You are on page 1of 5

1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

Navedite 4 osnovne funkcije zivotne sredine? a)Pruža određena dobra i usluge za potrošnju Dobra imaju 2 osnovne odlike: mogu biti korišćena od nekoliko individua istovremeno bez međusobne konkurencije i isključivosti njihovog korišćenja. Postoje dobra izražena u fizičkim jedinicama (potrošnja vode u litrima) i dobra koja mogu biti samo kvalitativno vrednovana (prijatnost pejzaža) b)Pruža resurse za proizvodnju Npr. voda, sunčeva energija, kiseonik, minerali... Resursi životne sredine se u ekonomskom sistemu transformišu u ekonomska dobra za individualnu ili industrijsku potrošnju a i u reziduale koji se vraćaju u životnu sredinu. c)Prima emisije reziduala iz proizvodnje i potrosnje Atmosfera, zemljište, voda apsorbuju zagađujuće materije, delimično ih razgrađuju, akumuliraju i prenose u druga područja. d)Prostor za lokalizaciju ekonomskih sistema(privrede) Korišćenje zemljišta je neophodno za funkcionisanje privrede. Predstavlja industrijske i stambene lokacije. Zemljište je neophodno i za poljoprivredu. Navedite 5 principa ekoloskog mendzmenta? Princip oportunitetnog troška Princip dugoročne perspektive Princip internizacije eksternih troškova Princip naplate zagađenja Princip međuzavisnosti Princip globalizacije Princip pravednosti Objasnite princip oportunitetnog troska? To je vrednost najpovoljnije neiskorišćene alternative. Ovaj princip podrazumeva da ta vrednost mora biti razmatrana uvek kada se oskudni resursi stavljaju u upotrebu. Koristi od njihovog korišćenja moraju biti veće od OT. Objasnite princip dugorocne perspektive? Uključuje korišćenje dugoročnog pristupa u ocenjivanju ekološke politike. Smanjenje zagađenja zahteva najmanje 5-10 godina za izgradnju sistema za kontrolu smanjenja zagađenja. Objasnite princip internizacije eksternih triskova? Svrha ovog principa je da se ekološki ishodi korišćenja inputa i stvaranja outputa, kada se stvaraju štetni efekti, u potpunosti uključe u kalkulaciju troškova i koristi zagađivača. Objasnite princip naplate zagadjenja? Ima istu nameru kao i prdhodni princip samo što je ovaj princip konfrontiran ekonomskim instrumentima politike životne sredine.Ovaj princip određuje način na koji zagađivač treba da podnese štete koje je i prouzrokovao. Objasnite princip medjuzavisnosti? U sistemu živozne sredine svi podsistemi su međusobno povezani i zavisni, pa stoga se od kreatora ekonomske politike zahteva uzimanje u obzir interaktivnih odnosa u ekosocijalnom sistemu.

Zamena inputa,  Recikliranje reziduala,  Tretiranje otpada,  Promena lokacije zagađivača,  Itd. 13. Sta su granicini troskovi smanjenja zagadjenja? Granični troškovi smanjenja zagađenja su dodatni ukupni troškovi (GTSZ) prouzrokovani smanjenjem nivoa emisije zagađenja za jednu jedinicu, ili alternativno rečeno, ušteđeni troškovi ako emisija zagađenja bude povećana za jednu jedinicu.

14. Prikazite

Objasnite princip globalizacije? Veoma aktuelan trend u svim oblastima ljudske delatnosti posebno u ekologiji i ekonomiji. Krupni problemi životne sredine zahtevaju globalno razmatranje prilikom rešavanja. 9. Objasnite princip pravednosti? Trebalo bi koristiti ekolosku politiku kao određenu protivtezu tržišnim principima radi ublažavanja njihovog negativnog dejstva. Korišćenje tržišnog mehanizma doprinosi produbljivanju disproporcija u razvoju privrede i produbljivanju socijalnih razlika. 10. Na koja pitanja treba da odgovori ekonomija kako bi se resavali problemi zivotne sredine? Koji su to štetni efekti i kakvu disekonomiju prouzrokuju? Ko su žrtve a ko uzročnici štetnih efekata? Kako ukloniti štetne efekte i na koji nivo ih svesti? 11. Kako nastaju troskovi smanjenja zagadjenja? Troškovi smanjenja zagađenja nastaju kao posledica preduzimanja korektivnih akcija smanjenja količine reziduala koji se emituju u životnu sredinu ili za sniženje koncentracije određenih zagađujućih materija u ambijentu životne sredine. 12. Navedite nekoliko nacina za smanjenje emisje zagadjenja?  Promene u tehnologiji proizvodnje,

8.

na grafikonu i objasnite tri krive granicnih troskova smanjenja zagadjenja? Na grafikonu broj 1 predstavljen je granični trošak smanjenja zagađenja koji raste sporije u početnoj fazi emisije, a brže kada emisije postanu relativno male. • Na grafikonu broj 2 predstavljen je GTSZ koji raste brzo na početku emisije, i ne smanjuje se pri opadanju emisije. • Na grafikonu broj 3 predstavljen je GTSZ koji u početku emijie opada, a zatim počinje da raste sa smanjenjem emisije. 15. Prikazite na grafikonu i objasnite krivu ukupnih troskova smanjenja zagadjenja? • Za krivu GTSZ 2 ukupni troškovi smanjenja zagađenja predstavljaju površinu koja je jednaka zbiru a + b. • Kriva GTSZ 1 nalazi se ispod krive GTSZ 2 označavajući situaciju u kojoj su granični troškovi smanjenja zagađenja niži na istim nivoima emisije (e1). Konkretno, na nivou emisije e1, GTSZ 1 jedne dodatne tone iznosi V2, dok je trošak za krivu GTSZ 2 na nivou V1. • Ako se radi o istim zgađujućim materijama u oba slučaja, razlike se mogu objasniti različitim tehnologijama ili vremenom u kom se zagađenje desilo. 16. Kako utice nova tehnologija na krivu granicnih troskova smanjenja zagadjenja, objasni i nacrtaj grafikon? Donja kriva, GTSZ 1, reprezentuje situaciju posle uvođenja nove tehnologije koja prouzrokuje niže troškove smanjenja zagađenja, dok kriva GTSZ 2 predstavlja situaciju pre uvođenja ove tehnologije. Tehnološke promene pomeraju krivu GTSZ naniže za nepromenjene zagađujuće materije. Ušteđeni troškovi na nivou emisije e1, koji su rezultat tehnološke inovacije, jednaki su površini ispod krive GTSZ 2, označenoj slovom a. Firma će doneti odluku o ulaganju u novu tehnologiju ako ušteđeni troškovi smanjenja budu jednaki ili veći od ulaganja. 17. Definisite rizik i navedite dva osnovna zadatka analize rizika? Rizik se može definisati kao negativno procenjena posledica čije je ostvarenje neizvesno. Iz same definicije rizika, da bi se izbegle negativne posledice, slede dva osnovna zadatka a to su: identifikacija i procena rizika, i reagovanje na rizik. 18. Objasnite dobrovoljno preuzeti rizik? Ova kategorija rizika podrazumeva rizik koji je obazrivo i promišljeno preuzet na individualnom nivou. On je rezultat svesne odluke. Svakog dana ljudi donose lične odluke o preduzimanju određenih aktivnosti koje implicitno povećavaju ili smanjuju nivo rizika koji su oni kao pojedinci izabrali da prihvate. Iako je u pitanju dobrovoljno preuzimanje rizika, neke aktivnosti kriju u sebi rizik koji je u momentu preduzimanja aktivnosti neuočen. Mnogi dobrovoljno preuzeti rizici rezultat su lične odluke opreduzimanju određenih aktivnosti koje su sastavni deo svakodnevnog života (npr. pušenje cigareta). U slučaju dobrovoljno preuzetog rizika javni sektor po pravilu nije uključen , ili igra veoma malu ulogu.Kada Vlada interveniše, njena intervencija je najčešće ograničena na identifikovanje uslova ili proizvoda koji su potencijalno opasni, kao i na prezentaciju informacija društvu o takvim opasnostima. Na ovaj način Vlada pomaže pojedincima u identifikovanju i proceni rizika, ali im ne nameće odluke o načinu reagovanja. 19. Objasnite nametnuti rizik? Nametnuti rizik je onaj rizik koji se nalazi izvan kontrole pojedinca i koji je rezultat određene “tvrdoglave” odluke. Primeri nametnog rizika: Štete na imovini i povredne prouzrokovane prirodnim katastrifama (rizk od šteta koje prouzrokuje uragan ili zemljotres

1

pomor riba ili uništavanje ekosistema. CO nastaje kao posledica nepotpunog sagorevanja benzina u motoru. Primer je rad fabrike sa toksičnim hemikalijama. njihova pretnja mora biti posebna vrsta javnog problema. 25. – turizma. 29. Politika “prihvatljivog” rizika nameće izvestan rizik određenom segmentu društva ili ekološkom sistemu. zagađenje zemljišta. Kvalitativna komponenta karakterizacije ekološkog rizika daje kontekst numeričke vrednosti rizika. konzumiranjem pića i hrane. • analiza rizika. Ona daje opis ekološke opasnosti. Skladištenje opasnog otpada (opasnost od izloženosti hemikalijama nastaje kao eksterni efekat proizvodnje. Rizik je značajan zbog toga što se uticaji međusobno prožimaju i proširuju na ljudsko zdravlje i životnu sredinu. nivoa koncentracije na samo izvoru emisije. Sta je procena ekoloskog rizika? Procena ekološkog rizika predstavlja sistemski pristup kategorizaciji rizika izlaganja određenoj ekološkoj opasnosti. zemljište. Na koje oblasti se odnose projekti o proceni uticaja na zivotnu sredinu? Procenom uticaja obuhvaćeni su projekti u oblasti: – industrije. Nakon utvrđivanja efekata i uzročnika. rekonstrukcije. troškove sprovođenja politike i ostale ekonomske. vodoprivrede. kao što su otrovne emisije iz fabrika ili toksične hemikalije izbačene u reku. Nulti nivo rizika značio bi zatvaranje fabrike – što dovodi do ekonomksih i socijalnih problema. – šumarstva. vazduh. Objasnite model analize ekološkog rizika koji je predložila američke Agencija za zaštitu životne sredine? Model analize ekološkog rizika koji je predložila američka Agencija za zaštitu životne sredine obuhvata tri osnovne faze: • formulisanje problema. ali pri nekim većim količinama nastupa smrt. dok u manje ekstemnim slučajevima javni sektor može ograničiti korišćenje hemikalija ili ograničiti njihovo izbacivanje u životnu sredinu. • analiza rizika i koristi. To je proces odabira između određenih alternativnih regulativnih i neregulativnih instrumenata za reagovanje na ekološki rizik. čovek oseća pospanost. proširenje kapaciteta.nije dobrovoljno preuzet. Kvantitativna komponenta karakterizacije rizika pomaže utvrđivanju magnitude (veličine) određenog ekološkog rizika i obezbeđuje mogućnost poređenja dva rizika. 31. promene tehnologije. – rudarstva i energetike. Navedite faze u metodologiji Američke akademije nauka kod analize ekoloskog rizika i objasnite 3 fazu. Ovaj nivo je nizak. – saobraćaja. Navedite vrste strategija za upravljanje rizikom? Ocena i izbor strategije upravljanja rizikom obuhvataju sledeće strategije: • komparativna anliza ekološkog rizika. vodu. – upravljanja otpadom. Za ocenu određenih alternativa donosioci ekoloških odluka pored informacija iz analize i procene rizika. obuhvata kvalitativnu i kvantitativnu ocenu rizika za životnu sredinu od aktuelnog ili potencijalnog prisustva (korišćenja) određenih zagađujućih materija. Sta je procena uticaja na zivotnu sredinu? Procena uticaja na životnu sredinu zakonom je definisana kao preventivna mera zaštite životne sredine zasnovana na izradi studija i sprovođenju konsultacija uz učešće javnosti i analizi alternativnih mera. Ekološki efekti su određeni uticaji na životnu sredinu kao što su štete na poljoprivrednim usevima. Analiza izlaganja opasnosti mora utvrditi razlike između nivoa koncentracije na izvoru emisije i stvarne doze koju prima populacija. prestanak rada i uklanjanje projekata koji mogu imati značajan uticaj na životnu sredinu ili predstavljaju rizik po zdravlje ljudi. ali nije nulti. 24. 2 . kao i osetljivost populacione grupe. Istraživači očekuju da raspoznaju prag izloženosti koji predstavlja nivo izlaganja opasnosti do kojeg ne postoji reagovanje zasnovano na naučnim podacima. To je nivo rizika ispod kog dalje smanjenje ne može da opravda troškove smanjenja rizika. 30. Koja su dva osnovna elementa ekoloskog rizika? Navedi i objasni? Sadržinu ekološkog rizika određuju dva osnovna elementa: • ekološka opasnost. Upoznavanje puteva kojima zagađujuće materije stižu do ljudskih i prirodnih resursa značajan je element analize izlaganja ekološkoj opasnosti. iako određena verovatnoća nastanka takvih događaja postoji). materijalna i kulturna dobra i uzajamno delovanje ovih činilaca i utvrde i predlože mere kojima se štetni uticaji mogu sprečiti. U ovom koraku procene ekološkog rizika vrši se opisivanje osobina izvora ekološke opasnosti. Navedite faze u metodologiji Američke akademije nauka kod analize ekoloskog rizika i objasnite 1 fazu. Definisite ekoloski rizik? Ekološki rizik je pokazatelj verovatnoće nastankagubitka života. • izlaganje ekološkoj opasnosti. 26. floru i faunu. Navedite faze u metodologiji Američke akademije nauka kod analize ekoloskog rizika i objasnite 4 fazu. 33. • kategorizacija rizika. Zagađenje vazduha. socijalne i političke posledice. razmatraju i tehnološku izvodljivost. 28. Sta je predmet procene uticaja na zivotnu sredinu? Predmet procene uticaja na životnu sredinu su projekti koji se planiraju i izvode u prostoru. 22. klimu i pejzaž. Pored planiranih (novih) projekata. 32. Opis obuhvata kvantitativnu i kvalitativnu ocenu rizika u mnogo većoj meri od obrade i analize podataka u prethodnim fazama procene. Upravljanje ekološkim rizikom obuhvata formulisanje i sprovođenje politike smanjenja društvenog rizika određene ekološke opasnosti. puteva koji vode od izvora emisije do populacija koje trpe uticaj. kroz kožu. Zbog toga što su izvori nametnutih rizika izvan kontrole pojedinca. zdravstvene i imovinske štete ili štete u životnoj sredini usled izloženosti datoj ekološkoj opasnosti. Zabranom opasnih hemikalija smanjenje rizika vodi na nulu. Koristi se koncept minimalnog rizika. Vlada može preuzeti najveći deo odgovrnosti za smanjenje izloženosti društva ovoj opasnosti uvođenjem zakonske kontrole. Kada su u pitanju hemiske zagađujuće materije. prometa opasnog otpada ili korišćenja proizvoda u potrošnji). Ekološka opasnost je izvor ekološke štete ili negativnog efekta. • analiza koristi i troškova. Vlada mora nastojati da kontroliše izloženost društva određenim nametnutim rizicima. tj. 27. ocene izlaganja njoj. sušenje šuma. 20. Primera radi. Karakterizacija rizika povezuje procenu rizika i menadžment ekološkim rizikom. mora se utvrditi kako ti efekti variraju sa dužinom izlaganja zagađujućim materijama.mZnačajan aspekt ove faze jeste identifikovanje nivoa izlaganja opsanosti koji je “bezbedan”. Pri malim dozama. • Poslednja faza podrazumeva kompletan opis forme i dimenzije očekivanog rizika na osnovu rezultata izvršene identifikacije ekološke opasnosti i analize izlaganja toj opasnosti. 23. 21. Primer: izloženost čoveka ugljen – monoksidu. komunalnih delatnosti. predmet procene uticaja su i projekti koji su realizovani bez izrade studije o proceni uticaja na životnu sredinu i bez odobrenja za izgradnju ili upotrebu za koje se vrši procena uticaja zatečenog stanja. Izlaganje ekološkoj opasnosti obuhvata vezu između izvora štete i životne sredine koja trpi uticaj. smanjiti ili otkloniti imajući u izvodljivost tih projekata. Objasnite utvrdjivanje „prihvatljivog“ nivoa rizika? Utvrđivanje “prihvatljivog” nivoa rizika podrazumeva nivo rizika koji je neophodan sa aspekta nekih drugih oblasti. U ovoj fazi vrši se utvrđivanje odnosa doza/reagovanje ili odnos izlaganje/reagovanje. postoje tri glavna puta kojim određena ekološka opasnost može biti apsorbovana u ljudsko telo: udisanjem vazduha. korišćenih podataka i metoda. Navedite faze u metodologiji Američke akademije nauka kod analize ekoloskog rizika i objasnite 2 fazu. sa ciljem da se prikupe podaci i predvide štetni uticaji određenih projekata na život i zdravlje ljudi. poljoprivrede. Objasnite upravljanje ekoloskim rizikom? Glavni zadatak upravljanja ekološkim rizikom jeste reagovanje na identifikovan rizik. Ova faza predstavlja naučnu analizu raspoloživih podataka kojom se utvrđuje da li postoji uzročni odnos između određenih zagađujućih materija i negativnih efekata na životnu sredinu. Postoje akutni efekti (kratak rok) i hronični efekti (dug rok).

50. U postupku strateške procene planova i programa povećani stepen transparentnosti u odlučivanju obezbeđuje se uzajamnom koordinacijom nadležnih i zainteresovanih organa u postupku – davanja saglasnosti na stratešku procenu. 39. • Određivanje diskontne stope koja će se koristiti. kao i posle usvajanja plana i programa. nepostojanju stručnih znanja ili nemogućnosti da se pribave podaci. Objasnite nacelo odrzivog razvoja? Održivi razvoj jeste usklađen sistem tehničko – tehnoloških. na šta se odnosi i koja je njena svrha? Cost-benefit analiza je metoda ekonomske analize kojom se upoređuju i vrednuju sve prednosti i svi nedostaci nekog privrednog poduhvata ili projekta analizom troškova (cost) i koristi (benefit). Faza u kojoj se sastavlja Izveštaj o strateškoj proceni. obezbedi racionalno korišćenje prirodnih resursa i svede na minimum rizik po zdravlje ljudi. koji se koristi za donošenje javnih odluka. i projekti planirani u zaštićenom prirodnom dobru ili području posebne namene koji su definisani. odluke teže ka ostvarivanju opštedruštvenih interesa. bez obzira ko ih uživa (dobija). Sta je studija o proceni uticaja na zivotnu sredinu? Ova studija prestavlja dokument kojim se analizira i ocenjuje kvalitet činilaca životne sredine i njihova osetljivost na određenom prostoru i međusobni uticaji postojećih i planiranih aktivnosti. 46. 43. • prikaz stanja životne sredine na lokaciji i bližoj okolini. 44. Koje vrste ekoloških projekata razlikujemo? 3 . Postupak odlučivanja kao poslednja faza. • Kod cost-benefit analize treba uzeti u obzir sve koristi i troškove. • Definisanje vremenskog perioda na koji će se odnositi analiza. odlučivanje o izradi strateške procene. Navedite osnovne četiri faze (koraka cost benefit analize? a. • opis mogućih značajnih uticaja projekta na životnu sredinu. Navedite i kratko objasnite 5 osnovnih principa cost – benefit analize? • Cost-benefit analiza smatra da postoji razlika u doprinosu projekta pojedinačnim i ukupnim društvenim ciljevima. d. II FAZA – POSTUPAK ODREĐIVANJA OBIMA I SADRŽAJA STUDIJE O PROCENI UTICAJA PROJEKTA NA ŽIVOTNU SREDINU. javnost mora. 37. • opis mera za sprečavanja i smanjenje štetnih uticaja. kao i mere i uslovi za sprečavanje.donošenje odluke. • program praćenja uticaja na životnu sredinu. kvantitativno opisivanje inputa i autputa programa. pre donošenja bilo kakve odluke. učešće zaineteresovanih organa i javnosti. jasno specificiranje programa ili projekta. odnosno obaveštavanja i davanja mišljenja na plan ili program. • U primeni cost-benefit analize. za projekte koji donose i značajne indirektne i nemerljive efekte. • Sve koristi i troškove treba utvrditi. Ova analiza se ne koristi za investicione projekte koji donose samo direktne komercijalne efekte koji se mogu meriti i kvantitivno izraziti. već. 40. kod nesavršenih tržišta (u nerazvijenim zemljama). 36. Sta je strateska procena uticaja na zivotnu sredinu? Strateška procena uticaja određenih planova i programa na životnu sredinu podrazumeva pripremu izveštaja o stanju životne sredine i sprovođenje konsultacija u postupku odlučivanja i donošenja ili usvajanja određenih planova i programa. 35. odnosno postoji razlika u efektima od projekta sa pojedinačnog i ukupnog društvenog stanovišta. • podaci o tehničkim nedostacima. • Cost-benefit analiza je pogodna kod projekata koji donose višestruke efekte koje uživa širi krug korisnika. • procena uticaja na životnu sredinu u slučaju udesa. upoređivanje troškova i koristi. izbor nosioca izrade izveštaja o strateškoj proceni. Koja su osnovna nacela strateske procene uticaja na zivotnu sredinu? Načelo održivog razvoja. kroz konsultacije. c.34. kao i u cilju obezbeđenja pune otvorenosti postupka pripreme i donošenja ili usvajanja planova i programa. životnu sredinu i materijalna dobra. Šta je cost – benefit analiza. b. treba koristiti ispravljene tržišne cene (obračunske cene). a kao koristi i smanjenje troškova. posmatranje društvenog cilja kao vaneekonomskog karaktera u izboru investicija. analiza troškova i koristi je instrument. Objasnite nacelo hijerarhije i koordinacije? Procena uticaja planova i programa vrši se na različitim hijerarhijskim nivoima na kojima se donose planovi i programi. Načelo predostrožnosti. Objasnite nacelo integralnosti? Politika zaštite životne sredine koja se realizuje donošenjem planova i programa zasniva se na uključivanju uslova zaštite životne sredine. 49. Navedite faze u postupku strateske procene uticaja na zivotnu sredinu? Pripremna faza koja obuhvata: a. pre svega. a čiji interes nije u tome da su firme individualno profitno orjentisane. odnosno očuvanja i održivog korišćenja biološke raznovrsnosti u odgovarajuće sektorske i međusektorske programe i planove. izmeriti i novčano izraziti. imati pristup informacijama koje se odnose na te planove i programe ili njihove izmene. Navedite iz kojih faza se sastoji postupak procene uticaja na zivotnu sredinu? I FAZA . • opis lokacije na kojoj se planira izvođenje projekta. • Utvrđivanje svih koristi i troškova za pojedine projekte. • prikaz alternativa koje je nosilac projekta razmatrao. ova analiza se uglavnom koristi za ocenjivanje politike i programa. • Izračunavanje svih koristi i troškova u novčanom obliku za pojedine projekte.POSTUPAK ODLUČIVANJA O POTREBI PROCENE UTICAJA PROJEKTA NA ŽIVOTNU SREDINU. • opis projekta. nego. ekonomskih i društvenih aktivnosti u ukupnom razvoju u kome se na principima ekonomičnosti i razumnosti koriste prirodne i stvorene vrednosti sa ciljem da se sačuva i unapredi kvalitet životne sredine za sadašnje i buduće generacije. Objasnite nacelo predostroznosti? Svaka aktivnost mora biti sprovedena na način da se spreče ili smanje negativni uticaji određenih planova i programa na životnu sredinu pre njihovog usvajanja. • Dodatni kriterijumi i analize. čiji su tipovi autputa – netržišni ( npr. predviđaju neposredni i posredni štetni uticaji projekta na činioce životne sredine. Razlike između cost – benefit analize i analize profitabilnosti projekta? Tu se manifestuju dve veoma bitne razlike. c. 38. • Upoređivanje vrednosti kriterijuma za pojedine projekte sa određenom merom i međusobno. III FAZA – POSTUPAK DAVANJA SAGLASNOSTI NA STUDIJU O PROCENI UTICAJA PROJEKTA NA ŽIVOTNU SREDINU. cost – benefit analiza pruža relevantne informacije o “ceni” . Načelo hijerarhije i koordinacije. • Izračunavanje vrednosti pojedinih kriterijuma za svaki projekat. unapređenje kvaliteta životne sredine ). b. 47.koje preovlađuju između analize troškova i koristi i analize profitabilnosti uvođenja novog proizvoda : a. kao žrtvi ostvarivanja ekonomskog cilja. smanjenje i otklanjanje štetnih uticaja na životnu sredinu i zdravlje ljudi. • Kao troškove treba uzeti u obzir i izgubljene koristi. 42. • Određivanje kriterijuma koji će se koristiti u analizi. Načelo javnosti. • Konačan izbor . • Cost-benefit analiza doprinosi optimalnoj alokaciji ograničenih resursa. Navedite neke korake u proceduri analize troškova i koristi? • Definisanje projekata koji će biti analizirani. 48. Sta mora da sadrzi studija o proceni uticaja? • podatke o nosiocu projekta. b. 45. Načelo integralnosti. 41. procenu društvenih troškova i koristi tih inputa i autputa. Svrha cost – benefit analize se ogleda u tome da. Objasnite nacelo javnosti? U cilju informisanja javnosti o određenim planovima i programima i o njihovom mogućem uticaju na životnu sredinu.

odnosno lokacije za realizaciju projekta.industrija materijala. *ucesce na globalnim aktivnostima na planu ziv sred.id r. odnosno lica nisu u mogućnosti da utiču.upravljanje otpadom. 8.industrija motora i prev sredst. e.na osn kapaciteta i na osn lokacije. 53. Razvijanjem koncepta “cistije proizvodnje” UNEP kao preporuku za standardizaciju sadrzaja izvestaja navodi 5 tacaka:menadzment.hem industrija . 12. *izgradnja i razvoj institucija:postojanje (ili ne) institucija u ciji domen delovanje spada i briga o stanju ziv sredine .termo elektrane. I ucesce u izradi razvojnih programa. 11. vremenski period trajanja projekta. druge drzave.preradjevacka industrija.ugradnja i instalacija.EKO INDIKATORI: Izvestaj iz 1993 sadrzi:podatke o preduz.postojeca postrojenja do 2015 god).drustveni podsistem. .ziv sredinu ili materijalno dobro. U pogledu nivoa emisije koje se mogu postici uz primenu odredj tehnike.eksploatacija ruda i minerala . c. 51. b. Usmeravaju ekol politike ka blize diferenciranim ciljevima.ucesce zainteresovanih organa na ziv sred. fizički projekti koji direktno uključuju javni sektor : javna preduzeća za tretiranje otpada. ii.analiza ulaz-izlaz.Predmet uredjivanja zakona o proceni uticaja: ovim zakonom se uredjuje postupak procene uticaja za projekte koji imaju znacajne uticaje na ziv sred. ona lica.Obavezna procena uticaja:direktivama EU predvidjena je lista delatnosti za koje se bez obzira na kapacitet vrsi procena uticaja:*nuklearne elektrane i nukl postrojenja. b.kvalitet vazduha -prirodna obelezja:posumljenost. PROFESORICINA PITANJA 1.podsistem ziv sredine. 5.rafinerije nafte .odlucivanje o davanje saglasnosti o proceni uticaja. 2.zahtev interesovanih. a kamoli da kontrolišu stepen prisustva tih eksternih efekata. 14. definisanje glavnih grupa koje su uključene u realizaciju projekta. načini odlaganja čvrstog otpada.redukcija negativnih uticaja na ziv sredinu (pokazuju u kolikoj meri je smanjen pritisak na ziv sredinu kroz podatke o emisiji stetnih mater.smanjenje eksploatac resursa.IIPC-zahtev za izdavanje integrisane dozvole uredjuju uslove i postupak izdavanja integr dozvole za postrojenje i aktivn koja mogu imati negat uticaje na zdravlje ljudi.mineralna djubriva. d. CG SDI : ekonomski podsistem.Dozvola se odobrava:radi novog postrojenja. 4 . ekol rizik. utvrđivanje stepena povezanosti i veze projekta sa ostalim programima. regulativni projekti koji se koriste za unapređenje ekoloških zakona i propisa. spaljivanja opasnog otpada.pako privradno zemljiste 4. I eksploataciju resursa). 10.podsistem ziv sred.odredjivanje sadrzaja studija o proceni uticaja.Postrojenja-sacionirana tehnicka jedinica u kojoj se izvode jedna ili vise aktivnosti koje su utvrdjene posebnim propisom za koje se daje integr dozvola.Indikatori ekol preformansi preduzeca mogu se definisati kao skup podataka koji daje relevantnu i korisnu inform. kao što su standardi kontrole zagađenja. 13.globalni aspekti. Efikasna podela odgovornosti u fazi implementacije:podizanje nivoa interne i ekster komunikac. Aktivnost kod kojih postoji tehn povezanost sa aktivn koje se izvode na tom mestu i koja moze povezati emisije i zagadjenja. b. 52. O ekol preformansama preduz i mogucnostima za njih unapredjenje.Procena uticaja: procena uticaja projekta na ziv sred je sastavni deo tehnicke dokumentacije bez koje se ne moze pristupiti vodjenju projekta i vrsi se u skladu sa postupkom propisanim zakonom.proizvodnja i koriscenja azbesta . koja stvaraju eksterne efekte. 9.a ne indirektno preko cena.Projekat jeste: *izvodjenje gradjev radova. Koji su osnovni tržišni nedostaci kod alokacije resursa za kolektivna dobra? Tržišne nedostatke sumiraćemo kao : a.postrojenja za unistavanje otpada.Kriterijumi na osn kojih se vrsi procena uticaja:na osn delatnosti. Pitanja od znacaja za procenu uticaja na ziv sred. nemogućnost isključivanja. -aktivnost:adekvatno odlaganje otpada-tretman otpadnih voda -indikatori stanja:kvalitet povrsinskih voda. 15.Indikatori odrzivosti ziv sredine: *stanje ziv sred:obuhvaceni su indikatori koji se odnose na kvalitet vazduha vodde i koriscenja zemljista *2. utvrditi tok relizacije projekta. Sadrzaj studije. 3. Indikatori ekol preformansi imaju visestruk znacaj. već su eksterni proizvod jedne aktivnosti. utvrđivanje mesta. a ti subjekti.vrste aktivnosti i postrojenja.pesticidi.podsistem institucija. 16. Koji su osnovni elementi projekta? Među glavnim elementima projekta ubrajamo : a. Ovi efekti prate pojedinačne aktivnosti. projekti obnavljanja obala.nadzor i druga pitanja znacajna za sprecavanje i kontrolu zagadjivanja ziv sredine. eksterni efekti se odnose na pojedine subjekte. nedostatak tržišnih informacija. Osnovne karakteristike eksternih efekata su : i. ponuda i tražnja su izjednačene u nuli i najviša cena po kojoj bi svako hteo da kupi je ispod najniže cene ispod koje bi neko hteo da proda.proizv i prerada metala. restrikcije u korišćenju zemljišta itd.hemijska ind.drustveni podsistem. očuvanje poljoprivrednog zemljišta itd.: -indikatori uzroka: emisija CO2.nadzor.BREF-dokumenta pruzaju informaciju i smernice ind sektoru pa i javnosti.upravljanje i promena tehnologije *Ostale intervencije u prirodi i prir. c. za koje se najčešće rade analize troškova i koristi : a.ekol politika. kriterijumi izbora tehnologija.Indikatori odrzivog razvoja: UN CSD : ekononski podsistem. unapređenja prirodnih staništa.U Srb (IPPC) se izdaju:proizvodnja energije.Sa ovog aspekta možemo razlikovati dva osnovna tipa javnih ekoloških programa.Faze u postupku procene uticaja:odlucivanje u potrebi procene.radi bitne izmene u radu (period vazenja dozvole ne sme biti duzi od 10 god). 6.upravljanje ziv sred. okruzenju ukljucujuci radove u kojima obuhvataju eksploataciju miner sirovina 7.sistem ekol menadzm . Šta je eksterni efekat i koje su njegove glavne karakteristike? Eksterni efekti su efekti koji imaju izraziti uticaj na blagostanje ljudi. Oni su takvi. nisu u poziciji da ih unapred predvide.finansije. Nova postrojenja (pribavljaju dozvolu pre pustanja u rad.Priroda – ziv sred. da pritiču direktno drugima. *smanjenje nagativ uticaja na zdravlje ljudi ukazuju na pojave ugrozavanja zdravlja ljudi bez obzira da li se radi o izlozenosti dejstvu opasnih i stetnih materija nivoa zadovoljavajna potreba za zdravom hranom ili posledica povredjivanja u slucaju nepogoda ili nezgoda.

5 .