21

MERENJE TEMPERATURE
21.1. METROLO[KI OSNOVI MERENJA TEMPERATURE
Temperatura (lat. temperatura – blaga toplina, ubla`avanje) jeste fizikalna veli~ina koja predstavlja stepen zagrejanosti tela. Temperatura je povezana sa termi~kim kretanjem molekula ili atoma, tj. sa termodinami~kim stanjem tela i njegovom unutra{njom energijom. Termi~ko kretanje u gasovima razlikuje se od termi~kog kretanja u te~nostima i kristalima. Prema kineti~koj teoriji gasova, apsolutna temperatura T tela defini{e se kao mera srednje energije translatornog kretanja molekula gasa, odnosno
2 3 mv = kT Ek = 2 2

,

(21.1)

gde su: m masa molekula gasa, v srednja brzina molekula, k Bolcmanova konstanta. Pri datoj temperaturi kineti~ka energija pojedinih molekula razlikuje se od srednje kineti~ke eneregije, odakle proizilazi da je temperatura statisti~ka veli~ina, koja se odnosi na veliki broj ~estica koje se nalaze u toplotnoj ravnote`i. Intenzivnost temperature. Fizikalne veli~ine kao {to su masa, du`ina, pritisak i druge ozna~avaju se kao ekstenzivne ili parametarske, jer se sa pove}anjem objekta pove}ava i njihova vrednost. Za razliku od ovih veli~ina, temperatura je intenzivna ili aktivna veli~ina. Njen intenzivni karakter ogleda se u tome {to }e prilikom deljenja tela na vi{e delova svaki deo zadr`ati temperaturu tog tela. Drugim re~ima, temperatura nema svojstvo aditivnosti. Za temperaturu se ne mo`e izgraditi delitelj ili sabira~. Zbog toga se etalon temperature ne mo`e praviti na na~in kako se to radi za ekstenzivne veli~ine. Termometar. U skladu sa drugim zakonom termodinamike, pri uzajamnom delovanju dva tela sa razli~itim temperaturama prelazi toplota od tela sa ve}om energijom na telo sa manjom energijom. Prela`enje toplote vr{i se kondukcijom, konvekcijom i radijacijom. Promena toplotnog stanja tela koja tada nastaje pra}ena je popratnim efektima i fenomenima, kao {to su dilatacija, ekspanzija, termoelektricitet, zra~enje itd. Zbog popratnih efekata menjaju se odre|ena fizikalna svojstva tela, tj. odgovaraju}e veli~ine: du`ina, volumen, termoelektri~na sila, elektri~ni otpor i dr. Ovo su termometarske veli~ine, jer se njihovim direktnim merenjem dolazi do vrednosti temperature. Iz ovoga se zaklju~uje da je temperaturu mogu}e izmeriti samo posrednim putem, preko termometarskih veli~ina, koje su podlo`ne direktnom merenju i u funkcionalnoj su vezi sa temperaturom. 412

SENZORI I METODE MERENJA NEELEKTRI^NIH VELI^INA ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Senzor za merenje temperature obi~no se naziva termometrom, a oblast merenja temperature termometrijom. Razvoj termometrije. Temperatura je naj~e{}e merena veli~ina u tehnolo{kim procesima i na nju otpada oko 60% svih merenja u toj oblasti. Veliki je zna~aj merenja temperature i u drugim oblastima nauke i tehnike, u medicini, u svakodnevnom `ivotu. Smatra se da je prvi termometar konstruisao Galilej 1592. god. (1597?) na principu {irenja gasova. U otvorenu posudu napunjenu alkoholom on je postavio dugu staklenu cev~icu na ~ijem je kraju bila staklena kugla. Kada se vazduh u kugli zagrejava, kroz te~nost su izlazili mehuri}i, a sa hla|enjem kugle rastao je nivo te~nosti u cev~ici. Tako je temperatura kugle merena na osnovu nivoa alkohola u cev~ici. Ovaj prvi termometar pod nazivom termoskop, davao je slabu indikaciju temperature budu}i da je nivo zavisio od atmosferskog pritiska, a cev~ica nije imala nikakvu skalu. Holan|anin Farenhajt je 1711. umesto alkohola upotrebio `ivu i prvi definisao termometarsku skalu. Za fiksnu ta~ku u donjem delu skale uzeo je temperaturu smese leda i soli (ili amonijum-hlorida), tj. najni`u temperaturu koju je mogao reprodukovati i ozna~io je sa 32 stepena. Za fiksnu ta~ku u gornjem delu skale uzeo je temperaturu klju~anja vode i ozna~io je sa 212 stepeni. Francuski fizi~ar Reomir je 1730. konstruisao termometar sa alkoholom. Fiksne ta~ke su bile 0 o (mr`njenje vode) i 80o (klju~anje vode). [ve|anin Celzijus 1742. god. uzeo je iste fiksne ta~ke i ozna~io ih sa 100 o i 0 o , da bi tek 1845. ove vrednosti bile obrnute i tako nastala centigradna skala. Od 1948. ova skala se i zvani~no zove Celzijusova. Konstrukcija modernih senzora temperature po~inje 1821. god. i vezana je za Zebekovo otkri}e termoelektriciteta. Za merenje visokih temperatura osnov je StefanBolcmanov zakon zra~enja. Temperaturne skale. Temperaturna skala predstavlja funkcionalnu vezu izme|u temperature i neke termometarske veli~ine. Pomo}u ove definicije mogu}e je uspostaviti proizvoljan broj razli~itih temperaturnih skala. Sve one imaju uslovni karakter, pa se i njihovi podeoci ozna~avaju uslovnim stepenima. U {irokom temperaturnom intervalu, osim toga, svaka termometrijska veli~ina je nelinearna funkcija temperature, te podlo`na uticaju drugih veli~ina. Prve temperaturne skale (Farenhajtova, Reomirova, Celzijusova) definisane su na osnovu zavisnosti temperature T i volumena te~nosti V kao termometarskog svojstva, koja je u op{tem slu~aju data pribli`nom relacijom
T = a + bV

,

(21.2)

gde su a i b konstante. Pri fiksnim (repernim) ta~kama T1 i T2 , volumen te~nosti u termometru je V1 i V2 , na osnovu ~ega se mogu odrediti koeficijenti a i b. Tako se dobija op{ta jedna~ina za pomenute tri temperaturne skale:
T = T1 + T2 − T1 (V − V 1 ) V2 − V1

.

(21.3)

Uslovni karakter Farenhajtove, Reomirove i Celzijusove temperaturne skale o~igledan je, budu}i da se me|usobno razlikuju samo po na~inu kako je isti 413

zapravo. od kojeg ma{ina prima koli~inu toplote Q t i temperature hladnog tela Th .4) pokazuje da se maksimalni koeficijent korisnog dejstva η = 1 dobija kad je Th = 0 . koeficijent korisnog delovanja η idealne toplotne ma{ine. ve} samo razmere na skali.5) Jednakim intervalima koli~ine toplote razmenjene tokom ciklusa odgovara uvek isti interval temperature. Na temelju jedna~ine (21. o~igledno. (21. za razliku od dotada{njih. Ova temperatura ozna~ava se Kelvinovom apsolutnom nulom. Termodinami~ka temperaturna skala zasniva se na primeni drugog zakona termodinamike. Jedinica termodinami~ke skale. ne zavisi od osobina radnog medija. Analiza jedna~ine (21. apsolutna. definisao termodinami~ku temperaturnu skalu. koja se dobija od radnog medija i nezavisna je od njegovih termometarskih osobina.4) i prihva}ene razlike Tkv − T tl = 100 dobije se jedna~ina centigradne termodinami~ke temperaturne skale: T= Q 100 Q kv − Q tl .MERENJE TEMPERATURE –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– temperaturni interval T2 − T 1 podeljen na stepene. odnosno η= Tt − T h Q t − Q h Tt = Qt . ta skala ne zavisi od radnog medija. Saglasno prethodnom obja{njenju. Problem nezavisnosti temperaturne skale od termometrijskog svojstva radnog medija re{io je engleski fizi~ar Kelvin 1848. (21. kome ma{ina vra}a koli~inu toplote Q h . U skladu sa tim zakonom.4) odakle proizilazi odnos Qt Tt = Th Qh . Zato ovi stepeni nisu (apsolutne) merne jedinice. koja radi po obratnom Karnoovom ciklusu. Da bi apsolutna temperatura.6) linearna. prihva}eno je da izme|u termodinami~ke temperature klju~anja vode T kv i termodinami~ke temperature topljenja leda T tl bude razlika od 100. On je predlo`io termodinami~ku temperaturnu skalu koja je. Termodinami~ka temperatura T linearna je sa koli~inom toplote Q. od njegovih termometarskih osobina. (21. tj. a ne samo odnos temperatura. preporu~io da se kao reperna ta~ka za definisanje termodinami~ke skale uzima trojna ta~ka vode – ravnote`no stanje triju faza vode. Apsolutna nula. Temperatura ove ta~ke je 414 .6) gde je Q kv koli~ina toplota koju toplotna ma{ina rade}i po obratnom Karnoovom ciklusu uzima od toplog tela (klju~ala voda). Zato je Kelvin predlo`io da se odnos temperatura meri pomo}u odnosa koli~ine toplote i tako. imala neku vrednost. ona se mo`e definisati samo pomo}u jedne vrednosti temperature. Termodinami~ka temperaturna skala. Konsultativni komitet za termometriju Me|unarodnog komiteta za mere i utege je 1954. a Q tl koli~ina toplote koju ma{ina predaje hladnom telu (otapaju}i led). Budu}i da je termodinami~ka skala (21. ve} samo od temperature toplog tela Tt . kao ustupak centigradnoj Celzijusovoj skali.

102 54.16 302. odnosno t = 0. Osnovne reperne ta~ke IPTS-68 i ITS-90 415 . Termodinami~ka temperatura T [K] mo`e se odrediti i kao T = 273.15 – – 692.78 1064.28 – 27. IPTS–68 t68=T68–273.01 – 100 – – 419.15 –259.08 1337. Generalna konferencija za mere i utege 1967.01 29.85 –248.58 – t68 [ºC] – – 259. o C .62 101 325 101 325 33 330.63 1064. 01 o C .3442 – –38.5985 231.527 660. S obzirom da apsolutna i centigradna skala imaju iste reperne ta~ke.SENZORI I METODE MERENJA NEELEKTRI^NIH VELI^INA –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– T = 273.33 1357.962 – 0.7916 189. koja radi po obratnom Karnoovom ciklusu. Termodinami~ka temperaturna skala ima veliki teorijski i principijelni zna~aj.108 – 252.473 1234.798 90.6 101 325 101 325 101 325 101 325 101 325 101 325 101 325 101 325 101 325 101 325 101 325 101 325 101 325 101 325 101 325 101 325 101 325 101 325 p [Pa] FIKSNA TA^KA (RAVNOTE@NO STANJE FAZA) Pritisak pare helijuma Trojna ta~ka ravnote`nog helijuma Pritisak pare ravnote`nog vodonika ili helijuma Pritisak pare ravnote`nog vodonika ili helijuma Trojna ta~ka neona Ta~ka klju~anja neona Trojna ta~ka kiseonika Trojna ta~ka argona Ta~ka rosi{ta kiseonika Trojna ta~ka `ive Trojna ta~ka vode Ta~ka topljenja galijuma Ta~ka klju~anja vode Ta~ka o~vr{}avanja indijuma Ta~ka o~vr{}avanja kalijuma Ta~ka o~vr{}avanja olova Ta~ka o~vr{}avanja cinka Ta~ka o~vr{}avanja aluminijuma Ta~ka o~vr{}avanja srebra Ta~ka o~vr{}avanja zlata Ta~ka o~vr{}avanja bakra 505.8058 – 234.7646 – 156.77 t90 [ºC] –270.8033 17 20.58 – 961.7485 505.15 T90 [K] 3 do 5 13. 16 K .43 – ITS–90 t90=T90–273.3 24.078 – 692.16 deo termodinami~ke temperature trojne ta~ke vode. o~igledno da promeni ∆T = 1 K odgovara promena ∆t = 1 o C .677 933.34 – 256.87 – – 246.9681 Tabela 21.352 – 182.15 –252.15 do –268.5561 – 54.7) gde je temperatura t izra`ena u Celzijusovim stepenima.928 – 419.1181 231. (21.81 17.323 961.1. usvojila je kona~nu definiciju za jedinicu termodinami~ke temperature: kelvin (K) je 1/273.3467 –256. Zato je neophodno uspostaviti vezu izme|u termodinami~ke skale i realnih termometara.73 – 1235.18 1084. 15 + t .9146 – 429. Internacionalna prakti~na termodinami~ka skala – IPTS.3584 83.5939 – 218. prakti~no je neostvarljiva. a relativno lako se mo`e realizovati.361 83.789 – 189.3156 273. Me|utim.048 – 218.93 1337. Odavde je t = T − 273.188 – 273.16 – 373. realizacija termometra kao idealne toplotne ma{ine.042 20. 15.15 T68 [K] – 13.8344 0.

nosi naziv IPTS-68.15) u funkciji temeperature tabeliran za celobrojne vrednosti temperature. 003 − 0. pomo}u tzv.1) umesto termopara Pt − Rh (10%) /Pt kao interpolacioni instrument upotrebljava se platinski otpornik za temperature do ta~ke o~vr{}avanja 416 . gasnog termometra. koja je definisana sa IPTS-68 (tabela 21. pV = RT. 02 K . U tabeli 21.MERENJE TEMPERATURE –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Termodinami~ka skala realizuje se primenom jedna~ine gasnog stanja. Internacionalna prakti~na temperaturna skala (IPTS) sastoji se od 13 osnovnih i 31 sekundarnih repernih ta~aka. jer je te{ko osigurati sli~nost realnog i idealnog gasa.74–1064. prema Internacionalnoj temperaturnoj skali IPTS-68. Ove ta~ke su reproducibilne i njihova ta~nost proverena je pomo}u gasnog termometra. i 1975). U dosta {irokom temperaturnom opsegu (3 − 1 300 K) tako dobijena temperaturna skala razlikuje se od termodinami~ke za 0.81–273. termoelement data kvadratnom jedna~inom Opti~ki pirometar Interpolacija na osnovu Plankovog zakona zra~enja crnog tela Tabela 21.2). Rad sa gasnim termometrom dosta je slo`en. tj. Izme|u ovih ta~aka tako|e se vr{i aproksimacija.1. godine IPTS-skala je dopunjavana u vi{e navrata (1948. koja je stupila na snagu 1. ~ime je obezbe|eno bolje slaganje ITS-90 i termodinami~ke skale (tabela 21.1990. a kod odstupanja interpolacija pomo}u polinoma Interpolacija odnosa R(t68)/R(0 ºC) pomo}u dva polinoma 0–630.15 K (sa 4 podopsega) STANDARDNI INSTRUMENT INTERPOLACIJE Platinski otporni termometar INTERPOLACIJA Odnos otpora R(T68)/R(273. a prema dopuni iz 1968. od termodinami~kih temperatura najve}e je u oblasti primene termoelemenata Pt–Rh(10%)/Pt kao interpolacionog instrumenta. Iz tih razloga je Me|unarodni komitet za mere i utege (CIPM) 1989. Temperatura se prema IPTS-68 ozna~ava sa T 68 [K] ili t 68 [o C] .74 ºC 630. Od uspostavljanja 1927. 1968.1 dat je pregled osnovnih repernih ta~aka IPTS-68.43 ºC iznad 1064. INTERNACIONALNI TEMPERATURNI OPSEG 13. Odstupanje temperatura. Osnovne i sekundarne reperne ta~ke predstavljaju aproksimaciju termodinami~ke skale. koje odgovaraju faznim prelazima nekih ~istih materijala. proglasio novu Internacionalnu temperaturnu skalu ITS-90. Interpolacija IPTS-68 Internacionalna temperaturna skala ITS-90. 1960.43 ºC Platinski otporni termometar Platina–rodijum/platina Zavisnost elektromotorne sile od temperature E(t68).2. Osnovne razlike izme|u ITS-90 i IPTS-68 su slede}e: numeri~ke vrednosti svih osnovnih ta~aka (osim trojne ta~ke vode) su promenjene.

tako da linearno menja svoje geometrijske dimenzije.a). konstrukcija i veli~ina balona. koji glasi p t = p 0 (1 + αt) . kapilare kao spojnog voda i senzora pritiska (slika 21. EKSPANZIONI SENZORI TEMPERATURE Ekspanzioni senzori temperature su termometri ~iji se radni medij grejanjem {iri. Postoji veliki broj razli~itih prakti~nih izvedbi gasnih ekspanzionih senzora temperature. U toku je usagla{avanje jugoslovenskih standarda i zakonskih propisa za etalone i merila temperature u skladu sa ITS-90. Za potpunu kompenzaciju termi~ke ekspanzije zapremina V p i V k primenjuje se diferencijalni sistem. T 90 − T 68 = −0. jedino kompenzacioni 417 . Balon.SENZORI I METODE MERENJA NEELEKTRI^NIH VELI^INA –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– srebra. pa je zato razlika u numeri~kim vrednostima temperatura T 90 i T 68 manja pri niskim temperaturama (na primer. T90 − T 68 = −2. neravnomernost podele skale. Oni su u svemu isti. Smatra se da je uslov zadovoljen ako je (V p + V k) : V b ≤ 1 : 100.a). U izboru najpogodnijeg odlu~uju}i su slede}i faktori: kompenzacija temperature okoline.43 K pri T90 = 3 900 K ) interpolacioni instrumenti ne mogu se upotrebljavati za prakti~na merenja.1. koji se sastoji od osnovnog i kompenzacionog senzora (slika 21. materijal od kojeg su izra|eni balon i kapilara. (21. kapilara i senzor pritiska spojeni su hermeti~ki u jedinstvenu celinu. a hla|enjem skuplja. spirala ili helikoida. konstantna i nezavisna od temperature.2. jednak 1/273. Gasni ekspanzioni senzor temperature radi na principu Gej-Lisakovog zakona o promeni pritiska kaptiranog gasa (V = const. cena itd. a ve}a pri vi{im temperaturama (na primer.1. du`ina kapilare. Jedna~ina (21. 21. tada se umesto promene dimenzija javlja promena pritiska. 15 = 0.8) gde su: p 0 pritisak gasa na temperaturi 0 o C . Gasni ekspanzioni senzori temperature sastoje se od balona kao rezervoara gasa. koja se sastoji od zapremine balona Vb . 00366 K −1 za idealni gas. zapremine kapilare Vk i zapremine senzora pritiska Vp . Za realne gasove α ima pribli`no istu vrednost kao i za idealni gas. odnosno spektralni pirometar od te ta~ke pa do ta~ke o~vr{}avanja zlata ITS-90 predstavlja zna~ajno pobolj{anje u pogledu pribli`avanja apsolutnim temperaturama u oblasti vi{ih temperatura. Senzor pritiska obi~no je Burdonova cev.8) va`i pod uslovom da je ukupna unutra{nja zapremina. pa odatle tradicionalni naziv manometarski termometri. p t pritisak gasa na temperaturi t i α termi~ki koeficijent pritiska. Ukoliko je radni medij sme{ten u prostor sa konstantnom zapreminom.006 K pri T 90 = 50 K ). ) kada se menja temperatura.

Zbog razli~itih koeficijenata linearnog {irenja pri porastu temperature bimetalna traka se savija na stranu metala sa manjim koeficijentom linearnog {irenja.c) za temperature u oblasti − 30 o C do 300 o C . pa do visokih do 4 000 o C. 1 o C . ali je primena uspe{no pro{irena i na vrlo niske temperature od 1 K . 420 500 − 1 000 o C .2.2. 3 ⋅ 10 − 6 1/ o C).b) ili helikoide od dva sloja razli~itih metala. 5 − 25% primenjuju se u gradnji termostata – dvopozicionog (relejnog) regulatora temperature.1. spirale (slika 21.3. Termoelementi su primarni etaloni po IPTS-u za temperature u opsegu 630. 6 ⋅ 10 − 6 1/ o C ).43 o C. a tipi~na ta~nost ± 1.a). l t du`ina na merenoj temperaturi t i α koeficijent linearne dilatacije ({irenja) tvrdog tela. 74− 1 064. Slika 21. invar~elik i dr. Prvobitna namena termoelemenata bila je merenje visokih temperatura I danas je njihov zana~aj najve}i u merenju tih temperatura. b) bimetalna spirala. Dilatacioni senzori temperature 0.2. Termoelektri~ne pojave Uvod. 3 ⋅ 10 − 6 − 23.MERENJE TEMPERATURE –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– l t = l 0 (1 + α t) .2. 0 − 400 o C . mesinga (α = 18. Ra{irena je upotreba bimetalne trake u gradnji termostata (slika 21. Dilatacioni senzori obi~no se prave od bakra (α = 15. 0 − 200 o C. legure `eleza (64%) i nikla (36%) – invara (α = 0. TERMOELEMENTI 21. Zbog dobrih osobina termoelementi imaju mnogobrojne prakti~ne primene u merenju i regulaciji temperature.3. Bimetalni senzori temperature prave se u obliku trake (slika 21. (21. 9 ⋅ 10 − 6 1/ o C ) i dr. . c) termostat 21. Bimetalni senzor temperature: a) bimetalna traka. rezolucija im je do odnosno mernog opsega. na primer invar-mesing. Merni opsezi senzora od navedenih metala su: 0 − 150 o C.11) gde su: l 0 du`ina na temperaturi 0 o C .

SENZORI I METODE MERENJA NEELEKTRI^NIH VELI^INA –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Termoelektri~ni potencijal. Budu}i da nije zatvoreno nikakvo vanjsko elektri~no kolo. odakle proizilazi da je dU = − (K T /K e ) dT . prema tuma~enju kvantne teorije. Kada su krajevi provodnika na razli~itim temperaturama T2 > T 1 izme|u njih nastaje toplotni tok od toplijeg prema hladnijem kraju (slika21. ukupna struja kroz provodnik jednaka je nuli. (21. (21.3. tj. Njihova koncentracija i pripadni potencijal neravnomerno su raspore|eni du` provodnika. Termoelektri~ni efekt: a) otvoreno termoelektri~no kolo.a). Znak minus upu}uje na negativan prirast potencijala i temperature sa pozitivnim prirastom rastojanja du` provodnika.15) Koeficijent K = − (K T/Ke ) zavisi od svojstava materijala od kojeg je izra|en provodnik i temperature.12) Slika 21.14) Napon koji nastaje kao rezultat temperaturne razlike T2 − T 1 izme|u krajeva posmatranog provodnika naziva se termoelektri~ni napon. c) otvoreno termoelektri~no kolo sa dva provodnika Istovremeno se javlja i struja zbog temperaturnog gradijenta I T = − KT dT dx .14): U T2 − U T 1 = ∫ K dT T1 T2 . pa se javlja struja Ie = − Ke dU dx .16) 421 . odnosno sa gradijentom temperature. a njegova vrednost dobija se integracijom jedna~ine (21. (21.3. usko povezan sa kretanjem slobodnih elektrona. b) zatvoreno termoelektri~no kolo sa dva provodnika.13) Koeficijenti K e i K T ozna~avaju proporcionalnost struja I e i I T sa gradijentom potencijala. (21. Za male promene temperature mo`e se smatrati da je UT 2 − UT1 = K(T 2 − T1) . (21. Prenos toplote je. I e + I T = 0 .

