You are on page 1of 44

FIZIKE OSOBINE ELEKTRO TERAPIJE

Pod elektrinom strujom podrazumevamo tok elektrona (negativno nabijenih estica atomskog sistema) u jednom provodniku.

ELEKRTONSKA TEORIJA
Razvojem atomske fizike dolo se do razjanjenja fenomena elektrinosti. Osnovni nosilac elektriciteta jeste elektron,atomski sistem pretstavlja neutralni sistem veeg broja elemenata koji su postavljeni slino solarnom sistemu.Oko jednog jezgra (atomskog nukleusa) krue elektroni postavljeni na odreenoj udaljenosti (nivoima,putanjama koji se kreu u vie ravni u odnosu na jezgro tako da itav sistem ima loptast oblik). Elektron je negativno naelektrisana estica vrlo male mase i u odnosu na proton (pozitivnu esticu) njegova masa je oko dvehiljade puta manja ,stoga je naelektrisanje elektrona najmanje koje postoji i uzima se kao elementarno naelektrisanje ili elementarna koliina elektriciteta. Teina ili masa elektrona je izmerena i ona iznosi me=9,1 10g.itav atom ima dijametar (prenik) od jednog desetomilionitog dela milimetra ili 0,1nm.Broj elektrona je ravan broju protona to daje ravnoteu jednom atomskom sistemu u pogledu naelektrisanja,meutim njihov broj varira prema vrsti elementa i njhovom mestu u periodnom sistemu elemenata. Atom prelazi u jonsko stanje i naelektrie se negativno ili pozitivno u koliko mu se doda elektron (anjon) ili u koliko mu se oduzme elektron (katjon). Niz fizikih i hemiskih pojava bazira se na ovoj pojavi dodavanja ili oduzimanja elektrona atomima bilo u prirodnim procesima ili reakcijama izazvanim vetakim putem.

ELEKTRINI NAPON
Elektrini napon ili potencijalna razlika izraava se jedinicom napona koja se zove volt (V) i izraava se formulom 1v = 1J/1c. U stacionarnom elektrinom kolu dve take imaju stalne potencijale pa je prema tome i napon meu njima stalan. Kulonov zakon glasi:sila privlaenja odnosno odbijanja izmeu dva tela ija su naelektrisanja E1 i E2 upravo je srazmerno naelektrisanjima,a obrnuto srazmerno kvadratu njihovog meusobnog rastojanja.

KONDENZATORI
Pored toga to kapacitet jednog provodnika zavisi od njegovih dimenzija (veliine poluprenika krunog provodnika) postoji i drugi faktor koji utie na kapacitet,a to je prisustvo jednog drugog provodnika u neposrednoj blizini a koji treba da bude uzemljen. Ta zavisnost objanjava se elektrinom infuencom,na tom principu zasnivaju se elektrini kondenzatori sastavljeni od dva provodnika koji mogu da kondenzuju veu koliinu elektriciteta nego svaki za sebe odvojeno.Ima ih vie vrsta: Ploasti ; Sferni ; Cilindrini kondenzatori. Kapacitet kondenzatora zavisi od rastojanja provodnika (pla) u tom smislu da se smanjivanjem rastojanja poveava kapacitet.Kod ploastog kondenzatora na kapacitet utie aktivna povrina ploa tj.onaj deo gde se ploe preklapaju.Pribliavanje ploa kondenzatora zavisi od dielektrikuma ili izolatora jer e inae na odreenoj udaljenosti doi do pranjenja izmu njih.Zato se u obloge kondenzatora umesto vakuma ili vazduha postavlja druga materija,na taj nain dolazi do indukcije meu ploama optereenog kondenzatora sa novim koliinama elektriciteta to omoguava da kondenzator primi jo vie elektriciteta i povea svoj kapacitet. Svaki dielektrikum se oznaava brojem koliko puta moe poveati kapacitet kondenzatora u poreenju sa vakumom ili vodom koji imaju dielektrinu konstantu jedan (parafin 2,kvarc 4-5,staklo 5-7).Kondenzatori mogu biti sa stalnim ili promenljivim kapacitetom.

ELEKTRINI KAPACITET
Kolinik koliine elektriciteta provodnika i odgovarajueg potencijala naziva se kapacitet jednog provodnika,jedinica kapaciteta naziva se farad 1F=1c/1v.Farad je velika jedinica i u praksi se koristi ee 1F=10 F,1pF=10F. 6 Kapacitet je proporcionalan polupreniku sfernog provodnika to znai da u koliko je vei poluprenik provodnika u toliko je potrebna vea koliina elektriciteta da bi se potencijal koristio za izvesnu koliinu.

PIJEZOELEKTRICITET
Kvarc kao i neki drugi kristali ako se izloe pritisku naelektriu se u jednom pravcu tako da jedna strana postane pozitivno,a druga negativno naelektrisana.U koliko se umesto pritiska izloe istezanju onda se naelektriu u obrnutom smeru.

PIROELEKTRICITET
Neki kristali meu kojima turmalin,na obinoj temperaturi su elektro neutralni,prilikom izmene temperature bilo da se ona poveava zagrevanjem ili smanjuje hlaenjem postaju naelektrisane sa jedne strane pozitivnim,a sa druge negativnim elektricitetom.

ELEKTRINA STRUJA
Pojam elektrinog toka ili struje uveo je Aleksandro Volt,jer je svojim eksperimentima dokazao prenoenje elektrinog fluida sa metala koje je nazvao provodnici prve klase ili suvi provodnici na provodnike druge klase ili vlane provodnike koji se ne gubi.Ustvari stalno proticanje elektrona u zatvorenom kolu pod uticajem polja i potencijalne razlike naziva se elektrini tok ili elektrina struja. U jednom zatvorenom kolu el.struje razlikujemo izvor elektriciteta i provodnik kojim su vezani polovi tog izvora.El.izvor moe biti u vidu voltinog elementa baterije ili akomulatora,leklae tipa(suvi element) ili mehanikog generatora.Ti izvori deluju u vidu pumpe za vodu ili tenosti,mada se ne moe kretanje el.struje kroz provodnik indentifikovati sa kretanjem vode kroz cev.Na krajevima el.izvora stvara se potencijalna razlika (naponska razlika) te stoga el.polje u provodniku izaziva kretanje elektrona.U vrstim i tenim provodnicima nije isti tip kretanja el.struje.U voltinom elementu razlikujemo unutranje kolo struje (u tenosti elektrolita) i spoljnje kolo koje ini metalni provodnik.U tenosti se kreu ne samo elektroni kao nosioci negativnog naboja ve i protoni kao nosioci pozitivnog naboja,odnosno itavi joni (anjoni kao i katjoni). U metalima nema kretanja protona ve samo elektrona.Joni metalnog provodnika rasporeeni su u kristalnoj reetci,to znai dosta pravilan raspored na osnovu kretanja el.struje.Pre nego to pone da na provodnik utie dejstvo el.izvora i polja ti elektroni i joni su praktino elektro neutralni gledajui provodnk u celini.im se provodnik nae u kolu koje vri uticaj na elektrone oni se kreu u suprotnom smeru od pravca polja.Elektroni nisu u stanju mirovanje u metalnom provodniku,jer usled postojee temperature metala u njemu postoji i toplotno kretanje estica i elektrona koje je nepravilno i haotino. Elektron 9,1 10 Pod uticajem polja koje je postavljeno od vieg potencijala ka niem tj. u smeru pozitivnog elektriciteta to se elektroni kreu u njemu u suprotnom smeru tj. ka pozitivnom polu.U pogledu kretanja elektrona u el.polju ne moe biti analogije sa tenou jer elektroni prelaze vrlo male putanje prenosei energiju mnogo bre nego to se oni kreu,slino kao to se prenosi pritisak u hidraulinom sistemu a da molekuli tenosti ne prevaljuju put od poetka do kraja sistema.Brzina el.struje je ravna brzini svetlosti to je u stvari brzina el polja.Elektroni zavisno od jaine polja svoje kratke putanje prelaze sporije predajui energiju u sudarima sa drugim elektronima koji im se nau na putu.Brzina kretanja elektrona moe se izraunati i ona se kree od nekoliko desetina pa do preko 100.000 km/s,to zavisi od naponske razlike meu polovima povezanim u provodniku.

PROSTO STRUJNO KOLO


Uporeujui tok elektriciteta kroz provodnik sa tenou koja se nalazi u jednoj cevi moemo napraviti analogiju prostog strujnog kola sa zatvorenim sistamom u kome se tenost kree potiskivana snagom pumpe.Slino razlici u pritisku kod tenosti javlja se i potencijalna razlika u kolu struje koja prouzrokuje tok elektriciteta. Kolo struje pretstavlja povezivanje polova sa razliitim naponom.Mesto veeg napona je izvor elektrona,a mesto nieg napona bi bila druga tela ili zemlja sa nultim naponom.U uem smislu pod kom struje podrazumevamo kretanje elektrona od izvora preko provodnika vezanog za negativni pol pa do pozotivnog pola izvora gde se ti elektroni vraaju.Postoji takozvano unutranje i spoljanje kolo struje stim to se unutranje nalazi u samom izvoru,a spoljanje je iznad izvora i u njega je ukljuen pacijent.

ELEKTRODE
Pojam elekrode uveo je Faradej 1833god. (elektrohodos-put elektriciteta).Elektrodu sa visokim potencijalom on je nazvao ANODA + (ana-gore),a elektrodu sa niskim potencijalom KATODA (kata-dole).Pacijent se ukljuuje u kolo struje preko elektroda.

PROVODNICI I IZOLATORI
Sva tela mogu se grubo svrstati u dve ekstremne grupe prema tome da li provode elektricitet (provodnici) ili onemoguavaju njegovo provoenje (izolatori).Svila,staklo i njima slina tela mogu se drati u ruci i izazvane koliine elektriciteta ostaju na njima jer ona ne provode elektricitet pa se nazivaju izolatori ili dielektrici.Za razliku od metala i elektrolitskih rastvora koji vrlo dobro provode elektricitet i nazivaju se provodnicima. Zemlja pretstavlja najvei provodnik gde se upijaju i najvee koliine elektrona sa negativno naelektrisanog tela i obratno dajui elektrone pozitivno naelektrisanom telu koje se uzemlji.Uzemljenje slui kao mera sigurnosti da se iz provodnika sa naponom opasnim po ivot najkraim putem odvedu elektroni u zemlju u sluaju probijanja i dodira sa telom oveka,tako da isprazne provodnik pod naponom i uine ga bezopasnim. Izvesna hemiska jedinjenja kao i kristali pokazuju osobine provoenja el.struje samo u jednom pravcu pa se nazivaju poluprovodnicima. Izolatori se koriste za osiguranje provodnika tako da se struja od izvora prenosi na zeljeno mesto bez opasnosti da se usput izgubi ivot odnosno dovede u opasnost osoba koja rukuje aparatom.

OTPORNICI
Svi provodnici nisu istog kvaliteta kad se radi o provodljivosti el.struje.Metali kao to su srebro,bakar i drugo se smatraju najboljim provodnicima ili provodnicima prvog reda kako ih je kategorisao Volta.Raspored njihovih atomskih sistema u kristalnim reetkama je skoro idealan tako da ne pruaju otpor prolasku elektriciteta.Haotino kretanje elektrona usled relativne zagrejanosti provodnika ipak prua izvestan otpor i kod provodnika prvog reda. Ukoliko bi se temperatura snizila do blizu apsolutne nule (-273C) kretanje estica unutar metala bi prestalo tako da bi se dobili idealni ili super provodnici,tu osobinu naroito pokazuju iva,kalaj,aluminijum,cink i neki drugi metali.Relativan otpor provodnika nainjenog od jednog od nabrojanih metala je praktino minimalan ali najee koristimo provodnike od bakra ija je provodljivost preko 90%.Provodnici napravljeni od smee dva ili vie metala koje nazivamo metalnim legurama pretstavljaju teko prolazan put za elektrone,u nekim takvim provodnicima od legure trenje elektrona je vrlo veliko tako da se samo deo struje proputa do kraja takvog provodnika.Namerno postavljeni takvi delovi provodnika u kolo struje nazivaju se otpornicima,oni mogu biti ugraeni u vidu reostata sa stalnim ili promenljivim otporom.Svaki metal pokazuje specifian otpor koji se izraava u faradu po centimetru (F/cm),specifini otpor za srebro iznosi 1,66 ,bakar 1,78 ,elik 20. Otpor je srazmeran duini provodnika,a obrnuto srzmeran preseku.Jedinica za merenje otpora je om (). Definicija:jedan om je otpor provodnika koji pri naponu od jednog volta proputa struju od jednog ampera,formula 1=1v/1A. U cilju dobijanja svetlosti ili toplote transformacijom el.energije sluimo se specijalnim legurama raznih metala koji pruaju eljeni otpor pri prolasku elektrona i od primljene energije se zagrevaju prelazei u stanje usijanja kad emituju razne oblike radijacije. Ovu vrstu loih provodnika koristimo u fototerapiji ,takoe ih koristimo za doziranje inteziteta struje koji elimo preneti na pacijenta,u tom sluaju takva ica je namotana oko jednog izolatora od porculana na kojem pomou klizaa ukljuujemo vei ili manji broj navoja ice u kolo struje smanjujui odnosno poveavajui intenzitet struje u kolu pacijenta,potenciometar.

INTENZITET STRUJE
Kroz metalni provodnik u vidu el.kebla zavisno od njegovog promera prolazie u jedinici vremena odreena koliina elektrona koja moe biti razliita.Intenzitetom el.struje naziva se ona koliina elektriciteta koja protekne kroz presek provodnika u jedinici vremena J=Q/t.To je ustvari brzina proticanja koliine elektriciteta u jednoj sekundi,a koliina elektriciteta je ravna proizvodu jaine struje i vremena za koje ona protie kroz provodnik Q=Jt.Jainu struje merimo u jedinicama amper ili njegovim hiljaditim delovima 1mA=10A,1A=1c/1sec.Jedan kulon sadri trimilijarde elektrostatikih jedinica koliine elektriciteta 1c=310 ESJ ili trimilijarde statokulona gde je jedan stato kulon 1stc=2.0810elektrona iz gornje jednaine izlazi da je 1c=1a pa se zato kulon naziva amper sekund.Koliinu elektriciteta izraavamo i amper asovima.

INSTRUMENTI ZA MERENJE STRUJE


U elektroterapiji u cilju pravilnog doziranja jaine struje koristimo se instrumentima na principu ampermetra odnosno miliampermetra,na instrumentu postoji ispod skale oznaka A ili mA,miliampermetar se postavlja u strujno kolo tako da zavrtnji koji su oznaeni + i ,odnosno polovi miliampermetra treba da budu u poloaju da struja utie kroz pozitivan,a istie kroz negativan pol.Galvanometar je jo osetljiviji instrument za merenje jaine struje i koristi se za intenzitete koji se kreu oko milionitih delova ampera i oznaeni su sa G.Za merenje napona sluimo se voltmetrom (v),u kolu struje on se vezuje paralelno sa kolom da bi izrazio napon izmeu dve take tog pola za razliku od ampermetra koji se vezuje redno ili naizmenino tako da bi kroz njega prolazila ukupna koliina struje koja se prenosi na pacijenta.Voltmetar nije neophodan na elektro medicinskim aparatima kao to je sluaj sa miliampermetrom.

ELEKTRINO POLJE
Svaka koliina elektriciteta izaziva el.polje koje se prostire oko provodnika.Jaina ili intenzitet el.polja naziva se i jainom elektrostatikog polja ili samo polja.To je kolinik sile i koliine elektriciteta.Faradej je uveo linije sila koje se poklapaju sa pravcem vektora jaine el.polja.U sluaju jednog takastog naelektrisanja linije sila su zrakasto rasporeene i kreu se od pozitivno takastog naelektrisanja ka negativno takastom naelektrisanju.Tako se pozitivni elektricitet moe smatrati kao izvor linija sile,a negativan kao ponor.Linije sile ili silnice poinju na pozitivnom elektricitetu,a zavravaju se na negativnom.Tamo gde su linije gue polje je jae i obrnuto.

INDUKCIJA (EL.INFLUENCIJA)
Ako se jednom izolovanom provodniku priblii drugi isto takav provodnik kroz koji se propusti el.struja onda e se u prvom pojaviti el.struja suprotnog pravca. Ukoliko se u blizini solenoida stavi drugi solenoid (primarni i sekundarni kalem) i kroz prvi propusti el.struja u drugom kalemu e se moi registrovati isto tako tok nastale struje suprotnog smera.Menjanjem broja namotaja kao i promera provodnika u primarnom i sekundarnom kalemu moe se menjati odnosno modifikovati naponska razlika u izvoru. Ova se pojava koristi kod izrade transformatora koji ine sastavni deo veine aparata za elektro terapiju.Statiki elektricitet koji se dobija trenjem ili iz maina sa etkicama karakteristian je po visokom naponu i niskom intenzitetu.Nemogunost regulisanja brzine pranjenja danas je praktino eliminisala ovu vrstu izvora elektriciteta.

MAGNETIZAM I ELEKTRO MAGNETIZAM


Magnetizam je prirodna pojava koja se moe javiti uz elektricitet ili je nezavisna.Pojava izvesnih tela da imaju osobinu privlaenja drugih tela-metala otkrivena je zahvaljujui prirodnim magnetima kao to je oksid gvozdene rude (Fe2O3). Za razliku od prirodne magnetinosti moe se proizvesti i vetaki magnet.Prevlaenjem prirodnih magneta preko komada elika dobija se vetaki magnet sa trajnom osobinom magnetizma.Magneti uglavnom vetaki koriste se u razliite svrhe stoga se prave u raznim oblicima od kojih su najpoznatiji podkoviasti,magnetna ipka i magnetna igla. Magnet ima dva pola koji su obeleeni sa N (sever) i S (jug),sve estice u magnetu imaju takav poloaj tj. one su paralelne meu sobom sa polovima koji su u smeru polova celog magneta.Presecanjem ili komadanjem magneta ne moe se odvojiti svaki pol zasebno ve se uvek dobijaju manji komadi magneta sa oba pola.Ako se sirovo gvoe izloi dejstvu magneta za razliku od elika koji se trajno namagnetie,ono gubi svoj magnetizam im se magnet udalji,ta pojava je poznata kao magnetostatika indukcija.Videli smo da prilikom prolaska struje kroz pravoliniski provodnik dolazi do pojave magnetizma u okolini provodnika.U krunom provodniku linije sila magnetnog polja imaju oblik ekcentrinih krugova.Magnetno polje pravoliniske struje ima kruan oblik i to u pravcu smera kazaljke na asovniku (makselovo pravilo svrdla).Zavoj provodnika u obliku ice (solenoida) je ravan magnetnom polju veeg broja kruno savijenih provodnika koji su poreani jedan do drugog,to daje ovom magnetnom polju izgled slian kao onog kod magnetne ipke.U unutranjosti solenoida linije sila su paralelne meu sobom tj. polje je polomljeno.Ukoliko je broj zavoja vei utoliko je magnetno polje jae ali zavisi takoe i od jaine struje koja prolazi kroz solenoid.Stavljanje ipke od elika u solenoid dovodi do trajnog magnetisanja elika,ako se pak u sredite solenoida postavi snop ipki od sirovog gvoa dobie se elektromagnet koji dejstvuje samo dok kroz solenoid protie struja. Magnetno polje u tom sluaju je jae nego kod solenoida jer ga pojaava,i magnet i elektromagnet se moe praviti u vidu ipke ili potkovice stim to kod podkoviastog elektromagneta na koji ice mora da budu razliite i to na jednom kraku u pravcu kretanja kazaljke na satu,a na drugom kraku u suprotnom smeru.Elektromagnet ovog tipa u vidu ipke koristi se u konstrukciji projektora za stvaranje ultra zvunog talasa.

ELEKTROMAGNETNI TALASI
Elektromagnetne oscilacije su naizmenino prebacivanje el.energije u magnetnu i obrnuto. Da bi se to ostvarilo mora da se formira specijalno osilatorno kolo.Osilatorno kolo iskoristio je Tesla i proizveo naizmeninu struju vrlo visoke frekfencije i visokog napona,one su nazvane teslinim strujama.Tela koja osciluju oko ravnotenog poloaja pokazuju dva tipa oscilacija,ne priguene i priguene.Ukoliko telo dobija i dalje energiju nastavie da osciluje ravnomernim oscilacijama to na krivulji pokazuje talase istog trajanja i uvek iste amplitude (ne priguena oscilacija).Kad telo gubi energiju poinje da pravi sve manje oscilacije to na grafikom prikazu ima oblik talasa koji se postepeno gubi (priguena oscilacija).

IZVORI ELEKTRINE STRUJE


Hemijski izvori elektriciteta daju konstantnu jednosmernu struju odreenog napona i intenziteta,za svaki takav izvor odnosno element bez obzira na njegovu veliinu.Za dobijanje odgovarajuce naponske razlike i intenziteta koji se mogu koristiti u terapiji nekada se pristupalo izradi galvanskih ili akomulatorskih baterija,danas se vie ne koriste u medicinske svrhe.Dinamo maina je prvi izvor koji moe da koristi gratsku el.energiju koja pokree elektromotor.Naizmenina struja iz gratske mree e u tom sluaju pokretati elektromotor koji je vezan za dinamo mainu koja u izvodu daje jednosmernu struju,ni ovaj nain se vie ne primenjuje u medicini.El.struja iz gratske mree se koristi za pogon svih modernih elektromedicinskih aparata i ureaja,ali obino se transformie i uobliava prema potrebi.Za dobijanje jednosmerne struje preko aparata koji se vezuju za gratsku mreu koriste se takozvani ispravljai.

ELEKTRONSKE CEVI
Poznata je pojava emisije elektrona prilikom zagrevanja metala slino isparavanju tenosti koja se greje.Tu pojavu otkrio je Edison,zahvaljujui tom fenomenu dolo se do elektronskih cevi.Najjednostavnija elektronska cev zove se dioda.Sastoji se od dve elektrode anode i katode koje su zatopljene u staklenoj cevi iz koje je izvuen vazduh. Katoda se greje iz posebnog izvora tako da usijana emituje elektrone koji uspostavljaju sa anodom kolo struje.Dioda proputa struju samo u jednom smeru i slui za ispravljanje naizmenine gratske struje u cilju dobijanja galvanske jednosmerne struje ili raznih modulacija.Za razliku od diode trioda ima treu katodu u vidu mreice koja se nalazi izmeu njih.Njena uloga je u tome da proputa ili zaustavlja tok elektrona zavisno od toga da li je u dotinom trenutku punjena pozitivnim ili negativnim elektricitetom.Ako je pozitivno naelektrisana mreica ona proputa elektrone koji uspostavljaju kolo struje sa anodom.Na taj nain se mogu dobiti razliite jaine anodne struje,a osim toga diode slue i za dobijanje elektromagnetnih oscilacija.Za bolje korienje gratske struje postoje i duo diode ili dve diode u istoj cevi.Naizmenina gratska struja od 50Hz nikad se ne moe koristiti sa istom frekfencijom u terapiske svrhe.Obino se za dobijanje kako niskofrekfentnih tako i visokofrekfentnih naizmeninih struja koriste ventilne cevi sa tri ili vie elektroda (triode i pentode).

TRANZISTORI
Za ispravljanje naizmenine struje u elektronici pored el.cevi korieni su i suvi ispravljai kao to je naprimer selenski ispravlja.Pedesetih godina prolog veka pronaeni su tranzistori koji se sastoje od kristalnih poluprovodnika uglavnom geranijuma i silicijuma,njima se dodaju i donori (arsen) i akceptori (bor).Tranzistor ima istu funkciju kao tioda u el.kolu.Elektroda upravljanja (baza) je osnova tranzistora i odgovara mreici kod triode.Danas se skoro svi el.ureaji grade uz pomo tranzistora koji su jeftiniji trajniji i ekonominiji od el.cevi.Pomou trioda a naroito pentoda mogue je dobiti visokofrekfentnu struju vrlo visoke uestalosti od vie desetina miliona oscilacija.

Triode i pentode se koriste kod diatermiskih aparata savremenog tipa,ali kod novih aparata za ultra kratke talase i mikro talase koristi se magnetron gde se struja elektrona u krunom kretanju prekida mnogo ee nego to je to sluaj u ventilnim cevima sa mreicom,i na taj nain postie i uestalost od nekoliko stotina miliona oscilacija.Kod aparata za visokofrekfentnu struju ugraeni su ampermetri sa podeocima od 0,1 do 1 amper,a oznaeni su sa A.Od promera provodnika (omov zakon) zavisi i njegov kapacitet provoenja,otuda se za jednosmerne i niskofrekfentne struje koriste obini promeri izolovanih provodnika od bakarne ice sa kouljicom od polivinil-hlorida,ili gume dok se za visokofrekfentne struje primenjuje specijalan dvostruko izolovan provodnik daleko veeg promera.

DELOVANJE ELEKTRINE STRUJE


Pored dejstva koja emo izuavati kasnije,da el.struja ima i druga dejstva kao to su: 1. Svetlosno dejstvo-prolaskom struje kroz provodnik nainjen od specijalne legure koja se zagreva ali ne topi jer sadri metale sa veoma visokom takom topljenja (tungsten).Nastaju usled sudara elektrona sa atomskim sistemima u provodniku i oslobaanje energije u vidu kvanta to znai svetlosnog talasa ija talasna duina moe biti razliita.Pored vidljivog svetla el.struje,moe dati i druge oblike elektromagnetnih talasa:IC,UV. 2. Hemijsko dejstvo-povezivanjem elektrolitikog rastvora u kolo struje dolazi do kretanja jona u pravcu elektroda i do stvaranja baza i kiselina,neutralisanjem jona u kolu struje dolazi do hemijskih reakcija kojima je povod bio ukljuenje u kolo struje. 3. Toplotna dejstva-prolaskom elektrona kroz tela koja nemaju pravilan raspored atoma kao to je sluaj sa kristalnim reetkama,sudari elektrona koji su nosioci elektriciteta sa elektronima u atomskim sistemima koji im se ispree na putu dolazi do ubrzanog kretanja estica materije,a sa tim tim i do zagrevanja odnosno do manifestacije povienja temperature tog tela ili provodbika.Ukoliko zagrevanje ide dalje do crvenog i belog usijanja onda dolazi i do emeisije svetlosnih talasa. 4. Magnetna dejstva-svako naelektrisano telo ili provodnik kroz koji prolazi struja pokazuje svojoj okolini magnetno polje.Ovo magnetno polje traje samo dok u dotinom telu ili provodniku postoji elektricitet.Elektromagnetno polje ima svoju primenu u fizikalnoj terapiji (kratkotalasna dijatermija i ultra zvuk). 5. Mehanika dejstva-kao to se strujom mogu pokretati razni elektromotori koji slue u tehnici ili domainstvu i fizikalnoj terapiji koristimo mehanika dejstva el.struje kao to je sluaj sa vibracionom masaom,podvodnom masaom itd.

JEDNOSMERNA I NAIZMRNINA STRUJA


Struja uvek tee od negativnog ka pozitivnom polu izvora.Zavisno od toga da li struja menja ili ne menja smer svog kretanja u provodniku postoje jednosmerna i naizmenina struja.

JEDNOSMERNA STRUJA
To je struja koj ne menja smer svog kretanja u provodniku.Pozitivan i negativan pol izvora jednosmerne struje uvek imaju isti polaritet.Jednosmerna struja ima samo jednu fazu i to pozitivnu.Jednosmerna stuja moe biti: Stalnog intenziteta u jedinici vremena kad se naziva konstantna ili jednosmerna struja kontinuiranog toka. Promenljivog intenziteta u jedinici vremena kada se naziva jednosmerna struja impulsnog ili isprekidanog toka.Intenzitet jednosmerne sruje impulsnog toka raste i opada u jedinici vremena. Elektrini impulsi koji pritom nastaju imaju sledee karakteristike: 1. Oblik koji moe biti etvorougli,trougli,trapezoidni,sinusoidni,eksponencijslni,eljasti itd; 2. Trajanje; 3. Intenzitet; 4. Pauzu izmeu dva impulsa; 5. Frekfenciju (impulsi se ponavljaju odreeni broj puta u jedinici vremena).

NAIZMENINA STRUJA
To je struja koja menja smer kretanja u provodniku.Izvor naizmenine struje menja polaritet tako da pozitivan pol postaje negativan,a negativan pozitivan pa se prema tome menja i smer kretanja elektrona u provodniku.Naizmenina struja ima pozitivnu i negativnu fazu.Pozitivna i negativna faza ine jednu periodu.Frekfencija jeste broj perioda u sekundi,jedinica za frekfenciju struje naziva se herc (Hz).Jedan herc pretstavlja jednu periodu u sekundi,frekfencija se moe izraziti u kilohercima i megahercima.

KARAKTERISTIKE STRUJA KOJE SE PRIMENJUJU U FIZIKALNOJ MEDICINI


Struje za terapisku primenu u fizikalnoj medicini imaju sledee karakteristike: 1. Jednosmerne su ili naizmenine; 2. Imaju nizak napon koji se izraava u milivoltima; 3. Imaju slab intenzitet koji se izraava u miliamperima 1mA=10A,najee je veliine od 0-80mA.

10

EFEKTI EL.STRUJE NA TKIVA


Sa gledita elektro terapije ljudsko telo se moe posmatrati kao vrea od koe (izolator) unutar kojeg se nalazi rastvor elektrolita (provodnik).Suva koa je dobar izolator i ona praktino ne proputa el.struju,vlana koa proputa deo struje koja se propusti preko njene povrine,na mestima gde je koa oteena ulazi velika koliina el.struje i tu moe doi do oteenja tkiva o emu se mora voditi rauna.Prilikom primene elektroterapiskih procedura el.struja ispoljava sledee efekte na tkiva: 1. Trermiki efekat,odnosno zagrevanje tkiva koje nastaje zato to se elektroni pri kretanju kroz tkiva sudaraju sa atomima u njima.Najizraeniji terapiski efekat na tkiva ima naizmenina struja visoke frekfencije. 2. Hemijski efekat,tako to pozitivni pol izvora struje privlai negativno,a negativni pol pozitivno naelektrisane estice tkiva.Kad te estice stignu u blizinu pozitivne ili negativne elektrode nastaju razliite hemijske reakcije.Najizraeniji hemijski efekat na tkiva ima galvanska struja. 3. Elektromagnetni efekat,tako to se oko provodnika kroz koji tee struja stvara elektromagnetno polje ono ima najgue linije sila ukoliko je provodnik u obliku navoja (solenoida).Elektromagnetni efekat je najizraeniji kad kroz provodnik protie naizmenina struja visoke frekfencije i koristi se pri primeni kratkotalasne dijatermije i terapije elektromagnetnim poljem.

PODELA ELEKTROTERAPIJE
Podela elektroterapije,deli se na terapiju primenom: 1. Jednosmernih struja,koje mogu biti konstantnog toka (galvanska stuja) i impulsnog ili isprekidanog toka,ona moe biti neofaradska,dijadinamina struja i eksponencijalna struja. 2. Naizmenina struja,koje mogu biti niske frekfencije do 200Hz,to je faradska sruja.Zatim srednje frekfencije do 10 000Hz to je interferentna sruja i visoke frekfencije i to preko 10 000Hz.

GALVANSKA STRUJA
Galvanska struja je jednosmerna struja kontinuiranog toka koja ne menja ni fazu ni intenzitet u jedinici vrenena.iroko se koristi u fizikalnoj terapiji zhvaljujui svom biolokom delovanju,moe se podeliti na: 1. Primarno (fizika) koje je posledica svojstva samog impulsa; 2. Sekundarnog ili fiziolokog koje je posledica galvanske struje za iva tkiva.

11

PRIMARNO DELOVANJE GALVANSKE STRUJE


Kad galvanska struja prolazi kroz tkiva u njima dolazi do kretanja jona molekula vode i koloidnih estica.

KRETANJE JONA
Tkiva pretstavljaju dobre provodnike elektriciteta,zahvaljujui prisustvu naelektrisanih estica (jona) rastvorenih u vodi.Kad galvanska struja prolazi kroz tkiva naelektrisane estice se u njemu kreu prema suprotno naelektrisanim polovima.Pozitivna elektroda privlai negativno naelektrisane estice (anjone) a,negativna elektroda privlai pozitivno naelektrisane estice (katjone).Joni koji su u elijama i ne mogu da se kreu prerasporeuju se blie membranama.Joni se nagomilavaju i na granicama tkiva razliitog otpora (koa,podkono tkivo i tetive fascije).

KRETANJE MOLEKULA VODE


Molekuli vode mogu da prime jedan jon i zahvaljujui njemu da putuju prema pozitivnoj ili negativnoj elektrodi zavisno od naelektrisanja jona koje su primili.

KRETANJE ORGANSKIH MOLEKULA I KOLOIDNIH ESTICA


Organski molekuli i koloidne estice nemaju svoj sopstveni elektrini naboj ali su po njima rasporeeni elektroliti pa se zahvaljujui njima kreu prema pozitivnoj ili negativnoj elektrodi to zavisi od naelektrisanja elektrolita.

POJAVE U TKIVU KAO POSLEDICA KRETANJA NAELEKTRISANIH ESTICA


Kao posledica kretanja naelektrisanih estica u tkivu pod uticajem galvanske struje nastaje: 1. Elekrosukcija tj. kretanje naelektrisanih estica iz tkiva ka elektrodi koja se primenjuje da bi se iz tkiva odstranile tetne materije kao to su na primer joni tekih metala. 2. Elektroforeza tj. kretanje naelektrisanih estica od elektrode ka tkivima koja se primenjuje za unoenje lekovitih suostanci u tkivo.

12

3. Elektroosmoza tj.kretanje molekula vode od mesta snienog (anoda) ka mestu povienog osmotskog pritiska (katoda) sa tendencijom da se osmotski pritisci izjednae.Povlaenje vode ispod pozitivne elektrode povoljno deluje na smanjenje otoka (anodna galvanizacija se primenjuje za smanjivanje svih vrsta otoka).Gomilanje vode ispod negativne elektrode dovodi do bolje hidratacije tkiva,to se u kozmetici koristi da bi se ublaile bore. 4. Elektroliza tj.pojava izdvajanja neutralizovanih jona na elektrodama koji deluju haustino i razarajue,na anodi se izdvaja jaka kiselina,a na katodi jaka baza.Tkiva petstavljaju vodeni rastvor natrijum hlorida.Natrijum hlorid u vodenom rastvoru disosuje na pozitivno naelektrisan jon natrijuma i negativno naelektrisan jon hlora.Katoda privlai jon natrijuma koji se jedini sa jonom OH iz vode,stvarajui jaku bazu natrijum hidroksida.Ukoliko se negativnom metalnom elektrodom direktno dodirne tkivo nastaje opekotina koja ima karakteristike opekotine izazvane jakom bazom.Anoda privlai jone hlora koji se jedini sa jonom vodonika H+ iz vode i stvara jaku hlorovodoninu kiselinu HCl.Zato se na pozitivno naelektrisanoj elektrodi stvara kisela reakcija.Ukoliko se pozitivnom metalnom elektrodom direktno dodirne tkivo nastaje opekotina koja ima karakteristike opekotine izazvane jakom kiselinom.Elektroliza se koristi za uklanjanje manjih izraslina na koi kao i za trajno uklanjanje dlaka.

SEKUNDARNO ILI FIZIOLOKO DELOVANJE GALVANSKE STRUJE


Galvanska struja ima izrazito dejstvo na vazodilatatore tako da izaziva irenje krvnih sudova koe i stimulaciju krvotoka u regiji kroz koju prolazi.Poboljava trofiku i metabolizam tkiva pa se zahvaljujui tome postie bra resorpcija zapaljinskih produkata. Na miie deluje spazmolitino a na receptore,nerve i oseaj bola analgetski.Neki efekti su prisutni u celoj regiji kroz koju protie galvanska struja dok su drugi najizraeniji u tkivu neposredno ispod elektroda i nazivaju se efekti polova. Efekti polova GALVANSKE STRUJE: POZITIVAN POL IZAZIVA Vazokonstrikcija Sniava miini tonus Poveanje praga nadraaja Jai intenzitet je manje bolan Analgeziju i sedaciju Oslobaanje kiseonika Ovruje tkivo NEGATIVAN POL IZAZIVA Vazodilatacija Poveava miini tonus Snienje praga nadraaja Jai intenzitet je bolniji Eksitaciju i osveavaju efekat Oslobaanje vodonika Razmekava tkivo

13

APARATI I ELEKTRDE ZA PRIMENU GALVANSKE STRUJE


Savremeni aparati za primenu galvanske struje proizvode ili samo galvansku struju ili galvansku i faradsku struju ili galvansku u kombinaciji sa drugim jednosmernim ili srednjefrekfentnim strujama.

ELEKTRODE ZA GALVANIZACIJU
Na krajevima kablova povezanih sa pozitivnim i negativnim polom izvora galvanske struje nalaze se elektrode.Zavisno od materijala od kojeg su izradjene elektrode mogu biti: Metalne od aluminijuma ili specijalne legure koja ne podlee koroziji,tee se savijaju prema regiji koja se tretira i na njima se lako stvaraju neravnine pri ponovljenim savijanjima,vrlo su trajne. Gumeno-grafitne od specijalne smese grafita i gume prave se u vie veliina,lako su savitljive ali su manje trajne od metalnih. Prema obliku elektrode mogu biti: Ploaste koje su razliitih veliina zavisno od dela tela koji se tretira. Takaste koje se koriste za tretiranje malih povrina (bolnih taaka). U obliku valjka sa ruicom kojim se prelazi du tretirane regije (labilna tehnika primene). Berbonijeva polumaska koja je polumeseastog oblika i pokriva polovinu lica a koristi se u terapiji paralize nervus facialis. Tranorbitalan koje slue za primenu galvanske struje na regiji oka i mozga (transcelebralna galvanizacija).

TEHNIKA PRIMENE GALVANSKE STRUJE


Zavisno od poloaja elektroda u odnosu na deo koji se tretira primenjuju se sledee tehnike: 1. Transverzalna kad se elektrode postavljaju popreno na regiji koja se tretira. 2. Longitudinalna kad se elektrode postavljaju uzduno na regiji koja se tretira. U zavisnosti od toga da li su elektrode tokom terapije fiksirane ili ne,razlikuju se sledee tehnike primene: 1. Stabilna kad su elektrode fiksirane tokom trajanja procedure. 2. Labilna kad se jedna elektroda pokree tokom tretmana (aktivna elektroda),a druga je fiksirana.

14

U zavisnosti od aktivnosti elektroda razlikuju se sledee tehnike primene: 1. Monopolarna pri kojoj se koristi aktivna elektroda male povrine koja ispoljava jae bioloke efekte zato to se zbog male povrine na njoj zgunjavaju linije elektrine sile.Za tretman bolnih taaka kao aktivna elektroda koristi se anoda (analgetsko delovanje pozitivnog pola).Inaktivana elektroda je vee povrine,postavlja se udaljeno od aktivne elektrode.Termini aktivna i inaktivna elektroda su uslovi,oni se odnose na jainu ispoljenog biolokog delovanja koje je jae na elektrodi manje dodirne povrine. 2. Bipolarna kad se koriste elektrode istih povrina koje su podjednako aktivne u smislu biolokog delovanja.

DOZIRANJE GALVANSKE STRUJE


Efekti galvanske struje zavise od njenog intenziteta,gustine koja zavisi od veliine elektroda i trajanja procedure.Doza galvanske struje odreuje se na osnovu: 1. Intenziteta struje koji mora da bude podeen tako da pacijent osea prijatno mravinjanje,trnjenje,arenje ili peckanje. 2. Gustine struje koja pretstavlja jainu struje po jedinici povrine i izraava se u miliampermetrima po cm.U terapiji se primenjuju doze od 0,1 do 0,5 A/cm. Gustina struje zavisi od veliine elektroda.Pri istom intenzitetu struje gustina e biti u toliko vea u koliko je povrina elektrode manja. 3. Trajanja procedure i serije pa tako jedna aplikacija traje 15 do 20 minuta, procedura traje due kad se primenjuje struja jaeg intenziteta.Aplikacija ne treba da traje vie od 30 minuta jer u tom sluaju moe nastati paraliza vazomotora. Serija se sastoji od 10-15 terapija,a u koliko je potrebno da se terapija ponovi odreuje se pauza 2-3 nedelje.

OZLEDE GALVANSKOM STRUJOM


Ozlede galvanskom strujom nastaju u sledeim sluajevima: 1.Metalna elektroda dolazi u direktan dodir sa koom pa tom prilikom nastaju opekotine koje imaju karakteristike opekotina izazvanih jakom kiselinom ili bazom. Opekotina izazvana jakom kiselinom (koagulaciona nekroza) koju prouzrokuje anoda,a odlikuje se suvom jasno ogranienom krastom atherentnom za podlogu. Opekotine jakom bazom (polipaciona nekroza) koju prouzrokuje katoda,a odlikuje je ognjite nekroze koje je vlano,meko,nejasno ogranieno od okoline i zahvata dublje slojeve tkiva nego koagulaciona nekroza.Opekotinu treba previti sterilnom gazom (ne mazati nikakvim mastima) i pacienta poslati hirurgu. 2.Kad na gazi postoje nabori pa se na tim mestima zgunjava struja to izaziva neprijatan oseaj peenja.Kad se ukloni elektroda moe se videti crvenilo koe.

15

Indikacije za galvanizaciju su: -Degenerativni zglobni i vanzglobni zapaljinski reumatizam; -Neuroloka oboljenja; -Stanja posle traume; -Elektroliza negativnim polom; -Elektroforeza lekova. Kontraindikacije: -Opte; -Oteenja epiderma na mestu aplikacije; -Mlade (nevus) na mestu postavljanja elektrode; -Metalni predmet na mestu primene ili u strujnom kolu; -Infekcija koe i podkonog tkiva.

SPECIJALNI OBLICI PRIMENE GALVANSKE STRUJE


U specijalne oblike primene galvanske struje ubrajaju se: -Elektroliza; -Elektroforeza; -Hidrogalvanske procedure. Elektroliza je postupak trajnog uklanjanja dlake (epilacija) i manjih konih promena (bradavice ili veruhe),keloidi (oiljak sa jako umnoenim fibroznim tkivom),tetovae. Korienjem negativnog pola galvanske struje.U oba sluaja se za elektrolizu koristi katoda u obliku igle dok se anoda veih dimenzija veliine dlana ili vea fiksira za podlakticu. Epilacija je proces trajnog uklanjanja dlaka putem elektrinog impulsa naziva se i elektroepilacija,osim galvanske za epilaciju se koriste i visokofrekfentne struje. Epilacija elektroda u obliku igle povezana sa negativnim polom galvanske struje uvodi se u kanal korena dlake.Pomou draa sa tasterom ukljuuje se galvanska struja intenziteta 0,5 do 1mA u trajanju 2-3 sekunde razvija se jaka baza i nastaje kolikvaciona nekroza koja unitava koren dlake,efikasnost metode je 50-70% ,metoda je bolna pa je pre primene potrebno dati anesteziju,a ova metoda ostavlja i oiljke jer koa dobija izgled kore pomorandze.Iz navedenih razloga izbegava se njena primena na licu. Za uklanjanje manjih konih promena koristi se takoe elektroda u obliku igle,intenzitet struje od 5 do 20 mA u trajanju 30 i vie sekundi.

ELEKTROFOREZA LEKOVA
Elektroforeza lekova je postupak unoenja lekovitih supstanci u organizam pomou konstantne galvanske struje (gr.foreo=nosim).Primenom elektroforeze mogu se uneti skoro sve supstance rastvorljive u vodi,a najpogodniji su lekovi za intravensku primenu. Da bi se lek mogao uneti primenom elektroforeze potrebno je da u vodenom rastvoru disosuje na pozitivne i negativne jone.Za elektroforezu se koriste rastvori lekovitih supstanci u koncentraciji 1-10%,a najee 1-3%.Lekovi koji se unose u tkivo primenom elektroforeze ulaze kroz kone pore du folikula znojnih lezda.

16

Da bi se lek uneo primenom elektroforeze mora se naneti na istoimeno naelektrisanu elektrodu.Od nje e se odbijati i putovae prema suprotnom polu galvanske struje.Da bi se elektroforeza pravavilno primenila potrebno je znati koji se lek unosi sa kog pola.

LEKOVI

EFEKAT
Antialergiski Baktericidni Poboljanje cirkulacije Poboljanje metabolizma nervnog tkiva Analgezija i vazodilatacija Spazmolitiko

Antihistaminici (fenergan,sinopen) Antibiotici (streptomicin,tetraciklin,hlorafenikol,sulfolamin ) Vazodilatatori (komplamin,redergin,trental) Vitamin B1 Analgetici (novokain) Kalcijum hlorid (CaCl2)

LEKOVI
Kalijum jodid (tiomukaze,depomedrol) Antibiotici (penicilin) Salicilati (aspirin,andol) Vitamin C ili askrominska kiselina

EFEKAT
Sklerolitici Baktericidni efekat Analgetski i Antireumatski Poboljava oksidoreduktivne procese i depigmentacija koe

Za primenu elektroforeze koriste se gotovi rastvori (ampulirani lekovi) ili se oni posebno pripremaju.Za primenu rastvora kao i za kvaenje gaza na koje e se naneti rastvor leka koriste se destilovana ili redestilovana voda. Korienje destilovane vode je neophodno jer prisustvo parazitarnih jona iz obine vode ili fiziolokog rastvora (0,9% natrijum hlorid) znatno smanjuje terapiski efekat leka. Prednosti elektroforeze lekova su sledee: -Kombinuje se efekat galvanske struje i unetog leka; -Lek deluje direktno na mestu patolokog procesa; -Izbegava se ne tolerancija eludane sluzokoe za neke lekove; -Postiu se visoke koncentracije leka na obolelom mestu i stvara se depo leka koji se postepeno oslobaa pa deluje i posle terapije.

17

APARATI ZA ELEKTROFOREZU I TEHNIKA PRIMENE


Za primenu elektroforeze koriste se aparati za galvanizaciju sa tim to se posebna panja posveuje odreivanju pola sa kojeg se lek unosi.Tehnika primene elektroforeze moe biti samo stabilna.

DOZIRANJE LEKOVA KOJI SE PRIMENJUJU ELEKTROFOREZOM


Kad se lekovi unose primenom elektroforeze jedinica za doziranje je proizvod intenziteta struje i vremena njenog delovanja i izraava se u mA/min.(mili amper minutima). Doza leka kada se on unosi elektroforezom odreuje se na osnovu: 1. Trajanja aplikacije i to tako da se u toku jedne aplikacije primeni odgovarajua doza u mA/min.,tako naprimer doza histamina iznosi 20mA/min.antibiotika tetraciklina.Ne preporuuje se da procedura traje due od 30 minuta jer tom prilikom dolazi do paralize vazomotora. 2. Trajanje serija terapija tako da se jedna serija sastoji od 10-15 terapija,a ako terapija treba da se ponovi odreuje se pauza izmeu serija koja treba da iznosi 2 do 3 nedelje. Indikacije: -Sve navedene indikacije za primenu galvanske struje i indikacije za primenu odreenog leka. Kontraindikacije: -Za primenu galvanske struje i alergija na lek koji se unosi.

HIDROGALVANSKE PROCEDURE
(opta-hidrogalvanska kada i lokalne-etvoroeliske kupke) Spadaju u grupu kombinovanih hidroterapiskih procedura.Poto je u primeni hidrogalvanskih procedura,primarno dejstvo galvanske struje izuavalo ovu proceduru u poglavlju o galvanskoj struji.Od hidrogalvanskih procedura je iskorieno svojstvo vode kao dobrog provodnika elektriciteta tako da se uz nju uspostavlja strujno kolo.

HIDROGALVANSKA KADA
Petstavlja optu hidroterapisku proceduru.Izvodi se u specijalnim kadama u ije zidove su ugraene velike metalne elektrode.Strujno kolo izmeu elektroda uspostavlja se kroz vodu.U strujnom kolu se mogu nai celo telo,gornji,donji ekstremiteti, tela,zavisno od toga koje su elektrode ukljuene.Ova se procedura najee primenjuje u leenju poremeaja arteriske cirkulacije,degenerativnog reumatizma,posttraumatskog stanja i neuroloka oboljenja.Procedura se izvodi u vodi indiferentne temperature i traje 15-20 minuta.Serija terapija se sastoji od 10 do 15 aplikacija.

18

PRAKTINA PRIMENA
Intenzivna vazodilatacija koja nastaje tokom ove procedure,posebno kada galvanska struja deluje na celo telo moe izazvati pad krvnog pritiska i stoga je pre svake terapije potrebno kontrolisati arteriski pritisak pacijenta.Ova procedura nije preporuljiva kod osoba koje imaju nizak krvni pritisak zbog kolapsa.Dok se pacijent priprema za terapiju hidrogalvanska kada se puni vodom indiferentne temperature do gornje ivice elektroda. Pacijent se za hidrogalvansku kadu priprema kao za svaku optu hidroterapisku proceduru.Kad se pacijent presvue terapeut izvri inspekciju koe na kojoj ne sme biti nikakvih oguljotina i drugih defekata epiderma.Pacijent zatim ulazi u kadu zauzima poluleei poloaj a iznad glave mu se postavlja pekir nakvaen hladnom vodom.U kadi provodi nekoliko minuta pre procedure da bi se adaptirao,potom se hidrogalvanska kada ukljui preko komandne table na kojoj se odabere koja ce regija biti tretirana i odabere i podesi intenzitet struje tako da pacijent oseti prijatno peckanje.Tokom procedure pacijent ne sme da dodiruje elektrode koje su ugraene u zid kade.Elektrode ne smeju da vire iznad povrine vode,terapeut kontrolie da voda ne otie iz kade.Ukoliko je nivo vode ispod gornje ivice elektroda,uspostavlja se strujni krug na povrini vode to moe da izazove opekotine kod pacijenta.Opekotina koja tom prilikom nastaje je u obliku linije koja odgovara dodirnoj liniji sa povrine vode.Posle procedure pacijent izlazi iz kade obrie se skida,oblai frotirski mantil i odlazi u sobu za odmor gde provodi leei i odmarajui se prekriven arafom i ebetom 20-30 minuta.

ETVOROELISKE KUPKE
Pretstavljaju lokalnu hidroterapisku proceduru koja se moe primeniti samo za jedan ekstremitet,za gornje ili za donje ekstremitete ili za sve ekstremitete.Primenjuje se za iste indikacije kao i hidrogalvanska kada i to za osobe kod kojih se ne sme primeniti opta procedura zbog oteenja kardiovaskularnog sistema.Primenjuje se takoe kad nema potrebe da se galvanskom strujom deluje na celo telo.U kadice se moe sipati rastvor neke lekovite supstance koja se putem galvanske struje unosi u kou i podkono tkivo.Procedura se naziva hidro elektroforeza.Aplikacija traje 15-20 minuta,a serija se sastoji iz 10-15 aplikacija.Dodirna povrina preko koje struja deluje na telo pri primeni hidrogalvanskih procedura je velika,a gustina struje po jedinici povrine tela je mala zato se pri ovim procedurama primenjuju najjai intenziteti struja u fizikalnoj medicini (od300-500mA u hidrogalvanskoj kadi).

19

PRAKTINA PRIMENA ETVOROELISKIH KUPKI


Kadice za etvoroeliske kupke su tako konstruisane da su obe elektrode + i ugraene u njihov zid,ili tako da je samo jedna elektroda fiksirana za zid kadice dok se druga postavlja na vratnu regiju pacijenta za tretman gornjih ekstremiteta odnosno na lumbosakralnu regiju za tretman donjih ekstremiteta.Terapija se moe primeniti samo za jedan ili dva ekstremiteta po izboru,obe ruke,obe noge,ruka i noga ili za sva etiri ekstremiteta.Stolica na kojoj sedi pacijent treba da bude plastina da ima palastino sedite i naslon.Ne sme biti drvena da bi se lako obrisala jer se esto nakvasi posle zavretka procedure.Pacijent uroni nogu u kadicu ili kadice,kad u zidu kadice postoji samo jedna elektroda terapeut fiksira drugu na vratnu ili lumbalnu regiju pacijenta. Kolo galvanske struje se ukljuuje na komandnoj tabli aparata,a intenzitet se dozira do oseaja prijatnog peckanja (prema induvidualnoj osetljivosti pacijenta).Po zavrenoj aplikaciji ije trajanje odreuje terapeut smanjuje se intenzitet struje do nultog poloaja,iskljuuje strujno kolo oslobaa pacijent od elektrode fiksirane na vratnoj ili lumbosakralnoj regiji.

NEOFARADSKA STRUJA
Neofaradska struja je jednosmerna struja i isprekidanog je toka,koja se u fizikalnoj medicini koristi umesto faradske struje.

FARADSKA STRUJA
Faradsku struju je pronaao Faradej,spada u grupu naizmeninih niskofrekfentnih struja ima + i fazu,i frekfenciju od 2-100 Hz.Za njeno dobijanje nekada su se koristili takozvani indukatori.Struja dobijena pomou njih nije imala konstantan intenzitet,trajanje impulsa i pauze pa se zbog toga indukatori i struja dobijena pomou njih vie ne koriste. Savremeni aparati za elektrodijagnostiku i elektroterapiju stvaraju jednosmerne impulse sa pauzama izmeu njih koji mogu da se reprodukuju u svako doba sa parametrima. Njeno bioloko delovanje indentino je delovanju faradske struje,za neofaradsku struju odomaen je naziv faradska,a zabune u radu ne postoje jer se prava faradska struja vie ne primenjuje u fizikalnoj medicini. Neofaradska struja se u medicini primenjuje ee u dijagnostike nego u terapijske svrhe. Bioloko delovanje-neofaradska struja snano drai nervna vlakna i to: 1. Motorne nerve to izaziva miine kontrakcije neofaradskom strujom frekfencije od 10-20 Hz izazivaju se pojedinane,a onom od oko 30 Hz (impulsi trajanja 10m sec,a pauza 20m sec) tetanike kontrakcije miia. 2. Senzitivne nerve to izaziva intenzivan i ne prijatan oseaj arenja,trnjenja,peenja i bola.

20

PRIMENA NEOFARADSKE STRUJE


Dijagnostika primena neofaradske struje zasniva se na draenju motornih nerava,a trapijska nadraenju senzitivnih nerava.

DIJAGNOSTIKA PRIMENA
Elektrodijagnostika je postupak ispitivanja izdrljivosti nerava i miia radi utvrivanja stepena oteenja neuromiinog aparata.Osim neofaradske za tu svrhu se upotrebljava i galvanska struja.Da bi se neofaradskom strujom izazvale kontrakcije potrebno je da njen intenzitet bude od 3-6 mA.Prilikom draenja nerava kontrakuju se svi miii koje oni inerviu,a prilikom draenja miia kontrakuje se samo taj mii,za razliku od zdravog oteen neuromiini aparat reaguje na neofaradsku struju na sledei nain: -Za izazivanje kontrakcije su potrebni slabiji ili jai intenziteti struje ili se kontrakcija ne moe izazvati primenom intenziteta struje koji pacijent ne moe da tolerie.

TERAPIJSKA PRIMENA
Neofaradska struja snano drai senzitivne nerve ak i pri slabijim intenzitetima. Primenjuje se u medicini za tretman psihogenih poremeaja kao to su histerine oduzetosti,psihogena inpotencija,nono mokrenje (enurezis nontura) i slino.Primena neofaradske struje u terapiji miinih slabosti je kontraindikovana.Tretman oteenog neuromiinog aparata neofaradskim impulsima dovodi do iscrpljivanja energetskih rezervi miia i pogoranja miine slabosti.Tehnika primene neofaradske struje je: 1. Monopolarna tehnika koja se primenjuje u elektrodijagnostici.Za draenje nerava koriste se aktivna elektroda katoda malih dimenzija dok je vea inaktivna anoda fiksirana na vratnu ili lumbalnu regiju pacijenta. 2. Bipolarna tehnika se primenjuje u terapijske svrhe i u kozmatologiji.

DOZIRANJE NEOFARADSKE STRUJE


Odreuje se na osnovu: 1. Intenziteta tako to se u fizikalnoj medicini za draenje senzitivnih nerava primenjuje maksimalni intenzitet koji pacijent moe da tolerie. 2. Trajanje procedure i serije pa tako terapijska procedura traje 10-15 minuta,a serija se sastoji od 10 terapija.

21

Indikacije : -Elektrodijagnostika i psihogeni poremeaji. Kontraindikacije: -Opte; -Oteenje epiderma; -Zapaljinski procesi koe i podkonog tkiva; -Pareze i paralize; -Miine distrofije; -Metal u tkivu (samo za terapijsku primenu).

DIJADINAMINE STRUJE
(BERNAROVE STRUJE)

To su jednosmerne struje isprekidanog toka.Impulsi su insinusoidnog oblika i imaju frekfenciju od 50 do 100 Hz.Primenjuju se u pet modulacija (MF-monofaze,DF-difazetriks,CP-purteperiode,LP-longeperiode,RS-ritams sinklope),koje se meusobno razlikuju po izgledu elektrinog impulsa zatim po frekfenciji i po biolokom delovanju.

BIOLOKO DELOVANJE
Dijadinamine struje imaju snano analgetsko delovanje i stimuliu cirkulaciju direktnim dejstvom na zidove krvnih sudova i delovanjem preko vegetativnih nervnih vlakana (simpatikusa).Svaka od modulacija ispoljava specifino delovanje: -MF 50 Hz (mono faze)-snana analgezija,toniziranje vegetativnog tkiva i inhibicija simpatikusa. -DF 100 Hz (difaze-triks)-inhibicija simpatikusa i analgezija. -CP 50/100 Hz (purteperiode)-nadraajno delovanje na glatku muskulaturu antiedematozno (protiv otoka) i miorelaksantno. -LP 50/100 Hz (longeperiode)-analgetsko delovanje. -RS 50 Hz (ritams sinklope)-delovanje kao neofaradska struja. Aparati za primenu DD stuja najee su kombinovani sa ultra zvukom,galvanskom strujom i eksponencijalnim strujama.DD struje se primenjuju bipolarnom tehnikom,obe elektrode se postavljaju na tretiranu regiju.Postoji vie vrsta elektroda,takaste za tretman malih povrina,oljaste za tretman veih povrina i ploaste kojima se tretiraju vee povrine,primenjuju se sledee tehnike aplikacije DD struja: -Longitudinalna; -Transverzalna. Prema mestu postavljanja elektroda primenjuju se i sledee tehnike aplikacije DD struja: -Transregionalna; -Na bolne take; -Du nerava; -Gangliotrofna; -Segmentna (paravertebralno); -Vazotrofna (du krvnih sudova).

22

DOZIRANJE DD STRUJA
Doza DD struje odreuje se na osnovu: 1. Izbora modulacije koji zavisi od patolokog procesa.Najee se koristi kombinacija CP i LP kojom se postie snaan analgetski efekat i stimulacija cirkulacije. 2. Intenziteta struje koji treba da bude takav da pacijent oseti prijatno trnjenje arenje i peckanje. 3. Trajanje procedure i serije pa tako svaka modulacija traje 3 minuta (posle 1,5 minuta menjaju se polovi na elektrodama).Jedna serija se sastoji od 6-10 terapija,leenje se moe ponoviti posle pauze od 3-4 nedelje. Indikacije: -Degenerativni zglobni,vanzglobni i zapaljinski reumatizam; -Posttraumatska stanja; -Poremeaji periferne cirkulacije; -Neuralgije,neuritisi i druga bolna stanja. Kontraindikacije: -Opte; -Ozlede koe na mestu postavljanja elektroda; -Metal u strujnom kolu; -Zapaljenja koe i podkonog tkiva.

PRAKTINA PRIMENA DD STRUJA


Veliina elektroda,regiju koja e se tretirati,izbor modulacije,trajanje terapije i duinu serije odreuje lekar. Pacijent zauzima poloaj koji e mu biti najudobnji za terapiju.Pre postavljanja elektroda terapeut izvri inspekciju koe na koju e postaviti elektrode.Na njoj ne sme biti oguljotina i infekcija koe a izbegavati i mladee.Suneri za elektrode se nakvase mlakim fiziolokim rastvorom i postave u otvore elektroda ili se u njih uvuku ploaste elektrode. Suneri se mogu nakvasiti rastvorom lekovite supstance.DD struje pospeuju unos lekovite supstance u kou a procedura se naziva dijaforeza.Elektrode se postave na eljenu regiju tela i fiksiraju se pomou zavoja,gumenih traka,iak traka,vreica sa peskom (lumbalna regija) i specijalnih draa.Na aparatu se odabere modulacija,ukljui se strujno kolo i postepeno se pojaava intenzitet do oseaja peckanja (induvidualna osetljivost pacijenta).Na starijim tipovima aparata najpre se ukljui bazna galvanska struja-baza do intenziteta 2-3 mA,najee 2,5 mA.Ta struja izaziva minimalan senzitivni nadraaj i veina pacijenata je ne osea.Potom se ukljui i dozira intenzitetom modulisani impuls doza do oseaja prijatnog peckanja.Odabrana modulacija se aplikuje 1,5 minuta,a zatim se intenzitet struje smanjuje na nulu,ako na aparatu postoje oznake baza i doza najpre se smanji na nulu intenzitet doze a potom baze,dakle suprotno od postupka pri ukljuivanju strujnog kola.Negativni pol DD struje ispoljava intenzivnije bioloke efekte nego pozitivan pol pa se zato u toku aplikacije polovi na elektrodama moraju

23

promeniti,promena polova vri se pomou komutatora na aparatu tako da nije potrebno menjati polove u toku aplikacije. Po isteku predvienog vremena postepeno se smanjuje intenzitet struje i iskljuuje strujno kolo (najpre doza pa baza). Aplikacija DD struja se time zavrava ukoliko je lekar odredio primenu samo jedne modulacije.Ukoliko je odredio primenu dve modulacije najee CP,LP terapija se nastavlja bez menjanja mesta elektroda na taj nain to se na komandnoj tabli aparata odabere naredna modulacija i primeni po 1,5 minuta sa promenom polova elektroda. Kad se aplikacija zavri potenciometar aparata se vrati na nulti poloaj i aparat se iskljui.Terapeut skida elektrode i vri inspekciju koe na mestima gde su one bile postavljene.Uobiajena reakcija je pojava eritema koji se izgubi za oko 30 minuta do 2h ali se moe ponovo javiti tokom nekoliko sledeih asova ili sati ukoliko se na tretiranu regiju primeni topla terapijska procedura ili obino kupanje na ta treba skrenuti panju pacijentu.

EKSPONENCIJALNE STRUJE
Ove struje su dobile ime po obliku elektrinog impulsa i se inenzitet postepeno pojaava i postepeno slabi.

BIOLOKO DEJSTVO
Eksponencijalne struje izazivaju miine kontrakcije pa se zato primenjuju u tretmanu paralitinih,paretinih i zdravih miia.Primenom eksponencijalnih struja odravaju se elastinost i kontraktilnost paretinih i paralitinih miia i spreava odnosno usporava nastanak atrofije.Kod pacijenta sa zdravim neuromiinim sistemom eksponencijalne struje se primenjuju za poboljanje tonusa i trofike miia.Primena eksponencijalne struje u terapiji naziva se elektrostimulacija miia ili elektrogimnastika.Neofaradska struja takoe izaziva miine kontrakcije ali se u tu svrhu ne primenjuje u terapiji. Elektrostimulacijom se izazivaju izotonusne miine kontrakcije srednje jakog intenziteta.U zavisnosti od stepena oteenja neuromiinog aparata,u terapiji se koriste E2,E1,SP oblik eksponencijalnih struja koji se meusobno razlikuju po trajanju impulsa i pauze izmeu njih.Dejstvo eksponencijalnih struja je selektivno jer se njima mogu izazvati kontrakcije samoparalitinih,samoparetinih ili zdravih miia unutar jedne miine grupe.Elektrostimulacija miia eksponencijalnim strujama je diskontinuirana to znai da posle odreenog broja sledi pauza u toku koje se mii odmara.Ako bi se primenila kontinuirana stimulacija bez pauza dolo bi do iscrpljivanja energetskih rezervi miia i pogoranja njihove slabosti.

24

OBLIK E2 E1

INDIKACIJA Paraliza Pareze Paraliza facijalisa Zdrav mii

TRAJANJE IMPULSA 500 250 10

TRAJANJE PAUZE 2000 500 20

SP

KONTRAKCIJE U JEDNOJ TERAPIJI 10x10 10x10 5x10 10x10

PAUZE POSLE 10 KONTRAKCIJA 2,5 1,5 1

APARATI I TEHNIKA PRIMENE EKSPONENCIJALNIH STRUJA


Aparati za primenu eksponencijalnih struja istovremeno slue i za izvoenje elektrodijagnostike.Izgrauju se i u kombinaciji sa DD strujama,galvanskom strujom,a postoje i kompjuterizovani aparati koji proizvode sve vrste elektrinog impulsa,koji se primenjuju u elektroterapiji.Za elektrostimulaciju miia eksponencijalnim strujama primenjuju se: 1. Monopolarna tehnika za tretman sitnih miia,stimulacija se izvodi aktivnom elektrodom katodom male povrine dok je inaktivna elektroda anoda vee povrine fiksirana na vratnu ili lumbalnu regiju pacijenta. 2. Bipolarna tehnika za tretman velikih miia i miinih grupa.Pozitivna i negativna elektroda se nalaze na miiu prema njegovom proksimalnom i distalnom delu.

DOZIRANJE EKSPONENCIJALNIH STRUJA


Doza eksponencijalnih struja odreuje se na osnovu: 1. Trajanja impulsa i pauze u zavisnosti od teine oteenja neuromiinog aparata. 2. Intenziteta struje koji treba da bude takav da izazove srednje jaku kontrakciju jer prejaka iscrpljuje mii,a slaba nema efekta. 3. Broja kontrakcija u jednoj aplikaciji i trajanja pauza izmeu kontrakcija tako da se standardno ordinira sto kontrakcija za skeletne miie,a pedeset za miie lica.Pauza posle deset kontrakcija je tim dua sto je oteenje neuromiinog aparata tee i iznosi 1-2,5 minuta. 4. Trajanja serije terapija,ne postoji ogranienje u pogledu trajanja serija.Terapija se primenjuje onoliko dugo koliko je potrebno da se mii oporavi u najveoj moguoj meri to za najtea oteenja moe trajati vie meseci. Indikacije: -Pareze i paralize; -Hipotrofija zdrave muskulature; -Stanja posle povreda; -Poremeaj cirkulacije.

25

Kontraindikacije; -Lokalne ozlede koe na mestu primene; -Zapaljenja koe i podkonog tkiva; -Venska tromboza i tromboflebitis; -Metal u strujnom kolu; -Miine distrofije.

TRANSKUTANA ELEKTRONERVNA STIMULACIJA


(TENS)

Kad se jednosmerna struja isprekidanog toka frekfencije 75-125 Hz primeni segmentno,paravertebralno nastaje blokada bola u odgovarajuem dermatomu. Ovaj terapijski postupak se naziva tens.Od receptora za bol impulsi putuju ka kimenoj modini sporim ne mijalizovanim c-vlaknima.Tens trai kone receptore koji prenose impulse u kimenu modinu brzim nervnim vlaknima.Na ulasku u kimenu modinu nastaje kompeticija izmeu impulsa koji se prenose brzim i onih koji se prenose sporim vlaknima tako da ovi drugi bivaju blokirani.Tens se primenjuje u terapiji bola posebno za suzbijanje dugotrajnih hroninih bolova,tens samo suzbija bol a ne utie na patoloki proces koji je uzronik bola.Tens se primenjuje segmentalno,paravertebralno,bipolarnom tehnikom.Terapija traje dok ne popuste bolovi (nekoliko minuta do pola sata).Duina trajanja serije zavisi od patolokog procesa.Za akutne bolove izazvane traumom serija terapija traje krae nego za hronine bolove izazvane reumatskim procesom. Tens izaziva u mozgu i kimenoj modini luenje endogenih opijata- endofina, enkefalina,dinorfina.Koji vezujui se za opijatske receptore deluju analgetski.Smatra se takoe da enkefalin koji se iskljuuje u spinalnim interneuronima spreava oslobaanje supstance p koja je transmiter impulsa za bol kroz sinapsu.Na taj nain zatvara se ulaz za bol u smislu teorije kontrole ulaza,za tens se koriste naizmenini asimetrini impulsi,ree se koriste jednosmerni impulsi.U zavisnosti od frekfence impulsa,njihovog trajanja i jaine razlikuje se nekoliko vrsta stimulacije: 1. Konvencionalni visokofrekfentni tens,primenjuju se impulsi frekfencije od 75-100 Hz i trajanja od 40-60 mikrosekundi,jaina struje treba da je ispod praga motornog nadraaja da ne izaziva miine kontrakcije ve samo ugodne senzacije ispod elektroda,procedura traje vie asova. 2. Niskofrekfentni tens,slian je elektroakopunkturi,frekfenca impulsa je nia od 10 Hz optimalno 1-4 Hz.Trajanje impulsa je od 150-250 mikrosekundi.Jaina treba da bude takva da ne izaziva ne samo senzorni ve i motorni nadraaj tj. kontrakciju miia u vidu drhtanja.Koriste se pojedinani impulsi ili serija od sedam impulsa koja se ponavlja dva puta u sekundi.Aplikacija traje 30-45 minuta. 3. Stimulacija kratkom snanom serijom ompulsa,primenjuje se serija od 7 impulsa koja se ponavlja dva puta u sekundi frekfencije impulsa od 100 Hz,a trajanje impulsa od 200-250 mikrosekundi.Ova vrsta tensa omoguva optimalnu stimulaciju za svakog bolesnika i za svaki deo tela na koji se aplikuje.Veina ureaja za tens poiva na visokoj tehnologiji sto omoguava opisane vrste stimulacije.Kao izvor energije obino se koristi baterija od 9v,elektrode su od

26

providne gume ili su obine od nerajueg metala.Radi bolje provodljivosti upotrebljava se gel ili pasta. Elektrode se stave na mesto bola,a preporuuje se i simetrina primena na drugoj strani tela. Indikacije: -Neuralgije i neuritisi; -Radikulopatije; -Herpes zoster; -Fantomski bolovi; -Cervikalni i lumbalni sindrom, -Sindrom bolnog ramena; -Artritisi i artroze u fazi bola; -Kontuzije,distorzije,subluksacije,sportske povrede; -Postoperativni bolovi. Kontraindikacije: -Pejsmejker i trudnoa.

FUNKCIONALNA ELEKTRINA STIMULACIJA


(FES)

Elektrina stimulacija kod centralnih oduzetosti pretstavlja funkcionalnu elektrostimulaciju.Ona se sastoji u tome to se tokom lokomocije drae pojedini periferni nervi da bi se izazvala kontrakcija njihovih miia i poboljala voljna kontrola pokreta. Ostvarivanjem neposrednog uinka stimulacija utie na reorganizaciju refleksne motorne aktivnosti i na uspostavljanje recitrone inervacije miia.Faciritacije agonista i inhibicije antagonista.Koristi se kod pacijenata sa hemiplegijom kod kojih zbog ne angaovanja peronealnih miia postoji tendencija ekvinovarus deformacije stopala na oduzetom ekstremitetu.Za tu svrhu koristi se aparat fepa-10 i mikro fes.Kod fepa se povrina elektrode postavlja na n.peroneus komunis i spaja za mali elektronski stimulator dzepnog formata koji se nosi privren oko pojasa.Aparat se napaja baterijom od 9v ili iz malog akumulatora koji je sastavni deo aparata.Elektrode se postavljaju na motorne take n.peroneus iza glavice fibule i u unutranju stranu tetive m.biceps femoris-a i privruju pomou elastine kolene arape.U cipelu se stavlja uloak sa pekidaem koji je posebnim kablom spojen sa stimulatorom.Stimulator se ukljuuje odizanjem,a iskljuuje sputanjem pete na podlogu,na taj nain se postie ekstenzija i everzija stopala zapravo postie se pokret koji pri hodu bolesnika sa hemiplegijom se najree ostvaruje ili ini. Za stimulaciju se koristi pravougaoni impuls od oko 0,5 mili sekundi,frekfencije 25-30 Hz i sa trajanjem jedne serije impulsa tj. stimulacije od 0,3 do 1,8 sekundi fepa -10 odnosno impuls od 0,15 mili sekundi frekfencije od 25 Hz i trajanjem stimulacije od 0-3 sekunde-mikro fes.Trajanje stimulacije se podeava prema brzini hoda.Jainu impulsa odreuje sam bolesnik,sistem fepa-10 je laki za rukovanje ali je stimulator velikih dimenzija.Sistem mikro fes-a zahteva veu spretnost pri rukovanju i mogu ga koristiti i bolesnici sa manjim motornim deficitom.Ovaj aparat ima funkciju elektrine pereonalne ortoze.Moe se koristiti i za druge miie trupa i ekstremiteta kao na primer za stimulaciju n.radialis ime se postie otvaranje ake i hvatanje predmeta.Takoe se primenjuje kod dece sa cerebralnom paralizom za edukaciju hoda.

27

ELEKTRO SAN
Pravougli impulsi kratkog trajanja od 0,1-1 mili sekund i niske frekfencije od 10-100 Hz delujui na CNS pojaavaju proces inhibicije i izazivaju stanje slino snu-elektro san. Elektro san se koristi u leenju neuroza,psihoza,psihosomatskih oboljenja itd.Tehnika primene se sastoji u tome to se dve dugmaste elektrode stave na zatvorene one kapke i veu za negativan pol,dok se druge dve elektrode stave na mastoidne nastavke temporalnih kostiju i spoje sa pozitivnim polom.Jaina struje se prema subjektivnom oseju bolesnika koji treba da osea peckanje i vibracije elektroda ispod elektroda. Tarjanje procedure iznosi 40-60 minuta,a prva procedura traje 15-20 minuta.Prostorija u kojoj se primenjuje terapija treba da je zamraena.

SINUSOIDNE STRUJE
To su naizmenine struje sinusoidnog oblika frekfencije 5000 Hz koje su modulisane tako da se dobijaju serije impulsa sinusoidnog oblika i niske frekfencije od 10-150 Hz.U intervalima izmeu modulacija protiu ne moulisani sinusoidni impulsi razliite amplitude koji ine takozvanu dubinu modulacije.Ona se izraava u procentima od 0100%.Modulacija ima dubinu 100% kad u intervalima izmeu modulacija nema struje. Dubina modulacije je 50% kad impulsi u inervalima imaju amplitudu koja iznosi 50% do amplitude modulisanih impulsa.Da bi se smanjila adaptacija tkiva koriste se dve modulacione frekfencije,jedna od 150 Hz i druga od 10-50 Hz kombinacija modulisanih i ne modulisanih impulsa kao i kombinacija modulisanih impulsa sa pauzom. Sinusoidne modulisane struje deluju nadraajno na neuromuskularni aparat.Ukoliko je dubina modulacije vea utoliko je nadraajno dejstvo jae.Serije impulsa deluju kao pojedinani impulsi.Ako je modulaciona frekfencija nia nastaju pojedinane kontrakcije,a ako je via od 20 Hz javljaju se tetanike kontrakcije.Ove struje deluju i vazodilatatorno,trofiki i analgetski.Doziraju se prema subjektivnom nadraaju bolesnika. Jedna serija se sastoji od 10- 15 procedura koje traju 5-10 minuta.

INTERFERENTNE STRUJE
Spadaju u grupu naizmeninih srednjefrekfentnih struja,pronaao ih je austrijanac Nemk po kome su i dobile ime.On je konstruisao aparat pomou kojeg se stvara struja u tkivu. Aparat poseduje dva srednjefrekfentna strujna kola od kojih jedno osciluje konstantnom frekfncijom od 4000 Hz,a drugo u rasponu od 3900-4000 Hz ili u rasponu od 4000-4100 Hz.Kad se ta dva kola ukrste u tkivu se javlja fnomen interferencije i nastaje struja frekfencije od 0-100 Hz.Fenomen interferencije znai da se oscilacije koje se nalaze u istim fazama super koniraju,a one koje se nalaze u suprotnim fazama one se potiru (nestaju).Interferentne struje su jedini agens u fizikalnoj medicini koji se ne stvara u aparatu ve u samom tkivu,one su niskofrekfentne ali se zbog frekfencije strujnih kola koje ih stvaraju spadaju u grupu srednjefrekfentnih struja.

28

BIOLOKO DELOVANJE INTERFERENTNIH STRUJA


Interferentne struje,zavisi od njihove frekfence,pa tako frekfencije od 50-100 Hz deluju analgetski,inhibitorno na simpatikus i stimuliu krvotok i limfotok,a frekfencije ispod 50 Hz deluju nadraajno na motorne nerve i mogu izazvati pojedinane ili tetanike kontrakcije.Interferentne struje stimuliu krvotok i limfotok i tim pomau resorpciju edema,hematoma i tetnih metabolikih produkata.Ubrzanjem prometa jona (Na+,K+,Ca+) stimuliu metabolizam tkiva i povoljno deluju na tonus i trofiku miia. Interferentne struje nemaju termiki efekat pa se primenjuju u onim sluajevima kad u tkivu postoji osteosintetiki materijal,to je posebno od znaaja u ovakvim sluajevima jer je metal u tkivu kontraindikacija za primenu brojnih fizikih agenasa.

APARATI,ELEKTRODE I TEHNIKA PRIMENE IFS


Aparati za medicinsku primenu stvaraju samo interferentne struje ili se one kombinuju sa DD strujama ,eksponencijalnim strujama,ultrazvukom itd,ali se najee kombinuju sa vakum masaom.Uz aparat za interferentne struje prikljuuje se kompresor pomou kog se ispod elektroda koje su u vidu zvona stvara negativan pritisak koji vri vakum masau tkiva.Interferentne struje se primenjuju pomou dva para elektroda od kojih je jedan par povezan sa strujnim kolom koje osciluje frekfencijom od 4000 Hz ili od 4000-4100 Hz. Dva strujna kola se razlikuju po kablovima razliite boje.Da bi se postigao fenomen interferencije strujna kola moraju da se ukrste.Interferentne struje se mogu primeniti u vidu: 1. Konstantnih frekfencija,kad se odabrana frekfencija ne menja tokom terapije to se koristi kad se eli terapijski efekat samo jedne frekfencije npr.100Hzanalgezija.Tkivo se brzo privikava na konstantne frekfencije. 2. Ritmikih frekfencija,kad se frekfentna oscilacija menja u odabranom opsegu u toku 30 sekundi to omoguava da se u toku terapije ispolji vie efekata interferentnih struja (1-100 Hz nadraajni efekat,stimulacije cirkulacije,inhibicija simpatikusa i analgezija).Tkivo se znatno sporije privikava na dejstvo ritmikih frekfencija to omoguava njihovu primenu u duim terapijskim serijama. Elektrode za primenu interferentnih struja mogu biti: Ploaste razliitih veliina zavisno od veliine regije koja se tretira,za tretman lica koriste se male etvoropoljne elektrode (u gumenom drau fiksirane su etiri dugmaste metalne elektrode),kao i elektrode u obliku rukavice takozvane dvopoljne elektrode.Interferentne struje se primenjuju pomou etiri ploaste elektrode,pomou dve dvopoljne ili pomou jedne etvoropoljne elektrode. Vakum elektrode koje se koriste kad se interferentne struje kombinuju sa vakum masaom,izgruju se u vie veliina zavisno od veliine regije koja se tretira,njihova primena je posebno pogodna za delove tela na koje se ploaste elektrode teko fiksiraju,rameni karlini pojas itd. Zavisno od poloaja elektroda tokom terapije primenjuju se: -Stabilna tehnika ili statika interferenca kad su elektrode fiksirane za vreme terapije; 29

-Labilna tehnika ili dinamika interferenca kad terapeut pomera elektrode u toku tretmana,za ovu tehniku se primenjuju elektrode u obliku rukavice.

DOZIRANJE I EFEKAT IFS STRUJA


Doza inteferentnih struja se odreuje na osnovu izbora frekfencije prema patolokom procesu. Drugi faktor,intenzitet struje koji treba da bude takav da izaziva prijatan oseaj trnjenja,mravinjanja. Trei faktor,trajanje aplikacije i serije terapija pa tako jedna aplikacija traje 15-20,a moe se produiti do 30 minuta.Serija se sastoji od 10-20 aplikacija,kad se primenjuju konstantne frekfencije treba izbegavati due trajanje serije zbog privikavanja tkiva.Serija se moe ponoviti posle pauze od 2-3 nedelje. Indikacije: -Degenerativni zglobni i vanzglobni reumatizam i zapaljinski reumatizam; -Stanja posle povreda naroito ako postoji osteosintetiki materijal u tkivu; -Poremeaj cirkulacije,neuralgije,neuritisi i oteenja perifernih nerava; -Poremeaj motiliteta gastrointestinalnog trakta. Kontraindikacije: -Opte; -Ozlede na mestu postavljanja elektroda; -Zapaljenja koe i podkonog tkiva; -Tromboze,tromboflebitisi (upale vena).

DARSONVALOVE STRUJE
Darsonvalove struje spadaju u grupu naizmeninih visokofrekfentnih struja.

BIOLOKO DELOVANJE NAIZMENINIH VISOKOFREKFENTNIH STRUJA


Za razliku od jednosmernih struja ije je bioloko delovanje zasnovano na kretanju jona od pozitivne ka negativnoj elektrodi.Bioloko delovanje naizmeninih visokofrekfentnih struja zasnovano je na njihovom termikom efektu,kod naizmeninih visokofrekfentnih struja nastaje vrlo brzo smenjivanje polova izvora zbog ega se joni ne kreu ve osciluju u mestu.Nastaje trenje izmeu jona i okoline i stvara se toplotna energija.Zbog stvaranja toplote procedure u kojima se primenjuje visokofrekfentna struja esto se nazivaju i dijatermija. VRSTA STRUJE FREKFENCIJA TALASNA DUINA Darsonvalove >10 KHz <30 Km Dugi talasi 0,5-1 MHz 300-600 m Kratki talasi 27,12 MHz 11,05 m Mikro talasi 2420 MHz 12,4 cm Darsonvalove struje imaju visoku frekfenciju,visok napon do 100.000 volti u tehnikom kolu i slab intenzitet od nekoliko mili ampera u terapijskom kolu.Sastoje se od serije 30

modulisanih impulsa koji traju oko 20 mikro sekundi,a u toku jedne sekunde ponavljaju se 50-100 puta.Terapijska primena ovih struja naziva se darsonvalizacija.

BIOLOKO DELOVANJE DARSONVALOVIH STRUJA


Darsonvalove struje stimuliu krvotok i time ubrzavaju metabolizam i eliminaciju toksinih produkata,takoe imaju i analgetski efekat.Primenjuju se kao lokalna i opta procedura,pa tako lokalna primena izaziva crvenilo koe,smanjuje oseaj bola i poboljava granulaciju tkiva,a opta primena poboljava metabolizam,sniava krvni pritisak,a na nervni sistem deluje sedativno.

APARATI I TEHNIKA PRIMENE


Aparati namenjeni darsonvalizaciji stvaraju samo ovu vrstu struje.Sastoje se od generatora visokofrekfentne struje i modulatora koji se nalaze unutar aparata.Terapijsko kolo se sastoji od ruke (rezonatora) u koju se postavljaju staklene elektrode razliitog oblika.Kad su napunjene neonom iskre crveno,a kad su napunjene argonom plaviasto. Za primenu darsonvalizacije koriste se elektrode razliitih veliina i oblika i to u obliku peurke za tretman lica i tela,u obliku valjka za tretman lica i vrata,u obliku elja za tretman kosmatog dela glave,u obliku olovke za tretman akni i u obliku slova U za tretman vrata.Tokom tretmana elektroda se pomera kruno po koi.

DOZIRANJE DARSONVALOVIH STRUJA


Doza darsonvalovih struja odreuje se na osnovu intenziteta koji se regulie prema subjektivnom oseaju pacijenta koji treba da oseti prijatno trnjenje,peckanje i arenje. Jaina iskrenja zavisi od udaljenosti elektrode od koe,kad je elektroda postavljena na kou iskrenje je slabije,a kad je udaljena od koe iskrenje je jae i naglaeniji je oseaj bola i peckanja.Trajanje procedure i serije pa tako procedura traje 3-6 minuta,a serija se sastoji od 10 apikacija. Indikacije: -U medicini za: -Bolna stanja; -Neuralgije i neuritisi; -Ubrzanje zarastanja rana. -U kozmetici: -Negu masne koe; -Leenje akni; -U trtmanu alopecije (elavosti); -Za snienje tonusa miine muskulature. Kontraindikacije: -Opte; -Oteenje koe na mestu primene; -Zapaljenje venskih i limfnih sudova.

31

DUGI TALASI (DUGOTALASNA DIJATERMIJA)


Terapijska primena dugih talasa je naputena zbog opasnosti od nastanka opekotina.Dugi talasi se danas primenjuju samo u hiruke svrhe.Njihova primena se bazira na destruktivnom dejstvu toplote,zavisno od toga da li se toplota stvara na jednoj ili obe elektoode.Postoji monopolarna i bipolarna tehnika primene.

MONOPOLARNA TEHNIKA PRIMENE


Za monopolarnu tehniku primene iskorieno je svojstvo VF struja,da je toplotni efekat izraeniji sto je vea ne srazmera izmeu elektroda.Aktivna elektroda je vrlo male povrine i u obliku je igle,noa ili zamke,a inaktivna je ploasta velike povrine 200 cm i vie. Monopolarna tehnika se primenjuje pri sledeim procedurama: -Fulguraciji tj. postupku povrinskog unitenja tkiva koja se izvodi na taj nain to se elektroda u obliku igle priblii na 0,5-1cm od promene koja se tretira.Posle ukljuivanja strujnog kola javlja se varnienje izmeu elektrode i koe koje unitava povrinske slojeve tkiva. -Elektrodesikacija tj. postupku isuivanja tkiva prilikom kojeg elije gube vodu ali struktura ostaje ouvana.Isueno tkivo podlee demarkaciji i otpada.Fulguracija i elektrino delovanje se primenjuju za uklanjanje manjih konih promena kao to su polipi,bradavice i slino. -Epilacija tj. postupak trajnog uklanjanja dlaka koje se primenjuje u medicini i kozmetologiji. Postoje sledee metode epilacije: 1. Epilacija iglom (blend metod) koja se izvodi tako to se epilaciona igla uvodi u kanal korena dlake.Toplota razlae koren dlake i germinativne elije iz kojih dlaka raste.procedura traje nekoliko sekundi zavisno od debljine dlake i jaine aparata.Uspenost ove depilacije je 50-70%,a bol je manji nego pri elektrolizi primenom negativnog pola galvanske struje,a oiljci se izuzetno retko javljaju. 2. Epilacija pincetom koja se izvodi tako to se specijalnom pincetom povezanom sa izvorom VF struje uhvati dlaka.Struja putuje po povrini dlake dolazi do folikula koji se zagreva i biva uniten (termoliza).Dlaka se izvlai bezbolno iz korena,procedura traje 5-20 sekundi zavisno od jaine aparata,a njena uspenost je 30-50%.metoda je bezbolna,a oiljci se ne javljaju.

BIPOLARNA TEHNIKA PRIMENE


Kad se u strujno kolo ukljui inaktivna elektroda,destruktivne promene na tkivima su jae izraene.Bipolarna tehnika se primenjuje u hirurgiji i to u sledeim procedurama: Elektrosekciji (elektrotomija) tj.u postupku izvoenja hirukog reza pomou VF struje. Rez je ravan krvarenje je vrlo oskudno jer se istovremeno obliteriu krvni sudovi,ivice rane su sterilne. 32

Elektrokoagulacija tj. postupku zatvaranja lumena krvnog suda,primenom ovog postupka se u toku operacije zaustavlja krvarenje iz krvnih sudova malog i srednjeg prenika.

KRATKOTALASNA DIJATERMIJA
(KTD)

Bioloko delovanje VF struja pa i KTD-a zasnovano je na njihovom termikom efektu. Primenom kratkih talasa dobijaju se slini bioloki efekti kao i primenom termoterapije s tim to je dubinsko zagrevanje tkiva intenzivnije i raspored toplote u tkivu je drugaiji jer primena KTD razliito zagreva tkiva koja imaju razliit elektrini otpor.Primena kratkih talasa izaziva vazodilataciju i hiperemiju,ubrzava krvotok i limfotok i stimulie oksidoredukcione procese u tkivu.Resorpcija patolokih produkata je bra,a smanjuje se i oseaj bola.Kratki talasi inhibitorno deluju na simpatikus.

APARATI I ELEKTRODE ZA KTD


Aparati za primenu KTD-a sastoje se iz transformatora koji napon iz mree od 220V pretvara u napon od 2000-3000V.Od primarnog strujnog kola koje se nalazi u aparatu VF struja se odvodi na sekundarno strujno kolo koje se zatvara pomou elektroda.Postoji vie vrsta elektroda za primenu KTD-a i to su: -Staklene razliitih prenika u kojima se nalazi metalna ploa; -Ploaste koje se u toku terapije oblau filcanim jastuiima i one se upotrebljavaju u paru; -Monoda (diploda) unutar koje se nalazi inaktivni navij,minoda (mala) takoe se i ona upotrebljava kao jedna elektroda; -Induktivni kabal koji se obmotava oko pojedinih delova tela pacijenta i on se upotrebljava kao jedna elektroda.

TEHNIKA PRIMENE KTD-a


Prilikom primene KTD-a pacijent se moe nalaziti u samom strujnom kolu ili cvan njega,zavisno od toga da li se pacijent nalazi u strujnom kolu ili van njega,razlikuju se: 1. Primena u kondenzatorskom (el.polju) kad se pacijent nalazi u strujnom kolu uspostavljenom izmeudve elektrode.Za primenu u kondenzatorskom polju koriste se staklene ili ploaste elektrode.Zavisno od naina postavljanja ovih elektroda primenjuju se sledee tehnike: Longitudinalna; Transverzalna. 2. Primena u induktivnom (el.magnetnom polju) kad se pacijent ne nalazi u strujnom kolu ve na njega deluje elektromagnetno polje koje se stvara oko navoja u minodi,monodi ili induktivnom kablu.

33

DOZIRANJE KTD-a
Doza KTD-a odreuje se na osnovu: -Intenziteta struje koji se najee podeava tako da pacijent tokom aplikacije osea prijatnu toplotu kao srujanje poletarca-oligotermika doza ali moe biti i slabiji,a to je onda atermika(hipotermika) doza kad pacijent ne osea nita ili jai od toga zove se termika pacijent osea izraene prijatne toplote i hipertermika doza javlja se intenzivan oseaj toplote koju pacijent moe jo uvek dobro da podnosi. -Trajanje procedure i serije pa tako procedura traje od 15-20 minuta,a serija se sastoji od 10-20 aplikacija.

POVREDE KTD-a
Nastaju kod pacijenata kad se u polju dejstva kratkih talasa nau metalni predmeti.Oni se tom prilikom pregrevaju i mogu da izazovu opekotine,tako u toku procedure pacijent sedi na drvenoj stolici ili lei na drvenom krevetu i mora ukloniti iz polja dejstva kratkih talasa sve metalne predmete. Indikacije: -Degenerativni reumatizam,zglobni vanzglobni i zapaljinski reumatizam u mirnoj fazi; -Stanja posle traume; -Neuralgije i neuritisi; -Hronina ginekoloka i uroloka oboljenja. Kontraindikacije: -Opte; -Metal u tkivu ili u polju dejstva elektromagnetnih talasa; -Zapaljinski procesi u tkivu.

ULTRAKRATKOTALASNA DIJATERMIJA
Ovaj oblik VF struje ija talasna duina iznosi 69cm nastao je 1937 godine iz potrebe da se povea efikasnost zagrevanja miia,smanji zagrevanje masnog tkiva.Primenom ovog oblika VF struje postignut je povoljniji odnos zagrevanja masnog tkiva i miia koji iznosi 4:1 dok je u kondenzatornom polju KTD-a vrlo ne povoljan i iznosi 9:1.Osim toga sa ovim oblikom postie se i zadovoljavajue zagrevanje u dubini. VF energija se iz generatora koaksialnim kablom dovodi do elektrode u vidu reflektora razliitog oblika.Doziranje se vri u vatima i iznosi maksimalno 200W.Indikacije i kontraindikacije su iste kao i kod KTD-a.

34

MIKROTALASNA DIJATERMIJA
U elektromagnetnom spektru mikro talasi se nalaze izmeu ultrakratkih talasa i dugih infracrvenih zraka.Oni takoe ispoljavaju termike efekte,njihova prodornost u tkivo iznosi 4-5cm tj.dublje prodiru nego IC zraci,a plie nego kratki talasi.Bioloki efekti izazvani njihovim delovanjem odgovaraju onima koje izaziva toplota,a to su crvenilo,poboljanost metabolizma,ubrzanje resorpcija patolokih produkata,ubrzanje oksidoreduktivnih procesa i analgezija.

APARATI I TEHNIKA PRIMENE MIKROTALASA


Terapija primenom mikrotalasa naziva se jo i mikrotalasna dijatermija.Aparati za primenu mikrotalasa sastoje se od generatora VF struje i nastavaka koji se nazivaju antene ili emiteri.Antene se izrauju u razliitim veliinama i oblicima i pomou njih se mikrotalasi mogu fokusirati na odreeno podruije.Na aparatima za mikrotalasnu dijatermiju moe da se fiksira samo jedna antena pa je stoga i tehnika primene mikrotalasa monopolarna.

DOZIRANJE MIKROTALASA
Doza mikrotalasa odreuje se na osnovu: 1. Veliine reflektora tako da vai pravilo to je povrina reflektora mnja snaga mu je vea.Zato se pri primeni reflektora malog prenika koriste intenziteti od 25W,a pri primeni reflektora velikog prenika intenziteti do 200W. 2. Intenziteta koji treba da bude takav da pacijent osea blagu tj.prijatnu toplotuoligotermika doza.Doza moe biti slabija (atermika) i odreuje se prema subjektivnom oseaju pacijenta. 3. Trajanja procedure i serije pa tako jedna procedura traje 5-20 minuta,a serija se sastoji od 10-15 terapija.

POVREDE PRI PRIMENI MIKROTALASA


Dugotrajni rad sa mikrotalasima moe da izazove kataraktu kao profesionalno oboljenje fizioterapeuta,stoga je neophodno da terapeut nosi zatitne naoare pri radu,zatitne naoare su obavezne i za pacijente. Indikacije za primenu mikrotalasa: -Degenerativni reumatizam zglobni,vanzglobni i zapaljinski; -Posttraumatska stanja; -Neuralgije i neuritisi. Kontraindikacije za primenu mikrotalasa: -Opte; -Zapaljinski procesi koe i podkonog tkiva;

35

-Metal na mestu primene.

SONOTERAPIJA
Sonoterapija jeste oblas fizikalne terapije koja izuava bioloko dejstvo zvuka i mogunosti njegove primene u leenju povreenih i obolelih.Zvuk pretstavlja longitudinalno treperenje materije koja se u obliku talasa prostire kroz vrstu tenu i gasovitu sredinu.Energija zvuka izaziva mehaniko treperenje talasanje i vibracije sredine kroz koju prolazi.Prema dejstvu na ulo sluha zvuni talasi se dele na infrazvuk frekfencije 0-15Hz,ujni zvuk frekfencije 16-16000Hz i ultrazvuk frekfencije preko 16000Hz.U okviru sonoterapije izuavaju se bioloka dejstva ultrazvuka i infrazvuka.

INFRAZVUK
Zvuk frekfencije ispod 16Hz koji nastaje pri radu motora koji se sporo kreu naziva se infra zvuk.Infra zvuk se moe primeniti: Lokalno kad izaziva promene propustljivosti eliske membrane frekfencije 26 Hz.Aplikacija traje 2-3 minuta,a ponavlja se posle pauze od 5 minuta. Opti kad se frekfencijom od 6-12 Hz deluje na predeo vrata.Tom prilikom dolazi do relaksacije miia i modifikacije patoloki izmenjenog tonusa. Aplikacija traje 2 minuta,a moe se ponoviti posle pauze od 20 minuta. Kad je osoba due izloena delovanju infra zvuka mogu nastati poremeaji centralnog nervnog sistema unutranjih organa pa ak i letalni ishod (smrt). Indikacije za primenu infra zvuka: -Otoci posle povreda i operacija; -Neuralgije i mijalgije; -Izmenjen miini tonus u oboljenjima CNS-a kao to su parkinsonova bolest i multiplaskleroza. Kontraindikacije za primenu infra zvuka : -Opte; -Infekcije koe i podkonog tkiva.

ULTRA ZVUK
U medicini se primenjuju frekfencije ultra zvuka od 0,75 do 3 MHz,u terapijske svrhe ultra zvuk se primenjuje u fizikalnoj medicini,a u dijagnostike u ginekologiji,hirurgiji,internoj medicini,ortopediji itd.

36

FIZIKE OSOBINE ULTRA ZVUKA


Fizike osobine ultra zvuka sline su osobinama zvuka to je predmet prouavanja akustike. Nain prostiranja,ultra zvuni talasi se od jednog izvora ire longitudinalno prolaskom kroz materiju pobuuju njene estice na oscilovanje tako da se ove estice ritmino pomeraju stvarajui u tkivu zone zgunjavanja (kompresije) i razreenja dilatacije. Brzina prostiranja zavisi od vrste sredine kroz koju ultr zvuni talasi prolaze kao i od njene temperature.Ultra zvuk se najbre prostire kroz metale,a sporije kroz iva tkiva 1540 m/sec,a najsporije vazduh,to je temperatura sredine via brzina prostiranja ultra zvuka je vea. Refleksija,tkiva pruaju razliit otpor pri prolasku ultra zvuka tako da se pri prelasku iz jedne u drugu sredinu ultra zvuk delom odbija od granine povrine. Refrakcija (prelamanje) pri prelasku iz jednog tkiva u drugo ultra zvuk delom menja pravac kretanja zbog razliitog otpora koji mu tkiva pruaju (akustina inpedanca). Jedan deo ultra zvune energije apsorguje sredina kroz koju ulta zvuk prolazi tom prilikom se deo mehanike energije ulta zvuka pretvara u toplotnu energiju.Apsorpcija ultra zvuka je proporcionalna sadraju proteina u tkivima tako da je najvea u nervnom,a manja u miinom,a najmanja u masnom tkivu.Dakle pri prolasku ultra zvuka kroz tkiva najvie se zagreva nervno,manje miino,a najmanje masno tkivo. Fizike osobine ultra zvuka su iskoriene u trapijske i to apsorpcija i dijagnostike svrhe-relaksacija i refrakcija. Prodiranje ultra zvuka zavisi od sredine kroz koju ultra zvuni talasi prolaze kao i od njihove frekfencije.ultra zvuni talasi prodiru dalje od svog izvora ako prolaze kroz tenu sredinu,a krae ako prolaze kroz gasovitu.Ultra zvuni talasi nie frekfencije dublje prodiru u tkivo od ultra zvunih talasa vee frekfencije.Ultra zvuk koji se koristi u terapiji prodire u dubinu i do 8cm.

BIOLOKO DELOVANJE ULTRA ZVUKA


Ultra zvuk deluje na tkiva na vie naina: Mehaniki tako to izaziva mehaniko oscilovanje tkiva.Pomeranje tkiva koje pri tom nastaje je ravnomerno u malim intervalima pa se naziva i ultra zvuna masaa. Trmiki tako to apsorpcija ultra zvuka izaziva povienu temperaturu u tkivima.Na dubini od 2cm temperatura se poveava za 0,5-1C,a na dubinu do 3cm 0,1C.Zagrevanje je najizraenije na graninim povrinama izmeu razliitih tkiva.Zagrevanje tkiva dovodi do ubrzanja oksidoreduktivnih procesa. Neurorefleksni tako to se delovanjem na refleksne zone postie regulacija funkcije VNS-a.

37

Fiziko hemijski to je posledica pethodno navedenih delovanja.Ultra zvuk ubrzava oksidoreduktivne procese,a tim i metabolizam u tkivima.Stvaraju se farmakoloki aktivne materije,u koloidne sisteme ulazi voda tako da oni prelaze iz gl (vrstog) stanja u so(teno) stanje,stimulie se stvaranje prekolagena ainhibitora stvaranje zrelih kolagenih vlakana.Visoko molekularne belanevine se cepaju na nisko molekularne,menja se PH krvi reakcija ka alkalnoj.Kao posledica kombinacije svih pomenutih dejstava ultra zvuka nastaju pozitivni terapijski efekti kao to su: -Smanjenje bola i zapaljenja; -Smanjenje spazma; -Poboljanje krvotoka i limfotoka; -Poboljanje resorpcije patolokih produkata u tkivima i omekavanje oiljaka.

APARATI ZA ULTRAZVUNU TERAPIJU


Kad se na povrinu ploe od kvarca deluje VF elektromagnetnim poljem dolazi do promena u debljini ploe sinhrono sa oscilacijama elektromagnetnog polja (inverzni piezoelektrini efekat).Dakle el. energija se pretvara u mehaniku pri emu se emituje ultra zvuk.Aparati za ultrazvunu terapiju sastoje se od izvora VF struje i ultrazvune glave (aplikator,projektor,sonda).Prenik glave iznosi 1-5cm zavisno od veliine podruija koje se tretira.Aparati prizvode samo ultrazvuk ili su kombinovani sa jo nekim fizikim agensom i to najee sa DD strujom. Ultrazvuk koji emituje aparat moe biti: -Kontinuiran tj.bez pauza i impulsni sa pauzama.Odnos trajanja impulsa i pauze je 1:4 (posle impulsa od 2 mili sekunde sledi pauza od 8 mili sekundi).Impulsni ultrazvuk nema termiko delovanje i upotrebljava se kod oboljenja kod kojih je zagrevanje tkiva dovelo do pogoravanja bolesti.

TEHNIKA PRIMENE ULTRAZVUKA


U zavisnosti od poloaja ultrazvune glave u toku aplikacije,mogu se primeniti sledee tehnike: 1.Stabilna kad se ultrazvuna glava ne pomera u toku procedure.Primena ove tehnike se izbegava jer moe doi do pregrevanja tkiva,preporuuje se za primenu impulsnog i subakvalnog ultazvuka. 2.Labilna kad se ultrazvuna glava pomera sporim krunim pokretima tokom procedure,ovo je najea primena ultrazvuka. U zavisnosti od vrste kontaktnog medija izmeu aplikatora i pacijenta primenjuju se: 1.Tehnika sa parafinskim uljem ili gelom koja se najee primenjuje; 2.Sono foreza-ultrasono foreza kad se umesto parafinskog ulja kao kontaktni medium koristi rastvor nekog lekovitog sretstva (diklofenak gel,hepalpan,hidrokortizon). Ultrazvuk poveava propustljivost koe i eliskih membrana pa se pospeuje upijanje lekovitih supstanci u koi; 3.Subakvalna tehnika koja slui za primenu ultrazvuka na nervne povrine i skoni zglob, (lakat)ovde je kontaktni medium voda.

38

Tehnika primene ultrazvuka je lokalna.Ultrazvuk se aplikuje direktno na obolelo mesto segmentno tj.paravertebralno (du kimenog stuba) ili simpatike ganglije (refleksna primena).

DOZIRANJE ULTRAZVUKA
Doza ultrazvuka odreuje se na osnovu koji se meri u W/cm.U terapiji se najee primenjuju doze od 0,5-1 W/cm. Intenzitet od 0,8W/cm pokriva najire indikaciono podruije. Frekfencije koja moe biti 1mHz za tretman tkiva na veoj dubini i 3mHz za tretman tkiva bliih povrini koe. Trajanja procedura i serije terapija tako da jedna aplikacija ultrazvuka traje 5-10 minuta,a serija se sastoji od 6-10 aplikacija maksimalno 20,i moe se ponoviti posle pauze od est nedelja.

OPASNOST I MERE ZATITE OD ULTRAZVUKA


Ultrazvuk kao i ultrazvuno zraenje ima kumulativno delovanje koje moe biti kancerogeno.Zato se primenjuju: -Zatita terapeuta noenjem pamune rukavice na ruci kojom se dri ultrazvuna glava. -Zatita pacijenta ograniavanjem ekspozicije ultrazvuka tako da se godinje makosimalno smeju primeniti tri serije po deset terapija. Indikacije za primenu ultrazvuka: -Reumatska oboljenja; -Zapaljenski degenerativni reumatizam zglobni i vanzglobni; -Posttraumatska stanja; -Bolna stanja,mijalgije i neuralgije; -Oiljci,kontrakture i keloidi. Kontraindikacije za primenu ultrazvuka: -Opte; -Zone okotavanja; -Predeo malog mozga i polnih organa; -Rahitis i osteoporoza; -Multipleskleroza; -Trudnoa; -Proirene vene,tromboflebitisi i tromboze; -Infekcije koe i podkonog tkiva; -Neusi na delu primene.

39

ELEKTRODIJAGNOSTIKA
U irem smislu rei elektrodijagnostika oznaava ispitivanje reakcije pojedinih tkiva oveijeg organizma na elektrine nadraaje pa se koristi kao elektromiografija,elektroencefalografija,elektrokardijografija,elektrodermatometrija i elektrodijagnostika u uem smislu rei sa hronaksimetrijom.Ove dijagnostike metode zasnivaju se na svojstvu nadraljivosti nerava i miia na elektrini impuls.Korienje neofaradske i galvanske struje u cilju ispitivanja nadraljivosti nerava i miia naziva se klasina elektrodijagnostika sa hronaksimetrijom.Koristi se radi dijagnostikovanja pojedinih bolesti ioteenja nerava i miia,stepena njihovog oteenja kao i praenja pojedinih efekata leenja odnosno davanja prognostikih zakljuaka. Elektrodijagnostikom se moe utvrditi vrsta i lokalizacija oteenja i ustanoviti da li je centralnog ili perifernog tipa.Utvreno je da se prilikom draenja motornih nerava i miia galvanskom strujom javlja reakcija u vidu kontrakcija miia ali ne za vreme prolaska struje konstantnog intenziteta ve samo u momentu otvaranja i zatvaranja kola struje ili pri promeni intenziteta struje.Normalan mii na nadraaje galvanskom strujom daje kontrakcije odreenog kvaliteta koje su brze i jake prilikom otvaranja strujnog kola,to je jednokratni munjeviti trzaj odnosno kontrakcija miia.Dolo se do zakljuka da postoje odreene zakonitosti u ponaanju normalnih miia na draenje strujom. Ukoliko je jaina struje vea u toliko je kontrakcija miia jaa to ne vai za obolele ili povreene miie.Faradska struja prilikom draenja normalnog miia daje niz brzih uzastopnih kontrakcija takozvanu tetaniku kontrakciju koja traje sve dok prolazi faradska struja.Ovde vai pravilo to je jaina struje vea tetanika kontrakcija miia je jae izraena.Najbolja nadraljivost miia postie se draenjem motornih taaka.Kao to smo ve rekli osnova u ispitivanju tj.elektordijagnostici jeste miina kontrakcija do koje je dolo draenjem elektrinom strujom minimalne jaine.Ta minimalna jaina struje koja pri zatvaranju strujnog kola i kod najdueg produenog nadraaja izaziva miinu kontrakciju naziva se reobaza.Najkrae potrebno vreme proticanja struje kroz nerv ili mii za izazivanje miine kontrakcije naziva se korisno vreme,i trajanje tog vremena zavisi od jaine struje.Kad se jaina struje koja odgovara reobazi pomnoi sa dva i za tu dvostruku jainu struje odredi korisno vreme dobija se vrednost hronaksije.Hronaksija je korisno vreme dvostruke reobaze.U dijagnostici se odreuje hronaksija a ne korisno vreme.Odnosi izmeu jaine struje i korisnog vremena moe se prikazati nakordinatnom sistemu.Na apcisu se nanosi vreme u milisekundama,a na kordinatu jaine struje u miliamperima tako se dobija kriva intenziteta i vremena.Vrednosti reobaze i hronaksije se razlikuju kod zdravih i bolesnih miia i nerava,reobaza se normalno kree od 2-12 miliampera,a hronaksija od 0,03 milisekunde do 1 milisekund u zavisnosti od miia.U patolokim sluajevima vrednosti hronaksije su znatno vee i u zavisnosti su od oteenja neuromiinog sistema. Kod ptpune denervacije one su i do sto puta vee,kod klasine elektrodijagnostike ispituje se nadraljivost miia i to: a)Draenjem samog miia; b)Draenjem nerva koji inervie odreeni mii ili odreenu miinu grupu.

40

Prvo se drai faradskom strujom,a zatim galvanskom.Redosled ispitivanja je sledei:faradska struja zdrava pa bolesna strana i kod miia i kod nerava,takoe i kod galvanske struje. Pri elektrodijagnostici kao i u elektroterapiji za nadraaje preko motornih taaka koriste se monopolarna i bipolarna tehnika.Kod monopolarne tehnike nadraaj ili stimulacija se vri pomou male aktivne diferentne elektrode koja je od kalaja,to je mala elektroda 10x10mm koja se naziva takastom ili dugmastom.Elektroda je presvuena sa deset slojeva gaze,a gaza se pre ispitivanja nakvasi destilovanom vodom ili fiziolokim rastvorom dok je druga inaktivna elektroda vea i to preko 10x10cm.Ova se stavlja to dalje od mesta koje ispitujemo uglavnom na predelu lea krsta ili trbuha,anoda je indiferentna elektroda dok je katoda diferentna i na svom drau ima prekida u vidu dugmeta. Elektrodijagnostika NF struja podrazumeva sledee postupke: -Ispitivanje galvanske nadraljivosti; -Ispitivanje faradske nadraljivosti. Odreivanje i/t ktive,pravouglim ili touglim impulsima i odreivanje akomodabilnosti.

ELEKTROMIOGRAFIJA
Jeste savremena neurofizioloka metoda ispitivanja miia neuromiinog spoja,i perifernih ivaca.Zasniva se na osobini miia da da za vreme aktivnosti produkuje akciozne potencijale koji se mogu registrovati aparatima elektromiografima preko elektroda koje se ubadaju u mii ili mikroelektroda iz miinog vlakna.Normalan mii daje potencijale samo pri aktivnosti,pri mirovanju vlada elektrina tiina.U patolokim sluajevima mogu se registrovati spontani potencijali pri mirovanju miia-to su fibrilacije i fascikulacije,kao znak denervacije miia i izmenjeni akcioni potencijal pri voljnoj kontrakciji. Prema ovim pokazateljima elektromiografijom se mogu dijagnostikovati sledee bolesti: -Miine distrofije; -Polimiozitis; -Miotonije (oteane dekontrakcije miia); -Insuficijenciju neuromiinih sinapsi-mijastenija; -Lezije perifernih motornih i senzitivnih ivaca. Elektromiografija prua i mogunost merenja brzine kretanja stimulusa kroz periferne ivce motorne i senzitivne nerve.Ovo merenje uz registrovanje potencijala miia daje velike mogunosti za dijagnostikovanje mesta i stepena oteenja perifernog ivca.Normalno donja granica brzine provoenja kroz nervna stabla ruku je 50m/sec. ,a nogu 40m/sec. Ostale dijagnostike mogunosti EMG su sledee: -Diferenciranje vrste ne voljnoh pokreta; -Dijagnostikovanje histerinih simptoma i simulacije. Priprema bolesnika svodi se uglavnom na psihiku pripremu.

41

Materijal za izvoenje EMG: -Aparat za snimanje EMG-a; -Specijalna igla kojom se radi EMG; -ica koja spaja iglu i aparat; -Kontakt ele; -Sterilne rukavice; -Alkoholi tuferi i paste; Bolesnik se smeta u specijalnu stolicu za snimanje,tehniar tuferom izbrie mesto tufera,lekar ubada iglom i poinje snimanje koje aparat belei na specijalni papir,jedina kontraindikacija je pjsmejker.Snimanje je uglavnom bezbolno osim u retkim sluajevima kad moe da se javi bol koji se suzbija davanjem analgetika.Da bi radio u EMG kabinetu tehniar treba da je specijalno obuen.

MAGNETOTERAPIJA
Magnetoterapija je grki magnetis-prirodni magneti i terapeja-leenje. Jeste oblast fizikalne terapije koja prouava bioloko dejstvo magnetnih i elektromagnetnih polja i mogunosti njihove primene kod obolelih i povreenih.Mada se za terapijska svojstva magneta zna jo od doba starih grka,magnetno i elektromagnetno polje tek u novije vreme u fizikalnoj terapiji.Sama zemlja pretstavlja veliki magnet,magnetne sile prodiru kroz sve materije,skoro bez ikakvog otpora.

PODELA MAGNETOTERAPIJE
Magnetoterapija se deli na terapiju primenom konstantnog magneta kad se koriste: Magnetne ploice ili magnetofore prenika od 5-12 mm i debljine 2,5mm za stimulaciju apopukturnih taaka na aurikuli (una koljka).Magnetno polje prodire u dubinu od 520mm i u zavisnosti od veliine ploice. Potkoviasti magnet razliite veliine koji se postavlja iznad obolelog dela tela ili na njega tokom dueg vremena najee se koristi za stimulaciju stvaranja kalusa. Elektromagnetnog polja koje nastaje oko provodnika kad kroz njega tee struja. Linije sila su najgue ukoliko je provodnik u obliku navoja (solenoid),magnetni efekat je najizraeniji ukoiko protie naizmenina struja.Sa promenom intenziteta struje nastaju promene u intenzitetu elektromagnetnog polja impulsno elektromagnetno polje.Frekfencija impulsnog elektromagnetnog polja se izraava u hercima i prema tome se dele na NF do 100Hz koji imaju brojne pozitivne fizioloke efekte i nalaze se u prodaji kao aparati za primenu u kunim uslovima i VF do 1000Hz koji se koriste iskljuivo u medicinskim uslovima.

42

BIOLOKO DELOVANJE MAGNETOTERAPIJE


Magnetoterapija ima vazodilatatorno,analgetsko i spazmolitiko delovanje.Poboljava trofiku i regenerativnu sposobnost tkiva,magnetno i elektromagnetno polje deluju na nivou eliske membrane i tim pomae uspostavljanje normalnog membranskog potencijala.Magnetoterapija stimulie krvotok i limfotok,menja viskoznost u krvi i poveava parcijalni pritisak kiseonika u tkivima.Direktnim ili refleksnim delovanjem na CNS izaziva luenje endofina (slian je morfinu) ime se postie smanjenje bolova.Isto tako magnetoterapija stimulie luenje hormona pankreasa i nadbubrene lezde. Bioloko delovanje impulsnog elektromagnetnog polja zavisi od njihove frekfencije. FREKFENCIJA INDIKACIJA 2Hz Sve vrste upala 4Hz Bronhitis,poremeaji spavanja 6Hz Hipertenzija 10Hz Migrena,slaba cirkulacija 11Hz Ginekologija 12Hz Zarastanje rana 18Hz Degenerativni zglobni i vanzglobni reumatizam 20Hz Posttraumatska stanja 27Hz Usporeno zarastanje preloma 160Hz Miozitis,tendinitis 320Hz Hipertrofija prostate,limfoedem 640Hz Posttraumatska stanja,degenerativni reumatizam

APARATI ZA MAGNETOTERAPIJU
Aparati u magnetoterapiji sastoje se od upravljake jedinice koja je generator el.impulsa i solenoida kroz ije navoje prolazi struja i oko kojeg se stvara elektromagnetno polje. Solenoidi se izrauju u razliitim veliinama u obliku: 1. Ploa koje mogu biti okrugle prenika 10,12 ili vie cm ili etvrtaste,povrine 100,120 ili vie cm,debljine 2-3 cm,te ploe se ne mogu savijati. 2. Antena koje su savitljive pa lako prileu na obolelu regiju i one mogu biti etvrtaste i lie na gumeno-grafitne elektrode za elektroterapiju ili su u obliku trake i obmotavaju se oko obolele regije. 3. Obrua koji su najee fiksirani za specijalni drveni krevet du koga klize i mogu se postaviti za aplikaciju na razliitim delovima tela,taj solenoid moe biti i u obliku dueka,podloke i manetni.Svi su izgraeni od plastificiranih materijala unutar kojih se nalaze navoji solenoida.U toku terapije pacijent lei na njima ili se labavo obmotavaju oko delova tela koji e biti tretirani. 4. U obliku specijalne stolice u koju je ugraeno vie solenoida i im je pojedinanim ukljuivanjem mogue tretirati pojedinane delove tela.

43

TEHNIKA PRIMENE I DOZIRANJE MAGNETOTERAPIJE


Magnetoterapija se primenjuje u vidu sledeih procedura: -Lokalne kada se primenjuje na oboleli deo tela; -Refleksne; -Opte (dejstvo na telo osim glave). Doza magnetoterapije se odreuje na osnovu: -Izbora solenoida,a on zavisi od veliine tretiranog predela; -Izbor frekfencije koji zavisi od tipa aparata i indikacije; -Trajanja procedure i serije pa tako jedan tretman traje 30minuta,to je jedna terapijska jedinica.Najee terapijske doze su 1-2 terapijske jedinice osim za pospeivanje stvaranja kalusa gde se primenjuje 4-8 terapijskih jedinica.Serija se sastoji od 10-20 terapija. Indikacije za primenu magnetoterapije: -Degenerativni zglobni i vanzglobni reumatizam; -Posttraumatska stanja; -Poremeaj periferne cirkulacije; -Hronina ginekoloka i uroloka oteenja; -Kone bolesti (psorijaza,dermatoze,ulkus kruris itd); -I neka stanja koja se tretiraju primenim apopunkture (nesanica,astma). Kontraindikacije za primenu magnetoterapije: -Opte; -Gravilitet; -Ugraen srani pejsmejker.

44