за пети разред основне школе са читанком и радном свеском

5

УЏБЕНИК
ИСТОРИЈСКА ЧИТАНКА
РАДНА СВЕСКА

Данијела Стефановић tСнежана Ферјанчић tЗорица Недељковић

ИСТОРИЈА
за пети разред основне школе

УЏБЕНИК
ИСТОРИЈСКА ЧИТАНКА
РАДНА СВЕСКА
ФРЕСКА – Београд 2010.

САДРЖАЈ
I. ПРОШЛОСТ

5

1. ИСТОРИЈА – НАУКА О ПРОШЛОСТИ
2. ВРЕМЕ
3. РЕКОНСТРУИСАЊЕ ПРОШЛОСТИ – ИСТОРИОГРАФИЈА
ПРОВЕРИТЕ, ОБНОВИТЕ, НАУЧИТЕ

6
9
12
14

II. НАЈСТАРИЈА ПРОШЛОСТ ЉУДСКОГ ДРУШТВА

19

1. ПРАИСТОРИЈА
2. ПРАИСТОРИЈСКЕ КУЛТУРЕ НА ПРОСТОРУ ЦЕНТРАЛНОГ БАЛКАНА
ПРОВЕРИТЕ, ОБНОВИТЕ, НАУЧИТЕ

20
25
28

III. СТАРИ ИСТОК

33

1. ДРЖАВЕ СТАРОГ ИСТОКА
2. ДРУШТВА СТАРОГ ИСТОКА
3. КУЛТУРА И НАУКА НАРОДА СТАРОГ ИСТОКА
ПРОВЕРИТЕ, ОБНОВИТЕ, НАУЧИТЕ

34
39
43
48

IV. АНТИЧКА ГРЧКА И ХЕЛЕНИЗАМ

55

1. НАЈСТАРИЈИ ПЕРИОД ГРЧКЕ ИСТОРИЈЕ
2. ПРОЦВАТ ГРЧКИХ ПОЛИСА
3. ГРЧКИ СВЕТ У 5. ВЕКУ ПРЕ Н. Е.
4. РЕЛИГИЈА И УМЕТНОСТ ХЕЛЕНСКОГ СВЕТА
5. КЊИЖЕВНОСТ И НАУКЕ ХЕЛЕНСКОГ СВЕТА
6. ХЕЛЕНИЗАМ
ПРОВЕРИТЕ, ОБНОВИТЕ, НАУЧИТЕ

56
62
66
71
77
82
88

V. АНТИЧКИ РИМ

95

1. ОСНИВАЊЕ И УСПОН РИМА
2. РИМ КАО СВЕТСКА СИЛА СТАРОГ СВЕТА
3. РИМ У ДОБА ЦАРСТВА
4. КУЛТУРА СТАРОГ РИМА
5. ХРИШЋАНСТВО
6. ПРОПАСТ АНТИЧКОГ СВЕТА
ПРОВЕРИТЕ, ОБНОВИТЕ, НАУЧИТЕ

96
100
104
109
114
117
120

РЕЧНИК ПОЈМОВА

126

ИСТОРИЈА

7
5

ǑǮǼǺǻǬǺǾǶǼǴǮǬǽǮDZǾǴǽDZǭDZ
ǝǾǬǼǴǴǽǾǺǶ
ǛǼǺȄǷǺǽǾ
Тема III
I

Најстарије цивилизације људског друштва образоване су на територији Старог истока. Оне су настајале
и нестајале у периоду од краја IV миленијума пре н. е.
до последњих деценија 4. века пре н. е. Становници
држава и градова-држава Египта, Месопотамије, Мале
Азије и Леванта су живели у сложеним заједницама
слободних људи којима су управљали владари. Политички, привредни, културни и свакодневни живот
ових друштава био је прожет религијским веровањима, те је и једна од најважнијих институција цивилизација Старог истока био управо храм. Културама Старог
истока дугујемо неке од најважнијих изума људског
друштва: писмо, математичка, астрономска, технолошка и медицинска знања.

Европски морепловци
Земљорадња
у Египту на прагу Новог света

Персија. Урук. Ову територију данас називамо Стари исток. овце. и више хиљада година. Пољопривредна производња и узгој стоке омогућили су лакше прехрањивање и учинили да људи почну да живе у сталним насељима. а неке. Живот у таквој заједници постајао је сложенији. говеда). Око 10. Неке од њих трајале су кратко. суше). обрађивао земљу и узгајао биље. доносе се закони. људи су почели да се удружују у веће заједнице. обезбедили довољно хране и воде. успостављају се правила понашања која прихватају сви чланови заједнице. Акадско царство.000 година пре н. настали су најстарији градови-државе и државе света: Египат. Споменик Нарам-сина 1. Да би се изборили са природним непогодама (поплаве. Хетитска држава. Нармерова палета Непознате речи речна делта – карактеристичан троугласти облик ушћа реке Месопотамија – Међуречје. односи међу људима су се мењали. Из сукоба са другим градовима. из којих су се временом развили градови. Либана. уводе се порези. бирају се чиновници који контролишу заједницу. Феникија. оруђа и оружја за рад. е. У држави постоји владар или господар који управља заједницом. преко Леванта (који чине области Израела.ДРЖАВЕ СТАРОГ ИСТОКА Стари исток На територији која се простире од Мале Азије (данашња Турска) и Египта. који су се водили најчешће због обрадиве земље и извора воде.СТАРИ ИСТОК Ч овек млађег каменог доба припитомио је животиње (козе. мотика и разбој учинили су његове послове лакшим и успешнијим. уређеног друштва које називамо држава. попут старог Египта. Првобитне уређене заједнице у којима су живели људи нису могле да задовоље све њихове потребе. људи су почели да се баве пољопривредом. и да би заједница опстала. победник је повећавао своју територију и богатство. постепено су се развили елементи сложенијег. област између река Тигра и Еуфрата 34 . Израел. и то најпре на Блиском истоку. Заједницу повезује и поштовање божанства које се слави у градском храму или светилишту. Асирија. Јордана и Сирије) и даље на истоку обухвата Ирак (Месопотамија) и део Ирана. Нови услови живота донели су и промене у организацији људских заједница. Плуг.

Месопотамијa На простору Месопотамије. Владао је 67 година и преминуо у својој 92. Њима су управљали намесници. а њихов почетак и крај често су обележавале сеобе народа. век пре н.) који је предузео чак шеснаест похода на Левант. захваљујући његовим војним походима. Горњи и Доњи Египат ујединили су се у једну државу. Постепено. Мучени тешким радом Јевреји су. е. Египтом је управљао владар. које је обично постављао сам владар. налазила се у делти Нила. оне су се ујединиле у две целине: Доњи (делта) и Горњи Египат (долина Нила). Рамзесова војска бројала је 20. владари старог Египта су од најранијих времена предузимали трговачке и војне походе у области које су се граничиле са Египтом: на југ у Нубију (данашњи Судан) и на североисток. године пре н. У време фараона Рамзеса II (13. Плодна и отворена долина Месопотамије била је више него привлачна за живот људи. ка Леванту. Битка је трајала два дана и завршила се нерешено. радили су Јевреји. е. Шеснаест година касније Рамзес II и хетитски владар Хатушилиш III потписали су мировни уговор којим је спорна територија подељена између две државе. између река Тигар и Еуфрат. како се данас најчешће назива владар старог Египта. напустили Египат. најважнији догађај из његовог времена била је битка код Кадеша. Државе Месопотамије често су. постао најмоћнија држава Старог истока. Рамзес II Велики Рамзес II на престо је ступио са 25 година. години. покушавајући да се изборе за превласт над Сиријом. У потрази за добрима којих није било у њиховој земљи. О преговорима које су водили са владарима других држава Старог истока сазнајемо на основу писама записаних на глиненим таблицама. Египат су освојили Римљани. Пер-Рамзес. Владари Египта нису били само храбри ратници већ и веште дипломате. Један од најмоћнијих владара Египта био је фараон Тутмес III (14. Ипак. Тридесете године пре н. 35 . њега су поданици ословљавали различитим именима. а из покорених земаља стизао је како богат ратни плен тако и нова знања и вештине. Током свог дугог живота подигао је бројне грађевине у Египту. Египћани и Хетити. постојале су уређене заједнице људи. а из једнога од њих развио се појам фараон.) Египат је. предвођени Мојсијем. Прва престоница уједињеног Египта био је град Мемфис. Око 3000. е. према старозаветним причама. Почетком I миленијума прилике су се на Старом истоку промениле: због унутрашњих проблема и спољних притисака других држава Египат је почео да слаби. а потом и Персијанаца и Македонаца. настајали су и нестајали бројни градови-државе и државе. Хетита је било још више. због велике територије коју су обухватале. На њеној изградњи. Ослабљена држава постала је лак плен страних освајача – најпре Асираца. а бирао их је најчешће из редова својих блиских рођака. е. сукобили су се код града Кадеша у северној Сирији.ИСТОРИЈА ЗА ПЕТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ Стари Египат У долини реке Нил већ у IV миленијуму пре н. Престоница Рамзеса II. према традицији.000 војника. Захваљујући освајањима територија Египта се ширила. е. два најмоћнија народа тадашњег света. биле подељене на мање области. век пре н. пронађеним у Тел Амарни.

у којој пребива бог неба. веку пре н. Вавилон и Асирија Почетком II миленијума пре н. прекрасно спремиште. У 24. Под заштитом узвишене куће. Високо као брег диже се свети храм у утврђеном граду. у Месопотамији је настала нова држава чија се престоница налазила у Вавилону.СТАРИ ИСТОК Градови-државе Сумера и Акадско царство Еп о Гилгамешу „Гилгамеш. Градовима су управљали краљеви које су њихови поданици најчешће називали енси. Градови су често међусобно ратовали због обрадиве земље и контроле над системима за наводњавање. Чврсто.). лежи насути темељ. век пре н. Саргон. народ семитског порекла. сумерске градове покорили су становници северног дела Месопотамије – Акађани. као од туча. победоносни јунак. Ипак. далеко се пружа житница града. владар Акада. Ур. Њен најзначајнији владар био је Хамураби (18. Тако је опис града Урука сачуван у Епу о Гилгамешу. Захваљујући војним походима и вештој политици Хамураби је успео да завлада читавом Месопотамијом. Сјајном белином блиста у светлу краљевска палата. Стари исток у III и II миленијуму пре н. е. у IV миленијуму пре наше ере. неки подаци сачувани су и у писаним изворима. Највише проблема задало Гудеа. а Нарам-Син. Урук и Лагаш. а и ноћу бдију ратници. један од његових наследника. назвао је себе „господаром четири стране света“. О градовима Сумера највише знамо захваљујући археолошким истраживањима. успео је да уједини читаву Месопотамију под својом влашћу.“ На самом југу Месопотамије Сумерци су. е. владар Лагаша 36 . саградио је зид око Урука. е. Цео дан стоје стражари на бедемима. е. Најпознатији су били Киш. образовали своје градове-државе.

е. Моћни бедеми Ешнуне годинама су одолевали Хамурабијевој војсци. нови господари Вавилона и оснивачи Нововавилонског царства. Асирско царство уништили су Халдејци. веку пре н. али и врло сурови ратници.ИСТОРИЈА ЗА ПЕТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ му је освајање града-државе Ешнуне. освојио Ниниву. Асирци су били вешти градитељи. банкари. Године 671. Ипак. е. трговци. године пре н. који се налазио у суседству Вавилона. нових сеоба народа и сукоба са другим државама – нису успели да очувају државу коју је он створио. Хамурабијеви наследници – услед унутрашњих проблема. Њихово пространо царство било је подељено. Постепено су ширили своју власт и у 7. Убрзо потом Асирија је престала да постоји као самостална држава. престоницу Асирије. на територијалне округе. Хамурабијева држава била је уређена по узору на Акадско царство. Асирци су народ семитског порекла који је живео северно од Вавилона. ради лакшег управљања. успели су да завладају готово читавим Старим истоком. Град је на крају освојен захваљујући поплави која је поткопала његове бедеме и тако војницима омогућила да уђу у град. пре н. сва власт налазила се у рукама цара који је владао из своје престонице Ниниве. е. Хамураби Асирски цар у лову Персија Персијско царство 37 . освојили су и Египат. Међутим. Халдејски владар Набополасар је 612.

Где су настали најстарији градови-државе света? 2. Кир је. успео да покори Малу Азију и Месопотамију. Даријеви наследници нису били толико успешни. е.. Државу Јевреја прво је освојила Асирија. почетком 10. држава Хетита престала је да постоји. У сатрапијама је прикупљан порез и регрутована војска за царске походе. потом Нововавилонско царство. Набројте народе Месопотамије који су били семитског порекла. Кирови наследници. Лавља капија – остаци Хатуше. У Јерусалиму. 5. е. образована почетком I миленијума пре н. е. По чему је значајан персијски владар Кир Велики? 38 Непознате речи сатрапије – провинције Персијског царства јудаизам – верско учење Јевреја . захваљујући успешним ратовима које је водио. који је остао упамћен пре свега због мудрости. народ индоевропског порекла.000 пословица и испевао 1. и Хетити су израђивали оружје од гвожђа. изградио је велики двор и храм посвећен богу Јахвеу. Попут Асираца.ИСТОРИЈА ЗА ПЕТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ Пер сијанци. Остаци Персеполиса. Због чега су се на простору Месопотамије често смењивале државе? 4. У време великих сеоба. Хетитски владари били су веште и успешне војсковође и с египатским фараонима често су ратовали због контроле поседа на Леванту. веку пре н. престонице Хетита Питања и задаци 1. живели су на Иранској висоравни. е. а како су се налазили на раскрсници путева. века пре нове ере. био је Соломон. Уређење ове државе било је слично уређењу старог Египта и држава Месопотамије. Источно од феничанских градова налазила се држава Јевреја. века пре н. Један од њених најважнијих владара. е. год. У другој половини 6. персијске престонице Соломонова ученост Со ломон је владао Израелским царством после смрти свог оца. Ови градови никада нису створили јединствену државу. наставили су да шире територије своје државе. пре н. Персија је слабила и у 4. образована је на простору Мале Азије око 1650. а на крају је постала део Персије. краља Давида. Сидон. а посебно Дарије I. у којем се чувао и Ковчег завета – најважнији симбол јудаизма. е. Њена престоница био је Јерусалим. својој престоници. Угарит) на источној обали Средоземног мора били су водећи трговачки центри на Старом истоку. Ради бољег управљања државу је поделио на дванаест пореских округа. индоевропског народа. Предање Соломону приписује да је изрекао 3. године пре н. а овој вештини научили су и Египћане.005 песама. Први персијски владар био је Кир Велики. веку пре н. Државе Леванта Феничански градови (Тир. у 12. Држава Хетита Држава Хетита. Зарад боље управе Персија је била подељена на велики број провинција које су се звале сатрапије. Библос. У чему је значај реке Нил за Египат? 3. освојио ју је Александар Велики. често су били плен моћнијих држава. Један од његових највећих успеха било је освајање Вавилона 538.

Писменост је у Египту била веома цењена али је доживљавана као вештина. а не као резултат човековог образовања. који због свог порекла понекад имају већа права од других слободних становника чиновници – људи који обављају различите државне послове 39 . У старом Егип ту било је и ро бова. Важан посао обављали су и чиновници који су водили рачуна о каналима за наводњавање. Писарски занат прелазио је са оца на сина.СТАРИ ИСТОК У градовима-државама и државама Старог истока живело је слободно и неслободно становништво. Једно од најцењенијих занимања било је занимање писара. управљао је земљом ослањајући се на велики број чиновника. Од њиховог порекла и богатства зависило је и то којим ће се занимањима бавити и на који начин организовати своје животе. блиских владару и двору. раду судова и свим другим пословима у земљи. Сем аристократа. у којима се чувала вода потребна за наводњавање поља током сушних периода године. Највећи број слободних људи чинили су земљорадници. на важне положаје у држави могли су доћи и људи који нису били племенитог порекла. Cви људи упућени у тајне писарског заната могли су да рачунају на различите службе у земљи. и није био ограничен на припаднике аристократије. Писари су представљали најважнији део администрације старог Египта. бранама и вештачким језерима. Фараон Рамзес II 2. Најважнији међу њима био је везир. људи који нису били лично слободни.ДРУШТВА СТАРОГ ИСТОКА Египат Египатски писар Владар Египта. фараон. занатлије и трговци. Он се старао о прикупљању пореза. Већину становништва Египта чинили су слободни људи који су припадали различитим слојевима друштва. Они су били власништво фараона или неког Храм краљице Хатшепсут Египатски чиновник Непознате речи аристократија – слој угледних људи у друштву.

али понекад и Египћани који нису платили порез. писари. е. Посебна пажња поклањана је одржавању система за наводњавање.СТАРИ ИСТОК аристократе. То су најчешће били ратни заробљеници. свештеници. становници Египта су један број дана у години морали да проведу на јавним радовима: градњи храмова. Плодна долина Нила (настала захваљујући наносима плодног муља али и сточном ђубриву) била је привлачно и угодно место за живот. За време владавине Небухаднезара II (605–562. године пре н. храмова. У градовима Сумера и у држави Акада ови чиновници често су били владареви рођаци. али и људи који нису успевали да врате своје дугове те су стога падали у „дужничко ропство“. а његова срџба најтеже је погодила Јерусалим. Египћанка меси хлеб 40 . гробница. е. ратари. палата. у управљању својим градовима и царствима. који је чинила разграната мрежа канала. Захваљујући његовим градитељским подухватима Вавилон је постао највелелепнији град Старог истока. у којима су често избијале побуне. е. Већину становништва у државама Месопотамије чинили су слободни људи: земљопоседници. Свакодневни живот у старом Египту Египћани су живели и радили у селима и градовима. године пре н. занатлије. Робови су могли бити власништво двора. е. престоници царства: канале и мостове. пре н. Сумерски свештеник Реконструкција остатака града Вавилона Небухаднезар (Навуходоносор) II био је владар Нововавилонског царства. Месопотамија Владари држава Месопотамије су се. год. лекари. Небухаднезар је остао упамћен и по томе што је подигао бројне грађевине у Вавилону. у којима се чувала вода за наводњавање усева у време сушних периода. Избегавање ове обавезе строго се кажњавало. храм посвећен богу Мардуку. После једне побуне град је.) Нововавилонско царство било је најмоћнија држава Старог истока – простирало се од Месопотамије до источне обале Медитерана. 586. Ова држава образована је крајем 7. капију богиње Иштар. путева. У својој пространој држави Небухаднезар је највише проблема имао са државама Леванта. Он их је сурово гушио. Сем што су плаћали порез. века пре н. чувене Семирамидине вртове. разорен. али и аристократије. трговци. где је било могуће гајити разноврсне биљне и животињске врсте. брана и вештачких језераца. При разарању града био је порушен и храм који је краљ Соломон подигао у част бога Јахвеа. Персијанци су је освојили 539. Робови су најчешће били ратни заробљеници. такође ослањали на велики број чиновника. а његово становништво принуђено да се исели у друге области царства („Вавилонско ропство“).. У државама Месопотамије било је и неслободног становништва – робова.

руж за усне свакодневно су коришћени. Свакодневни живот у Месопотамији Становници месопотамских села бавили су се углавном пољопривредом и сточарством. чиновници. од њега су се добијали хлеб и пиво. различите занатске радионице. Хлеб пронађен у египатској гробници Хлеб Хлеб је у старом Египту био основа исхране. човече“. на свечаним гозбама. пиво. Египатска слушкиња Призори из свакодневног живота Египћана У склопу поседа храмова. а сандале. ловећи у пустињи или у мочварама Нила. а археолози су открили и остатке салона за улепшавање. Шминка је и за жене и за мушкарце била важан део живота: сенке за очи. разне врсте хлеба и меса. месаре. које је било основна животиња за вучу и главни извор меса. сочиво и леблебије. Слуге су обављале тешке послове. На скелетима мушкараца овакве повреде нису пронађене. била је једна од омиљених игара.ИСТОРИЈА ЗА ПЕТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ Једна од основних житарица био је јечам. неговали воћњаке са Велики број Египћана радио је на пољима или су били слуге на поседима. Огледало је било знак посебног богатства. пиваре. Исхрана старих Египћана била је разноврсна: на трпези се могло наћи различито воће и поврће. или играјући друштвене игре. Игра „сенет“. Месопотамски ратари узгајали су јечам и пшеницу. Статуете често приказују младе слушкиње одевене у ланене хаљине како носе кошаре на главама. а од живине патке и гуске. Слободни људи који су у њима радили исплаћивани су у јечму. грожђе и смокве. у којима су радили бројни људи. што потврђују скелети жена откривени приликом археолошких ископавања: честа су оштећења вратних пршљенова. црни и бели лук. 41 . а од воћа урме. Од поврћа су се узгајали краставац. У градовима су живеле занатлије. као и владар са својим дворанима. маскара. која подсећа на нашу игру „не љути се. пекаре. Одећа је била израђивана од ланеног платна. трговци. глатког или плисираног. једној од основних животних намирница. овце и свиње. Египћани су слободно време проводили одмарајући се. исто онако како то и данас раде Египћанке у селима. Од животињских врста гајене су различите сорте афричког говечета. вино и колачи. Осим говеда гајене су и козе. У изворима је забележено десетине облика и назива различитих врста хлеба. имања имућних људи и владара налазили су се воћњаци и повртњаци. а ношење терета на описан начин могло је довести до повреда. ткачнице. празилук. накит и перике могли су себи да приуште само најбогатији.

Волови и магарци коришћени су за вучу и као товарне животиње. укључујући и жене и децу. Пошто је угушио побуне које су избиле широм Царства после његовог ступања на престо. нове царске престонице. омиљени напитак. Ради лакшег управљања Дарије је земљу поделио на двадесет провинција (сатрапија). Од јечма се добијало и пиво. до 486. а најважнији је био пут који је водио од Сарда до Сузе (Царски пут). укључујући и рибе. Питања и задаци 1. Један од највећих био је почетак изградње Персеполиса.ИСТОРИЈА ЗА ПЕТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ стаблима ораха. Асирска гозба Персијски цар Дарије Велики владао је од 522. говеда. били су саставни део исхране. под изговором да жели да казни Атињане што су пружили помоћ побуњеницима. Неколико година после угушења Јонског устанка Дарије је предузео велики поход на Хеладу. Даријеву владавину обележили су и бројни градитељски подухвати. Опишите свакодневни живот Египћана. корњаче и ракове. Исхрана становника Месопотамије такође је била разноврсна. којих је било у рекама и каналима. Крајем владавине Дарија Великог почели су сукоби са Грцима. свиње и патке). Како се делило становништво старог Египта? 2. спровео је велике реформе захваљујући којима је Персија постала добро уређена држава. урми. Јечам и пшеница. Јединству царства и бржој комуникацији допринела је и путна мрежа коју је унапредио. Дарије је покренуо низ похода захваљујући којима је Персија постала најпространија држава старог века. године пре н. лимунова и дудова. Ко се све убрајао међу слободне људе у Месопотамији? 3. овце. Којим занимањем су се најчешће бавили становници Месопотамије? 5. Које је занимање било најцењеније у старом Египту и због чега? 42 . различите врсте меса. Рибњаци су постојали чак и на малим имањима. Пошто је уредио државу и реорганизовао војску. У државама Месопотамије радна обавеза односила се на читаво становништво. сточарство је такође било развијено (гајене су козе. е. Месо се ретко јело: углавном само у време верских светковина када се животиња приносила на жртву. Иако је економија градова углавном почивала на пољопривреди. Захваљујући овим мерама у царске благајне сливало се огромно богатство. 4. нара. Централна власт додатно је ојачана реформом пореског система.

Бог Мардук 3. Народи Старог истока изумели су три писма: клинопис. мит – прича која говори о пореклу и настанку човека. узгајају стоку.СТАРИ ИСТОК С ви народи Старог истока. исекао је Озирисово тело на четрнаест делова и разбацао их по Египту. народа. Изида их је пронашла. Озирисова жена Изида је након дугог трагања пронашла његово тело. а саставио је и прве законе. веровали су да природу настањују и контролишу бројни богови. Тако је Озирис постао господар света мртвих. а онда и људи. Када је Сет за ово сазнао. уз помоћ завереника. својим телом раздвojила небо и воду. и стога је један од основних задатака фараона био да тај свет очува. Најпознатији су митови о Озирису и Изиди и борби између Хоруса и Сета. хијероглифско писмо и алфабет. и других живих бића. свет је створио. Стога је и њихов свакодневни живот у великој мери зависио од воље богова. убио Озириса. богова и хероја 43 . усправивши се. Озирис је био први господар Земље. Богови су потом створили уређени свет који су препустили људима. Његов брат Сет био је жељан власти па је. Поворка хетитских богова Према једном од египатских предања. Бог Озирис Мит о Изиди и Озирису Египатска религија обилује митовима. а његово тело бацио у Нил. осим Јевреја. народи Старог истока веровали су да и природом и њиховим животима управљају божанства од чије је воље зависио опстанак читаве заједнице. који је људе научио да обрађују земљу. и њиме влада. Према јеврејском веровању. Богиња Мут је. свет је настао из воде. Пошто су свет и човека створили богови. Потом је из воде изронило брдо на којем су прво живели богови. један бог – Јахве.КУЛТУРА И НАУКА НАРОДА СТАРОГ ИСТОКА Веровања народа Старог истока Предања народа Старог истока преносе бројне легенде о настанку света и човека. поштују богове и пишу. обавила обред мумифицирања и тиме Озириса вратила у живот.

Јевреји су веровали да постоји само један бог. Енлил. био је један од најпоштованијих богова у Сумеру.СТАРИ ИСТОК Египатским светом владали су бројни богови. Припадале су фараонима Кеопсу. земљу. Важно месопотамско божанство била је и Иштар. Изида – заштитница краљевске власти. првог човека створио је бог воде Еа од глине и крви. Кефрену и Микерину. Готово сваки град у Месопотамији имао је свог бога-заштитника. биљке. али једнако угодан као и живот на Земљи. Међу најпоштованијима су били Ре – бог Сунца. бог је за седам дана створио свет: небо. Према веровању Сумераца. бог земље и ветрова. Озирис – бог подземног света. Такав систем веровања зове се политеизам (многобоштво). Према јеврејском предању. Гробнице су грађене и за фараоне и за обичне људе. Богиња Изида Пирамидe у Гизи Део зида сумерске куће Становници Месопотамије такође су поштовали бројне богове и полубожанска бића. становници Месопотамије веровали су да се тело после смрти распада и да душа вечно остаје у царству сенки. Зигурат у Уру Непознате речи политеизам – веровање у више богова монотеизам – веровање у једног бога 44 . Египћани су веровали да се живот наставља и после смрти. За разлику од Египћана. Заштитник града Вавилона био је бог Мардук. Јахве. за које је смрт била само другачији облик живота. Највеће гробнице изграђене у Египту јесу пирамиде у Гизи. који се славио у храму сазиданом на врху степенасте куле (зигурат). Верски и историјски списи јеврејског народа сабрани су у Старом завету. који је постао саставни део Библије. богиња лепоте али и богиња рата. Хатхор – богиња лепоте. животиње и човека. и да се за њега изгради кућа (гробница). Због тога је било потребно да се тело сачува од распадања. што се постизало мумифицирањем. Такво верско учење зове се монотеизам (једнобоштво). воду.

било веома важно. а да би се предупредиле. вештим трговцима. Ако су желели да напишу реч вода. Отуда и име писма – клинасто писмо. Овим писмом (алфабетом) писало се много брже него клинописом или хијероглифима. Писмо које су користили Сумерци састојало се од бројних слика. Временом су слике почеле да означавају и групе сугласника (слогове) али и појединачне гласове. Стари Грци су ово писмо звали „свети знаци“ – хијероглифи. развијала и наука. Да би били сигурни када ће реке почети да плаве. Један сумерски ђак је о својим школским обавезама забележио: „Ово је месеч ни преглед мојих школских обавеза: Сваког месеца имам три дана одмора и три дана празника. требало је побољшати услове становања. Временом. Алфабетом су писали и Јевреји. Хијероглифи Научна знања народа Старог истока На Старом истоку се. Против разних болести које су погађале и људе и животиње такође се требало борити. дрвету. Невешто исписане знаке клинописа или хијероглифе учитељи су исправљали и чували да би могли да прате напредовање ђака. Становници феничанских градова служили су се гласовним писмом од 22 сугласничка знака. Хијероглифима се могло писати на камену. упоредо са развојем друштва. Овим писмом користили су се готово сви народи Месопотамије. изградила кућа или храм. Како су Сумерци писали штапићима од трске чији је један крај био косо засечен. народи Старог истока морали су да науче да посматрају Феничански алфабет 45 . слике су постајале све једноставније и све су мање личиле на предмете које су првобитно представљале. требало је обавити одређена мерења и прорачуне. јер су њима били исписивани текстови посвећени фараонима и боговима. користили су три таласасте линије поређане једна испод друге – ова слика подсећала је на узбуркану воду. слогови или поједини гласови. За потребе свакодневних послова: да би се премерила парцела земље. века дешифровао француски научник Жан-Франсоа Шамполион. прокопао канал за наводњавање.ИСТОРИЈА ЗА ПЕТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ Писменост на Старом истоку Изум писма једна је од највећих тековина народа Старог истока. ова „оловка“ је у глини остављала траг који подсећа на клин. Како су то дуги дани!“ Клинопис Писмо старих Египћани такође је било сликовно. а то је Феничанима. кожи или на папирусу. али и Хетити у Малој Азији. Школске невоље сумерског ђака У архивима и библиотекама градова Месопотамије и Египта сачувана су и школска вежбања ђака. Сумерци су писали на глиненим плочицама које су потом сушене на сунцу или печене у пећима. Знацима од којих је био састављен клинопис могле су се исказати речи. То укупно чини 24 дана сваког месеца које морам да проведем у школи. Ово писмо је почетком 19.

за забележеним аритметичким и геометријским обрасцима и формулама. Научници су. Поплаве су почињале средином јула те је и календарска година за Египћане почињала управо тада. Египатска мумија Непознате речи мумифицирање – поступак којим се спречава распадање тела Месопотамија Становници Месопотамије били су врло домишљати и много тога су изумели. сматрало се да је способан да лечи и друге људе. Кроз мумифицирање Египћани су добро упознали људски организам. Последњих пет дана године били су посебно прослављани јер се веровало да су тих дана рођени богови. морао је да дозволи да га угризе змија – ако би потом успео да излечи себе. Веровали су да их је сам бог Енлил научио овој вештини и да се због тога плуг могао видети међу звездама. шап. За јачање организма често су преписивали воду која се чувала у бакарним посудама. Знање се стицало и преносило у школама које су радиле у оквиру храмова или владарских палата. Знали су да користе рачунске операције. дошли до сазнања да је и у старом Египту стока оболевала од болести са којима се и данас ветеринари боре (слинавка. што сведочи о добром познавању математике. болест „лудих крава“). медицина. заштитнице медицине. Ковчег фараона Тутанхамона Египат Египћани су поседовали велика знања из математике. пре него што би почео да лечи пацијенте. Ветеринарска знања такође су била развијена. века пре н. знали су да израчунају површину и запремину геометријских тела. Сачуван је и Математички папирус из 16. која су наговештавала и промене у свету у којем су живели. а крварење се заустављало стављањем сировог меса на отворену рану. а њихово умеће било је на гласу и у грчком свету. 46 . е. Египатски лекар је. Унапредили су и олакшали земљорадњу употребом сејалице: истовремено орање и сејање њиве знатно је олакшавало посао. Знали су како функционише крвоток. Из ових потреба развиле су се различите науке: математика. умели су да лече зубне и очне болести. познавали су разломке. Египћани су рано уочили да се почетак изливања Нила подудара са појавом звезде Сиријус на небу.СТАРИ ИСТОК небо и уоче кретања звезда и планета. ветерина. Лекари старог Египта били су врло тражени на Старом истоку. што упечатљиво потврђују храмови које су изградили. морао да се подвргне једном тесту. Чест састојак лекова био је мед. астрономија и многе друге. архитектуре и грађевинарства. архитектура. У храму богиње Сехмет. проучавајући папирусе. Египатска година имала је 365 дана и делила се на четири сезоне са три месеца од по тридесет дана.

а недељу на 7 дана. СУМЕР 3600. Лента времена – Стари исток Питања и задаци 1. Почели су да израђују хороскопе – најстарији хороскопски знаци откривени су управо у сумерским градовима. 3100. 1. 5000. множе и деле. Знали су да се време може одредити и у односу на кретање Сунца и да таква година траје 365 дана. Посебно обучени лекари (ветеринари) били су задужени за лечење животиња. Годину су делили на 12 месеци. 4. 4000. О хигијени се такође водило рачуна. АКАД 2400. ЕГИПАТ 30. У месопотамским градовима је постојала канализација. Државе са центром у 1900. За несавесне лекаре Хамурабијев законик предвиђа и казне. 1200. Ипак. ХЕТИТИ 1650. новa ерa 1000. Математика је такође била развијена. Какво је писмо алфабет? 5. у месопотамским градовима развијала се и астрологија. АСИРИЈА 2200. 3000. Набројте египатска божанства. Открили су да се посматрањем кретања небеских тела може мерити време. Који је народ Старог истока веровао у једног бога? 3. године пре н. Веровали су да небеска тела утичу на животе људе и да се на основу њих може предвидети будућност. Око 3500. Објасните сличност између клинастог писма и хијероглифа.ИСТОРИЈА ЗА ПЕТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ На врховима зигурата често су постављане опсерваторије из којих се посматрало небо. е р е Капија богиње Иштар 1. а познавали су и нулу. Сумерци су први круг поделили на 360 степени. једна од најчешћих болести становника Месопотамије била је жутица. 1000. Заједно с астрономијом. Сумерци су изумели точак и први су народ који је почео да користи једра и снагу ветра за пловидбу. а ако би се појавиле болести. Становници Месопотамије користили су посебне знаке за бележење бројева. п р е н о в е 2000. Месопотамски астрономи су дужину године везивали за кретање Месеца те је она имала 354 дана. лечили су их вешти лекари. е. што је било врло важно за планирање пољопривредних радова и слављење верских празника. Умели су да сабирају. Које науке су развили и неговали народи Старог истока? Вавилонска мапа света 47 . одузимају. 2. ВАВИЛОНУ 538. 612.

научите! А ДА ЛИ СТЕ ЗАПАМТИЛИ? Д Сумерци 1. обновите.СТАРИ ИСТОК Пр о верите. Коју територију је обухватао Стари исток? Зашто су прве државе настале на Старом истоку? Који је град био прва престоница уједињеног Египта? Који су народи створили државе на простору Месопотамије? Који су феничански градови били значајна трговачка средишта? Како се делило становништво Месопотамије? У чијем су власништву били робови у Египту? Какав је био свакодневни живот становника Месопотамије? Како су Египћани проводили слободно време? Које су намирнице користили становници Месопотамије? Шта су пирамиде и које су најпознатије? Шта су зигурати и где су грађени? Која су божанства поштовали народи Старог истока? По чему се верска схватања Јевреја разликују од веровања других народа Старог истока? Која су писма користили народи Старог истока и у чему су њихове сличности и разлике? 48 .

пре н. 49 . е.ИСТОРИЈА ЗА ПЕТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ Б ПРОУЧИTE И ОДГОНЕТНИTE П 1. Које велике реке протичу кроз ово подручје? Зашто су државе Старог истока настале у долинама река или на морској обали? Размислите на који је начин рељеф утицао на занимања становништва Старог истока. е. пре н. Повежи датуме на ленти са догађајима. пре н. пре н. е. 586. Повежите личности с одговарајућим појмовима: Рамзес II Саргон Хамураби Набополасар Кир Велики Соломон 3. пре н. е. 30 г. Вавилон Персија Египат Халдејци Акад Јеврејска држава Саргон ЗАДАТАК: Погледајте карту Старог истока и илустрације о животу становништва овог простора. 1) Римљани освајају Египат 2) Кир Велики осваја Вавилон 3) Настанак хетитске државе 4) Уједињење Горњег и Доњег Египта 5) Асирци освајају Египат 6) Небухаднезар осваја Јерусалим 2. Затим одговорите на питања и решите задатак. г. пре н. г. г. 671. 3000. 1650. 538. г. г. е. е.

Подсетите се основних друштвених група у Египту и Месопотамији и размислите о сличностима и разликама међу њима. свих имања храмова. Подсетите се божанстава народа Старог истока.. сваке баште. најважнијег чиновника у старом Египту. „Он поставља чиновнике у Горњем и Доњем Египту… Свака четири месеца они га извештавају о свему што се догађа.СТАРИ ИСТОК В РАЗМИШЉАЈТЕ као историчар Р 1. сваке њиве. Обновите лекцију о друштвима Старог истока.“ Које су дужности обављали везири у старом Египту? Покушајте да закључите са ким је све сарађивао везир у обављању својих дужности. 2. Објасните како су веро- вања народа Старог истока утицала на њихов начин живота.. Везир одређује границе сваког округа. 50 . Дужности везира О дужностима везира. Он опрема војску која ће пратити фараона на север и југ. Уочите узрочно-последичне везе између начина сахрањивања и верских схватања у Египту и Месопотамији.. оодговорите на питање и решите задатак. Он поставља судије. По чему је клинопис добио назив? На којим материјалима се писало на Старом истоку? Какав је био положај писара у Египту? Зашто су Грци хијероглифе назвали „светим знацима“? Ко је створио алфабет и по чему се ово писмо разликовало од клинописа и хијероглифа? ВЕЖБАЈТЕ као историчар В ЗАДАТАК: Прочитајте одломак из извора о дужностима везира. Г 1. говоре текстови сачувани на зидовима њихових гробница. Он саветује управнике градова и управнике округа да ору и жању. Научници су ове текстове назвали „Дужности везира“. ЗАДАТАК: Погледајте илустрације писама Старог истока и одговорите на питања. Подносе му написане извештаје и износе своје мишљење.. 3.

Он је гладан и његов стомак муче болови.. ЗАДАТАК: Прочитајте одломак из извора о добрим и лошим занимањима у старом Египту. Непријатељ је стигао и опколио га стрелама. који се веома ценио и омогућавао напредовање у друштву. Говоре му: ‘Пожури. Смрт му је тешка као што му је и живот био тежак... сви његови ће бити затворени.“ Размислите зашто војник пати и ако је слободан и ако је заробљен. напред. Његово тело раздире болест. е... о храбри војниче! Победи да би се твоје име памтило!’. Буди писар и спаси себе да не будеш војник.ИСТОРИЈА ЗА ПЕТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ 2. живот га напушта.. описане су тешкоће војничког позива. учитељи су својим ђацима покушавали да прикажу мане других занимања.. На папирусу из 12... решите задатак и одговорите на питање. Било да је слободан или заробљен. описаћу ти недаће војника иако су његови команданти бројни.. Немој бити војник и спасићеш себе мука. За време дугог марша преко брда он пије воду сваки трећи дан. Када добије следовање јечма.. воде га као што се води магарац. војник пати. Да би истакли све предности писарског позива. „Дођи. и када је ослобођен слу жбе.. и нема времена да се одмори. Позван је због Сирије. она је устајала и има укус соли. Пошто су војника пробудили у зору. тај јечам више није добар за млевење. Он умире на ивици пустиње. и нема никога да овековечи његово име. века пре н. Ако побегне и оде међу дезертере. Добра и лоша занимања у старом Египту На египатским папирусима забележене су и поуке писара намењене ученицима писарског заната. Нема ни одећу ни сандале. Које занимање писац овог текста препоручује читаоцу? Египатски војници 51 . Он ради док сунце не зађе..

Један од најстаријих сачуваних писаних закона са простора Месопотамије јесте Хамурабијев законик. у туђој башти одсече дрво. „§ 22. да се уништи његово око. § 196. без знања господара баште.“ Хамурабијев законик 52 . § 59. у четвртој години пустиће их на слободу.СТАРИ ИСТОК Д КОРАК НАПРЕД К РАДИОНИЦА Прочитајте наведене чланове Хамурабијевог законика и размислите зашто су казне биле тако строге у поређењу са данашњим законима. сина или кћер прода за новац или у дужничко ропство. Хамурабијев законик Народи Старог истока познавали су писано и обичајно право. § 53. Ако неко задужи своју жену. Ако је неко сувише лењ да одржава своју брану и на њој се направи отвор и вода преплави поље. платиће пола мине сребра. Ако неко другоме уништи око. нека надокнади жито које је уништено. § 117. Ако неко изврши разбојништво и буде ухваћен. три године радиће у кући купца или господара дуга. да се убије. Ако неко.

A Б В Г Д Ђ И Л К М Н П Р С Т У Ф Х Ч Ш 53 .ИСТОРИЈА ЗА ПЕТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ ПРОЈЕКАТ Смислите неколико речи које је могуће написати хијероглифима.

ИСТОРИЈА 5 .

Староседеоци су од Римљана примали латински језик. Римски славолук .njǹǾǴȃǶǴǜǴǸ Тема V Упоредо са великим догађајима грчке и хеленистичке историје у западном делу Средоземља настајала је и уздизала се нова цивилизација. веровало се. Рим је. Можемо слободно рећи да је римска култура. што је доприносило стварању јединства у римској држави. још један темељ на којем почива цивилизација савремене Европе. на складном државном уређењу и снажној и добро организованој војсци. Њена снага почивала је. Многобројне народе који су улазили у њен састав спајала је заједничка култура. поред грчке и хеленистичке. Њени носиоци били су Римљани. Римска држава је у свом највећем обиму обу хватала читаво Средоземље и велики део онда познатог света. током неколико векова. обичаје и верска схватања. од града-државе у Италији израстао у моћну силу.

Потом су одлучили да на месту где их је вучица пронашла оснују град. Ругајући се. е. Када је корпа с бебама доспела до обале. по њему назван Рим. Разјарен. око 1000. Потом је основао град који је. столећу пре н. где је њихов деда био краљ. од града-државе израстао у моћну силу. Када су одрасли. како су Римљани веровали. Ромул и Рем осветили су свог деду и вратили му престо у Алба Лонги. е. То је била римска држава.АНТИЧКИ РИМ И сторију Хеладе су у 5. 753. у Италији се уздизала нова сила. Рем је прескочио преко бедема које је градио Ромул. обележили грчко-персијски ратови и Пелопонески рат. Оснивање Рима Град Рим простирао се на седам брежуљака на левој обали реке Тибар. године пре н. Ромул је убио брата. У току градње зидина браћа су се посвађала. У старом веку се веровало да је успон дуговао добром и постојаном државном уређењу. Рим је током 5. и 4. Они су рођени у граду Алба Лонги. Касније их је пронашао неки пастир који их је отхранио као своје синове.ОСНИВАЊЕ И УСПОН РИМА Ромул и Рем Вучица доји Ромула и Рема Легенда каже да су Рим основала браћа близанци Ромул и Рем. У 4. Истовремено са овим догађајима. године пре н. е. македонски краљеви покорили су грчке полисе и срушили Персијско царство. Његов брат је тек рођене близанце бацио у Тибар. Латински ратник 1. е. Етрурски ратник 96 . Археолошка ископавања су показала да је најстарије насеље на брежуљцима настало знатно раније. веку пре н. века пре н. њихов плач чула је једна вучица. према предању. али и успон и развој демократије у Атини. е. Приграбивши краљевску власт желео је да затре братовљеву породицу. Она их је спасла и подојила. Основан је.

нису могли да изненаде гуске посвећене Јунони и поштеђене иако је владала велика оскудица у храни. Одбијали су да бране државу од спољних непријатеља. е. е. Тај чин назива се сецесијом. Међу најопаснијим непријатељима римске државе били су Веји. Са Латинима је почетком 5. Оне су спасле ствар. Последњи међу њима владао је веома сурово. збачен с престола. Због тога је 509. а први је био оснивач града Ромул. у римској држави било је и мноштво робова који су обављали најразличитије послове. Међу тим. Ово тело имало је нарочито значајну улогу у вођењу спољне политике. У почетку су само патрицији могли да учествују у управљању римском државом. него и псе. Осим патриција и плебејаца. Тит Ливије преноси причу о томе како су га спасле гуске посвећене богињи Јунони. То раздобље обележено је ратовима против суседа – Латина и Етрураца. Зграбивши оружје узбунио је остале. На њихово гакање и лепетање крилима пробудио се Марко Манлије који је био искусан ратник. Било их је седам. Њихова дужност била је временски ограничена: трајала је годину дана. близу Рима. На тај начин су изједначени са патрицијима.). р “ Портрет римског патриција 97 . века пре н. судије и свештеници. Плебејци су били лишени политичких права. Ускоро су се сакупили и остали Римљани и збунили непријатеља бацајући стреле и камење. Једино је брежуљак Капитол остао ван њиховог домашаја. године пре н. У миру су водили државне послове. Плебејци су били „обичан народ“: занатлије. Римски краљеви били су врховни заповедници војске. који су иначе осетљиви на ноћне шумове. Имале су и право да објављују рат и склапају мир. Римљани су против Веја ратовали три пута. Од 367. У Риму су постојале и народне скупштине. е. они су могли бити бирани за конзуле. Имали су обавезу да плаћају порез и служе у војсци. Римском државом су у доба републике управљала двојица конзула. Док су они хитро поскакали. века пре н. године пре н. Неколико пута су се чак и иселили из Рима. е. е. Друштвено уређење Рима Римски грађани делили су се на патриције и плебејце. Гали су ноћу. оборио је једног Гала који се већ био попео на врх. сру ручила у сууноврат. падајући. Латини и Етрурци У првим вековима своје историје Рим није био ништа моћнији од других градова-држава у Италији. То је етрурски град на десној обали Тибра. Борба плебејаца за политичка права завршена је у првој половини 4.ИСТОРИЈА ЗА ПЕТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ Државно уређење Рима Римом су од његовог оснивања владали краљеви. Они су били врховни заповедници војске. у средњу Италију су са севера продрли Гали и освојили и сам Рим. Плебејци су се готово два столећа борили да добију иста права као и патрицији. Потом је у Риму успостављено ново државно уређење – република. склопљен савез. Затим се цела колона Гала. људи племенитог порекла. стигли до врха у таквој тишини да су заварали не само стражаре. „Капитол се нашао у великој опасности. трговци и сељаци. Тај својим падом повуче оне који су му стајали најближе. Оне су доносиле законе и бирале конзуле. е. Извори беле- Римски сенатори Гуске спасавају Капитол Почетком 4. века пре н. Освојили су их после десетогодишње опсаде (почетком 4. века пре н. Конзули су се у управљању државом саветовали са сенатом. при месечини. Патрицији су били аристократе.

Римљани су од њих примили многе културне тековине (нпр. Живели су у градовима-државама којима су владали краљеви. Етрурска гозба Етрурци Етрурци су у старом веку живели у средњој Италији. попут Зевса и Јупитера. Упркос томе. писмо. Етрурци су током 5. плесачице. занатством и трговином. и 4. вештину прорицања). Етрурци су на рочи ту па жњу по све ћи ва ли прорицању. Римљани су после освајања Веја загосподарили средњом Италијом. Трговачке везе одржавали су са Грцима из Велике Грчке и са Картагином. . Врховни бог Тинија био је. Тарент и Пир После освајања средње Италије римска власт и утицај ширили су се ка југу. Сем тога. е. Никада нису створили јединствену државу. На југу су савладали Самните. приказивали људе онако како су изгледали. Развитку земљорадње нарочито је доприносило то што су знали како да помоћу мреже канала исуше мочварно земљиште. Бавили су се земљорадњом. На њима су често представљали призоре из свакодневног живота (нпр. Етрурска религија била је слична грчкој и римској. Овај град био је најмоћнија грчка колонија на југу Апенинског полуострва. 98 Италија до средине 3. итд. слично хеленистичким. гладијаторске игре. и Тибра. Етрур ци су за со бом оста ви ли значајне културне тековине. свирач на фрули. често ратовали са Римом. На северу су покорили бројне етрурске градове. Њихови вајари су. господар муња и громова. То је довело до сукоба са Тарентом. века пре н. између реке Арно. на северу. рвачи. Читали су будућност из утроба жртвованих животиња или из лета птица. е.). феничанском колонијом у северној Африци. племе које је живело у срцу планинског масива Апенина. на југу. века пре н.АНТИЧКИ РИМ же да су ископали подземни пролаз испод бедема и тако продрли у град. Етрурци су сликали лепе фреске живих боја.

Извори бележе да су опљачкали и спалили читав град. Попут модерних тенкова. е. На који су начин Римљани завладали средњом Италијом? 5. године пре н. газећи свој бојни ред. Он је прихватио позив сањајући о освајању Италије и западног Средоземља. пробијали су непријатељски бојни ред. Он је поново постављен за врховног заповедника војске (389. освојили Рим. Рекао је Галима да узму вагу и тегове. Наредио им је да оду јер Римљани отаџбину из невоље избављају гвожђем. у западној Грчкој. У средњу Италију продрли су Гали који су живели на северу. е. Опишите друштвено уређење Рима.ИСТОРИЈА ЗА ПЕТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ Тарентинци нису имали војску која би се могла супротставити Римљанима. Из Епира је довео добро увежбану и искусну војску.“ Због тога израз „Пирова победа“ и данас означава победу извојевану уз тешке губитке. Римљани су одлучујући ударац Пиру задали у боју код града Беневента (275.). е. 4. у долини реке По. Животиње су се дале у бег. Камил је. а не златом.) Марко Фурије Камил био је један од чувених римских војсковођа. Краљ Пир Питања и задаци Камил (4. у галском табору појавио се Камил. Због чега су Римљани дошли у сукоб са Пиром? Рањени галски ратник 99 . Пир се после овог пораза вратио у Грчку.). е. Оптужен је да је за себе приграбио део богатог ратног плена. Како гласи легенда о Ромулу и Рему? 2. Пирови успеси нису обесхрабрили Римљане. окупио 20. Због тога су се обратили Пиру. 1. Његови бојни слонови сејали су страх и панику међу римским војницима. Његове браниоце су у току ноћног напада пробудиле гуске посвећене богињи Јунони. век пре н.000 људи. Пуни самопоуздања. Непуну деценију после освајања Веја Римљани су се суочили с новом озбиљном опасношћу. краљу Епира. његови војници победили су Гале. године пре н. Мучила их је и врућина на коју нису били навикли. Суочени са неминовном пропашћу Римљани су се обрати ли Камилу. У тренутку предаје злата за откуп. Због тога је осуђен на изгнанство. како кажу извори. године пре н. Извори бележе да је после друге битке својим пријатељима рекао: „Ако Римљане победимо још једном. То би био први корак у стварању краљевства равног Александровом. Пир је на почетку рата постизао успехе. а Камил их је после извесног времена напао. потпуно ћемо пропасти. Они су 390. Римљани су се. Опишите државно уређење Рима. 3. Њихови стрелци успели су да поплаше слонове. године пре н. пак. само су пробудили њихов гнев и распламсали жељу за победом.). Заслужан је за освајање Веја (396. Имао је значајну предност у односу на римске снаге. По повратку из Веја Камил је пао у немилост. е. Оба успеха коштала су га великих губитака у људству. Захваљујући искусним војницима и слоновима Пир је победио у двема великим биткама у јужној Италији. Ван домашаја Гала остао је једино брежуљак Капитол. а Римљани су врло брзо загосподарили читавом Италијом. Гали су због тога прихватили предају Римљана. на то одлучили изгубивши сваку наду да ће им Камил доћи у помоћ. У међувремену су се међу Галима у Риму појавиле болештине. Гали су се повукли ван Рима.

Када на главу стави пера и узме остало наоружање. корњаче: наступали би збијени један уз другог. Пунски ратови Пошто су покорили Италију. Често су обављали и разноврсне друге послове: градили су водоводе. најпре. Римски легионар 2. ратујући против грчког града Тарента и епирског краља Пира. Јачање и успон Рима довели су најпре до сукоба са Картагином. Опрему легионара описао је. Састављена од пешака и коњаника. Римски војници били су наоружани лаким и тешким копљима и кратким мачевима. штитове и шлемове. Штит је састављен од две даске слепљене лепком добијеним прерадом коже бика. Горња и доња ивица заштићене су гвозденим рамом који га штити од удараца мачем. Носили су оклопе. Легионари су у миру свакодневно вежбали. У римским легијама владала је строга дисциплина. господарили средњом Италијом. сваки човек изгледа двоструко већи него што јесте. опремљеној и обученој војсци. Од штитова су често правили тзв. Уколико би је прекршили. Римљани су током следећих столећа загосподарили читавим Средоземљем. Ова феничанска колонија у северној Африци била је најмоћнија држава у западном . покорили и области на југу. године пре н. а онда говеђом кожом. свака легија бројала је око 6. е. под будним оком својих официра и војсковођа. држећи штитове изнад глава и усправљене са стране. Коначно. војници су били кажњавани. На тај начин су били потпуно заштићени од напада непријатељских стрелаца. и историчар Полибије: „Римско наору жање састоји се. Основна јединица римске војске била је легија. основан 753.РИМ КАО СВЕТСКА СИЛА СТАРОГ СВЕТА Римска војска „Корњача“ Опрема легионара У старом веку се веровало да су Римљани освојили готово цео познати свет захваљујући доброј војсци. путеве и мостове преко река. Он представља леп и страшан призор за непријатеље. према предању. копља и уопште тешко оружје. Потом су. од штита. Римске легије биле су најснажнија војна сила старог света захваљујући поштовању дисциплине и непрекидном вежбању. Римљани су почетком 3. века пре н.000 људи. Споља је пресвучен ланеним платном. најчешће батинама. Током првих столећа своје историје израстао је од града-државе на обали Тибра у моћну силу. између осталих. е. Легионари носе и бронзани шлем и штитнике за потколенице. ките се и пурпурним или црним перима.“ 100 Рим је од града на обали Тибра до престонице светског царства израстао захваљујући добро организованој. На средини има гвоздено испупчење које зауставља камење.АНТИЧКИ РИМ Р им је.

У граду се узвикивало: „Ханибал је пред вратима!“ Ханибал није искористио предност коју је стекао победом код Кане. успео да пређе на једином преосталом слону. Најтежи део пута био је прелазак преко Алпа. е. код града Кане у јужној Италији. Многим коњима су због дуготрајног ходања кроз блато отпала копита. међутим. Он је одлучио да изненади Римљане тако што ће на Италију ударити са севера. Први пунски рат завршен је римским освајањем Сицилије. Град је освојен и разорен до темеља. Победио је Римљане у три велике битке – два пута у долини реке По и трећи пут код Тразименског језера у Етрурији (217. који је освојен тек 31. године пре н. Моћ Картагине коначно је сломљена средином 2.). На крају су из Другог пунског рата они изашли као победници. године пре н. Суочени са великом опасношћу Римљани су се одлучили за нову тактику. Из долине реке По продро је у Етрурију. Римљани су успели да обнове снаге и приморају га да се повуче из Италије. настојећи да отежају снабдевање непријатеља намирницама. Борба Рима и Картагине трајала је. Упуштали су се само у мање окршаје. године пре н. Сам Ханибал је једва. прешавши мочваре у долини реке Арно. тј. Картагинска војска напредовала је кроз Италију пустошећи и пљачкајући све пред собом. године пре н. О недаћама на том путу сведочи овај одломак из извора: „Иберима (тј. избегавали су отворене битке.“ Освајање Галије Средином 1. са прекидима. Када су се коначно одважили на отворену битку. е. претрпели су још један страшан пораз: римска војска готово је уништена 216. чинећи тиме бар једну услугу људима. е. онемогућавала им је да се врате натраг. Шпаније. Седећи на њима и на нагомиланом пртљагу држали су се изнад воде. коња и слонова.). Ханибал Ханибал прелази мочваре у долини Арна У Другом пунском рату Ханибал је изненадио Римљане тако што је напао Италију. Чувени војсковођа Јулије Цезар Непознате речи легија – основна јединица римске војске 101 . Последња је била Египат. е. е. века пре н. Располагала је јаком флотом и поседима на Сицилији и на обалама Иберијског полуострва. године пре н. која им је била за леђима.ИСТОРИЈА ЗА ПЕТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ делу Средоземља. Од товарних животиња највећи део је на лицу места пропадао кроз муљ и страдавао. века пре н. После битке страховало се и од пада самог Рима. Ханибал је стао да ниже ратне успехе. Гали су. Три рата које су Римљани водили против Картагињана позната су под називом пунски ратови. Пошто је пунска војска била веома искусна. јер су Римљани Картагињане звали Пунима. Шпанцима) и Либијцима је на маршу кроз мочваре тло било још чврсто. е.). због које је на крају око и изгубио. Гале није било лако победити јер су били храбри и добри ратници. Пошто се са Алпа спустио у северну Италију. Упоредо са пунским ратовима Римљани су постепено покоравали и хеленистичке краљевине у источном Средоземљу. Картагинском војском заповедао је Ханибал. е. више од 150 година (264–146. е. Због тога је своју војску копненим путем – из Шпаније преко Галије – довео у северну Италију. Ханибал је на тешко проходним превојима и уским стазама затрпаним снегом изгубио мноштво људи. Најтежи и најопаснији по Рим био је Други пунски рат (218–201. тако да су прошли без већих тешкоћа. Тада је Средоземно море коначно постало „римско језеро“. један од највећих војсковођа старог света. а тло изгажено. Римљани су своју власт проширили на Галију (данашња Француска). и на тај начин би преспавали бар мали део ноћи. Трпео је велике болове због тешке упале ока. уз велике тешкоће. године пре н. Цела војска се највише мучила због неспавања – четири дана и три ноћи су без престанка марширали кроз воду. Одлучујућу победу извојевали су у боју код града Заме у северној Африци (202.). Коњица. тешко напредовали јер је вода у мочвари већ била узбуркана.

Он је једини војсковођа који је успео да порази Ханибала. века пре н. Освојио је главно картагинско упориште – Нову Картагину (209. Пред сам напад на град. године пре н. основана после Првог пунског рата. Неколико година после битке код Кане. Пошто је увежбао војску. а победа је на крају припала Римљанима. Извори бележе да се истакао и славу стекао још као осамнаестогодишњи младић. Заповедао је римском војском у боју код Заме (202. Сципион је заслужан и за коначну римску победу у Другом пунском рату.АНТИЧКИ РИМ ратовао је против њих пуних осам година. Рекао је да ће. е. е. постати господари читавог света. Пад овог утврђења означио је покоравање Галије. Легионаре је подстакао на борбу позивајући их да се сете ранијих битака.). Син му је одважно прискочио у помоћ и спасао га. На тај начин би их ослабили и Ханибала натерали на повлачење из Италије. Сципионови успеси су на крају приморали Картагињане да се повуку из Шпаније. Провинције Римска држава у доба републике Римљани су за нешто мање од три столећа (средина 3. Битка код Заме дуго је трајала. Сципионов отац био је врховни заповедник римске војске у време Ханибаловог рата. нашао се опкољен непријатељима са свих страна. Пошто је у једном боју тешко рањен. Сципион Африканац Публије Корнелије Сципион један је од највећих римских војсковођа и државника. ако победе. Римљани су од почетка Другог пунског рата настојали да Картагињанима одузму поседе у Шпанији. е. 102 .) покорили скоро читав тада познати свет. почео је да ниже победе над пунским снагама. Освојене области ван Италије називали су провинцијама. за заповедника у Шпанији постављен је Сципион. – крај 1. века пре н. Прва је била Сицилија. е. године пре н.). После склапања коначног мира Сципион је добио надимак Африканац. Гали су последњи отпор пружили под зидинама Алезије. у сну му се указао бог мора Нептун и обећао му помоћ.

Били су познати по гусарењу: њихови бродови су на југу допирали све до обала Пелопонеза. века пре н. Када су и како Римљани освојили Галију? 4. Илири су у другој половини 3. Римски продор на Балканско полуострво почео је непосредно пре избијања Другог пунског рата. Тако се и територија данашње Србије нашла под римском влашћу. века створили моћан племенски савез на источној обали Јадранског мора. Граница је успостављена на Дунаву. трговаца. Становницима су давали римска грађанска права. У 4. Које су римске провинције постојале на територији данашње Србије? 103 Римске провинције на северу Балканског полуострва . Опишите оружје и опрему легионара. Келта и Трачана. Трачка уметност Освајање Балканског полуострва На Балканском полуострву су у историјско доба живели Илири (у западним областима) и Трачани (на истоку). Староседеоци су пружали жесток отпор па је освајање трајало дуже од сто година. у северне области су се доселили Келти. веку пре н.ИСТОРИЈА ЗА ПЕТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ Провинцијама су управљали намесници који су долазили из Рима. културу и латински језик. Покорили су их у 2. Какве је обавезе према римској држави имало становништво провинција? 5. Римљани су у провинцијама оснивали нове градове. Све то убрзавало је процес романизације. Сваку провинцију је после оснивања запљускивао талас римских грађана. Становници провинција били су обавезни да римској држави плаћају порез. као пешаци и коњаници. Романизација је доприносила стварању јединства у огромној римској држави. Успостављање веза са суседима на југу пресудно је утицало на културни и политички напредак Илира. Полудраги камен са представом покоравања Далмације Непознате речи провинција – римска територија ван Италије романизација – процес прихватања римске културе и обичаја Питања и задаци 1. Било је ту чиновника. а северозападна део Паноније. Поменути народи рано су дошли у додир са Грцима и Македонцима. војника. веку пре н. Временом су почели да се удружују и стварају племенске савезе. Гали. занатлија. Она је била подељена између три провинције. 2. Римљани су због тога три пута ратовали против Илира. е. е. служили су и у римској војсци. е. Староседеоци су од њих прихватали римски начин живота. Римска власт се потом постепено ширила ка унутрашњости Балканског полуострва. Западна Србија била је део Далмације. Завршено је крајем 1. 3. тј. Највећи део је обухватала Горња Мезија. Поред тога. Објасните због чега је дошло до сукоба Рима и Картагине. Често су пљачкали и римске трговачке бродове.

е. тј. Август је знао да се Римљани противе неограниченој власти једног човека и због тога није укинуо републику. – 14. Он је окончао грађанске ратове и успоставио дуго жељени мир.АНТИЧКИ РИМ У старом веку веровало се да је снага римске државе почивала на добром државном уређењу и војсци. Присталице републике биле су незадовољне оваквим развојем догађаја. Он је убијен на седници Сената 44. Тако се римска република нашла под његовом контролом. То је довело до њене пропасти и успостављања царства. Сва власт се. Јулије Цезар 3. Римом су у најстарије доба владали краљеви. века н. Доба принципата названо је по томе што је цар био само принцепс. Принципат Историја римског царства дели се на два раздобља: принципат и доминат. Државом су управљала двојица конзула.). е. уведена република. Римско царство основао је Октавијан Август (27. Пут оснивању царства утро је Јулије Цезар. Трајало је од владавине Октавијана Августа до краја 3. Ови сукоби били су резултат борбе за власт међу истакнутим државницима и војсковођама. Он и његови наследници били су само први људи римске државе. То му је донело неограничена овлашћења у управљању државом. потресали грађански ратови. Потом је. е. године пре н. века пре н.. Због тога је против Цезара скована завера. 509. е. Цезар је изабран за доживотног диктатора. е. сенат и народна скупштина. године пре н. Постављали су намеснике који су Октавијан Август 104 . налазила у њиховим рукама. Временом је римску републику захватио вихор грађанских ратова. године пре н. међутим. годинe н. први човек државе.РИМ У ДОБА ЦАРСТВА Пропаст римске републике Римску републику су током читавог 1. Цареви су били врховни заповедници војске. Он је у грађанском рату победио свог противника Помпеја. е.

Пљачкашке походе на римску територију предузимали су чак и зими. и од Шпаније на западу до Сирије на истоку. У шумама се хране кором дрвећа и корењем. е. Имају и пешадију која веома брзо трчи и храбро се бори. лова и неких плодова.). Немају ни утврђења ни градове. О овом подухвату и данас сведочи натпис познат под називом Трајанова табла. Неки од њих водили су освајачке ратове и оснивали нове провинције. Дачане је покорио цар Трајан (98–117. Њихове обичаје и начин живота описао је један римски историчар. Август и његови наследници водили су мудру спољну политику. Његови војници храбро су се борили против Дачана. Да би се олакшао продор у дачку територију. Улазе у мочваре и тамо живе по неколико дана док им само главе стоје изнад воде. На обалама Дунава никао је читав низ утврђења. Брити Римско царство обухватало је већи део Британије. који су пружали жесток отпор. Они подносе глад и хладноћу и све врсте напора. „Они пребивају у дивљим и безводним планинама и пустим мочварним равницама. већ живе од својих стада. живели су ратоборни и дивљи Брити. Настојали су да пре свега осигурају границе царства. У бој иду на колима и имају мале. Не баве се земљорадњом. године н. Живе у шаторима. Извори бележе да је у једном боју број рањених легионара био огроман. иако је велика као зрно боба. Рибу која се тамо може наћи у огромним количинама уопште не једу. спречава да осете глад или жеђ. када је поједу. Трајанови дачки ратови Римско царство је током читаве своје историје било изложено нападима варвара – народа који су живели ван граница римског света. Поход против варвара брижљиво је припреман. е.“ Трајанова табла Прешавши на леву обалу Дунава Трајан је зашао дубоко у непријатељску територију. века н. Дачани су на крају били приморани да се предају. протезало од Британије на северу до Африке на југу. Да би војска из разних крајева царства могла да се пребаци на Дунав.ИСТОРИЈА ЗА ПЕТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ управљали провинцијама. На њиховој територији основана је провинција Дакија. Провинције на Балканском полуострву су током 1. Сенат и народна скупштина били су под њиховом контролом. веку пре н. брзе коње. угрожавали Дачани. не одступајући. Римско царство се у 1. Имају и нарочиту врсту хране која. усечен је пут кроз Ђердапску клисуру. ван римских граница. Видевши то Трајан је своју одећу исекао на траке и почео сам да превија ране својих људи. Од оружја носе штит и кратко копље на чијем врху је прикачена јабука од бронзе која. наги и боси. Тада су прелазили преко залеђеног Дунава. Они су живели на подручју данашње Румуније. подигнут је и мост преко Дунава (код данашњег Кладова). северно од доњег тока Дунава. кад затресу копљем. Трајан 105 . е. На северу. звецка и изазива страх код непријатеља.

године н. У провинцијама су беснели грађански ратови. века н. Назив је добило по томе што је цар био доминус. Његови наследници усредсредили су се на њихову одбрану. захватиле тешке недаће. Римско царство у доба принципата Доминат Доба домината трајало је од краја 3. Овим невољама треба додати и опадање привреде. Диоклецијан 106 .АНТИЧКИ РИМ Трајан је био последњи цар који је ширио границе Римског царства. Од њих се захтевало да га за живота поштују као божанство.). е. е. Ова реч у преводу са латинског значи господар. Доба домината почело је владавином Диоклецијана (284–305. века н. Легије су своје заповеднике проглашавале за цареве. е. до пада Западног римског царства (476. е. Они су се онда међусобно борили за превласт.). Цар је у овом периоду био неприкосновени господар државе и свих својих поданика. године н. Римско царство су током 3. Преко граница су надирали варвари.

Марко Аурелије одбио је њихов напад. Ретке слободне тренутке у бескрајним ратовима проводио је пишући дело под насловом Самоме себи. Тежиште царства постепено се премештало ка истоку. 107 . Најзначајнија привредна грана било је рударство. Марко Аурелије био је суочен и са једним грађанским ратом. знатно опала. Северни делови Балканског полуострва били су Марко Аурелије Римски цар Марко Аурелије владао је од 161. Представљао је спону између Европе и Азије. е. Временом је постао толико значајан да су га звали „други Рим“.) одлучио да на истоку оснује нову престоницу – Константинополис. Најпре је увео нов порески систем. Потом је предузео велики поход против варвара који су живели северно од провинције Паноније. Марко Аурелије је од младости био наклоњен филозофији. године н. Град је основан 330. бившим робовима и разбојницима.. године н. године н. на месту старог грчког града Византа. За време његове владавине Римско царство захватила је и велика епидемија куге. Реч је о побуни намесника провинције Сирије (175. државних чиновника. Диоклецијан је због тога донео наредбу којом је утврдио највише могуће цене за основне животне намирнице и услуге.ИСТОРИЈА ЗА ПЕТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ Ступивши на престо Диоклецијан је преду зео низ мера за оздрављење царства. века н. Намеравао је да на њиховој територији оснује две нове провинције. Рим и Италија изгубили су некадашњи значај. давањем пољопривредних производа. тј. Оснивање Константинополиса На почетку домината. е. занатлија и трговаца. То је довело до наглог скока цена. Вредност римског новца је током 3. Порез се плаћао у натури. е. Константинов град. Источне провинције су биле богатије и гушће насељене од западних. до 180. припадника аристократије. Већи део своје владавине провео је бранећи границе царства од варвара. Због тога је цар Константин Велики (306–337.).). е. Морао је да заустави Германе који су провалили у северну Италију и опсели град Аквилеју (170. Непрестани прилив римских грађана омогућио је брз напредак привреде. Тим начелом руководио се током читаве своје владавине. е. У њему је записивао своја размишљања о људском животу и разноврсним филозофским питањима. мореуза који повезује Мраморно и Црно море. па су највећи терет сносили сељаци. Сматрао је да сви људи морају да делају за опште добро. Како је војска била десеткована. али тај план никада није остварен. Остаци мозаика из царске палате у Константинополису Константинов портрет нађен у Нишу Централни и северни Балкан под римском влашћу Провинције на централном и северном Балкану су од самог оснивања запљускивали таласи римских досељеника. на обали Босфора. цар је био принуђен да легије попуни гладијаторима. е. године н. године н. Било је ту војника.

Сингидунум (Београд). Објасните како је Јулије Цезар постао диктатор. олова и бакра били су под контролом римских царева. Колико је трајао доминат? 5. Какав је био исход Трајанових дачких ратова? 4. Који период римске историје називамо принципатом? 3. па су зато успостављене чврсте трговачке везе са Италијом и провинцијама на западу и истоку. Римљани су на подручју данашње Србије основали низ градова. Зид је представљао границу Римског царства 108 . Богати рудници сребра.ИСТОРИЈА ЗА ПЕТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ чувени по рудном благу. Осим рударства развијала се и трговина. 2. Због чега је цар Константин Велики основао Константинополис? Остаци Хадријановог зида у Британији. Остаци Виминацијума Римско царство у доба домината Питања и задаци 1. злата. захваљујући разгранатој мрежи путева. Добро грађени путеви омогућавали су брз и лак превоз робе. Најзначајнији су били: Сирмијум (Сремска Митровица). Виминацијум (Костолац) и Наис (Ниш).

КУЛТУРА СТАРОГ РИМА Римска религија Римска религија развијала се под јаким утицајем хеленских верских схватања. а Нептун је владао морем. Јупитер 4. Римљани су своје владаре поштовали као божанства. Римски богови представљани су као људи. волели да праве копије чувених грчких статуа. Минерва је била богиња мудрости и заштитница занатлија. Међу њима је нарочито значајан био Аполон. Минерва Књижевност и право Римска књижевност развијала се под снажним утицајем грчке књижевности. Епски песници старог Рима стварали су под утицајем Хомера.АНТИЧКИ РИМ Н ароди Старог истока и Хелени оставили су иза себе културне тековине непролазне вредности. Имали су исте особине као и хеленски богови. Марс је био бог рата. У томе се римска религија може упоредити са верским схватањима хеленистичких краљевина. волели епску и лирску поезију. цареви су проглашавани за богове тек после смрти. Читаоци су. Његова жена Јунона била је заштитница брака и удатих жена. Доба домината донело је значајну промену: владари су сада сматрани боговима и за живота. У доба царства. Најчувенији међу њима био је Вергилије. на пример. Допринели су настанку и развоју религије. Она опева судбину 109 . Њиховим стопама пошли су и Римљани. За време принципата. Римска култура развијала се под јаким утицајем грчке културе. Римљани су неке богове преузели од Грка. разним гранама уметности и науке. Његово главно дело је Енеида. То се осећало у верском животу. Римски вајари су. савременик цара Октавијана Августа. Врховни бог старог Рима био је Јупитер. уметности и многобројних наука. Он је био отац свих осталих богова и господар муња и громова. али и прозна дела слична данашњим романима. Филозофи су прихватали и разрађивали идеје и учења својих хеленских претходника. слично Хеленима.

Разоткривање његових планова донело је Цицерону огроман углед. На крају је доспео у Италију и ту се скрасио.). Године 63. Школовао се у Риму.). Открио је заверу коју је. сковао млади аристократа Катилина. посебно неговали беседништво. Узвикивали су да му дугују захвалност јер их је ослободио озбиљне опасности. а шта избегавати. изабран је за конзула. У младости је стекао веома добро образовање. Називали су га спаситељем домовине. Историја Историја је заузимала важно место међу наукама у старом Риму. Октавијан није ништа урадио са заштити свог доскорашњег савезника. Историја Рима коју је написао почињала је оснивањем града и сезала је до његовог времена.АНТИЧКИ РИМ тројанског јунака Енеје после пада Троје. век пре н. Врховни свештеници су сваке године у календарима бележили најзначајније догађаје (ратни походи. према предању. Такође је састављао и преводио филозофске списе. е. са циљем да преузме власт. Док се једне вечери враћао кући. по узору на Демостенове беседе против Филипа II. Подржавао је диктаторовог нећака Ок тавијана против моћног Марка Антонија.). грађани су га поздрављали пљескањем. Као конзул спасао је републику грађанског рата. столећа пре н. е. Цицероново савезништво са Октавијаном није дуго потрајало. Тит Ливије био је савременик Октавијана Августа. Макета Рима 110 . итд. е. До раздора је дошло када су Цезаров нећак. е. године пре н. затим у Атини и на острву Родосу. Они су се сурово обрачунали са свим противницима. били Ромул и Рем. Почеци бављења историјом сезали су дубоко у прошлост. Назвао их је филипикама. Цицерон се за време Цезарове диктатуре повукао из политичког живота. Његови потомци су. где је учио филозофију и беседништво. Тит Ливије настојао је да покаже које примере треба следити и подражавати. Енеја са сином Цицерон Марко Тулије Цицерон био је чувени римски беседник и државник 1. Слично Одисеју. Римљани су дали немерљив допринос развоју правне науке. као и Хелени. Адвокати и државници морали су бити добри говорници. помрачења Месеца и Сунца. Цицерон је у Риму радио као адвокат. Римско право је темељ на коме почива савремено право. Антоније и Лепид склопили споразум о подели власти. У сенату је одржао четрнаест говора против Антонија. Извори бележе да је своје време посвећивао младима који су желели да се баве филозофијом. пре н. Енеја је дуго лутао Средоземљем. Захваљујући томе. Римљани су. Из тих записа развили су се историјски списи. Беседник је убијен док је покушавао да побегне из Рима (крајем 43. право се непрекидно развијало и усавршавало. међу којима је био и Цицерон. Учени римски правници прикупљали су и тумачили старе законе и одлуке судова. да би се потом укључио у политички живот. године пре н. Најпознатији римски историчари живели су у доба царства. У политички живот се поново укључио након Цезаровог убиства (44. поплаве. Написана је да подучи појединце и државу. Најчувенији беседник доба републике био је Цицерон (1. е.). У Августово време живела су и стварала још два знаменита римска песника: Овидије и Хорације.

е. Цареви и војсковође. Посетиоци форума могли су да се диве славолуцима. и да се одатле испраћају намесници који одлазе у своје провинције. али се сам тога није придржавао. гром је ударио тик уз његову носиљку и убио роба који је пред њом носио светиљку. Ликовне уметности Римљани су дали значајан допринос развоју ликовних уметности. Његова грађевинска делатност описана је у овом одломку из извора. Форуме су красили многобројни храмови. то се видело на портрету. на пример. Ту су биле и продавнице са разноврсном робом.ИСТОРИЈА ЗА ПЕТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ Тацит је писао почетком 2. Сматрао је да је Август Римљанима донео мир по цену губитка слободе. Служили су да градове у Италији и провинцијама снабдевају водом. који су красили храмове и славолуке. Он је истицао да историчар мора да пише без гнева и пристрасности. „Подигао је велики број зграда. Ови споменици се и данас могу видети у неким земљама савремене Европе. Јупитеру Громовнику посветио је храм јер се спасао из животне опасности. Ако су. Аполона и Јупитера Громовника. били стари. Римљани су дали велики допринос развоју вајарства... Пред смрт се похвалио да је затекао град од цигала. Свака четврт била је испресецана мрежом мањих улица.“ Марс Римски аквадукт у данашњој Француској 111 . Највише су постигли на пољу архитектуре. пространи трг. по строго одређеном плану. а оставља Рим од мермера. То је било средиште политичког. од којих су најпознатији храмови Марса Осветника. века н. Римски вајари су своју вештину исказивали израђујући раскошне рељефе. Док је једном путовао ноћу. Био је противник царске власти. аквадукте и друге грађевине. Изградио је многе храмове. као и занатске радионице. Ту је ударио гром и врачи су објаснили да бог жели да му се на том месту подигне храм. То су споменици у облику огромних капија. Остаци храма Марса Осветника Августови храмови у Риму Август се за време своје владавине побринуо да Рим буде најлепши град старог света. Аполонов храм је саградио на месту своје куће на Палатину. Одредио је да у Марсовом храму сенат одлучује о ратовима. Сваки римски града имао је форум. попут хеленистичких. Међу најзначајније тековине римских неимара убрајају се и аквадукти. приказивани су онако како су заиста и изгледали. позориште.. привредног и верског живота. До савршенства су довели израду портрета. статуе царева и богова. Римски градови у Италији и провинцијама знатно су се разликовали од грчких. али и обични људи. подизани у знак сећања на велике победе у ратовима. Две главне улице секле су се под правим углом и град делиле на четири велике четврти. Грађени су. На њима су представљани богови или призори из славне римске прошлости..

Високе неколико спратова.. печени јелен. инсуле. уну тра су налазили дебелу грмушу поховану у жуманцету и добро посуту бибером. Кад су гости отклонили љуску. носорога.. Насупрот томе. Имућни људи живели су у раскошним вилама у градовима или на селу. Сиромашнима су у градовима на располагању биле тзв. у ритму оркестра. Тај њихов став одражава изрека „У здравом телу здрав дух“. Служили су нас вином и медом. У приземљу инсула биле су смештене продавнице и занатске радионице. Оне су приређиване широм царства. Исхрана обичних римских грађана била је веома скромна. Око њега су пливале пржене рибе на које је падао забиберени кавијар. итд. Роб је. кувани ној или фламинго.. Овај текст описује једну раскошну гозбу. Наоколо прасићи од печеног теста. разне врсте воћа и поврћа..). Кад су сви заузели места. предвиђени да се деле гостима за успомену. А онда унеше огромни послужавник на коме се налазио дивљи вепар огромних размера и у корпицама урме. секао печење. донесоше богато предјело. Двобој гладијатора 112 .“ Многи Римљани су слободно време проводили посматрајући гладијаторске борбе. Јутарњи и подневни оброци били су оскудни. подсећале су на данашње стамбене зграде. тигрова. Гладијатори су се борили између себе или против дивљих звери (лавова. На њиховим трпезама најчешће су биле житарице. поздрављали су га речима: „Царе. На доњем делу послужавника налазили су се угојени пилићи и зец украшен крилима. Уколико би од цара или господара добили дрвени мач.“ Најуспешнији гладијатори могли су да се изборе и за слободу. Неки млади Египћанин разносио је врућ хлеб. Дечаци из Александрије полише нам руке водом коју су расхладили снегом.. Онда су робови донели у корпи пуној сламе паунова јаја. Инсула Римска гозба Угледни Римљани су свакодневно уживали уз богате трпезе.АНТИЧКИ РИМ Свакодневни живот Римљана Свакодневни живот Римљана добро је познат. итд. богати Римљани често су приређивали гозбе на којима су се служиле разноврсне ђаконије: морски јежеви.. били су ослобођени. поздрављају те они који ће умрети. месо. а с друге зеленим маслинама. Уколико је цар присуствовао представи. рибе и пите. На послужавнику се налазио бронзани магарац са бисагама напуњеним с једне стране црним. Ту је био и сребрни роштиљ на коме су цврчале кобасице. Ко год би шта затражио.. чак и у најзабаченијим градовима удаљених провинција.. Стари Римљани су посебну пажњу поклањали вежбању и нези тела. Онда принесоше велики послужавник с разним јелима од меса. када би ушли у арену. „Заузесмо места за трпезом. Други су уређивали наше ноге и певајући секли нам заноктице. Вино је било стогодишње. На спратовима су се могли изнајмити станови. У њима су се Римљани одмарали и опуштали. а вечерњи нешто обилнији. роб би му певајући принео. Римски градови имали су јавна купатила – терме.

У 4. У Сирмијуму се налазила лука дунавске речне флоте. О томе. гласника богова. Стога је у граду никла раскошна палата. Римски утицај осећао се и у архитектури. вајарству и сликарству. Староседеоци су примили римски начин живота и обичаје. Набројте најважнија римска божанства. века н. изграђена почетком 4. а како сиромашни Римљани? Непознате речи хиподром – грађевина где се одржавају трке коња и двоколица Палатин – један од седам римских брежуљака грмуша – врста птице 113 . Статуета Меркура Меркура. Почели су да користе латински језик и писмо. Археолози су у Сремској Митровици открили и остатке хиподрома. Нептуна и друге. био је значајно војно и привредно средиште. као и ковница новца. пронађена у Текији код Ђердапа Остаци царске палате у Гамзиграду Дионис. веку н. Шта се све могло видети у римским градовима? 5. мноштвом споменика. Како су живели богати. Јунону. е. Ко су били најпознатији римски историчари? 4. е. Један од најзначајнијих римских градова на подручју данашње Србије био је Сирмијум (Сремска Митровица). Прихватили су и римске богове: Јупитера. где су грађани уживали посматрајући трке двоколица. Ко је спевао Енеиду? 3. Минерву. сведочи и царска палата у Гамзиграду код Зајечара. мозаик из Гамзиграда Питања и задаци 1. и 5.ИСТОРИЈА ЗА ПЕТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ Културни живот провинција централног и северног Балкана Досељавање римских грађана у провинције централног и северног Балкана подстакло је њихову романизацију. 2. У њихову част подизали су храмове и вајали статуе. У Сирмијуму су често боравили цареви. Ту је била и радионица за израду оружја.

да је Исус син Божји. Лазар је био сахрањен у једном селу близу Јерусалима. Био је то предзнак доласка сина Божјег на овоземаљски свет. Исус Христос је врло брзо стекао велики број следбеника. Народи Старог истока. Непосредно пре његовог рођења на небу се појавила звезда падалица. према предању. На једној свадби је воду претворио у вино да би напојио многобројне госте. у тридесетој години Августове владавине. творац света и људског рода. Дошавши до његовог гроба Исус је наредио да се са улаза уклони плоча. Ширење новог верског учења забринуло је намесника Јудеје Понтија Пилата.ХРИШЋАНСТВО Исус Христос За време владавине Августовог наследника Тиберија. То је било хришћанство.АНТИЧКИ РИМ В ерска схватања античког света одликовао је политеизам. учврстила су уверење да је он заиста син Божји. Грци и Римљани поштовали су велики број богова. Пошто је осуђен. Веровало се. века 5. наиме. Другом приликом је на чудесан начин нахранио мноштво људи: пошто је благословио пет хлебова и две рибе. Они су веровали да постоји само један бог – Јахве. Чуда која је према предању чинио. Он се. Путовао је Палестином у пратњи 12 ученика (апостола) и ширио своје учење. као што су тражили јеврејски свештеници. Осудио га је на смрт разапињањем на крст. Једини изузетак били су Јевреји. апостоли су њима нахранили пет хиљада Христових следбеника. названо по оснивачу Исусу Христу. Једно од највећих чуда је васкрсење Лазарево. послат да смртне људе избави од грехова. изађи напоље. Распеће из прве половине 5. Он је наредио да се Исус Христос ухапси. у Римском царству појавила се нова једнобожачка вера. римски војници су на Исус Христос Непознате речи апостоли – Христови ученици Исус позива прве ученике 114 .“ Лазар је истог трена оживео и изашао из гроба. Затим је подигао очи ка небу и рекао: „Лазаре. родио у граду Витлејему у провинцији Јудеји.

Његов најзначајнији део су четири јеванђеља. сиромашних. Смерност 2. трговаца. Донео га је до брда Голготе.ИСТОРИЈА ЗА ПЕТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ Христову главу положили круну од трња. Морална чистота 4. Исус је на крсту трпео страшне муке. Прихватали су га људи који више нису веровали у старе богове. Међу њима је било робова. У Новом завету записана су основна начела хришћанске вере. Хришћанство је најпре ухватило корен у источним провинцијама. сељака. Сматрали су га једним од многобројних верских учења са истока. Историчар Тацит бележи да је за време његове Хришћански натпис. поздрављали су га речима: „Здраво. хришћански мозаик Седам хришћанских врлина 1. мозаик 115 . устао из гроба и придружио се своме оцу у царству небеском. Уздржљивост 6. е. То су списи у којима су апостоли (Матеј. али и људи племенитог порекла. поред осталог. нису признавали цареве за божанства. царе Јевреја!“ Исус Христос био је приморан да кроз улице Јерусалима на леђима носи тежак дрвени крст. Истрајност у вери и молитви Ширење хришћанства у Римском царству Апостоли су. века н. ширили хришћанство. Трпељивост 7. било да су богати или сиромашни. Исусови следбеници нису поштовали римске богове. Сви су људи пред њим једнаки. Стари завет. у руке твоје предајем дух свој!“ Сахранили су га његови ученици. е. Лука и Јован) описали живот и страдања свога учитеља Исуса Христа. Како је број верника непрекидно растао. Човекољубље 5. године н.). Међу њима није било разлике. тј. слободни или робови. где је распет 33. а издахнуо је уз речи: „Оче. а затим се постепено раширило и на западу. Осим тога. занатлија. садржи и многобројна пророчанства која су најављивала Христов долазак међу људе. творац света и људског рода. На тај су начин подривали темеље римске државе. Први цар који је прогонио хришћане био је Нерон (средина 1. То су чинили зато што је хришћанство представљало опасност по римску државу. После три дана Исус Христос је. Ова света књига састоји се из две целине: Старог и Новог завета. према предању. после страдања и васкрснућа Исусовог. Хришћанско учење Основе хришћанског учења изложене су у Библији. Дарежљивост 3. војника. „Добри пастир“. Марко. Путовали су Римским царством проповедајући нову веру. Прогони хришћана Римски цареви у почетку нису обраћали много пажње на хришћанство. Ругајући му се. Хришћани су веровали да постоји само један бог – Бог Отац. васкрснуо. поједини владари почели су да прогоне хришћане.

“ Константин у почетку није знао шта је то значило. који се називају катакомбе. У њему је црква као брод који морски таласи запљускују. Он се у јеванђељима назива Јагњетом Божјим које на себе прима све грехе света. Видевши огромну снагу нове вере. е. Овом наредбом хришћанство је изједначено са паганством. Хришћанима је допуштено да слободно проповедају своје учење. Они су се због тога скупљали у тајности. Питања и задаци 1. према легенди.ИСТОРИЈА ЗА ПЕТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ владавине у Риму избио велики пожар. У катакомбама се и данас могу видети слике и знаци који су били разумљиви само хришћанима. донео Милански едикт. Прогони хришћана били су нарочито жестоки у 3. на небу указао крст у пламену. Препричајте како је свој живот завршио Исус Христос. Ко је све у Римском царству прихватао хришћанско учење? 4. Због чега су римски цареви прогонили хришћане? 5. Цар је наредио да се направи велики крст да се носи заједно са ратним барјацима. у подземним ходницима.“ Риба је била симбол ћутања. Нерон је за ову страшну несрећу окривио хришћане и наредио њихов прогон. хришћанство је постало једина званична религија Римског царства. Константин Велики схватио је да ће царство само ојачати уз подршку хришћана и њихове цркве. али га не потапају. Следбеници Исусовог учења свирепо су мучени: спаљивани су на ломачама. 3. Симболи раног хришћанства Колосеум у Риму. Ватра је веома брзо прогутала велики део града. Последњи цар који је прогонио хришћане био је Диоклецијан. е. Један хришћански писац записао је следеће: „Овај свет је узбуркано море. док је јагње представљало самог Исуса Христа. бацани у реке са камењем око ногу. веку н. пред једну битку. Који је владар хришћанство прогласио једином званичном религијом Римског царства? 116 Теодосије I „Победићеш под овим знаком“ У изворима за историју Римског царства сачувано је предање према коме се цару Константину Великом. Због тога је 313. Цар Теодосије I је 391. У сну му се јавио Исус Христос и рекао да знак који је видео на небу стави на чело своје војске. било забрањено да исповедају своју веру. Победа хришћанства Велики прогони нису могли да зауставе ширење хришћанства у Римском царству. затворио све храмове и забранио поштовање паганских богова. е. јер су апостоли подучавали да је нада сигурно и поуздано сидро душе. Мање од сто година после Миланског едикта. е. донело победу над непријатељима. То му је. Ту су се молили Богу и сахрањивали своје мртве. У циркусима широм царства приређиване су представе у којима су хришћани бацани изгладнелим дивљим зверима. место страдања хришћана Хришћанима је све до почетка 4. На крсту је стајао натпис: „Победићеш под овим знаком. године н. Сидро је било симбол наде. Непознате речи едикт – царска наредба . века н. разапињани на крстове. године н. Брод је означавао цркву. Када се и где појавило хришћанско учење? 2.

Они су 375. Насељавање варвара на римској територији подстицали су и цареви. е. Сада су са собом водили своје породице и често остајали у опустошеним областима. На удару Борба Римљана и варвара 117 . е.ПРОПАСТ АНТИЧКОГ СВЕТА Насељавање варвара на територији Римског царства Варвари су притискали границе Римског царства од самог његовог оснивања. али и одбрана царства. Продирали су дубоко у провинције.АНТИЧКИ РИМ Д оба домината почело је владавином цара Диоклецијана. са пленом и заробљеницима повлачили са римске територије. Неки од њих су им допуштали да се настане у пограничним провинцијама. Германи и припадници других народа најчешће су прелазили преко великих река – Дунава и Рајне. Шлем римског војника 6. За време цара Константина тежиште царства пренето је на исток. ратоборно племе пореклом са истока. Основана је нова престоница – град Константинополис. тј. пљачкајући и пустошећи све пред собом. Продор Хуна у Европу довео је до великог померања других племена. Ојачана је и учвршћена и царска власт. Захваљујући мерама које је предузео. веку н. Насељеници су имали обавезу да се баве земљорадњом и штите границе. Враћали су се у своја станишта ван римских граница. из азијских степа. равницу између планине Урал и Каспијског језера. Извори бележе да су у 3. Германски војсковођа у служби римског цара Велика сеоба народа Велика сеоба народа је процес продора и насељавања варварских племена на територију Римског царства. Грчке. Талас сеоба покренули су Хуни. Природа варварских напада на Римско царство изменила се у 4. века. Варвари су се раније. Увођење новог пореског система и едикт о ценама допринели су обнови привредног живота. на југу стизали све до Ахаје. после пљачкања. веку н. Римско царство изашло је из кризе која га је потресала током 3. прошли кроз Врата народа. е. године н. На тај начин је обезбеђено обрађивање напуштене земље.