Zatvoreno termoelektri~no kolo sastoji se od MERENJE TEMPERATURE dva –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– razli~ita provodnika A i B sa termoelektri~nim konstantama K A i K B (slika 21. pa }e svaki provodnik postati izvor 422 .3. Spojevi su na temperaturama T1 i T2 .b).Zebekov termoelektri~ni efekt.

Iz prethodnog razmatranja mo`e se zaklju~iti da kroz kolo od dva provodnika ~iji su krajevi na razli~itim temperaturama te~e termoelektri~na struja. u zatvorenom termoelektri~nom kolu od dva provodnika mogu}e je. kroz kolo }e te}i neka struja I.c priklju~i jednosmerni izvor. a drugi zagrejava (toplotni izvor). Ovaj napon naziva se Tomsonov napon i on se izra~unava pomo}u T2 U T = ∫ σ dT T1 .SENZORI I METODE MERENJA NEELEKTRI^NIH VELI^INA –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– termoelektri~nog napona. Zbog ove struje nastaje reverzibilni proces: jedan spoj se hladi (toplotni ponor).17) Napon UAB je Zebekov napon (1821. zagrejavanjem ili 423 . (21. (21. Promeni li se smer struje. Tomson (Kelvin) je zaklju~io da ukoliko kroz termoelektri~no kolo proti~e neka struja. god. AB Peltijeov koeficijent. Rs – otpor spoja). grejanjem hladnijeg i hla|enjem toplijeg spoja. Prolaz struje uvek je pra}en D`ulovim efektom. Za razliku od D`ulove toplote. pored Peltijeovog napona na spojevima. a koeficijent α termoelektri~na Zebekova konstanta proporcionalnosti.3. Spoj tako postaje generator termoelektri~nog Peltijeovog napona UP = π AB T . u kolu generisati struju.18) gde je π spoju. apsorbovana. odnosno oslobo|ena toplota zbog Peltijeovog efekta proporcionalna je struji.). ~ija vrednost zavisi od kombinacije provodnika u Na bazi Peltijeovog efekta grade se minijaturni greja~i/hladnjaci. kao i senzori nekih termi~kih veli~ina.3. koja zavisi od osobina dva provodnika. Peltijeov termoelektri~ni efekt. Ako se na slobodne krajeve termoelektri~nog kola prikazanog na slici 21. Ovo je termoelektri~ni Peltijeov efekt. dobija se napon na otvorenim krajevima U AB = (U T 2 − U T1 ) − (U T 1 − U T 2 ) = = K A (T 2 − T 1 ) − K B (T 1 − T 2 ) = α (T 2 − T1 ) . Termoelektri~ni napon – rekapitulacija. prethodno zagrejavani spoj po~e}e se hladiti i obrnuto. Tomsonov termoelektri~ni efekt. Ako se kolo prekine u centru prvog spoja (slika 21. tada se. koja je proporcionalna kvadratu struje (I 2 R s . (21. Budu}i da je efekat reverzibilan. ali je istovremeno pra}en i reverzibilnim Peltijeovim efektom.19) gde je σ Tomsonov koeficijent.c). Na bazi ovoga prave se termoelektri~ni generatori. tj. koji predstavlja generisanu ili oslobo|enu toplotu po jedinici temperaturne razlike i po jedinici struje. Takvo termoelektri~no kolo naziva se termoelement ili termopar. javlja termoelektri~ni napon du` svakog provodnika pod uslovom da postoji gradijent temperature.

Ako postoji i temperaturna razlika i prolaz struje. grejanje i hla|enje provodnika. Zebekov efekt se. –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 424 . javlja se MERENJE TEMPERATURE reverzibilni Tomsonov efekt. tj.hla|enjem krajeva.

21. su{tinski mo`e objasniti pomo}u Peltijeovog i Tomsonovog efekta. Na temelju ovog zakona za kolo od tri provodnika na slici 21. (21. (21. bez primesa i defekta.SENZORI I METODE MERENJA NEELEKTRI^NIH VELI^INA –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– dakle. Slika 21.4.2.20) odre|ena je Veza izme|u Kelvinovim relacijama π AB termoelektri~nih koeficijenata π α AB . Algebarska suma termoelektri~nih napona u zatvorenom kolu. Zakon homogenog kola (zakon unutra{nje temperature). Ukupni termoelektri~ni napon generisan u posmatranom kolu je UAB = π AB ⋅ T2 − π AB ⋅ T1 + ∫ σ T1 T2 T2 A T1 dT − ∫ σ B dT = ∫ α T1 T2 AB dT . Ovi zakoni predstavljaju kola sa homogenim provodnicima. jednaka je nuli kada je celo kolo na istoj temperaturi. Empirijski zakoni termoelektri~nih kola Za prakti~na merenja i analizu rada termoelektri~nih kola zna~ajna su tri empirijska zakona.4. Empirijski zakoni termoelektri~nih kola: a) zakon homogenog kola.3.a). koje se sastoji od proizvoljnog broja razli~itih provodnika.21) dT 2 Termoelement (termopar) je uobi~ajeni naziv za termoelektri~no kolo sastavljeno od dva provodnika napravljana od razli~itih materijala. (21.22) 425 . Na izlazni napon termoelementa ~iji krajevi imaju temperature T1 i T2 ne uti~e temperatura toplotnog izvora koji deluje izme|u krajeva (slika 21.4. b) zakon me|umetala Zakon o me|umetalu. Odavde se zaklju~uje da je mogu}e odrediti termoelektri~ni napon na spoju dva provodnika kada su poznati naponi na spojevima ta dva provodnika sa tre}im: u AB(T) = − u CA (T) − u BC (t) = u AC (T) + u CB (T) . AB σ i = dU AB dT =α AB i (σ A − σ B ) = − T 2 U AB d .b je u AB(T) + u BC (T) + u CA (t) = 0 .

(21. Osim toga. te za dati termoelement. pa termoelektri~ni koeficijent ima dimenziju V/ o C . T 1 ) + U AB (T 3 . Za povezivanje termoelementa sa mernom {emom u praksi je ra{irena upotreba produ`nih ili kompenzacionih vodova (slika 21.23) 21. Ova {ema pogodna je za laboratorijska merenja gde je rastojanje izme|u mernog instrumenta i referentne ta~ke malo.5.5. (21.T 1 ) = U AB (T 2 . pa u kontaktnim ta~kama 3 i 4 nastaju termoelektri~ni spojevi Cu-A i A-Cu. Na krajevima kola voltmetar meri napon: U = u AB (T 2 ) + u BD (T 1 ) + u DCu (T r )+ u CuF (T r )+ u FA (T 1 ) . Produ`ni vodovi. temperatura trojne ta~ke vode u prikazanoj }eliji ne mo`e se o~uvati du`e vreme. {to je za prakti~na merenja veliko ograni~enje.3.3. neophodno je poznavati temperaturu T1 . odnosno U AB = α T2 = u AB (T2 ) . Na osnovu ekvivalentne {eme vidi se da je mereni napon U AB = u CuA (T 3 ) + u AB (T 2 ) + u BA (T r ) + u ACu (T 4 ) = u AB (T 2 ). Du`i vodovi od istog metala od kojeg je napravljen termoelement ne mogu se prihvatiti zbog visoke cene. (21. Da bi se izmerila temperatura T2 .17) vidi se da je generisani Zebekov napon proporcionalan razlici temperatura: U AB = α (T 2 − T 1 ) = u AB (T 2 ) − u AB (T 1 ) . Ukoliko je referentna temperatura T r = 0 o C . a u ta~ki 1 napon u BA (T r ) jednak je nuli jer je temperatura u toj ta~ki T1 = Tr = 0 o C. Uobi~ajeno je da se ta~ka na termoelektri~nu konsatantu α temperaturi T2 ozna~ava kao topli.26) 426 . Referentna temperatura T r = 0 o C . T 2 ) . Iz prakti~nih razloga temperature se ozna~avaju Celzijusovim stepenima.a). Priklju~ni kablovi voltmetra koji meri izlazni napon termoelementa napravljeni su od bakra. Referentna temperatura odr`ava se pomo}u }elije za realizaciju trojne ta~ke vode (slika 21. Iz jedna~ine (21. tada je izlazni napon termoelementa proporcionalan merenoj temperaturi toplog kraja T2 . budu}i da su ta~ke 3 i 4 na istoj temperaturi. Problem hladnog kraja termoelementa Termoelement kao diferencijalni senzor temperature.25) Zaista.24) gde su u AB (T 2 ) i u AB (T 1 ) termoelektri~ni naponi u ta~kama 2 i 1. a ta~ka na temperaturi T1 kao hladni ili referentni kraj termoelementa.b). naponi u CuA (T 3) i u ACu (T 4 ) istog su iznosa i suprotnog predznaka. odnosno U AB (T 3 . (21. Napon termoelementa pri temperaturnoj razlici jednak je sumi napona pri temperaturnim razlikama T2 − T 1 i T3 − T 2 .MERENJE TEMPERATURE –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– T3 − T 1 Zakon me|utemperatura.

da mesto sa referentnom temperaturom Tr bude {to bli`e mernom mestu sa temperaturom T2 .28) dobija da je napon na ulazu posmatranog kola U = U AB (T 2. tako da termoelement F/D u temperaturnom intervalu od T1 do T r ima istu stati~ku karakteristiku kao i merni termoelement A/B.27) Oduzimaju}i ovu jedna~inu od polazne. (21. odnosno U AB (T 1 . ali je ipak ve}a od cene bakrenih. prema zakonu o me|umetalu. (21. Zato je po`eljno da produ`ni vodovi budu {to kra}i. (21.28) Ako se produ`ni vodovi prave od metala F i D. T r ) = U FD (T 1 . (21. T r ) .5. ukupni napon kola bio u AB (T 1 ) + u BD (T 1 ) + u DCu (T 1 ) + u CuF (T 1 ) + u FA (T 1 ) = 0 . T r ) = U AB (T 2 .30) Za tipi~ni termoelement (platina/platina-rodijum) produ`ni vodovi su kombinacija bakar/bakar-nikl. T 1 ) + U AB (T 1 .SENZORI I METODE MERENJA NEELEKTRI^NIH VELI^INA –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Slika 21.29) tada se uvr{tavanjem (21. Cena takvih kompenzacionih vodova znatno je manja od cene vodova koji bi bili od materijala osnovnog termoelementa. T r ) . Merenje napona termoelementa: a) laboratorijsko merenje sa T r = 0 . tada bi. tj. 427 . I za druge termoelemente nastoji se da jedan produ`ni vod bude od bakra. b) termoelement sa produ`nim vodovima Ukoliko bi celo kolo bilo na istoj temperaturi T1 . dobija se U = u AB (T 2 ) − u AB (T 1 ) + u FD (T 1 ) − u FD (T r ) .29) u jedna~inu (21.

Bitno je da se izme|u otpornika RT i izotermi~kog bloka ostvari dobar termi~ki kontakt.6. gde su priklju~eni i slobodni krajevi termoelementa. Tr ) .6. da bi se na kraju izra~unala vrednost merene temperature T2 = u AB(T 2 )/α . Umesto napona UAB (T 2 . odnosno odgovaraju}i kontaktni termoelektri~ni napon u AB (T r ) . Hardverska kompenzacija zasniva se na primeni kompenzacionog mosta. gde je T2 merena temperatura. Jedan od njih temperaturno je osetljiv RT i ugra|en je na izotermi~ki blok. Mikroprocesorski bazirano merno kolo na bazi otpora termistora ra~una aktuelnu temperaturu Tr . Me|utim. zbog uticaja okoline temperatura izotermi~kog bloka menja svoju vrednost na Tr . Softverski metod kompenzacije: a) osnovna {ema. pomo}u kojeg se automatski koriguje promena izlaznog napona termoelementa.6.a). Upotreba produ`nih vodova umesto vodova od istog materijala od kojeg je napravljen merni termoelement pokazuje se kao dobro re{enje sve dok merno mesto nije suvi{e daleko.7).MERENJE TEMPERATURE –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Metod softverske kompenzacije temperature hladnog kraja. nastala zbog nestabilnosti temperature hladnog kraja. Most se projektuje tako da je napon na mernoj dijagonali U cd jednak nuli kada je izotermi~ki blok na referentnoj temperaturi Tr = 0 o C . Sa promenom 428 .b). b) {ema sa selektorom Vreme potrebno za ra~unanje smatra se osnovnim nedostatkom softverskog metoda kompenzacije. pa se primenjuju metode kompenzacije temperature hladnog kraja. Tada cena produ`nih vodova postaje zna~ajna. Za ta~no uravnote`avanje mosta slu`i potenciometar P. Ako je merno kolo sa mikroprocesorom. Slika 21. Pomo}u izmerenog napona na mernom instrumentu u mikroprocesoru se dalje ra~una razlika u AB(T 2 ) = U − u AB(T r ) . T r ) termoelement daje napon U AB (T 2. a pomo}u selektora spajati odabrani termoelement na priklju~ne vodove prema mikroprocesoru (slika 21. pa napon termoelementa postaje ve}i ili manji nego na temperaturi Tr = 0 o C . Kompenzacioni most sastoji se od ~etiri otpornika (slika 21. Softverska kompenzacija temperature hladnog kraja bazira se na njenom direktnom merenju pomo}u termistora (slika 21. U tom slu~aju mogu}e je vi{e razli~itih termoelemenata spojiti na izotermi~ki blok sa temperaturom Tr . tada se ne radi o velikom ograni~enju.

7. a topli kraj na 100 o C . Za izradu termoelemenata mogu se. termoelektri~ni niz. T r ) . pa se na dijagonali mosta javlja napon U cd . u principu. R 2 .999% za zlato i platinu. R 3 i RT odabrani su tako da napon U cd bude jednak naponu koji daje termoelement pri temperaturnoj razlici Tr − Tr . T r ) + U cd = U AB (T.3).3. 21. T r ) .31) Slika 21. Tipi~na gre{ka kompenzacionog mosta je ± 3 o C za promenu referentne temperature 0 − 50 o C . (21. (21. Za izradu termoelemenata najbitnija su termoelektri~na svojstva materijala.SENZORI I METODE MERENJA NEELEKTRI^NIH VELI^INA –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– temperature menja se otpor RT . Prakti~no. Za relativno pore|enje materijala koristan je tzv. Pri tome se pretpostavlja da je hladni kraj takvog termoelementa na 0 o C . T r ) = U AB (T. Kompenzacioni most za automatsku korekciju nestabilnosti temperature hladnog kraja Most je uklju~en u kolo tako da njegov izlaz slu`i kao korekcija za promenjeni napon termoelementa: U AB (T. Jedan kompenzacioni most upotrebljava se najvi{e za {est termoelemenata istog tipa. ~isto}a varira od 99.4. Izrada termoelemenata Materijali za izradu termoelemenata. Za prakti~na merenja ograni~en je broj kombinacija jer se od materijala zahteva: 429 .9% za `elezo do 99. Otpori R 1 . T r ) + U AB (T r .32) Dobre osobine metoda hardverske kompenzacije su odsustvo prora~una aktuelne vrednosti referentne temperature i ve}a brzina odziva. koji pokazuje koliki je termoelektri~ni napon µV/ o C za neki materijal u spoju sa platinom (tabela 21. upotrebiti bilo koja dva ~ista metala ili legure. odnosno U cd = U AB (T r . Pretpostavlja se tako|e da je re~ o ~istim materijalima.

na primer.7 –2 0 MATERIJAL @iva Ugljik Aluminijum Kalaj Olovo Tantal Srebro Zlato Cink Kadmijum µV/ºC 0. za visoke temperature do 2 760 o C pogodni su volfram/volfram–26%renijum.5 MATERIJAL Bakar Volfram Molibden Gvo`|e Nihrom Hromel Antimon Germanijum Telur Selen µV/ºC 7.5 4.5 6.5 7.5 25 28 47 300 500 900 Tabela 21. za specijalne namene upotrebljavaju se i drugi (nestandardizovani) termoparovi. radno okru`enje. Termoelektri~ni niz materijala u odnosu na platinu stabilnost i ponovljivost termoelektri~nog svojstva jednozna~na i po mogu}stvu linearna zavisnost termoelektri~nog napona od temperature visoka osetljivost homogenost materijala po du`ini provodnika mogu}nost zavarivanja i mehani~ke obrade mehani~ka ~vrstina pristupa~na cena. Termoelementi se ozna~avaju prema ANSI-standardu (ANSI – American National Standards Institute). ne~isto}e. Za svaki tip propisani su: dozvoljeno temperaturno podru~je. Zbog skupo}e.5 7. Tako.3.4 –15. Prvoimenovani metal (legura) predstavlja pozitivni.4).3 7. ali od njega ima linearniju i stabilniju karakteristiku. a drugoimenovani negativni priklju~ak.4 4. Pored navedenih tipova. 430 . U novije vreme pojavio se N-tip (nikrosil/nisil).9 –9 –6. volfram–5%renijum/volfram–26%renijum i volfram–3%renijum/volfram–25%renijum. termoelementi od plemenitih metala prave se od tanje `ice.4 –5.6 3 3.MERENJE TEMPERATURE –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– MATERIJAL Bizmut Konstantan Nikl Kobalt Alumel Pota{a Rodijum Paladijum Natrijum Platina µV/ºC –72 –35 –16. maksimalna temperatura pri kratkotrajnom zagrejavanju itd.2 4. Termoelementi od tanje `ice osetljiviji su na difuziju.2 –12. (tabela 21. koroziju i nehomogenost nego termoelementi napravljeni od deblje `ice. termoelement koji je sli~an K-tipu.6 8 12 18.

8.b) `ice se zaleme pomo}u metala sa ni`om ta~kom topljenja (slika 21.a).6 B Tabela 21. Ograni~ena upotreba u vakuumu i redukovanoj atmosferi. Redukovana atmosfera. Ove karakteristike iste su za tip S. kompatibilni su sa standardnim termoelementima i relativno su jeftini.8. Izolaciona obloga naj~e{}e se pravi od magnezijumovog oksida. pa se oko njih stvara za{titna armatura. Vakuum ili inertna atmosfera. Dozvoljena samo kratkotrajna upotreba u vakuumu. Ograni~ena upotreba u vakuumu i redukovanoj atmosferi. bez korozija. Postoji vi{e razli~itih tehnika spajanja `ica: `ice se zavare topljenjem tako da se na vrhu spoja formira kuglica (slika 21. Prisustvo vlage. Ne preporu~uje se za niske temperature Korozivna ili inertna atmosfera.5 KARAKTERISTIKE RADNE SREDINE I OGRANI^ENJA U UPOTREBI Slabo korozivna i redukovana atmosfera. Ograni~ena upotreba na visokim temperaturama zbog poja~ane korozije. berilijuma. aluminijuma ili torijuma zato {to su to dobri izolatori. ne propu{taju gasove. Korozivna ili inertna atmosfera. Nije dozvoljena upotreba u sumpornoj atmosferi. Termoelementi su osetljivi na mehani~ko i hemijsko delovanje radne sredine. Vanjska za{titna cev od ~elika sa visokom ta~kom topljenja 431 . Za{titni oklop samo kerami~ki.0 7.6 E Kromel/konstantan –200 do 900 –200 do 1250 1 000 67.8. T Bakar/konstantan J Gvo`|e/konstantan 1 200 52.6 12.9 K Kromel/alumel 1 370 38. Inertna atmosfera.SENZORI I METODE MERENJA NEELEKTRI^NIH VELI^INA –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– TIP KOMERCIJALNI NAZIV MAKSIMALNI MAKSIMALNA PRO– TEMPERATURA SE^NA OPSEG (KRATKOTRAJNO OSET– ºC ZAGREVANJE) LJIVOST µV/ºC –200 do 350 0 do 750 600 40.4. Mogu}a upotreba u metalnim i nemetalnim parama.8 S Platina– 10%rodijum/platina R Platina– 13%rodijum/platina Platina– 30%rodijum/platina6%rodijum 0 do 1450 0 do 1450 0 do 1700 1 760 1 600 1 800 10.c) `ice se potope u `ivu ili u rastopljeni metal `ice se zaleme za ~vrsti metal `ice se pri~vrste stezaljkom i trakom. Vakuum ili inertna atmosfera. R i B. Svi termoelementi prave se na isti na~in: dve `ice od termoelektri~nog materijala spoje se na toplom kraju i za{tite kerami~kim izolacionim materijalom i metalnim oklopom (slika 21. Standardni tipovi termoelemenata Konstrukcija termoelemenata.

Termoelement: a) konstrukcija.9. Stati~ke i dinami~ke karakteristike termoelementa Nelinearnost stati~ke karakteristike.b).17). b) zavarene `ice na toplom kraju. pa se takav spoj ozna~ava kao uzemljeni. {titi izolaciju i termoelement od radne sredine.8. pre svega. a du`ina 100 − 3 500 mm. {to zna~i da je osetljivost ∆ U /∆ T . Stati~ke karakteristike svih termoelemenata su nelinearne (slika 21. pa se takav spoj ozna~ava kao neuzemljeni ili izolovani spoj. nelinearne zavisnosti termoelektri~nog napona od temperature. 21.9. Za male promene temperature ta zavisnost se mo`e prikazati kao linearna. I pored softverskog prora~una referentne temperature ili hardverske kompenzacije njene nestabilnosti. Ukoliko je topli kraj zavaren za metalnu oblogu. 01 o C. a njegov uticaj je manji kad je termoelement instaliran horizontalno. rezultat nelinearne stati~ke karakteristike. Slika 12. prilikom merenja napona termoelementa javljaju se gre{ke. Ono se javlja kao posledica termi~ke dilatacije. vezana za izbor radne ta~ke. Zna~ajan izvor gre{aka u merenju pomo}u termoelemenata je mehani~ko naprezanje toplog kraja. Za in`enjerska 437 . tada su `ice sastavni deo za{titnog zida. {to je predstavljeno poznatom jedna~inom Zebekovog efekta (21. Tipi~na debljina `ice je 2 − 3 mm . c) zalemljene `ice na toplom kraju Topli kraj termoelementa mo`e biti odvojen izolacionim spojem od metalne obloge. Zato se karakteristika termoelektri~ni napon – temperatura za ta~na merenja tabelira sa rezolucijom i od 0. tj. odnosno vrednost Zebekovog koeficijenta. Samo u malom temperaturnom opsegu Zebekov koeficijent ima konstantnu vrednost (slika 21. vanjski pre~nik termoelementa sa za{titom je 15 − 25 mm .MERENJE TEMPERATURE –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– zadr`ava kompaktnost izolacije. te pove}ava mehani~ku ~vrstinu konstrukcije. One su.3.a).5.

