Usmene narodne priče

Usmene narodne priče

1

Usmene narodne priče

SADRŽAJ
Čovjek i zmija ....................................................................................................................................4 Njemušti jezik....................................................................................................................................5 Znanje i volju ne ubi ni batina............................................................................................................7 Žabica divojka..................................................................................................................................17 Pepeljuga.........................................................................................................................................18 Žena vraga prevarila ........................................................................................................................21 Zlatna la a .......................................................................................................................................22 Konj i čovjek....................................................................................................................................26 Nebojša............................................................................................................................................27 Neobična trgovina ...........................................................................................................................29 Prava se muka ne da sakriti.............................................................................................................34 Čoban nadmudrio carevu kćer.........................................................................................................36 Starac Petar.....................................................................................................................................39 Od linosti nema gore žalosti ............................................................................................................45 Našo džak zakrpu ............................................................................................................................48 Što dočeka linčinu ...........................................................................................................................52 Ko zlo misli - sebi misli....................................................................................................................53 Did i momak ....................................................................................................................................56 Vištice u svatovima..........................................................................................................................61 Čovjek i žena ...................................................................................................................................62 Otac i tri njegova sina......................................................................................................................63 Kuliko valja kraljeva brad ................................................................................................................67 Dubrovčanin Kaboga i duka od Mletaka ..........................................................................................69 Turci i čobanče................................................................................................................................70 Ero s onoga svijeta ..........................................................................................................................72 Laž za opkladu.................................................................................................................................73 Tri latinske riječi .............................................................................................................................74 Kadija i sir .......................................................................................................................................75 Paša i baba.......................................................................................................................................76 Nasarajdinove gusle.........................................................................................................................76 Nasrudin hodža i kadija ...................................................................................................................76 Nasredin miri kavgadžije .................................................................................................................77 Nasrudin hodža i njegova krava.......................................................................................................78 Htio prevariti Nasrudin hodžu.........................................................................................................78 Ciganin pred kadijom ......................................................................................................................78 Ciganin dobio okladu .......................................................................................................................79 Laž i polaž .......................................................................................................................................80 Jaje od kobile ...................................................................................................................................81

2

Usmene narodne priče

Zla žena ...........................................................................................................................................81 Krščanin i Turčin.............................................................................................................................82 Nena kako se kruh zove...................................................................................................................82 Šta je zapovijed, zapovijed je ...........................................................................................................83 Mu je lipo tornala ............................................................................................................................83 Kokošja vojska.................................................................................................................................84 Al' san bolna, al' ću obolit ................................................................................................................85 Kako su dva Puntara čuvali tretoga mertvoga .................................................................................86 Čudesni paun...................................................................................................................................87 Baba i grab ......................................................................................................................................87 Mudri dječak ...................................................................................................................................88 Rat kera i kurjaka ............................................................................................................................90 Jazavac i lisica..................................................................................................................................92 Lisica se osvetila vuku.....................................................................................................................93 Me ed, svinja i lisica .......................................................................................................................95 Živad na straži .................................................................................................................................96 Višeput prevareni vuk .....................................................................................................................97 Lisica prevarila muža.......................................................................................................................98 Bolesni lav .......................................................................................................................................99 Jež i njegovi mesari .........................................................................................................................99 Lisica i mačak................................................................................................................................100 Medvjed i lisica..............................................................................................................................101 Jaje harambaša ..............................................................................................................................103 Zec i kosac.....................................................................................................................................107 Zec i želva......................................................................................................................................107 Medvjed i drijen ............................................................................................................................107 Pas i kuća ......................................................................................................................................107 RJEČNIK .......................................................................................................................................109

3

kad sam ostario. reče lisica: . Vukao sam mu teške terete. Nije pravedno. kuću sam mu čuvao po danu i noći. jer da ovaj nije bio pravedan.Ja ti dopuštam. zmijo. Konj reče: .Ajde ti.Usmene narodne priče Čovjek i zmija Jednom je išao neki čovjek iz Veljuna i nosio na le ima drva.Ma nemoj tako. u kojoj je zmija bila. a ti. šumi i vodi. Zmija pristade. da čovjek nije zahvalan. Zmija reče odmah veselo: . Sada. pa kako on reče. da potražimo suca. i stoga ima zmija pravo! Vidi čovjek. stoga ima zmija pravo! Čovjek sada stade moliti zmiju. Taj se čovjek dignu i odmaknu kamen. po žegi. ti si mene oslobodio od velikoga zla. pa zamoli zmiju. privezao me je ovdje u šumi.Ja ovdje kao sudac to raspraviti ne mogu. da mu pas dokaže. Sada. Jašio je on na meni u lov i svagdje se je sa mnom zabavljao. tko ima pravo. što si obećao. Kad su dalje uz šumu išli. i zamole je. što si namislila učiniti! Zmija mu se smilova i reče: . namjeriše se na staroga privezanog konja. privezao me je ovdje. sjedi ondje. snijegu i ledu.Pazi. Najednom poče ispod onog kamena nešto cviljeti. u rupu. nego ajdmo na ono mjesto. gdje se to dogodilo! Kad su došli na ono mjesto.Čovječe. Kad su pošli livadom dalje. bio je cijelo vrijeme žalostan i nije htio ništa o tom govoriti ženi. pa ga zamole neka sudi. da potraže drugoga suca. gdje si i onda sjedio! Sad namignu lisica čovjeku. kako je bila lukava. dosudit ću tebi pravo! Onda reče ozbiljno i strogo: . čovječe. i oni krenu dalje. Tako su čovjek i lisica prevarili zmiju. Jednom sam mu i život u ratu spasio. Ja ću doći na badnjak po svoje! Do e taj čovjek kući. kiši.Evo suca! Oni mu ispripovijedaju sve. služio sam momu gospodaru vjerno i pošteno. Dok sam ja bio mlad i jak. služio sam svoga gospodara vjerno i pošteno. Sada se rastanu čovjek i lisica. njega naokolo vozio i pomagao sam mu na polju.Zmija ima pravo! Čovjek sada zatraži. u kojoj si onda bila. išao sam s njim u lov. zmija ima pravo. neka im sudi. pa reče čovjeku: . poštedi me. po snijegu i ledu. 4 . a od otrova morat ćeš umrijeti! Čovjek joj odgovori: . a on poklopi kamenom onu rupu. zašto bi zmija imala pravo. Evo vidiš. da me vuci izjedu. dok sam je bio mlad i jak. Evo vidiš. Pas reče: . on je imao od mene koristi. i bio sam mu jošte vjeran drug i pratilac. čovječe. da me vuci pojedu. čovječe. zmijo. Umoran sjede na jedan kamen i počinu. ali na njegovo čudo iza e ispod kamena zmija. da potraže još trećega i posljednjeg suca. Pas poče dokazivati: .Dragi moj čovječe. sastanu lisicu i ispripovijedaju njoj.Ako mi dadeš svoje guske i kokoši. što se dogodilo me u njima. Ispripovijedaju mu. i to najprvo ću te mojim jezikom otrovati. kad sam ostario.Vidiš. ali lisica dovikne čovjeku: . Lisica. molim te. neka bude onako! Oni krenuše dalje livadom kraj šume i na oše jednoga privezanog staroga psa. što se dogodilo me u zmijom i čovjekom. da čovjek nije ni pravedan ni zahvalan. a ja ću te zato ubiti. da mu nema spasa. privuče se k čovjeku. što se me u njima dogodilo. pa mu prišanu: .

A kad je bila varena. Lisica se prevali i u posljednjim životnim trzajima reče: . progovori mu ona: .Da nijesi kušao? .Car stade misliti dugo o tome. .Što ćeš ti sve ovo dati lisici. Kad to car čuje. srknu župe. i gle. a on reče da nije ništa. a on nosi ribu prodavati. pa da mi gladujemo preko Božića. čuje odmah gdje muve zuče i divane: .Nijesam. a on mi ga je uzeo! Njemušti jezik Tako je bio jedan car. donese ribu kući. što mu se onda dogodilo sa zmijom. pa ćeš se i sam sjetiti. a to mravi divane me u se. Jovo! 5 . pa povadio sredinu iz nje i strpao u hrpu. što joj ih je čovjek obećao. bome bi se ljutio. pa ćeš znati njemušti jezik. gladan sam. a ne mogu nikuda.Usmene narodne priče Na badnjak htjela je žena zaklati kokoši i guske. da bi se za svaku noć napunile one koruge zlata.Ne daj nas.Misli. da je prevaren. na u mravinjak. On to opazi. Ja sam mu spasila život. Kad car to vidi. Kad je car pojeo ribu. znat će što i ti. gdje ćeno za njim stoji i mašuka repom i govori mu: . kad si tako pošten. Ribar uzme dukat i vrati se kući. Kad je car nosio ribu. pa odu dalje. a mravi se upropadali tamo amo. zašto ja to ne bih smio kušati? Ta car ne će ni poznati. pa onda uzme ribu i odnese caru. . pa kad su preko jednog brda prelazili. Car mu izvadi dukat i reče: . ako ja kušam. namah čuje. Car ga pita: . jer kogod kuša. gdje je prevaren.Da znade car. kako ima negdje preko tri mora jabuka rodna. ali je nije pustio čovjek. Pa uzme malko ribe te kuša. pita ih.Što mi god dadeš. Sluga uzme ribu pa je raspravi i metne variti. pa je dade najvjernijem sluganu. Tada će žena čovjeku: .Bože moj. ali eto ti najednom lisice po kokoši i guske.odgovori on. pa onda zlato ujutru povaditi. ženo. što se je nasmijao. Kad oni k njima. Kad to car čuje.reče on.Evo ti dukat.Šta bi ti iskao za tu ribu? . ali se nikako nije mogao sjetiti. svari me i pojedi.Care. pa vatra već dogorela do jednog mravinjaka. koja mi je život spasila! I sada je tek čovjek pripovijedao ženi. jer ja sam to obećao lisici. i ko bi tu jabuku obrao. pa šećući jednom srete ribara. već joj je rekao: . al govedari zapalili planinu. pa će se tako opet do ujutru napuniti. Pred noć na Badnjak sjedili su u kući čovjek i njegova žena i gledali na prozor.Ovako čovjek plaća. a kad oni tamo. pita slugana. Potom car jedanput zakala u lov sa svojim slugom. a car odnese ribu. da mu je svari. Car ga pusti. Car ga pita: . uzme pušku i ubije lisicu. a car uzme i pojede ribu. Uzmi pušku i ubij lisicu! Čovjek doista posluša ženu. reče on sam sebi: . ali da ne dirne ni župe ni ribe ni za živu glavu. ne daj nikome kušati ni župe ni mesa.Dajde i meni malko. a one mu kažu: . a koruge ostaviti. Idući tako do u u jednu planinu. a mravi viču: . Ali ako ti je milo da sam znadeš. .Ma nemoj klati.

kako je car. Idući opet tako do e do drugoga mora. . da sva zrna budu na broju. kad je toliko oko njih štentao.E. a on reče: .Ne lezi na mene. pa ga pitaju. prospu se po jabuci. skoči s konja opet. Čim on leže. i za čas. vidim. al' eto ti oko njega sve od samijeh mravi oživi. pa ode na livadu i stane tražiti. A kad je prešao preko trećeg mora. Najposlije mu padnu na um miši. pa mu reče: . Kad ga car vidi. a car zapita kćer. obrati onu jabuku i sredinu povaditi van. Kad to car vidi. i onda mu car reče: . i da ih on sada mora pokupiti. al' se oko njega stvori mišâ. a najveći mrav upita. i začas mu sva zrna donesu. al' na u lasicu gdje je premotala hrpu miša.Sad moraš ići preko ona tri mora. pa ubije lasicu. i odmah mu narastu krila. pa ako toga bisera ti ne pokupiš. reče mu: 6 . da im broja nema.Blago meni u ljetu! Blago meni u ljetu! On gleda u njega. pa ga pitaju šta bi rad. pa tako i treće more. Idući tako i tražeći jabuke do e do prvoga mora. Kad opet tako do u na jedno mjesto. ili da će mu glavu odsjeći. . pa se natovari i vrati nazad. On uzme nogu. Jovo! Kad to slugan vidi. rastuži se. što bi rad. Hajdemo kući. sad svejedno. nego me uberi i pomiriši. te onu vatru potrne i odgrne od njih. a potom se namaži ispod pazuha i koljena. povadio sredinu van. i popijeva: . pa se digne na krila.Usmene narodne priče Slugan. pa opet ide dalje.Slugo. ali kora ne smije biti nigdje načeta nego kod cvijeta. kad to čuje. te oti e. On im kaže. reče mu: . ali da kora sva bude cijela.A mrav mu dade jednu svoju nogu. a ti samo pirni u nju.reče on. ubere travku. ja ću ti glavu odsjeći.Rad bih. Kad on to čuje. kako bi jabuke obrao. Kad to oni čuju.ni koliko zrna ima.Ništa. a kad to car vidi. Ona znade koliko zrna ima. On onda počine još malo. i preleti preko mora. A on im reče: . pa tako pod trnom sjedeći opazi mrava. pa do e. pa pomisli u sebi: . pa se je odmah sjetio. Onda mu car reče: . On sad uzme jabuke. šta bi mi ti dao? . navale po livadi. al' sve jabuke gotove. što mu se je ražalilo na te mrave. na e jabuku. ja ću posuti po livadi tri struke bisera moje kćeri. pa ako ti bude trebalo naše pomoći. pa ga odnese i preda caru. što bi najvolio da mu dade zato. samo kod cvijeta načeta. Kad to mravi čuju. jesu li zrna na broju. ali već podne. pa do e k caru. a koru donijeti svu amo. Jovo! Ne daj nas. gdje ide uz deblo gore i dolje.Pa zar bi bolje bilo da su izgorjeli? (A car je čuo što su mravi divanili. a sluga malo zaostane.Ala. . Potom oni odu kući. pa oti e sa carem dalje. da mi sve te jabuke oberete i da svu sredinu iz njih povadite. sa e s konja. a da kore ne obatali. da i sluga to razumije. pa ju omiriši. te ju uzme i pirne u nju. što je od njih vatru odgrnu. .Ne. prosuo tri struke bisera svoje kćeri. nije čist posao: ti si jeo ribe. A on reče: . ne. sad se tekar prepane. Kad on to čuje. zato što je njih odbranio. i tu leže u hlad da počine.Nijesam.Evo ti ove noge. pa mu pane na um noga. grehota je. al' ispod njega travka progovori: . te sjede u hlad poda nju i tu opet malo počine i stane razmišljati.sad je svejedno. pa i to preleti.A još ne znam. da su mi sada bar dva miša. pita slugana. pa ćemo svi doći. . da me nema). a oni svi viču: . da jesu. On reče: .reče car. . a on još nije našao tri zrna bisera. Kad on to čuje. slugo.) Potom car ode naprvo.oni bi to meni uradili! On nije nego pomislio. . ona reče. i namaže se.Ne daj nas. Sad on sjede pod trn u hlad da počine (kao veli. pa uze granu. On sad uzme biser. pa ćeš tako prijeći preko mora.

a momčuljak se samo izvio ko trava prid vitrom i nije se dobro desnicom grive ni dovatio. Bilo bi veće nevolje pod kopitima ždripca. al' ne biži on. Doduše nije tog slugu napastovo više neg' druge. Rodi se njemu sin. al' se trgo ko da mu se trn zabo u srce. al' se kralj ne raduje. . Tog dana i u taj čas rodi se sin i jednom njegovom slugi. da ga daš za šegrta kod jednog mog kovača. a tebe sam prava dosta namučio: eto ti sad moje carevine i svega. al' ko da mu se trn zabo pod rebra.Usmene narodne priče . kad je otac sluga. Kako i ne bi znao. pa kad je divlji ždribac sunio na njega. Sluga se raduje što mu se sin rodio u isti čas kad i kraljev.Božje se nikom uzeti ne da. Ne kaže kralj ni sad ništa. sakriti se ne može. Stao ko da se nogama u zemlju ukopo. Ne kaže kralj ništa. i tako postane car. Znanje i volju ne ubi ni batina Bio u davna vrimena jedan kralj. pa uzmi moju kćer. pa još i sad caruje.kaže na to onaj sluga. kad su vidili momčuljka kako sve raste na ždripcu.Jesi li donio? . vjenča se sluga s carevom kćeri. Našo se tu opet onaj sluga. Leti ko vijar. Ruku na srce.reče sluga. Kad je kralj čuo čiji je to sin. otrgne se iz ergele divlji ždrijebac. na pitomoj kobili. pa mu sin uvik željan i zalogaja i gutljaja.Jesam. tamo na kraj moje kraljevine. Kad je car umro i zakopan. pa se svim fali. Al' baš kad se on prid gostima pokazo. al' se u to stvori prid njima slugin sin. kako mu je sin već prohodo. Bio je on zlopamtilo. il' tog derana šalji u svit. Jašio je lipo i kraljev sin. pa veli: . Onda kralj sazove goste. Potom pro e nekoliko zemana. al' se star'o. dozove slugana k sebi. Kad to car vidi. kad je gladan i žedan. . . a kralj jedno jutro osvane u košarama. pa će pokazati kako mu sin sidi u sedlu ko jablan. pa se. a kralj jedno jutro izašo u obore. da mu se i trag zametne. a kopitima sve zemlju ore. i preda mu jabuke.Jutros mi sin proguguto ko golupčić. ta ni triput ga nije nogama stisko. . tu više nije bilo razgovora. pa kad vidi da će umrijeti. I tako car umre. da mu ni prid oči ne iza e. već je sidio na ždripcu. Nit ga je ko vidio. Tako je to bilo dok dica nisu navršila deset godina. Od bisa krvavo zapinušio. 7 . te caruj s njome. da je kraljevski sin lipo sidio u sedlu. dok treneš. što mu sin ima para u sluginom sinu. pa upravo me u svit. pa se mora kazati.To je lipo i fale vridno. . i prošlo vrijeme žaljenja. al' moj već zna kazati. to je fale vridno. stvorio se tu ko da je iz zemlje niko. reče sam u sebi: . A još najbolje će biti. Svi biže. počelo sklanjati i malo i veliko. ako nije umro.Slugo. pa zove imenom i mater i mene. al' u sedlu. Nije prošlo ni šest miseci. tako se trgo i otrčo u svoje dvore. nit ga čuo. Stalo srce od čuda u svakog. Nije njemu pravo.al' moj već i prag priskoči. konj razigro pod njim ko sito mače. Al' kad je slugin sin zajašio divljeg ždripca. ja ću sad umrijeti. Odma' dozove slugu i kaže mu: . Što je istina.Il' se ti gubi iz kraljevine. Još manje mu je bilo pravo. pa mu reče: . a car se razboli. pa se fali: .Svitla kruno.pa pusti slugana u miru. što su dica više rasla. Prošlo tu malo vrimena.

za tren oka je kovačka žena ostala udovica. da nakovanj nije bio pod velikim dudom. pa sad ima buzdovan. ljudi mu se smiju: . Slugin sin je bio konten na svačeg ko strmoglavac. A njeg nazlaba i lisica. I što dalje. U tom zanatu sam i ja majstor. Majstor ga i jutrom i večerom časti i batinom i vrangijom. Tako ga jedared skoli čitav čopor kurjaka. a kovač po starom: na e on uvik za što će derana natući. kad ga je pripozno. a momak sve veća drva trza iz šume. pa misli da je deran natečen. 8 . Primit ću te.pita njeg' kralj. neg' će ga poleći na nakovanj. da se tu osramoti. Al' prije neg' će ući. a u njega nabubrila pleća i mišice ko da je 'rastov panj. pa traži službu. a kralj mu već poručio. Ako te ma koje jutro zateknem da spavaš. Unaprid se kralj već smije i odma' ga i primi. pa mu ni to nije dosta. da si ovamo smio koračiti. kad je u njega sijaset dice. a u ruke mu ne daju ni struk kukurušne. koji bi tio biti kovački kalfa. već odvede sina kovaču. Nestalo majstora. a kako to ne bi i mislio. Pristane momak i tako. Smisli momčuljak da krene u svit. Da bi od službe imo i zarade. sinko. ovamo nanila?! Ta kralj će te stamaniti.A što bi ti? .A koja te je nesrića. a nakovanj onda vidi. Šta će on prazni' ruku. Tako je 'odio i brodio i po vrimenu do e i do dvora kralja. pa ni ne dira nikog. al' se jedno veče mogo zamisliti. Taj kovač bio u jedoj pustolini za koju se i sunce svake sedme godine siti. što mu se smiju. u kojem je njegov otac bio sluga. da bi ga batinom častio. po jedan prst ću ti otkinuti. pa udri. kad je slipo slušo kraljevu zapovist i derana mučio. koji nije bio mla od njega. pa ćeš ti biti stoti. samo nije imao kada. Potrže on njega.Kako ti pačići izgledaju?! Tako ti nji' češljaš? Vidi patka! Zašto se njemu rep zavrnio gori?! A perje u patke? Ko da se vitar ugnjizdio! I odma' on derana po ušima. Kad ga je otac vidio. Nije prošla ni godina šegrtovanja. pokupi on pačiće u jednu torbu. Došo deran u mrak kući iz šume. već od jutra do mraka mora napajati i češljati pačiće. pa onda ode do svoji' roditelja. To bi tako i bilo. on buzdovan sakrije u šumi. . pa počo s njim češljati kovača. pa ga je zato i poslo. pa tako i sad. već pačiji čoban! Ne mari on ništa. Kad je onda počo kurjama činiti kože. Kaže on da je kovač. Nije on mislio na to. samo ako dozna. pa sad ne će biti ni šegrta. a ni u snu nebi pomislio.Usmene narodne priče Kud će sluga drvetu kamenu. a pačiće drži u nidrima. pa čak i kurjak. al' kod mene nema bu enja. da je onaj kovač derana istiro iz pameti.Slušaj ti momče. kad ga majstor polegne priko njega. šta će činiti sa ovim momčuljkom. jer volim da jutrom jačam ruke. al' mu kaže: . pa kako ga se lako dovatio još i grumen-dva kamena mu je sa žilama iščupao. Nakovanj natuče na dudovo deblo. a mesto od kostiju. ja imam već devedesetidevet kovača. Kralj misli. . Ide on sada od drveta do kamena. sirotom starcu i kosti zdr'ćale od stra'. pa je baci priko buzdovana. a on dovati koje drvo.Ta nisi ti kovač. već potrže jedan 'rastić. al' ni govora o tom da štogod uči il' zapita.Pa ja bi da radim u svom zanatu. na čas je svima odilio opaklije od mesa. pa uzme u nidra samo svoje pačiće i tako se javi kralju. da na toj mršavoj 'rani deran mož' i jačati. . Došo deran da uči bajage zanat kod kovača. al' kad vide kako u torbi nosi pačiće. I od tog vrimena kako ga buva dirne. pa ga ovako dočeko: . . Al' kad se šegrt dovatio duda. kad njega ne diraju.kaže momčuljak. kad vidi momka. Od jutra do mrknuća idje on po šumi za pačićima.

Provuko se pivac kroz budžu. Legli oni sad spavati. da ma što pokažu momku. al' momak u opanke uskoči i već je u kraljevoj kovačnici. pa već vadi nož od trake.Ne će. Navadio on tako dvadesetijedno pače.Šta je to postalo od moje službe?! . pa da vam jedan prst otkinem?! . Skoči on sa pajate. ja ću se i kroz traku uvući. al' se otac umirio kad je to vidio.Šta je! Ti još smiš i zivati?! . .Di ćeš. a kraljev pivac već spazio zlatna zrna. kad je kralj i u kovačkom zanatu majstor na glasu. Tiraju oni njega. A što si ti mogo za tako kratko vrime izučiti u toj pustolini? A kralj ustaje prija prvi' pivaca. Niko njemu ne pokaziva ništa. al' kad prvo pače izvadili. pa što nauči. mora da si pošteno zaradio.Kako ti kuješ ovo. a njima oči stale. sve to dvared proznoji. privario sam vas! Kukuriku. Starcu nije ni do čega. kad kraljev pivac svako jutro skoči s pajante. Iznenadi se i momčuljak. pa se opet ima čemu čuditi: kako zrno pade prid pačiće. kukuriku!. uzet će već pačiće.kaže momčuljak. jer i da 'oče ne bi mogo. siromasi. al' momčuljak uvik ranije stigne za nakovanj. A di ne bi i strepili. pa baci zrnje prid pačiće. Sin posluša oca i pačiće ponese na tavan. već će zanovetati radu. al' jedva ga otirali.kaže momčuljak.Usmene narodne priče . Maši se otac. pa još da nas obedi! Ništa nije lakše reći.Iša. Sad se on čudi. Kido bi on prst momčuljku. Sad otac već viruje u sina.Kukuriku. pa će njim dati pregršt kukuruza. kako si iskovo ono?! Tako to išlo jedno vrime. al' cila kuća strepi ne će l' momčuljak prispavati pivčije kukurikanje. kad ti se služba ovako platila. al' nije prićutio ni pod kakom pododbom ga primio. dok nije naučio što mu triba. Tira njega i momčuljak i sluga: . al' se grdno iznenadi. Baci momak. pa će i mater pomoći. pa sva soba svitli. a kralj od bisa još jače počo zanovetati. Tako jutro za jutrom. što sam u službi zapatio. a momak ćuti sve dotle. pa bržebolje vadi i on pačiće. . To pače je zlatno. jer će njim od zlobe napakostiti. Al' ovo jutro pivcu prvi put nije bio do kraljevog kreveta.A koliko puta triba da ja uranim prije vas. a ti si mlad. babo. pa prvo kralju iznad glave zakukuriče. kad je samo pačiće napajo. .Ne bojte se vi. kad do e do kolibe. još i za kalfu kod njega. a ono svako zlatno. Kad se već izvištio. Zavati on šakom iz krušne kotarice. pa kad je volju napunio zlatnim kukuruzom. kad momčuljak sad zapravo stao za nakovanj i uči ono što kradom mož' naučiti. Nazlaba ga kralj iz dan u dan: . a ono zlatno. Kvrca momak po nakovanju. ako i sve jame začepite na tavanu. Zasvitle zrna. al' kad je sin navalio. po nesrići sinko. pa će te tako nejakog san svladati. Tako se on oglasi. da se zabave. pa s kraljevskog tavana upravo na slugin. a on se oglasi: . već mi pokupite iz nidara ove pačiće. A još me je primio i za kovačkog kalfu.drekne kralj. A kralj ni ne i e u kovačnicu već do slugine kolibe. momak onda skoči: . avolski skote! Da te gazda vidi. . ništa.Sinko moj.začudi se momčuljak. al' di će šta i znati. samo kaže da te pačiće zatvore. ukrali. Šta će sad kralj. jer je kralj zabranio svima. 9 . neg' da smo te mi. Pivac iskoči. pa momak nije stigo ni da zalupi tavanska vrata. pa iskoči kroz budžu i ode da budi kralja. već na siromaškov tavan. al' kako kojeg izvadi. a iz kovačnice začuje kako momčuljak piva i zvoni po nakovnju. kako i' kralj ne bi opazio. . pa će nož od trake i osići momku obadva uva i jezik. pa kaže: . babo. al' on što danjom vidi to noćom na nakovnju uči. A lako je zanovetati.

Kad se zaušiljo iz oblaka pa sunio na momka. da i e po ugalj u šumu i pošalji ga u crnu planinu do zmajava od devet glava. a patak skoči zmaju me u oči. ako ti je glava mila. To ponesi. Ne kaže kralj. Zmaju više nije tribalo. a ne da glave kidam za njega. . kad je vidio. da smo oštetili njegovo blago.Ko je jači. i smola bukne crnim i modrim plamenom. . Jedva su došli do prve žile uglja. . da mu je i glava čitava ostala. volovskom mišinom po očima. Me u zlatnim pačićima se izmetnio jedan. . Jedva je polak mišine ispraznio. zanovetat' mi može onaj. ne bi li ga oni orosili. da štogod korisno iskujem. devetoglavi je misto krila imo prženicu i padne doli ko kamen. Al' ga momak ošine mišinom po očima. kad po eš u crnu planinu. ko me nečem uči il' me pouči. A ko me ničem nije učio ni poučio.Nek' ne kaže goso od planine. pa zmaj za čas opigavio plamenim pigama.Ko to hara moje blago. pa bi ga se kurtalisao. U to iz oroza sunu varnice. da te kljukam?! I kad je onda s njim treso. pa ću ga i uzeti. pa očeše kandžama crveni oroz.Tako je ženo. Ode on iz kovačnice. a patak crvenog oroza za njim. . al' kaže jedan patak.Tamo ćemo ga poslati. da je svakog miseca red na jednog kalfu. Slomio se kralju nož od trake. . . A momak poviče za njim: .Goso mladi. a šta će još postati od njega. al' dabome ne kaže.Sad ga zaspi smolom. . da je u toj planini devetoglavi zmaj. Odma' kralj otpremi momka po ugalj. kome u glavi vitar ne ćarlija. kad je opipo rebra i vidio da su mu sva čitava. al' vatrene. pa kaže: . a zlatni patak u to vikne: .Znaš li. a ona će ga svitovati: . Vidi sad car da sa momkom ne može ni prste vući. a mene povedi.Goso moj mladi. tri zida je kovačnici izbio. al' sad je biti ne će. čovik bi samo pomislio: sad je tu planina. a iz planine se digne crni zmaj sa devet glava. . pa je još manje žalio za nožom od trake.naredi patak momku. da napravimo oduška za onu pamet. već smlati uši pa slušaj. čoviče.Šta će mi to?! .kaže njemu momčuljak. što pritiče. a kandže ko u orla. Kaže kralj ženi svoje nevolje. ako ostane u kraljevskoj kovačnici. dok je samo pačiće napajo.kaže patak. Učini momak tako i po e. Al' u to i zlatni patak prne pod oblake. al' ga nije ni požalio. samo se čvorgama načičkala.Šta zivaš sad ti?! Nisi valja pače. pa u kožu uzmi smole. Zaurla on. Nije tu ni prošlo vrimena koliko da očima treneš. a rič je svakom data. ja ću mu i na glavi lako udariti slavinu. kad ni oro ni kopo nisi ovu planinu?! .Sa jačim nema divana. 10 . a za svaku glavu mi ni divojku ni jagnje nije donio. pa kad je onda pačiji pastir podigo veliki čekić i malecno udario. al' oće i momak. pa zanimio. šta ćeš s njim uraditi?! Kaži mu. Upalila se smola. . što ti je još ostala u mišini.oderi vola. Srićno oni stigli u crnu planinu. Dovatio kralja za vrat. pa sve lupa devet glava i o drvo i o panj i od muke sune me u oblake. . pa će mu zacrniti zmajev ugalj. .Otkud tvoje ovo blago. . a kamo li mu prste kidati.kaže još momak.U uglju vatra. vatru i ostavi. Meni ugalj triba. kad se ovaj spremo po ugalj.javi se on momku. kad je momak taku snagu steko. al' je tu nikla nesrića.Usmene narodne priče Oće kralj. kako ima suviše pameti. .zagrmi on iz oblaka. pa zaspe sve zmajeve glave smolom. . pa u toga izrasto crven oroz ko u u pivca. pa kako u kojem začeprka s onim plamenim kandžama u njima sivne. . i zmaj se sve više pali. Kralj zinio. . a zmaj već iznad glave. u smoli vatra: vatru ćeš doneti. nakovanj je u zemlju satiro.obraduje se kralj. al' se sva i uvatila me u oči i po krilima.Svitla kruno. to će se na mejdanu viditi. Strmoglavio se zmaj. a ja ću vatru iskresati! Kako patak to izustio. A kako i ne bi. Taj će ga valja stamaniti. al' se momčuljak zauko. a misli mi pokazati.

Momak se nije ni zgrijo na svom ognjištu. . kad imaš konjica! . . pa ga pita: . Kad je momak to vidio. pa će ga u volovsku mišinu. Skloni se patak na tavan.Jesam niku zoljicu. da se u zmajevoj masti okupa. a najviše bi dao otrova. al' nije još ni zaustio.A što bi. pa da se bucka s bikom kamenog čela. Uzmuvala mi se oko nosa. je l' krv crvena je l' žuta. Kad ga je kralj ugledo zdravog i veselog i još s toliko uglja.Zar nisi nikog susrio u crnoj planini?! . a di udari tamo i sunčev zrak pogrudi. nastaći ću ja sebi svega. al' se javi zlatni patak: . kad si već dorasto za ženidbu.A ko to viče s tavana?! . a patak zastrugo onim plamenim kandžama.Otići ću ja. samo što njemu nije još vrime. goso moj mladi. pa po i u svit tražit' boljeg majstora. Nit' pita.Ne kažem da ne bi to volio viditi. tamo živa rana ostane. . a mast mu se topi i sve potokom lije. . . jer će u kralja oči pobiliti od zlobe. što mi niste dali vrimena. da možem toliku snagu 'raniti. Prid vama je srića. tako se na nji' vaća kost.A divojku tribaš tražiti. samo da bi ga otpravio u svit. nit' želi čuti više za tog pobratima. pa mu baš nije pravo da opet krene od nemila do nedraga. . al' momak već vidi. ni čakanjac. On bi još siso nikoliko nedilja i linčario se. Mora sad i lipim samo da momak ode. nije mu patak tribo kazati. bome mu se žuč uzmutila od bisa. al' od pete do glave. Kad je to patak reko.A što sam ja?! . . samo mi dajte nakovanj i drugo na čemu sam zanat učio. samo nek ga jaši i mišinu tovari. da s mojim pobratimom pokažem. tu riči ne triba trošiti. Nema druge. Nije njemu ni tribo sad ni budak. vikne mu s tavana zlatan patak: . .začudi se momak. da imaš usput za lulu duvana i na čašu vina. a dok ja imam deset nokata i zdravu pamet. pa veli: . jer mu još nisu izrasli zubi. Taj di pomiluje. . da i' pomori ko pacove.misli se kralj. platit ću ti dobro. Dat će kralj sve. išo pišice. na napuni mišinu.prinemaže se kralj i dalje. al' mi je žao. već šakama načupa uglja. . Zabacit će on nju na rame. ta i tog bi smrsko u paramparčad.Usmene narodne priče Izgori zmaj ko suv ugarak.a još više kurtala takog pobratima. i momak ga je već i zajašio. . al' posli tog bi bilo zašto oči razrogačiti. . a svit je širok. . Momak sad odma' za nakovanj. što znamo. i opanci čvršći od čelika.Sinko. 11 .lipo odgovori momak. tu nema pokrke. već se kralj stane prinemagati i kaže momku: . da kralj ne zna. a momak s mišinom uglja u kovačnicu. Uvatila se na njega kost.Otkud mi sad i konjic? . Kurtala i ovakog kalfe. odma' je priskočio i sam počo tovariti momkovu prćiju. Kad je kralj tako što čuo. od nje ni pepela nije ostalo. pa tako poplavi i momkove opanke.Ta jedan moj pobratim.al' nisam ja toliko bogat. koji je još jači i još više konten na sve neg' ja. Kralj bi od bisa skočio sebi u usta.izbekari se patak i kaže mu. Jedva on mišinu pribacio.nasmije se momak. svitla kruno.vikne patak s tavana.Ne triba meni ništa.prinemaže se kralj. al' vidi da se momka ne će ružnim kurtalisati. Ne bi momak poslušo kralja.Što si mi dosad služio. al' kad se patak tako misli. al' tvoji deset nokata pritvrdi za moje nakovnje. kako je bolji junak od njegovog sina. Kako se mast opanaka dotakla. pa sve put izorava kudan kasa. vidim da ti sve i e od ruke. al' kad sam je zvrcnio malim prstom. ako ga iz dana u dan stane gledati. a kralj još zapita: .I za tolike godine službe oca ledinu u planini devetoglavog zmaja i da ga tu niko ne nazlaba.

A kralj njemu odgovara ovako: . da ti srce lipšeg ne može zaželiti. imam. .Kod mene možeš. di je kadgod haro i pustošio devetoglavi zmaj. tako će biti i tvom patku. . al' na dlaku ko novi kalfa. . tako i ure eno. A kad vam što triba. imaš već jednog u torbi! . Za čas on nji' stovari u planini. Kako ga optrčo. al' od mene ne možeš kruv zaraditi. I u oni sad. pa zastruže vatrenim kandžama po jednom velikom kamenu. i taj čas misto zlatni' pera oko kolibe stoje lipe mlade voćke i na njima rod. jer mi svi iz jedne jidemo. a rič nije u njima zamrla.Kazat ću ja. samo da momak. . nauči od mene.kaže na to patak. Ode momak smijući se. to ti je na srcu. i ja bi s njim po neprijateljima.Tamo. mi ćemo se vratiti do tvog buzdovana. . a jedno iz livog krila. a iznutra zlatnim cigljama zi ana. . . . a što znam. .A kud mi to sad i emo? .Isprostiti divojke tebi i meni i naći mladoženje za moji dvadeset sestara. a jedan nakovanj je za kralja ostavljen. ta ni vitar ni snig ne će prići priko nji'. i momak ga uzme u nidra. Spolja drvena. Momak se već naučio da sluša svog pobratima i ni sad mu se ne protivi. . Nije nji' bilo teško krenuti. a na onom su me samo tukli. što brže krene. Kod mene je služba ovaka: što znaš. . a patak se pritvori u običnog. pa će vam se sve stvoriti. i momak zajaši svog konjica.to će ti biti zarada. Kako bilo tebi.pa da se i njemu na e zalogaj. kuda će on s njima.kaže on momkovim roditeljima. Tu je sad pogodba bila gotova.Pristajem ja. . a tu lipa koliba. pa usput pitaju sina. . . pa onda po četri svakog mladog misica. . Tako se javi kralju i kaže. Tu dvadeset jedan nakovanj.kaže momak. kad su kod kralja bili i soparni i goli. Kako stigli prid dvor.Pobratime.nasmije se sad i patak onim njegovim pačijim smijanjem.zapita jedared momak. ja sam zaboravio svoj buzdovan! .nasmije se momak. dok nas dvojica ne dovedemo sebi mlade. . pa vam niko ne će moći tisnit' na nju. pa još i uzicu veže na mišini. al' na ovom sam učio raditi. nit' ću ti ja zapovidati. pa krene i svoje roditelje. da ima kovački zanat i alat. . . sinko moj. al' kod mene nema ni plaće.Sad vi samo timarite moju braću i sestrice.To nek vam kaže moj konjic.a oni će vam danas snesti četri zlatna jajeta. .Tako.a što ti je na srcu. to će pokazati plod tvoji' ruku. Možeš tu raditi. pa i' za čas nestane iza planine. što sam i ja majstor od tog zanata. . . di mi i emo ne ćemo zamećati kavge. pa ako do e usput do kavge. svitla kruno.Što ti je u nidrima. a što je u mojoj zdili to će biti i u tvojoj. pa bi rad bio kod njega kruv zaraditi.začudi se momak.A kad do e do kavge.A šta će ti taj nakovanj. Odma' momak 12 .samo kad stignemo na vaše ognjište.kaže onda patak. . već pamet osvitlati. pa za dvadeset momci. i momak odma' ode u kovačnicu. nauči me. Lipo se oni sad oproste od staraca i od oni' drugi' zlatni' pačića.Imam. .Sad svakom pačetu istrgnite po jednom perce iz desnog.pa i' zadite u zemlju oko kolibe. A sad se tovarite svi na moja pleća. pa ću to i otsele činiti.Usmene narodne priče Tako kralj kaže. vi samo zakoturuškajte po jedno jaje po ledini. kad li se momak siti: . samo ja imam i jednog patka. Prva četri bacite na četri strane oko kolibe. Uzeli starci ono malo bućurića.Kako to?! . Putovali su oni tako do druge misečeve mine i do u do komšijskog kralja. . Usta su mi prorizana. Kako rečeno. .kaže mu taj kralj.

A ne može njim' reći. ko dobro čeljade s kojim ćeš vik vikovati. 13 .zapita onda kralj-kovač. .pitaju momci patkovog gosu. što je napirčio od sestara. . Patak se to veče digne na put i ode do svoji' sestara. kad je osto napolju. a lipo je. I u ovog kralja 'ćer jedinica. pa se uputio u poso.Divojke će dobiti samo dvojica. od radosti je momka poljubio u obadva obraza. mezimica. Kad su kraljevi razglasili.kaže mla i kralj.Sinko moj. ali da bude laka ko perje. Kad su uveče svi zaspali. a ni ne primjećuju.obraduje se mla i brat kralja-kovača.Hajde. ne triba to nama. Kad je gost čuo kako stariji brat udaje 'ćer. .Uskoro će biti. ko mu donese zlatnog patka. a momak kuje. i kad je kralj-kovač uzo kolivku u ruke.Sad ti po i do našeg gose. jer ništa na svitu ne vridi toliko. pa se sve rumeni. on se u zlatnog pritvorio. patak to veče reko momku: . Nije to šala take dobre žene zapatiti. da samo ćuti i radi svoj poso. kojiko koji mladoženja vridi! Diglo se sad mladoženja sa svi' strana. pa ćete onda čuti i viditi. dok se on ne vrati od kuće. a sunce joj kosu milovalo. pa ovo je lakše od paperja. al' će bar tu šta nji' naučiti pošten poso. kad ga je patak učvrstio. .A di je uvegija? . i kad zora na prag. a zlatna kolivka gotova. A ovo dvadeset momaka će biti moji šogori. a vrata se otvore i na kolivku skoči momakov pobratim patak.Ostavit ćemo mi mladencima zlatnu kolivku i patka. nisu manje ni dobre ni vridne. da će svoju 'ćer udati za onog. što se najmla i kalfa ne laća posla. da su se prvi latiti posla kraljevi kovači. . Sedmi dan se vrati i donese tri torbe zlatnog maška. .kaže on. A ta jedinica bila lipa ko da je zora svaki dan u obraze ljubila. . a za zdilom svi zajedno. patak razbudi svog pobratima i šapne mu: . Odma' momak posluša. al' se sad svi dali. . kad mu stiže u goste mla i brat. . Kako on to kazo. Jedva to kralj razglasio. pa pridaj dar njegovoj 'ćeri.Kako to?! . a ja ću u stopu za tobom do moje divojke. koji u životu ruke radom nisu natrudili. koja bi na nju stala. ko iskuje klivku od zlata. i kralj oglasi. što ovi još nisu vidili. Kako skočio. Kažu još obadva kralja: . kad su udavače lipotice na glasu. Dabome. Našeg gose 'ćer će biti tvoja. Patak grije i drži zlatan mašak. Bilo je sad sijaset mladoženja. Dorasla divojka za udaju. Mi ćemo samo da vikimo. . koji u kovače. Tako samo oni rade od ishoda sunca do mrknuća. Zna i on iskovat. pa dan noć kolivke iskivaju. gotov i dobar rod. razglasi sad i ovaj. Čudi se ono dvadeset momaka. .Kako da ne mislim. koji u lovce. a koliko su lipe. A dva kralja kažu: . a novi kalfa samo plugove kuje.čude se momci još više.Ti se ne misliš ženiti?! . al' ko jaje jajetu slična jedinici kralja-kovača. a sad me više ne pitajte.Evo i mojoj ćeri jabuka. sad ćemo nas dvojica kovati zlatnu kolivku. da bi se svaka tica pozlatila. da će je dati za onog. . da ti' dana nema njegovog patka. njegovog brata 'ćer moja. pa i patak. al' bome tu svaki nakovanj izgleda ko rodna njiva: ugrijano gvož e je sime.Usmene narodne priče svoj nakovanj i alat iz mišine. da on samo i nadalje kuje plugove. kako će udati svoje ćeri.Mora da je stidljiv. I kaže momku. jer i da 'oću.To su divojke za nas. kad ćemo se svi zajedno okućiti. ne smim vam ništa kazati. al' i kraljeva 'ćer jedinica. Pa još kad se stari kralj lati! Iskuje on i ružu od cvića. a kad momci počnu kovati. koji je imo kraljevinu u komšiluku.

Da to nije onaj pogani kralj. .Eto. i evo od pačića momak. samo da bi svoju lakomost zasitio. Nagrnu svi na vrata. . a najviše dva pobratima. al' ni prid vratima nikog nema. patkovom ocu. šta zna i može. I još da bi mu duša bila mirnija. . da i' je ubio. ko donese zlatnog patka. . . kaže njim' ova pogana duša.začude se sad svi osim patkovog pobratima.Kad si došo sam.A šta se čudite?! Vi ste razglasili. da se svi okrenu od njega. Dva kralja bi odma' i svatove sazivali. kaže kraljevima.tako je imo i on jednog mla eg brata. kako je on to bio običan patak. pa smo postali zlatni pačići. pa mu još zabrani. . Pogledaju oni.Pa di je taj uvegija. pa ga ni brige. Pazio ga i mazio. Poslušaju oni njega. . Niko mu ne može kazati. onda će se oni pritvoriti u zlatne. i svog brata pritvori u 'rast. . al' će na to dva pobratima: .začuju oni na to glas. kraljicu u vitu jelu.da će biti divojka onog. di je i patkovog pobratima otpravio. . Sad je tu bilo veselja. kad ja s tom vodicom škropim. a pačiće će valja koja lisica za vrat ščepati.Ko. bar za tri misečeve mine. ko to govori. Kako ona to izustila. Uzo on sad i dvorac i kraljevinu svog brata. da je zapatio taku vodu s kojom može vola u panj pritvoriti.kaže na to divojka. al' u sebi je mislio ovako: 'rast i jelu će kogod posići. .kaže sad patak svom didi. ja ću se za tebe udati. neg' njegov pobratim.vikne onda patak i skoči svojoj divojki u krilo. Utamanio on nji' al' je 'tio ostat i čisti' ruku. a on iza le a poškropi sve nji'. a kod kuće moji' dvadeset sestara sad već čekaju mladoženje. Odma' će on kralju i pokazati. da bajagi uči kovački zanat. .Nit je stidljiv. što je ovaj imo sina i dvadeset lipi ćeri.zapita patkov pobratim. . pa zlatan patak i sad posto ovako lip momak. Jedva su oni stigli u šumu. zar ti?! . Ta pogana duša ode u svit.Da nam ne će biti šogori. a patak vatrenim kandžama očeše svoj crveni oroz. pa će vratima. Ja sam došo eto sam. šta je bilo. a zapravo je pošo u svit. a svu dicu u pačiće. .Moj otac je bio kralj.kaže on još bratu.Samo me niko ne smi' gledati. pa u potaji smisli. Al' nije on znao jedno: ako kogod tim pačićima pokloni svu svoju muku.Usmene narodne priče . a u njeg nikako poroda. onda će se svi spasiti. A zloban je on bio na svog starijeg brata i zato. da mom ocu do e glave i kraljevine.Dobro poga aš.on nam je poklonio sav svoj trud. pa kralj i kraljica i sva njegva dica krenu s ovim nesrićnikom u šumu. al' ko što ste vas dvojica braća. Sad je tu bilo veselja i veselja. . i patak zine. kad mu glas čujemo. . da nauči. Vrati se ta pogana duša kroz godinu u dvorac svog brata i odma' se pofali. a ja sam dobio za ženu kraljevsku 'ćer. pa će viditi čuda. . odnese pačiće svom kovaču tamo u pustolinu. pa obadva kralja pitaju. a na patka ni ne gledaju. kod koga je moj otac bio sluga?! . . pa se svi grle i ljube. a ako se koje od nji' oženi il' uda u kraljevski rod.I oni naši dvadeset drugova iz kovačnice će se zajedno s nama ženiti. 14 . drvo u kamen i druga čuda stvarati. a njega nema?! . kako će svog ro enog brata stamaniti. nit je osto napolju.kaže momak-patak. a iz usta mu iskoči momak ni manje ni više lip. al' tu uvegije nema. da ni za živu glavu ne zakolje ni jednog. I onda dalje ispripovida. il' će i' grom opaliti.patkova divojka će.pokaže on onda na svog pobratima kovača. al' taj mla i brat je bio zloban i nenavidan. kad su sad svi na uvegiju ljubopitljivi.Evo ga! . . Kaže on njima sve po redu. . .

sva se jela zasja. . pomažu ženama. da siku zlatno i srebno drvo. pa dovati on sikiru. na 'rastu nisu varnice iskočile. Svima je to i pravo i drago. Tu je sad bilo radosti već kod kovačeve kolibice. Kako rekoše tako i učiniše. koje su bile zlatne patke. a ona crna duša već dotrčala sa slugama. nevoljo nenasita! Odoše sad oni. I baš su bili tako na okupu. Kod kralja-kovača baš bilo prelo. što ova jaja ne može ni dignuti. pa će njoj. Poslušaju sluge. Čim je stigo. Buzdovan je pozno po nakovnju.kaže njegov brat.jer su moje sestre divojke baš za nji' stvorene. Odma' on vikne sluge. .Usmene narodne priče . al' i tu nai e na jaje. I odma' pošalje svog povirnog čovika u pustolinu kod onog svog kovača. bome je i njevim srcima bilo tisno u prsima. al' bome čuje i to. Zasuzi ona srebrnim suzama. al' se bome grdno začudio. al' jaje ni da pomakne. kake sestre ima patak.A kuda ćemo sad? . pa tumara okolo po šumi i jedared nai e i na buzdovan sluginog sina. a ne ćemo se u radosti svetiti onoj nesrićim. kad svrše poso. . da je zlo za njega. al' je prva kod njega lakomost. njima srce umalo nije puklo od dragosti. kako snaju vodi sin. Procunja on okolo i čuje. kako mu je brat oživio sa svom čeljadi. i iz nje skoči patkov otac zdrav i ves'o. al' kako koji udari. . Kad su oni stigli.Baš tako. kad do e poruka od one pogane duše. sikira sklizne. Al' nije to potrajalo dugo. patkov otac. Pogleda on. kad i moji siroti roditelji budu tu. a stari rast se orosio zlatnim suzama. .Baš ne će da se smiri. Udario sjaj čak do dvorca. a 'rast sav zasja. Kad je onda bacio sikiru. a prid njim zlatno pačije jaje. di je bio kadgod devetoglavi zmaj. pa svi na okupu.zapita kralj-kovač. a varnice udaraju u oči. a mlada sluginog sina namotava oko zlatne kolivke. Ako odgovor ne bude kako triba.Ej. kad je posto zlatan. Dan za danom se muva oko zlatnog rasta i srebrne jele. al' jedared mu se noge usikle u zemlju. a kako i ne bi. svog povirljivog čovika s ovakom porukom: neka mu kralj-kovač za tri dana odgovori. čiji je zet bio slugin sin. krene i u planinu. Kako je kraljica svoju dicu zagrlila i izljubila. pa ni stope dalje. i iz nje iskoči zdrava i vesela stara kraljica. a žene preslica. Krene on okolo. onda su se opet latili svaki svog nakovnja. . Ode on kukajući. al' kad je udario. već crven plamen mu obavio glavu. al' još nisu bili ni priko planine u kojoj se sad sjao zlatni 'rast i srebrna jela. a ni prići priko nji'.odgovori patak. pa mu se sad uvrtilo u glavu. Kako on iskočio. onda ovoj poganoj duši nije tribalo drugo znamenje. i u to i na njoj pukne najveća žila na panju. ko ima duži korak pivac il' riba. Sad mu se klin još više zabio u glavu. ko što su bili u svatovima. a kako i ne bi zasjala.U tvoje dvore. . to ga nije ni čudilo. a svatovi sa planine poviču za njim: . vidio je. Odma' on pošalje onom kralju. a starci ko starci. Ljudi. 15 . A kad su dvadeset kovački' momaka vidili. kako je taj kovač prošo od sluginog sina. Po e. i tako sa sve četri strane. žena njevog brata namotava na zlatnog patka. pa je on potrčo na svitlost ko mušica. Dvadeset mlada. pa mu pukne najdeblja žila u panju. Na e on tu kolibicu za najlipšim voćem na le ini. pa kad su se siti nasvatkovali. A svatove ćemo zvati. do dvorca se ni zaustavio nije. pa se obadva kralja i svi mladenci skupe i odoše u patkovu kraljevinu. Sad su svi pošli do onog starog' rasta i vite jele. Onoj crnoj duši sad nije bilo mira. namotavaju vunicu na svoje ranije zlatno tilo. Kad je dozno. Odma' se on maši. kad je postala srebrna. i živili su u srići i blagoslovu. Kralj se malo nije zagušio od srdžbe. di je slugin sin i šta je od njega postalo. .progovori prve riči patkov otac. Kad su stari sluga i njegova baba vidili. da su u svem ovom prsti sluginog sina. ta nevolja nikaka.Svetkovat ćemo. mom crnom bratu. pretelju. Što onaj buzdovan nije mogo niko živ pomakniti. on će udariti na kralja-kovača s velikom silom. Odma' oni otrče i do vite jele.

