UNIVERZITET U BEOGRADU POLJOPRIVREDNI FAKULTET

KATEDRA: Odgajivanje i reprodukcija domaih i gajenih ivotinja STUDIJSKI PROGRAM: ZOOTEHNIKA

TEMA: Uticaj mikroklime staje na zdravlje i produktivnost ivotinja Seminarski rad iz predmeta Zoohigijena za IV godinu studija

Student: Marijana Pejovi ZO-08-143

Predmetni nastavnik: Profesor dr. Slava Hristov

Ocena:_______

U Beogradu, septembar 2012.

Sadraj

Uvod.....................................................................................................................................3 Temperatura vazduha...........................................................................................................3 Vlanost vazduha.................................................................................................................7 Sadraj tetnih gasova u vazduhu .......................................................................................8 Strujanje vazduha...............................................................................................................11 Praina u vazduhu..............................................................................................................12 Osvetljenje.........................................................................................................................14 Ventilacija..........................................................................................................................17 Zakljuak............................................................................................................................1 8 Literatura............................................................................................................................19

Uvod

Nain dranja, ishrana, napajanje, izubravanje, zdravstvena zatita i druge zootehnike mere ine funkcionalno povezan kompleks faktora, meu kojima posebno mesto zauzima mikroklima u objektima za uzgoj domaih ivotinja. Elementi mikroklime koja vlada u stajama definiu ambijent u kome grla provode svoj ivotni vek. Optimalni ambijentalni uslovi svojim povoljnim dejstvom na zdravstveno stanje ivotinja, metabolizam i konverziju hrane, omoguuju ispoljavanje maksimalnih efekata ostalih faktora. U praksi se, obino, obezbeenju povoljnih mikroklimatskih uslova ne pridaje dovoljno panje. Oni su shvaeni vrlo proizvoljno i toleriu se velika odstupanja od vrednosti koje standardi propisuju, shodno zahtevima pojedinih vrsta i kategorija ivotinja. Mikroklima u objektima za uzgoj domaih ivotinja obuhvata temperaturu i vlanost vazduha, sadraj tetnih gasova u vazduhu (CO2, NH3, H2S), brzinu strujanja vazduha, koliinu praine u vazduhu, intenzitet buke i osvetljenost objekata.

Temperatura vazduha

Zavisi od tipa staje Na temperaturi vioj od 25C dolazi do pada mlenosti Nia temperatura - vea konzumacija hrane Via temperatura - pada apetit, poveana konzumacija vode Toplotni udar

Sl. 1. Staja za krave

Temperatura

vazduha

je najznaajniji

inilac

mikroklime.

Temperatura

spoljanjeg vazduha utie u velikoj meri na temperaturu stajskog vazduha, a ova na fizioloke procese organizma ivotinja. Temperatura vazduha u stajama nije ravnomerno rasporeena, poveava se prema tavanici, a smanjuje prema podu i prema zidovima, i moe dostii razliku od 3C. Optimalna temperatura vazduha u objektu omoguuje lako odravanje telesne temperature. U sluaju poviene temperature smanjuje se uzimanje hrane i usporava jer je organizam primoran da se oslobaa suvine toplote kako bi odrao telesnu temperaturu.

Kod sniavanja temperature stajskog vazduha veliki deo energije koju organizam dobija od unete hrane, pretvara se u toplotu za odravanje telesne temperature. U oba sluaja umanjuju se efekti proizvodnje. od optimalne Pored ovoga, se drastina odstupanja temperature direktno odraavaju na zdravstveno stanje grla (slike 2, 3 i 4).

ivotinje mogu krae vreme podneti vrlo visoke temperature (60-70C), a da se toplota njihovog tela povisi svega 0,5-1C. Meutim, ako se nalaze due vreme na temperaturi samo 10C vioj od telesne temperature, moe doi do uginua. Suprotno, niske temperature ivotinje podnose znatno lake. Kada se ivotinje u dovoljnoj meri hrane i kreu, tada temperatura vazduha moe biti izmeu 0 i 20C bez tetnih posledica

po njihov organizam. U svakom sluaju, ivotinje se mogu adaptirati na velike hladnoe, ali ih u tom smislu treba trenirati jo kao mladunad (npr. hladno odgajivanje teladi). Inae, na hladnou su od domaih ivotinja najotpornije ovce, a najosetljivije svinje. Temperatura ivotne sredine pri kojoj se razmena materija i produkcija toplote nalaze na minimalnim vrednostima, a fizioloki procesi protiu najravnomernije oznaava se indiferentnom temperaturom ili temperaturnim komforom. U zoni indiferentne temperature ivotinje i ovek nemaju oseaj hladnoe ili toplote. Nivoi indiferentne temperature zavise od ishrane, naina gajenja, prilagoenosti ivotinja na niske ili visoke temperature, dlanog pokrivaa ili perja, potkonog masnog tkiva, vrste ivotinja, klimatskih i sezonskih uslova. Pri obilnoj ishrani indiferentna temperatura je nia, dok je pri oskudnoj ishrani via. Za visoko-produktivne rase goveda granice indifirentne temperature se kreu od 9 do 16C, za ovce od 12 do 20C i za svinje od 20 do 23C. Najnia indiferentna temperatura pri kojoj se uoavaju najmanji gubici energije za odravanje fiziolokih funkcija organizma i minimalne produkcije toplote je poznata pod nazivom kritina temperatura. Pri temperaturu vazduha nioj od kritine razmena materija i produkcija toplote se poveava. Za govee kritina temperatura pri gladovanju iznosi 18C, pri optimalnoj ishrani 9C, a pri obilnoj ishrani manje od 9C. Domae ivotinje su osetljivije na vie nego na nie temperature. U kratkom vremenskom periodu one mogu da podnesu veoma niske temperature. U tom sluaju treba da im se omogui slobodno kretanje jer se putem kretanja poveava miina produkcija toplote. Osim toga, ivotinje koje su izloene delovanju hladnoe treba da konzumiraju veliku koliinu hrane da bi se time nadoknadio gubitak toplote. Dugotrajno gajenje ivotinja u hladnim, vlanim i promajnim stajama dovodi slabijeg iskoritavanja hrane, jer se hranljive materije koriste primarno za zagrevanje tela, a ne za produkciju. Ovo je naroito uoljivo kod mlenih krava koje se gaje u veoma hladnim stajama. U ovim uslovima mlena produktivnost krava naglo opada. Niska temperatura moe da dovede do prehlade, na primer pri iznenadnom upadanju ivotinja u hladnu vodu, uzimanju velikih koliina hladne vode i dr. Ako jedna krupna ivotinja uzme odjednom 40 L hladne vode gubi oko 1000 kcal toplote. Svaka vrsta ivotinja razliito podnosi visoku temperaturu. Lake je podnose konji koji su, kao stepske ivotinje, manje osetljivi prema toploti i velikoj hladnoi.

Naime, konji imaju veoma usavren termoregulacioni mehanizam koji im dozvoljava ouvanje stalne temperature, ak i kod iznenadnih veoma drastinih promena temperature spoljanjeg vazduha. Oni se veoma lako prilagoavaju u zimskom periodu variranjima temperature u iznosu 40-50C (npr. sa temperature u staji od +20C na temperaturu vazduha u spoljanjoj sredini od -20 do -30C). Savrena termoregulacija u konja delom se odnosi na sposobnost znojenja zbog dobre funkcionalnosti njihovih znojnih lezda. Govee tee podnosi visoke temperature. Kod ove vrste ivotinja odavanje toplote putem isparavanja i znojenja je nedovoljno, jer se znoji samo prednja polovina tela, gde se nalazi vei broj znojnih lezda. Ptice nemaju znojne lezde i veoma su osetljive na visoke temperature iako viak toplote odaju putem disanja. Svinje i koze teko podnose visoke temperature; bez obzira to poseduju znojne lezde, ne znoje se u znatnom obimu. Osim toga potkono masno tkivo svinje spreava odavanje vika toplote. U zimskom periodu potkono masno tkivo svinja predstavlja dobar izolator prema spoljanjoj hladnoi i hlaenju tela. Vruine naroito teko podnose utovljene ivotinje i one koje poseduju dugi i gusti dlani pokriva. Veoma esto nastaju uginua usled toplotnog udara pri transportu svinja u zatvorenim vagonima ili kamionima, kada se ne potuju normativi transporta.

Vlanost vazduha
Vlaan vazduh je dobar provodnik toplote Puno vlage u vazduhu - hladne staje Previsoka vlanost smanjuje otpornost organizma Bolesti respiratornog sistema Preniska vlanost pada otpornost disajnog sistema, pucaju sluznice, poveana koliina praine u vazduhu Vlanost vazduha se moe izraziti kao apsolutna i relativna. Apsolutna vlanost vazduha predstavlja maseni sadraj vodene pare u jedininoj zapremini vazduha

i izraava se u g/m3. Relativna vlanost vazduha predstavlja procent zasienosti vazduha vodenom parom. Kapacitet vazduha za prijem vodene pare zavisi od njegove temperature, tako da sa porastom temperature i pri konstantnom pritisku ovaj kapacitet raste. Dakle, pri porastu temperature, relativna vlanost se smanjuje, iako je apsolutni sadraj vodene pare u vazduhu ostao konstantan. Poremeena vlanost stajskog vazduha takoe izaziva zdravstvene poremeaje, a samim tim i niz ostalih negativnih posledica. Visoka vlanost u objektima oteava organizmu normalnu razmenu vlage i toplote sa okolinom, izaziva oboljenja koe i sluzokoe, prehlade i prljanje tela. Poviena vlanost takoe se negativno odraava i na konstruktivne elemente staje, izazivajui koroziju, vlaenje i kondenzaciju vlage, pa time i njihovo brzo propadanje. Osim toga, vlaenje poroznih konstruktivnih elemenata, koji absorbuju kondenzovanu vlagu, poveava njihovu toplotnu provodljivost, odnosno smanjuje njihova termoizolaciona svojstva, pa time remeti i projektovani toplotni reim staje. Niska vlanost dozvoljava lebdenje poveane koliine praine u vazduhu, to izaziva suenje i upale sluzokoe disajnih puteva, a sama po sebi uzrokuje veliki gubitak telesne vlage isparavanjem, kao i stalan oseaj ei.

tetni gasovi u vazduhu

Sadraj tetnih gasova odnosi se pre svega na koncentraciju ugljen-dioksida (CO2), ugljen-monoksida (CO) amonijaka (NH3) i vodonik-sulfida (H2S). Ostali tetni gasovi u vazduhu obino se ne javljaju u znaajnim koncentracijama. Ugljen-dioksid (CO2) Bez mirisa, tei od vazduha Krave ga izluuju disanjem Poveana koncentracija kod loe ventilacije ivotinje su mlitave, smanjuje im apetit Smanjuje im se opta otpornost 8

Poveana koncentracija ukazuje na prisustvo drugih gasova

Ugljen-dioksid (CO2) se taloi pri podu objekta jer ima veu specifinu masu (1,9778 kg/m3) od vazduha (oko 1,2 kg/m3, pri temperaturi od 20C i normalnom atmosferskom pritisku) Usled svoje rastvorljivosti u vodi, javlja se i pri tavanici, noen vodenom parom, koja je toplija i laka od vazduha, pa se kree prema gore. Dozvoljena koncentracija CO2 u stajskom vazduhu iznosi 3,5 l/m3 (0,35 % zapreminski, 3500 ppm*). Preko ove koncentracije CO2 dovodi do pojave prvih simptoma trovanja. U atmosferskom vazduhu, njegova koncentracija obino iznosi oko 0,5 l/m3 (0,05 % zapreminski, 500 ppm). Kod dueg boravka ivotinja, naroito svinja, u stajama sa poveanom koncentracijom CO2 dolazi do smanjenja apetita, odbijanja ponuene hrane, apatije, ubrzanog disanja i drugih manifestacija. Sa stoarskog aspekta znaajno je da dolazi do smanjenja produktivnosti ivotinja kada poveanu koncentraciju CO2 u vazduhu staja prate poveane koncentracije tetnih gasova, kao to su amonijak, sumporvodonik i drugi gasovi, uz istovremeno poveanje temperature i vlanosti vazduha. Ugljen-monoksid (CO) Bez boje, ukisa i mirisa, eksplozivan, VRLO OTROVAN U stajama koje se greju plinskim grejaima Ne pravi iritaciju sluzokoe nosa i grla, niim ne odaje svoje prisustvo i njegovo trovanje se ne prepoznaje jer su simptomi ponekad slini simptomima obine prehlade i zbog toga se ovaj gas naziva jos i tihi ubica

Sl. 5. Vezivanje CO za hemoglobin ime se onemoguava transport O2 i CO2

Amonijak (NH3) Amonijak (NH3) se stvara biohemijskim razlaganjem organskih materija iz fecesa i urina koje sadre azot, pod uticajem anaerobnih ureaza-aktivnih bakterija, pri pH vrednosti iznad 7 (7,8-8,8). Najvee koliine amonijaka nastaju truljenjem stajnjaka pri bakterijskom raslaganju karbamida iz mokrae. Amonijak je bezbojan gas, laki od vazduha, toksian, sa snanim nadraajnim delovanjem i specifinim otrim i neprijatnim mirisom. Amonijak (NH3) ima specifinu masu od 0,77 kg/m3. Poto je znatno laki od vazduha, nalazi se u gornjim slojevima stajskog vazduha. Poveana koncentracija ovog gasa jako optereuje atmosferu staje, ne samo zbog neprijatnog mirisa i toksinih svojstava, ve i zbog agresivnog delovanja na sluzokou disajnih puteva i konstruktivne elemente staje, to se ispoljava kroz intenzivnu koroziju metalnih elemenata (graevinska konstrukcija, limovi, ventilatori, cevi itd.). Prisustvo NH3 u stajskom vazduhu dozvoljava se u koncentraciji do 0,05 l/m3 (0,005% zapreminski, 50 ppm). Koncentracija amonijaka u vazduhu od 50 do 150 ppm smanjuje prirast svinja za 12 do 30%. Akutna trovanja ivotinja amonijakom u talama retko nastaju, a manifestuju se u vidu sitnih krvarenja u sluzokoama respiratornog sistema, emfizema plua, povraanja, poremeaja CNS-a (grevi, koma) ili zapaljenja sluzokoa posle resorpcije veih koliina ovog gasa. Uginua nastaju kao posledica kardiotoksinog delovanja NH3 i paralize centra za disanje. Meutim, dugotrajno delovanje i minimalnih koliina NH3 u vazduhu tala moe tetno da deluje na sve vrste domaih ivotinja. Vodonik-sulfid (H2S) Vodonik-sulfid (H2S) se veoma retko javlja u koncentracijama veim od dozvoljene, tako da obino ne naruava kvalitet stajskog vazduha. Ovaj gas ima veu

10

specifinu masu od vazduha (1,539 kg/m3). Dozvoljena koncentracija vodonik-sulfida u stajskom vazduhu iznosi 0,01 l/m3 (0,001% zapreminski, 10 ppm). *ppm - "parts per milion" (milioniti delovi); 1 ppm = 10-6 - 4% U stoarskoj proizvodnji H2S nastaje u procesu razlaganja organskih materija koje sadre sumpor. Stvara se zajedno sa drugim gasovima neprijatnog mirisa (indol, skatol, merkaptani, volatilne masne kiseline) pri truljenju otpadnih organskih materija pod delovanjem anaerobnih mikroorganizama (anaerobna dekompozicija stajnjaka) u osonim jamama i deponijama vrstog stajnjaka. Meutim, H2S izluuju ivotinje kao crevni gas, naroito pri afekcijama digestivnog trakta salmonelama. Preventivne mere, koje se primenjuju radi zatite od stvaranja i tetnog delovanja H2S na organizam ivotinja, sastoje se u redovnom ienju i uklanjanju otpadnih materija iz staja, dobrom i redovnom provetravanju, a posebno izbegavanju bilo kakve veze staja sa deponijama stajnjaka i drugim mestima gde se razgrauju otpadne materije organskog porekla, odnosno razvijaju truleni procesi. tetni gasovi u stajskom vazduhu nastaju kao produkti disanja ivotinja ili kao produkti procesa fermentacije i razlaganja organskih materija iz stajnjaka i hrane. Ovo je posebno izraeno u letnjem periodu, kada su ovi procesi ubrzani visokom temperaturom, mada se slini efekti mogu pojaviti i zimi, kada se, radi odravanja povoljne temperature stajskog vazduha, intenzitet ventilacije znatno smanjuje.

Strujanje vazduha
Strujanje vazduha u objektima je neophodno da bi se uopte vrila izmena zagaenog, unutranjeg, sveim spoljanjim vazduhom i obezbedio optimalni kvalitet stajskog vazduha. Ono moe da izazove i negativne posledice po zdravlje grla, ako se ispoljava kao usmereno strujanje kome su grla direktno izloena (promaja), a posebno ako je ulazni vazduh mnogo nie temperature od temperature stajskog vazduha i tela

11

ivotinja. Zavisno od vrste i kategorije grla, brzina strujanja se najee ograniava na 0,2 m/s, a samo tokom leta, kod pojedinih kategorija moe iznositi najvie 0,5 m/s (tabela 1).

Praina u vazduhu
Praina je nosilac mikroorganizama Potie najveim delom iz hrane Manje estice se mogu nai u krvi Uzrokuje najee infekcije disajnih puteva

12

Sl.6. Pranjavo seno

Praina u vazduhu podrazumeva vrste estice, prenika manjeg od 100 m, koje se nalaze suspendovane u vazduhu. U okviru ukupne (inhalabilne) praine razlikuje se frakcije respirabilne praine, u koju spadaju estice dimenzija manjih od 5 m. Imaju sposobnost da prodiru u najdublje delove plua, za razliku od veih estica, koje se pri udisanju, srazmerno svojim dimenzijama, zaustavljaju u gornjim delovima disajnih puteva odakle se delom i izbacuju. Pod pojmom praine podrazumevaju se i viabilne estice, koje obuhvataju sve estice koje na sebi nose ive mikroorganizme. estice praine su najvaniji prenosioci mikroorganizama, endotoksina, toksinih gasova i mirisa. Praina u stoarskim objektima uglavnom je organskog porekla i potie iz hrane, sa tela ivotinja (koe, dlake i perja), iz prostirke i suvog fecesa. Sadraj praine je direktno srazmeran aktivnosti ivotinja. Prainom su najoptereeniji objekti za ivinu i svinje. U praini ivinarskih objekata najzastupljenije su otpadne estice sa koe i perja. U objektima za svinje, sistem ishrane najznaajnije utie na sadraj praine u vazduhu. Najnie vrednosti, pri tome, vezane su za vlanu, a najvie za suvu ishranu. Prisustvo poveane koncentracije praine u vazduhu stoarskih objekta izaziva niz hroninih i akutnih oboljenja respiratornih organa, ime se smanjuju produktivna sposobnost ivotinja i javljaju respiratorne tegobe kod zaposlenih. Zato su i maksimalno dozvoljene vrednosti koncentracije praine u stajskom vazduhu standardizovane prema osetljivosti oveka. Najee prihvaena vrednost iznosi 10 mg/m 3 za ukupnu i 5 mg/m3 za respirabilnu prainu, mada se, u cilju spreavanja pojave dugotrajnih zdravstvenih problema, predlau i mnogo stroije granice od svega 2,5 mg/m3 za ukupnu i 0,2 mg/m3 za respirabilnu prainu.

13

Osvetljenje
Meu osnovnim higijenskim zahtevima kod izgradnje i odravanja objekat javlja se i potreba obezbeenja odgovarajueg osvetljenja unutranjeg prostora. Ova se potreba zasniva s jedne strane na dejstvu svetlosti na niz fiziolokih i proizvodnih funkcija ivotinjskih organizama i sa druge strane, na higijenskim zahtevima. Svim ivotinjama, odnosno u svim objektima nije potrebno jednako osvetljenje. To zavisi od vrste i kategorije ivotinja, odnosno od vrste i proizvodnje i tehnoloskog procesa. Najvie svetlosti treba u objektima za muzne krave i podmladak. Smatra se da prirodno svetlo u stajama zadovoljava ako jaina osvetljenja u biozoni iznosi 30 lx, osim u porodilitima i izmuzitima, u kojima ona mora imati vrednosti od 130, odnosno 250 lx. Osvetljenost objekata je znaajna radi obezbeenja uslova za nesmetano odvijanje aktivnosti zaposlenih, kao i normalno odvijanje fiziolokih procesa kod ivotinja. Kod ivinarskih objekata postoje posebni reimi u smislu odreenog intenziteta osvetljenja i trajanja svetlih i tamnih perioda tokom 24 sata. Vrednosti intenziteta osvetljenja u pojedinim vrstama objekata i nain na koji se postiu takoe su standardizovane. Pored ovog vetakog osvetljenja, koje je kod nekih ivinarskih objekata iskljuivo u primeni, tokom dana se osvetljenost najveeg broja stoarskih objekata postie prirodnim dnevnim svetlom. Moe se generalno rei da odnos ukupne povrine prozora i povrine poda treba da iznosi 1 : 15 do 1 : 20, kako bi se u objektu dobilo dovoljno dnevnog svetla. Manje problema sa reprodukcijom Bolje vide hranu Vie se kreu

Vrste osvetljenja:

14

Vetako svetlo sijalice, reflektori Prirodno sunevo svetlo

Suneva svetlost Suneva svetlost moe uticati na ivotinjski organizam, kako u pozitivnom, tako i u negativnom smislu. Ona se sastoji od infracrvenih, vidljivih i ultravioletnih zraka. Infracrveni zraci ubrzavaju cirkulaciju krvi, hiperemiziraju kou i potkono tkivo, ubrzavaju metabolike procese i oivljavaju obnavljanje elija, naroito u hematopoetskim organima. Na taj nain ovi zraci deluju pozitivno ne samo na funkcije koe, nego i na funkcije organizma u celini. Poveanje temperature povrinskih slojeva koe usled delovanja infracrvenih zraka moe biti veoma izraeno. Usled toga najpre nastaje blago crvenilo bez pigmentacije, a kasnije se javljaju mehurii. Infracrveni zraci znatno poboljavaju klimatske uslove stajskog prostora, jer poveavaju temperaturu vazduha i smanjuju procenat vlanosti u njemu. Zbog toga se infracrveni zraci u vidu IR lampi esto koriste u stoarstvu, naroito u odgajivanju prasadi. Pod uticajem direktnog uticaja infracrvenih zraka na organizam prasad bre raste i bolje se razvija. Pored ovih primarnih uticaja dolazi u obzir i itav niz sekundarnih, uslovljenih delovanjem plave svetlosti i ultravioletnih zraka suneve svetlosti. Plavi deo suneve svetlosti deluje umirujue na centralni nervni sistem i opte psihiko stanje, za razliku od hemijski neaktivnih crvenih i utih zraka koji deluju u psihikom pogledu nepovoljno i ine organizam razdraljivim. Svetlosni zraci ispoljavaju posebno znaajno delovanje na metabolizam. Naime, pod uticajem sunevih zraka dolazi do smanjenja koncentracije glukoze u krvi i poveanja njene iskoristljivosti u elijama. Rezultat delovanja suneve svetlosti na metabolizam proteina ogleda se u tome da ivotinje bre rastu i bre se razvijaju, a povreena tkiva bre zarastaju. Takoe, metabolizam azotnih materija u elijama je intenzivniji. Suneva svetlost poveava priplodnu sposobnost ivotinja. Kokoi nosilje, izloene delovanju svetlosti nose vie jaja. Ovde se delimino radi o biolokom uticaju svetlosti, a delimino o veoj produkciji jaja na osnovu poveanog uzimanja hrane u toku dueg trajanja svetlosnog dana. Pod uticajem ultravioletnih zraka stvara se iz provitamina 15

ergosterina vitamin D u koi, koji je od primarnog znaaja za metabolizam kalcijuma u organizmu. Sunevi zraci su izgleda prirodni nain kompenzacije opteg nedostatka vitamina D u hranivima. ivotinje leti na pai mogu podmiriti svoje potrebe u vitaminu D upravo na ovaj nain. tetno delovanje suneve svetlosti moe se odraziti i na unutranje organe. Ono je prouzrokovano prvenstveno crvenim delom suneve svetlosti, koja prodire dublje kroz kou, odnosno koja se u dubljim slojevima pretvara u toplotnu energiju. U toku povienja telesne temperature zbog suvine absorpcije sunevih zraka dolazi do poremeaja opteg stanja, kao to su smanjenje apetita, slabljenje procesa varenja, opstipacija i mravljenje. Kod krava nastaje smanjenje sekrecije mleka. Kod radnih grla brzo nastaje zamor i telesna iscrpljenost. U grupu patolokih poremeaja izazvanih suvie intenzivnim delovanjem suneve svetlosti spada i sunanica, odnosno prekomerno zagrevanje mozga. Usled toga se javljaju grevi i nesvestica. Ako pri tome telesna temperatura ne prelazi 42C, ivotinje se jo mogu oporaviti, dok kod 43C nastupa smrt. Posledice nedostatka suneve svetlosti mogu biti viestruke. Uopteno posmatrano, u mraku se metabolizam u organizmu ivotinja usporava. ivotinje odgajene u stajama sa slabim osvetljenjem imaju slabije razvijen kostur i manju jetru, dok je procenat masti neto vei. One lake obolevaju od rahitisa i malokrvnosti, a sklone su tuberkulozi i drugim infektivnim bolestima. Produktivnost odraslih ivotinja je znatno smanjena, a i mladunad se slabo razvija. Pored toga, ove ivotinje su i manje ivahne. Poznato je da ivotinje pod uticajem svetlosti imaju bolji apetit, a poto higijenski uslovi u staji zavise u velikoj meri od intenziteta svetlosti, razumljivo je da se preporuuje dranje ivotinja na optimalnoj dnevnoj svetlosti. Pored delovanja na organizam ivotinja, suneva svetlost deluje i na mikroorganizme. Baktericidnu mo ispoljava uglavnom ultravioletni deo sunevih zraka. Ultraljubiasti zraci manjih talasnih duina (260 nm) imaju baktericidno delovanje in vitro, to se koristi za dezinfekciju vazduha i vode.

16

Ventilacija
Izmena gasova u objektu, odnosno zamenjivanje zagadjenog, sveim vazduhom, naziva se ventilacija. Zadaci ventilacije : obezbeivanje ivotinjama potrebnih koliina kiseonika odstranjivanje iz objekata poveane koncentracije tetnih gasova odvoenje suvine vodene pare zagrevanje objekta toplim vazduhom rashlaivanje objekta u letnjem periodu Ventilacija je glavni faktor za kondicioniranje mikroklime u objektu a moemo je podeliti na gravitacionu i mehaniku. Gravitaciona ventilacija obezbeuje se izgradnjom dovodnih i odvodnih ventilacionih otvora odreenih dimenzija i broja.

Sl. 7. Primer prirodne ventilacije

Mehanika ventilacija se obezbeuje izgradnjom ventilatora.

17

Sl. 8. i 9. Primeri mehanike ventilacije

Zakljuak

Jedan od najvanijih uslova za postizanje visokih rezultata, odravanje kondicije i zdravlja stoke je mikroklima u objektima. Ranije se tome nije pridavala panja zbog toga to su grla bila manje produktivna ali otpornija na uslove dranja. Poslednjih godina produktivnost je sve vea, grla su sve osetljivija na klimatske promene tako da mikroklima u staji ima sve vei znaaj. Svi odgajivai koji redovno postiu dobre rezultate, sigurno ispunjavaju potrebne norme u pogledu mikroklime.

18

Literatura

Hristov S. (2002) : Zoohigijena. Univerzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet, Beograd Duan Radivojevi (2005) : Mikroklima i ventilacija objekata za uzgoj domaih ivotinja http://sr.scribd.com/doc/83048309/1-DR-klima Anon. (2012) : E-skripta iz zoohigijene http://www.hlede.net/studentski_radovi/zoohigijena/index.html

19