5 o C ili ± 0.3. Da bi se umanjili nedostaci termoelementa kao senzora temperature i smanjile gre{ke merenja. 5 − 1.7. C 4% Nedostaci termoelemenata su slede}i: nizak nivo izlaznog signala (najvi{e do 100 mV ) mala osetljivost (10 − 70 µV/ o C ). 1 o ili ± 0. Prakti~ne preporuke. 75% mernog opsega za standardne izvedbe. zbog ~ega je veoma ote`ano merenje malih temperaturnih razlika potrebna stalna referentna temperatura nelinearna stati~ka karakteristika osetljivost na hemijsko delovanje radne okoline pojava parazitnih termoelektri~nih napona. 1 − 0. potrebno je pridr`avati se slede}ih pravila: termoelement ne sme biti na direktnom plamenu niti u njegovoj neposrednoj blizini zbog agresivnog delovanja gasova i ~estica u okolini plamena za tela sa raspodeljenom vredno{}u temperature termoelement treba ugraditi u zoni srednje vrednosti temperature jer on meri temperaturu u jednoj ta~ki po`eljno je da se termoelement locira na vidnom i dostupnom mestu radi lak{e inspekcije i eventualne zamene telo termoelementa u celosti treba da se nalazi u mernom mediju 430 .SENZORI I METODE MERENJA NEELEKTRI^NIH VELI^INA –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 21. odnosno ± 0. koji su rezultat nehomogenosti materijala od kojeg je napravljen termoelement. Prakti~ni aspekti upotrebe termoelemenata Prednosti termoelemenata kao senzora temperature su: rad bez vanjskog izvora energije jer se radi o aktivnom senzoru jednostavna i kompaktna konstrukcija velika mogu}nost ugradnje {irok temperaturni opseg merenja (od − 270 o C do 4 000 o C ) visoka ta~nost (± 1 − 2. mernog opsega za specijalne izvedbe). 25 − 0.

42) imaju slede}e vrednosti: 439 .999%. Dusena. Termootpornici od metala prave se u obliku kalema. 00392 1/ o C ). hemijski je neutralna. po pravilu sa bifilarnim navojima (slika 21.42). Termootporni~ki senzor od Pt-`ice.1. β i δ odre|uju se parametarskim merenjima. 1 mm. Senzori koji rade na ovom principu ~esto se ozna~avaju akronimom RTD (Resistance Temperature Detektor). (21.14).4. ima dovoljno veliki linearni temperaturni koeficijent otpora (α = 0.4.V. R T = R(T) prvi je uo~io H. Nelinearnost stati~ke karakteristike metalnog termootporni~kog senzora manja je nego kod termoelementa. Platina je najbolji materijal za izradu metalnih termootpornika jer se mo`e dobiti sa ~isto}om do 99. Pre~nik `ice je 0. Slika 21. a du`ina 50 − 100 mm .Ostala dva temperaturna koeficijenta otpora u jedna~ini (21. a njen specifi~ni otpor je ρ = 0. 21.MERENJE TEMPERATURE –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– svi kontakti moraju biti ~isti i ~vrsti kako bi prelazni otpor kontakata bio {to manji priklju~ni vodovi ne smeju biti u blizini visokonaponskih energetskih vodova zbog elektromagnetne indukcije. tj.42) gde su: RT otpor na temperaturi T.14. R0 otpor na temperaturi T = 0 o C . godine. Konstrukcija metalnog termootporni~kog senzora Stati~ka karakteristika. Stvarne vrednosti koeficijenata α . OTPORNI^KI SENZORI TEMPERATURE 21. α . Za njenu aproksimaciju slu`e polinomi do dvadesetog reda. 05 − 0. β i δ temperaturni koeficijenti otpora na temperaturi T = 0 o C . Dejvi 1821. koja je jednostavnija: ⎡ R T (T) = R 0 + R 0α ⎢ T − δ ⎛ T ⎣ ⎝ 100 −1 ⎞ 3 ⎤ T − β ⎛ − 1⎞ ⎛ T ⎢ T ⎞ ⎟ 100 ⎝ 100 ⎟ ⎝ 100 ⎟ ⎥ . testiranjem termootpornika na ~etiri poznate temperature i potom re{avanjem jedna~ine (21. 1 ⋅ 10 − 6 Ω m . Metalni otporni~ki senzori Zavisnost otpora od temperature. ali se obi~no upotrebljava jedna~ina C.

49 . β MERENJAza T < 0 i δ = 1.β = 0 za METODE = 0. 11 NEELEKTRI^NIH VELI^INA SENZORI I T > 0. –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 438 .

Uz to je nestabilna i nereproducibilna. upotrebljava se kao temperaturni standard. Termootporni~ki senzor od Ni-`ice. Stati~ke karakteristike tipi~nih metalnih termootporni~kih senzora temperature Termootporni~ki senzor od Cu-`ice. 2 − 0. Me|utim. Ovaj najve}i nedostatak termootporni~kih senzora ispoljava se kod platinskog kao sistemska gre{ka ± 0. mo`e se dobiti sa procentom ~isto}e. Slika 21. prema IPTS-68 i ITS-90. a maksimalno mogu}i od − 200 o do 430 o C. 391 i specificiran je za industrijsku primenu sa ta~no{}u od ± 0. Odnos otpora na 100 o C i 0 o C je R 100 /R 0 = 1. za merenje ja~ine vetra i za merenje Sun~evog zra~enja. Hla|enje) za merenje temperature vazduha. 1 o C. Odnos otpora na 100 o C i na 0 o C je C R 100 /R 0 = 1. pa zato termootpornici od nikla i `eleza nisu standardizovani. Termootpornik od visokim C Cu-`ice ima R100 /R 0 = 1. Na primer. Zbog pristupa~ne cene najve}u primenu imaju u tehnici KGH (Klimatizacija. 5 o C pri I 2 R = 10 mW . 7 ⋅ 10 − 8 Ω m . a u opsegu od 182. prolaskom struje kroz termootpornik nastaje D`ulova toplota I 2 R . 001 − 0. Grejanje.15. Nikl. 4% . Merni opseg temperature je od − 50 o C do 250 o C . ρ = 12. 426 ÷ 1.MERENJE TEMPERATURE –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– − 260 o C do 650 o C Platinski termootpornik upotrebljava se za merenje temperature u opsegu od (maksimalno do 1 500 o C ). koja ga dodatno zagrejava. 35%. 74 o C . nikl ima linearni temperaturni koeficijent otpora α = 0. 428 (sa ta~no{}u do ± 0. ρ = 1. Stati~ka karakteristika je nelinearnija nego kod platinskog termootpornika (slika 21. te linearnost ne{to slabiju od platinskog termootpornika (slika 439 . 2 − 0. Nelinearnost stati~ke karakteristike je ± 0. 664 ÷ 1. 00586 1/ o i relativno visok C specifi~ni otpor. ima linearni temperaturni koeficijent otpora α = 0. 8 ⋅ 10 − 8 Ω m . `elezo i neke njihove legure imaju sli~ne osobine kada je u pitanju mogu}nost izrade termootpornika. 2% . Termootporni~ki senzor je pasivan i kroz njega mora prolaziti neka struja da bi se dobio napon koji se mo`e meriti. Na vi{im temperaturama javljaju se korozija i oksidacija. Bakar je jeftin metal. 385 ÷ 1.15). 668 sa ta~no{}u od ± 0. a ponovljivost 0. 6% ). 96 o C do 630. stabilnu i reproducibilnu stati~ku karakteristiku. 0042 − 00427 1/ o i mali specifi~ni otpor.

Na vi{im temperaturama javljaju se oksidacija i C korozija bakra.14). Primenjuje se za merenje temperature u opsegu od − 50 o C do 180 o C .21. a maksimalno od − 200 o do 260 o C . 438 .

Naj~e{}e se ozna~avaju akronimom TG (Temperatur Gage). Tenzootpornik kao senzor temperature. pa otuda naziv platina sto (Pt 100). nikl sto (Ni 100) i bakar sto (Cu 100). tada je otpor priklju~nih vodova normiran na 10 primenom justirnog otpornika.16. Mehani~ko naprezanje podloge pri merenju temperature za TG-senzor je smetnja koja se manifestuje kao sistemska gre{ka. Kao {to se vidi. tako da to mo`e znatno uticati na ta~nost merenja. Problem priklju~nih vodova. Neravnomerno nano{enje metalnog filma na podlogu mo`e da izmeni stati~ku karakteristiku u odnosu na `i~ani termootpornik od istog materijala. Ta~nost merenja je ista kao i kod obi~nog tenzoelementa. Tenzoelementi u obliku lepljene folije pogodni su za merenje temperature. Za njenu korekciju slu`i dijagram temperatura – mehani~ko naprezanje. 440 . Senzor ima veliki odnos izme|u povr{ine i zapremine. na kerami~ku podlogu. ali se tada pove}ava optere}enje galvanometarskog nul-indikatora. ~ija je funkcija da stati~ku karakteristiku senzora otpor – temperatura transformi{e u karakteristiku mehani~ko naprezanje – temperatura za dati faktor osetljivosti senzora. Bolje re{enje je tro`i~no priklju~enje termootpornika. Ω Navedenim metodama ne mo`e se re{avati problem promene otpora priklju~nih vodova zbog delovanja temperature. U tom slu~aju neophodno je posebno otporni~ko kolo.a). {to omogu}ava brz odziv pri merenju povr{inske temperature. koji se dobija eksperimentalno. kao i po na~inu priklju~ivanja na mernu {emu oni se ne razlikuju od obi~nih tenzoelemenata. S obzirom na du`inu i cenu kablova. imaju br`i odziv i znatno su jeftiniji. otpor priklju~nih vodova jednako je raspore|en u dve susedne grane mosta. naj~e{}e platine. dvo`i~no priklju~ivanje termootpornika u Vitstonov most vredi samo za ravnote`no stanje mosta. Platina nije pogodna zbog visoke osetljivosti na mehani~ka naprezanja. TG-senzor obi~no se pravi od nikla i njegovih legura. Ni ili Cu-`ice. Po svom izgledu.SENZORI I METODE MERENJA NEELEKTRI^NIH VELI^INA –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 10 Ω Vrednost termootpora na T = 0 o C je standardizovana i mo`e da iznosi od do 25 kΩ . I-metodom ili pomo}u logometra. a nul-indikator nije optere}en dodatnim otporom kao kod tro`i~nog spoja. Namenjeni su za merenje povr{inske temperature. Promena otpora priklju~nih vodova usled temperature u celosti se odra`ava u jednoj grani mosta. {to je tako|e nepovoljno sa aspekta ta~nosti. ~etvoro`i~na {ema je skuplja. Naj~e{}a vrednost je 100 Ω . Omski otpor priklju~nih vodova uti~e na ta~nost merenja. Kao {to je pokazano na primeru tenzoelementa. Ako se promena otpora detektuje U-metodom. Tankoslojni termootporni~ki senzori temperature dobijaju se naparivanjem metala. Rezolucija merenja temperature je ± 0. Najbolje re{enje je ~etvoro`i~no priklju~enje termootpornika u Vitstonov most (slika 21. na~inu lepljenja na podlogu. TG-senzorom mo`e se istovremeno meriti i mehani~ko naprezanje podloge. 1 o C . U odnosu na termootpore od Pt.

b i B konstante zavisne od vrste materijala i konstrukcije termistora. za termootpornik od bakra 43% i od nikla 66%. Tada je re~ o PTC-otporima (Positive Temperature Coefficient). Promena otpora u merenom temperaturnom intervalu za termootpornik od platine iznosi samo 39% njegove nominalne vrednosti. Za termistore je promena otpora u istom temperaturnom intervalu ~ak 10–70 puta ve}a od njihove nominalne vrednosti (slika 21. {to zna~i da je temperaturni koeficijent otpora negativan. oksida metala hroma. (21. Promena otpora sa temperaturom izrazito je nelinearna i u {irem temperaturnom opsegu (od −50 o C do 100 o C ) mo`e se opisati jedna~inom R T = AT b e B/T . Temperaturni koeficijent termistora. nikla i drugih.b).45). a koeficijenta B 1 500 − 6 000 K (naj~e{}e 4 000 K ).45) gde je R0 otpor termistora na nominalnoj temperaturi od 20 o C (293 K ). Tipi~na vrednost R 0 je 1 − 10 kΩ . Termistori naj~e{}e imaju oblik diska. 0 − 100 o C Osetljivost termistora ozna~ava se kao temperaturni koeficijent α definisan sa α= dR T/R B =− 2 dT T . (21.SENZORI I METODE MERENJA NEELEKTRI^NIH VELI^INA –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– mala promena otpora ∆R mala nominalna vrednost otpora na 0 o C pojava samozagrevanja osetljivost pojedinih izvedbi na mehani~ke udare i lom.17. U u`em temperaturnom opsegu (od −50 o C do 100 o C ) promena otpora opisuje se jednostavnom eksponencijalnom jedna~inom R T = R 0 e B(1/T−1/T 0 ) . koji se pravi od ~istog germanijuma. 21. za ve}inu termistora otpor opada sa porastom temperature. kobalta. A. Ove vrednosti se daju sa ta~no{}u od ± 20% .44) gde su: T apsolutna temperatura u [K] . mo`e biti pozitivan. Takvi termistori ~esto se nazivaju NTC-otpornici (Negative Temperature Coefficient). Ta~ne vrednosti R 0 i B mogu se odrediti metodom parametarskog merenja. Poluprovodni~ki otporni~ki senzori temperature Termistor je temperaturno osetljivi otpornik. me|utim. 2% .a). prstena ili cilindra (slika 21. odnosno ± 17% .2. Osetljivost termistora.4.17. Za razliku od `i~anih termootpornika. Vrste termistora. `eleza. 442 .46) Uobi~ajene vrednosti za α su od −2% / o C do −5% / o C pri 20 o C i daje se sa ta~no{}u od ± 0. kao {to je kod metala. odnosno testiranjem termistora na dvema poznatim temperaturama i potom re{avanjem dveju odgovaraju}ih jedna~ina (21. (21.

MERENJE TEMPERATURE –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Slika 21. tj.tipi~no 1 − 10 mW/1 o C ). Stati~ke karakteristike nominalno istih termistora razlikuju se zbog velikih varijacija njihovih parametara. manje od 0. (ova osobina karakteri{e se disipacionom konstatom. Korekcija stati~ke karakteristike termistora. 10 kΩ − 10 MΩ neosetljivost na otpor priklju~nih vodova stabilnost sa starenjem. zbog ~ega termistori rade sa manjom strujom nego `i~ani termootpornici (< 100 µA). pa je eventualna zamena drugim termistorom uvek problemati~na mali temperaturni opseg nestabilnost na vi{im temperaturama pove}ano samozagrejavanje zbog velikog otpora i malih dimenzija. pa je neophodna korekcija prilikom zamene jednog termistora drugim. Su{tina korekcije sastoji se u serijskom ili paralelnom priklju~ivanju dodatnih otpornika koji su termi~ki nezavisni. snagom potrebnom da se termistor zagreje za 1 o C iznad okoline . b) izgled Dobre osobine svih termistora su: visoka osetljivost na temperaturne promene male dimenzije velika brzina odziva. Linearizacija stati~ke karakteristike tako|e se provodi korekcijom. 443 .17. Za serijski spoj termistora RT(T) i korekcionog otpora Rk stati~ka karakteristika se pomera du` ordinatne ose za iznos Rk . 03 o C/god za period od 12 godina niska cena Lo{e osobine termistora su: izrazito nelinearna karakteristika velike varijacije parametara. od 1 ms do 150 s (naj~e{}e oko 30 s ) velika vrednost nominalnog otpora na 20 o C . Termistor: a) stati~ka karakteristika.