Onaj je po buzdovanu pozno sluginog sina i odma' poruči. . a ždribe od tri godine na priklanjsku slamu. koje je slugin sin. al' štogod on zapita svi odgovore.što ni pivac nema duži korak od ribe.Usmene narodne priče .kaže momak-patak i skoči na noge. . već kaže svom didi: . . Javi se u to slugin sin: . Onda pušti ždribad.E. 16 . Misli on.na to će kovač-kralj. Name nije do kavge. .Bez nevolje čovik da ima s njim nevolje. pa će taj priko noći izvrebati koji je slugin sin. a svakom momku osičen skut. . jer u ovo vrime on uvik puši lulu. zobne slame od ove. Ujutro oni izašli prid ovog kralja poganca.začude se svi. . . pa mu osiće skut. . Cilo prelo vidi. Dočeko on nji'. Nisu za ždribad još ni zaboravili. a izvadi ribu iz vode. a ruka ispod kreveta se pruži. . svi ko jedan urade. a ni riba od pivca. lanjske i priklanjske godine? .na to će ko razgaljena glava slugin sin. da će udariti velikom silom. a ono od jedne godine odma' na naramak slame od ove godine.Ne moraš dalje.Imamo l' mi babo. jedno od godine.A šta ćemo mu odgovoriti?! . da mu dim ne bi nagrizo oči. da će onom dodijati nazlabanje. ako mu budzovan ne dobace natrag. a sebi ni balvan. E. pa bi da zna. Nek ga nosi andrak. a i tako što pivac ima duži korak od ribe. za čas je onoj crnoj duši izbio lulu iz usta i još sedam zidova na dvorcu. već je stigla i druga poruka. sad je došlo vrime. Bome su sad sva čeljad pripazila na ovaj zamršen divan.No. ždribe o dvi godine na lanjsku. Ako mu za tri dana ne kažu. da mu se pošalje taj delija. Nije to bilo ni teško. pa će riba imati duži korak.samo do njega.Šta ćemo sad s njim?! . pa se vode ne ćemo ni sititi. pa je metni na suvo do pivca. a slugin sin počo pripovidati. već ću i ja i moji' dvadeset šogora s tobom. E.nasmije se slugin sin i kad je onda zaušiljo buzdovan. a prid dvorac pade buzdovan.Kako to?! . da mi vodu imamo u glavi.Evo. al' se ljuto prevariše.E. pa odma' taj odgovor i vrate onoj poganoj duši. al' je tu ruku odma' i vidio momak-patak. Tako oni odoše do tog poganca. . a ako mu ne odgovorimo. on će udariti velikom silom.Kako ne bi imali?! . . onda će ždribad dati odgovor. a treće od tri godine. Misle sad ljudi. Kako on rič izustio. štogod naredi. pa jedan naramak zobne slame od ove godine.Možemo mi njega i malo dalje dobaciti. da se vratimo rad tvog buzdovana. obukli se svi ko jedan. pa onog ispod kreveta i utamane ga ko gnjidu. da uradi njegov bivši kovački kalfa. koje je koliko lita. da je to tako. već njim' u sobu sakrije svog sina. . drugo od dvi. al' se prelo nije još ni razišlo. . .Ajde. pa su nalik ko jaje jajetu. koji je buzdovan vratio.Ne ćeš ić' sam. al' sva tri jednaka ko tri jajeta. . šta da nam smeta prelu. pa to lipo metne na ledinu.Šta?! Sitio se taj kako narod kaže: drugom u oku vidiš trna. Poslo onaj sad tri ždribeta. eto nam krvnika na pragu. dva naramka od lanjske i tri naramka od priklanjske godine. Bacio onaj buzdovan i poručio. Odma' momak ode na guvno. . jer čim su momci ostali sami. kako je tu kadgod patio. Šta će on. jer će drugačije udariti velikom silom. pa će pivac imati duži korak. Opet se prelo pomutilo. a i riba duži od pivca. a momak onda kaže i šta misli. al' se slugin sin nije dugo mislio. da mi tom mom crnom gosi ovako odgovorimo: metni pivca do ribe u vodu. Tako oni udare žig na svako ždribe i vrate i' natrag. . Naoružali se svi ko jedan.nasmije se slugin sin i odma' se lati buzdovana.kaže na to patkov otac. da mu odgovorimo.Tako. onda ćemo baš po luli.

. pa kad je po pogancu udario. počela se je jedan dan tužit. u koje su kruv drobili. ako budeš mogla. kojeg ja tražim. pa joj kaplo mliko u tisto.drekne kralj. . nije mogla opret ni preko poć.Ti se taj. Kad je drugiput udario. a ona počme kantat. di je za nji' toliko nevolja nicalo. On ju digne. dok ovoj crnoj duši ono malo kosti nije stiro u zemlju baš na tom mistu. a kad je treći put zamanio. Povrnu se nazad doma. pa počme oca zvat.Ja ću moć nosit.Draga moja kćerko žabice. ako nisu umrli. Žabica divojka Živeli su tako jedan muž i žena i već su bili skoro ostareli. ni ocu poć z obedom. Sad pasiva 17 . već iznese prid nji' bili kruv za ručak. . kako biš ti šla z obedom. na zemlju ga prikovo. odma' mu je desno rame odvalio. Vavek su boga molili. al' sladak kako se ritki na e. dovedu natrag na njegovo ognjište i tu mu pod zlatnim rastom i srebrnom jelom sazidaju nove dvore od zlatni cigalja. Sad dojde žabica-kćer zvani. da već ne more ni z mesta. Ale. da bi njin dal kakovo dite. pa je i sebi vazda tražiš! Zgrabi one velike zdile vrilog mlika.E pak provaj.Zašto je ovaj kruv tako sladak?! Ako mi odma' ne odgovorite. i borme žena oćuti. da bi njin dal dite. neka ju digne na jednu črešnju. Otac dojde.odgovori odma' slugin sin. leh prez niš. Žabica nosi. i to tako lipo.govori žabica. a ako su umrli. Tako su sad svi srićno i dugo živili. nosi.leh mi kladite lonac na hrbat i vežite mi ga za nogi. Navali poganac. da ni spomena ne bi ostalo tom mistu. . kome nikad nije dosta tu e nevolje.A ti si taj. a kad je došla k lese od vrta.Pobratime. a starci ko starci žive još i sada. . Muž stari je vavek delal va trsju. na buzdovanu ga je izno zajedno sa dvanaest zidova. ja ću polivati. aš njoj već nogi niš ne valjaju. Sad njoj klade lonac na hrbat. pa poviče svoje ljude i sune na momka sabljom. kade j' njoj bil otac. neg materinim mlikom?! Ovaj kruv je kaka dojilja zakuvala. al' u to vikne i patak: . s čem biš prijela lonac. a kamo mužu poć z obedom. pa pita: . pa vikne na sluginog sina: . ljudi kovali. Žabica j' bila uvek vane va trsju i malo kad doma dohajala. Projdu najzad na jedno prošćenje i mole opet boga. svima će vam kosti u podrumu istruniti. da već ne morete hodit. pa govori: . Buzdovan se nije ni zaustavio. veže njoj ga za nogi i pošalje ju ća. a žena mu saki dan hodila z obedom. a slugin sin se maši u zapećak za svojim buzdovanom.Majko! Vidim. pa se svi zdravi i veseli vrate po patkovog oca. ja gren š njim. da ste stari. . I onda spale i sve dvore. Žabica mu pak reče. zame lonac z nje i ji. kako je već bila ostarela.Žabicu! Ma i s tem su bili veseleši. pa se ne bojte. a ti suši! Odma' on i žbućne svom stricu vrilog mlika me oči. da se se od nje ozvanja. onda je iza nji' ostala ova pripovetka. Kanta.Usmene narodne priče Šta će kralj. ma makar bila i žabica. pa nimaš ni ruk. mlade vunicu na zlatne patke namotavale. . da bi čovik rekal da to vili kantaju. kad ne ćeš moć ni nosit. da je zanosećala i za devet meseci rodi ona ale ča? . zato je tako sladak. a diteta nisu imeli. leh dajte obed. di je momak devetoglavog zmaja spalio. . .Zašto?! To je bar lako pogoditi?! Možeš se čime većma zasladiti. a ova već imela četrnajst let.

Jutra imaju doć mojeg dveh brat ljubi. Žabica dojde dole i još jedanput zakanta. toj je obećal kralj. pa njoj govori: . Jutro dan. leh gavrani nad njim leteč. Ona mu pokaže garoful.Ma ne bojte se. da se prez šenice ne da živet i da ćeš znat škrbet. Sad dojde kralj najprvo k ljube najstarejega sina i pita ju. ale ti imaš z dvora poslat belega peteha. . one bi se mati odmah pretvorila u kravu. kad je bilo. pa pita kakovu je pak ona rožicu donesla. opet dojde kraljev sin staromu. . a žabica se učini najlipja divojka na svitu. pa san ga sobon donesal.Ma povejte mi leh. komu si ljuba. bit će mi pajdaš. dojde kraljev sin i danas i napočno tamo na jagu.Recite njoj neka gre dole. da on to ne zna. On mu sad poveje. ki je. bit će moj pajdaš. puste ju onput valje. Žabica mu odgovori: . ako ju ne puste. valje njoj se peteh učini bela vila.veli stari. ki god je. i njemu ću pustiti moje kraljevstvo. i opet ju on klade na črešnju. na ken ću doć jašuć. a ona počela opet kantat. ki to kanta. ni ju ova hotela pustiti. pa im reče: . Ona mu pokaže šipak. Mladiću se srce skače od veselja. kako želiš.Djevojke! Čuvajte se vi te jame. starče. da nisam mogal jist. da znaš.Ja san. ako je muški. i nasliše kanat. da vas dolac ozvanja. ki kanta. . S čen je stupila va grad. znate. pošalje njoj z domi beloga peteha. pa san bil trudan tako. vi sigurno. Ona pak projde k suncu i prosi sunčane halji.Ja ću doć. .Budi moja ljuba. a halji sunčane zame sobom.Ja bin van povedal. neka mu poveje. ki je bil na jagu došal. pa reče da on ne zna. Kad je kanat prestal. Žabica kanta na črešnje. Dojde k ljube srednjega sina.Usmene narodne priče tuda kraljev sin. . pa njoj govori: . da on ne zna. Sad pojde kraljev sin doma. a za rožicu nosi klas od šenice i tako dojde va kraljev palac. ale me je sran. ale kad je rekla.Ti si nam najbolju i nakorišneju rožicu donesla.Da. Tako je postala žabica kraljica. ako je divojka. povejte mi. da on nijednoga ne vidi. a i vi bite se jadili. da će ih tužit kraljevu sinu. Pepeljuga Prele djevojke kod goveda oko jedne duboke jame. Drugi dan donese opet žabica starom ocu obed. . ni ne čuje. bit će moja ljuba. jer da kojoj od vas upadne vreteno u nju. Kad već ni bilo kanta čut. bi će mi ljuba.sam doma hodil. On projde ća. obuče sunčane halji. da će njoj i zaručniku njemu kraljestvo pustiti. ako je muški. Stari mu govori. opazi valje pu nje klas od šenice.Ma srce mi vanka znimlje on kanat. da to žabica kanta i to da je njegova kćer. leh da čuje opet kantat i da vidi. . kakovu budeš otela. Ale staroga bilo sram i strah povedat. vidi se.pita ga kraljev sin. Kad je takova došla do gradske straži. ki to tako lipo kanta. leh mi vi povejte. i glje. dojde staromu i pita ga. zajaše žabica peteha. 18 . Obrte se k ljube najmla ega sina. a do e nekakav starac bijele brade do pojasa. Za moju ljubu dojdi ti tamo i donesi rožicu. Ča te nam druge rožice i superbija? Oženi se za najmla ega moga sina. Sad govori stari: . i ka od njih donese lipju rožicu. ki ti je obed donesal? . ako je divojka. Stari govori. kakovu je rožicu donesla. . pa ga pita.

maćeha joj se vrlo začudi. Kad se ova poslana djevojka privuče. Djevojka sirota idući za govedima prela je koliko je mogla. pa se obuci i idi u crkvu. Poslije nekoga vremena otac se ove djevojke oženi udovicom.veli. ako kad bude u nevolji. prospe po kući punu kopanju prosa. Djevojci je ovoj bilo ime Mara. a ona joj kaže sve redom. djevojka sirota stane plakati govoreći u sebi: . Kad pastorka za to dozna. što joj je. pa da ih za kućom pod tijem i pod tijem kamenom zakopaš u zemlju.Maro! Uzmi iz sanduka haljine.kudjelju uzimati u usta i žvatati. ne idi mi doveče kući. a kad je krava zapita. pa joj reknu: . a ti je uhvati pa odmah motaj na kokošku. pa reče pastorci: . ali ko će toliko proso pokupiti! U tom joj padne na um. i kako se tako najviše oko vatre nalazila. i ona joj kaže sve što je i kako je.Muči ti. već kad mene zakolju. a na zaklopcu njegovu dva bijela goluba. dok se jednoj. 19 . da je kara i muči. Muž je iznajprije ženu od toga odvraćao. mela kuću i radila sve ostale kućevne poslove. A kad na podne goveda poliježu u plandištu. te vidi kako krava kudjelju uzima i žvače. koje hoćeš. Po tom ona stane ovu kravu goniti na pašu s ostalijem govedima. i svakojako je tražila uzroke. Jednom u nedjelju maćeha. Kad kravu zakolju i meso joj stanu jesti. šta je ona bila ljepša od njezine kćeri: zabranjivala joj je da se umiva. prala sudove. Kad ona u veče do e kući. ubit ću te. lasno ću ga zgotoviti. pa joj rekne: .Za ručak mi nije brige.Ako ovo sve danas ne opredeš i u kokošku ne smotaš. do i na moj grob i naći ćeš pomoć. češlja i preoblači. da gleda.Ja ću. ona pomisli u sebi. pa kad ti bude kaka nevolja. Kad djevojka u veče maćesi dâ veliku kokošku. i kaže joj. pa ih zakopa. gotovila jelo. šta da vidi! Na grobu stoji velikački sanduk otvoren pun svakojakijeh dragocjenijeh haljina. ali kako je poslije toga najviše radila i slušala u kući: nosila vodu. kad se žena nije šćela okaniti. . Tako i učine: krava stane kudjelju u usta uzimati i žvatati. i odmah budu gotove. opremivši se sa svojom kćeri u crkvu. Kad tamo. a kad ona i ovo oprede i smota kao i ono prije i u veče donese kokošku gotovu. Kad je vidi ona krava. a mi ćemo proso pokupiti i ostalo sve urediti. ne plači. ubit ću te. ali najposlije. pristane i on na to. zašto plaće. dok mi iz crkve do emo. a djevojka na uho njezino žicu izvlačiti i motati. da to njoj pomažu njezine drugarice. a pastorka na njezino uho pre u mota. već kosti moje pokupiš. djevojka nije šćela okusiti izgovarajući se. što je i kako je. e joj je krava kazala. ali. Po tom maćeha navali na svog muža. a djevojke onda. pa će se na moje uho pomoliti žica. da nije gladna i da ne može. . stane plakati. koja je bila najljepša izme u njih. pa joj sjutridan da još više kudjelje. a to joj se mati pretvorila u kravu i stoji pred kućom. nego pokupi sve njezine kosti. da ide na njezin grob i da će naći pomoć. što joj je bila mati. ona videći da se na kudjelji ne poznaje. da se za to ne brine ni malo: .Usmene narodne priče Ovo rekavši starac otide. čudeći se njegovijem riječima prikuče se jami još bliže i stanu se u nju nadvirivati i razgledati je. Ali kradom pošalje za njom i svoju kćer. Jednom joj dade u jutru punu torbu kudjelje. gdje plače. koja dovede jednu svoju kćer. pa joj treći dan dâ još više kudjelje. reče joj krava: .Ti pepeljugo! Ako ovo sve proso ne pokupiš i ručak ne zgotoviš. Maćeha stane odmah mrziti na svoju pastorku osobito za to. da će je u taj i taj dan zaklati. ko to njoj pomaže presti i motati. što joj je krava rekla. Pošto one oti u u crkvu. da ne jedeš od mene mesa. da se krava zakolje. pa otrči odmah onamo. ona stane jednako plakati. zapita je. ona se vrati kući kaže sve materi svojoj. Onda krava tješeći je rekne joj. izmakne vreteno iz ruke i padne u jamu. prozovu je maćeha i njezina kći Pepeljugom. što je oprela.

a carev sin za njom ustopice. ta ga digne. Pošto njih dvije oti u u crkvu. pastorka odmah k materinu grobu. Carev sin po tom za e s onom papučom njezinom. al' eto ti joj maćehe sa kćerju svojom iz crkve. a carev sin uzme joj papuču. U crkvi joj se svi začude još većma. pa kaže pastorki kao i prije: . nekako joj spadne papuča s desne noge. i vrlo se začude. i ona. i nikako se nijesu mogle dočuditi. kad tamo. što niko nije znao. samo bez papuče na desnoj nozi. dok mi do emo iz crkve. ne može ni jednoj da pristane. ona se izme u naroda nekako ukrade. ali kojoj duga. a osobito joj se začudi i oko na nju baci carski sin. ubit ću te. orao te odnio! Carev sin čuvši to potrči brže bolje ka koritu. još većma se začude kad vide proso pokupljeno. ručak gotov i ostalo sve ure eno. pak se brže bolje svuče i haljine ostavi u sanduk. Ona brže k vatri. da se obuče i da ide u crkvu.Ako to sve proso ne pokupiš i ručak ne zgotoviš i ostalo sve ne urediš. a mi ćemo proso pokupiti i ostalo sve urediti. ubit ću te. i žensko i muško. začude njezinoj ljepoti i njezinijem haljinama. a to sanduk opet otvoren kao i prije i na zaklopcu stoje dva bijela goluba. Maro. U tom pijevac skoči na korito. kojoj široka. u kojijem je treći put bila. pak se obuče i otide u crkvu. te ona po e da ide. on se gotovo obeznani od radosti. da je traži po svemu carstvu ogledajući svakoj djevojci papuču na nogu. ona se iz crkve iskrade pa bježi kući. a najviše.Ako ovo proso sve ne pokupiš. a carev sin očiju ne smetaše s nje. da će carev sin doći i njihovoj kući da traži onu djevojku. Došavši ona kući svuče se i haljine ostavi u sanduk. I tako ona izme u naroda provlačeći se i bježeći. dok mi do emo iz crkve. a carev sin bio namislio da je ne pušta kao i prije. imaju li kaku djevojku u kući. Maćeha njezina. da nemaju više nikake. pa svukavši svoje haljine ostavi ih u sanduk. pobjegne bosonoga. Ali kad bude ispred svršetka letur ije. Onda ona uzme iz sanduka haljine sve od suha zlata. do e i kući njezina oca. one se opet spreme u crkvu. maćeha se sa svojom kćerju opet spremi u crkvu i na pohodu prospe još više prosa po kući. kad tamo. a da se ne brine ni za što u kući. pak se obuče i otide u crkvu. I tako idući od kuće do kuće. pa i proso pokupljeno. kad je vidjela. Kad joj maćeha sa svojom kćerju do e iz crkve. već da je čuva da vidi. kojoj uska. pa idi u crkvu. ali joj papuča ne može ni na prste da se navuče.Iš. koji se ondje desio. i sve ure eno. ne imajući kad tražiti je. Kad je carev sin ugleda. ko je ona i otkuda je. kojoj kratka. pa na pohodu maćeha prospe još više prosa po kući i kaže pastorci kao i prije: . ona nju pred kućom sakrije pod korito. Kad bude u treću nedjelju. Pošto one otidu iz kuće. koji joj reknu. pa odmah k vatri kao i prije. imaju li u kući još kaku djevojku. Kad bude ispred svršetka letur ije. kad tamo. U crkvi sve se. ručak ne zgotoviš i ostalo sve ne urediš. pa joj brže bolje papuču nazuje na 20 . Kad bude ispred svršetka letur ije. Onda ona uzme iz sanduka haljine sve od čistoga srebra. Kad joj papuču on ogleda na nogu. pa k vatri. pa joj reknu: . a to proso pokupljeno. pak se obuče i otide u crkvu. a on se sam zatvori i nestane ga. kuda će. Onda carev sin zapita. što je bila u crkvi i u onijem istim haljinama. a to pod njim ona ista djevojka. ona mu kaže da imaju i izvede mu svoju kćer.Kukurijeku! Evo je pod koritom! Maćeha poviče: . pastorka odmah k materinu grobu i na e opet sanduk otvoren i na zaklopcu dva bijela goluba.Obuci se ti. kad vide sve ure eno. a ona mu kaže. ručak gotov. Malo postoji. Kad carev sin do e s papučom i zapita.Usmene narodne priče Ona veselo uzme prve haljine s vrha sve od same svile. Kad bude u drugu nedjelju. te bježi kući. U crkvi joj se opet začudi sve još više nego prije. pak zapjeva: .

nastojao je on nju opet prevariti. na koju je mnogo sumnjao. Tako i bude. ja ću uteći. da li je zbilja prazna. Videći to počne se misliti. dok svojim očima to ne vidim. modrom.Sada ću ja tvoju vjernost vidjeti. uzmi bocu i vidjet ćeš. ali žena ne htjede više otvarati. ako moju ženu prevariš. koja joj se učini sada crvena. ali kad se opet obazre. bi li otvorila. Žena vraga prevarila Neki je čovjek imao ženu. da joj je ne samo taman na nogu nego da je upravo i onaka kao i ona. Ukaže joj se prazna kao i prije. Vrag odgovori: . i dok bocu otvori. On je nagovarao iznutra ženu. Ti. odmah izleti jedan lijep mladić. pa vrag ostane u boci. On strpa vraga u bocu. Sve je muž ženi govorio: .Usmene narodne priče desnu nogu. uzme bocu u ruke i počne je začu ena razgledavati. kada do eš. šta je u boci. ustegne ruku. 21 . donese ga kući i rekne ženi: . da me ne ima u boci.Ne ću ti nikada vjerovati. Videći vrag. crvenom. i videći. vrag ga zamoli. sada opet bojeći se muža. tako je baš kao i boca. da mogu unići u bocu. boca neka stoji ovdje netaknuta sve dok se ja ne povratim. ja ću poznati. bi li opet mogla otvoriti bocu. što joj je na lijevoj nozi odvede je svome dvoru i oženi se njome. vrati se natrag.Metni me u bocu i odnesi kući. dok je ne svlada ženska znaličnost i otvori bocu. ako li ju samo takneš. Dok ona odčepi bocu. nego ode za svojim poslom. uzme bocu u ruku. ja. a ženi zabrani. pogleda je. ne bi li. Vidjevši to. da ga je žena prevarila. ženo. govoreći joj: . da ga pusti. I od ovoga vremena su živili u najvećem skladu.Jest. Ona se začudi i upita ga: . kako si mi vjerna.Gdje si bio? A vrag joj reče. sada žuta. Dugo se pregovarajući rekne mu najposlije žena: . sada po e rukom bocu otvarati. ode muž u drva. vidjet ću ja.Ja ti ne vjerujem. sada zelena. Žena će doći da vidi. sada zlatna. opazi da je vrag u boci i da mu je žena vjernost održala. i zato se s njome vavijek inadio. Žena je me utim šutjela. Vrag uni e. Na to vrag: . da si bio u boci. Ona nato odgovori: . da u bocu ne tiče. zlatnom. Kad je dan osvanuo. pak ti sutra kudgod oti i.E vidjet ćeš sada. vrati se natrag. a on mu rekne: . da pokuša. a vrag ostade u boci. Ali bi ga žena svaki put nadinadila i budući jača za plot svezala. Kada vidi da je prazna. da ti toliki možeš unići u bocu. opet joj se prikaže boca kao i prije žutom. a žena ostane kod kuće. ali mu ne po e za rukom. ali boca prazna.Pustit ću te. pa me ostavi ondje. Rekavši to ostavi bocu. On jedan put uhvati vraga. Evo. Onda se možeš s njom gonati i nju dobiti. To ženi bude odveć za čudo. uni e ona u sobu i pogleda bocu. a žena brže bolje začepi bocu. Kada je čovjek zamakao. da je bio u boci. Kada je došao njezin muž.Eto.

kako bi bilo najbolje.Car reče: .Ženo. da bih ga prodao. .Dat ćeš mi forint. Car reče: . te starac otide. .Pa slobodno. Potom on njemu dade forint. ja bi ga prodao. . A carica reče: 22 .A carica reče: .Pa šta išteš za njega? .E moj čovječe. neka bude. nego samo jedno žensko. Starac odnese dijete. pa će nam sve naše dobro ostati skupa. Čovjek otide.Usmene narodne priče Zlatna la a Tako su bili čovjek i žena jako siromašni.Znaš ti. .Nijesam ništa. A starac mu reče: .Pa bi li ti to prodao? .pita car opet. a taj car nije imao muška djeteta. . evo nam sad ide krsno ime. reče car carici: . pa kupi sve. dalje. Kad je Dragan već bio narastao. .reče opet ovaj. pa ga pita: . a on će ti vavijek u džepu biti. Samo šta išteš za njega? . reče car carici: . da imam ikome dijete prodati. što sam i ja dao. On nije nego tako pomislio. a starac još reče: . ja ne znam. Kako ćemo ga proslaviti? A žena mu reče: . pa ga upita: .Hajde da mu damo ime Dragan. pa udari preko careva dvora. Jedamput reče čovjek ženi: .Bože moj. i idući putem pomisli u sebi: .Evo nosim dijete.Bih. .Daj ga amo.Pa daj ga meni. pa izi e nekuda van. . pa uprti dijete i odnese.E. pa bih poslužio svoje krsno ime.Šta ti to nosiš stari? . .Ma rekao sam. kako je trebalo. . A kad ga starac i po treći put upita.Šta si ti sad divanio? . što ću ti ja. . vi e ga car.reče starac.pita car dalje. što je moja volja? Mi ćemo lijepo dati našu kćer za Dragana.reče starac.odgovori starac. pa bih služio krsno ime. ja ću ga kupiti. kad ni ja ne znam kako? Potom čovjek zakala. a starac mu reče: .reče starac. On pristane.Za taj ćeš forint sve kupiti i platiti što ti god treba. I tako ostane Dragan.Dat ću ti forint.I on donese dijete i preda ga caru. Kad je starac nosio dijete ispod careva dvora. . a mi nemamo nigdje ništa. Kad je starac otišao. al' pred njega izi e star čovjek. i nijesu nigdje ništa imali osim jednog djeteta.A šta ćeš mi dati? .Ali nijesam. reče on: . pa skupi goste i proslavi krsno ime onako. a car mu dade platu. što mu je trebalo. da sad imam ikome ono dijete prodati.Kako ćemo mi sad nadjesti ime onome našem sinu? . .Ma jesi nešto. .odgovori on.

Evo ti sedam kola blaga. djedo! . i bogzna hoćemo li se igda vidjeti. Kad oni tako dosude.Bi li to prodao? . pa hajde i ti.Vidiš. A starac mu reče: .Usmene narodne priče . srete ga čovjek i vodi crna ćenu. kako bi mi spavali ovdje u planini. . i gledaj. Kad to čuju carevi ministri. pa ćemo spavati.Bome je to i moja volja. nego ti meni daj samo onaj forint za koji si me kupio. reče mu car: . da je ne da. da njih dva idu u trgovinu. dobro. .Sad ti hajde preko one planine u grad. pa štogod prvo sreteš.Ne boj se ti ovdje ništa. da više od njega istržiš. i tako se skupe ministri.Dobro sinko. reknu caru: . kad je careva kći do udaje dorasla. a tebi evo sedmora. pa sjednu suditi. pa da nas što ujede? Ali starac reče: . Kad on do e k njemu. Ali Dragan reče: .Pa šta išteš za njega? . poslat ću ti koliko budeš trebao. kupi ga. Potom Dragan ode uz planinu. pa komu dosude. Kad sudili ovamo. a ovaj dozove svoga Dragana. hodam. pa ću ti još nešto kazati. pa će mi to biti dosta. reče mu starac: . a kad omrkne. Potom mali Dragan sjede. Sjedi tu. Kad onaj to čuje.njih su se dvoje još od prije zavoljeli. bome dosude.E pa dobro. javi mu: . pa ako ti pofali novaca. . a kad bio na vrh planine. 23 . pa mu reče: . do e u jednu planinu.da tržim.Idem po svijetu. piši mi.Ja sad moram otići. zaprosi je drugoga cara sin. a on ga pita: .reče Dragan. i on uze još komadić kruha. Car pristane. Ali. Kad Dragan po e. pa ako se igda vidimo. bar ću te po prstenu poznati. sad se uprav na silu rastati moramo. Kad je ujutro svanulo.A moj djedo.reče onaj. pa još ništa nijesam vidio. sudili onamo. pa joj reče: . dade onaj car svome sinu šestora kola novaca i pošalje ga u svijet. moj sine. . Onda Dragan otide k djevojci.Bog pomogao! . reče mu: .Na ne ću toliko novaca. pa trži. ne bih li što dobio. a ti ćeš sa mnom ratovati. Onaj je dognao šestora kola novaca. da mi car dade svoju kćer. A on mu reče: . dade mu forint. neka onome bude.reče mu starac. pa hajde.Mora vijeće suditi.A otkud ti ovamo? . . pa otide. onda do i k meni i dovedi da i ja vidim.Pomozi Bog. onome neka bude. pa koji više istrži za tri godine. gdje sjedi i loška vatru. . Idući on tako. te samo poga aj i kapariši.pita on dalje. legnu oni i prespavaju. Kad kupiš. ali ovaj car reče. Ja ovuda hodam. Kad to car čuje. i tu na e jednoga starca. A ona reče: .Bih.Evo ti moga prstena s ruke.

neka ti preveze la u. jer smo mi svi gubavi. Kad ovaj to vidi. da ga je on izliječio. pa ćeš doći do jedne velike vode. pa hajde preko te planine. pa ga stane zvati. Sad uzmi tu mast. a i da ti ne smiješ onamo. pa pomaže cara po čelu. jer te ne vidim. dat ću ti. šta sam našao. On mu izvadi onaj forint i dade i uzme ćenu te se vrati nazad starcu pa mu reče: . a kad odspava i ustane. pa onda izliječi i cara. . dok ne prospavam. štogod zaišteš. preveze mu la u. Ali mu Dragan reče: . a on će ti reći da ne more. On sada reče caru: . dok ne prospava.Daj mi tu la u prevezi amo. te tu opet noći. Car mu reče: . a kad ga dozove. pa ćeš progledati. djedo.Evo. ja ću učiniti. pa sjede. pa ga samo pomaži po čelu i on će biti zdrav. onda ću ti zemlju izliječiti. koja će ići po suhu. A kad prije e preko planine. Kad ujutru svane. jer da ne vidi. neka ti preveze unamjerice la u. a ti onda uzmi te masti. A kad Dragan tamo. i da će izliječiti svu carevinu. pa ga pomaže po čelu. na e pod uzglavačom knjižicu.Dat ćeš mi forint.Dobro je to sve. da prije em tamo. pa grebenaj ondje. pa ga zovi. pa ću te srećna načiniti. možda ćeš da što iskopaš.Ne mogu. . a oni onda uzmu kovati la u. Dragan stane liječiti. a Dragan onda uzme one masti. nema ondje ništa.Ja ti ne mogu la e prevesti. . Dragan uze one masti. On tako uradi: najprije izliječi zlatare. Kad to krmar čuje. uzme je. zakala.Hajde liječi moju družinu. reče mu: . pa hodi amo k vatri. odvede ga k caru. onda nemoj više nikoga. On priveže ćenu i do e k starcu. a ti ne smiješ amo.Jesi li gotov? 24 . pa će te onda odvesti k caru. i car je gubav. grdne kao more. pa začeprka noktima.Ako ćeš mi dati zlatnu la u i u nju četiri zlatna soldata. pa odnese starom. Ali ti njemu reci.Ma. i onda liječi nas druge. On onda do e k starcu i kaže mu: . onda ćeš polak sna i platu primiti. A kad cara izliječiš. reče mu: . Car mu to dopusti.Dobro si to kupio. pa će mu onda izliječiti zemlju. On otide. Car mu reče: .samo ga priveži tu za taj trnić. pa da ćeš ga srećna načiniti. i da mu dade u la u četiri zlatna soldata. kad al' iskopa rukavicu masti. A stari mu reče: .Usmene narodne priče . . do e do one rijeke. Kad Dragan to čuje. a u njoj piše.Evo djedo.Ma daj ti meni prevezi la u. al' ćene nema. Kad car to čuje.reče starac. Ali mu on reče: . pa se vrati k caru. vidi šta si kupio. jer sam trudan. i on odmah progleda.reče ovaj. i za mjesec dana izliječi svu carevinu. On će tebi pregnati la u. da ne bi bilo ništa? Hajde. da je zdrav. sinko.Hajde. a kad prospavaš. da mu car načini zlatnu la u. a on otide i leže. šta ti ono radi. samo najprije izliječi zlatare. Onamo preko vode vidjet ćeš careva krmara. što sam kupio.Hoću. sinko. djedo.Kako to. jer je ono gubava zemlja.Hajde mene izliječi. pa mu kaže. Kad car vidi. . reče mu: . neka kuju la u. pa pogleda onamo i vidi careva krmara. pa mu reče: . pa otide od staroga. Ali mu dragan kaže: . i on progleda. reče mu starac: .

da te ja popipam po le ima. pa po e k njemu. da on njega ispod vješanja otkupljuje. sastavi nekako štokakve teskere i napiše. pa oti e kući. i to se sve dobro pozna. van ga stane zvati. pa hajde.Usmene narodne priče . a kad tamo. Ovi na to pristanu. da je taj Dragan obješen.Dobro. pa do e. pa su svatovi. pa za njim. ali on reče da ne će ništa.Careva se kći udaje. Potom do e Dragan u zlatnoj la i.A šta je to u dvoru? Sluga mu odgovori: . te će ga sad objesiti. ali niko ne smije k Draganu. . te kaže caru. Kad i on blizu do e. a Dragan mu zapiše.Daj ti. Idući tako do e u jedan grad. On kad čuje. pa došao i nakupovao silno blago. da ga vidim. Ali on svejedno ode. A Dragan ga pita: . Kad do e gore. reče: .Eno uhvatili nekakva trgovca.Ako si sveti čovjek. kao da je na njegovoj koži izraslo.Idem ja sad. te na koljenima klečeći ode k njemu i reče mu: . al' se u gradu čuje velika graja. a on ne će k njima. ja ću za njega platiti. hajde. a ona kako u e. A on reče: . kako će careva kći moći poznati prsten. car te moli. Ja ne ću kući nigda doći. te ga zato optuže. da se je sve okolo sjajilo. pa mu kaže: . dade mu svoju kćer. kad to vidi. al' to onaj carev sin. pa on zakala. kad mu pomoći ne možeš. i ona po e. vidi prsten. a ti onda hajde kući. jer ti si mi otac. izi u van pa gledaju. On onda reče carevu sinu: . pa ću sve za te platiti. evo ti zlatne la e.Junaci. klekne. il će biti posve dobro il posve zlo: evo nešto u polju sja se. pa ću onda doći. šta je ovaj rekao.Dajte ga meni. a on zakala. Sluga otide. a od la e udari svjetlosti. pa nema čim da isplati. šta to tamo galame. zakupio silno blago. a Dragan sjede u svoju la u (kad je platio za njega dug). pa hajde lagaško. ali mu Dragan reče: .Neka car do e po mene. da je vidi. A on mu reče: . u e u sobu pa sjede do uvegije i metne ruku na sto tako. a car zakala. Kad Dragan do e tamo. Kad to oni čuju. pa kaže tako i ocu one cure i one mu teskere pomoli. Oni otidu brže po nju pa je dovedu.Hajde ti. Dragan sjede u la u. Potom car otide.Nemoj ti ići klečeći k meni. Dragan pita dalje. Kad on tamo. Najedamput u e u dvor me u svatove jedan sluga carev. pa onijem prstenom pritisne kod onoga pisanja. Potom ovaj zakala. dok ne do e djevojka. A car.A šta bi imao. pa evo došao do vješanja. Onda carev sin podigne košulju. Kad onaj do e kući. pa nije imao čim isplatiti. doći ću ja. pa vikne: 25 . Ali mu oni rekoše: . I tako se skupi svadba.Jesam. Najposlije dadu onome jednom slugi novaca. pa stane u polje niže dvora. a oni mu rekoše: . Ali to car ne razumije. da do eš k njemu dvor. Oni ga stanu nuditi da jede. i pije. pa se ženi. reče im: . kao da je s neba sašlo.

Kad pro e nekoliko vremena. kad je htio. Ma da je bila vrlo sušna godina. pak preko polja uteče. I tako su postali oni ljudi. samo još jedan ostane. što je on hitio. kad se je hitio. da je uhvati. Trčeći za njom do e na jedno blato. pa sude. i po e da pre e. Poslije toga pro e nekoliko dana. pa kad on tamo. Ali onaj uvegija reče. eto mu moga prstena na ruci! Kad svatovi to čuju. pak je od onoga i živio. i što sam na njemu izradio. pa pročitajte šta piše na njima. Potrči natrag. i oni mu povjeruju. al' mu zapadnu noge u blato. Putujući do e od jedne vode. ako znadeš od toga štogod. vrati se kući. pa tako s jednim forintom ostane srećan.Ja imadoh jednog konja. nai e nekakav čovjek. samo neka ide van. pak evo sad nabi sadno. uzme grudu zemlje. ali lisica izleti ispod njega. pak onda pospi onim prahom po rani. izvadi peškir. I tad se dosjeti što će: brže bolje odleti kući. od toga sam dosad i živio. uvegija se stane nećkati. već lisica smanula pola mozga. a on im reče: ja sam taj i taj. zovne žeteoce. tko žalosniji. pak uzore polje i posije prohu. da otare znoj sa čela. Oni tako učine i njega išćeraju. uzmi orah. Onda mu on odgovori: . Konj i čovjek Bio je neki čovjek i imao jednog konja. i. pa pokaže one teskere. koji su bez mozga. što je na njemu iskirio. ali svi navale na njega. da se je gdje nadveo oblak. i tako mu uvijek nakisivalo. i opet se on kući vrati. pak se opet naturi trčati za lisicom. Onda odvede konja na livadu. istuci ga. i ništa ne mogu na njemu već izraditi. te upreže volove i po e. 26 . gdje je na konju njegovu iz sadna izrastao orah i još. i dok on tude nabraja. niz orah. trčeći umorio se i ožednio pa brže bolje odsiječe sebi glavu te se napije. Ali im Dragan reče: . Kad već do e vrijeme od žetve. pitaju ga otkuda je. svakomu je svoju nesreću pripovijedao. tad konja za ular. donese motiku te iskopa noge iz blata.Odmah me objesite. a on za njom poleti. opet po e da vidi svoga konja u livadi. da je ostala kod vode. a on se vjenča s carevom kćeri. uzme vile. Tko sada veseliji od njega. ali samo neka on pokaže svoja le a. Sad od njega tko tužniji. Kad on vidi. pak se hiti na njega i istrese nekoliko oraha.Usmene narodne priče . da on laže. Ali malo zemlje one. ima šta vidjeti: na orahu veliko polje naraslo od one zemlje. pak ga stuče i pospe ranu. Kad to vidi. ostane na orahu. ipak je njemu rodila proha dobra. da će ga objesiti. i nikako se ne mogne izbaviti. kaži mi. to je naš Dragan. rodio kao kita. onda me objesite. Jednoć sjede pred kućom svojom. odleti na tavan i na e orah. a onda pročitaju svi i vide prsten i dosude da njega treba objesti.Ja ga ni sad ne dam vješati. Al' kad tamo. sjeti se on svoga konja i po e da ga obi e. i odmah će proći. ako ovijem prstenom ne bude pečat udaren. Dragan reče: . i sjeti se.Ma. Pobacav sve snopove. Već molim te. a on se vrati natrag. pak požanju i snesu na jedno mjesto. gdje će sabiti. Došav na livadu vidi. što je ostalo na njemu. pak i njemu pripovjedi žalost svoju govoreći kroz plač: . i on skine košulju. On pogledav uz orah. I siromah. pa opet put svoj nastavi za lisicom. da i njega baci. Ali po njegovoj nesreći nabije konj sadno. što je bolje.Ta to je lako. pak pod oblak. Kad prevali nekoliko puta. a vi svatovi ostanite pa budite moji svatovi. al' kad on ne ima na njemu glave. gdje je pio vodu. Kudgod ide.

pa zato pobigne od kući.Ču prespat. Došlo ga strašit. Strašil je bilo tu sakakoveh.Kamo. . Došla večer. prvo leh van buden ča delal.zač ne? I večer projde tamo.Dečki. . i on projde va gradinu i prespi nutreh. ale ni otel nikad vadit. ale se to ne pomore niš. ča se god pomislit more. ni oca ni matere. i tu mu sud obeća tri sto forinti. a to je bil avol paklenski. bar ste mogli malo dalje past. zač ne. da gre po svitu. Oni mu valja obećaju. ako va njihovoj jednoj gradine prespi. . ale njega ni sejedno niš strah.Ču. ako to učini.Dobro. morate me školi vadit mesec dan.Kad padaš. I mali projde s njim.Ej.reče gospodin. . ni meštra ni katihela.Usmene narodne priče Nebojša Bili su stareji i imeli jedinca sina. hodi va bližji grad. . otputi se naprvo.odgovori mu mali. kako ga stari naputi. ale njeg ni ni malo strah. sud i ponudi se. Zame obe nogi i hiti je u kraj. . ne boj se. z lanci kramat. da će va toj gradine za sto forinti prespat. Jutro projde po beči i kad ih je dobil.Kad je tomu tako. Oni mu je daju. Meštar ga je kaštigal i tukal i prez jila ostavljal. al' znate ča.Padan.Dobit ćeš jutra. ako bude va njihovoj gradine prespal. Sad reče mali sam sobun: .Grem iskati dobroga gospodara. . Iduć tako po svitu nameri na jednoga gospodina. . projdi sudu i tu te ti dat sto forinti. ale njega niš strah. Malo mu već bilo dodijalo. ne projde spat. da mi tu pačite. Petnajst dan gre va školu i već zna više od meštra. Mali se ni bal ni šibe ni katafića.Ti išćeš dobroga gospodara.Grem. Mali projde va grad i valje gre iskat. Sad se počelo od seh stran strašno rušit. Zame beči i gre naprvo. leh mi dajte beči. leh hodi s manu. gre drugeh petnajst i već zna više od katihete. padan! 27 .odgovori on. . pa projde pod dimnjak i tu sede. Dojde va drugi grad. da će su noć bit na nagoh. Sad se opet čuje glas: . leh odluči. hodi k mene služit. mali? A on onako sigurno odgovori: .Dosta san se toga navadil.pomisli tako i valje pogibne prez gospodarova znanja. On lipo leh sedi i se to gleda.Gren iskat straha. . zač ne. Jutro dan projde sudu i pita obećaneh sto forinti. On ga pita: . Ovoga pošalju va školu. . ako prespiš va jednoj gradine. kamo ti? . leh nagovaranje. . padan! A on reče: . leh ti hodi tamo. zač već ne padeš? I sad padu pred njega dvi čovičje nogi. ja ću te sam školi vadit.Padan. . Opet dojde va tretji grad.govori njin on. Gre i nameri se na jednoga staroga. Borme on projde i va tu gradinu i prespi tu celu noć. prikazi se prikazivat. Najedanput čuje se z dimnjaka glas: . ne justo pred moje nogi. Stari ga pita: . škripat. ale ne šibi. da bin ja sad šal ća od toga gospodara . Tu mu obećaju dvisto forinti.a ja dobroga slugu. .

padaš. ta žmulj. I pade truplo čovičansko. pa opri sam.Zami sam motiku. neka zame od trete kamari ključ. Kad su bili va trinajstoj kamare. Mali borme popije se do dna. Sada mu govori čovik.Kamo si klal ključ. ako ćeš. a ne baš pred moj nos. da te nutreh sega nač.No da imaš barem glavu. Kad to reče. pa govori malomu: .govori on opet malomu. pa da te poć malo videt te kamari. Zame truplo i hiti ga k nogan i rukan.govori on.Kamo si klal ključ. . . Ale mu mali govori: .i hitil je.Ti si stareji. a ne jadi me. 28 . pa opri sam. Čovik zame motiku i otkopa tri bačvi z vinom. da su tu blizu vrata i da je za njimi trinajst kamar.Daj mali. leh ča mu je glava falela. pa ćemo nać vina.Kad padaš. . pa reče malomu. neka zame kulju od konobi. bimo se razgovarali. Mali je vavek govoril: . Čovik popije i da drugi žmulj malomu. kade mi pačite . pa govori ta čovik opet malomu.Kamo si stavil ključ.Padan. . mane se ne sila prigibat. padan! . eto pade pred njega glava i zaceli se z drugen telon i oživi.No još si moglo bliže past. Sad počme ta čovik govorit.Zami ključ od druge kamari. Ale mali odgovori: . tu ga i zami i opri vrata. da nam prvo vrime pasa. tu ga zami. I sad padu pred njega dve ruke.Ej.Kamo si ga klal. I čovik zame ključ i opre sam. pa da će nać tri žari cekini. opet se oglasi z dimnjaka: . nikad ne padeš? Padi već jedanput.Kad padaš.Padan.No. tu ga i zami. I tako su jedan drugomu va seh trinajst kamar govorili. i vi ste mogle malo dalje past. padan! . I čovik opre. Čovik zame žmulj. a ti padi. . govori čovik malomu. pij ti prvo. Sad govori malomu: . . Mali govori: . I se se to skupa spravi i zalepi tako. da je bil cel čovik. ja se trudit ne ću.ča nimaš drugde mesta. . . Mali to gljeda pa govori: . Kad to reče. Čovik zame ključ i opre konobu. natoči punoga vina i dava malomu neka pije. neka zame ključ. To bil čovik srednje dobi. pak onput ja. a mali njemu opet: .Kamo si ga klal.A zami ga sam. tako ga i otkopaj. . kamo je hitil i nogi. tu ga i zami pa opri. leh s tobun gren videt te kamari. tu ga i zami. Čovik zame ključ i opre vrata od prve kamari. Do u va drugu kamaru. padaš. . da pijemo. a ti padi. . Ale mali opet govori: .govori on već zlovoljan.odgovori mali. pa kako si vino zakopal.reče on. da vidimo i tu kamaru. Sad se opet javlja z dimnjaka: .Usmene narodne priče .Zami motiku i zakopaj triput. neka triput udre z motikom.

