GODINA I • BROJ 1 • 28.05.2011.

GODINA I • BROJ 1 •28.05.2011.

3

Uz prvi broj
da ga upoznamo, da saznamo kako se koji deo zvao, mada, neki se i danas tako zovu. Kako i za{to to ime, gde se ta~no nalazi, {ta mu je u kom{iluku... Treba sve to nau~iti, sre}om, bubawe nije neophodno, niko ne}e ni da propituje, ni da ocewuje. A Nam}or }e da se potrudi da vas svakog ponedeqka do~eka novo gradivo, po{to je ovaj magazin zami{qen da u svakom broju donese po jednu temu, ili bar da se potrudi da to bude jedna tema. Na taj na~in, verujem, iz nedeqe u nedequ }emo neprimetno da pro|emo mnogo toga, a onda, nemojte da se iznenadite kada uhvatite sebe da pri~ate o starom Beogradu i da vas pa`qivo slu{aju. Va{ Nam}or ovda{wi
Du{ko Radovi}, crte` Du{ka Petri~i}a

Milan \. Mili}evi}

Ova nova deca dobijaju na kr{tewu grozna imena. Kao da je ime za jednu sezonu ili jednu ulogu u filmu i `ivotu, a ne za ceo `ivot. Zaposlene `ene, doma}ice i majke, ne sti`u da se naspavaju a to je jedino vreme koje bi one mogle da posvete sebi. Kadrovske liste prave se tajno, u naju`em krugu najpoverqivijih. Mora tako, skriveno i tajno, jer i kriterijumi nisu za javnost. @ene koje nemaju snage da oslabe, farbaju kosu i lice, ma`u nokte, skra}uju sukwe, pove}avaju dekolte, piju i pu{e... Udese se tako da ne mo`ete pogoditi {ta im od svega toga najvi{e smeta. Boqe je umeti nego znati. Znawe je pasivno a umewe aktivno. Oni koji znaju u~e sve a oni koji umeju u~e samo ono {to im treba. Qudi koji misle sporiji su od onih koji ne misle. Rastojawe izme|u wih sve je ve}e. Ovo je vreme brzih a ne pametnih. Na roditeqske sastanke dolaze o~evi dobrih |aka i majke lo{ih. Neki me|u nama ne samo da ne gledaju televizijski program ve} nemaju ni televizore. To nije dobro. Nikada ne}emo misliti isto ako svi ne budemo ~itali, slu{ali i gledali isto.

Dugo sam razmi{qao kojom temom da zapo~nem ovo pute{estvije pred nama. Tema ima, samo odabrati onu pravu, prvu. A nekako, ova se sama nametnula kao ne{to prirodno, i, sad, i nema prirodnije teme. Ako }emo da pri~amo o starom Beogradu, red je prvo

Bio jednom jedan Beograd - nedeqnik posve}en Beogradu kojeg bi{e nema
internet adresa: ÞÞÞ.bg-setac.com elektronska po{ta: redakcija@bg-setac.com

List izlazi svake subote, samo kao PDF izdawe na internetu Prvi broj je iza{ao 28. maja 2011. godine

4 MILAN \. MILI]EVI]

BIO JEDNOM JEDAN BEOGRAD

Beogradski toponimi
na vratima gro{, pa jede bez mere koliko god mo`e. A koji ho}e da ponese, tome Alija izmeri i naplati gro{ od oke. Posle bombardovawa (1862. godine) Alije je nestalo, a ba{ta je razvaqena, i loza pokopana i raznesena.

Barjak xamija
Od mnogih xamija, koje je imao nekadawi Beograd, danas stoji samo Barjak xamija, koja je ni`e Zereka ka Dor}olu idu}i i onamo bli`e Gradu. U woj danas u~i hoxa, koji prima platu od srpske dr`ave. To je bogomoqa za sve muslimane koji u Beogradu `ive, ili kroz Beograd kao putnici prolaze. Nekada, za turske vlasti, na munaru se od te xamije istavqao barjak, te je od toga i dobila ime Barjak xamija. Po ovoj xamiji ~esto se ozna~ava i wezina bli`a okolina.

Ulica kraqice Natalije, nekada{wa Abaxijska ~ar{ija

Abaxijska ~ar{ija
Onde gde je danas Abaxijska ~ar{ija bila je tridesetih godina devetnaestog veka livada kneza Milo{a, a majstori abaxije imali su du}ane u beogradskoj varo{i, me|u turskim du}anima i ku}ama. Knez Milo{ razdeli svoju livadu na placeve, digne abaxije iz varo{i, i naseli ih na one svoje placeve, da je seqacima lak{e dolaziti k wima na du}ane, a i majstori da steku svoje ku}e, i da ne pla}aju doveka kiriju Turcima. Danas u Abaxijskoj ~ar{iji nema nikakvih du}ana, nego su same ku}e, ali je ulici ostalo ime Abaxijska ~ar{ija.

je. Tu je bilo gro`|a neobi~no krupnog i slatkog. U sredini ba{te bio je jedan mali ku}erak, koliko da se ~ovek od zla vremena skloni. Alija je tu leti i no}ivao i dawivao. Kad gro`|e dospe, Alija je imao mu{terije dosta. Ko mu do|e da jede gro`|a, plati

Alijina ba{ta
Malko na sever idu}i od biv{e Vidin kapije, onamo ka parnom kupatilu, bila je ba{ta s vinovom lozom i drugim vo}em nekoga Tur~ina Ali-

Gospodar Jevremova ulica i Barjak xamija

GODINA I • BROJ 1 •28.05.2011. Batal xamija
Na severozapadnom kraju onoga novoga parka koji je zasa|en na pre|a{woj Batal xamijskoj pijaci, na istok od dvorske ba{te, bila je jedna stara xamija, ozidana tesanim kamenom. Ona je odavno bila napu{tena, munara joj se prebila, vrata sva bila su istavqena i isprovaqivana. U woj je ~esto plandovala stoka. Zato se i zvala Batal xamija. Kako se Beograd {irio, to je i ta Batal xamija, posle bombardovawa, oborena, te se o~istilo lice onoj zgradi gde je danas gimnazija; ali se to mesto i okolina wegova i sad zove Batal xamija. Pokojni knez Mihailo ustavqao se je na ovoj xamiji, i govorio je da bi je trebalo opraviti, pa u wu smestiti Dr`avnu arhivu, ali ga prete~e smrt.

5

Han na Batal xamiji. Na tom mestu se danas nalazi zgrada Skup{tine

Bitpazar
Turci tako zovu pazar gde se prodaje stare` svake vrste. U Beogradu do bombardovawa (1862. godine), Bitpazar je bio

na Dor}olu, od raskr{}a onamo ka Gradu. Posle bombardovawa bitpazarski du}ani bili su se rasuli po varo{i; ali je wih docnije, 1887, vlast skupila i smestila u Fi{egxijsku ulicu (danas kraqa Aleksandra). ^uje se da }e wih i odatle krenuti daqe. Ima naredba da ovi trgovci nikakvu stare` ne smeju uneti u svoje du}ane i izlo`iti prodaji dokle je najpre ne dezinfikuju u zavodu za

taj posao. I to im se radi po utvr|enoj maloj taksi.

Bulbulder
Bulbuderom zove se onaj potok koji te~e ozgo od Laudanova {anca dole ka Dunavu, prolaze}i isto~no od Trkali{ta. Preko doline toga potoka preveden je nasip na Novo grobqe. Bulbul je slavuj, a dere je dolina ili potok. Dakle, bilo bi: Slavujev do, Slavujev potok ili Slavujevac. Za austrijske okupacije (1718-1739) Bulbulder je bilo Beogra|anima to {to je danas Top~ider. Jedan stariji Beogra|anin ka`e da je tu bilo "s mora smokava i od Mostara gro`|a".

Bulina vodenica
Na mokrolu{kom potoku, ispod dana{we Vajfertove pivare, ba{ prema monopolu, bila je vodenica, koja je sada bataqena, a zvala se najpre Bulina vodenica, posle: Pisar Lazina vodenica. Od oca Pisarn Laze, ona je ostala sinu mu Sre-

Dor}ol, Du{anova ulica, deo koji se nekada zvao Bitpazar

6
ti L. Popovi}u. Sad je ve} u ~etvrtim rukama kako je Sreta umro, i vodenica davno ne meqe, bataqena je. Tu na placu oko te vodenice di`e Go|evac radionicu za gvo`|e, i udru`eni hlebari zajedni~ki mlin (1902. godine).

BIO JEDNOM JEDAN BEOGRAD

Varo{ kapija
Ona vrata na {ancu koji je opasivao staru beogradsku varo{, koja su bila onde, gde je sada Valo`i}eva kwi`ara, ju`no od Velike crkve, zvala su se Varo{ kapija. Do bombardovawa 1862. godine tu su stajali turski nizami. Kapija je bila od kamenoga zida i od debelih greda. Nad wom je bila stra`ara. Vrata na toj kapiji nisu se u posledwe vreme gotovo nikad ni zatvarala. Godine 1862. nizami su odatle pobegli u Grad, a kapija je sru{ena. Sad ba{ tu se zemqa otkopava, a inxinir M. Sav~i} gradi onde blizu krasnu ku}u od tri boja.

Velika ili kne`eva pivara na uglu Balkanske i Admirala Geprata ulica

Velika pivara
Bi}e godine 1840, na~inila je knegiwa Qubica na uglu ulice Bosanske i one od Tri kqu~a (naravno sada{we, a pre je to bilo ~isto poqe) duga~ku zgradu za Pivaru. Prvi zakupac te pivare bio je neki Rista Paripovi}, Rudni~an. On je odatle godine 1842. Vu~i}evoj vojsci (svojim zemqacima) slao pivo. Danas tu vi{e ne radi pivara, nego ima

gostionica i ba{ta. U toj pivari ima pove}a sala u kojoj je dr`ala svoje sednice znamenita Skup{tina svetoandrejska (1858. i 1859) koja je proglasila povratak Obrenovi}a u Srbiju. Sad je tu oficirska zadruga.

Venecija
Tako se zove ona ravnica du` desnog brega savskog od u{}a top~iderske reke dole do Beograda. U tu ravan prelazi preko Save `eleznica, tu je glavna `elezni~ka stanica, tu je `itni trg, monopol duvana, i malo pomalo otima se, nasipawem, od vode i ostala ravan. Ta se Venecija nekad nazivala i Ciganska bara.

Pogled na Pop-Lukinu ulicu i Sabornu crkvu

Nekada{wa Bara Venecija

GODINA I • BROJ 1 •28.05.2011.

7
zej, Bolnica kraqice Drage, Ku}a za gluvoneme i Opservatorija.

Vra~ar isto~ni
Vra~arom isto~nim zove se onaj deo dana{weg Beograda, koji se od Dvora pru`a navi{e ka selu Mokrom lugu, a {iri se izme|u kragujeva~koga druma i palilulske crkve. Na tom je Vra~aru Velika vojna bolnica, poslanstva: nema~ko i austro-ugarsko, katoli~ka crkva, Englezovac, i crkva Sveti Sava.
Gradska bolnica na Vidin kapiji

Gospodarska mehana
Na tramvajskoj pruzi iz Beograda u Top~ider, blizu u{}a top~iderske reke u Savu, na levoj strani puta, ima jedna starinska ku}a, koja se zove Gospodarska mehana. Tridesetih i ~etrdesetih godina tu je bila skela za prevoz sviwa preko Save, a tu je bila i carinarnica. Gospodar Jovan naredio je te je ta carinarnica i ova mehana za marvene trgovce kulukom na~iwena. Carinarnica je odatle dignuta, a ostala je mehana, koja se i danas zove Gospodarska a imawe je dr`avno. Prema toj mehani, na savskoj obali, jo{ stoji magacin gde se nekad stovarala so. Ispod toga magacina pristao je 25. jan. 1859. godine parobrod, koji je dovezao knezove Milo{a i Mihaila. Odatle su oni na kolima kroz guste mase sveta, ulicama Milo{evom i Abaxijskom, oti{li u Veliku crkvu, a odande kroza Stambol kapiju Terazijama u Dvor.

Vidin kapija
Ova je kapija bila dana{woj Du{anovoj ulici izlaz iz varo{i u predgra|e. Danas je te{ko kazati gde je mestimice bila, tek je to onde blizu one tvornice, gde se tvori elektrika. I ta je kapija bila ozidana tesanim kamenom, i utvr|ena debelim direcima; nad wom je bila stra`ara, gde su sedeli nizami, koji su stra`arili na kapiji. Ta je kapija

1862. godine oteta silom od nizama. U tom boju odlikovao se je ~lan palilulskog kvarta Moja Bogdanovi}.

Vra~ar zapadni
Tako se zove onaj deo beogradske varo{i od kragujeva~koga druma do Lude ku}e (Doktorove kule). Na ovom su Vra~aru: Velika kasarna, Vojna akademija, Nova kasarna, Etnografski mu-

Pogled niz Nemawinu ulicu: park Mawe`, kasarna VII puka i Vojna akademija

8

BIO JEDNOM JEDAN BEOGRAD
bqe mesto na desnoj strani doline Bulbuldera, zemqu otkupio, nivelisao, nasuo, ogradio zidom, na~inio nasip od Trkali{ta do toga mesta, i podigao vijadukt preko Bulbuldera. Za sve to potro{eno je 166.669.58 dinara. U toj ogradi je mesto za sahrawivawe pravoslavnih, katolika, protestanata, Turaka, i Jevreja eskinaskog obreda. Jevreji pak seferdinskog obreda imaju svoje odelito grobqe malo ni`e ovoga srpskoga. Sahrawivawe u Novom grobqu po~elo se 17. avgusta 1886. godine, i prvi je onde ukopan Dragutin, sin Veqka Dimovi}a ba{tovana. Grobqe ima svoj fond, koji je 1902. godine iznosio 229.345.66 dinara. U sredini grobqa lepa je nova crkva, posve}ena Svetom Nikoli. To je zadu`bina danas pokojne Drage, supruge po~. Stanojla Petrovi}a savetnika.

Nekada{wa Gospodska, danas Brankova ulica

Gospodska ulica
Dana{wa Brankova ulica, ona od Zelenog venca do Zlatnog kowa, pre se zvala Gospodarska ulica. Tu su bile s gorwe strane ku}e: Herbezova, Tenkina, Markovi}eva, Stani{i}eva i Simi}eva, a s dowe strane \ermanova, Steji}eva, Marinovi}eva, [ili}eva, i Brankovi}eva. Tu je ulicu najvi{e prozvao Gospodskom Milo{ Popovi}, urednik Srpskih Novina, kad je, pedesetih godina, u woj, u ku}i St. Markovi}a, bio otvorio kwi`aru, koja je docnije pre{la na Velimira Valo`i}a, a danas pripada sinu Velimirovu Milo{u. To je bila prva kwi`ara u Srbiji. Dok su Turci bili u Beogradu, iz Dvora se u Veliku crkvu i{lo svakad Gospodskom ulicom na Varo{ kapiju, a na Stambol kapiju vrlo retko.

Ulaz na Novo grobqe po~etkom dvadesetih godina pro{loga veka

{majdana jer su ga ve} opkolile ku}e. Ta je odluka dugo ostala mrtvo slovo. Tek godine 1882, posle Sanitetskog zakona, Beograd je izabrao za gro-

Grobqe staro
Koliko se sada zna, Beogra|ani su svoje mrtve sahrawivali od nekada{we Varo{ kapije na ovamo ka Zelenom vencu, i dole ka Toskinoj ~esmi. Odatle je grobqe izme{teno na Ta{majdan oko godine 1828. Na Ta{majdanu je grobqe ostalo do godine 1886; a od te godine beogradski se mrtvi sahrawuju u Novom grobqu preko bulbulderskog potoka. Na onom grobqu na Ta{majdanu na~iwena je 1835. godine crkva i posve}ena svetom jevan|elistu Marku. Po toj crkvi, grobqe se to ka`e i Grobqe kod Markove crkve, a nekad se re~e i Palilulsko

Grobqe novo
Jo{ godine 1853. izi{la je jedna odluka dr`avne vlasti da se digne grobqe sa Tadr Vladan \or|evi} na ~ijem je imawu da{we Novo grobqe

GODINA I • BROJ 1 •28.05.2011. Dedija ili Dedina

9
Ono brdo koje se, me|u padinom Mokrog luka i dolinom Top~iderske reke, najlak spu{ta ka Savi, zove se Dedija ili Dedina. Bilo je i jedno mawe brda{ce koje se zvalo Mala Dedija, pa je to brda{ce raskopano kad se gradio put u Top~ider. Tako se ime Mala Dedija izgubilo, a ostalo samo \edija ili Dedina. To je ono brdo gde su danas vinogradi i letwikovci; \oke Simi}a, N. Z. Popovi}a, Bra}e \or|evi}a, Rajovi}a, \uri}a, Pavlovi}a i drugih Beogra|ana. U novije vreme retko se i ~uje ime Dedija ili Dedina, nego se obi~no naziva Top~idersko brdo.

Ulaz na Ta{majdansko grobqe iz Takovske ulice

grobqe, jer je glavna nurija ovoj crkvi Palilula. Breg Ta{majdan, koji je nad ovom crkvom, najvi{e li~i da je ona ^upina humka gde je spaqen Sveti Sava.

Dva bela goluba
Dvokatna ku}a, od drvene gra|e pok. Jove Kujunxi}a, bila je na onom danas praznom placu, koji licem gleda pravo ka Kola-

rcu i Stambol kapiji, a rebrima je okrenut Hilandarskoj ulici i ulici Dva goluba. Na toj ku}i Jova je imao cimer: Makaze i dva bela goluba. On je, u {ali, govorio: da je to jedno golub a drugo je golubica. A makaze su znak wegova terzijskog zanata. Sad te ku}e nema. A celom kraju onom ostalo je ime Dva bela goluba.

Delijska ~esma
Onde gde je sada trokatna ku}a Nikole Spasi}a (pre Pan|elova) za Turaka je bio delijski konak, gde je sedeo vojvoda (turski stare{ina) koji je sudio Turcima erlijama za mawe stvari. Pred tim konakom bila je ~esma, koja se zvala delijska ~esma, jer su u onom

Delijska ~esma na uglu Knez Mihailove i Vuka Karaxi}a ulica

10
konaku boravile i delije (turski vojnici). Sada je ~esma izme{tena preko puta uz plac akademijski, a od we se i ono mesto okolo zove Delijska ~esma. Sam to~ak ne znam dokle }e ostati, jer je samo za vreme dopu{teno da se onde namesti.

BIO JEDNOM JEDAN BEOGRAD Dortjol
Upravo: dortjol ~etiri puta, raskr{}e. Tako su Turci zvali ono raskr{}e, gde se krste Dubrova~ka i Du{anova ulica. Od toga se onaj ceo kraj varo{i prozvao Dortjol. wega sprovodi se u rezervoar kod Doma za napu{tenu decu, a odande se razvodi u javne ~esme na Savskoj strani. Ovaj je |eriz pre|e i{ao preko Simi}eva majura, pored Vojne bolnice, pored Dvora, pa Terazijama, na Ruskog cara (gostionicu), pa na Delijsku ~esmu, i na Gr~ku kraqicu (gostionicu) u Grad. Kod spomenika kneza Mihaila name{tena je 1891. godine spona staroga vodovoda sa novim s Belih voda. Ali se vode iz staroga vodovoda u novi pu{taju samo u velikoj nesta{ici, i na vrlo kratko vreme. Sva voda po beogradskim ku}ama dolazi sa Belih voda.

\erizi Doktorova kula
Glavna zgrada dana{we ku}e za sumanute bila je imawe Doktora Kuniberta, koji je kao lekar slu`io kneza Milo{a skoro dve desetine godina. On je na ~istom poqu vra~arskom, na desnom bregu mokrolu{kog potoka, daleko od onda{we varo{i beogradske, na~inio ku}u, koju su Beogra|ani prozvali Doktorova kula, koje joj je ime ostalo i do danas. Tu je on bio nasadio cve}a i plodna vo}a, a kad su ga Beogra|ani pitali {to je oti{ao tako daleko od varo{i, on je odgovarao: - Bi}e ovo nekad sredina Beograda! Ima dva stara |eriza ili vodovoda kojima je voda dolazila u Beograd. Prvi prima vodu u vrh Bulbuldera. On je ozidan i zatvoren. Wegova je voda pre|e i{la preko Palilule, kroz mitropolitovu ba{tu, preko Skadarske ulice na ^ukur ~esmu i na Saka ~esmu onamo ka Gradu. Sada se voda iz toga vodovoda sta~e u rezervoar na Trkali{tu, pa se odande razvodi u sve javne ~esme na dunavskoj strani Beograda. Drugi |eriz prima vodu u Malom Mokrom lugu, gde su tako zvane rimske ~esme. Ovaj nije zatvoren nego se i Mokrolu`ani slu`e wime. Voda iz

Englezovac
Onaj deo nove beogradske varo{i od Slavije do crkve Svetog Save, i od kragujeva~koga druma do onoga {irokoga poqa na istoku, zove se Englezovac po Englezu Makenziju, koji je to mesto kupio od \oke

Terazijska ~esma, podignuta 1860. godine po projektu francuskog arhitekte Lorana

GODINA I • BROJ 1 •28.05.2011. Zeleni venac

11
Na onoj beogradskoj pijaci u koju ulaze ulice: jedna s Terazija, druga od Starog telegrafa, tre}a od Varo{ kapije, ~etvrta od Save a peta iz Abaxijske ~ar{ije, ima jedna starinska, glomazna dvokatna ku}a, u kojoj je nekad bila mawa gostionica sa znakom Zeleni venac. Od toga se ceo onaj kraj prozvao Zeleni venac. I pijaca Zeleni venac tu je ispred te stare ku}e.

Zerek
Grand hotel u Kraqa Petra ulici

Simi}a, i naselio ga. A neki to zovu i Savinac, po crkvici, koja je dignuta u slavu Svetom Savi. Pre pak dok je to imawe pripadalo starom gazdi, zvalo se je Simi}ev majur.

Zdanije kod jelena
U po~etku pete desetine pro{loga veka podigao je knez Mihailo Obrenovi} veliku trokatnu ku}u na pokoj blizu Saborne beogradske crkve. Ta je ku}a na svom ju`noisto~nom rogqu imala od bronze jelena, kao svoj beleg. Zato se najpre i zvala Zdanije kod jelena. Posle jednoga po`ara u toj ku}i, jelen je skinut, i ona se daqe zvala Zdanije. Docnije je knez Aleksandar Kara|or|evi} na~inio zdanije na pijaci (ono {to je danas op{tinski sud). Tada se ona knez Mihailova ku}a prozvala Staro zdanije. Jo{ docnije, ta se ku}a prozove Grand hotel. U toj ku}i pre po`ara bila je velika sala za pozori{ne predstave. A u woj su se i oni

prijateqi ilirstva ~etrdesetih godina sastajali i svoje ideje {irili. Mesto toga sastajawa zvalo se Ilirska kasina. I ta je kasina izazvala Beogra|ane, koji nimalo nisu simpatisali Ilirstvo, da osnuju ^itaonicu, koja se u svom po~etku zvala ^itali{te, koje je otvoreno u op{tinskoj zgradi, ba{ preko puta od toga Zdanija, 24. februara 1846. godine.

Ono mesto Dubrova~ke ulice, gde wu preseca ulica, koja od Velike pijace i policije vodi onamo ka Gradu, zove se Zerek. Sa Zereka se ulica Dubrova~ka dosta strmo spu{ta ka Dor}olu i ide daqe ka Dunavu. Zerek ka`u da zna~i pogled, vidik, a odande i jeste lep i {irok vidik dole niz Dunav, na Banat a i na brda Mirijevsko i Vi{wi~ko.

Zeleni venac - kafana koja je dala ime celom kraju

12
Jalija
Jalija se zove ona ravna desna obala Dunava od Grada niz vodu do ispod varo{i Beograda. Tako se zove i zaseqen deo te ravni, upravo dowi deo Dor}ola, onaj {to je bli`i k Dunavu. Na Jaliji je jevrejska mala. I jevrejska osnovna {kola u toj mali zove se i pi{e: [kola na Jaliji. Posle propasti od 1813. ta je ku}a opet oti{la u turske ruke. Docnije je wu kupio od Turaka neki Kutula, a posle Kutule do{la je u ruke dana{wem gazdi bakalinu Dadi. Ispod te ku}e, malo severnije, bila je Saka ~esma, koja je sada izme{tena na rogaq ulice Jovanove i Dubrova~ke.

BIO JEDNOM JEDAN BEOGRAD
ci, ili boqe re}i, o wenom nekada{wem gazdi bele`im ovde {to sam ~uo od starih Beogra|ana, suseda wegovih. Nikola je bio rodom iz Ni{a, a wegov prvi sused Spasa iz Para}ina. Nikola se bio o`enio Stamenom, svastikom beogradskoga prote Dimitrija Vuji}a, a Spasa je imao za `enu neku Rumenu. Sused Spasa i suseda Stamena sprijateqe se tako da sused Nikola kod `ene ostane bez `ene, a suseda Rumena kod ~oveka - bez ~oveka! U nevoqi svojoj, Nikola se po`ali knezu Milo{u, i ovaj tu stvar raspravi na svoj na~in: zapovedi Nikoli da uzme Spasinu `enu Rumenu, a Spasi da zadr`i Stamenu, koju je jo{ ranije bio prisvojio. Po{to ova dva suseda ovako razmene svoje `ene, produ`ili su `iveti lepo kao susedi i `ene wihove kao susede. Spasa je sa Stamenom rodio ~etiri sina. A i Nikola je sa Rumenom imao dece i mu{ke i `enske. Wegov sin Quba pokalu|erio se je, i, docnije,

Jevremovac
Danas Botani~ka ba{ta, koja pripada Velikoj {koli. To je, do godine 1889, bilo imawe kraqa Milana, koje mu je ostalo od oca, a zvalo se Jevremova ba{ta, po ranijem gazdi, gospodaru Jevremu, dedi kraqevom. Pokloniv{i tu ba{tu Velikoj {koli, kraq Milan je uglavio: da se prozove Jevremovac, Tako je postalo to dana{we ime. Pred Jevremovcem je ~esma, a vi{e te ~esme nova osnovna {kola, koju je op{tina podigla na placu, koji je Vu~i} bio poklonio Beogradskoj bolnici.

Kavana Gu{anac
Od Velike pijace onamo ka Gradu, na raskr{}u Dubrova~ke ulice, na levoj strani, na samom rogqu, prazan je plac, ogra|en tarabom, i obele`en brojem 7. Na tom placu bila je pre|e dvokatna ku}a: pri zemqi du}an a gore stan za `ivqewe. To je bila ku}a Spase Milovanovi}a, terzije. Odmah do te ku}e bila je (a stoji i sada) dvokatna ku}a Nikole Gu{anca, tako|e terzije. Ova druga ku}a danas ima na gorwem boju 6 prozora, a na dowem je kavanica, kojoj se nad vratima ~ita: Kavana Gu{anac. O toj kavani-

Jugovi}eva Velika {kola
Kad se s Velike pijace Vi{wi}evom ulicom po|e dole ka Dunavu, ostavqaju}i desno Glavnu policiju a levo Tekiju, dolazi se na raskr{}e Vi{wi}eve i Jevremove ulice, i tu na levoj strani ima dvokatna ku}a staroga kroja, s nekoliko dimwaka na krovu, od kojih na najvi{em su rode davno svile svoje gnezdo. Pred ku}om je mala avlija i ve}a kapija sa dva kamena za sedewe. U toj ku}i bila je Jugovi}eva Velika {kola, koja je otvorena 1. septembra 1808. godine.

Jugovi}eva Velika {kola, kasnije Vukov i Dositejev licej

GODINA I • BROJ 1 •28.05.2011.
ubio se je u Mru Tumanu, a k}eri dve su mu `ive i sada. Spasa se docnije ume{ao u Ustavobraniteqe; ostavio zanat, i bio je ~lan suda; a i Nikola je ostavio zanat, i otvorio kavanu, koja i danas nosi wegov nadimak. Nikola je imao gu{u - voqicu, i zato se zvao Gu{anac. Dobar je bio ~ovek i lepo `iveo s qudima.

13
lo{ i beogradski vezir Husein-pa{a. Onde pak gde su danas lipe prema gradskoj (sada zatvorenoj) "orospikapiji", bila je 28. januara 1859. godine na~iwena visoka tribuna, zastrta crvenom ~ohom. Okolo su stajali srpski skup{tinari, ~inovnici, i naroda mnogo od Srba i Turaka. Na toj tribuni knez Milo{ je saslu{ao sultanski berat od godine 1275, kojim se ponovo utvr|uje na srpskom prestolu. Posle bombardovawa Beograda (3. juna 1862. godine), i po{to bi uglavqeno primirje izme|u Srba i Turaka, konzuli garantnih sila, za sigurnost toga primirja, engleski i ruski razape{e na Kalemegdanu svoje {atore i razvi{e svo-

Kalemegdan
Pojam Kalemegdan zna~i gradsko poqe. I on je, do izlaska Turaka iz Grada (1867. godine) odista bio ~isto poqe oko grada. Na tom poqu nekad su se ve`bali turski vojnici; u jednom kraju, ovamo prema Velikoj crkvi, do godine 1857, Beogra|ani su dr`ali svoja
Kalemegdan, Kraq kapija

sena; a po{to u jesen te godine sena izgore{e, vi{e nisu tu ni sadevana. Na onom proplanku prema gostionici Kruni, 29. novembra 1830. godine, bili su razapeti {atori, te su se tu prvi put sastali knez Mi-

Kalemegdan - ulaz na {etali{te iz Pariske ulice

14

BIO JEDNOM JEDAN BEOGRAD Kajaburma
Kajaburma ili Karaburma zove se onaj nos ili vrh od brda vra~arskoga {to se spu{ta u Dunav ispod Beograda a vi{e sela Vi{wice. Tu se obi~no pogubqavaju oni koje sudovi osude na streqawe. Vi{e Kajaburme je Klanica, a ispod Kajaburme Fabrika za platno, sve nove zgrade i nove radwe.

Kasina
Tre}a ku}a od levoga rogqa Skopqanske ulice, gde ova izbija na Terazije, gostionica je Kasina. To je ime do{lo ovako: pre godine 1858. ta je ku}a pripadala Bra}i Luki}ima iz Velika sela. Oko godine 1858. u toj se ku}i uredi neka Kasina za odabrane ~lanove; ali se dru{tvo te Kasine naskoro rasturi, i kasinski name{taj kupi za svoj stan oficir Marko Katani}. Od toga vremena ku}a je ta izmewala vi{e gazda, a sve se zvala Kasina. Posle-

Otkrivawe spomenika Kara|or|u 1913. godine

je zastave, pa su tu boravili, a francuski je konzul oti{ao u grad, i na gradskom bedemu razapeo {ator, i onde je boravio, dokle su turski topovi s grada zijali na varo{, a odovud od varo{i su, du` Kalemegdana, bile barikade i srpska vojska. Na Kalemegdanu, na naro~itoj tribuni, pred vojskom turskom i srpskom, pred knezom Mihailom, mitropolitom, ministrima i savetnicima, pred Riza-pa{om posledwim beogradskim muhafizom, i pred mnogobrojnim svetom, 6. aprila 1867. godine, oko 10 sata pre podne, pro~itan je sultanski ferman od 5. dana Zilhixe 1283. godine - 29. marta 1867, kojim se gradovi u Srbiji ustupaju knezu Mihailu. Tada je na gradskim bedemima srpska stra`a zamenila stra`u tursku, i knez Mihailo sve~ano je ujahao u grad beogradski kao u srpsku tvr|avu. Narodnoj radosti, toga dana, nije bilo mere!

Po{to je odmah za tim turski garnizon oti{ao sasvim iz Beograda, i po{to su Srbi dobili Grad u svoje ruke, Kalemegdan se je po~eo ure|ivati i zasa|ivati. Danas je to najlep{i park u Beogradu, kome lepotu uve}ava i sam prirodni polo`aj. Kalemegdan mali zove se isto~ni deo toga gradskoga poqa, koje jo{ nije ure|eno ni zasa|eno.

Terazije, hoteli Balkan, Kasina, Pariz i Moskva

GODINA I • BROJ 1 •28.05.2011.
dwi wen gazda bio je Vasa Mijatovi}, koji ju je ostavio Domu siro{ne dece. Danas ta ku}a ima ime Hotel Kasina, a istorija joj ovo {to je ispri~ano.

15

Klanica
Dole ispod kraqevih {tala, odovud Kajaburme, podignuta je, pre nekoliko godina, moderna Klanica, gde se koqe stoka i meso se izvozi za granicu. Po toj Klanici ve} se i ona okolina po~ela zvati Klanica.

Kova~ na ku}i
Ona ku}a u Pop-Lukinoj ulici br. 14, u kojoj je danas Dr`avna {tamparija, pripadala je najpre kova~u [tajnlehneru, koji je wu i na~inio. Na krovu te ku}e [tajnlehner je bio namestio kova~a, u prirodnoj veli~ini, s ko`nom keceqom o vratu, s ~eki}em u ruci, i s nakovwem pred wim. To su deca rado gledala, i ~udila se kova~u na ku}i!

Klanica na Vilinim vodama

Docnije je [tajnlehner tu ku}u prodao dr`avi, a ova, opravqaju}i i pro{iruju}i gorwi boj, skine s ku}e kova~a, i sada ga nema na krovu. U ovoj ku}i sedeo je Jovan Haxi} (Milo{ Sveti}) kad je boravio u Beogradu radi pisawa izvesnih zakona. Tu se, kod wega, sastajala onda{wa beogradska inteligencija, a i opozicija onda{wemu stawu stvari u Srbiji.

Kova~i na Terazije
Knez Milo{ je sve kova~e iselio iz beogradske varo{i (u {ancu) na prazno poqe od Stambol kapije gore ka ~esmi terazijskoj. Hteo je da te majstore izvu~e iz turskih ku}a i du}ana, i da im da ~isto poqe za ku}e i za wihove radwe, a govorio je da ih kre}e zato {to se boji da oni svojim vigwevima ne zapale varo{ i Turke o{tete. Mnogi su bili i zatvarani i bijeni zato {to nisu pristali samo da zagrade darovan im besplatno plac na Terazijama, a danaske?!

Kod Stefanovi}a kavane
Tako se zove onaj zaselak Beograda, ako se mo`e tako re}i za deo varo{i, koji se nastanio u dno Vra~ara, s obe strane kragujeva~koga druma, onde gde se bawi~ki potok sta~e u mokrolu{ki potok. Nekad je beogradski trgovac, Nikola Stefanovi}, bio kupio veliku livadu du` mokrolu{kog potoka, i na toj svojoj zemqi, a do kragujeva-

Pop-Lukina ulica, zgrada Dr`avne {tamparije

16
~koga druma, na~inio kavanu. Docnije je to imawe, kavanu i livadu, od Nikole kupila dr`ava, ali je ostalo ime Stefanovi}eva kavana. Navi{e od kavane po~ele su se naseqavati razne du}anxije i majstori s jedne i s druge strane puta tako da tamo sada mo`e biti 20-30 ku}a. I to se zove kod Stefanovi}eve kavane, drugoga tu imena nema. Odatle se u desno odvaja nasut put za bawi~ki logor. I taj nasuti put zasluga je pok. kraqa Milana. [anac je ovaj na mnogo mesta uravqem sa zemqom, a mestimice je ostao gotovo ceo.

BIO JEDNOM JEDAN BEOGRAD
otru}i la}u niz vodu! Tek onda onda Turci dadu teskere. Ali upraviteq varo{i Beograda toga \or|a trgne k sebi, da u revnosti svojoj {to ne prekora~i. Ovaj je, posle, 3. juna 1862, na ^ukur~esmi rawen samrtno, umro u bolnici. Ele, 24. jula 1860. godine, na tom Limanu posva|aju se Srbi i Turci, i me|u wima legne krv. ^ak se morao iz kasarne dovesti oficir Bu~ovi} sa strelcima, da sukob ne bi uzeo ve}e razmere. Tada su Turci dignuti odatle, a Liman se malo pomalo sasvim zasuo. O wemu su onda sve garantne sile dobijale note, a danas mu se u Beogradu i ime ho}e da zaboravi!

Liman na Savi
Dole na Savi, gde je danas nova ku}a pok. Jove Krsmanovi}a, pa jo{ na zapad ka vodi, bio je Liman od Save, u koji su obi~no dolazile bosanske la|e. Oko toga Limana `iveli su Turci, koji su dr`ali magaze i kavanice, u koje su padali Turci Bo{waci koji su se la|ama spu{tali u Beograd. Srpska vlast imala je tu jednoga slu`iteqa, koji je od tih la|ara Bo{waka tra`io putne isprave, da ih preda srpskoj policiji, ali su Turci voleli svoje teskere predati pa{i, koji je tako|e tu imao svoga ~oveka. Jednom srpski pandur, neki \or|e Ni{lija, zatra`i od jedne la|e, koja je ve} bila pristala, i pru`ila skele za izla`ewe, da mu se dadu putne teskere; Turci ne htenu dati teskere, a \or|e digne skele i

Laudanov {anac
To je onaj veliki {anac koji je od Dunava u naokolo preko Vra~ara do u Savu, iskopao princ Jev|enije protiv velikog vezira, koji je dolazio u pomo} opsa|enu Beogradu. Docnije je taj {anac obnavqao |eneral Laudan, kad je on opsa|ivao Beograd. Po ovom docnijem obnovqa~u, {anac se sad zove Laudanov, a princa Jev|enija malo ko i zna.

Manojlova ba{ta
Onde gde je danas pijaca Zeleni venac, bila je nekad Manojlova ba{ta, prvo mesto za {etwu van varo{i. U toj ba{ti se prvi put po~elo to~iti

Savsko pristani{te

GODINA I • BROJ 1 •28.05.2011.

17

Zeleni venac - aero snimak

pivo (1834. i 1835), koje je preno{eno iz Zemuna. U tu ba{tu, radi teferi~a, nekad su se s konaka kod Velike crkve izvozile u kanatama na volujskim kolima jetrve knegiwa Qubica i gospo|a Tomanija. Tu se pedesetih godina otpo~elo zidati pozori{te, izidano je bilo do cokla, pa se posle odustalo jedno s podvodnog mesta, a drugo s nedostatka novaca. Sad je tu pijaca Zeleni venac. Mesto je to nekad pripadalo knezu Maksi Rankovi}u iz Ostru`nice.

pod monopola sta~e se u Savu. Tako se zove i dolina toga potoka onde gde je preseca kragujeva~ki drum. Iznad vrela ovoga mokrolu{kog potoka ima dva sela koja se zovu: Mali mokri lug i Veliki mokri lug. Seqaci u ova dva sela doseqeni su iz Svrqiga jo{ za Kara|or|eva ratovawa i tu nastaweni. Wihove `ene ve}inom jo{ nose odelo svrqi`anskoga kroja i boja.

Nedeqkova ba{ta
Dole ispod Vidinkapije imao je veliku ba{tu s lepim vo}em neki ba{tovan Nedeqko, koji je u toj ba{ti dr`ao i mehanicu s jelom i pi}em. Tu su Beogra|ani, naro~ito oni iz isto~ne pole varo{i, izla-

zili na teferi~e i veseqa. Tu su prire|ivane i gozbe za vi{e zvanica. U Srpskim Novinama od 1843. godine, pod 9. majem zapisano je da je u Nedeqkovoj ba{ti mehanxiski esnaf dr`ao svoj pir, a Vu~i} je, s drugom gospodom, bio oti{ao u Vi{wicu crkvi na slavu. Mehanxije iza{qu deputaciju pred Vu~i}a i umole ga da, u povratku, do|e u Nedeqkovu ba{tu wima na veseqe. On im u~ini po voqi, i bude sve~ano do~ekan.

Orospi kapija
S Kalemegdana se ulazilo u Grad na dve kapije: na onu koja gleda ka Jugoistoku, na koju se ulazi i danas; i na onu {to je spro}u onih lipa u parku, i

Mokri lug
Tako se zove potok koji, proti~u}i izme|u Doktorove kule i Vajfertove pivare, is-

18
{to gleda ka Velikoj crkvi. Srbi su ovu kapiju zvali Kara|or|eva kapija. Ka`u da je Kara|or|e na tu kapiju ulazio u Grad. A Turci su je zatvorili, i zvali su je Orospi kapija, vaqda zato {to su na wu ulazili u Grad Srbi, neprijateqi wihovi.

BIO JEDNOM JEDAN BEOGRAD Rupa vra~arska
^e{}e se pomiwala i pisala Vra~arska rupa, kao ka{tiga iz doba Vu~i}eve vlasti. Postawe je toj rupi ovako: gog zatvora onde na onom poqu nije bilo. Prvi je stavqen u tu rupu neki Trki} iz [apca. Zato se nekad re~e i Trki}eva rupa.

Sava kapija
Sava kapija bila je onde gde se danas niza stepenice od seminarije slazi na Savu. Tu je bila pove}a kasarna za nizame, podignuta na tvrdim temeqima, na kojima su nekad bili i topovi napereni uza Savu. Ova se kapija nekad zvala i Bawalu~ka kapija. I s ove kapije nizami su oterani 1862, a godine 1806, 29. novembra, Srbi su na ovoj kapiji najpre prodrli u opsa|enu dotle beogradsku varo{.

Orospi }uprija
Iza Kajaburme na mirijevskom potoku ima kamenita }uprija, koja se zove Orospi }uprija. Tu ima i mala vodenica koju je bio kupio Milosav Zdravkovi}, savetnik.

Proplanak
U parku na Kalemegdanu, prema gostionici Kruni, ima pove}i proplanak, zasejan detelinom, a u jednom wegovom kraju zasa|en je omawi jeqak. Tu su, na kraju novembra 1830. godine, bili name{teni {atori, te su se, 29. nov. 1830, beogradski vezir Husein-pa{a i knez Milo{ prvi put videli, i dogovorili o sve~anosti koja se imala izvr{iti sutradan (30. novembra 1830).
Toma Vu~i} Peri{i}

Godine 1842. Vu~i} je s vojskom pao na Vra~ar onde gde je sada vra~arska sreska kancelarija i gde su sve one okolne ku}e - kojih onda nije bilo, samo je Isidor Stojanovi} bio na~inio ku}u od naboja, i do te ku}e nalazila se gotova rupa iz koje je va|ena zemqa za naboj. U tu rupu zatvarani su protivnici Vu~i}eve bune, jer dru-

Savamala (selo)
Ovo selo bilo je naseqeno du` Ciganske bare (Venecije) od dana{we Antuline ku}e pa gore ~ak do dana{wih monopola. Selu Savamali bio je zapis, zborno mesto, onde gde je sada tobxijska pijaca, pred Bajlonovom kavanom. Tu je o Markovu dne igralo kolo. Na tu svetkovinu dolazio je i knez Milo{ i Savamalke su mu davale kite cve}a. Docnije knez Milo{ je naredio te su Savamalci dignuti odatle i preseqeni u Palilulu. Mnogi su se na to qutili a dato im je boqe mesto.

Sedam ku}a
Zove se kraj Beograda ba{ do Laudanova {anca na carigradskom drumu. Tu su najpre bile podignute ku}e u poqu wih sedam na broj, a sad se prinavqaju i druge, a mesto se to zove sedam ku}a.

Kalemegdan, spomenik Zahvalnost Francuskoj

GODINA I • BROJ 1 •28.05.2011. Sewak
Tramvaj, idu}i iz Beograda ka Top~ideru, kada mine monopol i Jak{i}evo imawe, ustavqa se kod Sewaka, te onde izlaze oni koji idu u vinograde na Dedini. Tu je veliki op{tinski plac me|u dva puta. Na tom placu do pre nekoliko godina dr`ali su Beogra|ani svoja sena, po{to im ona na Kalemegdanu na kraju septembra 1857. godine izgore{e. Sad tu nema sena, ali je ime Sewak ostalo onom placu i okolini. Beogra|anska sena pak danas su onde gde je sewak vojni~ki, a to je, na poqani izme|u Ludnice, Spomenika, izme|u potoka Mokrog luga i Laudonova {anca.

19

@elezni~ka stanica Sewak, danas je tu biletarnica Beogradskog sajma

Smutekovac
Tako se ranije zvala (a neki je i danas tako zovu) pivara \ure Vajferta, na levoj strani mokrolu{kog potoka. Smutek se zvao onaj ^eh koji je prvi na tom mestu podigao zgradu i otpo~eo radwu. Kao da mu posao nije napredovao, te ga je napustio i nekud oti{ao. Docnije to je mesto i zgrade otkupio i razvio \ura Vajfert, dana{wi sopstvenik.

Odmah vi{e Smutekovca zgrada je Beogradskoga streli{ta.

Spomenik
Izlaze}i iz Beograda drumom kragujeva~kim, kad se pre|e Laudanov {anac i obori se ka potoku Mokrom lugu, na levo se vidi mali park s nekolikim grobovima i u sredi Spomenik. Taj spomenik prvi put je podigao 1848. godine knez

Slavija
Velika gostionica na dno Englezovca. Od te gostionice Slavije i ona se sva okolina zove Slavija, {to ozna~ava deo varo{i. I kowski tramvaj vozi izme|u Kalemegdana i Slavije.

Slavija

20
Aleksandar junacima koji su pali pri osvajawu Beograda 29. novembra 1806, a posle je taj spomenik obnovio kraq Aleksandar Prvi. I ku}e oko toga parka zovu se "kod Spomenika". Drugi spomenik je podignut knezu Mihailu na mestu gde je bila Stambol kapija. piju (na Savi), na Vidin kapiju (u dunavskom kraju), na Varo{ kapiju (od Velike crkve na jug), i na ovu Stambol kapiju. Od svih tih kapija ova Stambolska bila je i najve}a i najtvr|a, a u gra|evinskom pogledu i najlep{a. Ozidana je bila kao kakav gradi} sa tvrdim svodovima povrh kojih je bio debeo sloj zemqe, sa prostranim dole unutra hodnicima, i mnogim kazamatima za obitavawe vojnika, koji su tu dr`ali stra`u. Izrada je bila od tesanog kamena i od cigqe. Kroz wu se prolazilo na tri prolaza: u sredi veliki za kola, a sa strane po jedan mawi za pe{ake. Vrata su sva bila od debelih hrastovih greda, pa je po wima prikovana jaka gvozdena oplata, na kojoj su se videle ulupqene rupe od kur{uma pri napadima.

BIO JEDNOM JEDAN BEOGRAD
Stambol kapiju zidali su Austrijanci za ono vreme dokle su dr`ali Srbiju. Ovu kapiju od poqane, koja se pru`ala gore ka Teraziji i ka Paliluli, rastavqao je dubok rov, koji je ~esto bio pun vode. Zimi se ta voda nekad i ledila, a leti se pokrivala zelenim `abokrekom, i svakad je bila prqava, jer se u wu sva{ta bacalo. Preko toga rova, iznad te vode, od usta Stambol kapije onamo ka Teraziji, pru`ao se drveni most, 30-40 metara duga~ak, upravo donde gde su danas vrata od Kolar~eve pivnice. Pred ustima toga mosta odovud, od terazijske strane, gde js sada avlija Mecovaline ku}e, bio je veliki breg nanesene zemqe, koji je sobom za{ti}avao most i vrata Stambol kapiji od napada~a.

Stambol kapija
Onde, gde je danas prazna ~istina, izme|u pozori{ta, apoteke, i spomenika knez Mihailova, bila je nekad tvrda i Srbima stra{na Stambol kapija. Sva onda{wa beogradska varo{ bila je opasana od Save do u Dunav dubokim rovom i visokim {ancem, u koji su bili usa|eni debeli palisadi (hrastova debla, gore za{iqena). Kroz tu tako tvrdu ogradu u beogradsku se varo{ moglo u}i, i iz we izi}i, na Sava ka-

Pozori{ni trg, prostor na kome se nalazila Stambol kapija

GODINA I • BROJ 1 •28.05.2011.
Put koji je iz Beograda na Stambol kapiju izlazio preko mosta, delio se odmah na dva kraka: jedan je udarao desno od toga brega ka Teraziji, a drugi levo - ka Paliluli i Ta{majdanu. Tu nigde nije bilo ni ku}e ni du}ana nego je leti rasla golema travuqina, najvi{e kukuta, a zimi je ta travuqina bila suva, ali se ve}inom dr`ala uspravo. Iz te velike travuqine u svako doba mogli su jurnuti ili psi ili zli qudi na putnika sama i bez oru`ja! Koqe, na koje su Turci nabijali Srbe, udarano je van Stambol kapije i van drvenoga mosta, pored puta koji vodi na Terazije. Mu~enici su okretani licem u poqe, ovamo ka Srbiji, da zapla{e druge, koji bi poumili po}i wihovim tragom, to jest, koji bi poumili da ustaju protiv turske sile u zemqi srpskoj!... Ta tvrda, ta stra{na Stambol kapija sru{ena je iz temeqa po zapovesti kneza Mihaila u prole}e 1866. godine. Ru{ewe je po~eto u polovini aprila a dovr{eno 19. maja 1866. godine. Najpre su ru{ena oba krila sa strane, pa posle sredina i tvrdi svodovi i stubovi unutra{wi. U ru{evini je na|eno vi{e |uladi razne veli~ine i jedan bakarni ibrik pun mutne vode, koja nije ni na {to udarala.

21

Ta{majdan, crkva Svetog Marka i Aberdareva ulica

gradsko grobqe od Varo{ kapije; na Ta{majdanu je 1835. na~iwena palilulska crkva u slavu Svetom Marku. Crkva je bregu Ta{majdanu sa zapada, a kameni je majdan s istoka, teme pak bregu Ta{majdanu i sad je zasejano grobovima. Na svu priliku ovaj breg Ta{majdan je ona ^upina humka gde je spaqeno telo Svetoga Save!

Tekija
Ona zgrada na Velikoj pijaci, na rogqu Vi{wi}eve ulice, ba{ spro}u Velike policije, zove se tekija, jer su u woj, za turske vlasti, dervi{i dr`ali svoje bogomoqe i sastanke. Za srpskoga doba ta je zgrada pripadala Srbima, i u woj je ispustio svoju du{u prvi srpski ministar prosvete Dositej Obradovi}, 1811. godine.

Ta{majdan
Zna~i Kamenolom, mesto gde se vadi kamen za zidawe; ali se tako zove i spoqni oblik toga brega iz koga se kamen vadi. Na Ta{majdan je 1828. godine preseqeno beo-

[eih-Mustafino turbe, jedini ostatak nekada{we Tekije

22
Terazije
Uvode}i vodu u varo{ Beograd, Turci su du` onoga |eriza (zidanoga vodovoda) koji uzima vodu iz mokrolu{kih izvora, na izvesnim daqinama, zidali kule, na koje su vodovodnim cevima uzvodili vodu, da bi ona dobila vi{i skok za svoj daqi tok. Takve kule bile su: jedna onde gde je danas terazijska ~esma, druga gotovo onde gde je sada kavana Ruski car, a tre}a je bila onde gde je sada kavana Gr~ka kraqica. Od te tri kule najve}a je bila ona na Terazijama. Ta je kula, pored svoje ve}e visine, stajala na prostranoj ~istini, daleko od okolnih ku}a, a bila je i vi{a od svih okolnih zgrada. Sve te kule Turci su zvali: Terazije za vodu. Od toga se ceo onaj kraj nove beogradske varo{i naro~ito od Dvora do blizu Stambol kapije, i danas zove Terazije. A Terazijski kvart, za upravu varo{i, obuhvata jednu {estinu Beograda.

BIO JEDNOM JEDAN BEOGRAD

Tramvajska stanica u Top~ideru

Top~ider
Reka top~iderska izvire u ataru sela Ripwa a uvire u Savu u dno Ade ciganlije. Danas se naro~ito zove Top~ider ono dr`avno dobro, koje se pru`a s jedne i s druge strane te reke od Careve }uprije gore do blizu sela Kne`evca. Na tom prostoru bilo je pre selo Rvati, pa je raseqeno, i zemqa

mu uzeta u sastav dr`avnoga dobra, koje se sve danas zove Top~ider. U Top~ideru je stari dvorac Kneza Milo{a (1831), u kom je on i umro (14. septembra 1860. godine); crkva (1834), ~esma, salon, staklena ba{ta, veliki park, i onaj park gde je 1865. slavqena 50-godi{qica Srbije; kasarna, ko{utwak, gde 1868. pogibe knez Mihailo; rasadnici za poqsku privredu i jo{ drugo {to {ta. Top~ider se ovde pomiwe tek da se sa~uva od zaborava ono {to zaborav preti da pokrije, ali Top~ider, i po onom {to u wemu ima danas, i {to se je imalo pre, ili {to se onde doga|alo, zaslu`uje da bude predmet naro~itog govora i opisa.

Toskina ~esma
U ulici pop-Lukinoj, koja ide od Varo{ kapije pored Dr`avne {tamparije u Savamalu, ima jedna ~esma s gorwe strane ulice. Tu je ~esmu gradio neki Beogra|anin Toska, kome je ku}a bila toj ~esmi preko pu-

Terazije

GODINA I • BROJ 1 •28.05.2011.
ta. Sada nema u `ivotu Toske, ku}a je wegova dobila drugoga gazdu, ~esma je oti{la ka imawu novoga sajbije, a to~ak za vodu izme{ten je malo vi{e, tek se uvek zove "Toskina ~esma" i ona, i onaj kraj oko we.

23
Fi}irbair
Turci, dok su `iveli u Beogradu, Kalemegdan je bio pravi Kalemegdan, to jest, ~isto gradsko poqe: ovoga dana{wega parka nije bilo! Onda su Turci onu ivicu Kalemegdana koja je okrenuta k Savi, i kojom se sada pru`a {iroka staza od Grada pravo ka seminariji i k Velikoj crkvi, zvali fi}ir-bair, a to vele zna~i: breg za razmi{qawe.

Tri kqu~a
Ona ulica koja vodi od Velike pivare onamo ka monopolima, i koja ide naporedo s ulicom Milo{ Veliki, zove se Tri kqu~a. Najpre je tu bila jedna firma gde su izmolovana bila tri kqu~a i ozgo kruna, pa se posle to izgubilo, a ime ulici ostalo do danas.

Fi{eklija
U ovu ulicu koja se danas zove ulica kraqa Aleksandra, i koja ide od nekada{we Batal xamije do Trkali{ta, bili su iseqeni trgovci baruta i fi{eka, i du}ani su im bili na onoj strani du` staroga grobqa. Tada se ulica zvala Fi{ekxijska ulica ili kra}e: fi{eklija. Sad je nestalo fi{eka, pa i trgovaca fi{ekxija, a ulica se prozvala Aleksandrova, tek je neki i sada zovu fi{eklija.
Skup{tina gledana sa Fi{eklije

Mesto fi{eka sad se tamo prodaju starudije: stare haqine, staro posu|e, i svakojaka stare`.

Trkali{te
Ono poqe od staroga grobqa na Ta{majdanu pa navi{e uz carigradski drum, gde je sada pijaca zove se Trkali{te zato {to je tu knez Mihailo dr`ao kowi~ke trke. Od toga se i okolne ku}e zovu: ku}e na Trkali{tu.

Humka od godine 1830.
Ono mesto s koga je 30. novembra 1830. godine s velikom sve~ano{}u objavqen sultanski hati{erif o unutra{woj nezavisnosti Kne`evine Srbije, nahodi se u porti palilulske crkve 60-70 hvata na sever, ba{ do groba pok. Miloja Le{janina. I danas se poznaje prili~no visoka zemqana podina, na kojoj je bila tribina za ~itawe hati{erifa i berata. Na sredi te podine sad je to~ak vode koja bije iz op{tega vodovoda. Okolo su grobnice odli~nijih Beogra|ana i drve}e zasa|eno radi hlada.

Careva }uprija
Pretposledwa tramvajska stanica od Beograda ka Top~ideru zove se Careva }uprija, jer je ba{ spro}u one zidane }uprije na top~iderskoj reci. Nekad je tom }uprijom prolazio glavni drum, koji je ozgo niz Posavqe slazio k Beogra-

Trkali{te na prostoru dana{weg Tehni~kog fakulteta

24
du, ali od Ostru`nice nije udarao Maki{em kraj Save nego je hvatao osu{nije bregove na @eleznik i @arkovo, pa pre{av{i tom Carevom }uprijom reku Top~ider presecao je brdo Dedinu i u ravnicu savsku slazio kod Sewaka. Koji je car gradio ovu }upriju i kada, danas se ne zna. dovr{ena je i osve}ena na letwega Svetoga Nikolu 1893. godine. Sveti Nikola je bio krsno ime pok. Stanojla. Crkva je u sredini Novoga grobqa.

BIO JEDNOM JEDAN BEOGRAD

^itaonica beogradska
Povi{e porte i oltara Velike beogradske crkve, op{tina je, ~etrdesetih godina, podigla novu prostranu ku}u za svoje osnovne {kole. Nekako u to doba u Beograd se steko{e nekoliki prijateqi zagreba~koga Ilirstva. Ti qudi obi~ni su se sastajali u "Zdaniju kod jelena" i mesto svojega sastajaqa zvali su Ilirska kasina. Kao nosioci toga Ilirstva se}am se da su onda pomiwani: Gaj, koji je tek kao gost dolazio u Beograd, i neki Golub, profesor. Drugih se imena ne se}am. Ali se protiv toga Ilirstva digla osobito pred kraj 1845. `iva opozicija me|u Beogra|anima. Naj`e{}i i najrevniji protivnik Ilirstva bio je neki Jelisije Vukajlovi}, onda srp-

Crkva Svetog Marka (palilulska)
Ova crkva na~iwena je 1835. na Ta{majdanu. U toj crkvi sahraweni su:

Saborna crkva

Ta{majdan, crkva Svetog Marka

ski ~inovnik, a docnije 1848. pre{ao je u Karlovce na onu Narodnu skup{tinu. Odande pak oti{ao je u red boraca protiv Ma|ara, i u tom je ratu poginuo! Vukajlovi} i wegovi pomaga~i pokrenuli su u Beogradu sve koji su imali dosta vlasti, glasa, i novaca, te se tako sastavilo dru{tvo za ^itaonicu, i to se dru{tvo smestilo u predwe tri velike sobe u onoj zgradi osnovnih {kola, ba{ prema Starom zdawu.

1. knez Milan M. Obrenovi} II, 2. Kne`evi} Sergije, sin kneza Milana Obrenovi}a IV, 3. Gavrilo Popovi}, {aba~ki vladika, 4. Mojsije, vladika negotinski, 5. Teodosije Mraovi}, beogradski mitropolit.

Crkva Svetog Nikole
Ovu crkvu na~inila je o svom tro{ku gospo|a Draga, biv{a supruga pok. Stanojla Petrovi}a, dr`avnoga savetnika, i poklonila je beogradskoj op{tini. Ta bogomoqa

[kola kod Saborne crkve, danas O[ Kraq Petar I

GODINA I • BROJ 1 •28.05.2011.

25

Kraqa Petra ulica i ^itaonica beogradska

To dru{tvo izabere sebi za predsednika majora Mi{u Anastasijevi}a, za potpredsednika Radovana Damjanovi}a, pomo}nika ministra unutra{wih poslova, a za delovo|u Pavla Ars. Popovi}a. ^itaoni~ko dru{tvo sastavi pravila za svoj unutra{wi rad, i preko mesne policije 2. januara 1846. podnese ih ministru unutra{wih poslova na odobrewe. Sporazumev{i se s ministrom prosvete, i dobi{i i wegov pristanak, ministar unutra{wih poslova odobri podnesena mu pravila pod 9. januara 1846. N° 5, i o tom izvesti dru{tvo preko policije. Po tim pravilima, koja su onda imala svega 17 ta~aka, ~lan ^itaonice mogao je biti

svaki Srbin sve{tenog, vojnog, i gra|anskog reda, koji pristane da svakog meseca pla}a po cvancik (80 din. para). \aci Velike {kole i Bogoslo-

Mi{a Anastasijevi}

vije imali su besplatan pristup u ~itaonicu. Kad se za ~itaonicu upisalo ve} 150 ~lanova, kad se za wu dobio tako udoban stan na onako lepu mestu, kad se nabavilo koliko je trebalo name{taja, onda se na poklade u nedequ 24. februara 1846. sazove sve~ani skup za otvarawe te nove ustanove. Do|e mitropolit Petar i mnogi visoki ~inovnici i odli~ni Beogra|ani. Arhimandrit Gavrilo s jednim proto|akonom osveti vodicu i pokropi ceo stan i prisutne. Potpredsednik ~itaonice Raja Damjanovi} besedom otvori skup, i pozove profesora prava u onda{wem liceumu Maksima Simonovi}a da dr`i sve~ani govor.

26
Simonovi} je bio u~en ~ovek, patriota, i odli~ni govornik. Ovom prilikom on je re~ito dokazivao potrebu da se Srbi sla`u u svojim op{tim radovima ne gledaju}i odakle je koji rodom, i da uvek qube ono {to je wihovo narodno srpsko. I ova sama beseda kao da odaje ono {toje pokrenulo Beogra|ane da osnuju ^itaonicu nasuprot Kasini, u kojoj se propovedalo Ilirstvo, koje je bilo ne{to tu|e, ne{to mrtvo. Ovaj profesor Simonovi} jo{ je u jednoj sve~anoj prilici u ^itaonici uzeo re~, i pozvao je sve prisutne da onako sve~ano izi|u na Vra~ar, na mesto gde je spaqen Sveti Sava, i tu da svetitequ odadu dug sinovqe zahvalnosti. I odista su svi izi{li na Vra~ar. Simonovi} je i onamo govorio tako odu{evqeno da su mnogima udarile suze. Odu{evqen tom lepom besedom, Jovan Filipovi}, ~inovnik, a Karlov~anin rodom, isplete venac, te govornika Simonovi}a uven~a vencem zahvalnosti, i u ime skupa izjavi mu najlep{a ose}awa. Ovaj slu~aj pri~a g. Nikola Hristi}, jedan od prvih ~lanova ^itaonice, ali se, na `alost, ne mo`e da seti gde je mestimice izvr{ena ta zahvalnost prema svetitequ Savi, srpskom prosvetitequ. Pred kraj godine 1846. uprava je ^itaonice (2. novembra 1846. PN° 1357) dobila odobrewe: da mo`e izdavati svoj list,

BIO JEDNOM JEDAN BEOGRAD
koji se zvao: Novine ^itali{ta Beogradskog. Prve godine ovim je novinama bio urednik Pavle Ars. Popovi}, a druge godine odmenio ga je Petar Radovanovi}, koji je docnije bio direktor osnovnih {kola. Kao {to je ve} kazano, po pravilima, svaki ~lan ^itaonice du`an je bio pla}ati po jedan cvancik (80 din. para) mese~noga uloga, ali su neki davali dobrovoqno po jedan dukat na godinu ({to je iznosilo 15 cvancika), neki su davali po 2 a neki i po 3 dukata. Major Mi{a Anastasijevi} od postawa ^itaonice pa do smrti svoje (koja ga sna|e izme|u 26. i 27. januara 1885) davao je svake godine po 300

Razvaline Bekinog harema na Varo{ kapiji

GODINA I • BROJ 1 •28.05.2011.

27

Kafana Savina~ka kasina u Mekenzijevoj ulici na ^uburi

cvancika. Zato je wega dru{tvo ^itaoni~ko svake godine biralo za predsednika pa boravio on u Beogradu ili na strani. Kad nije bio u Beogradu, zamewivao ga je potpredsednik. I srpski vladaoci, od postawa ^itaonice do 1902, davali su tom zavodu po 300 dinara na godinu. U ^itaonici su se, kroz dugo vreme wenoga `ivota, dr`ali mnogi va`ni skupovi, ve}e {kolske sve~anosti, va`niji nau~ni zborovi, i drugi sastanci. Se}am se skupa licejske Srpske mlade`i, i onoga, iz koga je nikao Posleno-trgova~ki odbor u Beogradu. Od svoga postawa 1846. ^i-

taonica je `ivela i radila ^ubura kad vi{e kad mawe do 1902, kaNa jugoistok od Svetosavda je spala na 38 ~lanova. ske crkvice i Englezovca, a Te godine ^itaonica je isto~no od onoga Spomenika imala kapitala od ~lanskih borcima od 1806, u dolini, na uloga 5.602 dinara, a gotova imawu pok. Stevana Miqkovinovca imala je 4.206 dinara; }a, savetnika, bila je stublina osem toga ona ima lepu biblioteku, zbirku starina, dosta slika i ve} ove{talog name{taja a i arhiva wena nije bez vrednostn. Godine 1902. uprava ^itaonice ustupila je dve sobe Ruskomu klubu, a sebi je zadr`ala samo jednu sobu za vrlo mali broj svojih poho|a~a. Ugao Mutapove i Mekenzijeve ulice

28
iz koje je tekla lepa izvorska voda. Ispod te stubline bila je bara, gde su lovci lovili patke. Ta stublina zvala se ^ubura. Sad je mesto stubline usa|eno bure, pa se opet izvor zove ^ubura. Od te ^ubure ceo onaj kraj ku}a, du}ana, i mehana zove se ^ubura.

BIO JEDNOM JEDAN BEOGRAD

^ukarica
Iz Beograda idu}i drumom uza Savu, po{to se pre|e Top~iderska reka, i jo{ malo se po|e ravnicom uza Savu, udara se u breg, koji se kao greben spustio ba{ u Savu. Taj breg je prose~en radi {irega kolskoga druma. Pre jedno 55-60 godina u dno toga brega bila je mehana sela @arkova, jer to mesto i jeste na `arkova~kom ata-

^ukarica, podvo`wak kod Gospodarske mehane

ru. Tu mehanu dr`ao je du`e vremena neki Stojko ^ukar iz Beograda. Po wegovu imenu, ili boqe po wegovu nadimku,

to se zvala ^ukareva mehana, a sad se zove ^ukarica. Na ^ukarici danas (1901) ima: Radionica Brodarskog dru{tva, Fa-

Fabrika ko`e na ^ukarici

GODINA I • BROJ 1 •28.05.2011.

29

^ukarica, dana{wa Radni~ka ulica

brika ko`a \uri}a, Klidisa i Barlovca, i Parni mlin Antona Bla`eka. Ima jedna mehana, 4 du}ana, 2 furune, i 1 kasapnica. Ima ku}a 24 sa 345 du{a stanovnika. To je sve na ataru sela @arkova. A severno od te ^ukarice, ba{ uz wu, ali na ataru op{tine beogradske, di`e se [e}erna fabrika. Po `ivqewu to je sve jedno mesto, a upravne vlasti su mu dve, `arkova~ka i beogradska.

ciji varo{i, wen to~ak izveden malo na stranu, na drugo mesto. Na toj ^ukur ~esmi, 3. juna 1862, oko vode sukobili su se turski nizami i srpski {egr-

ti. Odatle se izrodilo ~ak bombardovawe Beograda... U tom sudaru me|u prvima pali su Sima Ne{i}, terxuman, i \or|e N. Ni{lija, juna~ki momak policijski

^ukur ~esma
Ispod placa dana{weg Crvenoga krsta, do godine 1862, bila je u sokaku jedna ~esma, duboko u zemqi, da se k woj moralo slaziti niz nekoliko kamenih stepena. To se zvala ^ukur ~esma. To je re~ turska, i zna~i: to~ak u rupi. Ta ~esma radi i danas, samo je, po regula-

^ukur ~esma u Dobra~inoj ulici

30

BIO JEDNOM JEDAN BEOGRAD

Studio za obe dlake
Na severu Banata ima jedno lepo selo u kojem je ro|en moj otac, kao i wegov otac, pa i wegovog oca otac. U tom selu me niko nije znao, niti me zna, po imenu, ~ak me malo ko zna i kao sina "tog i tog", ali, i danas }e se setiti, posle toliko godina, ko je "Todora berbera unuk". I ne}e se setiti zbog ne znam ni sam ~ega va`nog, osim {to je, kad god su ga pitali kako se zove ispaqivao kao iz topa to "Todora berbera unuk". Ali, zato se se}aju Todora, iako je pro{lo skoro dvadeset godina kako ga vi{e nema. Ej, ni oni ne znaju koliko je generacija glava pro{lo ispod wegove ma{inice, koliko je onih prvih, paperjastih brada nestalo pod wegovom britvom, a iz radwe izlazili de~arci sa ocem koji bi da prsne od ponosa {to je "ova nesre}a ovde" ve} dorasla i do brijawa. Za{to vam ovo pri~am? Zato {to su mi brkovi porasli vi{e nego {to treba, pa sad vi{e popiju i pojedu oni nego ja. Da namolim decu da mi ih malo "{tucnu" ne uspevam, sin ba{ i nije ne{to ve{t sa makazama, a }erka je to ve} jednom radila, pa mi je bilo jeftinije da obrijem brkove i pustim ih ispo~etka. A da sam to radim… E… jesam jednom, pa mi je nos bio sav izbockan makazicama i zamalo da odse~em jezik, {ta }u, moram da se isplezim da odr`im koncentraciju. Eto, zbog tih brkova sam po~eo da obilazim beogradske berbernice, ali, cvrc. U Beogradu nema ni berbera ni berbernica, sada su to hejr studiji, ateqei, akademije ~ak i tek po neki skromni frizerski salon. Uglavnom, brkovima i bradom se nigde ne bave. Pobogu, oni su umetnici i ispod ~asti im je da se bavi tim vrstama dlaka. Oni kreiraju, ne briju. I tako, nakon podu`e {etwe u nadi da }u ugledati negde mesingani tawir kako se klati iznad vrata, a ispod table na kojoj pi{e "Berberska radwa" nacrtah se ispred ogledala i dok sam se mu~io i be~io setih se {ta mi je moj Todor berber jedared rekao nakon {to ga je baba zbog ne~ega izgrdila i isterala iz kuhiwe: - Do}i }e vreme, od blata }ete vi mene praviti! Va{ Nam}or ovda{wi

Dor}ol, Du{anova ulica, berbersko-frizerski salon Vukosavqevi}

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful