Gazda Mladen

u romanu Gazda Mladen baba Stana bila glava kue. O ulogama koje mukarac vrio u drutvu i porodici do sada je mnogo pisano, ali bez uspostavljanja jasne razlike meu njima. Tako su esto izjednaavane uloge glave porodice, domaina i gazde. Najvii poloaj u porodici imala je osoba koja je predstavljala glavu kue. Ova uloga je pripadala onom lanu porodice koji je sve ukuane drao pod kontrolom i koga su se svi ukuani najvie plaili. Takva osoba morala je biti stroga, razborita, po karakteru vrsta, visoko moralna, tedljiva, marljiva. Sve je to bila baba Stana. Ulogu domaina je ovde dobio Mladnov otac, jer ona nije zahtevala posveenost i strogo definisanje kvaliteta, pa je mogla prividno da se se izvrava. Baba Stana bila je glava porodice, prvo je ila ona, pa Mladenov otac, pa Mladen, pa tek onda Kata, Mladenova mati i brat. Bila je suva, pametnog, strogog lica, oiju uvek jako, jasno otvorenih, uzdignutih, nabranih. Baba je uvek bila u kratkoj, do lanaka koliji, sa zadignutim i za pojas zadenut peevima, da joj u poslu ne smetaju. Bila je malo pogrbljena. Za stolom bi ona prva probala hranu, a ako bi bila napolju, morali bi da ekaju da ona prva zauzme mesto za stolom, pa tek onda Mladenov otac. Postala je glava porodice od momenta kada je porodicu spasila od propasti. U mukom odelu baba Stana prelazi granicu da bi prodala imanje i sakrila sramotu svog mua, strast prema kartama i enama. Od tada ona kao stena bdi nad svojim sinom, a kasnije i nad Mladenom plaei se da se greka ne ponovi. Kod nje su bili svi kljuevi od soba i podruma, za sve su nju morali da pitaju, a sin je morao da joj govori ta je prodao u duanu i da joj daje pazar. Nikada direktno nije prekorevala, ali je svako oseao strah i teio da je nikako ne razoara i da radi ono to se od njega oekuje. Baba je bila u kui sve i sva, svi su se nje bojali i potovali je. Kada joj je na preas sin umro, jedinac, ona ne posrnu, ne izgubi se. Patila je i plakala je u sebi, plaei se da kua ne krene naopako. Pokatkad kao da bi iz njenih oiju suza htela da kane, jer bi se videlo kako die ruku oima, da valjda ubrie, stisne, vrati natrag tu suzu, ali bi se videlo i kako otuda, jo bre natrag vraa ruku kao bojei se da ni sama no ne vidi tu njenu suzu. Mali se Mladen nije formirao u senci oevog ili majinog autoriteta, nego babinog, a posle oeve smrti taj autoritet naglo raste, uporedno sa preuzetom odgovornou. Baba stana kada Mladen preuzme oevu ulogu, nita od njega ne zahteva, ne nareuje, niti je vidimo kako savetuje, opominje. Samo bdi nad njim i kao senka ga prati. U duan doe kao sluajno, ponekad samo sedi i uti, a kada se Mladen negde pokoleba, posustane, ona ga samo svojim prisustvom opomene i brinim pogledom usmeri. Ona svojom enskom obazrivou i strpljivou majke, prikriva da unuku namee svoju volju. Ustvari ona ga veto navodi, sve vreme, da kada se pokoleba izmeu porodinih obzira i linih motiva, uvek izabere ovo prvo. U Gazda-Mladenu vodi se neprestana borba, tiha, izmeu babe i Mladena i druga izmeu Mladena i Jovanke. Njena potpuna pobeda je kada Mladen potisne sva oseanja prema Jovanki. Na kraju, njena volja postaje njegova volja. Kada shvata da je Mladen nesrean, da je ona kriva to nije oenio devojku koju voli i to ne ivi svojim ivotom, ona se

povlai. Posle scene sa gatarom, ona nije vie bila ona baba Stana. Slobodno odahnuvi, obuena u novo odelo, navek u ohanoj koliji, i povezana oko vrata belom novom maramom, sedela je celog dana ispred kue. Ono to nisu znali ni baba ni Mladen, jeste da preko nje ili kroz nju upravljala je kultura, koja ponaanje ovekovo ograniava i ogranienjima ga usmerava. Kata, Mladenova mati, kada je umrla baba Stana u isto vreme osetila je i olakanje i bol. Bila je zahvalna svojoj svekrvi jer je od svih sestara uzela ba nju, najmlau za snaju. Uvek joj se za sve obraala i pitala i to nije shvatala kao uvredu. Svima je bila ponizna, uvek se trudila da prvo babi ugodi, pa muu, pa Mladenu. ak se oseala niom od Mladena. Baba Stana joj je birala odeu i trudila se da bude uvek lepo obuena ali i za odeu je morala da pita. Iz Katinog odnosa prema sinovima moe se videti razlika koja je postojala u patrijarhalnoj kulturi izmeu sina prvenca i onog koji to nije. Kata je Mladena uvek oslovljavala imenom, tako je prema njemu pravila distancu, nikada ga nije grlila, ljubila. To nije znailo da ga nije volela, ve norma patrijahalne kulture prema kojoj majka nije smela da ima prisniji odnos sa sinom, naroito sa prvencom, dok mlaeg sina oslovljava sa njen Mika. Kata se postavljala tako da su ispred nje bili baba Stana, njen mu, i sam Mladen koji joj je bio sin, ali ipak stariji od nje. Bila je svima podreena, Ona je utke, u sebi oseala krivicu to se Mladen nije oenio Jovankom. Dok je utke posmatrala kako Mladen, odbija onu koju voli, odluuje da sprei da to uini i Mika. Katin lik je izgraen u odnosu prema baba Stani i Mladenu. Baba Stana ih je stalno nadzirala i posmatrala, a Mladen je uvek prema majci bio strog. Posle Mladenovog sukoba sa njom ono enidbe, ona se potpuno povlai, odnos koji je bio zasnovan na potovanju i podinjenosti sada je zemenio strahopotovanje. Nigde nema ni rei o ljubavi koji Mladen osea prema majci ili ona prema njemu. Tek u sceni bekstva pred turskom najezdom, kada Kata odlazi, ona prolazi pored njega, jer nije smela ni da ga dotakne, oprosti se, zagrli. Tek tada joj on tiho govori: Poljubi me, i ona se pod ogromnim bolom slama. Kata je verovala da e posle baba Stanine smrti u kui biti lake, slobodnije i bez straha, ali nije bilo tako. Posle sukoba sa sinom, ostalo je isto: Od Mladena je isto strepela. Sasvim ga, od straha ostavi, napusti. Drhtala je pred njim. I kad bi doao, doekivala bi ga ponizno, sa strahom, sedela ispred njega. Kada se spremala Mikina svadba ona od sree zapostavi kujnu, nije spremala veere na vreme, njena srea bila je tolika da je zaboravila na svoje dunosti i na posledice. U tim scenama bi mogla da nam se uini da baba Stana titi snaju, ali to nije tako. Baba Stana zapravo eli da zatiti Mladena od atmosfere svadbe, da ne bi u njemu pokrenula emocije. Kata ipak, samo eli da vidi bar jednog sina srenog sa porodicom, kao to su i njene drugarice ve doivele. Stana je tei, jer zna da e posle Mikine svadbe, poeleti i Mladenovu i da e veoma patiti. Stana je tei ali ne saosea se sa njom, niti pokazuje emocije.

Jedina njena saveznica po patnji je Jovanka. Borisav Stankovi je ime za ovaj enski lik koji u poslednjoj verziji nosi ime Jovanka, nekoliko puta menjao. U rukopisu je nazivao Cvetom, Milom, Sofkom, a u nacrtu romana Marom. Ipak, u konanoj verziji ona je Jovanka. Odnos Jovanke i Mladena prikazuje se od tree glave, zasnovan je na poverenju. Mladen se prema njoj postavlja bratski, zatitniki. Poto je ona veoma vesele prirode, Mladen je morao uvek svojim pogledima da je smiruje, da ne bi bilo neugodno pred drugima, naroito pred baba Stanom. Njegov bratski odnos prema njoj zadrae se sve do kraja romana. Pri tome kod Mladena sve vreme postoji strah da se sluajno ne otkrije da izmeu njih postoje dublja oseanja. Taj strah ga nee napustiti ak ni kad bude nad Jovankinom samrtnikom posteljom. Odluku o prosidbi Jovanka preputa Mladenu, od malih nogu elela je da bude njegova ena. Ona od njega trai da ili odobri da poe za drugog ili da se obavee i da je oeni. Ona je na taj nain prebacila odgovornost na njega. Preutno, taj brak baba Stana i Kata ne odobravaju, a Mladen zna da kao prvenac nije poeljno da oeni devojku iz siromane kue. Njegova porodica je smatrala da ona nije dobra za njega, jer ne donosi miraz. Iako je svestan svega toga, Mladen je ak matao o braku i srei sa njom, ali je znao da je ta srea neostvarljiva. Jovanka i Mladen su samo dva puta ostajali sami. Prvi put kada joj Mladen saoptava da mora da poe za drugog. Jovanka je tada skamenjena, jer iako je on odbija ona vidi da on osea prema njoj vie od bratske ljubavi. Ona je znala da on pati i bila je zapanjena njegovom sposobnou da trpi i da potiskuje. Znala je da nije krut, suv, ve da sebe tera da bude takav. I tek posle njegovog odbijanja Jovanke, on postaje kao kamen, deo njega umire. Mi preko Jovanke saznajemo koliko je njemu teko, i koliko je njena udaja za drugog, za njega bolna. Njegova odluka uticae na Jovanku, do tada vesela, raskalana, bezbrina, ona postaje umorna, a njene vesele oi, nasmejano lice, topla i miriljava nedra, preobrazie se u malaksale oi, mirno i bledo lice, omeknula prsa. Njena spoljana promena posledica je izmenjenog unutranjeg stanja. Do drugog njihovog vienja, kada ostaju sami, dolazi posle njene udaje. Kata moli Jovanku da trai od Mladena da dopusti bratu da oeni njenu zaovu. Ona je tada mirna, pomirena sa sudbinom, svojom kao nerotkinja, ali ukazuje Mladenu da je ipak bolja od njegove usamljenike. Jovankin mu je mlad, ali boleljiv, slab, ispijen, Jovanka bei od njega kui. Tada Mladen osea prvi put bes i agresiju prema njoj i vraa je muu. Pobegla jer je mislila da e je on uzeti, ali Mladen je se odrekao Jovanke, a kada se odrekao nje, odrekao se svih ena. Tako svako nosi svoju sudbinu. Njihov odnos razreava se neposredno pred Jovankinu smrt. Kada su mislili da je na samrti, ona se povrati i samo njega trai, njega zove. Ona mi sve oprata sa osmehom, a on shvata poraen da nita nije bitnije od ljubavi. Ona eli da se on oeni drugom devojkom jer osea da se njegova nesrea vea od njene. Iako se o stvaralatvu Bore Stankovia do danas posveivala velika panja, o romanu Gazda Mladen je veoma malo pisano. Jedan od razloga je i to to se delo smatralo nedovrenim. Jovan Dereti je smatrao da je delo uprkos nedovrenosti izizetno znaajno umetniko ostvarenje. Postoje razne tumaenja, ali skoro svi prave paralelu sa romanom Neista krv i ukazuju na njihovu slinost. Kao kljuno, isticalo se svesno samortvovanje junaka zarad porodice. Dok

Jovanka tei da bude srena, Mladen svestno odbija sve to je za njega bitno i vredno, da bi opravdao ono ta se od njega oekuje i patrijahalnom drutvu. Svaka od ova tri enska lika imala je bitno mesto u njegovom ivotu. Kroz ceo roman, one su svuda oko njega, utiui da se njegov ivot bitno menja. Ma koliko je u to vreme i u takvoj sredini, mukarcima bilo teko, enama je bilo jo tee. Stankovi je uspeo da u romanu Gazda Mladen opie i doara zarobljenost njegovih likova u sredini kakvo je Vranje i nemogunost da utiu na svoje sudbine.