You are on page 1of 51

NEMA AAN AA Antologija citata

Nema Aan aa
Antologija citata

Prevod Branislav Kovaevi

Naslov izvornika No Ajahn Chah: Reflections Compied and edited bz Dhamma Garden

Srpsko izdanje Theravada budistiko drutvo Srednji put www.yu-budizam.com srednji_put@yahoo.com

Copyright za prevod Branislav Kovaevi 2002

Ova knjiga namenjenja je iskljuivo za BESPLATNU distribuciju, kao dar Dhamme.

Sadraj

Uvod Roenje i smrt Telo Dah Dhamma Srce Prolaznost Kamma Meditacija Ne-ja Mir Patnja Uitelj Razumevanje i mudrost Vrlina Razno Poziv Renik 

7 9 11 12 13 16
19 21

23 3 32 34 38 41 43 46 48 49

Citati u ovoj knjizi preuzeti su iz sledei zbirki govora Aan aa: Bodhinyana, A Taste of Freedom, A Still Forest Pool, Samadhi Bhavana, Seeing the Way, Living Dhamma, Food for the Heart i Venerable Father. Neki od citata potiu iz privatnih beleki, koje ranije nisu bile tampane.

UVOD

ada bi ljudi rekli Aan au (Ajahn Chah) da dokle god ive svetovnim ivotom ne mogu da vebaju, on bi im uzvratio pitanjem: Ako bih te ubadao u grudi uarenim gvoem da li bi mi rekao da zaista pati, ali sve dok ivi svetovnim ivotom ne moe od toga da pobegne? Aan aov odgovor nije daleko od onoga to je Buda rekao o oveku probodenom strelom, koji nije dozvoljavao nikome da tu strelu iupa sve dok mu ne odgovore na pitanja o poreklu strele, luka kojim je odapeta i strelca koji ga je pogodio. Pri tome je jedini problem u tome to e jadnik verovatno pre umreti nego to sazna odgovore na sva ta svoja pitanja. Aan a je tu neodlonost upanja korena patnje, odnosno upornog vebanja, u svome uenje neprekidno isticao: patite, pa pomozite sebi sada! On nije troio mnogo rei o stanjima spokojstva, mudrosti ili nibbane. Radije je isticao vanost praktikovanja stalne svesnosti onoga to se dogaa u telu i umu u sadanjem trenutku, pri emu uimo kako da sve to uoimo a onda napustimo. Meditacija, govorio bi, ne znai da neto treba da zadobijemo, ve smirenje postignuto putem vebanja; smirenost je okonanje konfuzije. Ova zbirka refleksija grupisana je po temama, dajui uvide o prolaznosti, vrlini, nepostojanju sopstva i tako dalje. Te uvide je dobro proitati, ali ih je jo bolje u osami razgledati sa svih strana, ne bismo li ih preveli na sopstveni jezik i sopstvenu ivotnu situaciju. A onda, ako nam se uine upotrebljivim, i primeniti na svoje postupke, rei i misli poput saveta dobrog prijatelja. Kada to po7

Nema Aan aa

stignemo, odlaemo i te savete i uitelja i ostajemo sami sa sobom, ba kao u njegovoj opasci: Stalno govorim o stvarima koje treba razvijati i stvarima koje treba napustiti, ali zapravo nema niega to bi trebalo razvijati i niega to bi trebalo napustiti.

ROENJE I SMRT
1. Dobra veba jeste da najiskrenije sam sebe upita: Zato sam ja roen? Postavi sebi ovo pitanje ujutru, u podne i uvee... svaki dan. 2. Nae roenje i smrt su jedna te ista stvar. Ne moe imati jedno bez drugog. Pomalo je smeno videti kako ljudi, kad doe trenutak neije smrti, plau i tuguju, a kako su sreni kad se neko rodi. To je obmana. Po meni, ako zaista hoe da plae, to bi bolje pristajalo onda kada se neko rodi. Tada plai, jer bez roenja ne bi bilo ni smrti. Moe li to da razume? 3. ovek bi pomislio kako ljudi mogu da shvate ta znai iveti u neijem stomaku. Koliko je to neudobno! Pogledaj samo kako je teko jedan jedini dan provesti zatvoren u sobi . Zatvori sva vrata i prozore i ve se gui. A kako li je tek iveti u neijem stomaku devet meseci? Pa ipak, hoe da se ponovo rodi! Zna da tamo nee biti prijatno, ali ipak bi da se tamo jo jednom nae, da jo jednom stavi omu oko vrata. 4. Zato smo se rodili? Rodili smo se zato da se vie nikada ponovo ne rodimo. 5. Kada neko ne razume smrt, ivot mu moe izgledati savim zbunjujue. 6. Buda je upuivao svoga uenika Anandu da uoi prolaznost, da vidi smrt u svakom izdahu. Moramo razumeti smrt, moramo 9

Nema Aan aa

umreti da bismo iveli. A ta to znai? Umreti znai doi do kraja svih svojih sumnji, svih svojih pitanja i ostati samo sa stvarnou. Nikada ne moe da umre sutra, moe da umre jedino sada. Moe li? Ako moe, upoznae spokojstvo u kojem vie nema pitanja. 7. Smrt nam je isto toliko blizu kao i na dah. 8. Ako si valjano vebao, nee se uplaiti kada se razboli, niti biti uznemiren kada neko umre. Kada odlazi u bolnicu na leenje razjasni samome sebi da, ako ti bude bolje, to je vrlo dobro, a da je, ako umre, i to takoe dobro. Garantujem ti, kada bi mi doktori sada saoptili da imam rak i da u umreti za nekoliko meseci, ja bih i njih opomenuo: Pazite se, jer smrt stie i po vas. Stvar je samo u tome ko odlazi pre a ko kasnije. Lekari nikoga nee izleiti od smrti. Jedino je Buda bio takav lekar, pa zato onda ne bismo uzeli njegov lek! 9. Ako se plai bolesti, ako se plai smrti, onda bi trebalo da razmisli odakle one dolaze. Pa, odakle dolaze? Nastaju zahvaljujui roenju. Zato ne tuguj kad neko umire, to je prirodno, a njegova patnja u ovom ivotu je okonana. Ako ba hoe da bude tuan, tuguj kad se neko rodi: O ne, evo ga opet. Dolazi da ponovo pati! 10. Onaj koji zna jasno zna da su svi uslovljeni fenomeni bez trajne sutine. Zato onaj koji zna ne biva srean ili tuan, jer se ne povodi za promenljivim pojavama. Postati radostan jeste kao biti roen; postati potiten jeste kao umreti. Poto smo umrli, ponovo se raamo; kad se rodimo, ponovo umiremo. To raanje i umiranje iz trenutka u trenutak jeste beskrajno okretanje toka samsare.

10

TELO
11. Kad bi telo moglo da govori, ono bi nam po ceo dan govorilo: Zna, ti nisi moj vlasnik. Zapravo, ono nam to i govori, ali jezikom Dhamme, a mi nismo u stanju da ga razumemo. 12. Stanja nam ne pripadaju. Ona slede svoj prirodan tok. Mi ne moemo nita da uradimo oko naeg tela. Moemo malo da ga ulepamo, uinimo za kratko privlanijim i istijim, kao kad se devojka namika i pusti duge nokte, ali kada starost pristigne svi smo u istom amcu. Takvo je telo. Ne moemo nikako izbei da ono ostari. Ali ono to moemo da poboljamo i ulepamo jeste um. 13. Ako bi nae telo zaista pripadalo nama, ono bi se potinjavalo naim nareenjima. Ako mu kaemo: Nemoj da ostari ili Nareujem ti da se ne razboli, da li nas ono poslua? Ne! Ono se ni ne obazire. Mi samo iznajmljujemo tu kuu, ne posedujemo je. Zapravo, ne postoji nikakvo trajno sopstvo, nita nepromenljivo ili vrsto za ta se moemo uhvatiti.

11

DAH
14. Ima ljudi koji se rode i umru i nijednom ne postanu svesni daha koji ulazi i izlazi iz njihovog tela. Toliko daleko ive sami od sebe. 15. Vreme je na sadanji dah. 16. Kae da si suvie zauzet da bi meditirao. Ima li vremena da die? Meditacija je tvoj dah. Kako to da ima vremena da die, ali ne i da meditira? Disanje je vano za ovekov ivot. Ako uvidi da je praktikovanje Dhamme vano za tvoj ivot, tada e ti biti jasno da su disanje i praktikovanje Dhamme podjednako vani.

12

DHAMMA
17. ta je Dhamma? A ta nije? 18. Kako nas Dhamma poduava ispravnom nainu ivota? Ona nam pokazuje kako da ivimo. I to na najrazliitije naine na stenju, drveu ili pravo pred naim nosom. To je poduavanje, ali bez rei. Zato stiaj um, srce, i ui da posmatra. Videe kako se itava Dhamma otkriva sama od sebe, ovde i sada. A u koje drugo vreme i na kojem drugom mestu bi to moglo da se dogodi? 19. Prvo Dhammu razumeva mislima. Ako pone da je razume, poinje i da je praktikuje. A ako je praktikuje, poinje i da je vidi. A ako je vidi i sam postaje Dhamma i osvaja te radost Bude. 20. Dhammu treba da pronae u sopstvenom srcu, uviajui ono to je istinito i ono to nije, ono to je uravnoteeno i ono to nije. 21. Postoji samo jedna prava magija, magija Dhamme. Svaka druga magija je poput trika sa kartama. Odvlai nas od sutine: naeg odnosa prema ivotu ljudskog bia, roenju, smrti i slobodi. 22. ta god da radi, naini od toga Dhammu. Ako se ne osea dobro, zaviri unutra, u samoga sebe. Ako zna da to to radi nije dobro, a ipak to ini, onda je to prljanje uma.

13

Nema Aan aa

23. Teko je nai one koji sluaju o Dhammi, pamte Dhammu i praktikuju je, one koji dosegnu Dhammu i vide je. 24. Ukoliko posedujemo svesnost, sve postaje Dhamma . Kad vidimo ivotinje da bee od opasnosti, one su poput nas. One bee od patnje i tre ka srei. One takoe poseduju strah. Boje se za svoj ivot ba kao i mi. Ako gledamo u skladu sa istinom, vidimo da nema nikakve razlike izmeu ljudskih bia i ivotinja. Svi smo mi saputnici na putu raanja, starosti, bolesti i smrti. 25. Bez obzira na vreme i mesto, praktikovanje Dhamme biva zaokrueno na mestu na kojem ne postoji nita. To je mesto predaje, praznine, odlaganja tereta. To je kraj. 26. Dhamma nije daleko od nas. Dhamma nema veze sa anelima na nebu ili sa neim slinim. Ona ima veze sa nama, sa onim to radimo upravo u ovom trenutku. Posmatraj samog sebe. Ponekad patnja, ponekad udobrnost, ponekad bol... to je Dhamma. Vidi li to? To znati jeste Dhamma; mora da ita svoja iskustva. 27. Buda nas je pozivao da doemo u kontakt sa Dhammom, ali ljudi dolaze u kontakt jedino sa reima, knjigama i svetim tekstovima. To je kontakt sa neim o Dhammi, a ne kontakt sa pravom Dhammom kako ju je poduavao veliki uitelj. Kako ljudi mogu rei da vebaju ispravno i valjano ako ine samo to. Oni su zalutali. 28. Kada slua Dhammu mora otvoriti svoje srce i usredsrediti se. Ne pokuavaj da akumulira ono to si uo ili da se upinje da to to si uo memorie. Pusti jednostavno da Dhamma, otkrivajui se, utie u tvoje srce, ostani neprekidno otvoren za taj tok u sadanjem trenutku. Ono to je spremno da bude zadrano ostaje, to se dogaa samo od sebe, ne na osnovu tvoje odluke. 14

Dhamma

29. Kada govori o Dhammi ne sme sebe da sili. To treba da se odvija samo od sebe, da tee spontano, poev od sadanjeg trenutka i okolnosti. Ljudi imaju razliite nivoe prijemivosti i kada si na njihom nivou onda Dhamma potekne, to se jednostavno dogodi. Buda je imao sposobnost da pronikne u temperamente ljudi i sposobnosti primanja. On je koristio upravo taj metod spontanog poduavanja. Nije on posedovao bilo kakvu naroitu, nadljudsku mo poduavanja, ve je pre bio osetljiv za duhovne potrebe ljudi koji su mu dolazili i u skladu sa tim potrebama ih je i poduavao.

1

SRCE I UM
30. Samo je jedna knjiga vredna itanja: vlastito srce. 31. Buda nas je uio da sve to tokom prakse um ini uznemirenim dobro doe. Neistoe su uznemirene. Nije um uznemiren! Mi ne znamo ta su na um i nae neistoe. I zato smo uvek nezadovoljni. Na nain ivota nije teak. Ono to je teko je biti nezadovoljen, nepomiren sa takvim ivotom. Nae neistoe su problem. 32. Ovaj svet je u stanju groznice. I um tumara od svianja do nesvianja u skladu sa tom grozniavou sveta. Ako bimo mogli nauiti da umirimo um, to bi bila najvea pomo ovome svetu. 33. Ako je tvoj um srean, tada si i ti srean gde god da poe. Kada se mudrost u tebi probudi, videe Istinu gde god da pogleda. Istina je svuda unaokolo. To je kao kad si nauio da ita, tad moe da ita gde god da si. 34. Ako si alergian na neko mesto, bie alergian na svako mesto. Ali ne izaziva u tebi problem to mesto izvan tebe. problem je to mesto u tebi. 35. Pogledaj sopstveni um. Onaj ko nosi stvari misli da ima te stvari, ali onaj ko gleda sa strane vidi samo teinu. Odbaci stvari, izgubi ih, i pronai lakou.

16

Srce i um

36. Ovaj um je sam po sebi smiren. Iz te smirenosti raaju se napetost i zbunjenost. Ako uvidi tu zbunjenost, tad se smirenost ponovo raa. 37. Budizam je religija srca. Samo to. Onaj ko praktikuje razvijanje svoga srca taj praktikuje i budizam. 38. Kada je svetlost priguena nije lako videti staru pauinu u uglu sobe. Ali kada svetlo bleti, moe je jasno uoiti i onda ukloniti. Kada ti um bleti bie u stanju da jasno vidi i neistoe u sebi i da ih ukloni. 39. Jaanje uma ne postie se njegovim kretanje tamo-amo, kao to je to sluaj sa telom, ve zaustavljanjem uma, njegovim stiavanjem. 40. Zbog toga to ljudi ne vide sebe, oni mogu da uine razna loa dela. Oni ne gledaju u svoj um. Kad hoe neto da urade to ne valja, prvo se osvru: Hoe li me videti moja majka? Hoe li me videti moj mu? Hoe li me videti moja deca? Samo da me ne vidi moja ena. Ako nema nikoga u blizini, onda kreu napred i urade to. To je samopovreivanje. Kau da ih niko ne gleda i brzo uine ono to ne bi trebalo. A ta je sa njima samima? Nisu li i oni neko ko ih posmatra? 41. Da bi sluao Uenje koristi svoje srce, a ne svoje ui. 42. Ima onih koji se bore sa svojim neistoama i pobeuju ih. To se zove unutranjom borbom. Oni koji se bore spolja uzimaju bombe i puke da bi ubijali. Tako oni pobeuju i bivaju pobeeni. Ovaj svet ide putem pobeivanja drugoga. U praktikovanju 17

Nema Aan aa

Dhamme mi ne moramo da se borimo sa drugim, ve umesto toga treba da pobedimo sopstveni um, strpljivo se odupirui svim njegovim udima i raspoloenjima. 43. Odakle dolazi kia? Ona dolazi od sve one prljave vode to ispari sa zemlje, kao to je mokraa i voda u kojoj si oprao noge. Nije li udesno kako nebo moe da primi svu tu prljavu vodu i pretvori je u istu, bistru vodu? I tvoj um moe isto sa tvojim neistoama, samo ako mu dopusti. 44. Buda je govorio da prosuujemo samo o sebi, ali ne i o drugima, ma kako dobri ili loi oni bili. Buda jednostavno ukazuje na put, reima: Istina je ovakva. Pa je li na um takav ili nije?

18

PROLAZNOST
45. Stanja postoje kroz promenu. A to ne moe promeniti. Razmisli, moe li da izdahne a da pre toga ne udahne. Da li bi ti se to inilo normalnim? Ili, moe li samo da izdie? Mi elimo da stvari budu trajne, ali to ne moe biti. To je nemogue. 46. Ako zna da su sve stvari prolazne, celokupno tvoje razmiljanje e se lagano pojednostaviti i nee biti potrebe da suvie razmilja. Kad god neto nastane ili nestane, sve to e trebati da kae je: Ah, opet! Samo to. 47. Svaki govor koji ignorie prolaznost nije govor mudraca. 48. Ako zaista jasno vidi prolaznost, videe i ono to je neprolazno. A neprolazna je injenica da stvari moraju biti prolazne i da ne mogu biti drugaije. Razume li? Razumevajui samo toliko malo, moe da razume Budu, moe na pravi nain da mu oda potovanje. 49. Ako tvoj um pokuava da ti kae kako je ve dostigao stupanj sotapanne, otidi i pokloni se sotapanni I on sam e ti rei da je sve prolazno. Ako sretne sakadagamija, stani i pokloni mu se. Kada te vidi, jednostavno e rei: Nita nije veno! Ako je u blizini anagami, idi i pokloni mu se. Rei e ti samo jednu stvar: Prolaznost! ak i ako sretne arahanta, stani i pokloni mu se. On e ti rei jo odlunije: Stvari su jo nestalnije! ue rei plemenitih: Sve je prolazno. Ne vezuj se za bilo ta! 19

Nema Aan aa

50. Nekada sam odlazio da posetim sveta mesta i hramove. Na nekim mestima zidovi su im bili napukli. Ponekad bi neki od mojih prijatelja uzviknuo: Kakva sramota? Zidovi su popucali. Odgovorio bih mu: Da nisu popucali ne bi postojao ni Buda, ni Dhamma. Oni su takvi zato to je to u savrenom skladu sa Budinim uenjem. 51. Sva stanja samo slede svoj prirodni put. Moemo mi da plaemo ili da se radujemo tome, ali ona samo slede svoj prirodni put. I nema tog naunog znanja koje moe spreiti prirodan tok stvari. Moe otii kod zubara da ti pregleda zube, ali ak ako ih i popravi, ti zubi e slediti svoj prirodan put. Na kraju isti taj zubar ima isti problem sa svojim zubima. Sve na kraju propadne. 52. ta moemo smatrati izvesnim? Nita! Ne postoji nita, samo oseanja. Patnja se javi, traje, zatim proe. Onda srea zameni patnju i nita drugo. Nieg nema izvan toga. Ali mi smo zaslepljeni ljudi koji jure i hvataju se za oseanja, bez prestanka. Ali ta oseanja nisu stvarna, jedino promena.

20

KAMMA
53. Kad oni koji ne razumeju Dhammu postupaju pogreno, osvru se oko sebe da vide da ih sluajno neko ne gleda. Ali nasa kamma nas uvek posmatra. Mi od tog posmatranja nemamo gde da umaknemo. 54. Dobro delo donosi dobar rezultat, a lose delo lo. Ne oekuj da bogovi rade posao za tebe, da te tite aneli i boanstva zatitnici, da ti sreu donose povoljni dani. Te stvari su obmana. Ne veruj u njih. Ako veruje u njih, patie. Stalno e iekivati povoljan dan, povoljan mesec, povoljnu godinu, anele i boanstva. Na taj nain samo pati. Pogledaj sopstvene postupke i rei, sopstvenu kammu. inei dobro nasleuje dobrotu, inei zlo nasleuje zlo. 55. Kroz ispravnu praksu daje priliku staroj kammi da se potroi. Znajui kako stvari dolaze i prolaze moe samo biti svestan i dopustiti im da odu svojim putem. To je kao da ima dva drveta: ako jedno ubri i zaliva, a o drugome uopste ne brines, nema sumnje koje e bujati, a koje e se osusiti. 56. Neki od vas preli ste hiljade kilometara, doli ste iz Evrope i Amerike i drugih dalekih mesta, da biste sluali Dhammu ovde u Nong Pah Pong manastiru. Zanimljivo je pomisliti kako ste putovali izdaleka, uprkos mnogim potekoama, da biste stigli ba ovde. A onda pogledamo neke ljude koji ive sasvim blizu ovoga manastira, a tek treba da prou njegova vrata. To te podstakne da jos vie ceni svoju dobru kammu, zar ne? 21

Nema Aan aa

57. Kad uradi nesto loe ne postoji nijedno mesto na kojem moe da se sakrijes. ak i ako te drugi ne vide, vidi sam sebe. ak i ako se sakrije u duboku rupu, ipak e sebe pronai tamo. Nema naina da poini nesto loe i izvue se. Na isti nain, zato ne bi video sopstvenu istotu? Zaista, ti sve vidi - smirenost, uznemirenost, oslobaanje, vezanost, sve vidi sam za sebe.

22

MEDITACIJA
58. Ako si reio da eka kako bi sreo budueg Budu, tada nemoj vebati. Nadaj se da e dovoljno dugo poiveti da ga doeka. 59. uo sam kako ljudi kau: Ah, ova godina mi je bila loa. Zaista? Da, bio sam cele godine bolestan. Uopte nisam mogao da vebam. Hm! Ako ne vebaju onda kada im se smrt pribliava, kad e onda uopte vebati? Ako se dobro oseaju, mislite li da onda vebaju? Ne. Jednostavno se izgube u srei. Ako pate, ni onda ne vebaju. I u tome se izgube. Zaista ne znam kad ljudi misle da e imati vremena da vebaju. 60. Ja sam ve izloio dnevni raspored i pravila ivota u manastiru. Nemoj kriti postojea pravila. Onaj ko to ini nije ovde doao sa ozbiljnom namerom da veba. I emu se onda takva osoba moe nadati da e videti? ak i ako spava pored mene svaki dan nee me videti. ak i ako spava pored Bude, on nee videti Budu ako ne veba. 61. Nemoj misliti da je samo sedenje sklopljenih oiju vebanje. Ako tako misli, onda brzo promeni to svoje miljenje. Postojana praksa je puna svesnosti u svakom poloaju, bilo da sedi, hoda, stoji ili lei. Nikada ne prekida meditaciju, samo menja poloaje tela. Ako na taj naim promatra stvari, stii e do smirenja. U svakom trenutku imae neprekidno praksu uz sebe. Imae postojanu panju uz sebe.

23

Nema Aan aa

62. Sve dok ne stignem do potpunog prosvetljenja neu ustati sa ovoga mesta, ak i ako se krv sasui u mojim venama. itajui ovo u knjigama moda e pomisliti na Budu i njegovu odluku. Ali gubi iz vida da su za sada tvoja kola mala. Budina kola bila su zaista velika. On je to zaista bio u stanju da ponese sve odjednom. A kako da ti to uini sa svojim malim kolima? To je sasvim druga pria. 63. Svuda sam proao tragajui za mestom za meditaciju. Nisam shvatao da je ono ve tu, u mome srcu. Sva meditacija je ba tu, u meni. Roenje, starost, bolest i smrt su takoe u meni. Lutao sam svuda sve dok ve nisam skoro pao mrtav od iscrpljenosti. Tek tada, kada sam se zaustavio, pronaao sam ono to sam traio... u sebi. 64. Ne meditiramo da bismo ugledali nebesa, ve da bismo okonali patnju. 65. Ne vezuj se za vizije i svetlost koja se moda javi tokom meditacije, ne ushiuj se i ne razoaraj se s njihovim nastankom i nestankom. ta ima tako zanimljivo u vezi sa svetlom. I moja baterijska lampa moe da je stvori. Ali ona nam ne moe pomoi da se otarasimo patnje. 66. Slep si i gluv bez meditacije. Dhammu nije lako videti. Mora meditirati da bi video ono to do sada nisi video. Mora prvo uiti. Limun je kiseo jedino ako ga zagrize. 67. Dok sedi i meditira, za svaku misao koja se pojavi samo reci: To me se ne tie! 68. I kad smo lenji trebalo bi da vebamo, a ne samo kad smo puni energije ili u dobrom raspoloenju. To je vebanje u skladu 24

Meditacija

sa Budinim uenjem. Ako je po nama, vebali bismo samo kad se dobro oseamo. Ali kako na taj nain moemo stii bilo kuda? Kada emo prei bujicu neistoa ako vebamo samo kad nam se prohte? 69. ta god da radimo, trebalo bi da posmatramo sebe. Samo itanjem knjiga ne stie se daleko. Dani prolaze, a mi ne posmatramo sebe. Znanje o praksi stie se samo praktikovanjem. 70. Naravno, postoje desetine meditativnih tehnika, ali sve se svodi na jedno ne vezuj se, pusti da stvari idu svojim prirodnim tokom. Iskorai ovamo gde je hlad, iskorai iz bitke. Zato da ne pokua? 71. Puko razmiljanje o praksi nalik je hvatanju senke, pri emu promaujemo sutinu. 72. Kad je iza mene bilo samo nekoliko godina prakse, jo uvek nisam mogao da verujem samome sebi. Ali kada se moje iskustvo umnogostruilo, nauio sam da verujem sopstvenom srcu. Kad imate takvo duboko razumevanje, ta god treba da se dogodi, u stanju ste da mu dozvolite da se dogodi, tako da sve jednostavno dolazi i prolazi. Stii ete do take na kojoj vae srce govori samome sebi ta da ini. 73. U praktikovanju meditacije zapravo je gore biti zarobljen smirenou nego uznemirenou, jer e kad-tad poeleti da pobegnete od uznemirenosti, dok ti jako prija da ostane u stanju smirenosti i ne pomeri se dalje ni pedalj. Kada se stanje blaenstva javi tokom meditacije, ne vezuj se za njega. 74. Meditacija se tie samo uma i njegovih oseanja. To nije neto za im treba da juri ili da se bori. Disanje se nastavlja dok radi. 2

Nema Aan aa

Priroda se sama brine za prirodne procese. Sve to treba je da pokua da bude svestan, da se okrene ka sebi i jasno vidi ta je unutra. To je meditacija. 75. Kad ne vebamo ispravno, to znai da smo nepaljivi. Biti nepaljiv je isto to i biti mrtav. Zapitaj se hoe li imati vremena za vebanje kad umre. Neprekidno sebi postavljaj pitanje: Kad u ja umreti? Ako razmilja na taj nain, tvoj um bie budan svakog trenutka, kad god postane nepaljiv i to osvesti, automatski e se javiti sabranost. Javie se mudrost jasnog sagledavanja stvari onakvima kakve one jesu. Sabranost straari nad umom, tako da on uvek zna kad se jave oseaji, danju i nou. Posedovati sabranost znai biti staloen. Biti staloen znai biti paljiv. Ako si paljiv, to znai da veba ispravno. 76. Osnova nae prakse jeste, prvo, da budemo poteni i iskreni; drugo, da zaziremo od injenja loih stvari, i tree, da budemo ponizni u svome srcu, da se drimo postrani i da smo i malim zadovoljni. Ako smo zadovoljni malim u pogledu govora i svega ostalog, tada emo videti sebe, panju nam nee odvui neto drugo. Um e nam imati osnovu u vrlini, koncentraciji i mudrosti. 77. U poetku uri kad ide napred. uri da se vraa i uri da se zaustavi. Nastavlja da veba na taj nain dok ne stigne do take kad ti se nii da praksa nije ii napred, niti vraati se, a ni zaustavljati se! Gotovo je. Nema zaustavljanja, nema napredovanja, nema vraanja. Gotovo je. Upravo na toj taki shvata da zapravo niega nema. 78. Zapamti da ti meditira ne da bi dobio bilo ta, ve da bi se oslobodio stvari. Mi to inimo ne sa eljom, ve sa naputanjem. Ako eli bilo ta, to nee pronai. 26

Meditacija

79. Sutina puta je sasvim jednostavna. Nisu potrebne neka velika objanjavanja. Napusti ljubav i mrnju i pusti da se stvari odvijaju same od sebe. To je sve to ja vebam. 80. Postavljanje pogrenih pitanja pokazuje da si jo uvek zarobljen sumnjom. Razgovor o praksi je u redu. Ako pomae kontemplaciju. Ali samo od tebe zavisi hoe li ugledati Istinu. 81. Vebamo da se nauimo naputanju, a ne da jaamo vezivanje. Prosvetljenje dolazi kad prestane da eli bilo ta. 82. Ako ima vremena da bude sabran, tada ima vremena da meditira. 83. Nedavno me je neko upitao: Ako se dok meditiramo pojavljuju u umu razne stvari, treba li da ih istraujemo ili ih samo registrujemo kako nastaju i nestaju? Ako vidi nekoga koga ne poznaje kako prolazi, moe se upitati: Ko je to? Kuda se zaputio? ta namerava? Ali ako znamo tu osobu, onda je dovoljno samo primetiti da ona prolazi. 84. elja tokom prakse moe biti i prijatelj i neprijatelj. Kao prijatelj, ona nas navodi da vebamo, da razumemo, da okonamo patnju. Ali ako stalno eli neto to jo nije nastalo, ako eli da su stvari drugaije nego to jesu, to samo stvara patnju i tada elja moe biti dumanin. Na kraju, moramo da nauimo da napustimo sve svoje elje, ak i elju za prosvetljenjem. Samo tada moemo biti slobodni. 85. Neko je jednom pitao Aan aa o tome kako on poduava meditaciji. Koristite li metod svakodnevnih intervjua da biste ispitali stanje uma svoga uenika?

27

Nema Aan aa

Aan a je odgovorio: Ja ovde poduavam uenike da sami ispituju stanja svog uma. Da sami sebe intervjuiu. Moda je monah ljut danas ili u umu ima neku elju. Ja to ne znam, ve on. On ne mora o tome da pita mene, zar ne? 86. Na ivot je skup elemenata. Koristimo konvencije da bismo opisali stvari, ali se pri tome vezujemo za konvencije i uzimamo ih kao neto stvarno. Na primer, ljudi i stvari imaju svoja imena. Moemo se vratiti na poetak, kad jo imena nisu bila data, i mukarce nazivati enama, a ene mukarcima u emu bi bila razlika? Ali sada se vezujemo za imena i pojmove, tako da imamo rat izmeu polova, kao i razne druge ratove. Meditacija slui da prozremo sve to i tek tada moemo dostii stanje neuslovljenosti, tek tada moemo biti u miru, a ne u ratu. 87. Neki ljudi postaju monasi iz vere, ali kasnije pogaze uenje Bude. Misle da znaju bolje i odbijaju da vebaju na pravi nain. Zaista, danas je malo onih koji stvarno vebaju. 88. Teorija i praksa prva zna ime lekovite biljke, a druga kree da je pronae i upotrebi. 89. Buka svia ti se cvrkut ptica, ali ne i buka kola. Plai se ljudi i buke, voli da ivi sam u umi. Napusti buku i postaraj se za bebu. Beba je tvoja praksa. 90. Skoro zareeni monah upitao je Aan aa kakav je njegov savet onima koji su tek poeli da meditiraju. Isti kao i onima koji to rade ve dugo, odgovorio je. A to je? Samo nastavi, ree on. 91. Ljudi kau da je Budino uenje ispravno, ali da ga je nemogue praktikovati unutar drutva. Kau: Mlad sam, pa nemam prilike da vebam, ali kada ostarim, tada u vebati. Da li bi isto rekao: 28

Meditacija

Mlad sam, pa nemam vremena da jedem, ali kada ostarim, tada u jesti? Ako bih te ubadao usijanim gvoem, da li bi rekao: Zaista patim, to je istina, ali poto ivim u ovom drutvu, ne mogu od toga da pobegnem? 92. Vrlina, koncentracija i mudrost zajedno ine sutinu Budine prakse. Vrlina odrava telo i govor neukaljanim. A telo je sedite uma. Tako praksa ima put vrline, put koncentracije i put mudrosti. Ona je nalik tapu zaseenom na tri mesta, ali to je jo uvek jedan komad. Ako hoemo da odbacimo telo i govor, ne moemo. Moramo da vebamo sa telom i umom. Zapravo, vrlina, koncentracija i mudrost jesu jedno harmonino jedinstvo.

29

NE-JA
93. Jedan starija ena iz oblinje oblasti dola je jednom na hodoae u Vat Pa Pong. Rekla je Ajahn au da moe da ostane samo nakratko, jer mora da se vrati i pazi na svoju unuad. I poto je bila u godinama, zamolila ga je da joj odri jedan govor o Dhammi. I Aan a joj odgovori otrim tonom: Sluaj! Nema ovde nikog, samo ono to jeste! Nema vlasnika, nikoga ko je star, ko je mlad, ko je dobar ili rav, slab ili jak. Samo ono to jeste, a to su sve samo prirodni elementi koji idu svojim putem; sve je prazno. Niko se ne raa i niko ne umire! Oni koji govore o roenju i smrti govore jezikom neznalica. U jeziku srca, Dhamme, nema takvih stvari kao to su roenje i smrt. 94. Pravi temelj uenje jeste videte ja kao prazno. No ljudi poinju da prouavaju Dhammu kako bi ojaali svoje ja, pa zato ne ele da doivljavaju patnju ili potekoe. ele da sve bude prijatno. ele da prevaziu patnju, ali ako jo uvek postoji ja, kako je to mogue? 95. Kad jednom razume, onda je sve tako lako. Tako je jednostavno i neposredno. Kad se pojave prijatne stvari, razumi da su one prazne. Kad se pojave neprijatne stvari, uvidi da one ne pripadaju tebi. One prolaze. Ne odnosi se prema njima kao da su one deo tebe, niti ih smatraj svojim posedom... Misli da je ono drvo papaje tvoje, pa zato onda i tebe ne boli kada ga seku? Ako to moe da razume, tada mir stie ravnoteu. A kada um postaje uravnoteen, onda je to pravi put, pravo uenje Budino, uenje koje vodi do oslobaanja. 30

Ne-ja

96. Ljudi ne prouavaju ono to je izvan dobra i zla. A to bi trebalo da naue. Biu ovakav; biu onakav, tako govore. Ali nikada ne kau: Neu biti bilo ta, jer zapravo ne postoji nikakvo ja. To oni ne ue. 97. Kada jednom razume ne-ja, tada je teret ivota skinut. ivee u miru sa ovim svetom. Kada vidimo iza sebe, tada se vie ne vezujemo za sreu i tada smo u stanju da budemo istinski sreni. Naui da stvari naputa bez borbe, jednom ve da ih napusti, da bude samo ono to jesi - bez posezanja za bilo im, bez vezivanja. 98. Sva tela sainjena su od etiri elementa: zemlje, vode, vetra i vatre. Kad se oni udrue i formiraju telo, kaemo da je to mukarac ili ena, dajemo im ime i tako dalje, to nam olakava da se meusobno identifikujemo. Ali u stvarnosti nikoga nema samo zemlja, voda, vetar i vatra. Ne uzbuuj se i ne zaslepljuj time. Ako pomno zagleda, nikoga tu nai nee.

31

MIR
99. Kako izgleda smirenje? A kako izgleda uznemirenost? Dakle, smirenje je kraj uznemirenosti. 100. Mir treba pronai u sebi, na onom istom mestu na kojem se nalaze i uznemirenost i patnja. On se ne pronalazi u umi ili na vrhu planine, niti nam ga poklanja uitelj. Kada doivljava patnju, tada ima ansu i da pronae slobodu od patnje. Beati od patnje znai zapravo trati joj u zagrljaj. 101. Ako napusti malo, imae malo mira. Ako napusti mnogo, imae mnogo mira. Ako napusti potpuno, imae potpuni mir. 102. Zapravo, nema niega posebnog u vezi sa ljudskim biima. ta god da smo, to je samo na planu pojavnosti. Meutim, ako odemo iza pojavnog i vidimo istinu, uvideemo da nema nieg sem univerzalnih karakteristika svega postojeeg roenje na poetku, promena u sredini, nestanak na kraju. To je sve to jeste. Ako uvidimo da su sva bia takva, tada nas ne mui nijedan problem. Ako to razumemo, imaemo spokojstvo i mir. 103. Upoznaj ta je dobro a ta je loe, bilo da putuje ili ivi na jednom mestu. Ne moe pronai mir u peini ili na planini. Moe otii na isto ono mesto na kojem je Buda dosegao prosvetljenje a da se ni za korak ne priblii Istini.

32

Mir

104. Gledajui oko sebe, ti uporeuje i traga za razlikama. Na taj nain sreu pronai nee. Niti e nai mir provodei vreme u traganju za savrenom osobom ili savrenim uiteljem. Buda nas je poduavao da gledamo Dhammu, istinu, a ne druge ljude. 105. Svako moe da napravi kuu od drveta i cigala, ali Buda nas je uio da ta vrsta doma nije na pravi dom. To je dom za ovaj svet i on sledi puteve ovoga sveta. Ali na pravi dom je na unutranji mir. 106. U ovoj umi je mirno, zato onda tako nije i u tebi? Ne isputa stvari koje izazivaju zbrku u tebi. Posluaj cvrkut ptica i opusti se. Ako razume prirodu, razumee i Dhammu. Ako razume Dhammu, razumee i prirodu. 107. Traganje za mirom je nalik traganju za kornjaom sa brkovima. Nee biti u stanju da je nae. Ali kada ti je srce spremno, mir e te sam potraiti. 108. Vrlina, koncentracija i mudrost zajedno ine Put. Ali taj Put jo nije pravo uenje, ne ono to je uitelj zapravo eleo, ve samo Put koji e te tamo odvesti. Na primer, recimo da putuje putem od Bangkoka do Vat Pa Ponga (manastir u kojem je iveo Aan a); taj put je neophodan za tvoje putovanje, ali ti traga za Vat Pa Pongom, za manastirom, a ne za putem Na isti nain moemo rei da su vrlina, koncentracija i mudrost izvan Budine istine, ali jesu put koji vodi do te istine. Kada si razvio ta tri faktora, nagrada ti je udesan mir.

33

PATNJA
109. Dve su vrste patnje: patnja koja vodi ka jo vie patnje i patnja koja vodi do kraja patnje. Prva je bol vezivanja za nestalna zadovoljstva i bol odbojnosti prema neprijatnom, to je neprekidna borba veine ljudi iz dana u dan. Druga vrsta je patnja koja dolazi onda kada dopusti sebi da do kraja oseti neprekidnu promenu iskustva straha i povlaenja. Patnja kao nae iskustvo vodi do unutranje neustraivosti i spokojstva. 110. elimo da se zaputimo lakim putem, ali ako nema patnje nema ni mudrosti. Da bi dozreo za mudrost mora se zaista slomiti i zaplakati u svojoj praksi barem tri puta. 111. Ne postajemo monasi i monahinje da bismo se dobro hranili, dobro spavali i da bi nam bilo udobno, ve da bismo upoznali patnju: kako da je prihvatimo... kako da je se oslobodimo... kako da je ne izazivamo. Zato ne ini ono to izaziva patnju, kao to je na primer lakomost, inae te ona nee nikada napustiti. 112. Uistinu, srea je prikrivena patnja, ali u tako suptilnom obliku da je ne prepoznaje. Ako se vee za sreu, to je isto kao da si se vezao za patnju, ali ti to ne shvata. Kada se dri sree, nemogue je da ukloni njoj svojstvenu patnju. One su tako nerazdvojive. Zato nas je Buda poduavao da upoznamo patnju, da je vidimo 34

Patnja

kao zlo nerazdvojno od sree, da to dvoje vidimo kao meusobno jednako. Budi oprezan! Kad se javi srea, ne ushiuj se i ne zanosi. Kada doe patnja, ne oajavaj, ne gubi se u njoj. Uvidi da obe imaju istu vrednost. 113. Kad te stigne patnja, razumi da nema nikoga da je prihvati. Ako misli da je patnja tvoja, da je srea tvoja, nee biti u stanju da pronae mir. 114. Ljudi koji pate e u skladu sa tim stei i mudrost. Ako ne patimo, tada ni ne razmiljamo. Ako ne razmiljamo, ni mudrost se ne raa. Bez mudrosti, nemamo znanja. Bez znanja nema nam ni oslobaanja od patnje tako je oduvek. Zato moramo vebati i istrajati u tom vebanju. Kada potom budemo promatrali svet neemo se plaiti kao dotad. Buda se nije prosvetlio negde izvan ovoga sveta, ve upravo u njemu. 115. Predavanje ulima i samomuenje dva su puta koja je Buda odbacivao. Oni su samo srea i patnja. Zamiljamo da smo sebe oslobodili patnje, ali u stvari nismo. Samo se vezujemo za sreu. Ako se vezujemo za sreu, sigurno emo ponovo patiti. Tako stvari stoje, ali ljudi misle suprotno. 116. Ljudi pate na jednom mestu, pa zato odlaze negde drugde. Kada se i tamo pojavi patnja, odlaze jo dalje. Misle da su sve dalje od patnje, ali nisu. Patnja ide sa njima. Nose svoju patnju svuda sa sobom i ne znajui to. Ako ne znamo za patnju tada ne moemo znati ni uzrok patnje, tada ne moemo znati ni prestanak patnje. Tada nema naina da joj umaknemo. 117. Danas uenici imaju mnogo vie znanja nego ranije. Ve su imali sve stvari koje su im potrebne, sve je mnogo dostupnije. Ali u isto vreme imaju i mnogo vie patnje i konfuzije nego ranije. Zato? 3

Nema Aan aa

118. Ne budi bodhisatta ; ne budi arahant ; ne budi bilo ta. Ako si bodhisatta, patie; ako si arahant, patie; ako si bilo ta, patie. 119. I ljubav i mrnja su patnja, i to zbog elje. eleti da neto imamo jeste patnja; eleti da neto nemamo jeste patnja. ak i ako dobije ono to eli, to je jo uvek patnja, jer jednom kad to ima, nadalje ivi u strahu da ne ostane bez toga. ivi u strahu da to ne izgubi. I kako misli da ivi sreno ako je u tebi strah? 120. Kada si ljut, da li se osea dobro ili loe? Ako se od toga osea loe, zato ga onda ne odbaci? Zato se upinje da ga sauva! Kako moe rei za sebe da si mudar i inteligentan ako se vrsto dri takvih stvari? Ponekad um moe navesti itavu porodicu da se svaa ili te naterati da po itavu no plae. A ipak svi mi i dalje se ljutimo i patimo. Ako uvia patnju ljutnje, odbaci je. Ako je ne odbaci, nastavie da izaziva patnju u nedogled, bez predaha. Takav je svet nezadovoljavajue egzistencije. Ako znamo kakav je, tada moemo i da reimo problem. 121. Jedna ena elela je da zna kako da se nosi sa ljutnjom. Upitao sam je kad se javi ljutnja, ija je ona. Ree mi da je to njezina ljutnja. Pa, ako je to zaista njezina ljutnja, tada bi trebalo da je u stanju da joj kae da ode od nje, zar ne? Ali ljutnja nije pod njezinom komandom. Gledanje na ljutnju kao na svoje privatno vlasnitvo izaziva patnju. Kad bi nam ljutnja zaista pripadala, morala bi i da nas slua. Ako nas ne slua, to znai da se radi o pukoj obmani. Ne nasedaj na to. Bilo da je um srean ili tuan, ne nasedaj na to. To je samo obmana. 122. Ako vidi izvesnost u onome to je neizvesno i nepostojano, tada e sigurno patiti.

36

Patnja

123. Buda je uvek tu da nas podui. Sam se u to uveri. Postoji srea i postoji nesrea. Postoji zadovoljstvo i postoji bol. I oni su uvek tu. Kada razume prirodu zadovoljstva i bola, tada tu vidi i Budu, tu vidi i Dhammu. Buda nije neto odvojeno od toga. 124. Kada ih promatramo zajedno, vidimo da su srea i patnja jedno, ba kao to su to toplina i hladnoa. Vrelina vatre moe da nas sagori. Nijedno nije vee. Isto je sa sreom i patnjom. U ovome svetu svako udi za sreom, a niko za patnjom. Nibbana ne zna za elju. Postoji samo utihnulost.

37

UITELJ
125. Ti si sopstveni uitelj. Traganje za uiteljem ne moe reiti tvoje sumnje. Istrauj sebe da bi pronaao istinu unutra, ne spolja. Sebe upoznati je najvanije. 126. Jedan od mojih uitelja jeo je vrlo brzo. I pri tome je mljackao. A ipak je nama govorio da jedemo polako i sabrano. esto sam ga gledao i nervirao se. Ja sam patio, a ne on! Gledao sam spoljanjost. Kasnije sam nauio; neki ljudi voze vrlo brzo, ali paljivo; drugi voze sporo i imaju este nezgode. Ne vezuj se za pravila, za formu. Ako druge posmatra najvie deset posto vremena, tvoja praksa je u redu. 127. Uenike je teko pouiti. Neki znaju, ali se ne laaju vebanja. Neki ne znaju ali se ni ne trude da saznaju. Ne znam sa njima ta da radim. Zato ljudi imaju takve umove? Nije dobro biti neznalica, ali ak i kad se njima obraam oni me jo uvek ne sluaju. Ljudi su prepuni sumnji u svojoj praksi. Stalno neto sumnjaju. Hteli bi da stignu do nibbane, ali ne bi da krenu stazom. Ne razumem to. Kad im kaem da meditiraju, plae se, a ako se ne plae, onda jednostavno zaspeju. Uglavnom vole da rade one stvari kojima ih ne pouavam. To je muka svakog uitelja. 128. Kad bismo istinu Budinog uenja mogli tako lako da vidimo, ne bi nam trebalo toliko mnogo uitelja. Kada razumemo uenje, jednostavno inimo ono to se od nas trai. Ali ono zbog ega je ljude tako teko poduavati je to to ne prihvataju uenje i 38

Uitelj

raspravljaju se s uiteljima oko uenja. Kad su sa uiteljem oi u oi, oni su malo bolji, ali iza njegovih lea sasvim se razbakare. Ljude je zaista teko pouiti. 129. Ja ne savetujem svoje uenike da ive i vebaju bez panje. Ali oni to ine kada mene nema u blizini. Kad policajca nema u blizini. Tad se lopovi sami pokau. Kad ih pitate ima li lopova unaokolo, naravno da uglas tvrde da nema, da nikada nisu nijednog videli. Ali im policajac zamakne za oak, evo ih opet. Tako je bilo ak i u Budino vreme. Zato samo sebe posmatraj i ne lupaj glavu oko toga to drugi ine. 130. Pravi uitelji govore samo o tekoj praksi odustajanja ili oslobaanja od sopstva. ta god da se dogodi, ne naputaj uitelja. Neka te vodi, jer tako je lako zaboraviti na Put. 131. Tvoje sumnje u uitelja mogu ti biti od pomoi. Uzmi od svoga uitelja ono to je dobro i budi svestan sopstvene prakse. Mudrost je u tome da sam sebe posmatra i razvija. 132. Ne veruj uitelju na re da je plod sladak i ukusan. Sam ga probaj i tek tada sve sumnje bie rasprene. 133. Uitelji su ti koji ukazuju na Put. Poto smo uitelja sasluali, samo od nas zavisi hoemo li ili ne krenuti Putem vebajui sami sebe i tako stei plod prakse. 134. Ponekad je poduavanje mukotrpan posao. Uitelj je poput kante za ubre u koju ljudi ubacuju svoje frustracije i probleme. to vie ljudi poduava, sve vei problem sa odlaganjem otpada ima. No, poduavanje je i prekrasan nain da se praktikuje Dhamma. Oni koji poduavaju snae svoju strpljivost i razumevanje.

39

Nema Aan aa

135. Uitelj zapravo ne moe da rei nae probleme. On je samo izvor istraivanja Puta. On ga ne moe prei umesto nas. Zapravo, to to on govori nije ni vredno sluanja. Buda nikada nije hvalio verovanje u nekog drugog. Moramo verovati u sami sebe. Jeste, to je teko, ali tako stvari stoje. Gledamo oko sebe i nikada zapravo ne vidimo. Moramo odluiti da zaista vebamo. Sumnja ne nestaje zapitkivanjem drugih, ve samo naom neprekidnom praksom.

40

RAZUMEVANJE I MUDROST
136. Niko i nita te ne moe osloboditi. To je u stanju jedino tvoje razumevanje. 137. I ludak i arahant se smee, ali arahant zna zato to ini, a ludak ne zna. 138. Mudra osoba posmatra druge, ali posmatra sa mudrou, ne sa neznanjem. Ako posmatra s mudrou, moe mnogo nauiti. Ali ako posmatra sa neznanjem, pronalazi samo tue mane. 139. Pravi problem sa ljudima danas je da oni znaju, ali ipak nita ne ine. 140. Prouavanje tekstova nije vano. Naravno, knjige o Dhammi su tane, ali nisu klju. One ti ne mogu dati pravo razumevanje. Videti re ljutnja odtampanu nije isto to i osetiti ljutnju. Samo kada neto sam oseti moe na osnovu toga stei poverenje. 141. Ako stvari vidi kroz pravi uvid, tada u tvom odnosu prema njima nema vezanosti. One dolaze prijatne ili neprijatne vidi ih i nema vezivanja. Dolaze i prolaze. ak i ako najgora vrsta neistoa naie, kao to su pohlepa ili bes, ima dovoljno mudrosti da uvidi da je njihova prava priroda prolaznost i tako im dopusti da postepeno izblede. Meutim, ako deluje pod njihovim uticajem, privlaei ih ili odgurujui od sebe, to nije mudrost. Time samo sebi stvara novu patnju. 41

Nema Aan aa

142. Kada znamo istinu, postajemo ljudi koji ne moraju mnogo da misle, postajemo ljudi sa mudrou. Ako ne znamo, imamo vie razmiljanja nego mudrosti ili uopte nemamo mudrosti. Mnogo razmiljanja, bez mudrosti, predstavlja stanje velike patnje. 143. Danas ljudi ne tragaju za istinom. Ljudi prouavaju neto jednostavno zato da bi zaradili za ivot, prehranili porodicu ili sebe zbrinuli, to je sve. Biti obrazovan za njih je daleko vanije nego biti mudar.

42

VRLINA
144. Dobro pazi da potuje naa pravila morala. Vrlina je oseaj stida. Ono u ta sumnjamo ne bi trebalo da inimo ili govorimo. To je vrlina. istota je biti izvan svih sumnji. 145. Ima dva nivoa prakse. Prvi nivo ini temelj, a to je razvijanje vrline, pravila morala, kako bismo uneli sreu i sklad meu ljude. Drugi nivo je praktikovanje Dhamme, s jedinim ciljem oslobaanja srca (uma). To oslobaanje izvor je mudrosti i saoseanja, to je pravi razlog Budinog uenja. Razumevanje ova dva nivoa osnova je istinske prakse. 146. Vrlina je osnova harmoninog sveta u kojem ljudi mogu iveti kao istinska ljudska bia, a ne kao ivotinje. Razvijanje vrline je u sreditu nae prakse. Dri se pravila. Neguj saoseanje i potovanje za sve ivo. Budi paljiv u svojim postupcima i govoru. Koristi vrlinu da svoj ivot uini jednostavnm i istim. Sa vrlinom kao osnovom svega to ini, um e ti postati blag, ist i smiren. U takvom okruenju meditacija lako napreduje. 147. Staraj se o svojoj vrlini kao to se vrtlar stara o svojim biljkama. Ne vezuj se ni za veliko ni za malo. Vano ili nevano. Neki ljudi tragaju za preicama. Kau: Pusti koncentraciju, idemo pravo na uvid; zaboravi vrlinu, krenuemo od koncentracije. Toliko je mnogo opravdanja za nae vezanosti. 148. Ako uini neto dobro i ispolji vrlinu, sauvaj to u svom umu. Tu je najbolje mesto gde bi se to mogao zadrati. 43

Nema Aan aa

149. Ispravan napor i vrlina nisu u vezi sa onim to ti ini spolja, ve sa neprekidnom unutranjom svesnou i uzdranou. Tako, ako je neto dato sa dobrim namerama, moe doneti sreu i tebi i drugima. Ali vrlina mora biti osnova velikodunosti da bi ova bila ista. 150. Buda nas je uio da se uzdrimo od onoga to je loe i da proistimo svoje srce. Naa je praksa, otuda, da se oslobodimo onoga to je bezvredno i zadrimo ono to je vredno. Ima li jo uvek bilo ta loe i tetno u svome srcu? Naravno! Pa zato onda ne poisti kuu? No, istinska praksa nije samo oslobaati se loega i negovati ono to je dobro. To je samo jedan njen deo. Na kraju moramo da odemo iza dobrog i loeg. Na kraju je sloboda koja ukljuuje sve, pa i bezeljnost iz koje ljubav i mudrost prirodno izviru. 151. Moramo poeti upravo odavde gde smo sada, direktno i jednostavno. Kada su prva dva koraka, vrlina i ispravno razumevanje, razvijeni, tada e se prirodno javiti trei korak iskorenjivanja neistoa. Kada se javi svetlost vie ne brinemo oko toga kako da se oslobodimo tame, niti se pitamo kuda je ta tama nestala. Samo znamo da postoji svetlost. 152. Sleenje pravila morala ima tri nivoa. Prvi je preuzeti ih kao pravila vebanja koja nam je dao uitelj. Drugi se javlja kada ih sami preuzmemo i pridravamo ih se. Ali za one na najviem nivou, za prosvetljene, nije neophodno da razmiljaju o pravilima, o dobrom i loem. Njihova istinska vrlina dolazi iz mudrosti uvida etiri plemenite istine u sopstvenom srcu i deluje u skladu sa tim razumevanjem. 153. Neki se monasi razmonauju da bi otili na front na kojem meci fijuu oko njih svaki dan. Tako im je drae. Zaista ele da 44

Vrlina

odu. Opasnost ih svuda okruuje, a ipak su spremni da idu. Kako to da ne uviaju opasnost? Spremni su da umru od metka, ali niko ne voli da umre negujui vrlinu. To je zapanjujue, zar ne?

4

RAZNO
155. Ako ti neko da lepu, debelu bananu, slatku i mirisnu, ali otrovnu, hoe li je pojesti? Veina ljudi hoe. Znaju da je elja otrovna, ali oni ipak jedu, i pored svega. 156. Uvidi neistoe u sebi; dobro ih upoznaj kao to zna ta je kobrin otrov. Nee hvatati rukama kobru, jer zna da da te moe ubiti. Uvidi tetu od loih stvari i korist od stvari korisnih. 157. Uvek smo nezadovoljni. Kad je voe slatko, voleli bismo da je malo kiselije. Kada je kiselo, alimo to nije malo slae. 158. Kada u depu ima neto to smrdi, gde god da ode pratie te smrad. Ne krivi zbog toga mesto na kojem si. 159. Budizam na Istoku danas je poput velikog drveta, koje moe izgledati impresivno; ali moe da d samo mali i bezukusan plod. Budizam na Zapadu je poput sadnice koja jo nije u stanju da donese plod, ali ima potencijal da daje velike, slatke plodove. 160. Ljudi danas previe misle. Toliko je stvari koje su im interesantne, ali nijedna ih ne vodi ka istinskom ispunjenju. 161. Znate da to to alkohol zovete parfemom nee ga i zaista nainiti takvim. Ali dobro, kad hoete da pijete alkohol kaite da je to parfem i onda ga pijte, samo napred. Ali onda mora da ste ludi! 46

Razno

162. Ljudi uvek gledaju oko sebe, druge ljude i stvari. Posmatraju ovu salu, na primer, i kau: Ah, tako je velika! Zapravo, ona uopte nije velika. Da li vam se ini velikom ili ne zavisi od vaeg opaanja. U stvari sala je onolika kolika jeste, ni velika ni mala. Ali ljudi kaskaju za svojim oseanjima sve vreme. Tako su zauzeti zveranjem unaokolo i brigom da o svemu imaju svoje miljenje da nemaju vremena da zavire u sebe. 163. Nekima sve postane dosadno, dosta ima je, dignu ruke od prakse i prepuste se. ini se kao da ne mogu sve vreme na umu da imaju Dhammu. Ali ako im doe i opsuje ih, ah to nee nikada zaboraviti. Neki e se toga seati itav svoj ivot i nikad ti to nee oprostiti. No, kad je u pitanju Budino uenje, saveti da budu umereni, obuzdani, da vebaju sa svesnou, zato uvek zaboravljaju te stvari? Zato njih tako ne uzimaju k srcu? 164. Smatrati sebe boljim od drugih nije ispravno. Smatrati sebe jednakima sa drugima nije ispravno. Smatrati da smo manje vredni od drugih nije ispravno. Ako mislimo da smo bolji raste samoljublje. Ako mislimo da smo jednaki, zaboravljamo da iskaemo potovanje i ljudskost kada za to doe vreme. Ako smo uvereni u svoju inferiornost, postajemo deprimirani, mislimo da smo roeni pod nesrenom zvezdom i tome slino. Jednostavno odgurni sve to od sebe!

47

POZIV
Sve to sam do sada rekao bile su samo rei. Jednostavno, kad ljudi dou da me posete, oekuju da im neto kaem. Ali najbolje je ne priati mnogo o ovim stvarima. Bolje je bez odlaganja poeti vebanje. Ja sam poput dobrog prijatelja koji te poziva da poe na neko mesto. Ne oklevaj, kreni. Nee zaaliti.

48

RENIK
Ukoliko nije drugaije naznaeno, rei koje slede su na jeziku pali. Aan/Ajahn (tajlandski) = uitelj Anagami / Ne-povratnik = trei stupanj na putu ka probuenju, nibbani. Arahant / sveti ovek = prosvetljeno bie, osloboeno svih obmana, etvrti i poslednji stupanj na putu ka nibbani. Za njega vie nema preporaanja. Bodhisatta = U theravadskoj tradiciji, odnosi se na bie predodreeno da se prosvetli. etiri plemenite istine = Uenje u kojem je Buda izloio istine o patnji, nastanku, nestanku i putu ka nestanku patnje. Dhamma = Budino uenje; krajnja istina Kamma = nai voljni postupci Nibbana = potpuno prosvetljenje, mentalno stanje u kojem su svaka pohlepa, mrnja i obmanutost potpuno i trajno eliminisani. Plemeniti = Oni koji su postigli jedan od etiri stanja na putu ka prosvetljenju. Sotapanna, sakadagami, anagami i arahant su plemeniti. Sakadagami / Jednom-povratnik = drugi stupanj na putu ka nibbani. Samsara = beskrajni krug raanja i umiranja. Sotapanna = Onaj koji je uao u struju, prvi stupanj na putu ka nibbani. Vat (tajlandski) = manastir, hram. 49

Dar Uenja nadmauje sve druge darove Ova knjiga je namenjena za besplatnu distribuciju s pouzdanjem da e biti od koristi onima koji su zainteresovani za dublje upoznavanje Budinog uenja i kontemplativne prakse, kao i za oplemenjivanje sopstvenog ivota. Mi u Theravada budistikom drutvu Srednji put oseamo se privilegovanima to smo u prilici da pomognemo pojavljivanju ove i njoj slinih knjiga. Nadamo se da emo tako biti i ubudue. Takoe bi nas veoma radovalo da dobijemo komentare ili predloge italaca. Knjiga je za sada u elektronskom formatu, a da bi se pojavila i u tampanom obliku, za besplatnu distribuciju, razmislite da li ste u mogunosti da to pomognete svojom donacijom. Sem radosti davanja, to bi ujedno bila dragocena prilika za pokroviteljstvo Dhamme i posveivanje svojih dobrih dela drugim ljudima, u skladu sa budistikom tradicijom. Ako elite i sami da tome doprinesete, makar i najskromnijim prilogom, molimo vas da nas kontaktirate na: Theravada budistiko drutvo Srednji put Novi Sad, Srbija budizam@yahoo.com

Jedan od mojih uitelja jeo je vrlo brzo. I pri tome je mljackao. A ipak je nama govorio da jedemo polako i sabrano. esto sam ga gledao i nervirao se. Ja sam patio, a ne on! Gledao sam spoljanjost. Kasnije sam nauio; neki ljudi voze vrlo brzo, ali paljivo; drugi voze sporo i imaju este nezgode. Ne vezuj se za pravila, za formu. Ako druge posmatra najvie deset posto vremena, tvoja praksa je u redu. Uenike je teko pouiti. Neki znaju, ali se ne laaju vebanja. Neki ne znaju ali se ni ne trude da saznaju. Ne znam sa njima ta da radim. Zato ljudi imaju takve umove? Nije dobro biti neznalica, ali ak i kad se njima obraam oni me jo uvek ne sluaju. Ljudi su prepuni sumnji u svojoj praksi. Stalno neto sumnjaju. Hteli bi da stignu do nibbane, ali ne bi da krenu stazom. Ne razumem to. Kad im kaem da meditiraju, plae se, a ako se ne plae, onda jednostavno zaspu. Uglavnom vole da rade one stvari kojima ih ne pouavam. To je muka svakog uitelja.