Валенс Подела Римског царства Теодосије I са породицом Римско царство је током 4. Због тога је 395. Водила је од Сингидунума на северу до Боке Которске на југу. године н. е. Хонорију су припале западне. е. века н.АНТИЧКИ РИМ су се најпре нашла она која су живела у пределима северно од Црног мора и Дунава. Они су живели северно од доњег тока Дунава. Ове недаће довеле су до поделе царства. На удару се нашла и Горња Мезија. Варвари су нападали границе и насељавали се на римској територији. на истоку. Нарочито су се жалили на понашање римских чиновника јер их ови нису снабдевали намирницама. У борби је изгинуло мноштво легионара.. Римско царство подељено између његових синова. У провинцијама су избијале побуне против царске власти. Готи Међу варварима које су Хуни угрожавали били су и Готи. до Алпа.). Варварски ратник Хуни Средином 5. века било опхрвано спољним и унутрашњим опасностима. То је довело до сукоба са римском војском. Немирни Готи су се на крају окренули пљачкању области у којима су били насељени. Цар Валенс им је допустио да пређу реку и да се населе на римској територији (376. после смрти цара Теодосија I. звани Бич Божји. а пао је и сам цар Валенс. Готи су убрзо постали незадовољни својим положајем. Пред налетом хунских хорди спустили су се на Дунав. е. Он је успоставио хунску превласт у пределима северно од Црног мора и Дунава. века н. границу Римског царства. Готи су после победе код Хадријанополиса наставили да харају римским провинцијама. на западу. Сметало им је и то што су њихова деца продавана у робље. Римско царство било је суочено са новом опасношћу. Добили су земљу на обрађивање. Граница између Западног и Источног римског царства прелазила је преко Балканског полуострва. варвари су поново насељени на римској територији.). крајем 4. уз обавезу да дају одређен број војника. е. Један владар није могао истовремено да одбија и сузбија нападе варвара и да у покорности држи провинције. Хуне је ујединио Атила. е. године н. Када је коначно склопљен мир. а Аркадију источне провинције. 118 . са истим обавезама као и раније. године н. Римљани су претрпели страшан пораз у боју код града Хадријанополиса (378. Покорио је варварска племена на огромном простору од Каспијског језера.

Пошто је иза себе оставио пустош на Балканском полуострву. добио неизмерну војничку моћ. Заљубљен у ратовање. Сваки његов покрет изражавао је охолост због његове силе. Зашто су римски цареви насељаваљи варваре на територији царства? 2. 5. Његов мали раст. Опљачкали су Сирмијум. Непознате речи вандализам – разарање и уништавање културних добара Питања и задаци 1. Извори бележе да су варвари били веома вични опсадама. Неки чобанин приметио је да му јуница храмље. али је заустављен у боју на Каталаунским пољима (451.). Како је и зашто дошло до поделе Римског царства? 4. ретка брада. На територији Западног римског царства потом су основане варварске краљевине. овнове за разбијање капија. а Галијом Франци. године н. Следећи траг крви. превише кратак нос. црна пут – све су то били знаци који су одавали његово порекло. Африком Вандали. потресале и непрекидне борбе за престо. е. е. Неки од њих су предузимали пљачкашке походе све до Италије и самог Рима. Виминацијум и Наис. Био је веран задатој речи. године н. Град су напали и опљачали Вандали. Атила је. Чобанин је на том месту откопао мач и одмах га је однео Атили. био поносита држања. Атила се упутио у западне области Римског царства. његова одважност била је тим већа јер је пронашао Марсов мач. Ко је и када покренуо Велику сеобу народа? 3. веку н. године н. 476. Савез варварских племена који је Атила створио убрзо се распао. Иако је његовој природи било својствено да предузима велике подухвате.. е. Био је способан да размишља и приступачан за молиоце. е. е. широке груди. Римска војска није могла да заустави хорде које су немилосрдно пустошиле и палиле све пред собом. дошао је до места где је животиња пасла и где је расекла ногу. Источно римско царство је под називом Византија опстало још хиљаду година. Користили су опсадне куле. Провалио је у Галију. е. Пропаст Западног римског царства Територију Западног римског царства су у 5. Атила Хунски војсковођа Атила био је страх и трепет за Римско царство у 5. године н. наиме. накострешена коса.. Италијом и Шпанијом владали су Готи. Пронашао га је на следећи начин. Западно римско царство су у 5. понашање и ратничке способности. према његовим речима. Иза себе су оставили такву пустош да израз вандализам и данас означава разарање и уништавање културних добара. Последњег римског цара. Ромула Августула. ситне очи. Водиле су их германске војсковође у служби царева. необично немирна погледа. Када је дошло до пропасти Западног римског царства? Вандалски ратник 119 . он је штедео своје снаге. Главнину римске војске која је поразила Хуне чинили су варвари. итд. веку н.ИСТОРИЈА ЗА ПЕТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ На удару Хуна најпре су се нашле провинције Балканског полуострва. Објасните ко је и због чега носио надимак Бич божји. Хунска превласт северно од Црног мора и Дунава није га дуго надживела. преплавила германска племена. веку н. е. лестве за пењање на бедеме. Сингидунум. Он се обрадовао јер је тим поклоном постављен за владара читавог света. Један византијски писац описао је његов изглед. Један од најстрашнијих напада на Рим забележен је 455. Хуни су у овим походима разорили готово све значајније римске градове на тлу данашње Србије. Римско царство је од хунске опасности спасла Атилина изненадна смрт 453. крупна глава. Марсовим мачем је. с престола је збацио германски заповедник Одоакар. Варвари су се насељавали у галским и шпанским провинцијама и у северној Африци. држање.

према предању. научите! А ДА ЛИ СТЕ ЗАПАМТИЛИ? Д 1. обновите. основан Рим? Ко су конзули? Због чега је значајна битка код града Беневента? Како се називала основна јединица римске војске? Ко је био Ханибал? Који су народи живели на Балканском полуострву пре римског освајања? Због чега је значајна владавина Октавијана Августа? Када је владао цар Диоклецијан? Које градове су Римљани основали на подручју данашње Србије? Како се назива врховни римски бог? Ко је био Цицерон? Каква је била архитектура римских градова? Како су се називали Христови ученици и колико их је било? Шта је Библија и од чега се састоји? Ко је и због чега донео Милански едикт? На шта се односи израз „Врата народа“? са? Када се одиграла битка код Хадријанополиса? Како је настао израз вандализам? Савремена статуа галског вође Верцингеторикса 120 .АНТИЧКИ РИМ Пр о верите. Када је.

пре н. е. 44. а зграде су полетеле у ваздух. е. 330. а највише Антиохија у провинцији Сирији. н. е. Неке су само подигну те и одмах су падале разбијајући се у комаде. изненада. г. е. 451 г. 275. пре н. г. источни део СредозеП мља био је погођен разорним земљотресом. Један римски историчар забележио је да су том приликом страдали многи градови.“ 121 . 1) Битка код Кане 2) Убиство Јулија Цезара 3) Легендарно оснивање Рима 4) Битка код Беневента 5) Битка на Каталаунским пољима 6) Оснивање Константинополиса 7) Оснивање римске републике 8) Почетак владавине Октавијана Августа 9) Распеће Исуса Христа 10) Римско освајање Египта 2. заједно са корењем. док су друге бацане тамо-амо као да их носи море. н. Подигла се невиђена прашина од које се ништа није могло видети. нити чути. а многи су се угушили под рушевинама. е. 509. био је застрашујући. г. Земља се уздигла. е. црепова и камења. е. н. 27. пре н. зачула страшна бука. пре н. века н. 753. е. г. Повежите личности са одговарајућим појмовима: Ромул и Рем Пир Ханибал Јулије Цезар Трајан Вергилије Константин Велики Ромул Августул Милански едикт Битка код Беневента Пропаст Западног римског царства Други пунски рат Енеида Оснивање града Рима Освајање Галије Дачки ратови ЗАНИМЉИВОСТИ Земљотрес у Антиохији Почетком 2. г. летело у ваздух. 33. а затим је уследио снажан потрес. г. пре н. У неким случајевима је чак и дрвеће.ИСТОРИЈА ЗА ПЕТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ Б П ПРОУЧИTE И ОДГОНЕТНИTE 1. Број људи који су страдали био је неизмеран. пре н. Повежите датуме на ленти са догађајима. пре н. Тресак дрвне грађе која се мрвила и ломила. г. 31. Грађа која се рушила усмртила је огромно мноштво. е. е. е.. г. „Најпре се. г.. 216.

Обновите лекцију „Оснивање и успон Рима“. Погледајте илустрације римских богова. Подсетите се основних појмова као што су: република. Латини. Јупитер Јунона В Марс РАЗМИШЉАЈТЕ као историчар Р 1. 2. грађанских ратова. народна скупштина. патрицији. надирања варвара и пропасти Западног римског царства. конзули. плебејци.АНТИЧКИ РИМ 3. Етрурци. одговорите на питања и решите задатак. е. Крст Због чега је хришћанство крајем 4. 3. сенат. одговорите на питања и решите задатак. Библија Исус Христос 122 Распеће Христа . века н. Уочите узрочно-последичне везе између опадања привреде. Објасните везу између дисциплине и увежбаности римских легија и претварања Средоземног мора у „римско језеро“. Како се звао римски бог рата? За шта је била „задужена“ богиња Јунона? Под чијим се утицајем развијала римска религија? Подсетите се хеленских богова и нађите им парове у римској религији. постало једина званична религија Римског царства? Покушајте да се сетите још неке једнобожачке религије осим хришћанства. Погледајте илустрације римских богова. Зашто римски цареви у почетку нису обраћали пажњу на хришћанство? Шта су јеванђеља? Размислите какав је био однос Константина Великог према хришћанима. Тарент.

пловне реке или лука на мору олакшавају прилаз граду. Куле се са спољне стране толико истурају напред да се непријатељ са бокова може тући и десно и лево кад хоће да се примакне зиду. позивају грађане у војску. Треба да је окренуто према оним странама света које нису сувише топле. Води се рачуна и о томе да ли добри путеви. постављају официре. Њихова је дужност да сазивају скупштине. ЗАДАТАК: Прочитајте одломак из извора. Размислите да ли данашњи градови испуњавају основна начела изложена у овом тексту. Наведите овлашћења конзула у рату. Какав треба да буде прилаз граду? На који се начин град бранио од непријатеља? Подсетите се како је изгледао сваки римски град.) описао је овлашћења и дужности конзула у старом Риму: „У Риму конзули управљају свим државним пословима. е.ИСТОРИЈА ЗА ПЕТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ Г 1. Околина града треба да буде плодна ради прехране становништва. 2. ни сувише хладне. Сви су грађени по одређеном плану. Темељи треба да буду шири од зидина које ће се на њима подићи.“ Шта је било најважније приликом избора места за оснивање града? Објасните зашто је било пожељно да околина града буде плодна. век пре н. Непријатељу не сме да буде лак пут до зидина и зато се град мора дизати на стрмини. Што се тиче рата. Све хитне ствари износе на расправу у сенату и брину се за спровођење сенатских одлука.“ Наведите овлашћења конзула у миру. Поред тога. Један римски архитекта изложио је главна начела за избор места и подизање бедема: „Када се подижу градске зидине. Римски град Римљани су широм своје државе оснивали бројне градове. Овлашћења конзула Историчар Полибије (2. ВЕЖБАЈТЕ као историчар В ЗАДАТАК: Прочитајте одломак из извора и решите задатке. 123 . одговорите на питања и решите задатке. треба најпре изабрати врло здраво место. Добро је када то место није изложено ни магли. Државна благајна им је потпуно на располагању – троше онолико колико сами одлуче. Избегава се близина мочвара. на ратним походима могу да изричу казну сваком војнику под њиховом командом. Они одређују величину савезничких трупа. власт конзула је ту скоро неограничена. Они им износе предлоге и брину се за спровођење њихових одлука. ни мразу.

говедина – 300 грама – 8 денарија. свињетина – 300 грама – 12 денарија.“ 753. 1. пекар – дневно – 50 денарија. на пијаци и у продавници забележите цене животних намирница које се спомињу у наведеном одломку из Диоклецијановог едикта о ценама. новa ерa ДОБА ЦАРСТВА ДОБА КРАЉЕВА Оснивање Рима ПРИНЦИПАТ ДОБА РЕПУБЛИКЕ Оснивање републике Оснивање царства ДОМИНАТ 284. морска риба – 300 грама – 24 денарија. Београду. Организујте излет или екскурзију и обиђите римско наслеђе у Сремској Митровици. Диоклецијан ПРОЈЕКАТ Поделите се у групе. јечам – 10 килограма – 60 денарија. Исто урадите и са дневницама мајстора и учитеља. Римски касапин денарији – римски новац 476. шкољке – 100 комада – 100 денарија. Распитајте се и о вредности дневница мајстора и учитеља. Едикт о ценама „пшеница – 10 килограма – 100 денарија. Пад Западног римског царства Лента времена – Стари Рим 124 . Костолцу и Нишу.АНТИЧКИ РИМ Д КОРАК НАПРЕД К РАДИОНИЦА Направите видео презентацију Сирмијума. 509. Виминацијума или Наиса. учитељ – по дечаку месечно – 75 денарија. 1. Упоредите висину цена намирница некада и данас и уочите које су најскупље а које најјефтиније. п р е н о в е е р е 27. речна риба – 300 грама – 12 денарија. Сингидунума. столар – дневно – 50 денарија. молер – дневно – 75 денарија.

ИСТОРИЈА ЗА ПЕТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ Остаци римског града у северној Африци 125 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful