na centar i Harlija. Pocijepati biskupe. (Iznosi razne nijanse kod biskupa)." Pod ta. 4. nalazi se konstatacija: Zapostavili smo pitanje Srba u Hrvatskoj." Tito se na sastanku sa slovenakim rukovodstvom prema belekama Krsta Popivode zalagao za snanu republiku", mislei na Jugoslaviju, za monolitno rukovodstvo; kritikovao je antagonizam prema vojsci". Separatizam u federalnim jedinicama ide nautrb celine. Kidri se izjanjavao za borbu protiv nacionalizma, kojeg ima i u Osvobodilnoj fronti. Smatrao je da e teko ii sa crkvom, predlaui ak neki zakon da se suzbije popovski uticaj". Na sastanku CK KPJ sa CK KPJ Hrvatske Tito je smatrao da u Slavoniji slabo stoji po pitanju bratstva i jedinstva. Po njemu izbeglice su zagazile svuda gdje su doli. Prijeti opasnost da Slavonija bude centar maekovtine . . . " Na sednici Politbiroa CK KPJ sa rukovodstvom CK KP Srbije 4. marta 1947. Tito je istakao prilikom rasprave o otkupu i petogodinjem planu: Jedino se CK KP Sr(bije) odupire liniji CK KPJ. Po politikim (pitanjima ste sektai, po ekonomskim oportunisti" . . . (Ukazuje ponovo na zamanost njihovih greaka. Od plana nema odstupanja.) Naa kritika je opravdana, napravili ste krupne oport (unistike) greke." Na Politbirou su se prethodno razmatrala sva krupna pitanja zemlje: Nacrt ustava, izbor lanova Prezidijuma FNRJ (da li za predsednika dr Ivana Ribara ili dr Siniu Stankovia, ukljuujui i sastav ovog tela u celini), izvoenja nacionalizacije, prelaska na plansku privredu, centralizacije banaka, stvaranja glavnih i generalnih direkcija kao formi rukovoenja privredom, naoruanja i ratnih investicija"; meunarodna pitanja. Tako je na sednici CK KPJ zakljueno da se dovri definitivan projekt petogodinjeg i jednogodinjeg plana i da se u skuptini prvo primi plan pa onda budet. Naglaeno je da se prilikom raspodjele investicija vodi rauna o ekonomski slabijim republikama i da se povea budet za podizanje poruenih sela i za fiskulturu". Na sednici od 11. aprila 1947. Kidri je detaljno objasnio plan po granama i odnos izmeu saveznih i republikih investicija". U vezi sa podelom preduzea na savezna", republika" i lokalna", Boris Kidri je smatrao da radi razvoja bazine industrije" najvei deo najvanijih preduzea treba da doe pod kompetenciju savezne vlade, jer se time obezbeuje industriali-

POREKLO CENTRALIZMA I ODNOSI U FEDERACIJI

7 7

zacija zemlje i socijalistika izgradnja. Jedan od tvoraca novog ekonomskog koncepta razvitka Jugoslavije jednog od retkih od osnivanja Jugoslavije (Kraljevine SHS) 1918, naravno zasnovanog na dravnoj svojini i po ugledu na sovjetsku industrijalizaciju, branio je centralistiki koncept razvitka privrede. Napadajui graanske snage koje su branile nacionalne privrede" podseao je da su one u prolosti potpomagale centralizam. Za Kidria je tenja pojedinih republikih organa i funkcionera da to vie zadre pod svojom nadlenou bila antidravna tendencija. Odbacivao je teze o tzv. privilegovanim republikama, naime onima koje su proteirane", svestan da takve teze nastaju iz postojee stvarnosti drutveno-ekonomske neravnomernosti pojedinih jugoslovenskih zemalja i pokrajina. Po njemu, trebalo je pojaati panju prema onoj industriji koja je ostala u nadlenosti ekonomski razvijenijih republika, smatrajui da ne treba koiti njihov razvoj. Bio je istovremeno raspoloen da administrativnim putem reava pitanje kadrovske pomoi razvijenih republika (Slovenija i Hrvatska) nerazvijenim republikama (Bosni, Crnoj Gori, Makedoniji). Saglasno centralistikom ureenju teilo se da se glavna preduzea zadre u centru" radi efikasnije administrativne kontrole, koncentracije ekonomske moi, ostvarivanja centralizovane akumulacije kao izvora industrijalizacije. Kidri je prilikom raspodele industrije izmeu saveza i republika nastojao da pomiri nuni" centralizam sa inicijativom baze". Doputao je i neke elastinije modalitete u meusobnim ekonomskim odnosima. Tako je smatrao da se neka pitanja izmeu republika mogu reiti dogovorom samih republika bez Beograda". U vezi sa industrijalizacijom Politbiro je razmatrao septembra 1946. politika merila razmetaja objekata, geografsku podelu na bazene, izvore finansijskih sredstava, zakljuujui u vezi sa ovim poslednjim da se teka industrija ne moe podii bez pomoi spolja, pri emu se tada raunalo na SSSR i zemlje tzv. narodne demokratije. Zavisno od geografskog faktora, predvieno je postojanje etiri bazena: 1. Makedonija Kosovo i Metohija do Bosne; 2. Srbija Vojvodina do Slavonije; 3. Bosna i Hercegovina do Crne Gore; 4. Hrvatska Slovenija Istra. Novoformiranim Vojnim savetom je rukovodio Josip Broz Tito. Ukidanjem vojnih komisija pri centralnim i pokrajinskim

1U " SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

komitetima, nacionalna partijska rukovodstva su zaduena da obezbede pravilan rad na predvojnikoj obuci regruta", naroito putem pomoi fiskulturnim drutvima i drugim drutvima u koja su ulazili aktivni i rezervni oficiri. Ovom organizacionom promenom centralizovani su poslovi narodne odbrane. Zakon o petogodinjem planu razvitka narodne privrede predvideo je u l. 21. (ta. 1): Radi uklanjanja neravnomernosti u ekonomskom razvitku pojedinih narodnih republika i u izgradnji Federativne Narodne Republike Jugoslavije kao privredne celine, osigurati to bri tempo porasta proizvodnje i investicija u ekonomski zaostalim narodnim republikama: Bosni i Hercegovini, Makedoniji i Crnoj Gori i u ekonomski zaostalim krajevima u drugim narodnim republikama." Usvajanjem Petogodinjeg plana razvitka narodne privrede porastao je znaaj evidencije, statistike, administrativne i druge kontrole i proveravanja izvrenja plana i drugih zadataka. Dravna kontrola je ustanovljena zakonom 1946. s ciljem da kontrolie celokupno poslovanje i rad organa dravne uprave i podrunih ustanova i preduzea. Blagoje Nekovi, koji se u to vreme nalazio na elu dravne kontrole (Savezne kontrolne komisije) napisao je 1950. brouru 0 razlikama meu osnovnim vrstama proveravanja s obzirom na samostalne slube proveravanja", polazei od iskustva antike, srednjeg veka, Srbije i Jugoslavije u savremenom dobu. Teina misao ovog spisa bila je da je Staljin povukao jasnu razliku izmeu kontrole i inspekcije. Osnovna razlika, prema Staljinu, sastojala se u tome x to je kontrolna radnja morala imati sistematski karakter, i na drugom mestu to kontrolna radnja" mora da proverava izvrenje odluka centra" (viih rukovodeih tela), a ne sve i svakoga", kao to je to bio sluaj s inspekcijom. Razliku izmeu kontrole, revizije i inspekcije Nekovi je oznaavao na sledei nain: kontrola je sistematsko uporedno proveravanje u svrhu utvrivanja kako se izvravaju odluke vieg rukovodstva, revizija obnavljanje izvrnih radnji u svrhu proveravanja izvrenja neke odluke, a inspekcija povremeni pregled u svrhu proveravanja izvrenja neke odluke. Tako, oslonjen na Staljina, 1950. godine, Nekovi je kontroli pripisivao najoperativniju" ulogu i sutinu, reviziji najtemeljitiju" i inspekciju najekonominiju" vrstu proveravanja, kada su primenjene tamo gde im je mesto".

DRAVNA PRIVREDA I NJENE PROTIVURENOSTI

Nova vlast se po osloboenju Jugoslavije nala pred novim zadatkom obnovom zemlje i sreivanjem privrednog ivota, z a d a t k o m koji je iziskivao izvanredne napore u situaciji proveravanja organizatorskih sposobnosti mladog dravnog aparata, otklanjanja negativnog istorijskog naslea, savlaivanja posledica ratnih razaranja i opte oskudice u opustoenoj Evropi. Jugoslovensko stanovnitvo je u ratu desetkovano, a materijalna razaranja bila su najvea u Evropi, posle onih u SSSR i Poljskoj. Usled bombardovanja, etvorogodinjeg partizanskog rata, preterane okupatorove eksploatacije sirovinskih i poljoprivrednih izvora, kao i sistematskog unitavanja saobraajnica, industrijskih postrojenja, rudnika i drugih privrednih i kulturnih objekata, zemlja je neposredno po osloboenju pruala haotinu sliku ruevine. Obnovu su pokrenuli i organizovali organi narodne vlasti, oslonjeni na iskustvo sa slobodne teritorije, na radno oduevljenje radnika i omladine. Poverenitvo NKOJ-a za ekonomsku obnovu dalo je smernice za rad, koje su sadravale osnovne principe organizovanja obnove privrede posle osloboenja. NKOJ i od marta 1945. i Vlada su tom pitanju pridavali izuzetan znaaj, polazei od pretpostavke da od brze ekonomske obnove zemlje zavisi i sreivanje politikih prilika, da su to dva meusobno uslovljena procesa. Normalizovanje ivota je naroito obuhvatalo sem organizacije snabdevanja stanovnitva, koje je pod okupacijom teko popatilo osiguravanje pomoi onim krajevima koji su bili arita narodnooslobodilake borbe, privredno povezivanje podruja, stvaranje jedinstvenog monetarnog sistema, obnovu saobraajnih veza. Pod obnovom se nije razumevalo samo otklanjanje posledica rata i sreivanje privrednog ivota, ve i obezbeivanje najnunije materijalne osnovice za prelazak, u narednoj fazi, na planiranje

"

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

proizvodnje i svih drutvenih aktivnosti, saglasno vladavini dravne svojine i ekonomskom monopolu drave. Obnova industrije i privrede uopte u periodu do zavretka rata otro se razlikovala od one u periodu od osloboenja zemlje do nacionalizacije i prelaska na planiranje opteg privrednog razvitka. Planske mere Komisije za obnovu do poetka 1946, odnosno do trenutka kada je donet okvirni plan industrijske proizvodnje, imale su karakter grubih i optih smernica. Ovom sitnom planskom radu" pridavao se, sem privrednog, i vaspitni znaaj, zbog predstojeeg prelaska na opte planiranje. S obzirom na povezivanje privrede u jedinstvenu celinu, saobraaj je, zajedno s industrijom i poljoprivredom, dobio prvenstvo u obnovi. Od brze popravke oteenih saobraajnica zavisili su prevoz hrane u ugroene i popaljene krajeve, snabdevanje industrije ugljem i sirovimana, osiguranje prevoza putnika. Pruga BeogradZagreb popravljala se danonono, uporedo s pomeranjem fronta prema zapadu, tako da je prvi voz iz Zagreba stigao u Zemun polovinom juna 1945. Osim eleznikih pruga popravljani su i drumovi. Primorski pojas i reke ieni su od mina koje je okupator posejao u toku ili na kraju rata, pri povlaenju. Razvoju saobraaja pomagale su od juna 1945. i Unrine isporuke lokomotiva i kamiona. Provizorno obnovljena industrija je do zavretka rata uglavnom snabdevala front, da bi se od polovine 1945. orijentisala na proizvodnju za mirnodopske potrebe. Na porast obima industrijske proizvodnje nepovoljno je uticao niz objektivnih faktora: opta nerazvijenost industrije, onesposobljenost fabrika, zaostalost poljoprivrede, nestaica sirovina, strunjaka, transportnih sredstava. Mnoga preduzea bila su prinuena da rade sa smanjenim kapacitetom. Iz popisa 1945. moe se videti da je industrija zapoljavala svega 393.299 radnika, iji je kvalifikacioni sastav, proreen u toku rata za 35%40% strunjaka, bio nepovoljan. Poveanje proizvodnje u rudnicima bilo je ometeno nedostatkom maina, razorenom saobraajnom mreom, manjkom pogonskih ininjera i manjkom rudaa, ponegde iscrpenih za vreme rata. Poljoprivredi su nedostajale poljoprivredne maine i alatke, vuna stoka, seme. Posle povlaenja veine pripadnika nemake narodnosne grupe s Vermahtom, u leto i jesen te godine u Vojvodini se osetio veliki manjak poljoprivredne radne snage. Imovina pripadnika ove narodonosne grupe se oduzimala bez sudskog

DRAVNA PRIVREDA I NJENE PROTIVURENOSTI

8 1

postupka, samim konstatovanjem upravnih organa da je re o objektima u njihovom vlasnitvu. Preostali Nemci su se nali u logorima ili grupisani u naseljima, pod specijalnim reimom. U Vojvodini je maja 1945. uspostavljen 41 logor i odreena sela u kojima je ivelo oko 85.000 Nemaca, i neto malo Maara. Logorisanje su izvele jedinice NOVJ i Odeljenje zatite naroda (OZN-a). Pored Nemaca u Banatu je bilo i logorisanih Rumuna. Glavninu Nemaca su inili stariji, ene i deca, jer su se ostali povukli s Vermahtom ili su ih odveli Rusi". Izgleda i reim u ovim logorima se razlikovao od uobiajene predstave o logorima: neki i nisu odavali sliku logora, jer se u njima ivelo manje-vie normalno, ali ih je bilo i sa icama i pod naroitim nadzorom. Pripadnici nemake narodnosne grupe u Sloveniji su slubeno proterani posle rata. Preostali Nemci su pedesetih i ezdesetih godina napustili Jugoslaviju. Znaajne poremeaje u poljoprivredi izazvale su, privremeno, agrarna reforma i kolonizacija preko 60.000 domainstava, uglavnom iz planinskih krajeva, ljudi nepriviknutih na uslove ivota u vojvoanskoj ravnici i nevinih novim tehnikama rada. Dravni organi intervenisali su u poljoprivredi administrativnim merama: mobilizacijom vlasnika maina, traktora, traktorskih plugova. Na poljima Vojvodine radili su, plaeni u naturi, seljaci iz Bosne, Like, Srbije, Makedonije. Prevozom ovih 50.000 seljaka zakrivao se ionako rastrojen saobraaj, optereen od jeseni 1945. seobom" desetina hiljada kolonista, transportom repatriraca i izbeglica koji su se vraali na stara ognjita, a na drugoj strani prenosom hrane u ratom postradala podruja. Plan obrade zemlje za 1946. predviao je da se zaseje 7,5 miliona hektara (do nivoa iz 1939), to je pri postojeim uslovima bilo vie nego optimistika prognoza. Poljoprivredni inventar je bio uniten ili dotrajao, a selo iscrpeno i ispoeno, naroito u ustanikim krajevima. Poljoprivrednom kampanjom u prolee 1946. seljaci su se ukljuivali u prvomajsko takmienje. Administrativne intervencije i druge dravne regulativne mere bile su samo jedna strana poljoprivredne aktivnosti, kojoj su stvarni zamah i sadraj davali lanovi masovnih organizacija, naroito omladina i vojska, kao i radnici mainsko-traktorskih stanica. Vlada je od zavretka rata posveivala najveu brigu prehrani stanovnitva. Obezbeivanje ishrane gradskog ivlja i vojske, kao i snabdevanje industrije potrebnim sirovinama, palo

"

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

je na selo, gde je zaveden otkup poljoprivrednih proizvoda, koji e se kao sistem administrativnog razrezivanja razviti tek narednih godina. Unra je 19451946. dala Jugoslaviji preko dva i po miliona tona robe na ime pomoi i obnove. Politika snabdevanja zasnivala se na naelu da proizvodno stanovnitvo" ima prednost nad neproizvodnim, parazitskim", po koliini, raznovrsnosti i redovnosti sledovanja. Opustoeni krajevi imali su prvenstvo u snabdevanju. Podruja samo delimino nastradala u ratu ili potpuno poteena morala su da mobiliu sve rezerve i da prednjae u davanju pomoi. Dopunskim sledovanjem povlaeni su radnici onih grana i preduzea koji su blagovremeno izvravali ili premaivali proizvodni plan, jaali disciplinu i razvijali proizvodnost. S prolea 1945. Predsednitvo AVNOJ-a je ozakonilo mere protiv nedozvoljene trgovine i pekulacija, koje su se razvile na objektivnoj osnovi nestaice robe. Sreivanju optih privrednih prilika i stvaranju jedinstvenog privrednog podruja trebalo je da doprinese povlaenju raznih okupacionih valuta iz prometa (nemake marke, ustake kune, Nedievog dinara, italijanske lire, bugarskog leva itd.), odnosno njihovom zamenjivanju za dinar DFJ, to je sprovedeno od aprila do jula te godine. Repatrijacija jugoslovenskih graana iz faistikih zarobljenikih i koncentracionih logora predstavljala je jednu od najznaajnijih socijalno-humanitarnih, politikih i ekonomskih akcija posle osloboenja. Brzom intervencijom organa vlasti i obezbeivanjem saradnje sa saveznikim vojnim vlastima prekraivane su viegodinje patnje jugoslovenskih graana u logorima smrti u Nemakoj i drugim okupiranim evropskim zemljama, a njihovim vraanjem u Jugoslaviju osujeivane namere onih koji su hteli da ih iskoriste u politike svrhe. Nova Jugoslavija je u repatrircima dobijala strunu radnu snagu, toliko potrebnu u periodu obnove. O uspehu ove akcije sam za sebe govori podatak da je od 440.750 Jugoslovena, prema proraunu Poverenitva NKOJ-a za socijalnu politiku, do oktobra 1945. repatrirano 335.000. Time su oni izbegli sudbinu raseljenih lica" i linu dramu emigranata, izloenih najraznovrsnijim politikim pritiscima, nevoljama i zloupotrebama, kao ljubi bez domovine. Neposredno posle osloboenja zapoelo je hitno zbrinjavanje 236.000 ratne siroadi, koja je smetana u domove, obdanita, dravne deije kolonije", u porodice. U ovom humanitarnom

DRAVNA PRIVREDA I NJENE PROTIVURENOSTI

81

poslu dravne organe socijalne politike i zatite odluno su pomagali AF, sindikati i USAOJ. Karakteristino je, izmeu ostalog, da je Jugoslavija obnavljala privredu vlastitim snagama, ako izuzmemo pomo Unre. Roba primana od Unre nije imala karakter trgovine nego pomoi. Vrednost od prodate robe ila je, prema sporazumu sa Unrom, u Fond za obnovu zemlje, ali su lokalni organi do jeseni 1945. uglavnom besplatno delili robu ili je davali na kredit. Prema prihvaenoj politici u Montrealu, na drugom zasedanju Saveta Unre, plan za Jugoslaviju trebalo je da iznosi 768 miliona dolara, ali je posle vie izmena konani operativni budet odreen u iznosu od 416.821.300 dolara. Stvarna vrednost ovog budeta, meutim, iznosila je, po otpisivanju oteene i izgubljene vrednosti, kao i previe zaraunate robe iz tzv. balkanskih vikova, 400.852.300 dolara, odnosno 410.516.719 ako se doda pomo ML u iznosu od 9.716.419 dolara. U jesen 1946, kada se rad Misije Unre u Jugoslaviji bliio kraju, preostalo je da se iskoristi jo 107.000.000 dolara, pri emu je forsiran materijal za poljoprivredu i industriju. Poslednje isporuke ostvarene su uglavnom do jeseni 1948, kada su isporuke Unre ve uveliko bile prestale. Na poremeaje u izvrenju programa uticali su razni faktori: favorizovanje jedne zemlje na raun druge (Grke na raun Jugoslavije), este promene rokova liferacije, krize u odnosima izmeu SAD i Jugoslavije, oskudica hrane u svetu, nedostatak transportnog prostora, trajkovi u rudnicima i industriji elika u SAD. U prolee 1947. Unra nije mogla u SAD da kupi za gotovo novac ito i krompir za Jugoslaviju, jer su navodno prevozna sredstva bila iskoriena. Slabosti su dolazile i sa strane Jugoslavije, iji strunjaci nisu bili toliko operativni da ubrzavaju pronalaenje robe, utovar i prevoz. Jugoslavija je bila i rtva politikih kampanja i provere Unrinih komisija po pitanju naina korienja pomoi, jer je jugoslovenska vlada optuivana da pomo predaje Jugoslovenskoj armiji, izvozi robu u druge zemlje, pre svega istonoevropske, ali su i njeni organi i pored optih politikih izjava pokazivali podozrenje i politiku iskljuivost. Zbog prehrambene situacije teite isporuka je bilo na uvozu osnovih artikala ishrane: ita, masti, eera, mesa, itd. Otkupnom politikom mobilisani su vlastiti izvori ishrane (ito, mast, vuna, itd.), a u kritinim trenutcima ishrane, kao u

"

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

februaru 1947, postupajui po preporukama Unre, smanjivana su srazmerno sladovanja hleba za sve kategorije stanovnika da bi se snabdevanje uskladilo s nestaicom ita u zemlji i na svetskom tritu uopte, usled sue. Uvezeni broj mazgi (9.562) i konja (13.680), kao i krava (1.343), nije bio od veeg znaaja za obnovu jugoslovenskog stoarstva. Organi vlasti su za obnovu stonog fonda najvie koristili otkup stoke u bogatijim stoarskim krajevima (istona Srbija, Makedonija, i dr.) da bi na taj nain pomogli razmnoavanju stoke u onim delovima zemlje gde je stoarstvo bilo potpuno upropaeno (Bosna). U setvenoj kampanji 1945 1946. veliku pomo je pruilo preko 4.000 uvezenih traktora. Na ime sredstava industrijske obnove uvezene su itave instalacije, opreme za rudnike, pilane, maine, industrijski alat (kompresori, builice, transformatori, glodalice, itd.). Neki delovi opreme koji su isporueni omoguili su da se pokrenu u rad preduzea takvog znaaja za proizvodnju kao to je, recimo, Zenica i druga. Ukupno je primljeno 5.394 traktora. Jugoslavija je primila 12.585 kamiona sa 40 auto-pokretnih radionica, 264 lokomotive normalnog koloseka, 41 lokomotivu uskog koloseka, 111 rudarskih, elektrinih, dizel i drugih lokomotiva, 51 eleznika motorna kola (dresine), 864 eleznika vagona, itd. Od Unrinih slubi najznaajnija je bila zdravstvena. Ekipe Unre su radile na suzbijanju epidemija, na plastinoj hirurgiji, sudelovale u antituberkuloznoj kampanji. Unra je poveala i bolniki kapacitet i doprinela uvoenju modernih instrumenata i kompletnih bolnikih ureaja. Tako je isporuila 129 bolnica od 40 kreveta, 31 bolnicu od 200 kreveta, 1 bolnicu od 1000 kreveta, 1 tvornicu penicilina, 1 tvornicu ampula, 100 zubarskih i rendgen-aparata, itd. Za suzbijanje malarije, Unra je isporuila avione za zapraivanje. Drugi oblici zdravstveno-socijalne aktivnosti ispoljavali su se u zdravstvenom prosveivanju, obuci sestara nudilja itd.

| J I I 1 i I 1 1 1

U 1946. je obueno preko 100 jugoslovenskih tehniara da fl upravljaju tekim graevinskim mainama, a na 94 kursa do | maja 1946. osposobljeno je nekoliko hiljada traktorista. Odea i obua, iako polovne, a naroito tekstilne sirovine (sirovi pamuk, vuna) pomogli su da se rei problem jednog dela ogolelog stanovnitva. Roba primljena od Unre sadravala je dosta karta, koji je nekada iao do 50%, pa i vie, zbog ega je trebalo da se popravlja i prerauje, pri emu je korien i i -t

DRAVNA PRIVREDA I NJENE PROTIVURENOSTI

81

dobrovoljni rad drutvenih organizacija ena i omladine. Tipian sluaj kontigenta sa velikim procentom takve robe predstavlja tovar sa 300.000 vojnikih cipela, koje su preraivane u B o r o v u i Osijeku. Uz ovu pomo, bez obzira na primarnost vlastitih izvora, Jugoslavija je uspela da savlada opasnost od gladi neposredno posle rata, a na drugoj strani da ubrza industrijsko-poljoprivrednu obnovu. Znaaj ove besplatne pomoi za narode Jugoslavije najbolje se moe videti iz borbe nove Jugoslavije da Unra produi pomo i posle 1946. godine, ali je tada p r e o vladao drugi tip pomoi u vidu Maralovog programa, politiko-selektivnog karaktera, raspolaui daleko veim sredstvima nego Unra, kojemu je Jugoslavija odbila da pristupi, jer se nalazila na drugoj strani od one, na kojoj je bila zemlja' davalac Maralove pomoi, SAD. Primena dobrovoljnog rada u raznim oblicima, od masovne radne akcije do takmienja i udarnitva, bila je najvaniji izvor obnove. Oslanjanje na dobrovoljni rad vuklo je koren iz rata, ali je tek s osloboenjem dobilo masovne razmere i zahvatilo celu zemlju, postajui redovna praksa. Za vladu je u uslovima opustoenosti zemlje, opte oskudice, ugaene razmene s inostranstvom mobilizacija masa bila jedino sredstvo za izvoenje obnove. Dobrovoljni rad i takmienje, kao jedna njegova forma, imali su izvor u revolucionarnom raspoloenju radnih masa da slede politiku KPJ i da dalje menjaju drutveno-ekonomske odnose. Za samopregoran rad" u toku takmienja sticalo se udarniko zvanje. Tokom 1946. radno takmienje se pretvorilo u masovan pokret, koji je obuhvatao 60% radnika i slubenika. tampa je popularisala stahanovski pokret u SSSR-u koji e u Jugoslaviji dovesti do pojave heroja rada poput Alije Sirotanovia i njegovih sledbenika. Mase radnika i seljaka, naroito omladine, davale su dobrovoljnom radu polet i irinu. Gradnjom omladinske pruge" BrkoBanovii 1946, ija je duina iznosila 92 km, omladina Jugoslavije obeleila je poetak velikih saveznih akcija, u kojima su uestvovali i omladinci iz jo 22 zemlje. Meu krupnim akcijama nalazio se i auto-put BeogradZagreb, nazvan Auto-put bratstva i jedinstva. Privredni savet Vlade FNRJ nije prihvatio predloge iz Sarajeva da auto-put, inae velika savezna akcija, prolazi i kroz Bosnu. Zahtev iz Bosne Boris Kidri je odbacio, pravdajui stav time da bi put onda bio dui, da bi traio gradnju mostova

"

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

1 da je pravac kroz Srbiju i Hrvatsku ve bio popularisan. Dobrovoljnost nije samo nadoknaivala finansijska sredstva i maine nego i iskazivala nov odnos prema radu. Znaajne podsticaje zalaganju radnika u obnovi davala je nova ekonomska i socijalna politika nove vlasti nezavisno od injenice to, pri postojeoj nestaici, nadnice nisu nadoknaivale vrednost uloenog rada otvaranjem radnikih odmaralita, zabranom nonog rada omladine i ena, regulisanjem zdravstvenog i socijalnog osiguranja, obaveznim strunim usavravanjem uenika u privredi (egrta"). Na polju borbe za primenu novog radnog i socijalnog zakonodavstva, najue su saraivali organi vlasti i sindikati, ali su se sindikalne organizacije i aktivisti sve vie bavili tehnoloko-organizacionom stranom proizvodnje i produktivnou rada. Promene u drutveno-ekonomskoj strukturi dale su jugoslovenskoj privredi meovit karakter: ona je poivala na tri sektora dravnom, zadrunom i privatnom. Meu ovim kategorijama privrednih dobara optenarodna (dravna) imovina zauzimala je najznaajnije mesto u sklopu celokupne privrede, iz dva razloga: prvo, zahvaljujui irini sprovedene eksproprijacije i sekvestra, ekonomskom snagom je nadmaivala imovinu zadrunog i privatnog sektora; drugo, vodei poloaj obezbeen joj je i znaajem zadataka koji su joj bili namenjeni. Rukovanje i nadzor nad optenarodnom imovinom pripalo je Dravnoj upravi narodnih dobara (DUND), organizovanoj kao centralizovano privredno telo, po ijem uzoru su stvorene i zemaljske uprave narodnih dobara, s podrunim organima u okruzima, gradovima i srezovima. Za rukovoenje industrijskim, trgovakim, graevinskim, bankarskim i ostalim preduzeima DUND je postavljala prinudne upravitelje, prinudne uprave i delegate. Konfiskovanu i sekvestriranu imovinu predala je u leto 1945. na eksploataciju odgovarajuim privrednim ministarstvima: saveznim i zemaljskim. Drava je davala snanu podrku zadrugarstvu, jednom od stubova privrednog sistema na koje se oslanjala nova vlast, to je potvreno i u Ustavu FNRJ, koji je predviao da drava posveuje naroitu panju i prua pomo i olakice narodnim, zadrunim organizacijama". Zadrugarstvo se, po koncepciji KPJ, pojavljivalo kao spona izmeu dravnog i privatnog sektora, nasuprot ranijim shvatanjima o zadrunoj dravi" i integralnom zadrugarstvu", koja su praktino vodila obrazo-

DRAVNA PRIVREDA I NJENE PROTIVURENOSTI

81

vanju dva uporedna, samostalna drutveno-ekonomska sistema. Komunisti zadrugari morali su da savlauju i tradicionalnu predstavu, prenetu iz starog drutva, da upravljanje zadrugama pripada iskljuivo zrelim mukarcima domainima, koja je od zadrunog pokreta odbijala omladinu i ene. U poljoprivrednoj politici narodna vlast se oslanjala i na dravna poljoprivredna dobra, stvarana izdvajanjem zemlje iz dravnog zemljinog fonda. KPJ nije prilazila privatnom sektoru kao jedinstvenoj celini, jer su meu njegovim delovima postojale znaajne drutveno-ekonomske razlike. Kapitalistiki deo ovog sektora se oznaavao kao nosilac pekulacije i eksploatatorskih tenji, a radni deo (sitni i, delimino, srednji trgovci, sitne i srednje zanatlije, zemljoradnici) kao neophodan faktor saradnje u oivljavanju privrede i obnovi zemlje. Za rukovodstvo KPJ je saradnja dravnog i privatnog sektora u prvoj posleratnoj fazi prelaznoj bila preko potrebna zato to je privatni sektor imao pretean uticaj u poljoprivredi, drao veinu trgovine na malo, glavninu zanatstva i deo graevinarstva. Prvi jugoslovenski ustav, proglaen odlukom Ustavotvorne skuptine 31. januara 1946, nije ukidao privatni sektor kao oblik nove ekonomike, ali ga je, vodei rauna o optedrutvenom interesu, postavljao u odreene okvire. Bitne promene u drutveno-ekonomskoj strukturi proirivale su ulogu dravne intervencije i kontrole u privrednom ivotu. Ve je Ustav, na osnovu opteg interesa, dozvoljavao mogunost zakonskog ogranienja ili eksproprijacije privatne svojine. Sa snaenjem dravne intervencije u privredi i pripremanjem prelaska na plansku proizvodnju rastao je, u drugoj polovini 1946, i znaaj izvrnih i upravnih organa, optepolitikih, operativnih, upravno-strunih i kontrolnih. Proirenje dravnog nadzora nad radom privrede povlailo je za sobom razvijanje sve sloenijeg aparata upravne kontrole. Sredinom te godine stvaraju se organi planiranja od saveznog do sreskog nivoa, a na drugoj strani planska odeljenja, u okviru resora. U postojeem sistemu organa, nezavisno od ustavnih reenja, vlada je bila nosilac najveih ovlaenja, umanjujui pravom da donosi privredne uredbe sa zakonskom snagom" zakonodavna prava Narodne skuptine. Odstupajui od principa jedinstva vlasti, koji je zakonodavna ovlaenja iskljuivo zadravao za najvie predstavniko telo, izvrna vlast je

"

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

praktino nadvisivala" skuptinu. Poslanici se u praksi nisu koristili pravom zakonodavne inicijative, tako da su zakonski predloi poticaji jedino od vlade. Narodna skuptina nije imala karakter radnog tela jer se, po pravilu, sastajala dva puta godinje, da prihvati predloge vlade i izglasa zakone. Centralizacija poslova vrila se, pre svega u privredi, na bazi ekonomskog monopola drave, a sem saveznih ministarstava i vlade poslove su centralizovala i zemaljska ministarstva, ne vodei rauna o samoupravnosti narodnih odbora. Jaanje uloge drave u privredi i drugim granama delatnosti neizbeno je uveavalo vojsku slubenika, koja je ve septembra 1946. narasla na 250.000. Narodni odbori su sve vie funkcionisali kao administrativno-izvrni organi viih organa dravne vlasti i uprave, a masovne organizacije kao transmisije KPJ. Operativnijem rukovoenju privredom trebalo je, prema tadanjim pogledima KPJ, da poslue glavne uprave, obrazovane 1946, kao prelazno reenje na putu ka novom tipu upravljanja privredom i karika izmeu ministarstava i preduzea. Osnovane radi efikasnije veze izmeu privredne administracije 1 preduzea, glavne uprave su oznaavale dalju fazu podravljenja upravljanja. S jedne strane, bile su naredbodavac, direktni i glavni rukovodilac preduzea pa prema tome, u sutini administrativna tela, vie srasla s ministarstvima nego s proizvodnim jedinicama. Preduzea su imala svojstvo pravnog lica, ali ne i poslovnu samostalnost, nalazei se, kao dravni organi, pod rukovodstvom dravne uprave. Osniva je preduzeu odreivao administrativno-operativno rukovodstvo (AOR) s velikim upravnim ovlaenjima (donoenje pravila rada, ukidanje ili preinaavanje odluke direktora, itd.). Osnovni zakon o dravnim privrednim preduzeima je postavljao naelo jedinonaalija", vid neposrednog rukovoenja preduzeem od direktora kao predstavnika drave, kojega je imenovao AOR, dajui mu velika prava u oblasti radnih odnosa i disciplinske odgovornosti. Radni kolektiv je naelno vrio posredan uticaj na poslovanje preduzea preko kolegijum, proizvodnih savetovanja, radnikih poverenika, sindikalne organizacije. Prilikom podele preduzea na savezna", republika" i lokalna" Boris Kidri je smatrao da radi razvoja bazine industrije" najvei deo najvanijih preduzea treba da doe pod kompetenciju savezne vlade, jer se time obezbeuje industrijalizacija zemlje i socijalistika izgradnja.

DRAVNA PRIVREDA I NJENE PROTIVURENOSTI

8 1

Savezna privredna ministarstva su, direktno ili preko ministarstava, administrativno rukovodila privredom izraujui planove, raspodeljujui sirovine, gorivo, radnu snagu, kredite, sprovodei kontrolu poslovanja, dok su operativno rukovodstvo ostvarivala posredstvom glavnih i generalnih direkcija. Uoi nacionalizacije najvanijih privrednih grana decembra 1946, preduzea su preko tih direkcija sasvim inkorporirana u dravnu strukturu. Direkcije su predstavljale isturene organe ministra", njegove referente". Administrativna raspodela je potiskivala trite, a cene su utvrivane administrativnim aktima. Ovakav sistem cena odraavao je, u sutini, shvatanje da je drava ovladala zakonom vrednosti. Akumulacija na centralizovanoj osnovi stvorila je uslove za prelazak na centralizovano planiranje kao bitnu komponentu novog tipa ekonomske organizacije i najvii izraz administrativnog rukovoenja. Politbiro CK KPJ je 22. septembra 1946. odluio da se izvri centralizacija svih banaka u dve glavne banke: jedne za kratkorone kredite (Narodna banka) i druge za dugorone kredite i investicije, to jest da se postojea Hipotekama banka pretvori u Investicionu banku Jugoslavije; da se izmeni dosadanji fiskalni sistem poreza i da se uvede kao osnovni sistem oporezivanja porez na tzv. poslovni promet i porez na dohodarinu; da se uvedu glavne uprave kao organizaciona forma rukovoenja privredom; da se osnuju direktorski fondovi pri dravnim preduzeima; da se izvre pripreme za nacionalizaciju krupnijih privatnih privrednih preduzea, to treba sprovesti na prvom zasedanju Narodne skuptine.
zemaljskih

Zamiljena i formulisana investicionom ani ja mogla je raunati na izvore u poljoprivredi, jer se radilo o agrarnoj zemlji. Jugoslavija je bila okrenuta SSSR-u i zemljama tzv. narodne demokratije, ali izolovana u odnosu na zemlje tzv. zapadnog sveta. Doba znaajne Unrine pomoi meunarodnog karaktera, nezavisno od toga to su izvori poticali od ekonomski najjaih zemalja Zapada (SAD, Velike Britanije i Kanade), ustupajui mesto programu generala Dorda Marala na osnovu politike opcije za zapadni svet (svet slobode"), nalazilo se na izmaku. Preostajalo je samo iskoriavanje poljoprivrede do maksimalnih granica, ekonomskim putem, ali daleko vie vanekonomskim metodama (metodama politiko-psiholokih pritisaka, donetim propisima koji su omoguavali otkup i porez, direktnim prinudnim merama). To je moglo liiti na slinu situaciju

1 U

"

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

na selu u SSSR-u u vreme kolektivizacije, koju je Trocki nazivao socijalistikom prvobitnom akumulacijom". Od seljatva je oduzimana proizvodnja (prinosi) administrativnim putem, dobrovoljno ili metodom fizike prinude, a na drugoj strani na selu je nalaena i jeftina radna snaga koja fiziki nosi talas industrijalizacije. Poetno oduevljenje tvoraca plana jugoslovenske industrijalizacije prenosilo se na celu zemlju. Od komunista se trailo da od zore do mraka misle na svoje planske zadatke. Celokupna politika delatnost je prebaena na ekonomski kolosek. Pojaane su mere kontrole, i inspekcije. Poreski sistem i sistem dirigovanih cena takoe su podreeni nalaenju izvora industrijalizacije. Pored ove opte orijentacije otkupljeno ito i drugi proizvodi bili su jedino sredstvo ishrane stanovnitva u gradovima, vojske i snabdevanja industrije poljoprivrednim sirovinama (itom, eernom repom, maslinama, itd.). Zakon o nacionalizaciji privatnih privrednih preduzea, donet 5. decembra 1946. predvideo je da nacionalizacija obuhvati svu pokretnu i nepokretnu imovinu, kao i sva imovinska prava koja su pripadala preduzeu, predviajui davanje naknade. Nacionalizacija je izvedena u 42 privredne grane. Imala je formalan karakter, jer se i do tada imovina stranih drava, stranih vlasnika i nestalih lica nalazila pod sekvestrom, tako da je celokupna akumulacija pripadala dravi, iako imovinski status nije bio raspravljen. Posle Mirovne konferencije u Parizu, te s izgraivanjem dravnog aparata sposobnog da prihvati upravljanje i rukovoenje ovom imovinom, nije bilo razloga da se vlasnitvo tih preduzea ne prenese na dravu. Aprila 1948. nacionalizovana je sitna industrija, zgrade, hoteli i druga imovina. Nacionalizacija celokupne imovine bila je odranije predviena u skladu sa konceptom KPJ o administrativnom rukovoenju podravljenom imovinom od najmanjeg do najveeg preduzea, ali je na brzinu donoenja ove dopune Zakona uticala i kritika Informbiroa. Zakljukom CK KPJ iz decembra 1946. predvieno je dovravanje definitivnog projekta petogodinjeg i jednogodinjeg plana. U vezi s planskom industrijalizacijom na koju se ubrzano ilo od jeseni 1946, Politbiro CK KPJ je uzimao u obzir sledee faktore: 1. politiku procenu o lokaciji industrije; 2. finansijske faktore i inostranstvo (na sednici Politbiroa CK KPJ doslovno se kae: Teku industriju bez osnovnih sredstava iz

DRAVNA PRIVREDA I NJENE PROTIVURENOSTI

vana neemo moi podii"); 3. geografski poloaj, zavisno od kojeg se predvia postojanje etiri bazena: 1. Makedonija Kosovo i Metohija do Bosne; 2. Srbija Vojvodina do Slavonije; 3. Bosna i Hercegovina do Crne Gore; 4. Hrvatska Slovenija Istra. Za prelaz na plansku privredu govorile su injenice da je politika vlast bila u rukama snaga koje su sledile KPJ, a privreda sem poljoprivrede, graevinarstva i zanatstva uglavnom podravljena putem nacionalizacije i prethodno izvedenih konfiskacija. KPJ je za uzor imala razvitak SSSR-a i plansku privredu na kojoj se zasnivao razvitak ove socijalistike drave. Za onovremena shvatanja Jugoslavija je bila bogata energetskim izvorima i sirovinama, umom. Teite je stavljeno na teku bazinu" industriju, jer se smatralo da jedino ona moe povui celokupni razvitak privrede. Relativno razvijenu laku industriju ekonomisti smatraju povoljnom okolnou za radikalan zaokret" u pravcu razvoja teke industrije. Oni, takoe, podvlae da su zateeni kapaciteti i obim proizvodnje rudarsko-industrijskog kompleksa ma koliko bili skromni predstavljali nesumnjivo pouzdanu poetnu sirovinsku osnovu za razvoj metalo-preraivake industrije i mainogradnje" (D. Marseni). Jugoslavija je od Kraljevine Jugoslavije nasledila relativno razvijen saobraaj, naroito elezniki. Poznato je da je kapacitet transportnih usluga u Kraljevini bio vei od potreba prevoza ondanje industrije i poljoprivrede. Ova prednost se mogla iskoristiti i posle rata, uprkos velikim razaranjima saobraajnica. Mada je jugoslovenska poljoprivreda bila nerazvijena, ona je stvarala izvesne agrarne vikove iznad potronje poljoprivrednog stanovnitva i potronje poljoprivrednih proizvoda u zemlji uopte. Tako je Jugoslavija na poetku industrijalizacije raspolagala i agrarnim vikovima" i vikom" agrarnog stanovnitva istovremeno. Na poetku industrijalizacije postojalo je i jezgro radnike klase od blizu milion radnika i pola miliona nezaposlenih. Do polovine 1946. uglavnom su obnovljene predratne proizvodne mogunosti, mada ne i u poljoprivredi, dostiui, pa premaajui poljoprivrednu proizvodnju iz 1939. tek 1956. godine. Industrijalizacija je davala anse ekonomskoj politici da se postigne uravnoteivanje izmeu lake industrije kao relativno razvijene i teke industrije koja je bila potpuno nerazvijena.

"

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

Pomenuta oekivanja pomoi su bila vezana za pomo SSSR-a, iako se u naelu nije iskljuivala ni pomo zapadnih zemalja pod pretpostavkom da potuju samostalnost i nezavisnost Jugoslavije. Politbiro CK KPJ je 1946. skretao panju da spoljnotrgovinske inicijative Jugoslavije nailaze na smetnje zapadnih zemalja. Bez obzira na sva podozrenja prema Zapadu i ideoloka optereenja, od kraja rata nije se odustajalo i od mogunosti da se dobije pomo od SAD i drugih kapitalistikih drava. Jugoslavija je, tako, po liniji Zakona o zajmu i najmu bila izradila plan o angaovanju robe i instalacija u vrednosti od pola milijarde dolara krajem rata, ali do tih isporuka zbog loih odnosa SAD i Jugoslavije nije dolo. Jugoslavija je oekivala znaajnu pomo iz nemakih reparacija kao vid spoljne akumulacije", i to u desetinama milijardi dinara" (Ale Bebler), koja bi se sastojala uglavnom od industrijskih ureaja, trgovakih brodova i industrijskih proizvoda koji e biti prevezeni u jugoslovenske luke. Meutim, januara 1946. jo nije bilo poznato koliko e nemake industrije moi da se demontira i po reparacionom osnovu iznese iz Nemake, to je spadalo u kompetenciju Saveznikog kontrolnog tela u Berlinu; nije bilo reeno ni koliko e godina Nemaka morati da liferuje robu i u kojim razmerama; teko je bilo razreiti i pitanje dunika koji su bili solidarno obavezni sa Nemakom da nadoknade priinjene tete pobednikim zemljama (Italija i drugi sateliti"). Italija se mirovnim ugovorom iz februara 1947. obavezala da isplati reparacije u iznosu od 125 miliona dolara u roku od sedam godina. Jugoslavija se odrekla ionako simobolinog iznosa reparacija koje je Bugarska bila duna da joj plati po mirovnom ugovoru. KPJ je delovala u uslovima objektivnih protivurenosti izmeu demokratske svesti karakteristine za vreme rata i rane obnove, i administrativnog rukovoenja privredom i drutvom, koje je tu svest negiralo. Proces jaanja drave razvijao je tendencije ka birokratskom centralizmu, iju opasnost vladajue snage nisu nasluivale, uprkos kritikama birokratizma, to se vidi iz pokuaja da se ovaj objasni kao mentalitetski ostatak" ranije birokratije ili posledica birokratskog shvatanja zadataka". Proces centralizacije privrednog ivota i dravnog ureenja traio je da se za metu napada uzmu partikularizam i partikularistike tendencije. Latentno je bio prisutan sukob

DRAVNA PRIVREDA I NJENE PROTIVURENOSTI

81

revolucionarne svesti i autonomije, s jedne strane, i drutvenih odnosa zasnovanih na dravnoj svojini, s druge. Posle oruane pobede oseao se snaan uticaj revolucionarnog duha i demokratskog poleta masa. Politiki i ekonomski pritisak vladajuih snaga na svrgnute klase shvatao se u partijskom rukovodstvu kao pretpostavka za razvijanje demokratije. Dravni organi su bili demokratizovani organi vlasti, u kojima je uee graana imalo iskljuivo savetodavan karakter. Graani su posredno uestvovali u politikom, drutvenom i dravnom ivotu ulazei u narodne odbore, savete i komisije narodnih odbora, uestvujui na zborovima biraa, ukljuujui se u rad masovnih organizacija, postajui lanovi komisija za borbu protiv pekulacije, za oduzimanje ratne dobiti, oporezivanje ime su ta tela i njihove akcije dobijale masovnu podlogu. Sudovi su demokratizovani uvoenjem laikog elementa u sudstvo (sudije porotnici). Iz redova graana birani su narodni tuioci u svojstvu pomonika javnih tuilaca. Dok je na jednoj strani tekla ova aktivizacija masa u obnovi i industrijalizaciji, na drugoj su se razvijali objektivni procesi koji su sputavali i guili inicijativu graana, procesi praeni integrisanjem masovnih organizacija u dravnu strukturu i njihovim pretvaranjem u kaieve" KPJ i dravnih organa. Kontrola predstavnikih organa nad radom sudova pretvarala se u formalnost. Naknadne kritike (1951) krenja zakonitosti hapenja na osnovu neproverenih prijava, protezanja isleenja preko zakonskog roka, birokratizma pri reavanju molbi u vezi sa socijalnim i ekonomskim pravima graana upuivale su na bezakonje u sferi drutvenih odnosa i kaznene politike. Upravu je osvajao administrativno-kancelarijski nain rukovoenja, karakteristian po zatrpavanju" podrunih organa gomilama materijala (uputstava, cirkulara, formulara, analiza) i po zahtevima za pribavljanje esto nepotrebnih i apsurdnih podataka. Personalna sluba je centralizovana na najkrai nain. U Ministartstu pota, telegrafa i telefona radilo je 18.000 slubenika, o ijem je kretanju u slubi neposredno odluivao ministar. Uzrok ove i drugih srodnih pojava nije se traio u birokratskom centralizmu, izraslom na tlu dravno-svojinskih odnosa i koncentracije moi u rukama KPJ i izvrnih organa vlasti, nego u bivim propisima i starom inovnikom duhu, koji se kako se tvrdilo odrao i posle rata. Organizacione jedinice pojedinih grana dravne uprave u praksi su se vezivale

1U "

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

odozgo do dole" po strogoj, birokratskoj liniji, to je menjalo ustanovu narodnih odbora i smanjivalo stepen njihove samostalnosti i odluivanja u radu. Oni su bili pritisnuti zadacima viih organa, zagueni administrativnim zaduenjem, jednostavno spreeni da obavljaju osnovne poslove. Centralni i republiki organi su u lokalnim jedinicama stvarali svoje ekspoziture za izvravanje vanih dravnih poslova", koje su funkcionisale uporedo sa samoupravnim organima. Administrativna intervencija se u svoj otrini ispoljila u otkupu, koji je bio obavezan, globalno razrezivan, obavljan po unapred utvrenim cenama. Komunisti su za vreme otkupnih kampanja razvijali agitaciono-propagancni rad, nastojei da se u predvienom roku predaju obavezne koliine itarica, ali ni njihovo intenzivno politiko delovanje nije moglo da sprei otpore, vrenje i nezadovoljstvo na selu, ekscesne situacije i primenu krivinih sankcija. Izricane su kazne zatvorom i novane kazne, konfiskovane itarice, vralice, nekretnine. Poetkom septembra 1947. organi tuilatva dovrili su preko 2.500 krivinih predmeta vezanih za otkup, dok je ukupan iznos novanih kazni po istom osnovu iznosio preko 30 miliona dinara. Reenja Ustava FNRJ bila su u skladu s politikom KPJ o produavanju revolucije. Za Partiju je nastavljanje revolucije bilo nezamislivo bez podravljenja svojine, posle ukidanja krupne kapitalistike svojine, bez direktivnog planiranja u oblasti proizvodnje, razmene i raspodele, i konstituisanja komunistike avangarde kao presudnog inioca politikog sistema i nosioca nedeljive vlasti. Samim tim je i Ustav predviao ustanovu planiranja, eksproprijaciju u optem interesu i pravo kontrole nad privatnim sektorom. CK KPJ je, krajem 1946, po donoenju Zakona o nacionalizaciji krupnih preduzee, stavio u zadatak Saveznoj planskoj komisiji da to pre izradi opti plan razvoja. Nekoliko meseci kasnije, aprila naredne godine, Narodna skuptina FNRJ usvojila je Zakon o petogodinjem planu razvitka narodne privrede Jugoslavije za period 19471951. Donoenjem plana u vidu zakona istaknuta je njegova obaveznost. On je bio izraen po ugledu na sovjetske pjatiljetke". U prvom petogodinjem planu bila je na najjasniji nain izraena razvojna strategija jugoslovenske privrede. Prvi jugoslovenski petogodinji plan razvitka narodne privrede konkretizovao je opte shvatanje o ubrzanoj industriali-

DRAVNA

PRIVREDA

NJENE

PROTIVURENOSTI

zaciji i centralizovanoj akumulaciji kao jedinoj alternativi za izvlaenje zemlje iz nasleene privredne i kulturne zaostalosti. Opti zadaci plana bili su jasno odreeni: savlaivanje privredne zaostalosti u dogledno vreme, jaanje ekonomske samostalnosti zemlje i njene odbrambene snage, razvijanje dravnog sektora privrede i odnosa koji iz njega proizilaze, s podizanjem opteg blagostanja trudbenika na sva tri privredna sektora". U teitu budue privredne izgradnje bila je teka (bazina) industrija kao preduslov za razvoj lake industrije, saobraaja i poljoprivrede. Pri tome se izgradnja teke industrije oslanjala na bogate sirovinske izvore. Ambiciozno zamiljena, ona je trebalo da izmeni strukturu proizvodnje i omogui zamenu izvoza agrarnih proizvoda industrijskim. Plan je predviao izgradnju industrijskih grana koje do tada nisu postojale u jugoslovenskoj privredi, novih grana u saobraaju, obnovu starih preduzea, mehanizaciju rudarstva, usavravanje metoda poljoprivredne proizvodnje, proirenje mree kulturnih, prosvetnih, zdravstvenih i socijalnih ustanova. Zakon o planu je posebno naglaavao znaaj ubrzavanja privrednog razvitka narodnih republika Bosne i Hercegovine, Makedonije, Crne Gore i drugih zaostalih krajeva Jugoslavije, kako bi se s vremenom uklonile ili bar znatno ublaile postojee nejednakosti. Rukovodee snage Jugoslavije pretendovale su u petogodinjem planu na porast industrijske proizvodnje za pet puta u poreenju s 1939. godinom, a poljoprivredne za jedan i po put. O irini planiranih zadataka svedoi i podatak da je Zakon o petogodinjem planu ovlaivao narodne republike, autonomne jedinice i srezove da donesu svoje petogodinje planove i da u njima u okviru optih zadataka saveznog plana, a s obzirom na svoje specifine uslove predvide nove planske ciljeve. Koristei se ovim ovlaenjem, pojedine republike su ak bitno proirile privredne zadatke. Poznati engleski list The Economist pisao je krajem 1947. da planski dokumenti narodnih demokratija" zaslepljuju svojom papirnatom grandioznou". Bez obzira na oslon na SSSR, to se tie snabdevarija naoruanjem, Jugoslavija se opredelila za razvoj svoje vlastite industrije naoruanja, mada je oVaj pravac doao do izraaja tek posle sukoba sa Staljinom. Industrijalizaciju i elektrifikaciju Jugoslavije od prvog dana je koilo krajnje nepovoljno zateeno stanje (nerazvijeni rejoni, neravnomernost razvitka, niska produktivnost rada, neraciona-

"

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

lan raspored preduzea, oskudica maina i sirovina) kojemu je objavljen rat s puno volje, poleta i optimizma kao i iskljuiva spoljnotrgovinska orijentacija na SSSR i druge socijalistike zemlje. Hroniar je vie godina kasnije zapisao da se prva pjatiljetka", kao smeo" i matarski projekt", mogla prihvatiti samo zbog poverenja naroda u novu vlast, i samo u onom periodu neposredno posle rata kada se ivelo u zanosu velikih ideala i ciljeva". Zalaganjem omladine Jugoslavije izgraena je od 1. aprila do 15. novembra 1947. pruga amacSarajevo, duga 242 km, najvei objekt prve godine petogodinjeg plana. S ove je akcije na strune kurseve i u razne grane privrede otilo preko 25.000 mladih. Tokom tih sedam i po meseci na pruzi je radilo 217.213 omladinaca, meu kojima i 5.842 iz 42 strane zemlje. Komandant Glavnog taba omladinskih radnih brigada bio je Batri Jovanovi. Hronike belee da se radilo u znaku parola i pesama koje su podsticale na jo vee radne podvige: Mi gradimo prugu pruga gradi nas"; amac Sarajevo, to je naa meta: izgraditi prugu jo ovoga leta"; Udarna brigada e sve da svlada"; Minerska je zavet dala, i Vranduk je prekopala"; Drue Tito, samo reci, ostajemo est meseci". Gradilite je bilo zasieno fizikom radnom snagom koja je daleko nadmaivala postojeu mehanizaciju (90:10). Pruga je otkrila omladinski radni fanatizam, pokazivala stepen mobilizacije radne snage, organizatorske sposobnosti NOJ i uverenje da nema obaveze koja se ne moe izvriti; na gradilitu se spajala omladina Jugoslavije s omladinom sveta, raznih vera i nacija, profesija i politikih uverenja progresivne orijentacije; ono je bilo izvor novih saznanja, mesto sticanja pismenosti za hiljade seoskih momaka i devojaka, savladavanja strunosti (oferi, bageristi, mineri, trattoristi, metalci, itd.), podizanja obrazovanja. Na pruzi su mnogi omladinci prvi put videli film, prisustvovali muzikim i pozorinim predstavama. Uesnici ove velike radne akcije, koji su naknadno pisali o njoj, kao primer snage prevaspitavanja navode da je udarniko zvanje dobila ak brigada beogradskih besprizornih (besposliara, sitnih lopova, deparoa, tapkaroa, itd.). Najkonzervativnija propaganda na Zapadu gledala je na gradilite pruge kao na prinudni logor. Za Daily Telegraph bilo je to veliko vojno vebalite za osposobljavanje buduih vojnika Markosove armije u Grkoj.

OBNOVA IINDUSTRALIZACIJA

1. S O C I J A L I S T I K A

FEDERATIVNA

REPUBLIKA JUGOSLAVIJA

10. I Z G R A D N J A O M L A D I N S K E P R U G E A M A C - S A R A J E V O 1947. G O D I N E . M I T I N G P O V O D O M P U T A NJA U S A O B R A A J P R V O G V O Z A 11. I Z G R A D N J A E L E Z N I K A (1948)

Zona A \
Trst V

Seana

Kozina

Buzet

RIJEKA

I s t r a ?
Rovinj

opatij f

J U G O S L A V I J A

LOINJ 1

ISTRA

1947-1954.

Tzv. Slobodni Teritorij Trsta ( S T T )


JUGOSLAVENSKA VOJNA UPRAVA

ANGLOAMERIKA

VOJNA

UPRAVA

JUGOSLAVENSKO-TALIJANSKA OD 1954.

GRANICA

24. I S T R A 1 9 4 7 - 1 9 5 4 , T Z V . S L O B O D N A T E R I T O R I J A T R S T (STT)

25. SLOBODNA T E R I T O R I J A T R S T A

DRAVNA

PRIVREDA

NJENE

PROTIVURENOSTI

Na pruzi Niki Titograd omladina je kroz ,,ljuti kamen" probila 56 kolometara koloseka. Oko 16.000 lanova Narodne omladine Jugoslavije, svrstanih u 100 radnih brigada, i uz pomo Narodnog fronta Beograda i okoline, sagradilo je do januara 1948. fabriku alatnih maina Ivo Lola Ribar" u elezniku, za koju su maine nabavljene sredstvima od nemakih reparacija. Vrednost omladinskih radnih akcija iznosila je 1947. godine 13% celokupne kapitalne izgradnje. U proizvodnim pogonima i na mnogobrojnim gradilitima ranije zapoeti pokret takmienja i udarnitva dobio je u pjatiljetki" ogromne razmere. Javljali su se brojni novatori i racionalizatori. Bez mehanizacije, ovek je postajao osnovni inilac proizvodnje. Nestaica finansijskih sredstava i maina nadoknaivala se udarnikim radom. Novu radnu tehniku koju su uvele brigade najboljih zidara Zagreba, u drugoj polovini 1947, a koja je podizala produktivnost, prihvatile su zidarske brigade drugih gradova. Udarnici Bora, Trepe, Rae, Breze, Kaknja, Trbovlja po nekoliko puta su prebacivali ustaljene norme. Izvori takmienja, i radnog zalaganja uopte, nalazili su se sem u moralno-politikom jedinstvu naroda, drutvenom priznanju koje je dobijao rad za opte ciljeve, uverenju da se neposredno pred savremenim generacijama nalazi drutvo osloboenog rada i izobilja i u nizu egalitarnih mera socijalno-ekonomske prirode. Podravajui pokret takmienja i dobrovoljnog rada, sindikati su istovremeno kritikovali razvijanje unakaenog i besmislenog" takmienja po administrativnim ustanovama. Jugoslavija, oslonjena uglavnom na vlastite snage, reavala je pitanje obimne i prenapregnute industrijalizacije masovnom upotrebom jeftinog rada. Uporeena s industrijskim, ulaganja u poljoprivredu bila su daleko nia 19471948, tako da je ona nastavila da zaostaje. Petogodinji plan je predviao da se u njoj glavna panja posveti unapreivanju proizvodnje, poveavanju obradivih povrina i prelaenju na gajenje raznovrsnijih poljoprivrednih kultura. Poljoprivreda se, inae, sporo oporavljala od gubitaka koje je pretrpela u ratu, dok je seosko stanovnitvo bilo optereeno administrativnim otkupom poljoprivrednih proizvoda (mesa, vune, ita, industrijskih sirovina). Osim toga, obradive povrine su u toku rata bile slabije obraivane ili zaputene, a gazdinstva ostala tehniki neopremljena. Agrarna reforma je, zajedno s kolonizacijom, za izvesno vreme dezorganizovala

"

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

trite poljoprivrednih proizvoda, zbog usitnjavanja poseda i promena u sastavu poljoprivrednog stanovnitva. Brani su se teko prilagoavali na ivot u ravnici, pa su se neki od njih vraali u stari kraj. Niske cene poljoprivrednih proizvoda, nezavisno od prinudnih mera zbog neispunjenja plana otkupa, nisu podsticale proizvoae na poveanje prinosa. Dravna ekonomska politika je administraivnim merama spreavala seljake da proire privatni posed. Nastojala je da vodi rauna o tome je li re o sitnim seljacima, srednjacima ili kulacima; ovi poslednji su pritiskani otkupom, porezom i drugim davanjima. Zaostajanje poljoprivrede bilo je uslovljeno stavljanjem teita na razvoj industrije. Poljoprivreda je stagnirala celu jednu deceniju, plaajui danak industrijalizaciji. Opte zemljoradnike zadruge smatrane su od 1946. putem socijalizma na selu, pogodnim oblikom za savlaivanje rascepkanosti zadruga, poljoprivredne proizvodnje i prometa, za postupno prelaenje na vii tip seoskog privreivanja. Pri ovim zadrugama stvarane su zadrune ekonomije, u kojima su se zadrugari navikavali na zajedniki rad. J^a inicijativu CK KPJ, krajem 1947. poela je izgradnja zadrunih domova, koji su bili predvieni da u ovom postupnom preobraaju poljoprivrede postanu poslovni centri i kulturna arita na selu. Nerazvijena industrija spreavala je iri proces seoske kolektivizacije, mada je zakonodavstvo predvialo olakice za osnivanje seljakih radnih zadruga kao oblika kolektivne proizvodnje raznih tipova. Krajem 1945. u Jugoslaviji je osnovana 31 seljaka radna zadruga; 1946. bilo ih je ve 454, da bi im naredne godine broj narastao na 808, a krajem 1948. iznosio 1.318. Dravnim poljoprivrednim dobrima rukovodila su administrativno-operativna rukovodstva kao predstavnici drave. Dravni sektor u poljoprivredi saveznog, republikog i lokalnog znaaja, organizovan u vidu dravnih poljoprivrednih dobara, lokalnih ekonomija, rasadnika, ergela, naunoistraivakih ustanova, poljoprivrednih kola, mainskih stanica raspolagao je 1949. s oko 350.000 hektara zemlje. Poljoprivredne mainske stanice (PMS)- imale su krajem 1948. godine 3.820 traktora, 4.000 traktorskih plugova i 1.200 traktorskih kultivatora. Politika KPJ prema selu bila je krajnje protivurena. Politiki i ideoloki ciljevi partije na selu razili su se s ekonomskim rezultatima. Agrarna reforma je, kao politika mera, unazadila za vie godina jugoslovensku poljoprivredu

DRAVNA

PRIVREDA

NJENE

PROTIVURENOSTI

(cepanjem poseda, dezorganizacijom na selu, iseljavanjem stanovnitva vinog obradi, neprilagoenou kolonista-brana za rad u ravnici i drukijom tehnikom obrade zemlje, itd.), umesto da je unapredi; zatim je dola otkupna politika koja je zaotrila odnose drave i seljaka; masovna, kolektivizacija je bila vid dokazivanja ideoloke pravovernosti Staljinu, ali ,s razornim posledicama na selu, kako po odnose meu ljudima, tako i na ekonomski ishod; u procesu industrijalizacije jugoslovenskog drutva selo je postalo glavni izvor nove prvobitne akumulacije. Prvih posleratnih godina jugoslovensko selo se nalazilo pod strahovitim ideoloko-politikim pritiskom Partije. Ekonomska politika proizilazila je iz ideolokih motiva a ne iz realnih ekonomskih procena. KPJ je posle rata raunala na sitnog i srednjeg seljaka u borbi za socijalistiki preobraaj sela, koristei za promenu odnosa do kolektivizacije opte zemljoradniko zadrugarstvo. Talas masovne kolektivizacije bio je odreen postizanjem dnevnih politikih ciljeva, a na drugoj strani uverenosti da drava mora obezbediti trne vikove u rukama seljaka ako misli da snabde gradsko stanovnitvo, vojsku i industriju prehrambenim proizvodima i sirovinama. Ali je neophodno istai da je bogati seljak (kulak) tretiran kao klasni neprijatelj i pre napada IB-a. Slino je i privatna trgovina pre 1948. godine kako istie Vera Krinik Buki bila kritikovana za pekulanstvo" i crnoberzijanstvo", pa i kriminal, upuujui Partiju da pone razmiljati o definitivnoj likvidaciji privatne trgovine. Navedeni istraiva pie da je Edvard Kardelj na sednici najvieg partijskog tela bio izriit da seljatvu treba zatvoriti put ka privatnom trgovcu do polovine aprila 1948. godine. Industrijska proizvodnja je krajem 1947. premaila predratnu za 21%, ali su brza industrijalizacija i prenapregnuta akumulacija uticale na visoke cene industrijskih proizvoda. Nasuprot tome, cene poljoprivrednih proizvoda, prevoza, zakupa i komunalnih usluga ostale su niske. Zahvaljujui politici cena, potronja se odravala na relativno niskom nivou. Uvoz je uglavnom obuhvatao maine, industrijsku opremu i sirovine, dok se roba iroke potronje gotovo i nije uvozila. Iako su se gradili i objekti drutvenog standarda (restorani, odmaralita, kulturne ustanove, fiskulturni tereni), glavnina sredstava ulagana je u industriju. Jugoslavija je u ranom socijalizmu" morala da usiljenom industrijalizacijom, ogromnim troenjem

1 U

"

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

radne energije, zapostavljanjem drutvenog i, naroito, individualnog standarda stanovnitva, plati danak svojoj nerazvijenosti i istorijskom nasleu. Centralizovano rukovoenje privredom doprinosilo je brzom odreivanju pravca investicija i koncentracije radne snage, ali je smanjivalo lokalnu inicijativu i neposredno radno stvaralatvo. Pri tome su radnici ispoljavali malu zainteresovanost za racionalniju organizaciju posla, potronju materijala, finansijskih sredstava i sopstvene radne snage. Dirigovano planiranje nije uklanjalo ni disproporcije izmeu privrednih grana. Industrijalizacija je imala za posledicu poetak deagrarizacije jugoslovenskog sela. Time je veliki deo stanovnitva zapoeo da se oslobaa agrarnog mentaliteta" i ukljuuje u proces drutvene proizvodnje i gradskog ivota. Menjanje ekonomske strukture u prilog nepoljoprivrednog dela uticalo je na porast gradskog i smanjivanje seoskog stanovnitva, sa nizom pozitivnih i negativnih posledica. Nagli uspon proizvodnje poinje tek od 1953. godine, to jest od putanja u pogon novih kljunih" objekata, prestanka blokade s Istoka, i ostavljanja za sobom velikih sua 1950. i 1952. godine. Kako petogodinji plan nije bio ostvaren u predvienom roku, zbog spoljnopolitikih i drugih okolnosti, strategija industrijalizacije na osnovama definisanim 1947. nastavila se sve do 1956. godine. Zadaci, kako istie D. Marseni, postavljeni petogodinjim planom nalazili su se u sreditu ekonomske politike i u narednim godinama (19521956), a bez ponovnog planskog definisanja tih zadataka.

POLITIKA OTKUPA

Revolucionarna vlast je agrarnom reformom, kolonizacijom i ukidanjem seljakih dugova obezbeivala podrku seljatva, naroito siromanog i srednjeg, koje je inae aktivno uestvovalo u narodnooslobodilakoj borbi, ali se u daljem razvitku ne mogu gubiti iz vida ni suprotni procesi koji su oznaavali opadanje podrke seljatva novom poretku, ak i u ustanikim krajevima. Sa zavretkom rata i gaenjem rekvizicije kao jednog od oblika snabdevanja NOVJ, odnosno Jugoslovenske armije, narodna vlast se nala pred pitanjem o nainu daljeg snabdevanja stanovnitva, vojske i industrije poljoprivrednim proizvodima i sirovinama. U drugoj polovini 1945. prelazi se na otkup kao meru izrazito administrativnih obeleja, koja postaje karakteristian oblik nabavke hrane i sirovina sa sela narednih godina. Na usvajanje ove otkupne politike svakako je uticalo sovjetsko iskustvo, iako se ne mogu prenebregavati ni uzroci koji su je u oima vladajuih snaga inili nunom u toj fazi razvitka. I pored radikalne agrarne reforme, osrednjaenjem jugoslovenskog poseda stvorene su siune parcele zemlje u skladu s maksimumom koji nije mogao prelaziti 25 ha, na kojima se nije mogla primeniti moderna agrotehnika proizvodnja, ak i da su za to postojali uslovi. Na drugoj strani, dravna poljoprivredna dobra su tada inila kap u seljakom okeanu, bez obzira to se njihov broj poeo poveavati. Seljako radno zadrugarstvo se nalazilo u povoju i nova ekonomska politika na selu ga nije forsirala na poetku i u toku obnove, ako izuzmemo neznatnu podrku i agitaciono-propagandnu stranu Zakona o agrarnoj reformi i kolonizaciji. Kolonizacioni talas u Vojvodini i unutranja kolonizacija u drugim federalnim jedinicama Jugoslavije , privremeno su rastrojili poljoprivrednu proizvodnju. Pri posto- ' jeoj strukturi zemljinog poseda trne vikove su drali/

"

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

individualni proizvoai. Stoga je Politbiro CK KPJ smatrao da se snabdevanje gradova i vojske ne moe preputati stihiji slobodnog trita". Selo je moralo pratiti sudbinu mera karakteristinih za ostalu privredu, kojima je KPJ uspostavljala ekonomski monopol drave na industriju, bankarstvo i spoljnu trgovinu, iako je taj put imao drukije tokove. Opta ekonomska politika KPJ ila je ka apsolutnoj kontroli privrede, iako su forme ove kontrole odgovarale specifinostima pojedinih grana. Organizovanje trita poljoprivrednih proizvoda pretpostavka je izvoenja drugih mera i ishrane stanovnitva u gradovima, jer je narodna vlast strahovala da se ne nae u podreenom poloaju, zavisna od individualnih proizvoaa. S obzirom na razorenu industriju u ratu, oskudicu sirovina i proizvodnju sa smanjenim proizvodnim kapacitetom, ocenjivalo se da drava nema mogunosti da seljatvu da podstrek za slobodno iznoenje vikova na trite: nije bilo uslova za ekvivalenciju razmene. Jo mnogo godina posle rata nije bilo uslova da se razvije vea produktivnost poljoprivrede. Iako, samim tim to su postojali objektivni uslovi da se pekulacija objektivno razvije, samim tim to je poljoprivredna proizvodnja bila daleko od mogunosti da zadovolji zahteve potranje, vladajue shvatanje je bilo opsednuto strahom da bi prodajom poljoprivrednih proizvoda na slobodnom tritu ojaao imuni seljak i dovela se u pitanje ishrana stanovnitva. Izmeu slobodnog trita poljoprivrednih proizvoda, za koje nije bilo uslova i administrativnog pribiranja hrane, KPJ se opredelila za dravnu intervenciju u formi otkupa. Ova poslednja mera se smatrala i realnijom u nedostatku industrijskih proizvoda za snabdevanje sela, a na drugoj strani vie je odgovarala koncepciji kontrole privrede putem maksimalnih administrativnih intervencija. Podravljena poljoprivredna dobra su tek simbolino u toj fazi mogla davati poljoprivredne proizvode za potrebe drave. Administrativni otkup je regulisan optim pravnim aktima, uredbama saveznim, ali i republikim, nosei u prvi mah karakter privremenih mera. Propisi o otkupu su se razlikovali i u odnosu na pojedine vrste proizvoda (penica, kukuruz, meso, mast, vuna, itd.). Ovi propisi su predviali nain otkupa, ali i kaznene mere za seljake koji skrivaju vikove. Uinioci su mogli raunati na mere pomilovanja, izuzimajui one koji su unitavali proizvode samo da ih ne bi predali otkupnim centrima. Zavisno od proizvoda, propisi su vodili rauna o po-

POLITIKA OTKUPA

1 0 3

sebnim merilima. Tako je u sluaju vune otkup morao vie da pogodi krajeve u kojima je stoarstvo bilo glavno zanimanje; izmeu pojedinih krajeva se takoe razlika pravila u zavisnosti od toga je li u njima stoarstvo bilo pomona ili sporedna delatnost; prilikom utvrivanja obaveze uzimao se u obzir i broj lanova porodice. Propisima iz 1946. izvesna koliina poljoprivrednih proizvoda ostavljala se na slobodno raspolaganje proizvoaima. Tako se koliina koju je proizvoa mogao otuivati kretala od 1030%. Reim otkupa u toku 1946. moe se smatrati najpovoljnijim u odnosu na naredne godine, kada se uveliko zaotrio kao rezultat prelaska na industrijalizaciju Jugoslavije. Prema proceni Pokrajinskog komiteta za Vojvodinu popis vikova kukuruza u prolee 1946. je izvren sa dosta poputanja prema privatnim proizvoaima, ostavljajui im prilino visoke koliine za ishranu stoke. Pokrajinsko partijsko rukovodstvo navodi da su ak seljaci isticali da im slobodni vikovi nisu bili potrebni, nudei ak vee koliine otkupnim organima nego to su im bile odreene. Kao rezultat potreba za poljoprivrednim proizvodima dolo je u toku 1946. do veeg angaovanja dravnih i partijskih organa na to efikasnijem otkupu. Agitacioni odbori su se ukljuili u akcije otkupa ita i naplate poreza. Ove akcije odlikovalo je smenjivanje i meanje raznih kampanja koje su preticale jedna drugu. Pored naplate poreza i otkupa trebalo je sprovesti i predizbornu aktivnost za izbore Skuptine NR Srbije. Umor usled jedne akcije negativno se odraavao na ostvarenje naredne kampanje. Politike mere i psiholoki pritisak da se predaju otkupne koliine, praene su sudskim merama za utajivae vika. Kazne su obuhvatale liavanje slobode s prinudnim radom od dve do tri godine i novanu naknadu. Presude utajivaima poljoprivrednih vikova su se znale esto i umnoavati i razailjati po selima odgovarajueg sreza, kao politikopsiholoka prinuda na ostale obveznike. Zastoj u otkupu nadoknaivao se udarnim akcijama u kratkom vremenskom razmaku da bi se ostvarilo sakupljanje planiranih koliina. Uredbama se regulisao otkup i promet hlebnih ita, tovljenje, promet i cene svinja, otkup vune, sena i slame, pasulja, krompira, koe. Otkup hlebnih ita morala su da daju sva pravna i fizika lica koja su proizvodila itarice, ili ih dobijala po osnovu ujma ili uura, posle podmirenja svojih potreba. Uredbom za 1945/1946. predvieno je da se za ishranu

-L 3 U SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

ostavi po glavi domainstva od 110 do 290 kg itarica, od ega je najmanje 1/4 bio kukuruz. Individualni proizvoai su bili takoe duni da tove i prodaju jednu svinju, ako su imali posed od 5 do 10 kj, dve svinje sa poseda od 10 do 20 kj, etiri svinje od 20 do 30 kj, pet svinja od 30 do 40 kj. Vlasnici poseda od preko 40 kj obavezni su da isporue po jednu svinju na svakih pet katastarskih jutara. Otkupni propisi za 1947. godinu su daleko razraeniji i stroi, iako sa razgranienijim merilima, jer je re o prelomnoj odluci da se pree na plansku privredu i usiljenu industrijalizaciju Jugoslavije. Prvobitna socijalistika akumulacija imala se izvesti na raun sela i jeftinog rada. Zamiljena intenzivna industrijalizacija sukobljavala se s nestaicom sredstava, a na drugoj strani poveanih potreba za hranom i sirovinama. Gazdinstva, koja su imala najvie do 1 ha zemlje, osloboena su davanja u dravni itni fond, polazei od naela da treba zatititi siromane seljake. Skala obaveza utvrena je u zavisnosti od line zemlje: gazdinstva od 1 do 3 ha davala su po hektaru najvie 215 kg, od 35 ha 315 kg, od 5-8 ha 510 kg, od 810 ha 690 kg, od 1015 ha 930 kg, od 1520 ha 1150 kg, preko 20 ha 1.300 kg. Novi propisi delili su Jugoslaviju na itorodnu i neitorodnu zonu. Visina obaveza za itorodna podruja odreivala se prema prosenom prinosu odreenog kraja, a za neitorodna individualno i prema urodu. Drava je odredila jedinstvenu cenu itaricama za celu zemlju u skladu s platama slubenika i radnika u Jugoslaviji. Predaja slobodnih vikova podsticana je izdavanjem bonova za povlaeno kupovanje industrijske robe. Otkup se poetkom 1947. sprovodio pod parolom Mi radnicima ito, radnici nama industrijske proizvode", iako industrija jo nije bila u stanju da obezbedi potrebe sela i osigura odgovarajuu razmenu izmeu otkupljenih koliina i potreba seljaka za raznim industrijskim proizvodima. Administrativni karakter otkupa ogleda se u njihovoj obaveznosti, unapred utvrenim koliinama, maksimiranim otkupnim cenama, kaznenim odredbama za neizvrioce i druge prekrioce odredaba odgovarajuih uredaba. Celokupna politika i sistem otkupa bili su centralizovani i organizovani odozgo do dole. Centralni organi su razrezivali koliine na republike, one na okruge, a okrui na srezove i optine. Od prikupljenih koliina deo je ostajao okruzima, a najvei deo se slivao u Centralni itni fond. Organizatori i sprovodnici politike otkupa

POLITIKA OTKUPA

1 0 5

b i l i su narodni odbori i otkupna preduzea. Imajui u vidu politiki i optedravni znaaj ove mere na njoj se praktino angaovao sav dravni i politiki aparat: organi vlasti i uprave, otkupna preduzea, sudovi, OZN-a, odnosno UDB-a, Partija, pre svega, i masovne organizacije. Stvarani su odbori ili komiteti agitatora koji su neposrednim izvrenjem ove mere nastojali da se otkupne koliine to pre obuhvate. Uesnici u ovim akcijama, iz redova partije, organa vlasti i masovnih o r g a n i z a c i j a , bili su duni d a daju primer, d a prednjae, ukoliko nisu hteli da budu iskljueni iz vlasti i politikih o r g a n i z a c i j a . Stoga se u toku sprovoenja otkupa, kao i masovne kolektivizacije 1949, govorilo da je ova mera bila i nain za proiavanje" aparata vlasti i lanstva u partiji, zapravo za identifikovanje drutvene odgovornosti i neodgovornosti. Bilo je to, prema Osmanu Karabegoviu, sredstvo ozdravljenja" partijske organizacije, ienja organa vlasti od neprijateljskih i pekulantskih elemenata". Otkup je bio takoe put za proveru ponaanja i svesti rukovodeih ljudi u niim rukovodstvima". Nasuprot ovim merama ienja" i kaznenim merama za tzv. utajivae vikova postojale su i podsticajne mere za uredne izvrioce obaveze, tj. za one koji do odreenog roka predaju viak, u vidu premije od 40 dinara po metru" {100 kg) preko ve dobijenog maksimala" za hranu. Naroito znaajnu ulogu u sprovoenju otkupa dobila je Kontrolna komisija CK KPJ koja je pratila otkup, njegov tempo izvrenja, preispitivala visinu kvota, pojaavala ili smanjivala intenzitet otkupa u zavisnosti od potreba i okolnosti. Propisi su razraivani po selima i zaseocima, gde su specijalne ekipe utvrivale mogunosti proizvoaa. Tako dobijene podatke podvrgavali su reviziji mesni narodni odbori. U komisijama za razrez otkupa nalazili su se komunisti i drugi aktivisti masovnih organizacija. Otkup je tekao u znaku opte mobilizacije svih politikih snaga, proveravanja da li su aktivisti izvrili prethodne obaveze, razvijanjem takmienja da se prebace rokovi isporuka. Otkup je pomagala i tampa, neprestanom propagandom o znaaju ovog ina. Agitatori su ubeivali seljake da izvre obaveze kao vaan drutveni in. Nosilac izvrenja otkupa je aparat vlasti, ali se KPJ smatrala kimom agitacije". Agitaciju i propagandu za otkup pratila su i pisma vojnika roditeljima da ispune obaveze. Komunisti i odbornici su morali biti prvi izvrioci obaveza. Ukoliko su siromani seljaci

-L

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

izmirili obaveze njihov primr se politiko-psiholoki koristio u ubeivanju bogatijih seljaka da ne zaostanu. Otkup se komplikovao samim tim to su u njemu kao vanoj drutvenoj meri uestvovali svi organi i politike organizacije. Time su se sukobljavale kompetencije i direktive. Mnotvo ovih organa jugoslovenskih, iz Srbije i Vojvodine uticalo je na unoenje zabune i protivurenih naloga. Situacija se esto prikazuje tako da je svako nareivao, ubeivao, a negde i hapsio". Dramatiku je unosilo neispunjavanje obaveza u odreenim rokovima, jer se tada sav ovaj raznorodni, razgranati aparat usmeravao da ubrza tempo isporuka. Tako je plan otkupa predviao da se do 1. aprila 1947. dnevno otkupljuje po 1.430 vagona, ali je, budui nerealan, podbacio i koliinski i po roku predvienom za ostvarivanje otkupa. Na sednici Politbiroa CK KPJ od 4. marta 1947. generalni sekretar CK KPJ Josip Broz Tito je kritikovao partijsko rukovodstvo Srbije, naroito sekretara Blagoja Nekovia, da je smanjivalo koliine, da se otkupu pristupalo sporo, doprinelo otporu kulaka koji je u Vojvodini zajaio" Partiju, dok mu se partijsko rukovodstvo nalazi na repu". Seljaku" politiku partijskog rukovodstva Srbije nazvao je u stvari kulakom, a liniju CK KP Srbije oportunistikom". Blagoje Nekovi je mogao da shvati da je pogreio, ali ne i da prihvati da je radio protiv partijske linije. Sumnja da radi protiv ove linije uticala je da mu se koa najei". Na sednici Pokrajinskog komiteta aprila 1947. Nekovi je kritikovao partijsko rukovodstvo Vojvodine da se ne bori za ostvarivanje linije Komunistike partije. Kritiku protiv sebe, izreenu marta, Nekovi je narednog meseca prebacivao na nie rukovodstvo. Insistirajui na sprovoenju linije CK KPJ, smatrao je da se u Vojvodini sprovodi kulaka linija, zapravo neprijateljska. Dodavao je da se jedan veliki procenat lanova KP u Vojvodini svesno bori protiv linije KP, a rukovodstva su tu liniju podupirala, drei oportunistiki stav. Otkup jgLjDzakonjen kao trajni proces marta 1947, dakle s prelaskom na industrijalizaciju. Kontrolna komisija CK KPJ dobijala je izvanredna ovlaenja na najvanijem podruju otkupne politike u Vojvodini. Osman Karabegovi je postavljen za poverenika CK KPJ za otkup u Vojvodini, sa seditem u Novom Sadu. Povereniku CK KPJ su svakodnevno stizali izvetaji sreskih komiteta o otkupu. Poverenik je i neposredno

POLITIKA O T K U P A

1 0 7

obilazio najvanije otkupne punktove. Analizirao je propuste u razrezivanju odoka, uoavao pritisak na siromane seljake, isticao neiskustvo, zapaene krajnosti od oportunizma do kolebljivosti, veliki deo krivice pripisivao partijskim organizacijama. Pri datim uslovima i nastalim tekoama otpori nisu bili samo pojedinani ve je dolazilo i do grupisanja i polarizacije sela konfrontiranjem komunista i nekomunista. Komunisti su u ovim otporima videli iskljuivo neprijateljsku delatnost, a vanpartijci u komunistima gledali glavne zaetnike nevolja u vidu otkupnog pritiska. Otkupna komisija Vojvodine je bila u stalnom stanju pripravnosti preko organizovanog taba koji je razraivao planove, intervenisao, slao telefonska upozorenja, rejonizirao Pokrajinu i obavezao svoje lanove da provode vie vremena na terenu. Ve 1945. zapaeno je da se norme otkupa ne izvravaju. Tako je u Vojvodini bilo planirano da se do 15. novembra 1945. ostvare sve razrezane koliine. Meutim, do 1. novembra 1945. bilo je otkupljeno, preko organa narodne vlasti i Pokrajinskog preduzea za otkup Poljopromet", samo 20.233 vagona od planiranih 35.000. Razlike izmeu predvienog i ostvarenog najee su poticale iz netano prijavljenih vikova itarica od strane proizvoaa, loe evidencije zaliha iz prethodne godine, otpora seljaka da predaju .razrezane koliine, este promene maksimiranih cena proizvoda. Izvrdavanje" otkupa od strane seljaka izazivalo je protivreakciju organa za sprovoenje otkupa, pomognutih aparatom vlasti i politikim pritiskom masovnih organizacija. Od zavoenja ove mere u drugoj polovini 1945. pa za sve vreme njenog trajanja razvio se tihi rat" izmeu obveznika davanja i izvrilaca politike, koji je u nekim krajevima i u vreme najteeg pritiska dovodio do epizodinih pobuna, karakteriui stanje na selu kao neprekidno vrenje, nezadovoljstvo i ozlojeenost seljaka koji su u ovoj administrativnoj (inovnikoj") meri videli eksproprijaciju, osiromaavanje, pljaku, izneveravanje obeanja. Teka politiko-ekonomska atmosfera na selu zadrala se sve dok ova mera nije ukinuta, no s tim to je uveliko bila pojaana jednom drugom merom, prinudne kolektivizacije, koja je masovne razmere dobila od januara 1949, mada ju je Partija zapoela pod parolom dobrovoljnosti i ekonomske celishodnosti.

-L 3 U

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

Razrezivanje otkupa na oblasti teklo je i u znaku utvrivanja rokova isporuke. Teilo se ostvarivanju dnevnih normi, ali ukupna koliina i dnevni ritam su esto podbacivali. To je za posledicu imalo pojaavanje otkupne kampanje, narastanje prinude, ali i reviziju dnevnih planova da bi se stvarno stanje usaglasilo s planiranim. Poetkom marta 1947. ua Srbija je bila zaduena sa 12.525 vagona, a bilo je otkupljeno svega 11.729 vagona; Vojvodina je imala da isporui 38.140 vagona kukuruza, od kojih je do naznaenog datuma otkupljeno svega 19.507 vagona; Oblasni odbor Kosova i Metohije zaduen je za 3.037 vagona, no s tim to je samoinicijativno ovaj razrez poveao na 3.369 vagona. Otkupni plan do 1. aprila 1947. je predviao da se u Vojvodini dnevno isporuuje 1.430 vagona poljoprivrednih proizvoda, ali su ove prognoze do tog stepena podbacile da se u prvoj polovini marta 1947. otkupljivalo svega od 260270 do 300 vagona. Korektivi su se uglavnom nalazili u produavanju krajnjih rokova za zavretak otkupa i u intenziviranju otkupnih akcija. Politbiro CK KPJ je ba u tom asu podvrgao kritici CK KP Srbije zbog oportunizma u politici prema selu. Teret otkupa je najvie pogaao NR Srbiju, posebno Vojvodinu. Ukupan plan otkupa je jula 1947. predviao da je Vojvodina duna da otkupi 303.421 vagona, a Srbija 77.759 (ukupno 481.180), Hrvatska 108.250 vagona, Bosna i Hercegovina 36.160, Makedonija 23.280, Slovenija 2.670, Crna Gora 1.700 vagona. Ukupni predvieni iznos za Jugoslaviju je iznosio 653.240 vagona. Vojvodina je kao itorodna oblast pritisnuta od 1945. godine. Ova pokrajina je na kraju rata morala da ponese glavni teret snabdevanja hranom vojske, do osloboenja cele zemlje, da pomogne nerazvijene, siromane i opustoene krajeve Jugoslavije, primi oko 200.000 kolonista, do polovinom 1945. prihvati oko 50.000 poljoprivrednih sezonskih radnika koji su radili na poljskim poslovima za naturalnu nagradu u itu, a od polovine 1945. njeno seljatvo je izloeno otkupu. Plan setve i obavezno zasejavanje obradivih povrina sastavni su deo otkupne politike, ire gledano. Ove mere su u funkciji vee proizvodnje, a na drugoj strani takoe nose administrativni peat. Setvu 1947/1948. karakterisali su elementi odreeni novom fazom ekonomskog razvitka i pojaanom ulogom drave u privredi posredstvom direktivnog i totalnog

POLITIKA OTKUPA

1 0 9

planiranja. Predvialo se, pre svega, poveavanje setvenih povrina u odnosu na prethodnu godinu. Plan setve je razraivan na pojedina domainstva i preuzimane obaveze o zasejavanju veih povrina industrijskog bilja. Poveavanje setvenih povrina planirano je na raun preoravanja panjaka, kao i zaputenih oranica ili oranica pretvorenih u livade. Plan setve i njegovo izvrenje povlaili su izradu planova upotrebe vune stoke i traktora. U setvi 1947/1948. predvieno je poveanje zasejanih povrina za 58.113 ha u odnosu na setvu 1946/1947, to jest od 1.447.462 ha na 1.505.575 ha. Olako se oekivalo da se u okviru izvrenja Petogodinjeg plana razvitka narodne privrede setvene povrine uveaju 1951. do 1.587.600 ha. Pri mesnim narodnim odborima uvoene su setvene komisije savetodavno-kontrolnog karaktera. Sprovoenje setve teklo je uz politiki pritisak, kao i kod otkupa. Na istim zadacima nalazili su se dravni organi i komunisti, aktivisti Narodnog fronta i radnici mainsko-traktorskih stanica. Ve su pripreme za izvoenje jesenje setve 1947. godine proticale uz mobilizaciju svih dravnih i drutvenih snaga na selu. Orijentacioni plan setve donosili su upravni organi iz oblasti poljoprivrede. Ali, kao i kod svih drugih kampanja i masovnih mera, smatralo se da Partija, odnosno vanpartijske organizacije, moraju da postave setvu na najiru politiku osnovu. Tako su komunisti duni da se "na masovnim sastancima zalau za otkrivanje novih obradivih povrina. Karakter ove opte mere donete nezavisno od seljatva i irih strunih razmatranja izazivao je otpore i incidentalne situacije, koje su kasnije tumaene kao odstupanje od ireg konsultovanja neposrednih proizvoaa u poljoprivredi. Kao greka" je tretirano razbijanje okvirnih setvenih planova u kancelarijama mesnih narodnih odbora, s jednostranim naturanjem obaveza seljacima. Kritika Partije pogaala je seoske partijske organizacije koje nisu htele da uloe trud da razbijanje plana ostvare odozdo, uz uee svih seljaka, ve su prile razrezu odozgo". Prevaga administrativne komponente u konkretnom utvrivanju obaveza nesumnjivo je izazivala nezadovoljstva, ali je izvor otpora leao u biti ove mere i metodologiji rada Partije donoenjem globalnih mera na vrhu i naknadnim zahtevom da se potuje linija", i ne dozvoli njeno izopaavanje u konkretnoj praksi. Administrativna mera u sutini, kampanja setve putem planiranja i otkrivanja novih kompleksa obradive

-L 3 U SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

zemlje povlaila je prinudu, naganjatvo, nezainteresovanost, tenju uprave da otalja posao. Podvrgnuto raznim kampanjama seljatvo je ve bilo premoreno. Mali odziv seljaka na skupove povodom utvrivanja planova setve bio je najbolji znak ovog umora, nezainteresovanosti i neslaganja s akcijama formulisanim spolja, bez demokratskih inicijativa iz same osnove obveznika. Selo je ve bilo iscrpeno i smodeno stalnim davanjima i obavezama, protiv ega su se javljale prirodne reakcije. Pogonski aparat ovih akcija i kampanja sve vie se stanjivao na dravnu maineriju i aktiviste iz partijskog aparata i masovnih organizacija, opet komuniste. Deo seljaka, koje ove mere nisu pogaale, zato to se na njih nisu ni odnosile, jer su bili siromani, bezemljai ili ukljueni u aparat vlasti i Partije, davao je podrku ovim merama, suprotstavljajui se seljakoj masi koja ih od poetka nije iz due prihvatala ili im se budui ekonomski pogoena, pri emu su administrativne pogreke" razrezivanja mogle samo da utiu na dalje prisipanje ulja na vatru dokraja opirala. Poreska politika se takoe shvatala kao znaajan oblik ograniavanja tzv. kapitalistikih elemenata na selu. Okorele neplatie i neuredni poreski obveznici tretirani su kao neprijatelji. Poreske komisije su izricale i kazne, kao primer za ostale poreske dunike; ponekada se koristila milicija, i sprovodilo prinudno izvrenje nad imovinom obveznika. Izvori pokazuju tekoe prilikom naplata poreza i kampanjski nain uterivanja poreskih dugova. U pojedinim krajevima odgovornost za neuredno izvrenje poreskih obveza svaljivano je i na staru vlast ukinutu u revoluciji, jer je odravala poreski moral na niskom nivou. Protivurenost politike otkupa najbolje se moe videti iz obrazloenja njene neophodnosti u vreme kada su trni vikovi bili u rukama privatnih proizvoaa, a na druoj strani drava morala da obezbedi ishranu naraslog gradskog stanovnitva. Ali, na otkup se istovremeno gleda i kao na meru socijalno-politikog pritiska na imunije seljake, vid klasne diferencijacije na selu, pojaavanja pritiska na kulake" kako bi se spreilo da nanesu udarac novoj vlasti u najosetljivijem trenutku, kao monopolisti u poljoprivredi; da ekonomski ojaaju i omogue jaanje kapitalistikih snaga u poljoprivredi i trgovini. Nuda za hranom, praena strahom od kulaka i u v e r e n j e m o nesazrelosti prilika za organizovanje slobodnog

P O L I T I K A OTKUPA

1 1 1

trita, tekla je u znaku zaotravanja klasne borbe na selu, to je proizilazilo iz sovjetskog shvatanja, ime se nasilje i primena surovih mera u lomljenju otpora na selu nisu mogli izbei. Otuda partijska politika koja polazi od zakonitosti ove mere i pravinog razreza, sa osudom svih skretanja, nije mogla izbei sluenje metafizikim upozorenjima u vreme kada se selu u sutini nije verovalo, kategorija bogatih seljaka (kulaka) doktrinarno smatrala pritajenim neprijateljem nove vlasti i polazilo od shvatanja da se klasna konfrontacija na selu zaotrava. Gradsko stanovnitvo je bilo eksproprisano, a selo preko bogatih seljaka ostalo vlasnik trnih vikova preko kojih je moglo ugroavati vlast narodne drave". U svakodnevnoj politikoj terminologiji odomaio se sovjetski izraz kulak" (aka) pod kojim se podrazumevao bogati seljak koji koristi najamnu radnu snagu na svom posedu. Razlikovao se od pojma veleposednika jer je u veoj ili manjoj meri uestvovao u obraivanju zemlje. U jugoslovenskoj praksi na kulaka" se gledalo kao na politikog protivnika nove vlasti. No, mere koje su preduzimane protiv ove kategorije seljaka nisu u Jugoslaviji kao u SSSR-u ile u tom pravcu da se oni unite ve da se raskulae". Partija je predskazivala slom kulatva" slian onome u SSSR-u. U zimu 1946/1947. kulak je identifikovan kao glavni klasni neprijatelj. Sa bivim trgovcima i zanatlijama svrstavan je u nacionalnu buroaziju". Kulaci su izloeni politikom pritisku, ali se izbegavalo frontalno sukobljavanje i primena golih administrativno-prinudnih mera. Nasuprot eonom sukobu, KPJ se zalagala za politike mere, odvajanje srednjaka od kulaka, stvaranje atmosfere u kojoj bi se kulaci osetili usamljeni. Ova partijska linija je ila na politiko razbijanje kulaka kako bi se meu sobom zakrvili"; na individualiziranje odgovornosti, graenje odnosa sa srednjakom, razvijanje saveza radnike klase i seljatva na bazi shvatanja o njihovoj povezanosti i jedinstvenim interesima u procesu industrijalizacije. Podela na kulake, srednjake i siromane seljake naroito nije imala osnovu u ustanikim krajevima, gde je seljatvo masovno podravalo narodnooslobodilaku borbu i narodnu vlast posle osloboenja. U tim krajevima seljatvo je sledilo Partiju iz krvne povezanosti sa sistemom". Izvori iz postratnog vremena otkrivaju promene politikih raspoloenja s protekom vremena i u ovim krajevima, koje su sve vie jaale sa

-L

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

razvojem administrativne intervencije, ubiranjem otkupa, naplatom poreza, ekonomskim zapostavljanjem ovih krajeva. Partija je na selu u sutini ablonski diferencirala seljatvo na kategorije kulaka, srednjaka i siromanog seljaka. Pod najteim politikim pritiskom nalazili su se kulaci, obavezani i na najvea davanja. Pri razbijanju kulaka trebalo je utvrditi kako se govorilo ,,ko je ko". Sa pozajmljenom sovjetskom terminologijom, polazilo se od toga da je srednjak saveznik kao i u ratu, a kulak glavni neprijatelj. Smatralo se da bi se potiskivanjem kulaka uticalo na spreavanje kolebanja srednjaka u prihvatanju partijske linije na selu. Za razliku od SSSR-a u Jugoslaviji je srednjak bio sa Partijom u narodnooslobodilakoj borbi, a kasnije podravao njenu liniju raskulaenja. Ako je klasni neprijatelj bio sabijen" u gradovima on se javljao u liku kulaka na selu pruajui otpor partijskoj politici. Postojanje kulaka i njihov otpor merama vlasti i partije smatrani su glavnim uzrokom neuspeha nekih mera na selu. ivelo je doktrinarno i politiko shvatanje da seljak po svojoj sitnosopstvenikoj prirodi nije bio raspoloen za dobrovoljno davanje ita. Kategorija kulaka je proirivana na krug seljaka koji po socijalno-ekonomskim merilima nisu pripadali ovoj grupi politiki i ekonomski diskriminisanih seljaka. Prilikom otkupa ustaljivala se ablonska socijalna podela seljaka koja nije, meutim, bila istovetna ni u svim krajevima drave. Tako su u Srbiji za sitne posednike smatrana lica koja su posedovala do 5 ha, za srednjake po 10 h i za krupne posednike oni koji su posedovali preko 10 ha obradive povrine. Nejednaka merila odravala su se i unutar pojedinih republika. U Hrvatskoj, na podruju okruga Osijek, Slavonski Brod, Daruvar i Bjelovar za krupnog posednika je smatrano lice koje je posedovalo preko 20 jutara zemlje, za srednjaka lice sa 10 do 20 jutara, dok su ostale kategorije smatrane sitnim posednicima. Na podruju drugih okruga ove republike (Zagreb, Sisak, Karlovac i Varadin) za kulake su uzimani seljaci sa preko 15 jutara, za srednjake oni sa 8 do 15 jutara, a ostali za sitne posednike. Kao kulaci u Bosni i Hercegovini smatrali su se seljaci sa preko 15 ha, za srednjake do 15 ha, a za siromane oni do 5 ha. U ovoj republici su kao sitni proizvoai tretirani i oni seljaci koji su posedovali 5 ha, ako su imali veu porodicu, a za srednjake oni do 20 ha poseda. Prilikom odreivanja kulaka nije uzimana u obzir samo povri-

POLITIKA OTKUPA

1 1 3

na zemlje koju je posedovao, ve i takve okolnosti kao to su opte bogatstvo, politiko dranje, korienje tue radne snage. Od prvog dana zavoenja, ova administrativna mera je i z a z i v a l a prikriveno nezadovoljstvo na selu, koje e od priguenih formi dobiti i razmere demonstracija, pobuna, otvorenog kidisanja na organe vlasti koji su hteli da obezbede izvrenje administrativno i globalno razrezanih planova. ablonska primena ove prinudne mere, sa inovnikom upornou sprovoena uprkos otporima, pobrkane kompetencije, ukljuivanje u proces realizacije raznorodnih organa, nastupanje istovremeno organa vlasti, komisija i aktiva agitatora politikih organizacija, prinuda sa vrha partije da se otkup kao ivotno pitanje ostvari, pod kvalifikacijom oportunizma rukovodstava kojima nije uspelo da ostvare predviene koliine u utvrenim rokovima, izazivala je nove nalete organe vlasti i partije na selu. Kritikovani rukovodioci su gotovo u istom obliku njima izreene kritike prenosili na rukovodioce koji su od njih bili nii u partijskoj hijerarhiji. Prinudne mere smenjivale su se sa politikim. Slabosti", greke", devijacije i lino ponaanje pojedinaca i organizacija kritikovani su onamo gde su oigledno proizilazili iz protivurenog karaktera jedne mere i politike. Hrana se morala nabaviti, ali je selo nerado davalo, pogotovu kada su globalno razrezane koliine bile nerealne, prevazilazile mogunosti odreenih krajeva. Isto tako tretman bogatih seljaka kao neprijatelja, sa shvatanjem o zaotravanju klasne borbe na selu, morao je izazivati otpore i usijanja u odnosima snaga koje su jedna u drugoj gledale protivnika. Drava je na selu htela da sebe obezbedi i uspostavi kontrolu koju je imala u drugim vitalnim delovima privrede. Taj put je iao preko slamanja kulaka", kao klasnog protivnika na selu, ekonomsko-prinudnim merama, suprotno iskljuivo ruskom putu nasilne likvidacije, snaenjem dravne intervencije u poljoprivredi, politikom diferencijacijom na samom selu i razvojem seljakog radnog zadrugarstva u formi masovne kolektivizacije narednih godina. Tek raskulaivanjem" sela mogao se, prema vladajuem shvatanju, osigurati socijalistiki karakter poljoprivredne proizvodnje. Otkupu je prethodila agrarna reforma, na koju se ovaj naslanj a, a 1949. se poelo prelaziti na stvaranje kolektivnih gazdinstava na selu u vidu seljakih radnih zadruga (SRZ) koje su zamiljane kao uporite dravnog sektora na selu. Sve ove mere su imale za cilj da osiguraju to vee izvore agrara za

-L

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

industrijalizaciju i na drugoj strani razvlaste seosku buroaziju ili kulake u ondanjem politikom reniku. Otkupne kampanje proticale su u znaku upravnih i politikih pritisaka, podravane masovnom agitacijom, propagandom preko tampe, politiko-psiholokim ubeivanjem" na konferencijama i zborovima seljaka. Istovremeno sa politikom aktivnou tekle su represivne mere, ili je do njih dolazilo tek poto se ubeivanje iscrpi. Radi otkrivanja ita po selima organizovani su pretresi po kuama, naroito tavanima, pozivana u pomo milicija i organi Odeljenja zatite naroda, odnosno Uprave dravne bezbednosti. Seljaci su skrivali ito po tavanima i bazama, traili reviziju razreza, slali delegacije organima vlasti i uprave, organizovali demonstracije, grupisali se po selima da bi kolektivno sauvali ito i efikasnije oduprli pritisku. Egzemplarne kazne sluile su uterivanju straha kod seljaka i ispoljavanju odlunosti organa vlasti da ne dozvoli da se sa njima bilo ko igra". Primanje ita za setvu, koja nije obavljena, smatrano je za pekulaciju. Unitavanje otkupnih koliina povlailo je najtee kazne. Na odgovornost su se pozivali i odgovorni rukovodioci vlasti (predsednik odbora, sekretar i drugi funkcioneri). Seljaci su liavani slobode, kanjavani novano, konfiskovane im vralice i pronaene koliine itarica, pa ak i nepokretnosti. Prilikom otkupa dolazilo je do masovnih represija, preteranih hapenja, otvorenog suprotstavljanja organima vlasti i snagama milicije. U Vrbasu su organizovane demonstracije, a u Dolovu seljaci su napali narodni odbor. Kulaci su podsticali otpor bacajui parolu ,,ne mogu nas sve uhapsiti". Selom su kruile najrazliitije parole, propaganda protiv otkupa, pa i sistema vlasti uopte. Protesti su sadravali shvatanja da se zakljuuju trgovinski ugovori sa stranim dravama, da se ito izvozi kojekuda", alje u Albaniju, trasnportuje u susedne zemlje narodne demokratije i SSSR, hrana sabira radi budueg rata. Protestne delegacije su poseivale narodne odbore, dok je UDB-a zaustavljala na poetnim stanicama delegacije koje su pokuavale da se probiju do Novog Sada i Beograda. Bez obzira na pogoravanje politike atmosfere na selu, kampanja otkupa se nije obustavljala. Generalna linija Partije je polazila od politikog ubeivanja, ali se u praksi ona pretvarala u prinudu. Seljak je nerado davao itarice i ostale poljoprivredne proizvode. Nezadovoljstvo se pogotovu irilo zahvaljuju-

P O L I T I K A OTKUPA

1 1 5

i nerealnim procenama, niskim cenama otkupljivanih proizvoda, ostavljanju dela obveznika bez osnovnih koliina hrane. Partija, uprkos otporu i looj politikoj situaciji na selu nije mogla da se odrekne administrativnog zahvatanja hrane, jer su ishrana i opstanak nekih krajeva zavisili od toga da li e se otkupiti predviene koliine u itorodnim krajevima. Pritisnuti tekoama na selu i vrenjem, na jednoj strani, partijski komiteti i organi vlasti su, na drugoj, bili izloeni zahtevima viih organa i rukovodstava da se otkupne koliine uprkos svemu moraju oterati. Administrativne i krivine sankcije su jo vie razjarivale otpor na selu, izazivajui na drugoj strani kritiku viih partijskih i dravnih organa to se zapostavljaju politika borba i pravna strana ispunjavanja obaveza. Protivurenost otkupne politike odlikovala je njenu primenu u elom ovom periodu. Partija je postojee protivurenosti pokuavala da razrei istrajavanjem na ouvanju generalne linije prema selu, zahtevu za prevlau politikih mera i efikasnom izvrenju obaveza. Partijski zahtevi se nisu mogli izmiriti sa suprotnim interesima seljaka. Terminologija koja se sree u partijskoj i dravnoj dokumentaciji, s kritikom otrinom protiv inovnikih" prilaza, ablonskih podela, birokratizma i uskogrudog prakticizma", nije mogla otkloniti postojeu objektivnu protivurenost. Sve pomenute pojave su pratea komponenta svake administrativne akcije. One se mogu delimino suzbijati, ali ne mogu i trajno odstraniti, samim tim to proizilaze iz objektivnih drutvenih odnosa. Nestaica hrane se nije mogla niotkuda drugo nadoknaditi, a seljak je smatrao sebe egzistencijalno ugroenim i bez osnovnog podsticaja da predaje vikove. U skladu sa onovremenom politikom svaki otpor narodnoj vlasti i njenim merama je nazivan neprijateljskom delatnou. Pod specijalnim pritiskom za isporuku ita nalazili su se komunisti. Njihova nespremnost da izvre obaveze tumai se u Sremu kao izraz nepovoljne socijalne strukture partije u kojoj su preovlaivali srednji i bogati seljaci. Prvog marta 1947. 2.531 lan KPJ u Vojvodini nije bio ispunio svoje obaveze. Iskljuenjem iz partije je kanjeno 670 lanova KPJ. Zbog neizvrenja otkupa rasputene su labave" partijske organizacije. Demonstracije protiv neurednih obveznika organizovane od narodnih odbora pretvarale su se u pljakanje" kua bogatih seljaka. Demonstranti su naterivali kulake" i na mazohistike mere, nameui im da viu Dole pekulanti" ili

-L

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

prinuavajui ih da pred narodnim odborom igraju kolo. Poveravanje izvrenja otkupa kolonistima stvaralo je razdor izmeu novih naseljenika i starosedelaca, naroito ako su ovlaenja bila zloupotrebljena odnoenjem privatnih stvari iz kue obveznika. Za neke sreske komitete pootravanje mera protiv neurednih izvrilaca obaveze svoeno je na pretnje da e dunici biti pozatvarani u svinjac" dok ne ispune obaveze. Tim povodom Jelena Popov pie: . . . Grupe agitatora, sastavljene od jednog predstavnika vlasti, lana partijske organizacije i jednog milicionara, zasedale su u mesnim odborima ili u prostorijama seljakih radnih zadruga i nou pozivale seljake na sasluanje. U cilju dobijanja razrezanih koliina, na iste seljake su vrili pritisak, pretili im zatvorom, tukli ih i maltretirali." Deo seljaka, ranije aktivan, povlaio se i pasivizirao" ili naputao organizaciju KPJ ili Narodnog fronta. Pomenuti istraiva pominje jednog pretuenog seljaka u Feketiu, koji je zajedno sa suprugom izvrio samoubistvo. Smenjivanjem rukovodeih komunista u komitetima dolazilo je post fes tum preduzetih represivnih, administrativnih i slinih mera maltretiranja, kada je bilo jasno da su one nanele vie tete nego koristi. Kaznena politika je tekla paralelno sa politikim merama. U Vojvodini je do maja 1947, zbog neizvravanja otkupa, kroz zatvore prolo 8.821 lice, od kojih je 720 osueno. Za isto ovo vreme kroz zatvore u NR Srbiji, sem Kosmeta, prolo je 10.082 lica, od kojih je 1.224 kanjeno. Upuujui nie organe na primenu kaznenih mera, Pokrajinski komitet KPS za Vojvodinu je naglaavao da one treba da budu egzemplarno snane", ali da se njima ne ide protiv siromanih i srednjih seljaka ve na najreakcionarniji deo seoske buroazije". Neizvrenje otkupnih obaveza dovodilo je i do sudskih kazni: konfiskacije nepredatih vikova, ukupnih itarica i nepokretne imovine. Novana kazna izricana je kao glavna ili dodatna kazna. Odmeravanje ovih kazni je raznovrsno u Jugoslaviji. U NR Srbiji kazna konfiskacije je izricana krupnim posednicima, dok je u Hrvatskoj postojala iskljuivo delimina konfiskacija nepokretne imovine. Konfiskacija nepokretne imovine u Sloveniji je izreena u svega dva sluaja, a u Bosni i Hercegovini u deset sluajeva protiv imunih seljaka i dva protiv srednjih posednika. U nekim republikama (Srbija, Hrvatska) najvei broj seljaka je osuen zbog deliminog neizvre-

P O L I T I K A OTKUPA

1 1 7

nja obaveza (deliminjaci"), za razliku od Slovenije gde je osuda pogaala seljake koji u celini nisu izvrili svoju obavezu. Imuniji seljaci su izraavali nezadovoljstvo jo od agrarne reforme i stvaranja seljakih radnih zadruga na selu, koje kao da su otkrivale krajnje ciljeve vlasti i crnu perspektivu individualnih gazdinstava, odnosno od otkupa, kao mere kod koje su seljaci bili sasvim pasivni subjekti, dok je protiv kulaka podjarivana partijska propaganda kao protiv neprijatelja. Vlast je ila na potiskivanje kapitalistikih elemenata na selu, a imulniji seljaci su branili svoj opstanak i imovinski status. Otkup im je naroito onemoguavao da se osamostale, ekonomski uzdignu, sauvaju vikove za slobodnu prodaju. Partija je polazila od pretpostavke da oni nastoje da stvore neprijateljski blok protiv narodne vlasti na selu. Obostrani odnos organa vlasti i objekata otkupa moe se najbolje sagledati preko individualnih sudbina, sluajeva pojedinaca, kaznenih mera, metoda politiko-psiholokog pritiska, odraavajui sukobljenost frontova, uarene suprotnosti, nepomirljivost interesa, koje su pratili kao i u svim uzbudljivim masovnim situacijama mnogobrojni ekscesi. Mnogobrojni izvetaji partijskih komiteta i dravnih organa iz toga vremena odslikavaju stanje pojedinaca u sukobu sa dravom koja nastoji da utera otkup i seljaka koji ele da prou sa to manje obaveza. Iz njih se takoe vidi naelektrisanost atmosfere, forme izvrdavanja obaveza, vidovi otpora i pekulacija, ekspanzija crnih", zloslutnih vesti o pozadini otkupa (predstoji rat, opasnost od gladi, logorisanje dece, ishrana ,,na kazanu") koje su prianjale za seljake u uslovima ture tampe i strogo kontrolisanih javnih informacija. Marta 1947. Pokrajinski komitet Vojvodine je izvetavao CK Srbije o vreanju partijskih instruktora na konferencijama, ukljuivanju komunista sa strane u lokalne komisije za otkup, izdavanju naredbi za pretrese (Idi, pretresi, sve to nae uzmi"), organizaciji demonstracija protiv kulaka u dosluhu sa Sreskim komitetom bez saglasnosti PK. U Severnom Banatu konferencije su postajale tribine kulaka", dok su nevoljni agitatori pre liili na odborske posluitelje" nego na angaovane politike radnike koji imaju da ubede seljake u opravdanost obaveza. Aktivisti su upozoravani da ne nasedaju parolama o pretresima (Drugovi, od tavana do tavana to je najbolje"), jer su kulaci time hteli samo da dokau da traenih koliina ita nema. Ili, da se oportunizam maskirao" revolucionarnim

-L

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

pentranjem po tavanu". Osuivani su i oni aktivisti koji su sa zailjenim tapovima" ili po selu i. boli po slami" ne bi li pronali skrivene koliine ita, krompira i ostalih poljoprivrednih proizvoda. Iz onovremene dokumentacije vidi se, na drugoj strani, da su kulaci optuivani za antikomunistiku propagandu, cepanje partijskih organizacija, pisanje parola protiv Tita i u slavu kralja Petra II, pretili komisijama obraunom, uzvikivali na konferencijama da im je dosta komunista. Partijskim i dravnim instrukcijama upozoravani su lokalni organi na upornost kulaka i razne vidove prevara u kojima su oni vini. Navodilo se da su najgrlatiji" nosili po selu Ustav FNRJ govorei da se njegove odredbe ponaanjem narodnih odbora kre. Bilo je kulaka koji su itali Istoriju SKP(b) da bi to bolje prouili svoga protivnika. Lokalnim organima se poruivalo da ne upadaju u zamku kulaka koji su preuzimali obaveze nespremni da liferuju prihvaene koliine. Razbijene su grupe koje su nameravale da idu kod Marala", u Novi Sad, u Beograd, pred Narodnu skuptinu da bi obavestili o svojim mukama i podneli albe na nepravde. Oni kulaci koji se nisu alili na razrezane koliine postajali su sumnjivi kao posednici koji nisu iscrpeli svoje mogunosti. Bilo je istinskih i demagokih albi konkretno iskazivanih dolaenjem u Narodni odbor sa erpicom kaamaka kao jedinom preostalom hranom. Neurednim izvriocima javno se sudilo u domovima kulture ili su predavani redovnim sudovima i organima za prekraje. Uoptenim primedbama viih partijskih organa visokoparno se stavljalo do znanja niim komitetima i aktivistima da jo nije izotrena klasna borba izmeu sirotinje i srednjaka i kulaka". A kulaci kojima je otkup bio dozlogrdio dolazili su u narodne odbore i predavali zemlju u Agrarni fond", jer vie nisu mogli da odgovaraju obavezama. Najvii partijski organi su najvei deo problema u vezi sa otkupom i neurednim izvravanjem obaveza svaljivali na partijske organizacije i njihova rukovodstva, kvalifikovanjem organizacije kao mlade, oportunistike, podlegle tuim elementima koju treba ozdraviti iskljuivanjem pekulanata, podmiivaa, malodunih lanova nesposobnih da savladaju tekoe. U Vojvodini su organizacije kritikovane zbog kulakih elemenata iz redova Srba, neproverenih pripadnika iz manjinskih grupa", koji ue obveznike otkupa kako da se brane pred komisijama,' oportunista koji su se uanili" u Partiji, iako su

P O L I T I K A OTKUPA

1 1 9

neprijatelji, koje treba odmah hapsiti. Ocene o oportunistikim lokalnim rukovodstvima obuhvatale su proturanje" vesti o reviziji obaveznih vikova, skrivanju ujma od vralica, ugroavanju sela glau ukoliko se plan otkupa ispuni, zauzimanje blagog umesto otrijeg stava prema kulacima, itd.

DIREKTIVNO-CENTRALISTIKI SISTEM RADA AGITPROPA U OBLASTI IDEOLOGIJE, KULTURE I PROSVETE

Uoi zavretka rata KPJ je, nalazei da su se uslovi promenili, da je stari nain propagande i agitacije preiveo, a njen znaaj nezamenljiv, prila na direktivan nain njenoj reorganizaciji. Polazne premise nove organizacije agitprop slube CK svodile su se na savlaivanje spontanosti i anarhinosti", na izgradnju aparata propagande i agitacije, koncentrisanje posredno ili neposredno itavog narodnog politikog, kulturnog, prosvetnog, pa i naunog ivota u rukama partijskih ustanova. Cilj tog novog aparata bio je da se partijske parole" uine jasnijim masama" i sprovedu u ivot, a na drugoj strani da se izgradi ozbiljan plan za ideoloko podizanje partijskog lanstva i za pravilno ideoloko i politiko vaspitanje irokih narodnih masa". Od aparata agitacije i propagande traeno je da usmeri spontane tenje masa za bogatim kulturnim i politikim ivotom u organizovanom pravcu, da one postanu kanalisane". Preko tog aparata raunalo se na suprotstavljanje tuim neprijateljskim uticajima i njihovim negativnim posledicama na politikom, teorijskom, kulturnom i naunom polju. Novi aparat je bio pretpostavka za razvijanje idejne borbe u Partiji i van nje. Osnovni zadatak reorganizacije se sastojao u tome da se itav agitacioni, propagandni, kulturno-prosvetni rad organizuje i ujedini pod rukovodstvom partijskih komiteta. Prvi korak u procesu izgradnje novog aparata propa" gande i agitacije usmeren je na osnivanje agitaciono-propagandnih komisija uz sve komitete centralne, pokrajinske, oblasne, okrune, mesne, sreske, rejonske i u veim gradovima a u elijama i biroima na imenovanje odgovornih pojedinaca za ovaj sektor partijskog rada. Svaka agitacionopropagandna komisija bila je podeljena na sektore: za tampu i agitaciju, teoretsko-predavaki, kulturni, organizaciono-teh-

DIREKTIVNO-CENTRALISTICKI SISTEM RADA AGITPROPA

1 2 1

niki i pedagoki sektor. Komisijom je rukovodio lan partijskog rukovodstva (biroa). tampa je dola pod totalnu kontrolu agitpropa, koji se brinuo o njenom sadraju, politikoj i idejnoj strani, pravilnom" tumaenju direktiva centralne tampe. Nita nije bilo preputeno samostalnoj proceni. Agitprop je brinuo ta e se nai u tampi, ta jae ili slabije naglasiti (potcrtati"), o oblicima agitacije (zborovi, konferencije, priredbe, plakati), k a d r o v s k o m sastavu redakcija, radu aktiva agitatora. U tampi su sva pitanja morala da se tumae sa stanovita opte partijske linije kako se ne bi unakazivala" teorija marksizma lenjinizma. Uz pomo i kontrolu foruma agitprop je organizovao borbu protiv neprijateljskih tendencija u sferi ideologije. Teoretsko-predavaki sektori agitpropa su sprovodili vaspitavanje masa" u duhu uenja Marksa, Engelsa, Lenjina i Staljina, vodei rauna o nivou lanstva, aktuelnosti pojedinih pitanja, radu aktiva predavaa. Preko kulturnog sektora agitprop je davao inicijativu za organizaciju i razvijanje itavog kulturnog ivota (pozorita, diletantskih grupa, orkestara, pevakih drutava, izlobi, kinopredstava, knjievnih i kulturnih priredaba, izdavanja knjievnih i drugih asopisa). Ovom sektoru agitacije i propagande pripadalo je da vri izbor i izdvaja dela koja e se objaviti ili prikazati. Delatnost monog aparata i njegove mnogostruke aktivnosti na polju propagandnih i agitacionih sadraja bila je odreena monopolom Partije, pa samim tim i monopolom na vlasnitvo tamparija ili na njihovu kontrolu, na hartiju, kinoprojektore, itd. Potpuna kontrola bila je proirena i na kole, udbenike, nastavne programe, pedagoku i drugu publicistiku. Paralelno sa ovim partijskim aparatom agitpropa stvarao se i aparat pri JNOF-u, odnosno Narodnom frontu u kome su mogli raditi i nepartijci, poznati kao antifaisti. Pri svim partijskim forumima, uz koje su postojale agitprop komisije, uvoeni su aktivi agitatora i aktivi predavaa, kao nosioci predavako-agitacione aktivnosti o aktuelnim i vanim pitanjima spoljne i unutranje politike ili o nekom aktuelnom partijskom zadatku. Predavanje je morao prethodno pregledati partijski forum, koji je davao ocenu i o njegovom efektu, odnosno reakciji masa na izlaganje. Za raspravljanje pitanja koja su traila dalju teorijsku razradu dobijane su smernice u

-L 3 U SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

kojem pravcu ona imaju da se produbljuju. Predavanja namenjena komunistima imala su otra ogranienja sa stanovita ko moe biti predava (lan KPJ), ko moe prisustvovati (iskljuivo lanovi KPJ) i sa odreenim merama predostronosti, s obzirom na konspirativni karakter unutarpartijskog rada (predavanja su se odrala u zatvorenim prostorijama i na njima nisu mogli da uestvuju nepartijci). to se tie predavanja namenjenih iroj publici, predava nije morao biti lan KPJ. Partijski aktivi predavaa mogli su da se proire vanpartijcima samo u sluajevima kada se radilo o temama politike prirode koje su ve bile razraene u partiji, kao i o predavanjima iz istorije, kulture, o pokretanju izvesnih akcija. Povremene grupe agitatora obrazovane su ad hoc iz redova pripadnika masovnih organizacija, komunista i antifaista, u sluajevima gde je trebalo idejno uticati na neke sredine i krajeve gde je uticaj KPJ bio slab. Ovaj mamutski agitaciono-propagandni aparat, organizaciono uvren, kadrovski uglavnom popunjen, a uz pomo mree agitaciono-propagandnih jedinica rasprostranjen irom Jugoslavije i voen iz jednog centra, obezbeivao je jedinstvenu agitaciju i propagandu KPJ. Ovo telo u slubi partije, odnosno Politbiroa CK KPJ razraivalo je najvanija i najaktuelnija pitanja, polazei od momenta opte politike, nastojei da ga agitaciono-propagandne ustanove maksimalno populariu preko predavanja, izlobi, tampe, plakata, crtea svima najpre partijcima, koji su imali prvenstvo, a zatim nepartijcima, do najzabaenijeg sela i s unapred razraenim planom. Sav politiki aktuelan deo agitacije i propagande prenoen je na JNOF i na njegova odelenja za tampu i agitaciju, kao centre zaduene za masovnu propagandu. Sa zavretkom rata ukinute su sve propagandne ustanove i obezbeeno rukovoenje svim kulturnim i prosvetnim ustanovama (domovima kulture, narodnim univerzitetima, prosvetno-kulturnim odborima) u koje su ulazili komunisti (odgovorni drugovi") za kulturni i pedagoki rad. Agitaciono-propagandni rad partije bio je povezan i sa agitaciono-propagandnim radom omladine, ostvarujui se preko partijskog foruma u kome se nalazio i sekretar SKOJ-a. U agitaciji i propagandi najvanije sredstvo uticaja bila je partijska tampa, a pre svega centralni dnevni partijski organ Borba. Agitprop je zahtevao da se pojedini direktivni lanci Borbe prorauju na partijskim sastancima i neposredno predu-

D I R E K T I V N O - C E N T R A L I S T I C K I S I S T E M RADA AGITPROPA

1 2 3

zimaju mere za njihovo sprovoenje u ivot. Propagandne i agitacione partijske ustanove morale su stavove iz direktivnih lanaka preko svih oblika agitacije i propagande uiniti pristupanim i razumljivim irokim narodnim masama". Partijske organizacije su bile dune da podupiru i razvijaju dopisnitvo i predlau stalne dopisnike sa sela i iz preduzea za centralnu partijsku tampu i onu JNOF-a. Agitprop je insistirao na konkretnosti agitacije i propagande i njenom prilagoavanju odgovarajuim sredinama, stepenima obrazovanja, uzrastu, nacionalnoj strukturi, Celokupna kulturna i prosvetna politika bile su politizirane i podreene izvrenju osnovnih partijskih zadataka u sferi organizacije drutva, privrede, ustavno-pravne izgradnje, spoljne politike. U jednoj direktivi iz aprila 1945. konkretno obeleje agitaciono-propagandnog rada kao budui imperativ predstavljeno je na sledei nain: ,,Npr. drug koji rukovodi agitacijom i propagandom u birou elije ili eliji mora, ako se radi npr. o fabrici koja proizvodi za rat, ispisati parole na vidnim mestima i istai slike radnika, koji se istiu u radu, organizovati itaonicu, ahovski klub, obezbediti izraivanje mapa frontova, popularisanje aktuelnih partijskih parola, izdavanje zidnih novina, on mora organizovati konferencije i priredbe za iroke mase i napraviti plan i obezbediti materijal za izuavanje pitanja marksizma-lenjinizma u samoj eliji itd. Slino treba postupiti i na selu, u kolama, raznim dravnim ustanovama itd." Sa ustanovljivanjem aparata propagande i agitacije u novim uslovima postratne situacije KPJ je objavljivala rat spontanosti ove aktivnosti, neradu, izvorima neorganizovanosti, smatrajui ove pojave najveim neprijateljima za izdizanje novih kadrova. KPJ se suoavala sa malim brojem obrazovanih kadrova, ali je bila uverena da postoje mnogi komunisti kadri da rukovode agitacijom i propagandom, koje treba podizati. Kadrovsko pitanje vezivano je u ovoj oblasti, kao i u drugim uostalom, za svemonu ulogu organizovanog podsticaja, koji je fetiiziran i pridavan mu maksimalni znaaj. Agitprop je imao niz kontrolnih naina da ostvari svoju liniju u oblasti ideologije: preko komunista u ustanovama, kolama, nakladnim zavodima", novinama; preko ministarstva prosvete, tuilatava, odobravanjem izdavakih planova, kontrolom radio-stanica i novina. Pod pregled su potpadala i gostovanja kulturno-umetnikih drutava, ukoliko su uestvo-

-L 3 U SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

vala na velikim smotrama, manifestacijama politikog karaktera, na masovnim radnim akcijama. Iz agitprop aparata poticale su inicijative za obeleavanje godinjica progresivnih mislilaca, revolucionara, pisaca, znaajnih istorijskih dogaaja. Po direktivama agitpropa trebalo je obeleiti godinjice Svetozara Markovia, Maksima Gorkog i drugih slinih velikana". Direktivnim aktima agitprop je uticao na formiranje izdavakih planova, nastojei da preko ove delatnosti obezbedi ideoloku liniju partije, izmirujui dela klasike, tradicije i novih potreba obnove i izgradnje nove Jugoslavije. Nastojalo se da ova dela poivaju na idejama bratstva jedinstva, slovenske solidarnosti, marksistike teorije; da glorifikuju revolucionarno-demokratski pokret. Iz oblasti knjievnosti preovlaivala su dela klasika zapadnoevropske i amerike knjievnosti, klasine ruske knjievnosti, knjievnosti drugih slovenskih naroda, reprezentativna dela srpske, hrvatske i slovenake klasike, makedonska poezija i proza, narodne pesme i prie iptara sa Kosova i Metohije; dela revolucionarno-demokratskih sociologa, knjievnika, istoriara, publicista; sovjetska knjievnost; reprezentativna dela deje i omladinske knjievnosti; jugoslovenski pisci koji su pisali pozitivno o susednim narodima; dela jugoslovenskih rukovodilaca. U prvoj fazi posleratnog razvitka izdata su neka dela mimo predvienih planova, prevodi iz zapadne publicistike (Volter Lipman, itd.), ali ni u ovom periodu nema dijaloga, kritika, rasprava, pluraliteta gledita o osobenim temama iz oblasti kulturnog stvaralatva, ako se izuzmu pojedinani kritiki intonirani napisi politike naravi iz redova tzv. graanske opozicije. Agitprop je bio telo u okviru opteg mehanizma organizacije partije (sektor rada), ali bez kapaciteta odluivanja, bar formalno gledano. Ustanova koja je vedrila i oblaila" u sferi ideologije i kulture, mogla se normativno gledano oznaiti kao savetodavna, iako je celokupni kulturni i ideoloko-politiki rad nosio peat direktivnog usmeravanja agitpropa. Ovakva faktika pozicija izvirala je iz opteg monopolskog poloaja partije u sistemu vlasti, naina rada KPJ u postratnoj fazi delovanja i snage efa agitpropa Milovana ilasa, lana Politbiroa CK KPJ. ilasovi saradnici su poticali od komunista koji su se i pre rata isticali u tumaenju partijske politike u oblasti

D I R E K T I V N O - C E N T R A L I S T I C K I S I S T E M RADA AGITPROPA

1 2 5

kulture. Stefan Mitrovi je bio sekretar Agitpropa, Radovan Zogovi odgovoran za kulturu, V. Dedijer za tampu, Boris Ziherl (po povratku iz SSSR-a) za tampu, Saa Boovi za a r h i t e k t u r u . Zahvaljujui injenici da su lanovi ovog tela sa Dilasom na elu bili gortaci" (Crnogorci i Hercegovci, Dinarci) naknadno su ovaj moni centar nazivali centrom ijekavizovane ideologije". Radovan Zogovi, takoe post festum, polazei od pomenutog neformalnog osnova odluivanja ovog tela, odbija kompetencije koje su mu pripisivane, zanemarujui stvarno znaenje direktivnih intervencija i kritika, njihov, pre svega, psiholoki i politiki efekat. Nepisano je pravilo da su osetljiviji tekstovi nueni agitrpopu na uvid, pregled, kontrolu, ak i kada se radilo o proverenim komunistima kao piscima. Svaki stav i direktiva iza kojih je stajala Partija tumaio se kao zvanini stav, ime su se iskljuivali eventualni propusti u smislu akcentiranja pojava, nepotpunosti tekstova, neprihvatljivih ocena. Pomenuti nenormirani stav iveo je i u svesti pojedinih stvaralaca (pisaca, umetnika, itd.). Smatralo se da je prethodni imprimatur agitpropa obezbeivao predohranu od pogreki, skretanja, jednostranosti, utiui na smirenje pisaca tekstova, jer iza njih stoji zvanino telo ili ugledni pojedinac zaduen za ideoloku aktivnost. U savremenoj publicistici nailazi se na ocene agitpropa kao ideolokog servisa redakcija" i gromobrana" koji titi urednike od odgovornosti. irina narodnooslobodilake borbe i meunarodni uslovi u kojima se razvijala jugoslovenska revolucija uticali su jedno vreme na iri raspon shvatanja o slobodi stvaralatva. No, umetniko stvaranje je podreeno borbi protiv okupatora, podsticanju patriotskih nadahnua, osloboenju zemlje, emu je inae sve bilo podreeno, ali bez ukalupljivanja misli i nekih strogih ideolokih normativa predvienih za transpoziciju umetnikovih vienja. Ne govori se o revoluciji, ali se misli na novu sutranjicu. ak i kada se slavi Sovjetski Savez i njegova uloga u svetskoj antifaistikoj zajednici naroda ne govori se o njegovom socijalistikom ureenju, boljevikoj partiji i komunizmu. ak i kada se ne govori o novom ureenju na ovo se misli, asocira, na jedan posredan nain podsea. Ratka Pekovia Mladi borac, organ USAOS-a asocira" na Mladog boljevika. Ali, ako se i ne govori direktnim jezikom lancima i prilozima o sovjetskim temama, neposrednim linostima i

-L 3 U SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

herojima, pomeni se javljaju, po navedenim piscima, kao svojevrstan idejno-politiki putokaz". Karakter i masovna politika osnova narodnooslobodilake borbe uticali su i na isticanje borbenih tradicija, istorijskog i kulturnog naslea, svetlih likova iz prolosti. Na Prvom kongresu kulturnih radnika Hrvatske odranom juna 1944. u Topuskom naglaen je znaaj kulturnog naslea. Nova narodna kultura" u stvaranju izgraivala se na temeljima pozitivnog naslea i na optim tekovinama narodnooslobodilake borbe. Borba naroda u toku je osnovna mera svih vrednosti. irina i narodni karakter kulture daju obeleje ovoj fazi jugoslovenskog razvitka vezanoj za kraj rata i prve godine obnove, sve dok se nije poelo prelaziti na izgradnju socijalizma". Prelazni, tanki pluralizam se nije ukljuivao u liniju partijske politike, koja je nasuprot tome teila normiranju umetnikog stvaralatva, mada nije mogla da ne iskoristi" deo uglednih pisaca formiranih u meuratnom razdoblju, pa ak i da tolerie pojavu pojedinanih gledita sa irokim obuhvatanjem svih pisaca koji se nisu ogreili o tekovine narodnooslobodilake borbe, tekao je suprotan proces nemilosrdnog ienja iz javnog ivota pisaca i stvaralaca koji su bili optueni ili osueni zbog kolaboracije u tek zavrenom ratu. Umrtvljivanjem" dela pisaca smatralo se da se razoruava" faizam u duhovnoj sferi. Za deo pisaca koji nisu imali zadovoljavajue dranje u toku r^ta, kao to je to bilo sa Miroslavom Krleom, agitprop je propisivao ogranieno delovanje u oblasti iste" knjievnosti. Marko Risti je podravao mere ienja nepodobnih stvaralaca iz javnog ivota, s pozivom na neophodnost da iskuse zasluenu kaznu za svoje nepatriotsko ponaanje u ratu. Kulturnu politiku u Jugoslaviji odreivali su posle osloboenja sledei inioci: pobeda revolucije, idejne osnove KPJ, izmena sistema drutvenih odnosa i pitanje naslea u oblasti prosvete i kulture. Sprovoena je hijerarhijski od vrha do dna, to jest od Agitpropa CK KPJ i Komiteta za kulturu i umetnost FNRJ do poslednje optine. Partijski forumi su zasnivali ideoloko-teorijsku stranu umetnosti, a dravni organi praktinu stranu realizacije. Za socijalistiki realizam bila je bitna drutvena stvarnost i njena reprodukcija u skladu sa zadacima partije. Stvaralatvo koje se razilazilo sa partijskom linijom podlegalo je politikoj kritici. Za primer partijnosti umetnosti isticana je poema R a d o v a n a Zogovia Pjesma o biogarafiji

D I R E K T I V N O - C E N T R A L I S T I C K I S I S T E M RADA AGITPROPA

1 2 7

druga Tita". Duhovno stvaralatvo (knjievnost, slikarstvo, itd.) razvijano je u smislu prenoenja politikih poruka KPJ. Od umetnosti i umetnika traeno je da razvijaju umetnost koja e biti odraz, objanjenje i dokument" postojee stvarnosti, a po formi pristupana prosenom radnom oveku". Takva umetnost, visoko idejna", imala je da deluje vaspitno i da podie drutveno-kulturnu svest itavog naroda." Socijalistiki realizam zastupali su u likovnoj umetnosti Branko otra, ore Andrejevi Kun, Boidar Jakac, Ismet Mujezinovi, Boa Ili i drugi. Ogromno platno Boe Ilia Sondiranje terena na Novom Beogradu" zvanina kritika je prihvatala kao uzor socijalistikog slikarstva koje je simbolisalo radni polet i snagu kolektivnog rada, iako je bilo lieno unutranjeg ivota i zraenja, oslonjeno uglavnom na monumentalnost oblika i veliki format slike". I u politikoj i u duhovnoj sferi sve se procenjivalo prema slubi socijalistikoj dravi". Ako su neke stare ustanove ili ideje mogle da se pragmatistiki ugrade u novi poredak one su i ugraivane pod vidom spoja starog i novog, tradicije i inovacije. Nasuprot mnogobrojnim sektakim duhovima u aparatu kulture i prosvete bilo je meu rukovodeim ljudima takvih koji su odbacivali duh uskogrudosti i sumnjienja. Na tlu osloboene Toplice dolazilo je do sukoba rukovodilaca koji su oko sebe okupljali napredne ljude iz graanstva, iz reda politiara, poslovnih ljudi i domaina nasuprot onima koji su u njih sumnjali, svuda videli zaveru, neprijatelje, ostatke starog, malograanskog duha koji ele da nas nagrizu" i erodiraju na moral". Zahvaljujui ovim antisektakim aberacijama partija je i mogla oko sebe u raznim oblicima (Narodnog fronta, Drutva knjievnika, Kolareve tribine, Usmenih veeri, Drutva prijatelja Jugoslavije i SSSR-a) okupiti najuglednije pisce i umetnike onoga vremena (Ivu Andria, Isidoru Sekuli, Veljka Petrovia, Mila Milunovia, Petra Lubardu, Stanislava Vinavera, Desanku Maksimovi i druge). Upoznavanju i propagandi sovjetskog sistema, drutva, privrednih uspeha i kulture doprinosilo je Drutvo za kulturnu saradnju izmeu Jugoslavije i SSR-a koje je radilo od 1945. mada obrazovano uoi rata, imajui svoje jedinice u svim jugoslovenskim republikama. Rad u ovim drutvima razvijao se po sekcijama: za ruski jezik i knjievnost, upoznavanje rada i radnitva, prouavanje sela i seljatva, prosvete, muzike, likov-

-L 3 U SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

ne umetnosti, pozorita, itd. U radu ovog drutva i uopte ruska kultura" se smatrala nepresunim izvorom stalno novih nadahnua za stvaranje u svim oblastima kulture". Jugoslovenska kultura imala je u sovjetskoj veliki obrazac, zato se u literaturi o ovom problemu i govori o sovjetizaciji kulturnih sadraja", koji nestaju tek posle sukoba KPJ sa IB-om. Pozorinom i filmskom repertoaru davali su peat pozorine predstave i dela sovjetskih pisaca, kao i sovjetski filmovi. Istraivanja Ljube Dimia pokazuju da je u pozorinoj sezoni 1946/1947. u FNRJ radilo 47 profesionalnih i poluprofesional nih pozorita koja su prikazala 74 dela domaih pisaca, a od ukupnog broja inostranih 59 su otpadala na ruske (sovjetske pisce. Od 381 filma, koliko je prikazano u 1946, 127 je bil sovjetskih, a u 1947. ih je bilo 170. Iz godine u godinu obnavljan su i prikazivani Roditeljski dom Katajeva, Najezda Leonid Leonova, Bez krivice krivi Ostrovskog i drugi komadi. Prilikom sastavljanja pozorinog repertoara nalgaavalo s< da treba sprovesti sovjetsku ekonomsku i kulturnu liniju", a na drugoj strani liniju bratstva i jedinstva, kao jednog oa temelja nove Jugoslavije", time to bi se prikazivali autori i dela iz svih naih republika. tampa i instrukcije agitpropa upuivale su da se iznose uspesi SSSR-a kao socijalistike zemlje, s tim da ona slue i kao iskustva u naem radu". Posle osloboenja zemlje uglavnom je prevoena sovjetska literatura, kao i klasina dela iz svetske knjievnosti. Prevoena su dela Maksima Gorkog, Mihaila olohova {Tihi Don, Uzorana ledina i Oni su se borili za otadbinu), Alekseja Tolstoja (Hod po mukama), lije Erenburga, Leonida Leonova i drugih. Prevoeno je i dosta radova koi nisu mogli izdrati umetniku kritiku. Tokom 1949. nastavlja se, kao po nekoj inerciji, prevoenje sovjetskih autora. Tada je i objavljeno vie slabih literarnih ostvarivanja: Kavaljer zlatne zvezde Semjona Babajevskog, Bela breza Mihaila Bubanova, U Dombasu Borisa Galijina (knjievna reportaa), etiri dana N.V. Garina, Zavod sa tri odreda J. Gorelika, Zvijezde E. Kazakojevia, Drugovi Aleksandra Kalinjina, Kolbat Jemeljanova, Ininjer Jurija Krimova, Trgovac Lobac i Moje pokolenje Borisa Gorbatova. Nije prestajalo prevoenje ruske knjievne klasike (Pukin, Tolstoj, Cehov, Gonarov, Hercen i drugi). Univerzitet je bio preplavljen prevodima sovjetskih udbenika. U periodu 19451948. na Univerzitetu u Beogradu

D I R E K T I V N O - C E N T R A L I S T I C K I S I S T E M RADA AGITPROPA 151

prevedena su 24 dela s ruskog. Prevoena su dela iz o b l ^ j drutvenih i prirodnih nauka. Meu njima nalazimo, udben^ iz istorije, opte istorije drave i prava, krivinog prava (oj>gti deo), teorije drave i prava (Golunski i Strogovi, Denis<w teorije dokaza (A. Viinski). Sovjetsko krivino pravo kosilo s sa klasinim krivinopravnim principima da nema krivio^ 6 pravne odgovornosti retroaktivno ako izriito zakonom predvieno, te da nema odgovornosti ni ako delo u t r e n u J e izvrenja nije bilo zakonom predvieno; zalagalo se za anal 0 g U ju kao pretpostavku samovoljnosti. Viinski je priznanje s l a ^ kao caricu dokaza", uoptavajui najverovatnije iskustvo Sa moskovskih procesa u kojima je nastupao kao tuilac. Stvaralatvo je crpio teme iz narodnooslobodilake b o ^ kao prevashodne tematike i zalagalo se za uvrivanje tekovina revolucije. Partija je, kao to je referisano na Petom kotigre_ su KPJ, oko sebe okupljala sve one knjievnike koji su stajali na stanovitu tekovina narodnooslobodilake borbe". umetnika se oekivalo da razviju napor iz vremena rata i upregnu sve svoje snage da se ove tekovine u fazi izgradnje uvrste. Partija je traila verne tumae nae ivotne i drutvene stvarnosti" i nisu je mnogo zanimale estetske preokupacije umetnika. Umetnost je imala da slui politikim ciljevima, Osnovno merilo vrednosti cenilo se prema tome kakav je odnos umetnik imao prema programu KPJ za preobraaj drutva i kakvo je bilo njegovo ponaanje u praksi. Agitprop je strogo nadziravao, ocerijivao, podravao, prekorevao i unitavao, ali i materijalno pomagao i favorizovao sve one umetnike koji su se istinski ili vetom mimikrijom znali postaviti prema ovim zadacima. Kongres knjievnika Jugoslavije odran novembra 1946. odredio je precizno poloaj i zadatke knjievnika- Od umetnika se zahtevalo da to bolje i uspelije opiu napofe zemlje u obnovi. Knjievnost nije imala prei zadataK oci podravanja obnove i na literarnom planu. Proslavljati f^d i njegove nosioce u liku udarnika i drugih mladih ljudi koJ netedemice sebe predavali izgradnji. S tim u vezi aktv*el]J teme postala su gradilita, zadruge, setva, transport, lt ' Knjievnost je, kao i politika, imala da akcentira samosta' n radnih napora i uverenost u sopstvene snage.Tematika , asopisa vulgarizovana je do tog stepena da je u njima ^ objavljivan i normativni materijal o korienju maitfT^ parka pojedinih zadruga, tehnologija trudodana", opisi r>"
1 su

-L 3 U SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

ne umetnosti, pozorita, itd. U radu ovog drutva i uopte ,,ruska kultura" se smatrala nepresunim izvorom stalno novih nadahnua za stvaranje u svim oblastima kulture". Jugoslovenska kultura imala je u sovjetskoj veliki obrazac, zato se u literaturi o ovom problemu i govori o sovjetizaciji kulturnih sadraja", koji nestaju tek posle sukoba KPJ sa IB-om. Pozorinom i filmskom repertoaru davali su peat pozorine predstave i dela sovjetskih pisaca, kao i sovjetski filmovi. Istraivanja Ljube Dimia pokazuju da je u pozorinoj sezoni 1946/1947. u FNRJ radilo 47 profesionalnih i poluprofesionalnih pozorita koja su prikazala 74 dela domaih pisaca, a od ukupnog broja inostranih 59 su otpadala na ruske (sovjetske) pisce. Od 381 filma, koliko je prikazano u 1946, 127 je bilo sovjetskih, a u 1947. ih je bilo 170. Iz godine u godinu obnavljani su i prikazivani Roditeljski dom Katajeva, Najezda Leonida Leonova, Bez krivice krivi Ostrovskog i drugi komadi. Prilikom sastavljanja pozorinog repertoara nalgaavalo se da treba sprovesti sovjetsku ekonomsku i kulturnu liniju", a na drugoj strani liniju bratstva i jedinstva, kao jednog od temelja nove Jugoslavije", time to bi se prikazivali autori i dela iz svih naih republika. tampa i instrukcije agitpropa upuivale su da se iznose uspesi SSSR-a kao socijalistike zemlje, s tim da ona slue i kao iskustva u naem radu". Posle osloboenja zemlje uglavnom je prevoena sovjetska literatura, kao i klasina dela iz svetske knjievnosti. Prevoena su dela Maksima Gorkog, Mihaila olohova {Tihi Don, Uzorana ledina i Oni su se borili za otadbinu), Alekseja Tolstoja {Hod po mukama), lije Erenburga, Leonida Leonova i drugih. Prevoeno je i dosta radova koi nisu mogli izdrati umetniku kritiku. Tokom 1949. nastavlja se, kao po nekoj inerciji, prevoenje sovjetskih autora. Tada je i objavljeno vie slabih literarnih ostvarivanja: Kavaljer zlatne zvezde Semjona Babajevskog, Bela breza Mihaila Bubanova, U Dombasu Borisa Galijina (knjievna reportaa), etiri dana N.V. Garina, Zavod sa tri odreda J. Gorelika, Zvijezde E. Kazakojevia, Drugovi Aleksandra Kalinjina, Kolbat Jemeljanova, Ininjer Jurija Krimova, Trgovac Lobac i Moje pokolenje Borisa Gorbatova. Nije prestajalo prevoenje ruske knjievne klasike (Pukin, Tolstoj, Cehov, Gonarov, Hercen i drugi). Univerzitet je bio preplavljen prevodima sovjetskih udbenika. U periodu 19451948. na Univerzitetu u B e o g r a d u

D I R E K T I V N O - C E N T R A L I S T I C K I S I S T E M RADA AGITPROPA

1 2 9

prevedena su 24 dela s ruskog. Prevoena su dela iz oblasti drutvenih i prirodnih nauka. Meu njima nalazimo, udbenike iz istorije, opte istorije drave i prava, krivinog prava (opti deo), teorije drave i prava (Golunski i Strogovi, Denisov), teorije dokaza (A. Viinski). Sovjetsko krivino pravo kosilo se sa klasinim krivinopravnim principima da nema krivinopravne odgovornosti retroaktivno ako izriito zakonom nije predvieno, te da nema odgovornosti ni ako delo u trenutku izvrenja nije bilo zakonom predvieno; zalagalo se za analogiju kao pretpostavku samovoljnosti. Viinski je priznanje slavio kao caricu dokaza", uoptavajui najverovatnije iskustvo sa moskovskih procesa u kojima je nastupao kao tuilac. Stvaralatvo je crpio teme iz narodnooslobodilake borbe kao prevashodne tematike i zalagalo se za uvrivanje tekovina revolucije. Partija je, kao to je referisano na Petom kongresu KPJ, oko sebe okupljala sve one knjievnike koji su stajali na stanovitu tekovina narodnooslobodilake borbe". Od umetnika se oekivalo da razviju napor iz vremena rata i upregnu sve svoje snage da se ove tekovine u fazi izgradnje uvrste. Partija je traila verne tumae nae ivotne i drutvene stvarnosti" i nisu je mnogo zanimale estetske preokupacije umetnika. Umetnost je imala da slui politikim ciljevima. Osnovno merilo vrednosti cenilo se prema tome kakav je odnos umetnik imao prema programu KPJ za preobraaj drutva i kakvo je bilo njegovo ponaanje u praksi. Agitprop je strogo nadziravao, ocerijivao, podravao, prekorevao i unitavao, ali i materijalno pomagao i favorizovao sve one umetnike koji su se istinski ili vetom mimikrijom znali postaviti prema ovim zadacima. Kongres knjievnika Jugoslavije odran novembra 1946. odredio je precizno poloaj i zadatke knjievnika. Od umetnika se zahtevalo da to bolje i uspelije opiu napore zemlje u obnovi. Knjievnost nije imala prei zadatak od podravanja obnove i na literarnom planu. Proslavljati rad i njegove nosioce u liku udarnika i drugih mladih ljudi koji su netedemice sebe predavali izgradnji. S tim u vezi aktuelne t e m e v postala su gradilita, zadruge, setva, transport, itd. Knjievnost je, kao i politika, imala da akcentira samostalnost radnih napora i uverenost u sopstvene snage.Tematika nekih asopisa vulgarizovana je do tog stepena da je u njima ak objavljivan i normativni materijal o korienju mainskog Parka pojedinih zadruga, tehnologija trudodana", opisi radnih

-L 3 U SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

operacija. To je znailo zagnjuriti se u ivot do kraja". Tematika narodnooslobodilake borbe preplitala se sa temama iz predratne borbe ilegalnog pokreta i robijanja i s novim radnim podvizima. U likovnoj umetnosti dominiraju teme iz rata. Istraivanje na podruju Crne Gore Senke Bobovi pokazuje sledei tematski dijapazon slavljenja u poeziji i slikarstvu: Sutjeska; crtei partizana: Patrola u snijegu", selo gori", Narodna pomo", Bolniarka", Patnje naroda", Sutjeska", Partizan", Logor", Portret Save Kovaevia", itd. to se tie obnove i izgradnje nametale su se teme zavisno od regionalnih okolnosti, ali isti sadrajni motivi. Tako je u Crnoj Gori u prvom planu bila problematika isuenja Skadarskog jezera, izgradnja pruge Nikii Titograd, sea uma, stvaranje seljakih radnih zadruga. Uprava za agitaciju i propagandu PK KPJ za Crnu Goru odredila je konkretne obaveze prema isuenju Skadarskog jezera koje predviaju: izradu plakata,. . . pripremu emisija o jezeru, kulturno-umjetnika drutva da obilaze radilite, knjievnici da naprave plan u vezi jezika i da napiu po jednu pjesmu o jezeru koju treba im prije komponovati, napraviti dokumentarni film o jezeru, naroito razviti agitaciju za mobilizaciju radne snage". Odreivanjem ovih zadataka i uopte tematskog kruga sa nainom obrade bila je cenzura svoje vrste, jer se van tih okvira nije moglo bez rizika idejne kritike (za idejna izopaavanja) izlaziti, ili ak i za politika sumnjienja. Anton Pogaar je dve muzike kompozicije posvetio pruzi NikiTitograd (Pjesma gradilita pruge" i Pjesma omladinskoj pruzi"); pozorini ansambl Crne Gore davao je na pruzi po tri predstave dnevno; Petar Lubarda je izloio sliku pod nazivom Sa pruge" i priao brigadirima o svojim utiscima iz Sovjetskog Saveza. Partija je forsirala masovnu kulturu. Centre kulturno-prosvetnog rada po selima inile su kole i domovi kulture, koje su gradile brigade Narodnog fronta 1948. godine. Krajem 1947. CK KPJ je predvideo izgradnju oko 400 domova kulture (zadrunih domova"), kao arita kulturnog i drutvenog ivota. No, ti domovi su u veini sluajeva, zbog nedostatka materijalnih sredstava, bili provizorno izgraeni i brzo zaputani. Umesto prvobitne namene oni su pretvarani u magazine, tale i garae za mainski park zadruga. Za osnovni idejno-politiki zadatak Partija je proglaavala savlaivanje ostataka idealizma i usvajanje naune, socijalisti-

D I R E K T I V N O - C E N T R A L I S T I C K I S I S T E M RADA AGITPROPA

1 3 1

ke osnove vaspitanja i obrazovanja. Smatralo se da predstoji dug put idejne borbe i metodinog vaspitnog rada sa nosiocima kulturno-prosvetne aktivnosti (uiteljima, profesorima, knjievnicima i drugim umetnicima) da bi se savladali stari pogledi na ivot i kulturu, potisnule i likvidirale zablude prolosti. U novinama i asopisima knjievnog anra (Mladost, optejugoslovenski asopis za knjievnost, posveen mladim stvaraocima, pokrenut novembra 1945. u Beogradu pod urednitvom Duana Kostia; zagrebaka Republika, krajem 1945 beogradska Naa knjievnost, pokrenuta januara 1946.) obrauje se tematika iz narodnooslobodilake borbe, kulturnog naslea, objavljuju prilozi iz svetske klasike. Oko Republike angaovani su Krlea, Vjekoslav Kaleb i Joa Horvat, a oko Nae knjievnosti Milan Bogdanovi, Velibor Gligori, Boidar Kovaevi, Desanka Maksimovi i edomir Minderovi, kao glavni urednik. Krlea je radio u tiini imajui Titovu podrku; Stanko Lasi pie da su mu knjige izdavane i drame prikazivane, mada je bilo i onih koje su skidane s repertoara. Ta knjievnost nosi jedan izrazito vaspitan, propagandno-prosvetiteljski karakter, strogo je funkcionalna i utilitarna, nalazei se u slubi zadataka koje je drutvo, odnosno njegove vladajue snage postavile pred sobom. Iz ove knjievnosti izbija optimizam i borbena vera u budunost novog drutva koje dolazi. Moralistiki i aktivistiki vid knjievnog dela, borbeni optimizam" i vrenje zadataka koje narod gospodar", postavlja pred pisce, istiu se u prvi plan u svim tekstovima koji se bave ulogom knjievnika u novim uslovima. Od pisaca se trai da svoja subjektivna uzbuenja objektiviraju". Savremeni hroniari toga doba u jugoslovenskoj knjievnosti se ne razilaze u tome. Preovlauje tematika dana", sluenje narodu, stavljanje knjievnika u funkciju drutvenih zadataka i angamana na ideoloko-politikom planu. Neposredno posle zavretka rata ova linija nije tako naglaena kao krajem 1946. i 1947, a na drugoj strani ne mogu nestati osobeni pogledi na umetniko-estetski in stvaranja. Jo nije nastupilo vreme da se zahteva opta nivelacija pogleda u skladu sa zvaninom doktrinom socijalistikog realizma koja je pozajmljena iz SSSR-a. Postojea linija se institucionalno podupire stvaranjem udruenja knjievnika, asopisnih tribina, kongresa knjievnika Jugoslavije. Deo umetnika ostaje van ove saradnje, a mnogi koji su pristupili pokazuju angaman uslo-

-L 3 U SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

vljen kompleksom to su ostali po strani narodnooslobodilake borbe, ili su oigledno nespremni svojim slobodnijim duhom da prihvataju nove, neumetnike, krajnje politizirane kanone. Delu knjievnika zabranjena je delatnost zbog loeg dranja za vreme okupacije. Za igosanje ovakvih knjievnika naroito su korieni sudovi za prestupe protiv nacionalne asti. Radovan Zogovi inkriminie knjievnike koji su rat proveli ,,u jami pored svoje kue", sve one reakcionarne" i kompromitovane" umetnike. Istovremeno se inkriminiu ostaci starog i nazadnog u drutvu i kulturi. U krilu obnove zainjala se jedna dogmatska kritika koja je sve cenila sa stanovita revolucije", pod ime se u stvari sve merilo sa stanovita identifikovanja ili skretanja misli i drugih stvaralakih manifestacija od partijske linije. Otuda diskriminacija dela i autora, zabrana i osuda, mada Radovan Zogovi mnogo godina kasnije to demantuje, tvrdei da je re o obinom falsifikatu. Po njemu, uloga agitpropa je bila savjetodavna", jer nijedan lan Agitpropa osim rukovodioca nije imao pravo da donosi odluke". Zaboravlja da to su ljudi koji su radili u tom telu, pisali, zvanino nastupali, uticali na kulturnu politiku i liniju Partije. esto se podsea na Zogovievu knjigu Na popritu, koja je bila neka vrsta kodeksa utilitarne kritike", bez obzira to nije kao takva ozvaniena, ali pozicija pisca, javni nastupi, duhovna klima vremena i opta partijska linija su joj davali visoko mesto u hijerarhiji slubenih i poluoficijelnih nastupa. Zogovi je podneo glavni referat na Osnivakom kongresu Saveza knjievnika Jugoslavije: 0 naoj knjievnosti, njenom poloaju i njenim zadacima danas". Smatrao je da se knjievnost nalazi pre svega pred zadatkom da umjetniki iroko i ivo odrazi nau savremenu istoriju, njena teka i slavna poglavlja, nae drutvo, savremenog ovjeka". Da objasni nastanak heroja i poniti smrt onih koje je smrt pokosila. S druge strane, da po istom zakonu sinteze naslika osvajae, da lik izdajnika koje su zaveli reakcionari", da prikae one koji su zbog svojih zloina u ratu, zbog svoje slube tuinu pobjegli sa svojim zloinom u inoStranstvo" i nastavili da rade za strance. danovljeva kritika asopisa Zvezda i Lenjingrad, preneta i u Borbi (tampana i kao broura) je obrazac sahrane pisca (Zoenka) koji je prekrio partijsku liniju, kanone socijalisti-

D I R E K T I V N O - C E N T R A L I S T I C K I S I S T E M RADA AGITPROPA

1 3 3

kog realizma, nastojao da se stvaralaki izrazi. Na njega se puca iz najtee ideoloke artiljerije, to znai ekskomunikaciju iz javnog ivota ako ne i dovoenje u pitanje fizike egzistencije: postavljalo se pitanje njegovog morala i literarne fizionomije; ko je on i kakav je bio u blioj i daljoj prolosti; sledovalo je jo ranije da je on paskvilant i trivijalni tip, tu sovjetskoj knjievnosti". Zoenkova skroz trula i iskvarena drutvenopolitika i knjievna fizionomija nije se jue formirala", a njegova sadanja ,,dela" nikako nisu posmatrana kao sluajnost ve kao nastavak itavog njegovog knjievnog naslea" koje vodi poreklo od dvadesetih godina. Napad na ove asopise i pisce u SSSR-u bio je samo uvod u stezanje pisaca, napad na sve ostale koji su mogli slediti put autentinog stvaralatva, koje se samim biem umetnosti kosilo sa partijskom linijom glajhaaltovanja. Otuda su i sve kritike Mihaila M. Zoenka u sadanjosti i prolosti, kao i ranijih odbaenih pravaca, bile upuene svima drugim knjievnicima koji su se mogli povesti za njima. O tome govore kvalifikacije danova: dugaak je spisak izama koje su se nale na indeksu (bezidejnost, vulgarnost, otpor utilitarizmu, apoliticizam, malograantina, trivijalnosti, invidividualizam, larpurlartizam, aristokratsko-salonski" pravac). Ana Ahmatova je oznaena za predstavnika bezidejne reakcionarne knjievne movare". Ona pripada takozvanoj knjievnoj grupi akmeista, koji su u svoje vreme izili iz redova simbolista, i ona je jedan od barjaktara prazne, bezidejne, aristokratsko-salonske poezije, apsolutno tue sovjetskoj knjievnosti. Akmeisti su predstavljali individualistiki pravac u umetnosti. Oni su propovedali teoriju umetnosti radi umetnosti", lepotu radi same lepote"; oni nisu hteli da znaju nita o narodu, o njegovim potrebama i interesima, o drutvenom ivotu." Utilitarnost pogleda najbolje se vidi iz pitanja kakvu pouku mogu dati takva dela i odgovora danova da ona mogu samo tetiti: sejanjem potitenosti, malodunosti, pesimizma, tenje da se pobegne od bitnih pitanja drutvenog ivota, da se ,,skrene sa irokog puta drutvenog ivota i aktivnosti u uzani svet linih preivljavanja". CK SKP(b) je preko danova zahtevao da se pisci i -,knjievni rukovodioci" rukovode onim bez ega sovjetski poredak ne moe iveti, tj. politikom". S pozivom na Lenjina danov je traio princip partijnosti literature". CK se umeao,

-L 3 U SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

jer je na ideolokom frontu" bilo podbacivanja i nedostataka". Veito pozivanje na Staljina nije ni ovde moglo izostati, kao ni vulgarno uporeivanje proizvodnje u privredi i umetnosti. Drug Staljin je nazvao nae pisce ininjerima ljudskih dua. Ta definicija ima dubok smisao. Ona govori o ogromnoj odgovornosti sovjetskih pisaca za vaspitanje ljudi, za vaspitanje sovjetske omladine, za spreavanje karta u knjievnom radu." Ako se pravi kart u proizvodnji, ili ako nije ispunjen program proizvodnje predmeta masovne potronje, ili ako nije ispunjen plan prigotovljavanja drveta, onda se kanjavanje za takve stvari smatra prirodnim, ali ako se pravi kart u vaspitanju ljudskih dua, ako se pravi kart u vaspitavanju omladine, to' se nekako moe i trpeti. A zar to nije gora krivica nego neispunjavanje programa proizvodnje ili neizvrenje proizvodnog zadatka? CK smera da svojom odlukom priblii ideolok' front svim ostalim sektorima naeg rada . . . " Sovjetska knjievnost mora da ivi za interese naroda, z interese otadbine": njen je zadatak da odgovara na imperijalistike klevete na sovjetski poredak i kulturu, a na drugoj strani da smelo iba i napada buroasku kuturu, koja se nalazi u stanju senilnosti i raspadanja"; njena moralna osnova je trula kuna". itav buljuk" buroaskih pisaca i umetnika eli d skrene panju s akutnih pitanja politike i socijalne borbe i da je usmeri na banalnu, bezidejnu knjievnost i umetnost, pun gangstera, varijetskih lepotica, velianja preljube i doivljaj svakojakih avanturista i probisveta". Onda je sledila serij danovljevih glorifikacija sovjetskog poretka i kulture, samohvalisanje u najboljem velikodravnom i hegemonistikom smislu. I zar mi da metaniemo pred itavom tom inostrantino ili da zauzimamo pasivno-odbranbenu poziciju!" Sovjetsk' pisci stavljeni su odlukom CK SKP(b) na prvu borbenu liniju, rastu zadaci ideolokog fronta, CK vidi u knjievnosti jaanj moralnog i politikog jedinstva naroda. danovljev referat je davao opte ideoloko-politike koor dinate komunistima i u drugim zemljama, posebno u onima gd su se komunisti nalazili na vlasti. Zvanini faktori agitropovsk politike su ga prihvatili u Jugoslaviji o emu govori njego publicitet, isticanje teza iz ovog referata, asimilovanje ideja u istupanjima jugoslovenskih rukovodilaca agitpropa, ali uz neke osobenosti. Uz ideju o partijnosti knjievnosti u analizama su se mogle zapaziti ideje koje su bile odreene vlastitim tlom,

D I R E K T I V N O - C E N T R A L I S T I C K I S I S T E M RADA AGITPROPA

1 3 5

tradicijom, istorijom vlastitog revolucionarnog pokreta i narodnom revolucijom". Osobenosti su se mogle izraavati i u postojanju prelazne faze u jugoslovenskom razvitku koja je omoguavala koegzistenciju razliitih shvatanja, vakuuma organizacije drutva koji ih je obezbeivao, potovanja drukijih pristupa, pa i otpora, ili naputanja javne scene, odreenog izolacionizma po cenu rtve. No, osnovne ideje o dirigovanoj kulturi i kulturi u slubi naroda ugraene su i u politiku Agitpropa CK KPJ. Deo najznaajnijih stvaralaca iz toga vremena se nije stvaralaki izraavao, ako izuzmemo one koji su dugi period rata iskoristili da napiu nova dela koja su prvi put posle rata ugledala svetlost dana. Pisci od ugleda ipak nisu mogli da se odvoje od narodnog entuzijazma neposredno posle rata uestvujui u knjievnim veerima po domovima kulture, na univerzitetima, u varoima u unutranjosti, koje su bile uvek prepune, odisale nekim revolucionarnim elektricitetom, praene diskusijom i beskonanim razgovorima, a na drugoj strani u Drutvu prijatelja Jugoslavije SSSR, nastupajui na Kolarevom univerzitetu i drugim slinim tribinama, u sveanim brojevima novina. Zvanina vladavina socijalistikog realizma nije mogla uguiti otpore koji su se izraavali na najrazliitije naine: iezavanjem iz javne delatnosti, nemim otporom, neinjenjem", kritikim stavom prema dogmatici. Mlai umetnici su se opredeljivali za najneobinije izolacije ili probijanje sa svojim stilom rada. Deo knjievnika je olako prihvatao novi stil, podilazio reimu, idolopokloniki se ponaao, kadio danovizmu. Borba za izraz, koji ne bi bio normiran kao socijalistiki realizam, bila je de facto borba za stvaralaku slobodu. Izdavaka delatnost, pod kontrolom KPJ, zasnivala se na vie principa formulisanih u Agitpropu. Van dravnog sektora najvie knjiga je izdavala rimokatolika crkva. Agritrop CK KPJ je bio nedvosmislen da treba spreiti izdavanje ove literature 1947. godine, a za najefikasniji sistem se smatralo da radnici obustave tampanje crkvenih publikacija. Iste godine Agitprop je inriminisao privatnu izdavaku delatnost koja je imala jednu fazu ograniene, ali relativno slobodne delatnosti posle osloboenja. Sa procesom centralizacije drutvenih poslova knjige tampane kod privatnih izdavaa su kvalifikovane kao neprijateljske"; trailo se da pone kampanja o njihovom radu kao o neprijateljskom u tampi, da se pripremi javno

-L

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

mnjenje, ali nisu zanemarivana ni druga sredstva onemoguavanja njihovog rada, koja su se svodila na korienje Ureda za cene radi snienja cena tampanih knjiga, tako da oni moraju da propadnu". Sa kasnijim periodom sve je vie kritike malograantine i neutralnosti u oblasti idejnog rada. Agitprop je na vrhuncu takvog kritikog istupanja januara 1948. na nian stavljao narodne univerzitete koji su se iskljuivo bavili strunim predavanjima ,,i to morski izmiljenim, kako to malograani mogu da izmisle, govorei o potpuno nepotrebnim stvarima (o biljkama na ostrvu Fidi)", zbog ega su njihov rad morali preuzeti u svoje ruke agitropi. Represivne mere su preduzimane protiv mranjaka", izdavaa amerike, pornografske literature i blaziranih muzikih kompozicija. Meu tim merama pominju se otputanja, onemoguavanje edicija, zabrana papira, raskrinkavanje" u tampi. Nakladnici" su se morali pridravati izdavakih planova i pod pretnjom kazne nisu smeli objavljivati knjige koje nisu bile potvrene u planovima. Tradicija nije smela da se zanemari u knjievnosti i umetnosti uopte, ali su pri tome prisutna vidna ogranienja: koje delo pripada tradiciji koja je mogla da se uklopi u novi program ideologije; kritikovano je nedovoljno iskoriavanje literature starih pisaca (da nema Zmaja, Trifkovia, Sterije), ali se isticalo da starija literatura nije toliko bogata da bi se mogla vie koristiti. Problem tradicije najvie se javljao u vezi sa narodnom umetnou. Kritikovana je poplava folklora, ali se na drugoj strani polazilo od saznanja da je ova vrsta zabave i razonode duboko usaena u svest i obiaje naroda. Izdavake kue nisu smele objavljivati predratne prevode, dok se ne dotjeraju". Nove prevode", stoji u jednoj direktivi, treba podvrgavati viestrukoj, kolektivnoj i pojedinanoj kontroli". Pitanje prevoda je naroito postalo osetljivo po ideolokoj liniji, to jest u sluaju prevoenja i izdavanja klasika marksizma lenjinizma, naroito Staljinovih dela i Istorije SKP(b), koja postaje ideoloki trebnik jugoslovenskih komunista, i pored niza stvaralakih upozorenja o nainu njenog prouavanja. Izdavaka delatnost je usmeravana preko definisanja pozicije i odreivanja uloge pojedinih izdavakih kua. Tako je Dravni izdavaki zavod Jugoslavije trebalo da postane glavno i reprezentativno izdavako preduzee u Jugoslaviji, preko kojeg je drava na kulturnom izdavakom planu imala da

D I R E K T I V N O - C E N T R A L I S T I C K I S I S T E M RADA AGITPROPA

1 3 7

ostvari rukovodee naelo u sferi kulturne politike. Partijsko izdavako preduzee Kultura" bilo je centralno partijsko preduzee, kojemu je namenjeno da planski izdaje celokupna dela etvorice klasika marksizma lenjinizma", marksistike teoretiare i istoriare umetnosti, pisce, sledbenike socijalistikog realizma, u stvari sovjetsku literaturu, najbolja dela domaih pisaca, kao i pisaca revolucionarnog i demokratskog i proleterskog pokreta, popularnu marksistiku literaturu. Direktivnim pismom Agitpropa zahtevano je da se ne naruava tradicija da Hrvatski nakladni zavod i Matica hrvatska objavljuju samo knjige latinicom, a beogradska Prosveta" irilicom. Ako se radilo o srpskim piscima njihova dela su se mogla tampati i irilicom, naroito ako su poticali iz Hrvatske ili izrazili elju da im knjige budu tampane irilicom. Tako e se", smatralo se, slomiti usko nacionalni zidovi naih izdavakih preduzea, a nae srpsko-hrvatsko knjievno trite postajae jedinstveno za svaku hrvatsko-srpsku knjigu." Agitaciono-propagandn odelenje CK KPJ (popularno Agitprop) je bio centar iz kojega se rukovodilo i tampom. Svojim intervencijama i direktivnim smernicama trailo je od centralizovane tampe istinitost i principijelnost u sprovoenju partijske linije, objektivnost i kritinost, ali istupalo protiv kritizerstva i uskog prakticizma, protiv fraza i preterivanja; zahtevala se masovnost tampe (porast italaca i tiraa) i veze ove s masama: kakva je agitaciona uloga, kako odraava socijalnu stvarnost, usmerava i organizuje mase. Vaspitno ona je imala da se zalae za revoluciju u kulturi, socijalistiki preobraaj sela, razvijanje politike svesti, irei ovu naroito u krugovima nacionalnih manjina. Zahtevala se razmena republikog iskustva. Formalno se delila na centralnu, republiku i lokalnu. Nastojalo se da se to vie proiri dopisnika mrea. U svom radu Agitaciono-propagandno odelenje je zahtevalo vezu izmeu Organizaciono-instruktorske uprave i Agitpropa. Direktivni list Partije je Borba, partijski organ. Pismom CK KPJ svim centralnim i pokrajinskim komitetima o privlaenju niza spoljnih saradnika lanova partije iz redova politikih i dravnih rukovodilaca, kulturnih i javnih radnika 1946. nastojalo se da se kao spoljni saradnici privuku lanovi partije iz drugih ustanova (iz. republika, saveznih ministarstava, vojske i sindikata), pojavljujui se sa po jednim lankom u dva meseca iz oblasti kojom se bave.

-L 3 U SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

Agitprop je na osnovu analize novina odreivao njihovu optu fizionomiju, definisao specifinu ulogu i davao ocene o njihovom kvalitetu. Specijalno se zalagao da se preko zabavne tampe ne dovede u pitanje ozbiljnost i principijelnost tampe, sa stanovita vaspitanja i obrazovanja mlae generacije i uopte graana. Ove intervencije obuhvatale su i slabo rasturanje Borbe. Kritike analize novina vrene po nalogu Agitpropa svojevrsna su kritika ocena, faktiki vid cenzure, inae svakodnevno vrene, zahvaljujui vezama redakcija i Agitpropa, sumiranje idejno-politike strane novinskih sadraja, vid usmeravanja i dirigovanja, upozoravanje na propuste" i naglaavanje znaaja pitanja na kojima treba daleko vie insistirati. Ove analize, esto paualne, odreene jednim vulgarnim shvatanjem idejno-politike orijentacije koja je bila izraz dnevnih potreba partije, tretiraju najraznovrsnije probleme vezane za rad novina i njihovu orijentaciju: kadrovska pitanja, interpretacije dogaaja, ocene linosti, skreu panju na spoljnopolitike, ekonomske, unutranjopolitike dogaaje i procese. U ovim analizama nalazimo sva ona pitanja koja se inae odravaju u politikom i ideolokom angamanu partije i dravnih organa: ponaanje birokratije, specijalno iz biveg graanskog aparata, odnos prema ratnim zloincima, kolaboracionistima, tretman Engleza, Maeka, slovenske solidarnosti itd. Napadaju se neplanski nabacane vesti, neukusna i nepismeno postavljena agitacija. Borba je i u prolosti i sadanjosti tretirana kao jedna od najvanijih spona izmeu Partije i irokih narodnih slojeva", mobilizacioni inilac za vrst savez radnika i seljaka, protiv nacionalnog ugnjetavanja u Kraljevini Jugoslaviji. U novoj situaciji, ona je shvatana kao mono oruje" za ostvarenje petogodinjeg plana. Ova instrumentalna uloga glavnog partijskog lista konkretizovana je u dva pravca: jednom, da se bori protiv neprijatelja i da svakodnevno objanjava zadatke masama na raznim podrujima. Stoga i zahtev za podizanjem njenog kvaliteta u pomenutom utilitarnom smislu. Ona i dalje treba da se bori protiv narodnih neprijatelja, protiv rasipnika i pekulanata, protiv birokrata i neradnika, da upuuje i opominje na tednju narodne imovine, da pohvaljuje i istie one koji to zasluuju i da kritikuje i otro udara po onima koji nanose tetu naroda i dravi. . . Zadatak Borbe je, takoe, da svakodnevno objanjava masama dogaaje sa podruja meu-

D I R E K T I V N O - C E N T R A L I S T I C K I S I S T E M RADA AGITPROPA

1 3 9

narodne politike, da raskrinkava ratne hukae i izazivae sukoba i nemira, da se zalae za pravedni i demokratski mir i za mirnu saradnju meu narodima na osnovu uzajamnog potovanja njihovih prava i opravdanih interesa; da se zalae za bratsko jedinstvo i savez Jugoslavije sa Sovjetskim Savezom, za to tjenju saradnju slovenskih naroda i svih drugih demokratskih zemalja, kao i za jedinstvo demokratskih i svih slobodoljubivih i progresivnih snaga u svetu u borbi protiv imperijalistike reakcije i protiv svih pokuaja pomaganja faistikih ostataka i oivljavanja faizma." Pokrajinska i lokalna tampa upuivana je na prenoenje lanaka i komentara iz oblasti spoljne politike iz centralnih listova, pre svega Borbe, kao direktivnog organa KPJ. U lokalnoj tampi razlikovala su se dva tipa listova: listovi Narodnog fronta, koji su bili organi sreskih ili gradskih odbora NF-a, i listovi industrijskih bazena ili preduzea, kao organi sindikalnih podrunica ili uprava preduzea. Najee su izlazili dva puta meseno u tirau od 1.000 do 7.000 primeraka. Saradnici tvornikih listova su najee ininjeri, tehniari, inovnici uprave, daleko rede radnici, ispunjeni hvalisanjem o stanju preduzea i provejavanjem tona uenja" neukih radnika. Glavni cilj im je mobilizacija radnika i lanova Narodnog fronta na ispunjavanju konkretnih zadataka. U tenji da se obuhvati celokupni prostor mreama propagande pokretani su i bilteni tampani na apilografu u 4050 primeraka, najee neitki, sluei krugu agitatora. Malobrojne radio-stanice nalazile su se takoe pod nadzorom Agitpropa i bile inspirisane njegovim direktivama. Godine 1946. radilo je svega nekoliko tih radio-stanica: Radio-Beograd (kratkotalasna i srednjetalasna stanica), Radio-Zagreb, Radio-Ljubljana, zatim radio-stanice Sarajevo, Skoplje, Cetinje, Prizren, Rijeka, Dubrovnik, Osijek, Maribor, Ajdovina. Osnovni zadaci petogodinjeg plana su predviali da se podigne i osamostali domaa radio-industrija, povea broj radio-aparata, koji su posle osloboenja bili prava retkost; jedan aparat je dolazio na 73 stanovnika, a 1951. jedan aparat na 18 stanovnika. Nedostatak aparata nadoknaivan je stalnim emitovanjem programa preko zvunika, s jednostranim, strogo slubenim vestima, to je istovremeno oznaavalo pojavu masovne, prinudne propagande koja je mehanikom ponavljanja i javnosti uticala na glajhaltovanje miljenja.

-L 3 U

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

KPJ je pitanju filma 1945. prilazila kao najmonijem sredstvu propagande i prosveivanja naroda. Njenu panju u ovoj oblasti plenila je raspodela i plansko, puno iskoriavanje inostranih i domaih filmova, te razvitak domae filmske proizvodnje. Poslovi vezani za film centralizovani su u Dravnom filmskom preduzeu Jugoslavije, koje je imalo iskljuivo pravo zakupljivanja filmova iz inostranstva, i pravo cenzure inostranih i domaih filmova i urnala. U Jugoslaviji se nije mogao prikazivati nijedan film koji nije bio uvezen preko ovog preduzea i koji nije proao pregled Cenzorskog odeljenja Dravnog filmskog preduzea Jugoslavije (DFPJ). Na preduzee je pala obaveza i da uvozi dobre" filmove, pre svega sovjetske. Od agitpropova se trailo da postanu kontrolni organi prilikom korienja filmova i njihove proizvodnje, ili da bdiju" nad iskoriavanjem filma. Traeno je da film prodire na selo i u radnike sredine, da se menja struktura publike, onemogui prikazivanje zateenih predratnih ili okupacionih filmova italijanske, nemake i maarske proizvodnje, kao i loe kombinacije novijih amerikih i engleskih filmova i urnala, s obzirom na njihov negativni efekat. Partijska direktiva insistirala je na neprekidnom obrtu filmskih kopija kako bi se nadoknadio mali broj filmova. Koliki se znaaj posveivao filmu vidi se iz direktive da se kopija uva kao oi u glavi". Na operisanje" filmova gledalo se kao na oruje, to jest, trebalo ga je primenjivati vjeto", hitno, onamo gde je to najpotrebnije i politiki uticaj naslabiji, ili u krajevima koji su najvie rtvovali u borbi. Rezervni projekcioni aparati raspodeljivani su onim krajevima gde nije uopte bilo bioskopa. Agitprop je detaljno razraivao borbu da se film zaista pretvori u sredstvo propagande i prosvete: proirivanje kruga korisnika, nain kupovanja karata, organizovanje kolektivnih predstava, zakupljivanje predstava od strane radnog kolektiva, objanjavanje filmova i pozorinih predstava, diskusije o njima, organizaciju reklame. Predlagano je da se u tvornicama, radionicama, omladinskim i enskim organizacijama stvore fondovi za plaanje bioskopskih i pozorinih karata za radnike, omladinu i ene od dobrovoljnih priloga, od izvesnih uloga samih preduzea, od uloga radnika i nametenika, lanova organizacije za kupovinu karata koje bi se dodeljivale radnicima i lanovima organizacija; kupovanje karata nagrada za

D I R E K T I V N O - C E N T R A L I S T I C K I S I S T E M RADA AGITPROPA

1 4 1

najbolje radnike i aktiviste; zakupljivanje celih predstava; karte pokloni za seljake od radnikih, politikih, enskih, omladinskih i kutlrunih organizacija; pozivanje seljaka iz okoline v e l i k i h gradova (Beograda, Zagreba, Ljubljane, Skoplja) na sve vee sveane pozorine i filmske priredbe i izlobe. Iz agitpropa je zahtevano da pokretni bioskopi postanu to pokretljiviji i efikasniji. I na tom planu primenjivalo se udarnitvo. S pokretnim bioskopima upuivao se propagandist koji objanjava film, a ukoliko je bilo mnogo nepismenih gledalaca ili takvih da im nije pristupaan jezik, propagandist je bio duan da usmeno komentarie i prati film. Iskustvo iz Srbije je pokazivalo da je bio najpogodniji putujui bioskop u eleznikim vagonima (kino-vagon), koji su istovremeno bili organizovani i kao izlobe slika i plakata i prodavnice knjiga. Meu prikazivanim filmovima birani su oni prosvetnog i kulturnog sadraja, a politiki aktuelni. Moralo se odluno prekinuti sa davanjem reakcionarnih i bljutavih engleskih i amerikih filmova" i njihovih urnala. Ako su se ve morali prikazivati njihovi filmovi onda ih je trebalo kombinovati s dobrim sovjetskim filmovima i urnalima, ili ne davati nita, pa makar bisokopi samo povremeno radili. Istovremeno, trebalo je to vie i ee pisati o dobroj sovjetskoj kinematografiji. Energino je onemoguavan kontakt iz federalnih filmskih direkcija sa predstavnicima inostrane filmske produkcije uz zaobilaenje centralne ustanove Jugoslavije i njene kontrole, kao i ugroavanje jedinstvene linije jugoslovenske kulturne i trgovinske politike. Nedeljni aktuelni filmski urnal o politikim, privrednim, kulturnim i drutvenim dogaajima u Jugoslaviji bio je jedinstven za Jugoslaviju. Nijedna federalna filmska direkcija nije mogla proizvoditi samostalne federalne" urnale, koji bi u celini bili ispunjeni snimcima iz dotine federalne jedinice, ali je pri Dravnom filmskom preduzeu Jugoslavije predvieno formiranje redakcionih odbora jugoslovenskog urnala. U okviru razvijanja nacionalne filmske industrije centralno filmsko preduzee, kao i federalna filmska preduzea mogla su organizovati i razvijati dokumentarni i kulturno-prosvetni film. Centralno preduzee trebalo je da snima dokumentarne i kulturno-prosvetne filmove od veeg, optejugoslovenskog znaaja, na vanije i reprezentativnije teme, a federalna preduzea filmove na teme iz istorije, kulturnog, politikog i privrednog

-L

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

ivota svoje jedinice. Pri centralnom i pokrajinskim filmskim preduzeima formirani su umetniki saveti za dokumentarne i kulturno-prosvetne filmove sastavljeni od filmskih strunjaka, knjievnika, novinara, muziara, arhitekata, vojnih strunjaka, likovnih umetnika, iji se zadatak sastojao u davanju podsticaja za naredne filmove, ideja, pregleda gotovih filmova i urnala. Centralni urnali i dokumentarni, kulturno-prosvetni filmovi i pokrajinski dokumentarni i kulturno-prosvetni filmovi izraivali su se u laboratorijama u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani. Pozorita su obavezana da filmskim preduzeima u stvaranju jugoslovenskog filma ukau svaku pomo. Pri grupi Mosfma", koji je snimao Buru na Balkanu", radio je kolektiv Jugoslovena koji se uio reiji, snimanju, montai, dekoraciji, minki. Oznaavajui poetak jugoslovenskog umetnikog filma Bura na Balkanu" je, meutim, izvitoperila sutinu narodnooslobodilake borbe naroda Jugoslavije, predstavljajui je kao spontanu borbu, u znaku starih balkanskih hajdukih tradicija. Partija je u stvaranju filmske industrije istupala protiv krutog centralizma savezne uprave koji bi guio razvoj nacionalne filmske umetnosti, ali nije bila spremna ni da dozvoli separatizam" federalnih direkcija. Kao separatistiki" i problematini" stavovi u partiji i filmskoj organizaciji navoeni su odnosi izmeu centralnog i pokrajinskih filmskih preduzea, te davanje prioriteta federalnim filmskim preduzeima tek kasnijim prelaskom na podizanje centralnog ateljea i laboratorije u kome bi se snimali nacionalni filmovi na svim jezicima naroda. Nije se moglo pristupiti snimanju nijednog dokumentarnog i kulturno-prosvetnog filma u federalnim jedinicama pre nego to CK odgovarajue republike ne pregleda scenarij i plan i odobri ih. Na drugoj strani, nijedan dokumentarni i kulturno-prosvetni film, izraen u filmskim preduzeima, nije mogao biti puten na ekran, dok ga ne bi pregledao i odobrio agitprop dotinog CK KP. Agitprop CK KPJ znao je pregledati filmove naknadno i skidati ih sa repertoara u svim federalnim jedinicama ukoliko ne bi odgovarali, uprkos odluke centra u kome su bili proizvedeni. Prvi jugoslovenski posleratni film prikazan je maja 1947. godine, s temom iz narodnooslobodilake borbe naroda Jugoslavije Slavica", u reiji Vjekoslava Afria i sa naslovnom ulogom Irene Kolesar. Iste godine osnovana je i Visoka filmska

D I R E K T I V N O - C E N T R A L I S T I C K I S I S T E M RADA AGITPROPA

1 4 3

kola za kadrove iz oblasti kinematografije. Film time postaje pristupaan i nepismenim gledaocima. Naredne godine snimljeni su: ivjee ovaj narod" i Barba vane", a zatim su sledili Bakonja fra Brne", Svoga tijela gospodar", Sofka", Besmrtna mladost" i drugi. Ekranizirana su dela iz knjievne klasike i narodnooslovodilake borbe. Jo nema filmova iz svakodnevnog ivota. Prvim filmovima peat je davala pozorina gluma, usporenost ritma, teatralnost, patetika, zanatske slabosti (kadriranje, ugao snimanja, itd.). Informativni sistem je dosegao maksimalnu taku centralizacije u pitanju informacija meunarodnog karaktera. Po ilasovoj direktivi od 4. maja 1945. trebalo je zavesti najstrou disciplinu tampe i agitacije u vezi sa dogaajima oko Trsta. Novine su mogle objavljivati spoljnopolitike informacije samo ukoliko su poticale od Tanjuga, Radio-Beograda i Borbe. Boris Ziherl je kritikovao Jugoslaviju to je tako malo uinila za propagandu svojih interesa, ukljuujui i SSSR, gde su se nalazili jugoslovenski pitomci. Direkcija za informacije centralizovala je celu dravnu propagandu. Protok informacija je usporavan njihovim filtriranjem, zahvaljujui visokom stepenu nepoverenja prema zapadnim saveznicima, unutranjoj opoziciji, konspirativnom stilu rada Partije. Budnost" je traila trija vesti u novinama pre objavljivanja. Upravna linija prosvetne politike posle osloboenja ila je preko ministarstva prosvete i prosvetnih odeljenja, odnosno odseka okrunih, sreskih i mesnih odbora koji su rukovodili, koordinirali, organizovali i kontrolisali prosvetni rad u odgovarajuim okvirima teritorija i svojih upravnih ovlaenja. Svim osnovnim kolama, gimnazijama i univerzitetima rukovodila su ministarstva za prosvetu federalnih jedinica, a srednjim strunim kolama (tehnikim, trgovakim i poljoprivrednim) odgovarajua resorna ministarstva. Poslove vezane za inostranstvo usaglaavalo je Savezno ministarstvo prosvete. Ova ministarstva prosvete federalnih jedinica rukovodila su i itavim kulturno-prosvetnim radom u narodu (pozoritem, analfabetskim teajevima, narodnim univerzitetima, bibliotekama, muzejima). Univerziteti su zadrani kao celina, ali su medicinski fakulteti i poljoprivredno-umarski stavljeni pod kontrolu i nadzor Ministarstva narodnog zdravlja, odnosno poljoprivrede i umarstva. Teite rada na prosvetnom polju ostajalo je na

-L 3 U SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

federalnim ministarstvima prosvete kako bi se omoguio iri razvoj nacionalne kulture i prosvete. Idejno-politikom stranom prosvetnih ustanova bavili su se agitprop i Pedagoka komisija pri CK KPJ u ijim su se kompetencijama savetodavnog karaktera nalazili nastavni planovi i programi, udbenici i slina pitanja osnovnih, srednjih i strunih kola, kao i univerziteta. Od osloboenja partijska politika u oblasti prosvete nastojala je da povea broj srednjih i niih strunih kola, naroito tehnikih i poljoprivrednih, nailazei na tekoe zbog oskudice takvog kadra kojega je u zemlji bilo i inae malo; rat ga je jo vie proredio a neki univerziteti radili su pod iregularnim uslovima okupacije. U veim gradovima formirani su radniki teajevi za opte obrazovanje mladih radnika, a tendencija je bila da se pri fabrikama otvaraju struni teajevi za kvalifikovanje radnika. Najvei nedostatak oseao se u uiteljima, jer je, na jednoj strani postojala velika elja naroda za uenjem i otvaranjem osnovnih kola, a na drugoj strani u Jugoslaviji je zateeno jo od pre rata oko 45% nepismenih. Taj nedostatak reavao se kratkim kursevima za uitelje koji su pohaali svreni maturanti i uenici uiteljskih kola. Na univerzitetima su organizovani naroito na grupama za matematiku, fiziku i ruski jezik jednogodinji teajevi za profesore u niim razredima gimnazije. Partija je oseala tekoe i na drugoj strani, jer se meu uiteljima nalazio mali broj (sasvim neznatan) marksista. Radilo se o ljudima iz Kraljevine Jugoslavije koji su teko usvajali nove ideje. Za uitelje i profesore drani su teajevi irom Jugoslavije kako bi ova kategorija radnika shvatila duh narodnooslobodilake borbe, novu strukturu Jugoslavije, nacionalni problem. Od uitelja i profesora oekivalo se da unesu novi duh u kole, shvate potrebu saradnje sa omladinskom organizacijom, slome otpor snaga koje su se zalagale za obaveznost verske nastave. Ova nastava je za vreme Kraljevine Jugoslavije bila obavezna a do novog ustava je u novoj Jugoslaviji bila postavljena kao neobavezan predmet, ali su verske zajednice, deo roditelja i nastavnika podravali njenu obaveznost. Neposredno posle osloboenja ovaj problem je bio jedan od najakutnijih u prosveti, ali se postepeno smirivao i nestajao. Partija nije vodila antireligioznu propagandu, ak ni preko omladinskih organizacija, ali je u skladu sa principom slobode veroispovesti ostala dosledna tome da je veronauka

D I R E K T I V N O - C E N T R A L I S T I C K I S I S T E M RADA AGITPROPA

1 4 5

neobavezan predmet. Taj problem se ak i u neposrednoj postratnoj situaciji daleko tee reflektovao u krajvima sa preteno katolikim stanovitvom, jer se u pravoslavnim sredinama lake reavalo. Udbenici pisani pre rata nisu se mogli upotrebiti, sem onih iz matematike, fizike, hernije. Najneupotrebljiviji su bili udbenici iz istorije (opte i nacionalne), iz knjievnosti, iz biologije, psihologije. Udbenici za srednje i strune kole raeni su po uzoru na sovjetske udbenike. Doslovno su prevedeni udbenici iz opte istorije za sovjetske kole (Jefimov, Kosminski), koji su dobijani od Narkompros-a i preporuivani kao prirunici. Izraen je bukvar, udbenik ruskog jezika, koji je uveden od prvog razreda gimnazije, i nove itanke (hrestomatije). Najvei problem je predstavljala nacionalna istorila, koja se kolske 1945/5. nije ni uila u kolama zbog nedostatka udbenika. Nacionalna istorija se uila uz kritiki osvrt na ranije udbenike, i po detaljnim uputstvima. Postavljanje programa za nacionalnu istoriju i knjievnost vezano je za nacionalni problem. Svaka federalna jedinica mogla je sama da izradi svoj program za nacionalnu istoriju koji je kasnije odobravan. Partija je stojala na stanovitu da istorija treba to pre da se oisti od falsifikata". Oekivalo se razvijanje diskusije po asopisima o pojedinim problemima istorije, pri emu se raunalo da e i sovjetska literatura iz oblasti opte istorije pomoi boljem shvatanju istorijskih dogaaja. Odobreni sovjetski udbenici sluili su i za udbenike iz psihologije i istorije filozofije, predmete koji su se uili u uiteljskim kolama i viim razredima gimnazije. Jugoslovenski psiholozi napisali su udbenik iz psihologije po udbeniku Kornjilova. Serije pedagokih broura prevedene sa ruskog sluile su za obrazovanje pedagoga vaspitaa. Kao rezultat revolucije u Jugoslaviji prosvetna politika narodne vlasti je ila na izmenu socijalne strukture (sastava) uenika. U Kraljevini Jugoslavije socijalni sastav uenika u strunim kolama i gimnazijama iao je na tetu radnike i seljake dece. U tom pravcu podizani su i otvarani aki internati i kuhinje, kao potpora seoskoj i radnikoj deci da nastave kolovanje; formirani su mnogi teajevi za omladinu koja je uestvovala u narodnooslobodilakoj borbi. Akcenat se stavljao na pomo studentskoj a ne srednjokolskoj omladini, s

-L 3 U SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

obzirom na stepen stradanja zemlje u ratu i ograniene materijalne mogunosti drave. Bez naroite zakonske otrine prelazilo se na sedmogodinje obavezno kolovanje, jer je bilo federalnih jedinica u kojima je jo pre rata bilo uvedeno obavezno osmogodinje kolovanje (Slovenija, Hrvatska i Vojvodina), zbog ega ih nije trebalo vraati unazad radi zaostalosti drugih. Mnoge male varoi i sela traile su otvaranje niih gimnazija. Smatralo se da e sedmogodinje kolovanje moi delimino da se sprovede u Hrvatskoj, pa i u Srbiji. Time se objavljivao rat nepismenosti i otporu roditelja u nekim nerazvijenim sredinama da alju u kolu odraslu decu, delom zbog oskudice obue i odee, a velikim delom i zbog korienja dece za rad na polju. U borbi protiv nepismenosti osnivani su analfabetski teajevi kroz koje je samo 1945. prolo na desetine hiljada graana, tako da je nepismenost smanjena za 4%. Masovno su se otvarale narodne knjiice, itaonice, narodni univerziteti i domovi kulture; tampa je prodirala u sela; zidne novine su se izdavale u hiljadama primeraka. Osnovni pravac se sastojao u podizanju kulturnog nivoa naroda. Mnoga sela jo nisu bila videla film, a u zemlji nisu proizvoeni radio-aparati. Za sela su organizovane pokretne izlobe i pokretni bioskopi. Drava 1945. nije bila u stanju da obezbedi radio-aparate za graane, kao ni dijapozitive za sela. Nije bilo najnunijih projekcionih aparata za univerzitetsku nastavu. Svi prosvetni radnici su mobilisani za borbu protiv nepismenosti. Inicijativu za razvijanje kulturno-prosvetnog rada nosile su mesne vlasti i antifaistike organizacije. Tim radom rukovodila su prosvetno-kulturna odeljenja organa narodne vlasti i agitpropi partijskih rukovodstava. Univerziteti su poinjali s radom novembra 1945. Beogradski univerzitet je bio naroito oteen, tako da su mnoge laboratorije i seminari stajali prazni. Jugoslavija jo nije dobila sredstva iz reparacija. Ministarstvo prosvete DFJ obraalo se sa spiskom potreba za Univerzitet Komitetu u Moskvi, a na drugoj strani nastojalo se da se iz reparacija dobiju najminimalnija sredstva za nastavu. Pored materijalne osnove rada Univerzitet je zadavao brige zbog udbenika, organizacije i kadrovskog sastava. Deo profesora je uklonjen s Univerziteta zbog saradnje sa okupatorom i izraavanja faistikih ideja, deo je umro ili otiao sa Nemcima, tako da je postojao veliki manjak" nastavnog kadra, naroito u docentima i asistentima. Nova

D I R E K T I V N O - C E N T R A L I S T I C K I S I S T E M RADA AGITPROPA

1 4 7

vlast se izjanjavala za predavanje nauke na Univerzitetu a ne idealistikih falsifikata". Ministarstvo prosvete DFJ je u jesen 1945. isticalo da na Univerzitetu postoji svega nekoliko marksista. Neophodna je bila pomo SSSR-a i oekivao se dolazak sovjetskih profesora koji bi pomogli u organizaciji Univerziteta, a na drugoj strani drali predavanja, naroito iz biologije, istorije, filozofije. Tim povodom se isticalo: Politiki bi u naoj z e m l j i to bilo vrlo jednostavno, jer, sem doista krajnje reakcije, itava javnost i intelektualna i profesori Univerziteta i narod, bili bi neobino zadovoljni dolaskom sovjetskih profesora. Sem toga, to to smo slovenske zemlje umnogome umanjuje svaki politiki problem u tom pogledu." Smatralo se, to se tie udbenika, da bi tabaci" koji se izdaju za studente sovjetskih univerziteta i instituta bili od neobino velike koristi. Od sovjetske vlade se oekivalo i odobrenje za specijalizaciju jednog broja jugoslovenskih strunjaka u njihovim institutima. Materijalni uslovi su bili vie nego teki na poetku nove kolske godine na univerzitetima, 1945, tako da izvestan broj studenata nije mogao da se upie u nedostatku zgrada, laboratorija i nastavnih kadrova. Drava je uz ogromne napore ipak uspela da organizuje nekoliko studentskih domova i menzi, te da da ogranieni broj stipendija. Oekivalo se da se u Francusku poalje 100 studenata, 100 u ehoslovaku, 12 u Veliku Britaniju. Raunalo se da e i SAD dati stipendije za izvestan broj studenata iz fondova iz kojih su se davale stipendije jugoslovenskim studentima i pre rata. Predstojala je i manja razmena studenata sa Bugarskom. Smatralo se neobino vanim da se izvestan broj studenata poalje u SSSR, ali je to 1945. bilo nemogue. Slanje studenata u SSSR, smatralo se, olakalo bi jugoslovenske prilike, a na drugoj strani osveila bi se jugoslovenska inteligencija studentima obrazovanim u SSSR-u. Najvei broj jugoslovenskih studenata usmeren je prema SSSR-u i ehoslovakoj. U SSSR-u ve su se kolovali jugoslovenski graani na vojnim kolama, od pitomaca, preko oficira, do generala Jugoslovenske armije. Odlazak u SSSR zavisio je od karakteristika koje su kandidati dobijali u Jugoslaviji. Svaki kandidat posmatran je sa stanovita da li moe odgovarati zadatku studenata u inostranstvu", pri emu se podrazumevala poverljivost, stepen ideoloke izgraenosti, radljivost, porodino poreklo i dranje roditelja u ratu.

-L 3 U SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

Dok je Jugoslavija upuivala najvei broj svojih studenata na kolovanje u Cehoslovaku i SSSR, dotle je primala najvei broj studenata na kolovanje u Jugoslaviji iz susedne Albanije. Bio je to izraz saradnje narodnooslobodilakih pokreta Jugoslavije i Albanije u drugom svetskom ratu, kao i materijalne, politike i vojne podrke koju je Jugoslavija davala NR Albaniji posle drugog svetskog rata. Stipendiranje albanskih studenata bilo je samo jedna od manifestacija odlinih odnosa koji su vladali izmeu dve zemlje, spolja gledano. Komitet za kole i nauku pri Vladi FNRJ obavestio je preko Ministarstva inostranih poslova albansku vladu 24. jula 1947. godine da e jugoslovenski univerziteti upisati sve albanske studente koji ele da studiraju u Jugoslaviji. Pored reorganizovanih starih univerziteta u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani, koji su zapoinjali rad u novembru 1945, nova vlast je bila usmerena na otvaranje novih univerziteta u Bosni i Hercegovini i Makedoniji, gde nije bilo univerziteta pre rata (ako se izuzmu Filozofski fakultet kao filijala" Beogradskog univerziteta i udaranje osnove Poljoprivredno-umarskom fakultetu u Sarajevu. Mislilo se i na otvaranje novih odseka na starim univerzitetima, koji nisu postojali izmeu dva svetska rata u Kraljevini, meu kojima najpre rudarskih odseka. Predratni univerziteti beogradski, zagrebaki i ljubljanski, predstavljali su potpune univerzitete, koji su 1948. postali glomazna tela sa 43.709 studenata. Univerzitet u Beogradu je imao 24.364 studenata, zagrebaki 13.437 i ljubljanski 4.122. Najvei broj studenata je otpadao na Tehniki fakultet, koji je sa svojim odsecima inio gotovo poseban univerzitet. Tehniki fakultet u Beogradu je brojao 5.084 studenata, zagrebaki 3.475 a ljubljanski 1.667. Beogradski Tehniki fakultet je imao devet odseka, od kojih je svaki predstavljao faktiki poseban fakultet. Ve tada se izvodio zakljuak da bi Tehniki fakultet morao da se odvoji od Univerziteta i obrazuje kao posebno telo pod nazivom Visoka tehnika kola. Vie nego zapaena je tendencija razbijanja univerziteta na visoke kole koje bi obuhvatile srodne struke. Oktobra 1946. Rodoljub olakovi je u ime bosansko-hercegovake vlade obavestio M. ilasa da je vlada avgusta iste godine donela Zakon o otvaranju Pravnog fakulteta u Sarajevu.

D I R E K T I V N O - C E N T R A L I S T I C K I S I S T E M RADA AGITPROPA

1 4 9

Bosni i Hercegovini trebalo je oko 1.000 pravnika koji su se teko mogli kolovati na postojeim pravnim fakultetima, jer Bosna i Hercegovina nije mogla da obezbedi toliki broj stipendija. Otvaranjem fakulteta veliki broj ljudi iz Sarajeva mogao je da studira u mestu ivljenja. acima van Sarajeva bilo je lake da studiraju u glavnom gradu Republike nego u Beogradu ili Zagrebu. olakovi je ovoj argumentaciji dodavao tenju da Sarajevo postane kulturni centar, smatrajui da je to nemogue bez univerziteta. Otvaranjem Pravnog fakulteta udaran je praktino temelj buduem sarajevskom univerzitetu. Do 1948. dva univerziteta su se nalazila u formiranju: u Skoplju (Medicinski, Filozofski i Poljoprivredno-umarski fakultet) i Sarajevu (Medicinski, Pravni fakultet i Visoka kola za planinsko gazdovanje). Do preorijentacije u vezi sa kolovanjem Jugoslovena u inostranstvu, prvenstveno u SSSR-u, poelo je dolaziti poetkom 1948. godine, kao to se moe videti iz stava Komiteta za kole i nauku Vlade FNRJ iz marta 1948. godine. Ona je bila izazvana viestrukim razlozima. Jugoslavija se sve vie okretala privrednoj izgradnji industrijalizacijom i elektrifikacijom zemlje. Sve vie su na znaaju dobijala vlastita iskustva. Ideoloki uticaji upuivali su da se studenti uzdiu na osnovu sopstvene empirije i jugoslovenskih potreba, jednom reju, da upijaju iskustvo svoje zemlje. Druge zemlje, ukljuujui i SSSR, nisu vie bile jedini obrazac i uzor. Sticanje vlastitih iskustava ubrzavali su i teki uslovi saradnje sa SSSR-om, komplikovani i mnogobrojnim birokratskim pregradama. Za objanjenje ove preorijentacije od posebnog je znaaja injenica da se Jugoslavija marta 1948. nala pod Staljinovim pritiskom. Za zaokret su navoeni, kao to se vidi, ideoloki faktori, to jest da studenti izvlae iskustvo iz ivota u vlastitoj zemlji a ne u drugim dravama, ukljuujui i SSSR. Po vladajuim shvatanjima nije se moglo govoriti o razvitku nauke u Jugoslaviji, ako u zemlji ne bi postojale sve kole. Iz toga je proizilazio konkretan zakljuak: da Komitet mora uzeti kurs ka stvaranju fakulteta za one oblasti za koje nema uslove za razvitak ni u jednoj republici (geoloki fakultet, fakultet za brodogradnju, za inenjere konstruktore). Kao savezni fakultet trebalo je stvoriti fakultet za prehrambenu industriju. Osnivanje pomenutih fakulteta poetkom 1949. zamiljeno je kao vid osamostaljivanja zemlje u naunom pogledu. Sve savezne ustanove trebalo je da se nalaze

-L 3 U

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

u Beogradu, sem Instituta za oceanografiju. Takoe se smatralo da treba prii osnivanju visokih kola i formiranju saveznih fakulteta za iji razvitak u republikama nije bilo uslova. Status saveznog fakulteta predloen je i za geoloki, rudarski, brodarski i stoarski fakultet. Razmiljalo se i o otvaranju fakulteta za vojne stvari". Nazirala se, takoe, potreba stvaranja saobraajnog, pomorskog, rudarsko-geolokog i vojnog instituta (ili Visokog vojnog uilita"). Razvitak Jugoslavije u zavrnoj fazi obnove i prelaska na plansku privredu dirigovanog, detaljistikog i centralistikog karaktera, kao najvii stepen administrativne intervencije, imao je u vidu izgradnju to veeg broja visokokvalifikovanih strunjaka. Kadrovsko pitanje zaotreno je od samog osloboenja, zbog velikih ljudskih gubitaka u prolom ratu, malog broja nasleene inteligencije i poveanih potreba za strunjacima, kao rezultat velikih planova o preobraaju ekonomskog i kulturnog lica Jugoslavije. Temeljna reorganizacija visokog kolstva je vezivana za neke kadrovske i materijalne pretpostavke odnosno savlaivanje osnovnih tekoa", pod kojima se podrazumevalo: 1. izbacivanje" izvesnog broja kadrova; 2. zadovoljenje privrede u strunjacima; 3. izgradnja novog nastavnog kadra; 4. podizanje dovoljno uionica i laboratorija; 5. osiguranje punog studijskog rada u domovima. Petogodinji plan razvitka narodne privrede ozakonjen aprila 1947. predviao je da se u periodu 19471951. broj graana sa fakultetskom kolskom spremom povea za oko 24.000. Univerziteti su imali da postanu fabrike" za stvaranje nove inteligencije. U cilju ispunjenja plana uveden je sistem masovnih stipendija, naroito za najneophodnija zanimanja (tehnika, poljoprivreda, veterina, medicina, farmacija, ekonomske i pedagoke nauke); po ugledu na SSSR gradivo je svoeno na najuu specijalizaciju; diplomiranim studentima odlagan je vojni rok samo da bi to pre uli u proizvodnju i pomogli industrijalizaciju; kvantitet je nadvlaivao kvalitet. Kadrovi su rasporeivani administrativnim putem, pri emu se vodilo rauna o najdeficicitarnijim granama i krajevima. Slino Sovjetskom Savezu, stajalo se na stanovitu izgradnje svoje intelegencije koja bi u svojstvu tehniko-produkcione intelegencije odigrala ulogu u socijalistikom preobraaju zemlje i zamenila staru intelegenciju koju je novi reim prihvatio,

D I R E K T I V N O - C E N T R A L I S T I C K I S I S T E M RADA AGITPROPA

1 5 1

ali je zadrao i dozu nepoverenja prema njoj (kolovani u starom sistemu, nisu proli narodnooslobodilaku borbu, optereeni malograanskim mentalitetom); navodila se kolebljivost inteligencije, individualistike tenje", suprotne viim kolektivnim ciljevima i interesima. Strunjaci i inteligencija optuivani su da su protiv novih metoda rada, iz konzervativizma. Strunjaci su optuivani da potcenjuju snagu narodnih masa", jer se nisu otresli ostataka prolosti". Planska privreda je stavila na dnevni red brzo struno osposobljavanje radnika, jer je privreda naprosto vapila za strunjacima srednjeg i vieg profila. Strunih kadrova nedovoljno je nasleeno iz Kraljevine Jugoslavije, a dobar deo je i nastradao u ratu (poginuli, umrli, ostali van domovine, iselili se u ratu ili neposredno po osloboenju, neki dobrovoljno a deo prinudno). Obnova je zapoinjala u znaku preo vladi vanj a nestrunih ljudi za najraznovrsnije delatnosti. Problem ne samo da se nije reio, ve se jo vie zaotrio popunjavanjem novog administrativnog aprata i privrednih ustanova i preduzea iz redova bivih boraca, istina pouzdanih ali veinom nestrunih, novih stanovnika gradova, dojueranjih seljaka, uopte ljudi sa nepotpunim strunim kvalifikacijama ili bez njih. Nedostatak strunosti nadoknaivao se voljom, radnim naprezanjem, identifikacijom s politikim kursom KPJ, veim brojem radnika na pojedinim mestima, onovremenim kultom provizornih reenja i improvizacija. Ukljuivanjem ove masovne kategorije graana u aparat vlasti, uprave i privrede zapoinjalo je njihovo brzo dokolovanje, uglavnom preko teajeva, veernjih kola, vanrednim studiranjem. Nedovoljno strunim kadrovima priznavala se via struna sprema na osnovu uea u narodnooslobodilakoj borbi ili na osnovu vrenja poslova za koje se traio visok stepen politikog poverenja. Period o kome je re ne poznaje nezaposlenost, ali poznaje ekstenzivnost i nevienu fluktuaciju radne snage. Prelaskom na plansku, dirigovanu privredu donoeni su propisi koji su inkriminisali nezaposlenost podvodei je gotovo pod skitnienje". Broj srednjih strunih kadrova trebalo je dvostruko uveati razvijanjem srednjih strunih kola na raun gimnazija i stipendiranjem. Uporedo sa srednjim strunim kolama i gimnazijama osnivani su radniki tehnikumi sa kraim vremenom za sticanje kvalifikacija. U kolskoj 1947/1948. godini izvren je prvi put u istoriji Univerziteta planski upis studenata". Upis se imao izvriti po

-L 3 U SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

planu i na pojedine fakultete, odseke i grupe. U svim sreskim mestima organizovane su konferencije sa svrenim maturantima. Narodna studentska omladina uputila je na Omladinsku prugu specijalne ekipe studenata-agitatora za upis. Od 4.919 uenika osmih razreda srednjih kola Srbije, koliko ih je ukupno maturiralo koncem kolske 1946/1947. godine upisalo se na Univerzitet 4.722 ili 96%. U vezi sa ovim visokim procentom konstatovalo se da je pre rata na Univerzitetu produavalo kolovanje proseno samo 20% svrenih maturanata. Posle upisa tekla je borba za premaenje plana diplomiranih studenata. kolske 1947/1948. skoro svaki trei student je bio stipendist (7.362 stipendije). Prilikom dodeljivanja stipendija naroito se cenilo socijalno poreklo, uspeh u nastavi, materijalno stanje i zalaganje na izgradnji zemlje svakog stipendiste". Uz pomo gradskih i narodnih odbora vrilo se proveravanje i revizija dodeljenih stipendija, od ijeg je rezultata zavisilo da li e se stipendija oduzeti ili nastaviti davanje stipendije. No, sve vie su se kao to se vidi 1948. za stipendije javljali i studenti iz buroaskih porodica", pri emu su kao razlozi traenja stipendija uzimane mere narodnih vlasti na polju privrede: nacionalizacija, revizija trgovakih dozvola, itd. Brojno stanje stipendista imalo je uspon iz godine u godinu. Republike, savezne ustanove i ustanove drugih republika i vojske dale su 1947. godine 7.362, a 1948. godine ve 11.436 stipendija. Politikom stipendiranja pomagalo se i izvrenje plana na nekim fakultetima na kojima je odziv studenata bio manji (na Poljoprivredno-umarskom, Veterinarskom, Filozofskom i Prirodno-matematikom). Industrijalizacija Jugoslavije postojala je nova religija Partije, po uzoru na SSSR, koja je prenoena na dravne organe, masovne organizacije, graane. Blagoje Nekovi je traio od komunista Beograda da im Plan ne izlazi iz svesti. Mitra Mitrovi je oekivala da e na kraju izvrenja Plana biti izbrisana nepismenost". Upozoravala je da se celokupno obrazovanje mora uskladiti sa izgradnjom socijalizma u naoj zemlji". Ve mnoge formulacije", govorila je M. Mitrovi, ,,u naim novim udbenicima iz privrednog ivota ne odgovaraju pravcu razvitka nae zemlje, na pr. zastarelo deluje konstatacija, 'Glavno zanimanje naeg stanovnitva je poljoprivreda', ako se ne da slika svestranog razvitka nae zemlje, ako se ne obelei linija njene industrijalizacije i elektrifikacije."

D I R E K T I V N O - C E N T R A L I S T I C K I S I S T E M RADA AGITPROPA

1 5 3

Nov odnos prema obrazovanju i univerzitetskom studiju doveo je do prave eksplozije" visokog kolstva ve posle osloboenja, to se vezivalo za stvaranje svoje inteligencije", posebno strune. Time su se udovoljavale potrebe za visokokvalifikovanim strunjacima u okvirima megalomanski koncipirane industrijalizacije Petogodinjim planom razvitka narodne privrede 19471951. godine. Statistike tabele pokazuju ogroman porast studenata po godinama u godinama industrijalizacije. U Jugoslaviji je 1947/1948. bilo ukupno 47.996 studenata; 1948/1949. 59.605; 1949/1950. 60.565; 1950/1951. 60.580. Kao to se vidi iz ovog poslednjeg podatka uporeenog sa prethodnom kolskom godinom nastupio je zastoj. Vie od polovine ovog broja studenata otpadalo je na Srbiju: u kolskoj 1947/1948. 25.458; 1948/1949. 31.748; 1949/1950. 31.396; 1950/1951. 29.981. Potrebe ininjera po strukama (mainstvo, elektroinenjerstvo, graevinarstvo, itd.) po godinama iskazivane su na sledei nain: za 1947. 740; za 1948. 944; za 1949. 1.498; za 1950. 1.419; za 1951. 1.319; za 1952. godinu 5.920. to se tie srednjih kadrova, 1951. bilo je potrebno 5.465 i 190 za savezna ministarstva, ukupno 5.655. Vanredno studiranje uvedeno je da se omogui zavretak studija onim licima koja su bila zaposlena, usled ega nisu mogla da redovnim putem zavre kolovanje, naroito onih koji su ga u ratu prekinuli; zatim radi zavrenih aka srednjih strunih kola koji su posle jednogodinje prakse mogli da se upisuju na odgovarajue fakultete. Vanredno studiranje zavedeno je Uredbom Vlade FNRJ 1947. godine. Ve kolske 1948/1949. bilo je u Jugoslaviji 12.851 vanrednih studenata (24,5% od ukupnog broja studenata), a 1949/1950. 10.924 ili 20% od ukupnog broja studenata. Fakulteti su se odupirali tendencijama da postanu visoke strune kole, na to je upuivalo sovjetsko iskustvo. Otpor se javljao u vidu protivljenja da se stvaraju uski specijalisti koji su mogli zadovoljavati trenutne potrebe operative, ali uz uskraivanje irih znanja i perspektive razvitka. Odbacivali su da sistem studija pretvore u srednjekolski sistem sa vrsto odreenim jednoobraznim nastavnim planovima i programima, sa odreenim predmetima i standardnom materijom. Naunoi-

-L 3 U SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

straivaki rad je zapostavljen i ovlaivale su specijalistike sklonosti, koje su u kasnijem razvitku pevaziene. Istovremeno sa studijama zaotravala se i idejna istota" nauke. Otrica partijskog udara u ideolokoj sferi usmeravana je gotovo iskljuivo protiv onih ljudi koji su namerno iskrivljavali marksizam lenjinizam i zlonamerno izopaavali liniju Partije", koju je Partija sprovodila kao inicijator i organizator narodnog jedinstva, jedinstva narodnih masa, kao incijator i organizator nove drave, nove kulture, nove narodne privrede". Uzor je bio rad u SSSR-u; kao i u ovoj zemlji, kritika je trebalo da bude iva i konkretna i da podstie na podvige i uklanja ono to je nezdravo i lano". Idejna istota" ogledala se u izboru nastavnih kadrova, karakteru nastave, udbenicima, kvalitetu ovih udbenika i prirunika. Istovremeno sa zahtevima za likvidaciju naune zaostalosti nastave mnogih nastavnih predmeta" (za fiziku i herniju kae se da zaostaju za dvadeset i vie godina za razvojem ovih nauka), posebna panja je posveivana idejnoj strani drutvenih i humanistikih nauka. Borba za novi sadraj nastave" stavljena je u prvi plan izvrenja promena na Univerzitetu" i najvaniji zadatak. Najvea pomo u ideolokom radu oekivala se od sovjetskih naunika (prevod udbenika, sprevonika", razmena naunih radnika, itd.). Sovjetska nauka je popularisana prevodima udbenika, propagandom preko novina, gostovanjem sovjetskih naunika, slanjem studenata na sovjetske kole, itd. Kao akutan problem navoen je deficit nastavnih kadrova. Stanje nastavno-predavakog osoblja januara 1948. je na Univerzitetu ocenjivano kao tee nego pre rata. Postojea slika je ilustrovana vie nego ubedljivim podacima: dok je pre rata na BU bilo 327 nastavnika na 9.972 studenta, 1948. je bilo 374 nastavnika na 24.364 studenta; dok se u odnosu na stanje pre rata broj nastavnika poveao samo za 14% broj studenata se istovremeno poveao na 244% ili dva i po puta; dok je pre rata na jednog nastavnika dolazilo 30 studenata, januara 1948. na jednog nastavnika je otpadalo 65 studenata. Novopostavljeni (izabrani) profesori morali su da izdre test strunosti, ali pre svega politiku proveru. Partijska organizacija je odreivala stav po pitanju izbora svakog kandidata. Oni su klasifikovani na sledee kategorije: pouzdani, kolebljivi i neprijatelji. Reakcionarni elementi" u fakultetskim savetima teili su da dolazak na Univerzitet omogue ljudima koji su im bili

D I R E K T I V N O - C E N T R A L I S T I C K I S I S T E M RADA AGITPROPA

1 5 5

bliski, bilo po politikom opredeljenju ili rodbinskim vezama. Kandidati izabrani na fakultetskim savetima iznoeni su" na Univerzitetski savet, gde se preko rektora uticalo na njihov izbor, prihvatanje ili odbacivanje. Do kraja 1947. Komitet je sve kandidate dostavljao poslednjoj instanci Kadrovskoj upravi CK KP Srbije koja je definitivno odluivala o potvrivanju. Pre toga su bila prikupljana miljenja (karakteristike) o kandidatima, koja su sastavljali partijski komiteti, elije", studentske organizacije uz pomo nastavnika, aistenata i studenata. Konsultovani su ponekad i studenti vanpartijci. Ocene su davane na osnovu miljenja komiteta i partijskih organizacija, vlastitih opservacija pisaca ili sastavljaa karakteristika, ocena kolega, studentskih miljenja, itd. Meu sastavnim delovima ovih miljenja nalaze se podaci o idejno-politikom opredeljenju u prolosti, naroito za vreme narodnooslobodilakog rata, i u sadanjosti (da li podrava liniju narodne vlasti), stanju zdravlja, mentalnoj sveini (senilnost), ugledu u nauci, odnosu graanske sredine prema onima koji su preli na pozicije marksizma; da li je pristaa idealizma u filozofiji, odnosno prema nacionalnoj politici KPJ, o karakterolokim osobinama (bezobzirnost, svojeglavost, pasivnost ili agresivnost, otvoren ili zatvoren za uticaje spolja), da li prihvata ma sizam-lenjinizam, nauni i pedagoki ugled, odnos prema st entima i mlaim saradnicima, da li je pripadao masonima je li obezbedio naslednika, da li su predavanja fundirana na principima istorijskog materijalizma, odnos nastavnika prema studentima za koje misle da su komunisti (odbojan ili laskav stav, drugarski odnos, itd.). Na BU je 19461947. dolo do izbacivanja sa fakulteta vie naunih radnika i uticajnih profesora koji su tretirani kao graanski mislioci, reakcionari", nastavnici koji predaju idealistike falsifikate", zbog mrlja u prolosti, itd. Problem udbenika i osnovne prirune literature isticao se kao jedan od glavnih ideolokih problema univerziteta u posleratnoj fazi razvitka. O toj strani brinuli su Agitprop CK KPJ i agitropi republika. Pri CK KPJ postojala je pedagoka komisija koja se bavila pitanjem nastavnog plana i programa, kao i udbenicima. Pri Komitetu za visoke kole predstojalo je obrazovanje specijalne komisije sa ciljem da organizuje diskusije o udbenicima pripremljenim za tampu, kako sa strunog, tako i sa ideolokog stanovita. Neposredno po osloboenju smatralo se da su upotrebljivi samo udbenici iz matematike,

-L 3 U SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

fizike, hernije, za razliku od udbenika istorije (nacionalne i opte), knjievnosti, biologije, psihologije, koji su ocenjivani kao neupotrebljivi na univerzitetu i srednjim kolama. Za gimnazije i strune kole izdavali su se novi udbenici raeni uglavnom po sovjetskim udbenicima. Doslovno su prevedeni sovjetski udbenici opte istorije, koji su preporuivani kao prirunici. Najvei problem javljao se u vezi sa nacionalnom istorijom koja se 1944. nije ni izuavala u kolama na osloboenim teritorijama, jer nije bilo prihvatljivih udbenika. Prilikom izrade programa za nacionalnu istoriju i istoriju knjievnosti ukazivano je na znaaj nacionalnog problema". Svaka federalna jedinica republika imala je da izradi program za nacionalnu istoriju, koji bi zatim iao" na odobrenje. Planiralo se da se preko asopisa organizuje diskusija o problemima istorije u cilju da se raiste problemi i istorija oslobodi, kako se govorilo, od falsifikata". U nastavi su korieni sovjetski udbenici iz oblasti pedagogije, psihologije, teorije knjievnosti, istorije filozofije. Srpska kraljevska akademija nauka od 1947. menja naziv u Srpska akademija nauka. Prilikom izbora novih lanova pretezali su politiki razlozi, kako prilikom izbora novih redovnih i dopisnih lanova, tako i s obzirom na zahtev politike da se iz svake slovenske zemlje izabere po jedan lan kao svedoanstvo o tesnim politikim vezama ovih zemalja koje su se nale pod uticajem SSSR-a. Na tajnom glasanju 1947. nisu proli Vladimir Nazor i Todor Pavlov. Tada je predsednik Akademije Aleksandar Beli, sa jo deset lanova, dao kolektivnu ostavku, polazei od izvanredne predusretljivosti svih dravnih faktora bez razlike, tetnih tradicija koje su se zadrale, neslaganja u naunim kriterijumima, razliitih ocena odnosa meu samim jugoslovenskim akademijama". S njim su istupili: Veljko Petrovi, Toma Rosandi, Petar Kolendi, Ivo Andri, Sinia Stankovi, Pavle Savi, Stefan Djelineo, Petar S. Jovanovi, Duan Nedeljkovi i Vojislav S. Radovanovi. Na skupu celokupne Akademije motivacija ove ostavke nije primljena. Neuvaavanjem kolektivne ostavke Ministarstvo prosvete NR Srbije je stavilo ceo sastav Akademije na raspoloenje i odredilo Odbor za voenje poslova. Polazilo se od toga da Akademija ne moe primiti, ni ispuniti zadatke koji se pred nju, kao najviu naunu ustanovu NR Srbije postavljaju; praktinom suspenzijom Akademije, na osnovu shvatanja da su svi lanovi slubeno u ostavci, ona se po trei put u svojoj prolosti nala u nezavidnoj

D I R E K T I V N O - C E N T R A L I S T I C K I S I S T E M RADA AGITPROPA

1 5 7

situaciji. U sutini, nezavisno od vidljivog povoda, prilino beznaajnog, jer se u tajnom glasanju ne moe obezbediti volja spoljnih inilaca, radilo se o nametanju te volje jednoj uglednoj i tradicionalnoj ustanovi. Nova dravna vlast u naponu svoje snage i u uslovima prelaska na izgradnju socijalizma traila je da svaka ustanova sprovodi volju dravnih organa, kao njihova transmisija". Donoenje novog zakona o Akademiji teklo je bez rasprava i nagaanja sa lanovima ovog tela. Zadran je stari sastav Akademije, ali je ona promenila status. Zakon o Akademiji iz juna 1947. predvideo je da se radi o dravnoj ustanovi, na budetu NR Srbije; uskladio je nove odnose sa tradicijom ove ustanove, proirio delokrug rada ustanove uvoenjem medicinskih i tehnikih nauka (naputanjem strunih akademija); proirene su delatnosti Akademije odravanjem veza sa drugim akademijama i naunim drutvima u zemlji i inostranstvu, predvieno otvaranje instituta, uvedeni nauni saradnici. Uvedeni su instituti po ugledu na Akademiju SSSR-a. U meunarodnom razdoblju Akademija je bila ustanova koja se strogo distancirala od politike i deklarativnog podravanja reimskih politikih poteza. Posle donoenja novog zakona ona se ukljuuje u drutveni ivot nove Jugoslavije. Vanredna skuptina Srpske akademije nauka je septembra 1948. donela Izjavu Srpske akademije nauka o klevetnikoj kampanji protiv nae zemlje". Na sveanom skupu Akademije 11. novembra 1948. maral Jugoslavije Josip Broz Tito proglaen je za prvog poasnog lana SAN. Pre rata Akademija nije imala laboratorije, radionice, institute, dok ih je ve 1948. imala 26. Iz instituta slate su na teren istraivake ekipe (samo 1948. poslato je 170 ekspedicija). Poelo je odbacivanje starog iskustva preuzimanog iz SSSR-a, a na drugoj strani izmeu Akademije i vlasti nisu prestali da se odravaju odnosi nepoverenja, koji su naroito dolazili do izraaja prilikom izbora novih lanova. Na drugoj strani, postojala su razmimoilaenja oko pitanja dodeljivanja doktorata, na to je Akademija bila stekla pravo (35 doktorata je odbranjeno pod njenim kupolama). Akademik Ivan aja optuivao je Akademiju za egoistiki stav" prema Univerzitetu, a dopisnik SAN Lavoslav Ruika zamerao joj je institutsko ustrojstvo po sovjetskom uzoru. Posle donoenja Opteg zakona o univerzitetima 1954. SAN je izgubila pravo da dodeljuje doktorate. Akademija je izgubila i svoje institute.

-L 3 U SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

Kopiranje sovjetskih iskustava bilo je kratkog veka, jer su posle Rezolucije IB-a, stvaranja novih univerziteta i prelaska na samoupravljanje zapoeli suprotni procesi oslobaanja Akademije od stranog organizacionog i ideolokog uticaja. Srpska akademija nauka je lojalno saraivala sa vlau, ali se suprotstavljala podreivanju volje dravnim i partijskim organima koje je potiralo autonomiju ustanove i samostalno nauno miljenje. Revolucija je radikalno menjala odnos prema nacionalnim manjinama koje su, izuzimajui one meunarodno zatiene mirovnim ugovorima ili bilateralnim sporazumima bile nacionalno bespravne, bez prava na svoj jezik u slubenoj komunikaciji, na svoje kole, pa i proporcijalno predstavnitvo u organima uprave i sudstvu. Prema njima se gajio visok stepen nepoverenja. Revolucionarna politika u kulturi i prosveti najpre je zapoela masovnim opismenjivanjem koje se nastavljalo i posle obnove. Samo u godinama 19461948. nauilo je da na svom nacionalnom jeziku ita i pie 63.520 (24,5%) iptara, 4.436 Bugara, 91,4% Slovaka, 99,3% Rusina, 69,9% Rumuna, 65,6% Maara, 14,3% Turaka. Dok je pre rata u kolskoj 1938/1939. za sve nacionalne manjine, ne raunajui Nemce, postojalo 266 osnovnih kola, 4 opte obrazovne srednje kole i jedna uiteljska kola (maarska), dotle je za sve nacionalne manjine kolske 1947/8. bilo 1.012 kola, osnovnih kola, 124 (3100%) opteobrazovnih srednjih kola i 7 (700%) uiteljskih kola. Nastava i udbenici u ovim kolama bili su na nacionalnim jezicima. U Jugoslaviji je 1948. izlazilo 32 novine i asopisa na jezicima nacionalnih manjina. Na jezicima raznih nacionalnih manjina tampano je 1947. i u prvoj polovini 1948. 136 knjiga sa ukupnim tiraom od 605.000 primeraka na jezicima raznih nacionalnih manjina. iptarski komitet na Kosmetu izdao je od osloboenja do novembra 1947. 40 raznih knjiga i broura. Osnovni vid idejno-vaspitnog rada bila su predavanja. U Vojvodini je 1947. postojalo 11 maarskih narodnih univerziteta, a na Kosmetu je iste godine preko narodnih univerziteta odrano oko 200 predavanja na iptarskom jeziku. Kulturno-masovni rad nacionalnih manjina tekao je u okviru kulturno-prosvetnih saveza i udruenja, korienjem nacionalnih pozorita, diletantskih i folklornih grupa i horova. Nacionalne manjine imale su u Vojvodini svoje kulturne saveze: Maari Maarski kulturni savez, Rusini Rusku matku, Slovaci Maticu

D I R E K T I V N O - C E N T R A L I S T I C K I S I S T E M RADA AGITPROPA

1 5 9

slovaku, Rumuni Rumunski kulturni savez. Ovi savezi imali su po selima svoje mesne odbore. U Makedoniji su iptari i Turci imali ukupno 52 kulturno-prosvetna drutva od kojih se 48 nalazilo na selu, a 4 u gradu. Maarska i italijanska nacionalna manjina imale su svoje stalno pozorite, a ostale pozorine i folklorne grupe. Kao i u drugim nerazvijenim krajevima, tako je i u Makedoniji najvaniji problem bila likvidacija nepismenosti, koja se pojavljivala kao konica kulturno-prosvetne naobrazbe i politikog uzdizanja Makedonaca. Pred nepismene seljake partijce" postavljen je zadatak da najpre naue itati i pisati. Samo tako su, kako se isticalo, mogli da se uzdignu iznad nepismenih i da im prednjae. Osim ovog analfabetskog problema, tako karakteristinog za ogromno more seljatva u Makedoniji, trebalo je posvetiti najveu panju razvoju makedonskog jezika i makedonske knjievnosti. Sa konstituisanjem i priznavanjem u revoluciji makedonskog nacionalnog bia otro se postavljalo izdavanje udbenika makedonskog jezika i udbenika na makedonskom jeziku, izdavanje makedonskih narodnih pesama i davanje podrke mladim knjievnim snagama na stvaranju novih dela i izdavanju njihovih radova. Osim kulturno-prosvetnog i vaspitnog rada u masama nacionalnih manjina, razvijao se i idejno-politiki rad meu lanovima KPJ. Pored toga, to je makedonska partija slala polaznike na partijske kole CK drugih republika i pri CK ' KPJ, postojale su i posebne partijske kole i kursevi na kojima se izuavala nauka marksizma lenjinizma". Na Kosovu i Metohiji je od 1944. postojala nia partijska kola za iptare lanove KPJ kroz koju je do 1948. prolo oko 500 iptara. U Makedoniji je osnovan partijski kurs za iptare lanove partije, a u Vojvodini veernji kursevi za Maare i partijce i nepartijce, a istovremeno 15-dnevni partijski kursevi za Rumune i Maare. Predavanja i literatura kursista bila je na njihovim nacionalnim jezicima. Partija je kulturno-prosvetni rad sprovodila i meu nemakim i austrijskim radnicima i strunjacima, koji su posle putanja odluili da ostanu u Jugoslaviji, kao i meu italijanskim radnicima, koji su nali zaposlenje u Jugoslaviji. Nemci i Austrijanci su prvog maja 1948. pokrenuli svoj nedeljni list Der efenden, koji je izlazio u 7.000 primeraka. Oni su u fabrikama imali posebne sindikalne grupe, a pri sindikalnim

-L 3 U SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

rukovodstvima postojali su posebni instruktori za rad s nemakim i austrijskim radnicima. Preko svojih posebnih klubova njemaki trudbenici" organizovali su politiko-kulturno prosvetni rad. Italijanski radnici zaposleni u Beogradu i Zemunu imali su svoj klub sa bibliotekom i kruocima u kojima se izuavala marksistika literatura. Bio je to poseban nain idejnog prevaspitavanja i pripremanja za otputanje i povratak kuama. Osuivao se sindikalizam" u kulturno-prosvetnom radu, zbog raanja nakaradnih formi" i sadraja, politikim cepanjem kulturno-masovnog pokreta njegovim odvajanjem od sela. Pod kritiku lupu stavljao se i rad profesionalaca koji su preuzimali delatnost itavih organizacija koje se nisu kolektivno oseale. Omladini se prigovarao avangardizam. Partiji nije smetalo to omladina prednjai, ali je bila protiv toga da ona daje peat masovnom kulturnom radu. Kulturno-prosvetne sekcije Narodnog fronta nisu uspevale da se samostalno iskazuju, pretvarajui se u uprave domova kulture ili izjednavajui se sa kulturno-prosvetnim odborima. Domovi kulture su delovali negde kao dravni a negde kao omladinski, sindikalni, domovi Narodnog fronta. Oni su vie liili na kafane nego na domove kulture. Re je o dravnim ustanovama u finansijsko-materijalnom smislu, jer ih je izdravala drava (briga oko zgrade, snabdevanje instrumentima, rekvizitima za scenu, itd.), ali su u pogledu programa morale biti partijske ustanove. Smatrana je pogrenom tendencija (ukalupljivanje" i koenje") da se kulturni ivot koncentrie u domu kulture i da tu bude jedini centar i idejno rukovodstvo. Partiji je nalagano da se u zadrunim domovima ustanovi kulturna soba" i da se snabdeju zvunicima i radio aparatima. Agitpropi su uzimali pod svoje narodne univerzitete kao ustanove za politiko prosveivanje naroda. Na ovima su se drala politika i struna predavanja. Drava ih je finansirala, a partija odreivala program rada. Univerziteti su korieni i za odravanje kurseva, naroito za podizanje rukovodilaca za kulturno-masovni rad (bibliotekare, rukovodioce za kulturnoumetniki sektor). Poseban znaaj pridavao se itaonicama i knjinicama na selu, kao put za vaspitavanje seljatva. Agitprop je zagovarao da se selo bolje snabdeva tampom, knjigama i posveti vea panja vaspitanju bibliotekara. U oblasti izdavatva traeno je da se vie izdaju dela starijih

D I R E K T I V N O - C E N T R A L I S T I C K I S I S T E M RADA AGITPROPA

1 6 1

pisaca za diletantska drutva, starija muzika literatura, jugoslovenska publicistika. Skretana je panja da su prevodi s ruskog bili korisni, dok se nije razvila jugoslovenska poblicistika. Ukazivano je na znaaj filma za selo. Posle gledanja prvog umetnikog jugoslovenskog filma ,,Slavica" mnoga sela su se preobrazila". Partija je zahtevala da se posveti vea briga uzdizanju kadrova kulturnih radnika osnivanjem kurseva za bibliotekare, horovoe, diletantske grupe. Sa prelaskom na plansku industrijalizaciju Jugoslavije, zaotravano je pitanje znaaja kulturno-masovnog rada kao jedne od bitnih manifestacija drutvenog ivota i pretpostavke za njegov napredak. Kampanje za suzbijanje nepismenosti morale su da se nastave, kako u selu tako i u gradu. Nepismenost je bila karakteristina i meu radnitvom. Poetkom 1948. navodili su se primeri fabrika u Makedoniji u kojima je radilo na stotine nepismenih radnika (fabrika duvana sa 700 nepismenih). Bez opismenjivanja nije bilo uslova za polet masovnog kulturnog rada. Sa prelaskom na industrijalizaciju i gradnju zadrunih domova kulturni centri su pomerani prema unutranjosti u skladu sa Kardeljevom koncepcijom o stvaranju sreskih kulturnih centara.

SPOLJNOPOLITIKA ORIJENTACIJA JUGOSLAVIJE I PROBLEM SEVEROZAPADNIH GRANICA

Na izlasku iz rata meunarodni poloaj Jugoslavije bitno je odreivala injenica to je KPJ revolucionisanjem masa dovela narodnooslobodilaku borbu do pobedonosnog kraja, osvojila vlast i postala stub novog politikog sistema. Kao rukovodea snaga jugoslovenskog drutva, ona je utvrivala i pravac spoljne politike. Prvih godina posle drugog svetskog rata Jugoslavija se u meunarodnim odnosima suprotstavila pokuajima velikih drava Zapada da ometu njen samostalni razvitak, a na drugoj strani oslonila se na veni savez" sa SSSR-om, savez koji je za njene rukovodee snage podrazumevao ravnopravne odnose izmeu pokreta i drava, kao i pomo u izgradnji socijalizma. Takvo meunarodno opredeljenje Jugoslavije dobilo je na zavretku rata konkretan i institucionalan izraz potpisivanjem Ugovora o prijateljstvu, uzajamnoj pomoi i posleratnoj saradnji sa SSSR-om, i njenim ueem na Osnivakoj konferenciji Organizacije ujedinjenih nacija u San Francisku aprila juna 1945. Jugoslovenski narodi su se praktino ve u toku rata izjasnili za politiku zbliavanja i saradnje sa Sovjetskim Savezom koju je inspirisala KPJ pre, u toku i neposredno posle rata. Sledei SSSR Jugoslavija nije prvih godina posle zavretka rata uvaavala OUN, podozrevajui od amerike politike, uticaja SAD u OUN i mogunosti stvaranja tzv. glasake maine. No duh Povelje odgovarao je, i pored njene nesavrenosti, novom poretku svetskih odnosa. Njena naela suverena jednakost svih lanica, obaveza reavanja meunarodnih sporova mirnim putem, i zabrana meanja u unutranja pitanja drugih lanica izraavala su i spoljnopolitike koncepcije Privremene vlade DFJ.

SPOLJN'OPOLITICKA O R I J E N T A C I J A J U G O S L A V I J E I P R O B L E M SEVEROZAPADNIH GRANICA 1 6 3

Pribliavanje Jugoslavije SSSR-u, praeno njenom podrkom demokratskim i oslobodilakim pokretima u drugim zemljama, nailo je na nerazumevanje, otpor, pa i neprijateljstvo Zapada. Za velike zapadne saveznike zakljuenje jugoslovensko-sovjetskog ugovora bilo je znak da je Jugoslavija napustila politiku ekvidistance" i ravnotee sa svim dravama. Britanski ambasador u Beogradu Ralf Stivenson zahtevao je od DFJ da plati robu koju je, uglavnom stanovnitvu jadranskog pojasa, isporuila Anglo-amerika vojna organizacija za pomo civilnom stanovnitvu, na osnovu ugovora zakljuenog januara 1945. Mere konfiskacije imovine i nacionalizacije stranog i domaeg kapitala Zapad je uzimao kao dokaz vie da unutranji razvoj Jugoslavije poinje da tee po obrascu sovjetskog drutvenog ureenja. Uz sve uoljiviji rascep u ratnom savezu antifaistikih sila, zapadne sile su strahovale da Sovjetski Savez preko Jugoslavije ne izbije na Jadransko more, posebno na njegov najseverniji deo. Sudar suprotnih interesa Jugosalvije i zapadnih sila otvorio je maja 1945. transku krizu na samom zavretku rata u Evropi, koja je dovela do usijanja njihove odnose. Kriza oko Trsta je ve na poetku otkrila da zapadni saveznici odstupaju od proklamovanog naela o pravu naroda na samoopredeljenje, a na drugoj strani da pitanje revizije severozapadnih granica prevazilazi bilateralne jugoslovensko-italijanske odnose i javlja se kao poetna manifestacija hladnog rata u odnosima izmeu suparnikih antifaistikih sila. Za Cerila je ve maja 1945. eljezna zavesa" bila sputena od Baltika do Jadrana. Britanski premijer je oznaio Tita kao moskovski pipak" koji se moe obuzdati samo demonstracijom sile. Istupajui za politiku vrste ruke", on je osigurao i podrku amerikog predsednika jo uvek zaokupljenog ratom na Dalekom istoku pod pretpostavkom da Tito napadne". Beogradskim sporazumom, zakljuenim 9. maja 1945, predvieno je da deo teritorije Julijske krajine koji je ukljuivao Trst, eleznike pruge i puteve prema Austriji (preko Gorice, Kobarida i Trbia), te Pula s ostalim pristanitima na zapadnoj obali Istre budu pod komandom i kontrolom saveznikog vrhovnog komandanta. U Trstu je trebalo da ostane manji kontingent jugoslovenskih trupa. Sporazum u Beogradu nije unapred reavao pitanja koja je tek trebalo da raspravi mirovna konferencija. Posle povlaenja trupa Jugoslovenske armije, 12.

-L 3 U

J -yU S O C I J A L I S T I K A J U G O S L A V I J A

juna 1945, ustanovljena je vojna uprava zapadnih saveznika u zoni ,,A" i jugoslovenska vojna uprava u zoni ,,B" sporne teritorije Julijske krajine. Pod pritiskom odstupajui iz Trsta i Pule, Jugoslavija se nije mirila s tim da se o njenim severozapadnim granicama reava na osnovu negacije prava naroda na samoopredeljenje i da se prelazi preko injenice da je ona nezavisna drava. To je predsednik Privremene vlade DFJ stavio do znanja velikim silama svojim istupanjem u Ljubljani 27. maja 1945. Po Titovim reima, ,,mi neemo da plaamo tue raune, mi neemo da budemo moneta za podmiivanje, mi neemo da nas mijeaju u neku politiku interesnih sfera". Na taj deo govora sovjetski ambasador u Beogradu Ivan Sadikov uloio je protest kod Edvarda Kardelja, smatrajui da je nedozvoljivo izjednaavanje zapadnih sila i SSSR-a. Jugoslovenski zahtev za slovenakim delom Koruke takoe nije naiao na razumevanje zapadnih saveznika, koji su na notu Privremene vlade DFJ odgovorili, polovinom maja 1945, da Moskovska deklaracija od 1. novembra 1943. predvia ponovno uspostavljanje slobodne i nezavisne Austrije u granicama pre anlusa. Sovjetski Savez je prihvatio da Jugoslovenska armija posedne deo njegove okupacione zone u Austriji, pod operativnim rukovodstvom taba Crvene armije. Kao i u sluaju Julijske krajine, zapadni saveznici su prelazili preko jugoslovenskog vojnog doprinosa antifaistikoj koaliciji. Oni su ignorisali i injenicu da se situacija od 1938. izmenila i da je Nemaka s austrijske teritorije napala Jugoslaviju 6. aprila 1941. Pravo na samoopredeljenje jo jednom je uskraeno korukim Slovencima. Izloena i u ovom sluaju koncentrinom pritisku zapadnih sila, i ne nalazei razumevanja za svoje zahteve, a uz to izolovana, jer joj je SSSR pruao tek najoptiju podrku u jeku transke krize, nevoljan da se aktivnije angauje Jugoslavija je reila da povue svoje trupe na predratnu jugoslovensko-austrijsku granicu. Manifestacije antijugoslovenske politike na Zapadu sve su se vie umnoavale i dobij ale u otrini s prvim znacima hladnog rata. Negativna iskustva sa saveznicima, steena u toku rata, u borbi za meunarodno priznanje revolucionarnih promena i transkoj krizi, nastavila su da se gomilaju posle osloboenja, kada je FNRJ zahtevala reviziju granica prema Italiji i Austriji,

SPOLJN'OPOLITICKA O R I J E N T A C I J A J U G O S L A V I J E I P R O B L E M S E V E R O Z A P A D N I H GRANICA 1 6 5

protestovala zbog omoguavanja rada jugoslovenskoj emigraciji, prihvatanja kolaboracionista, zadravanja zlatnog i deviznog depozita Kraljevine Jugoslavije u SAD, voenja propagandnog rata protiv komunistike diktature", zbog nepovoljnog tretmana jugoslovenskih reparacionih potraivanja od zapadnih okupacionih zona Nemake, kao i restitucije jugoslovenskog plovnog parka na Dunavu. Povraaju renog brodovlja Amerikanci nisu prilazili kao pitanju izmeu SAD i Jugoslavije, ve kao optem ekonomsko-politikom problemu meu saveznicima", pri emu je Jugoslavija, po miljenju SAD, bila deo interesne sfere SSSR-a u istonoj Evropi. Depozit Kraljevine Jugoslavije u SAD iznosio je 71.524.757,20 dinara i 109.284.121,82 dolara u valuti i zlatu, ali je posle troenja od strane emigrantske vlade, novembra 1945. sveden na 14.073.819,97 dolara u zlatu i 23.393.972,08 u devizama, ukupno 37.367.792,05 dolara. SAD su odgaale prenos ovih sredstava na Jugoslaviju, suprotno pravilima meunarodnog prava i moralnim obavezama prema Jugoslaviji kao saveznikoj zemlji", to je proisticalo iz podele sveta i svrstavanja Jugoslavije uz SSSR. Prilikom zapoetih razgovora 1947. Vlada SAD je pitanje povraaja vezivala za isplatu amerikih potraivanja po Zakonu o zajmu i najmu, za nacionalizovanu i konfiskovanu imovinu SAD i njenih graana u Jugoslaviji, te za odtetu za oborene avione SAD iznad Slovenije, ukupno u iznosu od 42.300.000 dolara ija je suma prevazilazila monetarne rezerve Jugoslavije u SAD. Amerika vlada je kasnije smanjila svoja potraivanja na 20 miliona dolara. Vlada FNRJ je uzaludno isticala tetu koja joj je ovom blokadom naneta preko inflacije, ograniavanja uvoza, sprovoenja industrijalizacije i smanjivanja standarda graana. Na ime direktne tete (inflacija) Jugoslavije je isticala tetu od 15 miliona dolara. Raspravljanje ovog pitanja kroz organe OUN-a nije dalo rezultat, iako je tribina svetske organizacie iskoriena za moralno-politiki pritisak na SAD, kao zemlju koja je krila meunarodno pravo, povedena politikim interesima u odmeravanju sa SSSR-om, tretmanom Jugoslavije kao sovjetskog satelita". Suprotno saveznikoj politici, proglaenoj u toku rata, da ratni zloinci za poinjene zloine moraju snositi odgovornost u zemljama u kojima su ih izvrili, oni u nekim sluajevima ne samo to nisu predavani Jugoslaviji nego se 1947. blagonaklono

J- y U SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

gledalo na njihovo spasavanje i prebacivanje iz Italije koju su inae, po mirovnom ugovoru, bili duni da napuste u paniju, Severnu i Junu Ameriku. Velike zapadne saveznike sile ekstradirale su samo jedan broj ratnih zloinaca koji su uspeli da napuste Jugoslaviju; njima je kasnije sueno pred jugoslovenskim sudovima. Jugoslovenskoj vladi izruen je predsednik srpske vlade narodnog spasa", general Milan Nedi (koji se, meutim, ubio februara 1946. za vreme istrage), ali ne i mnogobrojni etniki i ustaki kvislinzi, pa ak ni Ante Paveli. Jugoslavija je kod Komisije Ujedinjenih nacija za ratne zloine u Londonu do poetka marta 1947. godine registrovala ukupno 2.104 ratna zloinca, od kojih 1.123 Nemca i Austrijanca, 759 Italijana, dok su ostali pripadali drugim narodnostima. Meutim, saveznike okupacione vlasti u amerikim, britanskim i francuskim okupacionim zonama Nemake i Austrije, kao i u Italiji, ometala su pronalaenje, hapenje i izruenje ratnih zloinaca i kolaboracionista. Meu raseljenim licima i izbeglicama nalazili su se mnogobrojni ratni zloinci i izdajnici ije je izruenje Jugoslavija davno traila. Pred predstojeim povlaenjem Anglo-Amerikanaca iz Italije organizovano je prebacivanje ratnih zloinaca u junoamerike zemlje. Jugoslaviji je tek bio izruen 121 ratni zloinac, od kojih 115 Nemaca i Austrijanaca, a nijedan italijanski ratni zloinac. Jugoslovenski predstavnici posebno su apostrofirali najistaknutije italijanske ratne zloince za vreme rata: Duzepe Bastijanija, Maria Roatu, Alesandra Pircio Birolija, Vitoria Ambrozija, Orlanda, a meu domaim kolaboracionistima poznate zloince Damjanovia, ujia, Jevevia, Luburia, Bobana, Herenia, Prezelja, Baragu i mnoge druge". Saveznici nisu predali ni poglavnika", jer mu se navodno bio zametnuo trag. SAD i Velika Britanija pokuavale su u prvoj polovini te godine da ometu jugoslovensku trgovinu s malim zapadnim zemljama, u vreme kada je, po oceni Politbiroa CK KPJ, za Jugoslaviju bilo od ivotnog znaaja da povea proizvodnju za izvoz (uglja, bakra, drveta), kojim bi se obezbedio uvoz potrebnih maina. Geopolitiki znaaj Jugoslavije bio je odreen njenim centralnim poloajem na Balkanu, a politika zapadnih sila radila je na tome da oslabi njenu optu meunarodnu poziciju, sluei se i otporom reavanju pitanja njenih severozapadnih granica na Mirovnoj konferenciji, jer se smatralo da se na taj

SPOLJN'OPOLITICKA O R I J E N T A C I J A J U G O S L A V I J E I P R O B L E M SEVEROZAPADNIH GRANICA 1 6 7

nain brane interesi prozapadnih reima u Italiji i Grkoj i paralie prodor Sovjetskog Saveza u sredozemni region preko Jugoslavije. Od februara do avgusta 1946. anglo-amerika avijacija je neprekidno naruavala vazduni suverenitet Jugoslavije. Posle obaranja jednog amerikog aviona avgusta 1946. i prinudnog sputanja drugog u predelu Bleda SAD je dramatizovala ovaj incident i do uarenja zaotrila odnose sa Jugoslavijom. Kao to se vidi iz protestne note Vlade FNRJ vladi SAD, jedan transportni avion tipa C 47 je bio prisilno sputen, a 19. avgusta posada drugog aviona je tragino zavrila". Preleti su bili izvreni u dubini od 50 do 70 km. jugoslovenske teritorije. Oigledno da se po broju preleta, njihovoj uestalosti, neosvrtanju na opomene i vremenskom okviru u kojem je do njih dolazilo nije radilo o rutinskim povredama vazdunog suvereniteta. SAD i Velika Britanija su bili uvereni da iza Jugoslavije stoji SSSR. Kao i u drugim situacijama, velike sile su sve odnose posmatrale sa stanovita kako reaguje druga velika suparnika sila, pretpostavljena ili stvarna zatitnica zemlje sa kojom se druga strana trenutno ili trajno nalazila u sukobu. Oevidno je da se radilo o testu Jugoslavije i SSSR-a, to jest njihove spremnosti na reakciju, a na drugoj strani Jugoslavija smiljeno izlagala pritisku. Ovi incidenti i njihova istovremenost s dogaajima u Jugoslaviji, odnosno radom Mirovne konferencije, nisu bili nimalo sluajni. Po svom karakteru, upornosti i uestanosti, preleti preko jugoslovenske teritorije znaili su vie od sluajnih povreda granice, pa i rutinske vojnoizviake aktivnosti, odraavajui krizu u odnosima izmeu vodee sile Zapada i Jugoslavije. Zapadna propaganda je dramatizovala ultimatum amerike vlade Jugoslaviji, a u novinskim kuloarima pretilo se atomskom bombom: jednom Moskvi, a drugom Titu". Odnosi sa zapadnim dravama zaotravali su se u 1946. sve vie s pribliavanjem Mirovne konferencije. Jednu od manifestacija pritiska inilo je iskoriavanje armije generala Vladislava Andersa od 120.000 Poljaka za pritisak na Jugoslaviju. Vlada FNRJ je u memorandumu od 14. februara 1946. protestovala to poljska emigrantska armija koja se u prolom ratu borila na strani zapadnih saveznika na italijanskom frontu pomae jugoslovenske kvislinge pod vidom borbe protiv komunizma" u Jugoslaviji, preti okupacijom zone ,,B", koju su zaposedale trupe FNRJ, sakuplja naroito hrvatske teroriste"

J- y U SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

(ustae). Andersove trupe su se provokativno ponaale u jugoslovenskom graninom podruju od novembra 1945, na to je jugoslovenska vlada preko SSSR-a traila da se o ponaanju poljskih jedinica obavesti Savet bezbednosti. Na vest o hvatanju Drae Mihailovia sastao se u Londonu Jugoslovenski narodni odbor. U ime Odbora Slobodan Jovanovi je uputio zahtev generalnom sekretaru Organizacije ujedinjenih nacija Trigve Liju da se Mihailovi izvede pred Meunarodnu anketnu komisiju. Uputio je i pisma ministrima inostranih poslova zemalja lanica Ujedinjenih nacija. Bivi kralj Petar Karaorevi takoe je uputio pismo britanskom kralju Dordu VI, amerikom predsedniku Trumanu predsedniku francuske vlade oru Bidou, protestujui zbog osude Mihailovia. Pre izvoenja Drae Mihailovia pred vojni sud i njegove osude na smrt, 16. jula 1946, SAD su zapoele anti jugoslo vensku kampanju pozivajui se na namere komunista" da likvidiraju politikog protivnika, na sudsko ubistvo", na ograniene mogunosti odbrane, i ponudile svoje branioce i svedoke (iz redova preivelih amerikih pilota koji su se u ratu spasli sputanjem na teritoriju pod kontrolom etnika). Vlada SAD je uputila notu vladi FRNJ 30. marta 1946, 17 dana poto je A. Rankovi u svojstvu ministra unutranjih poslova u Narodnoj skuptini Jugoslavije izjavio da je Draa Mihailovi zarobljen". Amerika teza je polazila od toga da je Mihailovi vodio znatne snage otpora protiv osovine, borei se pod najveim tekoama i bez odgovarajueg snabdevanja, doprinosei materijalno sa svojim snagama optoj saveznikoj stvari u kojoj je Jugoslavija tako herojski sudelovala". Pozivajui se na interese pravde", amerika vlada je traila da pretresu protiv generala Mihailovia prisustvuju ameriki oficiri koji su se u toku rata nalazili pri njegovom tabu i avijatiari koje su etnici spasili posle pada na njihovu teritoriju, jer poseduju dokaze iz prve ruke" koji mogu biti od uticaja na zvaninu jugoslovensku optubu o kolaboraciji Mihailovievih snaga sa neprijateljem. A. Rankovi se u vreme priprema za proces Mihailoviu nalazio sa Titom u Moskvi, ali se iz telegrafske prepiske izmeu njega i M. ilasa vidi da su elni ljudi Jugoslavije smatrali da se ameriki pokuaji obezvreivanja optubi protiv Mihailovia kose sa suverenitetom jugoslovenskog pravosua, to je bez premiljanja odbijeno. U kratkom vremenu, na osnovu etnikih materijala koji su bili u posedu

SPOLJN'OPOLITICKA O R I J E N T A C I J A J U G O S L A V I J E I P R O B L E M SEVEROZAPADNIH GRANICA 1 6 9

vlasti, pukovnik Milo Mini, kao vojni tuilac, sainio je dokumentovanu optubu protiv Mihailovieve kolaboracije i ratnih zloina, koja je u celini potvrivala trajnu saradnju etnika sa snagama okupatora u cilju ostvarenja osnovne strateke zamisli da se borba odloi i u meuvremenu unite partizanske snage kao glavni protivnici. Amerika intervencija u prilog Mihailovia mogla je ostaviti utisak na zapadno javno mnjenje, jer je propaganda u njegov prilog kao borca pokreta otpora imala dugo nerazumne razmere, a njenom rasplamsavanju do kulta doprinosila je i srpska emigracija. Ponovo razbuktavanje starog, ve jednom sahranjenog mita, zapoelo je u svim sredstvima informisanja na Zapadu, nalazei se sada kao i u toku rata u funkciji politike zapadnih vlada u odmeravanju sa SSSR-om i svim drugim pokretima i reimima koji su po njihovoj oceni bili u sovjetskoj slubi. Dok je jugoslovenska teza polazila od toga da se radi o sluaju nacionalne izdaje", zapadna je insistirala na politikom obraunu i sudskom ubistvu". Ovu poslednju tezu branio je i Mihailoviev advokat na procesu, dr Dragi Joksimovi, pripadnik Demokratske stranke, i dojueranji poslanik Privremene narodne skuptine. ak je i ameriki krunski dokaz", to jest da su etnici spasili amerike pilote bio uveliko manjkav, jer se skrivalo da su deo amerikih i drugih avijatiara zapadnih zemalja etnici, koji su saraivali sa Nemcima, predavali svojim naredbodavcima, a pogotovu da je daleko vei broj ovih avijatiara spasla NOVJ. Zapad se i na Mirovnoj konferenciji u Parizu suprotstavio jugoslovenskim zahtevima za reviziju severozapadnih granica prema Italiji, prelazei preko istorijskih, etnikih i ekonomskih argumenata jugoslovenske delegacije, uprkos optoj podrci koju joj je davao SSSR. Savet ministara inostranih poslova velikih sila (SAD, SSSR-a, Velike Britanije, Francuske i Kine), formiran na Potsdamskoj konferenciji, vodio je odluujuu re na Mirovnoj konferenciji, jer su ostale saveznike zemlje pred ovim telom mogle samo da iznesu svoje miljenje i istaknu zahteve. Ovakva uloga Saveta odgovarala je i zapadnim silama i SSSR-u. Savet ministara zasedao je septembra/oktobra 1945. u Londonu, nastojei da rei pitanje granice Jugoslavije i Italije, to je inae bilo kljuno pitanje". Pored ugovora o miru s Italijom, trebalo je da se zakljue i mirovni ugovori s Bugarskom, Maarskom,

J- y U SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

Rumunijom, Finskom. Uoi plenuma Konferencije mira u Parizu, Savet je zasedao u tom gradu u dva navrata: aprila/maja i juna/jula 1946. godine. Mirovna konferencija otvorena je u Parizu, u Luksemburkoj palati, 29. jula i trajala do 15. oktobra iste godine. Pozvane su bile saveznike zemlje koje su uzele efektivnog uea u drugom svetskom ratu (ukupno 21): Australija, Belgija, Beloruska SSR, Brazil, ehoslovaka, Etiopija, Francuska, Grka, Holandija, Indija, Jugoslavija, Junoafrika Unija, Kanada, Kina, Norveka, Novi Zeland, Poljska, SAD, SSSR, Ukrajinska SSR i Velika Britanija. Na elu jugoslovenske delagacije nalazio se Edvard Kardelj, a meu lanovima Moa Pijade, Ale Bebler, Joa Vilfan, Sinia Stankovi, Sreko Manola, Milan Barto i drugi. Sovjetska delegacija je na Mirovnoj konferenciji branila jugoslovenske zahteve za pravednim granicama s Italijom, dok je za pitanje razgranienja s Austrijom, razmatrano naredne godine, SSSR bio daleko manje zainteresovan. Prema Edvardu Kardelju, za Sovjete su ti jugoslovenski zahtevi bili relativno sporedno pitanje u njihovoj globalnoj strategiji". Francuska je imala ulogu posrednika izmeu Zapada i SSSR-a, u smislu iznalaenja kompromisa. Posle Mirovne konferencije Savet ministara nastavio je sednice u Parizu i Njujorku, novembradecembra 1946, gde su konano utvreni tekstovi mirovnih ugovora, potpisani 10. februara 1947. u Parizu. Na Londonskom sastanku Saveta ministara inostranih poslova Velika Britanija i SAD su favorizovale Italiju. Francuski predlog je polazio od etnike ravnotee". Prema sovjetskom predlogu, koji je bio najpribliniji etnikoj granici, Jugoslaviji bi pripala Istra, Trst, Gorica i druga slovenaka naselja. Na prvom zasedanju Saveta ministara inostranih poslova velikih sila Kardelj je, 18. septembra 1945, predloio za Trst status federalne jedinice DFJ. Jugoslavija je, osim toga, bila spremna da gradu da status slobodne luke i s a o b r a a j n e olakice. Nasuprot jugoslovenskim, italijanski predloi su predviali internacionalizaciju Trsta i autonomiju Rijeke. Saveznika komisija za razgranienje, obrazovana marta 1946. od predstavnika velikih sila (SAD, SSSR-a, Velike Britanije i Francuske), u celini nije vodila rauna o etnikom sastavu sporne teritorije, s tim to su predstavnici SAD najvie dovodili u pitanje jugoslovenske zahteve. Na zasedanju Saveta ministara

SPOLJN'OPOLITICKA O R I J E N T A C I J A J U G O S L A V I J E I P R O B L E M SEVEROZAPADNIH GRANICA 1 7 1

inostranih poslova u Parizu, juna/jula 1946, odbijeni su predloi o internacionalizaciji Trsta i kondominijumu, ili dvojnoj upravi (italijanskojugoslovenskoj), nad gradom. Prilikom posete Beogradu novembra 1946. Palmiro Toljati je posle povratka izjavio u Rimu da postoji mogunost reenja Trsta na bazi autonomije, pod suverenitetom Italije, a sa demokratskim statusom Trsta", koji bi bio garantovan izjavom Italije i Jugoslavije. Glasanjem o ugovoru o miru s Italijom usvojena je francuska linija razgranienja izmeu dve zemlje. Poto Savet ministara nije mogao da postigne saglasnost o zajednikom nacrtu statusa Slobodne Teritorije Trsta, Konferenciji u Parizu je podneto pet projekata: svojetski, britanski, ameriki, francuski i jugoslovenski. Jugoslovenski nacrt statuta previao je nezavisnost slobodnog grada Trsta, koji bi se s Jugoslavijom nalazio u realnoj uniji, odnosno imao s njom zajednike slube predstavljanja u inostranstvu, monetarni sistem, carine, eleznicu i potansko-telefonsko-telegrafske veze. Ugovorom je predvieno stvaranje Slobodne Teritorije Trsta (STT) s guvernerom na elu, kojega je trebalo da izabere Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija. Vlada DFJ je 2. novembra 1945. istakla zahtev za ispravku granice prema Austriji na podruju Koruke i tajerske, smatrajui da o konanoj pripadnosti tih teritorija treba da odlui mirovna konferencija. Saglasna da se ne prejudicira sudbina spornih teritorija pre ove konferencije, ona je istupila protiv odravanja parlamentarnih izbora u austrijskim provincijama, to jest na teritoriji slovenake Koruke i tajerske. Memorandtun vlade FNRJ upuen Konferenciji ministara inostranih poslova u Londonu 18. februara 1946. godine ponovo je postavio teritorijalne zahteve prema Austriji, koji su se zasnivali na geografskim, etnografskim i ekonomskim razlozima. Ti zahtevi, meutim, nisu naili na savezniko razumevanje, iako su ostavljali deo jugoslovenskog stanovnitva u okvirima Austrije. O miru s Austrijom raspravljao je Savet ministara inostranih poslova u Moskvi marta/aprila 1947. godine, kao i u Londonu novembra/decembra iste godine, ali sporazum nije postignut. Zapadne sile su branile predratne granice Austrije i suprotstavljale se sovjetskom zahtevu za reparacijama. Savet se ponovo sastao u Parizu maja/juna 1949. i postigao sporazum da

1 7 2

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

granice Austrije ostanu onakve kakve su bile 1938, ime su jugoslo venski zahtevi odbijeni. Vlada FNRJ je uputila protestnu notu i memorandum o zatiti prava nacionalnih manjina koji nije bio ni razmatran. Ugovori s Italijom, Finskom, Rumunijom, Maarskom i Bugarskom potpisani su februara 1947. Jugoslavija je mirovnim ugovorom s Italijom dobila preko 7.000 km2 nove teritorije, s oko 470.000 stanovnika. Italija se obavezala da joj isplati reparacije u iznosu od 125 miliona dolara u roku od 7 godina i da povrati predmete umetnikog, istorijskog i kulturnog znaaja. Posebnom izjavom Jugoslavija je stavila do znanja da se potpisivanjem mirovnog ugovora ne odrie svojih teritorija, nezavisno od naknadnih etnikih promena na njima. Jugoslovenska delegacija na Mirovnoj konferenciji borila se da odbrani svoje legitimne zahteve, podrana optim talasom narodnih manifestacija u zemlji, iznosei istorijske i etnike argumente u prilog tih zahteva, a posebno ukazujui na ekonomske prednosti i perspektivu razvitka Trsta u sastavu Jugoslavije. Trst je imao slovenako zalee, a italijanska etnika veina u njemu stvarana je vetaki. Za razliku od jugoslo venskog zahteva za slovenakim delom Koruke, zahtev za Trstom imao je u Parizu podrku SSSR-a, ali su sukobi velikih sila oteavali njegovo ostvarenje. Italijanska Demohrianska stranka i njen predstavnik na Parikoj konferenciji, Alide de Gasperi, uivali su snanu potporu Vatikana i Zapada, zaplaenih porastom komunizma u Italiji. Zapad je na reavanje transkog pitanja u jugoslovensku korist gledao kao na uspeh Sovjetskog Saveza da obezbedi izlazak ,,na topla mora", motivisan jakim predubeenjem da Jugoslavija nije nezavisna zemlja. Prema miljenju predstavnika Zapada, predavanje Trsta Jugoslaviji omoguilo bi njoj i SSSR-u da se meaju u unutranji ivot Italije i podstiu italijanske komuniste. Jugosloveni su, na jednoj strani, nailazili na otpor z a p a d n i h sila, Vatikana i Italije, a na drugoj imali Staljina, koji nije eleo konflikt sa SAD i Velikom Britanijom. Stav Zapada o pitanju severozapadnih granica nove Jugoslavije dugo je optereivao jugoslovenske odnose sa zapadnim zemljama, ime se, na drugoj strani, koristio Sovjetski Savez, vezujui je za sistem bilateralno-regionalnih ugovora sa zemljama tzv. narodne demokratije.

SPOLJN'OPOLITICKA O R I J E N T A C I J A J U G O S L A V I J E I P R O B L E M S E V E R O Z A P A D N I H GRANICA 1 7 3

Trst je bio poslednji bedem zapadnih sila prema Istoku, da bi ga zbog znaaja u svojoj strategiji prepustili Jugoslaviji. Za njih je to bio izlazak SSSR-a na severni deo Jadranskog mora, dakle na granicu Italije, dodir sa Mediteranom, odakle se mogao vriti pritisak na Italiju i njene unutranje procese, potpomaganjem KP Italije, jedne od najjaih komunistikih partija u Zapadnoj Evropi. Zapadni svet i Vatikan nisu se mogli pomiriti sa predajom ove velike luke Jugoslaviji, podrani od n a c i o n a l i s t i k i h snaga u Italiji koje su sa konsternacijom primale eventualnu mogunost da Slavi" dobiju ovaj italijanski grad". Podravanjem otpora ovih snaga da se Trst preda Jugoslaviji zapadne sile su praktino cepale italijanski demokratsko-komunistiki front koji je takoe teko primao odvajanje Trsta od Italije. Predstavnici jugoslovenske emigracije (Veeslav Vilder i drugi) javno su poruivali svojim prijateljima na drugoj strani (Savi Kosanoviu) da Jugoslavija nee dobiti Trst samo zato to je na strani SSSR-a. Stav zapadnih sila bio je od prvog asa nedvosmislen da se Trst kao vana strateka taka, ekonomski centar na Jadranu i velika luka cele srednje Evrope ne moe predati Jugoslaviji praktino SSSR-u u njihovom vienju. Maarska je po mirovnom ugovoru imala da plati reparacije u iznosu od 50 miliona dolara. Mirovni ugovor sa Maarskom regulisao je granice ove zemlje prema stanju od 1. januara 1938. godine. Tenje srpskog i hrvatskog stanovnitva Bajskog trougla i Banata neposredno posle zavretka prvog svetskog rata da se ujedine sa svojim sunarodnicima u Kraljevini SHS, obnovile su se u daleko blaoj formi i krajem drugog svetskog rata. Jedan deo Srba i Hrvata obraao se preko Branka Petrievia, komesara III armije jugoslovenskim organima, iskazujui spremnost ujedinjenja sa braom u Jugoslaviji. Jedinice NOVJ imale su izriito nareenje da preuzmu vlast u Peuju. Komandni kadar NOVJ je smatrao da je faktiko posedovanje Peuja povoljna pretpostavka za budue pripajanje ovog grada Jugoslaviji. Vlast u Peuju zadrali su, ipak, tabovi Crvene armije. Po Zoltanu Vau, lanu CK KP Maarske, samo prisustvo jedinica NOVJ u Maarskoj je smatrano nezgodnim". Jedna delegacija Srba i Hrvata iz okoline Peuja posetila je 14. Januara 1945. marala Tita, izraavajui elju da Srbi i Hrvati zive u Jugoslaviji. Graani su se po povratku nali pod udarom

J- y U SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

maarske represije. Odmazda nije mimoila ni Varagia koji je predvodio delegaciju jugoslovenskih graana iz Maarske prilikom posete Beogradu. Tendencije ujedinjenja podrao je februara 1945. i maral Tito, predsednik NKOJ-a i Vrhovni komandant NOV i POJ. Iz jednog pisma marala Tita maralu Ivanu Tolbuhinu, komandantu 3. ukrajinskog fronta od 11. februara 1945. mogu se prepoznati Titove ideje da se svaki narod, pa i Hrvati, Srbi i Slovenci u Maarskoj, borbom protiv faizma opredele za svoju sutranju sudbinu. Oko 50.000 naih sunarodnjaka, uglavnom Srba i Hrvata", pie Tito, ostalo je u granicama Maarske posle Prvog svetskog rata. Najvei deo naih sunarodnjaka naseljen je u oblasti Bajskog trokuta, Peuja i Arada, a ima ih rasturenih du cele jugoslovensko-maarske granice. Mi emo na mirovnoj konferenciji traiti da se te oblasti prisajedine naoj dravnoj teritoriji, jer na to imamo i istorijsko pravo. Na ivalj, u toku cele svoje istorije, progonili su maarski feudalci i germanski osvajai. Nasilno su iseljavani iz tih oblasti. Uz teror je vrena denacionalizacija. Ti progoni naeg ivlja naroito su se pootrili u toku ovog rata, zato to se je solidarisao sa slovenskim narodima. No i pored svega toga, naa braa uspela su da sauvaju nacionalnu svest. Maarske vlasti i danas, iako se situacija iz osnova izmenila dolaskom Crvene armije, ne naputaju svoju raniju politiku prema naem ivlju. Premetaine, logori i hapenja nae brae su svakodnevna pojava . . . Molim vas za hitnu intervenciju da se ti nai sunarodnjaci puste na slobodu i da se ubudue maarskim vlastima onemogui takav postupak prema naem ivlju; da se dozvoli naoj brai slobodno ispoljavanje svojih nacionalih oseanja, sloboda organizovanja i ispovedanja antifaistikih ideja; da se naim sunarodnjacima dozvoli da formiraju svoje vojne jedinice i da pristupaju Narodno-oslobodilakoj vojsci Jugoslavije." U Titovom obraanju sovjetskom komandantu radilo se o zatiti jugoslovenskog ivlja, njegovog borbenog aktiviranja protiv faizma, ali i o preseljenju dela stanovnitva. Tito je izriito izjavio da e Jugoslavija pitanje Bajskog trokuta" izneti na Mirovnu konferenciju, s tenjom da se oblast prisajedini Jugoslaviji, a s pozivom na istorijsko pravo". No, te

SPOLJN'OPOLITICKA O R I J E N T A C I J A J U G O S L A V I J E I P R O B L E M SEVEROZAPADNIH GRANICA 1 7 5

teritorijalne pretenzije koliko je nama poznato nisu nikada vie ponovljene, ukoliko izuzmemo neke sitnije korekture granica koje je na Mirovnoj konferenciji predlagao Edvard Kardelj. Uslovi primirja s Maarskom u odnosu na Jugoslaviju su, prema Stanoju Sirnicu, predviali da Maarska povue svoje jedinice i administraciju na predratne granice; da se oslobode svi savezniki zarobljenici, internirci i raseljena lica i izbeglice i da se snabdeju dovoljnim koliinama hrane i odeom, da im se prui medicinsko lekarska pomo, kao i da se obezbede prevozna sredstva za povratak svih ovih lica u domovinu; da se vrate Sovjetskom Savezu, ehoslovakoj i Jugoslaviji, kao i svim ostalim saveznicima, potpuno ouvane sve odnete vrednosti i materijali koji pripadaju dravnim, drutvenim i zajednikim organizacijama, preduzeima, ustanovama i pojedinim graanima; da se predaju Sovjetskoj komandi svi brodovi koji pripadaju ili su pripadali ujedinjenim narodima, i posle zavretka rata vrate njihovim vlasnicima; da se nadoknade svi gubici koji su priinjeni Sovjetskom Savezu, ehoslovakoj, Jugoslaviji u periodu borbe i okupacije. Uzimajui u obzir uee Maarske u ratu protiv Nemake, ona je ove gubitke imala da nadoknadi delimino, u ukupnom iznosu od 300 miliona dolara sa otplatom za narednih est godina u naturalnom vidu isporuka njenih roba, od ega e 100 miliona dolara biti isplaeno ehoslovakoj i Jugoslaviji. Sa naeg stanovita zanimljiva su traenja pod ta. 3 i 4, naime da se mogu postaviti teritorijalni zahtevi i da NOVJ ve sada poseda te krajeve. No, faktiko posedanje nije znailo da e se postaviti i pitanje revizije granica. Maral Tito je to pitanje postavio u kontaktu sa saveznikim komandantom maralom Tolbuhinom, ali ono nije vie ponovljeno; izneto je saveznikom vojnom komandantu a ne i vladi SSSR-a. Privremena vlada DFJ je preko Obrada Cicmila, efa jugoslovenske delegacije za primirje sa Maarskom, protestovala protiv zabrane izraavanja nacionalnih oseanja jugoslovenskih manjina u Maarskoj. Vlada je ak stavljala do znanja da nee postavljati pitanje revizije jugoslovensko-maarske granice u predelu Bajskog trokuta, pod uslovom da maarska vlada osigura autonomna prava ovim manjinama. U jesen 1945. pitanje se javilo na sasvim drugoj osnovi u Ministarstvu za kolonizaciju DFJ. Sef ovog resora Sreten

J- y U SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

Vukosavljevi, poznati sociolog sela, smatrao je da bi se iseljenjem Maara iz graninih srezova u kojima su Maari inili veinu (bakotopolski, senanski, somborski, bez grada, starobeejski) mogli prebaciti u Maarsku na bazi razmene 20.000 Hrvata i 6.500 Srba iz Maarske, ime bi se poboljala nacionalna struktura graninih i prigraninih srezova. Sada vie nije bila re o reviziji granice, ve o reenju pitanja razmenom i snaenjem nacionalnog sastava stanovnitva u graninim predelima, tim pre neophodnim to su po Vukosavljeviu Maari imali vie istorijske i nacionalne svesti nego Jugosloveni. Putem ovog iseljenja olakavao se posao agrarnim komisijama, jer su kao potencijalni interesenti za zemlju otpadali bezemljai maarskog porekla iji se broj raunao na preko 100.000. U istom ministarstvu bilo je predloga da se Maarskoj pre mirovnog ugovora ustupe teritorije u severnoj Bakoj i Banatu (obe Kanjie, Horgo, Senta, pa na istok do Mokrina) uz obavezu da Maarska primi jo 200.000 Maara iz Jugoslavije, ime bi se Vojvodina oslobodila" znatnog broja Maara, ali su oni odbijeni kao neprihvatljivi. U ovom drugom sluaju re je o korekciji granice, ali na tetu Jugoslavije u cilju smanjenja maarskog manjinskog stanovnitva. Koliko je nama poznato ovi predloi nisu imali slubeni karakter i nisu prelazili okvire ovog ministarstva i inicijative samog Vukosavljevia. Sloenije je pitanje, meutim, kako se u jugoslovenskom vrhu doivljavala politika preseljavanja Maara iz Slovake, ali mi za to nemamo pokrie u izvorima, ako izuzmemo neke usmene iskaze. Izvori o radu SAF-a (Slovenskog antifaistikog fronta) u Temivaru, koji je pripremao kongres svih Slovena u Rumuniji, pominju (21. aprila 1945.) da se kongres saziva da bi se postavilo pitanje nacionalnih prava Slovena u Rumuniji". Omladina je takoe sazvala kongres sa namerom da se na njemu rasprave omladinska pitanja Slovena. Po predvienim referatima na Kongresu moe se zakljuivati i o tematici: 1. Narodnooslobodilaka borba u Jugoslaviji; 2. Nacionalno pitanje Slovena u Rumuniji; 3. Izvetaj o dosadanjem radu SAF-a. Poblie se kae da bi referat pod 2. obuhvatio nacionalno pitanje, ivot Slovena u Rumuniji u poslednjih 25 godina, a s obzirom na demokratizaciju zemlje istakla bi se sloboda nacionalnosti", ali ne bi se obuhvatali zahtjevi otcjepljenja ili prisajedinjenja". Vie je nego jasno da nova Jugoslavija nije pokretala teritorijalna

SPOLJN'OPOLITICKA O R I J E N T A C I J A J U G O S L A V I J E I P R O B L E M SEVEROZAPADNIH GRANICA 1 7 7

pitanja prema Rumuniji. Po jugoslovenskim obavetenjima iz aprila 1945. veina slovenskog ivlja u zapadnoj Rumuniji je elela prisajedinjenje Jugoslaviji. Oekivalo se da na buduem Kongresu bude postavljeno to pitanje. Jugoslavija je bila zainteresovana za demokratizaciju u Rumuniji i potovanje nacionalnih prava narodnosti u Rumuniji, ali nije elela pokretanje teritorijalnih zahteva kako ne bi zaotravala odnose sa susednom zemljom. Na osnovu sporazuma u Varkizi februara 1945, a nakon iskrcavanja britanskih trupa u Grkoj krajem 1944, pod komandom generala Skobija, i estonedeljnih borbi u Atini decembra 1944. i januara 1945, jedinice ELAS-a (Grka narodnooslobodilaka vojska) poloile su oruje, ime se pojaao teror ekstremne desnice, potpomognute intervencionistima, nad leviarima", graanima antimonarhistike orijentacije, demokratima, a posebno nad egejskim Makedoncima. ,,Smena strae" u Grkoj, koja je oznaavala dolazak Amerikanaca umesto Britanaca, izvrena je u jeku graanskog rata u zemlji. Otrica amerike politike bila je prvenstveno uperena protiv Jugoslavije, koja nije mogla da se ravnoduno odnosi prema progonima makedonske manjine u Grkoj, kao ni prema borbi koju su grke demokratske snage vodile u svojoj zemlji. Jugoslovenska tampa podravala je borbu egejskih Makedonaca za nacionalna prava, kole i legalne organizacije, ustajui protiv raspirivanja ovinistike mrnje izmeu njih i Grka. Teite albi Makedonaca poivalo je na tezi da monarhofaistiki reim" pod zatitom spoljnih saveznika sprovodi genocid nad manjinskim stanovnitvom: makedonskim, turskim, vlakim i albanskim. Izbijanje graanskog rata u Grkoj jo vie je zaotrilo odnose izmeu dve susedne drave, usled ega je avgusta 1946. poslanik FNRJ, onemoguen da dalje obavlja svoju diplomatsku misiju, napustio Atinu. Za dogaaje u Grkoj njeni zvanini krugovi optuivali su Jugoslaviju i ostale severne susede Bugarsku i Albaniju. Grki komunisti koji su, nasuprot dranju generalnog sekretara KP Grke Nikosa Zaharijadesa, reili da produe borbu posle Varkize organizovali su Demokratsku armiju Grke, pod komandom biveg rukovodioca ELAS-a Markosa Vafijadesa, s ciljem da nastave operacije protiv grke desnice i stranih snaga koje su je podravale. Najee borbe u tom graanskom ratu voene su u grko-albanskim i grko-jugoslovenskim

J-

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

graninim predelima, posebno na planinama Gramos i Vici. Grke snage su nastojale da blokiraju granicu i onemogue vezu ovih jedinica sa JA i pomo iz Jugoslavije. Jugoslovenska vlada je pomagala grke borce materijalom, naoruanjem, municijom, radio-opremom, novcem, instruktorima, a makedonske i grke izbeglice prelazile granicu, prihvatane i delom smetene u vojvoanskom selu Buljkes, gde je bilo oko 3.500 izbeglica, veinom Makedonaca. Radio-stanica DAG emitovala je iz Beograda (Koutnjak). Na slobodnoj teritoriji DAG boravio je jugoslovenski knjievnik Oskar Davio, koji je po povratku u Jugoslaviju objavio knjigu Meu Markosovim partizanima (1947). Nikos Zaharijades, sekretar Komunistike partije Grke pisao je maralu Titu 13. avgusta 1947. da zaotrenje izazivaju Anglo-Saksonci s namerom da postignu izolaciju grkog demokratskog pokreta od njegovih prijatelja u inostranstvu, da bi se lake obraunali s partizanskim pokretom u zemlji". Zaharijades je traio da se vidi sa Titom, zajedno sa Markosom, da bi se razmotrilo pitanje odee i hrane, radio-tehnike, ali, pre svega, drugih pitanja koja se mogu raspraviti samo u neposrednom susretu. Grki rukovodilac je izvetavao Tita o namerama sa kojima je saglasan CK EAM-a u Atini da se formira privremena demokratska vlada Grke, ali da inicijativu i ostvarenje preuzme na sebe Glavna komanda DAG. Avgusta 1947. Markos Vafijades je proglasio svrgavanje monarhije i obrazovao privremenu vladu slobodne Grke, koju Jugoslavija nije priznala nastojei da ne oteava svoj meunarodni poloaj. Jugoslavije se zadovoljila da i dalje prua materijalnu pomo DAG i da daje moralno-politiku potporu grkom revolucionarno-demokratskom pokretu. Grka Caldarisova vlada pokretala je pitanje teritorije Albanije (severnog Epira), tvrdei da ih nastanjuje grko stanovnitvo. Za vreme Parike konferencije grki predstavnici su neformalno predlagali Jugoslovenima podelu Albanije. Moa Pijade je uputio pismo predsedniku Mirovne konferencije zbog grkih inicijativa za podelu Albanije. Jugoslavija nije iznosila pitanje Egejske Makedonije pred Pariku konferenciju, ali je Tito oktobra 1946. govorio o mogunosti da se pitanje iznese na reavanje OUN. Grka vlada je bila nosilac terora. Prema pisanju francuske tampe, za prva tri meseca ove vlade, to jest od marta 1946. bilo je ubijeno 570 ljudi, uhapeno preko 4.000 i mueno i deporto-

SPOLJN'OPOLITICKA O R I J E N T A C I J A J U G O S L A V I J E I P R O B L E M SEVEROZAPADNIH GRANICA 1 7 9

vano na hiljade grkih demokrata i leviara. Britanci i Amerikanci su davali podrku vladinoj politici terora. Na drugoj strani, jugoslovenska vlada je obavestila svet juna 1945. da se u Jugoslaviji nalazi preko 20.000 izbeglica iz Grke; zahtevala je od vlada velikih sila da se okonaju krvavi progoni" makedonske manjine u Grkoj. Prema Jadranki Jovanovi rasprave u OUN otvorile su pitanje incidenata na granicama, pitanje zatite manjina i prisustvo stranih trupa na grkoj teritoriji. Prvo su optuene Bugarska i Albanija, a Jugoslavija tek za propagandnu podrku. Grka propaganda u poetku nije pominjala Jugoslaviju kao zemlju koja se mea u unutranje odnose Grke, polazei najverovatnije od injenice da se radi o zemlji koja je pripadala koaliciji Ujedinjenih naroda, ali su uestale aluzije na njenu ulogu u grkom pitanju" podgrejavanjem optubi egejskih Makedonaca za separatizam, i uopte panmakedonske" aspiracije triju severnih zemalja. Grka vlada je decembra 1946. podnela zahtev da Savez bezbednosti preispita situaciju na severnoj granici Grke, optuujui ovoga puta, pre svega, Jugoslaviju. Jugoslavija je optuena da eli da prisajedini Egejsku Makedoniju federalnoj Makedoniji u FNRJ, da gerilski rat u Grkoj uiva jugoslovensku podrku i da se u logoru Buljkes regrutuju borci partizanskih jedinica u Grkoj. Jugoslavija je nesumnjivo pruala pomo: materijalnu i propagandnu; ona je za grke izbeglice organizovala prihvatne logore; preuzimala je ak na sebe skupljanje pomoi za grki narod" u drugim zemljama Istone Evrope, to jest gerilce (revolucionarne bande" u grkoj oficijelnoj terminologiji). Jugoslovenska delegacija u OUN navela je brojne dolaze o muenjima Makedonaca i guenju demokratskih sloboda u Grkoj. Na optube o pijemontskoj ulozi" Jugoslavije ujedinjavanju Makedonije isticalo se da je pravo naroda na samoopredeljenje sveano utvreno od strane Ujedinjenih naroda. Jugoslavija je prihvatila anketu Saveza bezbednosti. lanovi Anketne komisije su bili predstavnici drava lanica Saveta bezbednosti, uz uee delegata zainteresovanih zemalja, kao oficira za vezu (Josip era sa jugoslovenske strane). Predlog veine (Australija, Belgija, Brazil, Kina, Kolumbija, Sirija, Velika Britanija i SAD) je bio nepovoljan po Jugoslaviju, Bugarsku i Albaniju, koje su optuene da pruaju pomo i rukovode grkim partizanskim pokretom protiv grke vlade. U posebnom i odvojenom izvetaju predstavnika SSSR-a i Polj-

J- y U SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

ske, grka vlada je proglaena za jedinog krivca za unutranje borbe, dok se francuski delegat uzdrao, smatrajui da istraga nije mogla da dovede do jasnih zakljuaka. Savet bezbednosti je usvojio izvetaj Anketne komisije. Sava Kosanovi je u Savetu bezbednosti UN, decembra 1946, izneo jugoslovensku tezu o grkom pitanju" koja se svodila na to da u susednoj zemlji besni graanski rat u Makedoniji, Tesaliji, na Peloponezu i ostrvima te da uzroke treba traiti u Grkoj a ne na granicama Grke. Predlog rezolucije SAD je bio neprihvatljiv za Jugoslaviju, predviajui osnivanje stalne Komisije od lanova Saveta bezbednosti sa irokim ovlaenjima, naroito u vezi s meunarodnom kontrolom izbeglica i transferom manjina", ime se ozakonjivala denacionalizacija. Vetom SSSR-a onemogueno je usvajanje ove Rezolucije. Amerikanci su posle blokade u Savetu bezbednosti podneli zahtev da se grko pitanje stavi na dnevni red Drugog zasedanja OUN, jer se navodno radilo o pretnji politikoj nezavisnosti i teritorijalnom integritetu Grke. Jugoslavija je osudila nameru da se osnuje Specijalna komisija, sa seditem u Solunu, nalazei da je re o predstrai na granici prema socijalistikim dravama" i simbolu podrke veine sveta (OUN) grkoj vladi. Sovjetski Savez je tada bojkotovao uee u toj Komisiji. Specijalna komisija za Balkan poela je da radi novembra 1947. godine. Za Jugoslaviju je formiranjem ovog tela nastupio trenutak najvee krize poverenja FNRJ u ciljeve, naela i efikasnost OUN". Ale Bebler komentarisao je usvajanje amerike rezolucije kao korak u susret moralnom bankrotstvu Ujedinjenih nacija". Vlada FNRJ je bila nezvanino obavetena o akciji ministara spoljnih poslova Velike Britanije i Francuske povodm predloga generala Dorda Marala, dravnog sekretara SAD, o spremnosti vlade SAD da pomogne evropske zemlje u njihovoj privrednoj obnovi. Notom od 26. juna 1947. ona je obavestila vlade Velike Britanije, Francuske i SSSR da je spremna da uestvuje u pripremnim razgovorima ukoliko bi ova akcija olakala privrednu obnovu evropskih zemalja i uvrstila miroljubivu saradnju meu narodima i ukoliko e se bazirati na principima Povelje Ujedinjenih nacija". Ali ve jula iste godine ona je odbila da prihvati Maralovu pomo. Pomo je energino odbila i vlada SSSR-a. Jugoslovenska vlada je smatrala da je program ekonomske pomoi SAD ustanovljen bez jugosloven-

SPOLJN'OPOLITICKA O R I J E N T A C I J A J U G O S L A V I J E I P R O B L E M SEVEROZAPADNIH GRANICA 1 8 1

skog uea. Po njenoj oceni, pomo bi omoguila veliko meanje stranih sila u unutranje poslove drava primalaca pomoi, a i pitanje Nemake bi se u uslovima ove pomoi reavalo na nain suprotan saveznikim dogovorima. SSSR i zemlje koje su sledile njegovu politiku ili se nalazile pod njegovim uticajem nale su se van kruga ove pomoi. Politiki izrazito obojena, Maralova pomo je ve bila izraz podeljenog sveta, sukoba interesa velikih suparnikih sila i sraunata na jaanje zemalja pod amerikim uticajem kako bi se uspenije oduprle subverzalnoj aktivnosti" svetskog komunizma. Predstavnik KPJ na kongresu KP Francuske juna 1947. godine Milovan ilas je govorio ,,o ogromnoj zavjeri" amerikih imperijalista protiv slobodoljubivih naroda. Svet se ve podelio na imperijalistiki i slobodoljubivi deo u interpretaciji vodeih komunista, a u erilovom tumaenju opet na slobodni svet i svet komunistike tiranije. Povodom Maralove pomoi ilas je rekao: Obnova Evrope o kojoj se danas toliko mnogo pria mogua je samo na bazi slobode i nezavisnosti njenih naroda, inae bi se pojedine drave Evrope pretvorile u vazale amerikih imperijalista i u daljem razvitku otskone daske za osvajanje svjetskog gospodstva." Odbijanjem vlade FNRJ jula 1947. da prihvati Maralovu pomo pod motivacijom da je taj program ekonomske pomoi SAD ustanovljen bez jugoslovenskog uea, a na drugoj strani da bi ta pomo omoguila suvie veliko meanje stranih sila u unutranje poslove zemalja primalaca, te da bi se pitanje Nemake reavalo suprotno saveznikim dogovorima iz rata i ueem KPJ na sastanku Informbiroa dva meseca kasnije, Jugoslavija je, po merilima zapadnih sila, konano prela na stranu sovjetskog bloka. Sem sa zapadnim silama, Jugoslavija je imala zategnute odnose i s Vatikanom. Direktivni list KPJ Borba pisao je juna 1947. da je vatikanska propaganda centar jedne od najbezobzirnijih neprijateljskih kampanja u inostranstvu protiv Jugoslavije". Borba je upozoravala da e jugoslovenska vlada uiniti sve da onemogui Vatikan da i dalje zloupotrebljava diplomatske odnose s Jugoslavijom, a pre toga i svoje veze s katolikom crkvom u naoj zemlji, kojima se Vatikan sluio u cilju rovarenja protiv nae narodne demokratije". Zapadne procene o jednostranoj usmerenosti Jugoslavije u meunarodnim odnosima posle drugog svetskog rata mogle su

J-

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

da se izvode iz niza veoma uoljivih injenica. KPJ je bila sastavni deo svetskog komunistikog pokreta. Vojna saradnja NOVJ i Crvene armije doivela je vatrenu proveru u zavrnoj fazi narodnooslobodilakog rata, tokom borbi za osloboenje istonih delova Jugoslavije s Beogradom. Brojni sovjetski strunjaci (vojni i civilni) radili su u Jugoslaviji, a u sovjetskim vojnim kolama studirali su jugoslovenski oficiri i generali. NOVJ je krajem rata dobila od Crvene armije pomo u oruju, a Jugoslovenska armija se posle rata snabdevala vojnom tehnikom iz SSSR-a. Maral Tito je jula 1945. izdao nareenje da su jugoslovenski tabovi i svaki pojedini pripadnik Jugoslovenske armije duni da primaju savete, sugestije i zahteve sovjetskih vojnih savetnika i instruktora s uvaavanjem i razumevanjem, jer su se oni nalazili u Jugoslaviji ,,po naoj molbi" i zato to oni neumorno i nesebino prenose na nau mladu armiju dragocjena znanja i iskustva najmodernije i najmonije vojske svijeta". CK KPJ je izvetavao Moskvu o sastavu jugoslovenske vlade, CK KPJ i centralnih i pokrajinskih komiteta. Za raun Sovjetskog Saveza prikupljani su podaci o Grkoj (naoj sestri na jugu"). Iz Moskve je CK KPJ bio obavetavan o kampanjama koje su se preduzimale protiv Frankovog reima. U svim pitanjima iz oblasti meunarodnog radnikog pokreta koji su tangirali Jugoslaviju konsultovana je Moskva (pitanje KP Italije i njenog odnosa prema Trstu). Tito se zahvaljivao Staljinu na sovjetskoj pomoi oko izgradnje mosta preko Dunava (Panevakog mosta). Staljin je slavljen i uzdizan u napisima ilasa, Kardelj a i drugih jugoslovenskih rukovodilaca. Kardelj je krajem 1945. objavio lanak posveen 66-godinjici Staljinovog roenja, iji je svearski ton odraavao kult Staljinove linosti, koji je inae bio optevaei u svetu pod uticajem SSSR-a. KPJ je pri CK SKP(b) imala opunomoenike za partijske poslove (Boris Ziherl, Punia Perovi, Ilija Doen), mada su se problemi meupartijskih veza reavali na najviem nivou ili u razgovorima specijalnih delegacija. Meusobni kulturni odnosi unapreivani su preko Drutva jugoslovensko-sovjetskog prijateljstva. Jugoslavija je, u okviru sovjetske politike iskoriavanja panslovenskih ideja, uzela uea i na Sveslovenskom kongresu, otvorenom 8. decembra 1946. godine u Beogradu, istiui preko svojih predstavnika istorijsku misiju slovenskih naroda u borbi protiv faizma, u posleratnom svetu, njihovu solidarnost i privrenost miru. Na Sveslovenskom kongresu

SPOLJN'OPOLITICKA O R I J E N T A C I J A J U G O S L A V I J E I P R O B L E M SEVEROZAPADNIH GRANICA 1 8 3

govorio je i patrijarh Srpske pravoslavne crkve Gavrilo Doi, koji je pozdravio marala Tita i Staljina. Nezavisno od vojne pomoi Jugoslaviji, zajednikih politikih manifestacija i tradicionalnih dodira u sferi meupartijskih odnosa, vodstvo KPJ nije zaobilazilo injenicu da je SSSR iziao iz drugog svetskog rata kao velika sila bez ijeg se uea nije moglo reavati nijedno pitanje posleratnog sveta. Uoi rata usamljen i okruen kapitalistikim dravama, SSSR je sada bio jedan od utemeljivaa Organizacije ujedinjenih nacija. Mada je Kominterna ukinuta 1943, SKP(b) je faktiki rukovodila komunistikim pokretom u svetu. Pod uticajem SSSR-a nalazile su se novostvorene narodne demokratije" u Istonoj i Srednjoj Evropi. Sovjetske trupe su bile duboko zaklinjene u Evropi, a od sovjetske vojne moi i prodora komunizma strahovale su snage suparnikog bloka. Sovjetsko-jugoslovenski ugovor iz aprila 1945. bio je meudravni okvir za razvijanje svestranih veza izmeu dve zemlje. KPJ je oekivala da Sovjetski Savez prui ekonomsku pomo Jugoslaviji. Sovjetska organizacija drave i drutvenog ureenja shvatala se kao prototip organizacije socijalistikog drutva. Prvi Ustav FNRJ bio je, po obliku i sadraju uglavnom kopija Sovjetskog ustava ali je u svoja reenja utkao i neke osobenosti narodnooslobodilake borbe. Sovjetska spoljna politika posmatrana je kao sinonim mira. Bez iskustva u socijalistikom preobraaju drutva, bez teorije koja bi uoptila tekovine originalne revolucije, KPJ je dobrovoljno preuzimala i presaivala sovjetsku praksu. S obzirom na ranije poglede u komunistikom svetu i progresivnim sredinama na SSSR kao prvu socijalistiku zemlju i edo' oktobarske revolucije, rukovodstvo KPJ je i sada, 1945, procenjivalo da je SSSR prirodan saveznik vladajuih drutvenih snaga u Jugoslaviji, potiskujui, u ime perspektive novih odnosa, potmula nerazumevanja, razilaenja u ocenama i incidentne situacije iz vremena rata i neposredno po njegovom zavretku, karakteristinu prevagu dravnog rezona nad revolucionarnim prilazom. Nova poseta Tita Moskvi usledila je polovinom 1946, kada se zavravala faza obnove, pritisak Zapada bio pojaan a Jugoslavija se spremala da pree na planiranje i industrijalizaciju zemlje, kada se izgraivao sistem administrativnog rukovoenja privredom preko generalnih i glavnih direkcija, inkorporiranih u dravni sistem, i kada se radilo na izgradnji sistema

J- y U SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

centralizovane akumulacije, po ugledu na SSSR. Trei boravak marala Tita u SSSR-u je trajao od 27. maja do 10. juna 1946. Tito se 5. juna 1946. nalazio na poasnoj strai oko kovega Mihaila Ivanovia Kalinjina. Prilikom sahrane Kalinjina, Staljin je, kao jedinog stranog predstavnika pozvao Tita na glavnu tribinu. Na treem putovanju Tita su pratili Aleksandar Rankovi, Boris Kidri, Koa Popovi i Blagoje Nekovi. Prilikom prve posete Staljinu u Kremlju s Titom su bili Rankovi, Kidri, Nekovi i Vlado Popovi, jugoslovenski ambasador u Moskvi. Ve samo prisustvo Kidria u delegaciji pokazuje da se razgovaralo o ekonomskim pitanjima, to jest o meovitim drutvima. Jugosloveni su eleli meovita drutva, ali se nisu slagali sa naelima na kojima su ih Sovjeti zamiljali. Razgovaralo se i o problemu Trsta, s obzirom na Mirovnu konferenciju. Sovjetski Savez je podrao kako naknadno pie Kardelj, ef jugoslovenske delegacije Jugoslaviju u pitanju granice sa Italijom, ali ne i u sluaju graninih pitanja sa Austrijom (Koruka). Tretirani su i vojni problemi. Staljina je naroito interesovala Albanija i odnosi u rukovodstvu KP Albanije. Tim povodom Sovjeti su jo maja 1945. traili obavetenja o unutranjopolitikim prilikama u Albaniji i njihovim rukovodiocima. Rukovodea uloga KPJ u Jugoslaviji, pravac unutranjeg razvitka FNRJ, tradicionalne veze u komunistikom pokretu, uloga SSSR-a kao svetske sile odreivali su, zajedno sa oekivanjem da Sovjetski Savez pomogne predstojeu socijalistiku izgradnju u Jugoslaviji, oslon na ovu zemlju. Sovjetska politika je izjednaavana s mirom i progresom. Privredni odnosi su zapoeli aprila 1945, prilikom prve posete marala Tita SSSR-u, ali je tada preovlaivao politiki moment. Na strani Jugoslavije postoji od poetka 1946. tenja da se pree na normalno poslovanje. Rok prvog sporazuma je istekao krajem 1945, a drugi je potpisan tek 8. juna 1946. godine. Tekoe realizacije ovog ugovora poticale su iz velike oskudice u SSSR-u, transportnih tekoa, strukture spoljne razmene, administrtivnih problema oko utvrivanja roba, jer nijedna ekonomska organizacija u SSSR-u nije htela da raspravlja ekonomska pitanja bez prethodne saglasnosti vlade. Dravni propisi o dravnoj tajni bili su vie nego strogi. Specijalni reim trgovine sa stranim saugovaraima ometao je ritam razmene. Prilikom ugovaranja tehnike robe Jugoslaviji je nuena roba koja joj nije bila potrebna. Po ugovoru od 1946. 90% jugoslovenskog uvoza iz

SPOLJN'OPOLITICKA O R I J E N T A C I J A J U G O S L A V I J E I P R O B L E M SEVEROZAPADNIH GRANICA 1 8 5

SSSR-a inili su metali, guma, nafta, novinski papir, vrsto gorivo. Metalni sektor je bio najkomplikovaniji zbog izmene specifikacija, otkaza, zahteva za izmenu dimenzija, itd. Jugoslovenska privreda i trite nisu pre rata bili naviknuti na sovjetsku robu, pa se nametala potreba preorijentacije sa svim prateim tekoama. Jugoslavija je elela meovita drutva u oblasti metalurgije, ali SSSR-u nije odgovarala ovakva orijentacija zbog vlastite oskudice. Meovita drutva za boksit i naftu stvarana su na osnovi koja je bila nepovoljna za Jugoslaviju. Iz jedne pamjatnaje zapiske" vidi se da su Sovjeti predlagali Andriji Hebrangu da Sovjetski Savez uzme uee u razradi prirodnih bogatstava Jugoslavije, ali ne na osnovu koncesija ve na osnovu stvaranja jugoslovensko-sovjetskih drutava, koja manje dovode u pitanje presti Jugoslavije od koncesija. Pregovori za stvaranje konkretnih meovitih preduzea poeli su avgusta 1946. Tada se u Moskvi najverovatnije raspravljalo i o formiranju jednog savetodavnog tela socijalistikih zemalja o ekonomskim pitanjima, koji je zaetak dananjeg SEV-a. Tito na II plenumu CK KPJ januara 1949. pominje da je u Moskvi stvoreno savetodavno ekonomsko telo, ali bez poziva Jugoslaviji. Tito je predloio protest tim povodom istiui: Tu mi treba da kaemo i to da smo ve prije dvije godine predlagali stvaranje takvog savjetodavnog tijela za tu ekonomsku saradnju i da tada na predlog nije bio prihvaen, tako da je njima poznat na stav o tom pitanju." Iz ovoga proizilazi da je Jugoslavija bila meu inicijatorima ove saradnje. Karakteristino je da je u Pregledu istorije SKJ (Beograd, 1963) u redakciji Rodoljuba olakovia napisano da je prilikom Titove posete bilo rei o stvaranju organizacije komunistikih partija, ali na drugim osnovama od onih na kojima je poivala Kominterna, pre svega konsultativnog karaktera. Mi nemamo izvorno pokrie za ovu inicijativu, ali posrednim putem dolazimo do saznanja da su sa jugoslovenske strane dolazili predloi da se vodi rauna o novom vremenu i prekine sa ranijim centralizovanim sistemom rukovoenja karakteristinim za Treu internacionalu, rasputenu polovinom 1943. godine. Idejna srodnost KPJ sa SKP(b) nije sporna u tom vremenu, ali istorija trai da se uoe i druge strane pitanja: da revolucija u Jugoslaviji ima realnu vojnu silu i svoj sistem vlasti; da ona ne moe da u SSSR-u ne gleda i veliku silu bez koje se ne mogu

J-

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

reavati pitanja u zavrnoj fazi drugog svetskog rata, te da mlada revolucija svesna protivurenosti izmeu velikih antifaistikih sila eli da preko Sovjeta ublai britanski pritisak na vodstvo nove Jugoslavije. To rukovodstvo ne moe da ne sagleda erilove tenje da preko Srbije, naglaavanjem njenog antikomunistikog stava, prelazei ak preko sasvim drukijih izvetaja Maklejna i drugih svojih oficira, pojaa poziciju Velike Britanije uoi prestojeih razgovora sa SSSR-om. Novoj Jugoslaviji treba meunarodno priznanje revolucionarnih promena (ne i subjekta Jugoslavije kao drave) i ona ga ostvaruje u veoma dramatinoj varijanti borbe za meunarodno priznanje 19431945, to je bez presedana u modernoj istoriji revolucija. Borei se za svoj izlaz na meunarodnu scenu, vodstvo revolucije pokazuje odlunost i trezvenost ujedno, spaja svoj krajnji cilj sa razumevanjem meunarodnih odnosa i konstelacija u antifaistikoj alijansi, primenjuje prvobitnu formulu strategije narodnooslobodilakog rata kao revolucije sui generis do kraja rata, inei koncesije, svesna da nije sama na svetu i da se narodnooslobodilaka borba odvija u najsloenijim spletovima meunarodnih odnosa. Narodnooslobodilaki pokret i njegovo rukovodstvo s Titom na elu pokazuje u ovoj fazi retku gipkost, elastinost, razumevanje slojevitih odnosa meu saveznicima i konzekvetnost sa stanovita odbrane svoje samostalnosti. Dogmatska koncepcija nije u stanju da uoi ovu fleksibilnu politiku koja ni u jednom asu nije gubila iz vida da je revolucija bila samostalna i da Jugoslavija kao nezavisan subjekt ima da ue u krug meunarodne zajednice.. Skretanja od ovakvog pravca razmiljanja imaju osnov, po naem miljenju, u nerazumevanju istorijskih procesa. Deo istoriara, zbunjen zamrenou odnosa i nerazumevanjem tokova jugoslovenske revolucije i postupcima njenog vodstva, podlee fetiizmu izvora i verbalnih sadraja prosovjetske, prostaljinistike i prokomunistike oratorike (pozdravi, zdravice, govori, pisma, analize, itd.), ega ima napretek, to moe i te kako da zaseni i zavede na krive pravce razmiljanja. Na slian nain, precenjuje se stanje svesti borake mase i naroda, kao i dela komandnih kadrova, koji sa zanosom govore o SSSR-u, to nije sporno uopte uzevi, ali postaje sporno ukoliko se previdi da je vlastita borba, samostalna, voena bez iije pomoi do deliminog proboja stratekog zaokruenja u jesen 1943. i potpunog razbijanja toga zaokruenja septembra 1944,

SPOLJN'OPOLITICKA O R I J E N T A C I J A J U G O S L A V I J E I P R O B L E M SEVEROZAPADNIH GRANICA 1 8 7

dolaskom trupa Crvene armije na Dunav, predstavlja u svesti pomenutih kategorija nepokolebljivu injenicu i imperativ opredeljivanja. Drukije reeno, 1948. je pokazala da je Titov autoritet bio jai od Staljinovog. Trea kategorija istoriara emancipativni proces komunista Jugoslavije shvata kao emancipaciju koja je gotovo magijski nastala bez prethodnog vlastitog revolucionarnog kretanja, iskustva i proveravanja istorije, ime nije daleko od metafizikih prilaza mnogo sloenijim i protivurenijim putevima proboja misli o samostalnosti, vlastitom udelu, prirodnoj tenji za ravnopravnou i subjektivitetu nezavisno od suprotnih aberacija na pojedinim deonicama, objektivne snage Jugoslavije i zraenja njenog uticaja u svetu. Strani istoriari, naroito zapadni, ne mogu da se oslobode prilaska samostalnoj pojavi, koliko god bila meunarodnim odnosima uslovljena, kao pojavi koja se posmatra kroz prizmu bilateralnih odnosa Zapada i Istoka, Velike Britanije i SAD na jednoj strani, i SSSR-a na drugoj, merei sve pokrete po kriterijumu na ijoj su strani barikade, zapadnoj ili sovjetskoj. Posle sukoba KPJ i SKP(b) odnosno IB i KPJ najdogmatskija misao je velianstvenu epizodu pobede revolucije i njenog meunarodnog prihvatanja tumaila kao izdaju revolucije, simbiozu partizana i graanskih slojeva pod britanskim patronatom, vid naputanja radikalizma i prelaska na umereniju politiku kompromisa. Spoljni privid injenica skrivao je sadraj procesa; forme su apsolutizovane na raun sutine; umerenije mere i za Zapad prihvatljive retorika je zavodila u pravcu nerazumevanja naina na koji je ostvarivana pobeda revolucije. Tito je na Osnivakom kongresu KP Srbije maja 1945. morao da objanjava jednom delu jugoslovenskih komunista koji su ga pitali kada emo na drugu etapu" da se mi na njoj odavno nalazimo. Jugoslavija je u OUN podravala sovjetske spoljnopolitike inicijative i gledita, naroito u optim pitanjima, tako da je u toj oblasti teko nai neka odstupanja. Takvo ponaanje izraavalo je vid solidarnosti sa SSSR-om i zemljama tzv. narodne demokratije u kojima je Jugoslavija gledala savest OUN". Prilikom razmatranja problema izbeglica i raseljenih lica jugoslovenska delegacija u OUN 1946. i 1947. godine zauzela je u pitanju sudbine preostalih izbeglica i raseljenih lica izdvojeno miljenje nasuprot stavu Velike Britanije i SSSR-a. Dok su se ove velike sile zauzimale za prinudnu repatrijaciju svih iseljenih

J-

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

i raseljenih lica bez razlike, na osnovu bilateralnih ugovora, bez angaovanja meunarodnog tela, dotle je Jugoslavija zauzela stav o dobrovoljnoj repatrijaciji. Sava Kosanovi je u OUN 1947. smatrao da je nemogue odvojiti jevrejski problem od Palestine. Postoje duboke istorijske i moralne veze . . . S druge strane, nemogue je odvojiti Palestinu od arapske sudbine". To insistiranje jugoslovenske delegacije na sticanju nezavisnosti palestinske drave kao celine" bilo je jedinstveno u Generalnoj skuptini. Jugoslavija je stajala na strani panskih republikanaca, a protiv vlade generala Franka. U jugoslovenskoj tampi, u istupanjima jugoslovenskih zvaninika i u progresivnim meunarodnim organizacijama i udruenjima, posebno na tribini OUN, jugoslovenski predstavnici su napadali Frankovu paniju kao poslednje uporite faizma u Evropi, zalagali se za obaranje diktatora i defaizaciju panije, protestovali zbog progona panskih antifaista i muenja graana u Frankovim tamnicama. Faistika klika" u Madridu optuivana je da eli da paniju pretvori u budui centar faizma u Evropi". U skladu sa svojim antifaistikim stavom vlada Jugoslavije se, sledei optu sovjetsku spoljnopolitiku liniju, obraunavala sa faistikim nasleem u politiko-ideolokoj, ekonomskoj i moralnoj sferi u zapadnim okupacionim zonama Nemake, u Italiji i paniji, naglaavajui znaaj denacifikacije, osude ratnih zloinaca, plaanja reparacija, igosanja Frankovog reima i odbacivanja zahteva panije da bude primljena u OUN. Zajedno sa SSSR-om, Poljskom, ehoslovakom, Meksikom i drugim dravama, Jugoslavija je aprila 1946. priznala pansku republikansku vladu obrazovanu u Meksiku pod predsednitvom dr. Hose Hiral Pereira. Pored sovjetskog stava, Jugoslavija se u ovom sluaju opredeljivala i na osnovu revolucionarno-demokratskog bia svog drutvenog ureenja, tradicionalne vezanosti za stvar panskih demokrata i republikanaca sa kojima su jugoslovenski komunisti ratovali protiv Franka 19361939. godine, tenje za optom demokratizacijom meunarodnih odnosa. Meutim, zapadne sile su stajale na stanovitu da Frankov reim nije opasan po mir i da treba izbei novo krvoprolie na Iberijskom poluostrvu. . Jugoslavija je posle 1945. nastavila zbliavanje sa susednim balkanskim dravama, Albanijom, Bugarskom i Rumunijom, uspostavljajui veze i s drugim istonoevropskim i podunavskim zemljama u kojima su se komunistike partije borile, uz

SPOLJN'OPOLITICKA O R I J E N T A C I J A J U G O S L A V I J E I P R O B L E M SEVEROZAPADNIH GRANICA 1 8 9

pomo SSSR-a, za prevlast u politikom sistemu. Jugoslovenska pomo Albaniji nastavak je podravanja njene antifaistike borbe u toku rata. Privremena vlada DFJ priznala je 28. aprila 1945. albansku vladu, a na svim meunarodnim konferencijama Jugoslavija se zalagala da se Albaniji prizna status saveznike zemlje i dodele reparacije. Kada je u Parizu krajem te godine, na Konferenciji za reparacije, Albaniji dodeljena minimalna reparaciona kvota, jugoslovenska delegacija je dala izjavu da je spremna da se u korist Albanije odrekne dela svoje kvote, mada je ova i samoj Jugoslaviji bila nedovoljna. Priznanjem albanske vlade Jugoslavija je za izvanrednog poslanika i opunomoenog ministra postavila Velimira Stojnia, koji se u Albaniji nalazio u svojstvu efa Vojne misije od avgusta 1944. godine. Stojni je, kao to se vidi iz pakvila Envera Hode, naroito poslednjeg spisa ovog poslednjeg staliniste Evrope, Titoisti (1982), bio omiljena meta Hodinih napada, koji je smatrao da je ovaj podravao Koi Dzodzea, organizacionog sekretara Partije, nastojei da ojaa radniko jezgro u susednoj zemlji. Dzodze i njegovi saradnici (Kriste Temelko i drugi) su napadani od Hode kao eksponenti Jugoslavije, povezani sa Aleksandrom Rankoviem i Beogradom, koji ograniavaju uticaj sekretara Partije. Hoda je o delatnosti ove grupe u albanskoj partiji govorio na Plenumu KP Albanije pre dolaska u Beograd. Jugoslovensko-albanski ugovor je zakljuen prilikom prvog boravka Envera Hode u Beogradu, jula 1946. Povodom prve posete Beogradu Hoda je u Titoistima zabeleio, bez oslonca na izvore, da je prilikom pokretanja pitanja Kosova i Metohije izneo gledite da je KPJ nedosledno primenila pravo na samoopredeljenje albanske manjine, nasuprot hrvatskom i slovenakom stanovnitvu Istre i Slovenakog primorja, istiui tendenciozno da mu je Tito 1946. rekao da bi se to moglo sprovesti samo u jednoj novoj konstelaciji unutranjih (mislei na stav Srbije, koju bi to po Titu povredilo) i meunarodnih prilika. Bez obzira na ove naknadne evokacije Envera Hode, ostaje oigledno da su se i u novoj situaciji kada su se komunisti nali na vlasti otvarala sva ona pitanja granica i nacionalnog sindroma na Balkanu, kao i ranije za vreme vladavine graanskih snaga. Zraenje ideologije proleterskog internacionalizma, kojoj su komunisti verovali u svojoj revolucionarno-romantinoj fazi, pokazivala je sve svoje pukotine u

J- y U

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

sukobljavanju sa stvarnou odnosa, sazrevanjem svesti, stepenom odgovornosi koju povlai posedovanje i vrenje vlasti, iskonska dubina tradicije koja se lako ne odstranjuje iz svesti, jednostavno nemirenje mladalakih ideja da e se budui svet graditi bez obzira na granice. Ideologija je bila jedno, a politika drugo. Iz ovoga se ne moe zakljuivati da je ta internacionalistika uzvienost nestala preko noi iz svesti komunista, to nije bilo ni mogue uzme li se da je ona decenijama stvarana, jer su komunisti i dalje masovno nastavljali da veruju da je sve jedno od Jadrana do Japana", Od Kamatke do Durmitora". Ove pojave nesporazuma oko primene prava na samoopredeljenje javljale su se u formi korekcije granica u odnosima izmeu jugoslovenskih i italijanskih, grkih i jugoslovenskih, albanskih i jugoslovenskih, bugarskih i jugoslovenskih komunista. U njihovom reavanju komunisti na vlasti suoavali su se i sa meunarodnim zapletima, otporima graanskih snaga koje su uticale na politiku pojedinih partija (kao u Italiji), stava SSSR-a, nezadovoljstva konzervativnih nacionalnih elemenata u pojedinim zemljama na koje partije nisu mogle da ne raunaju (u Italiji, Grkoj). Sporazumi o privrednoj saradnji izmeu FNRJ i Albanije zakljueni u drugoj polovini 1946. nisu bili samo korak dalje u razvijanju ekonomske saradnje dve zemlje, ve su jednim delom znaili i jugoslovensko preuzimanje jednostranih obaveza. Dve zemlje su usaglaavale ekonomske planove, uklanjale carinske granice, ukidale takse i izjednaavale valute. Plenum CK KP Albanije je decembra iste godine ocenio zakljuene sporazume kao osnovu za razvoj albanske privrede. Ugovorom o prijateljstvu i uzajamnoj pomoi Jugoslavija je u formi meunarodnopravne obaveze izrazila spremnost da brani nezavisnost Albanije. Jugoslavija je bez rezerve podravala Albaniju u vreme grkih pretenzija na severni Epir i pritiska Britanije da se, po odluci Meunarodnog suda pravde, nadoknadi teta za njene ratne brodove havarisane u Krfskom moreuzu. Pomaui konsolidaciju Bugarske, jugoslovenska vlada je slabila zemljoradniku opoziciju Nikole Petkova, a na drugoj strani snaila bugarski meunarodni poloaj. Jugoslavija se na Bledu 1947. odrekla reparacija koje je Bugarska bila duna da joj plati na osnovu mirovnog ugovora. Forsiranjem manifestacionih akata prijateljstva KPJ je radila na to brem zabora-

SPOLJN'OPOLITICKA O R I J E N T A C I J A J U G O S L A V I J E I P R O B L E M SEVEROZAPADNIH GRANICA 1 9 1

vijanju podvojenosti jugoslovenskih i bugarskog naroda iz vremena rata i okupacije. Najplodnija faza saradnje izmeu dve zemlje zapoela je nakon povratka Georgi Dimitrova u Bugarsku, koji se 1946. izjasnio u prilog zamisli o jugoslovensko-bugarskoj federaciji na naelima pulralizma". Dimitrov je govorio o ,,dve narodne slovenske republike" koje e ii zajedno kao dve verne sestre" sve dok ne dobiju zajedniki dravni krov bez granica, (sve dok) i Beograd, i Sofija, i Zagreb, i Skoplje, i Cetinje, i Ljubljana (ne) budu gradovi i prestonice naroda velike federacije Junih Slovena, federacije: Srba, Bugara, Makedonaca, Hrvata, Crnogoraca, Slovenaca". U ovoj eri saradnje bugarski komunisti nisu dovodili u pitanje makedonski nacionalni individualitet, pa ni makedonsko bie stanovnitva Pirinske Makedonije. Bledski razgovori, voeni 30. i 31. jula i 1. avgusta 1947, otvarali su put za stvaranje takve balkanske federacije, predviajui maksimalnu razmenu robe, nov reim dvovlasnikih imanja, kulturnu saradnju i pripremu za stvaranje carinske unije. Sa zakljuenjem Ugovora o prijateljstvu, saradnji i uzajamnoj pomoi, 27. novembra 1947. u Varni-Evksinogradu, izgledalo je da su na pomolu ostvarenja starih tenji junoslovenskih naroda. Ugovor je obavezivao Jugoslaviju i Bugarsku da se meu sobom savetuju o svim vanim meunarodnim pitanjima koja se tiu interesa dveju zemalja ili interesa mira i meunarodne saradnje, i da jedna drugoj neodlono ukazuju vojnu i svaku drugu pomo. Prema Kominikeu o razgovorima u Evksinogradu, Ugovor je trebalo da pomogne uvrenju bratstva izmeu junoslovenskih naroda"; u isti mah, on je obavezivao ,,obe zemlje da obezbede najtenju uzajamnu saradnju u svim oblastima materijalne i duhovne kulture i naroito u svim oblastima privrednog ivota". Saglasno zakljucima usvojenim na Bledu i u Evksinogradu, olakana je nastava makedonskog jezika u Pirinskoj Makedoniji, uspostavljene su prisnije veze pirinskih Makedonaca s njihovom braom u Narodnoj Republici Makedoniji i preduzete mere da se iz kolskih udbenika uklone delovi koji obrauju makedonsko nacionalno pitanje na nain karakteristian za velikobugarski ovinizam". Istovremeno s preduzimanjem mera u kolama otvorena je knjiara Makedonska knjiga" i osnovan Oblasni makedonski narodni teatar u Gornjoj Dumaji. Na makedonskom jeziku poeo je da izlazi list Pirinsko delo.

J-

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

Po cenu samoodricanja naroda Jugoslavije, vlada FNRJ je isporuila Rumuniji, ehoslovakoj i Poljskoj 17.000 tona ita za vreme sue u tim zemljama, a Albaniji 1946. dala pomo vidu beskamatnog zajma od 5 milijardi dinara. Ugovorima o prijateljstvu i uzajamnoj pomoi, koji s naliili na sovjetsko-jugoslovenski ugovor iz aprila 1945, stva rao se u jugoistonoj i istonoj Evropi poseban sistem regional ne bezbednosti zemalja tzv. narodne demokratije: jugosloven sko-poljski ugovor zakljuen je 19. marta 1946, jugoslovensko ehoslovaki 9. maja, jugoslovensko-albanski 10. jula 1946 jugoslovensko-maarski 8. decembra i jugoslovensko-rumunsk' 19. decembra 1947. Regionalni ugovori koje je Jugoslavija zakljuila sa zemlja ma tzv. narodne demokratije uspostavljali su sistem regionaln bezbednosti u tom delu Evrope u okviru spoljnopolitik orijentacije SSSR-a, ali i na osnovu naela OUN. Tito j prilikom zakljuivanja ovih ugovora i poseta istonoevropskim ' balkanskim prestonicama (Varavi, Pragu, Bukuretu, Budim peti, Varni) bio trijumfalno doekan. Sa pokuajem stvaranj Balkanske federacije 19441945, a kasnije uspostavljanje ovog sistema saveza Titova inicijativa se u zapadnoj literatur navodi i kao pokuaj politike policentrizma u komunistiko svetu. Ideoloki izraz uverenja da e stvar komunizma trijumfo vati nalazila se u masovno prihvaenoj pesmi u Jugoslaviji d e Amerika i Engleska biti zemlja proleterska", a pokua' stvaranja junoslovenske (jugoslovenske) federacije u drugo, karakteristinoj pesmi koja se pevala u zimu 19441945, po kojoj je drug Tito zasluio da je Balkan njegov cio, Bal kan cio i Evrope dio", ali koja je i iezla posle ne uspeha da se ova federacija stvarno i oblikuje. Prenaglaen pretenzije izraene u pomenutoj pesmi su uticale da se njen pevanje obustavi, kao imperijalistike" i nepriline novoj Jugoslaviji. Revolucija je omoguila da se Jugoslavija u toku rata i posle njegovog zavretka nae u centru demokratsko-revolucionarnih pokreta na Balkanu. Svojstveno iskustvu istorije, ideje svake autentine revolucije uvek su prelazile granice vlastite zemlje. One su se znale materijalizovati i u isticanju posebne uloge i znaaja za dalji razvitak njenog regiona. Na Zapadu je rad na stvaranju ove federacije, nezavisno od njenih meunarodnih implikacija, vezivan i za line surevnjivosti: ko e biti vodei ovek ove federacije Tito,

SPOLJN'OPOLITICKA O R I J E N T A C I J A J U G O S L A V I J E I P R O B L E M SEVEROZAPADNIH GRANICA 1 9 3

najuticajniji i najpopularniji komunista u Evropi posle Staljina, ili Dimitrov, stari generalni kormilar" Kominterne, no ija se slava u ratu pomraila, zavravanjem karijere u SSSR-u 19431945. na poloaju naelnika Odeljenja za meunarodne veze CK SKP (b). Na sovjetskoj strani ovi ugovori i Titova popularnost nesumnjivo su mogli uticati na Staljinova podozrenja i sumnje prema svakome ko se previe izdvajao uz njegovu genijalnost" i apsolutno vodstvo. Uoi rata Staljin je posekao plejadu velikih revolucionara i vojnika oktobarske revolucije, a posle pobede nad faizmom uklonio iz rukovodstva sve potencijalne protivnike. Staljinova samoljubivost otkriva se i u njegovom nepodnoenju slave koju su sticali drugi. Kada je u Baljom teatru, posle pobede, veliki sovjetski vojskovoa G. K. ukov pozdravljen od strane prisutnih jaim aplauzom od ,,glavnokomandujueg" nije dugo trebalo ekati na postanovljenie" da se maral ukov sa poloaja zamenika ministra narodne odbrane postavlja za naelnika Odeskog vojnog okruga. Nezavisno od linosti, Staljinu nije odgovaralo isticanje i izdvajanje Jugoslavije, iju revoluciju nije nikada prihvatio kao autentinu. Svet socijalizma mogao se iriti samo snagom Crvene armije i njegovom boanskom voljom" a nikako samorealizacijom revolucije. Jugoslovenska revolucija je uivala ugled u svetskom antifaistikom i progresivnom javnom mnjenju. Za napredne snage u svetu, jugoslovenski narodi izveli su autentinu revoluciju u okvirima drugog svetskog rata, stvorili originalne institucije vlasti, dali znaajan doprinos pobedi antifaistike koalicije i nastavljali izgradnju zemlje i revolucionarni preobraaj posle osloboenja. Nasuprot ovim snagama, konzervativni krugovi na Zapadu nisu prestajali da Jugoslaviju uzimaju na nian kao najistureniju sovjetsku predstrau, otelotvorenje jednopartijskog sistema po uzoru na SSSR, i zemlju progona vernika i politikih protivnika. Predubeenja o Jugoslaviji, podsticana preko tampe i radio-difuzne mree, nisu spreavala istaknute progresiste da dolaze u Jugoslaviju kao na abu. Jugoslavija je za onovremene napredne duhove bila i ostala antifaistika, demokratska i komunistika zemlja. Veliki umetnik i antifaista, arli aplin, tvorac Velikog diktatora", pozdravljao je u Jugoslaviji novi svet". S jugoslovenskom stvarnou neposredno su se upoznavali poznati francuski knjievnici komunistikih i progresivnih uverenja Luj Aragon, Pol Elijar i an

J- y U SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

Riar Blok. Jugoslaviju su poseivali brojni sovjetski pisci i umetnici: Uja Erenburg, Maksim Rilski, Nikolaj Tihonov, Aleksandar Tvardovski, Fjodor Glatkov, Boris Gorbatov i drugi. Meunarodne veze masovnih drutveno-politikih organizacija Jugoslavije 19451948. bile su pod uticajem njene spoljne politike, koja je odreivala karakter, obim i pravce saradnje. Kako je jugoslovenska spoljna politika u toj fazi teila to tenjem zbliavanju sa SSSR-om i tzv. zemljama narodne demokratije, Jedinstveni sindikati, Narodna omladina Jugoslavije, Antifaistiki front ena razvijali su najintenzivniju saradnju s njima. Ue povezivanje Jugoslavije s balkanskim dravama narodne demokratije davalo je posebnu dinamiku vezama istorodnih organizacija, bilateralnim i regionalnim. Jugoslovenske drutveno-politike organizacije ukljuivale su se i u odgovarajue svetske organizacije: Svetsku sindikalnu federaciju, osnovanu na Svetskoj sindikalnoj konferenciji u Parizu oktobra 1945, ije se sedite nalazilo u Pragu; Meunarodnu demokratsku federaciju ena, osnovanu krajem iste godine, takoe u Parizu; Svetsku federaciju demokratske omladine; Meunarodni studentski savez. Regionalni kongresi, konferencije i savetovanja pomagali su zbliavanju omladine i sindikalnih organizacija balkanskih zemalja. Saraujui u svetskim i regionalnim okvirima s organizacijama radnika, omladine, studenata i ena, jugoslovenske organizacije su istupale kao pobornice solidarnosti radnike klase i drugih progresivnih snaga u svetu. Manifestacioni karakter ove saradnje nije ometao probijanje istine o Jugoslaviji i neposredno upoznavanje sveta s naporima Jugoslovena da obnove zemlju, stvore pretpostavke za prevazilaenje zaostalosti i razviju odnose sa svim ljudima dobre volje. Jugoslovenske organizacije, usredsreene na veze sa srodnim organizacijama socijalistikih zemalja, izloene sovjetskom uticaju, odravale su odnose i s demokratskim pokretima na Zapadu, kao i s vanevropskim pokretima i organizacijama. Narodna omladina Jugoslavije je o r g a n i z o v a n j e m velikih svetskih saveznih akcija 19461947. sprovodila u ivot i odluke Svetske konferencije demokratske omladine iz novembra 1945. o razvijanju saradnje meu naprednom omladinom sveta.

ODBRANA NEZAVISNOSTI

Zaotravanje odnosa Zapada s Jugoslavijom raslo je s uobliavanjem blokovske podele sveta. Pristupanje KPJ novoj meunarodnoj organizaciji komunistikih i radnikih partija Informbirou, odnosno Kominformu (Informacioni biro, Komunistiki informacioni biro), protumaeno je na Zapadu kao poslednja potvrda da je Jugoslavija okrenula lea samostalnosti, postala sovjetski satelit", integrisala se u komunistiki svet pod vodstvom SSSR-a i prihvatila njegov model" drutveno-ekonomskog i politikog sistema. Informbiro je osnovan na sedmodnevnom savetovanju predstavnika komunistikih partija SSSR-a, Jugoslavije, Maarske, ehoslovake, Poljske, Rumunije, Bugarske, Francuske i Italije, odranom septembra 1947. u kljarskoj Porembi, pod Krakonoima, u zapadnoj Poljskoj.* KPJ su na Osnivakom savetovanju Informacionog biroa nekih komunistikih i radnikih partija predstavljali Edvard Kardelj i Milovan ilas, SKP (b) Andrej Zdanov i Georgije Maljenkov, BRP(k) Viko ervenkov i Vlado Pop-Tomov, KP Rumunije Georgiju De i Ana Pauker, Maarsku komunistiku partiju Mihalj Farka i Joef Revaj, Poljsku radniku partiju Vladislav Gomulka i Hari Mine, KP ehoslovake Rudolf Slanski i . Batovanski, KP Francuske ak Diklo i Etjen Faon, KP Italije Luii Longo i Euenio Reale. Inicijativa za stvaranje ovog tela potekla je od SKP(b), odnosno Dede". Analiza Titovog (Valterovog) pisma Dedi" od 14. septembra 1947. jasno govori da jugoslovenski komunisti nisu bili u neposrednom toku saziva i pripreme ovog sastanka, jer trae da im se jave bar osnovne take dnevnog reda konferencije u Varavi", radi orijentacije i pripreme naih delegata". Sovjetski odgovor nije mogao zadovoljiti Tita (Valtera"), jer je
* Kardelj u Seanjima govori o Jelenjoj Gori, takoe mestu u masivu Krakonoa.

J-

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

,,Dedo" odgovorio da e o pitanjima savetovanja odluiti samo savetovanje, na kome e, ,,kako pretpostavljamo, svaka delegacija ispoljiti svoju inicijativu u postavljanju onih pitanja o kojima je neophodna razmena miljenja". Ostalo je zabeleeno da je generalni sekretar KPJ Josip Broz Tito prilikom svog boravka u Moskvi aprila 1945. pominjao osnivanje konsultativnog tela komunistikih partija za razmenu miljenja i iskustava koja je doneo razvoj poslednjih godina, ali o tome nema nikakvog pisanog traga, ako izuzmemo pomenuti podatak u Pregledu istorije SKJ iz 1963. godine, koji nam izgleda dosta ubedljiv. Povezivanje komunistikih partija je u novoj situaciji dolazilo na dnevni red i u Staljinovom shvatanju, a i u Titovom, no s tim to motivi i zamiljana naela nisu bila istovetna. Do otvaranja arhiva u SSSR-u o ovom inicijalnom razmatranju pitanja nemogue je nita vie i odreenije rei. Ova ideja razmatrana je ponovo juna 1946. tokom boravka Josipa Broza Tita, Aleksandra Rankovia i Borisa Kidria u Moskvi. Pod sovjetskim uticajem i na osnovu vlastitih rezervi, predstavnici KPJ su 1947. napadali parlamentarnu praksu KP Italije i KP Francuske i njihovih rukovodilaca Toljatija i Toreza, uee italijanskih i francuskih komunista u vladama, poputanja demohrianskim strujama i degolizmu, kao tendenciju revizije marksizma u meunarodnom komunistikom pokretu. Milovan ilas je ameriku opasnost za savremeni svet oznaio kao veu od faistike, a francuske komuniste kritikovao zbog rasputanja i razoruanja snaga pokreta otpora. Za jugoslovenske prvake ponaanje francuskih i italijanskih prvaka je bilo ravno reviziji marksizma. Za slina skretanja CK SKP(b) napae marta 1948. KPJ. Euenio Reale, italijanski predstavnik na Osnivakom sastanku Informbiroa u pomenutom izletitu i vazdunoj banji na zapadu Poljske, pie o kritici Kardelja i ilasa protiv KP Francuske i KP Italije, zbog reformizma, to je ogorilo predstavnike ovih partija. Edvard Kardeli ne govori u svojim Seanjima o ovoj kritici. Karakteristino je da je kritiku zapoeo Andrej danov da bi joj se prikljuili i predstavnici KPJ. Ona je u celini otkrivala do kojeg stepena iskljuivosti idu kritiari, odbacujui i svaku pomisao o saradnji komunista i graanskih snaga. danovu je uspelo da kritikom Kardelja i ilasa produbi jaz nepoverenja izmeu predstavnika KPJ i predstavnika zapadnih partija. to je najvanije, kritika je, pre nego je ovo telo i stvoreno, i to kao konsultativno, za razmenu

ODBRANA NEZAVISNOSTI

1 9 7

miljenja, porekla njegov karakter, demonstrirajui pravo na kritiku partijske linije pojedinih partija. Gotovo da je anticipirana kritika SKP(b) nekoliko meseci kasnije. Istorija Informbiroa (Kominforma) nije napisana, iako se u zapadnoj publicistici o njemu dosta fragmentarno pisalo. Sovjetske arhive, specijalno one CK SKP(b), vie su nego zapeaene za uvid i nauni rad. Sovjetski Savez je proao dug put od vremena Lenjina i matroza Markova koji je bacio onu poznatu i privlanu parolu da su dokumentacije dostupne svima na uvid, jer nema vie tajne diplomatije, pa do vremena Mihaila Gorbaova, do kada one nisu bile pristupane ak ni najpoverljivijim ljudima sovjetske politike i nauke. Glavni motivi Staljinovog odluivanja za formiranje ove organizacije ipak se mogu dosta jasno sagledati. U jugoslovenskoj publicistici i istoriografiji vladajua je teza da je Informbiro iskljuivo formiran radi stavljanja pod svoje KPJ i njenog rukovodstva, Tita, pre svega. Ova teza se oslanja na nekoliko bitnih injenica. Najpre, na injenicu da je Informbiro na dnevnom redu imao iskljuivo sluaj Jugoslavije. Drugo, da je Informbiro i rasputen 1956, posle Staljinove smrti i normalizacije odnosa izmeu Jugoslavije i SSSR-a. Tree, da je KPJ originalnom revolucijom, samostalnim rukovodstvom, ugledom Tita u komunistikom svetu, ijem je uzdizanju doprineo i SSSR, u novoj situaciji posle zavretka drugog svetskog rata izrazito smetala Staljinu. Trebalo je KPJ staviti pod svoju kontrolu i nivelisati sa ostalim partijama koje su na vlast dole iskljuivo zahvaljujui SSSR-u, pri emu i ovde treba razlikovati one zemlje koje su imale pokrete otpora kao saveznike, od onih koje su njihovi graanski reimi preveli u front Osovine, da bi ga napustile u zavrnoj fazi drugog svetskog rata. Meutim, pomenuta nam era Staljina nikako se ne moe apsolutizovati i svesti iskljuivo na likvidaciju samostalnosti KPJ. Svet je uao u hladni rat, podele suparnikih sila su ve bile oigledne, postale praksa; na snazi su se nalazile Trumanova doktrina i Maralov program, pa je integracijom komunistikih partija i zemalja kojima su one stajale na elu trebalo odgovoriti faktikom zapadnom savezu. Staljin je raunao i da onemogui autonomistike pojave u najveim zapadnoevropskim komunistikim partijama. Primer KPJ, pri tome, mogao je biti zarazan i za njih, pa i za zemlje tzv. narodne demokratije. Obezbeujui faktiki stvaranje organizacije pod kontrolom najjae partije, SKP(b), Staljin je iao naruku i

J-

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

tenjama rukovodstava ovih zemalja da ih z a t i t i od rovarenja preostalih, dosta jakih, graanskih snaga protiv socijalistike perspektive razvitka. Za Staljina je bilo bitno da u zemljama koje su se nalazile u njegovoj orbiti obezbedi sovjetski uticaj posle potpisivanja mirovnih ugovora sa Maarskom, Bugarskom i Rumunijom, to je onemoguavalo dalje zadravanje sovjetskih trupa u tim zemljama. Odgovor na Maralov plan bilo je obrazovanje IB-a. Cilj je bilo ftavlj'anje komunistikih partija na Zapadu pod rukovodstvo SSSR-a u svojstvu organizatora trajkova, sabotaa i uopte akcija koje bi uticale na politiku nestabilnost u ovim zemljama, izazvanu ekonomskim haosom". Prema jednoj tezi trebalo je poveati trokove Maralovog plana do te mere da on postane neprihavtljiv za Kongres SAD. Informbiro je i u idejno-politikoj sferi predstavljao pokuaj Staljinovog centralizovanog odgovora na povezivanje zapadnih zemalja u prvoj fazi hladnog rata i polarizacije u meunarodnim odnosima. U ime antiimperijalistikog jedinstva" privreda zemalja narodne demokratije" mogla je lake da se podreuje interesima obnove i naoruavanja prve zemlje socijalizma", a komunistike partije Francuske i Italije usmeravaju na podrivanje Maralovog plana u zapadnoevropskim zemljama. Zemlje narodne demokratije" su ideolokom unifikacijom i organizacionim zbijanjem jae integrisane u sovjetski blok i izolovane od uticaja antikomunistike propagande druge strane. Staljin nije dozvolio prijem drugih zapadnoevropskih partija i KP Kine jer nije bio obuzet tenjom da stvori organizaciju koja bi se borila za svetsku revoluciju", ve specifinijim i ogranienijim ciljevima, vezanim za slamanje nepokornosti i otpora u sopstvenom bloku i primenu organizovane opstrukcije protiv politike SAD u Italiji i Francuskoj. Stvaranjem Informbiroa Staljin je, nastavljajui da vodi globalnu politiku, radio na izdvajanju svog lagera i na njegovoj izolaciji, to je pravdao i zatitom od ideoloke diverzije antagonistikog bloka. Napadajui Jugoslaviju, Staljin je raunao na dominaciju staljinizma u Istonoj Evropi i van nje, pri emu su mu naruku ile najkonzervativnije snage na Zapadu, obuzete antikomunistikim predrasudama i amerikom zatitom demokratije. Istorija Informbiroa ipak pokazuje da je osnovni cilj koji je Staljin postavio stvaranjem ove organizacije bio slamanje Jugoslavije, jer Informbiro nije ni na emu drugom radio.

ODBRANA NEZAVISNOSTI

1 9 9

Za razliku od Kominterne, ova organizacija nije imala svetski karakter. IB je bio iskljuivo evropska o r g a n i z a c i j a , ali ne i organizacija svih partija kontinenta. Manje partije iz zapadnih zemalja nisu bile lanice organizacije. Grka KP nije bila lan IB-a, jer se smatralo da se Grka ne nalazi u interesnoj sferi SSSR-a. Izuzetak je u tom smislu nainjen samo sa dve velike komunistike partije francuskom i italijanskom poto su one u projekciji Staljinove politike imale znaajnu ulogu u suprostavljanju amerikih inicijativa u politici i ekonomiji Italije i Francuske, prihvatajui Maralov program. KP Albanije nije pozvana kao mlada partija, tek osnovana, a smatralo se da se ona predstavlja u komunistikom svetu preko KPJ. to je uostalom bilo inspirisano sovjetskim opredeljenjem, odnosno mandatom KPJ na albanske komunistike grupe jo pre rata i u vreme Kominterne. Do saziva ovog tela je dolo u vreme podele sveta, poetaka hladnog rata, opseg nepoverenja izmeu dveju suparnikih sila, koje se odraavalo i na nepoverenje izmeu zapadnih drava i tzv. narodnih demokratija. U OUN saveznice SAD su nazivane glasakom vojskom", pri emu se najveim delom mislilo na junoamerike drave i njihove reime (koji su uivali lo glas i prezrivu ocenu banana republika"), dok su sve ostale saveznice SSSR-a, tzv. narodne demokratije tretirane kao sateliti" SSSR-a. Ambasador SAD Kevendi Kenon je septembra 1947. ocenio Jugoslaviju kao najvernijeg saveznika Sovjetskog Saveza i vodeu snagu svetske ekspanzije komunizma". Odnosi Zapada sa Jugoslavijom, kao najisturenijom dravom SSSR-a, bili su na najnioj taki od zavretka rata. Kriza u odnosima Jugoslavije i Zapada sve se vie produbljavala, kao to pokazuju transka kriza, grko pitanje", blokada deviza i zlatnih rezervi, sabotiranje predaje ratnih zloinaca, incidenti sa amerikim avionima, procesi u Jugoslaviji koje su SAD tretirale kao sudske inscenacije i uklanjanja politikih protivnika (pored Stepinca i Mihailovia, proces Dragoljubu Jovanoviu i drugim opozicionerima). Borba je prenoenjem uvredljivog napisa o amerikom predsedniku Trumanu, objavljenom iz pera Borisa Gorbatova u Literaturnoj gazeti, kojim se ovom bivem galanterijskom trgovcu" oduzima kompetencija ak i za nadzornika javnih nunika, izazvala je jo vie netrpeljivosti u meusobnim odnosima, iako je na ameriki protest SSSR-u V. Molotov odgovorio da vlada ne

J- y U

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

odgovara za pisanje tampe. Amerikim graanima izdavani su pasoi na kojima je izriito pisalo da ne vae za Jugoslaviju. Odreivanje Beograda za sedite meunarodne organizacije komunistikih partija dovela je odnose do krajnje take nepodnoljivosti. Poverenje" koje je SSSR ukazao Jugoslaviji u delu zapadnog javnog mnenja je tumaeno kao dokaz sam za sebe o najistaknutijoj ulozi Jugoslavije u sovjetskoj politici, a na drugoj strani i o izvanrednom ugledu koji KPJ uiva u Staljinovim oima, jer se jo nije sagledavala namera sovjetskog voe da se time lake namakne oma oko KPJ i njenog rukovodstva. Politiki i ekonomski odnosi i sa drugim zapadnim zemljama su takoe bili loi. Na Politbirou CK KPJ 1946. stavljeno je do znanja da zapadne sile ometaju trgovinu sa Jugoslavijom. Velika Britanija je optuivala Jugoslaviju da ona stoji iza potapanja britanskih razaraa pred obalama Albanije koji su naili na mine, nemakog porekla, navodno prebaene iz Dubrovnika u Albaniju, samo kako bi se spreili britanski brodovi da nesmetano patroliraju pored albanskih obala. Za razliku od Kominterne, Informbiro je organizovan za razmenu iskustava izmeu komunistikih partija i, ,,u sluaju potrebe, koordinaciju njihove delatnosti na osnovu uzajamne saglasnosti". Njegovim osnivanjem jedinstvo komunistikih partija u antiimperijalistikoj borbi dobijalo je organizovan izraz, ali je, s druge strane, svaka zajednika akcija morala da bude prihvaena od svake partije. Za sedite organizacije izabran je Beograd. Sovjetska delegacija se zalagala za to, odbijajui predlog da ono bude u Pragu, jer je raunala da na taj nain jae vee Jugoslaviju za Informbiro. Vladislav Gomulka se izjasnio protiv osnivanja ove organizacije, ali se ipak priklonio veini. Organ Informbiroa Za vrsti mir, za narodnu demokratiju tampao se takoe u Beogradu na ruskom, engleskom, francuskom i srpskohrvatskom, u tampariji Borbe", a ureivao ga je Pavel Judin, filozof, za kojega se govorilo da je najbolji obavetajac meu filozofima i najbolji filozof meu obavetajcima". Vladimir Dedijer je opisao konspirativne uslove pod kojima se tampao ovaj list, brojne mere predostronosti sovjetskih predstavnika i dovoenje nepoznatih s o v j e t s k i h graana na sednice redakcije. Ubrzo po osnivanju Informbiro je praktino porekao proklamovane ciljeve radi kojih je obrazovan i naela na kojima se formalno zasnivao. Juna 1948, pod Staljinovim pritiskom,

ODBRANA NEZAVISNOSTI

2 0 1

napao je KPJ kao kulaku partiju" koja vodi antisovjetsku politiku", a njene rukovodioce kao sitnoburoaske nacionaliste". KPJ je preko dravnih organa drala pod administrativnim pritiskom kulake ili seoske bogatae (otkup, porez, itd.), tako da Staljinova osuda nije bila tana. Staljin je zapravo teio da sukobi seljake i vlast, oduzme vlasti masovnu politiku potporu, lii je njene partizanske baze iz vremena rata, uoavajui poetne manifestacije nezadovoljstva na toj liniji, prvenstveno srednjih slojeva koji su podravali jugoslovensku revoluciju. Staljinovim napadu na KPJ i njeno rukovodsto preko Informbiroa prethodili su neki sovjetski potezi koji su se kosili s jugoslovenskom samostalnou. Meunarodni ivot Jugoslavije 19451948. proticao je u znaku sve zaotrenijih odnosa s velikim zapadnim saveznikim dravama, a na drugoj strani u umnoavanju razlika" s vodeim zemljama Istoka, razlika koje su priguivane. Trumanova doktrina obuzdavanja" Rusije" i njenih satelita", sa Maralovim planom, predstavljala je radikalan zaokret amerike politike iz vremena rata i postavljanje osnova nove, drukije i dugoronije politike konfrontiranja sa drugom velikom, suparnikom silom. Jugoslavija je uoi izbijanja sukoba sa SSSR-om bila u najtenjim ekonomskim odnosima s njim i zemljama tzv. narodne demokratije. Tokom 1947. i poetkom 1948. godine 52,9% jugoslovenskog izvoza ilo je ka Istoku, dok je 49,3% uvoza dolazilo iz SSSR-a i drugih socijalistikih zemalja. Posle zakljuenja sporazuma o ekonomskoj saradnji sa SSSR-om, 1946. godine, zapoeli su razgovori o stvaranju meovitih drutava u Jugoslaviji. Jugoslovenski predstavnici podravali su ideju o meovitim drutvima, oekujui da SSSR uloi sredstva, podri eksploataciju sirovinskih bogatstava i pomogne industrijalizaciju zemlje. Najpre je, februara 1947, stvoreno drutvo za avionski saobraaj (JUSTA- Jugoslovensko-sovjetsko akcionarsko drutvo za civilno vazduhoplovstvo) i drutvo za reni saobraaj (JUSPAD= Jugoslovensko-sovjetsko dunavsko parobrodarsko akcionarsko drutvo), iako je Jugoslavija bila vie zainteresovana za investicije u oblasti proizvodnje nafte, aluminijuma i elika. Prva iskustva s Justom i Juspadom pokazivala su da ova preduzea nisu radila u interesu razvoja jugoslovenskog saobraaja. Justa je iz vazdunog saobraaja s '

i i i

J- y U

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

inostranstvom istisnula Jugoslovenski aerotransport i drala najrentabilnije linije. Preko ovih drutava SSSR je dovodio u pitanje i suverena prava jugoslovenskih vlasti. Sovjetska strana nije se pridravala osnovnih obaveza o ulaganju sredstava u izgradnju jugoslovenskih renih brodogradilita. Njeni predstavnici u meovitim drutvima stavili su se iznad zakona FNRJ i sebe smatrali eksteritorijalnim". Na osnovu odluke Politbiroa CK KPJ, Edvard Kardelj je aprila 1947. godine boravio u Moskvi da bi u razgovorima sa Staljinom, voenim u prisustvu Vladimira Popovia i Stanoja Simia, raistio razmimoilaenja oko meovitih drutava, koja su stalno izazivala sporove izmeu vladinih funkcionera. Zakljueno je da se zadre samo Justa i Juspad. Jugoslavija je u ekonomskoj saradnji teila razvijanju vlastitih prirodnih izvora uz pomo SSSR-a, ali se u tim nastojanjima suoila sa sovjetskom politikom monopolisanja jugoslovenske privrede preko meovitih drutava. Sovjetske tenje jasno su obelodanjene prilikom razgovora o stvaranju meovitih drutava u oblasti proizvodnje nafte, uglja, olova i cinka, aluminijuma, crnih metala. Stvaranje sovjetsko- jugoslovenske banke trebalo je da osigura privredno podreivanje Jugoslavije SSSR-u. Latentna kriza u sovjetsko-jugoslovenskim odnosima sve se vie ispoljavala. Staljinovim planovima oigledno su smetali mlada pobednika revolucija, revolucionarni idealizam jugoslovenskih komunista, njihova samosvojnost, negovanje duha oktobarske revolucije, tenja za autonomnim unutranjim razvojem i samostalnou u meunarodnim odnosima, kao i tendencije ka policentrizmu u delu komunistikog pokreta. Izjava Georgi Dimitrova data u Rumuniji januara 1948. da je stvaranje federacije socijalistikih drava Evrope preuranjeno, ali da e ona nastati povezivanjem Rumunije, Bugarske, Jugoslavije, Albanije, Poljske, ehoslovake, Maarske i Grke, na federativnoj ili konfederativnoj osnovi, im za to uslovi sazru, izazvala je otru Staljinovu reakciju preko Pravde 29. januara 1948. koja je napala planove o stvaranju vetakih federacija ili konfederacija". U Pravdi je stajalo da Dimitrovljeva izjava o organizovanju federacije balkanskih i podunavskih zemalja, ukljuujui tu i Poljsku, ehoslovaku i Grku, i o neophodnosti stvaranja carinske unije meu njima, ne znai da se list i solidarisao sa Dimitrovim, ve samo da Pravda nije mogla da ne

ODBRANA NEZAVISNOSTI

2 0 3

objavi izjavu publikovanu u drugim zemljama. Inae, Pravda je smatrala, a to znai i Staljin, da pomenutim zemljama nije bila potrebna problematina i izmiljena federacija ili konfederacija, niti carinska unija, ve uvrenje i odbrana svoje nezavisnosti i suvereniteta putem mobilizacije i organizacije unutranjih narodnodemokratskih snaga, kako je to pravilno reeno o tome u poznatoj deklaraciji devet komunistikih partija". Prema miljenju uzepe Bofe izjava Dimitrova je ubrzala odluku Staljina da napadne Tita. U Rumuniji su skidane Titove slike pre optube Informbiroa, jer je je Staljin preko crne propagande" ve poeo na Zapadu stavljati do znanja svetu da Tito nije ,,u milosti". Januara iste godine Sovjetski Savez je preduzeo mere ekonomskog pritiska na Jugoslaviju nagovetavajui da e trgovinski ugovor s njom zakljuiti tek u decembru. Narednog meseca Staljin je poeo da vri politiki pritisak na Jugoslaviju. Prvi znaci Staljinovog neraspoloenja mogli su se zapaziti prilikom posete Milovana ilasa Moskvi na elu jugoslovenske delegacije, koja mesec dana nije uspela da postigne ekonomski sporazum sa SSSR-om. Pored ilasa u delegaciji su se nalazili Vladimir Popovi, ambasador Jugoslavije u SSSR-u, i Bogdan Crnobrnja. U glavni grad SSSR-a stigla je nova delegacija sa Edvardom Kardeljom i Vladimirom Bakariem, 8. februara 1948. godine. Prilikom sastanka jugoslovensko-bugarske delegacije u Moskvi (Kardelj, ilas, Bakari sa jugoslovenske strane i Dimitrov, Kolarov i Kostov sa bugarske) u prisustvu Staljina, Maljenkova, danova, Suslova i Zorina, Molotov je napao jugoslovensko-bugarski ugovor iz 1947. i izjavu Dimitrova o federaciji istonoevropskih i balkanskih zemalja. Staljin se zaloio za brzo stvaranje jugoslovensko-bugarske federacije, raunajui da e na taj nain najlake razviti Jugoslaviju. Sovjetski Savez e suprotstavio i sporazumu izmeu jugoslovenske i albanske vlade. Staljin je protestovao i zbog slanja dve divizije JA u Albaniju bez konsultovanja SSSR-a, oznaavajui to kao preventivni rat". Staljin je ovim postizao dve stvari: na jednoj strani, krnjio je suverenitet Jugoslavije zahtevajui prethodno konsultovanje u sferi spoljne politike, a na drugoj je podstrekavao otpor Envera Hode Jugoslaviji i KPJ. to se tie Hode, njemu nije mnogo ni trebalo, jer je on i ranije od Moskve traio da u saradnji sa narodnim demokratijama" praktino mimoie Jugoslaviju uspostavljanjem neposrednih veza sa Bugarskom. Svoje nezado-

J-

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

voljstvo Jugoslavijom on je iskazivao i prilikom svoje posete Moskvi 1947. godine. Molotov je u noi izmeu 11. i 12. februara 1948. zahtevao od Kardelja da potpie tekst sporazuma o uzajamnom konsultovanju dveju zemalja o spoljnopolitikim pitanjima, to je ovaj i uinio. Albanija je kao mala zemlja i navodna rtva jugoslovenske politike trebalo da preuzme antititovski barjak. Proireni Politbiro CK KPJ je na sastanku odranom 1. marta 1948. konstatovao da su odnosi sa SSSR-om u poslednje vreme u raskoraku". Sovjeti su kritikovali jugoslovensku spremnost za pomo Albancima protiv Grka, odnosno tenju Jugoslavije da time stavi do znanja kako je njen savez s Albanijom vrst. SSSR, takoe, nije hteo da pomogne Jugoslovenima u naoruavanju armije, smatrajui da to nije ni potrebno dok postoji jaka sovjetska armija. Jugosloveni su bili protiv stupanja u federaciju s Bugarima, pomou koje je Staljin hteo da oslabi Jugoslaviju. Na martovskom sastanku Tito je isticao da Sovjeti forsiraju stvaranje federacije iako stvar nije ekonomski sazrela, zato to je Bugarska duna da plaa reparacije, to je siromana zemlja i to postoje ideoloke razlike izmeu KPJ i BRP(k). Po Titu, stvoriti federaciju u tom asu znailo je praktino uvesti trojanskog konja" u Jugoslaviju. Od naelnog je znaaja to je Tito nakon Staljinovog napada i ekonomskog pritiska bio svestan da je u pitanju nezavisnost Jugoslavije. Ekonomski pritisak ogledao se u injenici to je sovjetska vlada otkazala zakljuenje trgovinskog ugovora za 1948. Za Tita je nezavisnost Jugoslavije bila najvanija, pa samim tim i potreba strogog bdenja nad njenim interesima. Nezavisno od ovog pritiska, martovski sastanak rukovodstva KPJ je stao na gledite da politika Jugoslavije prema SSSR-u ostane neizmenjena. Tito je u oblasti naoruavanja traio oslanjanje na sopstvene snage. Prema generalnom sekretaru KPJ, Jugoslavija je ubudue morala da rtvuje mnogo za vojnu industriju i naoruanje. Ve na martovskom sastanku nazvan je nepravilnim" stav sovjetskih rukovodilaca, izraen u pismu Staljina i Molotova Titu i jugoSlovenskom rukovodstvu, u prilog vrbovanju graana FNRJ za sovjetsku obavetajnu slubu. Odbacivanje Staljinove ideje o stupanju Jugoslavije u federaciju s Bugarskom pojaalo je i ekonomski pritisak. Krajem novembra 1947. Jugoslavija je elela da proiri razmenu sa SSSR-om, ali je u razgovoru Milovana ilasa, Vladimira

ODBRANA NEZAVISNOSTI

2 0 5

Popovia i Bogdana Crnobrnje s Anastaom Mikojanom jugoslovenskim predstavnicima bilo jasno da se radi o odugovlaenju. Sovjeti su zavaravali jugoslovenske predstavnike gotovo tri meseca, tj. od decembra 1947. do kraja februara 1948. godine. Naredni potez sastojao se u povlaenju sovjetskih vojnih i civilnih strunjaka iz Jugoslavije. Raunajui na znaenje 27. marta u najnovijoj jugoslovenskoj istoriji, Staljin je na svoje prvo pismo CK KPJ stavio ba taj datum. U svetlosti ovog pritiska postajali su jasniji i neki raniji Staljinovi postupci prema KPJ, koji su govorili da se prilazi Kominterne i KPJ pojedinim pitanjima razlikuju, to tada nije dobijalo publicitet. to se tie jugoslovenskih rukovodilaca, oni su tumaili ranije sporove vie kao nesporazume nego kao naelna razmimoilaenja, iako su ovi nosili u sebi klicu budueg sukoba. Ali to ne znai da deo ovih nije zapaao degenerativne promene u SSSR-u. No i kada je sukob izbio, njegova prava priroda nije bila odmah jasna lanstvu KPJ. Tek e analiza postupaka IB-a prema Jugoslaviji pre 1948. i posle napada na nju, uz preispitivanje njene vlastite prakse, uputiti jugoslovenske politiare i teoretiare da razmotre karakter drava koje su vrile agresivan pritisak na jednu socijalistiku zemlju. Jugoslavija je posleratne odnose razvijala u vreme kada su u meunarodnoj zajednici pored SSSR-a postojale i druge socijalistike zemlje. Pojava vie socijalistikih zemalja u svetu menjala je, meutim, tradicionalno shvatanje proleterskog internacionalizma, koji se pre toga izraavao u bezrezervnoj podrci prvoj zemlji socijalizma i proveravao odnosom prema njoj. Postojanje vie socijalistikih drava u meunarodnoj zajednici postavilo je njihove meusobne odnose na drugaiji nain, zahtevajui potovanje njihove nezavisnosti, politike i ekonomske ravnopravnosti. Staljin je, meutim, polazio od shvatanja da grupisanje imperijalistikih drava iziskuje integraciju socijalistikih zemalja. Kao najvea socijalistika drava, SSSR je, samim tim, imao posebna prava i odgovornosti, a sovjetska partija vodeu ulogu u meunarodnom radnikom pokretu. KPJ je nalazila da nezavisna politika Jugoslavije ne protivurei ulozi SKP(b) i SSSR-a u meunarodnom radnikom pokretu i meunarodnim odnosima uopte. Ovaj stav KPJ sadrao je uverenje da u meunarodnoj zajednici i komunistikom pokretu moraju da preovlauju norme kvalitativno drugaije od onih u predratnim odnosima, kada je SSSR bio

J- y U

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

usamljena socijalistika drava. Uoi sukoba sa Staljinom iza KPJ je stajala oruana revolucija, iji se dah jo oseao. Jugoslovenska revolucija 19411945. otkrivala je istinu da putevi u socijalizam nisu jednoobrazni, ve da zavise od posebnih uslova svake zemlje, unutranjih i meunarodnih odnosa klasnih i politikih snaga, stepena razvijenosti, odnosno sposobnosti rukovodeih subjektivnih snaga da stvaralaki iskoriste revolucionarnu situaciju. Slobodarske tradicije jugoslovenskih naroda jemile su, sa svoje strane, da e zahtev IB-a za kapitulacijom i odricanjem od nezavisnosti zemlje biti odbaen. Jugoslovenskoj vladi je 18. marta 1948. saopten telegram marala Nikolaja A. Bulganjina, ministra narodne odbrane SSSR-a, kojim se opozivaju sovjetski vojni savetnici i instruktori iz Jugoslavije, s obrazloenjem da su okrueni nedrueljubljem". Dan kasnije opozvani su i civilni strunjaci. Njihovo povlaenje motivisano je time to im, navodno, jugoslovenski funkcioneri uskrauju potrebne podatke. U Titovom pismu Vjaeslavu M. Molotovu od 20. marta odbaena je optuba da su strunjaci SSSR-a okrueni nedrueljubljem i nepovjerenjem". Smisao ovih akcija otkrivalo je, meutim, pismo koje su, po nalogu CK SKP(b), Staljin i Molotov uputili drugu Titu i ostalim lanovima CK KPJ" 27. marta 1948. U njemu je rukovodstvo KPJ okrivljeno da nije davalo otpor (tim) pokuajima diskreditovanja sovjetske armije", da je stavilo sovjetske predstavnike u Jugoslaviji pod kontrolu organa bezbednosti, da njegovi lanovi razvijaju antisovjetsku atmosferu, ire antisovjetske izjave o izroavanju SKP(b) i pokuavaju da detroniziraju sovjetski sistem", kao i da optuuju SSSR za velikodravni ovinizam". Staljin i Molotov napadali su KPJ i zbog polulegalnosti i nedostatka unutarpartijske demokratije. U pismu se isticalo da su lanovi KPJ stavljeni pod kontrolu ministra dravne bezbednosti"; da se Komunistika parija Jugoslavije uljuljkuje trulom oportunistikom teorijom mirnog urastanja kapitalistikih elemenata u socijalizam, pozajmljenom od Berntajna, Folmara i Buharina"; da se Partija preko Narodnog fronta rasplinjavala u vanpartijskoj masi; i da u jugoslovenskom Ministarstvu spoljnih poslova rade britanski pijuni. Kopije pisma CK SKP(b) od 27. marta upuene su, bez znanja KPJ, ostalim partijama lanicama Informbiroa. Time,

ODBRANA NEZAVISNOSTI

2 0 7

kao i kasnijim organizovanjem njegovog Bukuretanskog zasedanja, Staljin se odluio da u svom bloku internacionalizme sukob s KPJ. O nesamostalnosti tih partija govorila je najbolje injenica to su one prihvatile stanovite CK SKP(b) iako nisu ule miljenje i protivargumente CK KPJ. Internacionalizacija sukoba njegovim prenoenjem iz okvira sovjetsko-jugoslovenskih partijskih odnosa na podruje meunarodnog radnikog pokreta imala je za cilj da pojaa pritisak na KPJ, prejudicira dranje komunistikih partija lanica IB-a na predstojeem sastanku, i legalizuje obraun s KPJ kao unutranju stvar socijalistikih zemalja i komunistikih partija. Zahvaljujui stavu Vladislava Gomulke, jedino Poljska radnika partija nije uputila KPJ pismo kojim bi se solidarisala sa Staljinovim i Molotovljevim pismom od 27. marta 1948. godine. Prema Andeju Verblanu Gomulka je rekao savetniku ambasade SSSR-a u Varavi Vladimiru Jakovljevu da e pokazati Staljin-Molotovljevo pismo lanovima Politbiroa koji e nesumnjivo podrati njegove stavove, ali da je po njegovom ubeenju sovjetski stav nepravilan". Tek kada je KPJ odbila da uestvuje na sastanku IB-a u Bukuretu, poljska partija je uputila pismo KPJ koje je predstavnik poljske partije u Informbirou Julijan Finkeltajn uruio Milovanu ilasu 8. juna 1948. godine. U tom pismu je stajalo: Smatramo da vaa odluka (neuestvovanje na sastanku Informbiroa B.P.) neminovno vodi vaem otcepljenju od revolucionarnog pokret.a sa svim posledicama koje iz toga proizilaze. Teko nam je da poverujemo da je vaa odluka konana i da je va stav do kraja promiljen stoga smo spremni da se susretnemo s vama kako bismo vas ubedili u neophodnost revizije vae odluke". Rukovodstvo KPJ je bilo spremno da primi Gomulku u Beogradu, ali je stavilo do znanja to se tie njegove posrednike misije da je odluka definitivna i da iza nje stoji CK KPJ. Gomulka je osporavao Staljinove postupke u odnosu na jugoslovensko pitanje", dok su se njegovi odnosi sa Staljinom i Politbiroom vlastite partije sve vie zaotravali. Ve na avgustovsko-septembarskom plenumu CK Poljske radnike partije 1948. govorilo se o Gomulki sa nepoverenjem i predubeenjima, a godinu dana kasnije ,,o ideolokom i nacionalistikom srodstvu s Titom". Septembra 1948. bio je optuen za skretanje, ubrzo smenjen sa svih funkcija i 1951. zatvoren.

J- y U SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

CK KPJ je odbacio pismo maarske partije, osporavajui moralno i politiko pravo Rakoiju i drugovima da neodgovorno napadaju jugoslovensku partiju pred SKP (b)". Stav maarskog politbiroa ocenjen je kao klevetnika izjava, koja predstavlja duboku uvredu za svakog naeg graanina, a ne samo za lanove Partije". Odgovor na pismo CK SKP (b) od 27. marta 1948. CK KPJ je usvojio na plenarnoj sednici Centralnog komiteta odranoj 12. i 13. aprila. U pismu Staljinu i Molotovu od 13. aprila izraeno je nezadovoljstvo njihovim stavovima i nainom na koji su ih oni saoptili. Sem odbacivanja optubi i objanjavanja sopstvenih stavova, KPJ je u ovom pismu izloila i neka naelna pitanja. Istaknuto je da ma kako neko od nas volio zemlju socijalizma SSSR, on ne smije ni u kom sluaju manje voljeti svoju zemlju, koja takoe izgrauje socijalizam". To je istovremeno bio odgovor komunistima koje je magija ideologije onemoguavala da se odvoje od stereotipnog tumaenja proleterskog internacionalizma. Time je Tito praktino odgovarao i Sretenu ujoviu koji je isticao da je on zamiljao Jugoslaviju u budunosti kao jednu od sovjetskih republika. Podvueno je, isto tako, da ,,mi stojimo na stanovitu da u drutvenom preobraaju u Jugoslaviji ima mnogo specifinih crta, koje se mogu korisno iskoristiti u revolucionarnom razvitku u drugim zemljama, i ve se iskoriavaju". Ve iz odgovora CK KPJ izbijalo je uverenje da su u pitanju razliita shvatanja odnosa izmeu socijalistikih zemalja. Plenarna sednica CK KPJ odbila je, s izuzetkom Sretena ujovia, da prihvati ocene iznete u pismu CK SKP (b). U odgovoru je predloeno Centralnom komitetu SKP (b) da se nesporazum" rei u razgovorima izmeu predstavnika dva centralna komiteta u Beogradu. Ovaj stav CK KPJ podrale su i plenarne sednice centralnih komiteta Srbije, Hrvatske, Slovenije i Makedonije, pokrajinskih komiteta KPJ za Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru kao i CK SKOJ-a. Na sednici CK KPJ od 13. aprila 1948. Aleksandar Rankovi je izvestio da je Politbiro reio da CK upozna sa sluajem Hebranga i ujovia. Hebrang nije pozivan na sednice Politbiroa, a nije prisustvovao ni plenarnoj sednici jer je protiv njega bila pokrenuta istraga. Andrija Hebrang je bio oktobra 1943. kooptiran u Politbiro CK KPJ, ali je septembra 1944. smenjen sa poloaja sekretara CK KP Hrvatske i preveden na rad u o s l o b o e n i Beograd. Tito je obavestio CK KPJ kako je Hebrang

ODBRANA NEZAVISNOSTI

2 0 9

u Moskvi stvarao nepovoljan utisak o CK KPJ, krivo informiui da u Partiji nema demokratije. Smatao ga je prvim krivcem za nepoverenje SKP (b) prema CK KPJ. Zato su slubeno od vlade SSSR-a, a i od CK SKP (b) dolazile depee adresirane na Hebranga. Tito je izneo ljutnju" Hebranga izraenu i u pismu Kardelju zato nije stavljen na elo delegacije koja je ila u Moskvu. Kao predsednik Privrednog saveta nije radio prema zakljucima i nije se saglaavao sa partijskom linijom u pitanjima privrede. Iako se Zujovi i Hebrang nisu slagali, imali su negativan odnos prema liniji i odlukama CK. Hebrang je ostao u CK KPJ, ali je bio skinut" sa rada u Politbirou. Protiv Hebranga je povedena istraga povodom njegovog dranja u ustakom zatvoru. Za Svetozara Vukmanovia oni su mirisali" na frakcionae. ilas je isticao niz principijelnih razlika u ocenama bitnih stvari. Tako je ujovi, po njemu, smatrao da se jugoslovenski plan morao nalaziti u sastavu sovjetskog, za razliku od shvatanja da je on ,,u oslonu na SSSR". Ni po Nekoviu ujovi nije bio ist"; bio je neiskren"; eleo je da se nae na poloaju predsednika vlade Srbije i sekretara partije. Tito je ocenio da su ujovi i Hebrang bili protiv izgradnje Auto-puta BeogradZagreb, prvi iz velikosrpskih" a drugi iz ustakih" motiva. Vicko Krstulovi posredno je optuivao ujovia da je sve to se govori na sednicama upisivao u notes, izvlaei iz toga uverenje da su informacije poticale od lanova CK. ujovi je, po Kardelju, oklevetao" partiju i mora biti iskljuen iz CK. Tito je predloio komisiju u sastavu uro Pucar, Vlado Popovi i Jakov Blaevi da formulie pismenu odluku o iskljuenju ujovia iz CK KPJ. Titova platforma nasuprot Staljinovim shvatanjima i tenjama, iza kojih su stajali njegov ogromni presti i pritisak na komunistiki pokret u svetu polazila je od prava Jugoslavije na nezavisnost i od ravnopravnih odnosa izmeu drava i partija. Po nalogu CK SKP (b), Staljin i Molotov su 4. maja uputili novo pismo Centralnom komitetu KPJ, u kome je odgovor od 13. aprila opisan kao zaotravanje konflikta". To je pismo odbacivalo objanjenja CK KPJ, podizalo raspravu o spornim pitanjima na nivo optube", govorilo o antisovjetskoj poziciji druga Tita" i klevetnikoj propagandi rukovodilaca KPJ". Staljin i Molotov takoe su isticali da zasluge i uspesi, recimo, komunistikih partija Poljske, ehoslovake, Maarske, Rumu-

J- y U SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

nije, Bugarske, Albanije nita nisu manji nego zasluge i uspesi jugoslovenske Kompartije". Pobeda jugoslovenske revolucije objanjavala se ulaskom sovjetske armije u Jugoslaviju. ,,A to francuske i italijanske kompartije" stajalo je u pismu imaju za sada manje uspeha nego jugoslovenska Kompartija, to se ne objanjava nekim osobitim kvalitetima jugoslovenske Kompartije, nego, uglavnom, time to je posle razbijanja taba jugoslovenskih partizana od strane nemakih padobranaca, u momentu kada je narodnooslobodilaki pokret u Jugoslaviji preivljavao teku krizu, sovjetska armija pritekla u pomo jugosovenskom narodu, razbila nemake okupatore, oslobodila Beograd i tako stvorila uslove neophodne za dolazak Komunistike partije na vlast. Na alost, sovjetska armija nije ukazala i nije mogla ukazati takvu pomo francuskoj i italijanskoj Kompartiji." U sluaju da CK KPJ ostane na svojim pozicijama, CK SKP (b) je nagovetavao protivakcije i na planu meudravnih odnosa. Pismo se zavravalo predlogom da se postojei spor raspravi na sastanku Informbiroa devet partija. Iz pisma CK SKP (b) Titu i Kardelju i Centralnom komitetu KPJ od 4. maja 1948. moe se videti da je postojalo sovjetsko nezadovoljstvo Titovom izjavom maja 1945. u Ljubljani u jeku transke krize, o emu je sovjetski ambasador Ivan V. Sadikov izvestio Kardelja 5. juna iste godine. Razmatrajui ovo pismo na plenarnoj sednici od 9. maja 1948, CK KPJ je odbio da se spor raspravlja na sastanku Informbiroa, jer se ,,u toj stvari osjeamo toliko neravnopravni da nam je nemoguno pristati da tu stvar sada rjeavamo pred Kominformbiroom". Politbiro CK KPJ je, istovremeno, usvojio predlog partijske komisije da se Andrija Hebrang i Sreten Zujovi zbog frakcionatva, stavova o privrednoj politici i odnosa prema Informbirou iskljue iz KPJ. Staljin je traio da sovjetski predstavnici uestvuju u istrazi protiv Hebranga i ujovia, ali je CK KPJ to odbio. Ta dva funkcionera KPJ, koja su nameravala da izazovu rascep u rukovodstvu, zatvorena su zbog dela kanjivih po krivinom zakonu, kako stoji u izvorima, ali Kardelj u svojim Seanjima istie da su oni pritvoreni iz bojazni da ih Sovjeti ne odvedu u Bukuret na savetovanje partija Informbiroa. CK SKP (b) je 19. maja ponovo zatraio da jugoslovenski komunisti uestvuju u radu Informbiroa, ali je CK KPJ 20. maja jednoglasno odluio da se delegati ne alju na bukuretansko

ODBRANA NEZAVISNOSTI

2 1 1

zasedanje. U pismu od 22. maja CK SKP (b) je ovaj stav ocenio kao nacionalistiki. CK KPJ je u izjavi od 20. juna 1948, upuenoj zasedanju Informbiroa u Bukuretu, podvukao da stav CK SKP (b) onemoguava diskusiju na ravnopravnoj osnovi i da primenjeni postupak nije ,,u duhu sporazuma i principa dobrovoljnosti na kojima bazira Informbiro". Na bukuretanskom zasedanju Informbiroa Bugarsku radniku partiju (komunista) predstavljali su Trajo Kostov i Viko ervenkov; Rumunsku radniku partiju Georgiju G. De, Vasil Luka i Ana Pauker; Maarsku komunistiku partiju Mae Rakoi, Mihalj Farka i Erni Gere; Poljsku radniku partiju J. Berman i A. Zavadski; Svesaveznu komunistiku partiju (boljevika) Andrej danov, Georgij Maljenkov i Mihail Suslov; Komunistiku partiju ^Francuske ak Diklo i Etjen Faon; Komunistiku partiju ehoslovake Rudolf Slanski, R. iroki, B. Geminder i G. Gare; Komunistiku partiju Italije Palmiro Toljati i Pijetro Sekija. Predstavnici SSSR-a predlagali su da se pre zasedanja u Bukuretu Informbiro sastane u Ukrajini, iznosei ak mogunost da na tom sastanku uzme uea i Staljin, ime su uticali na dranje predstavnika drugih partija, podizali znaaj sastanka i sugerisali potrebu prisustva na najviem nivou. Vladislav Gomulka intervenisao je da predstavnici KPJ prisustvuju zasedanju Informbiroa, ali odluka nije promenjena. Na insistiranje sovjetskih delegata, na bukuretanskom zasedanju Informbiroa, odranom izmeu 20. i 22. juna u jednom kraljevskom dvorcu blizu Bukureta, usvojena je Rezolucija o stanju u Komunistikoj partiji Jugoslavije. S Rezolucijom se solidarisala i Komunistika partija Albanije, iji je Centralni komitet 1. jula izdao saoptenje u kome je osudio izdaju" rukovodilaca KPJ i istakao da je s njom oduvek bio u sukobu. Ova rezolucija je ponavljala optube iz prethodne prepiske Staljina i Molotova s CK KPJ. Komunistike i radnike partije u Bukuretu odobravale su postupak CK SKP (b), koji je uzeo inicijativu ,,u raskrinkavanju nepravilne politike CK KP Jugoslavije i pre svega nepravilne politike drugova Tita, Kardelja, ilasa i Rankovia". Vodstvo KPJ optueno je za neprijateljsku politiku prema Sovjetskom Savezu i SKP (b), diskreditovanje sovjetske armije, izjednaavanje spoljne politike SSSR-a sa spoljnom politikom imperijalistikih sila, propagandu o izroavanju SSSR-a i SKP(b). KPJ je

J- y U SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

takoe optuena da zatakava klasnu borbu u jugoslovenskom drutvu, naroito na selu, gde jaaju kulaki elementi. Prema Rezoluciji IB-a, jugoslovenski rukovodioci umanjuju ulogu Komunistike partije, faktiki rastvaraju partiju u bespartijnom Narodnom frontu, koji obuhvata klasno veoma raznolike elemente (radnike, radno seljatvo sa individualnim gazdinstvom, kulake, trgovce, sitne fabrikante, buroasku inteligenciju), kao i raznobojne politike grupe, ubrajajui tu i neke buroaske partije". Jugoslovenski komunisti uporeeni su s ruskim menjevicima, to svedoi o likvidatorskim tendencijama u odnosu na KP u Jugoslaviji". KPJ je okarakterisana kao sektako-birokratska organizacija, bez unutranjopartijske demokratije, izbornosti, kritike i samokritike; za njen Centralni komitet reeno je da je sastavljen od kooptiranih lanova; u Partiji se gaje metodi vojnikog rukovoenja". Od KPJ se trailo da tursko-teroristikom reimu" u partiji uini kraj. Rezolucija IB-a je smatrala da odbacivanjem kritike rukovodstvo KPJ produbljuje svoje antipartijske pogreke". Mere za nacionalizaciju sitne trgovine i industrije ocenjene su kao demagogija, leviarenje i avanturizam. Na osnovu ovog, Informacioni biro je konstatovao da je CK KPJ iskljuio sebe i Komunistiku partiju Jugoslavije iz porodice bratskih komunistikih partija, iz jedinstvenog komunistikog fronta, i prema tome, iz redova Informacionog biroa". Povodom objavljivanja Rezolucije IB-a o stanju u Komunistikoj partiji Jugoslavije CK KPJ je, odbacujui optube, 29. juna 1948. dao Izjavu, koja je objavljena u jugoslovenskoj tampi zajedno s Rezolucijom, to je bio reit odgovor na tvrdnju Informbiroa da se rukovodstvo KPJ boji reakcije lanstva. Za kritiku Informbiroa reeno je da se zasniva na netanim i neosnovanim tvrdnjama, da predstavlja pokuaj ruenja ugleda KPJ i slabljenja njenog jedinstva i rukovodee uloge. U Izjavi su se ve nazirala neka principijelna reenja koja e KPJ razviti u narednoj fazi sukoba i odbrane nezavisnosti Jugoslavije. O vrbovanju" jugoslovenskih graana za sovjetsku obavetajnu slubu kae se: CK KPJ je smatrao i smatra da je takav odnos prema zemlji u kojoj su komunisti vladajua partija i koja ide u socijalizam nedopustiv odnos i da vodi demoralisanju graana FNRJ i slabljenju i potkopavanju dravnog i partijskog rukovodstva." Od naelnog znaaja je bilo i mesto u Izjavi u kome se kae da se pri procenjivanju politike

ODBRANA NEZAVISNOSTI

2 1 3

KPJ, kao i drugih partija, mora uzimati u prvom redu praksa Partije da li Partija postie ili ne postie uspehe u borbi za socijalistiki preobraaj zemlje, da li u celini slabe ili jaaju kapitalistiki elementi, da li slabi ili jaa socijalistiki sektor narodne privrede". Dogmatski stav informbiroovske kritike" najbolje je otkrivala ocena odnosa izmeu KPJ i NFJ, to je i istaknuto u formulaciji da ne preuzima Partija program od Fronta, nego naprotiv, Front dobija osnovni pravac i program od Kompartije, to je i prirodno s obzirom na njenu vodeu ulogu u njemu". Naelnu vrednost imala je i teza o pomoi SSSR-a i zemalja narodne demokratije". S tim u vezi u Izjavi se kae: CK KPJ mora pri tom da naglasi da davanje te pomoi i saradnja ne zavise samo od njega, nego i od zemalja narodne demokratije i SSSR. CK KPJ smatra da se ta pomo mora povezivati s unutranjom i spoljnom politikom Jugoslavije, a ni u kom sluaju s injenicom to on nije mogao da primi neosnovane i na neistinama zasnovane optube." to se tie jedinstva komunistikog fronta, u Izjavi je stajalo da se ono ne zasniva na priznavanju izmiljenih i iskonstruisanih greaka i kleveta, nego na injenici da li je politika jedne partije stvarno internacionalistika ili nije". Istovremeno, CK KPJ nije prelazio utke preko injenice da je Informbiro prekinuo principe na kojima je osnovan, a koji su predviali dobrovoljnost svake partije u odnosu na prihvatanje zakljuaka". Ambasador FNRJ u Francuskoj Marko Risti izvestio je marala Tita 5. jula 1948. godine da su pojedini lanovi KP Francuske ve poeli da nazivaju Tita Dorio, De Gol, Musolini". Desetog jula 1948. poznati knjievnik pisao je Titu iz Pariza da je objavljivanje Rezolucije u Imaniteu doiveo kao klevetniki besmisao". Time su Ristiu postale jasne ranije odluke KPF o povlaenju objavljenih govora Josipa Broza Tita i Svetozara Vukmanovia Tempa, uz rezervisanost rukovodeih francuskih komunista poslednjih meseci. Risti se pismom koje je objavio edomir trbac obratio Marselu Kaeu, komunistikom veteranu, povodom iznoenja lai od strane aka Dikloa, u kome stoji, izmeu ostalog: ,,Gde se to nalazimo, u kakav groteskni i tragini komar hoe da nas uvuku, metodama koje bi bile samo smene kad ne bi prljale -one koji se njima slue, i kad oni koji se njima slue ne bi bili avangarda francuske radnike klase. . ." Ne dajte", pie Kaenu, da i Vas povuku u taj sramni i ludi poduhvat koji se sastoji u tome da se

J- y U SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

kompromituje cela Komunistika partija Francuske povezivanjem za jedan nemogui pokuaj da se kompromituju jugoslovenski rukovodioci pred francuskim narodom i da se suprotstave jugoslovenskom narodu koji druge rukovodioce nee." Optube IB su za njega bile taman i otrovan dim" koji e otrovati" one koji uestvuju u klevetama a ne one protiv kojih su usmerene. Nebo e se razvedriti", zakljuivao je Risti u pismu Marselu Kaenu. Ali do prenua" francuskih komunista nije dolo o emu svedoi porast informbiroovske kampanje protiv Jugoslavije u ime internacionalizma, jedinstva demokratskog fronta mira", podreivanja moskovskim direktivama. Jednim drugim povodom, Risti e pisati da e taj novi toboe internacionalistiki kurs koji je Rezolucija isticala, i da e stav prema seljacima sadran u Rezoluciji, da e sve to imati tekih posledica, ali je 'zagrljaj' Moskve bio ve i suvie vrst da bi se u biu svom oportunistika KPF iz njega mogla istrgnut i . . . Slabost francuske Partije je ono to joj je dalo, i u toj prilici, tu alosnu, prividnu snagu". Sastanak jugoslovenske delegacije sa delegacijom Bugarske i Staljinom okruenim njegovim najbliim saradnicima u Kremlju, februara 1948, uzima se kronoloki kao poetak sukoba. U prvoj fazi Staljin je nameravao pod pretnjom ekonomskog i politikog pritiska da u tiini ugui" KPJ. Dobijanjem podrke drugih partija, Staljin je internacionalizovao sukob s KPJ, drei ga i dalje pod svojim nadzorom, ali sada pojaavajui pritisak i delujui psiholoki na rukovodstvo KPJ stavljanjem ovoga u izolaciju i pojaavanjem njegove nesigurnosti, jer je sav komunistiki svet" protiv KPJ. Raunao je i na svoj kult u Jugoslaviji koji je KPJ razvila pre rata, u toku rata i posle rata. Taj kult je u komunistikoj sredini i narodu zaista postojao, ali se Staljin prevario u oceni Titovog uticaja, kao voe originalne revolucije, oveka pod ijim rukovodstvom je stvorena vlastita armija i nova vlast. Koliko se Staljin u toj svojoj proceni prebacio" svedoi i podatak iz Hruovljevog tajnog referata na XX Kongresu KPSS 1956, gde ovaj navodi Staljinove rei: Dovoljno je da pomaknem mali prst, i Tito e pasti." Podigao je i aku" ali Tita nije oborio, tavie uticao je na uvrenje njegovog ugleda u zemlji i svetu, jer je kao David iz sukoba sa Golijatom izaao kao pobednik. Ficroj Maklejnje govorei o Titu kao osporavanoj barikadi" napisao da je u ivotu svakt velike linosti dovoljno da ostvari

ODBRANA NEZAVISNOSTI

2 1 5

samo jedan od tri Titova podviga pa da ostane znaajan u istoriji, pri emu misli na osposobljavanje partije za revoluciju, pobedu revolucije u okvirima drugog svetskog rata i emancipaciju od Staljinove vlasti 1948. godine. Odbijajui da uestvuje u radu bukuretanskog zasedanja IB-a, mada su neki njeni lanovi smatrali da treba uputiti predstavnike, KPJ je istakla izvesne principe o karakteru rasprava u meunarodnom radnikom pokretu. Iz Izjave je proizilazilo da ne postoji osnova za ravnopravan dijalog: KPJ je optuena, a nije mogla da se brani; odnos prema njoj nije bio odnos drugarstva i poverenja; raspravljalo se na bazi netano utvrenih injenica. Bukuretanski skup bio je zamiljen kao mesto osude i ekskomunikacije, a ne kao komunistiki razgovor jednakih. Oslanjajui se na svoj autoritet u meunarodnom radnikom pokretu i bespogovornu podrku partija lanica Informbiroa, Staljin je raunao da e objavljivanje Rezolucije IB-a dovesti do pobune u KPJ i zbacivanja rukovodstva. On nije birao rei u ideolokoj diskvalifikaciji jugoslovenskog komunizma (,,jeresi"). Velika ljubav prema Sovjetskom Savezu i autoritet koji je uivao Staljin meu narodima Jugoslavije zavarali su sovjetsko rukovodstvo, koje je smatralo da zbacivanje nekoliko rukovodeih ljudi nee predstavljati problem, sasvim previajui slobodarstvo naroda, njegovu nepokornost i privrenost nezavisnosti. Staljin jednostavno nije verovao u raskol, to jest da e se jugoslovensko rukovodstvo odupreti, pretpostavljajui da e naii na njegovu pokornost, ili bar da e se ono pocepati, emu je sluilo i pismo od 27. marta u kome je bio blai prema Titu i Kardelju za razliku od otrih osuda ilasa, Vukmanovia i Rankovia. Staljin je s birokratskom bahatou ignorisao iskustvo narodnooslobodilake borbe, potcenio antifaistiki napor Jugoslavije u tek zavrenom ratu, preao preko borbenog i tradicionalno slobodarskog duha naroda, povredio boraki kadar poistoveujui njegovu ulogu s daleko manjom ulogom nekih drugih pokreta otpora. On je zaboravio da je jugoslovenska revolucija s albanskom bila jedina revolucija izvedena u okvirima drugog svetskog rata i da je Tito doekao njegov kraj kao proslavljeni komandant partizanske armije" i voa nacije".

J- y U SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

Cepanju KPJ sluilo je uzimanje u zatitu Sretena ujovia i Andrije Hebranga, a naroito podstrekavanje zdravih elemenata" u partiji, vernih jedinstvenom socijalistikom frontu" na svrgavanje njenog vodstva. O tome je Rezolucija Informbiroa direktno govorila na sledei nain: Zadatak ovih zdravih lanova KPJ jeste da prisile svoje dananje rukovodioce da otvoreno i poteno priznaju svoje pogreke i da ih poprave, da napuste nacionalizam, da se vrate internacionalizmu i da svim silama uvruju jedinstveni socijalistiki front protiv imperijalizma, ili ako se dananji rukovodioci KPJ pokau za to nesposobni, da ih smene i istaknu novo internacionalistiko rukovodstvo Komunistike partije Jugoslavije." KPJ je u Izjavi zauzela odluan stav prema ovim prevratnikim pozivima. Centralni komitet Komunistike partije Jugoslavije" kae se u njoj poziva partijsko lanstvo da zbije svoje redove u borbi za ostvarenje partijske linije i jo vee uvrenje jedinstva Partije, a radniku klasu i ostale radne mase, okupljene u Narodnom frontu, da jo upornije nastave rad na izgradnji nae socijalistike domovine. To je jedini put i nain da praksom dokaemo svu neopravdanost pomenutih optubi." Na sednici CK KPJ 20. maja 1948. doneta je odluka da se sazove Peti kongres Partije za 21. jul. Odluka o njegovom odravanju objavljena je u tampi, to je znailo da je rukovodstvo KPJ reilo da pitanje sukoba postavi pred celokupno partijsko lanstvo i jugoslovenske narode. Peti kongres odravao se 20 godina posle Drezdenskog kongresa KPJ i 8 godina posle Pete zemaljske konferencije, koja je imala obeleje kongresa. Za Kongres je bilo izabrano 2.344 delegata s reavajuim pravom glasa, po principu da se jedan delegat bira na 200 lanova KPJ. Pred njegovo odravanje, 30. juna 1948, KPJ je imala 468.175 lanova i 51.612 kandidata. Josip Broz Tito bio je izabran za delegata Petog kongresa na partijskoj konferenciji Prve proleterske divizije. Svega 106 delegata nije bilo uestvovalo u narodnooslobodilakoj borbi. Konferencije na kojima su birani kongresni delegati proticale su u znaku podrke stavu CK KPJ prema Rezoluciji Informbiroa i odbrane politike partijskog vodstva. Peti kongres KPJ je trajao od 21. do 28. jula. Otvorio ga je Tito u Domu garde u Beogradu. Najiri publicitet obezbeen je neposrednim prenoenjem toka sednica preko radio-stanica i

ODBRANA NEZAVISNOSTI

2 1 7

opirnim izvetavanjem o njima u tampi. Partije Informbiroa su bojkotovale Kongres, na koji su bile pozvane. Prema uzefu Bofi Staljin je tada poeo da uvia da borba s KPJ nee biti laka i da u narednoj fazi treba biti strpljiv. Po oceni Edvarda Kardelja, Peti kongres oznaio je poetak idejne ofanzive" KPJ, ali e do nje ipak doi tek naredne godine. Na Kongresu je analiziran i ocenjen dotadanji razvojni put KPJ. Referati i diskusija stavili su teite na njenu ulogu u organizovanju narodnooslobodilake borbe i posleratne socijalistike izgradnje u Jugoslaviji. Politiki izvetaj CK KPJ podneo je Tito, izvetaj o organizacionom radu KPJ Aleksandar Rankovi, izvetaj o agitaciji i propagandi Milovan ilas, izvetaj o borbi KPJ za novu Jugoslaviju, za narodnu vlast i socijalizam Edvard Kardelj, izvetaj o izgradnji socijalistike ekonomike FNRJ Boris Kidri; Projekt programa KPJ izloio je Mosa Pijade, a Nacrt statuta KPJ Blagoje Nekovi. Kongres je dao politiku podrku CK KPJ u odbrani nezavisnosti Jugoslavije. Sedmodnevni rad proao je u znaku ispitivanja vlastitog revolucionarnog puta. Tekovine oslobodilakog rata i revolucije, kao i prvi koraci u socijalistikom preobraaju Jugoslavije, trebalo je da budu najreitije svedoanstvo o ispravnosti politike vodstva KPJ, pa samim tim i da opovrgnu optube IB-a. Razmatranje ranijih iskustava bilo je podreeno odbrani savremenog kursa Partije. Njeno vodstvo dobilo je plebiscitarnu podrku izabranih delegata i ogromne veine lanstva i jugoslovenskih naroda. S teorijske take gledita znaajno je to je Peti kongres KPJ postavio tezu ,,o socijalistikom karakteru narodne revolucije, to doprinosi razumevanju njene sutine i prouavanju karaktera novih pojava u drugim oslobodilakim pokretima". Iznesena je i koncepcija ,,o narodnoj demokratiji kao specifinom obliku diktature proletarijata i o mogunostima uspene izgradnje socijalistikog drutva u postojeim uslovima meunarodnih odnosa i meunarodnog poloaja Jugoslavije". Gledano sa stanovita budueg razvitka, Peti kongres je ve Rezolucijom o osnovnim narednim zadacima organizacija KPJ uneo i neke antibirokratske tonove, istina jo sasvim blede, nerazvijene i protivrene. Tako se u Rezoluciji trai uporna borba protiv svih birokratskih i drugih metoda koji koe privlaenje masa i razvijanje njihove inicijative u izgradnji

J- y U SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

socijalizma", svestrano uee masa u radu mesnih organa narodne vlasti, razvijanje kritike i kontrole radnih masa nad radom dravnih organa i privrednim aparatom". Borba protiv svih pojava birokratizma u organima dravne vlasti i privrednom i drutvenom aparatu nagovetavala se i u etvrtom odeljku Rezolucije. Istovremeno s osiguravanjem rukovodstva iz centra, zahtevani su samoinicijativa i uee masa u radu uprave. Rezolucija Informbiroa nije potedela ni Narodni front. KPJ se, prema kritiarima", bila rastvorila" u Narodnom frontu, toj bespartijnoj masi svih klasa i slojeva" i svih moguih buroaskih" partija. Jugosloveni su optuivani zbog izraavanja partijske politike kroz Program Narodnog fronta. Iz toga se izvodio zakljuak da su oni menjeviki likvidatori", da su revidirali boljeviko shvatanje Partije i doveli je u opasnost da bude likvidirana" kao klasna partija radnike klase". Po miljenju jugoslovenskih komunista na Petom kongresu, taj napad je imao za cilj izolaciju Partije i odvajanje frontovske mase" od nje, Da bi ;,dokazao" svoje teze Staljin, a kasnije i Informbiro, iskrivljavao je jedno mesto iz Titovog govora na Drugom kongresu NFJ, odranom u Beogradu septembra 1947, izostavljajui njegovu ocenu o predvodnikoj ulozi" Partije u Narodnom frontu. Jugoslovenski komunisti na Petom kongresu nisu ni osporavali izvesno stapanje lanstva Narodnog fronta s lanstvom Partije. Isticalo se da mnogi lanovi Narodnog fronta rade kao najbolji komunisti iako nisu lanovi KPJ, to je uostalom bila i jedna od najvanijih odlika Narodnog fronta Jugoslavije. Jugoslovenska avangarda" je time potvrivala Lenjinove misli da se disciplina avangarde" odrava njenom svesnou", njenom odanou revoluciji, njenom istrajnou, samopregorom, heroizmom, a na drugoj strani njenom vetinom da se povee, zblii, do izvesnog stepena stopi s najirom masom trudbenika, kao i pravilnou njenog politikog rukovoenja. U vreme napada IB-a na NFJ, praktino napada na nju samu, KPJ je imala najvei uticaj u svojoj istoriji, ostvarujui ga neposredno, preko dravnih organa i masovnih organizacija. Staljin i Informbiro nisu potovali nacionalne specifinosti i nijanse", koje su jedno vreme sami zagovarali zbog potreba svoje pragmatistike politike, a na drugoj strani okovani dogmatizmom nisu razumevali sutinu politike NFJ, mada

ODBRANA NEZAVISNOSTI

^ i

su, oseajui njegovu snagu, nastojali 1948. da odvoje mase od Partije. Kongres je usvojio Program Komunistike partije Jugoslavije, prvi od Vukovarskog kongresa, odranog juna 1920. S obzirom na naredne promene u jugoslovenskom drutvu, Program je imao privremen i prelazan karakter. U novousvojenom Statutu, koji je bio nalik na Statut SKP(b), stajalo je na uvodnom mestu da je KPJ ,,vodei organizovani odred radnike klase Federativne Narodne Republike Jugoslavije, najvii oblik njene klasne organizacije. Ona se u svojoj delatnosti rukovodi teorijom marksizma-lenjinizma." Peti kongres je dao jednodunu podrku CK KPJ, jer se nijedan delegat nije izjasnio za Rezoluciju Informbiroa, to ne znai da meu delegatima nije bilo i takvih koji su sa sumnjom gledali na otpor KPJ, pa i njenih pristalica. Na tekoe i kritiki trenutak po nezavisnost zemlje ukazao je Tito u zavrnoj rei: ,,Ja vas, drugovi i drugarice, upozoravam da se mi nalazimo u tekoj situaciji, u tekom periodu. Naa Partija je postavljena pred veliku kunju, i samo ako budemo sauvali veliku budnost, jedinstvo i monolitnost u naoj Partiji, ako neemo gubiti nerve, naa pobjeda e biti osigurana." Na Petom kongresu prihvaena je Rezolucija o odnosu KPJ prema Informbirou. Mada se u njoj konstatovalo da je kritika u pismima CK SKP(b) netana, nepravilna i nepravedna" ta je konstatacija, uostalom, bila moto celokupnog rada Kongresa vodstvo KPJ pokuavalo je da otkloni razmimoilaenje. Sutina sovjetskog napada jo je bila zamagljena za deo lanova, a njegovi stvarni uzroci skriveni. Tito je nesumnjivo brzo prozreo sutinu sovjetskog napada, a delu rukovodeeg kadra nije bila nepoznata predistorija odnosa izmeu KPJ i SKP(b). Pored sve kamuflae sutina sovjetskih ciljeva posle objavljivanja Rezolucije postajala je ak providna za politiki izgraenije lanstvo. CK SKP(b) je ipak uveravan da e CK KPJ nastojati da se sovjetskom partijskom rukovodstvu prue na licu mesta sve mogunosti da se uveri u netanost svojih optubi". Peti kongres je oznaio kritiku IB-a kao netanu, nepravilnu i nepravednu", ali isticanjem da su vodstvo KPJ i KPJ ostali u svemu verni principima meunarodne proletrske solidarnosti i jedinstva antiimperijalistikog demokratskog fronta". Peti kongres je takoe obavezivao CK KPJ da uini sve da se likvidiraju razmimoilaenja" sa CK SKP(b). U petom

J- y U SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

odeljku Rezolucije stajalo je: Peti kongres KPJ konstatuje da se KPJ nije iskljuila iz Informbiroa time to nije uzela uea na zadnjem zasedanju Informbiroa i smatra da bi posle likvidacije razmimoilaenja izmeu CK KPJ i CK SKP(b), otpao i taj razlog za njeno neuestvovanje u Informacionom birou." Odluno odbacujui ideoloko-politiki pritisak komunistikih partija sa SKP(b) na elu, vodstvo KPJ nije proputalo priliku da pokae dobru volju za prevazilaenje sukoba, mada u tom pogledu nije imalo velikih iluzija. Pokazivanje takve spremnosti znailo je dobijanje u vremenu i jaanje sopstvene odbrambene pozicije; na drugoj strani, jugoslovensko partijsko rukovodstvo nije moglo da ne vodi rauna o injenici da lanstvo ne moe preko noi raskrstiti s dugo razvijanim predstavama o Staljinu, boljevikoj partiji i sovjetskom sistemu, uprkos svoj brutalnosti napada Informbiroa na KPJ. Tito je zavrio referat na Petom kongresu zaricanjem da e KPJ svojom nepokolebljivom vjernou nauci Marksa Engelsa Lenjina Staljina na djelu dokazati da ona nije skrenula s puta te nauke". U Politbiro Centralnog komiteta, najvanije izvrno telo Partije, u ijim rukama se koncentrisala najvia mo, izabrani su, pored Tita, Edvard Kardelj, Aleksandar Rankovi, Milovan ilas, sekretari Centralnog komiteta, Boris Kidri, uro Salaj, Ivan Gonjak, Franc Leskoek i Blagoje Nekovi. U novi CK KPJ izabrani su svi raniji lanovi (63), sem Hebranga i ujovia, ime je potvren njihov dotadanji rad u celini. Izabrana su i 42 kandidata. Republiki partijski kongresi sledili su duh Petog kongresa: Osnivaki kongres KP Crne Gore, odran na Cetinju oktobra meseca; esta pokrajinska konferencija KPJ za Bosnu i Hercegovinu, koja je poela u Sarajevu 1. novembra i pretvorena u Prvi kongres KP Bosne i Hercegovine; Prvi kongres KP Makedonije, otvoren u Skoplju 19. decembra; Drugi kongres KP Slovenije, koji je poeo u Ljubljani 11. novembra 1948; Drugi kongres KP Hrvatske, otvoren u Zagrebu istog meseca; i Drugi kongres KP Srbije, iji je rad poeo 17. januljra 1949. godine u Beogradu. etvrti kongres Saveza komunistike omladine Jugoslavije, odran u Beogradu od 12. do 14. oktobra 1948, usvojio je odluku Petog kongresa KPJ o spajanju SKOJ-a i Narodne omladine Jugoslavije u jednu organizaciju. Zajedniki kongres

ODBRANA NEZAVISNOSTI

2 2 1

poeo je 15. decembra u Beogradu. U vreme ujedinjenja SKOJ je imao oko 370.000 lanova. Nakon Kongresa ujedinjenja mnogi su kandidovani za lanstvo u KPJ. Dojueranji najblii saveznik SSSR-a, Jugoslavija je preko noi postala objekt nevienog politikog i propagandnog pritiska. Ona je, branei se, napregla sve unutranje snage, nastavila izgradnju socijalizma, preduzela mere da probije politiku i ekonomsku blokadu socijalistikih zemalja. Umesto da od ovih dobije oekivanu pomo za industrijalizaciju zemlje, Jugoslavija se, tri godine posle prestanka neprijateljstava u drugom svetskom ratu, nala izloena pretnji da bude nasilno ukljuena u Staljinov blok. Istorija sukoba 1948. otkriva da jedna socijalistika drava moe biti meta pritiska drugih socijalistikih drava. Ona istovremeno pokazuje da se u izboru sredstava 1948. godine socijalistike zemlje nisu libile nijednog metoda. Napad na Jugoslaviju i njen otpor otkriva i nalije Staljinove politike u meunarodnim odnosima i u komunistikom pokretu. Optube CK SKP(b) podrale su sve komunistike partije. KPJ je napala i Komunistika partija Kine. Liu ao Ci je u moskovskoj Pravdi juna 1949. napao antisovjetski" stav izdajnike nacionalistike Titove klike", to Jugoslaviji nije smetalo da, rukovodei se naelnim razlozima, obavesti Centralnu vladu NR Kine da je priznaje, oktobra iste godine. Jugoslavija je priznala i Demokratsku Republiku Vijetnam, mada se Vijetnamska partija sa Ho i Minom na elu nalazila takoe na strani Staljina u sukobu sa KPJ. Komunistike partije i dravni organi zemalja narodne demokratije sinhronizovali su sa SSSR-om propagandu i druge neprijateljske akcije protiv Jugoslavije. Napad na njenu partiju sve se vie pretvarao u napad na njenu dravnu politiku. Optube Informacionog biroa komunistikih i radnikih partija protiv KPJ 1948. godine dovele su do protivjugoslovenskih istupa u Svetskoj sindikalnoj federaciji i drugim meunarodnim organizacijama pod sovjetskim uticajem. Jugoslovenski sindikati optueni su za razbijanje Svetske sindikalne federacije, a njihovo razvijanje saradnje sa sindikalnim organizacijama balkanskih zemalja ocenjeno je kao antisovjetska delatnost i izraz nacionalizma. Kriza u odnosima izmeu radnikih i komunistikih partija te godine uticala je na poloaj svih jugoslovenskih organizacija u meunarodnom radnikom,

J- y U SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

sindikalnom i omladinskom pokretu, koji su bili pod kontrolom Sovjetskog Saveza. Na Jedanaestom plenumu Jugoslovenskih sindikata usvojena je ocena da Svetska sindikalna federacija vie ne izraava volju i klasne interese meunarodnog radnikog pokreta, jer se izrodila u organizaciju koja sprovodi politiku birokratskog aparata jedne drave, zbog ega je postala smetnja za razvitak meunarodnog klasnog sindikalnog pokreta". Posle 1948. rasputeno je Vee balkanske omladine. Svetska federacija demokratske omladine stala je na stanovite da ono predstavlja tetan presedan jer razbija federaciju na blokove. S obzirom na teak meunarodni poloaj Jugoslavije, Edvard Kardelj je avgusta 1948. osloboen dunosti predsednika Kontrolne komisije i postavljen za ministra inostranih poslova FNRJ, umesto Stanoja Simia. Stav KPJ protiv pritiska IB podrale su dravne ustanove, meu njima i Narodna skuptina FNRJ, jer je napad sve vie prelazio na dravni plan, ugroavao Jugoslaviju i njen meunarodni poloaj, iako su zemlje Informbiroa nastojale da stvore utisak kako odvajaju i razlikuju rukovodstvo KPJ od vlade FNRJ i drugih dravnih organa. Narodna skuptina usvojila je rezoluciju sa zajednike sednice Save.mog vea i Vea naroda 30. septembra 1948. u kojoj su osueni postupci Informbiroa prema Jugoslaviji, a narod pozvan da nastavi podrku dravnom rukovodstvu i rad na sprovoenju petogodinjeg plana. Objavljivanje Rezolucije Informbiroa i odgovor KPJ delovalo je na narod kao grom iz vedra neba, jer se smatralo da je KPJ najblii saveznik SKP(b). Tadanji izvori pominju negodovanje slino onom od 27. marta 1941. Meu komunistima i drugim graanima bilo je iluzija da je napad na KPJ maslo" danova, Molotova i Maljenkova, to govori koliko su kult Staljina i poverenje u sovjetski socijalizam bili usaeni u svesti. No i ove iluzije su brzo rasprivane, emu su najvie doprinosili sami inicijatori napada udovinim optubama i ignorisanjem elementarnih injenica, te komunistikih i meunarodnih normi. Po Edvardu Kardelju, preokret u celokupnom politikom poloaju Jugoslavije bio je tako neoekivan da su ljudi pravu sadrinu i svu dubinu spora tek postepeno shvatali. Isti autor kae da se postupalo surovo" prema agenturama" Kominforma, jer bi se u suprotnom sluaju samo doprinosilo otvaranju vrata" Staljinu. Jugoslavija je morala da vodi rat na dva fronta:

ODBRANA NEZAVISNOSTI

2 2 3

protiv IB-a i protiv pokuaja da se iznudi prelazak Jugoslavije u drugi blok. Sticao se utisak da je zemlja stisnuta izmeu ,,dva mlinska kamena", ali je praksa pokazivala da je nezavisnost nedeljiv proces. Na unutranjem planu KPJ se nosila s malobrojnom ali agresivnom informbiroovskom opozicijom, koja je nastojala da se organizuje u samostalnu snagu. Kao to u prelomnim situacijama esto biva, javljali su se kolebljivci, koji su iekivali kome taboru da se privole, zavisno od pobednika. Prema Kardelju, trei tabor su predstavljali oni koji su se sve vie okretali ideologiji prolosti, naroito sa stabilizacijom Jugoslavije, opredeljeni za formulu klasinog buroaskog liberalizma", razoarani u socijalizam i Staljina, tim pre to su bili njegovi najuskogrudiji tumai u prethodnom periodu. Na Univerzitetu u Moskvi nalazilo se preko 460 naih studenata. Nekoliko hiljada Jugoslovena nalazilo se na sovjetskim univerzitetima i vojnim akademijama u Moskvi, Lenjingradu, Kijevu, Sverdlovsku i drugim gradovima. Deo Jugoslovena nalazio se na specijalizaciji u kolama i slubama NKVD. Njima je bio onemoguen dodir sa jugoslovenskom ambasadom i dobijanje jugoslovenskih novina. General Radivoje Jovanovi je otvoreno odbio da uestvuje na sastancima na kojima se blatila njegova zemlja. Da bi se privoleli da ostanu u SSSR-u obeavani su im inovi, poloaji i druge privilegije posle ruenja Tita. Sirene su i lane vesti o pobuni u Jugoslaviji, o ruenju spomenika Crvenoj armiji, napadima na Staljina. Slian pritisak vren je na jugoslovenske graane i u drugim zemljama tzv. narodnih demokratija, naroito na omladinu koja se nalazila na radu i specijalizaciji u Poljskoj i ehoslovakoj. U pokrajinskom rukovodstvu KPJ za Bosnu i Hercegovinu dolo je do kolebanja po pitanju optubi Informbiroa. Radilo se o Rodoljubu olakoviu, Hasanu Brkiu, Ugljei Daniloviu, Paagi Mandiu, Niku Juriniu i drugima. Na zajednikom sastanku CK KPJ i PK Bosne i Hercegovine 7. jula 1948. iznoena su shvatanja da je trebalo ii na sastanak IB-a u Bukuret, priznati neke optube (stavove), pa i da je tana optuba IB-a o polulegalnosti KPJ. Ministarska elija" u Sarajevu smatrala je da treba ii na sastanak IB-a. Idolatrija u nepogreivost Staljina i SKP(b) dostizala je u celoj KPJ ogromne razmere, zahvaljujui politici i propagandi same KPJ. U samokritikom osvrtu Rodoljuba olakovia, kao uzroci kolebljivosti navedeni su zaparloenost", dogmatizam, nedo-

J-

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

voljan teoretski rad, uticaj vaspitanja i Kominterne. olakovi je izjavljivao da je bio spreman da se baci kroz prozor, ali je odustao da IB ne bi razvio propagandu da su ga ubili Tito i Kardelj. Izjavljivao je da je zahvalan Titu i Bevcu" (Kardelju). etiri od devet lanova PK KPJ za Crnu Goru: Boo Ljumovi, Vuko Tmui, Niko Pavi i Radivoje Vukievi prihvatili su stavove i dokumente KPJ iz discipline", a ne stvarnog uverenja. S njima su sredinom jula 1948. u CK KPJ razgovarali Kardelj, ilas i Rankovi, s ciljem da ih odvrate od ispoljenih opredeljenja" i da im ukau ,,na greke". Istovremeno sa njihovim ponaanjem vremenski i sutinski" podudaralo se otvoreno izjanjavanje za Rezoluciju Informbiroa i jednog broja Crnogoraca, koji su se nalazili na visokim vojnim, diplomatskim i drugim funkcijama van Republike (Arso Jovanovi, Radonja Golubovi, Vlado Dapevi, Branko Petrievi i drugi). lanovi PK su avgusta 1948. smenjeni i narednog meseca iskljueni iz KPJ. Informbiro je u Crnoj Gori imao uporite u bjelopoljskom srezu, dok se na elu Sreskog komiteta nalazio Ilija Bulatovi. Sve do kraja 1948. u Bijelom Polju se sluao Radio-Moskva. Krajem te godine Bulatovi se odmetnuo sa ciljem da zapone gerilu. Njegova grupa (18) sastojala se od funkcionera partije iz sreza, vlasti, pa i pripadnika UDB-e. U Albaniju je prebeglo 21 lice, a pet ih je ubijeno prilikom bekstva. U prvoj polovini 1949. veina lanova sreskih rukovodstava partije u Nikiu, Andrijevici, Ivangradu, Kolainu, Danilovgradu opredelila se za politiku IB-a. Dolo je do iroke eskalacije informbirovtine". Krajem 1949. i poetkom 1950. poelo je masovno iskljuivanje iz partije i hapenje iskljuenih. Osvajala su olaka hapenja", psihoza straha od UDB-e", osjeanje pravne nesigurnosti", politika rezignacija". U SSSR-u je ostalo 187 oficira, 149 podoficira, 165 vojnih pitomaca i 63 suvorovca", zapravo deca od 911 godina koja su iz Jugoslavije upuena na vojno uilite Suvorov" u Moskvi. Po liniji IB otilo je ili se zadralo u emigraciji (SSSR i istonoevropske zemlje) 4.928 ljudi. Sluba Lavrentija Berije zavrbovala je za rad jedan broj jugoslovenskih graana u Jugoslaviji, a pogotovu u SSSR-u po osnovu internacionalne obaveze. Prema Radovanu Radonjiu u obavetajnoj aktivnosti protiv Jugoslavije bilo je angaovano 89 oficira obavetajne i kontraobavetajne slube koji su se

NAPAD INFORMBIROA NA K P J

Drue Tito mi ti se kunemo, Da sa tvoga puta ne skrenemo, Drue Tito, voo komunista, Partija je kao sunce ista. . ."

41. PESMA NASTALA NA V KONGRESU KPJ

47 DVA NAJBLIA SARADNIKA REVOLUCIJE MARKOS I ZAHARUADIS POSTALI SU OD 1948. GODINE KRVNI NEPRIJATELJI 48. STROGA KONTROLA; BUNKER I .VELIKA ICA" 49. UPISIVANJE NARODNOG ZAJMA U VREME EKONOMSKE BLOKADE

54. NASLOVNA S T R A N I C A LAJFA OD 21. APRILA 1952. U K O J E M JE OBJAVLJEN PRVI N A S T A V A K TITOVE AUTOBIOGRAFIJE

ODBRANA NEZAVISNOSTI

2 2 5

nalazili u sastavu sovjetskih vojnih strunjaka u Jugoslaviji, zatim veliki broj sovjetskih civilnih strunjaka i vie od 8.500 zavrbovanih" graana Jugoslavije odranije ili posle izbijanja sukoba na videlo, od obavetajnih slubi SSSR-a i zemalja tzv. narodne demokratije. Aprila 1948. vojni sud u Ljubljani je posle petodnevnog procesa doneo presudu grupi od 37 graana koji su optueni da su kao logorai zloglasnog logora Dahau postali saradnici Gestapoa, a posle rata radili za zapadne obavetajne slube. Postoje pretpostavke da su organizacija ovog procesa i smrtne kazne na njemu izreene bile uslovljene Staljinovim pritiskom da bi se ublaio napad IB-a, jer se radilo o kanjavanju zapadnih pijuna", ime je trebalo pokazati strogost u odbrani od zapadne subverzije. Pitanje je kako su jugoslovenskim organima bila dostavljena obavetenja o radu ovih graana za Gestapo u vreme okupacije. Tek, grupi sa Brankom Dilom i Stanetom Osvaldom sueno je kao grupi pijuna, tetoina, sabotera i diverzanata". Jedanaest prvooptuenih je bilo osueno na kaznu smrti i streljano. Drugi proces, tzv. Bohinev, organizovan je avgusta 1948. u Ljubljani i na njemu je sueno etvorici bivih logoraa iz Dahaua. Svi osueni su naknadno krivino-pravno rehabilitovani. CK KPJ je jednoglasno odobrio odluku CK KPJ Hrvatske o delatnosti Rada igica, Duka Brkia i anice Opaia. Na Politbirou CK KP Hrvatske uestvovali su E. Kardelj i A. Rankovi. U vezi s ovom grupom Tito je smatrao da e IB ii na razbijanje bratstva i jedinstva", te je trebalo raskrinkati tu agenturu na terenu". Srpsko poreklo ovih rukovodilaca i njihovo nezadovoljstvo razvitkom srpskih ustanikih krajeva nameravao je iskoristiti IB. Na ovo se tim pre raunalo, jer je i pre napada IB-a bilo manifestacija nezadovoljstva na nacionalnoj osnovi. Srpski ustaniki krajevi su zaputani, a i kadrovska struktura rukovodstva u partiji i vlasti se menjala na njihovu tetu, to je potenciralo nezadovoljstvo, prenoeno i na ire slojeve. Mada nema javnih manifestacija u tom smislu, potencijalno nezadovoljstvo je postojalo i tinjalo. Likvidacija ovih rukovodilaca ga je samo pojaavala, ali je opasnost u kojoj se zemlja nalazila i snana partijska disciplina uticala da se ovo iskljuivanje ne odrazi u partijskom lanstvu srpskog porekla. Cazinska buna maja 1950. ima svoj osnovni uzrok u ponaanju srednjih slojeva na selu u ustanikim oblastima koji

^U SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

nisu mogli da izdre otkupne mere i politiku KPJ na selu prvih posleratnih godina, otpadajui od pokreta u ime veoma maglovitih ideja o restauraciji starih odnosa na selu, povratku Karaorevia, podleui miljenjima o zapostavljanju starih boraca i zaslunih ljudi iz prolog rata. Ujedinjuju se nezavisno od nacionalnih obeleja, to je ve danas teko zamisliti. Na elu ove pobune nalazili su se ljudi iz Cazinske krajine i slunjskog sreza, spomeniari" Milan Boi i Mile Devrnja. Radilo se o udnoj smei jer su jedni zagovarali traenje pomoi od Anglo-Amerikanaca, te da se u akciju ne ukljuuju pripadnici IB, jer su za SSSR, nasuprot drugima. Razoruani porunik JA u Kladui prilazi ustanicima smatrajui da je dolo vreme da se svete Hebrang i ujovi. Dok Boi hoe povezivanje sa IB, dotle Devrnja istupa protiv, jer oni navodno predstavljaju kraljevu vojsku". Delovali su i meu Muslimanima, stavljajui ih pod psiholoki pritisak: niste se odazvali 1918. i 1941, ali sada to morate uiniti, ukoliko elite da se nad vama ne sprovede odmazda. Mere otkupa su bile neizdrljive: odreivao se otkup rai koju seljaci nisu ni sejali; deo demobilisanih oficira je smatrao da su rano zaboravljeni i naputeni; politiki se to objanjavalo pojednostavljenom formulom, etniko-kulakim elementima", pri emu se gubio iz vida jedan daleko sloeniji proces koji prevazilazi uske okvire Cazinske krajine. Buna je slomljena intervencijom vojnih snaga. Voe pobune su streljane, a mnogi uesnici osueni na vremenske kazne. Snage unutranjeg pua" na koje je Staljin raunao sastojale su se, prema podacima Dragana Markovia, od 21.880 uesnika narodnooslobodilakog rata, 4.153 pripadnika Jugoslovenske armije, 1.673 nosioca Spomenica 1941", 2.616 lanova raznih rukovodstava KPJ, 1.772 pripadnika organa unutranjih poslova, 4.008 studenata, 5.081 radnika, 5.626 politikih funkcionera. Meu politikim funkcionerima bila su dva lana Politbiroa (S. ujovi i A. Hebrang), osam lanova CK KPJ, 16 lanova centralnih komiteta KP, 50 lanova oblasnih komiteta, 773 lana sreskih komiteta KPJ. Protiv Jugoslavije poveden je ekonomski rat. Okrenuta u dotadanjoj spolj no trgovinskoj razmeni prema SSSR-u i drugim socijalistikim zemljama, ona je 1948, u punom naponu izvravanja petogodinjeg plana, bila od njih naputena, ostajui bez razvijenih ekonomskih veza i sa zapadnim zemljama, zbog loih politikih odnosa. Polovinom naredne godine SSSR i druge

ODBRANA N E Z A V I S N O S T I

2 2 7

socijalistike zemlje uspeli su da ostvare potpunu ekonomsku blokadu Jugoslavije. Njen deficit se poveao za 5 milijardi dinara, ili za 49% ukupne vrednosti jugoslovenskog izvoza. Razmena sa SSSR-om i drugim socijalistikim zemljama smanjena je 1949. godine na jednu treinu dotadanjeg obima. Ranije zakljueni ekonomski sporazumi jednostrano su raskidani. Maarska je prestala da izvrava reparacione obaveze, utvrene mirovnim ugovorom. Sovjetske okupacione vlasti u Austriji ometale su plovidbu jugoslovenskih brodova na gornjem Dunavu. Rumunska vlada obustavila je potanski i elezniki saobraaj izmeu Jugoslavije i Rumunije. Ekonomska blokada dovela je Jugoslaviju u izvanredno teak poloaj. Trebalo je pronai nova trita u vreme kada su zapadne zemlje iz politikih razloga ograniavale svoju trgovinsku razmenu s njom. Zapadno trite bilo je zasieno u poreenju s istonoevropskim, kvalitet proizvoda nije odgovarao, pa su se teko prodavali i najcenjeniji jugoslovenski artikli. Uprkos tome, pred jugoslovenskom privredom nalazio se neposredan zadatak promene pravca spoljnotrgovinske razmene, bez obzira na tete od te nagle preorijentacije. Trebalo je bez odlaganja menjati puteve prevoza robe, boriti se za kredite, poveavati izvoz da bi se za sirovine dobila devizna sredstva" radi podmirenja uvoza. Na etvrtom vanrednom zasedanju Narodne skuptine FNRJ decembra 1948. radnici, omladina i lanovi Narodnog fronta pozvani su na krajnje napore u eksploataciji rudnika i uma kako bi se osigurala devizna sredstva za nabavku potrebnih maina i ureaja. Poseban teret padao je na radnike na eleznicama i u transportu uopte, koji su bili zadueni da u najkraem roku organizuju prevoz jugoslovenskih sirovina do novih potroaa. Izmeu Jugoslavije i susednih socijalistikih zemalja zavladalo je gotovo ratno stanje. Granice prema njoj bile su naikane straarskim kulama, ograene bodljikavom icom; u najosetljivijim graninim mestima bile su postavljene nagazne mine. Iz Maarske, Rumunije, Bugarske i Albanije ubacivani su u Jugoslaviju obueni diverzanti i obavetajci. Meu njima su preovlaivali jugoslovenski graani koji su se bili izjasnili za Rezolcuiju IB-a. Sovjetska vlada tretirala je jugoslovenske emigrante kao revolucionarne emigrante", istinske socijaliste i demokrate", verne sinove Jugoslavije". U Jugoslaviju je ubacivan propagandni materijal a tampa i radio-stanice irile

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

su antijugoslovensku propagandu. Susedne socijalistike zemlje upotrebljavale su i vazdune balone za ubacivanje letaka prevratnike sadrine. Iz pograninih krajeva stanovnitvo je bilo evakuisano. Oko Jugoslavije stezao se vojni obru susednih socijalistikih zemalja. Povrede njenog vazdunog prostora postale su pravilo. Te zemlje su u graninom prostoru gradile operativne aerodrome, koncentrisale trupe, izvodile vojne vebe. Pojedini sektori jugoslovenske granice nou su osvetljavani reflektorima. U vojnim jedinicama socijalistikih zemalja sprovoena je aktivna antijugoslovenska propaganda. Njihova tampa tvrdila je da je Jugoslavija prela na stranu zapadnih sila, da je u njoj obnovljen kapitalizam, da je ustupila svoju teritoriju, posebno aerodrome i luke, armijama imperijalistikih zemalja. Demonstracije sile i provokativni pokreti trupa du jugoslovenskih granica ostavljali su utisak da predstoji neposredan napad na Jugoslaviju. O razmerama pograninih arki svedoi broj incidenata: 1950 937; 1951 1.517; 1952 2.390. Od 1948. do 1953. ranjeno je i ubijeno oko 100 graana FNRJ i pripadnika Jugoslovenske armije. Preko 20 centara u socijalistikim zemljama bavilo se iskljuivo organizovanjem antijugoslovenskih akcija. Podrivaku i obavetajnu aktivnost vrila su i diplomatska predstavnitva tih zemalja u Jugoslaviji, pa i njihove itaonice i domovi kulture" u Beogradu, dok nisu zatvoreni. Socijalistike zemlje davale su azil jugoslovenskim graanima koji su se bili izjasnili za Rezoluciju IB-a, prebegli preko granice ili napustili jugoslovenska diplomatska predstavnitva u inostranstvu; oni su ukljuivani u propagandni i obavetajni rat protiv FNRJ. Posebnom pritisku bile su izloene jugoslovenske manjine u Rumuniji, Bugarskoj i Maarskoj. Protivno obavezama koje su ove zemlje preuzele mirovnim ugovorom posle drugog svetskog rata u vezi s pravima i zatitom manjina, njihovi pripadnici su raseljavani, denacionalizovani, hapeni, oduzimana im je imovina. Postupanje prema njima predstavljalo je svojevrstan genocid. Poloaj jugoslovenskih manjina u Rumuniji i Maarskoj promenio se kada su rukovodstva komunistikih partija Rumunije i Maarske podrala Rezoluciju IB-a. Ministarstvo inostranih poslova FNR Jugoslavije stavilo je do znanja Vladi NR

ODBRANA NEZAVISNOSTI

2 2 9

Rumunije 25. avgusta 1948, izmeu ostalog, da je suprotno kulturnoj konvenciji izmeu FNRJ i NR Rumunije obustavljena svaka aktivnost Drutva prijatelja Rumunija Jugoslavija (ARJUG), koje je bilo osnovano oktobra 1947. u Bukuretu sa ciljem da razvija prijateljske veze izmeu dveju zemalja. Protivno ugovorima o pograninom reimu spreeno je kretanje dvovlasnicima do njihovih imanja. Od juna 1948. pripadnici jugoslovenske manjine" stavljeni su pod permanentni i sistematski policijski pritisak. Najveem pritisku izloeni su rukovodioci Saveza slovenskih kulturno-demokratskih udruenja u Rumuniji. No, pritisku je bila izloena jugoslovenska manjina" u celini. Savez slovenskih kulturno-demokratskih udruenja u Rumuniji (SSKDUR) osnovan je januara 1946. sa zadatkom da razvija slovensku solidarnost, podstie demokratske tenje slovenskog stanovnitva u Rumuniji, daje podrku masovnom kulturno-prosvetnom radu. Vlasti su posle Rezolucije izmenile rukovodstvo Udruenja i dovele na njegovo elo ljude koji su zadueni da rade protiv FNRJ. Rumunski rukovodioci su u mestima naseljenim slovenskim ivljem, preteno Srbima, od njih traili da se izjasne protiv Jugoslavije. Naroito organizovane grupe stavile su pod kontrolu stanovnitvo jugoslovenskih manjina. Nasilno je promenjena i redakcija Pravde, slubenog organa Saveza slovenskih kulturno-demokratskih udruenja Rumunije. Time su izloena napadu nacionalna i demokratska prava pripadnika srpske i drugih jugoslovenskih manjina u Rumuniji. U ekspozeu o spoljnoj politici podnetom u Narodnoj skuptini FNRJ 29. decembra 1948, Edvard Kardelj govori o stradanjima jugoslovenske nacionalne manjine" u zemljama tzv. narodne demokratije. Pominje skidanje" demokratski izabranih rukovodstava u kulturnim organizacijama nacionalnih manjina, hapenje i progone predstavnika tih manjina, proterivanje jugoslovenskih uitelja i profesora koji su radili u kolama jugoslovenske manjine u Rumuniji. Prema Kardelju, u varvarskim postupcima" protiv naih graana najvie je otila vlada NR Albanije. Toj ovinistikoj politici posluila je kao osnova Rezolucija Informbiroa. U Rumuniji i drugim zemljama narodne demokratije" nastojalo se da se manjine pokrenu protiv matice. Jugoslovenske knjige i udbenici su plenjeni, a rukovodioci manjinskih organizacija liavani slobode. Pohapeni su i predstavnici ove manjine u Skuptini. U pograninim krajevima,

^U SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

gde uglavnom ivi srpska manjina, zaveden je specijalni reim. Sa terorom protiv pripadnika ove manjine uvedena je legitimacija na osnovu koje se iskljuivo moglo ui ili izai iz zone", odnosno oblasti u kojima su iveli pripadnici jugoslovenske manjine". Pripadnike manjine su u zatvorima u Temivaru tukli oficiri Sigurance". Meu uhapenima nalazio se i Boa Stanojev, jedan od rukovodilaca srpske manjine u Rumuniji. Sline mere pritiska primenjivane su prema jugoslovenskim manjinama" i u Maarskoj posle juna 1948, a naroito su pojaane posle procesa Laslu Rajku. Protiv manjinskog stanovnitva korieni su funkcioneri provokatori u organizaciji jugoslovenske manjine u Maarskoj, kao Milan Ognjenovi i drugi. ovinistiki stav maarskih rukovodilaca prema jugoslovenskoj manjini u Maarskoj ispoljavao se jo pre pojave Rezolucije da bi se zatim samo pojaao, dostiui vrhunac u doba procesa Laslu Rajku. Tri godine je Ministarstvo prosvete Maarske obeavalo da e izraditi udbenike za manjinske osnovne kole. Kakve su se tendencije u tim udbenicima provlaile moglo se videti iz pripremljenih udbenika zemljopisa za V i VI razred, u kojima se govorilo o Karpatskom bazenu koji se delio na Veliku maarsku niziju" i Malu maarsku niziju"; meu gradovima Velike maarske nizije" pominjala se i Subotica. Plenjene su jugoslovenske knjige, zatvarane biblioteke i zabranjena upotreba srpskohrvatskog jezika, a manjinci nazivani divljim racima" (Vadrac). Takva politika nije mogla da se ne tumai kao sentitvanska misao" koja prisvaja Vojvodinu, Erdelj, Slovaku, Hrvatsku, pa i Bosnu i Hercegovinu. Hunija" se oduvek, kako je jo govorio Seenji, znala uljuljkivati iluzijama (uljukava u snove"). Najgore dane doivela je srpska manjina u Rumuniji u procesu masovnog raseljavanja. Prinudnim naputanjem starih ognjita mnogi nai sunarodnici u Rumuniji nali su se u delti Dunava, to je nosilo sve genocidne oznake. Danas u Rumuniji ivi 34.000 Srba i 7.000 Hrvata. Odravanje diplomatskih odnosa Jugoslavije s ostalim socijalistikim zemljama dovedeno je u pitanje. Jugoslovenskim diplomatskim predstavnicima onemoguivano je obavljanje dunosti. Kretanje im je bilo ogranieno, a ivotni uslovi oteani. Njihov diplomatski imunitet nije bio potovan. Predstavnitva FNRJ u Rumuniji i Albaniji bila su jedno vreme zatvorena. U drugim socijalistikim zemljama Jugoslavija je

ODBRANA NEZAVISNOSTI

2 3 1

zadrala samo otpravnike poslova, a diplomatsko osoblje obostrano je svedeno na najmanji broj. Pomenuti akti protiv Jugoslavije otkrivali su na najoigledniji nain ideoloku stranu" sukoba izmeu KPJ i drugih bratskih partija" 1948. godine, odnosno svedoili o pokuaju lomljenja kime jugoslovenskoj nezavisnosti. Najtea neizvesnost nastupila je polovinom avgusta 1949. godine, kada je jugoslovenskoj vladi dostavljena nota vlade SSSR-a da se puste na slobodu sovjetski dravljani bivi ruski emigranti, belogardejci koji su aktivno uestovali u pijunskom ratu protiv FNRJ. Nota je imala zloslutne ultimativne tonove. Od jugoslovenske vlade trailo se da belogardejce pusti, a kazni organe koji su sprovodili isleenje, jer e u protivnom sovjetska vlada . . . smatrati za potrebno da izjavi da se ona nee pomiriti sa takvim stanjem stvari i da e biti primorana da pribegne drugim, efikasnijim sredstvima, neophodnim da se zatite prava i interesi sovjetskih graana u Jugoslaviji, i.da pozove na red faistike nasilnike koji su preli sve granice". Iza preteeg tona ove note stajalo je realno upozorenje, jer su se u blizini jugoslovenskih granica, na prostoru SegedinBaja i u okolini Temivara, u to vreme nalazile sovjetske jedinice. Izbegavajui dalje zaotravanje odnosa, vlada FNRJ izrazila je spremnost da izrui SSSR-u traene sovjetske graane i ponovila gotovost da sporna pitanja reava na sporazuman nain. Osetljivost situacije i sve njene nepredvienosti u kojoj se Jugoslavija nalazila, sa surovou i estinom napada, izbacili su u prvi plan borbe UDB-u, jer nije bilo vremena za idejno izjanjavanje. Policija" je bila bra od partije. Samo isticanje bilo ega ruskog" (literature, zajednike borbe u drugom svetskom ratu, pomoi u naoruanju, itd.) navlailo je sumnju i ljude je mogla odneti pomrina. Kult Staljina i religiozni fanatizam" postali su smrtni protivnici u mnogo sluajeva nevinih ljudi. Organi uprave dravne bezbednosti znali su, pored primene nasilja, falsifikovati dokaze ili nametati optube. Obrauni u okviru pokreta bili su daleko bezobzirniji nego sa ljudima koji ovome nisu pripadali. UDB-a je odigrala veliku ulogu u suprotstavljanju IB opoziciji, oznaenoj za kontrarevolucionarnu agenturu i izdaju", imajui u toj borbi i najvie rtava (oko 2.000 poginulih), ali je ona sve vie u ime uvanja

^U SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

revolucije", oslonjena na steeni autoritet, postajala sila van drutveno-politike kontrole. Represija zbog izjanjavanja za IB poznavala je dve vrste odgovornosti: administrativnu i sudsku. Administrativno kanjenih je bilo 11.694, a sudski kanjenih 5.037. Kazna se izdravala na Golom otoku, Svetom Grguru, Ugljanu i drugim ostrvima i kaznionicama (Bilei, itd.) u zavisnosti od vrste kazne. Po zlu je najvie zapamen Goli otok, jer je neovena sutina" odgovarajueg reima zapamena kao najstravinija. Ona ve godinama nalazi svoje romansijere (Isakovia, Hofmana i druge), ali je tek odnedavno zabeleena i u dokumentarno-publicistikoj formi (Dragan Markovi). Administrativna kazna je predviala najstrou izolaciju. Niko nije smeo znati, sem policijskih organa, gde se kanjenici nalaze, ak ni najblia porodica. Na Goli otok osueni su transportovani iz Rijeke, na brodovima prepunih kanjenika ispod palube, koji nisu znali za krajnje mesto zatoenja, niti gde i kojim pravcem brod plovi. Tortura je imala svoj redosled: dolazak ,,revidiraca", to jest sobnih stareina na brod, s batinama, zatim probijanje zatvorenika kroz palir stroja" ili toplog zeca". Posle prvog preventivnog ispiranja" odlazilo se u malu icu" (karantin) a onda u veliku icu" (logor). Prva grupa kanjenika, njih 1.200 stigla je na pusto ostrvo jula 1949, kada je poela tzv. izgradnja. Najtei kanjenici bili su na radilitu zvanom Manastir", gde su pod najteim uslovima tovarili gromade od kamena u drobilicu. ene su se nalazile u posebnom logoru. Bojkotovani" su obeleavani crnim kouljama i crnim lampasima koji su simbolisali staljiniste u podrugljivom smislu rei. Vaenje peska iz mora pri najveim studenima bio je redovan posao za teko popravljive. Najtei rad je bio predvien i za dvomotorce", kako su se zvali kanjenici koji su vraeni na Goli otok po novoj kazni. Do poetka 1954. godine nije bilo poseta ili slanja paketa. Od ljudi se trailo da priznaju da su neprijatelji", agenti NKVD, da denunciraju druge. Tek oni koji su rekli sve", revidirali svoj stav". ,,popravili se" ili propevali" odlazili su u radne brigade, radei na objektima petogodinjeg plana. Dravno rukovodstvo je tek 1954, posle prethodnog rada jedne dravne komisije, intervenisalo da se kazne usklade sa zakonom. Aleksandar Rankovi je sa Svetislavom Stefanoviem posetio Goli otok septembra 1951. godine. Nakon njihovog odlaska dolo je do ukidanja bojkota". Novembra iste godine

ODBRANA NEZAVISNOSTI

2 3 3

Goli otok je posetila i jedna delegacija francuskih socijalista i novinara. Partija je osudila nezakonitosti i nasilje na Plenumu 1951, ali se nita bitnije nije izmenilo u reimu do 1954. godine. Ironija je htela da se na Golom otoku nae i ena Sime Markovia, koji je bio rtva Staljinovih zloina, Brana Markovi. Na izdravanju kazne ljudi su fiziki lomljeni, a psihiki im ispiran mozak. Na jednoj strani radili su najtee poslove koji su fiziki slamali, a na drugoj doivljavali ikaniranje od drugih sukanjenika koji su se popravili". Koliko su ove muke bile strane govori i to da malo koji od zatvorenika govori o svom zatoenju. Miroslav Popovi je zabeleio da su Svoju zatvoreniku prolost preutkivali kao sifilis". Ako je na osuenike jedno vreme uticao strah, kasnije je uticao stid od obezliavanja koje su doiveli. Po nekim kazivanjima na ostrvima je umrlo oko 400 ljudi. Tua do besvesti smenjivala se sa dugotrajnim kleanjem, jer straari nisu davali ni d se sedi ni da se spava. Guranje glave u klozetske olje je bilo svakodnevna stvar. Postojala je i tzv. govnarska brigada" koja je do gue u fekalijama istila septike jame. Ljudima su stavljane ice oko vrata, pa su onda terani pod udarcima cele brigade, okrvavljeni, sa tekim kamenom na leima. Zabeleeni su sluajevi lina, a retki su zatvorenici kojima se ukazala mogunost samoubistva (bacanjem u kamenolom, udaranjem temenom o kamen ili beton). Druga rezolucija Informbiroa, doneta novembra 1949. u Budimpeti, znaila je dalju eskalaciju napada na Jugoslaviju. Za razliku od Bukuretanske, ova nije bila zavijena u ideoloki omot. O tome reito svedoi tema rasprave" Informbiroa u Maarskoj: Jugoslovenska kompartija u rukama ubica i pijuna". U toj se rezoluciji tvrdilo da je klika TitoRankovi" prela s buroaskog nacionalizma na faizam i otvoreno izdajstvo nacionalnih interesa Jugoslavije". I dalje: Prelaz Titove klike u faizam nije sluajan, on je izvren po nareenju njenih gazda angloamerikih imperijalista, kojima, kako se sada pokazalo, ona ve odavno slui kao plaenik." Ili: Titova klika pretvorila je Beograd u ameriki centar pijunae i antikomunistike propagande... U Jugoslaviji se uvrstio antikomunistiki, policijski, dravni reim faistikog tipa." U zakljuku rezolucija poziva na borbu protiv Titove klike", to je internacionalni dug komunistikih i radnikih partija",

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

zbog ega svestrana pomo jugoslovenskoj radnikoj klasi i radnom seljatvu koji se bore za povratak Jugoslavije u tabor demokratije i socijalizma predstavlja obavezu komunistikih i radnikih partija". Oekivanje pomoi od zdravih snaga" u KPJ iznevereno je, meutim, i ovoga puta, kao i 1948. godine. Zasedanje Informbiroa u Maarskoj bilo je trei i, ujedno, njegov poslednji skup. Argumentacija u Budimpeti zasnivala se na materijalu sa suenja maarskom komunisti Laslu Rajku, bivem ministru spoljnih poslova, materijalu koji je sluio da se Jugoslavija predstavi kao zemlja opasna po mir. Sovjetski general Fjodor Belkin je prilikom susreta sa maarskim ministrom Mihaljem Farkaom dao inicijativu da se istraga proiri protiv Rajka, dok je Lazar Brankov, bivi savetnik Ambasade FNRJ u Budimpeti, sluio za povezivanje sluaja Rajka sa Titom i KPJ. Jugoslavija je u drugoj rezoluciji IB optuena da vodi prevratniku akciju protiv SSSR-a i da je sredstvo agresivne politike imperijalistikih krugova. Zbog toga je sovjetska vlada 28. septembra 1949. godine jednostrano raskinula Ugovor o prijateljstvu, uzajamnoj pomoi i posleratnoj saradnji s Jugoslavijom. Za SSSR-om su se povele i ostale socijalistike zemlje. Jugoslovenska vlada je zbog neprijateljstva Albanije raskinula 12. novembra iste godine ugovor o prijateljstvu i uzajamnoj pomoi izmeu dve zemlje iz 1946. Na osnovu otkria" na Rajkovom procesu da se radi o starim zapadnim plaenicima", zapoela je lanana kampanja protiv KPJ i Jugoslavije u svim glasilima pod Staljinovom kontrolom. Rudolf Slanski, koji e uskoro postati Staljinova nova rtva, govorio je na skupovima ehoslovakih komunista o maralizaciji" Jugoslavije, od koje je Tito napravio koloniju angloamerikih imperijalista", o Beogradu kao centru amerike pijunae" i antikomunistike propagande". Sekretar KP Rumunije Georgiju De pisao je decembra 1949. da je Titova klika" prela u faizam, prodala Jugoslaviju i uspostavila reim najmasovnijeg terora gestapovskog tipa". Rajkovom procesu prethodilo je u Albaniji suenje Koi Dzodzeu, potpredsedniku albanske vlade, koje je odrano u maju 1949. Njime su poeli organizovani sudski procesi protiv istaknutih rukovodilaca socijalistikih zemalja na kojima je trebalo da se dokae kako Jugoslavija ugroava susedne socijalistike zemlje i njihovu nezavisnost nalazei se u slubi

ODBRANA N E Z A V I S N O S T I

2 3 5

SAD i Velike Britanije. U Sofiji je decembra 1949. godine optuen Trajo Kostov, bivi potpredsednik bugarske vlade, sekretar Centralnog komiteta i jedan od potpisnika Bukuretanske rezolucije. Novembra 1952. u Pragu je sueno Rudolfu Slanskom, generalnom sekretaru CK KP ehoslovake, takoe potpisniku Rezolucije, Vladimiru Klementisu, ministru spoljnih poslova ehoslovake, i drugima. Procesi su bili organizovani iz jednog centra, a optunice sline. Optueni su predstavljani kao strani pijuni: tako je, prema optunici, Laslo Rajk jo u paniji postao agent strane obavetajne slube; Dzodze je optuen da je radio na podeli Albanije izmeu Jugoslavije i Grke; Kostovu je imputirano da je hteo da pripoji Bugarsku Jugoslaviji. Pod staljinskim udarom nali su se i poljski komunisti, mada u Poljskoj nije bilo javnih procesa. Napadnut je ,,gomulkizam" i ocenjen kao nacionalistika desniarska devijacija u rukovodstvu partije". Gomulka je proveo tri godine u zatvoru. S njim su iz partije iskljueni Marijan Spihalski, lan Politbiroa, i Zenon Kliko, kadrovik u CK KP Poljske. Posle XX kongresa KPSS svi osueni su rehabilitovani i ukazano je na sredstva za prepariranje" ljudi. Sutina obrauna s ovim rukovodiocima bila je u neemu drugom: u upozorenju da se sledi politika potinjenosti, da se unapred u korenu sasecaju eventualni pokuaji partijskog, dravnog ili privrednog osamostaljivanja od rukovodeeg centra, i da se nasilno gui privlanost titoizma". Na XX kongresu KPSS Nikita Hruov je naveo da su neduni izgubili ivot i istaknuti funkcioneri sovjetske Partije (Voznesenski, Kuznjecev, Rodionov, Popkov i drugi). Rukovodioci i boraki sastav Jugoslovenske armije ispoljavali su od prvog dana sukoba sa SSSR-om spremnost da se odupru napadu socijalistikih, zemalja. Jugoslavija je bila izdeljena na zone pokrivene partizanskim odredima. Za komandanta taba partizanskih odreda imenovan je Svetozar Vukmanovi, za komesara Mijalko Todorovi, a za naelnika taba general Rudolf Primorac. Prezidijum Narodne skuptine FNRJ doneo je tajni ukaz o stavljanju zemlje u pripravno stanje. U graninim predelima demontirana su i evakuisana vanija preduzea. Vojna industrija poela je da se podie u sredinjem delu Jugoslavije. Poverljiva arhiva sklanjana je iz Beograda ili unitavana. Pojaan je nadzor Uprave dravne bezbednosti nad radom i kretanjem pojedinaca koji su bili kolebljivi ili sumnjivi

^U SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

zbog veza s predstavnicima socijalistikih zemalja. Vojna lica odgovarala su za izdaju zemlje pred vojnim sudovima. Pristalice Informbiroa kanjavane su po administrativnom postupku. Jugoslavija se 1950. godine nalazila pod estokim propagandnim pritiskom s Istoka, kao i konzervativnih krugova i tampe na Zapadu. ehoslovako Prace i Rude pravo, maarski Sabad nep, rumunska Skanteja, sofijsko Rabotniesko delo i drugi listovi komunistikih partija u socijalistikim zemljama i van njih sinhronizovali su napade na Jugoslaviju s reakcionarnim zapadnim listovima poput Christian Science Monitor, World-Telegram, Daily Peoples World, Washington Post, Daily News, izmiljajui neistine o Jugoslaviji. Klement Gotvald je poruivao februara 1950. da je klika izdajnika" pred likvidacijom i da je grandiozni plan" da titovci" povuku narodne demokratije na stranu imperijalista krahirao". Vjeeslav Mihailovi Molotov je jugoslovensko partijsko i dravno rukovodstvo nazivao kriminalnom faistikom bandom". Ni drugi sovjetski rukovodioci nisu imali drugaiji renik za jeretike" iz Beograda: Kliment Jefremovi Voroilov je aprila 1950. u Budimpeti govorio o titovskoj bandi pijuna i provokatora"; Nikolaj Aleksandrovi Bulganjin rekao je maja meseca da e narod Jugoslavije odneti pobedu nad faistikom klikom TitaRankovia"; Semjon Mihailovi Buoni se u Sofiji 9. septembra osvrnuo na prezrene izdajnike" i imperijalistike najamnike". Jedinstvo KPJ i naroda, kao i odlunost da se prui otpor napadau, svakako je bitno uticalo da Staljin ne preduzme oruanu akciju protiv Jugoslavije. Delom mediteranska zemlja, Jugoslavija je preko Jadranskog mora imala otvor u svet". Staljin nije bio siguran kako bi na ovaj napad odgovorile zapadne zemlje. Jugoslavija se uveliko koristila protivrenostima izmeu dojueranjih lanica antifaistike koalicije. Internacionalizacija sukoba 1948. jo vie je smetala Staljinu da pree na mere vojnog ubeivanja" Jugoslovena. On je, osim toga, dugo bio opsednut predstavom o svom autoritetu u KPJ, kome komunisti, verovao je, ne mogu odoleti. Zabeleeno je da je Staljin u preduzimanju mera protiv Jugoslavije stalno zakanjavao, to je, na kraju, dovelo do toga da jugoslovensko pitanje dobije svetski znaaj, te da svaka jednostrana akcija pogotovo vojna postane neizvodljiva.

ODBRANA N E Z A V I S N O S T I

2 3 7

Staljin je pripremao napad na Jugoslaviju od leta 1950. godine. Uloga napadaa je bila dodeljena armijama Maarske, B u g a r s k e , Rumunije i Albanije, ije su armije bile dobro naoruane, suprotno odredbama mirovnih ugovora sa Bugarskom, Maarskom i Rumunijom. Cilj napada nisu bila teritorijalna zavojevanja ve ruenje Tita. Maarski general Bela Kiralji bio je maja 1950. komandant maarskih snaga koje su imale zadatak da dosegnu Fruku goru posle ega bi dolo do upada sovjetskih trupa. Staljin je, po proceni ovog maarskog I generala, dananjeg profesora istorije na Bruklinskom univerzitetu u SAD, ulogu agresora namenio armijama socijalistikih zemalja da bi on mogao intervenisati u sluaju da doe do amerikog ultimatuma. Maarske snage su raunale na snaan otpor, ,,na krvavi rat" a ne na paradni mar", iako su bili uvereni da Jugoslavija nee izdrati istovremeni napad etiri]/ nadmonije armije svojih suseda. Od maja 1950. ulogu koman-^ danta snaga za borbu protiv Jugoslavije je preuzeo Mihalj 1 Farka, ministar odbrane. Celokupno maarsko drutvo je bilo \ prestrukturirano za totalni rat i kontinuirano tekla otra i antititoistika propaganda". Agresija na Jugoslaviju bila je ' planirana za jesen 1950. godine, i to kao drugi korak poto trupe Severne Koreje umariraju u Junu Koreju. Tek je amerika intervencija u Koreji pokazala Staljinu da su SAD spremne da interveniu svuda gde smatraju da su joj interesi ugroeni. Na drugoj strani, Staljin je dosledno izbegavao oruani sukob sa SAD. Maarska vojska je jo januara 1951. po planu vebala oruanu intervenciju u Jugoslaviji, ali je ipak preovlaivao strah da se SAD ne umeaju na strani Tita, to je uticalo da se vraanje Jugoslavije oruanim putem u istoni tabor napusti. Rat protiv Tita Staljin je nastavljao sve do svoje smrti, ali koristei propagandna, psiholoka, diplomatska i ekonomska sredstva. Ima zapadnih pisaca koji u razmatranju pritiska IB-a na Jugoslaviju 1948. smatraju da se njeno rukovodstvo vie plailo napada sa Zapada nego sa Istoka. Bila je to prva, poetna faza sukoba u kojoj se i Jugoslavija trudila da dokae da je komunistika zemlja", da je u antiimperijalistikom frontu, da je IB ne moe odvojiti od socijalizma. U ekspozeu ministra inostranih poslova E. Kardelj a na IV vanrednom zasedanju Narodne skuptine reeno je da je Jugoslavija privrena ,,antiimperijalistikim demokratskim snagama sa Sovjetskim Save-

^U SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

zom na elu". Stoga su se i u inostranoj tampi, onoj zapadnoj, mogla nai uverenja da je Jugoslavija i dalje ostala na strani SSSR-a. Poznati ameriki novinar S. L. Sulcberger je pisao u Njujork Tajmsu 10. oktobra 1948: Ako bi sutra izbio rat, nema nikakve sumnje da bi se Tito borio na strani Staljina. Titovi savetnici su vie puta izjavljivali zapadnim demokratama da Jugoslavija ostaje komunistika zemlja i da su njeni interesi istovetni s interesima istonog bloka, a tako su govorili uprkos pritisku koji vri cela struktura Kominforma." Na Dunavskoj konferenciji u Beogradu u leto 1948. Jugoslavija je podravala SSSR. Jugoslovenska delegacija je na Treem zasedanju Generalne skuptine u jesen 1948. takoe naglaeno istupala sa SSSR-om, nastojei da d prilog ublaavanju spora u meunarodnoj sferi. Ima istraivaa (Dragica Mugoa) koji navode da je prvi siguran znak o pogoranju jugoslovensko-sovjetskih odnosa Ambasada SAD u Beogradu prosiedila Stejt departmentu tek 18. juna 1948, videi ga u suprotstavljanju Jugoslavije SSSR-u da se sedite meunarodne organizacije konferencije o Dunavu premesti iz Beograda u neku drugu pribrenu dravu. Savremeni iskazi ljudi bliskih obavetajnim mreama velikih drava govore da su vesti o pogoranju odnosa izmeu Jugoslavije i SSSR-a procurile" mnogo ranije. Informbiro je napao Jugoslaviju u vreme kada je hladni rat ve zapoeo u svetu, a posebno u Evropi, koja je bila njegov epicentar. I sam napad IB-a na KPJ 1948. jedna je od njegovih manifestacija. Atomski monopol SAD u prvim godinama posle rata davao je specifinu teinu njihovoj politikoj strategiji; kasnijim uspostavljanjem ravnotee straha hladni rat je postao nain meusobne borbe SAD i SSSR-a u svetskim razmerama. U tu borbu ukljueni su njihovi saveznici, tako da ona nije potedela nijedan kraj sveta. Napad IB-a zatekao je Jugoslaviju usamljenu. Njeni odnosi sa zapadnim zemljama bili su veoma zaotreni. U Grkoj je buktao graanski rat za koji su zapadne sile i grka vlada optuivale njene severne susede, pre svega Jugoslaviju. Vatikan je razvijao intenzivnu antijugoslovensku propagandu u svetu, pozivajui se na muenitvo" katolika u Jugoslaviji. Gotovo istovremeno s povlaenjem sovjetskih vojnih i civilnih strunjaka iz Jugoslavije zapadne sile su, 20. marta 1948, donele tripartitnu deklaraciju o Slobodnoj Teritoriji Trsta, jednostrano se izjanjavajui

ODBRANA NEZAVISNOSTI

2 3 9

za njeno prisajedinjenje Italiji, odnosno revidirajui ugovor o miru na jugoslovensku tetu. Londonsku (tripartitnu deldaraciju) vei deo pisaca tumai kao izolovani pokuaj Zapada da se pomogne demohrianima na izborima i otea izborna pozicija KPJ, ime praktino odbacuju tezu da je ona znaila simultani pritisak na Jugoslaviju SSSR-a i zapadnih drava. Jugosloveni su se nali u poloaju da brane nezavisnost i teritorijalni integritet zemlje na dva fronta: od socijalistikih drava i od v e l i k i h zapadnih sila. Tripartitna (londonska") deklaracija SAD, Ujedinjenog Kraljevstva i Francuske doneta je bez saglasnosti Jugoslavije, predstavljajui na taj nain jednostran diktat Zapada u vreme kada je poinjao i pritisak s Istoka. Vlada FNRJ, inae ugroena od socijalistikih drava, stala je tada na stanovite da se pitanje Slobodne Teritorije Trsta moe reiti jedino sporazumom neposredno zainteresovanih strana, to jest Jugoslavije i Italije. Iskoriavajui svoju pripadnost zapadnom bloku, Italija je odbijala svaku saradnju s Jugoslavijom pre nego to rei transko pitanje u skladu s trip arti ti tnom deklaracijom. Zajedniko istupanje Jugoslavije sa SSSR-om, Bugarskom, Rumunijom, ehoslovakom, Maarskom i Ukrajinskom SSR na Dunavskoj konferenciji u Beogradu, odranoj avgusta 1948, jo vie je pogoralo njene odnose sa zapadnim silama. tab Dorda Marala je na svom sastanku 30. juna 1948. razmatrao situaciju sa napadom IB na Jugoslaviju, nalazei da je prvi put u istoriji meunarodne zajednice jedna komunistika drava", koja je poivala na organizacionim temeljima sovjetske drave" i na sovjetskoj ideologiji" postajala nezavisna od Moskve". Za SAD je proirivanje ovog uticaja Jugoslavije na druge socijalistike drave dobijalo znaaj presedana. Mada nisu, niti su mogli Tita smatrati svojim prijateljem, uoavali su da je ovim inom, to jest otporom KPJ 1948. sruen oreol mistine svemoi i nepogreivosti koji je okruivao Kremlj". SAD su formulisale politiku ekati i budno pratiti". Stejt department nije prihvatio sugestije Harija Harimana da SAD Jugoslaviju vojno pomognu, a ekonomskim davanjima nateraju na koncesije, drei se politike da ojaaju otpor Jugoslavije kao nezavisne zemlje prema SSSR-u i ne oslabe drukijim stavom njene unutranje pozicije. SAD su budno pratile i testirale" sve manifestacije jugoslovenske politike, izvlaei zakljuak da ona i dalje podrava sovjetsku poli-

^U

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

tiku: Peti kongres, stav na Dunavskoj konferenciji, dranje u Savetu bezbednosti prilikom razmatranja STT, na Treem zasedanju OUN u sluaju Grke, dopunske nacionalizacije, kolektivizacije, osnivanja Vie partijske kole. SAD je sukob najvie interesovao zbog odnosa Amerike sa Mao Cedungovom Kinom. Zakljuak Maralovog taba za planiranje glasio je da SAD imaju interes da titoizam" postoji kao erozivna i dezintegraciona snaga koja deluje unutar sovjetske sfere. On predstavlja bitnu slabost u ruskim ekspanzionistikim planovima." Nova faza te politike bila je saeta u formuli odrati Tita na vlasti". Ova politika drana je u tajnosti, jer se Kongres SAD suprostavljao davanju pomoi dravama u kojima su komunisti bili na vlasti. SAD su se ak trudile da za svoju politiku pridobiju druge zapadnoevropske zemlje. Stejt department s otuda zalagao za pomo Jugoslaviji. Ambasador Kenon j javljao iz Beograda 19. jula 1949. da ukoliko izostane pomo toku narednih meseci reim e biti oslabljen do te mere da nee moi uspeno odigrati ulogu koju mi od njega oekujemo". Za neke Amerikance u pitanju je bio porodini spor", a" nameten" ili bar privremen. Za mnoge amerike politiar Jugoslavija je bila zemlja komunistike diktature", sa vrednostima koje su bile strane graanima SAD. U Kongresu su se ul zahtevi da Jugoslavija oslobodi nadbiskupa Stepinca. Bilo je senatora koji su pomo vlade Jugoslaviji oznaavali kao konfuznu i glupu" politiku. Antikomunistiki kompleks je bio uzeo toliko maha u SAD da je ak dravni sekretar za spoljne poslove Din Aeson morao dati izjavu da nema simpatije za komunistike ideje". Jugoslavija je i posle 1948. ostala komunistika zemlja. SAD su joj davale pomo, ali nisu prihvatale njen reim. Najpreciznije je ovaj stav formulisao ambasador SAD u Jugoslaviji Dord Alen da su SAD u pristupu Jugoslaviji bile rukovoene hladnokrvnom kalkulacijom obostranih interesa". Ameriki politiari su se u odnosu na stav prema Jugoslaviji mogli podeliti na dve grupe: jedni koji su traili da se ona prinudi da ue u Severnoatlantski pakt, i drugi koji su pobedili sa svojim shvatanjem da ona za SAD vie znai ako joj se omogui da afirmie nacionalni interes u komunistikom bloku". Britanski ambasador u Jugoslaviji ser arls Pik pisao je u izvetaju uz godinji izvetaj britanske ambasade u Beogradu koji je objavio edomir trbac da 1948. nije obina

ODBRANA NEZAVISNOSTI

2 4 1

godina ve prekretnica ne samo u istoriji Jugoslavije ve takoe u istoriji komunistikog pokreta u celini". Pik je iznosio pretpostavku da e se Tito koji je u to lino u v e r e n odrati kao vo komunistike drave (eventualno grupe drava) nezavisne od SSSR", ako dobije potrebnu ekonomsku podrku. Britanske analize uoavale su tekoe odbrane Jugoslavije, ali i njene prednosti. Meu prvima navodila se informbiroovska opozicija, graanski oponenti reimu, slabljenje armije, naroito vazduhoplovstva, hapenjem ili bekstvom pripadnika IB-a za razliku od mornarice koja se pokazala manje osetljiva" na informbiroovsku propagandu, nedostatak radne snage (zbog odlaska 4.000 Jevreja u Izrael i povratka nemakih ratnih zarobljenika u Nemaku i Austriju), kolektivizacija, nestaica hrane, tekoe ispunjavanja zapoete izgradnje. Godinji izvetaj za 1948. je u zakljunom stavu sadrao sledeu ocenu: Tako, krajem godine jugoslovenski voi su uspeno savladali prvi ok od kominformovskog optuivanja i odbili da budu skrenuti sa svog odabranog puta u davanje vie slobode nekomunistima ili u odustajanje od puta kolektivizacije." U situaciji nastaloj 1948. pritiskom socijalistikih zemalja, Jugoslavija se koristila suprotnostima izmeu velikih sila u svetu, a posebno na Balkanu. Jugoslovensko rukovodstvo nije odustajalo od socijalistikog preobraaja zemlje. Borba za ouvanje njene nezavisnosti vodila se, na jednoj strani, protiv SSSR-a i drugih socijalistikih zemalja, a na drugoj protiv pokuaja zapadnih sila da iskoriste raskol" u komunistikom pokretu i socijalistikom bloku. Neki krugovi na Zapadu jedno vreme su tumaili napad SSSR-a na Jugoslaviju kao unutranji obraun u suparnikom bloku koji ne tangira bitne interese zapadnog sveta. Bilo je i miljenja da je sukob fiktivnog karaktera. U zapadnoj javnosti upozoravalo se i na potrebu opreza prema Jugoslaviji, koja je navodno igrala ulogu trojanskog konja" za raun Sovjetskog Saveza. Hladna politika i strategijska analiza uinila je da na Zapadu preovlada zvanino shvatanje da je posredi dublje razmimoilaenje, koje se uveliko moe iskoristiti. Sukob SSSR-a s Jugoslavijom poeo je da se posmatra kao nagovetaj raspadanja istonog bloka. Smatralo se, takoe, da e jugoslovenski primer zarazno uticati i na ponaanje drugih socijalistikih zemalja. U sklopu svoje antikomunistike strategije Zapad je poeo da preispituje stav prema

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

Jugoslaviji. Ona je, sa svoje strane, preduzela mere za popravljanje odnosa sa susednim kapitalistikim zemljama i velikim zapadnim silama da bi olakala pritisak s Istoka i izala iz politike i privredne izolacije. Pri tome nije bila spremna na ustupke koji bi dovodili u pitanje njeno socijalistiko ureenje i dravnu samostalnost. Sreivanje politikih i ekonomskih odnosa Jugoslavije sa zapadnim silama nije teklo bez tekoa i napora da se odbiju raznovrsni pritisci i zahtevi za koncesijama. Protiv napada IB na Jugoslaviju i u prilog odbrane nezavisnosti Jugoslavije govorile su istaknute javne linosti pojedinih zemalja: an Kasu u Francuskoj, Koni Zilijakus, laburistiki poslanik u Velikoj Britaniji, Don Rogu, prvak Progresivne stranke u SAD. Rogu je na Meunarodnom kongresu mira krajem 1949. izjavljivao da ne vidi razlike izmeu karantina" koji SAD ele da zavedu za zemlje Istone Evrope, od onog koji IB eli da zavede za Jugoslaviju. Dok je Zapad preko Maralovog plana nareivao Zapadnoj Evropi da obustavi trgovinu sa Istonom dotle IB to isto radi sa 'svojim zemljama' u odnosu na Jugoslaviju". Zapadne zemlje uslovljavale su obnavljanje ekonomskih veza s FNRJ prethodnim obeteenjem za imovinu koja je njima i njihovim dravljanima nacionalizovana, kao i regulisanjem predratnih javnih dugova. Jugoslavija je nastojala da pitanje naknade najpre rei s manjim zapadnoevropskim dravama (vedskom, vajcarskom, Belgijom i Holandijom), koje nisu bile u stanju da vre neposredan pritisak prilikom pregovora, i tako postavi obrazac za sporazume sa SAD, Velikom Britanijom i Francuskom. Ukupna visina obeteenja za stranu nacionalizovanu imovinu iznosila je 1954. godine oko 98 miliona dolara. Davanje zajmova Jugoslaviji uslovljavano je i isplatom javnih dugova Kraljevine Srbije, Kraljevine Jugoslavije, pa ak i dela nasleenih dugova Austro-Ugarske i Otomanske Imperije. Krajem 1949. IB je iscrpeo sva sredstva koja je imao na raspolaganju u politiko-psiholokom i ekonomskom ratu protiv Jugoslavije. ak i oni koji su mogli posumnjati da li je Tito dobar komunist", mogli su se nesumnjivo uveriti da je dobar Jugosloven". Uvodnik organa IB Za trajni mir i narodnu demokratiju 1. septembra 1949. pisao je da je rukovodea klika razorila KPJ" i da je ona prestala da postoji kao komunistika partija. Britancima je bilo jasno da je druga

ODBRANA NEZAVISNOSTI

2 4 3

rezolucija IB iz novembra 1949. mogla uz pojaanje o faistikom karakteru KPJ tek da verifikuje partijsko-politiki kurs inspirisan prvom rezolucijom iz juna 1948.". Agresivnoj strani preostajala je samo mogunost invazije na Jugoslaviju. Ali sada je Jugoslavija ipak bila u povoljnijoj situaciji nego 1948. kada je delovao faktor iznenaenja. Jugoslavija je sada dobila podrku od svetskog demokratskog mnjenja, bila izabrana u Savet bezbednosti, elastinije prilazila meunarodnom radnikom pokretu u svetu. Kardelj je isticao neophodnost razvijanja veza sa svim progresivnim pokretima u svetu, bez onih ranijih predubeenja uslovljenih staljinistikom ortodoksijom. Ve 1949. Jugoslavija je uspela da uspostavi ire ekonomske odnose sa zapadnim zemljama. Razmena sa SAD je 1949. dostigla predratni nivo. Sa Velikom Britanijom je 26. decembra 1949. zakljuen trgovinski sporazum koji je predviao razmenu u periodu od pet godina u visini od 14 milijardi dinara sa svake strane. Poela se odvijati sve ivlja razmena sa zemljama June Amerike (Brazilom, Urugvajem, Meksikom i Paragvajem). Od dvanaest zemalja (SAD, Velika Britanija, vedska, Francuska, Italija, Argentina, Zapadna Nemaka, Austrija, Belgija, Holandija, vajcarska, Egipat) dobijen je trgovaki kredit od blizu milijardu dinara. Velika Britanija je odobrila srednjoroni zajam od osam miliona funti, Meunarodna banka za obnovu i razvoj 2,7 miliona dolara, vajcarska 10 miliona vajcarskih franaka. Amerika Esport-Import banka odobrila je u dva navrata 40 miliona dolara dugoronog kredita. arls Pik je prema edomiru trpcu pisao 25. januara 1951. svome ministru Ernestu Bevinu da je sada jasno da vraanje Jugoslavije u sovjetsku interesnu zonu moe biti ispunjeno samo nasilnim obaranjem Tita i njegovih saradnika. Nakupljena mrnja sada je tolika da jede elini okov s puanog kundaka". Podseao je ministra da britanska politika treba da bude politika odravanja Tita na povrini vode". London je takoe obavetavan o katastrofalnoj sui 1950. i preteoj gladi, a na drugoj strani o poetnom liberalizovanju reima (smanjivanje dobrovoljnog rada Narodnog fronta, formalni prenos vlasnitva nad fabrikama na radnike savete", smanjivanje zategnutosti izmeu crkve i drave), ali sve mere te vrste nisu uticale na smanjivanje vlasti KPJ. Amerika pomo u vreme sue od 68 miliona dolara i britanska od 3 miliona funti pomogli su u saniranju tekoa izazvanih ovom elementarnom nesreom. Jedan od najznaajni-

^U SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

jih sporazuma potpisan je sa Zapadnom Nemakom", obezbedujui trgovinu od 60 miliona dolara sa svake strane, praen i dodatnim sporazumom o srednjoronom kreditu za nabavku kapitalne opreme u iznosu od 35 miliona dolara. Britanci su primeivali i promene u oblasti ekonomije koje oni nazivaju fleksibilnijim" prilazom, sa stanovita potovanja konkurencije, podsticaja i inicijative". Jugoslavija je primila pomo od organizacije CARE (The Cooperative for American Remittances to Europe) radi ublaavanja sue u 1950. u ukupnom iznosu od 35,3 miliona dolara. Razvila se i akcija Amerikanaca jugoslovenskog porekla za pomo staroj domovini. Proboju Jugoslavije iz ekonomske i politike blokade naroito je doprinela pomo vlade SAD. Od nje nije 1950. dobijena samo prva besplatna pomo u hrani, ve je 14. novembra 1951. zakljuen Sporazum o vojnoj pomoi u cilju jaanja odbrambene moi FNRJ. Predsednik SAD Hari Trurnan je 20. jula 1950. dao izjavu kojom je osudio agresiju ma gde do nje dolo, ime je mislio i na Jugoslaviju. Novi ambasador SAD u Jugoslaviji Dord Alen je s pozivom na predsednika Trumana izjavio: to se tie Jugoslavije, mi se u istoj meri protivimo agresiji na nju kao i agresiji na bilo koju drugu dravu i titiemo odranje suvereniteta Jugoslavije ba kao i bilo koje drave." Karakteristino je da su ove izjave date u vreme naglog zaotravanja meunarodnih odnosa posle poetka korejskog rata. Ima pisaca na Zapadu koji zastupaju tezu da je korejski rat i protivreakcija SAD pod zastavom UN pokazala Staljinu reenost SAD da se odupru Staljinovim pokuajima agresije u bilo kojem drugom delu sveta, ukljuujui Jugoslaviju. Da je, smatraju oni, bilo kojim sluajem prelazak preko 38. paralele ostao bez odgovora Staljin bi najverovatnije napao Jugoslaviju, jer je o tome postojao tajni plan, pa su bile izvrene i pripreme u susednim zemljama narodne demokratije", poto su otporom Jugoslavije bila iscrpljena druga sredstva ubeivanja" u staljinsku pravovernost. Izjavu o spremnosti SAD da se odupru agresiji ponovio je Din Aeson, dravni sekretar za spoljne poslove SAD, 14. februara 1951. godine. Za amerikim prrmerom povele su se Velika Britanija i Francuska. Britanski vladini predstavnici su upozoravali da je bilo kakva opasnost za Jugoslaviju, koja je igrala herojsku ulogu u otporu Hitlerovoj agresiji, prirodna. . . briga vlade Njegovog Velianstva i mi smo po ovome u vezi sa drugim vladama".

ODBRANA NEZAVISNOSTI

2 4 5

Pomo SAD Jugoslaviji bila je uslovljena strategijskim poloajem Jugoslavije. Prva pomo bila je dodeljena iz fonda ustanovljenog zakonom o uzajamnoj odbrambenoj pomoi, koji je davao ovlaenje vladi da pomogne ma koju evropsku zemlju kojoj bi zapretila opasnost, ukoliko je bila strateki vana za SAD. Truman je obrazlagao odluku o pruanju pomoi J u g o s l a v i j i time da je sua u g r o z i l a njenu odbrambenu sposobnost i dovela u pitanje njenu nezavisnost, za ije odranje p o s t o j i ameriki i u celini zapadni interes, s obzirom na geostrategijski poloaj Jugoslavije". Truman je kasnije isticao otpor Jugoslavije sovjetskom pritisku, naglaavajui da ona raspolae najveom vojnom snagom u Evropi izvan SSSR-a. Vlade SAD, Ujedinjenog Kraljevstva i Francuske odluile su 27. avgusta da za drugo polugoe 1951. prue Jugoslaviji ekonomsku pomo, u iznosu od 50 miliona dolara, za nabavku sirovina. Objavljena prepiska izmeu vlada SAD i Jugoslavije iz oktobra novembra 1950, povodom zakljuenja sporazuma o pomoi u hrani i pomoi za potrebe jugoslovenskih oruanih snaga, pokazuje da su SAD traile da njihovi slubenici posmatraju primanje i raspodelu pomoi, da ona bude jednako raspodeljena stanovnitvu, da se njen izvor i karakter obelodane. Jugoslavija je isticala tekoe vezane za optu situaciju i suu u zemlji. Amerika vlada je obavezala jugoslovensku da ne prosleuje pomo drugoj naciji. Istovremeno je utvreno da e se ona koristiti za ciljeve navedene u Povelji Ujedinjenih nacija. Dve vlade su se 6. januara 1951. sporazumele o davanju, odnosno primanju pomoi prema zakonu o hitnoj pomoi Jugoslaviji iz prethodne godine. Sporazum je predvideo nadgledanje i podjednako deljenje pomoi, kao i publicitet u vezi s njom. Konferencija amerikih, britanskih i francuskih strunjaka za ekonomska pitanja, sazvana u Londonu aprila 1951, preporuila je vladama uesnicama da pomo Jugoslaviji nastave na tripartitnoj osnovi. Osim kredita za investicionu opremu, jugoslovenska vlada je traila i zajmove za nabavku sirovina i hrane, kako bi otklonila tekoe u platnom bilansu zbog dveju sunih godina (1950. i 1952). Tako je za kupovinu hrane i sirovina primljeno oko 61 milion, odnosno oko 89 miliona dolara. Ukupna vrednost tripartitne pomoi od 1951/2. do 1954/5. iznosila je 492,9 miliona dolara, ili 82,5%.

^U SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

Oktobra 1952. produena je tripartitna ekonomska pomo za period od 1. jula te godine do 30. juna naredne. Jugoslovensko-britanske odnose poinje da karakterie sve vea uestalost obostranih poseta. Tako je delegacija vladajue Laburistike partije posetila Jugoslaviju septembra 1950. i dala pozitivan izvetaj o Jugoslaviji. Poetkom 1951. Milovan ilas je bio u privatnoj poseti Velikoj Britaniji i tom prilikom se sastao sa predsednikom britanske vlade Klementom Atlijem i voom opozicije Vinstonom erilom. Te godine razmenjene su i parlamentarne delegacije dve zemlje. Ministar u vladi Velike Britanije Anjorin Bevan je u Donjem domu 15. februara 1951. izjavio da je britanska vlada svesna potencijalne opasnosti koja preti Jugoslaviji. Velika Britanija je do kraja 1953. nezavisno od uea u tzv. tripartitnoj pomoi dala Jugoslaviji kredite u iznosu od 57,7 miliona dolara. Juna 1952. Tito je uputio poziv Antoniju Idnu, britanskom ministru inostranih poslova u novoj, konzervativnoj britanskoj vladi da poseti Jugoslaviju. O efektima predstojee posete, utvrene za septembar 1952, novi britanski ambasador u Beogradu Ivo Malet je pisao Forin ofisu kako nas obavetava C. trbac da Jugosloveni jo nisu pokazali spremnost da priznaju da je saradnja u zajednikoj politici protiv sovjetske agresivnosti dvosmeran posao: njihova praksa je da uzmu sve to mogu da dobiju a da daju najmanje mogue zauzvrat". Ambasador nije mogao da ne primeti da Jugosloveni, ak i kada su traili vojnu pomo, nisu prihvatali soluciju koja vai za zemlje Atlanstskog pakta. Prilikom zakljuivanja ugovora o vojnoj pomoi sa SAD od 14. novembra 1951. oni nisu prihvatali potpisivanje ugovora o uzajamnoj pomoi nego potpisivanje ugovora o pruanju pomoi Jugoslaviji u naoruanju od strane SAD. Tito je i dalje ostao marksist i njegov reim totalitaristiki". Ambasador je skretao panju ministru da je njegova poseta vezana sa rizikom, to jest da Tito dobije u prestiu i primi kredite, a da nastavi da vodi svoju spoljnu i unutranju politiku kao i pre toga. Idnova poseta Jugoslaviji od 17. do 23. septembra 1952. znaila je porast ugleda Jugoslavije u svetu, jer je ona uspela da odoli pritisku sa Istoka i da odbrani sopstveni put razvitka. Idn je bio politiar najvieg ranga koji je posle rata posetio Jugoslaviju. Tito e uiniti uzvratnu posetu Britaniji od 16. do 21. marta 1953. godine, budui primljen u Velikoj Britaniji sa svim paradnim poastima. Bio je to drugi susret izmeu britanskog i jugoslo-

ODBRANA NEZAVISNOSTI

2 4 7

ratnog veterana: erila i Tita. Tito je putovao prvi put efa drave. Istovremeno on je po prvi put od 1947. n a p u s t i o Jugoslaviju. Njegova poseta Velikoj Britaniji pala je n e p o s r e d n o posle smrti sovjetskog diktatora. Njegovo putovanje dolo je, takoe, u trenutku novog zaotravanja odnosa izmeu J u g o s l a v i j e i Vatikana, kada je ovaj demonstrativno pokazao n a m e r u da dodeli Stepincu kardinalski eir. Iz britanskih dokumenata koje je objavio . trbac proizilazi da se u Britaniji razgovaralo o Sovjetskom Savezu posle Staljinove smrti i da Tito nije gajio velike iluzije o znaajnijim promenama. Tito je bio protiv ulaska Jugoslavije u severnoatlantski pakt, ali je istovremeno stavljao do znanja uvaenom sagovorniku da napad na Jugoslaviju ne bi mogao da ostane u okvirima lokalnog rata. Zalagao se takoe za trajno reenje pitanja Trsta, a protiv teritorijalnih ustupaka u zoni B", to jest tadanjoj Slobodnoj Teritoriji Trsta. Jugoslavija je za drave Zapada ostala komunistika zemlja koju su one, ne prihvatajui njeno unutranje ureenje, podrale 1948. rukovoene raunom obostranih interesa. Nasuprot strujama na Zapadu koje su se zalagale da se Jugoslavija prinudi na pristupanje atlantskoj vojno-politikoj alijansi, prevagnula je druga linija: podrkom Jugoslaviji afirmisati nacionalni interes u komunistikom bloku". Oslonjena na vlastite snage i politiko jedinstvo naroda, Jugoslavija 19481953. godine nije imala drugog izbora nego da brani svoju nezavisnost i od jednog i od drugog bloka. Prihvatajui zapadnu ekonomsku i vojnu pomo u vreme najdirektnije ugroenosti od socijalistikih drava, Jugoslavija je; meutim, odbacivala njeno uslovljavanje politikim ili ideolokim ustupcima. Znaajan moment u probijanju politike izolacije Jugoslavije predstavljala je odluka da se Jugoslavija kandiduje za nestalnog lana Saveta bezbednosti doneta na sednici Politbiroa CK KPJ 30. avgusta 1949. godine. Prema Jadranki Jovanovi, rukovodstvo Jugoslavije je reilo da se kandidatura postavi kako bi se elom svetu stavila do znanja sutina spora sa SSSR-om i da se Sovjeti onemogue u izolovanju Jugoslavije u OUN. Viinski se pozivao na tzv. dentlmentski sporazum po kome merilo iz Povelje o ravnopravnoj geografskoj raspodeli kandidata" treba dopuniti prethodnim politikim sporazumom zemalja iz odgovarajueg regiona", ali bez odjeka. Za Trigve Lija kriza jugoslovensko-sovjetskih odnosa u vreme kadndidature Jugovenskog

svojstvu

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

slavije za nestalnog lana Saveta bezbednosti bila je opasnija od blokade Berlina". Generalni sekretar OUN upozoravao je SAD da ne daju podrku Jugoslaviji jer SSSR moe napustiti organizaciju. Jugoslavija je sa Ekvadorom i Indijom izabrana u Savet bezbednosti sa dvotreinskom veinom od 39 glasova (ponovljeno glasanje; sukandidat je bila ehoslovaka), s mandatom od 1. januara 1950. do 31. decembra 1951. godine. Jugoslaviju je u Savetu bezbednosti predstavljao dr Ale Bebler, sa zamenikom dr urom Niniem. Sovjetski Savez je demonstrativno napustio Savet bezbednosti posle izbora Jugoslavije za nestalnog lana, to je SAD omoguavalo da bez bojazni od sovjetskog veta" zauzmu stav svetskog policajca". Jugoslavija je do promene situacije u Koreji i svog meunarodnog poloaja posle 1948. zauzimala u korejskom pitanju sovjetski stav po kome su ujedinjenje korejskog naroda i slobodni izbori mogui tek posle povlaenja svih stranih trupa iz Koreje. im je dolo do obnavljanja debate o Koreji u jesen 1948. Jugoslavija je za sobom imala iskustvo sa Informbiroom i stanje na grko-jugoslovenskoj granici. Otuda je mogla i da dramu korejskog naroda" shvati i razume kao sopstveno iskuenje". Jugoslavija se protivila intervenciji bilo koje vrste u Koreji. Ale Bebler je kao osnovno u elom pitanju naglaavao da se korejskom narodu prepusti puna sloboda da on sam, svojim snagama, rei svoj nacionalni problem, ukljuujui ujedinjenje. Kao lan Saveta bezbednosti Jugoslavija je kompaktno nastupala sa Indijom i Egiptom, ije je gledite u korejskom problemu bilo umerenije nego ameriko. Jugoslavija se uzdrala prilikom donoenja rezolucije od 7. jula 1950. na osnovu koje su u Koreju upuene oruane snage OUN s Ujedinjenom komandom pod rukovodstvom SAD i sa preteno amerikim vojnim kontigentom. Kardelj je osuivao, septembra 1950, svaku intervenciju, svako meanje u nezavisnost i unutranje stvari pojedinih zemalja, kao i svaku akciju koja je mogla da ugrozi svetski mir i bezbednost. Kardeljevo miljenje je, prema Jadranki Jovanovi, ve znailo poetak distanciranja od blokova i suprotstavljanja zaotravanju u meunarodnim odnosima. Jugoslovenska delegacija se kasnije izjasnila za uspostavljanje 38. uporednika kao granice i pronalaenje sredstava za mirno reenje spora. Prelaskom reke Jalu od strane kineskih dobrovoljaca" jo vie se produbila svetska kriza. Tada je Jugoslavija osudila kinesku intervenciju, ali je istupila protiv

ODBRANA N E Z A V I S N O S T I

2 4 9

prihvatanja Rezolucije SAD u kojoj je Kina bila okvalifikovana kao agresor. ef jugoslovenske delegacije Edvard Kardelj obratio se pismom generalnom sekretaru UN 9. novembra 1951. izvetavajui ga da Jugoslavija namerava da zatrai ukljuivanje take pod naslovom Neprijateljski postupci vlade SSSR-a i vlada Bugarske, Maarske, Rumunije i Albanije, kao i vlada ehoslovake i Poljske protiv Jugoslavije". Uz zahtev priloen je i Memorandum u kome su agresivni postupci kategorisani na sledei nain: potpuna ekonomska blokada; gruba propaganda i klevetnika kampanja; organizovanje pijunskih, subverzivnih i teroristikih akcija protiv Jugoslavije, kao i centra za obuku tih trupa; nasilno raseljavanje pripadnika jugoslovenskih nacionalnih manjina u Bugarskoj, Maarskoj i Rumuniji; povrede diplomatskih komunikacija i osnovnih normi diplomatskog prava; neopravdano i jdnostrano raskidanje 46 sporazuma i konvencija; krenje ugovora o miru od strane bivih pobeenih drava (Bugarske, Maarske i Rumunije) i poveanje njihovog vojnog potencijala, veliki broj graninih incidenata i provokacija, kao i ubistva jugoslovenskih graniara. Zahtev je usvojen od strane Generalnog komiteta Generalne skuptine. Za sovjetskog i poljskog delegata radilo se pak o gruboj provokaciji. Sovjetska delegacija je na Skuptini OUN jugoslovenski zahtev ocenila kao rutinski in provokacije" od strane potkupljenih jugoslovenskih voa" i da je jugoslovenska vlada na elu ,,s klikom Tita, Rankovia i Kardelja" zavisna od imperijalistikih krugova. Meutim, za ukljuivanje ovog pitanja u dnevni red estog zasedanja OUN glasale su 44 lanice OUN. Tzv. miroljubiva politika SSSR-a bila je time razotkrivena, a usput posredno potvrena i njegovim grubim ponaanjem. Rezolucija Politikog komiteta posle govora M. ilasa usvojena je u celini sa 47 glasova, 5 protiv i 2 uzdrana (Iran i Avganistan). Pomirljiv ton ove Rezolucije je, na drugoj strani, stavljao do znanja da je Jugoslavija spremna da uini sve to zavisi od nje za sreivanje odnosa sa SSSR-om. Blokada Jugoslavije uticala je da se Kardelj prilikom rada na Povelji o ljudskim pravima opredeli za ozakonjivanje represivnih mera u OUN. Brana Jevremovi, predstavnik Jugoslavije u Komisiji za ljudska prava, doneo je naime direktivu E. Kardelja da jugoslovenska delegacija stavi amandman kojim bi se legalizovali koncentracioni logori, koji je glasio:

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

Svaka drava ima prava, u sluaju nude, da u interesu uvanja reda i poretka, upravnim postupkom lii slobode na neodreeno vreme sve graane koji ugroavaju njenu nezavisnost na podstrek neke strane sile." Najtei problem u odnosima izmeu Italije i Jugoslavije pitanje Slobodne Teritorije Trsta i dalje je bio nereen. Ojaani meunarodni poloaj Jugoslavije 1951. godine uticao je da italijanska vlada pristupi direktnim pregovorima s Beogradom. U nezvaninim razgovorima 1951. i 1952. jugoslovenska vlada je predlagala kompromis na bazi etnikog balansa", koji je polazio od toga da u Italiji ne ostane vie Jugoslovena nego to bi u Jugoslaviji ostalo Italijana, ne raunajui pri tom 80 hiljada Slovenaca koji su ve bili pod Italijom. Ova kompromisna formula vodila je rauna i o ekonomskim faktorima, a pre svega o upotrebi Transkog zaliva. S italijanske strane usledio je protivpredlog o kontinuelnoj etnikoj liniji", koja ne bi ostavila nijednog Italijana u Jugoslaviji. Italija je bez diskusije odbila i jugoslovenski predlog o stavljanju Slobodne Teritorije Trsta pod zajedniku upravu (kondominijum). Vlada FNRJ je u principu prihvatila italijanski predlog o plebiscitu, ali pod uslovom da se prethodno stvore pretpostavke za demokratsko opredeljivanje stanovnitva Slobodne Teritorije Trsta. Pod pritiskom Italije, vlade SAD i Velike Britanije prele su 1952. na politiku svrenih inova prema Slobodnoj Teritoriji Trsta. Na konferenciji u Londonu maja 1952. donele su odluku da se uprava u zoni A" preda Italiji, emu se Jugoslavija energino suprotstavila. Da bi pomogla pronalaenju reenja, jugoslovenska vlada je predloila internacionalizaciju grada Trsta, a prikljuenje slovenakog zalea Jugoslaviji. Kriza je dostigla vrhunac oktobra 1953. koncentracijom trupa s obe strane granice. Jugoslavija je bila spremna da orujem sprei ulazak Italijana u zonu ,,A". Predloila je stvaranje dveju autonomnih jedinica na spornoj teritoriji, a bila spremna i da grad Trst ustupi Italiji. Pregovori izmeu predstavnika Jugoslavije, SAD i Velike Britanije, a zatim izmeu SAD, Velike Britanije i Italije, doveli su do usklaivanja gledita. Sporazum o reenju transkog pitanja potpisan je 5. oktobra 1954. u Londonu i poznat je kao Memorandum o saglasnosti izmeu vlada Italije, Ujedinjenog Kraljevstva, Sjedinjenih Drava i Jugoslavije o Slobodnoj Teritoriji Trsta. Kompromis je predvideo da itava ranija zona B" i deo bive zone ,,A" (povrine

ODBRANA NEZAVISNOSTI

2 5 1

11,5 km2 i s oko 3.000 stanovnika) budu pod upravom Jugoslavije, a da preostali deo ove zone pripadne Italiji. Prava manjina su obostrano zagarantovana. Sporazum je sadrao i odredbu o uspostavljanju slobodne luke u Trstu. Njegovim zakljuenjem otvoren je put saradnji izmeu Jugoslavije i Italije. Zbog stava velikih sila Jugoslavija nije uspela da povoljno rei ni pitanje Koruke. Polovinom 1949. njihov Savet ministara inostranih poslova postigao je bez konsultovanja Jugoslavije kao zainteresovane strane sporazum da granice Austrije budu one iz 1938, ime je Koruka definitivno ostala u njenom okviru. U sreivanju odnosa s Austrijom posebno mesto imala je odluka Prezidijuma Narodne skuptine FNRJ iz januara 1951. godine o ukidanju ratnog stanja s ovom zemljom. Nekoliko meseci kasnije okonano je i ratno stanje s Nemakom. Od 1949. do kraja 1953. iz Jugoslavije su otputeni nemaki ratni zarobljenici; osueni ratni zloinci osloboeni su izdravanja kazni; amnestirani su Austrijanci osueni za nedela u ratu; reeno je pitanje spajanja folksdojerskih porodica. Nova faza u razvoju jugoslovensko-austrijskih odnosa nastupila je posle potpisivanja austrijskog Dravnog ugovora 1955. godine, kojemu je pristupila i vlada FNRJ. Savezno vee Savezne narodne skuptine usvojilo je marta 1956. deklaraciju kojom priznaje stalnu neutralnost Austrije. Dravnim ugovorom o vaspostavljanju nezavisne i demokratske Austrije, koji su potpisale etiri velike sile u Beu, priznata je nezavisnost toj zemlji, zabranjena politika ili privredna unija izmeu nje i Nemake, i Austrija obavezana da prizna ugovore o miru iz 1947. godine. Zabranjena je delatnost organizacija iji bi cilj bio da se hrvatskom ili slovenakom stanovnitvu oduzmu manjinski karater ili manjinska prava. lanom 7. Dravnog ugovora predvieno je da austrijski dravljani koji pripadaju slovenakoj i hrvatskoj manjini u Korukoj, Gradiu i tajerskoj uivaju ista prava pod istim uslovima kao i ostali austrijski dravljani, podrazumevajui i pravo na sopstvene organizacije, skupove, kao i tampu na maternjem jeziku. Grko pitanje pritiskalo je Jugoslaviju i posle objavljivanja Rezolucije Informbiroa. tavie, kvarili su se odnosi izmeu KPJ i Grke komunistike partije. Grki komunisti irili su propagandu da je Jugoslavija dezertirala iz socijalistikog tabora i prela na stranu imperijalista. Rukovodioci KP Grke

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

tvrdili su posle 1948. da je KPJ razbijala grki narodnooslobodilaki pokret sejanjem razdora izmeu Makedonaca i Grka i podravanjem autonomistikih tendencija u Egejskoj Makedoniji. Prema njihovoj oceni, dogaaji u Jugoslaviji posle objavljivanja Rezolucije Informbiroa oteali su pomo susednih socijalistikih zemalja Demokratskoj armiji. Grupe grkih ustanika koje su prele u Jugoslaviju optuivane su da rade na organizovanju dezerterstva meu ustanikim snagama i podrivanju njihove borbene moi. KP Grke je 19481949, sloivi se s optubama Informbiroa, pojaala kampanju protiv KPJ. Krivica za poraz ustanka pripisivana je iskljuivo spoljnim faktorima. Nikos Zaharijadis je traio uzrok poraza Demokratske armije Grke (DAG) 1949. godine iskljuivo u prelasku Jugoslavije u imperijalistiki tabor". Time je KP Grke otkrivala visok stepen zavisnosti od spoljnih inilaca, prelazei preko svojih stratekih promaaja u toku i posle rata. Jugoslovenska pomo DAG je prestala 9. juna 1949. godine. Ambasador SAD Kenon navodi 9. juna 1949. E. Kardelja: Mi tamo nemamo vie prijatelja." Ficroj Maklejn citira Tita koji mu je maja 1949. rekao da Jugoslavija vie nee pomagati DAG. Zatim je usledila zvanina izjava jugoslovenske vlade o zatvaranju granice prema Grkoj, to je Tito 10. jula 1949. objasnio upadima grkih trupa na jugoslovensku teritoriju i bombardovanjima graninih sela FNRJ. Na ovu preorijentaciju Jugoslavije uticala je neophodnost smirivanja na jednoj strani da bi se zemlja mogla braniti na glavnom pravcu udara od SSSR-a i narodnih demokratija". Jugoslavija se nalazila i pod pritiskom Zapada da prekine pomo DAG, a na drugoj strani izloena optubama KP Grke da je prela na imperijalistiku stranu i da borci ove armije koji su preli u Jugoslaviju ire duh defetizma i dezerterstva. Radio-stanica Slobodna Grka" ve je 6. jula 1948. napala Vladu FNRJ za izdaju DAG. esti plenum CK KP Grke je tajno podrao Rezoluciju IB, jer bi javno obelodanjivanje antijugoslovenskog stava uticalo na prekidanje neophodne pomoi iz Jugoslavije. Smirivanje na grko-jugoslovenskoj granici dovelo je 1950-1951. do razvijanja ekonomskih odnosa izmeu dve zemlje. Uspeno je reeno pitanje repatrijacije grkih vojnika i izbegle dece. Grka i Jugoslavija poele su da razmenjuju parlamentarne i vojne delegacije. Tokom 1953. potpisano je i vie j u g o s l o v e n s k o - t u r s k i h sporazuma (o trgovini, plovidbi, vazdu-

ODBRANA N E Z A V I S N O S T I

2 5 3

Turskoj

nom saobrljaju itd.). Jugoslavija je u pribliavanju Grkoj i nalazila protivteu italijanskom pritisku za reavanje pitanja Slobodne Teritorije Trsta. Povezivanje ovih zemalja u b r z a v a l e su i zapadne sile. Najkonzervativniji krugovi na Z a p a d u , pa i u Grkoj i Turskoj, nastojali su, meutim, da J u g o s l a v i j u pomou ove saradnje ukljue u Atlantski pakt. Februara 1953. godine Jugoslavija, Grka i Turska potpisale su Ankarski sporazum (ugovor o prijateljstvu i saradnji), koji je predviao saradnju u duhu aktivne i miroljubive koegzistencije i naela OUN. Ugovor se zasnivao na reenosti ovih zemalja da brane svoju slobodu, nezavinost i integritet protiv svake spoljne sile, ali nije uticao na prava i obaveze koje su za Grku i Tursku proisticali iz Severnoatlantskog pakta, potpisanog 1949. lan 6. je predviao da e se ugovornice uzdravati od zakljuenja saveza ili od akcija uperenih protiv jedne od njih, odnosno akcija koje bi mogle naneti tetu interesima jedne od njih, a lan 7. da nikakve meunarodne obaveze koje su na snazi izmeu njih i jedne ili vie drugih drava nisu u protivurenosti s odredbama ugovora. Pored konsultacija od zajednikog interesa, ugovor je predviao redovne konferencije ministara inostranih poslova, saradnju generaltabova i saradnju na polju ekonomije, tehnike i kulture. Dopunski sporazum zakljuen je novembra meseca u Beogradu, a ticao se osnivanja Stalnog sekretarijata zemalja potpisnica Ankarskog sporazuma. Ugovorom o savezu, politikoj saradnji i uzajamnoj pomoi (poznatim kao Balkanski pakt), koji je potpisan na Bledu 9. avgusta 1954, dotadanja saradnja pretvorila se u savez triju zemalja. Sporazum o Balkanskoj savetodavnoj skuptini od 2. marta 1955. predviao je konstituisanje skuptine sastavljene od po 20 poslanika nacionalnih parlamenata. Ovaj supranacionalni parlament bio je zamiljen kao stalni organ, s tim da daje preporuke i predloge vladama o zatiti zajednikih interesa i unapreenju saradnje. Ugovorom je Jugoslavija preuzimala obaveze prema balkanskim dravama u Severnoatlantskom paktu, ali je nastojala da otkloni povezivanje s tom vojnom i politikom organizacijom. Jugoslovenska vlada je na Balkanski pakt gledala kao na vid saradnje drava s razliitim drutvenim ureenjima, kao na isto defanzivan savez, bez ideolokog sadraja. Zbog promenjenog meunarodnog poloaja Jugoslavije posle 1955. godine i grko-turskog sukoba oko Kipra, kao i jenjavanja hladnog rata

^U SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

u Evropi, ovaj pakt, mada formalno neraskinut, izgubio je znaaj. Prekid odnosa s Vatikanom odudarao je od opte linije jugoslovenske politike da se u vreme pritiska s Istoka zemlja otvori prema zapadnom svetu. Decembra 1952. vlada FNRJ je predala notu Apostolskoj nuncijaturi u Beogradu u kojoj je stajalo da je izlino dalje odravanje diplomatskih odnosa izmeu FNRJ i Svete stolice jr su oni krivicom Vatikana doli u suprotnost sa ciljem kome bi jedino imali da slue". Vatikan se grubo meao u unutranje poslove Jugoslavije, istovremeno podstiui antijugoslovensku propagandu u zemljama povezanim s njim. Visoki kler rimokatolike crkve u Jugoslaviji nije bio spreman da usaglasi svoj rad i postupke s naelom o odvajanju drave od crkve i s garantijom slobode veroispovesti. Sveta stolica je u Jugoslaviji podstrekavala na otpor protiv vlasti, vrila pritisak na pojedine svetenike i sprovodila ekskomunikaciju neposlunih svetenika i vernika. Ona je objavila i nameru da odlikuje visokim crkvenim zvanjem (kardinalskim) nadbiskupa Stepinca, koji je po vaeim jugoslovenskim zakonima bio osuen za dela protiv naroda i drave. Vlada je komentarisala ovaj prekid odnosa kao, faktiki, delo Vatikana, jer je on gazio i uobiajene kurtoazne obzire" saradnje. Nijedna komunistika i radnika partija u svetu nije 1948. podrala KPJ. U meunarodnom komunistikom pokretu ona je jednoglasno osuena i dosledno bojkotovana, to se moe objasniti autoritetom koji je uivao Staljin kao gotovo divinizirani vo, i monolitnou meunarodnog komunizma. Svetski proletarijat ostao je nem na pokuaj da se slomi nezavisnost Jugoslavije i ugui jedna samosvojna revolucija. Strah od zaraznosti jugoslovenskog primera, bolesna sumnjiavost i nezadovoljena elja za potpunim obraunom s rukovodstvom KPJ naterali su Staljina na reprizu procesa iz 19361938, sada u narodnim demokratijama". rtve tih procesa bili su ne samo mnogobni revolucionari koji su branili svoj moralni i politiki integritet ve i posluni" komunisti koji su uestvovali, pa i prednjaili u osudi KPJ, ali u koje patoloki nepoverljivi voa" nije mogao imati poverenja zbog njihovog nekadanjeg nacionalizma", iako su ga bili propovedali odazivajui se tadanjim potrebama njegove politike saradnje sa zapadnim zemljama i uvrenja reim u Istonoj

ODBRANA N E Z A V I S N O S T I

2 5 5

Evropi. Likvidacija probranih komunista trebalo je da odvrati druge od povoenja za jugoslovenskim primerom. Komunisti su likvidirani i u SSSR-u, ali posle drugog svetskog rata Staljin nije organizovao javne procese. U nezavisnoj tampi ti procesi su svojevremeno nazivani ,udovinim" i smatrani pomraenjem logike i morala", ali m n o g o b r o j n i leviarski intelektualci i ugledni stvaraoci ipak nisu odoleli kafkijanskoj atmosferi" i kremaljskoj hipnozi", plaei se kao Pol Elijar, da ne izdaju revoluciju ili da ne skrenu s partijske linije. Partije su sledile moskovske direktive, tako da su se na stranu Jugoslavije svrstali samo pojedini usamljeni duhovi na Zapadu: an Kasu, Anjes Amber, Klod Avlin, an-Pol Sartr, Klod Brde. Poslednji je razgolitio proces Rajku, a Kasu napisao Optuujem i Revolucija i istina. Verkor je ustao protiv lai budimpetanske lakrdije", kako je nazivao taj proces. Ovi nezavisni duhovi dali su podrku mladoj revoluciji, koja se u borbi na ivot i smrt branila od makijavelizma dva bloka". Retki glasovi istine nadjaavali su gromor propagande koja je 1952. zasipala Jugoslaviju tokom 76 emisija dnevno na jezicima njenih naroda. Odbrani jugoslovenske revolucije sluili su i pisac Luj Adami, kao nekada u ratu, sve do svog traginog kraja, violinist Zlatko Balokovi, Slavko Vorkapi, filmski reditelj u SAD, i drugi znani i neznani jugoslovenski iseljenici. Pretenciozna argumentacija o skretanju" KPJ s platforme marksizma-lenjinizma izvedena je na krajnje niskom teorijskom nivou, kao i svaka vulgarna interpretacija marksizma. U pismima upuenim CK KPJ, CK SKP(b) se sluio jezikom neprihvatljivim u odnosima izmeu ravnopravnih partija i suverenih drava. Staljin je izricao neodrive istorijske ocene, uveren da e se one mehanikom ponavljanja prihvatiti kao tane. On je bio prvi put naiao na protivnika u komunistikom pokretu kojega nije mogao da slomi, to je jo vie izazivalo njegov kapric, potenciralo njegovu zlokobnu prirodu", nepoverenje, nasilnike sklonosti. Uloga NOVJ u ratu protiv faizma je radikalno obezvreivana, a jugoslovenska revolucija preutkivana. Patetinim pozivima za spas internacionalizma i odbranu viih ciljeva" socijalizma prikrivani su besomuni napadi na nezavisnost Jugoslavije. Odavno je uoeno da je pod firmom Informbiroa tekao sukob izmeu dve partije: SKP(b) i KPJ, ija su gledita bila razliita, kako o putevima revolucionarnog

^U SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

prevrata, tako i o tome kako treba da izgledaju odnosi izmeu socijalistikih drava. Odbrana nezavisnosti Jugoslavije 1948. nije bila samo odbrana jedne ugroene revolucije i njenog prava na vlastiti ivot, nego i borba za nove meunarodne odnose i praksu. Na istorijskom ispitu 1948. pao je staljinski monolitizam, zasnovan na poricanju nacionalnih iskustava, posebnih puteva borbe za socijalizam, apsolutizaciju uniformnosti, naturanju sovjetskog puta kao veito i univerzalno vaeeg iskustva, kanonizaciji krutih i prevazienih oblika discipline i podreenosti. Mada u sutini napad na nezavisnost Jugoslavije, Staljinov sukob s KPJ odravao je krupna ideoloka razmimoilaenja, koja su, dugo priguivana, eruptivno izbila posle 1948. Staljinistiki nasrtaj na Jugoslaviju ogolio je polazne, ideoloke" premise kritike", sveo ih na odranje monolitizma, discipline i podreenosti. Svako pozivanje Jugoslavije na vlastito iskustvo bilo je jednako jeresi. Hegemonistike pretenzije staljinizma vreale su KPJ, koja je za sobom imala pobedonosno izvedenu oruanu revoluciju i na njenim tekovinama zasnivala pravo da samostalno odreuje unutranju i spoljnu politiku. Svoju istorijsku zrelost ona je jo jednom potvrdila u dramatinoj situaciji 1948. opredeljujui se, nakon poetnog defanzivnog stava prema napadima socijalistikih drava, za aktivno kritiko ispitivanje vlastite prakse, bia drava koje su joj ugroavale nezavisnost, za traenje novih puteva, socijalistikog preobraaja drutva, suprotnih modelu" dravnog socijalizma, koji je proglaavan za jedini, nepromenljiv i optevaei uzor. Staljinovom smru, 5. marta 1953, stvorene su pretpostavke za sreivanje odnosa Jugoslavije sa SSSR-om i drugim socijalistikim zemljama. Prilikom ratifikacije Balkanskog sporazuma tog meseca Edvard Kardelj je u svojstvu potpredsednika Saveznog izvrnog vea izjavio u Saveznoj narodnoj skuptini da Jugoslavija nema nikakvih zahteva prema zemljama istonog bloka, sem to trai da je one puste na miru i da potuju njene granice. Jo vie, ona se trudila do sada i trudie se ubudue da svoje odnose sa tim zemljama ukoliko je mogue normalizuje", rekao je Kardelj_ Sreivanje odnosa poelo je razmenom ambasadora. Istovremeno je sreivano stanje na granicama. Posle viegodinjeg prekida obnavljane su ekonomske, kulturne i sportske veze izmeu Jugoslavije i socijalistikih drava.

ODBRANA NEZAVISNOSTI

2 5 7

Britanska i amerika diplomatija u Beogradu i u svetu intenzivno je pratila normalizaciju jugoslovensko-sovjetskih odnosa. Iz objavljenih britanskih izvora 1987. vidimo da je Ivo Malet izvestio britansku vladu 2. jula 1953. o prijemu sovjetskog ambasadora Valjkova kod Tita, na Brionima. Isticao je da su uspostavljeni odnosi sa sovjetske strane u funkciji remeenja odnosa Jugoslavije sa zapadnim dravama. Amerike analize su, polazei od Titovih ocena, smatrale da od normalizacije odnosa ne moe biti tete, jer ona vodi smanjivanju meunarodne zategnutosti i da samim tim Zapad ne moe biti protiv nje. Sovjetsko pribliavanje Jugoslaviji je oznaavano kao nova udvaraka taktika" ili razmetljiva parada prijateljstva prema Jugoslaviji". Do jue nazivana faistikom, Jugoslavija sada postaje zemlja sa kojom se ele obnoviti odnosi. Zamenik sovjetskog premijera Maksim Saburov je na proslavi godinjice oktobarske revolucije u Moskvi 1953. pozivao na bolje odnose sa Jugoslavijom. Saburov je smatrao da odnosi neprijateljstva izmeu dve zemlje mogu koristiti samo neprijateljima Jugoslavije. Bila je to i pozicija sovjetske vlade. Prilikom proslave 29. novembra u ambasadi FNRJ u Moskvi, Hruov, Maljenkov, Mikojan i Bulganjin nazdravili su drugu Titu i jugoslovenskoj Komunistikoj partiji". Bio je to izrazito manifestativan nain prekida sa ranijom politikom IB i njegovim osudama Tita i KPJ kao faistike partije i jugoslovenskih komunista kao imperijalistikih agenata". U amerikim izvorima obavetajne prirode sve ove promene su podrobno analizirane sa stanovita ciljeva Moskve. Iznoene su najrazliitije pretpostavke, od one da je prestankom pritiska otklonjena glavna snaga koja je Jugoslaviju drala u koheziji (nacionalna, patriotska solidarnost) do niza drugih: da se obnavlja presti KPSS u oima doktrinarnih snaga u SKJ, stvara privid na Zapadu da Jugoslavija ponovo optira na Istok; da se time u oima Zapada umanjuje potencijalna snaga otpora Jugoslavije prema Istoku, ili da Moskva ima neke informacije o unutarpartijskoj situaciji, stanju Titovog zdravlja, problemu njegovog naslednika koji jo nije poznat, i tako dalje. Jugoslavija je bila spremna na normalizaciju meudravnih odnosa, ali bez menjanja dotadanjeg kursa. Sukob sa IB pokazao je da ona oslonom na Zapad, uz ouvanje svoje nezavisnosti, nije imala drugu alternativu da opstane, a ni Zapad nije imao drugu alternativu: Tito se mogao podrati ili ne podrati u ovom

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

drugom sluaju bi se potpomogao Staljin, to je za Zapad bilo neprihvatljivo. Posle Staljinove smrti borba za vlast meu sovjetskim rukovodiocima dovela je do likvidacije Berije, ali se time nije i zavrila, jer su pretenzije imali Nikita Hruov, Georgij Maljenkov i grupa oko Molotova. No i po Hruovljevom dolasku na vlast ta konzervativno-birokratska grupa u rukovodstvu sovjetske partije nije odustajala od shvatanja da je KPJ 1948. ideoloki zastranila i da se, samim tim, nije radilo o sukobu izmeu drava. Poto je Hruovljev uticaj odneo prevagu, CK KPSS je juna 1954. predloio CK KPJ sreivanje odnosa, priznajui da u Jugoslaviji postoji socijalizam. KPJ je prihvatila normalizaciju odnosa sa SSSR-om kao socijalistikom zemljom rukovodei se principom aktivne koegzistencije u meunarodnim odnosima ali ne i sovjetski predlog o sastanku najviih partijskih predstavnika radi otklanjanja nesporazuma. Sovjetska ponuda za normalizaciju odnosa dola je posle iskljuenja Milovana ilasa iz Politbiroa CK KPJ. Krajem 1954. socijalistike drave prekinule su antijugoslovensku propagandu, obustavile izlaenje listova jugoslovenske politike emigracije i rasturile emigrantske politike organizacije. Normalizacija odnosa izmeu Jugoslavije i SSSR-a kulminirala je u poseti sovjetske delegacije Beogradu. Ovaj sastanak na najviem nivou pripremao se prethodnom jugoslovensko-sovjetskom prepiskom. Jugoslovenska strana nije vie insistirala na birokratskom i degenerativnom biu sovjetskog drutva, a sovjetska opet na faistikom karakteru Jugoslavije i njenom prelasku u kapitalizam. Kao metafizikim putem obe zemlje su postale preko noi socijalistike. Ideologija i realna politika opet su se kao i uvek u ivotu razile. Dravni sekretar za inostrane poslove Koa Popovi obavestio je aprila 1955. britanskog, amerikog i francuskog ambasadora u Beogradu o predstojeoj poseti sovjetske delegacije Beogradu. Popovi je tom prilikom izrazio zahvalnost za ukazanu pomo i podrku ovih zemalja tokom prethodnih godina". Ministarstvo inostranih poslova nije tada ni pravilo" politiku Jugoslavije, ve samo formalno, s obzirom na paralelizam dravnog i partijskog centra, a na drugoj strani glavne odluke je donosio maral Tito, kod koga su se sticali svi konci spoljnopolitikih veza izraeni u injenici da je on bio i predsednik Republike, predsednik

ODBRANA NEZAVISNOSTI

2 5 9

Saveznog izvrnog dant Jugoslovenske

vea,

predsednik

Partije i

vrhovni koman-

Po oceni vlada SSSR-a i FNRJ, trebalo je da se zajedniki utvrde politiki osnovi daljih meusobnih odnosa i saradnje. U tom cilju je Beogradu od 26. maja do 3. juna 1955. godine boravila delegacija SSSR-a u sastavu: Nikita Hruov, prvi sekretar CK KPSS i lan Prezidijuma Vrhovnog sovjeta, Nikolaj Bulganjin, predsednik vlade, Anastas Mikojan, prvi potpredsednik vlade, D. T. epilov, predsednik Komisije za inostrane poslove Sovjeta nacionalnosti, i Andrej Gromiko, prvi zamenik ministra inostranih poslova. Hruov je na zemunskom aerodromu rekao: ,,Mi smo temeljno prouili materijale na kojima su se zasnivale teke optube i uvrede koje su u ono vreme bile uperene protiv rukovodilaca Jugoslavije. injenice govore da su ove materijale isfabrikovali neprijatelji naroda, prezreni agenti imperijalizma koji su se na prevaru uvukli u redove nae Partije." Jugoslavija se 1948. nalazila u strateki vie nego vanom podruju za SSSR, budui i politiki najvanija zemlja u grupi tzv. zemalja narodne demokratije. U naoj interpretaciji najvaniji uzrok Staljinovog napada 1948. bio je uslovljen samostalnou jugoslovenske revolucije, porastom Titovog ugleda i jugoslovenskim shvatanjem o ravnopravnosti drava u meunarodnim odnosima i autonomnom unutranjem razvitku. Nikita Hruov je 1955. u Beogradu svodio uzroke sukoba na fabrikaeiju optubi iz resora Lavrentija Berije, ali je slino tumaenje neprihvatljivo. Na jugoslovensko shvatanje o samostalnosti jugoslovenske revolucije, kao jednom od glavnih uzroka, ima reakcija koje polaze od analogija kineske revolucije, sa ijim voom Mao Cedungom Staljin nije ulazio u sukob, mada takvi kritiari zaboravljaju da kineska revolucija jo nije bila pobedila, jer je Republika proglaena tek posle pobede kineske Crvene armije u treem graanskom ratu (19461949) oktobra 1949. U tumaenju Aneja Verblana glavni uzrok razmimoilaenja moe se traiti u razlikama koje su proisticale u vezi sa balkanskom federacijom, to je bilo i miljenje Vladislava Gomulke. Da su te razlike postojale van sumnje je, iako se one nikako ne mogu uzeti kao glavni uzrok sukoba. Na kraju posete predstavnici dveju vlada potpisali su, 2. juna, dokument poznat pod nazivom Beogradska deklaracija. Na jugoslovenskoj verziji dokumenta, koja je i usvojena, radili

armije.

^U SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

su Edvard Kardelj, Moa Pijade i Veljko Vlahovi u saradnji s Titom, a razradio ju je Politbiro CK KPJ. U Deklaraciji su istaknuti sledei principi na kojima e se zasnivati odnosi izmeu dve zemlje: potovanje suverenosti, nezavisnosti, integriteta i ravnopravnosti u uzajamnim odnosima i odnosima s drugim dravama; priznavanje i razvijanje miroljubive koegzistencije meu narodima, bez obzira na razlike u ideologiji i drutvenom ureenju; pridravanje naela uzajamnog potovanja i nemeanje u unutranje stvari, poto su pitanja unutranjeg ureenja, drutvenog sistema i razvitka socijalizma iskljuivo stvar svakog naroda; unapreivanje meusobne i meunarodne ekonomske saradnje i otklanjanje svih onih faktora u ekonomskim odnosima koji oteavaju razmenu dobara i koe razvitak proizvodnih snaga u svetu i u nacionalnim ekonomija- ma; pruanje pomoi preko odgovarajuih organa OUN, kao i drugim formama saglasnim s principima svetske organizacij kako nacionalnim ekonomijama, tako i privredno nerazvijeni podrujima, u interesu naroda tih podruja i razvitka svetske privrede; uklanjanje svih formi propagande i dezinformisanja, kao i nepribegavanje drugim postupcima koji seju nepoverenje i bilo kako oteavaju stvaranje atmosfere za meunarodnu saradnju i miroljubivu koegzistenciju meu narodima; osuda svake agresije i svakog pokuaja uspostavljanja politike i ekonomske dominacije nad drugim zemljama; priznavanje da politika vojnih blokova pojaava meunarodnu zategnutost, podriva poverenje meu narodima i poveava opasnost od rata. Iako bilateralan dokument, Beogradska deklaracija je imala ire znaenje jer su dve socijalistike drave definisale osnove za odnose izmeu socijalistikih drava uopte. Od posebnog znaaja bila je injenica to je ona odbacila monolitizam kao osnovni princip jedinstva u meunarodnom komunistikom pokretu, zamenjujui ga naelom jedinstva u razliitosti. Po Edvardu Kardelju, Deklaracija je bila Magna carta za jugoslovenske odnose sa socijalistikim i drugim dravama. No njenim potpisivanjem Hruov se nije odrekao namere da Jugoslaviju ukljui u socijalistiki lager. Nov podstrek unapreivanju odnosa izmeu SSSR-a i Jugoslavije dao je XX kongres KPSS februara 1956, koji je, sem toga, otvorio proces destaljinizacije u SSSR-u i drugim socijalistikim dravama. U meunarodnom komunistikom pokretu KPSS je poela da se vraa Lenjinovim koncepcijama. S tribine

ODBRANA NEZAVISNOSTI

2 6 1

XX kongresa ulo se, posle dugo vremena, da pored sovjetskog mogu postojati i drugi putevi i oblici razvoja socijalizma. Poela je i rehabilitacija rtava istki. Posmrtno su rehabilitovani i mnogi jugoslovenski revolucionari koji su nestali u vreme progona uoi drugog svetskog rata i kasnije. Tajni referat Nikite Hruova na XX kongresu oznaio je poetak preispitivanja birokratskih pojava u razvoju socijalistikih drava, pojava koje su se bile zacarile u periodu kulta linosti. Rasputanjem Informacionog biroa komunistikih i radnikih partija aprila 1956. godine meunarodni radniki pokret je osloboen njegove sablasne senke. Kao razlog za likvidaciju te organizacije pominjane su i njene ozbiljne greke", meu njima i greke" na tetu Jugoslavije, pripisivane jedno vreme efu NKVD Levrentiju Beriji. U saoptenju o rasputanju Informbiroa stajalo je da je ovaj odigrao pozitivnu ulogu u razvoju i jaanju bratskih veza i uzajamne razmjene iskustava izmeu komunistikih i radnikih partija, u razjanjavanju pitanja marksistiko-lenjinistike teorije, vodei rauna o konkretnim uslovima pojedinih zemalja i o iskustvu meunarodnog komunistikog i radnikog pokreta". No istovremeno su isticani novi uslovi za komunistike i radnike partije stvoreni izlaenjem socijalizma iz okvira jedne zemlje i njegovim pretvaranjem u svetski sistem, porastom i jaanjem tih partija, kao i zadatak da se prebrodi rascep u radnikom pokretu i uvrsti jedinstvo radnike klase. Prilikom Titove posete SSSR-u od 1. do 23. juna 1956. godine potpisana je Deklaracija o odnosima izmeu KPJ i KPSS (Moskovska izjava). Ona je posebno naglaavala razliitost puteva u izgradnji socijalizma. Taka 3 Deklaracije doslovno je glasila: ,,Obe strane, pridravajui se gledita da su putevi socijalistikog razvitka u raznim zemljama i uslovima razliiti, da bogatstvo formi razvitka socijalizma doprinosi njegovom jaanju, i polazei od injenice da je i jednoj i drugoj strani tua svaka tendencija za nametanje svog miljenja u odreivanju puteva i formi socijalistikog razvitka, sloile su se u tome da gore pomenuta saradnja treba da se temelji na punoj dobrovoljnosti i ravnopravnosti, na prijateljskoj kritici i na drugarskom karakteru razmene miljenja o spornim pitanjima izmeu naih partija." Trajnost ovih principa kao da se potvruje i recima generalnog sekretara KPSS Mihaila Gorbaova mnogo godina

2 6 2

S O C I J A L I S T I K A JUGOSLAVIJA

kasnije, koji je na susretu predstavnika komunistikih partija na akademiji posveenoj 70-godinjici oktobarske revolucije u Kremlju novembra 1987. godine rekao: Mi nikako ne pretendujemo na monopol istine, mi i sami traimo i pozivamo druge da trae zajedno sa nama put po kome bi oveanstvo moglo da nae prolaz u 21. vek kroz minska polja naih dana." Na etrdeseto godinjicu od napada Staljina na KPJ Mihail Gorbaov je u Beogradu, marta 1988, oznaio u ime budunosti jugoslovensko-sovjetskih odnosa i socijalizma njegovu pravu sutinu.

GODINE PROTIVURENOG RAZVITKA

U periodu pritiska socijalistikih drava na Jugoslaviju, KPJ i masovne politike organizacije nalazile su se u mobilnom stanju. Politiki ivot u zemlji bio je pod njihovom potpunom kontrolom. Pokuaji graanskih snaga u zemlji i teroristikih emigrantskih grupa da obnove politiku aktivnost pokazali su se bezuspenim, iako su imali podrku najkonzervativnijih krugova na Zapadu. S neskrivenim zadovoljstvom su stare snage doekale napad Informbiroa na KPJ 1948. One su oekivale raspad poretka, obnovu nekadanjeg ureenja pod pritiskom Zapada, odnosno odstupanje komunista" od dotadanje politike ili njeno osetno ublaavanje. Njihova oekivanja da se obnovi graansko drutvo u Jugoslaviji nisu iskljuivala ni podrku socijalistikim dravama da bi se oslobodile jeretika" u komunistikom pokretu. Ustaka emigracija je nameravala da napad socijalistikih zemalja iskoristi za podrivanje unutra, njeg poretka ubacivanjem terorista u Jugoslaviju, ali je ova aktivnost preseena akcijom organa Uprave dravne bezbednosti i podrkom naroda: ustaka grupa Ljuba Miloa i Boidara Kavrana je bila uhvaena. Politike organizacije s KPJ na elu nalazile su se u sreditu borbe protiv propagande socijalistikih drava i delatnosti pristalica Informbiroa u zemlji. lanice Informbiroa, naroito Maarska, Rumunija, Albanija i Bugarska, nastojale su da meu svojim manjinama u Jugoslaviji izazovu politiko neraspoloenje i pokrenu ih na nacionalni otpor ali uzaludno. Stav pripadnika nacionalnih manjina imao je izvor u opredeljenju Jugoslavije za antistaljinistiki kurs. Sukobom 1948. mogle su se nasluivati perspektive emancipacije od administrativnih metoda u vlastitoj zemlji koje su ih mogle podseati na sovjetsku politiku primenjivanu u tzv. zemljama narodne demokratije, koje su za njih na osnovu delimine prakse u Jugoslaviji bile neprihvatljive. Jugoslavi-

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

I I I ! .

ja je svojom politikom u nacionalnom pitanju u toku narodnooslobodilakog rata, a i posle osloboenja u periodu obnove i industrijalizacije, vezivala manjinsko stanovnitvo za uspostavljeni sistem odnosa. Na vlasti u tzv. zemljama maticama nalazila su se najcrnja i najtvra staljinistika jezgra. Oblasti u kojima je ivelo manjinsko stanovnitvo nalazile su se uz same granice zemalja agresora i u njima se vodio pravi mali rat". Iz informbiroovskih zemalja ubacivan je propagandni materijal. Diverzanti i agenti su nailazili na granine jedinice, vojsku, organe UDB-e, uz podrku metana, kao odbrambeni zid koji je spreavao razlivanje propagande dalje u unutranjost zemlje, sasecajui namere ubaenih grupa informbiroovskih agentura. Situacija je bila vanredna i onemoguavala aktivnost pete kolone". U graninom pojasu je bilo zabranjeno kretanje bez specijalnih propusnica, a reim nadzora pojaan. Mere kontrole UDB-e nisu mimoilazile ni rukovodstva, amortizujui mogunost eventualnog pokazivanja solidarnosti sa politikom i subverzivnom aktivnou iz susednih zemalja. Centralizovana UDB-a u rukovodeim organima nije imala pripadnike manjina. U tesnoj saradnji s masovnim politikim organizacijama, snage Uprave dravne bezbednosti vodile su nepomirljivu borbu protiv pristalica Informbiroa i protiv stranih obavetajnih slubi u Jugoslaviji. Osujeivani su pokuaji stvaranja an ti jugoslovenskih punktova u zemlji, ubacivanja agenta iz susednih drava i prebegavanja jugoslovenskih graana preko granice. Mada suoeno s posledicama ekonomske blokade koju je zaveo Informbiro, rukovodstvo KPJ nije odustalo od izvravanja petogodinjeg plana. Nastavljanjem socijalistike izgradnje Partija je pobijala informbiroovsku propagandu da e Jugoslaviju progutati" kapitalistike zemlje i da je nemogue graditi socijalizam bez pomoi SSSR-a. OdlukorriJsfarodne skuptine FNRJ izvrenje plana produeno je za jednu godinu (1947 1952). Drugi plenum CK KPJ januara 1949. revidirao je ekonomsku politiku i postavio realnije planske ciljeve. Kritina situacija u kojoj se nala Jugoslavija 1948. otkrivala je s l a b o s t i prvog petogodinjeg plana privrednog razvitka: gradnju bez ekonomske raunice, iroki front" ulaganja i investicionih preterivanja. Dalja izgradnja usmerena je na dovravanje kljunih objekata. Iz razloga vojne bezbednosti promenjena su mesta izgradnje vie industrijskih preduzea.

G O D I N E PROTIVURECNOG RAZVITKA

2 6 5

U novostvorenoj situaciji CK KPJ je zapoeo suavanje investicione izgradnje, zatraio okretanje nacionalnim izvorima i pojaanu mobilizaciju svih ljudskih i materijalnih snaga zemlje. Naglaavao se znaaj tednje, radne discipline, suzbijanja rasipnitva i zloupotreba; podsticalo se takmienje i prebac i v a n j e planskih zadataka; isticala se vrednost usvajanja novih t e h n o l o k i h iskustava. Privredno naprezanje zemlje nateralo je graane na novo stezanje kaia". Jednu od formi mobilizacije u n u t r a n j i h novanih sredstava predstavljali su narodni zajmovi petogodinjeg plana razvitka narodne privrede. Prvi takav zajam, u iznosu od 3,5 milijardi dinara, vlada FNRJ je raspisala 3. juna 1948. pod parolama: Istina mora pobediti" i Radom emo dokazati da Jugoslavija gradi socijalizam". Drugi zajam, u visini od 3 milijarde dinara, raspisan je 1950. Sem prikupljanja znatnih novanih sredstava, raspisivanjem ovih zajmova postizali su se i drugi politiko-ekonomski rezultati: s jedne strane, milioni graana upisnika narodnih zajmova manifestovali su politiku podrku vladi i njenoj politici odbrane nezavisnosti zemlje, a s druge je prikupljanje vika sredstava pomagalo uspostavljanju ravnotee izmeu ponude i potranje, smanjujui pritisak na robne fondove. Pored ekonomske blokade socijalistikih drava, Jugoslaviju su u ovom kritinom periodu pogodile i druge tekoe. Sue 1950. i 1952. uticale su na smanjivanje nacionalnog dohotka. Ratom u Koreji 1950. prouzroen je veliki skok cena na svetskom tritu, koji je oteavao nabavku industrijskih ureaja i sirovina. Zaotravanje meunarodne situacije i agresivni pritisak SSSR i drugih socijalistikih drava na Jugoslaviju izazvali su znaajno poveanje materijalnih rashoda u svrhu narodne odbrane. Plan se izvravao prvenstveno zahvaljujui naporu naroda i ogromnim rtvama radnih ljudi. Od 1948. do 1950. lanstvo Narodnog fronta Jugoslavije radilo je u brigadama na dovravanju krupnih objekata u rudarstvu, umarstvu, graevinarstvu kao i onih od lokalnog znaaja. Omladinske radne brigade uestvovale su u izgradnji elezare u Nikiu, valjaonice bakra u Sevojnu, fabrike kablova u Svetozarevu, tekstilne fabrike u Novom Pazaru, fabrike magnezita u Kraljevu, tvornice parnih kotlova i hidraulinih strojeva u Zagrebu, industrijskih objekata u Zenici, Vareu, Goradu. U toku 1951. godine 86.000 omladinaca gradilo je elezniku prugu Doboj

^U SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

Banjaluka. U izgradnji 54 druga objekta uestvovalo je 966.420 omladinaca i omladinki, a u lokalnim akcijama oko 500.000. Takmienje je bilo trajni metod rada u proizvodnji i na gradilitima irom zemlje, naroito uzimajui maha u rudarstvu i umskoj industriji. Kampanja prebacivanja planskih zadataka koristila se kao moralni i politiki podstrek za jo iru mobilizaciju radnike klase i radnih masa. Uprkos ogromnom zalaganju i samoportvovanju radnike klase, planirana proizvodnja je u mnogim vanim granama znatno podbacivala usled delovanja vie sloenih uzroka, poev od ekonomske blokade socijalistikih drava do velikih rashoda za narodnu odbranu, nerealnih planskih zadataka, nedostatka maina, opadanja uvoza sirovina, koje je imalo za posledicu nedovoljno iskoriavanje postojeih industrijskih kapaciteta. Zalaganje na radu i visok moral nisu mogli da nadoknade nestaicu sirovina i neodgovarajuu tehnologiju niti da dokraja savladaju druge objektivne prepreke. Ali iako planirana proiz? vodnja nije postizana, postepeno su se sagledavali rezultati i industrijalizacije. Od 1950. do 1952. sagraeno je u Jugoslaviji i vie velikih fabrika, hidrocentrala i drugih objekata, koji su predstavljali osnovu industrijalizacije: fabrika amota u Aranelovcu, eliana u Gutanju, visoka pe u Sisku, Nova Trepa, hidrocentrale Vinodol, Slap Zete, Moste, termoelektrana Veliki Kostolac, dalekovod Kostolac Svetozarevo itd. U saobraaj je puten moderni put Beograd Zagreb, dug oko 400 km. 5 Kljuna pitanja Jugoslavije, meunarodne veze, spoljna trgovina, reorganizacija aparata, pravac privrednog razvitka, kadrovi, otkup, naoruanje armije i vojna industrija, kolektivizacija, organizaciona pitanja, itd. i dalje su se reavala na Politbirou CK KPJ. No, zanimljivo je da uvoenje radnikih saveta nije razmatralo na ovim sednicama 1949. godine, bar koliko se moe videti iz postojeih zapisnika o radu ovog tela. lanovi Politbiroa su kooptirani u toku rata, ali i posle rata. Makedonija je tek 1948. na Prvom plenumu CK KPJ dobila svoga predstavnika u Politbirou CK KPJ, Lazara Kolievskog, kao kandidata ovog tela, koji je na ovu funkciju izabran na Petom kongresu KPJ, jula 1948. godine. Jednu od bitnih odlika ovih tela, Politbiroa i CK KPJ, ini to to nisu bila sastavljana po nacionalnom kljuu". No, CK KPJ je poivao na principu nacionalnog predstavnitva, ali bez formalnog i strogog izbora po nacionalnim merilima i s r a z m e r e do take simetrije. lanovi ovih tela

GODINE

PROTIVURECNOG

RAZVITKA

307

nisu se birali kao predstavnici odreene nacije. Do toga je po prvi put dolo na Osmom kongresu SKJ, 1964. godine. Na plenumima 19481953. dominirala je optejugoslovenska politika, uz uvaavanje potreba ili specifinosti pojedinih republika. Organizaciona struktura partije morala je, po Titu, biti jedinstvena. Uvoenje oblasti 1949. znailo je u sutini jaanje centraliz a c i j e a ne decentralizacije. Prilikom uvoenja oblasti 1949. godine, Jugoslavija je ovako bila podeljena: Srbija drinska oblast (Valjevo), umadijska (Kragujevac), beogradska (Beograd), timoka (Zajear), moravska (Ni), Hrvatska zagrebaka oblast (Zagreb), slavonska (Osijek), karlovaka (Karlovac), Dalmacija (Split), oblast Istre i Hrvatskog primorja (Rijeka), Bosna i Hercegovina banjaluka (Banjaluka), tuzlanska (Tuzla), sarajevska (Sarajevo), mostarska (Mostar), Makedonija skopska oblast (Skoplje), tipska (tip), bitoljska (Bitolj), Slovenija primorska (Postojna), mariborska (Maribor), ljubljanska (Ljubljana). Ove ovlasti su bile i neke drutveno-ekonomske celine, sem spojneg" dela Slovenije (granine oblasti prema Italiji i Austriji). Jedino Crna Gora, kao prostorno mala i po broju stanovnika najmanja republika, nije podeljena na oblasti. Stvaranje oblasti je obrazloeno kao stepenica izmeu republika i sreza". Zbog visokog stepena mobilizacije brojnih drutvenih, politikih i ekonomskih efektiva trebalo je sve poslove zadrati u rukama Partije. Na Drugom plenumu CK KPJ januara 1949, Kardelj izriito kae da se sa tolikom mainerijom" (misli na srezove) ne moe rukovoditi iz jednog centra. Jedini protivnik ove podele je bio Miha Marinko, smatrajui to vraanjem ,,na stare kneevine" (Kranjsku, Koruku . . .). Po njemu je postojala opasnost da oblasni komiteti postanu jai od Centralnog komiteta, ali mu je Tito uzvratio da do toga ne moe doi. Marinko je strahovao od decentralizacije, iako je uspostavljanjem jo jedne administrativno-birokratske stepenice CK KPJ olakavao nadzor i rukovoenje centralnim komitetima republika. Ova podela je bila privremena, oznaavajui vii stepen centralizacije jugoslovenskog drutva. Januara 1949, stvoren je Organizacioni biro CK KPJ, izabran na predlog Politbiroa, a sastavljen od ljudi koji su pokrivali odgovarajue sektore. inili su ga: Tito, Kardelj, ilas, Rankovi, Gonjak, Vukmanovi, B. Nekovi, Veljko

^U SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

Zekovi, V. Vlahovi, O. Karabegovi, Krsto Popivoda, uro Salaj, Petar Stamboli, Vida Tomi. Ovakvim sastavom pokriveni" su: vojska, vlast, spoljni poslovi, ideologija, kadrovska problematika, kontrolna komisija, Sindikat, Narodni front, organizacija ena. U tom telu je na najefikasniji nain bila usredsreena mogunost uvida, intervencije i pokretanja inicijative, jer su svi organi i organizacije bile zastupljene u njemu. Republika rukovodstva su do 1948. radila bez plenuma i sekretarijata. Na Drugom plenumu CK KPJ zakljueno je da se obrazuju sekretarijati. Veze izmeu CK KPJ i ostalih rukovodstava odravane su preko Politbiroa CK KPJ, internih partijskih tela CK KPJ (organizaciono-instruktorskog, agitaciono-propagandnog, kadrovskog), Kontrolne komisije CK KPJ, a i povremenih sastanaka CK KPJ (Politbiroa) sa biroima republikih partijskih rukovodstava. Na kraju 1948. odrani su i osnivaki kongresi KP Crne Gore i KP Bosne i Hercegovine, ime je reorganizacija KPJ na principima formulisanim na etvrtoj zemaljskoj konferenciji bila zavrena. Broj lanova KPJ iznosio je januara 1949. godine 480.684. Taj broj je po republikama izgledao ovako: Srbija 167.025, Hrvatska 85.369, Slovenija 10.745, Makedonija 27.074, Crna Gora 16.214, Bosna i Hercegovina 52.014, Jugoslovenska armija 94.353. Porast partijske organizacije u aprilu 1948. je iznosio 8,98%, u junu 64,19%, u decembru 69,36%, to prema Aleksandru Rankoviu znai da se partijska organizacija poveala od 285.147 na 482.938 za 197.791". Analiza ove tabele pokazuje da su sektaka ogranienja za prijem u KPJ iz vremena rata nestala. Ublaeni su i veliki zahtevi koji su se postavljali pred komuniste posle rata. Sada je u partiju masovnije primano (kandidati, lanovi SKOJ-a koji se stopio sa NOJ, omladinci i drugi graani). Zadrana su i dalje osnovna merila kadrovske partije. Polovinom 1948. u pitanju je dvostruko vea partija (s kandidatima) nego s poetka iste godine (258.923). Umesto da se osipa i smanjuje, ona se uveavala. Nova ideologija se suoavala sa kadrovima niskog obrazovanja, egalitarne filozofije, naviknutih na direktivni stil rada. KPJ se daleko vie proirivala nego to se iz nje osipalo lanstvo. Podaci govore o velikom broju komunista koji su otpali u vreme pritiska Informbiroa. Meu njima se nalazio povei broj b o r a k i h kadrova i ubeenih komunista, koji su

GODINE PROTIVURECNOG RAZVITKA

2 6 9

podlegli indoktrinaciji i dogmatskim vienjima sukoba, i koji nisu mogli da se snau u velikom istorijskom preokretu. ak i deo komunista koji se izjanjavao za novu politiku samouprav l j a n j a nije ovu razumeo, i strahovao je od novina; plaio se dezorganizacije, naputanja komunistikog kursa i restauracije g r a a n s k o g drutva. Ameriki izvori iz toga vremena govore da je maral Tito u kontaktima sa amerikim politiarima, diplomatama i poslovnim ljudima isticao ova strahovanja. Deo starih kadrova je verbalno prihvatao nove inicijative i na njihovom izvrenju izgarao, ali su se teko oslobaali balasta starog sindroma komuniste. U partiju je tada prodrla i velika slubenika masa koja e izmeniti njenu socijalnu strukturu. Otpao je i deo srednjih seljakih slojeva, saveznika" partije u narodnooslobodilakom ratu i revoluciji, koji nisu hteli da slede put socijalistike izgradnje na selu, ili jednostavno nisu mogli da podnose kolektivizaciju, otkup, prinudne mere, zanemarivanje srpskih krajeva. Partija e narednih godina izgubiti uporite na selu, koje je sve manje znailo u socijalistikoj izgradnji, im su proli kritini trenuci akutnih zaotravanja pitanja ishrane, i dolo do prenoenja teita dokraja na transformaciju agrarne zemlje u industrijsku. Pomeranja stanovnitva su vrena prema gradovima u kojima su nicale nove industrije. O visokom stepenu centralizacije i birokratizacije rukovodee partijske strukture u vreme pritiska IB-a govori nomenklatura CK KPJ koju je na Drugom plenumu CK KPJ, januara 1949, predloio Aleksandar Rankovi. Imala je da poslui kao osnova rada u svim upravama i odeljenjima za kadrove. Po tom sistemu", prema Rankoviu, svako partijsko rukovodstvo imae odreen broj rukovodeeg kadra u partijskim rukovodstvima, dravnom aparatu i privredi, kao i visoko kvalifikovanih strunjaka partijaca i nepartijaca, koje e voditi na svojoj nomenklaturi, prouavati ih, pratiti i pomagati njihov razvoj i donositi odluke o postavljanju na dunost, odnosno smenjivanju sa dunosti." Nomenklatura CK KPJ obuhvatala je ukupno oko 9.000 dunosti. Zaokupljeno borbom za ouvanje nezavisnosti zemlje i pronalaenje puteva dalje socijalistike izgradnje, rukovodstvo KPJ se posle sukoba s Informbiroom nalo i pred sloenim teorijsko-politikim pitanjima razvoja socijalizma u Jugoslaviji. Sukob 1948. i jugoslovenska praksa izgradnje socijalizma

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

otvarali su niz novih ideoloko-teorijskih i praktino-politikik problema, koji su traili odgovor. U teoriji i praksi poela su djj se postavljaju pitanja o karakteru svojine u socijalizmu (drav-l na ili drutvena) i drutveno-ekonomskih odnosa uopte, oduJ miranju drave posle osvajanja politike vlasti od radnike klase; o ulozi drave u rukovoenju privredom, o planiranju u socijalizmu, sutini proleterskog internacionalizma i odnosima meu socijalistikim dravama; o stavu prema nacionalnooslobodilakim i drugim revolucionarnim pokretima; o ulozi subjektivnog politikog faktora i, uopte, politikoj organizaciji drutva prelaznog perioda. Odgovori na ova i druga pitanja nisu mogli da se nau preko noi. Staljinizam je svojim dogmatizmom zadugo umrtvio stvaralaka traenja. Revizija starih reenja odvijala se uporedo s naelnom negacijom i kritikom najizrazitijih staljinistikih pogleda u oblasti dravne organizacije, rukovoenja privredom, partijske organizacije, kulturnog stvaranja. Ovaj proces prevazilaenja starog i uvoenja novog kontradiktoran je i vezan za savlaivanje otpora, nerazumevanja i tekoa. Stare ideje bile su duboko ukorenjene u svesti ljudi. Rukovodee snage jugoslovenskog drutva zapoele su borbu za socijalistiku demokratiju u tekim uslovima: pod estokim pritiskom Informbiroa, u kritinoj meunarodnoj situaciji, sred blokovskih sukoba, koji su dostigli vrhunac u korejskom ratu. Dravna svojina predstavljala je dominantan oblik svojinskog odnosa. Sve snage u zemlji bile su prenapregnute radi izvrenja petogodinjeg plana. Nerazvijena ekonomika uslovljavala je nizak nivo proizvodnje. Demokratske tradicije u zemlji nisu imale dublji koren. Kulturna zaostalost, kao posledica materijalne nerazvijenosti i politike predratnih reima, dostizala je u nekim krajevima zemlje porazan nivo. Socijalna struktura Jugoslavije menjala se prvih p o s l e r a t n i h godina, ali je u njoj i dalje preovlaivalo seljatvo. Stare klase su poraene u ratu, eksproprisane, prilagoene izmenjenim prilikama, pretopljene u Narodnom frontu ili izgubljene u neizvesnostima politike emigracije posle drugog svetskog rata. Sa sela su priticali u gradove u fabrike, na velika gradilita budui industrijski radnici, preko noi osposobljavani na teajevima za tesare, zidare, varioce, livce, mainiste i druge pozive. Mlai seljaci (za razliku od starijih, koji se nisu rado odvajali od svojih njiva) inili su, mobilisani u brigadama

GODINE PROTIVURECNOG RAZVITKA

2 7 1

Narodnog fronta, glavninu novih industrijskih radnika. Osposobljavajui se da rukuju strojevima, dojueranji seljaci su se uili pismenosti, osvajali prva kulturna znanja, sticali osnovna iskustva u oblasti organizacije i upravljanja proizvodnjom. Sa snaenjem centralizma i proirivanjem sfere administrativne intervencije rastao je inovniki aparat u dravnoj upravi i privredi, kako na saveznom, tako i na republikim i lokalnim nivoima. U periodu administrativnog rukovoenja privredom razgranjavali su se i profesionalizovali aparati drutveno-politikih organizacija. Unutranji razvitak posle sukoba s Informbiroom tekao je u znaku protivurenih traenja novih puteva. Godina 1949. predstavlja prelomnu godinu u razvitku socijalistike Jugoslavije, ali i godinu nabijenu kontradiktornim procesima. Stiglo se do granice kada vie nije moglo po starom, a trebalo je pronai nova reenja i za njih se izboriti u najsloenijim unutranjim i meunarodnim okolnostima. KPJ je od defanzive prela u ofanzivu; izdrala je staljinistiki nalet i krenula u novom pravcu; shvatila je, u najkritinijem asu, da se moe opstati samo uz otpor i aktivan program a ne uz slepo povlaivanje Staljinovoj dogmi. Dok je zaklinjanje na vernost Staljinu, slanje telegrama, postavljanje obaveze na petom kongresu da se pronae reenje izmeu dveju partija, kopiranje sovjetskog statuta, itd. moglo biti taktika varka vrha da se dobije u vremenu i otkloni mogunost unutranje diverzije u okviru strategije nezavisnosti, dotle se od prolea 1949. prelo na dalekosene planove preobraaja socijalizma u demokratskom pravcu, obezbeivanja jedinstva u sloenoj sredini, oslobaanja misli od naslaga staljinistike dogmatike. No, preovlaivanje gledita o dobijanju predaha i nalaenja odbrambenih reenja, sazrevanju novih koncepcija, hipoteze iz istraivanja ne iskljuuju i dogmatske otpore u vlastitoj partiji, muni proces ideolokog otrenjavanja, saznavanje novih perspektiva. Ovaj protivureni proces moe se u fenomenoloko-dogaajnoj sferi pratiti preko pokuaja rehabilitacije Narodnog fronta kao optepolitike organizacije koja se sve vie pretvarala u privezak administrativnog i partijskog aparata; srastanja partije i drave (realna i personalna unija); sazrevanja samoupravne koncepcije polovinom 1949. na neformalnim sastancima Kardelja, ilasa, Kidria, Tita i drugih rukovodeih ljudi (o emu nema za sada druge dokumen-

<5

"

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

tacije), to e dovesti do eksperimentalnog uvoenja radnikih saveta krajem 1949. godine. Zakonom o narodnim odborima 1949, neznatno je pojaana materijalna osnovica narodnih odbora, kao ugaonog kamena sistema vlasti; Trei plenum krajem 1949. godine, doveo je do radikalnih promena u oblasti kolstva, kulture i ideologije. Nasuprot ovim procesima ili istovremeno s njima, tekli su sasvim obratni procesi dalje, maksimalne birokratizacije i administrativnih mera: kolektivizacija, zaotravanje otkupa, formalno dobrovoljna mobilizacija radne snage (u sutini prinudna, jer je trebalo obezbediti radnike u rudnicima i na umskim manipulacijama radi izvoza sirovina na Zapad, a na drugoj strani nai radnu snagu za dovravanje kljunih objekata industrijalizacije, kada je fenomen fluktuacije radne snage i te kako zabrinjavao). Birokratizacija se nastavljala stvaranjem oblasnih odbora, profesionalizacijom partijskog aparata, nagomilavanjem administrativnog osoblja (planera, evidentiara, statistiara, inovnika i raznih drugih mastiljara"). Borba s IB-om se nastavljala u ime socijalistike demokratije i nezavisnosti zemlje, ali je sprovoena i administrativnim, kaznenim metodama i pritiskom UDB-e. Kroz protivurenosti izgraivao se novi tip drutvene organizacije. Zemlja se branila od napada i spolja i iznutra. Jugoslavija je etrdeset osmu doekala potpuno usamljena, kao i 1941. godinu, no s tom razlikom to je tada imala otvor prema Grkoj koji je sada nedostajao i platonske saveznike u Velikoj Britaniji i SAD, a neposredno uoi aprilskog rata i u SSSR-u. Sada se nalazila u punoj dinamici realizacije prenategnutog i megalomanski zamiljenog plana industrijalizacije. Velike zapadne sile podsticale su i druge zemlje u svom domenu da ne posluju sa Jugoslavijom. Usvojene dogme teko su se odbacivale, iako e ih razarati novo iskustvo. Ljudi su se izjanjavali protiv Staljina zbog grubosti napada, niskog pseudoideolokog nivoa argumentacije, injenice da je hozjajin" potcenio osobenu revoluciju drugog svetskog rata; borci i graani su oetili da su domovina i njena sloboda u opasnosti. Defanziva KPJ trajala je do polovine 1949, kada su rukovodee jugoslovenske snage poele ofanzivnije da nastupaju. Posle objavljivanja Rezolucije Informbiroa odluno su odbacivane optube komunistikih partija i ukazivano je na f a l s i f i k o v a n j e istorije i jugoslovenske stvarnosti, kao i na nemoralan sadraj tih optubi, ali je, istovremeno, naglaavano sovjetsko iskustvo

GODINE PROTIVURECNOG RAZVITKA

2 7 3

izgradnji socijalizma. Teorijski organ CK KPJ Komunist pisao je januara 1949. da svako izuavanje zakonitosti socijalistike izgradnje treba da polazi od izuavanja konkretnih drutvenih odnosa u Sovjetskom Savezu". U partijskoj publicistici pojavili su se dublji kritiki osvrti n a odnose izmeu socijalistikih zemalja, iskustvo narodnooslobodilake borbe, nacionalno pitanje. Marta 1949. Milentije p o p o v i je u Komunistu dao analizu ekonomskih odnosa izmeu socijalistikih zemalja, meovitih drutava, razmene po s v e t s k i m cenama, vidova diskriminacije i eksploatacije; Koa P o p o v i je u istom organu osvetlio osobenosti oslobodilakog rata naroda Jugoslavije, ukazujui na sve ono znaajno i novo to je ovaj doneo u zajednikoj borbi za slobodu i nezavisnost, kao i na odluujuu ulogu Partije u njemu; Lazar Kolievski razgolitio je aprila 1949. parolu o nezavisnoj makedonskoj dravi u okviru balkanske federacije, parolu koja je, slino stavu BRP (k) iz 1943, podsticala nacionalizam i separatizam u NR Makedoniji. lanak Maksa Bae 0 nekim pitanjima kritike i samokritike u SSSR-u", takoe objavljen u Komunistu 1949. oznaio je poetak kritikog ralanjivanja staljinistike ideologije. Iako za socijalistiki preobraaj sela na bazi podrutvljavanja poljoprivrede nisu postojali agrotehniki uslovi, Drugi plenum CK KPJ doneo je zakljuak da se teite baci na stvaranje seljakih radnih zadruga. Ovaj skup je istakao nunost jaanja partijskog aparata pri svim rukovodstvima, a posebno organa za agitaciju i propagandu i za kadrovsku politiku. Plenum je zaotrio i pitanje partijske kontrole nad radom dravnih organa. Trailo se tenje usaglaavanje rada partijskih i dravnih organa u privredi i na drugim podrujima. Odlueno je da se obrazuju oblasni narodni odbori, ime se poveavao administrativni aparat. Sukobljena s brojnim politikim i privrednim tekoama, KPJ je izlaz iz naraslih unutranjih nevolja traila u administrativnom sistemu, intervenciji partijskog aparata i profesionalizmu u partijskom radu.
u

Jugoslavija je krenula u preobraaj sela pri krajnje niskoj agrotehnikoj osnovici: zemlja je tada imala svega 6.500 traktora. KPJ je definisala zadatke svoje politike na selu: prvo, likvidirati ostatke kapitalizma; drugo, sprovesti prehrambenu politiku; tree, pojaati tempo socijalistikog preobraaja sela. Ovo pitanje nije nauno ispitano, ali najvei deo pisaca iznosi

r
<5 " SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

miljenje da je na taj radikalan zaokret uticao napad IB-a. Rezolucija IB je, naime napadala politiku KPJ zbog koncentracije kulaka na selu, i zbog zapostavljanja klasne diferencijacije na selu, podseajui da sitno individualno gazdinstvo raa kapitalizam. Nemamo razloga da se ne sloimo sa pomenutim miljenjem jer je napad IB-a bio neposredni uzrok, ali uz napomenu da je KPJ predviala uklanjanje kulaka i pre krize sa IB-om, jaanjem socijalistikog i zadrunog sektora na selu, ali bez forsiranog stvaranja seljakih radnih zadruga. Godine 1947, u celoj Jugoslaviji je bilo 808 SRZ, 1948. bilo ih je 1.318, a krajem 1949, posle naleta kolektivizacije, 6.625. U ukupnom razvoju privrede poljoprivreda je i dalje vidno zaostajala. Primitivna tehnika usitnjenih seljakih gazdinstava nije mogla da osigura vee prinose. Ishrana vojske i gradskog stanovnitva, koje se industrijalizacijom osetno uveavalo, i snabdevanje industrije sirovinama zahevali su da Jugoslavija uvozi ito. Administrativni sistem otkupa i planova setve jo vie je smanjivao oskudne prinose u poljoprivredi. Drugi plenum CK KPJ, odran 28, 29. i 30. januara 1949, dao je direktivu za bru kolektivizaciju sela stvaranjem seljakih radnih zadruga. Zbog drukijih prilika na jugoslovenskom selu i diferencijacije kategorija seoskog stanovnitva, ova mera se razlikovala od sovjetske politike krajem i poetkom 30-ih godina. Bitna razlika, meutim, ogleda se u tome to je sovjetska forsirana kolektivizacija sprovedena eksproprijacijom individualnog seljaka na nacionaliziranoj zemlji, i to dokraja i po cenu fizikog savlaivanja otpora i dezorganizacije poljoprivredne proizvodnje od koje se Sovjetski Savez dugo nije mogao oporaviti. Tito je na Treem plenumu decembra 1949. isticao da mi ne elimo ponavljati sovjetski put, jer njima i danas stoje sela kao u doba cara Nikolaja". Trei kongres Narodnog fronta Jugoslavije (1012. aprila 1949) dao je poetne podsticaje za rehabilitaciju Fronta kao politike organizacije. U Programskoj deklaraciji NFJ zahtevalo se razvijanje ivog politikog rada u narodnim masama", svestrano razvijanje delatnosti narodnih masa za socijalistiku izgradnju zemlje" i razvijanje svestranog uea narodnih masa u radu organa narodne vlasti, razvijanje kritike i kontrole radnih masa nad radom dravnih organa". No ranija shvatanja o ulozi te organizacije ponovo su potvrena. Pred njom su se

| 1 1 j

GODINE PROTIVURECNOG RAZVITKA

2 7 5

dva osnovna zadatka: izvrenje petogodinjeg plana i borba za nove odnose na selu, tj. kolektivizacija. Kao i KPJ, N a r o d n i front Jugoslavije znatno je poveao svoj aparat. G o v o r e i pred Narodnom skuptinom maja 1949. o Predlogu zakona o narodnim odborima, Edvard Kardelj je naglaavao znaaj razvitka socijalistike demokratije u smislu vee narodne samouprave". Polovinom iste godine odrano je savetovanje o lokalnoj privredi, na kome je podvueno da je proirivanje p r i v r e d n i h ovlaenja narodnih odbora neophodno. Trei plenum CK KPJ, odran krajem 1949. godine, formulisao je neke ideje koje su nagovetavale nova shvatanja o putevima i metodama socijalistike izgradnje u Jugoslaviji. Upozoreno je na krenje principa dobrovoljnosti pri osnivanju seljakih radnih zadruga, uz preporuku da se one iznutra uvruju, a ne brojano poveavaju. U vezi s poblemima kolstva istaknuto je da je cilj obrazovanja i vaspitanja stvaranje svestrano odgojenog slobodnog graditelja socijalizma. Zatraeno je da se komunisti zaloe za vaspitavanje slobodnih, socijalistikih ljudi, ljudi koji smjelo i odvano misle i rade, koji su iroki i raznovrsni u shvatanjima, a ne ljudi iji e umovi biti potiteni". Istupljeno je protiv pretvaranja prosvetnih radnika u inovnike za prosvjetu", protiv ukalupljivanja i tipiziranja obrazovanja. Ukazano je na potrebu produavanja tradicija borbe za demokratsku i naprednu kolu. CK KPJ se zalagao za debirokratizaciju i decentralizaciju rukovoenja prosvetom i kulturom. Trailo se smanjivanje glomaznog aparata u saveznim i republikim organima, odnosno razvijanje inicijative lokalnih organa vlasti i prosvetnih i kulturnih ustanova. Zaostalost u oblasti kulture KPJ je savlaivala demokratizacijom, odnosno proirivanjem kruga korisnika kulturnih dobara, razvijanjem mree kulturnih ustanova, borbom za nacionalnu ranopravnost. Prvi podsticaji u tom pravcu dati su neposredno posle osloboenja, kao rezultat revolucionarnih tekovina. Za kulturu i prosvetu obezbeivana su vea materijalna sredstva, osnivane nove ustanove (domovi kulture, narodni univerziteti, pozorita, kulturna drutva, kole, fakulteti), stvaran nov kadar. Nastavljene su masovne kampanje radi suzbijanja nepismenosti. Prvi kongres prosvetnih radnika 1946. doneo je odluku da se za ovu akciju mobilie sav raspoloivi kadar. Nezavisno od ostvarenih rezultata, optimistike prognoze o savlaivanju nepismenosti sudarale su se u Stvarnosti s
nalazila

<5

"

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

podacima o novoj vojsci ljudi i ena koja je naputala teajeve za opismenjavanje ili ih nije ni pohaala, kao i o deci koja su ostajala van kole. Rukovodei ljudi KPJ nisu imali nimalo iluzija o karakteru informbiroovskog pritiska na KPJ i Jugoslaviju. ilas je jo januara 1949. govorio za kampanju IB-a da joj je po nakaznosti, laljivosti, bezbonosti i bezobzirnosti teko nai ravne". Napad IB-a na KPJ Tito je maja 1952. ocenjivao kao muki". Na petom plenumu KP 1952. on govori o izdaji Sovjetskog Saveza" i izdaji revolucionarne ideje od strane najvee Partije". Bilo je kadrova koji su nove mere tretirali kao liberalne, ali i drugih koji su smatrali da se izvode pod diktatom spolja, to jest iz SAD. Kidri je januara 1949. istupao da se prema tekoama borbeno postavlja; da treba ukloniti stare kliee i formule" i podgrejavati patriotizam u borbi za izgradnju socijalistike domovine". Suvoparni doktrinari" su izmiljali teorije" koje je trebalo suzbiti: da je glavno boriti se protiv imperijalizma a da je sve drugo sporedno, da je Jugoslavija izolovana od demokratskog bloka, bez obzira da li su komunisti krivi ili nisu a deo je video samo broj i silu a zanemarivao istinu. ilas je dodavao da protivnici vide u Jugoslaviji mrtvi komad zemlje" a ne revolucionarni pokret koji se bori za neke ideje. Dogmate koje su izraavale rezerve, sumnje, rovarile ili napadale imale su ledeni mozak", bez mrvice due"; nazivao je ove dogmatizirane intelektualce Klimima Samginima" u novim uslovima, to jest praznim i laljivim, odnaroenim, koji samo posmatraju svet kako se odnosi prema njima. ilas je mislio da se borba mora voditi protiv dvostrukog protivnika. Jedan od njih je bio informbiroovski talas negacije samostalnosti na koji je Partija odgovorila borbom za socijalistiku izgradnju ispreplitanu sa pravilnim reenjem odnosa meu socijalistikim zemljama i borbom protiv klevetniih metoda". Razgolititi" ovu pojavu i otkriti njenu sutinu, ilas je smatrao jednim od n a j z n a a j n i jih svjetskih istorijskih dogaaja", jer se radilo o sukobu unutar socijalistikog sveta. Drugi protivnik nije bio samo svesni, klasni protivnik ve mrak stoljea", pod kojim je podrazumevao zaostalost, nekulturu, primitivizam, neznanje, sujeverje, rave navike. ef agitaciono-propagandnog centra izraavao je

GODINE PROTIVURECNOG RAZVITKA

2 7 7

i u dogaajima 1949. nezadovoljstvo intelektualcima. Po pravilu", kae, iskustva sa dovitljivim", pametnim intelektualcima" koji imaju smisla ,,za agitaciono-propagandni rad, a nijesu do kraja odani Partiji veoma su alosna". Opredeljivanje za socijalistiku demokratiju bilo je odreeno nizom razloga, koje su rukovodei ljudi KPJ objanjavali na isti ili srodan nain, ve zavisno iz kojeg su ugla posmatrali uzroke nasilja zatitnog aparata, perspektivu razvitka, poreklo deformacija, usklaivanje poetnih formi samoupravljanja sa ulogom pojedinaca u upravljanju drutvom. Generalni sekretar KPJ, J. B. Tito, smatrao je da je politika u toku duna da raisti s ostacima iz sovjetske prakse, to jest prakse SKP (b) i Informbiroa, jer su ostaci takve prakse onemoguavali slobodnu raspravu graana. Sa velikim historijskim zadatkom" odbrane marksizma-lenjinizma od revizionistikih pokuaja Partija je po Titu bila duna da razvija socijalistiku demokratiju. Ova alternativa bila je jedno od najsnanijih oruja u sukobu sa birokratskom praksom socijalistikih zemalja. Borba sa platforme dravne svojine, vladavine birokratskog centralizma i ideolokih projekcija birokratskih snaga u meunarodnim razmerama nije davala nikakvu ansu Jugoslaviji u odbrani nezavisnosti i oivotvorenju prava na samostalan razvitak socijalizma. Za Aleksandra Rankovia, nosioca referata o zakonitosti na etvrtom plenumu, sudstvo je kao instrument jednostrane primene", esto primenjivano pogreno prema potenim graanima". Teite njegovog razmiljanja i analize zakonitosti svodilo se na to da je prenoenjem funkcije drave na neposredne narodne organe", neizbeno rasla samostalnost graana o vrednosti njihove line slobode i njihovih ljudskih prava, o ulozi graanina pojedinca u upravljanju drutvenim ivotom". I dalje: Jaanje svesti graana ne moe se izdvojiti od jaanja njihove svesti o njihovim linim pravima i linoj slobodi." Ciljevi nove politike jasno su definisani: prvo, uvrenje mesta pravosua u dravnom ureenju i proirivanje izvesnih njegovih ovlaenja u pravcu jaanja zatite prava graana i zakonitosti; drugo, uvrenje zakonitosti i odluno suzbijanje pojava svake samovolje i nezakonitih postupaka, bilo od koga i u ma kom obliku dolazili. Dve masovne pojave, informbirovtina" i otpori na selu kolektivizaciji i otkupu, sainjavale su tih godina bitne objekte za intervenciju represivnih i pravosudnih organa. Novom

<5

"

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

partijskom politikom nije se oblaavala otrica te borbe, ali se kanalisala u pravcu potovanja z a k o n s k i h normi i formi. Rankovi izriito kae da je borba partije protiv starih porobljivaa i hegemonista i protiv stvaranja nove pete kolone od domaih izdajnika i najamnika" ojaala budnost sudova i borbu za pravilnu i doslednu primenu naih zakona, za uvanje nae nacionalne nezavisnosti i nae socijalistike demokratije". U dokumentima ovog plenuma, a i u drugim partijskim i dravnim izvorima koje znamo, nema ni pomena o Golom otoku. Desetine romana i pripovedaka kao da su plod iste imaginacije umetnika. Tek na strani 514. zbornika stenografskih izvora plenuma pada u oi jedna asocijacija Aleksandra Rankovia, koja upuuje na postojanje takvog logora, iako ga on ne pominje pojedinano ve govori u mnoini o zatvorima". Rankovievim reima, zatvori u kojima se nalaze osuenici (nije, dakle, ni re o zatvorenicima pripadnicima IB iskljuivo) nisu nikakvi logori smrti, ve radilita socijalistike izgradnje, gde je i zatvorenicima pored korisnog fizikog rada omoguen i kulturno-prosvetni ivot". Ne znamo ni danas, 35 godina posle dogaaja, ko je inspirisao metod kanjavanja koji se primenjivao na Golom otoku. Sasvim je sluajno da je jedan kraljevski general (pod str. pov.) u svojstvu naelnika Generaltaba Kraljevine Jugoslavije, Duan Simovi, uoi rata namenjivao, prenosei u sutini prvobitnu ideju Antona Koroca, koju je prihvatio Milan Stojadinovi, komunistima i drugim antidravnim snagama sklanjanje na usamljena jadranska ostrva, shodno, kako on kae, praksi nekih drugih velikih zemalja (ne mislei iskljuivo na SSSR). Gledajui na ovu sugestiju kao strogo tajnu, na dnu dokumenta je zabeleio da se moe uiniti javnim tek 1948. godine. . . . Zato je potrebno, dok traje ratni zaplet i nesreene politike prilike u svetu i (radi) uspostavljanja mira, a po ugledu na ostale velike drave ( F r a n c u s k u ItalijuNemakuRusiju), zavesti i kod nas k o n c e n t r a c i one logore za sva takva lica. Za obrazovanje ovih logora vrlo zgodno mogu da nam poslue naa mala i slabo naseljena dalmatinska ostrva (kao na pr. irje, Mulat, Kaprije), koja su izolovana od kopna. Burna vremena, u interesu Otadbine, zahtevaju ove izuzetne i preventivne mere.") Ovom sluajnou, jasno, ne mislimo da je poreklo ovog ostrvskog reima, po zlu zapamenog, u vremenu kada je odbrana zemlje bila

GODINE PROTIVURECNOG RAZVITKA

2 7 9

svetinja i najprea dunost svakog graanina, vezano za generala Duana Simovia, jer su postojala znanja o daleko savrenijim sredstvima lomljenja ljudi u vreme carske Rusije i staljinskih logora. ak i Svetozar Vukmanovi u svojim poznatim memoarima iz 1971. Revolucija koja tee, knj. II, kae da nije znao za postojanje ove jadranske kaznionice za mrvljenje ljudi i monstruozno preobraavanje linosti. Bivi oficir UDB-e Slobodan Krsti (Ua") izjavio je poetkom 1988. da mu je Aleksandar Rankovi naredio da preuzme radove na Golom otoku, predvienom za logor, jer su zatvori puni pripadnika IB. Ostrvo je u prvom svetskom ratu inae sluilo za smetaj ruskih zarobljenika koji su na njemu masovno umirali. Goli otok je August Augustini spominjao Ivanu (Stevi) Krajaiu kao mesto bogato kvalitetnim mermerom. Istoriarima ostaje da dokumentovano utvrde ko je, u kojim okolnostima i sa kakvim ciljem doneo odluku o osnivanju ostrvskih muilita. Tada primenjeno prepariranje linosti bilo je u potpunoj suprotnosti s velikim idealima KPJ vezanim za emancipaciju linosti, socijalistiku demokratiju i odbranu nezavisnosti. Izolaciju i neutralisanje aktivnih pripadnika IB-a, niko ne moe dovoditi u pitanje ni posle toliko vremena. Jer, sa strane napadaa, radilo se o najgrubljem pritisku koji se mogao zamisliti, pritisku bez milosti, obzira i potovanja, bez najelementarnijih pravila ponaanja prema suverenoj zemlji; tenja je bila jasno lansirana: da se zakoniti poredak srui uz pomo graanskog rata ako je potrebno, s korienjem snaga iznutra; problematina ideoloka razmimoilaenja preneta su na dravni plan, suprotno normama i obiajima meunarodnog prava i diplomatskog ponaanja; dravni pritisak pratila je monstru-propaganda, puna falsifikata i primitivnih insinuacija; nepotujui suverenitet Jugoslavije, socijalistike zemlje su radile na podrivanju sistema iznutra, potpomagale dravni terorizam, ile na meunarodnu izolaciju Jugoslavije; protiv Jugoslavije koriena su sva sredstva psiholokog rata. Na unutranjem planu dolo je do rascepa u partiji, prvi put posle 1937. godine. Jedinstveni, monolitni organizam povijao se pod pritiscima kolebljivih, nesigurnih ljudi koji su se pitali ta znai taj sovjetski pritisak, i nije li KPJ prenaglila ili preterala u svojoj odbrani. Napadu je 1948. bilo izloeno jezgro rukovodee snage koje je potpuno kontrolisalo sve ustanove, slube i dravne punktove, celokupni dravni, politiki, ekonomski

<5 "

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

i kulturni ivot. Odluni trenutak nije trpeo u ime komunistikih principa i sutranje istorije unutranje sumnje, grenja, nedoumice, politika prebiranja u sebi o drutvu. Ali, na drugoj strani, radilo se o indoktrinaciji Staljinom, SSSR-om, SKP(b), sovjetskim poretkom, koja je trajala u KPJ bez prekida od njenog pristupa Kominterni 1919. godine. U nekim nacionalnim sredinama, tradicionalni ruski faktor delovao je u preobraenom obliku prihvatanja svega sovjetskog kao ruskog", slovenskog". Internacionalistiki trans i stvoreni imperativ integracije socijalistikih snaga pred rastuom imperijalistikom agresijom, zbunjivali su duhove. Iako nije bilo Kominterne, disciplina iz njenog vremena je ivela u svesti dela starijih komunista. Partija je izdrala strahoviti udar spolja i podele iznutra i ostala jedinstvena, uskoro i brojno uveana, ali i suoena sa otpadanjem dela kadrova. Deo pripadnika IB-a poticao je iz rukovodstva; bilo je komandanata i komesara, ljudi koji su radili u najpoverljivijim slubama (UDB-i, diplomatskim predstavnitvima, armiji, itd.). Na ovom plenumu izneto je da je do juna 1951. uhapeno 8.403 lica zbog neprijateljskog rada na liniji IB-a. Kae se da su ta lica osuena po administrativnom postupku na tzv. drutveno-koristan rad. Od broja uhapenih puteno je na slobodu 3.718 lica, od kojih je ponovo uhapen 1,2% zbog neprijateljskog rada posle putanja. No, tek pre koju godinu objavljeno je da se za Rezoluciju IB-a izjasnilo 55.348 lana KPJ meu kojima je bilo nosilaca Partizanske spomenice, aktivnih pripadnika JNA, pripadnika organa unutranjih poslova, lanova raznih tela i rukovodstava KPJ i f unkcionera i lanova skuptina i njihovih tela. Pripadnici IB nisu prihvatali razlaz sa Rusijom", iveli su u uverenju da je ona svemona", a njen voa Staljin nepogreiv". Jedan od pripadnika grupe anketiran od Branislava Kovaevia, kae: Kako da ovjek preko noi promijeni miljenje kada je 1941. godine poao na ustanak zbog Rusa " Sekretar sreskog komiteta Bjelo Polje Bulatovi odmetnuo se neposredno po smenjivanju sa funkcije. Uivao je u narodu ugled kao astan ovek, ali je bio nepopravljivo indoktriniran, zaslepljen autoritetom SKP(b) i Staljina. Pored Bulatovia u umu su poli i organizacioni skretar, ef UDB-e, k o m a n d i r stanice milicije, poverenik za prosvetu i ostali lanovi Biroa sreskog komiteta, ukupno 18 lica. Ova odmetnika, radikalno

GODINE PROTIVURECNOG RAZVITKA

2 8 1

informbirovska grupa bila je za 15 dana likvidirana ili uhvaena zahvaljujui sinhronizovanoj akciji vojske, milicije i naroda". Na sednici CK KPJ od 28. do 30. januara 1949. godine, posebno je tretiran bjelopoljski sluaj. Ocenjeno je da je ,nebudnost prema Bulatoviu" ovome omoguila da sve vie , u v l a i pojedine ljude u zloin i on ih je uvukao u zloin". ,Jedan broj ljudi sigurno je bio rtva besomune, podmukle i besprincipijelne kampanje" protiv partije i njenog rukovodstva, pa je ,,zato neophodna odluna akcija prema otvorenim i prikrivenim neprijateljima informbirovcima". U sluajevima gde je partija delovala nedovoljno brzo i odluno protiv pripadnika IB-a u rukovodstvima i van njih, kao u Crnoj Gori, stupila je u akciju UDB-a. U borbi protiv IB-a, kao i u prethodnom periodu borbe protiv ostataka graanskih snaga, emigracije i zapadnih agentura, UDB-a je sticala poziciju neprikosnovene, zaslune slube, s velikim ovlaenjima, po prirodi stvari zatvorene od drutva, iji se rad do 1951. nije ni razmatrao na sednicama rukovodstva, koliko se moe ustanoviti itanjem zapisnika Politbiroa CK KPJ i stenografskih materijala plenuma od aprila 1948. godine. UDB-a je, oslonjena na izvanredna ovlaenja, zahvaljujui odsudnosti trenutka, injenici da je njom rukovodio i nad njom bdeo Aleksandar Rankovi, moni organizacioni skeretar CK KPJ, odgovoran za unutranje poslove, pravosue, kadrove, obavetajnu slubu, uspela natkriliti drutvo, pa i Partiju, koncentrisati ogromna ovlaenja u svojim rukama, te iveti posebnim ivotom u dravi. Preko Rankovia, UDB-a je formalno stojala pod rukovodstvom partije. Tito je kao ratni komandant sjedinjavao u sebi funkcije vrhovnog komandanta, predsednika Vlade FNRJ, generalnog sekretara Partije, drei u svojim rukama i konce spoljne politike i meunarodnih veza sa stanovita orijentacije i odluivanja, iako se za vreme IB-ea na dunosti ministra inostranih poslova nalazio drugi moni ovek KPJ Edvard Kardelj, neka vrsta konstruktora politikog sistema. UDB-a se u svojoj delatnosti oslanjala na masovni broj saradnika u dravnom, partijskom i drutvenom aparatu, jednom reju u narodu. U tim danima borbe protiv pritiska sa Zapada 19451948, rata na dva fronta 19481949, otpora agresiji sa Istoka u najraznovrsnijim politiko-ekonomskim, psiholoko-propagandnim i obavetajno-agenturnim vidovima Argus-drutva, UDB-a je bila oi i ui" partije i dravne vlasti.

<5 " SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

KPJ je smogla snage da u ime nove vizije socijalizma javno iznese niz deformacija u sistemu odbrane poretka 19481951. godine. Aleksandar Rankovi govori o politikom slepilu" sudova i UDB-e u smislu njihove sklonosti da obian kriminal zbog opte politizacije svega i svaega pretvaraju u krivina dela (kontrarevolucionarnu delatnost, i si.). Krajnosti su se ponavljale: ako je 1945. bilo opasno dovesti u pitanje Staljinovu nepogreivost, u uslovima napada IB-a i njegove podrivake delatnosti za izmenu legalnog poretka, mogle su biti inkrimisane i sklonosti ka ruskoj klasinoj literaturi, razumljivo na nivou niih organa vlasti i organa gonjenja. Sudije, pojedinci iz UDB-e i tuilatva znali su odstranjivati ljude iz ivota odreene sredine iz linih, koristoljubivih motiva, i raznih drugih abeiacija, lokalnog slogatva"; sudovi su znali potpadati pod uticaj javnog tuioca, organa uprave, partijskih rukovodilaca i organa KPJ. Rankovi govori o sporazumevanju tuioca i predsednika suda o presudi. Na plenumu se govorilo o naliju nezavisnosti sudija. Sudovi su se praktino nalazili pod nadzorom UDB-e. Presude su se gradile na priznanju optuenog, dok je odbrana sa svedocima zapostavljana. Rankovi navodi kao primer do kog je stepena apsurda doveden rad u pravosuu kad su neki sudovi smatrali za krivino delo poricanje optuenog na glavnom pretresu priznanja datog u isleenju. Pritisci na sudije mogli su, kae se na plenumu, prouzrokovati pojave nepouzdanosti, straha i moralne labilnosti sudija". 0 priznanju okrivljenog" kao glavnom dokazu" govori i Vladimir Bakari; pravo je ono to naredi sreski komitet"; po Bakariu, inae doktoru prava, partija je uticala samo na Vrhovni sud u pitanju specijalnih politikih sluajeva, to radi svaka vlast na svetu. Bakari je diferencirao ponaanje milicije od kotara do kotara", jer se ona u jednom javljala kao zatitnik" a u drugom su graani sticali utisak da su u okupiranoj zemlji". Aleksandar Rankovi je, polazei od postojee prakse, na plenumu kritikovao UDB-u, smatrajui da su neki njeni postupci bili u raskoraku sa partijskom i dravnom linijom, to je nanosilo tetu. Po njemu, UDB-a ne sme da stoji iznad vlasti i zakona ve je pozvana da titi interese narodne zajednice i strogo se pridrava zakona. Ali, u praksi ova strogo centralizovana sluba, koju su zapadni krugovi od osnivanja maja 1944. godine (OZN-e) nazivali politikom policijom", a emigracija

G O D I N E PROTIVURECNOG RAZVITKA

2 8 3

traila njeno rasputanje u brojnim memorandumima koje je upuivala vladama zapadnih zemalja, nametnula se organima pravosua kao vrhovni arbitar, odluujui organ, politiki kontrolor, savest poretka, iako su odluke sudova bile zaodevane u zakonsko ruho, to je u datim uslovima moglo zadovoljavati formu. Dovoljno je navesti podatak iznet na ovom plenumu o pojavi brzopletih hapenja 1949. godine, jer se pokazalo putanjem iz istrage ili posle suenja da je 47% hapenja bilo n e z a k o n i t o . Neopravdano pokrenuti postupci po republikama izgledaju ovako: Srbija 40%, Slovenija 39%, Bosna i Hercegovina 51%, Makedonija 36%, Crna Gora 47%. UDB-a je 1949. godine bila svemona, prisvajajui kompetencije drugih nadlenih organa, to je 1951. izazvalo patrijsku kritiku. UDB-a je izvrila 23% hapenja, vodei istragu zanemarujui upravne organe unutranjih poslova. Isleenja su tekla mimo zakonskih rokova, a unutranja uprava, opet, nije prijavljivala hapenja tuilatvu. Sudije su esto razreavane voljom lokalnih rukovodilaca. Javni tuioci su znali izdavati telefonske ili telegrafske direktive za masovno konfiskovanje imovine itara" (to jest obveznika u otkupu). Uvreila se psihologija da se odgovornost pred zakonom odnosi samo na nepartijce. Ljudi su hapeni i na osnovu usmenih naloga. Donoena su nezakonita interna uputstva i drugi propisi. Administrativno kanjavanje je vreno i na osnovu blanko reenja izda tih administrativnim slubenicima. Novi talas antibirokratizma doveo je do preispitivanja i vlastitog iskustva, koje nije moglo zaobii ni pravosudne ustanove. Ideja socijalistike demokratije nije se mirila sa birokratskim voluntarizmom. Nova uloga Narodnog fronta Jugoslavije, jaanje pozicije lokalne samouprave, radniki saveti u preduzeima nisu prihvatali raniji nain ivota i rada. Normalizacija odnosa sa zapadnim dravama imala je, bar posredno, uticaja i na obraanje vie panje na unutranje slobode i demokratski stil rada. Podvrgavaju se kritici ustanove koje su preuzete iz SSSR-a ili su liile na sovjetske. Neke stare ustanove su se zadravale, menjajui samo sadraj, a nove uvodile ili rehabilitovale", kao advokatura. Rukovodstvo je poticalo promene odozgo", zavisno od procene uslova, odnosa snaga, korisnosti po razvoj sistema i od meunarodnih okolnosti. Za jedne, ovo je moglo biti doziranje", ali za one vaspitane u

<5 " SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

drugoj koli rada, strepelo se od promena koje ugroavaju socijalizam. Pored snaga koje su se izjasnile za Informbiro, javljao se i otpor u partiji od strane onih koji su zadrali stari nain miljenja i dogmatizovanu svest. Otpori su imali izvore i u nerazvijenoj civilizacijskoj osnovi kojoj su pogodovala proverena reenja, umesto otiskivanja u novo i nepoznato. O malom autoritetu sudova govori da su radili u kafanama i prvarnicama", isteruju se neke kazandije iz radnji i nameta sud" (Boidar Maslari), ili kako kazuje Duro Pucar: Nai ljudi u miliciji jo su primitivni. . . Ali, kada moete nai na stotine sudija koji imaju 3 ili 4 razreda osnovne kole, onda milicajac pogotovo nema mogunosti da sprovede zakonitost." Sudije su bile bez pravne spreme, iako se pogotovu od njih, jer se radilo o vremenu opte ideologizacije, trailo da prihvate marksizam i ideoloke stavove partije; kritikovana su tzv. nasleena pravna shvatanja kod dela sudijskih kadrova; onima bez pravne spreme pripisivalo se da su bili pasivni ili nosioci optih revolucionarnih stavova". Advokatura je bila malobrojna, zapostavljena i s neznatnim autoritetom. Po recima Josipa Hrnevia, ona je bila dobro oiena" od protivnarodnih i korupcionakih korumptivnih elemenata". Uprava je pokazivala tendenciju da postane sama sebi sudija, to jest da se odvoji od kontrole svog rada. Kardelj je potcenjivanje sudstva izvodio iz prve revolucionarne etape u kojoj je revolucionarni duh proimao celokupni aparat. Teite je umesto na sud stavljeno na Javno tuilatvo, ustanovu koja je, po njemu, mehaniki preuzeta od Rusa. Instituciju tuilatva ocenjivao je kao najidealniju za birokratski sistem, tako rei kao organ NKVD-a. A to znai da je vlada zadravala kontrolu nad zakonitou, tumaei esto ta je ljudsko pravo, a ta nije. S plenumom o kojem je re trebalo je da nastupi prelom u odnosu na pravosue to je zapravo inilo sastavni deo velikog zaokreta koji je tekao u elom drutvu, kao rezultat sukoba sa Informbiroom i raspleta na osnovu iskustva revolucije, izvornih dela klasika, kritike birokratskog centralizma. Kardelj promenu definie u tom smislu da smo do sada bili pristalice grubog politikog nasilja", a sada smo napravili itav preokret u pravu". Sudije su bile bez autoriteta (poslednja rupa na svirali"), a socijalistika pravda" se pitala ta e nam sud uopte". Ali, bili bismo iluzionisti", kae on, kada bismo

G O D I N E PROTIVURECNOG RAZVITKA

2 8 5

t r a i l i potpuno nezavisne sudove." No, smatrao je za imperativ da se u budunosti sprei da svaki lokalni organ utie na njih (intervencije partijskih komiteta, javnog tuioca, UDB-e). Utvreno je da nisu u dovoljnoj meri obezbeena prava graana da sami pokreu postupak protiv nezakonitih akata koja su v r e a l a njihova prava. Naglaen je znaaj advokature kao ustanove koja zastupa graane, preduzea i organizacije, i prua im pravnu pomo. Za vreme masovne kolektivizacije proglaene januara 1949, na Drugom plenumu CK KPJ i u toku borbe za otkup poljoprivrednih proizvoda, dolazilo je do izrazitog neraspoloenja seljaka, primene prinudinih mera, manifestacija otpora, vrenja na selu i nasilnih mera protiv seljaka koji nisu izvrili obaveze. Te pojave nisu nauno ispitane, ali globalni podaci sa plenuma 1951, govore o njihovoj rairenosti, masovnosti, intenzitetu sukoba, reakciji vlasti. Godine 1950, bilo je doneto 91.024 krivinih presuda i preko 300.000 graana kanjeno zbog prekraja, i to najsitnijih. R. olakovi je na osnovu itanja albi ustanovio da se u 80% sluajeva radilo o povredi zakona. Pojava nije bila lokalizovana na jedan srez ve karakteristina za celu Jugoslaviju. Praksa je proticala u znaku primene drastinih mera o kojima su na najviem partijskom rukovodstvu (Drugom i Treem plenumu CK KPJ) saoptavali najodgovorniji rukovodioci. Jovan Veselinov je na Treem plenumu CK KPJ 30. decembra 1949. govorio o politici raskulaenja" i totalnoj konfiskaciji" seljaka, iako je svima bilo jasno da seljak ne raspolae zaduenim koliinama. Glavno je bilo izvriti plan, pa ma i po cenu pritiska (amaranje", vuenje za brkove", hapenja lanova sreskih komiteta"). Tito je u reagovanju na izlaganje Veselinova pominjao i stavljanje pitolja u usta". ita nije bilo, a partija je zahtevala da se ono nabavi. Jovan Veselinov je na plenumu, prema Svetozaru Vukmanoviu, kvalifikovao ovu politiku kao pravi rat" sa seljacima. On je oiju punih suza" isticao da je na hiljade seljaka uhapeno i osueno. Ima i mrtvih. Ljudi sekirama brane malo ita to je rodilo. Ima tu i kulaka, ali to su veinom nai ljudi! U narodnooslobodilakoj borbi bili su na naoj strani, a sada su postali neprijatelji! Ne zbog toga to su kulaci, nego zato to je odreen previsok otkup. Nai aktivisti koji isteruju otkup, odvojili su se od naroda. To su oni isti ljudi koji su bili u toku rata najpopularniji; sada su postali najomrznuti-

<5

"

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

ji." Rodoljub olakovi je negodovao protiv mera otkupne politike u Semberiji februara 1950. Prema olakoviu, bilo je svata", pri emu misli na prinudne mere i masovne tue". Tito je ovu protivurenu situaciju svodio parafrazirajui Kidria na stanje na selu (teko mi je da dam jer nemam" Kidri), a na drugoj strani se trailo daj im vie". Tito nije uoptavao pojedinane samovolje, smatrajui da od nas gore ide krivica". Ali, oni kadrovi koji dolje rade, a koje sam ja najvie krivio, zapravo su najmanje krivi. Jer, oni kad dobiju nalog odozgo, izvre ga pa makar glava odletjela. A i letjele su glave. Ljudi su na terenu gubili ivote oko tog otkupa. Mi to sebi moramo otvoreno priznati." Meutim, smatrao je da se otkupom vri dalja socijalizacija i izgradnja socijalizma u naoj zemlji, da prehranjujemo nae stanovnitvo". Maja 1950. pobunili su se seljaci u Cazinskoj krajini. Delegacije seljaka iz smederevskog kraja uzaludno su pokuavale da dou i postave pitanje otkupa pred Narodnu skuptinu FNRJ. Na Treem plenumu CK KPJ Vladimir Bakari je povodom Titove primedbe da je u nekim krajevima prilikom otkupa bilo i rtava", navodio da je u Slavoniji u sukobima palo oko 50 glava. Partija se suoavala sa zapanjujuim nepoznavanjem zakona i uredaba", oiglednim nepravdama" i sporou pravosua". Kardelj na plenumu iznosi da su hapenja prosto strana". U Bosni je 51% uhapenih puteno bez kazne. Zanimljiva su Kardeljeva razmiljanja nad ovom pojavom sa stanovita efekta kazne: ,,. . . Ako suvie olako hapsimo, kazna prestaje biti strah za ljude (i) na taj nain postaje sastavni deo svakodnevnog ivota, kao na primer gripe ili neke povrede, zatvor prestaje da bude sramota, nema nikakvog dejstva. Ja mislim da bi trebalo podii smisao kazne, da zatvor postane strah za ljude . . . " Za Milovana ilasa otkup je bio forma nepravednih ekonomskih odnosa", koju moraju pratiti nasilne mere; Boris Kidri je izvor nezakonitosti nalazio u dotadanjem privrednom sistemu i otroj nategnutoj borbi za petogodinju izgradnju": Greke su neizbene u naoj gigantskoj borbi za izgradnju zemlje i opstanak." Reagujui na navedene primere iz Bosne, Tito je isticao da je takvih sluajeva bilo i u Vojvodini, ,,i to nevjerojatnih sluajeva, da sam se ja za kosu hvatao i pitao ta je to s naim ljudima, jesu li oni neprijatelji ili su izali iz takta usljed prenapornog rada". Za nepravilne postupke u Semberiji govorio je da su strana stvar". U

G O D I N E PROTIVURECNOG RAZVITKA

2 8 7

Istri", kae Tito, mase se javljale za optiranje, iako nisu bili Italijani, jer su im bili dozlogrdili postupci ljudi na terenu". ,ita nije bilo, a vlast je traila da ga seljaci ni iz ega stvore." Za pitanje kolektivizacije, karakteristian je Trei plenum, jer se na socijalizaciju poljoprivrede poelo gledati daleko trezvenije. Na tom plenumu KPJ je dala korektive za sprovoenu politiku, a sagledani su i otpori seljatva. Kidri je smatrao da je kulak opasan i dalje, ali da je ipak stegnut". Izriito je isticao da nam nisu potrebne zadruge koje trae dravnu pomo, koje su pasivne, jer se one stvaraju zbog socijalistike rekonstrukcije poljoprivrede a ne iz larpurlartizma. KPJ je tada vrila i odluan preokret na radnu snagu iz tzv. pasivnih krajeva. Godine 1948, kada je Jugoslavija oskudevala u radnoj snazi, ovu su obezbedile brigade Narodnog fronta i spasle plan" po Kidriu, u vreme kada nije isporuena mehanizacija sa Istoka. Plenum je traio da se ne seju iluzije kod seljaka da SRZ reavaju pitanje ishrane i penzija. Nije bilo pitanje broja zadruga ve da li one rade kao socijalistika gazdinstva". KPJ je postajala svesna da se seljaci ne smeju oterati u protivniki tabor. CK KPJ je novembra 1951. doneo Uputstvo o putevima socijalistikog preobraaja sela, podvlaei znaaj razvijanja opteg zemljoradnikog zadrugarstva s raznim oblicima zadrune svojine (ekonomije, stoarske farme, zanatske radionice) i odravanja rentabilnih zadruga. Masovna kolektivizacija, sa nastavljanjem otkupa, tekla je u okviru najteeg pritiska IB-a na nezavisnost Jugoslavije, pri kojem se nisu birali metodi od najprljavije propagande do ekonomske blokade i politikih provokacija. Ove dve administrativne mere ostvarivane su i u uslovima otpora sela ovim merama, a na drugoj strani oskudice hrane i strahovite sue 1950. godine. Drava je morala nabaviti hranu sa sela, jer drugih izvora nije bilo, ne obazirui se na metode. Najvie rukovodstvo je insistiralo na politikim merama, ali su nadvlaivale mere prinude. Rukovodstvo je o stanju ,,na terenu" bilo podrobno upoznato, samo to po njegovoj oceni nije bilo drugog izlaza sem nastavljanja administrativnog otkupa. Izmeu prinudnog otkupa i slobodnog snabdevanja itom na tritu nije moglo biti nikakvog kolebanja u odnosu na prvu meru zato to se druga mera jednostavno nije ni postavljala kao alternativa.

RADNIKI SA VETI

Ideja radnikih saveta nastala je kao vid suprotstavljanja nove alternative drutveno-ekonomskih odnosa dravno-svojinskim, nezavisno od nepovoljnih socijalno-ekonomskih, kulturnih, politikih i meunarodnih prilika. Namesto administrativnog koncepta socijalizma raala se koncepcija slobodnog socijalizma, na drugoj drutveno-ekonomskoj osnovi. Ovaj proces zapoeo je sputanjem nadlenosti, odnosno prenoenjem ovlaenja na nie organe, ali u atmosferi stalne bojazni od meunarodnih okolnosti, dezorganizacije drutva, i anarhije. U tom oslobaanju drutvenih snaga od stega birokratizma i zastarelih shvatanja napredovale su drutvene nauke, dobijala polet teorijska misao, zainjala se organizacija socijalistike demokratije. Teorijska misao bila je krajnje nerazvijena, jer se oekivalo da sovjetski teoretiari i politiari daju odgovore na pitanja koja su se zaista bila umnoila. Bilo je i nepisano pravilo da SSSR, odnosno Staljin daju ton. Veliki deo kadrova je bio zauzet praktinom socijalistikom izgradnjom. Stoga se do 1948. kopirao Staljin, sluilo njegovim citatima, pozivalo na Lenjina. Kod jugoslovenskih komunista ipak je postojala tenja da trae originalnija reenja, ali da se time ne izaziva sukob sa SKP(b) i ne dovodi u pitanje neprikosnovenost s o v j e t s k i h teorijskih postavki. Do tada umrtvljena staljinistikim ideolokim totalitarizmom u komunistikom pokretu, teorijska misao jugoslovenskih komunista usmeravana je na kritiku valorizaciju istorije KPJ, a prvenstveno na otkrivanje novih puteva revolucije. Jugoslovenski komunisti nalazili su teorijsku osnovu i podsticaj u obnavljanju izvornih marksistikih ideja o dravi prelaznog perioda (posle proleterskog osvajanja vlasti), u ispitivanju iskustava Parike komune, sovjeta u dvema ruskim revolucija-

RADNIKI SAVETI

"

ma, radnikih saveta u Bavarskoj, A u s t r i j i i M a a r s k o j nakon prvog svetskog rata, kao i iskustava j u g o s l o v e n s k e revolucije, posebno narodnooslobodilakih odbora. Na organizaciju tih o d b o r a , partizanskih odreda i , uopte, narodnooslobodilakog pokreta poelo se ukazivati kao na otelotvorenje samoupravne prakse i duha. U toku 1949. KPJ je dala inicijativu za poveanje uloge r a d n i k a u proizvodnji i njenoj organizaciji. Poelo je obnavljanje zapostavljenih proizvodnih savetovanja direktora i istaknutijih radnika. Meu rukovodeim lanovima partije voene su diskusije o stvaranju organa preko kojih bi radnici upravljali poslovima preduzea. Olivera Pavii navodi da se radniko upravljanje pominje na sednici Privrednog saveta i Centralnog odbora Saveza sindikata Jugoslavije (SSJ) 11. maja 1949. godine, na kojoj je dolo do kritike direktora kao nosilaca birokratizma. Sindikatima je namenjeno da pomognu u razvijanju stimulansa radnika u izvrenju plana. Direktorski oportunizam" morao je da se razbija radnikom sveu", dok direktori vie nisu smeli da se kritikuju odozgo". Porast proizvodnje traio se u uslovima neispunjenja plana i pri nestaici radne snage i sirovina. Podsticane su forme politike demokratije u fabrikama i ustanovama". U razgovoru s Titom u Splitu u leto 1949. godine reeno je da se odlunije podre samoupravne tendencije u preduzeima. Ideja o decentralizaciji dravne uprave javila se pre nego je i sazrela misao da se upravljanje preduzeima preda radnicima. Iskustvo Parike komune govorilo je u prilog pribliavanju vlasti narodu i pretvaranju narodnih odbora u najvie njene organe. Odbacivanje staljinistikog centralistikog upravljanja" i poetno prenoenje poslova s centralnih na nie organe izazivali su otpor dela kadra koji se nije mirio s novim koncepcijama i gubljenjem steenih pozicija. Svetozar Vukmanovi, jedan od uesnika u onovremenim raspravama u politikom aktivu CK KPJ, naziva ovaj otpor nijemom opozicijom" u samoj partiji. Kako decentralizacija uprave i vlasti nije nita bitno menjala u drutvenim odnosima, jer su dravni organi i dalje raspolagali vikom rada, javila se ideja o predaji preduzea radnim kolektivima na upravljanje. U nas je prilino odomaena teza da su narodnooslobodilaki odbori bili poetak samoupravljanja, koja je prihvatljiva samo kao daleki i opti nagovetaj. Inae, radniki saveti ne-

2 9 0

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

maju nikakve organske veze sa narodnooslobodilakim odborima kao organima revolucionarno-demokratske samouprave jer oni anticipiraju vid novog drutveno-ekonomskog odnosa. O ideji samoupravljanja razmiljali su teorijski Kardelj, Kidri ilas, iako je odluka doneta posle razgovora sa Titom. Kardeli pominje prolee 1949. godine, bez blieg preciziranja sadraja toga razgovora sa Titom. Jovan orevi, koji je radio na formulisanju zakona o radnikim savetima, ima o poreklu ovog zakona drukije miljenje od ondanjih i savremenih politiara i oficijelnih pisaca. Po njemu, to je bila politika odluka, pri emu se poziva na Titovu ocenu ovog akta. orevi smatra da je uvoenjem samoupravljanja trebalo napraviti distancu prema sovjetskom modelu. Dodali bismo da je na toj osnovi bila omoguena i uspenija odbrana Jugoslavije od pritiska SSSR-a. Nerazvijena etatistika dravna i drutvena organizacija Jugoslavije nije mogla na toj osnovi izdrati udar dinovskog staljinskog aparata moi: propagandnog, politikog, ekonomskog, vojnog. Samoupravljanje je istovremeno uvoeno u uslovima najvieg centralizma vlasti u Jugoslaviji. Za orevia je samoupravljanje, zapravo uvoenje radnikih saveta bilo takoe sredstvo da se povea proizvodnja putem vee zainteresovanosti radnika, jer je privredna situacija bila tragina". Ideju o radnikim savetima svojata i Milovan ilas u spisu Nesavreno drutvo, objavljenom u Londonu 1970. u izdanju emigrantske Nae rei". On ocrtava stanje u zemlji sledeim reima: Zemlja se guila u korovu birokratije a partijske voe je spopadao gnev i uas od neizleivosti samovolje politikog aparata, koji su sami izgradili i koji ih je na vlasti drao." Tada je njemu palo na um" da jugoslovenski komunisti ponu sa ostvarivanjem Marksovog slobodnog udruivanja neposrednih proizvoaa, to jest da im se prepuste fabrike na upravu, s tim to bi oni bili obavezni da plaaju samo porez i druge nune" trokove za dravne potrebe. Ideju je izloio Kardelju i Kidriu. Na sastanku sa predstavnicima Sindikata, Kardelj je ilasovu ideju spojio sa idejom postojeih radnikih saveta, kao savetodavnih organa uprave. Zauzet drugim poslovima i odsutan iz Beograda, Tito je bio van ovih zamisli, ali je brzo s h v a t i o (pojednostavivi" komplikovane Kardeljeve i ilasove ideje) da je re o Marksovoj paroli fabrike radnicima", to mu je bilo prihvatljivo, iako je u poetku smatrao da radnici jo nisu zreli za usvajanje te ideje.

RAD NICKI S A V E T I

2 9 1

Nesumnjivo je da su vodei komunisti toga vremena, Tito, K rdeli, ilas i Kidri najpre bili u toku sazrevanja i uobliavaove ideje. Kardelj i ilas se samo razilaze oko toga kod koga > a orvo nikla ova ideja. Isto tako, njihove hronologije se bitno 3 zlikuju: dok Kardelj govori o proleu 1949. (to je po naem miljenju prerano), dotle ilas govori o proleu 1950. (to je s v a k a k o prekasno), jer su pre toga bili uvedeni radniki saveti kao eksperimentalni oblik. Po Kardelju, Tito je o tome obaveten u Splitu, a po ilasu u Narodnoj skuptini FNRJ. ilas oigledno brka razvoj ideje o radnikim savetima i odgovarajueg zakona, popularno nazvanog Zakonom o predaji fabrika na upravljanje radnicima, iako se radi o istovtnom procesu koji je sazrevao i dobijao svoju prvobitnu organizacionu fizionomiju u vidu savetodavnih radnikih saveta (eksperimentalnih) u toku 19491950, dok nije ozakonjen polovinom 1950. godine. Kasniji hroniari razvoja samoupravljanja zabeleili su da je vlada FNRJ formulisala ideju o stvaranju radnikih saveta prilikom razmatranja mera za usavravanje rukovoenja privredom. Prema toj ideji, radniki saveti su imali da izrastu u stvarne organe samoupravljanja. U prvoj fazi predvieno je da se oni obrazuju samo u nekim veim preduzeima. Vladin zakljuak je glasio da se na razgovore o ovom pitanju pozovu i predstavnici sindikalnih rukovodstava. uro Salaj i Boris Kidri ovlaeni su da potpiu Uputstvo o osnivanju i radu radnikih saveta dravnih privrednih preduzea, koje je doneto 23. decembra 1949. i odmah poslato glavnim odborima republikih sindikata i preduzeima u kojima je trebalo da se obrazuju. U Cl. 1 Uputstva stajalo je: ,,U cilju punog ostvarenja ustavnog naela o neposrednom ueu radnika u upravljanju privredom i u vrenju privredne kontrole, kao i u cilju aktivnog angaovanja radnika u borbi za izvrenje planskih zadataka, u dravnim privrednim preduzeima osnivaju se radniki saveti. Pravilnom organizacijom i radom radnikih saveta prua se mogunost radnicima da dobiju ne samo jasniji uvid u rad i probleme preduzea nego im se prua mogunost neposrednog uticaja kako na probleme proizvodnje tako i na probleme samog upravjjanja preduzeem. Na taj nain radnici e sticati ogromna iskustva i pruaju im se sve mogunosti da se iz redova radnika ]os vie i bre razvija kadar rukovodilaca preduzea." lan 2 je odreivao nadlenost i zadatke radnikog saveta, koji je trebalo

2 9 2

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

da aktivno uestvuje u reavanju svih najvanijih pitanja preduzea" i da budno prati rad i pomae unapreenje proizvodnje i rada u preduzeu". Stvaranjem radnikih saveta nije se, prema Uputstvu, umanjivala uloga direktora ni sindikalne podrunice u preduzeu, koja i nadalje ostaje rukovodilac socijalistikog takmienja i mobilizator radnike klase u cilju izvrenja i premaenja planskih zadataka". Radniki saveti su uvedeni u 215 jugoslovenskih preduzea, i to: 80 u Srbiji, 67 u Hrvatskoj, 39 u Sloveniji, kao i u nekim preduzeima u drugim republikama. Prvi radniki savet, od 13 lanova, izabran je 31. decembra 1949. u fabrici cementa Prvoborac" u Solinu, kod Splita. Vodei ovu akciju, Centralno vee Saveza sindikata Jugoslavije uputilo je 3. januara 1950. pismo glavnim sindikalnim odborima u kojemu su razraena naelna pitanja rada i sastava radnikih saveta. Rukovodstvo Sindikata poslalo je tim forumima novo pismo 11. januara, zahtevajui da posvete panju ekonomskom obrazovanju radnika. Radniki saveti su pominjani u razgovorima o udarnicima i inovatorima, odnosno na proizvodnim savetovanjima, kao oblik sistema moralne stimulacije. Izbor prvih radnikih saveta nosio je obeleje politiko-ideoloke mere sa jakim naglaskom propagandistike akcije (parole i transparenti, fotografije izabranih, publicitet u tampi, manifestacije, itd.). Izbori su, takoe, sluili glavnom cilju podizanju morala u kritinoj situaciji. Maja 1949. na sednici Privrednog saveta i Centralnog odbora Saveza sindikata Jugoslavije dolo je do kritike direktora kao nosilaca birokratizma. Sindikati su imali da pomognu razbijanju direktorskog oportunizma radnikom sveu". Na osnovu odluke vlade FNRJ, zakonodavni organi su pripremili prvi Nacrt zakona o radnikom upravljanju privredom. Prilikom njegove izrade Boris Kidri je radniko samoupravljanje oznaio kao poetak kraja birokratizma". U zemlji je ve bilo obrazovano 520 radnikih saveta. Narodna skuptina FNRJ ozakonila je radniko samoupravljanje na sednici od 27. juna 1950. donosei Osnovni zakon o upravljanju dravnim privrednim preduzeima i viim privrednim udruenjima od strane radnih kolektiva. Vladinim Uputstvom od 22. jula regulisani su prvi opti izbori za radnike savete i njihove upravne odbore. Od avgusta do oktobra osnovano je 7.136

RAD NICKI S A V E T I

2 9 3

radnikih

nika. Prema Titu, koji je podneo ekspoze u Narodnoj skuptini prilikom usvajanja ovog zakona, do njegovog donoenja svi drutveni procesi u mladom jugoslovenskom revolucionarnom drutvu" nalazili su se pod kontrolom drave. Gotovo nijedna sfera drutvenog ivota od privrede i sitnog seljakog domainstva, pa sve do kulture, nauke i umetnikog stvaralatva nije ostala izvan sistema dravnog upravljanja ili rukovoenja. Preispitivanjem dotadanjeg puta jugoslovenskog razvitka i metoda izgradnje socijalizma, KPJ je dola do zakljuka da se mora suzbiti proces podravljivanja drutva, koji je pretio da potkopa vlast radnike klase. Partijsko rukovodstvo je pri tom polazilo od duha jugoslovenske revolucije i ideje klasika marksizma o odumiranju drave u socijalizmu, posebno od Marksovih analiza iskustva Parike komune. Sutina revolucionarnog zakona" iz juna 1950, koji je izraavao osnovne elemente nove generalne linije KPJ u izgradnji socijalizma u Jugoslaviji", sastojala se u uvianju da se proces odumiranja drave ne moe odlagati za budunost, da KPJ ne sme izgubiti bitne odlike revolucionarne partije radnike klase i izroditi se u deo aparata za vrenje vlasti, i da se dravna svojina mora pretvoriti u drutvenu, koja e biti pod upravom neposrednih proizvoaa. Ova u biti nova koncepcija izgradnje socijalistikih drutvenih odnosa davala je prednost stvaralatvu i inicijativi radnih ljudi, a ne dravi. Prilikom ozakonjivanja samoupravljanja juna 1950. Tito je u Narodnoj skuptini FNRJ izriito rekao da Zakon ne dolazi preuranjeno", ve s izvjesnim zakanjenjem", emu su doprinele iluzije o sovjetskom obliku socijalizma i nekritiko presaivanje sovjetske doktrine i prakse na jugoslovensko tlo. Po Titu, predavanje fabrika na upravljanje trebalo je da sprei da se u privredi ugnjezdi jedna zarzana bol jest, koja nosi ime birokratizam" i spada meu najvee neprijatelje socijalizma ba zbog toga to se uvlai neprimjetno u sve pore drutvene djelatnosti i ljudi ispoetka ni sami nisu toga svijesni". Jugoslovenski komunisti gledali su u predaji zemlje seljacima i fabrika radnicima ne apstraktne propagandne parole", ve, kako je to formulisao Tito u Narodnoj skuptini, nov program socijalistikog odnosa u proizvodnji, u pogledu drutvene svojine, u pogledu prava i dunosti trudbenika". Tito

saveta, u koje je izabrano 155.166 radnika

slube-

<5

"

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

je nazvao Zakon loginom posledicom dotadanjeg socijalistikog razvitka i revolucije u Jugoslaviji. KPJ je prihvatila marksizam ne kao dogmu, ve kao sredstvo za rukovoenje, za orijentaciju u svakoj konkretnoj situaciji, pa ma kako ona bila zamrena. Marksistiki prilaz je podrazumevao da principe razvoja svake zemlje razrauju i primenjuju oni koji su izrasli iz njedara zemlje", koji poznaju njenu istoriju, njene obiaje, njene slabosti i pozitivne strane. Uvoenjem radnikih saveta KPJ nije apsolutizovala jugoslovensko iskustvo, nije smatrala da je put Jugoslavije jedini put, koji moraju slediti sve zemlje. Naprotiv, polazila je od toga da razliiti ekonomski, kulturni i drugi uslovi trae i razliite forme rada, to je znailo odbacivanje svih ema i recepata. Radniki saveti su negacija sovjetske prakse, birokratizma pre svega, put pribliavanja radnika upravljanju, otimanje od sovjetskih uzora, podstrek za veu produktivnost. Radniko upravljanje nije negiralo dravu u sferi upravljanja, ve je, tavie, drava preko radnikih saveta postizala sredstva podsticanja radnika na veu proizvodnju, a na drugoj strani radnici su sami razvijali zatitu svojih interesa. U najteim meunarodnim i unutranjim prilikama (blokada zemlje, izbijanje korejskog rata, ivot u oskudici, politike represije na selu i protiv pripadnika IB i drugih protivnika poretka) KPJ je razvijala ideju o odumiranju drave, pozivajui se na uenje Marksa, Engelsa i Lenjina da taj proces poinje s dolaskom proletarijata na vlast, i to prvo u oblasti privrednih funkcija drave, ne odjedanput" ni skokovito", ve postepeno", da bi se otklonila opasnost od anarhije. Uvoenje radnikih saveta u Jugoslaviji ocenjeno je u svetu kao eksperiment. Decembra 1950. godine Morgan Filips, generalni sekretar Laburistike partije Velike Britanije, govorio je da e svaka socijalistika stranka na svetu morati, ukoliko jugoslovenski pokuaj uspe, da ponovo razmotri svoj stav prema industrijskoj demokratiji, uzimajui u obzir iskustva jugoslovenskih radnika. Britanske diplomate videle su sutinski cilj jugoslovenskih voa u reformama koje su preduzeli da se stvori dravni i ekonomski sistem koji treba da bude stvarno socijalistiki, tj. onaj koji e, unutar okvira godinjeg drutvenog plana i pod optom upravom Narodne skuptine, staviti kontrolu javnih poslova u ruke onih koji rade i udaljiti se to je mogue vie od

RAD NICKI S A V E T I

2 9 5

sistema u kojem uska vrhuka naredbodavno upravlja stanovnitvom. Meutim, razvijajui dalje svoju analizu britanske diplomate, ako ova liberalizacija ili decentralizacija ili sistem socijalistike demokratije, kako to Jugosloveni vole da zovu, bude stvarnost, dalje sledi da mora biti uinjen kraj bilo emu to bi zadralo centralizovanu kontrolu ispod oevidne liberalizacije upravljakog i privrednog mehanizma. Dilema s kojom se Jugosloveni izgleda suoavaju jeste kako reforme uiniti stvarnim u situaciji kad se ne ini moguim ieznue vrhovne kontrole Partije^ Prenagljeno je", citira britanskog ambasadora u Beogradu edomir trbac, sugerisati da grupa komunistikih voa moe odluiti da uini kraj upravljakoj ulozi koju vri njihova partija. Verujem, ipak, da su jugoslovenski voi iskreni u njihovom novom socijalizmu: verujem da su logini dovoljno ne samo da nastave da se udaljuju od staljinizma, nego takoe da vide da je produeno postojanje partije u njenoj uobiajenoj ulozi inkompatibilno s njihovim reformama; verujem da su oni dovoljno hrabri da prihvate injenicu da su logina konsekvenca njihovih koraka ka odumiranju drave koraci ka odumiranju diktature komunistike partije."
sovjetskog

KPJ je menjala generalnu liniju u krajnje tekoj i dramatinoj situaciji. Da bi se uvelo samoupravljanje trebalo je razgraivati tek ustanovljeni administrativni sistem rukovoenja, a dravni ekonomski monopol postepeno transformisati u slobodnu trinu privredu. Za put samoupravnog preobraaja nije bilo konkretnog uzora; taj put je bio nov i neispitan, skopan s neizvesnostima. S kopiranja se prelazilo na traenje. Iako svedena na najvanije objekte, industrijalizacija, vrena pod izvanredno tekim uslovima, izvlaila je narodu i poslednju snagu i blokirala inicijativu masa. Informbiroovske klevete" relativno su lako odbacivane, ali su stara shvatanja o socijalizmu" bila duboko ukorenjena u Partiji. Dramatika vremena i nastupajuih promena ila je, u stvari, u prilog centralizmu. Raskid sa starom praksom i naputanje ranijih uzora teklo je u znaku unutranjih greva i lomova u svijesti i dui". Preovlaivalo je saznanje da se zemlja ne sme zatvarati prema svetu. Umesto u provincijskom" i autarhinom zadovoljavanju sobom, izlaz je nacten u privrednom, politikom i kulturnom otvaranju prema svetu, ali bez prenagljivanja, koje bi dovodilo u pitanje zapoete unutranje procese. Jaanje idejno-politikog jedinstva Partije nije smelo da slabi njenu zainteresovanost za

<5

"

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

operativno rukovoenje drutvenim poslovima. Njena nedeljivost i monolitnost isticane su kao kontrateza svakom pokuaju razjedinjavanja. Radniki saveti su imali od 15 do 120 lanova, a u preduzeima s manje od 30 zaposlenih itav kolektiv je inio radniki savet. Radni kolektivi su birali i opozivali lanove radnikih saveta optim, neposrednim i tajnim glasanjem. Izborni mandat trajao je godinu dana, ali je kasnije produen na dve godine. Radniki savet je odluivao kao kolektivan organ. Donosio je najvanija akta preduzea (pravila, proizvodne i finansijske planove, tarifne pravilnike), zakljuke o poslovanju, birao i opozivao lanove upravnog odbora, odluivao o raspodeli dela akumulacije kojim je preduzee raspolagalo. U vreme uvoenja radnikih saveta taj deo akumulacije bio je beznaajan, a pravila su donoena uz saglasnost dravnih organa. Ovlaenja partijske organizacije, upravnog odbora i direktora u neposrednom upravljanju preduzeem i u personalnoj politici bila su bitna. Prema oceni etvrte gradske konferencije KP Beograda, uloga partijskih organizacija u rukovoenju preduzeima naroito je porasla posle uvoenja radnikih saveta. Poimence su pomenuta preduzea (Zmaj", Sutjeska", Staljingrad" i druga) u kojima su partijske organizacije uspeno rukovodile radnikim savetom". Radnikim samoupravljanjem naelno se negirala uloga drave u rukovoenju privredom, stvarala osnova za buduu reorganizaciju drutva na samoupravnim osnovama, i u zaetku konkretizovala ideja o novom tipu drutveno-ekonomskih odnosa u socijalizmu. Stvarno samoupravljanje neposrednih proizvoaa bilo je ipak simbolino. No administrativno-operativna podreenost preduzea dravnim organima zamenjivana je sistemom uzajamnih prava i obaveza. Ranija podela preduzea je ukinuta i ona su prenoena u nadlenost republika i lokalnih zajednica. Ovim se faktiki anticipirala budua koncepcija komune kao osnovne drutveno-ekonomske i politiko-teritorijalne zajednice. Mnoge vane privredne grane prenete su u nadlenost republika. Radniko samoupravljanje inilo je prve korake u nerazvijenoj zemlji, s nasleenim i novim protivurenostima, s jakim uticajem drave u privredi i drutvu, s ostacima staljininistike ideologije, s birkoratskim tendencijama koje nisu presahnjivale. Spoljni faktori drava i partija odluujue su uticali na

RAD NICKI S A V E T I

2 9 7

organizaciju i rad preduzea. Organi upravljanja pokazivali su tenju odvajanja od radnih kolektiva. U preduzeima je radniko upravljanje smatrano oblikom zadovoljavanja uih interesa kolektiva na raun drutvene celine. Neki upravljai videli su u radnikom samoupravljanju mogunost da zasnuju vlasniki odnos nad osnovnim sredstvima. esto je klju upravljanja ostajao u rukama grupa iz uprava preduzea. Izvor ovih pojava bio je nizak materijalni i kulturni nivo velikog dela radnike klase, koja je uglavnom poticala sa sela i nije uspela da se u meuvremenu prekuva u fabrikom kazanu". Slubenici nagomilani za vreme administrativnog rukovoenja privredom zadravali su snaan uticaj u organima upravljanja. Pa i u strukturi KPJ bili su uticajniji od ostalih slojeva. Obim rada dravne uprave neprekidno se proirivao do 1950, to je imalo za posledicu umnoavanje njenih organizacionih oblika i porast inovnike armije. Dravna uprava je preuzimala sve vei broj funkcija u oblasti planiranja, privrede, dravne kontrole, javnih slubi. Njeni organi reavali su najraznovrsnija pitanja s podruja proizvodnje, prometa robe, saobraaja, graevinarstva, nauke, kulture, narodnog zdravlja, socijalne zatite, socijalnog osiguranja. Njihovo polje delovanja bilo je sve ire, a ovlaenja sve vea. Posle 19481949. poeo je da se ispoljava strah od ovog dinovskog aparata, koji je pretio da postane tutor i gospodar drutvenog ivota u celini. Pre nego to je Narodna skuptina FNRJ donela Zakon o upravljanju privrednim preduzeima izvrena je, u februaru i martu 1950, reorganizacija organa dravne uprave, kojom se smanjio broj saveznih i republikih ministarstava i drugih tela. Od ove prve reorganizacije zapaala se tendencija decentralizacije upravljanja u prvredi i drutvenim slubama. Reorganizacijom dravne uprave 1951. godine nastavljeno je prenoenje poslova sa saveznih na republike i s republikih na lokalne organe uprave. Istovremeno su osamostaljivane privredne organizacije i ustanove drutvenih slubi. Ovaj proces je poznat pod nazivom decentralizacija i debirokratizacija". Prilikom decentralizacije, debirokratizacije i deetatizacije premeteno je 100 hiljada inovnika iz dravnog i partijskog aparata, ali to nije znailo i faktiko smanjivanje administracije ve samo preseljenje" dela slubenika u privredu. Naelno pravo radnih ljudi da upravljaju poslovima radnih organizacija zahtevalo je dublju reorganizaciju lokalne samou-

<5

"

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

prave, osnovice za promenu celog politikog sistema. Narodni odbori su, po zakonu iz 1952, dobili ovlaenja kako u poslovima od neposrednog interesa za komunalni, socijalni i kulturni razvitak lokalne zajednice, tako i u svim drugim poslovima koje su bili pozvani da vre. Uporedo sa proirivanjem njihovih ovlaenja jaala je i njihova materijalna osnova. Struktura im je, takoe, znatno izmenjena: narodni odbori srezova i gradova uveli su vea proizvoaa; ukinuti su izvrni odbori i poverenitva; pored zborova biraa, saveta i komisija, kao ustanova neposredne demokratije, prvi put je uveden i lokalni referendum. Promene u drutvenim odnosima i drutvenoj organizaciji nisu mimoile ni pravosue. Na etvrtom plenumu CK KPJ, odranom 1951, podvrgnute su kritici samovolja i nezakonitost u radu pravosudnih organa. Ova kritika se zasnivala na injenici da su svi vidovi samovolje suprotni zapoetom procesu debirokratizacije i naglaavanju uloge graanina pojedinca u upravljanju drutvenim ivotom. Na plenumu je istaknut princip da jaanje interesa graana za kolektivan rad u izgraivanju nove drutvene organizacije ne moe da se odvoji od jaanja njihove svesti i uvrivanja linih prava i sloboda. Zatitu prava pojedinaca i sigurnosti linosti trebalo je da pravno potvrde Krivini zakonik i sudska kontrola upravnih akata. Za novi institucionalni sistem samoupravljanja izgraen je nov privredni sistem 19521954, koji je dirigovano planiranje zamenio planiranjem osnovnih proporcija, dao preduzeima odreenu samostalnost i uveo nov nain investiranja preko saveznih, republikih i lokalnih fondova. Planiranje osnovnih proporcija osiguravalo je razvitak proizvodnih snaga i spreavalo kapitalizmu uroenu anarhiju drutvene proizvodnje i raspodele". Novi privredni sistem ni izdaleka nije istisnuo dravu iz privrede niti je bio dovoljno podsticajan za razmah proizvodnje, raznih inicijativa i poslovnosti radnika i radnih kolektiva. Dravno upravljanje osnovnim sredstvima za proizvodnju ukinuto je 1954. Jo 1951. godine u prometu je prestala administrativna podela robe. Time se ve nagrizao dravni monopol u trgovini i davao podstrek razvijanju trita. Stvarani su uslovi da se trini odnosi ureuju pod slobodnijim dejstvom ekonomskih zakona. Cene su, u naelu, poele da se obrazuju u zavisnosti od ponude i potranje.

RADNIKI S A V E T I

2 9 9

Prelaz na samoupravljanje, decentralizacija uprave i promene u privrednom sistemu bili su poetni koraci razgraivanja administrativnog sistema socijalizma, koji je u Jugoslaviji nastao u prvim posleratnim godinama. Uprkos naelnom znaaju zapoete deetatizacije, njen doseg se nije mogao precenjivati. Izdaci za narodnu odbranu i prenapregnuti" planovi izgradnje iscrpljivali su zemlju. U borbi s neprijateljskim snagama rastao je i aparat prinude. Od radnih ljudi zahtevani su krajnji napori i samoodricanje. Osnivanjem radnikih saveta 19491950. nije se diralo u dravnu akumulaciju. Prve promene u sistemu imale su prvenstveno znaaj otvaranja jedne nove perspektive. Rad na Prednacrtu ustavnog zakona zapoeo je decembra 1951. godine. On je bio shvaen kao prilog borbi protiv pretvaranja izvrnog dravnog aparata u samostalnu silu nad drutvom, u despotiju dravno-kapitalistike birokratije" i kao organski nastavak svih mera koje smo preduzimali od osnivanja radnikih saveta do danas". Za razliku od prvog ustava FNRJ, ovaj ustavni zakon je traio nova reenja, jer nije imalo od koga kako kae M. Pijade da se prepisuje". Strunjaci su radili po direktivama Politbiroa. Kardelj je rukovodio ustavnom reformom, a Moa Pijade bio angaovan kao paragrafopisac". Nastajui u procesu debirokratizacije, demokratizacije i decentralizacije (tri D"), u uslovima jedne opte antibirokratske klime, ustavotvorci i lanovi najvieg partijskog rukovodstva su za sva zla optuivali birokratiju, izvrne organe vlasti, dravni aparat. Jednom reju, tada su i vladajue drutvene strukture bile opsednute razbijanjem birokratizma". No tada nije bilo dvoumljenja da je Jugoslavija federativna republika" a ne federacija republika". Tom prilikom se isticalo da bi ak i pomisao da se radi o federaciji republika" mogla koristiti potencijalnom neprijatelju da je razbije na sastavne delove. Istrajavanje na federaciji je polazilo od toga da je revolucija nala u toj dravnoj pravnoj formi najbolje reenje za nacionalno pitanje u Jugoslaviji. Federacija, bratstvo i jedinstvo i socijalistiki patriotizam su sakrosanktna reenja. Jugoslavija je vodila i dobila bitku protiv Informbiroa kao jedinstvena dravna celina i u znaku socijalistikog patriotizma. Antibirokratski talas tih godina, podstican i rukovoen od vrha, naglaavao je znaaj radnikih vea u skuptinskoj strukturi i strukturi narodnih odbora. Kao da su postojale zamisli da se uz potovanje nacionalne ravnopravnosti kao

<5

"

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

kamena temeljca jugoslovenske federacije ubrza proces samoupravne integracije. Polazei sa te platforme, pisci ustavnog projekta su predvideli zadravanje dvodome strukture Narodne skuptine, ali sada sa Saveznim veem i Veem proizvoaa. Vee naroda prestajalo je da postoji kao odvojen dom, ali se zadravalo u drugoj formi. Vee naroda se moglo odvojiti kao telo iz sastava Saveznog vea svaki put kada se budu razmatrala pitanja od znaaja za odnose republika i u federaciji. Poslanici Vea proizvoaa predstavljali su delegate radnikih saveta i drugih privrednih organizacija trudbenika" zaposlenih u proizvodnji, transportu i trgovini (srazmerno doprinosu trudbenika" drutvenoj zajednici izraenom u drutvenom proizvodu). Novo Vee proizvoaa trebalo je da izraava ono to je Marks nazivao diktaturom proletarijata, to jest da osigura rukovodeu ulogu radnike klase u raspolaganju vikom rada. Sa ovom reformom na udaru se nalo indirektno biranje", kao suprotno praksi radnike klase u istoriji. Prema Titu, parola radnike klase u borbi za svoje pravo bila je uvijek direktno pravo glasa". Meu principijelnim pitanjima, voe jugoslovenske revolucije su odbacivale nacionalni klju" prilikom sastava Prezidijuma, smatrajui da bi njegova striktna primena mogla u ovo telo dovesti manje sposobne ljude. Ve tada Boris Kidri je uoavao da decentralizacija, ako se bude sprovodila na dravni" nain moe dovesti do prenoenja teita birokratije iz centra" na federalne jedinice. Posle VI kongresa SKJ pojedini komunisti su upozoravali na mogunost stvaranja novih subjekata birokratizma. Ustavni zakon od 13. januara 1953. Ustavni zakon o osnovama drutvenog i politikog ureenja FNRJ s ustavnim zakonima narodnih republika, donetim u prvoj polovini te godine, izraavao je i potvrivao drutveno-ekonomske i politike promene do kojih je dolo u periodu 19501952. Ustavnopravno se zaokruivao politiki sistem koji je odgovarao nastalim i buduim promenama. Usvojene ustavne odredbe predviale su vie novih dravnih i politikih oblika nastajue socijalistike demokratije, koja je inila sadraj novog politikog sistema: radnike savete, vea proizvoaa u narednim skuptinama i narodnim odborima, zborove biraa, referendume, izvrna vea, republike, sreske i optinske savete. Ustavni zakon je drutvenu svojinu nad sredstvima za proizvodnju i

RAD NICKI S A V E T I

3 0 1

samoupravljanje proizvoaa i radnog naroda proglasio za osnove drutvenog i politikog ureenja, ime je pravno izrazio n a s t a j u i sistem socijalistike demokratije kao oblik politike organizacije drave prelaznog perioda. Promene u drutveno-politikoj strukturi obuhvatale su jaanje skuptina i ostalih predstavnikih tela u svim drutveno-politikim zajednicama od komune, preko republika, do federacije uvoenjem vea proizvoaa, oslobaanjem privrede od operativnog i neposrednog meanja dravnih organa, prilagoavanjem rada Partije i drugih drutveno-politikih organizacija novim uslovima i novim odnosima. Savezni ustavni zakon iz 1953. i ustavni zakoni narodnih republika ukinuli su vladu FNRJ, odnosno republike vlade, kao i ministarstva, zamenjujui ova poslednja dravnim sekretarijatima i republikim sekretarijatima. Smisao tih promena bio je da izvrna vea postanu nosioci politiko-izvrne funkcije vlasti i da se u budunosti rasterete nepotrebnih upravnih poslova. Iz sistema dvodomnosti nestalo je Vee naroda, predvieno Ustavom od 1946. Ustavni zakon promenio je status Vea naroda na taj nain to ono od 1953. nije vie bilo ravnopravan dom Savezne skuptine FNRJ nego samo vee s ustavnim poloajem", iji bi se lanovi izdvajali iz Saveznog vea u sluaju da treba zatititi princip nacionalne ravnopravnosti. No takva situacija se u praksi nije ni javila do 1963, kada je donet trei jugoslovenski ustav. Saveznu narodnu skuptinu i dalje su, meutim, inila dva vea: Savezno vee i Vee proizvoaa. Poslanike Vea proizvoaa posredno su birali radnici zaposleni u proizvodnji, transportu i trgovini. Ustavni zakon je omoguio da se uvede funkcija predsednika Republike umesto Prezidijuma Narodne skuptine, koji je isuvie podseao na sovjetsku strukturu vlasti. Umesto ranijeg kolektivnog efa drave, Prezidijuma Narodne skuptine FNRJ, predviena je ustanova predsednika Republike. Za prvog predsednika Republike izabran je Josip Broz Tito. Ustavni zakon je davao osnovu za podrutvljavanje javnih (drutvenih) slubi, naroito u kulturnoj i socijalnoj olasti. Samoupravljanje u privredi je tim pre trebalo da se proiri na podruje kulture i prosvete saglasno Marksovom stavu protiv proglaavanja drave za vaspitaa naroda". S obzirom na datu fazu razvoja, ova ustavna reforma iz januara 1953. imala je prelazan karakter i sadravala dvojake

<5 " SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

elemente: one svojstvene klasinoj dravi i one svojstvene politikoj organizaciji u prelaznom periodu. Promene drutveno-politikog sistema nisu jednoduno prihvaene ni u KPJ, koja ih je pokretala i nadahnjivala. Empirika istraivanja otkrivaju da mnoga lokalna rukovodstva nisu u ovoj fazi razumevala promene izvrene stvaranjem radnikih saveta. Radniki saveti su negde tretirani samo kao savetodavni organi. Mada je sistem administrativnog rukovoenja u Jugoslaviji kratko trajao, koreni su mu bili veoma duboki. Jedan broj komunista je strahovao od dezorganizacije"; radniki saveti su negde tretirani samo kao savetodavni organi uprave preduzea, umesto kao organi upravljanja; iznosilo se i miljenje da je uvoenjem samoupravljanja sindikalna organizacija izgubila smisao. Broj lanova KPJ porastao je od polovine do kraja 1948. sa 448.175 na 530.812; decembra 1950. dosegao je 607,443; 1951. se popeo na 704.617, a 30. juna 1952. iznosio je 779.382. U poreenju s brojem lanova polovinom 1948, KPJ se 'za etiri godine gotovo dvostruko uveala. Poveavanjem broja lanova ona je postajala masovna partija, zadravajui izvesna kadrovska obeleja; njen nagli rast posle 1948. bio je posledica prijema dotadanjih lanova SKOJ-a, partijskih kandidata i drugih graana, naroito mlaih, koji su prihvatili koncepciju samoupravnog razvoja i odbrane nezavisnosti Jugoslavije, ugroene od socijalistikih zemalja. Istovremeno s primanjem novih, iskljuivani su ili otpadali oni lanovi koji su se solidarisali s Rezolucijom Informbiroa iz linih motiva ili nerazumevanja sutine sukoba. Od juna 1948. do jeseni 1952. iskljueno je iz KPJ oko 60.000 lanova, kanjeno ostalim kaznama preko 31.000, dok se u zatvoru nalazilo izmeu 12 i 13 hiljada onih koji su se izjasnili za Rezoluciju i radili protiv nezavisnosti Jugoslavije. Veliki broj lanova je napustio partiju, naroito na selu. Brojno uveana, KPJ je u okviru zapoetog procesa debirokratizacije traila nov metod rada i politike akcije. Postepeno se oslobaala dela profesionalnog aparata. Njeno vodstvo nastojalo je da drutveno-politike organizacije ostajui pod rukovodstvom Partije dobiju veu meru politike samostalnosti. Dokumenti iz ovog perioda sve vie ukazuju na znaaj idejno-politike aktivnosti KPJ u izgraivanju novih, svesnih graana socijalizma, koji sami odreuju svoju sudbinu. Oiveo

RAD NICKI S A V E T I

3 0 3

je teorijski rad i poelo preispitivanje mnogih dotadanjih kanona. Razvoju teorijske misli najvei doprinos dali su rukovodei ljudi i istaknuti naunici u KPJ. Drutvene nauke su se oslobaale dogmatskih okvira, dajui svoj prilog destaljinizaciji. Direktivnim pismom od 22. juna 1950. republikim partijskim centralnim komitetima Centralni komitet KPJ je traio da se politiki sekretari sreskih komiteta oslobode dunosti predsednika sreskih narodnih odbora, a i dalje biraju za predsednike izvrnih odbora sreskih organizacija Narodnog fronta. Ovom direktivom takoe je zahtevano da se najbolji lanovi biroa sreskih partijskih komiteta (izuzimajui politikog sekretara) biraju za predsednike sreskih izvrnih narodnih odbora Bio je to prvi znak razdvajanja partijskih funkcija i funkcija vlasti, koje su objedinjavane u linosti sekretara komiteta i predsednika narodnog odbora. Istovremeno, Centralni komitet KPJ je, povodom decentralizacije privrede, formiranja i organizovanja radnikih saveta i upravnih odbora u privrednim preduzeima, isticao da te promene u sutini predstavljaju forme socijalistikog naina upravljanja privredom, koje omoguavaju sve ire uvlaenje radnih masa u rukovoenje njome, sve ire razvijanje socijalistike demokratije, a da su uperene protiv birokratizma. U direktivnom pismu CK KPJ iz juna 1950. isticalo se da nije dovoljno samo predvideti nove organizacione forme pa smatrati da je time reeno pitanje uvlaenja masa u rukovoenje privrednim poslovima, nego je potrebno stalno razvijati stvaralaku inicijativu masa, stalno podizati socijalistiku svest masa". Interes za prouavanje karaktera drutvenih odnosa u socijalizmu i problema prelaznog perioda porastao je posle Petog kongresa KPJ. Ponovo je poeo da izlazi organ CK KPJ Komunist, otvoren je Institut drutvenih nauka, sa zadatkom da priprema marksistiki kadar, razvila se mrea partijskih kola. Od Petog kongresa do polovine 1952. prolo je kroz Viu partijsku kolu uro akovi" 560 sluaiaca, kroz srednje partijske kole 3.016, kroz nie 14.180, a kroz partijske kurseve 3.282. Linija KPJ nailazila je, meutim, na otpore u njoj samoj i van nje, sudarajui se sa ilavim konzervativnim shvatanjima. Veliki broj komunista bio se navikao na metod rada koji se

<5 " SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

svodio na nareivanje i prenoenje direktiva, na kampanju i improvizaciju, uz gledanje na drutveno-politike organizacije kao na pomagala. Za te komuniste predstavnika tela su bila dekor. Oni su apsolutizirali mo i efikasnost izvrnih organa. U osnovi njihovog otpora leao je i strah da ne izgube steene drutvene privilegije. Direktivni metod rukovoenja nije vie odgovarao novim uslovima. S druge strane, viepartijski sistem, kao oblik politike organizacije graanskog drutva, nije mogao biti alternativa. Takvo reenje odgovaralo je samo onim snagama koje su gledale da socijalistiku demokratiju zamene buroaskom. U pronalaenju novih oblika i metoda rada, kao i odgovora na ostala sudbonosna pitanja razvitka, KPJ je mogla da se osloni samo na svoje iskustvo i osnovne ideje klasika marksizma. v Odluka da se sazove esti kongres KPJ doneta je na Petom plenumu CK KPJ maja 1952. godine. Tom prilikom Tito je ocenio da je Peti kongres KPJ imao izvjestan karakter vanrednog kongresa", polazei od razmera i uea dve i po hiljade delegata. esti kongres je ve trebalo da ima karakter redovnog kongresa"; on je imao biti kratkotrajan u poreenju sa Petim kongresom koji je trajao od 21. do 28. jula 1948. godine i bio zasien" referatima. Po Titu, pripreme za Peti kongres su bile izvrene na brzinu, ali je bio na nevjerojatnoj visini". Statut donet 1948. bio je u stilu ruskih". Dosadanji program nije vie odgovarao. Milovan ilas je smatrao da ,,u njemu ima svaega, tamo se pominju Rusi i mnogo ta drugo". Od ilasa je potekao predlog da se izrada programa odloi za neki od narednih kongresa. On je takoe predloio Titu da se kongres odri u Zagrebu, jer je to u duhu naeg decentralizma". Tito je ilasov predlog dopunio i ulogom radnike klase Zagreba u predratnom periodu, te da je pokret bio najjai u Hrvatskoj. esti kongres je trebalo da izrazi i sumira promene u drutveno-politikom razvitku u uslovima sukoba sa SKP(b), odnosno Informbiroom. Kongres je, po Statutu, trebalo da se odri 1951. godine, ali je na plenumu utvreno da se organizuje u Zagrebu oktobra 1952. godine. Glavni problem kojim se bavio esti kongres KPJ (SKJ) odnosio se na ulogu partije u uslovima samoupravljanja. Odluku o njegovom sazivanju za jesen 1952. doneo je Peti plenum CK KPJ, odran 27. maja te godine. Kongres je odran u Zagrebu od 2. do 7. novembra 1952. Pretreseni su problemi

RAD NICKI S A V E T I

3 0 5

jugoslovenske meunarodne saradnje, analiziran i ocenjen kar a k t e r sukoba izmeu Jugoslavije i SSSR-a, blie odreena sutina procesa decentralizacije i demokratizacije" u privredi i vlasti, dat osvrt na ekonomska kretanja u zemlji i na organizaciono-politiki razvoj KPJ od Petog kongresa. Glavni referat na estom kongresu Borba komunista za socijalistku demokratiju" podneo je Josip Broz Tito. Kongres je osudio blokovsku podelu sveta i metode hladnog rata, agresivnu politiku i kolonijalizam, izjanjavajui se za miroljubivu koegzistenciju, nemeanje u unutranje poslove drugih drava, davanje pomoi nerazvijenim zemljama, ravnopravnost u meunarodnim odnosima. Staljinova revizija marksizma i njene posledice po razvoj odnosa meu socijalistikim zemljama, meunarodni radniki pokret i borbu za socijalizam u svetu (shvatanje o sukobu socijalizma i kapitalizma kao dva dravna sistema i dva svetska trita, pridavanje socijalistikog karaktera jedino drutvenom sistemu SSSR-u, koji je, kao takav, opti uzor, itd.) podvrgnute su najdubljoj kritici. Uvoenje radnikog samoupravljanja oznaeno je na estom kongresu kao preloman dogaaj u razvitku socijalistikih drutvenih odnosa. Potvren je kurs ka oslobaanju privrede od dravne intervencije i pridat vei znaaj objektivnim ekonomskim zakonitostima. Bavei se delovanjem zakona vrednosti u ekonomici socijalizma jo od 1950. godine, Boris Kidri je na estom kongresu jo vie produbio svoja gledita o ovom centralnom pitanju stvarnosti i budunosti socijalizma. Kongres se zaloio za princip dobrovoljnosti i demokratizma u razvijanju zadrunog pokreta, za snaenje materijalne osnove kola i naunih ustanova, te povezivanje interesa kolstva i nauke s interesima privrede. esti kongres je proklamovao novu drutvenu ulogu Komunistike partije Jugoslavije, izraenu i promenom njenog naziva u Savez komunista Jugoslavije (SKJ). Novo ime trebalo je da naglasi pribliavanje Partije Marksovom savezu komunista" i njeno pretvaranje u pokret koji bi se sve vie odvajao od klasine politike organizacije. Uvoenje radnikog samoupravljanja, praeno decentralizacijom dravne uprave, zahtevalo je odreivanje novog mesta i uloge KPJ u politikom sistemu, kao i nove metode i oblike njenog rada. U Rezoluciji o zadacima i ulozi SKJ esti kongres je odbacio funkciju partije kao neposrednog operativnog rukovodioca i naredbodavca u drav-

3 0 6

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

nom i drutvenom ivotu. Od nje se trailo da postane ideoloka avangarda radnike klase i drutva u celini. Izjanjavajui se za SKJ kao osnovnu usmeravajuu snagu drutva Kongres se odrekao koncepta podravljene partije, iz koje, kao komandnog centra, vode sve niti ivota i akcije. U uslovima samoupravljanja SKJ je trebalo da postane osnovni politiki i ideoloki inilac. Prema pomenutoj rezoluciji, Partija ni u novim uslovima nije prestajala da deluje kao vodea snaga drutva, ali se menjao njen nain rada. U novoj strukturi SKJ je proglaen za osnovnu drutvenu idejno-politiku snagu, koja se ubeivanjem bori za usvajanje svoje linije ili stavova svojih pripadnika. U Rezoluciji estog kongresa (ta. 9) doslovno je stajalo: Savez komunista nije i ne moe biti u svom radu neposredni operativni rukovodilac i naredbodavac ni u privrednom ni u dravnom i drutvenom ivotu, nego svojom politikom i idejnom aktivnou, u prvom redu ubeivanjem, deluje u svim organizacijama, organima i ustanovama da se usvajaju njegova linija i stavovi, ili stavovi pojedinih njegovih lanova." Savez komunista je, prema Rezoluciji, najsvesniji i najorganizovaniji deo radnike klase, radnog naroda. Osobine i uloga komunista, lana Saveza komunista, ispoljavaju se u njegovoj svesnosti, politikoj i drutvenoj aktivnosti, nesebinosti, portvovanju, privrenosti ciljevima, linoj moralnosti i skromnosti." Za promene koje je doivela KPJ u periodu deetatizacije nije bilo presedana u itavoj njenoj istoriji. Menjajui drutveno-politiku strukturu 19491953. Partija se i sama menjala, kako u svom biu, tako i u svojoj organizaciji i nainu rada. Reorganizacija KPJ neposredno posle o s l o b o e n j a zemlje nije se mogla meriti s promenama izvrenim na estom kongresu. Partija se 1945. prilagoavala novim uslovima rukovoenja, ali nije dirala u svoj kadrovski karakter, nain rukovoenja u ulogu u sistemu vlasti. Godine 1952, meutim, ona je od kadrovske politike organizacije postala masovna. U razdoblju 19491953. lomila je administrativni sistem rukovoenja, koji je sama stvorila, sa svim opasnostima da u vlastitim redovima izazove otpor snaga koje su time gubile pozicije u vlasti i drutvu. Dotle integrisana u sistem dravne vlasti kao vladajua sila, ona se dobrovoljno" izjasnila za distanciranje" od te vlasti i pristala" da deluje kao osnovna u s m e r a v a j u a ideoloko-politika snaga jugoslovenskog drutva. Pored krenja novih puteva, ona je morala da izgrauje i novu doktrinu o

RAD NICKI S A V E T I

3 0 7

socijalistikim drutvenim odnosima, a na drugoj strani da iz svojih redova odstranjuje konzervativne, staljinistike snage i suzbija prikrivene antikomunistike napade spolja. esti kongres je, takoe u skladu sa zapoetim promenama u drutvenim odnosima i sistemu, u optim crtama odredio i nov poloaj drugih drutveno-politikih organizacija. Pod ta. 4. Rezolucije navedeno je da je osnovna uloga sindikata da budu kola socijalistikog demokratizma i masovnog radnikog upravljanja". Sindikati su dobili u zadatak da predstavljaju ,,klasu kao celinu u odnosu na pojedina preduzea, kao i da se brinu o pravilnom funkcionisanju nagraivanja, o biranju radnikih saveta, socijalnom osiguranju, masovnom vaspitanju radnika, a takoe o aktivnoj ulozi radnika u organima vlasti". Odnos komunista prema Narodnom frontu Jugoslavije definisan je njihovom pripadnou njemu kao glavnoj, osnovnoj organizaciji u kojoj i preko koje treba da se razvije njihova politika, a takoe i idejna aktivnost". Nova uloga SKJ nala je organizacioni izraz u Statutu, usvojenom na estom kongresu. Odvajanje SKJ od dravne vlasti i menjanje njegove uloge i metoda politike akcije proizlazilo je iz usmerenosti revolucionarnih snaga na izgradnju samoupravnog drutva u Jugoslaviji. esti kongres je, na jednoj strani, ukinuo spregu partije i dravne vlasti, ali je, na drugoj, propustio da temeljno razradi nezamenljivu ulogu svesnog faktora u daljem razvoju samoupravnog drutva. Jednostrano isticanje znaaja delovanja komunista primerom, ubeivanjem i vaspitavanjem masa nije moglo da zameni potrebu za mobilnou SKJ kao osnovne ideoloke snage drutva, pogotovu u vreme kada je ono doivljavalo dramatine promene. U skladu s promenama u politikom sistemu zemlje, etvrti kongres Narodnog fronta Jugoslavije pretvorio je ovu organizaciju u Socijalistiki savez radnog naroda Jugoslavije (SSRNJ). Deklaracija o njegovim ciljevima i zadacima i njegov statut odreivali su ga kao masovnu javnu tribinu graana razliitih ideolokih pogleda. U lanstvo SSRNJ primani su graani koji su prihvatali opte ciljeve: socijalizam, nezavisnost zemlje, demokratizam u razvoju drutva. Normativno gledano, SSRNJ je trebalo da se pretvori u svenarodni parlament" koji stalno zaseda i u kojem svaki dobronamerni graanin" moe da iznese miljenje, predlog i kritiku.

<5 "

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

Jugoslovenska omladinska organizacija, nastala spajanjem SKOJ-a i Narodne omladine Jugoslavije decembra 1948, dobila je na Petom kongresu Saveza socijalistike omladine Jugoslavije marta 1953. podsticaje za samostalniji razvitak u uslovima samoupravljanja. Krajem te godine Antifaistiki front ena postao je, na svom etvrtom kongresu, Savez enskih drutava, organizacija polupolitikog i polucentralizovanog" tipa. Platforma utvrena na estom kongresu je, pored osnovne ideje da komunisti, kao idejno-politiki radnici, moraju da razvijaju inicijativu, izraavala i princip razgranienosti partije i dravne vlasti kao pretpostavku vodee idejno-politike uloge SKJ u drutvu. Preorijentacija na nov stil rada i akcije nije bila nimalo jednostavna. Zemlja se u vreme proglaenja nove uloge SKJ nalazila u tekim ekonomskim i politikim uslovima. Promena naina rada i drugi procesi demokratizacije izazivali su otpor. Za novo organizovanje SKJ nije postojao nikakav uzor u prolosti ni sadanjosti. Naelno naputanje ranijeg stila rukovoenja i izgraivanje novih puteva socijalistike demokratije teklo je u znaku otre borbe protiv dveju osnovnih suprotnih tendencija. Otpor su pruale, s jedne strane, birokratske snage, a s druge sitnoburoaska stihija". Komunisti koji nisu mogli ili nisu bili spremni da razumeju nove odnose i uslove delovanja i dalje su smatrali drutveno-politike organizacije za transmisione poluge, potcenjivali ulogu i znaaj predstavnikih tela, ljubomorno uvali privilegije iz prethodnog perioda, potovali iskljuivo ulogu izvrnih politikih i dravnih organa, ostajali siepi za vanost idejno-politike borbe. Na drugoj strani, pod udar kritike dolazila su shvatanja socijalistike demokratije u sitnoburoaskim sredinama koja su izjednaavana s graanskom, formalnom demokratijom i s naputanjem marksistike idejno-politike platforme. Samoupravljanju nije odgovarao direktni metod rukovoenja, dok je politiki pluralizam protivureio odnosima uspostavljenim na osnovi drutvene svojine. Primena novog metoda rukovoenja uticala je na slabljenje uloge SKJ u drutveno-politikom razvitku. Rukovodstvo je kritikovalo tue" tenje u Partiji (karijerizam, oportunizam, malograantinu itd.), preputanje razvoja stihiji i komotan odnos prema drutvenim obavezama. Lik komuniste je poeo da blijedi". Razmatrajui pojave nesnalaenja i pasivnosti", Drugi plenum CK SKJ juna 1953. zahtevao je da se uini kraj

RAD NICKI S A V E T I

3 0 9

pasivizaciji komunista i antisocijalistikoj delatnosti, te da se presee aktivnost onih snaga koje su nastavljale da rade na stari nain. U tom smislu, Centralni komitet SKJ uputio je iste godine pismo svim partijskim organizacijama u kojem je negativno ocenio pomenute slabosti. Britanski izvetaji i analize o estom kongresu koje je objavio edomir trbac stavljaju naglasak na Titovu ocenu kongresa kao punog izraza jugoslovenske pobede nad Kominformom". Jugoslovenski pogled na Staljina i aktivnosti Kominforma znaio je totalnu jeres za istinskog komunistu". Kardelj je u spoljnopolitikoj analizi podvlaio da svet nije vie nepregledni okean kapitalizma" jer postoje dva sveta u svakoj zemlji". Jugoslovenska politika se s tim u vezi obraala svim progresivnim snagama, pridajui vei znaaj svojoj aktivnosti u OUN. Za cinine Britance bilo je to izdano goenje u Jugoslaviji delegata iz inostranih socijalistikih partija ili sindikata". U ,,prekrtavanju" KPJ u Savez komunista Jugoslavije ambasador Malet je video elju da se jugoslovenski reim distancira u oima sveta od mrlja komunizma". Jugoslovenska politika, smatrao je, teila je da izbegne saveze izvan Organizacije ujedinjenih nacija, koristei svaku priliku da ojaa svoju nezavisnost i bezbednost. Verovao je da su jugoslovenski voi spremni da se udaljavaju od staljinizma, da iskreno grade novi socijalizam" u formi radnikih saveta, ali ne i da ispuste vrhovnu kontrolu partije nad drutvom. Smisao promene naziva partije videli su u tome da KPJ prestane da bude izdvojena elita koja izdaje nareenja naciji", te da postane jedna ak i najznaajnija od organizacija u kojoj e politika i drutvena svest naroda nai izraz u okviru Narodnog fronta". Ali britanski diplomata ne skriva skepsu i govori o mogunosti povratka administrativnim merama. Ja ne pretpostavljam da e Tito i drugi komunistiki voi", kae Malet, zazirati od direktne ili 'administrativne' akcije kad smatraju da je hitno potrebna. Oni nee rtvovati svoja postignua i karijere ak ni antistaljinistikoj teoriji. Oni su, ipak, napustili, u ime ove teorije, brojne pozicije vlasti, kako je mehanizam centralne drave bivao decentralizovan, i angaovani da deluju koliko god je mogue ubeivanjem. Ljudima, u stvari, mora biti dat izbor i pre nego to ga uine, oni moraju biti ubeeni da je socijalistika alternativa prava". lanovi partije moraju biti spremni da vre svoju novu obrazovnu i vodeu ulogu. To e

<5

"

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

primeuje dalje ambasador zahtevati znatan napro samoobrazovanja mnogih koji su tek stigli do nivoa pismenosti, to treba da im omogui da se osposobe za funkciju masovnog obrazovanja na irokom frontu. U svetlu napora sada zahtevanog od partije, sumnje i strahovi izraeni na kongresu zbog njenog brojanog razvodnjavanja, ideolokih i moralnih standarda, zauzimaju posebno znaenje. Slom politike kolektivizacije doveo je 19521953. do naputanja administrativnih mera, a podstrekavanja slobodnog udruivanja poljoprivrednih proizvoaa. Sem nepovoljnih politikih i ekonomskih posledica kolektivizacije, na ovaj novi kurs bitno je uticalo uvoenje radnikih saveta u industrijskim preduzeima. Nove ideje o demokratskoj osnovi socijalistikog razvitka u Jugoslaviji nisu vie mogle da se mire sa starim metodama. Seljake radne zadruge formalno stvarane na dobrovoljnoj osnovi, a u sutini pod uticajem niza prinudnih mera ekonomske, politike i psiholoke prirode nisu mogle da nadive samoupravni kurs razvitka. esti kongres SKJ radikalno je raistio s oblicima izgradnje socijalizma na selu po ugledu na sovjetsku praksu. Iskustvo je pokazalo da nerazvijena agrotehnika osnova jugoslovenskog sela, s nedemokratinom primenom agrarne politike, nije mogla da obezbedi uspeh kolektivizacije, koja je samo dezorganizovala poljoprivrednu proizvodnju, smanjila prinose i izazvala omrznutost partije od sitnih zemljinih vlasnika, ija su se gazdinstva posle agrarne reforme 19451948. znatno umnoila, prevazilazei broj onih iz vremena Kraljevine Jugoslavije. Sa stanovita poljoprivredne strukture, u poreenju s 1931. poveao se i broj gazdinstava ispod pola hektara zemlje. Situaciju je pogorala i druga agrarna reforma, iz 1953. godine, ozakonjena posle naputanja politike kolektivizacije i nerentabilnih seljakih radnih zadruga, pod motivacijom da se sprei drutveno raslojavanje na selu, odnosno jaanje dela seljatva kupovinom novih povrina. Zakonski minimum je 1953. sputen na 10 hektara, s izuzetkom porodinih zadruga, patrijarhalnih porodinih zadruga na Kosovu i u Crnoj Gori, uopte u onim krajevima gde se zemlja po pravilu obraivala ekstenzivno ili bila slabijeg kvaliteta. Prema tadanjem shvatanju, 10 hektara je bilo ona granica od koje poinje stalno iznajmljivanje radne snage; a ispod te granice se nije smelo ii, kako se ne bi povredili interesi srednjeg seljaka.

R A D NICKI S A V E T I

3 1 1

preobraaj sela zamiljen je na novim osnovama: ponovno naglaavanje znaaja otih zemljoradnikih zadruga i stvaranje velikih poljoprivrednih dobara sa statusom samoupravnih organizacija. U uslovima ograniene industrijalizacije uslovljene blokadom sa Istoka i tekim probijanjem na zapadna trita neke jugoslovenske pokrajine ipak su se bre razvijale od drugih, zahvaljujui novoj situaciji, gde je faktor geografskog poloaja (u centru zemlje, daleko od granica) a na drugoj strani bogatstvo ume i ruda neophodnih za izvoz na zapadna trita radi kupovine maina favorizovao daleko vea ulaganja. U industrijskom razvitku zaostajala je Makedonija, to je izazivalo nezadovoljstvo u toj republici. Na konferenciji Privrednog saveta odranoj na Bledu 1952. raspravljano je o nezadovoljstvu rukovodeih makedonskih kadrova zaostajanjem Makedonije a posle toga na Brionima 25. avgusta 1952. na sastanku kome su prisustvovali Tito, E. Kardelj, M. ilas, B. Kidri, Lazar Kolievski, Krste Crvenkovski i Vidoje Smilevski. Edvard Kardelj je na ovom sastanku istupao protiv industrijalizacije radi industrijalizacije, gledajui na pomenute i uopte sline zahteve kao na ostatak ruskog shvatanja" industrijalizacije, 2'.apravo religije industrijalizacije". Ukazivao je i na negativne trenutne tekoe i nemo drave da dalje ulae zbog sue, izdataka za vojsku i deficita u devizama. Istovremeno je istakao jedno principijelno pitanje industrijalizacije, smatrajui da prilikom graenja treba voditi rauna o celini i njenom skladu, a ne o gradnji samoj za sebe olienoj u ovoj cementari ili onoj staklari, dakle pitanje koje Jugoslavija nije uspela da savlada do danas. Na Titov predlog zakljueno je da se Makedoniji da perspektiva razvitka, i s tim u vezi 5,5 milijardi dinara investicionih sredstava.
Socijalistiki

Mada je prema pomenutom zvaninom rezultatu podnetom meunarodnim organima (Konferenciji za reparacije) u ratnom naporu izgubila 1.700.000 ljudi, Jugoslavija je prilikom prvog opeg posleratnog popisa 1948. imala 15 miliona i 772 hiljade stanovnika. Prve posleratne godine pokazivale su izrazito visok prirodni prirataj stanovnitva, koji se kretao oko 15 na 1000 stanovnika. ena je bilo vie nego mukaraca (1000 prema 926). Zemlju je odlikovala izrazita agrarna struktura stanovnitva jer je poljoprivredno stanovnitvo 1948. inilo vie od dve treine ukupnog stanovnitva. Udeo poljoprivrednog u ukup-

<5

"

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

nom stanovnitvu iznosio je 67,0%, a nepoljoprivrednog 33,0%. U gradskim naseljima nalazilo se 1948. 3 miliona i 312 hiljada stanovnika, to je, procentualno gledano, iznosilo 21,0%, ukupnog stanovnitva. Unutranje migracije, karakteristine posle svakog rata, uzele su velike razmere i 19441945. izazvane ratnim poremeajima, povratkom repatriraca, ponovnim naseljavanjem starih ognjita, agrarnom reformom i kolonizacijom, zadravanjem vojnika i oficira u gradovima, pristizanjem radnika sa sela, aka i studenata koji su pohrlili da nastave ili dovre kolovanje u velikim gradskim centrima. S poetkom industrijalizacije unutranje migracije uzele su jo veeg maha, naroito u vidu fluktuacije radne snage. Samo 1948. 3 miliona i 100 hiljada stanovnika je promenilo mesto stalnog boravka. Prilikom prvog opteg popisa utvreno je da je u Jugoslaviji bilo 7 miliona i 741 hiljada aktivnog stanovnitva. Naglo narastanje aktivng stanovnitva svega tri godine posle rata moe se objanjavati i poetnom industrijalizacijom, a pre svega ekstenzivnim zapoljavanjem. Smatralo se au raditi u dravnom sektoru. Uprave preduzea se nisu rukovodile racionalnim merilima prilikom zapoljavanja. Dravni sektor je nairoko otvarao vrata svim ljudima koji su hteli da rade. Iz ovog vremena poznati su propisi sa administrativnim sankcijama za neradnike.- Graani koji nisu eleli da rade oznaavani su kao skitnice ili ak kao saboteri u najdrastinijim sluajevima. Nabrekli dravni aparat, koji je rukovodio svim delatnostima, imao je posla na svim nivoima sa struno slabim kadrovima (bez kole ili sa jako niskim kolskim kvalifikacijama), koji su preuzimali poslove ref erana ta, kontrolora, magacionera, evidentiara, pisara, itd. Pojam nezaposlenosti je bio gotovo nepoznat. Statistika pokazuje da se na kraju izvrenja petogodinjeg plana (1952) u Jugoslaviji vodilo 45.000 ljudi kao nezaposlenih, meu kojima se nalazio najvei broj onih koji su birali posao, ili nisu hteli da naputaju gradove. Godine 1947. je bilo ukupno milion i 132 hiljade zaposlenih radnika u dravnom i drutvenom sektoru. Od toga je na privredne delatnosti otpadalo 930.000 i na vanprivredne 202 hiljade. Najvei broj je radio u industriji i rudarstvu (382 hiljade), u saobraaju i vezama (159 hiljada), graevinarstvu (142 hiljade), ugostiteljstvu i turizmu (112 hiljada), poljoprivredi i ribarstvu (51 hiljada).

RAD NICKI S A V E T I

3 1 3

Popis stanovnitva po nacionalnom merilu izvren 1948. pokazivao je porast pripadnika nacionalnih manjina. Najvei narod su Srbi sa 6.547.117; slede Hrvati 3.784.353, Slovenci 1.415.432, Makedonci 810.126, Crnogorci 425.703. Albanska nacionalna manjina je imala 1948. godine 750.431. Muslimani (808.921) iskazivali su se kao neopredeljeni muslimani", 1951. kao Jugosloveni neopredeljeni", 1961. kao Muslimani" u smislu etnike pripadnosti i tek 1971. kao Muslimani u smislu narodnosti". Maara je 1948. bilo 496.492. Meu Vlasima popisano je 102.953 pripadnika ove etnike grupe u istonoj Srbiji, koja se tokom vremena asimilovala, iako je zadrala svoj jezik i neke obiaje. Turci, uglavnom u Makedoniji, su se pribliavali broju od 100.000 (precizno, 97.954). Nijedna od drugih nacionalnih manjina nije prelazila broj od 100.000: Bugari (61.140), esi (39.015), Nemci (55.337), Rumuni (64.095), Rusi, Ukrajinci, Slovaci i ostali. Poljska manjina iz Bosne (Prnjavora) iselila se u zapadne oblasti Poljske na osnovu sporazuma jugoslovenske i poljske vlade. Krae vreme su prvaci eke i slovake manjine vodili agitaciju za iseljenje u stari kraj, ali je ona kasnije obustavljena. Ugovorom o miru s Italijom 1947. i Londonskim sporazumom 1954. u sastav Jugoslavije je ulo oko 655.000 ljudi, dok se oko 370.000 iselilo u druge zemlje. Eksproprijacijom buroazije i veleposednika uobliavana je prvih posleratnih godina nova socijalna struktura Jugoslavije. Sprovoenjem konfiskacije, agrarne reforme i nacionalizacije buroazija je izgubila raniju ekonomsku mo. Deo gradske buroazije, koji se nije priklonio novom poretku i naao mesto u dravnoj slubi, dugo je odravao svoju egzistenciju prodajom nakita, nametaja, slika i drugih kolekcija, starih odevnih predmeta i iznajmljivanjem stanova, mada se od toga jedva moglo iveti, zbog niskih zakupnina i drugih ograniavajuih mera. Nekonfiskovana imovina pripadnika graanskih klasa davala je samo pravo gole svojine", bez veih koristi, s kojim su ile samo glavobolje. Ima pisaca koji s pravom kau da su u tim vremenima sopstvenici zavideli onima bez imovine. Na selu se vodio rat protiv kulaka, koji e se naroito zaotriti posle prelaska na kolektivizaciju 1949, vodei pretapanja tzv. seoske buroazije u srednje seljatvo. Posle aprila 1948. nastali su sitni trgovci, kojih je nakon osloboenja bilo 101.033. Nezavisno od velikog broja privatnih trgovaca oni su ostvarivali nesrazmeran

<5

"

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

promet preko svoje trgovinske mree. Predratni javni slubenici" su nestali jo u toku rata ili su se posle osloboenja zaposlili u dravnom sektoru privrede ili u upravnom aparatu. Broj zanatlija se skoro prepolovio: od 506.000 pre rata na 361.212. Zanatlije su naputale svoju delatnost zbog nedostatka poslovnog prostora, sirovina, poreske politike i drugih ograniavajuih mera, neobezbeenog podmladka, prelaenja u drutveni i dravni sektor privrede. Sumnje drave u sve to je nosilo peat privatnog vlasnitva, pa makar bilo i zasnovano na radu, imalo je za uzvratnu posledicu nepoverenje zanatlija u budunost svoje delatnosti. Zapoljavanje u dravni privredni sektor otklanjalo je neizvesnosti kako da se preivi koje je donosila budunost. Zapoljavanje se lako dobijalo, jer je dravna privredna oskudevala u strunim radnicima. Industrijalizacija zemlje uticala je na gaenje niza individualnih zanatskih delatnosti, od kojih su mnoge imale dugu tradiciju i pribliavale se umetnikim zanatima. Ovu oseku zanatstva preiveli su uz teke uslove ivota i rada tek zanatlije koje su se bavile sitnim opravkama (obuari, bravari, krojai, itd.). Veliki deo zanatlija preao je u drutveni sektor, zapoljavajui se u zanatsko-preraivakim zadrugama. Univerzalni zanatski majstori odgovarali su dugo posle rata nasleenoj kategoriji usitnjene industrije zanatskog tipa, karakteristinoj za predratnu industriju, s malim fabrikama i niskim kapacitetom proizvodnje. Ova pigmejska" preduzea zadrala su se i u prvim godinama jugoslovenske industrijalizacije. Gotovo polovina industrijskih preduzea 1952. imala je do 60 radnika. Za mentalitet tog univerzalnog majstora karakteristini su precenjivanje fizikog rada, shvatanje o jednakosti svih stomaka" (egalitarni sindrom" ili uravnilovka"), najamna psihologija" udruena sa sitnosopstvenikom sveu". Bitne promene u nasleenoj strukturi stanovnitva vrila je brza industrijalizacija apsorbovanjem ogromne radne snage iz prenaseljenog jugoslovenskog sela. Nekvalifikovani radnici sa sela osposobljavani su na teajevima za rad u industriji i drugim delatnostima. Ceni se da se od 1945. do 1950. zaposlilo oko 1.200.000 ljudi, od ega oko 90% u industriji i drugim privrednim granama. Godine posle rata karakteristine su po naletu" stanovnitva sa sela na gradove. Ostaci buroazije govorili su o poseljaenju" gradova. U velikim gradskim centrima jedno vreme se razmiljalo o ograniavanju doseljava-

RAD NICKI SAVETI

315

nj a iz unutranjosti administrativnim merama, ali se od toga odustalo. Zapoljavanje u dravnom sektoru je podsticano, administrativno i materijalno. Nezaposleni su izuzimani od obaveznog snabdevanja. Najvei deo jugoslovenskog radnitva inila je kategorija polutana", seljaka-industrijskih radnika. Polutani" su se psiholoki teko odvajali od zemlje, ali ih je, s druge strane, privlaila industrija, uopte zaposlenje u gradu, obezbeujui im vea primanja i besplatno zdravstveno osiguranje. Zbog probitanosti dvostrukog osnova egzistencije" broj polutana" se stalno poveavao i narednih godina. Ovaj beg" sa sela uticao je, na jednoj strani, na poetak njegovog pranjenja", a na drugoj, na proces raspadanja patrijarhalnog sela. Selo je bilo glavni nosilac akumulacije za potrebe industrijalizacije, dajui ne samo materijalne izvore ve i radnu snagu za industriju. Najznaajniju i najveu promenu u drutveno-ekonomskoj strukturi stanovnitva predstavljalo je apsolutno i relativno smanjenje broja poljoprivrednika. Dok su oni 1931. inili preko tri etvrtine ukupnog stanovnitva, ve 1948. njihov broj se smanjio na oko dve treine.

IDEJNI PRELOM I SLOBODA STVARALATVA

Dravni aparat je u ovom periodu zapoljavao ogromnu inovniku armiju od oko 300.000 slubenika na svim nivoima. U periodu administrativnog socijalizma inovnika mesta su smatrana za najvrednija. Na to je svakako uticala snana uloga drave u svim sferama ivota, privlanost upravljakih poslova", materijalne i druge pogodnosti. Tragove stare svesti, po kojoj je vlast spojena s privilegijama i moi, uveliko je potvrivao monopol drave u privredi i drutvu. Slubeniki sloj se po formalnom merilu (raspon piata) nije mnogo razlikovao od drugih. Dovoljno je da pomenemo da je taj raspon od najviih do najniih piata iznosio 3 : 1 , to je gotovo ravno uravnilovci sa stanovita znanja, rada, odgovornosti, rtve. Ali, neodoljiva je magija vlasti, subjektivne moi koju vlast daje dok je pojedinac uiva, radijus drutvenog uticaja, mnogobrojne privilegije i naturalna davanja, specijalan reim snabdevanja (preko posebnih magazina), organizacije odmora i leenja, automobili, prijemi, banketi, vile za stanovanje, lovovi, itd. Dramatina situacija u kojoj se nala Jugoslavija 1948 1949. dovela je do najvieg stepena centralizacije i pojaane kontrole KPJ nad duhovnim ivotom i stvaralatvom. Mada se poinje raspravljati o estetskim problemima, na snazi je, sa nestajanjem pojma socijalistikog realizma, ipak partijnost i idejnost. One i dalje predstavljaju najvanije elemente stvaralatva u oblasti literature. Knjievnici Jugoslavije su 1948. veinom stali na stranu KPJ u sudbonosnom sukobu sa IB-om. Odgovor jugoslovenskih knjievnika sovjetskim knjievnicima F. Glatkovu, N. Tihonovu i drugima" potpisalo je 68 pisaca. Na drugoj strani barikade nali su se Radovan Zogovi, Stefan Mitrovi i predstavnik kubikake" poezije Veles Peri. Sve vie se

IDEJNI PRELOM I SLOBODA STVARALATVA

317

literaturi koja lae" i lakira" oduzimalo moralno pravo da se uopte naziva socijalistikom". Izdavanje sovjetske strune literature nastavilo se i 1949. godine. Iz istorije je tampano vie udbenika i monografija (Galkova, Zoboka, Notovia, Hvostova, Grekova, Kosminskog, Miulina, Tarlea, Jefimova, Hajfesa). Ni u oblasti politike ekonomije sovjetski pisci jo nisu prestajali da se objavljuju 1949. godine (Ostrovitjanov, Rozenberg, Vigotski, Leontjev, Kuznjecov i drugi). Pedagoka literatura iz SSSR-a jo ne presahnjuje. Prevodi se A. S. Makarenko (Porodino vaspitanje). Izdaju se i socioloko-politiki radovi: G. Aleksandrova (Bankrot buroaske sociologije), A. Gor kina (Trijumf lenjinsko-staljinske nacionalne politike u SSSR-u), M. Rozentala (Pobjeda socijalistike revolucije i odgoj novog sovjetskog ovjeka). Jugoslovenska bibliografija belei 1949. objavljivanje Staljinovih radova Pitanja lenjinizma, Anarhizam ili socijalizam, O Lenjinu, o Sindikatima (LenjinStaljin). Ratko Boovi pie o razlici izmeu stava rukovodeih ljudi KPJ uoi rata i posle 1949. u odnosu na umetnost: dok su u prvom sluaju oni direktno radili na prihvatanju socijalistikog realizma kao neprikosnovenog pravca u umetnosti, samim tim to je bio vladajui u SSSR-u, dotle su posle 1949. zajedno sa knjievnicima, knjievnim kritiarima, slikarima i drugim umetnicima nastojali da obore i ukinu dogmatizam socijalrealistike doktrine kao smetnju irenju slobode i duhovnosti. Godina 1948. prola je u znaku potvrde i legalizacije socijalistikog realizma na Petom kongresu KPJ, ali je ve naredne koja je praticala u znaku izrazitih kontradikcija politika Partije poela da rui do jue proklamovane i neprikosnovene kanone socijalistikog realizma koji su svoje najizrazitije pobornike imali u danovu (u politici), Timofejevu (u teoriji knjievnosti), Gerasimovu (u slikarstvu), Todoru Pavlovu (u filozofiji). Politika sfera je do 1949. imala apsolutnu nadmo nad estetskom, ali je s razotkrivanjem anatomije sovjetskog drutva i vlastitog birokratizma ona poela da se gubi. Politiki okvir zbivanja nije mogao da ne daje ohrabrujue podsticaje umetnicima za smelije analize, ali, na drugoj strani, politiki fenomen je omeavao slobodu stvaralatva granicama koje je postavljala Partija; zalaganje za slobodu stvaralatva iskljuivalo je prevagu i legitimnost pluralizma miljenja. Pod slobodom miljenja podrazumevala se sloboda miljenja koja ne

<5 " SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

dolazi u sukob sa pogledima Partije. Po Booviu, radilo se o dogmatskom antidogmatizmu". Jedan broj knjievnika, naunika i filozofa iz zapadnih zemalja podravao je Jugoslaviju u vreme pritiska IB-a i Staljinovih anatema, a meu njima: an Kasu, an Pol Sartr, Verkor, Klod Brde, Luj Dalmas, Anjes Amber, Klod Avlin, an Mari Domenak i drugi. Tokom kritine 1949. godine, Jugoslaviju je i posetio izvestan broj naprednih ljudi u znak podrke i izraavanja solidarnosti, meu kojima predsednik Udruenja francuskih intelektualaca an Kasu, an Mari Domenak, pisac Anri Kefelek, publicist an Babulen, Luj Dalmas, dekan Filozofskog fauklteta Parikog univerziteta Andre olen, mnogobrojni publicisti i novinari iz zapadnih zemalja. Jugoslavija je za novinare i publiciste bila Eldorado vesti, reportaa i analiza, razumljivo u svetlosti odnosa sa SSSR-om, odnosa SSSRZapad i perspektive sukoba u toku. Od uglednih umetnika, Jugoslaviju je posetio i vajar Doe Dejvidson, potpredsednik Valasove Progresivne stranke i drugi. U vremenu opte izolacije, kada je Sovjetski Savez sa svojim saveznicima nastojao da Jugoslaviju sasvim potisne u rezervat", ove posete su bile bar mali otvor u svet sa saznanjem da borba jugoslovenskih naroda ipak nije nepoznata, da ima podrku i da napredni ljudi sveta nee dozvoliti da ona postane rtva staljinistike agresije. Razvoj kolstva u Jugoslaviji prvi put je celovito razmatran na Treem plenumu Centralnog komiteta KPJ, odranom u Beogradu 29. i 30. decembra 1949. godine. Kritiki je razmotren razvoj kolstva od predkolskog i vankolskog vaspitanja i osnovnog obrazovanja do srednjeg kolstva i univerziteta. Potenciran je znaaj pionirskih domova, otvaranja biblioteka, itaonica i zabavnih prostorija u ustanovama za vankolsko obrazovanje. Centralni komitet je skrenuo panju na aktivno delovanje klera i njegovog uticanja na omladinu. Nesklad izmeu opteobrazovnih kola (gimnazija) i srednjih strunih kola, kao i odnos izmeu univerzitetski obrazovanog kadra i srednjeg strunog kadra trebalo je ukloniti pretvaranjem kola uenika u privredi u industrijske kole. Partija je podsticala poveanje broja enske dece u strunim kolama. Od strunih resora je zahtevano da povedu vie brige o strunom uzdizanju potrebnih kadrova upisivanjem aka sa zavrenom sedmogodinjom kolom u industrijske kole.

IDEJNI PRELOM I SLOBODA STVARALATVA

3 1 9

Na plenumu je naglaavan znaaj slobodno izgraene, stvaralake linosti. Tome je mogla da pomogne nova kola, izgraujui" svestrano razvijenog oveka graditelja i branioca socijalizma. Pod time se podrazumevalo ne samo umno ve i moralno, fiziko i estetsko obrazovanje. Odbacivani su dogmatski nazori u oblasti prosvete i kulture preuzimani iz sovjetskog iskustva. Novi nastavniki kadar trebalo je da se stvara borbom za slobodan idejni razvitak u uslovima socijalistike demokratije, razmahom borbe miljenja i razvijanjem inicijative. U naunom i ideolokom radu trailo se odbacivanje ablona i kopiranja tuih iskustava i naglaavao znaaj prouavanja jugoslovenskog iskustva, naroito u oblasti nacionalne istorije, istorije Partije i knjievnosti. Rukovodstvo Partije trai da mlai kadrovi odbace sektatvo prema starijim naunim radnicima. Prolo je vreme kada su mnogi ugledni naunici, meu kojima su se nalazili i oni iz oblasti medicine i prirodnih nauka, bili proterani sa univerziteta na zahtev" studenata, jer nisu mogli da se oslobode buroaske ideologije i nenaunog pristupa". KPJ je sve vie podsticala unoenje novih elemenata u kulturni razvoj: stvaralaku slobodu, naputanje obrazaca socijalistikog realizma u umetnosti, pojavu raznih umetnikih pravaca, prevodilaku aktivnost, otvaranje kulture prema svetu, kulturnu saradnju i razmenu ideja izmeu naroda i nacionalnih manjina. Partija se zalagala za ravnopravnost i svestran razvoj nacionalnih kultura, a na drugoj strani za kritiko usvajanje kulturne batine. Zbliavanje raznih kultura i usvajanje naprednih kulturnih tekovina odgovaralo je demokratskom razvitku Jugoslavije. Za irenje novih ideja, koje nije bilo osloboeno oscilacija i proturjenih procesa", od znaaja je bio govor Edvarda Kardelja na sveanoj sednici Slovenske akademije nauka i umetnosti, kao i rad Kongresa knjievnika Jugoslavije. Naglasci koji su se uli na Treem plenumu znaajni su u vie pravaca. Jedni svedoe o sveim idejama koje su izmakle dojueranjim dogmatskim kalupima. Postajalo je jasno da se izmena ljudske svesti ne moe isplanirati na rokove nikakvim administrativnim aktom, jer se radi o stalnom procesu koji se razvija kroz protivurenosti. Ukoliko socijalizam odmie", administrativne mere su sve slabije. Upravni aparat nije mogao prisvojiti ideoloki monopol" a da ne narui principe socijali-

<5 " SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

stike demokratije. ilas je smatrao da su takvi planeri" promaili u SSSR-u. Administrativne mjere (cenzura, zabrane svake vrste itd.) su mjere proletarijata protiv reakcije i kontrarevolucije i treba da budu i ostanu takve samo protiv njih. Ali one ne smiju biti i mjere protiv one borbe miljenja, koja se odvija na osnovi i na liniji iznalaenja novih formi ivota u socijalizmu, novih metoda za razvijanje toga ivota.. . Marksisti i uopte napredni ljudi nae zemlje osjeaju se kao da je prskao neki led koji im je bio, a da to i ne znaju, oklopio um." U sutini stvarnosti je raznovrsnost. Ukinuti posebno i specifino znai pokuati zaustaviti zakonitost kretanja samog materijalnog sveta. Pogreno je zamiljati socijalizam u svim zemljama kao jednolian i tipiziran proces". Drugi pravac novijih razmiljanja, koja su oznaavala idejnu preorijentaciju, ticao se oveka" kakvog eli da izgradi" nova kola. Smatralo se da to mora biti ovek bogatog unutranjeg ivota, fiziki i moralno zdrav, krepak i io"; to su morali biti ljudi koji smjelo i odvano misle i rade, koji su iroki i raznovrsni u shvatanjima, a ne ljudi iji e umovi biti podiani na isti nain" . . . Jer, zaista, nita nije besmislenije i za socijalizam opasnije nego sputavanje inicijative, primjena gotovih, birokratskih kalupa i administrativnih mjera u oblasti ljudskog miljenja." to se tie rukovoenja u pitanjima prosvete, nauke i kulture, zahtevano je da ono bude proeto irinom, socijalistikom humanitarnou, principijelnou i gipkou". S ovim novim idejama teklo je okretanje vlastitoj praksi i iskustvu, pozitivnoj tradiciji, plodotvornim sadrajima prolosti, koji su se povezivali sa utilitarnom i pragmatistikom ideolokom komponentom. Kao objektivne istorijske osnove razvitka kolstva tretirane su narodna revolucija, izgradnja socijalizma (drukije reeno, industrijalizacija u jugoslovenskim drutvenim uslovima), zateene i nasleene prihvatljive tekovine u kolstvu, prosveti i kulturi uopte. Narodna revolucija" je velik dogaaj", krupnog, svestranog, prelomnog znaaja za nae narode", osnova daljeg razvitka", epohalan dogaaj" koji je zavrio jednu dugu fazu njihove predistorije". Milovan ilas je osnovu revolucije tumaio kao socijalistiku demokratiju, politiku i stvarnu ravnopravnost naroda", koje su postale sr itave nae aktivnosti: i drutvene, i politike, i idejne". Traio je da se u kolstvu mora izraziti ono specifino, posebno i originalno, to je dalo takve forme i narodnoj revoluciji i

IDEJNI PRELOM I SLOBODA STVARALATVA

3 2 1

socijalistikoj izgradnji". Inkriminisao je dotadanja iskrivljavanja" da je itav kolski sistem nevaljao", te da se ubudue mora obraati panja na pedagoku tradiciju". Treba znati da istorija nije ni poela s nama niti se zavrava s nama i da je naa epoha makar koliko znaajna i prelomna samo jedan beoug u njenom kretanju." Nauka, kultura i nastava moraju biti proete idejnou, posmatrane sa stanovita borbe za revolucionarno menjanje prirode i drutva. Probijanje novih ideja nije znailo da se isputala borba protiv reakcionarnih idealistikih, mehanicistikih, vulgarizatorskih, nacionalistikih, dekadentskih i dogmatskih shvatanja". Preporuivano je da u toj tekuoj borbi od crkve ne valja praviti muenika". Preobraaj kolstva posmatrao se sa stanovita ukupnih ciljeva nastave i nauke u pravcu ideoloko-politikog prevaspitavanja kadrova". Dalji razvoj vodio je otkrivanju sutine ponaanja zemalja Informbiroa protiv Jugoslavije. Eskalacija je bila obostrana: na strani informbiroovskih zemalja ispoljavala se u nastavljanju pritiska, koji je pretio da preraste u agresiju na Jugoslaviju, a na strani KPJ u antibirokratskoj praksi, legalizaciju novih drutvenih odnosa juna 1950, razotkrivanju karaktera birokratizma u SSSR-u i tzv. zemljama narodne demokratije. ilasove analize polovinom 1950, oznaavale su ideoloku krizu u SSSR-u kao zbrku" zbog revizije i naputanja socijalistike ideologije, iji su vrhovi uli u fazu reakcionarne ideologije" i osvajake i ekspoloatatorske prakse". SKP(b) nije partija marksistikog tipa, jer su u njoj po ilasu bila razorena dva bitna elementa takve partije: sloboda borbe miljenja i na toj osnovi stvarna unutarpartijska demokratija. Nasuprot monopolu jedne linosti u svim ideolokim pitanjima (Staljina u SSSR-u), jugoslovenski komunisti su imali da uvrste marksistiki i demokratski karakter KPJ umesto da u Politbirou vlastite partije izgrauju takav tip monopola. Analiza je upuivala da iza ideolokog monopola dolaze drutvene i politike privilegije, a im se uspostavi monopol, iezava borba miljenja, to znai da onda nema otkrivanja novih pojava i demokratskog razvitka. Staljinovo pretvaranje dnevne prakse" u teoriju, ilas je oznaavao kao pragmatistiku vulgarizaciju marksizma". Razvoj u drutveno-ekonomskoj sferi nije mogao a da ne donese novine u oblasti ideologije. Demistifikacijom bia

<5 " SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

SSSR-a, razotkrivale su se zablude i u vlastitoj politici i praksi. Kako je stara partija mogla ostati intaktna i neprikosnovena u uslovima kada se menjala drava i njena drutveno-ekonomska osnova? Sazrevalo je shvatanje da svako ima pravo da iznosi svoje miljenje, ali da nema u organizaciji pravo da odstupa od osnovnih naela unutranjeg ivota i programa Partije i njene politike linije. O idejnim i organizacionim osnovama Partije, dok je ona u akciji, nije se moglo raspravljati. To je unosilo distinkciju u odnosu na beskonanu debatu i obezbeivalo jedinstvo akcije. U anatomskoj analizi sovjetskog sistema, ilas je iao do krajnjih konzekvenci to e ga, nekoliko godina kasnije, dovesti u otvoreni sukob sa rukovodstvom SKJ. Tito je spominjao sluajeve samoubistva komunista u SSSR-u zbog guenja kritike. Navodio je da je u prolosti na skupovima Kominterne, gde je vladala diktatura, bilo jezivo". Promene su jedni kadrovi ubrzavali a drugi na njih gledali sa strepnjom od naruavanja jedinstva partije, ne izraavajui, meutim, glasno svoje neslaganje, rezerve ili sumnje u ispravnost novog kursa. Tako je i u rukovodstvu poela neprimetna polarizacija na liberalnije" i konzervativnije kadrove, kako su je izvodili diplomati i politiari zapadnih drava. Analize o kojima govorimo dobile su snagu potvrde usvajanjem Rezolucije o teorijskom radu u KPJ na etvrtom plenumu CK KPJ, juna 1951. godine. U Rezoluciji je pod 1. stajalo: Razvitak novih teorijskih pogleda u KPJ vri se na osnovi diskusije i borbe miljenja." lanovi KPJ imali su pravo da se o teorijskim pogledima komunista, nezavisno od funkcije, slobodno izraavaju i raspravljaju." Pomenuta rezolucija je pod 2. predviala da je u partijskim organizacijama obavezno prouavati samo odluke i direktive partijskih kongresa i foruma, a istupanja pojedinih rukovodilaca samo ukoliko su ova imala takav karakter. Radovi rukovodeih lanova, koji su imali izrazito teorijski karakter, obavezno su se prouavali u organizacijama samo ako je Politbiro doneo takvu odluku. Rezolucija je poivala na shvatanjima da nema teorije bez revolucionarne prakse, i da se, samim tim, aktuelne i praktine mere (tekua linija) Partije ne uzimaju kao konani teorijski i nauni zakljuci. Rezolucija je osiguravala prava svim lanovima KPJ u borbi miljenja, te naunim radnicima da usvajaju ili ne usvajaju ove ili one postavke partijskih rukovodilaca. Po ilasu, marksizam je nauka i on

IDEJNI PRELOM I SLOBODA STVARALATVA

3 2 3

se kao nauka moe razvijati i pobjeivati jedino u otvorenoj borbi". Polazilo se od toga da je to put da se izbegne deifikacija rukovodstva i u teorijsko-stvaralakoj oblasti Partiji nametne linija pojedinanog teorijskog razmiljanja kao optevaea. Otvarala se perspektiva socijalistike i unutarpartijske demokratije. Mi moramo oistiti nau Partiju od onoga to se uvuklo iz sovjetske prakse." Tito je na konferenciji Gardijske divizije istupao protiv toga da se ilasovi napisi o sovjetskoj praksi (Savremene teme", lanci objavljeni u Borbi, novembra 1950) tretiraju kao osnova za diskusiju u Partiji, u stvari da se razmatraju kao gotovo teorijsko delo. On je rekao: Jedna je stvar kad mi diskutujemo i govorimo o tome da tamo nita ne valja, a druga kad to napiemo kao dokument, kao teorijski marksistiko-lenjmistiki dokument u kome hoe da analizira situaciju u jednoj zemlji, u kojoj ne znamo kako je sada. To me je ponukalo da kaem da jedan takav lanak ne moe biti gotovo teorijsko djelo koje e morati da se razrauje u partijskim organizacijama i da se prihvata. Jer, time nam se onemoguava da taj lanak uzmemo kao bazu za diskusiju o tome ta se dogaa u Sovjetskom Savezu. To nam vezuje ruke, a osim toga, neki detalji u pojedinim lancima ve sutra mogu da se pokau i kao nepravilni. Jer niko od nas ne moe pretendovati (na to). . . da sam da analizu o jednoj zemlji. To je stvar studija, izmjene miljenja, rasprava i tek ono to nastane od toga moe biti teorijsko djelo koje treba da prouavaju nai partijski kadrovi." Poetak decentralizacije upravnog aparata doveo je 1950. do stvaranja saveta pri Ministarstvu za prosvetu: za film, pozorite, knjievnost, likovnu umetnost, muziku i umetniko kolstvo, za naunoistraivaki rad i naune ustanove, za narodno prosveivanje; pojavljuju se pedagoki saveti i saveti za struno kolstvo. Radilo se o savetodavnim telima koja su davala predloge u vezi s pitanjima pozorita, filma i knjievnosti, likovne umetnosti, itd. Otpori meu umetnicima poeli su u znaku neprihvatanja dirigovanog stvaralatva". Do suprotstavljanja je dolo ve poetkom pedesetih godina. Do tada su se knjievnicima, koji su skretali u tumaenju Agitpropa, znale oduzimati jednom dodeljene nagrade, a oni iskljuivati iz knjievnog i uopte umetnikog ivota, napadani zbog ignorisanja" socijalistike sadrine" dela. Marksistiki angaman" u umetnosti je

<5

"

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

bio svemoni kanon. Zapravo ideoloko-politika sadrina stvaralatva bila je vladajua estetska norma". Petar Lubarda, odan umetnosti, odbio je da izlae po diktatu partijnosti stvaralatva" da bi 1951. svojom izlobom u Beogradu otvorio put traganjima za novim putevima, prostorima i izazovima umjetnosti". Likovni umetnici (u Crnoj Gori) traili su da se umetnost ocenjuje odozdo a ne odozgo". Poinje sve snanije suprostavljanje ideologiji socijalistikog realizma". Poetkom pedesetih godina i sama partija naputa partijsko-dravni model u razvitku kulture". Borba protiv dogmatizma nije znaila prekid borbe protiv reakcionarnih i kontrarevolucionarnih shvatanja snaga graanskog drutva, pre svega uticaja klera na omladinu u prosveti i duhovnom ivotu uopte. Kritici je podvrgavan i talas malograanskog mentaliteta u shvatanju partije, pri emu se esto ispoljavalo sektatvo. Rukovodstvo Partije je naputalo staljinistiku pragmatistiku koncepciju kulture, ali je ostalo rezervisano prema preteranoj slobodi kritike i stvaralatvu bez granica. Sektatvo je bilo deo svesti, iako se sa njim slubeno obraunavalo. Socijalistiki realizam se nije povlaio bez otpora, a i meu oficijelnim faktorima on je imao podrku. Na udaru kritike nalazile su se i nove forme kulturnog stvaralatva koje su se razvijale na Zapadu. Dez-muzika je ocenjivana kao izraz malograantine" i antikulture". Zapadni filmovi na repertoaru izazivali su ogromno interesovanje graana, naroito omladine, koja je znala ekati satima pred bioskopima da bi kupila kartu, ali su neki od njih ocenjivani kao dekadentni. Jo se pisalo o komercijalnom celuloidu" koji kvari karakter ljudi. Kada je beogradski bioskop Zvezda" oglasio produavanje prikazivanja filma Zato smo se sreli", inae jedne osrednje melodrame, u Knjievnim novinama se pod incijalima pojavio napad na upravu bioskopa zbog njene idejne nebudnosti. Politika kritika staljinizma, probijanje blokade, uvoenje radnikih saveta i druge drutveno-ekonomske promene, uz vei dodir jugoslovenskih graana sa zapadnim svetom, koliko do jue proglaavanim gnjilim" i dekadentnim", imperijalistikim" i neprijateljskim", uticali su i na pojavu 1 razvoj kritikih rasprava o slobodi stvaralatva. Najpre su poela da se kritiki ispituju utilitaristika shvatanja o ulozi umetnosti i nauke. Prelomnu granicu ovih rasprava oznaavali su Trei plenum CK SKJ, govor Edvarda Kardelja u Slovena-

IDEJNI PRELOM I SLOBODA STVARALATVA

3 2 5

koj akademiji nauka, izloba Petra Lubarde u Beogradu 1951. godine i Kongres knjievnika s referatom Miroslava Krlee 1952. Stvaranju slobodnije klime u umetnikom ivotu doprinosili su knjievni listovi i revije (Knjievne novine i Svedoanstva Marka Ristia), dijalozi knjievnika na tribinama, razmah knjievnih polemika, izlobe slikara, pojava novih knjievnih ostvarenja. Umetnost se postepeno oslobaala dogmatskog ematizma i shvatanja koje je bilo zavladalo da se umetnika dela procenjuju merilima dnevne politike i trenutnim pragmatistikim potrebama. Nova idejna strujanja odbacivala su estetiku socijalistikog realizma; podvrgavani su kritici sovjetski uzori, igosan danovizam u kulturnom stvaralatvu, teorija odraza, gerasimovtina u slikarstvu i timofejevtina u teoriji knjievnosti. Politika ekonomija i druge drutvene nauke oslobaaju se simplicizma i marksistike vulgarizacije kojima su bila zasiena dela sovjetskih naunika i teoretiara. U idejnom radu, KPJ je sve vie panje posveivala prouavanju i kritikom osvetljavanju nacionalnih i meunarodnih iskustava borbe za socijalizam. Upozoravano je na znaaj prouavanja istorije Partije i prikupljala se dokumentarna graa. Podstrek dobija izvorno prouavanje marksizma. Posebna panja se posveivala objanjavanju prirode jugoslovenske revolucije, njenim specifinostima, nainu reavanja nacionalnog pitanja, ekonomici prelaznog perioda. Sva ova pitanja tretiraju s;e u publikacijama KPJ, u radovima i govorima rukovodeih ljudi KPJ (ilasa, Kardelja, Pijadea, Milentija Popovia, Borisa Kidria i drugih). Formiran je Institut drutvenih nauka kao rasadnik kadrova marksistike orijentacije. U burnim dogaajima, ispunjenim sudarima, smenom linija i postojanjem dva fronta (od kojih je onaj informbirovski bio nesumnjivo daleko agresivniji i opasniji, imajui uporita u zemlji i take oslonca u spoljnim snagama), javljaju se protivureja koja su traila stvaralaka razreenja. Pronalaeni su i deklarisani pravci i principi koji su delu lanstva izgledali neadekvatni tekuoj situaciji. Radniki saveti, kao inauguracija politike i prakse socijalistike demokratije, direktno su se sukobljavali sa nasleem u svesti i navikama u politici, a na drugoj strani, pitanje opstanka zemlje i njene nezavisnosti zahtevalo je odbranu svim sredstvima i na spoljnjem i na unutranjem planu.

<5 " SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

Rukovodee snage Jugoslavije, u skladu sa analizom stvarnosti, opredeljavale su se za novu politiku i praksu, ali nisu gubile oseanje za realnosti sumorne i surove svakodnevice. etvrti plenum CK KPJ (jun 1951) zaloio se za zakonitost u vremenu kada ove nije bilo: Partija je elela i u ovoj sferi da menja odnose insistirajui i dalje na odbrani osnovnih institucija drave i drutva svim sredstvima koja su joj stajala na raspolaganju u ime tih novih odnosa, ne klonei se ni represije; kao rukovodea snaga jugoslovenskog drutva, ona je polovinom 1951. osudila praksu organa bezbednosti i pravosudnih ustanova i optirala u skladu sa novom generalnom linijom u izgraivanju za socijalistiku demokratiju. Spajali su se neprikosnovena odbrana nezavisnosti i sistema izraslog iz revolucije i smelost proglaavanja dotadanjih metoda ilegalnim. Pod najteim uslovima opstanka, alternativa je nalaena u proglaavanoj demokratizaciji drutva, a ne u apsolutizaciji represivnih sredstava odbrane koja, meutim, nisu izostajala protiv snaga koje su elele da ugroze Jugoslaviju, razore je iznutra ili zadre stari sistem drutveno-politikih odnosa. Milovan ilas je mislio da se borba mora voditi protiv dvostrukog protivnika. Jedan od njih je bio informbiroovski talas negacije samostalnosti na koji je Partija odgovorila borbom za socijalistiku izgradnju isprepletenu sa pravilnim reenjem odnosa meu socijalistikim zemljama i borbom protiv klevetnikih metoda". Razgolititi ovu pojavu i otkriti njenu sutinu ilas je to smatrao jednim od najznaajnijih svjetskih istorijskih dogaaja", jer se radilo o sukobu unutar socijalistikog sveta. Drugi protivnik nije bio samo svesni, klasni protivnik ve mrak stoljea", pod kojim je razumevao zaostalost, nekulturu, primitivizam, neznanje, sujeverje, rave navike. ef agitaciono-propagandnog centra izraavao je i u dogaajima 1949. nezadovoljstvo intelektualcima. Po pravilu", kae, iskustva sa 'dovitljivim', 'pametnim intelektualcima' koji imaju smisla za agitaciono-propagandni rad, a nijesu do kraja odani Partiji veoma su alosna." Po ilasu, do teorijskih zakljuaka se nije moglo doi odjednom. U poetku je postojala i suzdrljivost od teorijskih prepirki" sa Sovjetima, jer se stajalo na gleditu da oni ne odstupaju u pitanjima teorije, ve da je ,,u praksi dolo do sukoba s teorijom".

IDEJNI PRELOM I SLOBODA STVARALATVA

3 2 7

Kardelj se decembra 1949. u Slovenakoj Akademiji nauka za borbu miljenja, kritiku i korektiv prakse u procenjiv a n j u teorijskih stavova, jer bez tih elemenata nema nauke. I z j a s n i o se takoe za samostalnost naunog stvaranja. to se tie partijnosti nauke, o njoj se kao takvoj moglo govoriti jedino u smislu klasne determinisanosti ljudskog saznanja. Meutim, govorei o borbi miljenja, Kardelj se nije izjanjavao o tome da li Partija ostaje i dalje neprikosnoveni arbitar o tome ta je reakcionarno" i ta dogmatizam". Izloba Petra Lubarde 1951. u Beogradu bila je raskid sa socijalistikim realizmom u likovnoj umetnosti. Na Drugom kongresu knjievnika u Zagrebu decembra 1949. Miroslav Krlea je izneo neke teze po kojima je jugoslovenska savremena socijalistika anticipacija danas samo pendent itavom nizu naih, junoslovenskih sredovjenih anticipacija u prolosti: staroslovjenske, glagoljake, i autokefalne borbe za ravnopravnost narodnosti i jezika u crkvenoj hijerarhiji grko-latinskog cezaropapizma i imperijalizma". Krleino vienje principa partijnosti svodilo se na osloboenje od krivih perspektiva nae malograanske estetike i znanosti, ali isto tako potrebno nam je osloboenje od ematizovane lijeve konformistike fraze, koja je svela knjievnu mjeru 'partijnosti' na tako sitne razmjere, a kamoli itav volumen nae monumentalne pojave u vrtlogu stoljea". Hroniari ovoga razdoblja istiu znaaj teze Petra egedina o kritici, a posebno o partijnosti. Nasuprot glavnom referentu, edomiru Minderoviu, egedin je traio da se u pojam partijnosti ukljui ljudski smisao o kome govori Marks. Pisci tekuih kretanja u umetnosti naglaavaju da je egedin naeo" teoriju o umetnosti kao odrazu objektivne stvarnosti tezom da umetniko delo uvek donosi novi kvalitet i element iznenaenja".
zaloio

U eseju Oskara Davia Poezija i otpori (1951), pesnik se strasno zalagao za slobodu poezije, gledajui u pesnicima graniare beskraja". Krlein referat na Treem kongresu knjievnika Jugoslavije, odranom u Ljubljani oktobra 1952. poivao je na tezi o autonomnom unutranjem biu literature koje se ne moe procenjivati merilima administrativno-partijskih normi, ve sopstvenim umetnikovim doivljavanjem stvarnosti i vrednostima njegovog umetnikog dometa. Njegov referat 0 slobodi kulture" bio je polemika sa postavkama socijalistikog realizma

<5 " SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

i Staljinskom frazom" o knjievnicima kao inenjerima dua". Za danovljevu estetiku kae se da je propovedala estetski jezuitizam". Krlea nije gledao na revoluciju i umetnost kao na antinomine pojmove, uveren u mogunost njihove sinteze. Mirei estetizam" i revolucionarni angaman", Krlea se opredeljivao za estetska merila, priroena samoj biti umetnosti i zakonitostima njenog vlastitog razvoja, za slobodu stvaranja, za simultanost stilova i metoda, za osudu direktivne estetike, ali i za sintezu umetnosti i revolucije. . ." Kritika analiza Krleinog izlaganja obraa panju na njegovu omeenost zahtevima politikog trenutka". Naime, Krlea se obraunavao sa sovjetskom estetikom doktrinom", ali se nijednog trenutka nije uputao u analizu domaeg staljinistikog naslea". Mogao se osloniti na kritike anticipacije politike koje su omoguavale njegove analize, a na drugoj strani, izjanjavati za pomirljivu formulu o sintezi umetnosti i revolucije". esti kongres je imao presudan znaaj i za razvitak umetnosti, jer se Partija opredelila za naputanje administrativno-direktivnog prilaza umetnosti i nauci, za borbu miljenja, ime su stvorene pretpostavke za jednu slobodniju atmosferu duha koja e narednih godina oiveti knjievni ivot brojnim sukobima razliitih struja i pogleda, ime je period do Sedmog kongresa postao kako kae hroniar ovih zbivanja jedan od najburnijih perioda u domaem posleratnom knjievnom ivotu". Partija je vodila bitku sa staljinistikim dogmatizmom, ali je uvala bokove od malograanske stihije u partijskom argonu, klerikalnih tendencija u javnom ivotu i prosveti i kulturi, pre svega, i uopte od graanskih restauratorskih tenji. Naviknuta godinama na jedan ideoloki front, sada je morala da se bori praktino na dva, iako je staljinistiki dogmatizam bio daleko opasniji protivnik. Ako se obraunavala sa ovim, ona nije elela da dozvoli provalu druge struje koja ju je takoe diskriminisala kao partiju neslobode i totalitarizma. U datim uslovima, Partija je odbacivala shvatanje da je svaka intervencija partijskih organa danovizam". U samoj partiji jo su bile ive birokratske ideje, pogotovu apriorno strahovanje od bilo kakve slobodnije misli i inicijative koju ona nije promovisala, kao trajni relikt dojueranje ideoloke jednostranosti. Dok su slobodniji duhovi koji su ubrzavali proces oslobaanja kulture i nauke od stega i zavisnosti dravnog aparata, esto shvatani

IDEJNI PRELOM I SLOBODA STVARALATVA

3 2 9

kao anarhisti ili malograani, dotle su birokratski duhovi u Partiji sumnjiili nosioce slobodnijih misli za izneveravanje i ugroavanje socijalizma. Trebalo je proi izmeu Scile i Haribde i zauzeti stanovite osloboeno dogmatske krajnosti i realno neprihvatljive bezgranine slobode. Prema britanskim analizama, Tito je na estom kongresu osudio pojave vesternizacije", to je termin koji je pokrivao mnotvo ideja stranih jugoslovenskom socijalizmu". Pre svega, kritikovao je klerikalne tendencije dosta jake u Sloveniji i Hrvatskoj, ovinizam, ideje u oblasti kulture koje su se opravdavale veim slobodama. Za ilasa je rizik obrauna sa staljinizmom bio u oivljavanju buroaskih aktivnosti", ali kojima se nije trebalo suprotstavljati administrativnim akcijama. Tito je na Treem kongresu AF-a oktobra 1950. kritikovao Branka opia i uopte sve reakcionarne tendencije" koje su se poele javljati u procesu oslobaanja umetnikog stvaralatva. Prema Titu, poeo je da se osea uticaj reakcije" kroz razne pore drutvenog ivota, pa ak i kroz tampu", kroz karikature i satire. Ali sada je", kae Tito, reakcija dobila mogunost da kroz razne eksponente, koji se skrivaju iza partijske ili kakve druge firme, otpone sprovoditi takvu politiku." Tito je u opievoj Jeretikoj prii video aluziju na nae najvie rukovodstvo". Pisac je koristio temu o ministru i pomoniku ministra, generalu i udarniku, iako su oni pomonici ministra najvii muenici". Koristei se tim kategorijama ljudi, pisac je, u Titovoj interpretaciji, uzeo celo drutvo odozgo na dolje" k?.o negativno, to znai da ga treba slistiti". Tito je isticao da takvu satiru nee dozvoliti, ali da pisac nee biti ni uhapen. Njemu treba javno odgovoriti i kazati jedanput za uvijek da neprijateljske satire koje idu da razbiju nae jedinstvo ne mogu da se trpe kod n a s . . . kod njega (opia) je sve tako jasno i vidljivo, da nije potrebno sumnjiiti ga. On je jasno kazao to je, i ko je, on je zaglibio, on je pokazao da je, svjesno ili nesvjesno, postao instrument u rukama reakcije, a indirektno i u rukama Informbiroa. Takvi nai umjetnici ne mogu uivati simpatije niti rukovodeih ljudi, niti naih naroda. Ne mogu, bez obzira kakve su bile njihove zasluge. Njegova je stvar da uvidi svoje greke i da krene putem kojim idu nai socijalistiki knjievnici." Ova opieva satira, koja se pojavila dve godine pre ilasove Anatomije jednog morala, dovela je do najtee optube

* i

<5 "

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

u ono vreme stavljanjem pisca u kontekst reakcije" i pogotovu IB-a, to je znailo nacionalnu izdaju". Kritika birokratije i privilegije doivljene su kao napad na osnove poretka. Sam opi je nastavio da objavljuje, protestujui kraim zapisom u Knjievnim novinama to se na satiru kod nas gleda kao na antidravnu delatnost. Po njemu, pak, slobodni pisci" u slobodnoj zemlji mogu staviti" pod bi satire svakoga ko je to zasluio". Predratni hrianski socijalista i poznati katoliki pisac, ugledni partizanski borac i jedan od prvaka Osvobodilne fronte, ovek koji je rukovoen humanistikom vizijom pristupio narodnooslobodilakoj borbi, objavio je 1951. zbirku pripovedaka Strah in pogum (Strah i hrabrost) koja je takoe dovela u tadanjoj atmosferi do njegovog iskljuenja iz javnog ivota. Politiki pragmatizam je u likovima pisca osetio opasnost po osnove socijalizma, nesposoban da prihvati istinu i protivureja stvarnosti (kukavice, egzekutori, ubistva bez dokazane krivice itd.). Svi ti likovi pro isticali su iz pievog partizanskog iskustva i samim tim izazivali kod zvaninika strah od kvarenja pojednostavljene slike revolucije i njenih heroja. Pripovetke su se inae odlikovale moralnim preispitivanjem koje savremenici na vlasti nisu mogli podneti. Za to je jo uvek bilo prerano, pogotovu zbog situacije u kojoj se Jugoslavija nalazila, i zbog stanja svesti istih onih koji su krili puteve emancipacije u odnosu na staljinizam, strahovima od provale kritika koje bi doveli u pitanje samu strukturu vladavine KPJ. Pojedinani primeri nesumnjivo u sebi sadre karakterizacije opteg raspoloenja i tendencija, ali istovremeno ne smeju zakloniti vidike jedne velike borbe za osloboenje od dominacije, prava na kontrolu, pritiska velikog u ime snage. Veliki prelom koji je napravila KPJ pod pritiskom IB-a 1948. otvorio je puteve i novim strujanjima u oblasti duhovnog stvaralatva, iako navedeni markantni primeri pokazuju i limite do kojih se moglo pisati i govoriti. No, u isto vreme izlazile su Knjievne novine u kojima se sve vie oseaju nova strujanja. Marta 1952. pojavljuju se Svedoanstva, sa Aleksandrom Vuom, kao glavnim urednikom. Svedoanstva su vie bila okrenuta velikim strujama i tokovima savremene kulture u svetu za razliku od Knjievnih novina. I jedno i drugo glasilo polazilo je meutim od iste premise da je borba miljenja postala nunost. Knjievne novine i Svedoanstva iz-

IDEJNI PRELOM I SLOBODA STVARALATVA

3 3 1

raavala su nezadovoljstva prema postojeem stanju u knjievnosti i kritikoteorijskoj misli o njoj". asopisi Delo i Savremenik izraavali su razliita gledita o knjievnosti, ekstremno sukobljena, svedoei o estini knjievnih polemika. Obraun sa Milovanom ilasom 1954. nije mogao da ne utie i na ograniavanje slobode u oblasti stvaralatva, na jaanje intervencija, podravanje antimodernistikih gledita meu knjievnicima. Ali ve etiri godine kasnije, 1958, na Sedmom kongresu SKJ, Partija se distancirala od umetnikog fenomena, ostavljajui ocene njegovim nosiocima i stvaraocima; Partija je preputala umetnost autonomnom ivotu i umetnicima.

DRAVA, SAVEZ KOMUNISTA JUGOSLAVIJE I SAMOUPRAVNI PREOBRAAJ

Otpor SKJ i naroda Jugoslavije informbiroovskom pritisku doveo je do trijumfa jugoslovenskih komunista, i bio je praen otrenjavanjem od mnogih ranijih zabluda staljinizma. Tome su jo u jeku sukoba doprinosili nizak ideoloki nivo Staljina i Molotova, otkrivanje brahijalne sile kao glavnog metoda ubeivanja, jednom jo iz istorije staljinizma poznatom metodologijom unitavanja protivnika pod vidom ideologije", a u stvari njihovom fizikom likvidacijom i moralnim dezavuisanjem kao pijuna" i agenata, as Gestapoa, a as opet Intelidens servisa, ve kako je kada trebalo; pozivanje zdravih" snaga da svrgnu one koje su se usprotivile vrhovnom recu, uz providno iskoriavanje frustracija nekih bugarskih rukovodilaca i Envera Hode protiv Tita i titoista", na emu se mogao graditi i podsticati ovinizam u jugoslovensko-bugarskim i jugoslovensko-albanskim odnosima. Divinizirani i patologijom svoje veliine optereeni Staljin nije u velikom sukobu 19481953. mogao uopte shvatiti da on nije dominus litis, to jest onaj koji apsolutno odluuje i u komunistikom pokretu Jugoslavije. Samostalni potezi jugoslovenskih komunista jo u prvoj fazi sukoba (odbacivanje jugoslovensko-bugarske federacije koju im je namenjivao; kritiki stav prema sovjetskim instruktorima u vojnim i graanskim ustanovama i slubama; pokretanje istrage i hapenje Hebranga) jo su ga vie iritirali da bezuspeno nasre na integritet KPJ i nezavisnost Jugoslavije. Staljinove glavne ideoloke" optube protiv KPJ nisu odgovarale realnosti. Napadajui KPJ za nacionalizam, Staljin je faktiki ignorisao otpor potinjavanju i eksploataciji dravnog subjekta, nezavisnog i ravnopravnog u meunarodnoj zajednici, jer se ve od rata nije radilo o malom pokretu ili organizaciji koja se moe drati na uzdi. Optube o trockizmu" takoe su oznaavale promaaj, jer ova struja nije postojala u KPJ. to se tie napada u vezi sa

DRAVA. S K J I SAMOUPRAVNI P R E O B R A A J

3 3 3

desnim skretanjima", KPJ bi bolje pristajalo da je kritikovana zbog svoje klasno determinisane politike. Sa 1948, Tito se naao na pijedestalu voe revolucije i otpora staljinskoj hegemoniji. No KPJ nije ostala samo na golom otporu ve je projektovala novu drutvenu organizaciju u zaetku, oktroisanu" odozgo, ali koja je izraavala tenje naroda i najvee mase partijskog lanstva za debirokratizacijom. KPJ je 1952. pretvorena u SKJ. Deo lanstva KPJ nije, meutim, mogao da se snae u tekuim velikim preorijentacijama istorije. U sukobu su bili stari ideali i kultovi (sovjetskog komunizma, Staljina, itd.) s novim idejama, koje su unosile nemir zbog eventualnog gubitka ranijih pozicija. Partija je dinamizirala celokupan ivot, to nije odgovaralo delu komunista koji su bili nauili da rade u duhu direktiva i bez unoenja sebe u njihov smisao. Sukob 1948. doveo je i do rascepa u Partiji koja je punu deceniju uglavnom bila kompaktan organizam. U Partiji je bilo i rukovodeih komunista koji su proli sa rukovodstvom gotovo sav period bitke sa IB iako su t e k o prihvatali poraz Staljina i SKP(b) u sukobu sa Titom i KPJ. Na estom kongresu SKJ, u Politbro nije izabran Blagoje Nekovi. Sa Hebrangom i ujoviem 1948, iji je sluaj bio razliit od Hebrangovog, to se vidi po tome da se on javno pokajao za svoje dranje, ispao je iz rukovodstva jo jedan lan Politbiroa. Nekovi je bio kolebljiv, prema IB (da se ne postupa preotro, defetistiki stav prema borbi l'sluaju napada Crvene armije, itd.). Nekovi je i ranije, 1946, bio kritikovan na Politbirou zbog oportunizma" u vezi s otkupom i politikom industrijalizacije Srbije. Tito je Nekoviev odlazak" stranim novinarima objanjavao time to je vie verovao njima nego nama", na to je Nekovi kasnije regovao da nije ..slepo verovao ni jednima ni drugima". Naknadno nastojei da objasni kako je neosnovano napadan zbog navodno blaeg pristupa sukobu izmeu KPJ i Staljina, on je iznosio da je veina delegata u svojim istupanjima veliala SSSR i druga Staljina". (Svoj referat Josip Broz Tito je zavrio . . . Duboko sam uvjeren da e KPJ. . . svojom nepokolebljivou i jedinstvom, svojom nepokolebljivom vjernou nauci Marksa-Engelsa-Lenjina-Staljina dokazati da ona nije skrenula s puta te nauke." Delegati ustaju i kliu Tito Staljin. A Rankovi zavrava izvetaj klicanjem Titu, a zatim je uskliknuo: iveo voa i uitelj meunarodnog proletarijata veliki Staljin." M. ilas u svom referatu napada one koji su

<5 "
0U

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

primili buroaske lai i klevete o Sovjetskom Savezu i tobonjoj Staljinovoj diktaturi". B. Nekovi u govoru povodom referata M. ilasa govori takoe o ljubavi prema ,,SSSR-u i Staljinu". V. Miunovi navodi citat Staljinovog lanka 0 opoziciji" i kae: Ove rijei druga Staljina, koje imaju opti i duboko principijelni karakter, mogu se primjeniti i na KPJ." E. Kardelj u svom referatu navodi druga Staljina" i zavrava da emo se rukovoditi velikom naukom Marksa-Engelsa-Lenjina-Staljina". B. Kidri u referatu citira na vie mesta Staljinovo miljenje o ekonomskim problemima. P. Stamboli u svojoj diskusiji govori o naem komunizmu kao o komunizmu Marksa, Engelsa, Lenjina i Staljina", koji smo ispisali krvavim slovima na naoj zastavi". M. Pijade u svom referatu na vie mesta citira druga Staljina". B. Nekovi u svom referatu na vie mesta citira miljenje Staljina (ne druga Staljina"), a na kraju ne klie drugu Staljinu" ve drugu Titu". Veina delegata na Kongresu u svojim istupanjima velia SSSR i druga Staljina".) Verbalnim analizama Nekoviev sluaj" se ne moe razumeti. Nekovi nije shvatio sukob 1948, mislei da je re o nekom sporu koji e se ipak razjasniti, a da krivicu za njegovo izbijanje snose uglavnom ujovi i Hebrang. U sukobu koji je izbio, obuzimao ga je strah i neverica u jugoslovenske mogunosti da se KPJ odri. Pred njim je lebdela perspektiva Sibira. Sumnje i nepoverenje u saborce muile su ga i u ratnim situacijama, pa i u onoj 1948. godine. Nekovi se nije slagao sa zaotravanjem u propagandnoj kampanji protiv Rusa", zadravajui kritinost prema ilasu i Moi Pijade to produbljuju sukob s njima. Na Petom kongresu KPJ nije shvatio Tita i njegov metod dobijanja u vremenu da bi se odbio Staljinov napad. Karakteristino je da su britanske diplomate Nekovievom sluaju na estom kongresu pridale malo panje, stavljajui ga u okvir kominformizma" posmatranog u sutini kao vida nelojalnosti meu viim redovima stare garde", koja je ostala sumnjiava prema zapadnim silama i njihovim politiko-ekonomskim institucijama. Posle estog kongresa u Partiji su zapaena strujanja koja su odudarala od njenog ranijeg monolitnog karaktera. Uvoenjem novog metoda idejno-politikog rada KPJ i proklamovanjem njene nove uloge u sistemu vlasti, s uspenim otporom staljinizmu (iji je pritisak bio na izdisaju), te prelaskom na

DRAVA. SKJ I SAMOUPRAVNI PREOBRAAJ

3 3 5

decentralizaciju drutveno-politikog i ekonomskog ivota, praenu traenjem novog privrednog sistema za institucionalni oblik samoupravljanja u politiki ivot probijale su pojave nepoznate u prethodnom razvitku. Nalazei se izmeu socijalistikih zemalja, koje jo nisu prekidale propagandni rat protiv Jugoslavije, i Zapada, ije su ideoloke radijacije poboljavanjem odnosa takoe postojale sve upadljivije, SKJ je morao da se bori za svoju ideologiju, samostalnu poziciju, vlastitu interpretaciju i autonomni unutranji razvitak, da se slobodno opredeljuje prema meunarodnim tokovima. Na bazi politike prakse i poetnih promena u drutveno-politikoj strukturi, slobodnija shvatanja i sveija tumaenja drutvenih i poliitikih pojava bivala su sve prisutnija. Mlado lanstvo, koje je stupilo u partiju u vreme borbe protiv Informbiroa, unosilo je nov duh i senzibilitet, nepoznat u ranijoj partijskoj praksi. Daleko vei odjek od Nekovievog dobio je sluaj" Milovana ilasa, lana Izvrnog komiteta i sekretara SKJ. U periodu borbe sa staljinizmom, ilasov udeo je bio vie nego znaajan u teorijskom osmiljavanju sukoba u toku, sutine jugoslovenske revolucije, analize drutvenog bia SSSR, karaktera i perspektive drutvene organizacije Jugoslavije, a posebno uloge i mesta rukovodee subjektivne snage SKJ u politikom sistemu. ilas se naao bez kolebanja na Titovoj strani u sukobu u kome je i sam bio na meti Staljinove kritike, kao jedan od nacionalista" i sumnjivih marksista", a kasnije agenata i faista. Vaio je za najljueg kritiara staljinistikog dogmatizma. U Savremenim temama (1950), ilas se vraao lenjinizmu i naputao deformisani Staljinov marksizam. Kritiki je analizirao zadravanje vlasti u rukama partije a u ime klase, nalazei da je preuzimanje tue uloge u ime privilegija put degeneracije. Za ilasa, vladavina sovjetske birokratije nije imala ni istorijsko ni moralno opravdanje. Birokratija je po njemu razvijala mistini kult drave i dravne tradicije, kao i druge ideoloke i organizacione forme koje su sraunate na zaostalost svjesti i zadravanje svjesti masa. Birokratija poziva u pomo sjeni mrtvih i ve zaboravljenih klasa. Ona je uvijek ovinistika i nacionalistika. . ." ilas je u Borbi od 7. oktobra 1953. do 7. januara 1954. objavio vie lanaka, analizirajui birokratiju, pitanje demokratije, partije, revolucije, cilja, itd. Re je o lancima: Nove sadrine", Jugoslavija", Novi oblici", Male izborne teme",

0 U

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

Vanost oblika', Zakonitost", Za sve", Bez zakljuka", Ima li cilja", Ideal", Opte i posebno", Konkretno", Odgovor", Subjektivne snage", Objektivne snage", Klasna borba", Nove ideje", Savez ili partija", Revolucija". Serija lanaka je ostala nezavrena, jer je ilasov sluaj iznet na Trei vanredni plenum CK SKJ 1617. januara 1954. godine. ilas je zastupao gledite da revolucija mora nai nove ideje i da se, samim tim, ne moe spasiti svojom prolou". ,, . . . Bez tog stvaranja i sama revolucija je breme, slavna tradicija, ali ne i ivot." Polazio je od toga da socijalizam i demokratija idu zajedno, ali da socijalizmu preti birokratija. Nove ideje su uvijek poinjale kao ideje manjine . . . " Slabljenje te uloge, slabljenje monopolizma politikog pokreta nad ivotom drutva to je zahtjev vremena, pogotovu kod nas, u socijalizmu . . ." Lenjmistiki tip partije i drave (diktatura pomou partije) iivio se i mora se iiveti svuda i uvijek im nema ili vie nema uslova za revoluciju, im stvarno pone da ivi demokratija." . . . Nastaviti danas revoluciju znai odricati se njenih preivjelih oblika rada, razvijanja njene sadrine demokratije, kroz nove oblike . . . " Iznete teze su polazile od prevaziene uloge partije, postojanja birokratske kaste i degenerisanog morala rukovodeeg kadra. Okamenjeni mozgovi", profesionalni revolucionari i birokratizovani glavari", uz partiju, koja se bavi svim i svaim, od morala do filatelije", bili su, u ilasovoj verziji, glavna konica drutvenog razvitka. Demokratizaciju politikog sistema on je zamiljao u takvom ustrojstvu drutva gde bi jedne snage, progresivno-socijalistike", na tlu socijalizma" vodile borbu s drugim, manje demokratskim, ,,konzervativno-socijalistikim" snagama, obezbeujui napredak drutva. U krajnjoj liniji, ilas se izjanjavao za politiku revoluciju kao put ostvarivanja radikalne demokratije. U esejistikom tekstu Anatomija jednog morala", objavljenom u Novoj misli, asopisu na elu ije se redakcije nalazio, ilas je podvrgao vivisekciji moral svojih drugova u najviem rukovodstvu ili kasti", kako ju je on procenjivao, koristei motiv enidbe jednog lana kaste" enom koja nije poticala iz iste drutvene sredine i koja u njoj nailazi na bojkot. Potkraj 1953. godine, ilas je jednoglasno izabran za predsednika Narodne skuptine FNRJ. Na Treem vanrednom plenumu CK SKJ (16/17. januara 1954.), ilas je oznaen kao glavni nosilac antisocijalistikih

DRAVA. S K J I SAMOUPRAVNI P R E O B R A A J

3 3 7

pojava. Njegova shvatanja oznaena su kao anarhistiko-liberalistika". Tekstovi su mu osueni kao pamfletistiki". Plenum je zakljuio da ilasovi stavovi znae revizionizam, naputanje naunog socijalizma i gubitak vere u istorijsku ulogu radnike klase i njeno stvaralatvo. Po Titovoj oceni na plenumu, njegove teze vodile su anarhiji" i strahovitoj neizvjesnosti". Tito se u jesen 1953. saglasio da ilas nastavi s pisanjem, iako se ni tada nije slagao sa izvjesnim stvarima". Ali, videvi da ilas produuje tim pravcem, pa ak i zaotrava" stvari u lancima, morao sam energino i otro reagovati i traio sam da se njegovi lanci smjesta dalje obustave, da se ne tampaju, dok se ta stvar ne rijei na naem najuem forumu Saveza komunista". Iako je ilas znao za Titovo negativno miljenje, objavio je lanak u Novoj misli, na brzinu", raunajui da sprei lanove rukovodstva da diskutuju ,,na ravnopravnoj nozi i s nekim punim pravom protiv njegovih idejnih i drugih postavki, u kojima on napada birokratiju, ili bolje rei gdje juria na otvorena vrata u pogledu likvidacije birokratije kod nas. Za Tita je Savez komunista bio odgovoran za ostvarenje tekovina revolucije, smatrao je da nema prave demokratije bez socijalizma ni socijalizma bez demokratije", dok je ilas ispovedao apstraktnu demokratiju". Tito je napao ilasa da je van stvarnosti i da ne zna u emu je sutina razvitka socijalizma. Za njega ne postoji radnika klasa. Prema Titu, njegova shvatanja su revizionizam", a njegove ideje vode u anarhiju. Izvore uticaja koji su opredeljivali ilasove stavove nalazio je u njegovoj odvojenosti od sadanje stvarnosti", a na drugoj strani u uticajima sa Zapada. Njegov revizionizam smatrao je onim najgoreg tipa reformistikim oportunizmom". Glavni ilasov kritiar, Edvard Kardelj, oznaio je njegove ideje kao Berntajnove, iako ilas po vlastitom kazivanju nije itao Berntajna. Okarakterisao je ilasove ideje kao meavinu anarhizma i buroaskog liberalizma. Kardelj je negirao ilasovu tezu o demokratiji", kao pokretau istorijskog procesa, ime je sasvim odbacio partiju kao pokretaku snagu socijalizma. Nije se sloio ni sa ilasovom tezom o tome da je Jugoslavija posle rata imala birokratski sistem, smatrajui da su birokratske forme koje smo primenjivali u prvim godinama borbe za Petogodinji plan bile progresivne i u ono vreme jedino mogue". Kardelj je na plenumu izneo teze

0U

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

koje je ilas iznosio u razgovoru s njime: da je Tito nosilac birokratizma i da se on mora kad-tad sukobiti sa njim; da se Rankovi i Kardelj zapravo slau sa njim, ali da su oportunisti", da u nas ve nastaje neka vrsta socijalistike levice"; da se ne moe iskljuiti da se kod nas razviju dve socijalistike partije. V. Dedijer je ukazivao da je ilas 22. decembra 1953. jednoduno izabran za predsednika Narodne skuptine, a da je on najvei deo svojih lanaka objavio pre tog izbora, to nije uticalo da se on predloi, podri i ak u delu novina oznai kao ovek koji je svojim antistaljinistikim stavom zasluio tu visoku funkciju. ilasove koncepcije bile su u sutini proizvod oveka koji je do napada Informbiroa strasno sledio staljinistiki pravac razvitka, da bi postao njegov najnemilosrdniji kritiar. Posle sukoba sa Staljinom, ilas vie nije verovao da se moe izgraditi neki trei put zasnovan na radnikim savetima i uticaju radnike klase. Pretpostavljao mu je idejni pluralizam. Ideologiju lenjinizma je na plenumu smatrao prevazienom, dok se i dalje zaklinjao na vernost marksizmu. ilas je na plenumu ostao pri svome stavu da je Savez komunista glavna smetnja socijalistikom, demokratskom razvitku u Jugoslaviji, ukoliko ne bi bio reorganizovan. Obraunavajui se s ilasovim koncepcijama, plenum je istakao da je jaanje vodeeg uticaja radnike klase glavno oruje protiv birokratskih tendencija. Rukovodee partijsko telo je nalo da je ilasovo istupanje bilo protivno liniji usvojenoj na estom kongresu, da su njegova shvatanja unela zabunu u javnost i nanela ozbiljnu tetu SKJ i interesima zemlje. ilas je iskljuen iz Centralnog komiteta, udaljen sa svih drugih funkcija u SKJ i kanjen poslednjom opomenom. Kasnije e, zbog antipartijske i antidravne delatnosti, ilas biti uhapen i posle osude upuen na izdravanje kazne u Sremsku Mitrovicu. Slanjem rukopisa u inostranstvo doi e pod udar nove odredbe krivinog zakonika (poznata kao Lex ilasiana", kako su je nazivali u inostranstvu). Nizom radova koji su objavljeni na Zapadu (Nova klasa", Nesavreno drutvo", Razgovori sa Staljinom" i drugim) ilas je preao na antikomunistike pozicije. Snage antikomunizma u svetu koristile su, i danas koriste, ilasove stavove u borbi protiv komunistike ideologije i prakse.

DRAVA. S K J I SAMOUPRAVNI P R E O B R A A J

3 3 9

Plenumi SKJ posle estog kongresa bavili su se sprovoenjem generalne linije koja je na njemu usvojena. U tumaenju odluka ukazivalo se na znaaj usmeravajue uloge SKJ i praktinog rada komunista, uz napomenu da je u novim odnosima drukiji samo nain izraavanja te uloge. Smatralo se da partija mora da zadri vodeu ulogu u drutvu iz vie vanih razloga: dalji razvitak socijalizma, prikriveno prisustvo starih snaga, zraenje tuih ideolokih i politikih uticaja, birokratska shvatanja socijalizma. Uz borbu za prilagoavanje novim uslovima rada i organizaciono-politiko sreivanje sopstvenih redova, od lanova SKJ traili su se pojaani napori za proirivanje radnikog samoupravljanja i suzbijanje mikrobirokratskih diktatura rukovodeih ljudi (verhuki") po preduzeima. Na drugoj strani, SKJ se u svojim dokumentima borio protiv sistema uravnilovke", protiv uskih, grupakih i regionalnih interesa, a zalagao za modernu tehnologiju, radnu disciplinu, uvanje drutvene imovine. SKJ i njegova politika prema selu bili su pod udarom pristalica starog zadrunog sistema, kao i sitnosopstvenike stihije zemljoradnika uverenih u svemo privatnih malih poseda. U okviru nove politike prema selu, CK SKJ se izjanjavao za poboljavanje materijalne i agrotehnike osnove poljoprivrede i za razvijanje to demokratskijih oblika povezivanja individualnih proizvoaa s drutvenim sektorom. Za relativno kratko vreme, od 1950. do 1954, uspostavljenje institucionalni poredak samoupravljanja, ali on nije uspeo da novim privrednim sistemom istisne dravu iz privrede. Samoupravna ljutura je dugo egzistirala bez mogunosti radnika i radnih kolektiva da odluuju o sutinskim pitanjima planiranja, akumulacije, investicione politike, raspodele, razmene. Dravni i partijski vrh je kreirao samoupravni sistem, ali je drava i dalje odluivala o bitnim privrednim pitanjima. Samoupravljanje se primenjivalo u preduzeima, ali nije obuhvatalo globalnu strukturu drutva. Oigledno da koncepcija celovitog samoupravljanja jo nije bila sazrela, dok je, na drugoj strani, dug proces poput samoupravne transformacije drutva traio vremena, znanja, privikavanje svesti na nove odnose, ak njeno revolucionisanje, i savlaivanje otpora u partijskom organizmu, koji je bio apsolutni incijator svih promena. Antibirokratska revolucija" zapoeta u Jugoslaviji u procesu sukoba sa Stalji-

0U

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

nom izazivala je otpore u vrhu same partije koja ju je kreirala, ali i u masama partijskog lanstva koje je sa uznemirenou gledalo na dinamian proces ispunjen znatnim neizvesnostima. Partijska linija u izgradnji samoupravljanja morala je da se probija izmeu suprotnih stanovita: onih po kojima je proces promena bio suvie brz, i onih radikalnijih, koja su poivala na nepoverenju prema tzv. doziranju s vrha. Nisu iezavala shvatanja da bi samoupravljanje trebalo zadrati samo na sektoru privrede, ne prenosei ga u ostale sfere drutvenog ivota, posebno ne u javne slube". Takvim samoupravnim pelcovanjem" drutvo bi se dovoljno demokratizovalo, umesto da mu se univerzalnom reformom ugroze sami temelji. Ova shvatanja, koja e postati stalna pratea pojava daljeg drutvenog razvitka na samoupravnim osnovama i kasnije se ispoljavati u zaotrenijem vidu, nisu jo dovodila u pitanje monolitnost partije kao rukovodeeg inioca u drutvu. Iza zahteva za brim razvitkom samoupravljanja ostajao je strah od zaletanja" u nepoznato i podravanja anarhije. Na usporavanje tempa znaajno su uticali poetno sreivanje odnosa sa Sovjetskim Savezom posle Staljinove smrti i istupanja Milovana ilasa, oznaena kao anarhoidna. Deo rukovodeih snaga u SKJ strahovao je i od dejstva razmaha privatne inicijative, koja se nije mirila sa socijalistikim ureenjem, stalno traei nove prodore, kao i ispoljavanje rezerve prema slobodnom tritu s gledita njegovog doprinosa restauraciji starih svojinskih odnosa. U razvitku samoupravljanja, ove rezerve izraavale su se u stalnom koenju slobodnijeg privreivanja preduzea i u strahovanjima da e bez administrativne intervencije u drutvu i privredi kapitalizam i neobuzdana konkurencija provaliti, dovodei u pitanje tekovine socijalizma u Jugoslaviji. Zadravanju dravne intervencije i centralizma naruku su ile i nepovoljne okolnosti pod kojima je sistem samoupravljanja konstituisan i koje su pratile njegove prve korake. Izvestan broj komunista, iako na reima antistaljinistiki nastrojen, i dalje je razmiljao o drutvenim pojavama na nain karakteristian za administrativni socijalizam. Strah od drutvenih raslojavanja naroito je obuzimao slojeve naviknute na egalitarna shvatanja, nastala u revoluciji i u siromatvu ranog socijalizma", kada se nije znalo za vee drutvene diferencijacije, ako izuzmemo naturalne privilegije koje su uivali a u

DRAVA. S K J I SAMOUPRAVNI P R E O B R A A J

3 4 1

procesu demokratizacije sami osudili rukovodei komunisti. Prvobitna koncepcija socijalizma ostala je tako duboko ukorenjena u svesti komunista i graana da se pripadnici starijih generacija od nje ak i danas teko oslobaaju. Pojmovi jednakosti", solidarnosti", rtve" imaju za njih politiku i moralnu neprikosnovenost, ine meru svih mera, vid su izneveravanja ili potvrivanja ideja iako nije re o humanistikim kategorijama koje se u drutvu pretpostavljaju, ve o deformisanim vienjima pod kojima se pravda parazitizam, uravnilovka, priznavanje zasluga", itd. Dogaaji u Maarskoj i Poljskoj u jesen 1956. s destaljinizacijom u SSSR-u, uticali su na SKJ da ponovo pokloni panju dinaminijem razvitku samoupravljanja i potiskivanju dravne regulative iz privrede i drutvene organizacije, u pokuaju da time doprinese prevazilaenju krize u komunistikom pokretu. Samoupravljanje je u ovoj fazi dinamizirano materijalnim snaenjem komune i preduzea radi poveavanja produktivnosti rada, kao i sazivanjem Kongresa radnkih saveta 1957, koji je dao opti politiki podsticaj njegovom daljem jaanju. Ideja o stvaranju komune kao osnovne elije drutva u sistemu socijalistike demokratije sazrevala je u rukovodstvu Saveza komunista Jugoslavije s razvitkom prvih formi samoupravljanja. Komuna je bila zamiljena kao jedinica dravno-politikog sistema", s tim da se razvija vie kao drutveni nego dravni organizam. Pravni osnov razvijanju samoupravljanja van privrede bio je postavljen ve Zakonom o narodnim odborima marta 1952. i Ustavnim zakonom, a politiki osnov na estom kongresu SKJ i etvrtom kongresu SSRNJ. Ovaj drugi skup zaloio se za razvijeniju samoupravnost u oblasti prosvete, zdravstva i socijalnog osiguranja. Komuna je prema koncepcijama SKJ imala da postane osnova drutvenog samoupravljanja. Uspostavljanje komunalnog ureenja bilo je praktian pokuaj oivljavanja Marksove ideje da se lokalni organi vlasti razviju kao asocijacija neposrednih proizvoaa, udruenih na teritorijalnoj osnovi. Pripreme za uvoenje komuna poele su krajem 1954. Komunalni sistem je zahtevao sasvim drukiju administrativno-teritorijalnu podelu od one koja je do tada bila na snazi u Jugoslaviji. Optine su teritorijalno uveavane, postepeno preuzimajui poslove srezova, tipinih organa administrativne vlasti. Prema podacima sa Sedmog kongresa SKJ, umesto 351 sreza i grada s poloajem sreza, koliko ih je bilo do

3 4 2

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

1. septembra 1955, obrazovano je svega 107 srezova, dok su 4.052 optine reorganizovane u svega 1.479. Komunalni sistem poeo je da funkcionie septembra 1955. Lokalni organi vlasti sticali su vei uticaj na privredu svoje teritorije. Sistem raspodele dohotka izmeu drave i privrednih preduzea, izrazito dvojnog obeleja", davao je pravo lokalnim organima vlasti da zahtevaju njihovu dobit, ime se komuni namenjivala uloga nosioca dela proirene reprodukcije. U procesu decentralizacije upravljanja privredom, raniju ulogu saveznih i republikih organa u odnosu prema preduzeima dobijale su komune. Njihovi organi uticali su na imenovanje rukovodilaca preduzea i dobijali pravo na uee u dobiti. No drava je raspolagala gotovo trima etvrtinama ukupnih sredstava za investicije u saveznom, republikim i lokalnim investicionim fondovima, tako da je pretean deo sredstava i dalje bio van komune i privrede. Radniko samoupravljanje se razvijalo uz protivureja. Kruti centralizam je ugroavao samoupravljanje, a decentralizacija interese ire drutvene zajednice. Ui lokalni interesi ispoljavali su se naroito u investicionoj politici. Praksa je pokazivala da je komunalni razvitak praen nizom negativnih fenomena i promaaja, poev od objektivne nejednakosti u startu buduih komuna (nejednaki uslovi privreivanja"), pa do tendencija ka autarhiji i krnjenju samostalnosti preduzea. Teritorijalizacija kapitala" vodila je i neracionalnim investicionim odlukama, koje su imale za posledicu, po terminologiji SKJ, politike fabrike", a iji su inspiratori nemilosrdno eksploatisali staru sklonost centra ka podravanju ve osnovanih nerentabilnih preduzea. Posle prelaska na komunalno ureenje, Partija je kritikovala izroavanje komune u zatvoren politiko-ekonomski organizam. Izvrni komitet CK SKJ uputio je februara 1958. pismo partijskim rukovodstvima i lanstvu o deformacijama koje su uzimale maha, naroito se oitujui u promaenim ulaganjima i odustajanju od saradnje u privredi. Pismo Izvrnog komiteta podvrgavalo je kritici nedovoljnu efikasnost borbe komunista za demokratske odnose, kao i samozadovoljstvo dela rukovodeeg kadra. lanstvo SKJ je upozoreno na rasipanje drutvenih sredstava, ogreenja o radni moral, luksuzan ivot (zloupotreba slubenih kola, banketomanija, uestalost proslava, jubileja, i si.). Partija se u uslovima samoupravnog razvoja prvi put

DRAVA. S K J I SAMOUPRAVNI P R E O B R A A J

3 4 3

susrela i s pojavom obustave rada". Oko 4.000 rudara Trbovlja trajkovalo je 1958. zbog niske cene uglja. Rudari su prethodno traili da se rei pitanje cena uglja i faktiki uredi poloaj radnika u privrednom sistemu, ali kada se rukovodstvo Slovenije ogluilo na njihove zahteve, stupili su u trajk. Proces izroavanja komuna tekao je nasuprot verbalnoj kritici SKJ, nalazei osnove u samom sistemu, odnosno u snagama koje su nadjaavale protivnike decentralizacije. Optinske oligarhije (makrodiktature") su sve vie nastupale sa pozicija vlasti, izolacionistiki prilazei problemima ire zajednice, ogrezle u vlastitom egoizmu, bez planiranja. Klasina vlast se sve vie razmahivala na raun samouprave kao dekora. Graani su se mogli uveriti u nemo prilikom ostvarivanja prava. Time se u sutini rano poela kompromitovati odgovornost prema institucijama politikog sistema. Zatvaranjem komuna labavila se celina zajednice, a na drugoj strani narastale tendencije autarhije i stavljanja pod svoje preduzea, krnjenjem njihove samostalnosti. Prava radnika ugroavana su simbiozom ekonomskog, politikog i upravnog vrha komune, specifinog vida optinskg (lokalnog) birokratizma, koji poznaje sve vidove veza, od interesnih do nepotizma. Decentralizacija je tekla u dva pravca: s jedne strane smanjivali su se savezni organi uprave i administrativni aparat, a s druge se vrila decentralizacija poslova u preduzeima. Savezna uprava je 1948. imala 47.300 slubenika, a 1956. svega 10.328. U nekim preduzeima je 1955. poelo osnivanje pogonskih saveta. Razvoj samoupravljanja trebalo je da dobije podstrek od Kongresa radnikih saveta, odranog 2527. juna 1957, na sedmogodinjicu Zakona o radnikim savetima. Meu najvanijim stavovima i preporukama Kongresa radnikih saveta isticali su se oni o jaanju demokratizma u odluivanju i o smelijem ureenju pogonskih radnikih saveta. Kongres se izjasnio za odlunije reavanje pitanja obrazovanja proizvoaa, dovoenje u sklad optih i linih interesa, osiguravanje raspona zarada prema strunosti i produktivnosti rada. Jedna od preporuka Kongresa predviala je da se radnim kolektivima omogui, na bazi jedinstvenih pravila, slobodnije i samostalnije ureivanje unutranjh odnosa i uslova rada. U osnovi, trailo se osloboenje preduzea od dravne kontrole, izmenom naina obrazovanja i raspodele njihovih prihoda, i objektivnije odreivanje nji-

3 4 4

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

hovih obaveza prema zajednici. Idejno-teorijski pogledi ili su ispred stvarnih promena. No pitanje dubljeg menjanja sistema (koje je ukljuivalo proirenu reprodukciju, planiranje, trite i cene, devizni reim) nije razmatrano. Drava je i dalje raspolagala trima etvrtinama investicionih sredstava. Nagraivanje po neposrednom uinku zapoelo je tokom 1959. i 1960, a u nekim kolektivima jo 1957. i 1958. Sindikati su bili jedan od glavnih nosilaca ovih stremljenja u raspodeli. S. Vukmanovi je, s njemu svojstvenim dinamizmom, podsticao razvoj samoupravnih odnosa, stojei na elu Sindikata. Krajem 1957. i poetkom 1958. u Saveznoj narodnoj skuptini usvojeni su zakoni na osnovu kojih su privredne organizacije, odnosno samupravna tela, dobile ire prava u raspolaganju ostvarenim dohotkom. Promene u drutvenim odnosima nisu se ograniavale na oblast privrede, nego su postepeno obuhvatale celokupan ivot zajednice. Organi upravljanja s izvesnim samoupravnim pravima uvoeni su od 1957. i u ustanovama javnih (drutvenih) slubi. Saveti i upravni odbori (uprave) u prvoj fazi su bili organizacioni oblici drutvenog upravljanja na podruju kulture, nauke, prosvete, zdravlja, socijalne politike. Idealizacija se sukobljavala sa stvarnim odnosima koji se nisu dali normirati. Rezultati empirikih istraivanja u vreme prelaenja na drutveno upravljanje u javnim slubama otkrivali su odluujui uticaj dravne vlasti na rad tih organa. Deformacije su nastajale zbog prenoenja privrednog tipa samoupravljanja u ove specifine slube. Sistem budetiranja zamenjivan je sistemom samostalnog finansiranja ustanova drutvenih slubi, koji je, sutinski gledano, u ovoj fazi ipak bio tek drukiji vid budetiranja. Princip dohotka prmenjen je 1961. i u ustanovama drutvenih slubi. Otpor ovom principu nije uvek bio naelan, nego izazvan njegovom vulgarnom primenom, odnosno zanemarivanjem osobenosti nekih od tih slubi. Prvi oblici drutvenog samoupravljanja poeli su da se uvode i u upravu. Ranije planiranje zamenjeno je elastinijim drutvenim planovima osnovnih proporcija (jednogodinjim, do 1956. i petogodinjim 19571961). Udruivanje privrednih organizacija ostvarivano je preko strunih i poslovnih udruenja i komora, a na drugoj strani integracijom kao oblikom podele rada, poveanja proizvodnje, specijalizacije i prevazilaenja lokalnih okvira radi uspostavljanja jedinstva privrede. Zbog monopolistikih tenji, kao i

DRAVA. S K J I SAMOUPRAVNI P R E O B R A A J

3 4 5

regionalnih, lokalnih i drugih parcijalnih interesa, uprave preduzea izbegavale su da integracijom rue republike i komunalne mee. Pored toga, administrativna i politiki forsirana integracija davala je takoe negativne rezultate naruavajui samoupravne odnose. Sedmi kongres SKJ, odran u Ljubljani od 22. do 26. aprila 1958, analizirao je razliite oblike razvijanja socijalistikog bia" jugoslovenskog drutva posle estog kongresa. Izjasnio se za prenoenje brige o proirenoj reprodukciji na radne kolektive i za raspodelu dohotka u radnim jedinicama. Podrao je ranije usvojene mere o ekonomskoj politici u vezi s veim ulaganjima u preraivaku industriju i poljoprivredu, s rekonstrukcijom i proirenjem industrijskih kapaciteta. Kongres je usvojio Program SKJ, trei posle Vukovarskog kongresa, na kojem je posebna komisija radila vie od godinu dana. Njegov nacrt iznet je na javnu diskusiju poetkom 1958. Program je sadrao analizu meunarodnog razvitka, poglede jugoslovenskih komunista na savremene procese u svetu, kao i ekonomske i politike osnove socijalistikog ureenja u Jugoslaviji. U njemu su sumirani stavovi o meunarodnim odnosima i drutveno-politikoj i idejnoj ulozi Partije i drugih organizacija u uslovima samoupravljanja. Po svom karakteru, Program je bio teorijski dokument, pisan s antidogmatskih i antibirokratskih pozicija. Polazio je od zahteva za samokritinou, od. nepomirljivosti prema dogmatizmu i od vernosti revolucionarnom stvaralakom duhu marksizma". Sr ovog stava sadrana je u poslednjoj reenici Programa: Nita to je stvoreno ne sme za nas biti toliko sveto da ne bi moglo biti prevazieno i da ne bi ustupilo mesto onome to je jo naprednije, jo slobodnije, jo ljudskije." Mada teoretski dokument, Program Saveza komunista Jugoslavije je u IX glavi sadravao konkretne zadatke u oblasti privredne, socijalne i kulturne politike. Prvi put u komunistikom pokretu, Program je u celovitom teorijskom obliku podvrgao bespotednoj kritici staljinizam, shvatajui ga kao svojevrsnu deformaciju socijalizma, reafirmiui i dalje razvijajui Marksova i Lenjinova shvatanja o dravi i diktaturi proletarijata. Napadajui dogmatizam, Program nije tedeo ni socijaldemokratski revizionizam. U Programu je razvijena koncepcija socijalizma kao svetskog procesa, suprotno staljinistikom shvatanju koje je socijalizam poistoveivalo sa zemljama u lageru. Na odumiranje drave se gledalo kao na

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

jedno od fundamentalnih pitanja socijalizma, s obzirom na opasnosti od etatistiko-birokratskih izroavanja. Program SKJ su estoko napale staljinistike snage u svetu. Prezidijum CK KPSS je s potpisom Nikite Hruova pisao jugoslovenskom rukvodstvu i odbacivao navodne klevete sovjetske partije u Programu, kao revizionistike, u sutini berntajnovske tvrdnje o mogunostima mirnog prelaska iz kapitalizma u socijalizam. Pravda 9. maja 1958. podvrgava otroj kritici jugoslovensku politiku i praksu. U sreditu napada Pravde nalazio se Tito. Sedmi kongres i Program direktno su vezani za navodnu prodaju jugoslovenskih komunista Amerikancima. Razmere i estina kampanje koja se povela protiv SKJ nisu bile u proporciji sa Programom SKJ, kao programom jedne nacionalne partije, bez obzira na njegov naelni znaaj. Napadi su dolazili i iz Pekinga. Oigledno je da su staljinistike struje u obe socijalistike zemlje preko Programa jugoslovenskih komunista prebijale svoje raune i sukobe. SKJ je, nezavisno od ovih kritika i napada, sintetizovao iskustvo samoupravnog razvitka Jugoslavije, osam godina posle uvoenja socijalizma. Osnovni stavovi ovog dokumenta nadiveli su vreme donoenja svojom principijelnou, bez obzira to se u savremenoj praksi Program retko navodi i to kao istorijski dokument iz prolosti, iako svojom antidogmatskom sadrinom predstavlja inspiraciju za traenje demokratskih i humanistikih reenja u razvoju socijalizma. Ideje Programa SKJ ile su ispred tadanjih drutvenih odnosa u Jugoslaviji. Drava je u vreme njegovog donoenja imala vladajuu ulogu u drutveno-ekonomskoj sferi. U politikom sistemu dolo je do irenja institucionalnih okvira samoupravljanja (samoupavljanje u javnim slubama, itd.), ali bez znaajnijih promena tih odnosa. Uloga SKJ postajala je sve sloenija zbog rasprostiranja samoupravljanja gotovo na sva drutvena podruja, prelaska na sistem dohotka i tekoa u ekonomskom razvitku zemlje. Brojni problemi koji su iskrsavali u ovoj fazi nisu bili prvenstveno praktino-politike, nego politiko-idejne prirode. Naela su postojala odranije, ali je praksa oteavala njihovo sprovoenje ili je pak otvarala nova pitanja. U takvoj situaciji javljala su se miljenja da u sistemu samoupravljanja slabi drutvena uloga SKJ, da je zavladala stihija, da u politikom ivotu deluje vie paralelnih tela i organizacija; ta miljenja su pothranjivala

DRAVA. S K J I SAMOUPRAVNI P R E O B R A A J

d'i

birokratske ideje o ponovnom pretvaranju SKJ u faktor vlasti". Nosioci ekstremnih shvatanja suprotne vrste poricali su svaku potrebu organizovanosti i idejno-akcionog jedinstva komunista. Nova ekonomska politika, od 1955. godine, nastojala je da osigura skladniji privredni razvoj posle naporne industrijalizacije. Predsednik Tito je, govorei u Karlovcu jula 1955, nago vestio nov ekonomski kurs Partije, zasnovan na shvatanju da jedna generacija ne moe da nosi sav teret izgradnje socijalizma a ne oseti bar neke rezultate svojih napora. Ova ideja, formulisana na proirenoj sednici Izvrnog komiteta CK SKJ 28. septembra 1955. oznaavala je poetak naputanja politike stezanja kaia", poetak smanjivanja investicija, usklaivanje proizvodnje i breg razvoja nerazvijenih podruja. Razmatranjem ekonomske situacije, istaknuta je teka privredna situacija koja se ogledala u proizvodnoj stagnaciji, loem stanju poljoprivrede, neraspoloenju radnika zbog stanja na tritu. Tada je S. Vukmanovi isticao da napete investicije, pri izdacima od 48% dohotka za armiju, idu nautrb standarda, uslovljavajui niske zarade radnika. Svake godine prirast u privredi je dostizao 300.000 radnih mesta. Radilo se skupo, uglavnom manuelnom snagom". Ve tada je zapaeno da je seljak imao sv.e beneficije, jer nije bio oporezovan, dok je kao radnik bio plaen i koristio preimustva fabrikog radnika. Izlaz iz situacije koju je Kardelj oznaio kao kritinu situaciju u privrednom razvitku" traio se u obustavi gradnje kljunih objekata, smanjivanju investicija, usmeravanju na proizvodnju dobara za potronju (na preraivaku industriju i poljoprivredu), jednom reju, na racionalniju investicionu politiku. Smanjivanje obima investicija znailo je i usporavanje priliva radne snage. Kardelj se na pomenutom plenumu pitao moemo li kao socijalistika zemlja dalje vriti pritisak na radnog oveka i upropastiti politiki kapital Partije u masama? Stalo se na gledite da se razvoj industrije uspori, da se menja duh izgradnje kljunih kapitalnih objekata, poveava poljoprivredna proizvodnja, razvija laka, preraivaka industrija, opredeljuje za podizanje standarda. Ovaj zaokret bio je uslovljen i uoavanjem poveavanja disproporcije izmeu investicija i fonda potronih dobara, a na drugoj strani i disproporcije u strukturi investicija. Tako se sa sela godinje regrutovalo 160.170 ljudi za privredu, optereujui potrone fondove. Podravanje decentra-

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

lizacije u skladu sa samoupravljanjem nastavljalo je da tee u znaku straha od anarhije u proizvodnji i na tritu. Tenju za veim materijalnim ulaganjima u poljoprivredu poelo je da prati ukljuvanje individualnih seljakih gazdinstava u razne oblike drutvenog privreivanja, njihovo kooperativno povezivanje s optim zemljoradnikim zadrugama i dravnim poljoprivrednim dobrima, podsticanje ekonomskih formi privreivanja. Posle due stagnacije, privreda je dobila polet 1955. Izvori privredne ekspanzije koja je nastupila narednih godina nisu se ipak nalazili samo u stimulativnijem sistemu samoupravljanju ve i u nizu drugih povoljnijih unutranjih i meunarodnih okolnosti: krediti od zapadnih zemalja, intenzivnije spoljnotrgovinske veze i ukljuivanje Jugoslavije u svetsku razmenu, plasiranje robe na trite socijalistikih zemalja, politika ekstenzivnog razvoja. Nalaenje sredstava van Jugoslavije bilo je karakteristino za Jugoslaviju od prvog dana osloboenja u raznim oblicima (reparacije, pomo Unre, krediti zapadnih zemalja, pomo SAD u hrani za vreme pritiska IB, itd.). Na ime reparacija stizali su kompletni ureaji za neke fabrike (za fabriku Ivo Lola Ribar" u elezniku, za Elektroindustriju u Niu, itd.). Visoke stope industrijskog rasta dovele su do pretvaranja industrije u vodeu privrednu granu, do razvijanja novih grana privrede, proirenja uvoza, eksploatacije novih energetskih i sirovinskih izvora. Ekspanziju privrede pratila je ekspanzija zaposlenosti. Od gotovo 3.400.000 zaposlenih 1963, oko milion je radilo samo u industriji. Brz porast potronje i ivotnog standarda naroito je doao do izraaja od 1957. do 1963. Poljoprivreda je tehniki opremljena, a zemljini fond socijalistikog sektora povean na preko milion hektara. Kao rezultat toga, poljoprivredna proizvodnja je porasla za preko 40%; ali, nezavisno od ostvarenih uspeha, nije uspevala da podmiri potrebe domae potronje. Privredna reforma 1961 (minireforma"), koja je trebalo da razrei vorno pitanje raspodele drutvenog proizvoda izmeu privrednih organizacija i drave, izvedena je polovino i na kompromisnoj osnovi, zbog otpora dela rukovodee strukture i trajnog straha od zakona slobodnog trita, za sudbinu akumulacije van dravne kontrole, i od neposrednih proizvoaa kao nosilaca investicionih odluka (straha da radnici ne pojedu akumulaciju"). Za reformu su se zalagali Kardelj, M. Popovi,

DRAVA. S K J I SAMOUPRAVNI P R E O B R A A J

3 4 9

S. Vukmanovi i mnogi drugi, ali je ona imala ne manje protivnika u vrhu partije i drave. M. Popovi, vatreni pobornik reforme, izjednaavao je ovu sa 1948; govorio je o njoj kao o renesansi socijalizma, sahrani dravnog socijalizma i kapitalizma. Snage u SKJ koje su probijale put samoupravljanju privremeno su se povukle u razdoblju opadanja privrednog poleta, koje je nastupilo 19611962. Porast linih dohodaka iznad produktivnosti rada i smanjivanje stope privrednog rasta davali su municiju kritiarima dohotka". Izvrni komitet SKJ zaloio se, u svom pismu lanstvu 1961, za nii rast dohotka. Partijske snage konfrontirale su se oko pitanja zaustavljanja daljih drutvenih promena, odnosno produbljivanja samoupravljanja i proterivanja" drave iz sfere privrede i drutva. Negativne pojave koje su pratile samoupravni preobraaj i otvaranje Jugoslavije prema inostranstvu, ukljuujui dejstvo trinih zakonitosti, konzervativne snage su iskoriavale kao argument da zemlja ide u pravcu anarhije i dezintegracije sistema, nasuprot protagonistima deetatizacije, koji su zastoje i deformacije objanjavali preivelom ulogom drave u privredi i drutvu. Postojee suprotnosti umnoavao je i nepovoljan ekonomski razvoj. Posle privrednog poleta nastao je zastoj 19611962. Nerazvijeno drutvo optereivale su skupe investicije i potronja iznad stvarnih mogunosti. Proirena sednica Izvrnog komiteta CK SKJ od 1416. marta 1962. razmatrala je ove slabosti, analizirajui rad SKJ i politike i ekonomske probleme s kojima se zemlja sukobljavala. Pokazalo se da partijsko rukovodstvo nije jedinstveno u pogledu pravaca budueg razvitka Jugoslavije, ali izmeu nosilaca razliitih koncepcija nije dolo do raiavanja odnosa, ve do kompromisa. Usvojeni zakljuci polazili su od organizacionog i idejno-politikog uvrivanja SKJ, odstranjivanja slabosti iz rada samoupravnih organa, potovanja zakonitosti i zaotravanja odgovornosti politikih rukovodilaca i dravnih organa. Izvrni komitet CK SKJ zakljuio je da se preduzmu mere za stabilizovanje privrede. Ista pitanja razmatrana su krajem marta na sednicama IK CK republikih saveza komunista. Najotriju kritiku tadanjih zastranjivanja dao je Josip Broz Tito na mitingu u Splitu maja 1962. Ogromna masa graana Splita i okoline dala je plebiscitarnu podrku Titu. U novom govoru odranom na beogradskom sajmitu Tito je, meutim, ublaio

0U

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

otricu svoje kritike. Oigledno da je odnos snaga u vrhu rukovodstva uticao na Tita da prihvati privremeni kompromis. Na pomenutoj sednici Izvrnog komiteta odlueno je da se partijsko lanstvo pismom upozna s prihvaenim stavovima i neposrednim zadacima. Od komunista je traeno da pre svega, zavedu red u svojim sopstvenim redovima, da se odluno oslobode nedozvoljenih postupaka u korist ,snaga preduzea', ,svoje' komune, republike itd., jer je to upravo potkopavalo sistem samoupravljanja". Istovremeno se ukazivalo na pojave nelojalne konkurencije, lokalistika shvatanja, egoistiku zaslepljenost pojedinaca i grupa, komercijalizaciju i spekulativne poslove. Konzervativno-birokratske snage u SKJ videle su u ovim zastranjivanjima opasnost za socijalistiki poredak; na drugoj strani, nosioci samoupravnog kursa nalazili su da je preobraaj drutva na samoupravnim osnovama spor i nedosledan. Partija se kretala izmeu ovih suprotnosti, koje su bivale sve zaotrenije. Privremeno reenje sukoba naeno je u kompromisu snaga koje su zahtevale razvijanje samoupravljanja i onih koje su se zalagale za njegovo ograniavanje u ime spasavanja drutva od anarhije. Usmeravajua uloga SKJ obezbeivala se nastojanjem da se uklone nagomilane negativne pojave, oivi privreda, ojaa samoupravljanje i njegova materijalna osnova. U praksi je dolazilo do pojave funkcionalnog dupliciteta" i nerazgranienosti izmeu SKJ i organa samoupravljanja. Razgraivanje administrativno-centralistikog sistema nije podrazumevalo i bre zamenjivanje starih organa podobnim institucionalnim i integrativnim oblicima. U postojeem sistemu odluivanja nisu bile otklonjene pojave depersonalizacije odgovornosti. Organizacija samoupravljanja na viim nivoima izgraivala se sporo i nedosledno. Duh samoupravnog socijalizma paralisale su snage birokratije. Sluajevi mehanikog i vulgarnog primenjivanja samoupravljanja kompromitovali su njegovu sutinu. Kolektivno odluivanje u operativnim poslovima ozbiljno je dovodilo u pitanje efikasnost rada. Drutveno-politike organizacije u ovoj fazi bile su slaba podrka SKJ, jer su neke od njih praktino gubile masovnu osnovu, pretvarajui se u forumske organizacije, koje su ivele same za sebe". Izmeu usvajanja stava da je mesto borbe komunista u samoupravnim telima i njegovog sprovoenja u delo postojao je znatan raskorak.

DRAVA. S K J I SAMOUPRAVNI P R E O B R A A J

3 5 1

Ideja i praksa samoupravljanja sukobljavale su se sa suprotnim koncepcijama. Uporedo s praktinom politikom akcijom za njegovo pretvaranje u osnovni drutveno-ekonomski odnos, u SKJ i elom drutvu odvijala se borba sa snagama koje su pokuavale da zaustave ovaj proces. Program SKJ sastavljen je 1958. da bi se odredio stav prema samoupravljanju. Ustav donet 1963. definisao je samoupravljanje kao neotuivo pravo proizvoaa i svih graana. Novi ustav usvojen je na sednici Savezne narodne skuptine 7. aprila 1963. Poznat i kao povelja samoupravljanja", on je proklamovao jedinstveni drutveno-ekonomski poloaj svih radnih ljudi. Kolektivi u ustanovama dobili su status radnih organizacija, s pravima radnih organizacija u privredi. Ustav je polazio od oveka graanina i proizvoaa od slobodno udruenog rada, drutvene svojine i raspodele prema radu. Rad je proglaen za jedino merilo ovekovog materijalnog i drutvenog poloaja. Ustav je potvrdio da u optini graani neposredno i preko organa drutvenog samoupravljanja ostvaruju osnovne funkcije drutvene zajednice. Ustav iz 1963. poivao je na federalnom ureenju koje je osiguravalo jedinstvo Jugoslavije kao dravne zajednice. Ustav nije polazio od suverenosti republika ve od suverenih prava radnih ljudi i naroda Jugoslavije koja oni ostvaruju. Prvi put u istoriji ustavnosti socijalistike Jugoslavije utvreno je i mesto drutveno-politikih organizacija u politikom sistemu: Saveza komunista, Socijalistikog saveza radnog naroda, Saveza sindikata i drugih organizacija. Po Ustavu, SSRNJ je imao karakter najireg politikog oslonca i oblika samoupravljanja radnih ljudi". Naziv drave je promenjen: Federativna Narodna Republika Jugoslavija postala je Socijalistika Federativna Republika Jugoslavija (SFRJ). Prema Ustavu, Saveznu narodnu skuptinu sainjavalo je pet vea: Savezno vee, Privredno vee (predstavnici radnih ljudi zaposlenih u privrednim organizacijama, zadrugama i zanatskim komorama), Prosvetno-kulturno vee (predstavnici radnih ljudi zaposlenih u kulturnim, prosvetnim i naunim ustanovama), Zdravstveno-socijalno vee (predstavnici radnih ljudi zaposlenih u bolnicama i drugim zdravstvenim i socijalnim ustanovama), i Organizaciono-politiko vee (predstavnici radnih ljudi lanova tela drutvenog samoupravljanja u

3 5 2

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

optini ili dravnim organizacijama). Ovakva struktura izraavala je ustavnu koncepciju Savezne narodne skuptine kao organa drutvenog samoupravljanja". Ustav je odvojio funkciju predsednika Republike od funkcije predsednika Saveznog izvrnog vea. Predsednik Republike birao se svake etvrte godine i mogao biti izabran samo za dva izborna perioda, s tim to se ova odredba nije odnosila na prvog predsednika Republike Tita. Ustav je, pored pomenutih novih institucija, predvideo i ustanovu ustavnog sudstva, ustanovu potpredsednika Republike i Savet federacije. Novi ustavni poloaj Savezne skuptine, za ijeg je predsednika izabran Edvard Kardelj, i republikih skuptina, zasnivao se na koncepciji da se one, prestavi da rade kao klasina zakodavna tela i fabrike zakona", konstituiu u odgovorne nosioce politike. Izrastajui u radna samoupravna tela, one su imale da postanu centar u koji se stie itava drutvena praksa i usklauje politika. Ova proklamovana uloga Skuptine zahtevala je, meutim, izgraivanje skuptinskog sistema na samoupravnim osnovama i njeno opredeljivanje prema svim vanim drutvenim pitanjima. Izvrno-politika uloga pripadala je Saveznom izvrnom veu, za ijeg je predsednika izabran Petar Stamboli, predsednik Savezne narodne skuptine posle smrti Moe Pijadea 1957. Na Osmom kongresu SKJ, odranom u Beogradu 713. decembra 1964, u centru razmatranja ponovo se nalazila samoupravna koncepcija drutvenog razvoja Jugoslavije. Kongres se izjasnio za dalji razvitak socijalistikih drutvenih odnosa, zasnovanih na principima drutvenog razvoja Jugoslavije, samoupravljanja i raspodele dohotka pr'ema radu, za snaenje materijalne osnovice samoupravljanja, za neposredno samoupravljanje u ekonomskim jedinicama, a protiv centralistike akumulacije. Ispoljena jednodunost na Kongresu nije znaila i otklanjanje razlika u pogledima u vrhu SKJ na budui razvitak drutva. Nacionalno pitanje otvoreno je prvi put posle rata na Osmom kongresu. Godinama je preovlaivalo miljenje da je jugoslovenska revolucija resila to pitanje. Uzroci potpunog zamiranja rasprava o meunacionalnim odnosima u Jugoslaviji nesumnjivo su bili politiki: stav partijskog rukovodstva protiv rasprava o neemu to je ve reeno u revoluciji, pogotovu

DRAVA. S K J I SAMOUPRAVNI P R E O B R A A J

3 5 3

protiv obnavljanja uspomena na surove meunacionalne obraune iz vremena rata, kao i potreba za politikim jedinstvom u vreme borbe sa staljinizmom na ivot i smrt. Nacionalno pitanje je bilo sasvim identifikovano s klasnim, iz ega je proizilazilo da se menjanjem drutvenih odnosa automatski menjaju i odnosi meu narodima i nacionalnim manjinama". Centralizam u dravnom i drutvenom ureenju Jugoslavije samo je iao naruku nacionalnoj nivelaciji u vidu unitarizma. Kritikujui pritajene birokratsko-centralistike snage u SKJ, Tito je na Osmom kongresu oznaio kao unitarizam" shvatanje da su nacionalnosti" u Jugoslaviji preivele i da im, samim tim, predstoji odumiranje. Osmi kongres je traio da nacionalne manjine budu most" Jugoslavije sa susednim dravama (Maarskom, Bugarskom, Albanijom, Austrijom i Italijom). Otvaranjem nacionalnog pitanja, Kongres je stao na gledite da je neophodno jaanje jugoslovenskog socijalistikog patriotizma. Iznete ideje o nacionalnom fenomenu delovale su na Kongresu kao iznenaenje, jer se o tome do tada u SKJ nije javno govorilo. Kongres ili kasnije rukovodstvo nisu javno iskazali nameru da se u toj fazi razvitka menja struktura jugoslovenske federacije, ali nova svedoanstva upuuju da su Kardelj i Bakari bili zastupnici ove ideje. Tito je po prvi put na ovom Kongresu oznaio prilikom izbora u rukovodstvo svoju nacionalnu oznaku. Takva evolucija federacije nije bila Titovo delo, iako je i on s Kardeljem delio shvatanje da ekonomska struktura Jugoslavije sa centralistikom oznakom moe dovesti u pitanje ravnopravnost nacija. Kurs ka nagraivanju po uinku nije se mirio s dravnim zahvatanjem najveeg dela dohotka i drugim vidovima intervencije dravnih organa u privredi (u vezi s odreivanjem cena, akumulacijom, spoljnom razmenom), a na drugoj strani s ekstenzivnim privreivanjem i dotiranjem niza privrednih grana, pogrenim investicionim odlukama, zatvorenou privrede za meunarodnu podelu rada. Uprkos visokoj stopi rasta, privreda se uoi reforme nalazila u tekoj situaciji. Unapreena materijalna osnova drutva i razvijeniji samoupravni odnosi sve su se vie sukobljavali sa dravnom intervencijom i centralizovanom drutvenom reprodukcijom. Uobliavanje novog privrednog sistema, zasnovanog na samoupravnim drutveno-ekonomskim odnosima, upuivalo je na intenzifikaciju privrede, obustavljanje porasta investicija, poveavanje produktivno-

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

sti rada, modernizaciju proizvodnje, ukljuivanje u meunarodnu podelu rada i svetsko trite. Niz mera 1964. otvorio je put slobodnijem delovanju trinih zakona i potiskivanju administrativne intervencije u privredi, predstavljajui uvod u proglaenje privredne reforme. Tekoe u privredi 1961. i 1962. zaotrile su politika razmimoilaenja oko pravca daljeg razvitka zemlje, koja su se pretvorila u priguen sukob. Drutvene snage konfrontirale su se oko pitanja dalje liberalizacije trita i decentralizacije privrede, odnosno koncentracije i centralizacije sredstava. Nasuprot shvatanju o potrebi nastavljanja deetatizacije privrede, isticano je shvatanje o neophodnosti njenog neposrednijeg usmeravanja preko dravnih organa. Antisamoupravne snage krivile su princip dohotka" za sve poremeaje u privredi i drutvu, nasuprot samoupravnim snagama, koje su smatrale da je njegovo nedosledno ostvarivanje glavni uzrok krize. Privredna reforma je proglaena u julu 1965, usvajanjem politike zasnovane na potovanju ekonomskih kategorija i primeni racionalnijih ekonomskih merila. No, na samom poetku, reforma se sukobila s pitanjem sudbine nerentabilnih preduzea, koja nisu mogla da izdre privrednu utakmicu, a na drugoj strani s tekoama izvoza. Kao rezultat tenji za racionalizacijom poslovanja, poela su da iskrsavaju idejno-politika pitanja socijalnih diferencijacija. Nakon privredne reforme naroito se zaotrio problem nezaposlenosti,, koji se javio, s jedne strane, usled ranijeg ekstenzivnog zapoljavanja, a s druge zbog tenji da se poslovanje u privrednim i vanprivrednim delatnostima racionalizuje. Ideju i praksu samoupravljanja Istok je doekao talasima kritike i anateme, kao revizionizam", defektan izazovni primer za zemlje lagera i komunistiki pokret uopte, jednom reju kao nepreporuljivo iskustvo a Zapad sumnjiavou prema njegovoj drutvenoj sutini, uvijenoj u oblandu male i nerazvijene balkanske zemlje koja prikljetena zaostalou i supersilama grca u nastojanjima da ostvari neto novo, trei tip ekonomskih odnosa, koji bi se razlikovali i od d r a v n o s v o j i n skih i od kapitalistikih. Ova vladajua shvatanja potkopavali su intelektualci progresivne orijentacije, demokrati i komunisti osloboeni balasta staljinistikog naina miljenja, uoavajui dalekosenost ideje o samoupravljanju i njegovog uobliavanja u drutveno-politiki sistem. Za Eriha Froma, samoupravljanje

DRAVA. S K J I SAMOUPRAVNI P R E O B R A A J

3 5 5

je verno odraavalo ideje o individualnoj samodelatnosti oveka kao najvanijoj Marksovoj koncepciji primenjenoj u drutvenom procesu". Na temu odnosa industrijalizacije i otuenja, From je zapisao da je problem najjasnije sagledan u Jugoslaviji, jer se proces industrijalizacije kroz praksu kombinovao sa drutvenim sistemom koji je optimalno spreavao birokratizaciju". U jugoslovenskim naporima, on je video pokuaj da se industrijalizacija rei na human nain". Isak Adize pripisivao je u zaslugu Jugoslaviji to je stvorila situaciju za samoupravljanje pre nego je za njega bilo uslova, smatrajui to njenom prednou zato to je time pokrenula svoje ljude da ue, da se adaptiraju novoj situaciji, da studiraju kako se rukovodi, ukratko: . . . mobilisala . . . sve radne potencijale". Po ovom amerikom univerzitetskom profesoru, koji se posvetio prouavanju ' samoupravljanja, Jugoslavija se od 1945. bre razvijala nego bilo koja druga zemlja, prolazei za to vreme kroz tri revolucije: ekonomskom revolucijom sprovela je industrijalizaciju, politikom revolucijom raskinula sa staljinizmom, a socijalnom revolucijom uvela .. . samoupravljanje, koje predstavlja najmoderniji model savremenog drutva". Za Roea Garodija, socijalizam zasnovan na samoupravljanju jo nije bio ostvaren, jo je uglavnom predstavljao program i orijentaciju, s tim to su mu na putu stajale mnoge prepreke. Glavna meu objektivnim preprekama" bila je, po Garodiju, nunost da se prevazie teko naslee nerazvijenosti, a to se tie subjektivnih prepreka", glavna nunost" se sastojala u neprestanoj borbi bo protiv liberalistikih, razjedinjavajuih struja, bilo protiv ostataka birokratskog, autoritarnog mentaliteta i nostalgije za ugodnostima staljinistikog stila rukovoenja". Palmiro Toljati je 1946. pisao u Rinaiti da najvea istorijska tema koju je nae vreme postavilo radnikom pokretu jeste traenje novih puteva socijalizma, izgradnja novih oblika demokratske vlasti, organizacija socijalistike ekonomije novim nainima"; sve su to nametale subjektivne i objektivne okolnosti, svedene svojevremeno na jedan terminoloki problem" i skolastiku formulaciju" po kojoj je narodna demokratija bila sinonim" diktature proletarijata ostvarene u Sovjetskom Savezu. Samoupravljanje kao ideja i praksa prelo je jugoslovenske granice, iako jugoslovenski komunisti nisu u njemu izriito gledali univerzalni model" i robu za eksport", to im se,

3 0

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

inae, pripisivalo iz raznih centara" komunistikog pokreta. S prvim talasima destaljinizacije, radnici u Poljskoj i Maarskoj poeli su da reenja za decentralizaciju privrede, veu produktivnost rada i stimulativnije privreivanje trae u embrionalnim oblicima samoupravljanja. Neke zemlje treeg sveta" (Alir) nastojale su da pomou samoupravljanja izbegnu Seile i Haribde" kapitalistike ili dravnosocijalistike organizacije privrede. U razvijenim kapitalistikim zemljama, ideje o participaciji, iako surogat samoupravljanja s obzirom na vladavinu kapitalistikih drutvenih odnosa, otkrivale su koliko je uee radnika u proizvodnji i njenoj organizaciji nezaobilazno pitanje nae epohe.

OTPOR MONOLITIZMU U KOMUNISTIKOM POKRETU I VANBLOKOVSKA POLITIKA JUGOSLAVIJE

Obnovu diplomatskih odnosa izmeu Jugoslavije i SSSR-a razmenom ambasadora sledile su i ostale socijalistike zemlje, uz nejednako raspoloenje, s tim to su Albanija i Bugarska pokazivale najveu suzdranost. Otvarao se i put za sreivanje odnosa koji su od 1948. do 1953. protekli u znaku politiko-ideolokog, ekonomskog i vojnog pritiska SSSR-a i ostalih socijalistikih zemalja na Jugoslaviju i njenu nezavisnost. Sreivanje odnosa predloio je CK KPSS juna 1954, priznajui da u Jugoslaviji postoji socijalizam. Sovjetska ponuda za normalizaciju odnosa usledila je posle iskljuenja M. ilasa iz Izvrnog komiteta CK SKJ, mada je on decembra 1953. bio jednoglasno izabran za predsednika Savezne narodne skuptine. KPJ je prihvatila normalizaciju odnosa sa SSSR-om kao socijalistikom zemljom. Iz posete sovjetske delegacije sa Nikitom Sergejeviem Hruovom na elu, maja/juna 1955. proistekla je poznata Beogradska deklaracija, a polovinom idue godine, prilikom Titovog boravka u SSSR-u moskovska Izjava o meupartijskim odnosima. Ova poslednja je posebno naglaavala razliitost puteva u izgradnji socijalizma. Prilikom ukidanja Informbiroa 1956. obelodanjene su ozbiljne greke" ove organizacije, meu kojima i greke" na raun Jugoslavije koje su u prvo vreme pripisivane efu NKVD Lavrentiju Beriji, ali uloga ove mrane organizacije u komunistikom pokretu nije bila do kraja objanjena. Koliko ukidanje IB nije bilo propraeno temeljitom analizom i ocenom ove organizacije svedoi i formulacija o njenoj pozitivnoj ulozi u razvoju i jaanju bratskih veza" i u oblasti razmene iskustava izmeu komunistikih i radnikih partija. Jugoslovensko-sovjetski odnosi meudravni i meupartijski nastavili su da se razvijaju i narednih godina u znaku protivurenosti, koje su se manifestovale u vidu sukoba, nepoverenja, pre-

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

kida, propagandnih napada, raskida ekonomskih ugovora. Uzrok ovakvom razvoju odnosa nalazio se u tenji Jugoslavije da nastavi svoju nezavisnu politiku aktivne miroljubive koegzistencije, protiv monolitizma u meunarodnom komunistikom pokretu, nasuprot sovjetskim pretenzijama da je uvedu u lager 1 sprovedu visok stepen centralizacije u komunistikom pokretu preko svetskih savetovanja komunistikih partija. Saradnja SKJ postajala je u meuvremenu sve raznovrsnija, obuhvatajui pored komunistikih partija i socijaldemokratske partije, progresivne pokrete i organizacije, kao i nacionaloslobodilake pokrete. Sem SKJ, meunarodnu aktivnost ostvarivale su i druge drutveno-politike organizacije Jugoslavije. Meunarodni poloaj Jugoslavije i njenu spoljnopolitiku orijentaciju karakterisalo je jo iz vremena politike i ekonomske blokade s Istoka razvijanje odnosa sa susednim (Grka, Austrija, Italija) i zemljama Zapadne Evrope, te sa SAD, na principima potovanja nezavisnosti i nemeanja u unutranje poslove Jugoslavije. Od 1949. Jugoslavija je aktivno sudelovala u radu Organizacije ujedinjenih nacija. Spoljnopolitiki poloaj Jugoslavije je krajem 1949. karakterisao hladni rat koji je SSSR vodio protiv Jugoslavije. Kardelj kae da su Sovjeti protiv Jugoslavije primenili sva sredstva, sem to nisu zaratili. Na etvrtom zasedanju OUN, Sovjeti su gradili mir meu velikim silama samo da se ne bi dovodile u pitanje sfere uticaja. Jugoslavija je bila svesna da je imperijalistiki sistem" toliko oslabio u ratu da ne moe frontalno ratovati protiv socijalistikog sistema i pri tom koristiti pojave suprotnosti, kao to je i Jugoslavija koristila suprotnosti imperijalistikog sistema. Pored ovoga, Kardelj je razvijao i sledee elemente svetske politike i Jugoslavije u njenom kontekstu: zapadne sile brane Jugoslaviju od socijalistikog pritiska koristei to u propagandne svrhe (o agresiji, unutranjem meanju, itd.); po njemu, ove sile su se plaile ujedinjenja SSSR-a i Kine; antikomunizam nije vie parola SAD ve borba protiv sovjetskog imperijalizma" pod maskom komunizma (mi se ne meamo u unutranji ivot ako narod eli komunizam, ve smo protiv komunizma koji je orue sovjetskog komunizma). Ova Kardeljeva zapaanja su se u nekim aspektima podudarala s amerikim prilazom Jugoslaviji posle pojave Rezolucije IB. Dok je Informbiro irio propagandu o pomoi u oruju koju SAD i druge zapadne drave daju Jugoslaviji, dotle jugoslovensko

OTPOR MONOLITIZMU U KOMUNISTIKOM POKRETU I VANBLOKO VSKA POLITIKA

3 5 9

rukovodstvo nije bilo ni spremno da ovu pomo primi, vodei rauna o kontraproduktivnom efektu u zemlji i u socijalistikom bloku. Tito je znao za snagu primera sopstvene odbrane i pouzdanja u vlastite snage, i nije hteo traiti oruje, svestan da jo nije sazrela situacija. Polovinom 1951, na etvrtom plenumu CK KPJ, Tito je posle konstatacije da Jugoslavija nema vlastitu industriju i da je SSSR otkazao sve porudbine, izneo neke stavove koji su oznaavali jugoslovensku politiku u ovom pitanju: 1) pomo moe biti besplatna" i bez ikakvih uslova; 2) Italijani, Francuzi i Englezi smatraju da Jugoslaviji nije potrebno teko oruje, ve da ona treba da vodi gerilski rat; 3) prestalo je obaziranje na to ta e rei IB, te da e Jugoslavija sada uzeti ono za to su nas optuili"; 4) na Zapadu se govorilo: Oni su se posvadili s Rusima i sa Rusima ne mogu vie natrag, jer ih eka Sibir da ih tamo strpaju i sada je dolo vrijeme da se njima moe dati oruje, jer se i oni boje Rusa." Jugoslavija je u svetskoj politici odbrane svoje pozicije polazila i od porasta jugoslovenskog uticaja, jer je Kominform gubio uticaj u progresivnom pokretu, uivajui podrku samo birokratizovanih vrhova komunistikih partija. injenica je, meutim, da je itav komunistiki svet ostao magijski prikovan za Staljina i ekskomunikaciju jugoslovenskih komunista. Edvard Kardelj je krajem 1949. izvukao odreene zakljuke iz analize meunarodnog poloaja Jugoslavije, dajui pred plenumom CK KPJ istovremeno operativne direktive jugoslovenskoj spoljnoj politici. Zakljuci su polazili od toga da imperijalistiki svet" ne moe da pregazi Jugoslaviju, a ne sme ni da trguje na njen raun; da je otean i poloaj SSSR-a, jer u toj situaciji odnos prema Jugoslaviji nije bio samo jugoslovensko-sovjetski odnos ve meunarodni problem (praktino internacionalizovan); da Jugoslavija smeta sovjetskoj hegemoniji politikom samostalnosti kao negacijom svake hegemonije; da je jugoslovenska bitka za nezavisnost najvea bitka za socijalizam i da Jugoslavija mora znati da manevrie u meunarodnim suprotnostima. Trebalo je iskoristiti postojee suprotnosti i neutralisati zapadni svet, ali mu i onemoguiti da trguje sa SSSR-om na jugoslovenski raun; trgovati s velikim zapadnim zemljama, ali i s malim. Tito je imao u vidu 1948. godinu: Iskustvo na Istoku treba da nam bude pouka", pri emu misli na jednostranu orijentaciju Jugoslavije do 1948, na SSSR i zemlje tzv. narodne demokratije.

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

Iz ovakvih optih odreenja proizlazile su i konkretne obaveze spoljne politike: popravljanje odnosa s Italijom, nalaenjem ekonomskih kanala"; odbaena je ideja o internacionalnom statusu Trsta s guvernerom, u ime sporazuma koji bi Jugoslaviji dao ono to maksimalno moe dobiti; Amerikanci su sugerisali Kardelju da se Jugoslavija sporazume sa Grkom, to je ovoj bilo nemogue dok je na vlasti Caldaris. Zahtevala se i borba za javno mnjenje u svetu i socijaliste, ukljuujui, jednom reju, suzbijanje sektatva i jaanje vojske. Jugoslovenski dravnici i politiari nastavljali su da istupaju protiv blokovske podele sveta, ideolokih diskriminacija u meudravnim odnosima i hegemonije velikih nad malim dravama. Edvard Kardelj govorio je 1950. u prilog demokratske borbe za svet slobodnih i ravnopravnih naroda". Meu negativnim tendencijama u meunarodnim odnosima navodio je: pokuaje da se OUN pretvore u propagandnu tribinu; pretvaranje OUN u nadnacionalnu (supranacionalizam") organizaciju; podreivanje malih drava volji velikih u OUN; ekonomsko razdvajanje sveta na istoni i zapadni tabor". Kardelj je ispravio raniju jugoslovensku tezu o sukobu reakcionarnih i demokratskih snaga u smislu podele na front snaga demokratije i socijalizma u svakoj zemlji i u meunarodnom okviru", naglaavanjem da se sudbina socijalizma reava na njegovom sopstvenom tlu", to jest preko specifinih suprotnosti koje su karakteristine za prelaznu fazu socijalistikog drutva". Prema miljenju Jadranke Jovanovi, do prve organizovane manifestacije vanblokovskih zemalja dolo je za vreme korejskog rata, 1950, kada su Jugoslavija, Indija, Liban, Saudijska Arabija i Jemen glasali u Generalnoj skuptini OUN protiv prelaska trupa OUN preko 38. paralele, a Indonezija se uzdrala. Blii odnosi Jugoslavije s Indijom i Egiptom izgraivali su se dok su ove tri zemlje bile lanice Saveta bezbednosti. Tito je aprila 1950. izrazio nameru jugoslovenske vlade da u OUN brani prava malih ili kolonijalnih naroda na slobodu i nezavisnost, tj. da sami odluuju o svojoj sudbini". Istovremeno je osudio stvaranje blokova i interesnih sfera, koji predstavljaju latentnu opasnost od ratnih sukoba i katastrofa za oveanstvo". Krajem 1952. j u g o s l o v e n s k i diplomati dobijaju instrukcije da pojaaju dodire s predstavnicima zemalja Azije i Afrike koje imaju slina shvatanja o karakteru meunarodnih odnosa. Prema amerikom istoriaru A. Rubintajnu, indijski delegat u

OTPOR MONOLITIZMU U K O M U N I S T I K O M P O K R E T U I VANBLOKO VSKA P O L I T I K A

3 6 1

OUN Benegal Rau rekao je Aleu Bebleru da je predsednik indijske vlade Nehru u parlamentu predloio politiku nesvrstavanja, koja ne bi bila ni negativna ni pasivna politika". Tito je, februara 1950, pomenuo pojam aktivna neutralnost" istiui, meu naelima, ova: borbu protiv agresivnog rata i politike interesnih sfera; suprotstavljanje meanju u unutranje poslove i pretvaranju progresivnih oslobodilakih pokreta ,,u instrumente velikih sila"; ouvanje dobrosusedskih odnosa"; svestrano razvijanje miroljubive ekonomske, politike i kulturne saradnje i demokratskih meunarodnih odnosa na osnovu ravnopravnosti i razumevanja". Ova naela miroljubive koegzistencije uglavnom e se nai u Ugovoru NR Kine i Indije iz 1954. godine (poznata pod naslovom Panch-shila). Analize istraivaa pokazuju da je Tito pomenuo pojam aktivne miroljubive koegzistencije" krajem 1954. godine. U praktinom istupanju Jugoslavije od 1949. ova politika je ve nalazila izraz u svojim embrionalnim oblicima. Oko okonanja rata u Koreji stvaralo se u OUN jezgro zemalja" koje su kasnije postale prve uesnice pokreta nesvrstanih". U toku borbe za ouvanje nezavisnosti Jugoslavija je sreivala odnose sa susednim, drugim zapadnim i vanevropskim zemljama, granajui svoje meunarodne veze, probijajui blokadu socijalistikih zemalja i stvarajui pretpostavke za ukljuivanje u svetsko trite. Krajem 1953. imala je u inostranstvu 49 ambasada, pet specijalnih misija i 13 generalnih konzulata. Ve tada je uspostavila ekonomske veze s Brazilom, Burmom, Cejlonom, Etiopijom, Grkom, Indijom, Indonezijom, Izraelom, Japanom, Libanom, Meksikom, Pakistanom, Paragvajem, Peruom, Sirijom i Tajlandom. Kroz ove odnose i kasnije aktivnosti Jugoslavije u meunarodnim odnosima utemeljivala se politika nesvrstanosti. Nezavisno od sreivanja odnosa s Jugoslavijom i od proklamovanih naela u Beogradskoj i Moskovskoj deklaraciji, Sovjetski Savez je Jugoslaviji prilazio sa stanovita blokovske politike, ne prihvatajui sutinu njenog odmetnitva" kao tenju za samostalnom orijentacijom i ouvanjem nezavisnosti. Jugoslavija je, naelno i u praksi, odbacivala vazalski odnos" i borila se za autonoman unutranji razvitak i dravni identitet u meunarodnoj zajednici. Samim tim su i jugoslovensko-sovjetski odnosi od 1955. do 1961. bili manje-vie incidentni. Jedna strana je uvala nezavisnost, a druga nastojala na njenom

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

prestrojavanju" i ukljuivanju u lager. Iz jugoslovenskog stava proizlazilo je odbacivanje centra" u komunistikom pokretu, odnosno monolitnog nastupanja svih komunistikih partija prema direktivama jedne, a iz sovjetskog shvatanje nacionalnooslobodilakih pokreta kao antikapitalistike rezerve i pomonih odreda" u borbi za socijalizam. Staljinova smrt i pokopavanje" Informbiroa nisu mogli da izmire ove dve dijametralno razliite koncepcije, dovodei do novih sukoba izmeu KPSS i SKJ u vezi s karakterom odnosa u meunarodnom komunistikom i radnikom pokretu i nainom ostvarivanja jedinstva akcije. Postavljalo se sledee pitanje: da li e saradnja tei u znaku postojanja jednog centra, jedne generalne linije i jedne idejno-politike platforme, ili u znaku samostalnog nastupanja revolucionarnih snaga i jedinstva koje bi izrastalo iz njihovih vlastitih stratekih procena. Otpor destaljinizaciji u SSSR-u koji je u sovjetskom rukovodstvu nosila konzervativna grupa Molotova, Maljenkova i Kaganovia, razbijena 1957 te burni dogaaji u istonom Berlinu 1953, Maarskoj i Poljskoj u jesen 1956, osobito ustanak poznanjskih radnika u junu iste godine, podsticali su staljinistike snage da insistiraju na obnovi ideje o ideoloko-politikoj monolitnosti u meunarodnom komunistikom pokretu. Na kraju rada XX kongresa KPSS, februara 1956, Nikita Hruov je proitao tajni referat u kome je osudio Staljina i njegov nain vladavine. Takav razvoj dogaaja u SSSR-u, oznaen kao destaljinizacija, bez obzira na postojanje i otpor konzervativnog jezgra sa Molotovom na elu, uticao je i na Jugoslaviju da smelije prie programskom uoptavanju iskustva steenog u razvoju tokom poslednjih godina. U Titovom pismu XX kongresu KPSS bilo je izraeno zadovoljstvo zbog postepenog i neprekidnog poboljanja odnosa izmeu Jugoslavije i SSSR-a. Edvard Kardelj je u XX kongresu video prelom u politici koju je vodio Staljin. Smatrao je da su u SSSR-u staljinistike snage gurnute u stranu". Kongres se, po njemu, deklarisao za mir i koegzistenciju. Hruov je dostavio svoj tajni referat CK KPJ i on je proitan na zatvorenom skupu ovog tela. Jugoslovenski rukovodioci su dosta optimistiki shvatali procese u SSSR-u, bez analitikog udubljivanja, uvereni da Sovjetima nita drugo ne preostaje nego da krenu putem koji su prokrili Jugosloveni. Kardelj je ipak smatrao da Hruov nije mogao da ide dalje nego to je iao". Uticaj Jugoslavije i njenih diplomatskih

OTPOR MONOLITIZMU U K O M U N I S T I K O M P O K R E T U I VANBLOKO VSKA POLITIKA

3 6 3

predstavnika u SSSR-u nije bio nikada toliko velik kao u doba Hruova. Izvanredna istorijska svedoanstva o tome ostavio je jugoslovenski ambasador Veljko Miunovi u svojim Moskovskim godinama. Dogaaji u Maarskoj privremeno su prekinuli razvoj odnosa Jugoslavije sa SSSR-om i drugim socijalistikim dravama. Demonstracije u Budimpeti protiv politike Maaa Rakoija, 23. oktobra 1956, prerasle su u oruane borbe, u kojima su revolt radnika protiv staljinistikog reima iskoristile reakcionarne snage". Sovjetske trupe su 24. oktobra intervenisale u maarskom glavnom gradu, ali su zatim povuene iz njega. Delovanje kontrarevolucionarnih snaga izazvalo je drugu sovjetsku intervenciju. Predsednik Tito je, govorei u Puli 11. novembra, oznaio prvu sovjetsku intervenciju kao nepotrebnu, a drugu kao nunu" pred alternativom pokolja" i graanskog rata", odnosno meanja Zapada i ponovnog dolaska hortijevaca na vlast. Jugoslavija se izjasnila za pomo radniko-seljakoj vladi" Janoa Kadara i povlaenje sovjetskih trupa posle sreivanja prilika u Maarskoj. Jugoslovenska vlada usprotivila se iskoriavanju tih traginih dogaaja u politike svrhe i iznoenju maarskog sluaja" pred Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija. Staljinistike snage napadale su Jugoslaviju za podstrekavanje nemira u Maarskoj. Davanje azila bivem predsedniku maarske vlade Imreu Nau i njegovim saradnicima u Jugoslovenskoj ambasadi u Budimpeti jo vie je zateglo odnose Jugoslavije s drugim socijalistikim zemljama. Na i njegovi saradnici napustili su Ambasadu FNRJ 22. novembra 1956, poto im je prethodno vlada Janoa Kadara garantovala bezbednost; ali, uprkos tim garantijama, bivi predsednik je kasnije pogubljen. Do ponovnog susreta izmeu predstavnika Jugoslavije i SSSR-a, predsednika Tita i Hruova, kojem je prisustvovao i Edvard Kardelj, dolo je 12. avgusta 1957. u blizini Bukureta, posle obrauna sa staljinistikim jezgrom u KPSS. Tom prilikom razmotreni su sovjetsko-jugoslovenski odnosi i potvrena aktuelnost Beogradske i Moskovske deklaracije. Obnova sovjetsko-jugoslovenskih odnosa pozitivno je uticala i na odnose Jugoslavije s drugim socijalistikim dravama i komunistikim partijama. Savez komunista je jo 1956. uspostavio odnose s komunistikim partijama Italije i Francuske. Septembra 1957. Jugoslaviju je posetio Vladislav Gomulka, sekretar CK Poljske

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

ujedinjene radnike partije. Ovoj poseti prethodila je poseta predsednika Demokratske Republike Vijetnama Ho i Mina, poetkom avgusta, iji je zahtev za ujedinjenje Severnog i Junog Vijetnama dobio jugoslovensku podrku. Polovinom te godine Jugoslavija je razmenila ambasadore s NR Mongolijom. Razvoj jugoslovenskih odnosa sa socijalistikim dravama usporen je novembra 1957, posle Savetovanja komunistikih i radnikih partija u Moskvi, na kojem su stavovi SKJ proglaeni za revizionistike. Prisustvujui proslavi 40-godinjice oktobarske revolucije u sovjetskom glavnom gradu, predstavnici 64 partije usvojili su Manifest mira, koji su potpisali i predstavnici SKJ. U Moskvi je istovremeno potpisana Deklaracija 12 komunistikih i radnikih partija socijalistikih zemalja, koja je poivala na principu monolitnosti u ime viih interesa" socijalizma, izjednaavajui ovaj princip sa socijalistikim blokom. Jugoslovenska dravno-partijska delegacija u kojoj su se nalazili Edvard Kardelj, Aleksandar Rankovi, Veljko Vlahovi i Ugljea Danilovi odbila je da potpie Deklaraciju, ija je sadrina protivureila koncepciji SKJ da se socijalizam u svetu ne razvija iskljuivo unutar granica socijalistikih zemalja. Tada je, po Kardeljevom seanju, trebalo izdrati teki Hruovljev pritisak. Jugoslovenski komunisti optuivani su da ne vode klasnu politiku, ve da se vrte" izmeu dva bloka; Hruov je govorio da nema socijalizma bez lagera, da je socijalizam eta koja mora imati komandira, da SKJ kri meunarodnu solidarnost. Nasuprot tome, Jugosloveni su objanjavali da je u pitanju politika a ne taktika, istupanje protiv podele sveta na blokove. Stav delegacije SKJ posluio je KPSS kao povod za novu antijugoslovensku kampanju. Sovjeti su bili nezadovoljni i Nacrtom Programa SKJ, koji je u Jugoslaviji iznet na javnu diskusiju. Taj dokument je podvrgnut otroj kritici u tampi socijalistikih drava. Ideoloko-politiki napadi odrazili su se na sferu meudravnih odnosa. Sovjetska vlada je maja 1958. obavestila vladu FNRJ da otkazuje investicione sporazume iz 1956. Socijalistike drave smanjile su robnu razmenu s Jugoslavijom, otkazale ugovorne obaveze o izgradnji njene aluminijumske industrije i poele da obustavljaju razmenu iskustava u oblasti nauno-tehnike saradnje. Iako je jugoslovenska vlada priznala Narodnu Republiku Kinu oktobra 1949, diplomatski odnosi izmeu dve zemlje uspostavljeni su tek januara 1955. Jugoslavija se, nezavisno od

OTPOR MONOLITIZMU U K O M U N I S T I K O M P O K R E T U I VANBLOKO VSKA P O L I T I K A

3 6 5

kineskog stava prema KPJ u vreme napada Informbiroa, zalagala za prijem Kine u Ujedinjene nacije, rukovoena eljom za univerzalizacijom svetske organizacije. Kinesko rukovodstvo je posle obnove diplomatskih odnosa, nain na koji je 1948 1949. tretirana jugoslovenska situacija" od Informbiroa, ocenilo kao greku. Jugoslavija i Kina razmenile su politike, ekonomske i druge delegacije, a predstavnici SKJ prisustvovali su Osmom kongresu KP Kine. Maja 1958, meutim, organ KP Kine enmin ibao napao je SKJ u lanku Moderni revizionizam se mora kritikova ti". Kao formalan povod za ovaj zaokret posluili su Program SKJ i nepotpisivanje Deklaracije komunistikih partija u Moskvi novembra 1957. Protiv Jugoslavije su obnovljeni napadi iz vremena Informbiroa. Iz Beograda je povuen kineski ambasador Vu ijuuan, a iz Pekinga jugoslovenski ambasador Vladimir Popovi. Kina je imala pretenzije da postane svetski ideoloko-politiki centar komunistikog pokreta, jer se centar revolucije" navodno pomerio dalje na Istok". Ostvarujui ovu ideju, KP Kine je nastojala da dobije to vei uticaj u zemljama treeg sveta", da nametne svoj uticaj progresivnim i drugim nacional nooslobodilakim pokretima, da privue na svoju stranu neke partije (recimo, albansku) i stvori svoje frakcije u drugim partijama. Kineska koncepcija je poivala na prevazi nasilnog puta, zapravo sadravala ideju o neizbenosti i progresivnosti rata. Kineski komunisti su u takvim prilazima videli klasnu borbu na najirem internacionalnom planu. Pre nego to je sovjetsko-kineski spor postao javan, Kardelj je u knjizi Socijalizam i rat (1960) dao kritiku ekstremnog kineskog shvatanja. Novo meunarodno savetovanje komunistikih i radnikih partija (Savetovanje 81 partije) u Moskvi krajem 1960. donelo je Izjavu, u kojoj je otro napadnuta i Jugoslavija i Apel narodima sveta. Komunistike partije, kae se u Izjavi, jednoduno su osudile jugoslovensku varijantu meunarodnog oportunizma". Rukovodioci SKJ, koji su izdali i proglasili zastarelim marksizam-lenjinizam, suprotstavili su Moskovskoj deklaraciji od 1957. godine svoj antilenjmistiki revizionistiki program, suprotstavili su SKJ elom meunarodnom komunistikom pokretu, odvojili svoju zemlju od socijalistikog lagera i doveli je u poloaj zavisnosti od tzv. 'pomoi' amerikih i drugih imperijalista i samim tim izloili opasnosti revolucionarne tekovine koje je izvojevao jugoslovenski narod u heroj-

0 U

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

skoj borbi". Obnavljanjem napada na Jugoslaviju Sovjetski Savez je pokuavao da sauva jedinstvo meunarodnog komunistikog pokreta u vreme kada je ono ve bilo ozbiljno napuklo usled pogoravanja odnosa izmeu Kine i ostalih socijalistikih drava, sem Albanije, koje su podravale i sledile politiku SSSR-a. Kineski komunisti proglasili su sovjetsko rukovodstvo za revizionistiko. Rascep je bio otvoren i nije se mogao otkloniti rtvovanjem Jugoslavije. Izvrni komitet CK SKJ, u elji da ogranii negativne posledice ovog napada, sveo je svoju reakciju na najmanju moguu meru. Posle objavljivanja Izjave, kampanja protiv Jugoslavije se nastavila i pootrila, ne samo u NR Kini i Albaniji ve i Sovjetskom Savezu i nekim drugim zemljama i partijama. Suoen s takvim razvojem dogaaja, Izvrni komitet odluio je da objavi referat koji je Veljko Vlahovi podneo na njegovoj proirenoj sednici 10. februara 1960. Za rukovodstvo SKJ nije se toliko radilo o Jugoslaviji koliko o gledanju na probleme razvitka socijalizma u celini. Radnikom pokretu se nisu mogli nametati arbitri niti bilo kakvi oblici hegemonizma. Izvrni komitet je konstatovao da se SKJ ne ograuje" od komunistikih partija, ve da se neke od njih ograuju" od njega. Kampanju protiv Jugoslavije naroito je aktivno vodila albanska partija, koja je posle Staljinove smrti najsporije prihvatala proces normalizacije odnosa s Jugoslavijom. Na etvrtom kongresu Partije rada Albanije februara meseca 1961. Enver Hoda je napao Jugoslaviju da je s Grkom i amerikom estom flotom pripremala zavereniki prevrat u Albaniji". Zbog albanske neprijateljske politike, koja se sve vie razvija u pravcu krajnjeg zaotravanja", vlada FNRJ je aprila 1961. objavila Belu knjigu o albansko-jugoslovenskim odnosima 19481961. godine i nemiroljubivoj politici vlade NR Albanije". Dugo tinjajui sukob izmeu KPSS i KP Kine buknuo je 1961. Napadajui KPSS, kineska partija je na nian uzela i SKJ. Punu podrku kineskom stavu dala je Partija rada Albanije. KP Kine je u rascepu koji je nastao u komunistikom pokretu pokuavala da privoli druge partije na podrku ili da u njima stvori prokineske struje, te da proiri svoj uticaj na zemlje u razvoju" i progresivne pokrete Azije, Afrike i Latinske Amerike.

OTPOR MONOLITIZMU U K O M U N I S T I K O M P O K R E T U I VANBLOKO V S K A P O L I T I K A

3 6 7

Peti plenum CK SKJ, odran maja 1963, analizirao je kineske napade na Jugoslaviju i osudio pravljenje kompromisa u komunistikom i radnikom pokretu na raun drugih partija. Prema Titovim reima, razmimoilaenja oko pitanja rata i mira i aktivne miroljubive koegzistencije odraavala su razlike izmeu dogmatskih i progresivnih snaga. U kampanji protiv Jugoslavije rukovodstvo bugarske partije i drave poricalo je makedonsku nacionalnu individualnost. Duh nacionalne politike iz dimitrovljevskog perioda otvoreno je izneveravan. Pirinskim Makedoncima uskraena su nacionalna prava, a Makedonija je tretirana kao geografski pojam", kao teritorija bez prolosti, istorije, nacionalnih obeleja, samosvojne kulture i jezika. Antijugoslovenska kampanja bila je, meutim, kratkog daha. Ona je izraavala otpor konzervativnih snaga u komunistikom pokretu destaljinizaciji, nezavisnoj politici i samoupravljanju. Kroz napade na Jugoslaviju prelamali su se i sukobljeni interesi KPSS i KP Kine. Ova kampanja pala je u vreme pogoranih odnosa izmeu Istoka i Zapada zbog neuspeha parike etvorne konferencije na vrhu maja 1960. Jugoslavija se nije kolebala u odbrani osnova svoje spoljne politike i samoupravnog razvitka. Prva konferencija nesvrstanih zemalja u Beogradu septembra 1961. godine doprinela je da se potvrdi politika ravnopravnosti i nemeanja u unutranje poslove drugih drava. Na drugoj strani, u socijalistikim zemljama se, uprkos ilavom otporu, nije vie mogao zaustaviti proces oslobaanja od najgrubljih formi i sadraja staljinistike vladavine. Tako je ve u drugoj polovini 1962. dolo do obnavljanja odnosa izmeu rukovodilaca SSSR-a i Jugoslavije: Tito je decembra 1962. boravio u Moskvi, a Hruov avgusta/septembra 1963. u Jugoslaviji. Narastanje snaga socijalizma u svetu, s promenom objektivnih uslova, nije moglo da ne utie i na probijanje novih pogleda o meudravnoj saradnji i odnosima u meunarodnom radnikom i komunistikom pokretu. SKJ se ve vie od jedne decenije nalazio usamljen u prvom frontu borbe za ravnopravne odnose meu dravama i partijama. Svojom borbom se suprotstavljao identifikaciji staljinizma i socijalizma. Antisektaki se postavljao u meunarodnoj saradnji, odbacujui staljinistiko predubeenje o socijaldemokratiji kao savezniku kapitala" i konzervativno shvatanje nacionalnooslobodilakih pokreta kao

0 U

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

rezervne snage u r e v o l u c i o n a r n o m procesu menjanja sveta na socijalistikim osnovama. U skladu sa svojim mogunostima, jugoslovenski komunisti davali su podrku dekolonizaciji, odnosno afirmaciji novih nezavisnih drava Azije i Afrike, njihovoj borbi za samostalan unutranji razvitak i suvereno meunarodno ponaanje, otkrivajui u njima ogromnu revolucionarnu energiju, koja je radikalno menjala strukturu sveta. Sa socijalistikim snagama u razvijenim kapitalistikim zemljama, zemlje u razvoju" i antikolonijalne snage bile su za SKJ aktivni uesnici u borbi za socijalizam kao svetski proces. Izjanjavanjem za otvorenu i svestranu saradnju sa svim demokratskim dravama i naprednim pokretima, jugoslovenski komunisti su odbacivali staljinistiku iskljuivost i izolacionizam. Zalaganjem za solidarnost jednakih i ravnopravnih subjekata osujeivali su hegemonizam kamufliran proleterskim internacionalizmom. Pomaui antidogmatske snage u komunistikom pokretu, SKJ se borio protiv naslea i prakse staljinizma, to je smatrao svojom internacionalnom obavezom. Nije se zadovoljavao odbacivanjem i osudom dravnobirokratskih odnosa" meu komunistikim partijama i socijalistikim dravama, ve i ulagao napore za uvoenje novog tipa meunarodne saradnje, u ijoj je osnovi leala ravnopravnost svih subjekata, nezavisno od njihove snage u meunarodnoj zajednici: ekonomskih i vojnih potencijala, teritorijalnih razmera i demografskih pokazatelja. Borba jugoslovenskih komunista za mir bila je motivisana shvatanjem da je on nerazdvojno povezan s perspektivom irenja socijalizma kao svetskog procesa. SKJ je davao politiku i moralnu potporu svim progresivnim snagama kojima je pretila opasnost od ekspanzije imperijalizma ili od nametanja tue volje u ime ideolokog jedinstva i drugih viih ciljeva". U teoriji i praksi jugoslovenski komunisti nisu razdvajali proleterski internacionalizam i koegzistenciju kao dva principa, s tim to bi prvi vaio za regulisanje odnosa meu zemljama istog drutveno-ekonomskog ureenja i ideologije, a drugi za regulisanje saradnje izmeu zemalja razliitih sistema. Jugoslovenski komunisti su ovaj dualizam, odreen politikim motivima, prevazilazili istovetnim pristupom svima zemljama i pokretima, nezavisno od njihove drutvene sutine. Normalizovanjem odnosa sa socijalistikim dravama 1953 -1956, Jugoslavija nije prestajala da radi na unapreivanju veza s drugim susednim, kao i sa zapadnoevropskim, azijskim,

JUGOSLAVIJA U KOMUNISTIKOM POKRETU I FRONTU NESVRSTANOSTI, MEUNARODNI ODNOSI

76. SALA BEOGRADSKE KONFERENCIJE U ZGRADI NARODNE SKUPTINE 77. DEMONSTRACIJE U LJUBLJANI ODRANE 16. APRILA 1952. GODINE POVODOM ODRAVANJA LONDONSKE KONFERENCIJE I REAVANJE TRANSKOG PROBLEMA BEZ UEA JUGOSLAVIJE 78. POTPISIVANJE MEMORANDUMA 0 SAGLASNOSTI, LONDON 5. OKTOBAR 1954.

MILOS MINI I MARUANO RUMOR POTPISUJU UGOVOR U OZIMU 10. NOVEMBRA 1975.

OTPOR MONOLITIZMU U K O M U N I S T I K O M P O K R E T U I VANBLOKO VSKA P O L I T I K A

3 6 9

afrikim i latinoamerikim zemljama. Mada su bliski odnosi izmeu Beograda, Atine i Ankare uli u krizu zbog sukoba Grke i Turske, jugoslovensko-grka i jugoslovensko-turska saradnja nastavljena je na ekonomskom, kulturnom i turistikom polju. Produena je i jugoslovensko-italijanska saradnja, nezavisno od povremenih nesporazuma oko poloaja nacionalnih manjina, malograninog prometa, ekonomske razmene, suenja italijanskim dravljanima uesnicima narodnooslobodilake borbe optuenim za navodne zloine, graninih problema, napada zbog tekog ivota" Italijana u Jugoslaviji, razliitih pristupa svetskim pitanjima, s obzirom na lanstvo Italije u severnoatlantskom paktu. Odnose izmeu Jugoslavije i Austrije takoe su povremeno remetili sporovi o pravima slovenake manjine u Korukoj, naroito u oblasti kolstva, koja su bila utvrena Dravnim ugovorom o uspostavljanju nezavisne i demokratske Austrije. Ne obazirui se na injenicu da se slovenaka manjina nalazi pod meunarodnom zatitom, austrijske ovinistike organizacije su pokuavale da suze njena prava i izvre reviziju odredaba Dravnog ugovora o dvojezinom kolstvu. Postupajui u duhu koegzistencije, Jugoslavija je razvila odnose s Belgijom, Norvekom, vedskom, Danskom. Savezna Republika Nemaka (SRN) zauzela je jedno od vodeih mesta u jugoslovenskoj trgovinskoj razmeni s inostranstvom. U politikim odnosima sa SRN Jugoslavija je polazila od realne injenice da je nemako ujedinjenje oteano suprotnostima izmeu postojeih blokova, odnosno da su dve Nemake vrsto ukljuene u suparnike politike i vojne sisteme. Kao to je priznala SRN, jugoslovenska vlada nije mogla da ignorie ni postojanje Nemake Demokratske Republike (NDR), s kojom je uspostavila diplomatske veze oktobra 1957. Na to je Savezna Republika Nemaka polazei od tzv. Haltajnove doktrine, prema kojoj je samo ona bila pravni naslednik Treeg Rajha i legitiman predstavnik nemakog naroda prekinula odnose s Jugoslavijom. Jugoslo venski odnosi s Velikom Britanijom, Francuskom i SAD i dalje su se razvijali na bazi uzajamno korisne saradnje", uprkos razliitim pogledima na svetske probleme. Predsednik Tito je posetio Francusku maja 1956. Do zahlaenja izmeu dveju zemalja dolo je kada je Francuska, zajedno s Britanijom i Izraelom, izvrila agresiju na Egipat, oktobra 1956, a razlike u stavu prema narodnooslobodilakom pokretu alirskog naroda i jugoslovenska pomo njegovoj borbi

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

uticale su jo vie na pogoranje odnosa. Izmenjeni meunarodni uslovi naveli su Jugoslaviju da krajem 1957. zatrai obustavljanje amerike vojne pomoi i posveti panju proirivanju redovne ekonomske razmene sa SAD. Za vreme XV zasedanja Generalne skuptine Ujedinjenih nacija, septembra 1960, predsednik Tito se u Njujorku sastao s amerikim predsednikom Dvajtom Ajzenhauerom. Karipska kriza oktobra 1962, koja je zapretila direktnom konfrontacijom SAD i SSSR, dovela je do kvarenja jugoslovensko-amerikih odnosa. Jugoslovenski brodovi na plovidbi za Kubu, kao i jugoslovenska roba, bojkotovani su u amerikim pristanitima. Jugoslaviji su ograniene mogunosti dobijanja amerikih kredita. Ova ekonomska diskriminacija Jugoslavije prestala je posle posete predsednika Tita SAD i njegovog susreta s predsednikom Donom Kenedijem oktobra 1963. u Vaingtonu, jer je narednog meseca ameriki Kongres doneo odluku da Jugoslavija zadri tretman najpovlaenije nacije. Jugoslovensko zalaganje za nezavisnost novoosloboenih zemalja Azije i Afrike i mogunosti ekonomske saradnje s njima davali su osnovu za razvijanje veza. Jugoslavija je 1953. imala diplomatske odnose s Burmom, Egiptom, Etiopijom, Indijom, Iranom, Japanom, Jordanom, Libanom, Pakistanom, Sirijom. Ekonomska saradnja obuhvatala je, pored trgovine, i tehniku pomo, ukljuujui rad jugoslovenskih strunjaka i preduzea. Za otvorenost Jugoslavije prema svetu i njeno aktivno sudeonitvo u meunarodnim poslovima bilo je od odluujueg znaaja njeno savlaivanje dravnosvojinskog naslea, kojemu su imanentni autarhija i izolacija". injenica to je objektivno bila re o maloj zemlji potirala se vrednou jugoslovenskih koncepcija, u kojima je tenja naroda za emancipacijom bila dominantna tenja epohe. Sa stanovita daljeg uvrivanja meunarodnog poloaja Jugoslavije kao nezavisne zemlje, dinamizma njene spoljne politike, njenog aktivnog istupanja u meunarodnoj zajednici godine 1954. i 1955. mogle bi da se oznae kao prelomne, uz uvaavanje znaaja prethodnih procesa i pojedinanih manifestacija, koji su govorili o stalnom porastu njenog meunarodnog uticaja. Pored sreivanja odnosa s Italijom, ona je razvila saradnju s Grkom i Turskom, koje je predsednik SFRJ Tito posetio 1954. godine. Sutina i ciljevi politike aktivne miroljubive koegzistencije blie su odreeni prilikom posete predsedni-

OTPOR MONOLITIZMU U K O M U N I S T I K O M P O K R E T U I VANBLOKO V S K A P O L I T I K A

3 7 1

ka Tita Indiji i Burmi decembra 1954 januara 1955. Govorei pred indijskim parlamentom, Tito je istakao da nejednakost meu dravama i narodima, meanje u unutranji ivot drugih, podela sveta na interesne sfere i blokove, kao i kolonijalizam, predstavljaju osnovne uzroke nespokojstva oveanstva. U zajednikom kominikeu Tito i Nehru su izloili platformu aktivne miroljubive koegzistencije. Jugoslavija je od 1954. godine postala stecite dravnika koji su udarili temelje politici nesvrstavanja. Car Etiopije Haile Selasije posetio je Jugoslaviju, kao prvi strani ef drave, jula 1954; burmanski premijer U Nu juna 1955; Davaharlal Nehru jula iste godine; princ Norodom Sihanuk, na elu delegacije Kambode (Kampuije), jula, a predsednik Indonezije Ahmet Sukarno septembra 1956. Tito je uinio uzvratnu posetu Etiopiji decembra 1955, a na povratku u zemlju posetio Egipat. Bandunka konferencija iz aprila 1955, kojoj je prisustvovalo 29 delegacija zemalja Azije i Afrike, ukljuujui i delegaciju Turske kao evroazijske zemlje, osudila je kolonijalizam i dala podrku borbi za nezavisnost novoosloboenih zemalja. Inicijativu za ovu konferenciju dao je indijski premijer Nehru. Bandung je otvorio put nesvrstanosti, ali joj je Nehruova koncepcija grupisanja po teritorijalnom principu odzimala svetsku dimenziju. Regionalni pristup nesvrstavanju bio je Nehruov pokuaj odgovora blokovima Istoka i Zapada, koji su, po njegovom shvatanju, takoe bili teritorijalno odreeni, pri emu je istaknuti lider nesvrstavanja gubio iz vida njihove globalne interese. Nasuprot ovoj teritorijalnoj viziji nesvrstavanja, Titova koncepcija je vodila rauna o zajednikim interesima nesvrstanih zemalja, njihovom slinom poloaju u svetskom poretku i neophodnosti njihovog udruivanja u svrhu ostvarivanja tih interesa. Na prvom multilateralnom susretu dravnika nesvrstanih", odranom na Brionima jula 1956, Tito, Nehru i Gamal Abdel Naser usvojili su deklaraciju koja je osudila podelu sveta na blokove i politiku dominacije. efovi Jugoslavije, Indije i Egipta zaloili su se za postepeno uklanjanje uzroka ratova, podrali borbu za razoruanje u okviru Organizacije ujedinjenih nacija i izjasnili se za iskoriavanje atomske energije u miroljubive svrhe. U oblasti ekonomske saradnje Tito, Nehru i Naser traili su da se preko Ujedinjenih nacija pomae ekonomski razvoj nerazvijenih zemalja i uklanjaju smetnje za razvitak

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

meunarodne trgovine. Brionska deklaracija apelovala je za prijem Kine u Ujedinjene nacije i dala podrku borbi naroda Alira protiv francuskih kolonizatora. Opasna kriza na Srednjem istoku posle egipatske nacionalizacije Sueckog kanala, zbog koje su Velika Britanija, Francuska i Izrael napali Egipat 31. oktobra 1956, dovela je svet na ivicu rata. Jugoslovenska vlada osudila je napadae i stala na stranu Egipta kao rtve agresije. Tokom reavanja ove krize ona je stavila jedan vojni kontingent na raspolaganje mirovnim snagama Organizacije ujedinjenih nacija, stacioniranim izmeu egipatskih i izraelskih snaga. Vlada FNRJ je 1957. uspostavila odnose s novoosloboenim afrikim zemljama Marokom i Tunisom; jula 1958. priznala je Republiku Irak, a jula 1959. otvorila diplomatsko predstavnitvo u Gani. Nov put predsednika Tita u zemlje Azije i Afrike (Indoneziju, Burmu, Indiju, Cejlon, Etiopiju, Sudan, Ujedinjenu Arapsku Republiku) i Grku, od decembra 1958. do marta 1959. vodio je uvrivanju odnosa izmeu Jugoslavije i ovih zemalja i uspostavljanju veza s dravnicima koji su usvajali politiku miroljubive koegzistencije. Sem s azijskim i afrikim, Jugoslavija je poela aktivnije da razvija odnose i s latinoamerikim zemljama. Njena misija dobre volje posetila je junaavgusta 1959. Meksiko, Kostariku, Honduras, Kubu, Haiti, Venecuelu, Kolumbiju, Ekvador, Peru i Boliviju, a nezvanino i Argentinu i Brazil. Pobeda kubanske revolucije, pod vodstvom Fidela Kastra, dovela je do tenjih veza izmeu Jugoslavije i novog reima, ali su one trpele oscilacije zbog sukoba koncepcija u meunarodnom radnikom i komunistikom pokretu i jugoslovenskog neslaganja s kubanskom politikom prema ostalim zemljama Latinske Amerike. U okviru razvijanja jugoslovenskih odnosa s njima dolo je 1963. do posete predsednika Sjedinjenih Drava Meksika Adolfa Lopeza Mateosa Jugoslaviji i puta predsednika Tita u Brazil, ile, Boliviju i Meksiko septembraoktobra iste godine. Pored razvijanja odnosa sa socijalistikim, zapadnoevropskim, susednim i novoosloboenim zemljama, Jugoslavija je aktivno uestovala u radu meunarodnih organizacija, pre svega Ujedinjenih nacija. Na zasedanjima svetske organizacije ona se borila za pravo nacija na samoopredeljenje, podravala tenje kolonijalnih i zavisnih naroda, zalagala se za jaanje

OTPOR MONOLITIZMU U K O M U N I S T I K O M P O K R E T U I VANBLOKO V S K A P O L I T I K A

3 7 3

OUN, reavanje sporova mirnim putem, za meunarodnu saradnju na principima dobrovoljnosti i ravnopravnosti i davanje tehnike pomoi nerazvijenim nacijama. Jugoslavija je u OUN i van nje ukazivala na nunost smanjivanja provalije izmeu razvijenih i nerazvijenih nacija. Jugoslovenska delegacija bila je inicijator obrazovanja Specijalnog fonda OUN za davanje pomoi nerazvijenim zemljama, u vidu zajmova s niskom kamatom, radi sprovoenja programa razvoja. Tokom enevskih razgovora o razoruanju 1955. Jugoslavija je dala podrku indijskim predlozima o zabrani eksperimenata nuklearnim orujem i primirju u naoruavanju". Opte razoruanje bilo je jedan od ciljeva nesvrstanih zemalja. One su postigle veliki uspeh kada je na XIII zasedanju OUN (1958) usvojena rezolucija koja je potvrivala principe koegzistencije. S jugoslovenskog stanovita, najpogodnija organizacija za savlaivanje prepreka privrednoj saradnji meu evropskim narodima bila je Evropska ekonomska komisija Ujedinjenih nacija. Meutim, jugoslovensko zalaganje za prevazilaenje blokovskih oblika ekonomske saradnje u Evropi sudaralo se s realnou ekonomskih integracija zasnovanih upravo na blokovskim principima: Evropske ekonomske zajednice (EEZ) i Saveta za uzajamnu ekonomsku pomo (SEV). Kao u oblasti politikih odnosa, Jugoslavija se i u oblasti ekonomskih odnosa