. a drugo bičići. al' tamo nijedan vo nema repa. ča mu je bil sud obećal. al' svega je jednom obogatila junicom siromaška. Za toliko marve je zemlje malo. . Timario je on svoju marvu. . . pa mi je to pripovedal. da i' prodam. dobri čovče. ja sam bil tu zaklet. 29 . dosta su mu bile žari s cekini. već ljudi od dana do dana sastavljaju svoju muku i žive čuvarno.govori mali. a ona blagoslovena. Leh lipo projde doma k ocu i matere. ta žao mu. pa i popo.leh kako si je ti zakopal. pa se latila i sve po dva teleta teli. ke su ovde poginule. Prodaj ti ove volove. Mali projde jutro s gradine. pa sve misli šta bi i činio.Zašto. Neobična trgovina E kaže. i ti si me s ten zbavil. pa žena kaže njemu jednog dana: . pa ni ni hodil po oneh tri sto forinti. Razumi se on ol' ne razumi u trgovinu. Imo on ženu. a još je zapaio volove rogate.kaže on. . Ove dve žari cekini zami za se. jer se po vašaru šeta kralj. Tako oni zapate i kravicu.al'. .Usmene narodne priče . i uskoro on odranio četiri vola. živio jedared jedan siroma' čovik. Ne možeš cilog vika samo nosom turati zemlju ol' siditi u zapećku. Više poste neg' što mrse. tako je i ti sam otkopaj.pravda se čovik.Ta i em na vašar. pa kupi. što nam triba za život.odma' onaj njeg' zapita. . . pa je već i zato lipa. . I e on. Ja sam idem s vašara. a žena nikake prćije. . A kako bi i znao. Ide on.Idi ti samo. da će kogod i tako što kupiti. .A šta ćeš se pazarivati? Dobit ćeš tiganjicu za lonac. Rade oni svoju njivu. pa će me privariti. da rogatiji' na široko nema. da ne tiram ove volove?! Nisu oni ni kradeni ni oteti. da se s kojim komšijom za čega pazarim. ča si bil tako siguran i ča nisi otel niš v' ruku prijet. ko da mu komad od srca otkidaju. samo nek' krene na vašar. . pa će tribati više i zalogaja i zakrpa. a z ovom tretom plati maši za duši.potira on svoja četiri vola i ajde s njima na vašar. pa se čudi. mali. pa se iz tog kruvare i krpare. da su gladni i soparni.nakalami ona još na razgovor. pa još i sad s njimi žive i veseli se. pretelju. da je pridnjak njezin pa njezin.Kaka si mi muška glava. A znaš ti. I ja san bil jedanput pu njega. Čovik je otkopal i govori: .navalilo selo. pa dobro obučenog i obuvenog čovika.Kuda ćeš. kad ti volovi ovake repove imaju.Ne kažem ja. al' se ne može baš kazati. i još da se omrazimo s kojim komšijom. di ćeš na vašar. nema šta.okrenila ona drugi razgovor. kad su njemu dragi.Vidiš.Bolje bi ja volio. rumenog. al' odma osici svima repove. . ludi čovče. Tako se on misli i kad nai e na jednog debelog. pa nek' ti koji vo ma'ne repom i izbije kralju oko. da od dobrog komšije boljeg roda nema. teže nevolje ne moraš tražiti. Ako već misliš ići na vašar. ta. kad ne smiš tisniti u svit?! . Siromašak se odma ustravio. a u nas kuća prazna. ale z žari mi ni niš dal. Di se ja razumim u trgovinu?! Naići ću na kake bangalole. ko štene prid batinom. Zapatit ćemo evo već i dice. Ne popušta ona.A ne ja. pa sve oči odmara na njima. pa žive na salašiću i malo zemljice. .Sutra je vašar.Ove volove?! . . siromaške triba pomoći. ko da zna. Kad je tako . s tim volovima? . šta bi za nji' tražio. Kad je čovik vidio. pa će se baš moći rugati tiganjica loncu. al' nikako ne zna. već tu mušku glavu prignio i počo spremati volove za vašar. pića na kratko skrojena.onaj će . Latila se ona. I sad se učini dan. da je tu štogod nepošteno. mora da se ženi .stao onaj. Ne misliš. pa ćeš se već uvartati. što su zapatili iz deset nokata. tako su lipi.

a onaj uvuko glavu. Svršio tužan i žalostan i taj poso. kad je ovom vašaru tako. da se samo sramotiš. ja ću ti i sad dati za volove gladalicu i vondilj. a ne da bi još i bisnili. dok se svit nije razišo. pa sad već sav drće od stra'. al' se ne miče s vašara. Da si onda vidio trgovca s vondiljom i gladalicom! Skočio na noge i zgrabio za patkom ko vrepčar. Kako se svit ne bi smijo. pa onda prominio dlaku i veli mu: . Nije on dugo išo. a patka prne.Alaj. . Nemoj ići. Ko bi i tiro rogatu marvu tamo. Kako on na kraj varoši. pa zato još kaže: .Usmene narodne priče Ode debeli dalje. 30 . uzme njegovo odilo. i tako do e do nike vode. Požalio siromak. koji daje štogod i na čovičanski obraz. I e on sad. .Alaj. samo na pametnu rič ne slušaš.Ako je do tog. da bi se i ker otrovo. a prid njim zapliva jedna patka. Opet on bajagi pita siromaška. a patka i opet prne. Izgleda mi. Za čas pogodba bila gotova. Pada veče. da ga valjda ne bi pozno. a ne da tvoji volovi ne će pobisniti. što je ikad krenio na ovaj priteški put. već ti nji prodaj meni za vondilj i gladalicu. al' vidi. Nije siromak dobro ni reko. i tako to išlo nikoliko puta. već kaki su na vašaru. kuda će s volovima. da ne bi osto pod sramotom. pa baci odilo sa sebe. koji su mi kazali. Siromak je već zbunjen. a prid njeg' opet taj debeli. ludi čovče. i ode dalje. al sad u drugom odilu. Ide on sad dalje. a ono sav svit biži od njega. da je tako uvati. . . već otira volove na vašar. ta gotovo vašar kuda prolaze. i onaj debeli otira volove pivajuć. Nije njemu pravo. . već napravi trgovinu. kad bi ma kojeg od ti' ugrizo. nemoj ni ići tamo. a siromak se već tako uzbunio.Ta ja sad i em s vašara. da će kogod kupiti ovako kusave i ubogaljene?! Ako si čovik. Zaplivo on za njom. Vidi debeli. Zanimila siromašku usta. kud će se s tim volovima. Šta će siromak. pa samo ćuti. Odvarala ga daleko. već krene kući. kad mu je i tako dosta nevolje. da ti se ljudi samo rugaju. pa da pobisni i nabode na rogove na čega nai e. pa ni sam ne zna kako ga noge nose. pa mu je sad već dosta od svakakog razgovora. samo da ne iza e ženi prid oči s ovakim volovima. ne pamtim. kad niko još nije vidio volove brez repa i rogova. da nema drugog. jesam ti kazo. Sist će on tu. A tamo ti ima svita takog. Da bi on dao četiri vola za vondilj i gladalicu! Taki razgovor ne će ni da sluša.A zašto? . Na zna on s kim ima posla. da ga siromak nije pripozno i ko bajage opet pita. pa čovik šta može sa svojom nevoljom. Tamo su volovi. valjda ne misliš. ko da ga ni briga nije. Već ti kreši rogove. ta ne znaš koji rogatiji. pa onda uzleti za čas s obale. Ja idem s vašara. Šta će. ako misliš s volovima baš na vašar. pa zlatna. di ćeš ti volove prodati kad ovake rogove imaju?! . a onaj s gladalicom i vondiljom ga već čeka.Još pitaš?! . Jedared se on dositi jadu.No. Uzet će on barem gladalicu i vondilj. a patka drugo nije ni čekala.Al' ja sam se našo s dva čovika. da su se kadgod i uzjogunili. Tako on stigo i pod sam vašar.E. moj pretelju! Ne pita se to. al' onaj veli: . da ne tiraš te volove na vašar. a siromašak osto u nevolji. a koji repatiji. a onaj debeli opet prominio odilo i već ga čeka. al' tamo nisam vidio vola s rogovima. a on na njega: . Tako on siromaška još i kara. a siromak po e kući plačući. moji volovi su mirni.Eto. već osiče lipo volovima repove. da si konten na sve nevaljano. kaki su bili. ni da je u istom odilu izišo prid njega. pa u sebi i ženu spominje nikim čudnim ričima. već sikiricu u šake i kreši rogove. . da na vašaru ni jedan vo nema ni repova ni rogova. ni rogova. a volovi kusavi i krvavi.zapita siromašak. Zgrabi on.A ti njim nisi moro povirovat. Kad on tamo. Napravio od volova pravo čudo: ni repa. a smijanju kraja nema. pa još i gladalicu i vondilj. Kako on na obalu. ludi čovče. Zgrabi on opet. da se malo odmori.onaj njemu.

da ti kora pukne s očiju prije. .Baš istinu govoriš? .kaže siromak. Ranjen je taj vrepčar. Popo. da se pošteno pazario s volovima za čopor ovaca. . Kako je. a ne da te ne će patka. da će vikati. Ranili ga u krilo. vidi. Ajd. da će bižati. znao. već se zavuče u garnjak i tu legne u pećicu.Al' da nisi ni koracio. pa di će go me u čeljad. al' u to i popo njega. popo. odma je i istrčo iz garnjaka. al' mu nije zima već još vrućina od svega tog. . a mene bi vaćo? . pa kad je sve dobro promislio. nit sidit u zapećku. pa se malo nije zadavio. kad je to vidio. što su vrata širom otvorena. on bliže. . koja se na vodi i rodila. . Ne da popo. da mu je cilog puta pamet sidila u zapećku i da je zato nastrado. dok sam bio slip kod očiju. Ne čuje on to.Usmene narodne priče . Došlo to njemu na ruku. Ovako će te svaki žednog privesti priko vode. pa se zamislio. jer je vidio. već jedan. dlaku minja.siromak na njega. da u pope nisu čisti poslovi. al' i taj pro e kroz kuću na vr' prstiju ko mačak. da se ne makne. pa ne mož' dalje. brate. nije pod vedrim negom go. jer će biti po ušima. . ne će l' možda ko pripovidati o volovima brez repa i rogova. Osto sad i pust i go. a siromak. . samo si ti slip kod očiju. U kući nema nikog. Sve ne viruje ušima. pa vidi. . kad jedared evo nikog čovika. Nije on odmako daleko od te vode. da ovaj domaćin ima tušta ovaca. Posluša on šta se unutra govori. a siromak. i na kraju popo opet uvuče uši ko istučen ker. Ne daš se. pa će bižati natrag. već ću ti pomoći u nevolji. šta mu čobani rade. Uzme on njega na prsa. Za čas on isplivo.poviče ona. Tako se on zamislio u garnjaku. . tako sam i ja prolazio. da je to ukraj šume kuća iz koje pada svitlost kroz otvorena vrata. a ti uzmi kako na eš na meni. kad ti nemaš na sebi ništa. Ide sad on dalje i jedared vidi niku svitlost. a popi zapritio. Bome je on sad vidio. traži konak. kad mu je priletila iznad glave. Zakvrca on na pendžer. što je taj dan priborto. a u garnjku vruće. pa vikne: . Odma je siromak.A ti se postaraj.Pravo je kazala moja žena. da je to popo. da će uzbuniti kuću. On zinio u vodi.Slip si ti kod očiju. pa tiska na njega i noktima i kljunom.Vidi. već on krene da na e sebi kako prinoćište. pa stoji go ko prut. kad nai e on u šumi na vrepčara. koji se zapleo u trnje. . kad mu je on prišo. Kako se siromak obuko u popovsko. jer ću odma vikati u pomoć.Kako ćemo minjati. pa sve sluhti.Ko je? . jer ja ne ću iskoristiti tvoju nevolju. pa ne vridi tugovat' na obali i smrznit' se. Noć ladna.Baš istinu! . a ćud nikada. da ne triba nosom turat zemlju. Zamislio se čovik. pa baš u garnjak. samo se iz sobe čuje razgovor. već da će čovik baš sad otići da vidi. kaže on sebi: . Pogleda siromak bolje.Ta imam. pa je dobro i njemu i ranjenom vrepčaru. 31 .Popo putnik. Vidi on popu. letiti ne može. neg' se mašiš za mnom.vikne patka. tako je. da prid tebe nisu izlazila tri čovika. A taj tvoj debeli kurjak je bio kasapin. al' je zato sad uzo pamet u glavu. Kurjak.Što kažeš? . popo ne da. pa su njemu dobri volovi i brez repa i rogova. samo uvik u drugom odilu.ti si momak na svom mistu. popo. već se nakostrušio. ali se nije užegurio. Ti ćeš meni dati kako ti imaš.uzjogunio se popo.siromak na njega. pa jedan drugog griju. Znaš. . i tako popo na kraju uvuče uši. a na to čoban zapita: . Kad je siromak sve to čuo nije mu bilo svedno. kako bi to dobro bilo. . ko što je onaj debeli kurjak moju.E sad da minjamo odilo. pa vidi. No nemaš se šta od mene braniti. a ovaj će u dreku.To.

Odma čoban naredi ženi. a onaj opet malo stisne vrepčarevo krilo.Da imaš u kući sakrivenog nepretelja. kakog gosta ima. a vrepčar: kra. već vodi popu putnika.Ti. kad je čuo kaku nevolju ima u kući. a ti njeg' samo u čelenku! 32 . Potrče čoban. Ta ona mu je i ostavila otvorena vrata od kuće. Nije se popo-putnik dobro ni zgrijo. ima u nas mista.Šta vam je to. Sprema žena kotlić i kašu. a ona bome ne će. Daj kotlić i kašu. da je njezin popo došo već u garnjak i da čeka. ni rič se više nije čula. a čoban pristavio kašu. pa ćemo ga istirati.začudi se čobanin. što je poga ač kazo. a popo-putnik kaže: . Pita čoban. Al' samo je počela! Čobanu se to odma nije svidilo. a popo-putnik kaže onda čobanu: . A kako bi ga mogo istirat?! Kazat će njemu poga ač i to. Za čas tu kaša provrla. . al čoban ne da pokrke. Šta on nije znao samo?! To. Dabome. šta je ne znam u kući. sinko. Dobro je siromašak poga o. kad je čula.O. da skoro i sam viruje.Pa nek' poga a meni štogod! Eto. Dao bi čoban i više.Samo nek poga ač poga a.Ta ne govorite? . gospodine.Usmene narodne priče . a čoban i' već istrese prid njega. pa pogostila i popu-putnika i njegovog poga ača. što se našo tu i popo putnik. Mislila ona šta mislila. već kaže gostu: . pa stisne vrepčarevo ranjeno krilo. odma je bio još ljubopitljiviji. pa već miša velikom kutljačom. Čim je on čuo. Da izgubiš iglu na guvnu.Može. da spremi sve. al' se čobanki ne svi a. šta triba da poga a. Odma on izbroji dukate. Oće čoban. . . koji poga a sve na svitu. da je počela fundarati po sobi.Taki. pa još u noć. . šta ima u mojoj kući za čega ja ne znam. samo njeg' pitaj. Popo-putnik je ozbiljan. pa će ti u igli biti već i konac udiven. pa kad je onda zagrmio. pa govori tako.odma se ozove čoban. i već i trči. kad čovik sve zna pod mojim slimenom.Kaki poga ač?! . šta još ne bi 'tio. šta je poga ač kazao. . al' ne će čobanka.kaže na to popo-putnik.Ovo?! Najvridnije. al' onakog.Nepretelj je u pećici. kojem je u kuću došo ovaki čovik. a di ne bi čobanin. pa loži vatru. što svitom putuje. .Ko je to još vidio tolike dukate dati za ma kaku ludost? Mani se ti tog! Uzmuvala se ona. samo da čoban ode kod svoji' ovaca.počela ona i brojiti.I vridit će. kra! .Sad ću se ja latiti u kojikake vašange.al' ne bez sto dukata.ustravi se čoban. a sve misli. A još. Možda to vridi i više od sto dukata. al' onaj opet ne da pokrke. koji je znao u svojoj kući sve do poslidnjeg klina. kad ćeš ti otići od kuće! Namrkosila se čobanka.kaže popo-putnik. gospodine? . a čobanu zapo za oko vrepčar i zapita: . al' popo-putnik se i sam latio. što rasipa novac i na čovika će: . uzmi sad sikiru i kad nepretelj po e napolje. kako bi otrova kuvala misto kaše.Šta kažeš?! . Kako ga malo žignio. . pa će na čovika: . hajte unutra. da ovaj ima velike čopore ovaca. .Šta mi tu primaš kojikake popove putnike. pa se bajage srdi. al' bez sto dukata nema razgovora. da mu poga ač poga a. što sad imam: poga ač. . kad je mislio. . pa odma s njim u pročelje.zapita čoban. kad je čula šta čovik oće od poga ača. da uvede gosta. pa ko zmija oko čobana. nek' mi kaže. Taj njezin čovik je bio domaćin. pa kaže: . s vraga sadrlog! . jer kako on kazo za sto dukata. kad je ona njezinog već naručila. .

čoban počasti bogato svog spasitelja. Nije ni to mala stvar. taj će ga progutati. da nisam za vrimena pobigo. Skoči on iz katlanke i biž vratima.dosta je to dosad radio. pa sve lupa u pećicu.prodajte mi tog poga ača. pa otrese na onog u pećici.Znate šta. Uzvrpoljila se sad oko poga ača. al' se nasititi ne će: . I popi-putniku već dosadilo. pa često nestane po koja ovca.nasmije se popo-putnik. Jedino bi ti bio od koristi. . il' samo ružno i pogleda. Ne da se ni čoban osoliti. kad nepretelj malo da nije odno u pako sirotog čobana. Ode on veso. da maše kutljačom. da mu bacimo u zube koju šaku ugrijani' klinaca.Ta šta si se tako ustravio?! . i siromak onda krene dalje. . .A ko se ne bi ustravio?! Kako se četveronoški zatrče. .eto dat ćeš mi tog magarca i sto dukata. I odma čoban namisli.zapita će još čoban.Samo ubardaj.poviče on još izdaleka. a ne može se baš pofaliti. ko je bio taj nepretelj i šta je tražio u tvojoj kući. Umiri njeg popo-putnik i kaže. . . što smo ga sad istirali. pa kad je onda onako opečen i umeljan od kaše ipio vratima. i jedared popi golaću dotužilo. Kad je onaj u pećici čuo. Iskini i kajiš od kože sa le a. ne će više da ga vara i lipo mu veli: . a čoban se još veseliji vrati kući.A zašto da tako zapritim ženi? . Kaže on. Poče čovik. Kaže on i zašto bi ga kupio. Di bi i bila. taj bi našo svaku ovcu. ko da ga vitar oduvo s praga. kad se i čoban sitio. da se od njegovog sala prave žmare. kad je čula. gospodine. .Ne će više. ja bi' ti ga prodo. dok ga ne nasitimo. da se misli i odma i smislio štogod pametno. a popi golaću pećica sve više tisna. . tako je kotlić s kašom i privalio. . da će poga ač sve dotle ćutati o nepretelju. . . gospodine! .kaže onda siromak. Uzjaši on na magarca i potrče za siromakom. Uvlači se on ko spuž. čovče slušati ovu napast! Šta ću ja sirota brez tebe. . Ako ga ne timari.kaže čoban i sve se obazire. Ode on. U njega je dosta čopora ovaca. valjda će se onda zasititi. nije l' taj nepretelj možda još i sad u kući. Kako je nataraške sunio. Daj vile. Popoputnik je imo muke. da se svi čobani paštre. . dok ga ona dobro timari. da guta svašta sa tu eg astala. al' ti ovce ne će naći.Usmene narodne priče Kad je žena to čula.Dobri čovče. Obradovala se i čobanova žena. kako će ga častiti s klincima sa žerave.pita njega popo-putnik. što bi te čuvo od ovog nepretelja. Da je njemu onaj poga ač.Domaćine. šta ću kazati: zapriti ženi. Odvaća on kutljaču za kutljačom. Obraduje se čoban. Kupit će on poga ača. pa nek' mu kuću čuva od neprijatelja. a on sa sikirom stao na prag. pa 33 .Stanite. al' se popi ne dopada. Dobra je kaša sa žmaram. ako te nepretelj upropasti?! . ta bi i mene odno u pako. sve poskočila. čobana nestalo. al' vrila kaša škropi po cijeloj pećici.Pa šta ćemo onda tužni i žalosni? .Da ti se nepretelj ne bi više zavuko pod slime. valjda su se već ugrijali klinci na žeravi.Šta ćemo?! Pogleda. pa namigne i vikne čobanu. al' siromaku žao čovika. dok čobana nije pronašao i dovo u kuću. poga ač će na sva usta povikati. borme se više nije mislio. sinko? . Ovaj lipo uzjaši na magarca i kad će se rastati još kaže čobanu: . . ne će nepretelj napolje. . da ima glavu na ramenu. već ženi ustranu. pa se stala prinemagati. da od pope-putnika kupi poga ača. A taj se naviko.Dobro.kaže popo-putnik i odjaši na magarcu. pa nek' ti je sa srićom.Nemoj.Šta je. da se poga ača ne žigne. . .kaže čoban. pa je već dobro odmako. što će tako jeftino doći do poga ača i sve se zafaljiva popi-putniku. da mu ovaj nepretelj nikad više ne će doći u kuću. Kad je tako. Popo-putnik onda uzeo kutljaču kaše.

a novčić odmah potone na dno. pa ako ne potone. a kad se navrši godina. nije ni požalila. . već me i nadmudrio. da služi bez pogodbe. da mu plati što misli da je zaslužio. Gospodar izvadi jedan novčić pa mu reče: . pa se pribije u nekakva bogata čovjeka.Gospodaru! Evo ti novčić natrag. pa opet otide na onaj potok.Usmene narodne priče kako se na njeg' iskosirila. Nek Petru bude i vondilj i gladalica. . ko je bio taj nepretelj. da mu plati. . Ode siromak do bunje. već i moje pačiće. Tako je služio godinu dana.Oću. ja ga još nisam zaslužio. jesam li i toliko zaslužio. To rekavši baci novčić u potok. . sveti oče. on do e gospodaru i zaište. pa onda oti e na jedan potok. on do e gospodaru svome i zaište.Sad vidim. već mu kaže: . da digod nabavi čestito odilo. neka potone na dno. . jer više nisam slip kod očiju. Sluga uzme onaj novčić i zahvali gospodaru. . pa uzme dvanejst zlatni' pačića.Na.uplaši se patka.Na. Onda se on sagne. da je nepretelj u kući. Prava se muka ne da sakriti Bio jedan siromah čovjek. da te se nagledam. već lipo svoju zemlju radio. Pa se onda prekrsti govoreći: .Oću. da mu je patka još dužna. Gospodar opet izvadi novčić pa mu reče: . da niko ne bi kazo da je on čovik nepošten el lažov. Nije više ni išo da trguje. Kad je patka vidila. zlatna patka mu legla lipe pačiće. .baš dolazim iz gostiju od svetog Petra.nasmije se siromak i strgne sa sebe popovsko odilo. a patka se brčka u sva zvona. to ti je služba. da si od mene ne samo naučio. oću. Sveti Petar se sprema u vis. . al' se nikom nije pofalio. onda sam ga zaslužio.Šta š' sa mnom. i kad se opet navrši godina dana. što misli da je zaslužio. Tako stane na novo služiti. ako li nisam. prekrsti se i baci novčić u potok govoreći: 34 . nego ću te služiti još jednu godinu dana. Kad do e na potok reče sam u sebi: . pa ti poručio. kako je trgovo s volovima brez repa i rogova.Hej ti patko. da ne će kazati. da sam zaslužio samo jedan novčić za cijelu godinu dana? Ali bog zna. Dobro. pa ga odnese gospodaru natrag govoreći: . te izvadi novčić iz vode. To je 'tio uraditi. al' i zlatnu patku. al' se siti. a vondilj i gladilicu ostavio da i' kadgod po kome pošalje svetom Petru. Dojašio on do vode.poviče patka i već se i stvorila prid siromakom.Bože milostivi! Šta je to. kad je čula. što si ga ženog privela priko vode.pa mu pokaže bunju u trski. što mu je dopala šaka. Prida ona vondilj i gladilicu. da mi dadeš vondilj i gladilicu onog. neka pliva povrh vode. On uzme novčić i zahvali gospodaru. a siromak to spremi u torbu. gdje je voda bila vrlo brza. . Zato si zaslužio ne samo mene. koje sam jučer izlegla. . tako sad sve prede oko njega.poviče on. ako li potone. Evo ću sad da ogledam: bacit ću ovaj novčić u vodu. što sam te vidio. to ti je služba. kad je poga o. Ode on sad na magarcu i zdrav i čitav stigne kući. nisam ga zaslužio. Požuri se sad siromak.Bože milostivi! Ako sam zaslužio ovaj novčić. ko je taj sveti čovik. popovsko ga već počelo žuljiti.

Čini štetu pa hoćemo da ga ubijemo. uvijek kod nas. kad opazi tolike miše i pacove. 35 . ako imaš takvu zvjerku. a i miši i pacovi poznavši ko je tu. prekrsti se. brate.Za boga. daj je ovamo. ali gospodar od galije ima šta i videti: miševi i pacovi trče na sve strane. On odnese mačka na galiju.Brate. počne plivati povrh vode. šta je to? A domaćin mu odgovori: . brate. pa po e dalje putovati. Onda on izvadi onaj novčić svojega negdašnjega sluge. nego ću još jednu godinu da te služim. pa kad izi e i treća godina. a po sobi slabo je koji još trčao. do e pod jedan grad.Usmene narodne priče . Onda on pusti mačka. Domaćin na to odgovori: . neka pliva povrh vode. ako li nisam. Onda on veseo uzme iz vode novčić i metne ga u džep. nego su izvirivali iz jama. ako li nisam neka potone na dno. stanu bježati kud koji. Poslije večere otide gospodar od galije. i jedan od onih ljudi.Šta je to djeco? A oni mu odgovore: . Kad u jutru dan osvane. pa im pruži da mu dadu mačka. pa se u sanduk zatvorimo. samo ako je istina što kažeš. da nam ne bi uši poizodgrizalo. on otide gospodaru i zaište da mu plati što misli da je zaslužio.Bože milostivi! Ako sam ga pravo zaslužio. pa otide opet na potok da vidi je li ga sad zaslužio. pozove gospodara od galije na večeru. Gospodar mu opet da novčić. ja ću ti napuniti galiju samoga srebra i zlata. Još kad spavamo svaki imamo svoj sanduk. Kad tamo. navale mnogi. da je došla galija iz nepoznate zemlje. I tako putujući jedan put dune jaki vetar. i pošavši još malo dalje. pa otide u šumu i načini malu kolibicu i onde stane živjeti. Putujući tako na e kraj mora nekaku djecu. pa baci novčić u vodu govoreći: . počne ih hvatati i daviti pa sve na gomilu svlačiti.Bože milostivi! Ako sam zaslužio ovaj novčić. te donese svoga mačka. Djeca to jedva dočekaju pa uzmu novčić a trgovcu dadu mačka. koji je bio vrlo bogat. da za tri mjeseca nije mogla izaći na svoj pravi put. te brane da ne natrče na sto. nego on sam ostane tako da spava. ali oni opet ne smjednu ni po što. i sluge s batinama stoje. pa reče domaćinu: . gospodaru. pa po e na put. koja bi to sve zatrla za dva tri dana. Kako ga baci u vodu a novčić odmah padne na dno. pa ih zapita: . Kad vjetar stane. i reče domaćinu da leže bez sanduka.Ja imam u galiji zvjerku. koja su bila iznijela mačka da ga ubiju i u more bace. da se stari njegov gospodar sprema na galiji preko mora čak u drugo carstvo pa otide sa svojim novčićem k njemu. Tako opet počne služiti. Kad se čuje u gradu. još ga nisam zaslužio. Onda reče domaćinu: . novčić natrag. a mačak. da je gledaju. te odnese galiju bog zna kuda. Gospodar obeća i uzme njegov novčić. a on ga uzme i zahvali. A poslije tri dana nije se mogao ni jedan ni vidjeti. Onda domaćin za mačka napuni putniku galiju punu srebra i zlata. neka potone na dno. a on se sagne te ga izvadi. da ne možemo od toga zvjerinja na miru ni ručati ni večerati. Kad on to vidi. i stane ga moliti da bi mu kupio što u drugom carstvu za njegov novčić. Poslije nekog vremena čuje on. ali nasred sobe velika gomila mrtvih miševa i pacova. gospodar od galije nije znao gdje je. pritrči k njima. Kad novčić padne u vodu. i oni poustaju. Kad do e na potok. pa opet odnese gospodaru govoreći: .Evo ti. Onda se gospodar od galije sjeti svoga za novčić kupljenoga mačka.Tako je. neka pliva navrh vode.

i kad je došlo vrime. dok se ovce ne napasu. Ne nadmudre nju prosioci. a kako siroma' i ne bi. a kojem proscu ne po e za rukom.Gospodaru. Njemu nije teško čekati. već pod šumu.Usmene narodne priče Po tom naš putnik po e s galijom kući. te se oženi njome. da je to za pripovitku. da ga pita. počela se već bojati. moj sinko! Kome bog tome i svi sveti. da se najstarija udaje. Kad do e kući svojoj. dok malo promislim. kad je još bio u povoju. . ni vitar da ošine. Makar je čoban. Nije to ni divojki pravo. Tako je on sam odrasto na svitu. a on prvi potrčo na guvno. al' ne će da po e ni za takvog. Za kratko vrime kraljeva najstarija 'ćer je imala sluga već i na odmet. da je to tako. onda mu reče: . kako je divojka zapovidila. hodi da vidiš. pa uzme kamen i odnese u svoju kolibu. Divojka nije samo lipa. a divojka kaže: . Momak čeka. kad ga je spazila. Kad su se prosioci već proridili. udavači se odma dopo. Čim je čoban to čuo.kaže on čobanima. Sutradan otide sluga u drva. pa ode dalje da vidi. i što je od čobana dobro vidio. ako me srića ne posluži. te sija kao sunce. kad je čuo kako se kraljeva najstarija 'ćer udaje. šta mu je donio za onaj novčić. ko da se uture pogodio. jer će biti velika čast. kakvo je bog čudo učinio.Nije fajde. a i sama vidi. Divojka se malo zamislila. začuje za ovo i jedan kraljev čoban. koji nije bar toliko kadar primetniti priko glave ko ona. i da mu kćer svoju. hodi ovamo. Čuvao je nji 'stari kralj. ko je triput nadmudri. . Gospodar mu iznese jedan mermer kamen. Tu sve metne u jedan šupalj rast. dok se ona ne uda. jedared kokoši kokodaču. živio jedan kralj. Njega su čobani našli u šumi. . kad jedared kvočka kvoči. šta si ono ti meni dao? Ono nije moje. Čoban svira na rastu. Čoban nadmudrio carevu kćer U stara vremena. a i pivac se samo protegne. i javi se i on za prosioca. al' baš zato je 'tila viditi. A nuz svirku lakše vrime prolazi. al' ni jedared. evo tvoga blaga. a čovika ni onda imati ne će. al' sve motri. te načini od njega sto. lijepo otesan na četiri ugla. pa zakukuriče. Kiša ga umivala. koji je triput nadmudri. da se zakolje sva živina i pokupe sva jaja. Pita on nju u čemu će se prvo nadmudrivati. Gospodar do e. sluga ću biti.Čekam! A di će čoban. da će se udati za onog.Sluga sam i ovako. Nije imao muškog poroda. pa momak lip. Uhvatio tri dobre kokoške. Čim je glas puko. kralj razglasi da će je dati onom. Divojka kaže. pa kad se vratio kući. sva se koleba od njega svijetli.Na. uplaši se. Drugi dan on čuje. 36 . nije l' digod još ostala koja kokoš il' koje jaje. Pa mu da sve što je god donio na galiji.na njega će divojka. do e mu stari sluga njegov.Šta ti tamo radiš? . i kad vidi. a to se onaj kamen pretvorio u zlato. al su mu rasle tri 'ćeri. pa otrči svome starome gospodaru i kaže mu: . tri rumene jabuke. jednog pivca i kvočku. a vitar ga ljuljo. Ne dopada joj se. da ga se nagledati ne možeš. a prosilac prosiocu daje bravu. taj će je dvoriti sve dotle. pa sio na drvo i svira u frulu. pa su ga ovce dojile. vitar mu lice sušio. a ne da će jedan triput. pa mu da: . Kad on to vidi. to sam ti kupio za tvoj novčić! Sluga se tome vrlo obraduje. kad je cilog života čeko. pa ne da ni sunce da i' opeče.Čekaj. pa s njima ukraj šume. rasto je u polju ko trska. je l' i tako oštre pameti. nego i mudra. da će side kose plesti. . to mu je bilo sve blago.

Svitla kruno. pokorila se i ona. da med iz ćupa ne lizneš. di ni lupinje nisi ostavila. . pa onda vide da je deveto jaje mućak.Ja ne ću. a jabuku ne zagrizeš. . da mu kraljeva 'ćer dobro sprema pod glavu pa ode do svinjara i ovaj mu sveže ruke na krstima. a on zagrne kabanicu i prid divojku. . ja sam se okladio s jednim pobratimom. pilići počeli prokljucavati jaja. Stari kralj je malo promislio. Izabro ja dobru. Kad je divojka čula.Šta ti misliš. da ću s batinom od jednog udarca smlatiti s oraha devet zrna. . al' iz dvora. Priljubila se nuz njega. 'oćeš li izdržati tri dana. pa da vidim.Na kraju švigar puca. ne možeš ti biti kriv. da si ti dobio.Sad ću metnuti prid tebe ćup meda i jabuku rumenu. . Sve ovo stvori. Tako su njemu koke snele i drugi dan. pa se ne miče dalje ni za nokat. Sio sad čoban. . pa zavuče ruku u 'rast.Ta nisam ja samo uzalud sidio. njemu ne da. Kad će već i veče pasti. pa i treći. kad se samo osam pilića izleglo. Kako on sio. . kad će navaliti na med i na jabuku.Usmene narodne priče U dvoru se goste. al' pomalo žalosno. .začudi se divojka. a kraljeva najstarija 'ćer donese prid njeg ćup meda. on samo stego kabanicu. a ne u tvojim rukama. . do e kraljeva 'ćer i kaže čobanu: . kad jide. Ne vidi ona. pa mu laže ovako: . a one paze. već da izmisli. Nasadili oni sad kvočku u zlatnu kotaricu. pa samo svira. Glavno je da si ti devet srušio. pa nek mi se zubi suše i sedam dana. što je pod kabanicu.Ja.Dok kvočka izleže svih devet pilića. pa da kvočku nasadiš. ko je koga nadmudrio?! . ako priznaš da sam te nadmudrio. pa ga pita: .na to će momak. .Sad slušaj: dok sunce tri put ne za e. i čoban taj čas osvane kod starog kralja. Čekali oni još jedan dan. pa osam za čas zapištilo pod kvočkom. Kad već ni kuvanog jajeta nije bilo.Kvočio. da stvoriš kvočku i devet jaja. Za tri nedelje nek izleže devet pilića. Da rič ne bi sporili.Al' sam ja devet jaja našo u dvoru. Nema sad drugo. njemu ne da. što je jedan prazan.Otići ću ja do kralja.Otkud ti to?! . pa onda veli: . a rukama ni da makne. . .kaže i izvuče ispod kabanice kvočku i devet jaja. . čvrstu batinu i srušio od jednog udarca s drveta devet zrna. Čoban se tri nedilje samo časti u kraljevskom dvoru.No. Pobratim mi veli. kako joj je otac prisudio. jer je oraha devet. a sad nek kvoči ona.nasmije se čoban. kad ga je svinjar svezo dobrim kajišima. Tamo tri krupna jajeta. kako će novo pitanje zadati čobanu. od čobana ni rič nije dočekala. . da ne izlaziš. da ćeš sa mnom izaći na kraj tako. ta i kerovima je doteklo bataka i kajgana. Bi čoban pa jako.nasmije se divojka. pa nek' on kaže ko ima pravo.nasmije se divojka. Ode ona.Kazat ću ti.Kako. . da rumenije vidio nisi. al' je zato sebi i 37 .Dosad ja. Vidio čoban. Čoban ne smi otić nikud. al' deveto ćuti. da samo sidiš na 'rastu i sviraš? . pa čekaju. a on frulu. al' kad ona pije. a ja držim da sam okladu dobio. al' je jedno bilo prazno.Neg' šta si radio? . Divojka pristane od prve riči. momak kaže: . Orasi su rodili na drvetu. Došlo vrime. . . pa se momak nasušio. a sridnja nosi rumenu jabuku. Prošlo tako tri dana.Dabome. Kad došlo vrime. da je okladu dobio on zato što je ovo zrno prazno.na to će momak.

da će na kraju biti po mojem. a čoban i' uveče sprati. Kad ona pogledala. To bar nije teško . Te noći divojka skupila sve kraljeve sluge. Divojka ga onda lipo uzme za ruku i izvede iza dvora.A u čemu je oklada? . a on prostro kabanicu na ledinu. pa ćeš znati i naše patke dobro timariti. Uzme on sad divojku za ruku i dovede je do bunara.nasmije se čoban. . al' ne može. . pa drugi. Divojke mu sve priko usana vuku ćup i jabuku. pa svira. dok se mi častimo. kad mu ne bi sve bašće popasio. . Patke se brčkaju čitav dan. . Onda ga pozove. pa bi okladu dobio. konj onako gladan navalio na obadve bašće. pa jednu po jednu tamo di triba.Al' nikad tako slatko ko danas! .nasmija se divojka. pa mu kaže: . . Sad se već ne će istiravati. to je tvoja briga.Nije na tvoje. samo nek' se u njoj patke do mile volje brčkaju. . al' tako da se svaki dan do mile volje nabrčkaju u ovoj bari. pa zasviro u frulu.A ti ne moraš ni učiti.Živ čovik može svašta naučiti. ima bistre vode.Usmene narodne priče svezo ruke.na to će kralj. Ja lipo ždripca zavezo za drvo. a moj pobratim do konja. i sad pobratim kaže. ako se ne nabrčkaju. ta sve se ogledaju u vodi.No. napuni baru kako znaš. a malo dalje je bara na kojoj su bile patke. Tamo je velik bunar na ermu. Tako prošo jedan dan. pa onda dobro lizne meda iz ćupa.Ti si cilog života čuvo stado mog oca.Di kad bare nema?! . Tako i drugi dan.Toliko još znam.Kaži ti tvom pobratimu. Divojka sad ni ne izlazi. . Al' čoban nije čeko. a on zagrize jabuku. . a moj pobratim skine zobnicu.Nije. 38 . Pobratim me pogostio i veli mi: evo pod kućom dvi bašće. Ako bara prisuši. pačiji čobanine. a ona nož i osiče kajiše na čobanovim rukama. Ostavi ona momka s patkama. ta skoro je svu uzo u usta. Nisam ja dobro ni u kuću ušo. Prostro kabanicu.nasmije se i čoban. a on odsvirao jednu pismu na fruli.Samo to nije tako. a patkama nema pravog života. . a patke se brčkaju. . pa do zore privukli sve kraljevo guvno i baru zatrpali slamom. Možeš iz bunara vode navući.ja se opet kladio s onim pobratimom. ako se na e čovik dobre pameti i dobri' šaka. brčkaju. da sam ja okladu izgubio.Svitla kruno. pa mu metnio zobnicu. Za čas on povaćo patke.na to će momak. . Kako mu ruke oslobodila. Došlo i veče. pa nek on opet prisudi. da će i' tvoj konj pogaziti.Dojašio ja njemu u goste na dobrom ždripcu. Al' došo treći dan. . i treći dan već počo padati mrak.Brčkaju se.da bi konj bio lud. Ne bio ga drišiti. Divojka je sad nedilju dana mislila. već čoban odma' ode prid kralja. . Znaš da ovcama nema života. pa je već smislio. šta da radi s čobanom. Sad bi konj pasio po baščama. da se kladimo. kad sam ga dobro zavezo. neg je sad baš na moje. Kad je udavača to vidila.lipo njoj momak.kaže divojka.kaže njemu čoban.No.začudi se ona. na kojem se poji kraljeva marva. jesu l' ti se patke nabrčkale i danas? . al' on stiska zube. . Kad došla već zora. pa da odriši. . bari ni traga. . Divojka se mislila nedilju dana.Eto poslidnje što tražim od tebe: tri dana ćeš timariti patke. . . . jesam rekla. . a divojka onda došla. ako li ti u podne ne planduju.nasmije se ona. . već čeka veče.Ako nema bare. . Kako ga odrišio. . al' ne u bari. .

kako je čoban nadmudrio. onda je tu staranja uvik pridosta.na to će momak i odma' ode do starog kralja. samo kad su se sudarile. . Svi od njeg ištu kruva. Ispripovida čoban. Nije on imo ništa osim zemunice pod šumom. kako je onom njegovom pobratimu bilo krivo. Al' se starac Petar tog nije uplašio.zapita ga kralj.Drugog ni nemam. Traži on po šumi korenje. a njegova najstarija 'ćer utrče i kaže mu: . pa ga počeo konabiti. Dosta je on i od oca naučio. a kad još tolika nejačka usta zivaju oko zdile. što je već dvi oklade izgubio. . taj će i sad prisuditi . Oklada je tvoja. .zapita kralj.Kad ste tako prisudili. ženu i u nje čitav čopor dice. . koliko su se momak i divojka nadmudrivali.No. Taj najstariji se zvao Petar.Ko je dosad. al' kad je njemu palo slime na time. Moj ždribac dobar.A ti?! . Na praznom ognjištu je i lako ostariti. a kapija nije visoka. a malo posli i žena. Naredi onda kralj 'ćeri da mu ispripovida. al' je triput i mene nadmudrio. . a podupro je i panjom i kamenom. a čoban svoje društvo od stada. .Da čujem. ovaj je već dvared zaslužio da mi bude zet. pa što je bilo? . a ja već u avliji. Posli su srićno živili i nisu se nadmudrivali. da se gost dočekiva u avliji. i kad sam se sitio.Usmene narodne priče . zar je ovo tvoj pobratim?! . već mu svi kažu starac. Odma' on sazove svatovce. pa sad Petar osto ko kopun me u gladnim ustima siromaške siročadi. Kako stari kralj to reko. da mu ne će moći na ždripcu ujašiti u avliju na kapiju. pa je sve staranje palo na Petrova pleća. pa se nasmije i kaže: . a stari kralj će na to: . Tako njeg' braća i sestrice nisu zvali imenom. pa probio vrataca ko pile lupinu od jajeta. pa moro i tu e pragove obijati. pa je veselje trajalo baš toliko dana. nego zajedno mudrovali i nadaleko nije bilo dvi tako bistre glave. da ću kapiju priskočiti.Čobane. pa sam se ko za glavu nado. ako je ma čime podupre. svitla kruno. glavno. kake su to oklade bile. jer je tebe triput nadmudrio. jer me je ovaj momak i trećiput nadmudrio. da toj siročadi na e života. kad je najstariji i najjači. lovi zvirenje. već se zasuko. al' visoku kapiju. Starac Petar U stara vrimena živio jedan siromašak. Svega jedan je dorasto za svinjara. Kaže ona sve po redu. da si ti dobro u avliju. da se i trećiput klade.Na kapiju il' na vrataca.Ćeri moja. kad umre siromašak. onda su letile varnice. naučio se starac Petar svemu samo. . pa tako dicu i narani i obuva i odiva.Baš tako. Pozove ga u goste i poručio. a ne na sokaku. čim ga je vidio. zete.Da se nisi opet kladio?! . pa konja natiro na vrataca. makar noć u dan pritvorio. A ti kaži pobratimu. Sva dica jedan drugom do ušiju. onda zovite svatovce.A ja se onda zakaso. 39 . da je ne možeš ni probiti. i opet je stvar oko konja. Sad se kralj sam sitio. .U mene je konj dobar.Šta?! Napravio onaj novu. da se zapalila sva ona slama kojom su baru zatrpali.

a po alovim se vidi. al' ga kralj stao konabiti i konabiti. da 40 . . i Petar jedared vidi. starče Petre?! . Nije ni prošlo dana. kad su u oborima?! . al' tako. da tu za dan ne će procvatati tikvina vriža. da su baš sad dobro svinje naranjene. Kad se starac malo skućio i dicu podigo na noge. da više nemaš pameti. taj će dobiti.Rič više da ne čujem. . sva vrata čvrsto zatvorena i potpačena. al' mu jedared kralj pošalje poruku. . zlatne ruke. naš je. tamo i domaćin i čeka sad u čemu će ga nadmudriti. pa se starac Petar ne boji života.Nadmudrivajte se kako oćete. da se kako potucalo il' nazlabalo nije okrenilo kod starca Petra. Odma' tri kraljeva sina tamo. Ugosti on nji'. . a sutradan i poranio. da bolje ne može biti.Pa kako svinje čuva bičalje. a i da nije. . ako nas nadmudriš. . pa za njegovu siročad pristali crni dani. i tu čeka kraljevske sinove. al' kad su ušli u salaš.nasmije se starac Petar. Obećo je kralj. dobit ćeš od nas tri tolika čopora. ako kod mene nai e jedan pretelj. Kralj jedino oće da prokuša svoje sinove. da je to već jedna Petrova zagonetka. Usput se oni dogovorili.zapita na to najstariji kraljev sin. Kako sunce granilo. Njima je otac kazo. Zna on i slamku rascipati.lipo odgovori Petar.Ovo nadmudrivanje nek' vam je na zdravlje. Izašo starac Petar to jutro. al' se kralj nadotalio i jedared poruči ovako: . A u što se okladi. Idu oni tako po kući i okolo. a tu obori dobri. zna on da sila nikog ne pita.Eto ja se zovem Krtina. a tri krasna momka dojaše na lipim konjima. . al' nemoj misliti. pa se sad starac Petar ne boji ničega. već za okladu miri pamet. il' ću ti glavu skinuti.Baš tako. Al' je to veče i ukasnio. pa i braću i sestre pripravio. a ni pod šumom. pa ne ćete na mene ni žaliti. već se svakom dati kako prdašno ime. ako ma kako nadmudri njegove sinove. al' tako da su svi strukovi jednaki ko da metneš jaje do jajeta. Oštra pamet. Spušti starca Petra u bunar. pod 'ranjenicima čista slama. al' još je oštrija pamet u starca Petra. Il' s njima omiri pamet. . pa ću sada povirovati. pa će već i tako Petra prevariti.Pa eto nadgledam. već skupi svu pamet i čekaj sutra moje sinove. Nema tu svinja na ledini. da se Petru ni dlaka na glavi ne će iskriviti. da se s njim oproba na pameti. to on i dobije. braćo. Samo da bi znao od svakog tražiti po čopor. pa će s njom omiriti. manio se nadmudrivanja. pa je ostavi i na trulom stupu. Šta će starac Petar. Ona trojica vide. čuju oni svinje iz obora. pa se počnu osvrćati za svinjama. Sve oni lipo svršili pa će sad tri dana ostati kod starca Petra. pa kud oni. ne bi on dorastao pameti kraljevski' sinova. što se isto tako čudno zove.Uradi ti sve oko kuće. Al' je Petra život naučio.Moje svinje bome čuva ovo bičalje. . već radi na njivama i u vinogradu.U tvoj čopor ovaca: ako te nadmudrimo.Usmene narodne priče Oštra je sablja.nasmije se starac Petar. ako 'ćeš i na dva tuceta strukova.kaže najstariji.Kako to tebi bičalje može čuvat svinje? Što divaniš take ludosti?! . jesu l' već odrasli da s njegovi' stari' ramena skinu brime. ovaj sridnji je Trava. je l' ovo bičalje dobro čuva moje svinje. a Petar još kaže: . . mi ćemo ti kazati kako se zovemo. Vrati starac Petar poruku.odma' oni na njega. Ne bi on 'tio taku bedu i nevolju sebi na vrat. pa ko jače povuče. Sad kraljevski sinovi vide kako bičalje u buzalici čuva Petrove svinje.al' nisam ja kumovo. da dočekaju kraljevske sinove kako triba. pa sadio veliko bičalje u buzalicu. nezgodna imena. al' uvride nema. Kralj je bio na riči tvrd čovik. kad su došli. pa ne će on samo tako uludo i jalovo. da se ne će zvati imenima. . svaku jamicu dobro začepi. al' ni rič više. . da će mu poslati tri sina. a najmla i Kukuružna. Pročulo se to uskoro. kako je i starcu Petru poručio: .Malo su vam. da mu se pamet zaparložila. da starca Petra nije lako nadmudriti. Otresa se starac Petar. . Al' i kraljevski sinovi su se pripravili. Tako njima starac Petar.Šta dobro radiš. Oklada je od dva kraja. . a sad da vidimo u čega ćemo se kladiti.

. Nije on ošo spavati ni kad je to čuo. . a njevim odilima ni ugarka nije ostalo. al' su bome kasno stigli.kese se ona trojica. koje su zapalili.već skači u opanke. U zoru. braćo! Kad njemu bičalje čuva svinje. kad je cila kuća spavala. šta vam ova dica spremaju.viču kraljevski sinovi. već se dogovaraju i jedared najstariji kaže: . Malo poškrope po sebi. Ja ne volim nikog pritovariti i primarati. pa se poliva iz kablova. da i' na dobro misto metne. . al' je sav bunovan.Dabogme.Bičalje ti ne će svinje dotirati natrag! . . . . da i' nikad više ne će naći. kako mu bičalje čuva svinje. već skači u opanke.još će njeg' miriti ona trojica.A kud je to bičalje svinje otiralo?! . .zapriti joj još i Petar.Ne ćete se maniti. a Krtina se još i nasmije. .Petre. kako si sinoć zatvorio obore. jer ti guvno gori! Zapalili oni Petrovo guvno. al' kablovima po kraljevskim sinovima.kaže starac Petar. ko da će njim zubi poispadati. ako oćeš da ti kurjaci bar jedno ostave. a natrag ću ja i sam. U plamenu se samo zlatna puca vide. . najstarijoj sestri i još je učvrste. a Petar donese tri stara odila i kaže kraljevskim sinovima: . kad će tako starca Petra nadmudriti.ružit će tu bajage starac Petar. dičurlija se zaigrala.Kako bičalje?! . pa onako natenane kaže: .Dobar domaćin ne puši pod slamom! Smijuckaju se oni.ne smiju se ona tri. pa kaže. kad su mrvu pojili. al' se ne smije na glas već u sebi. već visi iznad nji' u odžaku ko slipi miš.možda se oni spremaju za čega.Šta je.Prisvucite se u ova odila. kad ti u njima nema ni jednog svinjčeta!? Valjda si zaboravio na bravu metniti bičalje?! . a ako i' ne raskidaju. pa taj dan sve cunjaju i taru pamet. kad je niko na pragu. bili prokisli ko miševi. kad su bili me u kamarama slame. Ona dva odma' pristanu.Ne ćeš mi valjda kuću osramotiti prid gostima.Ne pitaj kako. . al' jedva je Petar prvi san uvatio. al' Petar već zna šta su mislili. da se za sigurno do ujutro osuše. Al' starac Petar ne spava. Al' se starac Petar privnio na drugu stranu. da će onaj zajaukati. . da ću ja ta skupa ruva kraljevski' sinova valjda na parasničkom banku sušiti?! Kad su ona trojica čula ovaki razgovor. pa svoje skupo ruvo daj Petrovoj. bome se ne bi smijali. jedared kogod buba na Petrova vrata. . pa trči za svinjama po šumi.ozove se sav bunovan Petar. Poslušaju njeg' kraljevski sinovi. . Nisu došli ni na večeru. a na njegovim vratima već bubaju. potrčali oni odma' do kamara. Kako i ne bi. dičurlija nikaka. Odu oni sad u kuću.javi se starac Petar. Trava i Kukuružna nisu sitili. šta ti spremamo! Bome bi ti dicu učio da polivaju. pa će mu sve svinje raskidati. bome . al' kaže svojoj braći i sestricam.Usmene narodne priče su se oni nasmijali. ako već u zoru sve ne bude suvo. ko je?! .A šta ste vi mislili. i dok se Krtina. . 41 .Kaki »šta je. već odma' svoju dičurliju digne i tovari štogod s njima po mraku sve do ponoći. . zivnio jedno veliko. pa sad misle. da se spremaju. pa legli.Znate šta.Ne će. . Ne kaže on ništa. A Petar misli u sebi ovako.Ta ne diraj dicu. Snuždili se oni. a smiju se. Prid veče. Kraljevski sinovi misle u sebi: da znaš Petre. a vaša ćemo do ujutru posušiti. Onda ćemo ga zapitati.Da te ne vidim u kući. Najstariji još i kvrcne Petra po stivoj luli i kaže: . da vi znate. Legli oni onda svi. pa hrču ko gajde. Večerali oni sad. svinje će se razići. da mu u zoru sve svinje puštimo u šumu! Dosta je gladni' kurjaka. ko je« .kaže starac. .Njemu je dosta da je svinje tamo otiralo. . . kako bi starca Petra nadmudrili.

Kad je starac Petar tako otkresao. a braća ašov njemu u ruke. Ne može se ni braniti.Starče.Nemoj. krtina mi sav usiv u bašći ispriturala?! . a Petar puštio čopor dobri' kerova. već ko veli: drugi je dan.umiša se sad onaj komšija . .Di bi se ja. sad će tu bit' svinji.pokaže onaj na tu stranu. u čemu je stvar.Tamo dalje! . .Daj ti samo meni ašov. Smislio je i on. Petar ga izburdo do praga. pa poviče: .Ljudi ljudski . a oni udarili u dreku. kako će goste još proveseliti. pometite obore. A kad se sitio.Otkud lako. Al' i Petar sad ne će čekati. pa još izdaleka viče: . u čemu bi Petra nadmudrili. a svi svinji na velikoj 'rpi kukuruza. a što je u sridi najviše vridi.Tamo otkud baš i aše. pa će najstariji: . sva uzbunjena utrče Petrova najstarija sestra. di su još stojala kraljeva tri sina. Onaj zinio od čuda pa mu se i noge i ruke uštapile. već samo kara komšiju. .čudi se bajage Petar. a s druge strane trči Petrov komšija. još i ti ćeš se rugati?! . vama rugo. da je ovo njihov dan.na to će starac Petar . zar ja pujko kerove na vas?! . šta ću tužna i žalosna. Otira Petar svinje.Ustajte dico. Baš kad su kerovi svinje spratili. po njima. kad ga starac Petar tako iznebuha slepto s ašovom.A di su do vraga bili ti silni kurjaci?! Kako on to izusti. a kerovi će je već udesiti. s krtinom napolje. Odma' posli ručka.Tako. al' kad su kerovi počeli kidati one krpe sa kraljevski' sinova.izbekari se ko bajage na nju Petar. Bili oni sad u zapećak. koju je Petar sa svojima tu prino do ponoći. . pa će ga izbacivati. a ni rič izustiti.O. . . ko da njim je oči samličio.Ko. već da svinje narani.Ma. da moj komšija nije viko na kerove. a sve kerove drže na lancima. Petar bajage ne gleda. 42 .Kud bi. valjda ne ću 'ranjenike držati gladne. pa mu pomažu oko svinja. kad štetočina burla i rije! . a ova trojica se pokunjili. a vi spremite kerove! Kako on to reko. Ja vam kažem ljudski. da na nas pujkaš kerove?! .otela se sad rič onom.Jesi l' ti lud.Šta. ludi čovče. Kad oni tamo. o. Petre.Ne vidite da već svanjiva.Baš tamo?! . po njima! Kako on viknuo po njima. pa poviko: . lako! . da je moj komšija Petar na mene viko. al' do jednog u obore. po njima.To je bar. . pa za njim. a ona trojica obisili nosove. kad je Petar na nji upačivo. po njima! Šta bar nisi maloprije došo? O. Ona trojica gledaju. pa tamo i ručaju i gataju. . već vikne: . . Kraljevski sinovi se ni sitili nisu. Zaostali oni malo. da više ne će štetiti naš usiv u bašći. pa i u za njim.Komšija.Usmene narodne priče . a kraljevski sinovi se pokunjili.nit' znam ko ste ni šta ste. al' moram reći. a sve vičeš na nji' o. pa kaže braći i sestrama. Potrče on u šumu iza kuće. onda je već bilo kasno. jer se ja zovem Ponjima. onda se Petar obazre i odma' na kerove: . stignu i kraljevi sinovi iza obora. ljudi.Di su?! . . pa se čude: je l' ovaj lud? Al starac Petar ni ne obazire na nji. a svi kerovi skoče na kraljevske sinove. a starac ašovom zavati pod najstarijeg. kurjaci mi sleptali ovce! U pomoć! .upači sad i Petar na kraljevske sinove. kako da i' nisi pujko.sunu oni na komšiju. već na mene. kad si u nas upačio. tako ti žive glave! .

nos prst. on poviče: . Jedni vuku za noge. pa bi se manili svega. i Kukuružno. Užegurili se sad kraljevski sinovi.A kud bi. a prid kerovima Mato . Došlo taj dan i podne. brate Mate. a onoj trojici sve zalogaj zapinje u grlu. da se malo odmore. Al' Petar ne popušta. al' starac Petar ne miče ni malim prstom.Onda ćemo i' lako povaćati . da se ti samo prid ljudima zoveš Kukuružna. do groba da si mi pobratim?! .Dobro je.pravi se starac Petar opet luckast.Travom! . drugi za ruke. i ti Travo.. da pušte kraljevskog sina.Samo složno. šta mislite? Napunili torbe s one rpe kukuruza. samo da i' nije sramota. Već ga zaukali.Pobratime Petre. raznili vrane i vrapci.Dabome! Daj tu dicu.Jesam. al' se ja zovem i Pajo. .Pa dobro. 43 .Pa zar ti nisi trava?! . pa će kazati: . pobratime Petre. već di ko stigne.Jesam. šta ti misliš?! Onu 'rpicu kuruza u šumi. a njegova braća nagrnu na vrata pa sridnjeg sina iz zapećka. .Ženska glavo.Jesam. da si samo prid ljudima trava. navale svi i počnu čupti najmla eg kraljevog sina.Usmene narodne priče . pa za čas s njim došlo do obora. da i' je muka slušati.Pa nisi ti kukuružna?! . al' tako da svakom zagusti. al' nema ni jednog. Digli graju oko salaša i jedared evo nji' na prag: . al' se ja zovem i Loša! . Ne gledaju oni. pa će pridveče s njima ići oko salaša.pravi se Petar nevišt.kaže jedan mali Bucko. samo da i' nije sramota.vikne Bucko. . al' kad ne će da sramota iza e na vidilo. al' se ja zovem i Mate.Vidiš Krtino. tako dobro rubaju. pa i'pošalje napolje. . Utrče jedared najstarija sestra. pa ne ćeš im valjda dati šuške. Odma' on mane dici. Vide oni. a svinje sve kidaju alov od gladi. E. moraju trpiti. već u sigru. samo što i ti nisi kazo. a on ni šake kukuruza u alove.mi bi vaćali vrebaca. .Starče. da ga bace prid svinje. . pa goropadno na njega: . al' kad su se dica počela otimati oko vrebaca. . a me u vrepcima si Loša. pa nek bace trave u obore! Kako on to kazo. brate Pajo. brate Loša. da starac Petar zna skuvati papulu. da glabaju?! Čime sirotinja rani svinje. Petar njim pokaziva kojišta.pravi se Petar luckast i rastira kerove. a prid svinjama Pajo. Svinje gurliču.Pa što nisi kazo. Petre pobratime. Puštio goste. šta će dica. Kako i e. . . na to će Petar i mane braći. čupaj kukuružnu sa svi' strana! Kako ovaj poviko. je l' to uvo.kaže onaj.Ma šta 'oće ovi sa mnom.Pa jesi l' ti krtina? . Kud su se mogli zavući?! . do groba da si mi pobratim. kad se onom od čuda i straha otela rič.. pa se zavukli u badanj kukuružne i drimaju. Sili oni sad na užinu pa se Petar i njegovo društvo dobro napuskali. Petre pobratime. Ti se baš ništa ne staraš?! Čime ću ja svinje raniti?! . ti si nam onda tribo kazati da se prid ljudima zoveš Krtina. i kad su se nasitili i okripili. al' do poslidnjeg zrna. Kraljevski sinovi bi sad već svi kazali svoja prava imena. kaka je ovo beda?! . Dici sve pucaju zaušnice.Starče. Bome je onaj malo stisko zube. ako drugo nema?! . .

Kad je kralj sve to čuo. .Vidi.To će i biti na stvari. Lupali oni glave sve do ponoći. odma' je znao kako su prošli al' opet zapita. al' čuju. Al' nije dolazio san na oči one trojice.kaže Petar.na to će sridnji. dao dobru večeru i onda lipo po e na odmor.da znaju. da se Krtina može sakrit pod zemlju. pa sam od svita i naučio. .Još kad je vrepci salete! .Bolje je. da je već svršen. pa misle da će Petar u zemlju propasti. Petar onda usto i baš obašo svoju čilašu u košari. kako mu sinovi i njihovi konji izgledaju.vikne Krtina. pa odu na počinak. i mi ćemo naše konje.Ta kako su prošli. . a kad je otac vidio. Stari se kralj zamislio. .Sad ću. Još oni Petra i zagrle. al' kako će u tim krpama i dronjcima.Pa i tako su prošli. znam šta ćemo uraditi! . pa oni tako i urade. ne znaju. pa kad su vidili. a kraljevski sinovi se linčare. di starac Petar stane. i makar je treći dan jedva započo.na kraju će Petar. pa ko vele. jer se ona i od vitra slomije. . već on kaže: . al' se smiju. . kad je to čuo i na poslitku kaže: 44 .Samo ti nama kaži. ko da će njim se usta raskiniti. .Usmene narodne priče Al' nije mogo rič završit. di se i Petar proteže u krevetu.viknu oni.žalosno će najstariji sin. kad će Petar ziniti.Hajde. kralju?! Tako. Kad se Petar vratio. a dosad su uvik oni ostali doli.A di si. pa sve u jedan glas kažu: . da tamo trava ne raste. jesi l' već zobio tvoju čilašu?! . ona tri se obazrli. al' još više bis. kad je čuo rzanje. . kad su oni na sve četiri čilašine noge oderali kožu i zavrnili je. oni bi. Mate.odgovore kraljevski sinovi. a čilaša zarzala za njim. pa tako odu u košaru.žalosno će najmla i kraljev sin. bome braći nije bilo više mista u košari. Stari kralj je onda počastio starca Petra i zapovidio mu.dalje će Petar. Oni ćute ko da je svakom jezik u olovo zaliven al' starac Petar veli: . Pajo i Loša. Išli bi kući. . Otac njim naredio. . starče Petre. pa i' od sramote tila skiniti?! Tako oni vele. vidi.Samo da nema ašova i kerova. al' se malo posli i Petar vratio iz košare. pa onda i on ode mirno na počinak. da i ne raste tamo di ima svinja. zapito je Petra: . već sačekaju mrak. Osvanio treći dan.Trbuvom za kruvom po svitu. sve to naučio?! . al' starcu Petru se ni trepavica ne miče. da je Petar njihovim konjima sasiko usne. Dolazi već i poslidnji dan. Odma' oni do Petrove čilaše. šta je ova tvoja čilaša naradila od sebe?! Valjda joj nisi često prao čarape. Eto. Ne ustaju oni. da ispripovida sve po istini. .E. .Kako je vaša kraljevska volja. . Dosta njim je bilo starca Petra. . kako je bilo. .lipo će na to starac Petar. Ona trojica odma' u košaru i svrše šta su naumili. .da su naučili: kukuružnom ne možeš ni kera čestito udariti. . A kako i ne bi zinio. . Provodo on nji'. .Starče Petre. Al. Do u oni uveče kući. svitla kruno.Pa i tako su prošli. da dovedu s njima i starca Petra. sinko. kako su iskesili zube. ko da su opareni. zato se vaši konji i smiju mojoj čilaši! Sad oni samo pogledaju svoje dobre konje. a starac Petar već u odžaku. Žeže l' sramota. . . al' ništa da smisle. Kaže on šta je naumio.zivne onaj iz druge sobe.

A ti njim onda budi dobar prijatelj i komšija. 45 . već potraži drugu ženu. Tako stari kralj i starac Petar razgovaraju. da smo ti prodali mačku u džaku. koliko dobra žena. Sve je to mladoženja vidio. Uzmi je samo.to je materina maza. on i žena zajedno. onda ću njim pridati moju kraljevinu.Babo. Svakom čoviku je dobra žena blago i dika kuće.Pazi. što su konji vukli. Ne će bit' ni gladni ni žedni. Al' kud će kiša.Ne će tu biti nevolja.Slušaj. Jedinica je. kad su mi gosti bili. nije ostalo ništa osim ove pripovitke. sinko. Imo je on malo siromaštva. tom r u nemoj ni ponuditi.Kako to ne bi bio. Kako on to kazo. Šta će čovik. Tako su na to malo siromaštva i imali života. već na vašar .dobra žena. . . al' je bio od riči. Kadgod su bile suvaje. pa se jedno drugom odma' dopali. Mladoženji je bilo dosta udavače. kažite. ja ću dati tvojoj braći i sestrama krilo i staranje. Nemoj posli kazati.Oćeš se udati za mene. .kud će nevolja već u sirotinju. Al' triba pitat i Petra. . . pa siromašku umre najveće blago . Ima udavača na svakoj ćeši. pa ako bude pametno.Ja ne znam. čim je divojka usta otvorila. pa kažu: . mlada ne će morati ništa raditi. Nisu oni proživili koju godinicu. da svaka rič starca Petra vridi pa ga zagrli i kaže: . što triba i kako triba.Vi. a bome i Petar nije bio momak na odmet. . al' ni jedna ne bi nažuljila rebra ni metlom ni motikom. Na kraj sela suvaja i prid njom udovac na e djevojku. Imam ja jednu veliku torbu. Dotužilo to čoviku.na to će starac Petar. da će se prvom na koju nai e oženiti. braća potrče kod sestre. a košulja crna na njemu i petkom i svetkom. Od linosti nema gore žalosti Živio u davna vrimena siromah čovik.To sam ja 'tio reć' već isprva. al' odma šogor. a vama zet?! Kralj se na to nasmije. pa se tako mlilo. a ti ćeš njim biti desna ruka. da moja cura jedva zna i ovce čuvati. a na astalu svašta-ništa. astal do vrata.Divoka je za udaju. a ova veli: . Zapita on matere. a ti znaš šta ćeš raditi?! . .zašprljeka divojka. Kad urane. Vidi kralj. jeste l' se vi već čemu naučili od Petra. ne popušta ni sebi.Usmene narodne priče . Sad vidim da jeste. al' mazno ko da se priila medeni' kolača.Ako ja dotle ne zapatim sebi kraljevinu. mast. al' sve to njemu nije vridilo toliko. i kad su se svati razišli. Kad ukasne u brazdi il' nad motikom. pa jedared smisli: oženit će se iz komšijskog sela. . sinko Petre. pa kaže: . al' se u to umiješaju i ona trojica. . ako si vridan od nje ženu načiniti. djevojko. Pusta sad u siromaška kuća. a zašto Petar ne bi nama bio. a i divojku. a prati ni kuvati nikako.pita on nju na pričac. samo sam 'tio viditi. al' je lipa ko ruža.na to će otac. dok je ta puna. pitaj nane. al' sa prvom udavačom na koju nai e. al' ću ti odma' kazati. pa ovako veli didi: . pa kad je utuvio. . i sad je bila čast. koja čeka na mlivo. oladilo se ognjište. pa kad i oni od svita nauče sve. . ja ću i poslušati. on i žena zajedno. Ova matora je još samo u med nije zamakala i u mliku kupala.Ići ćeš po svitu s ova moja tri. a koji je taku već imo.

Digla se baba odma'. Poruči mlada jedared materi. i kad je žena dobro ogladnila. da ne radi.E. da moramo torbu napuniti. tako žena kuću pospremila. mater se raduje. ako želiš siditi u zapećku. mačak joj u krilu. da ovog čovika pripitomi. kad sam ja i ručala i užinala iz nje. a mladoženja. kad je došlo vrime ručku. a žena sidi u zapećku. Drugi dan mladoženja krene na oranje. . Uveče čovik došo s oranja. al' se naoštrila ko aždaja. kad se torba uvik prazni. a čovik velikog pivca za vrat. ova torba ni slamku nije pomela! Čovik se bajage iznenadio. dogod je torba puna. kaže: . pa ne ćeš imati brige. pa onda ne ćemo morati raditi.Zato se valjda ni nije latila tako svesrdno posla. al' kad će se maniti. pa il' nek je vodi. Prije neg će poći. Radost je tu sad velika: mladin otac se raduje. te će ćer tako dobro udomiti. ženo. . a ne kaže njima.Ti samo pazi. i lipo se i kruv ispeče. pa živinu naranila.E.pa udri po njoj. mrsa i smoka. Došlo vrime da se žito kosi. . što će mu maza otić' s vrata. a on ženi kuku u ruke.Pa šta ćemo. pa se rasrdio i razgoropadio: . pa treći i sve redom. . al' punu bilog kruva. da torba odma' nije bila baš sasvim puna.E.Ja to ne znama. a on joj pokaže. već da je torba vazda puna. al' ne kažeš meni šta ću ja ručati. . Kako on pokaziva. Tako se žena utrla u rad.Gle ti linčine.Ti.kaže on i udavači. ženo.Šta ćemo sad? . pa tu nema drugo.Vidi čovče. pa mu se sve puši glava. samo ti uzmi. Čovik se bajage dao u brigu. . kad ti triba. da na ćeš imati brige. samo na klinu visi. ko kome prede: mačak njoj il' ona mačku. Stigla baba.Ima u torbi svega. a s njom se torba najviše puni. dok si puna. Da padne priko metle. 46 . da je njoj tu jako dotužalo. dok se jedared nije ispaznila.Ti čovče odeš. pa najedared kaže: . pa ne znaš. Tako to bilo i drugi dan. Čim smo prvi dan ručali. ta ne bi je se mlada ni žignila. . Šta ćeš se tužiti. Od žita je brašno. pokaže. pa je uvik triba i puniti. Da on njoj i brašna. pa nek rukoveta. I krene on. pa peć žari.Naučit ćeš. . pa čim je babu ugledao.tuži se žena. on ko da se siti. sad ženo možeš skrstiti ruke. .Usmene narodne priče Odma' on iz zakoša izvadi veliku šarenu torbu. al' će žena: . a po kući drlo i vašar. al' joj nije pravo. kad torba treba a svrši sav poso. a žena. na. kad znaš. dok je torba puna.uzbunila se žena. puna tužbe. on odma' ciplju na koraće. što je mlada pristala. zet pila drva i baca i' sebi. čovče!? .Moramo je uvik puniti.na to će žena. Ja sam ti kazao i kad sam te prosio. . Onda on i pivca i kruv u torbu. da se uda pod tom pogodbom. Čovik ruži i tuče svaki da torbu. kako se zakuhava. pa kaže: . al ova torba ko da nije sasvim puna! . . šta je u njoj. Pita ona i kako će je napuniti. pa ga žena ispeče. da je ova torba uvik puna. torbo. il' nek do e. od brašna pogača. . Dobro je naplesko torbu. Čovik još nije ni zakoracio priko praga. . čovik obisi torbu na klin i zapriti joj još: . vidila si i sama.Pa odvaja se.kaže čovik i odma' iz nje izvadi i večeru. da svršiš sav kućni poso. pa užinati. a mlada će čuvati kućno slime. rankuše moj. Zet joj se već odavna nado.

Usmene narodne priče

- O ludi čovče, ko je to još vidio bacati sebi! - vikne ona, al' još s kapije. - Je l', mamo, da je lud onaj, ko samo sebi baca - lipo on nju dočeka, ko da ne zna, kaki je vijar ovamo dono. Baba sad još više misli, da joj zet nije dočuvan, pa ona do ćeri. I kad je čula njezine tužbe, bilo je tu svakakih imena za zeta. Ruži njeg' baba, pa ga zove unutra, al' zeta nigdi. Sad će ona tražiti, pa jedared zeta na e, di se sakrio na tavanu. - Šta si ti slipi miš ili sovuljaga, kad se tu zavuko za odžak?! - razgoropadi se baba još više. - Juj, mamo nemojte me karati! - prinemaže se ovaj. - Sakrio sam se od briga. Već ni sam ne znam, kud bi se zavuko, kad me brige gone u stopu. - Kako te brige gone, bole te ne morile! - Ta tribalo bi orati pod žito, a uginio mi jedan vo. Šta ću tužen i žalostan, kad s jednim ni brazditi ne možem, jaram se uvik nakrivi. - A kako ćeš kruvom ženu priraniti, ako ni ne zasiješ, nesrićo jedna, - ruži ga baba. On samo uvuko uši me u ramena, pa ćuti. - Daj ovamo tog jednog vola, pa ću ti ja pokazati šta triba raditi, - vikne na njega baba. Odma' on vola na njivu, pa plug i jaram spremi. Ni baba nije čekala, već jednu stranu jarma volu za vrat, a drugu sebi, pa onda kaže zetu: - Ti samo drži ručice, da brazda i e kako triba. Sluša zet, a baba izdurala brazdu skoro do po njive, pa onda kaže: - Šta si se stisko ko sinoćni kiseli kupus?! Ako drugčije ne, a ti evo ovako u jaram, a žena nek drži ručice pluga, al' godišnji kruv mora biti zasijan. - Tako je, mamo, kaže čovik, - al' recite tako, da to i moja žena čuje. - Ni ne ću samo tebi, tako nedočuvanom, - goropadi se baba i ode ćeri a otud kući, al' tako, a zeta više nije ni pogledala. Ode baba kući, pa rondza po svom komšiluku kakog šmolju ima za zeta, koji ni ženi nije vridan kruva nastačiti, već se samo uzda u niku punu torbu. Dodijala već svem komšiluku, a najviše didi, pa se jedared spremi i starac, da vidi zeta. - No sad će se sastati dva zgavljena i razgaljena, - ruga se baba didi. Didi ni brige za to. Njemu se zet učinio čovik vridan i čuvaran, a svoju babu i ćer poznaje dobro, pa dida krene da poviruje ono, što svojim ušima čuje i očima vidi. Kad on došo pod salaš, a njegov zet plužio brazdu, a mlada vodi volove. - Tako, tako dico, samo složno raditi, onda će biti u kući života, - kaže njima dida. Pametno strac govori, pa mu zet sve traži mista, al' će se ćer i ocu tužiti. - Bobo, - kaže, - meni je čovik kazo, da ne ću morat' ništa raditi, a malo po malo, pa ja sad sve moram raditi ko i on. - Ja sam kazo, da ne će morati ništa raditi, dok je torba puna, je l' tako, dida moj dragi?! - Tako je, - potvrdi dida - A šta je s te torbe, nije puna?! - Puna je ona, dok ne ručamo i na užinamo iz nje, - kaže ćer. - Pa ti onda nemoj ni ručati ni užinati, ako ne ćeš da radiš, pa će torba uvik bit puna, - na to će otac. - Nisam ja naučila na glad. - A ti onda napuni ono, što isprazniš. Vidi dida, da je zet još i mudriji neg' što je mislio, a bome i zet vidi, da je dida čovik razgaljen, pa ga gosti i časti ko nikoga dosada. Tri dana su se dida i zet častili, a reduša samo dvori. Kad se dida nagostio, zet ga lipo ispratio, pa mu još i za put obisio čuturu vina o vrat.

47

Usmene narodne priče

Došo dida pod svoje selo, a baba već izviriva. Kad ga je iz daleka ugledla s velikom čuturom na vratu, ona odma' nadigla graju. Zgrnile se komšije, a baba poviče: - Jesam vam kazala, kakom nedočuvanom sam dala u ruke moju ćer?! Ko nije virovo, nek gleda?! Ta nesrića je sa mnom polak njive obrazdila, al' ja sam prvog dana pobigla! Sirotog didu mi je zadržo tri dana i što sam ja obrazdila, to je na didi sve pooro i posijo, pa mu ni to nije bilo dosta, još sirotom starcu i komad jarma obisio o vrat! U to stigo bliže i dida, a kad su komšije vidile, šta mu je na vratu, oni udarili u smijanje; pa kad je dida na nji' još i nazdravio, bome nije bilo ni jednog, koji nije kazo: - Ej, babo, da nam je malo počešće ovakvog jarma!

Našo džak zakrpu
U staro vrime živila jedna udovica. Iza čovika ostala kuća puna svega, pa udovica zaboravila, šta je to briga. Kad nema svoji' briga, latila se ona svačiji'. Tako drugo i ne radi, već po cili dan zaviriva u tu e poslove i razgaljiva i di triba, a najviše di ne triba. Ako se momak ženi, udovica je prva, da kaže, kako je u mladoženje teška ruka. Udaje se divojka, a udovica već tamo, da kaže kako se udavači plišanj vaća pod pregačom od linosti. Ne miruje ni dan, al' ni noć, već samo gleda u tu e prste i usta, pa je valjda od toga udovici i vid otupio. U nje je bila jedinica ćer, pa udovica i svoju jedinicu-mezimicu tako odranjivala. Dok nije došlo vrime za udaju, udovičina ćer je toliko oči trošila, da je jedva vidila do praga. Dorasla jedinica za udaju, ali je sad došla nevolja na udovičinu kuću. Na e se doduše po koji prosioc, al' kad vidi, da i udavača i mater stoje s očima ko sovuljaga za dana, a on se počasti i više se za bravu ne uvati. Došla sad nevolja u udovičinu kuću, pa tu i zasila. Prolazi vrime, pa što više čekaju prosioca, a za njega sve manje čuje. Pristala bi udovica i na prosjaka, samo nek' je momak. U ataru tog sela bio jedan siroma' stari čoban. Do u njemu jedared u goste dva sina njegovog brata. To bila siročad, pa se potucali po svitu. Jedan dorasto za ženidbu, pa mu čoban ispripovida, kaka divojka ima u selu na udaju. - Ne marim ja, - na to će momak, - ako je kuća puna sveg, a samo pameti nema, onda je to džak za koji sam ja zakrpa! Odma' čoban poruči udovici, a ona od dragosti povrati punu tikvu rakije, da se prosci i okripe za put. Odma' se oni latili, pa krpe malo pritegli, otresli blato s opanaka, a mladoženja još tu noć sašio sebi i novu šepicu. Čoban će dati magarca, da baš ne bi išli kroz selo ko da nemaju ni kuće ni kućišta. - Al' kako ćemo svi trojica na jednom magarcu? - zabrine se mladoženja. - Lako, na to će stric čoban. - Ti i diver ćete uzjašiti, a ja ću za vama s tikvom rakije. - Al' kad nas vidi divojka na jednom magarcu?! - Ne će, - umiri njega čoban. - Ni divojka ni njezina mater ne će nas čekati prid kućom, već u kući, jer kažu, da se onaj koga na sokaku dočekaju, ne zadrži u kući. Kad je tako, onda se uvegija krene mirne duše. Sidi on na magarcu, a diver za njegovim le ima. Čoban stego tikvu pod pazuvo i kasa za njima. Daleko je do sela, pa se čoban čas-čas zaduše. - Ja sam žedan, kad kasam za vama! - kaže on. - Vi dunite u tikvu! - ona dvojica će.

48

Usmene narodne priče

Čobana baš nije triblo 'rabriti, paštri se on oko tikve, i kad su momci stigli pod selo, a čoban se jedva vidi u daljini. - Doći će on za nama, a ti potiraj magarca, da nas divojka ne bi dugo iščekivala, - kaže diver. Tako oni i urade. Kad su došli kod divojačke kuće, sjaše braća i magarca vežu u avliji za krušku. Kako čoban reko, tako i bilo. Oko kuće nikog živog, pa prosci zadovoljni, što od ukućana niko ne zna, da su dojašili na magarcu, a ne na konju; i još obadvojica na jednom. U u oni u kuću, a tu već spremno za goste. Udovica i' posila u pročelje, pa jednog dvori ona, a drugog divojka. Spremila je udovica za prosioce i čime će se zastititi, čime će zalogaje zalivati, al' i to, da njim se divojka dopadne. Kad je dobila poruku, čitavu noć oka nije sklopila, da izmisli, kako će uvegiji pokazati, da divojka dobro vidi. I smislila u zoru. Zadila iglu u dovratak, pa je ćer morala cilo jutro pipati, di je igla, dok je nije znala napipati i stisnuti' očiju. Ima ona svoje račune, al' i uvegija ima svoje. Malo se vrtio u pročelju, pa se onda primistio le ima do vrata, a i divera tako posio. - Znate, nane, - opravdat će se on, - ne trpe mi oči, kad u nji' udara svitlost kroz vrata. Pravdo bi se on još, a udovici kamen pao sa srca, kad je to čula. Misli ona, da je i uvegija pod manom na očima, pa se obradovala: barem ne će mladi zanovetati zbog njezine mane. A prosci se namistili do brata, da udovica i ćer ne vide magarca pod kruškom. Ne znaju momci, da divojka do kruške vidi ko u magli. Raspoložili se oni sad, pa ne znaš, je l' rič je l' vino bolje teče, kad udovica najedared stisne palac na livoj ruki. Divojka već zna, šta će na to, pa bajage zapita: - Šta ste naradili, nane? - Ta, u velikom veselju, mora biti nezgode, makar male: ušo mi trn u prst. - Lako je s tim: sad ću ja potražiti digod iglu, pa ću trn izvući. - Dobro i kažeš, rano moja, - na to će mater. - Sinoć sam digod u dovratak zadila jednu iglu. Mater i ćer govore, ko da štiju iz knjige. Skoči divojka do vrata i dovati iglu, ko da joj je na dlanu, pa odma' začeprka po materinom palcu. - Ne daj njim' više vratima, - šapne uvegija diveru, - ta ove vode bolje nego kobo. Ko je to nalago, da ova ne vidi dobro. Odma' oni povuku stoce još bliže vratima, pa sve šire ramena, da udovica i divojka kako ne bi ugledale magarca pod kruškom. Al' jedva se oni počeli te nevolje spašavati, a divojka baci oko kroz vrata i ko kroz moglu ugleda magarca kako striže ušima. Odrišio se, pa stoji prid vratima. - Izgleda, da vam je došo ro ak. Samo što ne ulazi, već maše štogod, - divojka će na prosce. Momci se uplašili, da je kakva nevolja, kad onaj maše na nji', pa se ne bi okrenili ni za živu glavu, a još više se boje, da divojka ugleda magarca. - Puštite vi našeg ro aka, - kaže uvegija divojki, al' priko ramena, - doće on, ako mu šta triba. A, pravo da kažem, on je malo i posusto od tikve, što ste vi, nane poslali. - Zato se valjda i drži četveronoški, - na to će divojka. Kad su prosci još i to čuli, od sramote njim' počo obraz goriti, pa ne znaju, kud bi pogledali. Udovica vidi, da su se momci zbunili, pa da bi se opet odobrovoljili ona okrene na šalu: - Ništa to nije. Vaš ro ak se samo osiguro, da ne padne. Neg' ti, ćeri moja, - na divojku će, - uvedi ga lipo u malu kuću, pa će se tamo na krevetu odmoriti. Prosci nisu imali vrimena ni da zinu, a divojka već potrčala. Ta, kako ona ne bi podvorila ro aka njezinog uvegije! Izletila ko strila, al' se uskoro i vratila. - Taj vaš ro ak, siroma, mora da je slab na piću, - odma' ona na prosce. - Ja ga povela u sobu, a on nagnio pod naslam, pa sunio na sino i, valjda od muke, grize sino ko da je pogača.

49

Da. kako je ro ak sad već siguran na nogama. da je meni bilo sramota doći u onom poderanom šeširu. Sirotom stricu se sve smutilo u glavi. .E.umiša se i udovica. .Jesam vam reko. A divojka je dobra domaćicaa.Luckasti ste vi. .A pravo je čudo.umiša se udovica.srdito mu šapne uvegija. . da se momci pomalo stide zbog ro aka. pa mu se rič zamrzla na grlu. Udovica je odma vidila. pa ni mrtvu mačku ne trpi na astalu. . Jedva je njoj to pošlo za rukom. ako se privati onog svega dobrog. šta se ranije doga alo. da ste bili pod naslamom. jedva jedvice stigo' i ja! . . da je odletila čak u ćošu. . . Stric sad samo zinio od čuda.još veselije odgovori ona. neg' vi. Čudi se doduše i udovica. A kad je još i divojka počela: . ova mačka baš ne zna za stid i sram! Siroma' stric se baš 'tio latiti.veselo će na udovicu.Znaju eto to.Otkud mene na pragu. da brže-bolje zabašuri stvar.Kako ne bi znali. al' još više divojka. Crven je ko da ga mraz ištipo.Glavno je.Sigrali se magarca. kad nas ovako lipo primaju.pretelj je jedva mogo poisti pregršt sina. pa se već ni ne vidi.Ta šta znaju?! . .uvegija na njega zlim. al' ne kažu ništa. kad vam je moja ćer još pomogla. Eto. Odma' će ona prid njeg i zdilu i čašu. Okripit će se ro ak. . .Ružio ti mene. a još malopre je batrgo četveronoški. a znaju ko smo. da ker i mačka ne grickaju zalud travu. a ne ružio. .Šta sam ja radio sa sinom? . pa sam od njezine kože sašio novu šepicu.Eto. već misli na ono. pa se latila drugog razgovora. al' je rakija već izvitrila iz njega.Vidi ti dosadnog stvora! Šic. 50 . vama je u redu. što je na astalu. . .Kurtala i našeg strica. neg' vidi i zna. al' ko luckasti magarac. kad se ne zna vladati u čestitoj kući. Stric zinio u uvegiju. a evo šepicu drži za mačku! . šta je prid njom. i sad šapne uvegiji: . A stric ne zna ništa. da niste zakasnili. Ćutite i ne sramotite nas više. stričko. .Ne spominjite ga više. kad je stric misto svekra. što se zadrže u avliji.srdio se na njega uvegija. a divojka je udari. . da će i najbolje biti. . sad udrite po ovom sinu.šapne uvegija diveru. Kad u avliji nije vidio magarca. on je malo zavirio po čašama. ja noćas odero mačku. pa u potaji kaže uvegiji: . . kad dolazite tu na prag četveronoški ko magarac. pa ko veli.Usmene narodne priče . . Okrene se on. . da je rakije ručo. što je naspremano. već i luckasta. pa se zaboravi i na glas kaže: . al' je sad sve u redu. . al' na nesriću uvegija baš prid strica metnio svoju novu šepicu.Ta znamo mi. Tako mu i triba. al' mu je stala kašika. . prijatelju. kad je to ro ak prosioca. kad mi tu divani koješta o sinu. Zato je bolje jezik za zube.vikne divojka. moglo bi biti nevolje. pretelju. živom čoviku se svašta dogodi.materi će. kad sam ja bio pod naslamom?! .al' sad je već dosta od vas. A divojki kaže: . al' ova nije samo ćorava. kad se njedared otvore vrata i u sobu bane uvegijin stric. .Šta ste tako slabo vezali ular? Da nisam malo privirio pod naslam. kako vas je to naše sino diglo na noge! Sad vidim. kad su bolesni. a kad nisam imo ovcu. a divojka će ga podvoriti. da već jedared zanimite. Divojka ne samo da dobro vidi. sa stola.jedva do e do riči stric.Šta ste da ste radili. Kad se šepica taj čas nije pomakla.ne može se stric umiriti.

već da pravimo dvostruke svatove. .u jedan glas kažu sva tri brkonje. Kako je on reko.To je razgovor. . koju je sebi napravio od mačkove sirove kože. .Vidimo. kad vas je vodila na sino. ko da mudrost. taka je i grana od koje otpala. ta ovi i tako vide ko smo. . moro je i sam viditi. i sam bez diteta i grdeta. . što mu se skupila pod kosom. pa ne bi marila. . to ona vidi najbolje. da se uda za tako krasnog momka. niste udovac? . što si odero tog mačka i tako mi je već bila muka gledati ga. koji će je znati ciniti. Ja sam pusti siromak. kako kod mene gladuje. .Da vi pretelju. . preteju.Glavno je. uvegija se na to odma' krene udovici i kaže: .To je meni dosta. oživio i on ko riba.pokaže sad i diver svoju mudrost. na koji je on pristajo baš za zakrpu.Lipo ti njima kaži. kad ćeš ovaku divojku dobiti za ženu. to ste. Udovica se skoro rastopila od dragosti. . čuva za sebe.pofali ona sad strica. kad je čula. pa kaže: .Al' stari. . da se uvegija iz kuće više ni ne miče. već osim deset nokata drugo i nemam. .kad pristaje.Tu nema šta tajiti. Kaka jabuka.prisiče mu rič udovica. a ne ostavio ga iza sebe ko zaborav. Bome se ona požurila. koji bi se praga lipio. tako je i bilo. . . al' ni mater ne zaostaje za njom. a u našoj kući je beričeta i tako dosta. .Usmene narodne priče Kad je stric to čuo. dobru i pametnu divojku! Zar ti siroma' nuz toliko blago?! Poskočilo srce u udovice.čobanu će udovica.S pametnom ženom kako mož'. kad je čula tako pametan razgovor. Sad je obilio zube i on. okrene se uvegiji. a da bi se mogo i podičiti. pa sve sipa riči: . da je dobrog srca.Dabome: taku lipu.Šta tu treba još riči trošiti.šapne bratu.A di bi bio siroma'. al' košulju ne baš uvik. vi vidili najbolje.Sinko. neg' samo pametno. onda je od mene bolju nigdi ne ćete naći. to ti vidiš sinko. a da je pametna. .Kazo sam ja: ako za ovaki džak triba samo zakrpa. koliko ona vridi. 51 . pokaže sad svoju mudrost i novi zet. vidimo mi sve to. dok i diver nije našo džak. da je u kuću došo već i taki prosac. . . uvegija mu je poklonio i onu novu šepicu. nego što triba. . . I odma' su svršili. i u svatovima on je dobio magarca.Al' sam i ja kazo. kad je bace u vodu.Nane.ako je divojka lipa. da sam jaši na njemu. pa veli dalje: . kako mi kabanicu jednu još i imamo. da ta divojka ima u pameti i više. kad se ogleda makar i u bunaru.Da je divojka lipa. da mi ćer dobije čovika. a u ovako lipoj.kaže onda udovica. . I posli su svi srićno i zadovoljno živili. da je momak i go i bos.na to će brže-bolje stric. Diver je sve dosad ćutio. najbolje. Al' kad je ovake riči čuo stric. da ne prodajemo mačku u džaku: ja ne samo da nisam dojašio na konju ko dobar prosac. dobra i pametna. dobroj i pametnoj robini naći će se već mista i za mene. . . . baš si dobro uradio.

Nije to linčini bilo nepravo. da ga niko ne gleda. on se sasvim zapustario. a otac sve više razgrće i nikad žito na hrpi. pa se ne zna ko više voli ladovinu: mladoženja il' mlada. . al' oni vele: .Ma kaka te je kišica napopala?! Otac će zlim na njega.Pa kako ne bi pitali: šta mi jedva nagrnemo. al' i' ovi ne pušte ni priko praga. već sve do večere se okreće od sunca. Svituje on i druge sinove. da ćeš oteći ko bure! .Sad bar vidite: što vas šest nagrćete. Da nije bilo druge dice. pa šest sinova nagrće žito drvenim lopatama. al' je sad od linčine posto i raspikuća. pa se mira privršila. U to staro vrime se vrlo na konjima. Što oni brže nagrću.Babo. Jedva je dočeko.drekne otac. pa kaže: . al' u sina debo obraz. sve znoj liju. Našo džak zakrpu.onaj će ko u čudu. kako se ne bi brinuo za kišu! .Zašto pitate. da ga oženi. šta linčinu mora uvik koriti i svitovati. koliko bi to buradi vode bilo! . babo. pa ga više ni ne pogleda. Imali su sedam sinova. pa je i dicu učio. al' on primistio lopatu iznad jednog uva na drugi. Dao mu malo i prćije. Nije njima bilo nepravo. Al' se ni onda lini brat nije izvuko ispod lopatinog lada. dok je trajalo to malo prćije. počeli dosa ivati ocu i braći. a zimi zavitrinu.Ta. pa da je malo skočiti u njega! Al' koliko bi kablova tribalo izvući iz bunara.Koliko eto patite od vrućine! Sad da je samo ono naše bure za kiseli kupus. da malo polije! Raspripovida se on. Zanimili oni i svi pogledali u linog brata. da je svoj dici već dosadilo. manite ga male.Usmene narodne priče Što dočeka linčinu U stara vrimena živili dida i baba. . pa će mu valjda jedared time zaresti! Otac vidi. još brže može jedan rasuti. puno 'ladne vode. . pa još poče i od kuće vući. . pa još i konj navrši i nikad da nagrnemo hrpu. babo. al' ćute i sve brže nagrću. Otac ga kara i konabi. a vi na mene zlim! Šta će otac sad? Odma'ne rukom. Čude se momci šta je ocu. Otac onda stao i kaže: .jer ćeš kišu bubataka. što su izašli iz očeve kuće sve dotle. a malo siromaštva. dico moja slatka?! .Da je bure veće neg' selo. Još i uzdanio ko da se prikida od posla. Radio je dida od ponika. šta je vama?! . Al' kad je linčina vidio. Da nas osam ima po dva para ruku.Babo. Kad su pojili i striju iznad glave. Braća nagrću ovršeno žito na hrpu. pa je jedno vrime i odnosio ruke. on bi linčinu lopatom. da na poslu ne popuštaju linčini. . pa se sve otimaju za poso. al' se ti te kiše i bureta mani. da svaki dan zarade koricu kruva. pa linčina digo lopatu i samo se sklanja iza nje u 'lad. uzalud bi svi kući vukli kad jedan raspikuća vuče sve od kuće.Da padne kišica samo na selo. Tako su i oni vrli. a otac stao usrid hrpe pa razgrće. 52 . dok se bure ne bi napunilo! A šta bi to bilo kišici. Govorio drvetu il' njemu.Vidi sad.na to će on ko pravi domaćin. Sunce prži. pa ni da porumeni. Dozlogrdilo je ocu i dok su ga morali na svojim krstima vući.ja se staram za vas. . a jedan se izmetnio pa liti vrebe debeli 'lad. ne bi ga kiša još ni napunila. samo da jedva jedared ode iz kuće. a lini brat uzdane: . al' ni mladi. a ocu žuć uzavre. Dosadilo to jedared sinovima i kažu: . a vi već razgrnete. Kad su krenuli zdili.Kad bi samo malo kišica zalila! Ovako čoviku jezik da ispadne od silne vrućine. . Šest sinova ko jedan.

kad je sve smrznuto. Nebo visoko. štap i čobanju.zasutari on konje . on ošine konje i vikne: . da se dida i baba nisu mogli ni zafaliti. varoškom il' seoskom.Sinko moj.Manite se ćoravog posla. Iz godine u godinu idu po njivama i pabirče. . Drugi bere i vozi kukuruzu. kad na seniku nai e jedan domaćin. a litos su već svinje i živina pokupili zrnje? . Tako su oni i ostarili. Žena mu nije bila ni bolja ni gora. kad padne kiša na selo! Tako je to trajalo. magaraca. . .Nemamo kad s vama se baviti. reko bi da je 53 . Čobanin je. Al' šta dalje.Alaj. al' požali dvoje staraca. da možete privući zimu. i sonik po e. al' živi čovik bez brige. a u njeg' od dana do dana i kruga i bilog smoka. Šta će dida i baba.Pa? . pa kupe ispod njeg' vlaće. kabanicu. ni za tri dana ne možemo skupiti. dida. ko da je svakim danom mla a. pa gotova prčija.Dida. a oni sidnu na put i s mukom pokupe pokoji klip što spadne s kola. i ona poviče za domaćinom. pa se skondrljo prik jendeka i zaheguco do čobana ko da je herlav.Da mi njeg' pitamo za vrimena. pa linčina sad nje imo nikog svog. Al' se onaj nije ni zauko. s kakom ćaš vikom miriti. kolibicu od trske. Ko zlo misli . kad odemo rad žita. U njega ni diteta ni grdeta. već do ite na moj salaš.Usmene narodne priče . Ošine on konje.Da ne bi bilo razgovora oko obračuna.vikne otac. da se sve u znoju kupaju. Niko iz šume ko pečurka posli kiše. baba veli: .Nisi nam reko. šta 'oće još. Tako se oni pod nevoljom provridnili. kojem bi na vrata zakvrco. Sva srića je bila u tom.na to će dida. pa glad pritisla ko da se zamrzla za prag. Teko njemu život ko voda u ravnici. I jedne godine kad su već bili dida i baba. Drugi ljudi kose. al' jednog dana nai e čudan svat. Stan mu laje na vitar. a linost u nji' ika. makar to nisu zaslužili. a pošten. po šumi i atovima široko. pa od dva prosjaka nije postalo više. a oni uveče ladom. Stara se oko ovaca i magarca.sebi misli Bio tako jedan siroma' čobanin. a poslije njegove smrti svi sinovi se poženili i otselili. . jer nas može privariti. pa kaže: . ovaj nama nije reko s kakom će vikom miriti: s varoškom il' seoskom! . Ovaj domaćin je znao s kim ima posla. nije njim ni pridveče bilo dosta lada. . Al' je posli lita došla i zima. kupite vi i dalje vlaće! Tako su lini i lakomi dida sušili zube na vlaću ispod sniga. što je bila jalova. već izašli u njive i počeli snig razgrćati. pa čovičanski živi. . Imo on tuce ovaca. .računamo koliko kablova vode ne će morati izvući iz bunara. pa nisu izašli ni vlaće kupiti na strnjiku.Nemam ni zalogaja u kući pa kupimo vlaće ispod sniga.Imaš ti pravo. Zaustavi onaj konje i zapita. tim teže mu je bilo i suzu iz oka otrti. . Kad je onaj razumio o čem dida i baba taru pamet. dok je otac bio živ.Šta možete nakupiti.potuži se baba. . već sam ko pustinjak.šta vi to radite?! . pa kupe klasje po strnjici. pa ću vam dati dvi vike žita. koliko potrošimo za jedan dan. pa može biti razgovor oko obračuna.

taj je baš ko s vraga sadrt. da onaj ne će natuknit šta je smislio pa sve vreba rič s vandrovčovi' usta. jer si mi se dopo. ne bi ti volju kvario. a ne bi l' prodo tog pogo ača? Čobanin je jedva smio i izustiti riči. Kad ti se pošten čovik da na nepoštenje.Zgusnila se za šestotina lita. al' ti se srce stvrdilo. pa čoban sluša svaku rič. pa namigavaju na zemlju. već bi da dobije poga ača baš babadava. i brnjavi ko da kupuje ciganskog konja. pa veli: . Uvrtilo mu se to u glavu ko crv. a kad je onaj vandrovač izvadio još i niku šarenu tikvetinu i dao da se nasisa rakije. na to ni u snu nisam mislio. pa ga čoban pita otkud i šta mu je taj očupani gavran. da vandrovač ne će ni da čuje o prodaji poga ača.To je. Onaj ne kaže prvo ni rič. . da je mator. pa mršav. a gavran ga vuče na drugu.Pamet ti je dobra. Dokleco taj čudan svat i do čobanina.Baš ću ti kazti. A gavran ko gavran: crn je. i ništa više.odgovori onaj neobičan svat. a gavran se već stvorio na livom ramenu. pa sad zakiljiva gavranu. da taj gavran nije ništa drugo već poga ač. al' onaj lipo kaže: . da ne i em pišice.baljezga on ko da će onog usrićiti.Usmene narodne priče momak za ženidbu. al' se nikad ne će skrndavit. jer kadgod se zatetura na jednu stranu. . dok mu čutka pod grlom triput ne skoči. a čobanin odma' udari u pogodbu. Gusta je. ko da iz knjige štije.A ja bome tako! . Vandrovač pripovida. a bome i to di se nova mogu naći. al' je još najviše ubardo da ovaj poga ač zna za zakopana blaga. . Nikad on ranije nije naudio ni mravu. . očupan. Duni malo u tikvu. 54 . koliko kolina je ovaj gavran već izrodio po svitu. da ti se razmekša. kad si tako akuratan čovik. pamet! . brate. zaplete on nogama na desno. pa mu čeprka po livom uvu i tako ga vuče. a drugog posla ni nema. a put je ode širok. al je sad privrnio očima. tako je sad izgubio obraz i pamet. da ne poljubi zemlju. Odma' sam vidio. Latio se. tražio za tog poga ača? . amaha šestotina puta proznojio lito i prozebo zimu. . . da je akuratan čovik.Pamet ti se vidi po riči pa ćeš lako utuvit'. o poštenju i obrazu više ni govora. pa samo tako i može stati u ovoj glavici. ko da je medom namazana. .Svaki je svoj gospodar.Pravo da ti kažem. Zašaraju njemu noge na livo.A šta bi ti. pretelju. Zna on di su i stara blaga sakrivena. ne želi ga ni u blizinu! Muti čobanin u glavi i muti. Sluša njeg' čobanin. jer se sve boji.Vidi.kaže onaj još čobaninu. al' ako je tebi priraslo za srce.Dobri čovče. Ovaj vandrovač počukljiko čobana ispod rebara. ako kupi poga ača. Čobanin svezo ugovor s vragom i jedared će zapitati vandrovača: . pa i u mraku vidi. a na ramenu sidi niki očupani gavran. kad si siroma' čovik? Dat ćeš mi magarca. već kaže: . pa ne smetaš nikom. kad je čuo da onaj traži svega magarca. Kad je tako. pa napast spopala čovika. . brate. pa se nagledo svita koliko se živ čovik nije ni naslušao. jer je on. a čobanin guta svaku rič. al' kad se pošten čovik prokeri. Kaže on čobaninu još i to kako se može opit ko crna zemlja. Kako se čobanin bojo. Poveli oni razgovor. pa sve kuva u glavi. a šta je taj tvoj gavran: šaka duše! . a da je razvodiš. pa ni pet ni šest. a gavran skoči na desno rame i kljunom ga za uvo.lipo njemu čoban. ta za tri prošijuna bi i doteklo i priteklo pameti. koliki je moj magarac. i rič po rič. kad mu je spomenio. Čobanin sad već ne bi dao ni magarca. . Čovik s redovnom pameću ne bi ubardo ni to. Onaj ne traži ne zna šta. kolina se prokljuvala kroz krpe.Šta bi tražio.pita on vandrovača. a ovaj mu kaže. već nagne tikvetinu i ni ne da'ne. da si čovik akuratan. Onda pruži tikvu i čobaninu.

a ja ću ga već iskopati. makar koliko ga čobanin čukljiko po jeziku. Vandrovač uzjašio na uvatog i ode veso. samo da vidi kako poga ač poga a. a to je istina ko ovaj dan. bome se nije dugo mislio.začudi se čobanin. pa sve u tri lonca gleda. da ni ne zna. pa priko. trza ga za kljun i za krila. kad rakija ne spava u njemu. . vuko bi ga za jezik. a ti zaintačio. Zabašurio on taj razgovor. Ne gleda on nji'. daj meni što tražim. . pretelju.To će ti kazati poga ač. pa okolo. pretelju. pa opet brnjavi: .Ta kako? .Lako. pa ne brigaj! Kad mi ovog daš za poga ača. već samo liva u čobanina.Kako.Ta kako ću ja bez magarca. Zaboravio čobanin na obraz. a ovce ko ovce odoše lipo za svojim magarcom. Stiska on njega. već tiraj u kolibu. da ćeš ti imati još jednog magarca. ta nemoj biti tako skoren.lipo će vandrovač. a tebi ga dajem čerez dobrog srca. Žulja sad čobanin po rakiji. . Kad je čoban čuo i taki razgovor. . ja ti kažem. 55 .navalio na poga ača. pa se ope lati trbušaste tikve. dajem ga tebi i nikom više. kako ću imati opet jednog magarca.Kako to?! . . .Vidi ti nevolje! Otkud ti stra' pa stra'? Ta kaži mi. samo nek se tikva isprazni.kaže vandrovač. to te valjda nije stra'. kad svega ovog jednog imam. al' se vandrovač ne da. pa misli da mu gavran kaže. čobanin bi mu se uvuko u njega. da sad gavran kaže . jer se još možem i pridomisliti. . . a gavran samo: . al gavran samo: . već kaži za blago. kad je već i sad ukrstio očima. a sebi uzme gavrana. Kad se ovaj već dobro nadikiljo. . kad sam mog jedinog dao za tebe. Ne ćeš morati ni kupiti drugog magarca. al' čobanin povuko iz tikve. već dâ vandrovaču magarca. ta naredo već mane i jajetu iz kojeg se gavran izlego. a čobanin se navaćo toliko rakije. ne bi mu dao ovog poga ača. Da je u gavrana veći kljun.Ma otkud si ti magarac?! Nit si ti.Samo ti. . Popuštio čovik i pita ma šta. kako mu je stra'.E. al' ne gleda ni ovce.Kra! Promuka već gavren. pa će se još većma navaćati. al' vandrovač ne sluša već opet vadi tikvu. da ni s ovcama ne ću imati brige?! . pa opet navaljiva i melje ko doljnji žrvnj.Usmene narodne priče Čobaninu nije do pića ni jića.veli vandrovač. Ne ćeš ti imati starosti ni s ovcama. a imat ćeš ga. kad je ušikao gavrana. Ne gleda njega čobanin. Pita ga za zakopano blago. to ćeš ćuti od poga ača. kad ti dam ovog magarca?! . ta ni ro enom bratu.Al' kako ću se nastarati s ovcama.Kra! Kra! .ja. . al' ko veli. što je na jednom srcu ležo sa mnom.Kra! Kra! Gavran svojim jezikom. pa mu se učinilo. gavran samo: . samo kad bude tvoj. al'se dalje ne da ni osoliti.Ne brigaj ti kako ćeš! . pa će ga odma pitati za skriveno blago.čobanin će na kraju vandrovaču. .Pretelju. piće i onaj. da čobanu razmekša srce.Nemaj ti brige ni za to. a valjda nisam ni ja. kad bude tvoj. ko da bi pojio i svoju kosu s glave! Da mi kogod ponudi i po svita. Čobanin kudi gavrana. di su mu uši. Eto. Nemoj. Popušta on. a vandrovač njemu kaže: . pa uzduž. al' vandrovač ne pristaje na drugo već samo na magarca.Kaki te stra' napopo. Ne gleda on vandrovača. . a čoban već i kroz maglu jedva čuje.

udario se on po čelu. I šta mu je ostalo. a on pravi trizan. makar mu dam onog jedinog što sam imo! Razgovara on sam sa sobom i kad je već počo sre ivati svoje račune.Usmene narodne priče Tako on veli. već ga svagdi nosio sa sobom i lipo ga timario. al' onaj samo tira svoj gavranski jezik. pa povadili iz torba.Čitavog si života pošteno zaradio zalogaj kruva. pa nije imo ni ko da plače za njim. pa nek sad kogod kaže da ga nemam! Imam ga bome. jer sam poga ač ja! Poga am ja svoju nevolju! Izašo mu bis iz glave. Nije se stidio ni da ispripovida.Kuda. što je osto. Ta nemaš još ni brkova za sukanje.Za životom.Ta valjda ne kažeš »da«?! Valjda ne kažeš. . i sebi pod nos duše: . pa mu noć stere postelju.E. da se ne ću morati starati ni za ovce. Nigdi nikog. . makar se jedva držo na nogama. da je svaki onaj sam svoj magarac. pa ga sad još više nazlaba. bogme se nije na drugog rasrdio već na sebe.zapita momak. ljudi. Drugi dan poranio i pošo u svit. i obazre se oko kolibe. . da mu je pamet bila samo na tom. bogme je i red da budeš sam svoj magarac. pa mu veli. di mu je pamet bila. pa nek čobanin razumi kako zna. da je on taj magarac. di mi je pamet bila?! Bome je on kasno vidio. a vitar suši. da se istrizni od rakije. da ti još i eš pred njim. . pa još kaki! On mi je pogodio. i kad su ga ljudi zapitali u čudu: . da čovika privariš. što dida tako s njim govori.I ja. pa te nije bolila glava. . Izašo njemu bis iz glave. a gavran opet: . Začudi se momak. .Pa kaki je to onda poga ač.Još mi čovik kaže. baš kako mi je reko. Did i momak U davna vrimena živio jedan siroma' momak. al' kad se opružili na suvom lišću. ko ne zna poštivati svoju koricu krušca i svoj pošten poso. pa i čobaninu jedared dosadilo. da sam magarac ja?! . podvikne: . Uplaši se on. da ću imati jednog magarca. pa se ne srdi ni na gavrana. već počo njemu pripovidati. pa ne pita više poga ača. ljudi ljudski. dobri čovče? . kad jedno veče pristigne jednog didu. koji je šta imo. Odma' se čoban o'ladio. a ja ni onda da s'vatim njegove račune! A još mi lipo kaže.uplašio se čoban. kako ga je zapatio. . da opet pošteno zaradi ovce i magarca. ako ga nesrića sna e. da je najveće blago u poštenju. kako čovika privariti i na zlo navući.Magarac osto ja. kad si tako prošo s njim. samo ako mu dam magarca. A kad su ti narasle zazubice.A nije mi slago baš ni u čemu! Prodo mi poga ača. Bome je onda i takom glavom razumio. Ni gavrana nije otiro. ljudski! . e. rosa umiva. Kad se dobro razmislio. Čini mi se. On me je naučio. dida mu onda kaže: 56 . u rukama ništa. Tako se on sam sa sobom izrazgovarao i lipo lego. A ni za ovce se ne moram starati kad i' nemam. E. a on vidi. .a on veli: Bome je to poga ač. sunce ga budi. Krače gavran i samo krače.Kra! . neg' da krene trbuvom za kruvom po svitu.Ne bi reko. I e on tako. Kad je istrčo i vido da ni ovaca nema. pa se nije ni sitio. Kad je čobanin sve to sebi odbrojio. Prešo je već svita i svita. Dida se malo nasmije ispod brka. da samog sebe vara.

kako bi to dida 'tio. a još se gojio kopun. To je bil baš devet godina prije moga ro enja. pa su oni u meni našli krilo.Dida. a ne karo momka. pa ko bude mudriji. to nisam upamtio. već prodati. kad iz lišća iznenada iskoči droplja. da pomuzem jarca. Onda sam zapatio i drugu brigu. jer sam moje vrime skoro saživio. . što nije mogla dočekati da ja do em na svit. Zaintačio. da je droplja njegovo tecivo. . al' mi to nije teško padalo. kako me je život tiro. dok se momak na kraju pomalo osramotio. Koliko stara je bila moja mater. .Kako ti to misliš. A znala je. čestiti didače. jer sam imo sedam braće i šest sestara. . Zgrabi on nju. 57 . Dok su se dida i momak sitili.nasmije se dida.E.kaže momak. da se najviše žalostila.Moj otac je.Al' zapamti jedno. da je njihovo. . polak upušimo. Išli su oni sad po svitu i dilili i dobro i nevolju ko dva ro ena brata. kad je sve to čuo. jer se u moje krpe zaplela. i ja sam je uvatio. a sutra ću je prodati i s novcom štogod početi.počne on pripovidati. moja briga je bila jedino. neg i em za njim. jer sam joj bio jedino dite. Nije tu bilo zamire ni kad su izvrnili torbe. kako ću ja biti mudar kad odrastem. u miru. Al' sam za to vrime od života koješta naučio.Bome ću još čitavu noć gladovati. da momak prvo pripovida. nek' si je ti steko. još uvik trčiš isprid života! Karo. al' tako.Mora da si se nakupio pameti po svitu. da se tu zavuku na noćište. Svake godine smo ugojili po jednog pivca. kad je umro. jer kad su mi se braća i sestre napili mlika.opomene dida momka. Rič po rič i na kraju se sporazume.Dakle. .Dobro. da vidimo ko ima pravo. . moro sam i' po čitav dan razva ati. a sad mi se već i kosti suše. . Kad su mi braća malo već porasla. Ako pristaneš. ovo će biti pečenica. da je droplja njegova. iznenada zadesila srića. kako me je naučio. pa je ne će bome peći za večeru. Tako dida veli. al' ja bi je nama za večeru peko . pa će didi: .obraduje se dida. pa sad ne skačem prid njim. Poče mu goriti obraz. neg' sve je naše. Komšije su mi posli pripovidale. Dida se opet nasmije ispod brka i pristane. Ta i svu mudrost sam sâm steko. tu posnog ila u zdili nikad nema.ko da nam je ko iz oblaka bacio. i kad mu istopimo polak slanine za mast. a u to mu i dida pomogne.ne ću da čujem rič moje. Momak je pripovitku već i smislio i odma' pristane. da dalje i u zajedno.Usmene narodne priče . da rosa ne bi pala na nji'. pa skoro zlim na didu. kad smo se već proričili. makar mi iza roditelja nije ostalo ništa. dok i' jedno veče. pa samo tira. . . skako sam nasumce. makar su mu na droplju narasle zazubice. onaj zaintačio. već se samo nasmio ispod brka i kaže: . Dida uvik lipo. i dotle je išla rič iza riči.Evo kako je to. bio sam i najmudriji. Side oni pod nikim gustim lišnjakovim granjem i baš se spremaju. pa šta zapate. al' se momak ne da opametiti. da nam je bacio?! Ako je ko baci. Živili smo složno. Kuća je bila uvik puna svega i svačega. a mrvice dilili za večeru. al' se nije rasrdio. baš kad su proveli dan brez zalogaja. ona se već i zaplela u momkov bućurić. da svaki ispripovida kako je u životu mudrovo. pa na kraju smisli da didu nadmudri. . .doživio duboku starost. Tako sam ja osto siroče od ponika. Bio je čak sedam godina. a momak od lakumosti zamutio očima. al' se momak iznenada polakumio. onda je meni bacio. nek' je tog droplja. jer su se buckali ko da su svima rogovi izrasli. . Kako sam ja bio najstariji. Dok sam još i ja mladovo. Dida se zlo iznenadio na take riči. jer je umrla nedilju dana prije mog ro enja. Opomene njeg' dida na pogodbu. .

i ni jednu više nisam tio ni pogledati od žalosti za braćom i sestrama. da su nosili. putujem po njemu sve dosad. pa otrčem i ja u trnjak. u toj bašči osim kupusa drugo nismo ni sadili. digli se. a momak mu se uplete u rič: . Izvire iz zemlje. Nisu to glavice već prave kačice! Barem tri nedilje nam je tribalo svake jeseni za samu vozidbu kupusa. pa se svit razbižo. porušili se salaši. tako se zemlja raskvasila. Stoji on. pa će sve pućke spratiti na našu ledinu. Ta ima l' brži kasača. pa njim' niko ne nastači. ne znam. Silan kupus je tu rodio. kad sam ga pravio. Još od mog oca je ostala na tavan kesica sa špicama od veliki' bundeva. makar kola i u blato zapala. Kako i ne bi. Ostavio sve. 'Ranio sam braću. al' što je glavno. Šta ćemo. Braća i sestre su samo malčak poduprle zidove. a ovi zaslipili. Skaču. Tako je jedno proliće nadošla divlja voda. Ja sam se rodio tri godine posli ro enja mog sina jedinka. pa se sad zagledo u usta didi i bome napolak i zaboravio šta je malopre nare o. Vidim. Sitim se ja odma'. Ako braća ne znaju s brigom izaći na kraj. a za konje nisu ni čuli. Iskočim ja na ledinu. Da ne bi kola ostala u blatu. al' baš pod tavanicu. Bode trnje. Tako sam ja spasio naš salaš. neg' što su zecovi!? Nije sad bilo nevolje. da ni za carskim astalom ne bi više sala nakupili. da samo malčak ramenima podupru zidove. Svud je buzalica. tako sam se zapleo usrid trnjaka. A di bi ja dao klati marvu. pa svako potpačilo tone. salaš bi stojo i da lito nije popilo svu vodu. kad bi zecove poklali?! Sto nevolje bi bilo kod braće i sestara.Kako si. Zecovi su imali veliku rodbinu. Stane mrav na džombu. . kad sam mu temelje plivom nabijo. Al' ja ne dam. samo da mene nije bilo. da i' izvučem i spasim. ko da mu je temelj poduprt. a zašto sam tamo bio ja?! Odma' ja u svaka kola upregnem po dva zeca. Iskočim iz kože. Ogledam se. al' ne će oni. a naši kreveti se popeli na duvar. Naš stoji ko dren. Tako je u ataru ostalo sijaset pućaka. . Šta je bilo s pućkama. da što prije sklonimo kupus. otimaju se i grebu pućke. Kako su braća i sestre to vidili. Na meni još i ima koji komad čitave kože. al' me ne slušaju. dida. U našem selu je bilo samo magaraca. al' oni zaslipili. al' krupni' baš ko ova droplja. ostavim je u trnjaku i kako sam se onda do'vatio čvrstog druma. svaki zec ponese bar po glavicu kupusa. Kako je kod nas jesen kišovita. da će oni klati i zecove. dere se koža i s braće i sa sestara. Oće. . Kako se od nji' otimaju pućke. korenje smo uvik srićno uvezli u salaš. morali smo i žuriti. Šta ću sad? Da i ja ne pro em ko braća i sestre! Sitim se ja odma'. Selo se pritvorilo u buzalicu. može se on na nji' naleći.ja sam prošo malo drugačije neg' tvoj otac. Taki' bundeva nije bilo širom svita. Kad je momak tako ispripovido sve svoje mudrovaje u životu. Momak napripovido svoje. Odma' ja posijem pod zidove špice ti' bundeva. Ruše se salaši ko zrile kruške. Čim je dida počo. a moja braća i sestre prisvisli. pali ispod trnja i potonili u buzalici. Kako su mi braća i sestre najviše volili pivčija rebra kuvana u kiselom kupusu. lete. Dokle si okom mogo dopriti. kad sam ne samo najstariji već i najpametniji. da će propasti. sav se već na'erio. pa samo za njima po trnjaku. samo da glavu može izneti. al' kako sam se zazoco. kazat će svoje i dida. kad je zemlja ri a nek neprokuvani pekmez. al' je voda silna. da se kanu tog posla. Jedared mi kažu. tako se od mene otimaju oni. i koža visi s mene u krpama. Nad ritom baš u našem dolu u obali bio veliki trnjak. mogo doći na svit posli sina? 58 . Kažem ja.Sinko moj. kad su magarci jako spori u kolima? Braća se dala u brigu. ne će morali su me poštivati. al' lakuma. pa je tu silna moba na kupusu. pa kako su nosili. Kako ćemo ga sad potpačiti. I jedno jutro razbudimo se mi.Usmene narodne priče Imali smo i veliku bašču. bome se i ja dobro upleo u trnje. kad te pladnjare sidnu pod zid. pa već i propadne.počne dida govoriti o svom životu. Oću ja. ko da se ledina rasplakala. Kažem braći i sestrama. a kad se vriža načičkala bundevama. a moj salaš krenio. I kad sam se sitio. koja radi?! Ko bi nam onda kupus vozio. al' mi je ta nesrićna godina odnela svu braću i sestre. pa se pućke okupile i nanizale se na trnjak ko čičak.

Ja. kaže još jedan matori. Ne bi se ja valjda ni onda razbudio. »A što je najgore«. kolika je mudrost u ovoj poderanoj ljudskoj koži! Ko bi je navuko. koji mi je pozajmio život. .Usmene narodne priče Dida se opet samo nasmije ispod brka. Tako sam moro. kako će pamet mog sina jedinka biti jako nakratko nasa ena. kad i e meni ususprot jedan magarac. di mi je sin nesto iz čitavog salaša. a momku se sad otela rič. brate. ne virujem baš onom ulopanom. da je mog pobratima magarca. Što okolo nema žive duše nisam se ni čudio. Čujem ja sad. I u njoj sam ja steko svu mudrost mog drugog života. al' se ja bar njemu potužim. . kaže mi pobratim al' dalje ne će da se zadržava. Kad sam ja to čuo. uzmi moj život. ko velim. pa kaže: . Al' mi i zecovi kažu. »mi smo uvik išli na mobu u jedno veliko kupusište. al' sad vidim kolika je to korist. neg' uzmem život šugavog magarca. sin će me u snu čuti: »Braća i sestre nek podupiru. Baš kad sam se spremo za smrt. ta magarac cilog života na četir noge ni bio tako hitar. da mi je sin zdrav i čitav i da ima sedam ro eni' braće i sestara. kako jedan gavran kaže: »Kad bi kogod znao. Al' kako ću sad sinu pamet nakalamiti. da sam ja čovik sa dva života. pa mož'da pomori sve živo«. pa tražim drugi život. podrle zidove ko da i' u krilu drže. al' jedva oće da stane na koju rič. batina nadobijo. jer se tu sprema velika opasnost. opružim se na travi baš ispod trnjaka. Požurio ja. ko što sam mu ja život nosio na moje dvi. ta to ne može biti. baš kad sam umro. šuga namučila. al' u njemu još svi spavaju. Sav je ulopan. Nadošla divlja voda. Izgleda. da gavrani odu. pa da mu nakalamim malo pameti. pa zaboravio da posadi kupus. »Bižim brate. u salašu nikoga. da je nadošla divlja voda. Koliko sam spavo ne znam. koju sam 'tio nakalamiti na pamet mog sina.A zašto. doznam.kaže on. da ostavljaju rodni kraj. al' sam skočio na glas. 59 . Kad jedared u pustolini na em šugavog magarca. pa mislim kako sam s tim unesrićio sebe i sina. me u nama. kad imam magarećiji život. . Odem ja sad potražiti sina. Na jednoj grani side tri gavrana i to oni govore. Pitam i nji' šta njim je dotužilo. al' žive duše nigdi. Šta sam mogo.nasmije se dida opet ispod brka. odem na guvno i kako sam se primorio od puta. Navuko sam se za druge. Ne znaš u koga je veća nevolja. Ne znam. Kad zora došla.»meni je života i tako dosta. Sad da vidiš. Biže i oni iz tog atara. moro sa zapatiti drugi život. kad su svi salaši porušeni.»kaže mi na to magarac«. Šta sam mogo raditi? Kad mi jedan život nije stigo do sina. da se još na trnju nije poderala! Kad je dida to kazo. »Ako je zglavljen taj tvoj sin. Taj zna i jarca pomuziti«. bajage. koje doba noći je bilo. jedva sam čeko. jer sam znao. ne bi moglo biti?! . pa dugo oka nije sklopio. ko njega ne bi poznavao. Al' mirno sam spavo. »Ta. Nalupo sam se već i o drvo i o panj. . al' nisam bio na dan hoda do našeg salaša. Moramo ići za životom na drugo misto«. A kolika bi mudrost u toj koži bila. ja u trnjak i navučem tu kožu na sebe. i mrtvom mi već dosadilo. iz ovog atara. a sad se i gosi nakrivio salaš. ako će ti to pomoći«. da si ti od te kože posto baš tako mudar! . Šta ću. brže posij pod zidove špice od oni' bundeva pladnjara. »još i s mojom pameću će biti u velikom dobitku«. šta je sa mnom bilo. al' niko da mi ga dâ. sinko.Dida. ne bi našo od sebe mudrijeg na svitu«. Bundeve pladnjare već velike. Razumim jezik svake zviri i tice. Salaš je jedva malo krenio zidovima. a ti. Kad sam to vidio. . pozajmio život od magarca. Makar sam od magaraca dobio život. kad se na em sa čitavim čoporima zecova. i kamo sam još toliko dozno od njega. Mora. Vučem se ja mrtav po svitu. Zapitam ja njeg' ne pozna l' mog sina. kreniti za drugim životom. zaspem pod jednom kamarom. da kako stignem sina. da je salaš spasen. Odem ja na dô. da sam ja sad odspavo sve njegovo vrime i kad sam se razbudio. a sin mi iskoči s tavana i već treska kasu sa špicama. uvatom pobratimu.« Jedva ja zanjako. »Znaš šta«. al' sam se čudio. i tako tu opet zaspem. sad me još i šuga mori. Odem ja dalje. samo u nikom gustom trnjaku visi sva iskidana ljudska koža. gladan i izmoren. Pobigo on otud.Moraš znati. Zanjačem ja još iz daljine. Srićno sam stigo. oni odlete. kad sam se trgo iza sna.nema ni tamo nikog.

što ga dida još konabi. bio moj otac?! Valjda sam ja bar oca poznavo! Dida se opet nasmije ispod brka i kaže: .A je l' droplja moja? Momku je sramota već i tako došla priko glave. a još manje.Zato. . Onda je zapravo naša. a još više triba da je spominješ ti. kaže dalje: .D-da. a ja ću vatru. je l' tvoja.Dobro. da se mi manimo razgovora. a treće. što sam ti otac. što sam prošo dva života.kaže dida.Usmene narodne priče . jer je tvoj otac umro devet godina prije neg' si ti došo na svit. A drugo izlazi. onda izlazi.I onda je droplja moja. ne bi šale došo k sebi. kako bi sad počo razgovor sa didom. ne bi' se moro mučiti po drugom životu.drekne on. ajde da je već pečemo. . što sam ja u toj primudroj koži. A mene glad već jako čukljika.Još kako ću je spominjati. drugo. Smijucka se on i dalje ispod brka i veli: . Momak sam samo zinio. pa kad mu se vratila rič. . pa se na kraju obreznuo na didu: . jer ovako nikad ne ćemo imati pečenicu od droplje. kad si iz nje iskočio.Ne spominji je već. onda bi i ti moro biti čovik sa dva života. Ti si sam kazo. a dida će onda momku: . pa kaže dalje: . da si ti onda moj sin jedinak. da nisi iskočio iz te kože. Momku gori obraz od sramote.Ta ne luduj. al' dida samo ispod brka kaže: . pa mu zagustilo. jer mi već ruke dr'ću od gladi.Znaš šta.Kad bi to sve tako bilo. Dida se samo smijucka.Kad bi i to tako bilo. Čija je. al' ne misliš valjda. al' se dositio i didine mudrolije. tako se smuvo. .E. .A otkud bi ti. . kako se samo od nevolje može razgoropaditi. . Droplja je moja. Razgoropadio se momak. A ovako si me natiro i u drugi život. Ni sam ne zna. jer je droplja što i pućka. već triput mudriji od tebe: jedno. il' ko zna bolje lagati? Vidio momak. glavno da nam je na korist. sinko. samo divlja. a ne ti.je l' moja. Ako ti tako misliš. . pa kaže: . Al' ja iz kože nisam nikad ni iskako! . kaže: . Kad su se dobro navečerali. pa mu stala rič u grlu.Onda je spremaj. 60 .Vidiš. dida. . dida. da pućku ne možeš ni viditi.vikne momak i prida droplju didi. pa sam ne jedared. I da ne tiramo mak na konac: droplja je moja. da vidimo ko je mudriji. da ga je dida skrkljušio u ćosu i da tu nema više oduška. otkako su ti se braća i sestre usmrtili zbog pućaka. ja bi' u miru drimo me u mrtvima. Je l' tako? Sitio se momak svojeg pripovidanja. da ti u toj koži i nisi bio baš toliko mudar. il' ću je puštiti u vitar. Al' ga guši 'ladna gar. al' kad je već zantačio.Čije je da je bila ta droplja.Pa da se ljudski razumimo: jesmo utanačili. da je. Dida se nije iznenadio. što je to bila moja koža. al' mi smo se dobro okripili. Da momka droplja nije čapnila po rukama. pa će u šumi biti i moja i tvoja. da večeru ne ću podiliti s mojm sinkomjedinkom?! .

. Svatovci ga nude.vikne ona pa će ga opraštati od tista. . da ne bi pretelji vidili. da nisi mačiće pojio iz zapećka.O bole te morile. što su u svatovima ispijali. nane. što se zvao Loša. pa da pospu. pa ko ukradeni: put pod noge i nikom ni riči. kad će zdila bit puna. i siroma' Loša se baš uputio i mlašće. Glad oči nema. barem da si uzo sito. Eto u zapećku su naćve fanaka. kad je počistio sve iz zapećka. Latio se i Loša. pa materi: . pa se napuckaj u mraku. . pa dotrčali. ova zdila ne će da se napuni. .zanoveta Loša. . Skoči ona. al' se on ne da ni okresati. a naćve su stojale nenačete.Ti valjda nisi odrvnio slavinu.potuži se on materi.al' kad bi već toliko pio. . a oni se uplašili i jedan vikne: . a njemu nikud nakratko izmirili pamet. Skini zdilu sa zida. a slavina pirom otvorena i pod njom lip protak. pa podmetni pod slavinu. Posluša Loša i napipa slavinu u mraku i niku zdilu sa zida i čeka vino.potuži se on jedared. al' je mater znala. U svatovima ko u svatovima.Usmene narodne priče Vištice u svatovima Bio jedared jedan momčuljak. da sve grmi. Tu se jedva koji počo trizniti od trojanica. i kad su Lošu i mater spazili mraku onako umeljane u tisto. pa iz džaka sipaj. .uplaši se mater i skoči do zapećka. Ode Loša. al' kad došla do bureta. da je u njega dugačak burag. kako se neko ne bi sitio. pa on lipo smaže ono. Šta će sad s njim. kad ga ona gurne nogom. pa kad s još čuli za vištice. pa će kod svatovske kuće spavati. što je našo u zapećku.Pa.Ne brnjavi toliko. pa ni mrvice više. Pogleda nana.Nane. Prigrizo Loša zalogaj.Nane. al ti fanci su niki rutavi i sve su me grebali u grlu. i šta će mater.O ljudi ljudski. . Razbiglo se sve živo od kuće. šta mu je mater zapovidila. Po zemlji bara od vina. da taj čas donese iz čoše džak piska.Bižte čeljad. čast i mast. Namiste njeg' i mater u jednu sobu. a onda se lipo skupili i Loša i mater. al' se pisak počo lipiti da ruke ne možeš izvući. Čeka on i čeka. već mu kaže da legne. . pa se sve crveni od vina. da se mani jila.O nevoljo nikaka! . . kad nisi u vrime 'tio. ko da ću sav izgoriti. Zakuvalo se tisto. Loša bio izdaleka. šta nisi napunio burag. . kad zna. Povede njeg mater jedared u svatove. Loša jedva čeka da svi zaspu. pa baš nuz komaru. al' u njoj ništa. ako je pamet već kratka. pa mu zapovidi. pa pipa po mraku i napipa. 61 . kad li mu mačka pri e priko noge. Skoči siroma' Loša. eto ti u komari bure. Bome mačića više nije bilo. . neg' mu kaže. i kad su se onda zameljali i počeli padati po komari.Al. ja sam gladan. ta sve fundaraju jedan drugog. kuga te ne spopala. što je namajstoriso. nevoljo moja. Šta će s njim. . .mater na njega.mater će i skoči s kreveta. Uzbunili se kućani i svatovci. Ja bi štogod pio. već samo očima guta. nek' je i on u časti. .Nane. već protok ko da ćeš taranu praviti il' kokice pucati. a Loša baš ni pameti na odmet. Latila se ona. . kad sam tako žedan za ovim fancima. u komati su vištice i nečisti! Drugo nije ni tribalo. a ono bili pisak: pravo pravcato brašno. da mu sve pucaju zaušnice.

te mu nešto na um padne. da žena nikakva posla ne radi. da su pobigli i nikad se više nisu ni zavratili. mlijeko će se pomalo mesti. pa dok ja budem sijao brašno. a u isti čas doleti nekakva tičurina. a onda se vrati u kuću i stane zagrtati rukave. Dok je on sijao brašno. kako je prva sa sinom pobigla. te uhvati kvočku. da vidi piliće. što ćeš uraditi. te se domisli.Usmene narodne priče Ukućani su jedva smili doći kući već i kad se razdanilo. pa mi donesi na njivu.ti nemaj brige. Čovjek bi odmah. da su se i mačići u zapeku tako ustravili. ja ću sve lako uraditi. a žene ništa. te se povrati i reče čovjeku: . . Na to mu ona reče: . pa dobro! Ja ću sjutra uhvatiti volove. Ali on joj ne dade ni govoriti. pa izjesti ni malo tog otrova. da mu valja i mlijeko izmesti. a mlijeko preko glave sve se salije na vatru i potrne je. a čovjek se razleti te stane da radi. jer ćeš odmah umrijeti. samo džaba ležiš kod kuće i jedeš. te se prometali kolekako: čovjek u težakluku.Šuti. . a onda poče nare ivati čovjeku. te poveže sve piliće za kvočkine noge. te pomuze krave. već opet zasu.Ha. te reče čovjeku: . Čim je žena otišla od kuće. čim bi dan osvanuo. da ih što ne odnese. te bi mu uvijek donijela ručak na njivu. Zatim ona ode s volovima na njivu. Žena potjera volove. a dok je umijesio hljeb. sveže stap za le a i stane sijati brašno. uhvatio volove i otišao u polje orati. pa se malo promisli. a ti ćeš raditi moj posao. Žena se na to stane smijati. Čuvaj mi piliće. to najposle reče i ženi: . šta treba da on radi: . Al. a žena bi ostala kod kuće radeći. te ugovore. a ti dobro gledaj. Zatim ode.Da. i on reče: . To on i učini. pa ću ići orati. vi ste bili odma' do komare. da umijesi hljeb. Mi jadnici ljudi po vas dan se pržimo na suncu. te se sjeti. ja ću svezati štap na le a. i tako ću dva posla uraditi. Počne sijati brašno. Pripovidali su svakom. ženo.Ti ostaješ kod kuće i dobro mi pazi. nemoj se prevariti. a ne radiš ništa. Čuvaj se. a žena radila u kući. onda pomuzi krave. spremi ručak. Kada je iznio hljeb. bolan ne bio! Naš je posao stoput teži od vašeg. Vidite šta vištice narade! Čovjek i žena U nekom selu živjeli su čovjek i žena.Taman. Skuhaj hljeb. uzme kanafe. da uzoreš štogod više možeš. pa mu na um pane. već još i ona udarila u pripovitku.reče on. mlijeko se je malo melo. da ih štogod ne odnese. On to jedva dočeka. već samo da ljenčari kod kuće. kako su vištice i nečisti došli u svatove.E. a kako su bili pilići 62 .Pa da. zaboravio je mlijeko. kako ljudi više rade. ama čuvaj da ne podoje telad. Sjutradan žena uhvati volove. kako će ih najbolje učuvati. te izi e pred kuću. prijo. a vi ga ne bi nikad mogli svršiti. da mu je žena rekla da ih čuva. a onda ogleda kvočku i piliće. ne samo da ste vi pobigli. . Ona je dabogme lipo ćutila o tom. On se razljuti. čim zora zabijeli. pa još i Lošinoj materi. Najprije pomete kuću i naloži vatru. zaboravila sam ti kazati: na tavanu ima u ćupu otrov. a onda i mi već je to bila taka stra'ota. a on ostane kod kuće da radi. da ga zapeče. nagne se da razgrne vatru. pa će: . dok joj nešto pade na pamet. bogme. da je sve to Loša izmajstorovo. Preteljima puna usta vištica. izmeti mlijeko. Ali čovjeku je uvijek bilo krivo misleći. da će tako raditi. a dotlen mu je prošlo dosta vremena.Ti. dabogme da su vas prve uzbunile. Ja bih vaš ženski posao uradio za sahat. kad su se s njom našli.

tuga ga sasvim osuši i prisvisne. te po e u pojatu. kako ćeš se medom otrovati. kopaj. idem. zatim ode u pojatu. al' se ne će sagniti. šta je bilo zijana. da ga više ne bi sramotili. a po ognjištu proliveno mlijeko. da se otrujem. Idi. a žena ostane svoj posao radeći. već je iza toga uvijek govorio. al' što su ovi više rasli. .A šta bi se laćali. Kad tamo. Mučio se. pa da nam drugi odnese. Što je mislio. . da i' tako gleda. lipu divojku i sve drugo. te stane lupati šakama o glavu i reče: . hrnjio. Jedino se nado u svoja tri sina. da je sklone s puta. na e taj ćup. Kad i to vidi. Kada se je popeo na tavan. a ti mi ga eto pojede. kada sam ovoliko uradio zijana. ali nikad nikakog berićeta. koji će odnositi. Ali se on ušutio i načinio se. Kad je nekoliko puta založio. te su teoci izišli i podojili krave. opazi telad pod kravama gdje doje. vala. neg' da do emo na gotovo. to odmah i njih odnese. Dorasli sinovi već i za ženidbu. a daj takog lakog života! . . na koga su mu se sinovi ugledali. 63 . Uto već do e vrijeme ručku.svituje braću najstariji.svi trojica će ocu. te stane vikati muža. Šta će. kad mu je već dotužilo. što mi sve zijan za zijanom radiš? On se okrene. a teoci podojili. kad raditi ne vole. Kad je starac vidio. Žabu nije teško natirati u vodu. kad su Turci harali i pustošili. Kad sam toliko zijana počinio. mislite l' se jedared latiti posla? . a kako ne bi. zimi u vruć zapećak. živio u jednom selu jedan siroma' čovik. krave gladne i žedne. postio i suš'o. moj junače.Usmene narodne priče povezani za nj. Otac i tri njegova sina U staro vrime. U e u kuću. opazi da nema ni kvočke ni pilića. i onda do u. kad je rič o lakom životu. Liti da njim' se izvaliti u debeli' lad. kad i mi možemo biti oni. kad će se otegnuti i umrijeti. pa već vidi da nije mrtav. Ugleda ga. kad te za to bog nije stvorio. gdje jede med. nek ne živim.kaže najstariji. pa ni ne će. nek' i ne živim.Ne ćemo se valjda dučiti i mučiti. Kontena su na to i druga dvojica. te se odmah popne gore. na tavan pa ću se otrovat. budalo. pa svoj posao radi: ori. te zato joj odvrati: . . jer je bio zaboravio zatvoriti vrata od telećaka. Žena se sjeti. te žene do e i dotjera volove.zapita otac.Hajde. da su ženski poslovi još teži od muških. pa mogu pasti prik slamke. pa sam se evo popeo na tavan. Kad to on čuje. šta to radiš? Ako si Turčin. a jedino se oko zdile paštre. Brže bolje uhvati volove i ode i bez ručka orati. da je već umro. to i učinio. već će se poturčiti. marve i živine zapatati. Pošto je ušla u kuću. da to odma' nose.Ma pro i me se ženo! Eto si vidjela.Sinovi moji. kako Turci projaše kroz selo. a ovu trojicu ni tirati ne triba. jedva dočeka. al' je sad njima palo slime na time.Uh. pa ubar aju lipo ždribe. Poslije nije više govorio. Vide oni. da je na tavanu. . a kad se htjede vratiti u kuću. Pošto je unišao. pa uzmu. Sada mu omrzne život. ocu se više mračilo prid očima. da su ženski poslovi laki. kad je rič o lakom životu. . Dosad su tri badavadžije živili sa le a starog oca. još se većma razljuti. . te zasjedne i stane jesti sve malo po malo. ugleda hljeb na ognjištu nepečen. da vidi krave. idi u drva.Eh.Nikake druge brige ne ćemo imati. a nemoj se kvartati u ženske poslove. a ona zaviče: . kad ni Turci ne rade. već čekaju da domaćin od'rani i ždribe i divojku. Ta to sam ostavila za lijeka. stane se okretati oko sebe.

koga su baš taki ko ovaj momak otirali na prosjački štap. ona ništa lakše neg' turski naučiti. Sad će ići sridnji brat. sinko. što je lako naučio turski i ode kući.To je bar lako.Kad smo tako lipo naučili turski. vas trojica 'oćete da budete prvi ljudi u okolišu.A zašto vi 'oćete da naučite turski? . . . . Kad su se sad još provridnili.pitaju dva mla a.nasmije se opet domaćin.pita njeg prosjak ko da ni čuo nije za to.na to će prosjak. . Ako su cilog života bili lini i slamku makniti s puta i trun sebi iz oka izvaditi. kad bude turski razgovor. što ni tako daleko nije moro ići ko najstariji brat. .na to će prosjak.kaže na to svoj turski govor sridnji brat. . kad se damo na tako veliki trud. . . . peći još pune pečenice.kaže momak. al' će na to nastariji brat: 64 . . Ovog je prosjak dočeko već u po puta isprid drugog sela.Šta kažete?! . što je samo iza večere ostalo. .Ako vi to sve porubate.Zato što mislimo. Raduje se linčina. neg' da naučimo turski pa će sva pusta sela biti naša.kaže najstariji i odma' krene da uči turski. Lipo prosjak oko momka i kad ga obrlatio. . ako sam dobro nabrdo. Tica se pozna po perju. a u kotlovima još vri. baš bili svatovi. Dobar domaćin ženio sina.začude se gosti. Nije on došo ni do trećeg sela.Da lako do emo do svega. sink. a najviše do zlata! . za čas su još i mrvice pokupili. pa spremljeno svega i svačega. Svatovci se začudili. a čovik po ćudi. .Dakle.kaže najstariji. a nama čak ni to nije bilo. kad se na e s jednim starim čovikom. vi samo kažite: za zlato! To su prve turske riči! i to je za vas svagdi dosta. . i momak nije progovorio ni dvi riči. .Nas trojica. kako ćemo lako postati Turci.Ništa manje. i to je za vas svagdi dosta. Udare oni na drugu stranu di i' još ne poznaju tako. Škljocne skakavica na bravi i ko da je ona progovorila. da svoju muku pritvore u berićet. Njeg' je prosjak sačeko već ispod drugog sela. sad je kraj teškom i gorkom životu. ko će to sve poisti? .Samo da naučimo turski govoriti. . dalje ni truditi. Gosti se već navečerali svega i svačega. onda veli ovako: .Vidite.pita i ovog starac. al' su zato jedino snagu oko zdile trošili.Vas trojica sve ovo? . Raduje se linčina.Lako! Ne triba nam ništa drugo.na to će i najmla i pokazati svoju tursku mudrost. a vi samo kažite: i pravo je! To su prve turske riči to vam je svagdi dosta! Raduje se linčina. vi samo kažite: nas trojica! To su prve turske riči. .I pravo je! . a već je naučio turski.Kad se tako mislite.A kako ćemo postati Turci? . samo je početi teško. dat ćemo vam svakom po kesu dukata. . Vrati se on.kaže jedan gost. Nemo se. napili se dobrog vina.Ta ja ne bi mogo to sručiti ni za po svita! . pa sad krene najmla i brat.nasmije se domaćin.Sinko.To je bar lako. nemoj se dalje ni truditi. . .vikne najstariji brat. da je pravo da imamo svega i svačega. Kad je rič samo o vama trojici. . U prvoj kući na koju su naišli. . .Ao.Usmene narodne priče . tri brata kažu: . . Odma' oni i krenu po selima. što je skoro pod selom naučio turski i za čas se vratio braći.Digod se povede razgovor turskim jezikom. baš kad su tri brata u'vatila za bravu.A zašto vi 'oćete da naučite turski? . ljudi.kaže momak. . . a prosjak je već znao s kim ima posla. Kako je vama trojici najviše stalo do zlata. .A mi ćemo za zlato! . i pridveče stignu u jedno selo.

navalili na njega. al' što brže.Babo moj.na to će druga dvojica.Hajdemo iz ovog sela. a još me nisu tili puštiti. on će na oca: .na to će onaj. najmla i brat šapne drugoj dvojici: . jer mu je to otac dao. već me evo ovako nagrdili. samo kad si ti. .Ne vidiš ti ovu čast-mast. Jedva se oni izrazgovarali. kad su malo odmakli.Ni ne ću.zapita otac.A ne vidite. Kad počelo svićati.Usmene narodne priče .kaže otac. kad sam ja reko turski »i pravo je«.Za zlato! Kad je onaj izubijani to čuo. u zoru krenu dalje. a evo iz sela svita. na to su svi kazali tako er turski »i pravo je«. Kako on to izustio. što su dobili na vašaru.A kako ste to mogli?! Na to će turski odgovoriti drugi linčina. pa će ga vraćati svisti. Gostio bi nji' čoban sve do sinovljevi' svatova. al' je živ. Osvistio se u to ona iz jendeka i kaže: . da ne izostaješ iza nas. vi. Naprid trči jedan dobar domaćin i kad je vidio ovog izudaranog. 65 . babo. pa bi otac dao za njega sve blago. pa on veli turski: . pa kaže: . Više valjda nisu imali. .Nas trojica! .I pravo je! Kad je on tako turski progovorio. Sav je u masnicama i čvorgama. jest l' vidili. koliko s ovi dobri ljudi morali dati zlata haramijama za mene. a najstariji linčina će izvući svoju tursku mudrost. Kako ćemo se ovim dobrim ljudima zafaliti i odužiti?! . Na to se javi treći Turčin.Otkako sam posto.Baš smo ludi. kad sam njim' ja dao sve što sam za marvu i za ovce dobio. što nije turski?! Nisu oni više ni rič progovorili sve do zore. . Otac i njegovo društvo su nosili polak dukata. da tu polak sela zna turski! . kad i' je čoban natovario dukatima i kad i' počo častiti.Bome. .Jesi l' ti lud? Šta govoriš to.Ta dat ću im dukata. već se častili i veselili.Otkud?! . . pa kad su haramije u šumi vidili da je sam. kad u jendeku opaze izubijanog čovika. ta ni u onim svatovima se nismo ovako gostili? . Dignu oni njega. .Zašto?! . samo kad su mi tebe živog donili. . osto živ? Jesam ti kazo. i kad su dobili tri kese dukata. Bio je jedinac u najbogatijeg čobana. . koliko samo mogu poniti. a on drugu polu. na to sav svit što se tu okupio potvrdi: . kad su me haramije počele udešavati! . nikad više. Ni nisu se mogla tri lina brata potužiti. i pravo je! Taj onesvišćeni je bio sin najvećeg čobana u selu. kako se lako živi kad naučiš turski. al' sridnji brat šapnu najstarijem: . što i ranije nismo postali Turci. da ne ću više viditi bilog dana. da spremi dar za divojku.No. iza mene drobac nije osto! Nasmijali se svi svatovi. sinko. odma' ga zagrli i poviče: .Otkud?! Pa niste vi čuli. samo se onesvistio. pa se izbekari: . Momak se malo zadržo kod divojke. pa je dolazio sa vašara.začude se ona dvojica.na braću će najstariji.A ko te je izbavio iz haramijski' ruku? .O. al' kad su se dobro okripili. Mislio sam.

a evo nam nove prilike! . Di će oni ostati u selu. 66 . pa se odma' late oko njega. . kad u šumi spaze mrtvog trgovca. .E. Kad su ovu trojicu zatekli. . di skoro svaki zna turski! Odoše oni i sad ne će ići putom. ljudi. Brane se linčine i nogama i rukama.Kako se ne bi tužili. I jedva su tri turska brata došla pod treće selo. pa će iz sela. već il' dušu ispuštiti. ta onda ti daju dukate i za to. .poviču na to seljani i navale na nji'. . pa njim' odma' stao zalogaj u grlu. da ćemo nastradati! Al' se nisu oni imala kada sva ati se. dobro su se nasmijali. al' odma'. pa s njima u jaram. al' selo ne popušta. Jedan starac onda kaže ovoj trojici: . a najmla i lini brat već pokaziva svoju tursku mudrost i kaže: . . .Ko je ubio ovog čovika?! Ona trojica dabome ni ne slušaju.na to će sridnji.Bome je i pravo! . . al' selo navalilo. što se gostiš i častiš! Tako se oni tu raspoložili. al' se ova trojica ne daju.Ta kaki te turski opet napopo?! . Kad su seljani to čuli.kaže najmla i brat.ona dvojica će. čim smo prohodali.najstariji brat će. il' početi redovnim jezikom govoriti.Kad vi ne slušate! Nisu i tu vi povikali »i pravo je«.Šta se nismo latili turskog posla. Zadržava nji' čoban. pa mole i priklinju.Nas trojica! . kad ste tili lakog života?! . da su tri brata pošla baš tragom haramija. a priko dana amo šibaju. pa oni ispripovidaju sve.I pravo je! . jer je jaram uvik bio za vratom. koje su dobili u svatovima i od čobana. ipili. . braćo. Dabome. Seljaci su čuli. čim se razdanilo. A što će haramije. još više njegov sin.al'kad se s tim oni' svatova! Braćo moja. šta se vi tužite. već će najstariji svoje tursko znanje. pa se bave oko ubijenog trgovca. da se tu noć dogodila mesrića s trgovcem u šumi. kad se daš u tursko znanje. . E sad će sridnji lini brat pokazati svoje tursko znanje i kaže: . dok njim dušu na nos ne istiramo! Nisu stigli seljani ni doriči. . i kod čobana i one svatovske kuće se raspitali.Jedva smo na jednom zaradili hrpu dukata. kad smo vazdan u jarmu?! .ovu trojicu triba obisiti ko kerove. odma' sam znao. morali su virovati i da nisu tili. Tako se dogodilo. otud se on i čisti. odma' jedan starac zapita: . kad su to prve tuske riči na svitu i kaže: . da se čuvamo taki' sela.skoro zaplaču ona trojica. kad jedared evo ljudi iz sela.Pa sinovi moji. pa orati na njima. čim sam ja reko »i pravo je«?! Čim sam to čuo. pa su pošli ovamo. Misle braća da je i ovaj samo pao u nesvist. kako nas srića prati?! .Pa zašto?! . di se trag zakalja.Jesam vam kazo.Baš je pravo čudo! .Za zlato! Kad su seljaci to čuli.zapitaju sad seljaci.Ta vidite vi. E.Ta što su ovo prilike. Uveče i' vežu za jasle ko i druge volove. koga u mraku i u šumi zateknu. U ove trojice sve pritežu kese s dukatima. Dogorilo njima do nokata. . kako se bakću oko mrtvog trgovca.Usmene narodne priče Prisitila se sad i druga dvojica.okrene se onda starac seljanima. već orobiti.onda će naaajmla i. al' tako urade i haramije. di svi znaju turski! . il' u najmanju ruku upregnit i' u plug. I jedared nema šta. već skrenu.

ne ćeš mi ti pomoć. kadgod se na e s njima. juta mi je zgubit glavu. da iman dosti uzroka žalostit se. kako j' bil oslić mići.govori njoj on. pa su postali čestiti ljudi. .Kćerko moja.Dobro je. . .A moja kćerko. Bil sam pu kralja. kuliko njigova brada valja.Baš zato vas i pitam. ki mu reče. Stari projde kralju i rača u tako. . Jutro dan obuče oca va tu mrežu od peti do glavi i da mu jednoga mićega oslića. ča ti sad rečen. .Ah. il' zimi u vrućem zapećku. ni bos ni obuven.jer sinovi moji. ako jutra nedojden va njegov dvor ni nag ni obučen. da j' tako žalostan.ma ću ti sejedno povedat. Sad dojde red na jednoga staroga. . . On projde žalostan doma. Straža ga pusti.No.govori njoj on. Sad počme ona mrežu plest. Al' iz sela i' više nisu puštali. . kuliko njegova brad valja. kako prolazi onaj ko bi lakog života. . ni bos ni obuven. Kćer ga pita. da ti znaš.Pa se zato žalostite? .Al' nikad i nikako više! . Jutra mi moraš doć va dvor ni nag ni obučen. Aš ako ovo ne učiniš. A tako ga puste i druge straži. da j' tako žalostan. vaša brad valja. . I tako su oni sad tu živili i svakom ispripovidali. kolovoz i rujan. aš su mu se nogi. .Kako bimo te takova pred kralja pustili? Hajd nazad! Ale on govori. po tlu motale. Oćete l' još lakog života?! .kad nas se jaram na turskom jeziku zove »laki život«. Bil san pu kralja. I tako ni bil ni nag ni obučen. zgubi ćeš glavu. kuliko mi brad valja. pa još u debeloj ladovini.najmla i lini brat će na dva starija. Kćer ga opet pita. . . Kuliko valja kraljeva brad Bil je jedan kralj. i ti biš bila sigurno žalostna.Dabome. ale leh da danas. ako jutra neugoni. . leh je čera bil. . . ni jašuć ni hodeć. sad si glavu škaputal. neka njega uzjaše.A ča bite se zato žalostili? To je jako lako učinit.Hote. da znate. . moram biti žalostan.Al' nikako! . i rekal mi je. Ale ni mogel nidan ugonit. šta se tužite. Hote kralju.No. ako do jutra nepovejen. da ću zgubit glavu. Projde sad stari doma i još žalostinji. Vidiš.moran bit žalostan. pa mi je rekal. . . starče. Dojde pred kralja.Onda bižite iz njega. hote! to je lahko ugonit. kaže njim'. ča mi je.Usmene narodne priče . On dojde kralju. da ča mu je. ni hodeć ni jašuć.nasmije se starac. neka ga pusti pred kralja. . I tako dojde do prve straži i reče. pa mu recite ovako: Svitla kruno. . i kod nas se zna turski.smije se dalje starac. .poviču ona trojica. kako van je rekal. neka sude. da ča mu je. aš da ga j' tako čera pozval. da će zgubit glavu.govori kralj. ni bos ni obuven. A onaj starac. . ni hodeć ni jašuć. kuliko va letu valjaju meseci srpanj. da ću zgubit glavu. pa njim' skine jaram. kuliko mu valja.ti si ugonil.Sad vam ni ne triba. On zove svoji podložniki. pa mu govori: 67 . Tu se i' oženili. oćete l' po turski »lakog života«. da mora pred kralja.kaže starac. jesam vam reko.govori mu kćer. . . Vi lipo budite na moru i jutra ćete poć k njemu. kad ste se naučili pošteno raditi.

valjda će moć i kuhan bob rast . ako ima takove salati. Kralj ga pak pita. A prvo leh su išle tamo. leh govori naša: . Kralj se j' počel čudit. ale i tanto z mlekom. svitla kruno. ćaće? Opet ste žalostni! Kako je? .reče kralj. Kralj se razjadi. da on toga ni učinil.govori njoj kralj. kako se takove salati ne more nać.Kad je tvoja kćer tulika mudrica. . a one neka niš ne jidu. kad si tulika mudrica. da se j' on to sam domislel.Niš ne ćemo jisti. . Jutra dan kad je bilo. da mu moraš dopelati devet divojak poštenih. leh za te je zlo. leh mi moraš povedat ki te j' naputil. Kad su došle tamo.Isto tako. . Stari projde doma i opet je žalostan i niš ne govori. al' mu sud ne veruje.Usmene narodne priče . da ni druga. .Jako si domišljata i pametna. zapovedal je najprvo kralj. a mora prav čovik glavu zgubit? Sud ga sad odsudi za prava i se mu oprosti. ja ću jur učinit. da ča delaš. da kako moreš biti tako bedast. da te pred njih donet sakove hrani. i idu na dvor. Ćeš poć za me? .ja se ne ću va to niš pačat.i oni te ti oprostit i pitat te. Oni te tad reć. Ča će on. ka ga j' naputila. On mu pak poveje. Ale takove salati ni. . Drugo da neka puste nju delat.Ča se čudite i smejete. da ki mu j' to povedal. . Kraljica vidi. zame ona osam divojak.zapita kralj. ale one nete da jidu. . Kad te budu pitali.reče staroga kćer. ni te. I oni se ožene. A on mu govori. ki to more bit tako doomšljat. ti se toga sam zmislel nisi. Dojde jutro dan pred sud i počme kuhan bob set. reče njih. skuhaj lonac boba. . protirat ću te doma. ako se bude pačala.Dobro.to mi mora jutra dopeljati devet divajak divojak poštenih. da ča se ona ima va njegov sud pačat. da bob seješ.Mi te hrani ne jimo. da dojden. ča kuhan bob sejem? A ne čudite se za to. kad je prvo ženidbi obećala. a sama je bila deveta. . Oni mu se počmu čudit i smet. da tako dela. Kralj pošalje po sen gradu pitat.za to bin te rad za ženu. mene su nedužnoga odsudili na smrt. . . ki te je naputil. da ima doma jednu kćer.Zato se vi nemojte niš škrbet ni žalostit. počmi set. projde kraljice i reče njoj. Ti onput reci: Kad more prav čovik glavu zgubit. aš. leh ga osudi na smrt i reče mu. kćerko. . Leh vi lezite.Zač ne? Ću. a ti slobodno povej. . . pa mučite. ni te. koga su bili pokrivili. mora poginut. aš kuhan bob ne će narast.odgovori ona. I stari tako učini.Znaš ča. da je prav.Ale se ne smeš va moji posli ni moj sud nikad pačat. koj kroz srce rogi rastu.Da ča jiste? . da se 68 . reci njin. . tako i tako stvar pasiva. da se takove salati ne more nać. . Kralj njin reče. Donesu. neka pred njih donesu sakakove hrani. . da ga j' tako kraljica naputila. da je čovika ubil. pa reče.Evo me. leh salati.ne more se nać ni divojka poštena a z mlekon. pa kuhan bob set. . pa san za to žalostan.Ča van je opet. da ki ga j' tako naputil. ako to ne učini. za me. kako ste zapovedali. On se brani i brani.A dobro. Sad dojde jedan stari čovik na sud. leh da mora povedat. pa ga pita. da mi ne bude niš. a će još leh jedanput na sud doć i to jutra.To ni istina. a on njin reče: . Kralj je rekal. a da imaju mleka. pa mu reče: . Stari vidi. pa kad budeš pred sudom jutra.

Pisao mi je. gospodaru.počne on jadno govorit. zašije nutar kralja i zapoveje. vjere ti moje i obraza mi. Kralj vesel na to reče: . Ona s kraljem va karocu. krivo san ti otel učinit. pa ću ti kazati moje jade. I zazove su gospodu. Ali momak ne da mira. može biti da se i ja štogod domislim. a večeras ćeš nas još put večeri dvorit. pa se nemilo zamislio. kad te pogledam! Kaboga sve muči kao da i ne čuje. pa mu najposlije reče. da mu izmjerim. Zasmija se mrvicu mudri Kadaboga. da ću izgubiti glavu. to mi imaš do jutra dan poć z moje kući. kuliko budeš otela. gostil san se i veselil do mile volje. hodi s manum nazad. ča god ti j' va dvoru najdražje. a obećala. ako ti je draga glava. ma pravo.Znam ja. Najprije izmjeri i javi mi: koliko ima od neba do zemlje.Kako sam te mogla simo dopeljat? Lipo! Ti si mi rekal. Sad ona zame jedan lancun. Dubrovčanin Kaboga i duka od Mletaka Pisao je knjigu duka od Mletaka dubrovačkom vlastelinu Kabogi i u njoj mu govorio: . . neka njoj dopelju jednu karocu. Večera dojde na stol. kako je mogal on simo doć? Kraljica mu reče. a osobito naleva vino va žmulij i seh opije. kaže. Tako pijani si legnu i zaspu. da s njim više ne će ni stati. Pogriješiš li. ona jih dvori. zdravo. ča mi je va kuće najdraže. da j' to se dobro. koliko je telud od nože. si. pa se s njim našali: . a tako isto i kralj. moj sinko.Kaži ti meni. zaludu ti i račun i ra a! Druga ti je: Izmjeri. treće da mu prelijem i 69 . I mane su bili pozvali. da se pačat ne ćeš. . ako mu na tri stvari ne odgovorim. govori njoj on: . Kad su se si skupili. a zet moreš sobun.reče mu. gdje je srijeda od svijeta. Tomu ne bi na kraj došao ni Salamun! Zamislio se i objesio glavu. da imam gdje nasijati dosta žita i riže.Ženo moja. pa ga pita: . i tako. da mi j' od onput i sad glava teška. ta šarovita i jadovita knjiga mudrome Dubrovčaninu Kabogi. gospodaru. kao da mu je izgorjelo sve stanje i imanje. sokole moj. a ne odgovoriš li mi u redu. da ga j' ona dopeljala. pa san tebe zela. gdje je srijeda od svijet. nešto si mi puno neveselo: srce mi puca. Došla. Ja nimam niš raje od tebe.Kaboga. Pročitao je on nebrojeno puta.Kad si se va moj sud pačala. koliko ima od neba do zemlje. jer i na mojim ramenima nije glava kupusova. kad ga onakova vidi.Usmene narodne priče ne će va niš njegovo pačat. gljeda okol sebe i pita da kade je. .Šta je. pa hajd doma! Kad se jutro dan kralj zbudi. ode ti s ramena glava! Dobro smisli i promisli. puno te hvale. drugo da mu kažem. od Dubrovnika diko. da pred njimi kraljicu odsudi. što ćeš odgovoriti: odgovori mudro i ne pogini ludo. premjeri i javi mi. nešto Vlaha. . Mjeri u redu kao za svoju glavu! Treća ti je: prelij mi sve more i izmjeri. ali ne smiješ o njima nikad nikomu prosloviti.Pa kako si ti mogla mene simo dopeljat? . sinko. ale ti se se svojun pametum pomogla. budi mi žena i sudi slobodno. da si mudra glava! Evo ću te nešto pitati. Ona reče. jer ga hvata groznica. da se tvoja glava ne boji ovnove. Prvo. da okušam tvoju mudrost. Oni se valje povrnu i daju veli obed za veselje. a jedan dio i presuši. neka gren ća i neka zamen. da ide doma. duka od Mletaka. Gleda ga njegov momak. već sve ispituje.

Brod i vesla . duki od Mletaka. da si mudar. da ćeš ga i u tomu lako poslužiti. eto glave! Na drugu mu odgovori. koji uvijek stojećke kuje. zasmija se pa kaže: .odgovori čobanče. od Dubrovnika glavo! Sad znam. Kaboga.Naš je Dubrovnik. koliko ima od neba do zemlje. jer da je njih najjača trgovina.. eto sablje. . Lako ti je to znati. Kad je to duka od Mletaka primio i proučio. onda mi nemamo o čem živjeti. Smeo sam se gore nego mrav na glavnjici. Poručuje nam. . Dubrovčanin Kaboga. čobanče! . Sad ja ne znam. Sunce se već bilo nagnulo k zapadu. tko ne veruje. što nam Kaboga odgovara! Sad vi kako znate! Onda se nagodiše. Turci i čobanče Putovali hodža i kadija iz Travnika u Sarajevo na dobrim konjima jezdeći. ako ti se tomu ne domislim.ralo i volovi. Još nam se za pridavak. da će on u njih lako preliti i premjeriti svekoliko more.polagano se u crkvi šapće. pa mu uz to još napisa duka od Mletaka: .Što ste mi se tude uzmrkoćali i navalili kao ose: ne brečite toliko . uzvrpoljio se. pošalje sto oka svile i javi mu sve onako u Mletke. a putnici stignu pod neko selo i na u u polju čobanče. što mu Kaboga odgovara. a vi premjerite. Okupili se oko njega njegovi doglavnici kao pčele oko meda. da mu se slobodno ozivlješ. samo da ti on pošalje iz Mletaka su e u što ćeš preliti i premjeriti more. Taman ti je toliko. Krvavim me zalijevali. a jedan ga dio i presušiti. .na kamenu i u gladnu kraju. da sjedne za gore.Ajde. Uv'jek ori. eto ti našeg dara. zmija ga ujela. pa će imati i suda. da je toliko od neba do zemlje.reče kadija ustavi tako er svoga. da je našao. Na eš li da sam pogrješio dlaku.Živio. uzorat' ne možeš! Pa kad prelijem sve more. da po njemu sijemo žito i pirinče. pa je pošalji onoj brlotini. kaži ti nami tko najbolje stoji u vašem selu? .veli . pa da mu pošaljemo sude i onda. neka mjeri iznova.. da će mi se pamet prevrnuti! Kad to čuo momak. a ovo naše i presušim. Posluša ga Kaboga. e je Dubrovnik srijeda od svijeta. Što je takomu gosparu naći sto oka tanke svile.E. A za treću mu javi. kao da sjedi na iglicama.Usmene narodne priče presušim sve more. što ću ni kud ću. koliko kažu. da je u nas najjača trgovina. Poslao mi je eto sto oka svile i piše mi. ako ne vjerujete. ako ne vjeruješ a ti premjeri. pa ti vladaj slobodno u Dubrovniku. gospodaru. koliko je to svile. čime to glavu razbijaš! Što mi nisi prije kazao. a ja ću Mlecima. da Kabogi pošalju križe i medalje. gdje čuva ovce i goveda.Dijete. i piši mu: Evo sam ti baš ko stvoreno izmjerio.Pomoz' Bog. već volja da i nas pustite. . tko bi bolje i više stajao u našem selu nego naš kovač. da ima gdje sijati žito i rižu. a ako njegovi mudraci na u da nije. A na treću nam se narugao. pa nam je žao mora: More nam je duga podvornica. Kadija na to: 70 . da je Dubrovnik srijeda od svijeta. Evo me i nadmudrio kučkin sin. Kaže. Eto. pa zavraze i propituju: a on na njih brekne: . čini mi se. podruguje: .

A vi. Čim ga vide Turci. a konje u staju.Ne bilo ni vami. i kadija reče: . jerbo gdje marve. age. Poslije desetak dana povrate se Turci iz Sarajeva u Travnik. te s njima u kuću. te im bilo sve po ćefu. da odeš avolu! Čobanče odgovori iz cijela grla: . . Mi smo rada znati tko najbolje jede u vašem selu? . premudar si. a ono nas šalje na put s bogom. ali nam kaži samo još jedno: kako ćemo nas dvojica naći dobar konak za sebe i konje u vašem selu? . Pametnije od nas. da našim dječacima u selu nijesu matere jezik ispredale. pred kojom kućom stoji najveća gomila ubreta. .Čuješ pobro! Pametno je dijete. do avola. što ti rekao. a domaćica priredi pilav. dijete.Derane. aga! Znam samo to. ondje pitajte konak. sve to naučio.odgovori čobanče. još nas ne razmiješ.A tko te je. Turčin se pokunjio na to i ode svojim putem. . Mi bi rada znati. sir.Ja i moj baća. obraduju mu se.Idi. dijete.More.upita kadija. . ti nas ne razumiješ.Mnogo pitaš. ti. Raja po običaju gostoljubivosti u našeg naroda primi Turke na konak. nisi mu dobro rekao. gdje dobiju sijeno i zob. . Kadija se nasmiješi govoreći: . Sutradan ranim jutrom otjera čobanče svoju marvu u polje na ranopašu.Čobanine! Ne bilo.Naš beg. Kadija napokon zapita: . vidjevši da su im i konji nahranjeni i napojeni. baš si nas dobro naputio k svojoj kući. Turci. idite s bogom. što nam tako odrešito odgovaraš? Dijete na to: . čobanine. sad hodža. Turci poslušaju čobanina i najave se za konak u raje. Ovi se za večerom još produgo pošale sa čobančetom i odu spavati. nitko nas ne preteče.A tko bi nego bog i moji roditelji.Usmene narodne priče . Raja Turke lijepo pogosti.Gledajte. te me se okanite! Turci krenu dalje i po u putem. kajmak i gibanicu. da su se čudili. tko je u selu najimućniji? . ali i smoka. Turci opet na u čobanče u polju. . a vrane mozak popile.Jesu li sva djeca u vašem selu tako osjetljiva? . kad imamo šta. Sad kadija. Sutra zorom ustanu. pak smo gotovi. Kadija okrene konja nazad i poskoči k djetetu te poviče izdaleka: .reče čobanče. Dijete odgovri: . dijete! Dobro odgovaraš.Valaha. makar ti je svaki odgovor vrijedan degeneka. . da ide do avola. a u kuću stupi ono čobanče. Za goste ispeče domaćin mlado jare kano zaoblicu. a dijete im mudro odgovaralo. Opet konakuju kod raje u istoj kući. Turci za večerom. što sam ja rekao. tu je ubreta.Dijete. a raja bio i seoski knez. ustavivši se kod čobančeta stanu zakerati i zapitivati dječaka ovo i ono. jerbo mu daje cijelo selo. Hodža reče kadiji. s kojim su razgovarali u polju. 71 . gdje su u selu spazili jako veliku gomilu ubreta. očešane i namirene konje uzjahaše i odu svojim putem u Sarajevo.

da se muči bez ašluka: nema za što da kupi duvana. da te posiječe. a on: . Tek što Ero zamakne uz potok. s onoga svijeta. Utom udari odnekud Ero: .Bih. kmete? . ni Muje. kado. Ero dokopa novce. već daj meni tvoju kapu.Pomozi Bog. pa poviče vodeničaru: . -Pa kako je.Usmene narodne priče Ero s onoga svijeta Kopao Turčin s Turkinjom kukuruze. Ero metne vodeničarevu kapu na glavu. da mu ponese. niti ima čim da plati kavu u društvu.Je li. ja idem sad upravo tamo. da ponese Muji. pa još uzme malo brašna te se pospe i načini se pravi vodeničar. ali se bogme dosta muči bez ašluka: nema za što da kupi duvana. Kad ga već stigne i uvati. što je bilo u tvojoj kesi.Bog ti pomogao. ovamo. niti ima čim da plati kavu u društvu. pa na podne otide da prepne i da napoji konja. koji je umro prije nekoliko mjeseci? -O! kako ga ne bih vi eo! On je moj prvi komšija.Evo ga vidiš e uteče uz brdo. a Turkinja te preda njga: . pa metne u njedra pa bježi uz potok. Vodeničar. A Turčin: . e vodi konja da napoji. zašto će i kroz što da ga posiječe.Drži mi more konja. e trči za njim. što je sad tu ušao u vodenicu? Ero mu kaže: . Boga ti. poplaši se. Onda Turkinja otrči tamo. da je otišao uz potok. pa sjaše s konja i uleti u vodenicu: . onda on brže bolje skoči na gola konja. e joj se muž bio skinuo od vrućine. a Turkinja ostane odmarajući se u hladu. i štogod bude novaca u njoj da Eri. pa poćera uz potok! Kad se obazre Ero i vidi Turčina. Onda Turčin: . nesrećo. onamo po bukviku. kmete! A odakle si ti. da mu pošljem malo ašluka? . kado! .Bog s tobom.Bježi. kako živi? -Hvala Bogu! Zdravo je. a nijesi li vi ao tamo moga Muju. te sam mu ja dala ono novaca. a on utrči unutra. da Eri svoju kapu. jadna ti majka! Eto Turčina.Kamo more taki i taki čovjek. ni novaca. Utom i Turčin dotrči pred vodenišu. 72 . Boga ti. a on onda bježi! Kad do e pod brdom u jednu vodenicu. a Erinu baci na glavu. moj čovječe! Tuda sad pro e jedan kmet s onoga svijeta pa kaže za našega Muju. videći Turčina e trči na konju. a Turčin uz brdo za vodeničarom. .Da vidiš. . pa iznad vodenice bježi uz brdo. a na tebi moju.Ja sam. pa bježi uz brdo tuda oko vodenice. i ne imajući kad pitati.A hoćeš li ti opet natrag? Ne bi li mu moga ponijeti. al' eto ti Turčina.Kamo. zašto ne bih.Pa kud ode? Kud ode? A kad mu žena kaže. Ero uzme konja. gospodaru! Ja niti sam vi eo tvoje žene. te uzme kesu s novcima. novci što si prevario moju ženu te uzeo da poneseš Muji na oni svijet? Vodeničar se stane krstiti i snebivati: .

to je sve ništa. ali hoćeš! Ero uzjahao konja pa otišao bez traga. i ćoso sve brašno zakuva. a ono po e u treću. pa razgrnu vatru. i izvade je iz vatre. Kad ja bijah u mlado doba stari čoek. a to čoek uhvatio moga čelca u ralicu. da ne melje nigdje u vodenici. A ćoso brže bolje uzme malo žita. te je zapreću da se peče. tu je. pa uzjašem na njega i po em tražiti čelca. dok se osvijeste i vide šta je. Dijete pomisli u sebi: već se sad nema kuda. pa reče ćosu: .Bi. Ali dijete pomisli. Onda Turčin potrči na vrat na nos k vodenici. pa prislone uza zid.Usmene narodne priče I tako im pro e čitavo po sata.Pomoz Bog.Kamo. te zaspe. nema ni meni ni tebi. Kad se pogača ispeče. pa onda melji koliko ti drago. i dijete zaspe svoje. sinko. onda mi imadijasmo mnogo košnica. ja bih ih svako jutro brojio. Kad dijete do e u drugu vodenicu i vidi. a to u njoj sjedi ćoso: . otkud tebi moj čelac? A čo'ek odgovori: 73 . a kad se već izlaže i umori. a Turčin savije šipke. a ja sam mu poslao i konja. Ćoso ustane. pa pješice k ženi. a djetetu reče da donosi vodu u pregrštima. Kad se već djetetu dosadi. da je i u njoj ćoso. dok se sve izamelje. pa otrči drugijem putem prije djeteta i u treću vodenicu.Hajde de! počni ti. šta je? Ovu pogaču ako podijelimo. Onda ja brže bolje osedlam pijevca. onda pomisli u sebi: valja da je u svakoj vodenici ćoso.Bog ti pomogao. onda ćoso reče: . ovamo onamo. da ne ide pješice. tako i u četvrtu. i sve bih pčele prebrojio. Kad doćeram trag do mora. e na e ćosa. sinko. Dijete stane donositi vodu. Tako malo po malo. te i u onoj vodenici malo zaspe.Hajde de. a to on otišao prekomora. onda mu dijete reče: . i ćoso počne po malo zakuvavati. pa reče: . a to nema najboljega čelca.Hajde. onaj neka nosi svu pogaču. pa onda umijesi jednu veliku pogaču. a ćoso uzme malo žita. pa otrči drugijem putem prije djeteta. šta mu je otac rekao. Kad se ćosino izamelje. ali sad već pomisli: što je. Kad ga žena opazi bez konja. Onda ćoso počne koješta lagati. sinko! . čovječe! Šta uradi? Veli Turčin: .E. Ja povičem na njega: . kad tamo.Znaš. već hajde da lažemo. ćoso! . pa sprti svoju torbu s le a i ostane da melje s ćosom. moj ćoso! Ako ti više što ne znaš. e na e ćosa. Laž za opkladu Poslao otac dijete u vodenicu. stani. pa izi e na polje i po e uz potok u drugu vodenicu. pa ore za proso. pa koji koga nadlaže. Kad do e dijete u jednu vodenicu. Kad jedno jutro prebrojim čele. da ja tebi kažem jednu pravu istinu. pa zagrne djetinje brašno u mučnjaku. onda ćoso reče djetetu: . a košnica ne mogu. da umijesimo kolač od tvog brašna! Dijete jednako drži u pameti. što mu je otac kazao da ne melje u vodenici.Bih li ja mogao tu malo samljeti? .Ti si Muji poslala novaca. a ona poviče: . da kupi kave i duvana. pa mu kazo.To je moj čelac. zašto ne bi? Evo će se moje sad izamljeti.

valjani bože. i pokupim u njih sav med. te su polagano morali voziti. pa odem na vodu. i žeteoci lijepo stanu žeti po hladu. hajde. Onda ja potegnem sjekiricom. a do podne široka. u tom stigne i noć. Kad se vratim natrag. Brže bolje otrči moj otac. U tom padne mi na um. pa uzme pogaču i otide kući. Onda počnem misliti u što ću pokupiti med. te pregori dlaku. a ja polagano hajde. što ne dovedete ovdje onu našu kobilu. Kad tamo. te donesem motiku te se otkopam. Kad stigne mrak. pa potegnem lisicu nogom u stražnjicu. a to moje proso uzrelo. Onda ja viknem: . Onda ja uprtim torbu s prosom na le a. Kad do em kući. Put je bio blatan i težak.Kamo. da imam u zobunu jednu šivaću iglu. onda brže otrčim kući. a pijevca povedem u povodu. što se prosulo u more. te se privučem blizu. Sad ja počnem misliti. Pošto zaspim. a to lisica došla. pa ih uhvatim. Onda dijete ustane. pa došlo more i sve proso poplavilo i odnijelo! Sad se ja zabrinem. pa mu metnem sijena. te im prebijem onu nogu. i još punu torbu prosa od izora. pa ga bog požnjeo i umijesio od njega hljeb. i da mi vodicu. a kad vidim da se ne da. te dovede kobilu. a ćoso ostane gledajući za njim. Prigrijala vrućina. a ćosi šipak. pa od straha potrči. kad sjednem do ušiju.Usmene narodne priče . pa ga pustim da pase. a oni poviču: . Nazovem mu ja: Pomoz' bog! A on mi odgovori: Bog ti pomogao. te propadnem do pojasa. da pogore žeteoci. i zahvatim vode. pa navalim na vatru i sit se ogrijem. a sedlo s pijevca prebacim na čelca. Pa mi dâ čelca. Gospoda razgovarala skoro cijelim putem latinskim jezikom. Kad se gore popnem. te čelca uzjašem. pa sve dlaku po dlaku odrezuj pa navezuj. a po le ima joj vrbe porasle. te njom probijem led. da mi je dugačka kosa: kad stojim do zemlje. iz akova u Osijek. dok mi pade na um ono moje proso. pa legnem pored vatre spavati. a to ono palo na vlažno mjesto. Ali šta ću sad bez vatre! Kresivo sam imao. pa ostanem na njemu da prenoćim. a to dvije srne skaču na jednoj nozi. A ja uzmem žban. a kočijaš ih 74 . te jede. Onda se brže bolje vratim natrag.Brate! Ako je tvoj. pa mene pošlju bogu po vodicu. pa pritovarim na pijevca i odnesem kući. da imam jednu malu sjekiricu. onda ja skinem svoju glavu. a ja strmoglav na zemlju. te se sve proso prospe u more. ne bih li se kako izvadio. te iscijepam. pa vadi mozak iz moje glave te jede. a to vuci došli. kako ću se popeti na nebo. leži med po dolu do članka. a ja onda zavežem na dlaci jedan uzao. Obrnem se tamo amo. a ja onda sjašem s čelca. da se odmara. eto ti ga. Kad do em kući. a to mi se rodio otac. kako ću sići na zemlju! Dok mi padne na um. neka načini hlad po njivi.Kamo ti glava? Ja se mašim rukom. a to nema glave. Kad tamo do em. a po brdu do koljena. a ona se uplaši. a mojom nesrećom skoči varnica. suca i liječnika. a to u njem piše: Meni pogača. ali nema drva! U jedanput padne mi na um. zaboravio je na vodi. da ulovim kaku zvjerku da zgulim mješinu. a pijevca svežem kod sebe. pa uzraslo do neba. Kad u jutru ustanem. Kad budem preko mora. što je dva dni duga. te zgulim s njih tri mješine. a ja legnem spavati. Kad ga otvorim. pa udrobio u vruće mlijeko. onda mi nekako pukne jedna uprta na torbi. Kad donesem vodu žeteocima. Tri latinske riječi Vozio seljak dva gospodina. to se voda smrzla. pa odnesem vodicu. te zaklali i izjeli moga čelca. a to žeteoci žanju po polju. a to mojom nesrećom udarila kiša. Kad tamo. Kad prije em preko mora. kad tamo. te ja uz njega hajde na nebo. pa je izvadim. i ispod repa joj ispade tefter. pa je uzmem i za em u šumu. pa uzmem nož.

Zazor bi bio i sramota. pukla bi mi od njih glava. i vidjelo mu se na licu. sve er je dobro pokadšto i ženu poslušati. suve sirce.Slobodno. i oči iskočile.reče žena. . razvije sirce. . pak možete li noću spavati? Gospoda se nasmiju. zato. vi se. 75 . pokloni se pred kadijom. i sudac zapita kočijaša: . Muž posluša ženu i ode u grad pred kadiju. što ih poznaš? . . čestiti kadija. a žena mu preporučuje svježe hvaleći. što bih vas upitao? . rajo? .Načet se ne nosi kadiji. poslala ti moja domaćica jabuku. Kadija i sir Kadija u Bosni pozove Bošnjaka raju. da ne odem s praznom torbom. dragi. . . . i kad vidi. pak sirac po sirac baci i tresne raji o glavu i otjera ga ispred sebe.Braćo. šta je. da do em pred tebe praznih ruku.Šta ti je to.Pa šta misliš. ako govorimo latinskim jezikom? . . kako se čudi. lati ručnik. okrene se gospodi i progovori: .veli žena. ne mogu po cijelu božju noć zaspati. da spremi u torbu.Ima lijepa i dobra sira suva i svježa. nemojte mi zamjeriti. Žena na to: .Eto. čini mi se. Vraćajući se doma iz grada od kadije reče suputnicima: . ime mu Matko. Muž izabere za kadiju najveće i najljepše suve sirce. da bijah ponio kadiji. što mu je donio tako loš peškeš. Kadija odloži čibuk iz ruke.muž če na to. reče svojoj ženi: .E. razljuti se na raju. .upita liječnik. razgovarate ačkim jezikom. izvadi iz torbe tri sirca zavijena u čist ručnik i stavi pred kadiju. a žena donese suvih i svježih po nekoliko siraca.Nemam puna vrčića.Gospodo.odgovori kočijaš. ni oka sklopiti. kako su masni i dobri.Imaš li vrčić masla? . pa kad mi padnu na pamet. Polazeći u grad pred kadiju.Gospodo.Zašto ne bi mogli noću spavati. kao što sam htio. nego načet. gospodo! Ja znam samo tri ačke riječi. Napokon skine šešir s glave.pita kadija. Raja bio knez u selu. druga egzekucija.odgovori sudac. Došavši onamo. . .Daj donesi sirce. . pak ponesi mu dva tri sirca. poklekne.Koje su to tri latinske riječi. gledaj. Turčin je goropadan. pa je bolje da ponese svježe. da bi dobro bilo ponijeti kadiji? . . .Usmene narodne priče pažljivo slušao. da do e pred njega na sud.Gospodo! Prva je porcija.Pred kadiju se ne ide praznom rukom. a treća licitacija.a što bi to bilo? . ženo.

Poznavala sam tvoga djeda. nego neka se mole bogu. Samo neka baba uvijek bi rekla: . neka me ne proklinju. Paša zamišljen ode od babe. kako me svatko živ od raje proklinje i moli boga da me nestane. ne bi li ga nestalo. da je poslije blaže pašovao i babi. Izvadi turpiju.E. Svatko ga živ proklinjao i molio boga. babo. a da tebe nestane. ne bi li ga nestalo.Usmene narodne priče Paša i baba Bio nekakvi paša Vidaić u Bosni.Hvala bogu. sad će nam se olakšati jaram. Čovjek opak i krvoločan. a ni svojim Turcima nije bio drag i mio. pak prolazeći jedared pored babine kuće stane sa svojom pratnjom pred babinu kuću i pozove staricu preda se. umro je. da nam taj naš paša još dugo poživi. čuo sam. ne bi li ga nestalo. Došao mu kraj. hodža. Zato kadija jedamput nagovori svog ćatiba. nesmiljen. Nasarajdinove gusle Jedne noći po e Nasarajdin da krade i tako do e k jednom dućanu. da mu do e u posjete.. a nikad bolje!. govore ljudi. I opet zapitaju stražari: . da još dugo poživiš. da! Tvoj otac poče pašovati. Raja je pod njim hudo robovala i u znoju obraz umivala na neprestanom kuluku. radiš? A on im odgovori: . Jest. Samo ti govoriš.Molite se bogu. Svatko ga je proklinjao i molio se Bogu. Svi se molismo bogu. da nam odlane i nesnosno se breme olakša. Nasrudin hodža i kadija Priča se. da štogod naljuti hodžu. pravo ću ti kazati. već skapasmo od kuluka i harača. Zato se molim bogu. i to se čudo od babe čak do paše čulo. Kad bude sutradan. kad me pitaš. temerutan. ali mu on nije htio nikada doći.. Sve gore po raju. Malo što ne podavi kulukom i haračem svu kukavnu raju.Bora ti. i ti poče pašovati. Svatko se čudio babi. svima bi nam morale oči poiskakati iz glava. te ju zapita: . i vele ljudi. koji je zakatančen bio. Raja ukliknu: . da 76 . počne turpijati lokot.Što to. pravi okrutnik raji. i tvoj sin počne pašovati. dok je bila živa. Zašto ti tako govoriš. kako čujem. U to vrijeme nai u stražari i zapitaju Nasarajdina: .Čut će se sutra. a dućan pokraden. da još dugo poživim. ne će li on doći.A zašto ti se gusle ne čuju? A hodža im na to: . Bio čovjek strog. poraduj se! Dočekasmo i tvog oca smrt. a ja ti nisam nikada nikakvo dobro učinio? . čestiti paša. Jest. od njezina odžaka nije tražio ni harača ni kuluka. Iza zla sve gore i crnije dolazi. svi bi morali lipsati. kako je neki kadija uvijek zvao Nasrudin hodžu. što govori.Gudim.

al' zašto je. To rekavši obode na vrata. Iza toga do malo vremena ugleda ćatib hodžu na pazaru.Mogu i stajati. ustade kadija prema njemu na noge govoreći mu: . sjedi. Na to se kadija okrene ćatibu i zapita ga: . .O što su kavgu zametnuli? .Čini mi se. gdje nešto krupnije. . što si ga udario.Jesi li ošinuo hodžu šamarom? . bi gajri hak. pa ogrnuv jorgan iza e pred vrata. Pro e dosta vremena. . . da je galama. hodža.A zašto? .Jučer mi odvali šamar. u mene ima jedna mahna. pak mu otmu jorgan i pobjegnu nevidom. te mu iza le a odvali podobru ljosku.Hodi. . . Hodža potrči za njim. kad li čuje na dvoru galamu.Ovdje piše. To ražljuti kavgadžije. sat dva. što može bolje govoreći: . . .veli žena. otvori ga i prevrnu nekoliko lista pa će ćatibu: .Usmene narodne priče ga tuži. . . koji gledaše u ćitab smiješeći se. . . I jučer mi do e ona moja mahna. . pošto je hodža bio najbliži. pa se primače kadiji. . hodža. već sam došao da tužim ovoga tvoga nesretnika. ali on uteče i negdje se sakri.zapita kadija. Sad se uplete Nasredin u njih i poče ih miriti. Šta će Nasredin. da dadeš hodži haka četiri pare. Priveza mu jedan šamar. Kad uni e.To i sam znam. neka ih dade tebi. Sjutradan do e hodža kadiji u mehćemu. da ćatib ne će doći s parama.veli Nasredin i pokrije se ženinim jorganom. .Nemam sitna. Na to kadija dohvati ćitab. .dočeka kadija. Vi e hodža. pa se vrati bez jorgana u sobu.reče hodža. a ćatiba nema. a on neka tebi halali. njega ja udarih i odoh svojim putem. pa moram ošinuti šamarom koga prije dohvatim. otkada mi nijesi došao! . 77 .odgovori ćatib. a to je: do e mi svakog mjeseca.Pa idi razmijeni. Ćatib se došulja do hodže. nasred ćaršije. Ćatib ustade i ode.reče ćatib. .Efendum.i pokaže prstom na ćatiba. a onda tabanima vatru i pobježe. Nasredin miri kavgadžije Već ležo Nasredin hodža sa ženom. a vani nekoliko ljudi kavgu zametnuli.Galama. o moj jorgan.pita ga žena.Sjedi.odbrusi hodža. . On vanka. namignuvši okom na njega neka bježi.Ne ću sjediti. to ne znam. dok on donese pare.Šta je to? .Jesam. . ja nemam kada čekati. pa.pita Nasredin. Kadija će opet hodži: .Eto tebi svoj hak predajem! Kad do e ćatib i donese četiri pare.

a ovaj ode. da ga nadmudri. taj. Kad je hodža dovede na pazar. . Pošto on do e. gdje je Nasrudin hodžina kuća? . jer je znao. što mu grlo daje: . . . Ciganin pred kadijom Ukrao ciganin potkovu iz dućana jednoga trgovca. nego daj ti meni tu kravu. počne vikati.odvrati mu cigo. On je tako falio. Neko tako naišao. Nasrudin hodža dade mu kravu i sakrije se.de mi ovaj duvar pridrži. on je to sve istinu kazivao. .Znaš.Znam ja.Ama evo. Htio prevariti Nasrudin hodžu Nekakav mudrac čuo za Nasrudin hodžu.Jok! Ja to nipošto ne bih učinio. Trgovac ga prividi i ode.Evo dobre krave. ne ću je ni prodavati! Uzme kravu od komšije i odvede je kući.Šta tako vičeš na kravu? Ta nijesi pobudalio? Znaš. a onoga nikad s hodžom.Haša. . Kadija pošalje zaptiju po ciganina. .odvrati ovaj. Do e u kasabu. da ga niko ne može prevariti. Jednom mu reče žena. čo'j'k kaže da jesi. koja nije ničemu valjala. Mudrac mu sve kaza. da je laž haram. da je tvoja krava. što je više mogo. ti emšerija. . što duvar drži. .Taman! . da ne poznadu.Jesi li ti ovome trgovcu ukrao potkovu iz dućana? .reče cigo. i na e u jednom sokaku. ne će na vrijeme da se teli.Ova krava ne valja ništa. a uto se svijet počeo kupiti oko krave i pitati: po što je? Tad odnekle izbije Nasrudin hodža pa poviče: . . te ga tuži kadiji. nitko ni da pogleda kravu.Usmene narodne priče Nasrudin hodža i njegova krava Ono ti Nasrudin hodža imao jednu kravu. moj brate. šta Nasrudin hodža viče. Kad je svijet čuo. da odvede kravu na pazar i da je proda. gdje nekakav čovo drži na le ima gotovo strušen duvar. da se ne svali. a kad se oteli.pita ovoga mudrac. . ne može ni jednog teleta da othrani. Tako je Nasrudin hodža kudio svoju kravu. Drži tako duvar sat-dva-tri. dosadilo mu. Mlijeka daje posve malo. bio je glavom Nasrudin hodža. da ne valja svog mala kuditi. daje na pomužaj do pet oka mlijeka. kako se prodaje. kadija ga upita: . pa da vidiš. . 78 . jer ga onda ne ćeš nikad prodati.E. teli se. gdje je tada živio Nasrudin.reče mu kadija.Pa kad je ona tako dobra. pa ga pito. U to se Nasrudin hodži prikuči jedan njegov komšija i prišapne mu u uho: . i on pošao. Njegov komšija stane vodati kravu i vikati: . kad je mlijeko najskuplje. a ti se gdje sakrij i ne izlazi.i mudrac se odmah sagne pod duvar. ja ću ti ga sad dovesti. Ele. što te je ostavio tu.

koji nije imao plivača.Ne ću ja plivati nekoliko sati. ako hoćeš sto puta. a ne na toliko vremena! Slugin bogataš izgubi okladu.Hoću. . rekne mu kadija: . Sluga se sprema za plivanje. Do e bogataš. Pošto se zakune. kako će dugo vremena plivati gladan. Sluga ga upita. koga bih našao. jednu torbu mesa i druge hrane. dobit ću veliko blago. pa da mogu što jesti na plivanju. a ciganov bogataš je s njim dobio. . s kojim se okladio. Cigo ponese svoje vreće i torbu. a došao je i sluga i obadva bogataša. Pozove slugu dobra plivača: . a ti hoćeš tri! Evo ti je! Tad izvadi potkovu iz njedara i baci pred kadiju. da plivamo! . Ciganin.Onda moraš jemin učiniti. jer sam ja dobar plivač na nekoliko sati.Hajde. da se može naći dobrih plivača. a nisam se raspremio! Sluga se uplaši. a cigo stoji kraj vode.Imam se šta zamisliti. hoće da pliva. da sjutradan iza u na plivanje.Šta si se tak zamislio u tvojem bogatstvu? Bogataš mu odgovori: . da će on plivati. da se vidi. koji je bolji plivač. da se još jednom zakune. i sjutradan izi e na vodu. kume. pa zdimi na vrata. Ciganin dobio okladu Bio bogataš. Okladio sam se s jednim bogatašem. da može bolje plivati od sluge gospodara. Sluga reče cigi: . pa poviče: . počeše se iza uha.reče mu dalje kadija. . ja sam se spremio za plivanje.Ta ne valja potkova više od groša. to ću okladu izgubiti. Njih dvojica se oklade i dogovore se. nego nekoliko dana. o koje smo se okladili. pa sam rekao da ima boljih plivača od njegove sluge. koji bolje i dalje znade plivati. .odvrati mu cigo.Sad moraš platiti za ta tri jemina tri groša. A cigo kaže: . Napokon su razgovarali o plivačima. koji ima slugu dobra plivača. Onaj gospodar.kaže sluga ciganinu. kako nijesi potkove ukrao. cigo. Cigo zagazi u vodu. da plivamo. da može bolje plivati od njega.Šta će ti te vreće i torba na plivanju? . Gospodar mu to dade.Cigo kaže: . pa ako na em boljega plivača. koji je imao slugu dobra plivača.reče cigo. Cigo se ponudi. Do e ciganin i zapita toga bogataša: . Zamišljeno je sjedio.Ne smijem se upuštati. Pošto se cigo zakune i drugi i treći put. Drugi mu je kazao. Zaište od toga gospodara dvije vreće kruha. Mislim i tražim. i povikne: . koga bi mogao naći. . kako koji znade plivati.Ajde. pa su razgovarali o koječem.Usmene narodne priče . a još i boljih od njegova sluge. inače ti se ne će ubrojiti. da vide. kad to čuje. 79 . Ja ću ovako plivati! Po oše oba u vodu.Ja se ne ću raspremati. U gostionici se sastane s drugim bogatašima.Hajde de! . kadija mu zapovjedi. koji je imao slugu dobra plivača.Raspremi se! . Došlo je još mnogo naroda. A ako ne na em. koji su se okladili. reče da boljega plivača od njegova sluge nema.

a on im sve po redu kaže. Čim su ga pustili. ja bih bolje begenisao. Srećom sretu i njega oni isti gra ani. da sam dalje otišao glavom bez obzira.Pripovjedi nam.Bit ćeš koju novitadu u tvom putovanju vidio. kuda će. . vidio.Jesam. gdje car i carica s ostalijem svojim vijećnicima odoše u lov u oblake. da sam dalje odmah otišao glavom bez obzira. kako je pošao da vidi koju novitadu u svijetu. .To je odmah puka laž.rekoše mu gospoda. . a drugome Polaž. . Pristane na to Laž. pa ga upitaju. Nijesu prošla dva dana. što smo ga u pržun zatvorili. . sretu ga neka velika gospoda. Pak rekoše gra ani. Oni ga upitaše.reče Polaž. kad putuje. . . . . otklen je i kuda je naumio.Ovda mi je put! Hodajući tako do e opet u nekakav grad. On im kaže. Jedan dan šećući se sam. .Daklem je pravedan onaj čovjek.Tko je još vidio koga ići u lov u oblake! Tu ćeš laž valaj sad skupo preplatiti. da je devorac i da hoda po svijetu. Zgrabe ga.Hoću. Putujući poskora vidio sam u jednome gradu. 80 . I tako se dogovore. Sretu ga gospoda ista. jednome bijaše ime Laž. te drugi put kad se sastanemo. nego svaki pobaška. Po njegovoj nesreći sretu ga najviša gospoda. Onda se počnu gra ani promišljati: do e im na pamet Laža i izgorjelo more. A on im reče: da je devorac izdaleka i da hoda po svijetu. Nijesu bila prošla ni tri dana.Dobro.Jesi li što novo. do e i Polaž u isti grad. Upitaju ga. . što se po zemlji radi. . gdje dovezoše trista šezdest i šest kočija pečene ribe. i tako se krenu na put. on odmah uzmakne.odgovori im Laž. gdje je more izgorjelo trista i šezdeset i šest milja i to me je zaudesilo.te ti onako ljuti zgrabe toga lažu pa s njim u pržun. mi bi mogli po svijetu hodati i tako bismo vidjeli. A on odgovori: . al' eto ti u taj isti grad Polaže. . pa ga odmah puste. te će: . kad tako putuješ. dede nam je kaži.rekoše gra ani.Tako je još. kuda ide i iz koga je mjesta. brate. trebalo bi ga pustiti. te s njim u pržun. što su i Lažu sreli. .vidio sam čudo nevi eno: nekidan prolazeći pokraj jednoga grada vidio sam. Bazajući tako do e Laž u nekakav veliki grad. i vidio? .Usmene narodne priče Laž i polaž Sprijatelje se dva čovjeka. kad si toliko putovao. . da možemo drugom koju novitadu kazati. .Hoću.Neki dan u jednome velikom gradu vidio sam. što su i Lažu sreli. i to nije najveće čudo što sam ga vidio.Jesam. te ga upitaju. Ali da ti pravo rečem. On im odgovori. U ovome gradu provede on mirno nekoliko dana.reče Laž.To je nemoguće. je li ćesovo čudestvo koje. upitaju da tko je i šta traži.odgovori Polaž.Valaj. . braćo. braćo.a mi hajdemo. da je čovjek izdaleka devorac i da putuje po svijetu. .To odmah lažeš i nije moguće.odgovore srdito gospoda. pa me u se počnu šaptati: . . .šta si vidio kuda. da ne putujemo zajedno. . . Reče Laž Polaži: . .

Pro u nekoliko dana. Zapovrgnu izme u sebe govor o tim ženama. opaziše u misirači puno koštica. . uprti misiraču. kad ovaj mladi. da bi ga valjalo pod kobilu vrći. jeleni i ostala mrtva divljač.Doduše. Počne ga kralj pitati. gdje ga dižu trista i šezdeset i šest ljudi. zecovi. a drugu na drugu planinu. otkud putuje i šta je vidio. kad bi porasli. Polaž odgovori: . . . Nego treba odmah da ga pustimo. ubili bi me. Ne će kobila da leži na jajetu.Usmene narodne priče . stan'. Mazinjanin pomisli. evo bi bilo konja za sav Mazin. i vido sam. koja se dogodi. spazi na polju kobilu pasući. Od ljute se boli kobila vrtjela.Stan'. dakle je onaj prav čovjek. To reče. ali nijesam mogao nikoga vidjeti. a on odmah dade se na put dalje. . što su pošli u lov u oblake. da ti svašta mogu vjerovati. pa ga prikažu svome kralju.Neki dan prolazeći kroz dvije velike planine vidio sam jednu ticu tako veliku. . vičući: . zelenko. ponesu misiraču u stranu. misirača se otkotrlja niza stranu. a oni za njim udri viči: . Jaje od kobile Putujući jedan Mazinjanin iz Slavonije kući.Da bude kobila mirno ležala. da je jaje od nekakve velike tičetine. pa metnula jednu nogu na planinu. da je nitko više nije vidio. Jedan reče: 81 . Kralj mu reče: je li što čuo ili koju novitadu vidio. počeše iz oblaka padati lisice. da ne utekoh. Pustiše Lažu iz pržuna. a on odgovori da hoda po svijetu.To je za istinu. eto. srne.Vala.odgovori Laž. da mu pripovjedi. pripovjedi svojim. gdje pucaju.Vidio sam skoro prolazeći kroz dvije velike planine nešto odveć veliko i bijelo. Sretu ga nekakva gospoda. otkad tako putuje po širokom svijetu. lupi u grm i razlupa se. . I čuo sam puške. šta traži. što je u pržunu. a pokraj nje veliku misiraču. I kako bi tek trčali. ovaj ga upita. Odoše svi k misirači. pa prikažu kralju. da je to jaje od kobile. on se nekako sastane s Polažom i dogovore se. I tako i danas Laž i Polaž veliki su prijatelji. pa onako brzo leti. gdje je kobila pasla. da jedan drugoga više nikada ne će ostaviti. .Skoro prolazeći kroj jednoga grada. te je povale i polože na misiraču. Kad je došao pred kralja.Sve ću ti po istini kazati. pa stadoše plakati nad nesrećom. Čim pustiše Lažu iz pržuna. i pomaknuti ga nikako ne mogu. . i Laža prispije u nekakav grad. . kad eto ti do e Polaž. Kad je došao kući. pa legla. i da ga je nedavno snijela. Zec dakako ne htjede stati.odgovori kralj. Ja upitam: šta je to? A ljudi mi rekoše. zelenko.ona tica snijela. Uhvate i njega gra ani.no ne misli da sam ja budala.odgovori kralj. pa zapovjedi da ga strpaju u pržun. Zla žena Išli putem dvojica prijatelja i opaze podaleko jedan skup žena. kako pod jednim hrastom u hladu teferiče. to je laž! . . pa s njom u Mazin. a oni joj odsijeku sve četiri noge. da je to jaje od kobile. što nam je onaj čovjek kazivao. . Uto iz grma iskoči zec.rekoše gra ani šapatom me u sobom.to je onaj isti car i carica. Putujući pro oše nekoliko dana. Jedva to dočekaše. Nego pustite ga odmah iz pržuna pa neka ide s mirom. zamalo. tek da se izlegao.

na stanici su više z moti no z besedami pitali. kaure.reći će Turčin. koja je zla izme u njih. da čuva robu i šel jiskat onoga. Kako nisu jimali jis. da se ne fermuju kako trubile. Bijedan momak radio bi po danu.Kako si ti. ni koja je zla! . Kad su došli do žena. I taj je šal.Sad ćemo mi do njih stići. jenomu je bila prva beseda: . Andre. valjalo bi da radi i po noći.Ni ja ih ne poznajem u glavu. . hvala Bogu! Ama.odvrati on . .Dobro. sada 'remo. a njega ni. je zašviknul na njih.Da se šališ? Ja ti ne vjerujem! . tako valja .Čuješ druže! Bi li ti meni umio kazati.Usmene narodne priče . Pogode se za žito. Andre ga s kumpanjen čeka i čeka. Kad su prišli va Minhen. zato valja da su zajedno. Dobro je: kad je izašla godina kršćaninu. a šta će reći. kako s rukami va žepi šeće sprid jene pekarije i gleda nutar. .Tvoj mi jezik kaza. . I najde ga va gradu. otkud ti znaš da sam ja zla žena? . po suncu. . prvi ih najprije lijepo pozdravi.odvrati prvi.jer je mjesec sunčev brat. .strese se Andre na njega.A tko bi to znao.Što ti to radiš? . koga je poslal po kruh. ča još nisi kruh kupil? A Frane mu odgovori: .pita ga gospodar. poslal je Andre jednoga od njih da 're kupit malo kruha. da čekaju. . da ti mene činiš raditi obnoć po mjesecu? . Upita momak gospodara: . a momak uz ruman od kantara sveže nakovanj. Andre je najzada pustil kunpanja.Gore leh doma nan ne će bit. brate? . pita on. . da ću je odmah poznati izme u sviju njih zlu ženu. 82 .Ferovija će brzo poč.Ne šalim. pa me je sram poć pitat.ali znam. ča delaš. Poče Turčin mjeriti žito.Svak radi po danu. Kad su prišli na most na Riki.Ej.Frane. Nena kako se kruh zove Tri ižulane su otputovali s krivimi pasoši za Holandiju.odgovori on i nastavi put sa svojim prijateljem.Ja 'nenan kako se njemački reče kruh.odgovori drugi. . ma život smo klali na kocku. Doznali su da kasno pa su se stisnuli va kraj. koja je u onom skupu žena zla žena? . a kad je bio mjesec. A treći. a brzo je partanca. i ti ćeš vidjeti. a onda reče: . da mu gospodar plati. .Mladići. kada 're ferovija za Roterdam. Krščanin i Turčin Do e kršćanin u Turčina u najam.Ja ne znam od njih ni jednu. Zapute se i do u do žena. zla ženo? A jedna izme u njih odgovori: .Ovo je rumanov brat isto kao mjesec sunčev. . gospodaru. što će mu davati za službu. A drugi je rekel: . .

Već se momcima bilo dosadilo babino popitkivanje.odgovori njoj Frane i krikne na tovara da se brže movi.Pa baš. bilo što bilo.zamoli ga Mare. kad ti se hoće. ne smijemo ti ni kazati. čudna. zapovijed je. Jušte su se molivali s kraja. .Susedu Frane. kažite vi meni slobodno. unuke. parte na Prnibu.zemite mi na tovara torbicu i kumeštricu. . . zemite i mene priko. zapovijed? Morali su joj sve potanko ispripovijedati. kad po klančiću sused Frane i počne jih zvat: . stid nas je. a ti čuj: car zapovijeda da odsele momci. čudna zapovijed. znate kako je. Kadgod bi momci došli sa zapovijedi. . I prišla njoj je prilika. upita baba po svojoj navadi: . Mu je lipo tornala Nika Mare šla je s kampanje z brimanom bambarušine na glavi. došla zapovijed od cara. A bila je vela toplina tako da se je brižna ženska jedva rivala naprida.Pa čudna. a djevojke. Čekala je na miseci. . moraju polaziti za starce udovce. Mare je kako oparena ostala na puti i dobro mu zapametila.Djeco. svakog čuda za tri dana dosta. kad se udaju. Jenoga jutra. bako.Vozte daje. a baba se osiječe na njih: . djevojčure. a vi susedi jišćite drugi brod.Čudnovata. ali se je Mare nastavila na brodu i javila: .Usmene narodne priče Šta je zapovijed. smijete. s torbicu na rameni i s kuneštru smokav na ruki. kažite vi slobodno svojoj baki. . moran ga gledat. S nami više ne morete. Svake nedjelje i srijede išli su momci iz kuće po zapovijed seoskoj straži. moraju uzimati babe udovice. . i brod je gledat kako i tovara. Došavši opet sa zapovijedi. momke i djevojke i druge srodnike. da mu torna milo z drago. kako će babu nasaditi. kakva je zapovijed? . napunil se je nje brod z judi. . više niš na tovara klas. pak se dogovore njih trojica. A sprid nje je hodel Frane z rukami na škini i gonil tovara z brinčacem magriža. što je zapovijed.Ne smin suseda. Nato se prisutne djevojke grohotom nasmiju. dok su se deštakivali s kraja. zapovijed je Živila baba u velikoj zadruzi. 83 .A što se vi. Veslači su stali.Pa neka.Kakva je. imala sinove i snahe. mora se poslušati. bako. . ne moren više naprida. pitala ih baba: . kad se žene.E. djeco. u punoj kući. na kon je sused Frane kako trubila ostal z otvorenimi usti. Na brodu je nastal se jedan smih.Čekajte malo. Još je morala i kozu za sobu potezat ka se je kraj sakoga grma fermivala.

Čovjek se prepane. to je ona lu a. kad joj dosadi.ženu isprebija do žalosti. učinite mjesto i ovomu loncu! Lupajući polupa sve lonce. da se krava na nju obazire i gubicama kreće. Ovu uhvati i da joj meso na nos istjera.Još mi se ti rugaš. Meso psi pojeli. poreda ih sve po plotu. Od radosti je zaboravila boj i kim. Čovjek njezin bio je radi nje na velikom belaju: sad bi je bio. da Turci i kadija ne začuju. Bojeći se muža. dok je nije na mjestu ubila. ode u vrt te meso ispomeće oko kupusnih glavica. al' to večere ne ima. Opazivši to žena. što je iskopala i donijela. Čovjek znadući. Najposlije čovjeku dosadi. a to lokva velika. kao besposlena stane čeprkati po zidinama. Najposlije se domisli. da lokve ne opazi. uzme ćup. Tko veseliji. pa joj kaže: . jer bi mogao i glavom i malom platiti! Čega se bojao. što je god imala te zaspe lokvu. što je danas telal vikao po čaršiji? Fembilj svima! Danas će biti kokošja vojska.A kujo jedna. uzme toljagu. odvede je u podrum. To spazivši paščad do u i sve proždru. e je novac našla. . Krava na avliji ležaše i preživijaše. te ju isprebija do zla boga. vino proliveno. da je nešto i odvadila. ode na lončarnicu. šta mi se rugaš? poviče i odleti u kuću. razglasi se. derući se: . zabrine se. neka se svak pazi i za sebe brine. da je blago iskopala. Kukavna žena sva namecana za e na avliju. bila je ćaknuta. ona se počne trzati i tako trzajući se izvali pipu. Kad čovjek do e iz čaršije. Nekako joj jedan lonac preteče. meso nasoli. sad opet prijetio. te objesi na tavan. ali to je sve bilo uzalud. a mlivo prosto: tri ga groznice od jada i jeda uhvate! Sve misli. da nije mogao stati na plot. pohvali se mužu. nataknuvši na svaki kolac po jedan lonac. Kravu sadre. da bi je kakvom prevarom prestrašio i tako stvar zabašurio. a umoliti se ne može. ženo! Znaš li ti. ne bi psi moje meso pojeli! Kad kuji dotuži. kučko crna.Usmene narodne priče Kokošja vojska Jedan čovjek imao je zlu ženu. pojuri na vrata i uteče pod mrak u jednu šumu i tude prenoći kod nekakvih zidina starinskih. Me u psima bila je i njezina kučka. uvijek paščad za sobom vodiš. Stražnji but odreže i ženi rekne da pomalo meće pod kupus za jela. Dotle je kravu mlatila po glavi. pa se obziraše na ženu da joj štogod dade jesti. tko radosniji od nje? Zavrgne se ćupom te ode kući. Što je koji dan više. počne mlatiti i mlatiti po loncima. kako je ona luda i da će se drugomu odati i pohvaliti. Malo poslije stigne čovjek iz dućana. Kad on zamakne. Kad svane dan i ograne sunce. na jednu smisli: popane toljagu te ovda hoću. da se lašnje isplače. . nanese brašna.Udri zlo. Što će biti od nas? 84 . Kad se žena obazre. te na vrat pobjegne. a vino na čep trgne. Kad čovjek do e ima siromah šta i vidjeti: krava ubijena ležaše. nije mi moje muke i žalosti dosta što me ljudesina tuče. Čovjek ode u čaršiju. ovda ne ću.More.Ha. skoči kao bijesna: . . to se je i dogodilo! Gdje bi žena mogla štogod tajno održati? Ona se negdje pred ženama pohvali. vino sve isteklo. Nije sastavila oko lijeske. te ga pod sobni pod zakopa i ode u čaršiju. srdito vičući: . da se na dimu suši. i ovoga natakne na kolac.Potamote. Ćuk poćuk. te kupi podosta lonaca. Da nije tvoje kucanije. da je gore.rekne čovjek. sveže za slavinu i nekoliko puta ispraši je čomagom. popane sjekiru pa kravu sjekirom po glavi. opazi da je žena natavrljala u novce. izreže ga. izvadi iz njega nekoliko novaca. potamote. . Kad ih donese kući. Žena. a žena uzme ono meso. ali ona je više bila luda nego zla. pomaknite se. a ona na sve strane počne tražiti svoj ćup i na e ga. te se namjeri na ćup novaca. samo joj ostane onaj jedan u ruci. sad savjetovao. zato uzme motku.

ta zar ne vidiš da je budalasta? Kako ćeš moći takoj što vjerovati? Kadija. .I ti si. . kako se je i on sam jedva obranio.i eno ih kod kuće. da ne more i ne more! 85 . pita kadija: . ma ona se ni dala nikamo. da si ti iskopala blago? . ko ne. Nigdar mu ni pritekla na dvor.Ave. kadno su i tebi kokoši iskopale oko. To čovjek jedva dočeka. Vičeraj sam ko ti je dobro. kako su po putu mnogi leševi pali. kad eto ti kadinci u kuću.Tvog ti ćitaba. ženo. . Kad su došli na sud. upita ženu kad je blago iskopala. razljuti se pa poviče: . kako 're s tovoron.pital bi ju on gledajuć ju 'spod oka. . počela bi skucat. a vrh rova razastre suhu volujsku kožu i pospe po koži kukuruza. da se je protiv nje sva sila kokošja slegla.Nije istina! . onda. Se je moral sam obavit i tovora klas va mošunu i konobu zatvorit. kožu digne i izvede je iz rova. pa tko se god nije na vrijeme sakrio.Ča ti je.odgovori žena. ona mu se je tužila da je bolna da niš ne more. Slal ju je. On joj poče kazivati. Dragi efendija! Tko je još upamtio. Pro e nekoliko dana poslije toga.Ne moren. niman teka. te je sakrije.Ja sam iskopala. što ju je čuvao. ne moren. pa ne more jis'. da niš ne more jis'.zaskucala bi ona zavajana na postiju. .Jesam. rastjera kokoši. je li istina. pusti. ženo. ka je volela dobro pojis' i niš ne delat. kako da će umrit. . koji je bio u jedno oko slijep. kad je vidio. žena se od straha bila dobro oporavila. i sel da se zuje ona bi mu prez riči klala zdelu z vičeru na stol i legla va postiju.Jesam! . a ona odgovori: . da je žena blago iskopala. da mu je žena morebit va drugom stanju. Čovjek videći. dosjeti se i poviče: .Posili se. Tako se je to ponavljalo saki dan. i mnogima su kokoši oči iskopale. . A kad bi prišal kuću.preuzme čovjek. jao po njega: mnogi su ranjeni. baš iskopala novce? . . kako da ju saka beseda slabi. da zeme bisage i matiku kuću. čujući kako tutnji nad njom vojska.Usmene narodne priče Žena se prepane i zamoli ga. meni je došla tužba. Ona od straha poblijedila kao krpa.zval ju je on i pomalo sam jil za stolon. pa je odvede u rov. ne. pa jedva progovori i zahvali mu. navale iz svega komšiluka i počnu zobati. a kamoli još moja luda? Kadija opet pita: .ta ona je luda.odgovori ona.Gonite tu budalu. ne ću. ča to njoj. Već kad bi ga vidjela na putu. Kadinci ženu s mešćeme zatjeraju i tako se čovjek po svojoj dosjetljivosti izbavi od kadijine napasti i blago ostane njemu. da se bolje obavijesti. Kadgod bi on prišal s kanpanja. bolna san. da re likaru i bahorcu da vide. Kadija. leho je vavik vekon skucala.odgovarala mu je ona i se je skucala.na meščemu zove obadvoje. Muž je habal i mučal. Ona se od straha ukočila. kadija. Kadija začuo. more. . al' ću obolit Jimel je muž ženu lipu i debelu.Ej. da se od budale istina ne može sakriti. Mislel je va sebi. da joj je dosta straha zadao. da je što može bolje sakrije od te strašne kokošje vojske. kad je bila kokošja vojska. . trudan i mučan. i mislila. ona ne zna što govori. Kako to opaze kokoši. Ma ni bila. . da je žena blago iskopala . Čovjek. . Al' san bolna.ča ne ćeš s nam vičerat? .

i zaroštal z motiku i lupil z vrati. kad je prišla z vinom kuću. mej robinu zada kamenice. i dal se čekat.Nisi bolna. Kad su jaja bila frigana. kako da je mrtvi. da ne ostane sam va kućici kraj škrinje. Ma još se je silela. kako jena pupa. . kad ne moren više pet jaj pojis. Ji ona jaja z belim kruhom i se zaliva z vinon. ča mi je? Zdahne i z obimi rukami počne trt svoj veli trbuh. Tare se i se skuca: . Kad je to rekla. Žena.i z obimi rukama dal se je po njoj tlić. prinesla je curicu z fritanju na stol i dala se s tekom jis. opašnice. Va to vrime muž se je maknul zi svoga skovišća. počelo njin je bit štufo va kučici kraj mrtvoga. zela je jaja i šla frigat. da gleda ča će bit daje. i pot ju je oblel. ma kad je zaškurelo i v selu zvon odzvonel. kada su jo Puntari uževali celu noć čuvat mrtvoga va kućici na grobju svetoga Andrija. pa je zgledalo.A. i kadgod bi bura jače zapuhnula. Onda se je dugo česala i prala i po kući prez posla ohmetala. da jedan od njih jide po vino va selo.Usmene narodne priče Najzada ga je se to štufalo da on toliko za nju skrbi i trepeće. Kako su dva Puntara čuvali tretoga mertvoga Bilo je to na vrime. . kad je počela mljaskat. I šel je zi svetoga Andrija. šla je konobu po bukalet vina. Gleda va pijati i vidi. stresal još pet jaj va pijat i onda se brzo potegal na staro mesto. A sam je legal va mrtvašku škrinju i prekrižil ruke. al ću obolit. ča to njoj je. ma kad je večer prišal muž. pristane.Majko božja. još po mraku. da ponese kuću bisage i matiku i davajuć mu na stol vičeru ni nigdar više rekla. I jedan dan mu je prišlo na pamet. On drugi pak odluči da ga prestraši. ma ćeš obolit. tornal se je on drugi z bukaletu vina. Ni dugo pasalo. . Dvigal je mrtvoga zi škrinje i sel ga va kantun kraj lanternice. kad se je ona skoporila s postije. da ne more se pojis. kako da će se puhnut. Kako niš je znala omazat pet jaja. zel je matiku i šel kopat. kako se va dragi more pini. da je šel kopat. Ma ni još pojila ni polovicu. pa su se oba zagrnuli s kabani i gledali z vrat. Već je se selo bilo stanjeno i sunce na krovi. ki je bil strašljiv i ki se je bojal. . Ma on se je fermal kući. da vidi. brzo je potekla na dvor. a ona je saki dan se lipja i debelija. išla s poda bosa zdolu skalami. gruštelo njoj se ju pustit maški toliku robu. da je žena mogla mislit na postiji. da se stane mrtvi.Al san bolna. Najzada je zela pet jaj i se stresla va pijat. Stal se je rano jutrin.Još ćemo škurin ostat. Hranil se je lipo pod skale. kako po masnon mihu. ča njegova žena dela doma. Ona se je celi dan previjala od boli i črnice po telu z njin mazala. pa ćeju pit i mrtvega čuvat. Prija njoj se ni toga nigdar dogodilo. Žena je još dugo ostala ležeć va postiji. Da bi njin koliko toliko lipje vrime pasivalo.reče jedan. a drugi dva su ga čuvali. Ji pomalo i se njoj se riva zgoru. bi zadrhtala. . da ne more jis. leh je s njin dilila ča je bilo va zdeli. da on gre va selo po vino. Za dneva još njin je nikako vrime pasivalo. Kad ju je dobro namazal. kada ni njega. Ćapal ju je strah. Požrla je žljuk rakije i pojila nikoliko smokve. Još ga je zagrnul zi svojin kabanon.promrmje drugi i sa se nasrhnul od zime i straha. Va jenom kantuniću kraj njih žmirela je lanternica. skočil je muž sprid nje i kriknul: . . Jedan je umrl. Bila je zima. odluče. Leno se je obukla. još je polovica va njen. da bi se mogal mrtvi stat. Ni njoj više hodelo. Prija leh je šla frigat. kako da je nagnul glavu i zaspal. On. 86 .

ki je bil va kantuniću stišnjen va kabanu.Usmene narodne priče . tako se je zastavi za spat. i viču: . Izajde na oknu divojka i se smije i ona. 87 . se je ulovila za staru odzada i ni mogla više ća. drvo jasene. sama su drva dolazila doma iz šume. brijesta. Onda je išla i neka baba jedan dan u šumu. Na to on. kad se on digne. Va strašljivom se je se stisnulo od straha. Je hodilo puno. cerića.Oštija. po drugi put ga va rame lupne: .Nemojte nič ticat ovo blago. najde jenega cestara i ta cestar z lopaton da će udrit staru po guzici. Bile su samo jena udovica i z jenon hćerkon i tega pauna su stavili pod postelju i kad je ša spat ta mladić je reka: .Čuješ. Čudesni paun Jedan kralj je ima jenu hćer i je izjavi po ciloj državi da ona kemu se bude nasmijala za tega će se oženit.Daj meni. I ta stara baba mu je dala jenega pauna i von sada s ten paunon hodi s puten da će poć h toj mladoj vidit ku će se nasmijat. grabe. pij. Puštil je bukalet na tla i ušal z jenin korakon s kučice. trebam te! Drvo bi taki poslušalo.Ovo nismo videli nikad kako on to pelja z onin paunon sve. i misleć da je zaspal drkne ga z bukaletu i reče mu: . noćas će zec mater jiskat. Jedan mladić se je tako tuži jenoj staroj babi. Dojde u jenu hižu. kad ne će on. i svi se smiju. da ne puše vetar nutar. staru i mladu. grabe! Hajd za mnom k mojoj kući. nego kad je tko želio imati drva. kažu ljudi. klina. ko ćeš. Ona ga je onda zela i su se oženili. A one da te si zgulit jeno lipo pero. i tako dalje. da dovede lijepa graba za gorivo. išao u šumu pak si izabrao jasena. i se je taka i cestar zi svojon lopaton. te bi samo reko: . graba. i gre do kraljeveg dvora. A kako se ov ni maknul. Baba i grab Nekoć. cijepati i voziti s teškom mukom.Na. hrasta. Počel je kako vetar po putu bižat i ni se fermal se do sela.javi se s praga i zatvori vrata od kučice. puno mladići i ninemu se ni nasmijala. nisu morali ljudi ići s kolima i sikirom u šumu pak podsijecati drva. Gre po cesti. najprvo je šla stara. ma bura puše.Čuješ. piliti.Pij kad san prinesel. ki je bil živ va škrinji protegne ruku do njega i reče mu: . kako je bila noć. Onda je šal do onoga. se ulovila za pauna i ni mogla više ća. I svi gledaju kutkod gre. . zame pauna za veružice i on gre. hajde sa mnom k mojoj kući. Nekoć. bukvu. na e lijepa graba pak mu kaže: . pelja pauna. tko zna kad je to bilo. Zjutra. I šla je mlada. Do e baba u šumu.

moli svoga oca. babo. nego sam nešto lijepo sanjao. a kralj ga je ljubio kao ro eno dijete. al im se najednoć oko deset sati pokvari plug.Ne znam ja ništa za njih. . posadi se me u otroke i kaže: .Usmene narodne priče Po e baba pred grabom. Zidari je poslušaju. na kojem je kraju ovaj štap teži. grane mu se njišu do zemlje.« 88 . ti si velik i jak. A otac opet njega remenom udri. a glava s tebe. što je san snio pa mi ga taji. a otac ga zapita: . Kralj. dade zazidati kulu. neka pazi da ne idu u kvar. Pomisli baba u sebi: »Al sam luda. ali sve zabadava. Mudri dječak Nekoć bili sin i otac.Stani. Sad baba. ne radi volova. »da se možemo ja i brat razgovarati«. On privoli.Ne ću! Hoćeš zlo? .« Baba stane i kaže grabu: . da je kralj onuda sa svojom vojskom prolazio. uspuzi po otoboljenoj grani na grab. Ubrzo mu omili. kako je bio umoran od posla. pa onda njega zazi u u nju.A gdje su ti volovi? Sin odgovori: . grabe! Znaš šta. Hoćeš dobro . da li bi mu htio dati svoga sina. oti e k zidarima pa ih zamoli. što mi je volove pustio u kvar. Kad su tako malo popoišli obazre se baba i vidi.Slobodno. neka pita toga seljaka zašto tuče svoje dijete. gdje mu sin spava. neka joj na kuli ostave jedan prozorčić. a nešto nad grabom gromkim glasom poviče: . No kad oni ponarastu. pa kad vidi. išla bi ona uvijek do kule. pa udri po njem kao po volu. nego oni će morat vas trudno podsijecati i voziti doma. Grab nad šipkom ovisi otroke. da joj ne da zazidati braca. otpaše remen. pa su se njih dvoje pazili i ljubili kao brat i sestra. nego radi njegova sna. pa ponesi kradimice bratu jela. a sin. ponesi mene do moje kuće! Ja ću ti već pokazati put. drži se za moje grane. Slučilo se baš tako.Stani. kako se šeta grab. grab me može lijepo ponijeti do kuće. Kad je vidjela. kolik glava. što mu ga ne će da kaže. a i zato. legne spavati.Obodvjeručki! Sad sviraj u golen. ako je i bila stara.Sad hajd. razgovaraj se s njim te plačući radi njegove nesreće. akoli ne. a kraljeva kći. Kad je kula gotova bila. Jednoga dana oru oni. uz onaj plot desno! Grab poslušan i krene se i po e do grma šipkova. Sada otac uzme lemeš i crtalo pa ih odnese na popravak. da ne može namoliti oca. On odmah pošalje jednoga vojnika. pobije se i ogrebe na trnje na zli dan pak plačuć nabere po šumi snopić suvih grančica i povrati se doma. Njih bi dvojica uvijek išla na oranje. Sin se brže probudi. grabe! Dalje se ne miči! Odsad nećete vi stabla slušati ljude kao dosele.Tučem ga i zato. što idem pješice i trusim noge. U to vrijeme pošalje turski car ovomu kralju jedan štap i piše mu: »Ako mi pogodiš. Kralj odvede njega u svoj dvor. Tako je kad čovjek traži kruha nad pogaču. Otac ode. Pokorno drvo odgovori: . jer sam spavao. Baba sjedeć na grabu poplaši se od gromke riječi i opadne dolje s graba i po svojoj nesreći padne upravo na šipak. kad je čuo to. počnu zli ljudi o njima svašta zla kralju kazivati. bit ću ti prijatelj. a ja stara i slaba. grabe. Imao je tako er i kćer. a grab za babom. a sina ostavi kod volova. Njegova posestrima. Kralj dade toga čovjeka pitati. Domala povrati se otac. ali ti ne ću da kažem.

da ne će dobro proći. pa će vidjeti. da toga ne može nitko učiniti nego ja. kako je tobože sanjala.Oprosti. kako će pronaći težinu štapa.Zasto i kako je ovaj kruh tako tečan. Sada mu kralj pripovjedi sve. ja ti sve praštam. Sultan ih po njegovoj želji smjesti u jednoj sobi. pa kaže: . Kaži ocu. On odmah ostaloj trojici tako er proreže na istom mjestu. Ali kći njegova opet ode do kule. da ti se prisnilo. ja još nijesam ovakova nikad jeo. Kralj dade odmah razoriti kulu. uvijek ima nekakvih biljki. ali nije onaj dan ništa govorila. Nato sin: . proreže straga kaput. Malo kasnije zovne ih sultan k sebi pa zapita: 89 . što sam te toliko mučio gladom i že om. jedu i razgovaraju se. no probije jedan pećnjak pa zapovjedi kuharici pod živu glavu da sluša što ce se oni razgovarati.To nije moguće. kad kruh mijesi. a ja ću ti biti sin. ako ne pogodi koji je najstariji. Kad se oni ujutro probude. što ih unutra meće.Mili oče. zbilja tako uradi. poslušan kao i prije. da mu je kaput prorezan. Najstariji će jesti pšenicu.Usmene narodne priče Kralj kuša na sve ruke. srednji zob. da je tako i tako sanjala. a koji najmla i. Oni se unutra vesele. Zatim dovedu pred kralja njegova posinka. jer toga ne možemo učiniti. Zatim zabilježe teži kraj i pošalju ga sultanu. nego radi nje. da si se ti sam tome dovijao.Prvo je još kako tako. . On odgovori: . a zatim zabilježivši konje pošalje ih k sultanu. gdje nosi poruku: »Sve si pogodio. načiniti. . . da je sanjala. Ona ode opet natrag. ne radi kralja. raspast će ti se kraljevstvo. . Za kratko vrijeme eto ti opet sultanova glasnika.Šta ćemo. Brat joj se smili. sinko. Kći ode opet do kule pa zapita za savjet svoga brata. Ona tako i uradi. Kralj se zabrine: . Ti moraš imati tumača.kćeri. koji je stariji ili mla i. piju. Tada zapita jedan kraljeva sina: .Kaži ocu.Ništa laglje nego to. A on mu odgovori: . Ovaj sebi pak kraljev sin izabere trojicu svojih pratilaca pa im dade svjema jednako odijelo kao i sebi napraviti. probiti prozor i istepsti mi čašu iz ruku jednom palicom. Ti moraš. a štapom mu čašu iz ruku. na kojem je kraju teži. Sultan zadrži svoje goste nekoliko dana u svom dvoru.Daj mi na put nekoliko vojnika.To je zato. razbije on zurmom prozor.ali gdje ću ja konje sasvim jednake raspoznavati. Toga ja nikako znati ne mogu. koja. I učine. Kad su ovi išli spavati.jer sultan ima kršćanku kuharicu. svuku najprije kraljeviću čizme. jednu zurmu i palicu. pa ispripovjedi sve svomu pobratimu. kako mu je kćer kazala. neka onomu. Kad su došli do careva dvora. komu budu prvomu čizme izuvali. pa do e po noći te mu proreže kaput. Sultan otpiše:: . kad ja budem kod stola sjedio i čašu vina pio. Sultan je zapovjedio svojoj sluškinji. ali zaludu. opazi kraljević.Ništa laglje nego to! Uzmite kukuruza. kralj.odgovori kraljević . Sluškinja je dobro vidjela kroz pećnjak. Otac. nego zorom drugoga dana kaže ocu. . što ti sada poručujem. Ona ode pa ne kaže nikomu ništa onaj dan. . zobi i pšenice pa metnite pred konje. koji li srednji. ali ako mi ovoga ne pogodiš. Sad propadosmo. već ujutro rano kaže svomu ocu.kaze on . A on odgovori: .kaže kralj. Za nekoliko nedjelja pošalje mu sultan tri sasvim jednaka konja pa mu poruči. Kralj mu odmah progovori: .« To kralja natjera u strah. neka napuni posudu vodom pa neka turi štap u vodu. jer ću te pogubiti. a najmla i kukuruz. samo mi budi otac kao i prije. kamo je on svoje odijelo objesio. Ode kći do kule pa kaže bratu tako i tako.

pa siromak uvik gladan.Pravo veliš.Ta nemoj.kaže kurjo. Ode on. Zaklat ćeš jednog.E.vikne kurjo već izdaleka.pristane kurjak. Kad se jedared u životu čestito nasitio. i kad se on vratio. brate. Po što kupio. skupit će vojsku kaku niko nema.Tko je ono sinoć razlagao. . znam ja. momče! . ta već drugi put ostao pri svojima pod sramotom. al' kad je pobigo onda je vidio da je još gore bit ker bez gose.reži ker. I nije prošo ni dan. Nema šta već biž od kuće. kojemu je kaput na le ima prorezan.Znaš šta.kaže kralj.Što veliš.Lakše. već da glavu sad izvuče zdravu i čitavu pa pristane. da se mi ne tučemo ovako. Ugojio se. Ne će ostat pod sramotom. zasto je kruh tako tečan? A oni odgovore po kraljevićevu naputku: . sad ti ne ću prostiti! . pa se bogme rasrdio na kera. pa ćemo jednoga pojisti obadvojica. A keru opet nije do kavge. ali i konju su jedva but smirili. ali ni njoj nije dosta.Eh. Svi se okrenu. Smislio to kurjo dobro. pa biž. Nije on dobro ni došo do šume. a ker sa svojim već i bio i nesto i gole kosti ostavio.pridomisli se opet lakumi kurjo. Ode kurjo po svoje društvo. da bi i za svatove bio dosta. Sada kralj spozna njihovu vještinu. . . a nji' dvojica se opet na u. al' selo bliže. Jedared donela žena kući malo mesa. a on se našao s kerom.vikne kurjo. . . pravo veliš. i ja mu pomažem. .Ne luduj. nadari ih i otpusti.Pa ko bude jači. Vo. Kaki i mož' bit ker u sirotinje. . a ker zaželio da se omrsi i privario se. a šta ćeš s mršavim kostima kera bez gose?! . U to došao kurjak s društvom. . po to i prodao. Bisni kurjo. Ako onaj laže. a šta mož skupit ker bez gose?! Lako će izać s njime na kraj. Rat kera i kurjaka Imala jedna sirota žena kera. Najeli se do mile volje. svi kaputi na istom mjestu prorezani. pa će još i brke dobro omastiti. brate. pa će ga pojisti. braca kurjo. .lipo na njeg ker. a jedva su i but smirili. Šta će kurjak. . a šta ćeš od mene ovako mršavog.Mi ne znamo ništa od toga. kad samo butove tamani. neg će u šumu po svoje društvo. a on se onda sitio kako je nevolju naradio. kad vi ne znate. ojačo. ako ne ćeš da ti stanarica oklagijom samelje rebra. tako i uradili. Što rekli to i uradili.Usmene narodne priče . da će glavu izgubit. da ne bi osto pod sramotom. . a prid njeg kurjak. pa to sad vidi i kurjo. . al kad tamo. . Nije prošlo dugo vrimena. pa dosta svima. ali ker daleko od toga da voli kurju. pa da onda podilimo megdan. jer vidi. al' na puste kosti. pa probo meso. al' ljuto.Večeras će jedan natirati ukraj šume dobre konje. . taj nek pojide cilu vojsku slabijeg. . Najeli se siromašni kerovi. . Zlo je bit siromaški ker. bolje hajde pridveče sa mnom nakraj šume: tamo će jedan naterat dva vola. a ko veli. već brže otrče u selo po svoje društvo. nego svaki nek sebi skupi vojsku. koji je to pripovijedao.Sad si dokrajčio! .Onaj je razlagao. 90 . Kako rekli. koji ga je 'tio utamaniti.

on će onda onoj dvojici: . braćo. pa zablebeće. da ga u rat vodi i to još protiv kakog nepretelja. Čudan je to sabljar. to se ona sjaji na suncu. Ko veli. . pa da mi ne bi prakljačom pripolovili rknjaču. dida pućak?! .pokaže na pućka.Ta i mi smo pod vedrim nebom. Stigli oni tako već i blizo kurje. i sad oni idu zajedno. Kako on kljucnio.A vidite onog. pa se ona svitli na suncu. već da se mi sakrijemo. to je vojska kojoj nema ravne.Otkud tebe ovamo. . već sablja i to čudna.čas je veći. a mačka opet di bi štogod za vrat zgrabila. . kad su već na dovat. A to svitlo nije ništa drugo. . pa od stra' samo trgne repom. koji lipo širi rep i blebeće. a puca ko da se uture pogodio. a onaj kako često puca. Zapucat će onaj iz topa. čas spušti ništa svitlo.Čudna vojska. Vidite onog u sridi . Tako oni i urade. Lunjaju se nji' dvojica i malo dalje u ditelini na u jednog mačka.I ja sam od te sudbine. al' ker ni njemu ne kaže za čega mu triba. pa nek misle. pa kad zabaci repinu. Nema tu drugog divana.Skinuo sam skorup s gosinog mlika. Bogme lavu drugo nije ni tribalo. da se sva šuma orila. kad je kazo. Spazi nji kurjo izdaleka i kad se dobro zagledo. već dlaka u mačka masna. ker i mačak vraćaju tice i ni brige. pa mu to i dosta.Braćo moja. već pućak gleda za kojim zrnom. pa veli: . . Pristane mačak. pa sam pobigo u svit. komšija.To mora.vikne na to lav. da biže. a lav trže repom. . topdžija puca! . pa se obazre za kurjom. već opet vikne: 91 . a pućak ko pućak. pa će nam kožu i činit.umiša se na to medvid. Kad je kurjo to čuo. Ni ne gledaju oni za kera. vidiš ti kako oštro maše s njom. I e ker tako kroz kukuruzišta i jedared nai e na pućka. al' njegova vojska ne zna. Mačak na to mislio. a medvid već počo o topdžiji. što se on tu okreće ko nedočuvan. To se lav počo migoljiti. . U to stigne i ker sa nesu enom vojskom. Traži ga on i traži. Pućak se na to rasrdio. al' se na to medvid siti: . ta samlit će nas topom. pa se napući i samo viče: blu-lu-lu-lu! blu-lu-lu-lu! Pućak blebeće. čas je manji. . bižimo. a ja put pod noge. pa kljucne po repu. . čas diže repinu.Šta ti tu radiš.za mačka će kurjo. da je suvo lišće zaprašilo. to što se svitli nije ništa drugo.A kuda ćemo bižat. pa ti hajde samnom. .čas digne. iskljuco sam gosino dite. a kurjo za čas našo u šumi medvida i lava. E. pa se zaigra i čas skoči. da odma' će je za večer spremit. a on se brže-bolje popne na granje drveta iznad nji'. . Bogme je kurjina vojska drage volje pristala.Taj će nas sve posići sabljom. al' iz usta njim ot'o rič. al' što brže. Bižat će oni. I u oni sad šumom pa pućak kupi zrnje. a mačku gode tice. kad je čuo u čemu je stvar. komšija? lipo će njemu ker. bogme se užegurio. braćo.Bižte.Usmene narodne priče Otperjaši on da traži sebi društvo. al' kad je to vojska. pa nek samo do e ker. . Kurjo medu i lava pokrije suvim lišćem. da je niki topdžija. nego da mi. al' ker ne kaže. . da je to poljski miš u lišću. Pristane pućak. da smo otperjašili. bogme je to više gledo stra' neg oči.kaže ker i pozove i mačka u društvo.kaže ker. pa će na to i lav progovoriti: . Tako pućak spazi di iz suvog lišća viri vrvić repa. pa skoči i lava zubima za rep.Ta eto. . a pućak mislio da je niko krupno zrno. Dva nevoljnika: jedna briga manje.

jazvo. al eto za staro jaranstvo kazat ću ti.Ta ne govori . da je to topovsko tane. Ali ti nemoj odmah bježati. . pak ćemo se moći od svake nevolje izbaviti. kaži mi. al' kad je ipio. što smo i' potukli. On će misliti da si ti pitoma.upita teta jazvu . kurjo mislio. 92 .Usmene narodne priče .Imam devet. i upute se u društvu dalje.rekne jazvo.Imam ja. pak upita lisica jazavca: . al' još da smo znali. a ker lipo skine mačka s drveta. brate mili.na to će mačak. i tako i lava i medvida ubio. preskače preko puta tamo amo.Braćo moja. pak će te pustiti. . . .E. isa. Al' nije zaboravio ni na svoju vojsku. već što ću sada raditi. propinjati uz njega. s kojima bi se mogla kutarisati nevolje? . teto.odgovori teta. a ni znali nismo da je kavga. daj izme u tvojim mudrolija kaži jednu. jazvo? A jazavac će: . da su oni megdan dilili. čija su gvož a. remeće se. pak će iz gvož a jazvi: . odmah se počni umiljavati.Ej. jer baš na nji' pao. s kojima bi se. A kad se malo razgledo i vidio kako je to čudno me suvim lišćem. već kad znaš.Taman sam i tražio tebe: ti imaš devet. Već ja sam teto. Dok do e onaj čovjek. pa njeg i pućka oko sebe i onda njim kaže. jer će te prišamariti čim pak ne će biti fajde. čuo da si ti toliko pametna i mudra. Di će di ne će. Onda će jazvo: . .Spašavajte se braćo. već da se sjaranimo. . vavijek svoje provodi. po bogu brate. kako ću se izbaviti.tri i to sasvim dobre. što si se izbavila gvož a. pa kad vidiš zgodu.Znaš. Kad je sve to bilo gotovo. kako bi onda čudo napravili! Jazavac i lisica Sastanu se jednoć jazavac i lisica na putu.Bolan jazvo. podaj vatru tabanima. ako kad dopadnem nevolje. .Idem tražiti koga pametna i mudra da mi bude od pomoći. .koliko ti imaš mušterija. dobro . Kudgod ide lisica. već kaži mi. .Pa kaži ti meni. dok te ne pusti. da se nismo sjaranili. A jazavac poskoči od dragosti pak će teti: . Bogme se od toga tako uplašio. teto. pa će zgrabiti po ledini. izbaviti mogao? . koliko imaš ti mušterija i načina. A teta će: . nemoj tako. Kako je mačak sunio i hitro uzletio. ne bih te izbavio. . već na drvo u kojem je bio kurjo sakriven.Ne ću teto. evo i sabljar siče! Vikne. ne bih li se izbavila zla. evo ja dopadoh nevolje.ne budi te belaj tvoj tamo nositi.rekne lisica.odgovori jazvo. on nakostrušio repinu pa veli: . a ja tri. da se opuštio i tako je lipo i pao s drveta i vrat slomio. dok se jednoć ne strpa u gvož e.Kud ćeš ti. nego popoidi za njim nekoliko. mačak se od tako velikog miša uplašio i biž na najbliže drvo. da se tvoja pamet i mudrost pripovijeda i u pjesmama kiti po cijelom svijetu. ako bi gdjegod u nevolju pao.

On ništa drugo ne znajući. onda se ti učini. On putujući nekoliko obazre se i vidi. Kad do e čovjek.Evo. što će učiniti. Jazvo. jer me je već dvaput prevarila. što se radi ta i zaviče: . sada se ti pati i mudruj. ode kući. Kad po e kući. već te molim. što znaš.Posestrimo. . ja sam se prije mučila i patila. što će. to mi je drago.Usmene narodne priče Dok su oni razgovarali. Govedari joj ne šćenu dati teleta. pa počne misliti.odgovori lija. . preda mu je. da će joj oni dati prase. kad vidi tetu. a lisica skoči pak put pod noge. a ona njima da dâ medenijeh kolača. da nema lisice. . On počne gvož a zapinjati. . pa se prikuči jazvi. napotekne za njim i lisica. dok on do e. a ona njima da da medenijeh kolača.A ti.Uteče jednoć. samo odmahne glavom i smrmlja nešto u sebi. daj od devet mušterija i načina jedan meni i izbavi me od zla. nego joj kažu da ide k svinjarima. bježi! Do malo vremena eto čovjeka. Konjušari joj dadu jedno ždrijebe. od koga se lija izmakla dvaput. On misleći da je pitoma. a ona njima kolače. Jazvo siromah. a jazvo sve gleda ispod brežuljka. te u šišljagu. Al' eto ti jazavca. i dok vidi. i da ih je lisica prevarila. eto ti čovjeka gdje ide.E. Onda ona otide ka govedarima i zaište u njih jedno tele. Lisica se osvetila vuku Jedna lisica umijesi od zemlje kolače. ali im prikriči. pak će: . vide da su kolači od zemlje. pak će te on od sebe baciti. da će joj oni dati ždrijebe. da mi kažeš od one dvije mudrolije jednu i da se izbavim. a lija struže uz brdo. a teta ostade u gvož u. a ja ću svoju mudrost sebi ostaviti za poslije. pak ću tebe pustiti. kao da si mrtva. Lisica vavijek o nevjeri radeći i tude kao preko sjekire odgovori: . pak onda s tijem kolačima do e k tučarima i zaište jedno tuče u njih. a ona njima da dâ medenijeh kolača. Poslije nekoliko vremena sreća il' nesreća jazvina nanese ga. jazvo. Me utim čovjek. ako boga znadeš. kad zapne gvož a. a ti onda.Pridržavši jazvo tetu. da će joj oni dati tele.kad do e onaj čovjek. Oni je poslušaju. vidi u gvož e mrtvu lisicu.Drži. ali kad poslije prelome i zagrizu. te čovjek njega ispusti iz gvož a. U taj se čas pokaza onaj isti čovjek. pa zaište i u njih. počne je moliti i kumiti: . nego je oprave ka konjušarima. . Prevari se lija. teto? .Dobro. . odmah se počne lisica propinjati i umiljavati oko njega. me utim nemoj odmah bježati. dok ugleda čovu. a sve teta gleda iza grma. a lisica izbroji sjekirom na glavi devet mudrolija i načina. a ti si gledo. posestrimo hodi barem da se oprostimo. Kad se čovjek obazre. ako možeš u noge se pouzdati. već kad on počne gvož a zapinjati. dok ona ne prije e preko onog brda. što se čini. da ni pošto ne lome kolača. i kad do e. Onda ona do e i ka konjušarima.opet sam upala u gvož e. pusti je i zapne gvož e. ja već vidim da me svakako nije.Što to. pak onda odmah za njom u poćeru. a s njom račune polagati.odgovori jazvo. nego je pošlju ka govedarima. pak se opet natrag povrati. pa odapne gvož a i baci je daleko od sebe. dok ja do em. da bi joj dali jedno ždrijebe za medene kolačiće. pobratime. a lisica dade vatru nogama pak u šumu. i ispekavši ih namaže ih medom. al' ne ćeš više! Lisica bavrljajući po šumi amo tamo opet u ista gvož a upade. al' kad bude blizu šumice. Svinjari joj ne šćenu dati praseta. te i on upade u ista gvož a. ali ona bijaše već daleko umakla na svojoj 93 . a on kao pomaman zgrabi liju i pritisne je uza se. Tučari joj ne šćenu dati tučeta. i zapita je: . To čuvši jazavac kao žalostan rekne teti: . i dok jazvo dopade nevolje ona se smije.

digne se polako pak izvuče sva tri sirca iz torbe. i pokazavši mu u vodi mjesec. Lisica dovede vuka na jednu vodu. a lisica mu reče: . Lisica mu onda jamu zatisne. koliki je sirac u vodi. odmah se svome jadu dosjeti. kobilice! Otvori mi vrata: nosim ti studene vodice i zelene travice.A e je ta voda? . već da je on nosi. Lisica mu zatisne i uši. samo glavu i rep ostavi.Ne otvaraj ni po što na krupan glas. i stane ga timariti. sad ćeš izlokati. Onda mu lisica zatisne i nos i usta. pa pobjegne s njima. pa otvori vrata. Lisica. a najposlije od teške tuge i žalosti otide. pa mu ne šće otvoriti. loči. Kad podobro umakne. pa mu reče: . a ona otegne pjevati: 94 . do e vuk. te obije vrata i stane ridati i naricati nad mrtvom glavom ždrebećom. pa stane i on svojim krupnijem glasom vikati: . da je odere. sakrije se za sjek od košare. i kako ono nije šćelo otvoriti.Usmene narodne priče dobiti.Eno vidiš. pa onda otide. Lisica došavši svojoj kući metne ždrijebe u košaru. al' eto ti lisice s vodom i sa travom. koja se bila utajala. da je izlokala iz vode.zapita opet vuk. a vuk kad vidi u nje sirac zapita je otkuda joj. a vuk njega za vrat. Kad poslije do e lisica. pa se stisne. kad do e kući. pa ćeš ga izlokati kao i ja svoj što sam izlokala. A vuk siromah opet loči. kobilice! Otvori mi vrata: nosim ti studene vodice i zelene travice. vujo. Jednom do e vuk. misleći. kobilice! Otvori mi vrata: nosim ti studene vodice i zelene travice. pa onda po e dalje. Jadno ždrijebe prevari se. Ovaj je čo'ek imao u kolima u torbi tri sirca. pa uzjaše na nj i reče. kobilice! Otvori mi vrata: nosim ti studene vodice i zelene travice. reče: . Onda lisica reče: . To bijaše oko ponoći u uštapu. Onda siromah vuk loči. dok mu trgne voda nazad. Kako do e pred košaru. Malo za tijem udari onuda jedan čo'ek s kolima.Kobo. Ali niti se ko javlja niti vrata otvara. pa mu opet reče: . kobilice! Otvori mi vrata: nosim ti studene vodice i zelene travice. . da to nije onaj tanki glas lisičin. već na vrlo tanak. što je većma mogao i počne vrlo tankijem glasom: . Malo vremena za tijem postoji.Loči. koji joj je ždrijebe ujio. ja ću ti pokazati. da mu otvori vrata. A vuk siromah opet loči. dok mu voda trgne i na uši. nego loči. loči. pak stane pripovijedati. digne je i baci u kola. te se oni vrate prazni i umorni natrag.Kobo. pa se umrtvi na putu.« pa ni na kakav drugi glas da ne otvara vrata na košari. ali krupnijem glasom. kako je neko dolazio i govorio kao i ona. da je bolesna i da ne može ići. ali kad bi god polazila po travu i vodu. po običaju stane zvati: . i nebo bijaše vedro. te ga uvali i svega pojede. Ali ždrijebe pozna. a ona mu odgovori. a vuk kad to vidi. Idući tako sukobi se s vukom. a ona pojede dva sirca odmah. Sjutradan kad lisica opet otide po vodu i travu. stane po običaju na vratima tako govoriti: .Hodi. svagda bi prikričila ždrebetu da pazi na njezin glas i na njezine riječi: »Kobo. sad ćeš izlokati. koji je za sjekom slušao sav njihov razgovor. a treći natakne na vrat. Onda ona proviri kroz brvna i kad opazi u košari samo glavu i rep od ždrebeta.Kobo. Jadni vuk počne je nositi. svaki dan mu je donosila travice zelene i vodice studene.Loči vujo. koji je više puta slušao kako lisica ždrebetu viče da otvori vrata. a vrata se na košari za njim zatvore kao što su i bila. i našavši lisicu na putu.Kobo. Ždrijebe poznavši glas njezin odmah joj otvori. loči dok mu voda trgne i na nos i usta.

i izlije se sva voda iz njega. izi u pred kuću i počnu hvaliti njezinu pjesmu.Ja ću provaliti koš i ukrasti ću sjeme. Vuk je i to posluša. zapita je vuk: . vujo.Šta ti. svinja i lisica Združe se me ed i svinja i lisica. kako će požeti. koja je ondje blizu bila.Odavno ja oko tebe derem opanke. a za tijem i na tavan.Miči vujo. Požeše i snoplje povezaše. teto.Ja ću žeti. zapita jedno drugo. reče lisica vuku. onda ga ona ostavi sveteći mu se: . Onda on po e da preskoči upravo iznad stožine.Ništa. Me ed reče: . bolan zdravu nosi. Me ed reče: . Kad se poslije sastanu vuk i lisica. kako uteče. i ja ću svojom surlom uzorati. Svinja reče: . Do e žetva. A lisica reče: . da ih hoće pustiti u kuću. miči. Pošto vuk s teškom mukom iznese lisicu na tavan. koji je bio od ljese. da dobro ne preskakuje. Čujući svatovi. Svatovi polete na tavan. a ona im kaže. Svatovi ih puste. A vuk mičući dotjera do dna stožine. da preveć na stranu skače. Sad se staše dogovarati.Ja ću gumno načiniti. posiješe.i tako jednako do pred jednu kuću u kojoj su bili svatovi. te se na nju nabode. Pa opet udesi: . jer si ti moje ždrijebe ujio. Me ed reče: . Lisica videći to obeseli se vrlo i reče vuku: . Staše se razgovarati. Uzoraše. tako i lisica reče. govoriš? A ona mu kaže: .Bolan zdravu nosi.Ja ću klasje kupiti. Svinja reče: . lisica skoči s tavana i uteče.Ja ću svojim repom podrljati. šta će koje raditi i kako će sjeme naći. Me ed. što lisica govori. vuk odgovori. naopako po sebe. Pošto nekoliko puta preskoče. da oru zemlju i da siju šenicu. Zapitaju jedno drugoga. kako će vrijeći. Svinja reče: 95 .Ja ću posijati. ona onda otvori sve jame vuku.Ja ću snoplje snijeti i ja ću i vrijeći. Lisica reče: . a jadnoga vuka svega isprebijaju. . da je sav isprebijan i da je jedva utekao. sad ćeš saći.Usmene narodne priče . te polije dolje svatove. da bi i bolje pjevala. da se hrane.Bolan zdravu nosi. buncam. bolan zdravu nosi. pa se dogovore. Sad lisica pozove vuka da preskakuju preko jedne stožine sijenske. a ona upravo iznad stožine. Svinja reče: .Ja ću snoplje vezati. I kad je ona jednako ponavljala.

a gusak četrti. i tražeći miša stane šuškati po slami. Ovrhoše. pa je pozva u društvo. pa i krilate tice hvata oko puta.Ja ću svojim repom trniti pljevu sa šenice. da će im dovesti jednog carskoga čo'eka koji će žito pravo razdijeliti. Puran krikne: . te svinju za nos. Svinja podigne glavu da vidi šta je. Držidu oni tu stražu. Lisica reče: . pa ide sad na njega. pa reče me ed svinji: . I oni primljeju na večer stražu: kokot prvi. te joj dade samo slamu. pa sad iznad puta sad ispod puta trči za ticama.Vudri ga! A gusak: . Opazi je me ed s kruške poizdaleka. a šenicu svu uze sam. pa otide na tužbu i kaza im. da je živad ostala. Svinja se uplaši.Tat. Lisica otide. a me ed pomisli. Kad s to tati čuli. Zakopa se svinja u slamu. Uplaši se svinja i me ed. da je ona već svinju udavila. racman drugi. a mačka se prepadne od svinje. i evo dojdu tati. svinjo! Eto lisice gdje vodi strašnoga bumbašira: ogrnuo ćurak od kune. Znajući mačka. pa od straha padne s kruške na zemlju. pa kroz travu do e na gumno.Ja ću ovijati. pa rukne i skoči. I onda dokončaju. Onda živad zberedu sednicu: tu se složi kokot. jer ga svinja zamoli. a lisici ostane sve žito i slama. kaj budu napravili. te se razbije i crkne.Ja ću žito razdijeliti. puran i gusak. pa kaže svinji: . Me ed žito podijeli. racman.Vohoho! A gusak: . Oni skončaju. Onda kokot naglo zakriči: . Drugi dan su dobili ovi stražari strašnu pofalu. da je miš. lisici ne dade ništa.A kado je to? Racman na to veli: . te nada u potok. da hvataju miše. ali ga ne podijeli pravo.Zlo. a ja ću se popeti na ovu krušku. da na gumnu ima dosta miša. oni bejž. tat.Vagaj ga! I tati su od velikoga straha komaj pobegli. U tom se mačka ukrade me edu iz očiju. pa skoči.Ja ću pretresati i rastavit ću slamu od šenice. puran treći. i to: kokot. a me ed reče: . po e rado.Zakopaj se ti. te na e mačku. a puran zakriči: . da idu na gumno. puran i gusak. 96 . Živad na straži Jenput su tati strašno navalili na živad. Rasrdi se lisica. a me ed se pope na krušku. pa nada uz krušku. da budu stražu držali.Usmene narodne priče . tat. svinjo u slamu.Na galge ž nem. a mačka pomisli od njezine surle. Svinja reče: . racman. Hoteli su se pokrast.

pa ti vjeruj psu! . koji će ti doći.Vuk ih začu en upita. Vuk pristane na tu nagodbu.te odatle dalje. bogme ti nijesam došo na pir.Možeš dragi kume al' nemoj namah nego me pusti. da bjelova sjeti pogodbe. Kad se je vuk osvijestio od teškog udarca. moj magarče.Oni se izdaleka zatrkaše. kume. kad se voda složi s vatrom. te zaviri magarcu pod rep. al' čvrsto obeća. po e vuk. Videći vuk da je prevaren. da se oprosti sa svojom dječicom. nego da se malko okrpim. da će. . a drugi otraga. te mu odmah pritrči i u brke rekne: . Opet po e kum u daleki svijet tražiti štogod u gladan trbuh. Izdaleka već poviče: . rekne: . a drugi na usta unići. ugursuzi jedni. Pas se ušeprtlji pa odgovori: . pa vuk skoči u zrak povrh 97 . . evo mene. kako će oba najedamput unići? A oni odgovoriše: . Već poizdaleka poviče vuk: . a ne ugovarati. a bjelov mu se oglasi: .Usmene narodne priče Višeput prevareni vuk Ogladnio jednoć vuk. pa ćemo mi jedan otraga.Eh. mi smo već tvoji. kad smo dva. pa možebit me ne ćeš htjeti jesti. a rep diže na le a. pa eto tebi masne večere. što prije na e ujesti bez ikakvih uvjeta. poplaši se. bilo ti jučer grabiti. sad ćete istom vidjeti.Ta da.Čuješ li ti. nama je poginut. onda jedi u sto dobrih časa. a čim zora zapraši eto mene opet amo. Pro e i podne. pa me pogledaj straga i ako me begenišeš. Premetnuo brda i dolove. Odgovoriše ovnovi: . što je ježeva muka. Bio vuk srca milostiva pa pustio bjelova kući. da idem kući da se izljubim i izgrlim sa svojom sitnom dječicom. da mu je magarac izbio dva zuba. ti i mene namislio ujesti? Vuk mu odgovori: . bjelove. nego ti pro i za mene. koji se nemilice glavama tukli. Već mu se dosadi ovdje sjediti misleći da se nije bjelov zaboravio. Ni sad nije daleko išao. moj kume.Ej. pa u strahu rekne: . pa i nas dvojica ne možemo u skladu živjeti.Eh. Ali čuješ li. U vuka lakome oči pri pogači. Kad magarac vidi. A kad bilo sutradan. pa po e tražiti štogod da se nahrani. jer sad ne ću više gledati na pogodbe i poštenje. a vuk oblizujući se svaki je čas pogledo onim pravcem kud je bjelov otišao. ali mršava i suha ko bakalar. da sam ja star.I pravo nam je. a ti oženiš s ovcom. eh. te danas ne bi kesio zube i čeko s onu stranu potoka bjelova. šestero štenadi. opazi jadan. a bjelova nema. te kukavnog vuka silovito drnuše glavama jedan u zube.Ti rastvori ralje i podigni rep. da mi obadvojica u tebe uletimo. Došav na dno poljica poviče preko potoka bjelova. pas me prevario. A magarac mu odgovori: .E. ti zaista ne ćeš. a znademo da si plaho gladan: dobro bi bilo. te moj kurjo odmah po tlima napola mrtav pane. kume. spade u neko poljice i tu ugleda psa bjelova. baš sam vas i tražio. te odmah na e u drugoj njivi dva ovna.Eh. a magarac put pod noge. ali zaludu. al' mi se čini. a magarac ga plehne nogama.Je li. uteći ne možemo. da je za glavu. Došav u drugu njivu na e magarca gdje pase. ta i zinu na čeperak. sad ću ja tebe izjesti.

Htio vuk skočiti. a naš vuk mrtav padne. pak bi ju zatukel. da mu bu za delo škudu dala. Ja sam tvoj svakako. da ni mogla naprej ni nazaj. da ju ote muke oslobodi. i jedva živu glavu iznese. pa što izjedeš. još da nešto bude. već izdaleka povika: . sad ćeš mi večera biti. Potpaze ga varošani. pušća ju z ruk i pital ju je: da je škuda? Ona mu veli: . nije za te meso. prikupi mu rep u ruku te sjekirom u glavu. najpravije bi mi bilo. zaprosila ga je lisica. plakati. Te ona v strahu mislila. I ja sam kcoj došel i sem mu je pomogle osloboditi. kad tebe toliki izvaraše i bar na posljednjem ne naučiše pameti.Dragi bože. da ti pravo kažem. pa me počni jesti s ove sadnje moje. jer ga evo već dva put ljuto izraniše. koliko pretrpih muke. Prošla ga volja tražiti lova. To čuvši pastir koji je u lipi za njim bio i koji se kao i on od kiše sakrio. te zavikaše: . Konj mu odgovori: . Kurjo. pa da mi prikupi rep i sjekirom glavu rascepa. koliko je pretrpio počne opet na glas govoriti: . Gda je muž blizu došel. meni je već dodijalo ovako življenje. pobro. što tako u ćoravo pogubi zube i slomi kičmenicu. budalasta glavo. prosto ti bilo. da ne bi gdo spametneši došel pak bi ju prijel. dok nazrije sivca. kako vidiš.Si ju imel vu ruki. već ravno u duplje. Opet jadnik po e dalje. ali ne ima vremena. da onim istim putem ide jen muž.te tude netko nešto popade te kukavnog vuka na mrtvu postelju isprebijaše.Eno na sivcu vuka! . Tak žalostna vupazi iz dalka. tebe kumstvo skupo stade. ovnovi uteku. Lisica prevarila muža Tak je jenput štela lisica preko plota prejti. Nije daleko putovao i na e jednog sivca konja. Dok se je vuk počeo osvješćivati. a i goso već otreso nad menom ruke. već ti uzjaši na mene. Sjećajući se. pa nisem takaj niš dobil. Ti si moj bez ikakva ugovora. komu je samar veliku sadnju na le ima napravio. da me ne možeš od jednoć izjesti. dosada si. Vuk opet pristane na pogodbu.Dragi kume moj. nego se vrati onakvi isprebijan u šumu govoreći: . da te je svatko prevario. da ju ne bi gdo onde našel. Jer. a rep unutra. na komu je bila velika šuplja lipa. kak bi se ote muke mogla osloboditi i kak bi muža vkaniti mogla da ju te muke mogla oslobodi i kakvu plaću mu obeča za njegovo delo. kume moj. Ovnovi počeše nad svojim kumom jadikovati.Usmene narodne priče čovjeka. pa me izvaraše i još ovako grdo isprebijaše. nego bukova trulež. kajti se je bojala. Putujući tako isprebijan sustiže ga strašna bura s kišom i ledom i to baš na jednom raskršću. pa da se tkogod desi u ovoj lipi. ko da se pomamio. pak je bilo vuzko prelo med plotom. sam je sebe proklinjao i svoju budalastu pamet. kojima sam na poštenje gledao. Kad je vuk ustao. pa za nekoliko stigne u grad. Na to muž da se vkaniti i oslobodi lisicu. te skoči konju na le a. ali znaj. I ja sam evo. te okrene glavu na dvor. i bolestan i gladan i žedan. I da ju je oslobodil. pa ga je već i sam goso odbjego i pustio da živi dokle može. da još jedamput okuša sreću. pak je veznula. Vezda kaj će lisica početi? Počne kričati. a ja ću opet živjeti. 98 . kajti se je bojala.Ej. ja te ne ću. možeš ostanke dojesti.Ej. Kud će kum. ne bud pre ašnjih lopova. zakaj si ju nisi zel? Za moju kožu bi bil dobil škudu. a konj zagrebo. pa kada opet izgladniš.

nekaj mora. ne smrdi. al' smrdeti ali dišati.Čuješ ti. pak se je valal pod jabukoj. Dojde medved. neg smrdi. Jež mu veli: . je li smrdi ali diši v moji luknji? .Oprosti mi. a onda ga je pak hitil s koca vun. Pita njega zajec: . poveč ti meni. Došel do prvoga onoga zajca. vuk. a onda ga je pak hitil s koca vun. pa mu veli: . Dojde k lavu. Tak i trejti put. On je zbetežal. Na to se lav rasrdi. pita ju lav: . kajti je spametna bila. koj pred luknjom čakal. . Išel je njemu jabuk stepat.ja ne bi bil tebi dober mesar? .ti kaži svoje nože-zube! Onda zajec njemu pokazal nože svoje. . Onda on išel po drugi put po jabuke.pa ga rezdrapa. kaj bi smrdelo. Lav odgovori: . Dojde k lavu.A niti smrdi niti diši. . je li smrdi v moji luknji? Zajček veli: . poveč ti meni. On je imel jenega pajceka.O. Jež je onda išel mesara iskat.a lagati ne smem. da mu se nakloni. pak mu onda već nije nikaj dal jesti. Onda je zišel dole. Onda on išel po drugi put. Onda je išel dale i je našel lisicu.O. pa reztrga medveda. To je videl i čul vuk. i gda dojde k lavu.Čuješ ti. Onda je po 'ne bodinje nabol jabuk.Lažeš. svitli car. pa ga je hitil z koca vun. I lav ne je rezdrapal lisicu. .O. moj medved. Lav odgovori: . a vezda ne mrem ti povedati . . pak je nosil svomu pajceku.Kam ideš ti kumek? Veli jež: . poveč ti meni. da mu se nakloni. To je videl zajec.veli. je li diši ali smrdi. da mu se pokloni. . To vidi i čuje lisica. lija. neg prav lepo diši. Jež i njegovi mesari Tak je bil jež.veli. Pita ga lisica: 99 . da bu pajceka zaklal. ti lažeš. je li smrdi ali diši v moji luknji? .Idem mesara iskat. Pita ga lav: .Usmene narodne priče Bolesni lav Tak je bil jen put jeden lav. prav grdo smrdi ovde. kajti sem se prehladila pak sem dobila kih. je li ne smrdi ovde v moji luknji. koj je pre luknjom stal. Kad mu donesel. Medved odgovori: .Kaj. ne diši ovde.pak ga zagrabi i rezdraple. ja bogme ne znam.Ti ne bi bil dober. poveč ti meni. zajček.Čuješ ti.Čuješ ti. Donesel mu je jabuk još jen put. pak je ležal v svoji luknji. da mu se pokloni i pita ga lav: . . onda je njega prijel pajcek za 'ne bodinje.Nuder.

Onda ga je išel tožiti.veli. On ji veli: . pak je došel do voka.veli. To je konec kraj. kam ti ideš? Onda on veli: .Kad si ti veći gospodar no ja. On mu pokazal. Onda su oni išli tam.Idem tražiti uvegiju. Lisica i mačak Tako bio jedan čovjek. . Do e tako u šumu. što se šarene povlake prave. a ti idi. . ja sam. .E.Dej. Zval je voka na sodbu i rekel je voku: . ide dale. A čovjek reče: . ti bi dober bil. kume? .A kud ćeš. Jež je otišel vu štacun po sol. 100 . zakaj mu je pajceka pojel. ondje su bile jene kleščice. i vok je išel ž njim. da mu je prav.Kam ideš ti.idem i ja djevojki svojoj.to je godina. Jež je se okolu tancal i rekel. kupi čovjek pergara. dje je pajcek bil. Oni su se pogodili. kume.Idem iskat mesara. . Mačak ode pa na e službu opet u čovjeka udovca. Već je ne. . Pogode se: dat će mu plaće . uzmi mene. Jež ga je tožil pri jenem grmu.Ja idem. pa ga sretne lisica. pa kad ti tražiš.Ja ne ću ostati.kaži tvoje nože. kumek. pak se je vlovil. . ti ne bi bil dober mesar. a ja idem na divan. pa si traži službu. skroji mu haljinu. Pita ga vok: . Onda ona pokaže sve nože. Onda ide. Tak su oni došli na tožbu. . teto? . Lisica mu veli: .E.Kaži ti svoje nože. .šarenu haljinu.Danas ti ostani kod kuće. meni ne trebaš.reče mačak. . Reče čovjek mačku: . a vok do te čas pajceka zaklal i pojel. pa mačak navuče i ode.Sad ti moraš tu z glavum sbuditi soca.E.veli.Usmene narodne priče .Kaj ti ja ne bi dober mesar bil? Veli on njoj: . Onda je vok tam z glavum štel zbuditi soca. Pita on nju: . . dok je došel jež. . pa imao u kući velikog mačka.Čuješ ti.mesara iskat. Kad se godina navrši.Kaj ti ja ne bi bil dober mesar? Onda veli on: . Ostane on tri dana .

nerast se zakopa pod šušanj. pa da mi vidimo njezinog uvegiju. On je išo svojim putem.al' se poče medo gore više dizati. Rekne kurjak: . teto! . ujače kurjače. teto! . hvataj krme. već mlada. uvegija se prepade. kurjaku i nerastu. a medo poleti dolje. kojega upita: . kako mu je teta odgovorila. pa rekne da hoće.rekne joj medvjed. pa i k meni poletio.Pa hajde. pa ćemo krme peći i donijeti pred jazbinu . pa ga vodi k svome domu u šumu. Medo se popne na hrast. što se eno tamo vidi jer su me pozvali. Kad ujutro. a oni se posakriše. skoči i mačak. Al' reče nerast divlji: . U jazbini je samo perje . pa medo poče pripovijedati.Baš je znao.Idem u ono selo.uvegija će na pečenku iziti. kako je uvegija baš na njega skočio.Ajde. a ti.Nisam teta. striče? . koju je uvijek u ustih imao. Al' on puhne iz lule. a na to nai e divlji nerast i rekne: . odnesoše 'naku vruću pečenku pred jazbinu. jer mu je grana smetala. Ali se odlomi suvarika. Medvjed i lisica Neka lisica po e iz svog brloga. 101 . Kurjak se prepade i utekne. A kurjak i nerast kažu isto. teto! Ona će: . pa posto divlji mačak.Meni bilo najgore. . .Medo. a divlja svinja ispod šušnja skoči. pa poče bježati. a mi ćemo ga vidjeti. Sad se skupili njih trojica.Faljen Isus. A divlji brav kaže: .Nisam teta. Putem susretne medvjeda. . već mlada. lomi drva. Eto izi e i lija i uvegija k pečenki . lisica se digla i mete pred jazbinom. a ja ću vatru ložiti.legao mačak u mekan krevet. Ode i on dalje. ti idi. Pro e kraj nje medo i rekne: .Nisam teta. Sastanu se oni opet u šumi na jednom mjestu. u svoju jazbinu.Usmene narodne priče Ne zna lija tko je. da nije teta. da sam ja u šušnju. pa će za deblo. skoči na hrast pa upravo na medu a medo se preplaši a mačak još bolje. ali tamo kurjak.Faljen Isus. već mlada. za mnom je pušku opalio. idi.Faljen Isus. A kurjak odgovori: . Na to nai e kurjak i rekne: . pa poče pripovijedati medo. pa je spao dolje. frkne iskra kurjaku u dlaku.Dokle ćeš ti to.upita ga lisica. već mlada. Kad su ga spekli. da štogod ulovi za svoj trbuh.Mogu li i ja s tobom? . već ostao u šumi. kaki je. a kurjak legne na kladu. da im kolo vodim. pa bježi s hrasta na šušanj. Mačak se više nije vraćao teti.

Posredina.reče mu lisica. ali medvjed bijaše jako ogladnio.Ti si ga pojela. pa nam donesi jedno ulišće meda.porodila se druga jedna žena. . ali njima bijaše to malo.Šta je. Medvjed po e da lisicu razdere. što bih joj ponijela? . Kad bude sutradan. . pa rekne lisici da donese košnicu s medom. a neka za bilju.Oh.Tko te to zove? . Oko ponoći lisica se opet probudi.rekne mu lisica i tako se posvade. te legoše i zaspaše. da dokrajči onaj med. kad nijesi vidio.Ama. Medvjed ode u selo. .Pa ponesi joj malo meda iz one košnice. Oni su jednako bježali ne obazirući se i misleći da ih još jednako gone i tako u sami mrak do u do jednog sela. Lisica mu reče: . .odgovori mu lisica.nego idi u selo. . nego si ga ti pojeo. . te pojede ostatak meda i suviše ogrebe košnicu.reče mu lisica.Eno u selu rodila jedna žena. .Usmene narodne priče Oni do u u selo.Eno u selu. Ona se digne i stane kao i prije vikati: . pa neka za sjekiru. . a ju će te dotle ovdje čekati. a ja ne znam. jer joj na um padne još meda.Kamo med iz košnice? . pa stane vikati: . da budem baba djetetu. ima jedno pravdalo.reče joj medvjed.Ne znam ja.rekne joj medvjed.Kako si tomu djetetu ime nadjela? upita je on. šta je? Medvjed se opet na to probudi i vikne joj ljutito: .Kako si nadjela ime djetetu? . .Eno u selu porodila se još jedna žena. pa me zovu da budem baba. Medvjed.Ponesi joj malo onog meda. pa se vrati medvjedu. tu ih lijepo prime i dadu ima da jedu. pa me zovu da budem djetetu baba. pa ćemo vidjeti. tko je izio med? 102 .Medvjeda probudi ta njena vika. pa počne vikati: . Nisam ja. vrati se medvjedu. pa me zovu. . šta bih joj ponijela? . tko te to opet zove? . ukrade jednu košnicu meda i donese ju lisici.Pogrebljina. šta je? . jer joj na um padne.Šta govoriš.Šta je.Pa ponesi! . poviče joj: . šta me pitaš? . Lisica ode tad do one košnice i pošto se najede meda vrati se natrag. i ja sam.reče mu lisica i leže da spava. te kad se najede meda. ako si ti. što sam izgladnio bježeći! .upita je medvjed. a ja ne znam. nego bih li joj ponijela malo onog meda? . Pred zoru lisica se opet probudi. šta je? Medvjed se probudi na tu njezinu viku i upita je: . To maje opaze.odgovori lisica i zaspaše. kad spazi da nema ni malo meda u košnici. Poslije nekog vremena lisica se probudi.naredi joj medvjed.Kako si djetetu ime nadjela? .Šta je. i upita je: . .Površina. jer joj je na um pao med.Be. . Lisica ode i donese ju praznu. . Lisica ode do košnice.upita je on.Mi ne ćemo ovoga meda sada jesti. . .Hajdemo ovamo. . te medvjeda i lisicu protjeraju iz sela. . Medvjed na to pristane. Medvjed tad poviče: . pa odu u kuhinju i stanu tražiti po sudovima da što pojedu. Ona ode do košnice.Tko te to opet zove? . . a ona mu reče: . nego je bolje da ga za sutra ostavimo.odvrati mu lisica.

ne bi li bolje jaja nosile. Jaje harambaša Bijaše u jednom selu pet šest kokoši. Uzme šaku soli. Čim se kokoši nazobaše soli.Daj da ja dadnem malo kokošima soli. Čim pijevac ugleda jaje odmah ga upita: .E. moj pijevče. Onda ih opet upita maca: . Kad htjede da izvadi nogu iz gvož a.De se zakuni na ovome pravdalu. pa ću ja onda! Lisica tad digne svoju prednju desnu nogu i polako je spusti na gvož a i sitno reče: . ni mene. trči od medvjeda i bježeći mu dovikne: .Šta ćemo k večeri? . koje snesoše desetak jaja. koja je bila već prije opazila. Kada vidjeh.Usmene narodne priče Lisica dovede medvjeda do jednih gvož a. Bijaše nas desetak petnaest. a ostah ja sam na mejdanu. a ostane samo jedno. a ostah ja sam na mejdanu. Kad vidjeh.Pa jadno moje jaje pobjegne iz sela u šumu. tako mi ovog pravdala! pa lupi stopalom po gvož ima što igda mogaše.Što ćemo k večeri? .Ne pitaj me. jer mu je bijahu uhvatila. odmah se počnu dogovarati: . Navale u ono selo patri i zaptije i stanu se dogovarati: .Što ćemo k večeri? I tako odmah odrede da će pijevca k večeri. i sve mi drugove pobiše. da mi spasa nema.Nisam ni ja. na e pijevca.Kud si pošlo. tude na oše mačku.Nisam ja izjela meda.Kud si pošlo. a ostade ono desetak jaja. jer tkogod u naše selo. moj medo. Kad to opazi lisica. moje jaje? Odgovori jaje: . Onda odgovori pijevac: . da mi nema spasa ja pobjegnem u šumu. Kada do oše k jednom kamenu. prijatelju pijevče? Odgovori jaje: . maco.Tako je taman i meni bilo. pa će reći medvjedu: . te sve porazbijaju.De ti prva. Kada do e u šumu. On joj rekne: . I upita maca jaje: . Muka mi dodijala. da nijesi izio meda. kad u njoj pameti nejma. Tude se jaje i pijevac sjarane i po u zajedno gorom. što ti je golema glava. pobjegoh u šumu. I ono jedno rekne: . jer u mome selu tkogod do e na konak. te posu kokošima. ni prijatelja pijevca. tako mi ovog pravdala! Medvjed digne tad svoju nogu i krupno rekne ko medvjed: . ali ne mogaše.Jaja! Malo pomalo porazbijaše sva jaja. zaludu. Po nesreći rekne jedna žena: . odmah pokrepaše.Jaje! I tako bijaše nas desetak. moje jaje. odmah se počnu dogovarati: . i ti.Što ću i ja samo u čitavu selu? Daj da i ja bježim! .Ne pitaj me. jer nam je muka dodijala.A kakva li vam je muka dodijala? 103 .

Usmene narodne priče

Odgovori jaje: - Ah, moja maco, muka bome velika, jer u našim selima naopaki ljudi, te nas sve pobiše. Ostadosmo samo nas dvoje, te kad vidjesmo, da nam spasa nema, pobjegosmo u šumu, ne bi li kakogod još koji dan živjeli. Onda odgovori maca: - Ah, moje jaje i ti pijevče, ta je i mene muka potjerala, jer u mome selu vrlo su naopaki ljudi. Dok im što meso pojede, odmah odsude, da je mačka pojela, te uhvativši mačku odmah je počnu biti i tako jadnu mačku isprebijaju. Dok im što žito pojede, odmah reknu: - Pojeli miši žito, a ne će mačka da ih hvata. I tako opet jadnu mačku počnu biti. Dok im se dijete očeprlja ili malo ubije, odmah reknu: - Očeprljala ga mačka otimljući mu iz ruke meso. Pa opet jadnu mačku počnu biti, i tako se meni dodija, te pobjegoh u šumu. Zato vas molim, da se sjaranimo. I tude se sjarane jaje, pijevac i maca, te po u gorom zajedno. Kada do oše na jednu ledinu, ali na toj ledini magarac pase. Čim ugleda jaje, pijevca i macu, odmah i pozdravi svojom lijepom pjesmom i upita ih: - Kud ste pošli, složna družinice? Odgovori jaje: - Muka nam je dodijala, moj magarčiću, jer u našem selu naopaki ljudi, pa nas muče i biju, te više ne mogosmo trpjeti i tako pobjegosmo u goru. Onda odgovori magarac: - I meni je velika muka dodijala, jer u momu selu, ako će kogod lonaca otjerati u svijet, natovare na magarca; ako će drva dotjerati, na magarcu; ako će zemlje dotjerati za lonce, na magarcu; ako vode, na magarcu; ako soli, na magarcu; ako je otjerati ubre na njivu, na magarcu. Već mi to dodija, podigoh svoje uši i pobjegoh u šumu. Daj, s vama idem u goru. Odgovori mu jaje: - Ajde slobodno sa mnom. Tude se moj magarčić uputi s njima, te po oše gorom. Kad su bili k jednoj vodi, ali na toj vodi ovan vodu pije. Upita ih ovan: - Kud ste pošli, složna družinice? Odgovori jaje: - Muka nas natjerala, moj vjerni druže. Upita ovan: - Kakva vas muka natjerala? Odgovori jaje: - Velika muka, moj druže, a što je tebe tude dotjeralo? Odgovori ovan: - Ah, ne pitaj me, moj mali bjelane! Momu društvu bijaše naopak zapovjednik, te sve moje drugove prodade; ja sam ostadoh, te navali na me veliko zvono i poče me goniti pred ovcama. Čim bi ovca koja u štetu uljezla, odmah bi počeo mene biti. To meni dodija, te ne mogoh trpjeti i tako pobjegnem u goru, pa vas molim, složno društvo, hoću li i ja s vama? Odgovori jaje: - Ajde slobodno!

104

Usmene narodne priče

I tude se upute jaje, pijevac, maca, magarac, ovan te po u gorom. Kada do oše k jednoj ledini, ali na ledini vuk leži. Čim ih vuk ugleda, odmah upita: - Kud ste pošli, složna družinice? Odgovori jaje: - Muka nam dodijala, moj mrkane! - Kakva muka, moj mali bjelane? - Muka bome velika, jer u našem selu naopaki ljudi, počeše nas biti i mučiti, te se nama već dodija, i tako pobjegosmo u goru. Onda poče vuk: - Ah, i meni je velika muka dodijala, jer kud sam god hodo, što bi im god nestalo, odmah reknu: - Vuk izjeo! Počeše me progoniti i biti. To se meni dodija, te pobjegoh u goru i evo me sada s vama. Po u otalen gorom. Kada do oše na jednu ledinu, sjedoše, da malo počinu. Tada poče vuk: - Šta će sada biti? Ja sam ogladnio, koga ću ja sada pojesti? Odgovori jaje: - E, da bi mene, ja malen, ne može ti biti ni oblizak! Na to pijevac: - Ja perušan, dok bi me očepuso, ne bi ti ostalo ništa. Maca: - Ja sam dugih pandža, samo što bi te iščperijala! Magarac: - Ja sam velik, ali zaludu, kad sam mršav; nema u meni ništa do samih kostiju! Ovan: - Ja sam i velik i debeo, evo, mož' se dobro najesti; samo ti zini a ja ću se zatrkati pa ću živ u usta uletjeti. Tada vuk stane, a razvrati usta. Ovan se zatrči pa zapotegne vuka u čelo. Vuk odmah padne mrtav. Onda rekne jaje: - E, ovan ubi sada vuka! Tko će ga nositi? Odgovori pijevac: - Ja ne mogu. Onda mačka: - Ne mogu bome ni ja. Magarac: - Ja sam naučio nositi; da ga na me natovarite. Tude natovare vuka na jednog magarca, te po oše gorom; kad u gori namjere se na jednu kuću te reknu: - Baš ćemo u onu kuću na konak. Po u preko jednog zida. Tude se nekako jaje iskotura, a pijevac se digne na krila i poleti. Mačka dočepa se koca i ispuže. Ovan se zatrči i preskoči. Magarac ne mogne nikako, jer mu bijaše teško, te se izmakne i nekako preskoči, a vuk s njega padne pod zid, i tako odu u onu kuću. Kada do oše u kuću, ali kuća puna vukova! Tude stanu večerati, te počaše nazdravljati jedan drugomu. Čim počeše jajetu nazdravljati, a jaje će: - Zdrav bio kao i onaj za plotom! Tada se vukovi stanu dogovarati:

105

Usmene narodne priče

- Ajdemo vidjeti, šta je za plotom? Kad oni za plot, a vide: ubili vuka! Onda se poplaše i pobjegnu u šumu. Kad su bili usred gore, onda rekne jedan: - A, vidi, velike li smo budale, gdje mi pobjegosmo u šumu, a njih ostavismo u kući! Dajte da se vratimo, pa da vidimo, što rade? Onda oni rekoše: - Ne smijemo, jer, jesi li vidio, kako su onoga ubili, pa će i nas. A on onda odgovori: - Ajde budale jedne, šta vam mogu nauditi! - Šta ćemo mi sada raditi? - Ajde da se mi sada vratimo, pa vi ostanite za plotom, a ja ću sam poći do njih u kuću, jer ih se ne bojim. Bome sam ja jači od njih. Šta će mi nauditi ono malo bijelo? A šta ono kudrato, pa ono gigasto i ono mršavo veliko? Dok ja zinem, ono mršavo će uteći, a ono bijelo veliko ja ću pojesti. I otalen se vrate natrag kući. Kad su bili do plota, onda oni ostanu za plotom, a on ode kući. Kad ga ugledaše iz kuće, reknu: - Kud ćemo mi sada? Eto idu, bome će nas sve pojesti! Onda rekne jaje: - Idem ja u lug (pepeo), pijevac neka ide na gredu, mačka pod policu, magarac za vrata, ovan za budžak. Pa kad vuk do e, ja ću pomalo puhati, a on će odmah k vatri doći, pa će početi u vatru puhati; a ja ću puhnuti pa ću ga vatrom posuti po zubima. Mačka neka skoči ispod police, pa neka zdjapi za oči: ovan neka ga gruva iz budžaka, a magarac neka skače za vratima i počne pjevati svojim lijepim glasom. Pijevac neka skače od grede do grede i neka kakoće. U to doba vuk na vrata. Kad do e u kuću, ali u kući nikoga! Nego vidi, gdje se malo vatre svijetli. Tada po e k vatri, da malo naloži, da vidi, kud su otišli. Kada do e k vatri, poče puhati u vatru, a u to ti jaje puhne, pa vuka posu vatrom po zubima; a mačka skoči ispod police, pa popade vuka za oči, tada ovan skoči iz budžaka pa grune vuka, a pijevac sve skače od grede do grede i sve kakoće. Magarac na vratima stupči i sve reve. Uto se vuk izmakne iz kuće i uteče u ostale vukove. Kada do e me u njih, stanu ga pitati, kako je tamo. On stade odgovarati: - Pro ite me se, jer vam ne mogu od rugla kazati, kako je. Ama, znate li, koliko je ono malo bijelo, pa se sakrilo u lug; a ono kudrasto pod policu; ono gigasto na gredu; ono bijelo veliko u budžak, a ono veliko mršavo za vrata. Kad ja do oh u kuću, ali u kući nigdje nikoga nema, nego samo se malo vatrice svjetluca. Ja po oh k vatri, da malo naložim vatre, da vidim, šta su uradili. Počeh puhati vatru, a ono malo bijelo puče iz luga, pa mene vatrom po zubima; ono kudrasto ispod police, pa mene za oči, a ono veliko bijelo iz budžaka, pa mene poče biti; ono mršavo iza vrata sve poče vikati: - Amo ga, amo! A ono gigasto poče sve skakati od grede do grede i sve viče: - Dajte mi ga amo! Još da me bude uhvatio onaj mršo, ili da me budu dodali onomu gigastomu gore na grede, ne bi me nigde kuća vidjela. Kada čuše vukovi, šta mu se dogodilo, odmah pobjegoše glavom bez obzira; a kuća ostade jajetu i njegovoj družini, te se moje jaje i dan danas po vučijoj kući širi.

106

Okrene se kosac za sebe i pogleda zeca u daljini.Ded pokušaj još jedamput proletiti.Vadlajmo se. dodajući još da mu velika kuća ne treba (kako se bio skupio od zime) i da će je lasno načiniti. Dobra zgoda rijetko dolazi u čovječjem životu. da se je hvalil. ostalo sve voće sazre i pro e. onda rekao: 107 .Usmene narodne priče Zec i kosac Kosio kosac livadu i stane gladiti i pooštrivati svoju kosu. pak joj je rekal: .Ja sam već gore. kud si sada. Zec i želva Jedan put je želva hodila po putu i nosila sobom kuću. pak poviče za njim: . I tako je njega bilo sram. Želva je rekla: . da će on prvi dojt na vrh. pak da je zadni. Želva je hodila napreda. a ostala drveta još i ne misle da cvate pa pomisli da će drijen tako i sazreti prije sviju ostalih drveta. Počeli su mu se rugati. pak se izvali poda nj da čeka. nego da će je odmah graditi kako ljeto do e. dokle je ona došla na vrh. skupivši se u klupko na mrazu od zime. onde je bilo mnogo živine. a zec skoči iz grma pred njega i proleti mu izme u nogu hitro kao strijela. Zec se zbudi i počne brzo teć. tko je upotrebi. a želva je pomalo hodila svojom kućom. svako na svoju stranu. A kad se ljeti na vrućini izvalio i izbacio sve četiri noge i rep i glavu. Zec je počel teć. vesela mu majka. a on je spal. da je sve brujila odjekujući: Kosi kosa! Kosi kosa! Stoji kosac razmaknutih nogu oštreći kosu. I onda je zec bil trudan i rekal je želvi da gre spat va graju. ustavi se nasre' puta i zove želvu: . Tamo dojde zec i počel se je joj rugati. da mu zec proleti izme u nogu. I tako ležeći ondje i čekajući da drenjine sazru. Pas i kuća Pripovijedaju kako je pas. ki će dojt prvo na ovi vrh. i hoću li ja znati stisnuti noge! Bilo pak nije! Kosac ne dočeka. ugleda drijen gdje je ucvatio. kako ćeš. Medvjed i drijen Izašavši medvjed rano u proljeće iz svoje jame.Dajmo! I vadlali su se. Kad je on goreka prišal. rekao da druge zime ne će čekati bez kuće.Kade si? Ona je rekla: . kako ona može nositi svoju kuću. da vidim.

Usmene narodne priče . 108 .Tko će meni ovoliku kuću načiniti? I tako opet ostao čekati zimu bez kuće.

) . badža budžak (tur. bija brlotina . dobit fembilj (tur. janjičarski zapovjednik akuratan (lat.) .cjepanica. korist. nered. jama burag (rum.) .hatar.) .) .) .) . uzalud džomba (tur. blebetati. bespravno.tobože bambarušina . džeparac ašov (ma .) .) .stol ašluk (tur.) .zaručnik.pisar.lula čilaš (tur.) .objava. stajati fermivati se (tal. batina čutka .toljaga. skitnica.točan.sitni mletački novac.) .cjepanica čakanj(ac) (tur. kut.) .zaustaviti se ferovija (tal.mala staklenka za rakiju čeperak . sreća.Usmene narodne priče RJEČNIK aga (tur.dvorište aždaja (tur. forinta (prema tal. dužd duvar (tur.gnijezdo.otvor na krovu.niži turski plemić.) .novac u 109 . kraj. upozorenje. ružno vrijeme berićet (tur.trošak. svidjeti se.razmak od vrha palca do vrha kažiprsta čerez .) . slabić brinčac .konj sa šarenim pjegama čomaga (tur.) . zavoljeti belaj (tur.) .odobravati.) . kušnja.knez.) .) . kućica od suhozida.dignuti se. usve.drvo za bič bilja .lopuža. nepogoda.zmaj. pažljiv. volja.nesreća.) .).blagoslov.željeznica forint. zet emšerija (tur.) .) .) .vračar.dukat. izvoditi šale.) .) .kvrga od blata erma (tur. novci uopće begenisati (tur. pratitelj bunja (tal.) .pas ćurak (tur. zlo astal (ma .) .lopata atar (ma .batina (za udaranje po tabanima) deštakivati se (tal.odvajati se divaniti (tur. sve skupa.) . adamova jabučica na vratu ćaršija (tur.) .zaustaviti. razgovarati duka (tal.ugao. travar bajage (tur.breme brnjaviti . poskočiti uture (tur.trnokop.) . ćato ćef (tur. brižljiv. maltarina. trgovačka četvrt ćatib (tur. prevarant beči (tal.nepravedno. taksa koja se nekoć plaćala pri ulazu u grad ipiti . odn.pamuk bangalola (grč.zid džaba (tur. muka.govoriti.zemljak. mladoženja.) .valov.) .badava.) .) . neman bahorac . kramp.ulica ili trg s dućanima ili radionicama.) . raspoloženje ćeno .bokara bumbašir (ar.) . besplatno.ujedno.) . ždrijebac avlija (tur.) . zakutak bukajet .kožuh degenek (tur.konj. uspijeh bi gajri hak (tur.) . sugra anin (tako er i hemšerija) fajda (tur.zanovijetati budak (tur. izaslanik. zlatnik ciplja .) .) . metež.glasonoša.) .) . korito za napajanje stoke andrak (perz. nevolja. savjestan alov (ma . paušalno uvegija (tur.nevolja. motika budža (tur. na pravdi Boga.) . bezzi) .) .) . naredba fermati (tal.želudac.brbljivac. bez opravdana razloga bičalje . predio.ćud. rovati cekin (tel. rupa.jabučica. muž.-tur. škembe burlati .lakrdijati. nesreća.) .probitak. izobilje. izdatak. kotar at (tur.zbog čibuk (tur.pristojba na mitnici.

) .) .) .jesti halaliti (tur.novost njemušti . gen.) .) .star mešćema (tur.nego luknja (njem.pjesma kantar (lat.kuća hodža (tur.) . posuda za kruh nadikiljati . uzica kanat (tal.) .vješala garoful (tal.nikomu novitada (tal.uništiti.lov jaranstvo (tur.) .svinjac kokoška . grijeh haramija (tur.) .iskesiti se izburdati . kurtala . turski naziv za kršćane kotac. nemrsna hrana mahna (tur. hajduk.) . rad na kojega su obavezni kmetovi kuneštra (tal. dama (prema kaduna) kadija (tur.razbojnik.sklonište za ovce u primorskim krajevima (od suhozida i sl.) . nedostatak mal .konj za piljenje koruga .) .istučen na nagoh (čak.) .glodati gladalica .obijedi. kateheta kaur. uže.kazniti katafić (od tal.) .) naćve (tur.konop.nijem.brus za oštrenje goso .) .prokletstvo.) .) .) .gospodar grušteti se .) .inatiti se iskirijati .na nogama.) .) . riješiti se nekoga. bože sačuvaj. nepravedno optuži od ponika .drvena posuda kada (tur.) .pokvariti obedi .pregršt vune ili prediva na vretenu komara (tur.zaraditi kuluk (tur.ne kačica .) . vojnik haša (tur. fenjer leh (čak. tj.zakletva.uzvik: ne dao bog.napiti se nadotaliti .korito.odvezivati (brodski konop) moviti (se) (tal.posuda kopun (tal. nipošto hiža (istarski čak.) .vjeroučitelj.) .rupa magriž (tal.dio očevine mašak (tur.zadovoljan kopanja .prijateljstvo jemin (tur. blagosloviti.pjevati kasaba (tur.) .košara kurtalisati (tur.) .svjetiljka.) .prevariti 110 . kateheta katiheta (grč.tlaka.gradić.sudac kamara (tal.oprostiti.) .gaditi se habati .muslimanski svećenik.najesti se nastačiti .Usmene narodne priče nekadašnjoj Austro-ugarskoj i drugdje frigati (tal.) .) .) . upropastiti galge (njem. budan napuckati se .) .osloboditi se. pakostiti ninemu (čak. hvataljka za žar maša .misa.namaknuti. porušiti. stjecati zaraditi nazlabati .) .) . varošica kaštigati (lat.otočani jaga (njem.) . željeti sreću haram (tur.) .) .zatvor katihel (grč.) . koca .) .oduvijek odvarati .pijetao koraće (grč.mana. spremica konabiti . nerazumljiv obataliti (tur.izgurati ižulani (tal. catabugia) .) .nevjernik.) . plati maši .žarač. vjerski učitelj inaditi se (tur.napastovati namecan . kaurin (tur.) .karanfil glabati .) . zavjet jok (tur.) .kora kruvariti . pro i me se lanternica (tal.vjeroučitelj.polje kanafa (prema tal.sudnica molivati (tal.) . prijevozu tereta kolima (prema kirija) izbekariti se .ostavi me na miru.zaslužiti na kirijanju.) .soba kampanja.micati (se) mošuna .napadati. kanpanj (tal.plati misu mator .pržiti fundarati (tal.zelje.) .nagovarati konten (tal.vaga kantati (tal.gospo a.) .) .komora.

dar peteh (čak. idemo riti .) . žvakati sahat (tur.otvor slime .umoriti proha .) . prodavati pergar (franc. utamaniti stap .pokazati upopadati se .tvrdoglav. polazak pazariti (tur.crkvena svečanost protok .puran.prekapati.popis.proso. pura pujkati . kralježnica škuda .poljoprivredno imanje. objavljivač.streha.umoran ubardati . siromašan stamaniti . odmor (od teferić) tefter (tur.svinje (od hraniti) 're.) .kičma.poklon.vjetrenjača šepica . rovati rknjača .dosaditi.odlazak.strovaliti se skucati .) .) .»hostije mu«.) .ulica sonik . list.stanovnik mjesta Punta na otoku Krku racman (čak. proja prokeriti se .zasun (na bravi) skoliti .podbočiti porubati .kaša paštrititi se .sjenara skakavica . mrmljati rubati .jesti. ura salaš (ma .) .) .zdravica trudan . glup teskera (tur. isprava tisniti .bič teferičiti (tur. dozvola. majur sjaraniti se (tur.) . sirotinja. bilježnica telal (tur.dodatak primarati . obično nemuslimani.dućan. 'remo .Usmene narodne priče odžak (tur. gremo: ide.uništiti.pas) prošćenje .) .) .huckati Puntar . razbančiti. vrh sokak (tur.gladan.glasnik.ostati u mraku štacun (tal. izvikivač telud .) .) .zabadati.skraćeni oblik od gre.sat.saletjeti.) . pokraj potpačiti .) . razbekrijati se (od riječi ker .zemljana lula strija .nekadašnji dubrovački i mletački srebrni novac škurin ostat .le a.podrugljiv pribortati .uz.) .kabanica slična pelerini oštija .prolumpovati.) .saonice soparan . le a rondžati . biti štufo biti sit svega švigar . prodavaonica štufati (tal.palača papula (tal. dodijati. uputiti se trojanica .oholost suvaja .spušten.odlaziti partanca (tal.uzdisati.posebno počukljikati . potvrda.dimnjak opaklija .ugasiti se polak . računska knjiga.) .mučiti se partiti (tal.široko sito pućak.združiti se sjek (sik) .ići na izlet.mala kapica škina (tal.) .pripaziti upačiti . stenjati slavina .pargal.drvena posuda za pravljenje maslaca (stapanje) stiva lula .) .) .pijetao pobaška (tur.poškakljati pogruditi .) .) .pojesti prakljača . opušten otrok . mnoštvo ranjenici .) . pismo. vrsta gustog pamučnog platna peškeš (tur. pućka .podanici u Turskoj carevini.cedulja.drvena daščica s drškom za pranje rublja prdašan . trčkarati upušiti .grana palac (tal. zlopamtilo.dobiti 111 . napasti skondrljati se .navaliti.osušiti ušikati .zabuniti se.prepatiti pridavak .sljeme. poštapalica u našim južnim krajevima otoboljen .trgovati.patak raja (tur. krov superbija (lat.) .oštrica noža temerutan (tur. nesposoban.

) .) .isto što i fašnik.) .zaletjeti se.skitnica vašange (njem.doturati se zakalati .gutljaj žmara .zaslužiti zaptija (tur. zamahnuti zijan (tur. gubitak zoljica .čvarci žmulj .oslabiti zapatiti . žandar zasutariti . glinena posuda žbućniti .vihor.lančić.Usmene narodne priče uvartati se .loza.životinjica zurma (tur. poklade.Boga mi vandrovac.šteta.urna.dalekozor žara .uputiti se užeguriti se .) .proliti želva .zaletjeti se.zaustaviti zaukati se . vjetar vrangija . supa 112 .) . karneval veružica .vrabac vriža .čaša župa .kornjača žljuk .zabadati zaparložiti .bič vrepčar .) .stražar.juha.preplašiti se vadlati se . biljka povijuša zahegucati .uputiti se zakerati . požuriti zausiljati . vandrovač (njem.kladiti se valaha (tur. kvar. verižica vijor .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful