UVODNIK 1. UVODNO SLOVO AUTORA 2. OBJANJENJA I UPOZORENJA OSNOVNI METAFIZIKI ZAKONI SUDBINE 1.

Temeljni zakon metafizike - Zakon Boga 2. Zakon o zakonima 3. Zakon Ljubavi, Vere i Nade - Veni Zakon Istine, Moi i Sree 4. Zakon uzroka i posledice (Zakon setve i etve) OSTALI METAFIZIKI ZAKONI SUDBINE 1. Zakon akcije i reakcije 3. Zakon altruizma 5. Zakon analogija 7. Zakon bezobzirnosti 2. Zakon aktivnosti 4. Zakon ambicije 6. Zakon ateizma 8. Zakon blagosti

9. Zakon Boga 11. Zakon bolesti 13. Zakoni braka i mukoenskih odnosa 15. Zakoni budunosti 17. Zakon civilizacije 19. Zakon arolije 21. Zakon dela 23. Zakoni dobra i zla 25. Zakon dogmatizma 27. Zakoni Duhovne Zatite 29. Zakon dunosti 31. Zakon evolucije 33. Zakon genijalnosti 35. Zakon gneva

10. Zakon bogatstva 12. Zakon borbe 14. Zakon brige 16. Zakon cilja 18. Zakon utanja 20. Zakon uda 22. Zakon dobroinstva 24. Zakon dobronamernosti 26. Zakoni Duhovne Sutine 28. Zakoni due 30. Zakon egoizma 32. Zakon filozofije 34. Zakon gluposti 36. Zakon govora

37. Zakoni greha 39. Zakon hipnoze 41. Zakoni humanosti 43. Zakon ideja 45. Zakon iskrenosti 47. Zakon iskuenja 49. Zakon istorije 51. Zakon jasnoe 53. Zakon karaktera 55. Zakon krae 57. Zakoni lepote 59. Zakon Ljubavi 61. Zakoni mate 63. Zakon meditacije

38. Zakon harmonije (sklada) 40. Zakoni hrabrosti 42. Zakon ideala 44. Zakon iluzija 46. Zakon iskustva 48. Zakon istine 50. Zakon istrajnosti 52. Zakon jednakosti i razliitosti 54. Zakon koristi 56. Zakon lenjosti 58. Zakon lukavstva 60. Zakon ljutnje 62. Zakon materije 64. Zakon Metafizike Svrhe

65. Zakon milostinje i milosra 67. Zakon misli i miljenja 69. Zakoni moi 71. Zakoni molitve i molbe 73. Zakoni mrnje 75. Zakon muzike 77. Zakon nagona 79. Zakon nauke 81. Zakoni negativnosti 83. Zakon neprijateljstva 85. Zakon obeanja 87. Zakon odgovornosti 89. Zakon opratanja

66. Zakoni mira i spokojstva 68. Zakon mladosti i starosti 70. Zakon mode 72. Zakoni morala 74. Zakon mudrosti 76. Zakon Nade 78. Zakon naroda 80. Zakon Nebeskog Carstva 82. Zakon neuspeha 84. Zakon novca 86. Zakon obmane 88. Zakon metafizike odmazde 90. Zakon opravdanja

91. Zakon opreznosti 93. Zakoni oseanja 95. Zakon pada 97. Zakon pameti 99. Zakon plemenitosti 101. Zakon pohlepe 103. Zakon pokajanja 105. Zakoni pomoi 107. Zakon poravnanja 109. Zakon posedovanja 111. Zakon potomstva 113. Zakon pouke 115. Zakon pravde

92. Zakon optimizma i pesimizma 94. Zakoni osvete 96. Zakon pamenja 98. Zakon patnje 100. Zakon pobede 102. Zakon pohvale 104. Zakoni politike 106. Zakon ponosa 108. Zakon poroka 110. Zakon poslunosti 112. Zakon potrebe i Prave Potrebe 114. Zakon poverenja 116. Zakon prijateljstva

117. Zakon prokletstva i kletve 119. Zakon poretka 121. Zakon proroka 123. Zakon radosti 125. Zakon razuma 127. Zakon reda i nereda 129. Zakon rodoljublja (ili patriotizma) 131. Zakon saveta 133. Zakoni sile 135. Zakon skromnosti 137. Zakon slobode 139. Zakon Sluajnosti 141. Zakon snage

118. Zakon promena 120. Zakon poslova 122. Zakon rada 124. Zakon rata 126. Zakon rei 128. Zakoni religije 130. Zakon savesti 132. Zakon sigurnosti 134. Zakon siromatva 136. Zakon slabosti 138. Zakon sloge 140. Zakon smeha 142. Zakon snova

143. Zakon Spasa 145. Zakon smaka sveta 147. Zakoni strasti 149. Zakon sudbine 151. Zakon suprotnosti 153. Zakon Svesti 155. Zakon svrhe i Prave Svrhe 157. Zakon ale 159. Zakon tatine 161. Zakon umerenosti (mere) 163. Zakon uspeha 165. Zakon uvrede 167. Zakon Venosti

144. Zakoni sree 146. Zakon straha 148. Zakon strpljenja 150. Zakon sumnje 152. Zakon svae 154. Zakon sveta uzraslih dua 156. Zakon sutine sveta i oveka 158. Zakon tednje 160. Zakon ugleda 162. Zakon umetnosti 164. Zakon uveanja (ili lavinskog efekta) 166. Zakon uivanja 168. Zakon Vere

169. Zakon odnosa vere i volje, mate i elje 171. Zakon vlasti 173. Zakon volje 175. Zakon Velike Promene 177. Zakon zadovoljstva 179. Zakon zakona (drutvenih) 181. Zakon zavisti 183. Zakon zloina 185. Zakon elje

170. Zakon vernosti 172. Zakon voa i organizatora 174. Zakon vremena 176. Zakon vrline 178. Zakon zahvalnosti 180. Zakon zasluga 182. Zakon zdravlja 184. Zakon znanja 186. Zakon ivota

UVODNIK UVODNO SLOVO AUTORA Valja odmah raistiti nekoliko moguih nedoumica italaca, to smatram za svoju dunost. Prvo: ja u stvari nisam autor ove knjige ve njen prireiva. Naravno, knjiicu jesam napisao ja lino i samostalno; ona je, dakle, moja intelektualna svojina i ja raspolaem svim autorskim pravima u vezi sa njom. Prema tome, sasvim je logino i u skladu sa izdavakim pravilima i obiajima to sam potpisan kao autor. Ali, metafizike zakone nisam ja izumeo - NJIH JE DAO BOG, a ja sam se samo potrudio da ih priredim za najiri italaki krug. Prema tome, smisleno je da itaoci stavljaju mogue primedbe u vezi sa tim mojim nainom predstavljanja metafizikih istina, ali ne i u vezi sa samim istinama - jer one su takve kakve jesu, bez obzira ta e ko o njima da misli. Moe sve to i drugaije da se napie - moda bolje ili loije - ali bi, svejedno, metafiziki zakoni ostali to to jesu: METAFIZIKI ZAKONI. Drugo: naivan je svako ko pomisli kako je ova knjiica jedan od naina da se zaradi novac. Izdavai trae ono to narod voli, a ogromna veina naroda ne eli da se bavi metafizikom. Dobro, to je stvar linog izbora - pa makar taj izbor bio i na sopstvenu

tetu. Ali, koliko sam uspeo da saznam, niko u svetu dosad nije sakupio i formulisao metafizike istine koje imaju znaaja za ljudsku sudbinu - i to na jasan nain, lien svake ideolokofilozofske, religiozne ili bilo kakve druge pristrasnosti. Metafizike spoznaje do kojih sam doao naprosto su traile ventil na dui i nain na koji e izai napolje, poput ptice gajene u kavezu. Kada sam otvorio taj ventil, poela je da istie RACIONALNA I HUMANA METAFIZIKA. U ovoj knjiici dat je jedan izvadak metafizikih spoznaja - date su metafizike istine uz pomo kojih ovek moe upravljati sopstvenom sudbinom, odnosno izgraivati svoju duu, uvati je od prljavtina i koristiti se sopstvenim unutarnjim moima. Ovo je svrha knjiice - a ne zarada. Novac e sam doi u onoj meri u kojoj to bude imalo metafiziki utemeljenu svrhu. Tree: niti je ova knjiica utemeljenje nekog novog religioznog uenja, niti je potpora nekoj od ve postojeih religija, a takoe ne predstavlja ni zasnivanje novog filozofskog ili ideolokog sistema. Ono to je u njoj dato moe da pripada svakom, a niko, opet, zbog toga ne mora da se odrie sopstvenih ubeenja svako moe da se svrstava gde god eli, prema svojoj volji i sopstvenom nahoenju. Svetu je dosta obezduhovljenih ideolokih i religioznih podela, koje su ljudima nanele vie zla nego to su svi proroci i propovednici skupa namenili grenom oveanstvu zbog neposluha i pogrenog

svrstavanja. emu praviti jo podela meu ljudima? A emu, opet, traiti i da svi ljudi isto misle i ine?Jer, jedinstvo razliitosti ini osnovu Harmonije Sveta. Naravno, mnoge od metafizikih istina na odreen nain su ugraene u postojea religiozna uenja (i Boje zapovesti predstavljaju svojevrstan izraz metafizikih zakona), odnosno u velike misli osnivaa religija i naroito umnih i produhovljenih ljudi. Stoga se, recimo, u ovoj knjiici pominje Hrist i Njegovo Uenje, jer On je u stvari izvrsno vladao metafizikim istinama i moima. Ali, ne treba misliti da se Hrist pominje kako bi bile poduprte neke religiozne dogme, ili nekakva druga uenja i shvatanja. Govoriti o metafizikim (duhovnim) istinama, a ne pominjati Hrista - bilo bi jednako glupo kao i danima uporno edan kopati bunar pored izvora, a nijednom ne piti vode. Druga je stvar to su mnoga religiozna uenja bila prekrajana po meri i volji svakojakih autoriteta, to su velike misli interpretirane kako se kad i kome prohtelo i to je ak i Hristovo Uenje, koje je oveanstvu pokazalo PUT SVETLOSTI I SPASENJA bez obzira na religiozne podele, takoe neretko izobliavano i po volji nekih ovozemaljskih monika i pametnjakovia ak pretvarano u sopstvenu suprotnost. ime bi se, inae, mogli objasniti verski ratovi, inkvizicije, deljenje Boje pravde maem i nasiljem, vojevanje u Ime Boje i Hristovo i druge uasne ljudske gluposti, totalno suprotstavljene ba Bogu i Hristovom Uenju. Prava vrednost metafizikih istina i jeste u tome to su liene

takvih bogohulnosti, namerno smiljenih da se njima opravdavaju grene ljudske misli i postupci. etvrto: predstavljene metafizike istine nisu proizvod nikakvih salonskih mudrovanja, niti nedostatka pametnijeg posla. Ovo takoe nije ni nekakva moja lina filozofija, premda svaki ovek ima prava na zasnivanje sopstvenih pogleda na Svet. Ali moram rei, zarad italake radoznalosti, da metafizike istine u mom ivotu dejstvuju besprekorno - ja i na linom primeru imam dokaze za njihovu realnost. Meutim, metafiziki zakoni odnose se podjednako i na one koji ih uopte ne poznaju. U tome niko nema ni privilegije ni popuste. Kada se paljivo proui nain razmiljanja i ponaanja bilo kog oveka, i kada se sve to uporedi sa onim to mu se deava u duem vremenskom periodu - svakako e se ustanoviti precizno funkcionisanje metafizikih uzrono-posledinih veza. Ovo svako sam moe da proveri i na sopstvenom primeru. Osim toga, iako su metafizike istine meusobno povezane - na svakoj posebno moe se izgraditi itava jedna nauka. U ovoj knjizi najpre su data etiri osnovna metafizika zakona, a ostali zakoni na njima se zasnivaju ili su s njima u vezi. Zakoni humane racionalne metafizike, koji u stvari predstavljaju metafizike zakone ljudske sudbine, dati su u 185 taaka, razvrstanih prema kljunim pojmovima. Tu se nalazi mnotvometafizikih istina univerzalnog znaaja. Ali, niti je to konaan spisak metafizikih istina, niti je ovde o svakoj

pojedinanoj istini iscrpljeno sve to moe da se kae. Ova knjiga je u stvari samo skraen pregled metafizikih zakona koji imaju znaaj za oblikovanje ljudske sudbine, ali je i kao takva sasvim dovoljna za svakog ko je ozbiljno shvati. Vrata metafizike nikom nisu zatvorena, jer u njoj ima mesta za svakog. Nije ni vano ta e se kojim imenom zvati i odakle e ko poi - ali metafizike istine moe da otkriva i promilja svako ko to iskreno eli, ne menjajui pri tom svoja religiozna, filozofska i druga opredeljenja. Metafiziku, dakle, prevashodno treba shvatiti KAO NAUKU koja pripada SVIMA i kojoj pripada SVAKO. Onim to je dato u ovoj knjizi niko ne treba da se optereujena bilo koji nain - to nije njena svrha. Metafizike istine treba itati i o njima razmiljati potpuno oputeno, bez gra i prisile, a takvo itanje ve je i samo po sebi blagotvorno. Ova knjiica, koja u isto vreme predstavlja i svojevrsnu amajliju svome vlasniku, mnogima e doneti radost - to pouzdano znam. Unapred se radujem zbog toga i smatram da mi je to ve nagrada.

OBJANJENJA I UPOZORENJA Ovo nije obina knjiga - tu ne treba imati nikakvih predrasuda, niti lane skromnosti. Sve treba postaviti na svoje mesto, da bi prave vrednosti mogle doi do izraaja. A osim toga, kako neto uopte moe za nekoga imati istinsku vrednost i znaaj, ako onaj ko se time bavi namerno umanjuje tu vrednost i taj znaaj? U tom smislu valja rei sledee: ova knjiga nije napisana da bi itaoci njome prekraivali dosadu, niti da bi se iuavali onome to u njoj pie. Ona je naprosto mnogo korisnija, a svakom itaocu koristie onoliko koliko je sam voljan da spozna i koristi METAFIZIKE (DUHOVNE) ISTINE SVETA vezane za ljudsku sudbinu. Ovo je prvo to treba imati na umu. Namena ove knjige takoe nije da krasi police kunih zbirki i biblioteka. Ona treba da bude est saputnik svog vlasnika, jer u njoj su pohranjene VELIKE METAFIZIKE ISTINE, ija je snaga OGROMNA ak i kad su samo sakupljene i napisane na istom mestu (odnosno u istoj knjizi). Kao takva, ona predstavlja istinsku AMAJLIJU izuzetnih moi, koja ve i samim svojim prisustvom moe da ini PRAVA UDA u najpozitivnijem smislu. Neverovatno, zar ne? Dabome, oni koji u tako neto ne mogu da poveruju - u pravu su: na njih se ta udotvorna svojstva ove knjige i ne odnose. Ali, i te kako se odnose na one koji su spremni da posumnjaju u svoje sumnje, da ih odbace i zamene ih VEROM. I kraj prie, to se tie primene ove knjige kao amajlije.

Ali to to se ova knjiga moe koristiti kao amajlija u doslovnom smislu, nije njena ni jedina ni osnovna namena. To je dolo vie usput, zbog samog karaktera iznetih metafizikih istina. Meutim, osnovna svrha knjige je da itaocima omogui spoznaju i prihvatanje metafizikih istina, kako bi na osnovu toga uzeli sopstvenu budunost i sudbinu u svoje ruke. Ve vieno, rei e neko. Zar je malo raznoraznih duebrinika, proroka, duhovnih voa i svakojakih drugih strunjaka za onostrane poslove - koji svi odreda nude uda neviena onima to su voljni da ih slede, odnosno da prihvataju bez pogovora i promiljanja ono to im se servira? Meutim, ono to je dato u ovoj knjizi s tim nema apsolutno nikakve veze. Racionalna i humana metafizika bavi se metafizikim istinama bez bilo kakve mistifikacije, misaonog zamagljivanja i kvaziduhovnog meetarenja. Ona se nikome ne namee, a svako moe - ako zaista eli - da proveri dejstvo metafizikih zakona i na linim primerima. Od metafizikog poravnanja rauna niko ne moe biti poteen - i to je sve! Ostalo je stvar linog izbora. Ni metafizike istine, niti pak sama ova knjiica, nisu nikakav arobni tapi za ispunjenje svake ljudske elje, bez ikakvog truda i odgovornosti. Uzeti sudbinu u svoje ruke, ne znai mahati arobnim tapiem po svom nahoenju i prema trenutnim prohtevima. Sudbinu sami tvorimo svojim mislima, oseanjima i delima - barem u onoj meri u kojoj sudbina i budunost uopte zanimaju ljude. Drugim reima, sve to treba

da nas zanima u vezi sa sopstvenom sudbinom i budunou, sve to zaista moemo da promenimo (a moemo sve ono to nas obino i zanima) - u naim je sopstvenim rukama. Poznavanje i potovanje metafizikih zakona jedini je pouzdan nain da to i postignemo, a sam taj nain moemo nazivati kojim god elimo imenom. Metafizika, dakle, ne nudi sama po sebi nikakve kule i gradove, brda i doline, nikakva uda i postignue brze sree bez linog uea. Ali, ona zaista nudi uda i postignue apsolutne sree srazmerno pridravanju metafizikih istina. Sam ovek je UDO zahvaljujui ogromnim moima koje se u njemu kriju, ali koje on slabo koristi ba zbog nepoznavanja sopstvene metafizike sutine i metafizikih istina. Sva zbivanja u materijalnom svetu u svojoj pozadini imaju neka fizika kretanja i interakcije - imaju neku svoju fiziku odvijanja. Time se, osim fizike, bave i mnoge druge materijalistike nauke. Meutim, nema niega u Svetu to nema i neku nematerijalnu, METAFIZIKU sutinu, koja je u stvariNADREENA svakoj fizikoj (materijalnoj) sutini. Time se bavi metafizika, a sama ta re oznaavaono to dolazi posle fizike. Isti naziv koristi se jo od antikog doba, i to u vrlo razliite svrhe. Da ne bude zabune, ovde je re o savremenoj RACIONALNOJ METAFIZICI, koju nazivamo HUMANOM METAFIZIKOM kada se bavi metafizikim pitanjima u vezi sa

ljudskom sudbinom i egzistencijom. Prevashodno je, dakle, re o nauci koja zadovoljava uslove racionalnog poimanja i proverljivosti, ali je, za razliku od obine materijalistike nauke, ona duhovno potpuno utemeljena. Prema tome, metafizike istine nisu okrenute ni protiv koga i ni protiv ega, one su jednostavno takve kakve jesu - bez obzira kome se to svia, a kome ne. Kao to nije logino da neko bude protiv prirodnih zakona materijalnog sveta (recimo protiv fizikog zakona gravitacije), jednako nije logino ni da neko bude protiv bilo kog metafizikog zakona - bez obzira da li ga se on sam pridrava. Ko padne sa drveta osetie posledice dejstva zakona gravitacije, a ko kri metafizike zakone takoe e osetiti posledice tog krenja, bez obzira da li je toga uopte svestan i da li ume da povee ta je ime izazvano. Niti je smisleno okriviti fiziku zbog pada sa drveta (kriv je onaj to se peo i pao), niti je pametno okriviti metafiziku zbog posledica krenja metafizikih istina (kriv je onaj ko ih kri). Ali, sa metafizikom stvari ipak stoje drugaije: moete o fizikim zakonima misliti ta god hoete sve dok ih ne krite, ali ve i sam negativan stav prema metafizikim istinama povlai odgovarajue posledice! Vrlo je bitno da se ovo shvati kao upozorenje.

Mnogi e se pitati kako se to stvarno sudbina moe uzeti u svoje ruke uz pomo metafizikih zakona. Pre konkretnih uputstava u vezi s tim, razmotrimo jedno vrlo ilustrativno poreenje. Zamislimo lau koja plovi nekom rekom, ka uu u more. Ako je kormilar struan i odgovaran, revnosno e obavljati svoj posao i umee da se snae i u onim situacijama koje nisu predviene. Ali, ako je kormilar neodgovaran, ili pak ako ne poznaje zakone upravljanja laom - u oba sluaja ishod e biti isti: brod e se nasukati. Ne moe se tano utvrditi kada i kako e brod sa neodgovornim i nestrunim komilarom okonati plovidbu, ali to i nije bitno. Vano je da e takav brod sigurno imati probleme i da nee stii na cilj. Isto tako, lako je pretpostaviti da e struan i revnosan kormilar dovesti brod na odredite. Stvari slino stoje i sa ljudskim sudbinama. Svaki ovek je brod, a kormilar je njegov um, odnosno njegova svest i savest; reka je ono to je svakom oveku dato roenjem i mimo ega se ne moe, kao to laa ne moe da plovi izvan renih obala - ali ima nebrojene mogunosti izbora puteva na samoj reci; a kormilareva znanja i revnost predstavlja poznavanje i potovanje metafizikih istina. Ko se tih istina ne pridrava, zacelo e se negde nasukati (zar je bitno gde i kako?). A onaj koji te istine poznaje i koji ih se pridrava, BEZBEDNO plovi rekom ivota - ka moru ISTINSKE I NEPROLAZNE SREE.

Nae misli, oseanja, namere i dela odreuju i nain upravljanja naom sopstvenom budunou. Nijedan raun na metafizikom planu ne moe ostati neplaen. Postoje mali i neprimetni rauni, postoje veliki i skupi, a postoje i zbirni rauni koji nastaju zbrajanjem mnotva manjih. to je najvanije, metafizike sile ne razrezuju veliine rauna prema uobiajenim ljudskim merilima, ve po meri metafizikih istina. Ne mogu to mnogi itaoci shvatiti nakon jednokratnog i letiminog itanja ove knjiice. Ovo je takoe razlog zbog koga ova knjiga treba da bude est pratilac svog vlasnika. Metafizike zakone treba itati paljivo i natenane kad god se ukae zgodna prilika. Nema svrhe da se za to ekaju neke posebne prilike i naroiti uslovi. Kad god moete da se opustite i skoncentriete nekoliko minuta, eto prilike da se paljivo proita barem nekoliko reenica i da se o njima - to je posebno vano - duboko porazmisli. Svaki ambijent i svako okruenje moe ispunjavati uslove za to, ako ih ispunjava um itaoca. Zato je vano da knjiica bude to ee uz svog vlasnika. emu biste uzalud prekraivali vreme dok nekog ekate na ulici, sedite u parku, putujete, pravite pauzu na poslu, odmarate se negde u prirodi ili u svojoj kui? Neka vam u takvim prilikama pravi drutvo ova knjiica, a itajte je samo onda kada vam to nee liiti na obavezu i kada osetite unutranju potrebu. Prekinite itanje kad god vam se uini dosadnim i usi-ljenim, ili kada primetite da vas to ne ini zadovoljnim. itajte ponovo metafizike zakone - sve dok vam ne bude jasno da su metafizike istine u vama i vi u

njima. Tako ete sopstveni ivot, budunost i sudbinu maksimalno uzeti u svoje ruke. Bie i onih kojima se nee dopasti ono to pie u ovoj knjiici (a zar ima negde takve knjige koja bi se svakom dopala?) I ne samo to - bie zacelo i onih koji e poeleti da omalovae i ospore ono to je napisano, pa ak i da nipodatavaju ovu knjigu i one koji se bave onim to je u njoj izneto. Ali, metafiziki zakoni vae i za one koji im se protive! A kako ve i samo protivljenje metafizikim istinama izaziva odgovor metafizikih sila - najbolje je da italac odmah prekine itanje im se u njemu pojavi otpor prema onome to je napisano. Ukoliko se to ponovi i nakon nekoliko uzastopnih pokuaja itanja - knjiicu je najbolje pokloniti nekom ko e pokuati ozbiljno da je shvati. Nai e se moda i poneki preduzimljiv ovek, kome e pasti na um da pretampava, umnoava, prevodi ili na drugi nain nelegalno iskoristi ovu knjigu. Kamo sree kad bi mu se to stvarno isplatilo, jer to bi znailo da ima dosta ljudi voljnih da se bave metafizikim istinama. Ali, teko je poverovati da bi to mogao biti isplativ potez. Meutim, to nije glavni problem za nekog potencijalnog uzurpatora autorskih prava u vezi sa ovom knjiicom. Mnogo je vanije to to takva uzurpacija ne moe proi bez odgovora metafizikih sila, koji e stii sa ka-matom i obavezno biti SKUPLJI od eventualno steene koristi. Bilo bi SKROZ NELOGINO oekivati da metafizike sile budu ravnodune prema nekom ko se nepoteno odnosi BA prema

knjiici koja se bavi metafizikim istinama, odnosno prema njenom autoru! Sve to se zbiva ima neki SMISAO I SVRHU. U skladu s tim, i primerci ove knjiice, ma kako bili malobrojni, pronai e put do onih kojima e biti od koristi. A opet, i to to metafizike istine nekoga ne zanimaju - takoe ne znai da je njegovo postojanje lieno svake svrhe i smisla. BOG NEKA NAM SVIMA POMOGNE!

OSNOVNI METAFIZIKI ZAKONI SUDBINE

1. Temeljni zakon metafizike - Zakon Boga Bog je u svemu i sve je u Njemu; On je sveprisutan, svevremen i vanvremen, vean i neogranien, u svakom pogledu svemogu i apsolutan; On je apsolutno savren, pozitivan i realan; Njegova Realnost je iznad bilo kakve druge realnosti, Njegova Mo iznad bilo koje druge moi, Njegova Dobrota iznad bilo koje druge dobrote; Bog se ispoljava u svemu, a sveukupnost metafizikih zakona predstavlja Njegovu neposrednu manifestaciju; Metafizika Sutina Sveta predstavlja Boje Sveprisustvo; krei metafizike zakone i ne priznajui Boje Prisustvo i Metafiziku Sutinu sebe i Sveta, ovek dobrovoljno sebe izgoni iz Bojeg Carstva, odnosno iz Metafizikog (Duhovnog) Sveta Venosti, Harmonije i Apsolutne Sree. Komentar: Temeljni zakon metafizike u stvari predstavlja i jedinu moguu definiciju Boga. Istina, takva definicija moe se formulisati na razne naine, ali u njoj Bog vie ne bi bio Bog ako bi se ukinuo makar i samo jedan od Njegovih atributa. Pored nekog boga koji, osim boanskih moi, poseduje i tipino ljudske osobine kao to su gnev, osvetoljubivost, nametanje volje itd valjalo bi potraiti nekog boljeg, Pravog Boga. U racionalnoj metafizici Bog nije pitanje VERE U BOGA, jer ON predstavlja Primarnu Realnost u koju ne moe biti sumnje. Svako pre treba da posumnja u sopstvenopostojanje, nego u postojanje Boga. Bog takoe ne pripada pojedinanim religijama i uenjima u kojima se On pominje. On je Jedan i Jedinstven, a

sve razliitosti meu religijama i uenjima stvorili su sami ljudi, ne konsultujui Boga i ak protivno Njemu Samom. Ljudska duhovno-intelektualna evolucija u stvari predstavlja evoluciju shvatanja Boga! U pagansko doba postojalo je mnotvo bogova sa tipino ljudskim osobinama, koji su se ak meusobno svaali i sukobljavali, mogli su biti jednako zli kao i dobri, ljudima su po svom nahoenju inili i dobro i zlo, traili su da im se prinose rtve (ak i ljudske!) kako bi zauzvrat ljude potedeli veih nevolja itd. Jednom reju, paganski bogovi jednako su mogli biti od tete kao i od koristi. U Starom Zavetususreemo se sa Jednim i Jedinstvenim Bogom, koji dodue ima svog zlog protivnika i otpadnikasotonu, ali je i On Sam ipak osvetoljubiv, sklon gnevu i kanjavanju, jo uvek zahtevan u pogledu prinoenja nekih vrsta rtava i slino. Tek sa pojavom Hrista upoznajemo Novo Lice Boga, Lice Ljubavi, pratanja, panje i bezgraninog razumevanja - to ve mnogo bolje prilii Pravom Bogu. Meutim, i Slika Boga koju je ljudima pokazao Hrist vremenom je postala razlog za sukobe, raznolika tumaenja i iskrivljavanja, borbu meu raznim religijama, religioznim miljenjima i uenjima, kao i za svakojake druge ljudske zavrzlame i budalatine koje, naravno, sa Bogom i Hristom nemaju blage veze. Zbog toga i dan-danas mali broj ljudi moe da shvati i pojmi Hristovo Uenje i Njegovu Predstavu o Bogu. U metafizici Zakon Boga ima temeljnu ulogu upravo zbog toga to oni koji su se udaljili od Istinskog Boga ne mogu da razumeju i prihvate metafizike zakone. To je prva barijera koju valja prevazii. Bogne bi ni bio Bog kad bi mogao da se pojmi i definie na neki prost nain, dostupan ak i onima koji

uNjega ne veruju. Zar se Njegova Boanska Veliina ne ogleda upravo u tome to i pored Svemoidoputa ak i postojanje onih koji Ga odbacuju? Bogu svakako ne bi dolikovalo da se dokazuje svakom glupaku pojedinano. Ali, Bog je ipak racionalno spoznatljiv - u racionalnoj metafizici tu nema dileme. Metafizika Sutina Sveta isto je boanske prirode, a utkana je u sve to postoji - pa Boga vidimo gde god pogledamo. Jedino Ga ne moemo videti u oveku koji je sam odluio da ne priznajeBoga i sopstvenu pravu sutinu.

2. Zakon o zakonima Metafiziki zakoni deluju neprestano, bez prostornih, vremenskih i bilo kakvih drugih ogranienja; nikad i nita ne moe im se suprotstaviti, a sve to ovek osea, misli i ini vredi samo onoliko koliko je usklaeno sa metafizikim zakonima i ni o kakvoj drugoj pravojvrednosti ne moe se govoriti. Komentar: Bog je u racionalnoj metafizici apsolutno dobar, pozitivan i savren. Nita to je loe ne dolazi od Boga, ve od Njegovog protivnika sotone, tog vrhovnog prekrioca metafizikih zakona. Krei metafizike zakone svesno ili nesvesno, i ljudi srazmerno tom krenju postaju sotonini poslunici, ime zasluuju propadljivost, patnje, nevolje i razne probleme. Ali, Bog ipak ne kanjava ljude, jer On je iznad svake osude i represije. Zlom sotona nagrauje svoje sledbenike, jer je zlo njegov izum i proizvod, kojim se on u svojoj metafizikoj gluposti ponosi. Drugim reima, Bog je oveku daoslobodnu volju, tu Boansku Iskru u oveku, koja neizostavno podrazumeva i doputanje greke, kao i uenje na grekama (kako svojim - tako i tuim). Posledice krenja ili potovanja metafizikih zakona dolaze automatski, a Bog lino ak se i ne mea u sve pojedinane sluajeve. Varaju se oni kojiBoga zamiljaju kao strogog starca sa spiskom u rukama, koji revnosno belei greke svakog oveka ponaosob, kako bi na osnovu toga naknadno pristupio kanjavanju i revanizmu. Ako

je neto bogohulno, onda je to svakako takva predstava, koja Bogu pripisuje ulogu cepidlake, zlopamtila i osvetnika. Bog naprosto ne moe biti takav, a sve to se ljudima deava posledica je njihovog izbora na metafizikom planu. Nita to mislimo, inimo i oseamo ne moe biti poteenodelovanja metafizikih zakona. A Istinskom Bogu ne bi ni dolikovalo da vodi rauna ta je svaki ovek ponaosob pomislio, uinio, rekao i pojeo. Takvo namorsko ponaanje glupo je pripisivati Bogu.

3. Zakon Ljubavi, Vere i Nade - Veni Zakon Istine, Moi i Sree Imaj Ljubav, Veru i Nadu - imae SVE i vie od toga, imae VENU ISTINU, NAJVEU MO I TRAJNU SREU. Komentar: ista Ljubav je materijal od koga je sainjena Metafizika (Duhovna) Sutina Sveta. Sam Bog je takoe Ljubav, koja nije samo atribut, svojstvo - ve Primarna Supstanca iz koje je sve nastalo. Sve to je runo, nastalo je naknadnim izoblienjem Ljubavi. Osnovno njeno svojstvo jeste Harmonija. Tamo gde nema ljubavi, nema ni harmonije - i obratno. Pogreno je rei: stvarajmo ljubav. Ispravno je rei: imajmo ljubav. Jer, ne moemo stvarati ono to je stvoreno u Venosti, ali se toga moemo odrei ili prihvatiti. Nedostatak ljubavi nije nita drugo nego nedostatak harmonije, odricanje od sopstvene sutine i gaenje metafizikih istina. Svako ljudsko zlo samo je izobliena i izvrnuta ljubav. ak i ono to u svakodnevnom ivotu nazivamo ljubavlju predstavlja u sutini ba izvrtanje i suprotnost iste ljubavi. Vera je najmonije orue kojim ovek raspolae. Naivni realizam postavio je stvari naopake: sumnju je pretpostavio veri, a kao preduslov za verovanje postavio navodno razumevanje.Meutim, nema razumevanja bez vere! Nema ni istine bez vere. Vrhunac razumevanja i jesteracionalna spoznaja moi vere, a svako pravo razumevanje

predstavlja nagradu i rezultat istinske vere. Ovde, naravno, nije re o veri u religij-skom smislu, ve o veri po sebi, dakle o Sutinskoj Veri. Imati Sutinsku Veru - znai bezuslovno verovati u ono to se eli postii, a ne u ono to je neko drugi propisao i nametnuo. Hrist je vrlo jasno i slikovito govorio o moi vere. On nije krio da su i njegove boanske moiprvenstveno plod vere. Isceljenima je govorio vera tvoja pomoe ti, a svojim uenicima objanjavao je da e se i planina podii i baciti u more kada joj se to kae, samo ako se nijednog trena ne posumnja da e se to stvarno desiti. Jasno je da je Hrist govorio o snazi bezuslovnog verovanja u ono to se eli postii. Vera kao dogmatizovana hrianska religija nastala je tek kasnije. Mnogi su ljudi znali za mo vere i njom se naveliko sluili. Neki su toga bili svesni, a neki nisu ni znali o emu se tano radi. ak su i paganski plemenski vraevi znali da se mnogo lake postie ono to se eli ako se to ne dovodi u sumnju. Zbog toga su na razne naine svoje saplemenike pokuavali da prinude na verovanje. Svi rituali upravo imaju tu svrhu - da se kod uesnika stvori utisak smislenosti i svrhovitosti, ime treba probuditi njihovu veru i odagnati sumnju. Metafiziki evoluiranom oveku tako neto nije potrebno - kada neto poeli, on najpre posumnja u svoje sumnje i bezuslovno poveruje u ostvarenje svoje elje, kao to bezuslovno veruje da e ujutru opet svanuti. Nada predstavlja snagu duhovnog pogleda u budunost, a manifestuje se kao mata i sposobnost vizuelizacije. Ona u stvari

predstavlja metafiziki plan za ostvarenje elja. U svakodnevnom ivotu reju nada oznaava se svako pozitivno oekivanje, ali to obino nema mnogo veze sa Istinskom Nadom. A pod Istinskom Nadom podrazumevamo primarnu sposobnost bezuslovnog oekivanja i jasnog vienja onoga to se prieljkuje. Ljubav, Vera i Nada samo u sadejstvu predstavljaju najveu moguu MO. Ljubav predstavlja materijal, Vera orue, a Nada je plan. Ako neko gradi kuu - neophodno je svo troje. Slaba je korist od materijala, ako nema alata i plana; ne vredi nita alat, ako nema kvalitetnog materijala; a ne vredi nita ni plan bez materijala i alata. I oni koji se slue crnom magijom koriste mo vere(negativne), ali bez ljubavi. Oni to imaju nadu bez vere - imaju samo praznu matu i bolesne ambicije. A oni koji imaju ljubav bez vere i nade jesu pozitivni i zasluuju svaku blagodat - ali ne mogu do nje da dopru (kao gladan ovek koji je poteno zaradio mnogo hlebova i sve ih nosi u rukama, ali zato to su mu ruke zauzete on ne moe da odlomi i pojede jedan komad, iako mu hlebovi stalno ispadaju okolo i drugi ih jedu). Nema te ovozemaljske moi koja se koliko-toliko moe meriti sa onim to predstavlja MO LjUBAVI, VERE I NADE.

4. Zakon uzroka i posledice (Zakon setve i etve) Sve to se deava POSLEDICA je neega to se ve desilo, i sve moe biti uzrok neemu to e se desiti; to se seje - ono se i nje. Komentar: Zakon uzroka i posledice deluje NEPRESTANO I U SVEMU. Stvari i pojave povezane su brojnim uzrono-posledinim vezama zasnovanim na metafizikim zakonima. Ljude zbunjuje mnotvo tih veza, koje stvara privid sluajnosti. Pored toga, metafizike uzrono-posledine veze uglavnom se ne manifestuju neposredno i bez odlaganja, ve najese sa izvesnim kanjenjem i u sadejstvu samnotvom ostalih metafiziki zasnovanih posledica. Kad se tome doda duhovnointelektualna lenjost, zahvaljujui kojoj ogromna veina ljudi i ne pokuava da uoi i shvati metafizike uzrono-posledine povezanosti - teren je odlino pripremljen za stvaranje zabluda o ivotu kao spletu sluajnosti, ili pak o sudbini kao unapred potpuno zadatom programu zbivanja na koji ovek nema uticaja. Za onoga ko je spreman da se iskreno upusti u racionalno metafiziko traganje - takvih zabluda nema. oveku koji poznaje i prihvata metafizike zakone, bezuslovno delovanje Zakona uzroka i posledicemoe samo biti od neprocenjive koristi.

OSTALI METAFIZIKI ZAKONI SUDBINE

1. Zakon akcije i reakcije U materijalnom svetu na svim nivoima vai zakon akcije i reakcije, koji kae: akcija izaziva jednaku reakciju; ovaj zakon samo je specijalan sluaj OPTEG metafizikog zakona akcije i reakcije, koji kae: reakcija je uvek VEA od akcije, i to SVE VEA to se DUE eka na njeno ispoljavanje; ljudske misli, oseanja, stavovi, namere i dela izazivaju reakciju koja ne mora da se ispolji ni odmah ni zasebno, ve u sadejstvu sa DRUGIM reakcijama, pa je zbog toga ljudi teko uoavaju; meutim, metafizika reakcija - kako pozitivna, tako i negativna - mora kad-tad da se ispolji.

2. Zakon aktivnosti Svaka ovekova aktivnost istinski vredi samo onoliko koliko je metafiziki (duhovno) motivisana, odnosno onoliko koliko je usklaena sa Pravom Svrhom - u protivnom ne moe nikoga istinskiusreiti.

3. Zakon altruizma Svako moe biti istinski srean najvie onoliko koliko je spreman da doprinese srei drugih, ili da se tuoj srei iskreno raduje i da je iskreno poeli; altruizam je vrlo moan nain da postignemo dobro pre nego to smo ga i poeleli, dok nas egoizam, kao suprotnost altruizmu, udaljava ak i od dobra oko koga smo se svojski potrudili.

4. Zakon ambicije Ambicija je u sutini vrsta nade; ako je zasnovana na Zakonu Ljubavi, Vere i Nade, ambicija jekorisna i zdrava, a ako nije onda je bolesna i tetna.

5. Zakon analogija Analogije upravljaju svetom - to je i na materijalnom planu oigledno; po istom fizikom zakonu njie se klatno, ljulja se teret okaen na oprugu, osciluje elektrina struja u oscilatornom kolu; takoe postoje analogije izmeu pojava koje su predmet prouavanja razliitih nauka (fizike, biologije, ekonomije i drutvenih nauka); ovo je ve jasan dokaz da sve u naem materijalnom svetu ima ISTU SUTINU, kao i da Svet nije nastao sluajno, ve u skladu sa BOJOM PROMILJU; analogije zbog toga imaju optevaei znaaj, pa prouavanjem jedne pojave mi stiemo modele na osnovu kojih moemo saznati i nain odvijanja drugih pojava; analogije takoe vae i kod ljudskog MILJENJA I PONAANJA; negativne misli i namere analogne su negativnim delima, pa zbog toga povlae i analogan metafiziki odgovor.

6. Zakon ateizma Ateistom se moe nazvati ovek koji ne pripada nijednoj religiji, ili pak ovek koji Boga naziva nekimdrugim Imenom (Priroda, Apsolut, Nebo, Kosmos, Vaseljena, Univerzum... - obratiti panju na velikapoetna slova!), dok onaj koji ne veruje ni u kakvu Viu Realnost uopte ne moe ni da se smatraovekom u metafizikom smislu.

7. Zakon bezobzirnosti U nama znanom svetu bezobzirnou se esto dosta moe postii, ali nikad ono to je istinski vredno i trajno; nema te bezobzirnosti koja se bezobzirnom oveku kad-tad nee sruiti na glavu poput lavine; pre nego to se prema drugom ponese bezobzirno, svako bi morao imati na umu da je i on drugi ostalima.

8. Zakon blagosti Blagost je ne samo najefikasnije oruje koje se moe upotrebiti u bilo kakvom sukobu meu ljudima, ve i jedino kojim se ne izaziva negativan odgovor metafizikih sila; postoji mnogo naina da se dobije bitka, ali jedino blagou moe konano da se dobije rat.

9. Zakon Boga (videti OSNOVNE metafizike zakone)

10. Zakon bogatstva Svaki ovek morao bi vei znaaj da pridaje duhovnom nego materijalnom bogatstvu, kako kod sebe samog - tako i kod drugih; niko ne moe biti srean ako dopusti da se njegovo materijalno bogatstvobre uveava nego duhovno i ako druge ljude ceni po materijalnom bogatstvu, a ne po duhovnom;propae svako kome se imetak uveava bre nego to se on sam duhovno-intelektualno (metafiziki) izgrauje, ak i kada je to sticanje imetka sasvim poteno sa gledita drutvenih pravila i obiaja (!).

11. Zakon bolesti Bolest je posledica krenja metafizikih zakona i u principu je rezultat manjka Ljubavi, Vere, Nade - ili svega zajedno; bolesti su kao kuii: napadaju ljude koji ih se boje i koji ih mrze.

12. Zakon borbe Borba je za slabe; oni koji su istinski jaki (a to mogu biti samo ako su duhovno jaki) iznad su svake borbe; svaka meuljudska borba daje samo poraene, jer oni to izgube time plaaju dug za svojeranije zasluge, a pobednici svojom pobedom ve zasluuju neki budui, svakako vei gubitak; u borbi je u veini sluajeva bolje biti poraen nego pobednik, jer poraeni je upravo namirio neki raun, a pobednik jo ne zna ni kakav e mu raun stii - ali, stii e sigurno i bie skuplji od pobede (!).

13. Zakoni braka i muko-enskih odnosa 1) Brak na prvom mestu treba da bude duhovni spoj mukarca i ene; srean brak mogu je samo izmeu mukarca i ene koji bi jedno drugom bili najbolji prijatelji da su istog pola. 2) Svaki brak zasnovan na bilo kakvom drugom raunu sem duhovne privlanosti - pretvorie se u trpljenje, muku i haos, ili e propasti; u raun najgore vrste spada telesna, nagonska privlanost; svaki brak zasnovan na telesnoj strasti i nagonima unapred je osuen na propast, jer razum kad-tad mora da ispostavi svoj raun. 3) Postojanje braka i reda u muko-enskim odnosima osnovni je preduslov ovekovog duhovno-intelektualnog napretka i opte

ljudske evolucije; bez takvog reda dolazilo bi do ukrtanja srodnika,to dovodi do stvaranja degenerisanog potomstva; mnoga zla koja jo uvek postoje meu ljudima prouzrokovana su ba nepotovanjem braka i reda u muko-enskim odnosima. 4) Pri stvaranju potomstva, mukarac i ena ne meaju samo svoj genetski materijal, ve na prvom mestu meaju svoje due, a svako od njih pozajmljuje po deo svoje due kako bi bila nainjena dua potomka. 5) Iako su mukarac i ena potpuno ravnopravna ljudska bia, u metafizikom smislu postoje razlikeizmeu muke i enske due, kao to postoje razlike izmeu mukog i enskog tela; enska dua se moe smatrati savrenijom, pa je eni zato dodeljena posebna uloga: da PRVENSTVENO ONA vodi rauna sa KOJOM e se mukom duom ukrstiti i pomeati. 6. Zbog posebnosti ENSKE DUE (a ne tela, jer ono je samo manifestacija due u materijalnom svetu), za ene je NAROITO vaan pojam NEVINOSTI, koja u stvari oznaava NENAETU I NEUPRLJANU ENSKU DUU. 7) Pri zainjanju potomstva vanije je ukrtanje muke i enske DUE, nego meanje naslednog materijala, pa ena na svoje potomstvo u izvesnoj meri prenosi i osobine svih mukaraca koji su je imali prethodno; zbog toga, osnovni metafiziki zakon o

muko-enskim odnosima glasi: ENA JE NAMENJENA SAMO JEDNOM MUKARCU (!). 8) Postoje tri kategorije ena: prvu ine devojke, a u nju spadaju ene koje se jo nisu predalenijednom mukarcu; drugu ine ene u uem smislu, a u nju spadaju ene koje su se predavalejednom-jedinom mukarcu; trea kategoraja ima razne nazive, zavisno od sredine i stepena odstupanja od druge kategorije, a ine je sve ene koje su probile granicu od jednog mukarca u ivotu, dakle one koje su se predale i drugom mukarcu makar samo jednom. 9) Za brak su podobne ene iz prve kategorije, dakle DEVOJKE - ovo je prvi i osnovni uslov za srean brak. 10) Za brak mogu biti podobne i ene iz druge, pa ak i tree kategorije, ako su njihove prethodne veze bile ISKLJUIVO sa duhovno evoluiranim mukarcima, jer meanje enske due sa istom i izgraenom mukom duom nije tetno; ali, to je vrlo redak sluaj. 11) ena uprljane i oteene due takoe moe postati podobna za brak ako se temeljno duhovno oisti i uzdigne, u emu mnogo mogu da joj pomognu duhovno-intelektualno izgraene osobe. 12) I mukarac i ena pre zasnivanja veze, a naroito braka, moraju da imaju na umu sledee: telesna privlanost je obmana,

vezu i brak ba ne bi trebalo zasnovati sa osobom u koju ste se zaljubili na prvi pogled. 13) Kada se siromana devojka uda za imunog mladia zbog materijalne sigurnosti - kae se da je u pitanju ljubav iz rauna; kada se devojka uda za mukarca koji ju je telesno privukao - kae se da se zaljubila i da je to prava ljubav; ovo je teka zabluda, jer se ova druga devojka udala zbog jo goreg rauna - radi telesne naslade i tatine; zar nije manje kvarno udati se za nekog zbog egzistencije i sigurnosti potomstva (?). 14) Niko ne treba da zasnuje vezu ili brak pre nego to se uveri da mu potencijalni partner (partnerka) moe biti iskren prijatelj bez ikakvog interesa, ak i ako nikakve veze ne bude. 15) I ene i mukarci katastrofalno gree kada misle kako sa nekom osobom ne bi mogle da zasnuju vezu ili brak, jer im je ta osoba prijatelj i jer je potuju; ovo je skroz naopaka logika: treba, dakle, veze i brakove da zasnivaju oni koji se meusobno ne potuju i ne mogu biti jedno drugom prijatelji (?!). 16) Vezu i brak ne treba zasnivati sa osobom koja privlai panju izgledom, ugledom, materijalnim posedovanjem, poloajem, popularnou, drutvenom moi i bilo ime drugim sem duhovno-intelektualnog uzdignua, sa kojim prirodno ide pozitivan karakter i plemenite ljudske osobine.

17) Preljubom i neverstvom ne moe se nikada stei ljubav, niti moe biti preljube i neverstva gde imaistinske ljubavi; preljubom se izaziva ljubomora i nepoverenje, ali preljubu e takoe izazvatiljubomora, sumnja i nedostatak poverenja.

14. Zakon brige Briga i strah su najblii rod; briga nikada i ni u emu ne moe biti dobar saveznik; niko nee reiti nikakav problem uz pomo brige; bezbrinost pospeuje ostvarenje elja.

15. Zakoni budunosti 1) Budunost je jedina realna komponenta vremenske dimenzije, ba zato to obuhvata ono to sejo nije desilo i na ta se moe uticati; prolost nije realna zato to je prola i postoji samo u seanju; ni sadanjost ne moe biti realna, jer ona predstavlja nepojmljivo tanku crtu na kojoj se budunost pretae u prolost; ne postoji nikakav konano mali interval vremena u koji se moe smestitisadanjost, jer dok izgovorimo re sada ona ve postane prolost. 2) Osnovna odlika ljudskog miljenja jeste sposobnost bavljenja BUDUNOU, a metafiziki zakoni su osnova za uticaj na sopstvenu budunost. 3) Da bi se ovek mogao uopte smatrati ovekom, on mora mnogo vie da se bavi budunounego prolou; teko svakom ko se vie bavi onim to mu je bio deda, nego onim to je on sam i to e mu biti deca i unuci (!)

16. Zakon cilja Da bi neki cilj bio postignut, on mora biti jasno vizuelizovan, a njegovo postignue vieno kao gotova stvar; ljudska pamet meri se i po tome kada ko uspeva da vidi cilj: glup je onaj koji cilj ugleda tek kada doe do njega ili ga promai, obian ovek poinje da ga nazire tek od pola puta, a mudar ga jasno vidi i pre nego to mu se zaputi; ko jasno vidi cilj - videe i put (!).

17. Zakon civilizacije Ne zna se kome je tee: onom koji se trudi da zadovolji sve nepotrebne potrebe koje namee civilizacija, ili onom koji pokuava da se dri izvan opteg civilizacijskog napretka.

18. Zakon utanja utanje je zlato, ali samo za onoga koji ne ume da kae nita pametno; kad bi se mudrost merila utanjem, od oveka bi i kamenje bilo pametnije.

19. Zakon arolije Padom u bezduhovlje i materijalistiku skuenost, ovek se odrie arolije kao sredstva za postignue sree, a svoju egzistenciju zasniva na mukotrpnom i dosadnom radu, ili pak na korienju rada drugih; ivot ovekov istinska je AROLIJA, ako je zasnovan na Zakonu Ljubavi, Vere i Nade.

20. Zakon uda udom nazivamo ono to ne razumemo, a bez poznavanja metafizikih zakona ne moemo mnogo razumeti; nije na mestu pitanje postoje li uda?, ve pitanje zato se udimo?, s obzirom da smo i sami pravo udo; nema tog uda koje moe nadvisiti MO Ljubavi, Vere i Nade.

21. Zakon dela Bitno je KAKVA dela inimo, ali i KOME ih inimo; ono to moe biti dobro delo ako se uini jednom oveku, jednako moe biti i ravo delo ako se uini nekom drugom oveku; nijedno delo ne moe bitiistinski veliko, ako njime posredno ili neposredno nije potpomognuto neije duhovno uzdignue; vie vredi jednom oveku pomoi da sauva duu, nego sagraditi grad u kome e iveti hiljadu ljudi uruenih dua.

22. Zakon dobroinstva Vee je dobroinstvo kada nekome iskreno uputimo lepe elje i misli, nego kada mu bezvoljno damo neku materijalnu dragocenost.

23. Zakoni dobra i zla 1) ovek je bolji to se vie pridrava metafizikih istina. 2) Zlo se ne moe pobediti jo veim zlom, jer se ono tako uveava; zlo se takoe ne pobeuje ni mrnjom prema zlu, jer se ono hrani mrnjom; zlo se pobeuje samo dobrim, pri emu treba imati na umu da se pod tim ne podrazumeva tolerisanje i opravdavanje zla, ve odsustvo gneva i mrnje. 3) Zao ovek je metafiziki bolestan i od takve bolesti vea mu muka ne treba; nema nikakve svrhemrzeti jednog takvog bolesnika, niti pak voleti tu njegovu bolest - ve se nad njim najiskrenije treba saaliti i moliti se za njegovo ozdravljenje. 4) Dobri ljudi vrlo esto trpe, a drugi zloupotrebljavaju njihovu dobrotu; ovo se deava stoga to mnogi ljudi koji su zaista dobri, ipak ne vladaju metafizikim istinama - oni imaju Ljubav, ali nemaju Veru i Nadu.

24. Zakon dobronamernosti Dobra namera mora biti dalekovida: valja imati na umu posledice koje iz nje mogu proistei; istinski dobra namera mora biti usklaena sa metafizikim istinama, jer u protivnom lako moe da izazove i loe posledice (uostalom, zar ljudi nisu zapoinjali ratove ubeeni u svoju dobronamernost); dobronamernost nije istinska ako se javlja sporadino - ona treba da bude stalna ovekova osobina; oveka ne moe usreiti nita to uini bez dobronamernosti; ovek koji nije dobronameran, ne moe biti ni srean (!).

25. Zakon dogmatizma Duhovno-intelektualna lenjost i umalost predstavlja plodno tle za uzgajanje dogmi bilo koje vrste;lake je prihvatiti dogmu nego duhovnu slobodu, ali bez duhovne slobode nema ni duhovno-intelektualnog napretka; ljudski je i primiti dogmu, ali je jo vie ljudski preispitati je; svaka dogma je tipino ljudski izum - Bog nijednu nije dao - pa preispitivanje dogmi nije preispitivanje Bojih, veljudskih stavova.

26. Zakoni Duhovne Sutine 1) Prava Sutina Sveta ima metafiziku (duhovnu) prirodu i predstavlja Primarnu Realnost Sveta sadranu u Bogu. 2) Materijalni svet predstavlja oblik ispoljavanja Duhovne Sutine u nama poznatom prostorno-vremenskom kontinuumu. 3) Duhovna sutina je vena i neunitiva, ona obuhvata svako vreme i svaki prostor; ovek ne moeniim otetiti samu Duhovnu Sutinu, ali moe sopstvenim stavovima, mislima, oseanjima i delimaudaljiti sebe od Sutine i Pravog Smisla sadranog u Njoj, to je po njega samog katastrofalno loe, ali to veina ljudi, naalost, ipak ini. 4) DUH, ili Duhovna Sutina, sadri Harmoniju kao svoje prirodno svojstvo; to je pokreta celog znanog i neznanog Sveta, a svaki haos, propadljivost, propast, patnja, nevolja i sve drugo to je loe - rezultat je udaljavanja realnosti nieg reda od Prave Duhovne Sutine.

27. Zakoni Duhovne Zatite 1) DUHOVNA ZATITA je jedan od neposrednih oblika ispoljavanja MOI Duhovne Sutine i SNAGE metafizikih zakona prema oveku; to vie ovek usklauje svoje stavove, oseanja, misli i dela sa metafizikim zakonima - to vie zasluuje Duhovnu Zatitu, koja se sve vie i sve otvorenije ispoljava prema njemu; Duhovna Zatita nije nikakav zaseban duhovni entitet, ve svojevrstan automatizamdelovanja uzrono-posledinih veza zasnovanih na metafizikim istinama; Duhovna Zatita ispoljava se u ivotu zatienog oveka tako to ga nevolje i problemi jednostavno zaobilaze (tim vie to je zatieniji), ili se reenja uglavnom nameu spontano i sama od sebe, pa ak i okolina ponekad primeuje kako takvog oveka uva neka sila. 2) Svaka ovozemaljska mo, ugled i poloaj apsolutno su nemoni spram Duhovne Zatite; privrenost odreenoj religiji, ideologiji, nacionalna i bilo kakva druga pripadnost - nemaju nikakvog popusta i prioriteta u sticanju Duhovne Zatite; Duhovna Zatita ne stie se ak ni religioznom niti bilo kakvom drugom revnou, ako nije propraena razumevanjem i prihvatanjem metafizikih (duhovnih)istina. 3) Rava dela nije dobro initi nikada i nikome, ali je za oveka

mnogo opasnije kada su njegova rava dela - pa i loe namere, misli i oseanja - okrenuta protiv onoga koji je pod Duhovnom Zatitom, a opasnost je tim vea i bre se ispoljava to je onaj vie zatien; niko i niim ne moe se suprotstaviti odmazdi Zatite kada se loe ponese prema zatienom oveku, a to god vie bude pokuavao da se suprotstavi i to njegove misli i namere (a kamoli dela!) prema tome oveku budu loije odmazda e biti sve ea (!). 4) Dobra dela valja initi uvek, ali nije svejedno kome su uinjena; svako e i sam tim pre zasluitiDuhovnu Zatitu i pribliiti se postignuu istinske sree, to je onaj kome je uinio dobro vie pod Duhovnom Zatitom, odnosno to je vie duhovno izgraen; kao to nikome ne prata i ne daje popusta, Duhovna Zatita takoe ne ostaje duna ni prema onome ko se poneo pozitivno. 5) Ogroman broj ljudskih nevolja potie od toga to se ljudi ravo odnose prema onima koji su duhovno zatieni; Duhovna Zatita nije nikakva kazna Boja, ve automatizam koji se ispoljavakao odmazda ili nagrada, prema zasluzi - bez obzira da li onaj prema kome se ispoljava uopte neto o tome zna; nepoznavanje metafizihih zakona i neprepoznavanje zatienih ljudi kod Zatite nije nikakva olakavajua okolnost; ona se ispoljava u svim uslovima: meu bogatima i monima kao i meu siromanima, u ratu kao i u miru (poznato je da ak i u ratu nevolje i pogibelj vojnike

obavezno snalaze ako ak i u ravnporavnoj borbi nanesu zlo protivnikom vojniku pod Duhovnom Zatitom). 6) S obzirom da Duhovna Zatita revnosno nagrauje dobro uinjeno duhovno zatienim ljudima, to bi injenje dobra nekom duhovno zatienom oveku bio vaan korak duhovnog uzrastanja i postignua sree; kad god neko poeli sebi uspeh i sreu u bilo emu, treba da uini dobro nekom duhovno izgraenom oveku - to uvek daje mnogo bolje rezultate nego razna druga dobroinstva, davanja i velika dela; poto ljudi uglavnom ne znaju za ovu veliku metafiziku istinu, esto izostaju rezultati uinjenih dobrih dela kao to su razne donacije, prilozi i pomoi - jer nisu uinjena duhovno zatienim ljudima, iako su po svojoj prirodi svakako dobra. 7) ak je i DUNOST svakog oveka koji raspolae nekom ovozemaljskom moi i bogatstvom, da ini dobro DUHOVNO IZGRAENIM LjUDIMA - jer SVET takvim ljudima i pripada (iako ih je malo), dok ostali svojim stavovima, mislima, namerama i delima uglavnom kvare Svet. 8) Stepen Duhovne Zatite direktno je srazmeran stepenu duhovne izgraenosti oveka, odnosno VELIINI I ISTOTI NjEGOVE DUE; kada bi veina ljudi umela i htela da prepoznaje ljude sa velikom i istom duom i da se prema njima odnosi pozitivno - nestao bi veliki broj nevolja koje snalaze tu veinu.

9) Bolje je sebi u nedra staviti ljutu guju otrovnicu, nego zameriti se duhovno zatienom oveku; nema u ovome trunke preterivanja, jer ne postoji nikakva ovozemaljska sila i mo koja bi se mogla suprotstaviti DUHOVNOJ ZATITI; blago onom koji duhovno uzraslom oveku dobro uini (!).

28. Zakoni due 1) Dua je individualizovan deo Duhovne Sutine Sveta i ona predstavlja PRAVU SUTINU pojedinanog oveka; ljudska dua je pravi realitet ovekov, a njene manifestacije su fiziko telo i eterino telo (aura); dua, dakle, predstavlja komad Duhovne Sutine Sveta koji pripada jednomoveku i u stvari ini jednog oveka. 2) I druga bia, kao i neive stvari, imaju svoj pripadajui komad Duhovne Sutine, a1i to nije isto to i ovekova dua, pre svega zbog toga to je ovek jedini sposoban da svoju duu samostalno uva i izgrauje, jednako kao i da je prlja i unitava zavisno od svojih stavova, dela, misli i oseanja. 3) ovek roenjem stie duu tako to mu roditelji daju po komad svoje due, a dejoj dui i u toku odgoja roditelji takoe jo domeu due; to su vee i istije due roditelja, to e i deja dua u startu biti vea i istija; osim toga,

roditelji veih i istijih dua svojoj deci vie pomau u izgradnji due. 4) Svako ipak sam najvie utie na ouvanje i izgradnju svoje due, kao i na njeno prljanje i ruenje; to se ovek u svojim mislima, oseanjima i delima vie pridrava metafizikih (duhovnih) istina, to e mu dua biti istija i tim vie e rasti i izgraivati se; to ovek vie kri metafizike istine, to e vieprljati, ruiti i umanjivati svoju duu, a naroito efikasno dua se rui kada se uopte i ne veruje u njeno postojanje; ruenje due moe ii do njenog potpunog uruavanja, kada se individualnost ovekova svodi na puko telesno postojanje, koje predstavlja jo samo eho i senku due, zaostatakrealnosti nieg reda lien Svrhe i Sutine - to predstavlsja NAJVEU MOGUU KATASTROFU KOJA MOE SNAI OVEKA; OSNOVNI MOTIV svakog duhovnog uzdignua jeste OUVANJE (SPASENJE) I IZGRADNJA DUE. 5) Osim pozitivnih stavova, misli, oseanja i dela, na ouvanje i izgradnju ljudske due naroito pozitivno utie druenje i kontakt sa osobama iste i velike due, a posebno je dobro ako se zadobije njihovo prijateljstvo i naklonost. 6) Nijedan posao na svetu nije plemenitiji, vei i vaniji nego ouvanje i izgradnja sopstvene due, kao i pomo drugima u ouvanju i izgradnji due.

7) Dua predstavlja viu realnost oveka, koja je svevremena i mnogodimenziona; ali, dua je ipak RACIONALNO POJMLJIVA ba kao i Duhovna Sutina Sveta, samo ako se UM oslobodi naivno-realistikih i ostalih predrasuda i ako se shvati da ono to je naivno-realistikom razumu nepojmljivo u stvari predstavlja vii oblik realnosti, koju takav razum nije u stanju da pojmi. 8) Dua jasno moe da se vidi i prepozna na posredan nain; niiji drutveni poloaj, ugled, bogatstvo, nacionalna i religiozna pripadnost, pa ni obavljanje ovozemaljskih poslova koji zvanino imaju duhovni karakter - nita, apsolutno nita od toga, ne govori o veliini neije due i njenoj istoti; o istoti i veliini ovekove due govori stepen u kome se on pridrava metafizikih (duhovnih) istina; veliina neije due takoe se moe videti preko mirnoe i harmonije lica (bez obzira na fiziki izgled), a naroito preko BISTRIH I DUBOKIH OIJU, zbog ega se i kae da su oi ogledalo due;za svakog oveka veoma je vano da naui prepoznavanje istinski produhovljenih ljudi prema ovim znacima i dobrodunosti; duhovno uzrasli ljudi nisu svrstani u neki odreeni drutveni sloj, profesiju, religiju, naciju, niti bilo kakvu slinu pripadnost.

29. Zakon dunosti Prva je dunost ovekova da uva i izgrauje sopstvenu duu; druga dunost ovekova, tesno spregnuta sa prvom, jeste da i drugima pomogne u ouvanju i izgradnji due; trea je dunost ovekova da ini sve to je neophodno kako bi prve dve dunosti mogle da se obavljaju; etvrta je dunost ovekova da ne prihvati kao dunost ono to je protivno prvim trima dunostima.

30. Zakon egoizma Svaki ovek je, hteo to da prizna ili ne, donekle ipak egoista, jer i oni koji su u ime duhovnog uzdignua postali savreni altruisti, ipak imaju na umu najpre sopstveno duhovno uzdignue; metafiziki nije pogreno to ovek u odnosima sa drugim 1judima polazi od sebe (a od koga bi?), ve to ne prihvata injenicu da je drugim ljudima i on sam isto toliko drugi.

31. Zakon evolucije Kroz evoluciju se u materijalnom svetu ispoljavaju SILE MUDROSTI I SAVRENSTVA; evoluira i ovek u duhovnointelektualnom smislu - kako pojedinac, tako i ljudsko drutvo, pa i itavo oveanstvo; ko nije voljan da uestvuje u duhovnoj evoluciji - SAM SEBE za propast predodreuje; evolucijom ovek nije mogao nastati od majmuna, i to sluajno, bez ikakve naroite svrhe; da je to zaista tano, odrali bi se i prelazni oblici od majmuna ka oveku (poluovekpolumajmun), kad su se ve mogli odrati i majmuni i ljudi; zatim, otkud oveku potreba da se bavi religijom, filozofijom, naukom, umetnou i posebno, otkud mu ideja da prirodno tei duhovno-intelektualnom samorazvoju (?); kada je ovek nauio da upotrebljava motku, kopa rupe za zamke i koristi vatru - bio je toliko favorizovan u odnosu na ostala iva bia da mu za odranje nije nita vie trebalo; a naroito mu nije trebalo da oslikava zidove peina, moli se i razmilja o sebi i svetu, jer to je, to se tiezakona odranja, isto gubljenje vremena; zato bi ostali lanovi prvobitnih ljudskih zajednica davali hranu onima to se mole, pevaju, slikaju i razmiljaju (?); prema tome, oni koji su eleli da se produhovljuju morali su da nestanu jo pre poetka istorije - ali ne samo da NISU NESTALI, nego ih je SVE VIE, a od toga KOLIKO IH IMA u nekom drutvu zavisi i SUDBINA toga drutva (!);

ali,nestaje onih to mau motkama i tre za plenom, bez obzira na njihovu mo, snalaljivost i vanost; jasno je u kom smeru ide ljudska evolucija - u smeru ovekovog duhovnointelektualnog uzdignua; zakoni evolucije (odranja i selekcije) dakle postoje, ali deluju u smeru PRODUHOVLJENJA pojedinca i zajednice, a briu se oni koji ZA TAJ PRAVAC nisu voljni; nita nije tako MONO u ovom svetu kao ISTINSKA MUDROST, koja u oveku mora biti metafiziki utemeljena i prvenstveno zasnovana na Zakonu Ljubavi, Vere i Nade; sve to se ljudima u ovom svetu deava, ima svrhu da ih ovome naui i ukae na put duhovno-intelektualnog uzdignua, koji je put OPSTANKA i u fizikom, a naroito u duhovnom smislu; a to se tie onih koji veruju da je ovek zaista iz ista mira nastao od majmuna, neka im bude - oni moda i jesu, ali ne valja da takvo poreklo pripisuju svim ljudima.

32. Zakon filozofije Nijedna filozofija nije dobra ako onome ko se njome bavi od toga ne poraste dua.

33. Zakon genijalnosti Prava genijalnost ide ruku pod ruku sa produhovljenou; u protivnom, genijalnost je obina lukavost zbog koje mora da se ispata.

34. Zakon gluposti Glupost nije suprotnost genijalnosti, ve produhovljenosti, jer je neproduhovljen genije jednako glupkao i bilo ko drugi (genijalnim su smatrani i mnogi izazivai ratnih poara, ali to ba i jeste dokaz da jeneproduhovljena genijalnost sotonsko svojstvo); uostalom, da je neproduhovljeni genije zaista pametan - znao bi da krenje metafizikih istina ne moe da proe bez odgovarajuih posledica.

35. Zakon gneva Gnev je manifestacija slabosti; nije reenje u potiskivanju gneva, ve u spreavanju njegovog stvaranja; gnev rui duu, blokira ispunjenje elja i izaziva estok odgovor Duhovne Zatite ako je uperen protiv duhovno evoluiranog oveka.

36. Zakon govora Ne treba govoriti ono ime se moe uprljati i otetiti dua, niti ono to drugoga moe ponukati da svoju duu rui i prlja; lepo je govoriti ono to je u skladu sa metafizikim istinama, jer su tada rei kao ptice osloboene iz kaveza; lepe rei ne znae nita ako se iza njih kriju rave namere.

37. Zakoni greha 1) Greh nastaje krenjem metafizikih (duhovnih) istina; sutinu greha ini pad u bezduhovnost. 2) U razliitim kulturama, religijama i sredinama, razna ljudska ponaanja i miljenja proglaavaju se za grena, to treba razlikovati od metafiziki zasnovanog greha - koji uvek i svugde ima istoznaenje.

3) Svako ko ovlada metafizikim zakonima uvek e znati ta je stvarno greh; pored optepoznatih ljudskih grehova, oko kojih postoji saglasnost u celom svetu, postoje metafiziki zasnovani grehovikojih ljudi nisu svesni - to ne umanjuje metafiziki uzrono-posledini odgovor, pa je zbog toga vano poznavati metafizike istine. 4) Greh postoji gde god ima destruktivnih i negativnih misli, oseanja, namera i dela.

38. Zakon harmonije (sklada) Harmonija je PRIRODAN, BOGOMDAN nain svepostoja-nja; nije apsolutni mir Boanska Priroda Sveta, jer TAKAV MIR bio bi potpuna smrt, ve je HARMONIJA ONO TO PREDSTAVLJA OSNOVNU OSOBINU DUHOVNE SUTINE SVETA; HARMONIJA JE POTPUN ISPOLJAVAJUI EKVIVALENT Univerzalne Ljubavi, pa svako naruavanje Harmonije predstavlja odbacivanje Ljubavi, i obratno; imajmo na umu: kad god sebi ili drugom poelimo MIR, u stvari smo poeleli HARMONIJUkao boanski SKLAD meu biima, stvarima, pojmovima i u DUAMA.

39. Zakon hipnoze Hipnoza je uspavano stanje svesti; oveku u dubokoj hipnozi nita nije nemogue; ako mu se kae da umesto olovke dri usijan predmet - dobie plikove na prstima; ako mu se sugerie da se oslobodio Zemljine tee - svako se moe uveriti da je zaista postao laki, a moda e poeti i da levitira (lebdi); kada se bolesniku u hipnozi sugerie da je zdrav - moe se desiti da on momentalno zaista ozdravi; hipnoza je dokaz da je duh moniji od materije, odnosno da pred snagom ljudske vere nita nije nemogue; ali, ta snaga je u veine ljudi sasvim sputana sumnjama, strahovima i predrasudama, pohranjenim u ljudskoj svesti; svest, meutim, za to nije kriva, ve ono to ljudi sami u njoj stvaraju i u nju primaju; svega ovek treba da bude apsolutno svestan, jer svest je nadreena podsvesti; nema nikakvog prosvetljenja bez SVESTI, niti ima istinske sree bez SVESTI o srei; za oveka, tamo gdenema svesti - nema niega, pa je zato najbolje reenje SVESNO iz sopstvene svesti proterati strahove i zablude, prognati rave misli, oseanja i namere, a svoje sumnje definitivno odagnati.

40. Zakoni hrabrosti 1) U metafizikom smislu hrabrost nije suprotnost strahu, ve suprotnost pameti; odluku da li neto treba uiniti, jedino valja doneti na osnovu toga da li je to to treba uiniti u skladu sa metafizikim zakonima, a krenje metafizikih zakona nije stvar hrabrosti, ve stvar gluposti i neznanja; najveu moguu hrabrost u stvari predstavlja ovekova spremnost da prihvati metafizike istine i da se odrekne svojih naopakih predrasuda, stavova, obiaja i navika. 2) Negovanje hrabrosti kao vrline nije od koristi onome ko je hrabar, ve uglavnom drugima; posle rata majke hrabrih plau, a majke onih koji hrabrost (drugih!) veliaju - ponose se ovozemaljskim uspesima svoje dece. 3) Hrabrost je u biti oblik ispoljavanja straha od ISTINE; hrabrost moe i da se odglumi, ali mudrost ne moe - to je jasan dokaz da hrabrost sa pameu nema mnogo veze. 4) Bojati se onoga ega se treba bojati - nije nedostatak hrabrosti, ve dokaz zdravog razuma; bojati se onoga ega se ne treba bojati - opet nije nedostatak hrabrosti, ve manjak razuma; kako god da se posmatraju stvari, ne moe se govoriti o razumskom utemeljenju hrabrosti.

5) Hrabrost se u svakodnevnom ivotu esto ispoljava i kao spremnost na rizik; ali i ta spremnost, da bi uopte imala svrhu, mora biti razumno utemeljena; to znai da mora postojati racionalna odmerenost izmeu vrednosti mogueg gubitka i mogueg dobitka, kao i odmerenost ansi za gubitak opet je, dakle, sve stvar razuma. 6) Vrhuncem hrabrosti smatra se spremnost na rizikovanje sopstvenog ivota za uzviene ideale; jedan od temeljnih metafizikih zakona kae da je ivot SVETINJA i da nijedan ovek nema prava da ugroava ni tui ni svoj ivot, i nema nikakvih ideala u ime kojih se taj zakon sme prekriti; moe se rizikovati iskljuivo sopstveni ivot, samo onda kada e taj rizik spasiti druge nedune ivote. 7) Uiti druge hrabrosti i veliati neosnovanu hrabrost drugih veliko je krenje metafizikih zakona, koje obavezno povlai posledice. 8) Ono to se obino naziva hrabrou, postepeno nestaje kroz duhovno-intelektualnu evoluciju oveanstva; ak i meu ivotinjama, suprotno uobiajenim miljenjima, deluje evolucioni zakonopameivanja i eliminacije hrabrih jedinki; lavovi ne istrebljuju slabe i obolele antilope - bolesne su hrana leinarima, po uginuu - ve one najhrabrije, koje se odvae da se priblie lavovima i onda kada su ovi gladni i uznemireni, kao i one koje ne razlikuju gladnog lava od sitog (lavovi se,

dakle, hrane hrabrou i glupou antilopa); a kada meu antilopama nestane hrabrih i glupih - to je oigledno isto nestae i lavova (!). 9) Sve i kada se nekom prohte da se hrabrou dokazuje, neka zna da je mnogo bolje (ali i tee!) dokazati pamet; svet je prepun onih koji mogu da dokau svoju hrabrost, makar je i odglumili, ali nema previe onih koji mogu da dokau pamet; prema tome, ako je nekom do dokazivanja - neka dokae ono to je tee dokazati i ega manje ima; srea ne prati hrabrost, ve prati odsustvo sumnje, straha i gluposti.

41. Zakoni humanosti 1) Nije humanost nekome initi dobro na tetu nekog drugog. 2) Nije nikakva korist od humanih dela, ako ih ne prate humane misli i namere; a opet, nije korist ni od humanih misli i namera, ako su dela nehumana; ovek koji se pridrava metafizikih istina human je sam po sebi, jer nita to je nehumano nije u skladu sa Duhovnom Sutinom Sveta i oveka; humanost pojedinca direktno je srazmerna njegovom stepenu pridravanja metafizikih istina. 3) Nema vee humanosti nego drugome pomoi da sauva i razvija duu; kada gladnog siromaha nahranimo, ne treba da pomislimo kako smo samim inom davanja uinili dobro delo, ve kako smo dotinom siromahu, dajui mu hranu, omoguili produetak ovozemaljske egzistencije i time mu poduprli anse da izgrauje svoju duu (naravno - ako to sam eli). 4) Kada nekom neto daje onaj koji je od Sveta na materijalnom planu uzeo previe (pravdajui to uzimanje nekim ovozemaljskim zaslugama, radom i sposobnostima) - to nije humanost, ve obaveza i dug, a za namirenje dugova ne daju se nagrade; ovo je razlog to se mnogi bogati i moni ljudi ale kako im se i pored njihove humanosti ipak deavaju loe stvari; sa metafizikim istinama, odnosno sa Duhovnom

Sutinom Sveta, ne moe se trgovati; svaki raun i dug mora da se namiri, a svako ostvarenje da se zaslui; razume se da je mnogo bolje namiriti dugove nego biti duan, a ko eli da mu se dobrim vrati - mora dati vie nego to je duan. 5) Prava humanost ne priznaje nikakve ljudske granice; nije human onaj koji na osnovu religiozne, nacionalne, ideoloke i bilo kakve druge ljudske pripadnosti bira prema kome e biti human; humanost koja bira svoje objekte ne samo da nije humanost, ve je sama po sebi destruktivnakao i sve drugo to u sebi nosi klicu razdora.

42. Zakon ideala Ideali su potrebni i pozitivni samo onoliko koliko su usklaeni sa metafizikim istinama, odnosno sapotrebom ljudskog duhovnog uzdignua.

43. Zakon ideja Ideje su normalni produkti ljudskog misaonog procesa; merilo valjanosti ideja nije njihova ostvarivost, koliko njihova zasnovanost na metafizikim zakonima.

44. Zakon iluzija Ljudski ovozemaljski ivot nezamisliv je bez iluzija, zato to je i sama materijalnost po svom stepenu realnosti ista iluzija u odnosu na SUTASTVENU, metafiziku (duhovnu) realnost; meutim, mi ipak ne moemo rei da je materijalni svet nerealan, jer on postoji barem kao usaglaenost stavova veine ljudi o iluziji materijalnosti; koliko je neto iluzija, a koliko realnost - moe se meriti samo trajnou; kada govorimo o iluzijama, mi ih u stvari uporeujemo sa trajnou materijalnih formi postojanja; meutim, same materijalne forme smeno su kratkotrajne u poreenju sa Venom Egzistencijom Duhovne Sutine, to znai da je sa produhovljene take gledita materijalnost svakako jedna vrsta iluzije.

45. Zakon iskrenosti U svakodnevnom ivotu iskrenost nije uvek usklaena sa metafizikim istinama, pa prema tome ne mora uvek biti ni pozitivna; pod neiskrenou veoma esto podrazumevamo i samosavladavanje, koje po svojoj metafizikoj prirodi nije negativno; da li je iskrenost dobra ili loa, treba proceniti po tomekakve e biti njene posledice, odnosno da li e zbog nje neko postati bolji i pozitivniji, i da li od nje moe biti koristi koje nisu ni na iju tetu; velikom iskrenou moemo

smatrati sledeu izjavu: pokuamo li da budemo iskreni uvek i prema svakom, vrlo brzo emo izazvati ljutnju i gnev mnogih(to ne moe biti pozitivno), i svakako ostati bez najveeg broja prijatelja, a zbog toga oni nee postati bolji; nemojmo iveti u zabludi da e naa iskrenost uvek otvoriti oi onome na koga se odnosi (izreka kae: zna i avo ta je pravo, ali nee tako da radi); na kraju krajeva, ako smo iskreni,to nikako ne znai da smo dobri i da smo u pravu; mnogi ljudi iskreno priznaju svoje greke i opetgree - ipak su bolji oni koji nemaju ta da priznaju; svako bi trebao najpre da bude iskren prema samom sebi, jer to je jedina iskrenost koja ne moe biti negativna (iako moe biti teka) i od koje se uvek moe imati ogromna korist.

46. Zakon iskustva I ivotinje kroz ivot stiu iskustvo (mlada maka jo ne ume tako veto da lovi mieve kao starija), alijedino oveku data je mogunost da se kroz umnu obradu iskustava duhovno-intelektualno uzdie; za oveka svako, pa i najpraktinije iskustvo, ima onoliko znaaja koliko posredno ili neposredno sluinjegovom duhovnom uzdignuu.

47. Zakon iskuenja Sva ljudska iskuenja svode se na slobodu nepotovanja metafizikih istina.

48. Zakon istine Istina je u svakodnevnom ivotu posve relativna; APSOLUTNA ISTINA JE SVOJSTVO BOGA, a mi o istini moemo govoriti samo u onoj meri u kojoj je to to nazivamo istinom usklaeno sa METAFIZIKIM ISTINAMA; svako ko eli da sazna koliko je neto istinito, neka najpre vidi koliko je to zasnovano na Ljiubavi, Veri i Nadi; osnovni metafiziki preduslov istine je VERA: istina ima onoliku teinu koliko je teka VERA u ono ega se ta istina tie.

49. Zakon istorije Istorija je jednim delom popis ljudskih gluposti poinjenih kroz vekove, a drugim delom hronologija zbivanja na putu ljudskog oslobaanja i duhovno-intelektualnog uzdignua; glupima je miliji onaj prvi deo istorije, pa iz njega ue kako i dalje treba praviti gluposti, estoko ubeeni da e i oni zasluiti mesto u njemu; pametni smatraju vanijim drugi deo, iz koga izvlae opti zakljuak da bez pojedinanog i kolektivnog oslobaanja i duhovnog uzdignua oveanstvo NE BI IMALO SVRHU.

50. Zakon istrajnosti U shvatanju i prihvatanju metafizikih istina valja istrajati, pa neopisivo vredni rezultati nee izostati; neka niko ne oekuje da e mu jedno povrno itanje metafizikih zakona doneti istinsku i trajnu sreu; ko posumnja, neka ita ponovo i neka o svemu predano porazmisli.

51. Zakon jasnoe Onaj kome se ove metafizike istine uine nejasnim ili bezvrednim, neka zna sledee: problem nije u metafizikim istinama, ve u njemu samom, pa stoga neka najpre oslobodi svoj um predrasuda i sumnji, ako neto hoe da razume i da od toga ima koristi; inae, ljudska glupost se ne meri toliko nesposobnou razumevanja, koliko sklonou da se ono to se ne razume proglasi bezvrednim, odnosno da se krivcem za sopstveno nerazumevanje proglasi neko drugi; da bi nekome neto bilo jasno, on najpre mora poeleti da mu to bude jasno, a zatim i poverovati da e mu biti jasno.

52. Zakon jednakosti i razliitosti Jednakost se zasniva na ravnopravnom prihvatanju razliitosti, a nikako na njihovom brisanju ili preutkivanju; i polje je lepe kada na njemu ima to vie razliitog rastinja i cvea, jer bez razliitostinema ni harmonije, a bez harmonije ne moemo govoriti o Boanskom Smislu; razliitosti meu 1judima jedino ne smeju biti na tetu drugih i njihovog ISTOG takvog prava na razliitosti.

53. Zakon karaktera Karakter odreuje mogunost dostignua sree; to je u oveku vie ljubavi, to mu je karakter bolji, a to je vie mrnje, pakosti, zlobe, zavisti i drugih negativnih misli i oseanja - to je njegov karakterloiji; karakter je temelj ovekove zgrade ivota: ko hoe da menja SUDBINU - neka najpre promeni KARAKTER.

54. Zakon koristi Svaka ovozemaljska korist nitavna je spram koristi koju ovek moe da ima od potovanja metafizikih istina; otuda pri sticanju bilo kakve koristi treba povesti rauna da u tome ne bude prekren koji metafiziki zakon; kad god stiemo nekakvu korist, treba da imamo na umu i prava drugih na sticanje koristi, odnosno ravnoteu prava - ukljuujii i pravo ostalog ivog sveta na plodove Prirode: njiva, recimo, samo po ljudskim zakonima pripada vlasniku, dok po metafizikim zakonimana njivu i ono to na njoj raste imaju pravo i druga stvorenja poput ptica - i to od pre nego to su nastala bilo kakva meuljudska prava; ima Svet svega dovoljno za sve, a ko shvati metafizike istine - imae NAJVEU moguu korist, koja nee biti ni na iju tetu; i onaj ko nije ostvario eljenu korist, ili je pretrpeo kakvu tetu - treba da zna da ba od toga moe imati

moda mnogo veu korist, pogotovu ako izvue odgovarajuu pouku.

55. Zakon krae Nije kraa samo kada neko uzme tue, ve i kada stie korist bez voenja rauna o istim pravima drugih, pa makar to sticanje bilo u skladu sa vaeim drutvenim zakonima.

56. Zakon lenjosti Najgora je duhovno-intelektualna lenjost, jer to je ona izraenija - to je ovek MANJE OVEK; oni koji su samo fiziki lenji, Svetu barem ne prave tetu.

57. Zakoni lepote 1) Lepo je samo ono to je u skladu sa Duhovnom Sutinom, a obezduhovljena lepota sotonina je kreacija; najnesreniju kombinaciju ini fizika lepota sa duhovno-intelektualnom srozanou, odnosno sa neistom i sitnom duom; treba se kloniti ovake kombinacije, a po fizikoj lepoti ne treba birati ni prijatelja ni branog druga; ko eli srene odnose sa ljudima, kao i srenu vezu i brak, taj (ili ta) mora da prikrije svoju fiziku

lepotu, a da istakne duhovnu - pa neka prihvati samo onoga kome se takva kombinacija svia, i nee pogreiti; neka se lepa ena potrudi da izgleda runo, pa neka onda postigne ono to moe - samo to to tako postigne moe istinski da je usrei, a sve ono to postigne uz pomo svoje fizike privlanosti moe da joj donese samo bol, patnje i nevolje (ovo takoe vai i za mukarce). 2) Fizika lepota opaka je podloga za postignue ciljeva, ve i zbog toga to je prolazna i propadljiva, ali i zato to su sami kriterijumi definisanja fizike lepote vrlo labilni i diktirani pomodarskim trendovima. 3) Jedina vredna i trajna lepota jeste DUHOVNA LEPOTA; ona ima i svoj nain ispoljavanja: duhovna lepota, ili produhovljenost, oituje se kao harmonina mirnoa lica i upadljiva bistrina i dubina oiju; ovo je jedina vrsta lepote koja ima VREDNOST I SMISAO, i prema kojoj se moe upravljti bez tetnih posledica.

58. Zakon lukavstva Lukavi ljudi smatraju za veliko dostignue svoje pameti to to se koriste navodnom glupou drugih; lukav ovek, meutim, ne razume da su tu teze zamenjene, jer on je sam glup zato to ne zna (ili ne eli da zna) da e mu kad-tad raun biti naplaen sa kamatom; gluplji je svakako onaj koji plaa skuplje, iako nije morao ak ni da plaa.

59. Zakon Ljubavi 1) Prvi Zakon ljubavi sadran je u Zakonu Ljubavi, Vere i Nade; Univerzalna Ljubav je Boji materijal od koga je SVE satkano, a harmonija je njen potpun ispoljavajui ekvivalent; nema harmonije bez ljubavi, niti ljubavi bez harmonije. 2) U svakodnevnom ivotu ljudi svata zovu ljubav, i to esto ba same suprotnosti istinske ljubavi; tako se prosvetljenim imenom ljubavi nazivaju i takve pojave kao to su strast, pouda, pohota, elja za posedovanjem, dominacijom i slino - to sa Pravom Ljubavlju nema veze, ili joj je ak suprotstavljeno; ime ljubavi najee se skrnavi ba kada se govori o ljubavi izmeu mukarca i ene, gde se ide dotle da se svaki telesni kontakt izmeu partnera naziva voenjem ljubavi, ak i kada je takav kontakt potpuno protivan metafizikim zakonima,

odnosno zasnovan na istoj poudi, nepromiljenosti, interesu, branoj prevari...; esto se i telesno zadovoljenje zasnovano na materijalnom ili kakvom drugom interesu otvoreno naziva prodajom ljubavi (!); koliko god je protivno metafizikim zakonima MISLITI I INITI ono to je suprostavljeno Univerzalnoj Ljubavi, toliko je protivno i skaradno LJUBAVLJU NAZIVATI ba ono to je skaraenje same ljubavi; najvie ljudskih problema predstavlja metafiziki uzrono-posledini odgovor na nedostatak LJUBAVI, ali mnogo problema nastaje i zbog zloupotrebe IMENA LJUBAVI. 3) Prava ljubav ne podrazumeva da se doslovno voli sve i svako - ve da se prvenstveno ne mrzi niko; ovek koji u sebi nosi istinsku ljubav nije sklon stvaranju negativnih misli i oseanja, nema rave namere i ne ini loa dela. 4) Ljudska dua je sainjena od ljubavi, a kada se ovek lii ljubavi - od due ostane kvaziduhovna ruina, kakva se moe nai i u avola i zloduha; takvom oveku gora kazna i ne treba, ali ne zavrava se na tome - obezduhovljen ovek svaku nevolju privlai. 5) Voleti zle ljude, koji drugima zlo ine - nije ljubav, jer to znai ne voleti one kojima se zlo ini; ali, ljubav jeste ne mrzeti nikoga, pa ni zloga, jer onaj koji je zao nije nita drugo nego duhovni bolesnik; osim toga, teko je ak i u najobinijim svakodnevnim ljudskim odnosima premeriti koliko je ko

dobar a koliko zao, ko je u pravu a ko nije, kome se deavaju zasluge a ko upravo stvara uzroke onome to e mu tek biti zato nikoga ne treba mrzeti, a metafiziki zakoni e zasigurno uiniti da doe do poravnanja rauna. 6) U ljubavi direktno deluje zakon davanja i primanja: to se daje - ono se i prima; zato u ljubavi nema limita: to je ovek vie ima, sve vie e je primati - ko je ima, njemu e se dodavati. 7) Ljubav je osnova SVAKE ISTINSKE MOI; bez nje je svaka mo prolazna, svakoj je domet suvie mali i svaka e samu sebe sruiti. 8) Prva nagrada za LJUBAV jeste SAMA LJUBAV; ali to nije jedina nagrada - mnogo je i onih koje PRIRODNO IDU UZ LJUBAV. 9) Ljubav je Boji neposredan proizvod i ne moe se NIIM DRUGIM PLATITI nego samom ljubavlju. 10) Ljubav je kao Boji materijal APSOLUTNO BESMRTNA i svaka PRAVA BESMRTNOST na njoj se zasniva; Hrist nije mrzeo ak ni one koji su ga omalovaavali i osudili na raspee, ve je molio Boga da im oprosti jer ne znaju ta ine - zato je i dokazao svoju besmrtnost kroz VASKRSNUE.

60. Zakon ljutnje Ljutnjom se nita valjano ne moe postii, jer ljutnja je roena sestra mrnje; ako negde ne pomau lepe rei, jo manje pomae ljutnja.

61. Zakoni mate 1) Kao to je VERA jaa od VOLJE, tako je i MATA jaa od ELJE; ono to poelimo, u mati moramo vizuelizovati kao ve gotovu stvar, jer to je bitan preduslov za ispunjenje elje; MATA JE OSNOVA NADE, bez dobrog matanja nema ni dobrog nadanja; ne treba se nikada stideti svog matanja, jer ko ne ume da mata - taj ne ume ni da ostvaruje; to je neka elja bolje, jasnije i ubedljivije izmatana - to su anse za njeno ispunjenje vee. 2) Matanje ne sme da bude propraeno grem, strahom od neispunjenja, sumnjom, kao ni bilo kakvom drugom negativnom milju i oseanjem; najbolje je matati u osami i tiini, ali i u svakoj drugoj prilici kada je to mogue; pri matanju treba zamiljati jasne situacije u vezi sa eljom, ni trenutka ne dovodei u pitanje njeno ispunjenje; matu nikada ne treba zasnivati na principu ako to ostvarim..., ve iskljuivo na principu poto u to sigurno ostvariti, onda, u uiniti ovo ili

ono; ispunjenje treba videti kao svren posao, a u mati jasno vizuelizovati situacije koje normalno mogu proistei iz tog ispunjenja (ako poelite neku stvar, zamiljajte sebe u konkretnim situacijama vezanim za nju - recimo kako se njome sluite, nekom je pozajmljujete i slino, kao da tu stvar ve zasigurno imate). 3) Svako matanje treba da bude usklaeno sa metafizikim zakonima; ne sme se matati o situacijama i eljama ijim bi ostvrenjem nekome bila naneta teta i prouzrokovana patnja; takvo matanje ne samo da nee dati rezultate, nego e prouzrokovati i druge negativne posledice po onoga koji na takav nain mata; matanje, kao i sama dela, treba uvek da bude pozitivno. 4) ovek treba da mata samo o onome to mu stvarno treba, ako zaista eli da mu se izmatano ispuni; inae, matanje samo po sebi nema nikakvih ogranienja sem potpune pozitivnosti, pa se ne treba bojati da e se u matanju preterati. 5) Ne treba svakom kazivati ono o emu se mata, sem onima za koje se sigurno zna da su dobroduni, pozitivni, i da ne sumnjaju u Viu Realnost i metafizike istine; tua sumnja i podrugljivost jednako negativno mogu uticati na ispunjavanje onoga o emu se mata kao i neverica onoga koji mata; drugim reima, o

svojim matanjima moete govoriti samo onima u iju duhovnu izgraenost ne sumnjate, bez obzira koliko su vam bliski. 6) Matanje treba da bude pod kontrolom svesti; meutim, svest veine ljudi optereena je mnotvom sumnji i predubeenja, kojima se blokira snaga mate i koje bi valjalo nekako zaobii; najbolji nain je da se ovek potpuno svesno rei sumnji i predrasuda; poto veini to teko polazi za rukom, moe se pribei i deliminom zavaravanju onog dela svesti koji je optereen sumnjom i predubeenjima; ovo se dosta efikasno moe postii ako se mata i razmilja o svojim eljama neposredno pred spavanje, u potpuno oputenom stanju, a takoe i odmah po buenju; u ovakvim prelaznim fazama izmeu jave i sna, najpre se uspavljuje ba onaj najpovrniji deo svesti, koji i jeste optereen naivno-realistikim sumnjama i predrasudama; veina ljudskih svakodnevnih poslova odvija se upravo na tom mentalnom nivou - pa se taj deo svesti, kao najizmoreniji, prvi i uspavljuje.

62. Zakon materije Materija je samo POSEBAN SLUAJ ispoljavanja Duhovne Sutine; materija ima realnost nieg stepena u odnosu na Duhovnu Sutinu, jer prolaznost je nain postojanja materijalnih formi i struktura - a Venost je nain postojanja Duhovne Sutine; REALNIJE JE ONO TO DUE TRAJE, A NAJREALNIJE JE ONO TO JE VENO; materija nije ni tvrda ni puna, ve skroz uplja: razlanavanjem materijalnih formi stiemo u nitavilo, a kako ni materijalistika nauka ne eli u nitavilo - nema drugog izbora nego da priznamo metafiziku (duhovnu) sutinu materije; zakoni koji vladaju materijom samo su posebni sluajevi metafizikih zakona, a na metafizikom planu mogu i da se ukinu (tako, recimo, duhovna snaga ponitava zakon gravitacije, pa ljudi u posebnim duhovnim stanjima levitiraju, to je poznata pojava); takoe je neispravno materiji odrei svaku realnost; samim tim to je proistekla iz Duhovne Sutine, ona ima odreenu realnost, a sama po sebi nije ni negativna ni pozitivna - ona je jednostavno to to jeste: proizvod duhovnog pada; ali, ne moe se zbog toga materija smatrati negativnom, jer je njena svrha uenje i produhovljenje (kole se prave da bi se u njima sticalo znanje, i ne mogu zbog toga biti loe - dobri ili loi mogu biti aci koji ih pohaaju); sve to je loe u vezi sa materijom, proizvod je ljudskih negativnosti i gluposti; materija nije obmana, bez obzira to ne postoji u onom tvrdom smislu

kakav joj se obino pripisuje, jer ona ima Metafiziku Svrhu - a sve stvari i pojave obmane su onoliko koliko su protivne Metafizikoj Svrsi i Duhovnom Smislu.

63. Zakon meditacije 1) Meditacija je DUBOKOUMNO RAZMILJANJE i poniranje u sopstvenu sutinu i Sutinu Sveta; u ta god pogledamo i ta god pomislimo - sve moe predstavljati poetak meditacije, pod uslovima da u svojim razmiljanjima ne ostanemo na povrnom nivou interesa, predrasuda, dogmi i naivno-realistikih shvatanja; meditacija mora biti liena svakog gra i ogranienja. 2) Kroz meditaciju, kada se u njoj dovoljno odmakne, moe da se oseti i spozna Harmonija Sveta, Dah Venosti i Mo Prave Istine; u meditaciji ovek sebe doivljava ba kao to treba - kao istinski MIKROKOSMOS, povezan sa svim to se zbiva u MAKROKOSMOSU, sposoban da evoluira zajedno sa evolucijom itave VASELJENJE I NEPROLAZAN POPUT VENE ISTINE; u dubokoj meditaciji ovek osea kako njegova svest postaje NADREENA svetu materije i SUPERIORNA pred svakom prolaznou i ovozemaljskom moi; on poinje da osea kako se njegova svest bezgranino iri i stapa SA SVESVEU UNIVERZUMA.

3) Dok molitva predstavlja OBRAANJE BOGU sa odreenim ciljem i molbom, meditacija predstavlja SLUANJE BOGA I RAZGOVOR SA BOGOM; zar nije bogohulno oekivati od Boga, koji je APSOLUTNO SAVRENSTVO PO SEBI, da vie ceni one to Mu se obraaju samo kada im neto treba, nego one koji su i bez posebnih razloga voljni da Ga sluaju i da sa Njim razgovaraju; nije li takoe nerazumno i bogoprotivno smatrati da Bogu, koji je APSOLUTNA DOBROTA PO SEBI, imponuje preklinjanje, skruenost, pla, kukanje i laskanje, ako su ve i meu obinim ljudima jednako neomiljeni oni koje za neto treba moliti i preklinjati, kao i oni koji se trude da laskanjem i preklinjanjem postignu svoje ciljeve (?!). 4) Nema oveka koji je postigao neto istinski vredno i trajno, a da nije bio sklon meditaciji; ljudska dela su vrednija i trajnija to su oni koji ih stvaraju dubokoumniji; ovo je razlog to naroito umni ljudi istovremeno pokazuju interesovanje za vrlo razliite oblasti i to postiu rezultate na raznim poljima, jer se dubokim umovanjem, odnosno meditacijom, zahvata iz rezervoara univerzalnih spoznaja; otud je univerzalnost odlika svakog istinskog genija; vrstan poznavalac samo jedne oblasti ljudskih bavljenja moe biti koristan i sebi i drugima, ali ne moe biti genije; prvi korak ka upranjavanju meditacije i jeste pokazivanje interesovanja za razliite stvari i pojave, kao i tenja da se razliitosti obuhvataju to je mogue celovitijim

duhovno-intelektualnim pogledom; meditacija je hod ka UNIVERZALNOM, a kada se Univerzalno dotakne - obina ovozemaljska znanja i moi postaju sitnice. 5) Svako moe da meditira, bez obzira na znanja, stepen obrazovanja, drutveni status i ostale preduslove koji u obinim ljudskim poslovima mogu imati znaaja. 6) Duhovno-intelektualno uzdignue tesno je povezano sa meditacijom - to se vie meditira, to se ono lake postie; efikasan nain istinskog meditiranja jeste ba dubokoumno razmiljanje o metafizikim zakonima i pronalaenjem sebe, svojih dela, misli, oseanja i stavova u odnosu na metafizike (duhovne) istine; istovremeno, svaka istinska meditacija je odlian put do spoznaje i prihvatanja metafizikih istina, jer svaka tome i vodi. 7) Meditacija oveka ini istinskim ovekom; kroz meditaciju svako postaje u svakom pogledu bolji i pozitivniji; to ovek vie meditira, sve je uspeniji, zadovoljniji i sreniji; ljudi koji ne meditiraju mogu biti samo privremeno i prividno uspeni u nekim ovozemaljskim poslovima, ali ne mogu biti istinski i trajno zadovoljni i sreni; ovek je snabdeven prirodnom potrebom za meditacijom, kao to njegovo telo ima potrebu za hranom; meditacija, dakle, ne samo da je izuzetno vana i

korisna, ve je svakom oveku i neophodna, svejedno kako i gde e se njome baviti i kojim imenom e je zvati; zna se dobro da skroz nepismeni seljaci i obani, nastanjeni u najzabitijim krajevima, umeju vrlo duboko da se zamisle zagledani i oima i duhom u neki cvet, travku, oblak, planinu, izvor, zvezde, ili naprosto u samog sebe - iako nisu uli za re meditacija; uostalom, gladan jede i hranu kojoj ne zna ime, a u najgoroj situaciji je onaj koji i pored hrane uopte ne zna da je gladan.

64. Zakon Metafizike Svrhe Metafizika obuhvata sve ono to je iza fizike, ali i samu fiziku; metafizika, dakle, obuhvata i materiju i sve to je izvan nje i u njoj - obuhvata itav Svet i njegovu Duhovnu Sutinu; ZAKONI METAFIZIKE, ili METAFIZIKE ISTINE, predsta-vljaju sveobuhvatna metafiziki utemeljena pravila, koja vae BEZ OGRANIENJA u prostoru i vremenu; ipak, metafiziki (duhovni) zakoni niti su uvek imali svrhu, niti e je uvek imati, bez obzira na univerzalnu vanost; i oni su posledica duhovnog pada, a predstavljaju osnovu svakog uenja kojim se postie duhovno uzdignue; na nivou istog Duha ni metafiziki zakoni nemaju smisao, jer u Apsolutnom Savrenstvu Svepostojanja i Sveopte Harmonije nema vie ta da se ui, niti ima ko da ui tu se ne radi o ukidanju metafizikih zakona, ve o prestanku potrebe za njima; ako materija predstavlja kolsku zgradu u

kojoj treba da se ui duhovno uzdignie, onda metafizike istine predstavljaju gradivo koje valja savladati; potrebna je i zgrada, ali je gradivo utemeljeno na valjanoj nauci osnov svakog kolovanja; zbog toga u nama znanom svetu sve ima samo onoliku istinsku vrednost koliko je usklaeno sa metafizikim istinama i koliko doprinosi ovekovom duhovnom uzdignuu - nita istinski valjano ne moe se nainiti protivno ovom pravilu.

65. Zakon milostinje i milosra Milostinja ima metafiziku svrhu samo kada je bez ikakvog interesa; kada ovek daje milostinju, treba da se ponaa kao neko ko sa zakanjenjem vraa dug, pa vodi rauna da za to vraanje to manje ljudi sazna; ko je milosrdan javno i naglas, taj naplauje svoje milosre, pa ne samo da nee dobiti naknadu kroz metafizike zakone - nego e se jo svojim lanim milosrem sukobiti sa metafizikim istinama; ak i oekivanje plate Boje za uinjeno milosre predstavlja interes, pa je najbolje milosre uiniti bez ikakvih primisli, sem zahvalnosti Bogu to smo u mogunosti da budemo milostivi i uz iskrenu elju da u svetu bude to manje ljudi kojima treba milostinja.

66. Zakoni mira i spokojstva 1) Mir je Harmonija, a ne apsolutno mirovanje; spokojstvo je mir u dui i umu, dakle duhovna harmonija u oveku; niko ne moe biti smiren ako nije spokojan, i obrnuto. 2) Jedna od najveih ljudskih zabluda jeste miljenje da se mir i spokojstvo u ovozemaljskom ivotu mogu stei postignuem materijalnog blagostanja, ugleda, drutvenog poloaja, ili kakve druge ovozemaljske moi - time se, tavie, mir i spokojstvo pre mogu izgubiti, s obzirom da su naini takvih postignua vrlo esto suprostavljeni metafizikim istinama. 3) U svakodnevnom ivotu, ljudi obino zamenjuju teze: smatraju da e postati spokojni kada postignu neke svoje ciljeve, a duhovna smirenost i spokojstvo u stvari predstavljaju uslov za postignue ciljeva; ISTINSKA SNAGA LEI U SPOKOJSTVU, a nemir i nespokoj nemaju nikakve anse protiv istinskog spokojstva i duhovne smirenosti; to nas neka elja ili namera ini uznemirenijim, nespokojnijim i grevitijim - to su anse za njeno ostvarenje manje. 4) Duhovni mir (harmonija) i spokojstvo imaju svoje osnovno utemeljenje u Ljubavi i pozitivnim mislima, stavovima, oseanjima, namerama i delima; nema spokojstva gde ima mrnje, pakosti, zavisti, zlobe i drugih ravih misli i oseanja,

niti ima spokojstva pored ravih namera i dela; da bi se uopte moglo stei spokojstvo, najpre namere i dela moraju biti u skladu sa metafizikim istinama, a naroito sa Zakonom Ljubavi, Vere i Nade. 5) Svaku elju i nameru koja stvara nespokoj bolje je odmah odbaciti, ako ve nije mogue odbaciti sam taj nespokoj. 6) Ne treba ekati na ispunjenje nekakvih uslova da bi se poradilo na sopstvenom duhovnom miru i spokojstvu, jer takvi uslovi ne postoje; spokojstvo je mir u dui, mir je Harmonija, Harmonija je Ljubav, a Ljubav je Boja supstanca od koje je satkana Sutina Sveta - zato bi se onda ekalo da se uzme ono to je ve TU; ko ne ume u svoju duu da useli spokoj- stvo odmah, nee to moiti nikad, sve dok svoje stavove, misli i dela ne uskladi sa metafizikim istinama; neki ljudi ceo ivot provedu u gru i nemiru, borei se za ovozemaljske moi i bogatstva, kako bi bezbrinu i spokojnu starost provodili okrueni idilom nekog mirnog i zabitog seoceta; drugi ljudi u istom tom seocetu provedu itav ivot, okrueni istom onom idilom i neprestano smireni, spokojni i sreni; mogu li se smatrati pametnim oni koji itav ivot tragaju za neim to su mogli imati odmah i neprestano, i moe li se pod starost pronai ono to je odbaeno u mladosti(?).

7) Zavist ne moe biti temelj spokojstva, a istinski spokojan ovek drugima i nema na emu da zavidi - jer spokojstvo vie vredi od svih ovozemaljskih moi i bogatstava zajedno; spokojstvu osnova ne moe biti ni strah, a on je redovan pratilac svega to je steeno protivno metafizikim (duhovnim) istinama; spokojstvo pak odlian je temelj svemu dobrom, naroito istinskoj srei i zadovoljstvu.

67. Zakon misli i miljenja Misao je, kao i miljenje, isto metafizike prorode; nisu misli proizvod odreenih fiziolokih procesa, ve su ti procesi proizvod misli; negativno miljenje je tetno i ono izaziva negativan metafiziki odgovor; POZITIVNO MILJENJE zasnovano je na potovanju metafizikih istina, a njegova snaga je OGROMNA I NEPOJMLJIVA; mogunost postignua ISTINSKE SREE zasniva se na SNAZI POZITIVNOG MILJENJA i srazmerna je pozitivnom miljenju (!!!).

68. Zakon mladosti i starosti Starenje je stvar VERE - mladost i starost su proizvod onoga to ovek sam o sebi misli i osea, pa svako moe biti mlad ili star onoliko koliko sam sebe ubedi.

69. Zakoni moi 1) oveku nije data nijedna ISTINSKA I TRAJNA MO - sem DUHOVNE, METAFIZIKE MOI; spram nje, SVE ljudske ovozemaljske moi predstavljaju prah i pepeo; NEMA SILE koja se moe suprostaviti DUHOVNOJ MOI (!). 2) Duhovna mo je kompletna i pozitivna samo ako sadri sve metafizike moi - Ljubav, Veru i Nadu; ako moi nedostaje Ljubav, onda ne moe biti govora o istinskoj, pozitivnoj duhovnoj moi, ve o kvaziduhovnoj moi zla, o mranim silama kojima se slui crna magija i kojima raspolau demoni i druga kvaziduhovna bia potonula u tamu zla i bezduhovlja; ako se pak mo zasniva na Ljubavi, a1i ne i na Veri i Nadi - onda ona jeste pozitivna i uvek daleko monija od moi kojoj nedostaje Ljubav, ali ipak nije kompletna, jer su joj vezane ruke. 3) Ljudske moi zasnovane na bogatstvu, ugledu, drutvenom

poloaju, izgledu, talentima i znanjima lienim duhovnog smisla - ne samo da su vrlo labilne i propadljive, ve uopte nisu moi u pravom smislu te rei; pogledajte samo nekog ovozemaljskog monika u bolesnikoj postelji, kako onako jadan i nemoan izaziva saaljenje najneuglednijeg siromaha; pogledajte silnike i uglednike nesreenih linih i porodinih odnosa, nesrene i pored svojih moi i bogatstava, kako ipak zavide nekoj skromnoj, ali srenoj i harmoninoj porodici; pogledajte dobro svu tu mnoinu monih a nesrenih, i upitajte se: u emu se onda sastoji ta njihova mo kada uz pomo nje ne mogu postii nita istinski vredno i trajno, i ko je tu onda stvarno moan (?!); 4) Svaka mo koja nije metafiziki zasnovana ne samo to nije prava i trajna, nego ona jo rui i prlja duu, oveka udaljava od Prave Sutine i onemoguuje istinsko zadovoljstvo i sreu; VAAN KORAK na putu duhovno-intelektualnog uzdignua jeste NEPRIDAVANJE ZNAAJA ni svojim ni tuim ovozemaljskim moima; ljude valja ceniti JEDINO prema pozitivnosti i metafizikoj zasnovanosti njihovih stavova, misli, oseanja i dela. 5) ovek koji ovlada metafizikim zakonima stie OGROMNU DUHOVNU MO, uz koju jo ide i DUHOVNA ZATITA; takvom oveku NIKO ne moe nita ravo uiniti niti pomisliti,

a da SAM ne proe MNOGO GORE OD TOGA. 6) Svako ISTINSKI VREDNO I POZITIVNO DELO zasnovano je na neijoj ISTINSKOJ DUHOVNOJ MOI.

70. Zakon mode U materijalnom svetu sve je podlono stalnim promenama, pa tako i naini ljudskog odevanja i ponaanja - tako je nastala moda; ona i nije toliko negativna zbog same promenljivosti, koliko zbog svoje duhovne neutemeljenosti i zasnovanosti na plitkoumnim ljudskim potrebama kao to su tatina, dokazivanje nekog statusa i navodnih viih vrednosti, izazivanje tue telesne strasti, poude i slino; duhovno-intelektualno evoluirana osoba od mode e prihvatiti samo ono to sama proceni kao korisno i smisleno, a nikako i ono to, iako je runo i besmisleno, predstavlja trend ili miljenje veine; nepromiljeno praenje mode efikasan je nain za duhovnointelektualno srozavanje; jednako ispada glup onaj ko neku novu modu prihvata bezuslovno odmah na poetku, kao i onaj koji je prihvata tek na kraju; ne moe neto to je glupo i na poetku i na kraju, biti pametno u sredini - nepromiljeno i usiljeno praenje mode glupo je uvek.

71. Zakoni molitve i molbe 1) Molitvom se obraamo BOGU kada od NJEGA neto traimo ili oekujemo; molbom se obraamo drugim ljudima kada od njih neto traimo i hoemo da budemo ljubazni; dunost je svakoga koji neto trai da ljubazno zamoli onoga od koga trai, ak i ako smatra da mu to bezuslovno pripada, jer duhovno neuzrastao ovek teko moe sam da razlui ta mu stvarno pripada; a opet, dunost je svakog oveka da drugome i bez moljenja uini ono to moe i to treba; srean moe biti onaj ovek koji potuje obe ove dunosti i koji uspeva da ih uskladi. 2) Lepo je i potrebno uvek zamoliti, ali nije ni lepo ni potrebno preterano moliti i preklinjati - jer onaj koji oekuje da se previe moli i preklinje sigurno ne zasluuje da uopte bude zamoljen, niti ono to se od njega eventualno dobije moe imati neku istinsku svrhu i vrednost; nita nije skuplje od onoga to se moljenjem dobije; nije isto moliti i ljubazno zamoliti, a ko nekom neto pomogne ili da uz mnogo moljenja - taj pred metafizikim zakonima ne samo kao da nita nije dao, nego se jo i sam zaduio. 3) Molitva upuena Bogu ima smisla samo ako je iskrena - u protivnom ona je bogohulna i metafiziki tetna; lanom i povrnom molitvom ovek moe obmanuti sebe i druge, ali nikada Boga; S BOGOM SE NIIM NE MOE TRGOVATI,

a naroito ne laima, povrnou i bezduhovljem. 4) Nikada se ne treba srditi kada molba upuena nekom oveku ostane bez rezultata, jer moda je tako neim drugim zaslueno, ili je tako moda bolje; naroito se ne treba srditi ako molitva upuena Bogu ne da oekivani rezultat, jer pitanje je ponajpre da li je ta molitva, takva kakva je, uopte i stigla do Boga; takoe je veliko pitanje da li je to to se trai uopte zasluno, zatim da li bi ispunjenje po svojim kasnijim posledicama zaista bilo dobro, a posebno je pitanje koliko je ono to je traeno zaista pozitivno i metafiziki (duhovno) utemeljeno; molitva zbog toga nikada ne sme da sadri uslove, niti sme da bude propraena bilo kakvom negativnom milju ili oseanjem; prava molitva takoe treba da bude utemeljena na iskrenoj zahvalnosti Bogu na onome to se ve ima (bez obzira ta se ima!), nevezano za ishod same te molitve. 5) Molitva je obraanje Bogu, a meditacija sluanje Boga i razgovor sa Njim; zbog toga pored molitve obavezno treba upranjavati i neki vid meditacije; ne moe se oekivati korist od ablonskih i nametnutih molitvi (naravno, takve molitve jesu ispravne ako su iskrene, ali takoe je dobra i bilo koja iskrena i duhovno utemeljenja molitva koju ovek sam smisli); esti razlozi za nedelotvornost molitvi jesu i u tome to su one ablonske, prihvaene bez promiljanja i nepropraene

meditacijom, a takoe i u tome to se ljudi mole onda kada im se za to ukae neka konkretna potreba (mnogi se tada ponaaju kao da je Sam Bog izvritelj njihovih linih naloga, a Duhovna Sutina servis za ispunjenje najprizemnijih elja); ko oekuje da mu Sam Bog bude na usluzi kad to bude potrebno, taj s Njim treba i bez naroitih svojih razloga da odrava kontakt.

72. Zakoni morala 1) Istinski moralni (etiki) principi moraju biti utemeljeni na metafizikim istinama i predstavljaju direktan izraz sveukupnosti metafizikih zakona; svako krenje metafizikih zakona predstavlja krenje morala u najirem smislu; drutvene norme kojima se u datoj kulturi definie moral mogu se razlikovati zavisno od shvatanja, obiaja i predrasuda, ali istinski moralni principi moraju svuda i uvek da budu isti; oni predstavljaju Boji Izraz sadran u Istinskoj Sutini Sveta i oveka, prenet na ljudski duhovno-misaoni plan; krenje istinskih moralnih naela predstavlja grubo ruenje ovekove duhovne sutine i izazivanje negativnog metafizikog odgovora; kad god ovek prekri neki od istinskih moralnih principa - prekrio je metafizike zakone i time prvenstveno sebi naneo tetu, koja se na duhovnom planu manifestuje odmah, a na materijalnom kad-tad; nemoral se nikom i nikad ne isplati, iako veina ljudi toga nije svesna upravo zbog nepoznavanja metafizikih istina.

2) Kad se prekri neka drutvena ili obiajna norma, to ne mora obavezno da bude i krenje istinskih moralnih naela; isto tako, ne znai da je u skladu sa istinskim moralom sve ono to je u datoj kulturi i datim uslovima drutveno prihvatljivo; tavie, neretko je ba izrazito nemoralno prihvatiti neko nametnuto ili samonametnuto miljenje veine i tako pristati na zakone krda umesto na metafizike zakone Sveta; Bog ne vodi statistiku i ne priznaje nikakve zakone veine; pred Njim ono to predstavlja veinu u fizikom i statistikom smislu - u duhovnom obino predstavlja apsolutnu manjinu; kad bi se mogla izmeriti duhovno-intelektualna teina ljudskog krda zvanog veina, ona bi bila smeno mala u poreenju sa teinom produhovljenja manjine. 3) Istinski pametan ovek drugima ne ini nita to ne bi voleo da njemu bude uinjeno; ovo je temeljni princip moralnosti, a svako ko ga kri mora da snosi mnogo skuplje posledice od svake eventualne koristi steene tim krenjem, jer metafiziki zakoni dejstvuju sa kamatom i kad se kre i kad se potuju; glup je onaj koji ovo ne moe da shvati. 4) Poduiti drugoga istinskom moralu jedan je od najplemenitijih poslova duhovno uzdignutog oveka, jer moralu ljude ne moe privesti nikakvo nasilje i pritisak; ko je nemoralan, pristae da odglumi moral kada za to ima interes,

ali on e u sutini i dalje biti nemoralan; meutim, moral je Bojim programom uraen u svakog, pa ga samo treba probuditi tamo gde je uspavan. 5) Mnogi gresi zasnovani su na krenju morala, ali i na pravdanju i podstrekavanju nemorala; nemoralan ovek viestruko grei: najpre zato to je potisnuo svoja prirodna i od Boga data moralna naela, zatim zbog toga to bez tih naela stvara negativne misli i ini rava dela, onda zato to i druge ohrabruje da se tako ponaaju, kao i zato to, povrh svega, krenje moralnih naela prikazuje kao svoju naroitu sposobnost i mudrost; onaj ko je istinski mudar zna da svako od tih sagreenja podrazumeva namirenje rauna, iako veina ljudi nije u stanju da prepozna ta se ime namiruje i koji je raun za ta.

73. Zakoni mrnje 1) Mrnja moe biti i misao i oseanje, ali je uvek destruktivna i tetna najpre po onoga ko je stvara; ona po svojoj prirodi predstavlja opako i grubo krenje metafizikih istina, to vai i za druge negativne misli i oseanja. 2) Jedan od najvanijih i apsolutno neophodnih koraka na putu duhovnog uzdignua i postignua istinske sree - jeste izbegavanje svake mrnje; veini 1judi ovo izgleda neizvodljivo, jer smatraju da za mrnju u svakodnevnom ivotu postoje i objektivni razlozi; to je velika zabluda - treba se samo prisetiti da mrnjom nita neemo promeniti nabolje, neemo ak ukinuti ni te objektivne razloge koji su je izazvali - nego emo ak stvoriti nove; ali, mrnjom sebi svakako priinjavamo tetu, ak i kada mrzimo onoga ko nas je ve neim otetio - pa time, dakle, samo uveavamo sopstvenu tetu; mrnja se, prema tome, ni u kom sluaju ne isplati. 3) Ne zna se ko ini vei greh: da li onaj koji podgreva i namerno izaziva tuu mrnju, ili pak onaj koji pristaje na mrnju po narudbini; sve to se uz mrnju stvori PROPAE uz patnju (!). 4) Molitva je obraanje Bogu, meditacija je razgovor sa Bogom a mrnja je najbitnija taka u sklapanju ugovora sa sotonom;

onaj koji sa sotonom sklopi ugovor, kao nagradu moe dobiti samo zlo, jer sotona niim drugim ne raspolae. 5) Kod mrnje, kao i kod drugih misli i oseanja, deluje Zakon primanja i odailjanja, koji kae: to se alje - ono se i prima; zato ovek koji odalje mrnju postaje istovremeno i prijemnik tue mrnje, jer on se sam podesio na njenu frekvenciju; zbog toga mrnja pokazuje tendenciju stalnog poveanja, sve do potpune samodestrukcije onoga koji mrzi (izreka kae: ko do podne mrzi ceo svet - od podne mrzi i samog sebe!). 6) Mrnja je zarazna meu duhovno neotpornim ljudima, a lako joj odolevanju samo duhovno evoluirane osobe; kada jedan ovek uporno mrzi drugog, makar nikada nikome tu svoju mrnju i ne spominjao - vremenom e i onaj drugi prema njemu najpre postati podozriv i nepoverljiv, zatim e i sam poeti da mrzi, a onda e mu postati neprijatelj; potpuno isti princip vai i kada znaajan deo jednog naroda pone da mrzi neki drugi narod ili dravu, bez obzira da li za to postoje realni razlozi vremenom e onaj drugi narod (ili drava) takoe stvoriti mrnju i neprijateljstvo prema prvom narodu; i zato, kada doe do otvorenog neprijateljstva meu pojedincima, raznim interesnim grupama, ili narodima - okrivljavanje samo jedne strane uopte nema metafiziko utemeljenje.

7) Mrnju ne razlikuju samo ljudi, ve i druga bia; cvee vene ili slabije napreduje u blizini osobe ispunjene mrnjom, a pas odlino ume da oseti onoga koji mrzi; nema oveka na Kugli zemaljskoj, ma koji jezik govorio, koji nee razumeti ono to mu je reeno sa mrnjom, kao i ono to mu je reeno sa ljubavlju, panjom i razumevanjen; jezik mrnje, kao i jezik ljubavi, univerzalan je za sva bia.

74. Zakon mudrosti 1) Ko se ne pridrava metafizikih istina, ne moe se nazvati MUDRIM; biti mudar i pametan nije isto - jer ovek moe biti pametan i za loe stvari, ali istinski mudar ovek ne ini loa dela i ne stvara negativne misli i oseanja, jer zna da se to ne isplati; ni znanje ni pamet nisu suprotnost gluposti, ve je gluposti samo mudrost suprotna.

75. Zakon muzike Da bi muzika bila valjana, ona mora predstavljati zvunu sliku Harmonije Sveta; istinski vredna muzika neminovno mora pored ritmike, melodijske i emocionalne komponente da sadri i duhovnu komponentu, odnosno da doprinosi postignuu unutarnjeg, duhovnog zadovoljstva; ne treba sluati plitkoumnu, haotinu i obezduhovljenu muziku, odnosno muziku koja izaziva negativne misli i emocije, i koja pokree u oveku ruilako i nagonsko ponaanje; metafizika vrednost muzike nema nikakve veze sa podelom muzike na odreene muzike pravce i trendove, ve iskljuivo sa mislima, oseanjima i postupcima koje ona kod ljudi izaziva.

76. Zakon Nade (Videti osnovne metafizike zakone, kao i zakone mate)

77. Zakon nagona Nagoni predstavljaju automatizam telesnog odravanja i sami po sebi nisu negativni; u ivotinja nagoni pokreu instikte, a u oveka, da bi se uopte mogao nazvati ovekom, nagoni moraju da pokreu misao; ono to je kod ljudi negativno u vezi sa nagonima, jeste odsustvo metafiziki utemeljenog promiljanja kod njihovog zadovoljavanja; ovek treba da ima metafiziki utemeljeno objanjenje potrebe zadovoljenja svojih nagona; svako zadovoljenje nagona bez takvog objanjenja pretvorie se u sopstvenu suprotnost; generalno metafiziko objanjenje potrebe zadovoljavanja nagona je sledee: nagoni slue ovekovom samoodranju u ovozemaljskom ivotu, a poto je ljudsko telo materijalna manifestacija metafizike sutine oveka - svrhovito je i u metafizikom smislu odravati ga u ispravnom stanju; ali, ni u zadovoljavanju svojih nagona ovek ne sme biti bezobziran i neumeren, odnosno mora voditi rauna o tome da i drugi ljudi takoe imaju nagone; nagoni sami po sebi nisu zasnovani na moralnim naelima, ali ne smeju ni da im budu suprotstavljeni; direktna manifestacija moralnosti i jeste kada se pravi kompromis izmeu sopstvenih nagona i odricanja u korist drugog oveka; kad su dvojica gladni, nagoni obojici kau jedi, a savest (odnosno moralno naelo) veli daj onom drugom da jede; poto i nagoni i moralna naela podjednako vae za obojicu, sasvim je prirodno da podele obrok, bez obzira kome on pripada.

78. Zakon naroda Mikrokosmos nije skupina ljudi, ve pojedinani ovek; zato skupina ljudi, narod, nema izgraenu kolektivnu svest - njeno ponaanje podlee iskljuivo zakonima krda (i u religiji narod se neretko naziva stadom); svest i savest naroda iskljuivo se zasniva na svesti i savesti pojedinaca; onaj koji kae volim narod - ne zna ta govori; istini za volju, mnogi stvarno vole narod zbog linih interesa, ba kao to pastir voli svoje stado jer od njega ima korist; ali, ko zaista moe voleti ljudsko krdo, koje pored ljudi sainjavaju i svakakvi po-kvarenjaci, glupaci i duhovne ruine u ljudskom obliju (?); voleti sve to istom merom - nije Ljubav, ve teka obmana ili samoobmana; ali, jo je tetnije i besmislenije mrzeti narod (kao i bilo koga), tim pre to je svako od nas deo naroda; u ovome se takoe sastoji skaradnost mrnje - voleti se moe samo svaki ovek pojedinano, a mrzeti se moe i ceo narod; meutim, mrnja jednog naroda predstavlja zbir pojedinanih mrnji pojedinaca, ba kao to su i zakoni krda prosto zameateljstvo pojedinanih obezduhovljenih interesa; iz toga se nikako ne moe stvoriti kolektivna svest, VE ISKLJUIVO KOLEKTIVNO BESLOVESJE; treba se kloniti miljenja naroda, jer izreka kae: teko onom kome narod sudi; kad neko uini dobro delo koje se tie velikog broja ljudi - uinio ga je ljudima, a ne narodu;

uinjeno dobro mogu da cene samo ljudi - a ne narod; i zato, ko eli da se bavi narodom i da stvara za narod - neka se bavi ljudima i neka stvara za ljude.

79. Zakon nauke Svako ko se bavi istinskom i dubokoumnom naukom, mora kadtad stii do metafizike; nauka je istinski valjana i korisna samo onoliko koliko moe da koristi duhovno-intelektualnom uzdignuu oveka; nauka koja oveka udaljava od metafizikih istina moe biti zasnovana na domljatosti, ali ne i na mudrosti bavljenje takvom naukom je tetno; obezduhovljena naivnorealistika nauka omoguuje zadovoljenje samonametnutih potreba - ali ona ne omoguuje postignue prave sree.

80. Zakon Nebeskog Carstva Nebeskim Carstvom nazivamo vie svetove sadrane u Duhovnoj Sutini, a pod Nebom podrazumevamo druge dimenzije postojanja; svaki ovek moe biti ambasada Nebeskog Carstva i svaki moe postojati u Nebu i u sebi nositi Nebo; i Nebo i Nebesko Carstvo mora se najpre u sebi pronai.

81. Zakoni negativnosti 1) Negativnost 1judskih misli, oseanja, rei, stavova, namera i dela potie od njihove neusklaenosti sa metafizikim istinama; ovek sam po sebi nije negativna pojava, ve njegovu negativnost ine njegove negativne misli i oseanja, iz kojih proistiu negativni stavovi i dela; neki ljudski stavovi i postupci mogu pod odreenim drutvenim i kulturnim uslovima da budu smatrani za negativne, iako su u metafizikom smislu pozitivni; takoe, i ono to je metafizii pozitivno moe biti proglaeno za negativno na osnovu nekih drutvenih normi i obiaja; meutim, ovek bi trebao da se odrekne svega to je istinski negativno, bez obzira ta o tome misli okruenje i kakvi su opteprihvaeni stavovi. 2) Svaka negativnost je u manjoj ili veoj meri zlo, bez obzira kako se ispoljava i da li je uopte ispoljena ili je sadrana

samo u mislima i oseanjima; negativnosti u ljudskom miljenju i ponaanju utemeljene su na mrnji i strahu, a mrnja i strah ine krunu ljudske zlobe; zavist, pakost, neprijateljstvo... - sve su to samo varijacije i kombinacije mrnje i straha, koje obino idu u paketu. 3) Kao to je teko pronai skroz negativnog oveka, tako je teko pronai i onoga koji je samo u jednoj stvari negativan, odnosno koji je specijalizovani negativac; negativnosti uvek idu u manjem ili veem kompletu i tee da se poveaju i umnoe; to je ovek due pod uticajem negativnih misli i oseanja - on postaje sve negativniji; svaka negativnost trai sebi drutvo i podlee Zakonu primanja i davanja: to se stvara - ono se i prima; negativnosti se uveavaju bez obzira da 1i su ispoljene, ili su sadrane iskljuivo u mislima i oseanjima. 4) Svaka negativnost kodi prvenstveno onome kome pripada, jer rui duu, naruava spokojstvo, onemoguuje postignue sree i pokree negativne metafizike odgovore; nijedna negativnost se ne isplati - svaka mora kad-tad biti skupo plaena; ivot zasnovan na negativnim mislima, oseanjima i postupcima sam po sebi velika je kazna - ali ne i jedina. 5) Takoe je negativno mrzeti drugoga zbog njegovih negativnih postupaka, ili mu se takoe negativno revanirati; ovek koji

misli i ini negativno predstavlja duhovno-intelektualnog bolesnika, koga treba saaljevati; sem toga, negativno ponaanje kao odgovor na tuu negativnost samo doprinosi uveanju zla, a uveanjem zla stvaraju se uslovi da jo vie duhovno neotpornih ljudi oboli i pone misliti i initi negativno. 6) Negativnosti ne mogu nauditi duhovno izgraenom i zatienom oveku; duhovno izgraen ovek zauzima uvek metafiziki pozitivan stav prema negativnostima drugih, odnosno ne stvara mrnju, strah i druge negativne misli i oseanja; u sukobu NEGATIVNOG I POZITIVNOG oveka, Duhovna Zatita obavlja posao u korist POZITIVNOG. 7) Podjednako je negativan onaj koji ini zlo, kao i onaj koji ga nagovara, podrava ili opravdava; nikog ne mrzeti - ne znai opravdavati tue rave misli, oseanja i dela.

82. Zakon neuspeha esto je neuspeh bolji od uspeha, samo ako ga ovek pravilno protumai i iz njega izvue pouku; ak i kada naizgled nema nikakve pouke, neuspeh moe biti osnova za neki budui vaniji uspeh; strah od neuspeha ini pola neuspeha.

83. Zakon neprijateljstva Jedini nain da ovek ivi BEZ NEPRIJATELJA jeste da sam nikom ne bude neprijatelj i da neprijateljem nikoga ne smatra to vai i za itave narode.

84. Zakon novca l) Novac je u tesnoj vezi sa svim ovozemaljskim moima, jer njime ljudi dokazuju svoje pravo na ovozemaljske vrednosti; apsurd novca sastoji se u tome to se njime ne moe kupiti ama ba nijedna istinska i trajna vrednost: ni ljubav, ni razumevanje, ni zdravlje, ni srea...; tavie, novac duhovno neuzraslog oveka SVE VIE UDALJAVA od pravih vrednosti. 2) Novac ipak nije zlo sam po sebi, iako predstavlja istu ovozemaljsku ljudsku izmiljotinu; zlo je sadrano u mnogim ljudskim mislima, namerama i postupcima u vezi sa novcem, njegovim posedovanjem, sticanjem i nainom korienja. 3) tednja novca ima svoje praktino utemeljenje, ali tvrdiluk je opaka ljudska osobina; tok reke ne moe se prekinuti bez izazivanja poplave, niti se tok novca moe prekidati bez tete po sebe; zato ovek ne sme da pregrauje novani tok - steeni novac mora se putati u svet iz koga je i doao;

Duhovna Zastita titi one koji to zasluuju ak i od nestaice novca: zatien ovek uvek e doi do novca kada uini nekakav troak i kada mu stvarno treba, naravno - na sasvim poten nain; strah od nematine i nedostatka novca predstavlja UVOD u nematinu i besparicu. 4) Iako se metafiziki rauni ne namiruju novcem, SPREMNOST ZA DAVANJE NOVCA predstavlja veoma vaan korak za mnoga metafizika namirenja i postignua.

85. Zakon obeanja Bog je svedok svakom obeanju; onaj kome je obeano moe da zaboravi obeanje, ali onaj koji obeava ne treba da zaboravi ta je obeao; bolje je teko i sporo obeavati, nego teko i sporo ispunjavati; mnogo je manje grehova nastalih izbegavanjem obeanja, nego izbegavanjem ispunjavanja; pre davanja obeanja treba dobro razmisliti o mogunosti ispunjenja, ali i o tome da li je ispunjenje pozitivno.

86. Zakon obmane Kad ovek obmane DRUGOG oveka - SEBE je obmanuo jo vie; niko drugog ne moe tako opako obmanuti kao samog sebe; sve to ovek ini protivno metafizikim zakonima, proeto je samoobmanom; i oni koji itajui ove metafizike zakone pomisle kako su ti zakoni bezvredni - takvom svojom pomilju pokuae da OBMANU SAMI SEBE, kako bi i dalje nastavili da ive SA SVOJIM ZABLUDAMA.

87. Zakon odgovornosti Svako je odgovoran za svoje misli, oseanja, namere i dela; u metafizikom smislu odgovornost postoji i onda kada je u drutvenom smislu nema; neodgovorno ponaanje ovekovo iz koga proistie makar samo mogunost ugroavanja drugog predstavlja greh koji na metafizikom planu zahteva poravnanje; brojni naizgled estiti i poteni ljudi ispataju svoje neodgovornosti, bez obzira to nisu prouzrokovale konkretne posledice; neodgovornost iz koje moe proistei nevolja po drugog oveka predstavlja greh ija je teina u istom redu veliine kao i da je takva nevolja stvarno izazvana; svest mora da bude temelj zgrade ovekovog miljenja i ponaanja, savest predstavlja njene zidove, a odgovornost krov; nema odgovornosti bez svesti i savesti,

kao to nema krova bez temelja i zidova - ali ne valja ni kua bez krova, jer e se u nju nepogoda sruiti, iako e vlasnik misliti da on tu nepogodu ne zasluuje.

88. Zakon metafizike odmazde Metafizika odmazda nije osveta - ona je automatizam ispoljavanja metafizikih sila u skladu sa metafizikim zakonima; metafizika odmazda ne moe da se izbegne, a sve je tea to kasnije stigne; ovek nema prava na odmazdu prema drugome, jer njegova odmazda i osveta izazvae metafiziku odmazdu prema njemu samom; osim toga, za onog ko je osvetu i odmazdu nekim svojim delom zasluio - bie samo olakanje ukoliko onaj kome je delo uinjeno stvarno izvri osvetu i odmazdu (odmazda se od osvete razlikuje po tome to osveta moe biti i sitna, a odmazda je uvek snana); nema ovek ni prava ni potrebe da primenjuje osvetu i odmazdu, jer on u tome ne moe biti ni pravian ni efikasan kao metafizike sile.

89. Zakon opratanja U opratanju lei OGROMNA SNAGA - POBEDNIK JE onaj koji prvi oprosti; za opratanje je takoe potrebna i hrabrost i snaga vie nego za bilo ta drugo; zbog toga se onaj koji oprosti osea nadmonim, jakim i uzdignutim; vrlo je bitno da onaj ko je uinio neto ravo zamoli za oprotaj onoga kome je to uinio; u protivnom, imae tri greha: prvi je to to je uinio, drugi je zato to se nije pokajao, a trei greh je to za oprotaj nije zamolio onoga kome je uinjen greh; nije dovoljno Boga moliti za oprotaj - On je suvie moan da bi Mu ljudi mogli uiniti tetu - ve za oprotaj treba moliti ljude kojima je uinjen greh; kada ovek drugome iskreno oprosti, on stie naklonost Duhovne Zatite, koja e sama bezuslovno poravnati raune sa onim kome je oproteno; kad ovek oveku oprosti neki greh, to ne znai da je onaj kome je oproteno izmirio raun - niti ga je izmirio, niti e ga izmiriti dok ga ne stigne odgovarajue metafiziko poravnanje, svejedno da li e ga on uopte prepoznati i znati ta je emu uzrok, a ta posledica.

90. Zakon opravdanja Svako opravdanje i samoopravdanje ravno je optuivanju i samooptuivanju, ako se odnosi na dela, misli i namere protivne metafizikim istinama.

91. Zakon opreznosti Opreznost ne treba da bude zasnovana na strahu, ve na mudrosti.

92. Zakon optimizma i pesimizma Nikakve spoljanje okolnosti i ivotni uslovi ne mogu od oveka nainiti ni optimistu ni pesimistu, ve iskljuivo on sam sebe takvim ini u oba sluaja; optimizam je odraz duhovnog zdravlja, a pesimizam, ak i ako nije propraen drugim negativnim mislima i emocijama, predstavlja znak duhovnog obolevanja; pesimizam je po svojoj prirodi prvenstveno gubitak Vere i Nade, a optimizam vrlo mono orue za postignue ciljeva, prevashodno utemeljeno na Veri i Nadi; i optimizam i pesimizan su zarazni i prelazni; ko pesimistu ne moe nagovoriti da se odrekne pesimizma, bolje je da ga se kloni ako je i sam duhovno neizgraen i samim tim nezatien; kad oveku zatreba kakva pomo, bolje je da pozove optimistu samo da prisustvuje, nego da mu pesimista sam sve obavlja - u prvom sluaju mnogo su vei izgledi za uspeh; pesimisti ne treba govoriti o svojim planovima, jer e odmah izraziti sumnju u njihovo ostvarenje.

93. Zakoni oseanja Sva pozitivna oseanja utemeljena su na ljubavi i mudrosti, a negativna na mrnji, strahu i gluposti; pozitivna oseanja duu iste i izgrauju, a negativna je prljaju i rue; ovek se vie moe smatrati ovekom to su mu oseanja vie pod kontrolom RAZUMA; ko dopusti da ga vode oseanja, a ne istinski razum, lii na oveka koji je sam sebi vezao oi, zapuio ui, u ruke uzeo stenu i tako poao uz planinu - taj ne stie daleko (!).

94. Zakoni osvete 1) Ko drugome eli da se osveti za uinjenu nepravdu, neka zna da bolje osvete od oprotaja nema, jer kad se oprosti - sluaj se preputa metafizikom poravnanju i Duhovnoj Zatiti; nikada ne moe biti ni tako ispravan ni tako strog raun koji ovek oveku ispostavlja, kao raun koji ispostavljaju metafiziki zakoni i Duhovna Zatita - teko onome kome je neko oprostio rave misli, namere i dela; kad ovek oveku sam naplauje raun za uinjenu nepravdu, on najpre ni sam ne zna koliko je u pravu; zatim, samostalnim namirivanjem rauna ovek sam sebi ukida Duhovnu Zatitu i time onoga to je uinio nepravdu poteuje odmazde; osvetom se ovek odrie Boga, a opratanjem Mu pristupa; to to su neki ljudi, i pored uinjenih zlodela, bar neko vreme uspevali da ive naizgled mirno i

bezbrino, prividno poteeni bilo kakve kazne i poravnanja rezultat je toga to im drugi nisu oprostili na vreme i time ih odmah prepustili metafizikoj naplati duga; ali ak ni pod takvim uslovima poravnanje nee izostati - to se due eka, kamata je vea (!).

95. Zakon pada ovekova sklonost duhovnom padu i jeste razlog delovanju metafizikih zakona; metafizike istine jesu utemeljene u Duhovnoj Sutini Sveta i pre svega slue da oveka sauvaju od duhovnog pada, odnosno da omogue duhovno uzdignue - one su pruanje anse, izraz Boje Plemenitosti i Apsolutne Dobrote; kroz delovanje metafizikih zakona oveku se prua mogunost uenja, pa se to delovanje ne moe smatrati kaznom, iako se esto ostvaruje u vidu odmazde i naplate rauna sa kamatom; ali tu nije re o osveti i revanizmu, ve o pouci primerenoj duhovnom padu, kao i o zatiti duhovno izgraenih i onih koji ele da se izgrauju; inae, na nivou istog Duha i iste Svesti nije smisleno govoriti o delovanju metafizikih zakona (iako su oni po svojoj prirodi duhovno utemeljeni), jer TU JE SVE JEDNO I SVE JESTE, postoji samo ISTA LJUBAV, POTPUNA HARMONIJA, i nema nieg to bi neemu moglo biti uzrok ili posledica, nema nieg odeljenog i okrenutog prema neemu drugom - te nema ni potrebe da se bilo kakvi odnosi

ureuju bilo kakvim zakonima; prema tome, krajnja svrha metafizikih zakona jeste DA UKINU SAMI SEBE na nivou maksimalnog duhovnog postignua.

96. Zakon pamenja to je ovek vie zao, on zlo bolje pamti; dugo pamtiti zlo, slino je kao i nositi ga u sebi, jer se pamenje zla zasniva na mrnji i elji za osvetom; pamtiti dobro i na tom pamenju zasnivati i svoje dobro - korisno je i pozitivno; kada ovek pamti rave stvari, on svoj um iznajmljuje sotoni, a kada pamti dobro - sakuplja materijal za izgradnju due.

97. Zakon pameti Biti istinski pametan isto je to i biti istinski mudar - dakle poznavati metafizike istine i pridravati ih se; pamet nije pamet ako se na bilo koji nain zloupotrebi, ako je okrenuta protiv drugog oveka, ili je na bilo koji nain destruktivna; nije pametan ni onaj koji je samo u svoju korist pametan, ve onaj od ije pameti i drugi imaju koristi (sebe ionako svako smatra najpametnijim); nije pametan ni onaj koji je samo drugima pametan i dobar, ali ne i sebi; protivno je metafizikim zakonima i samog sebe uniavati, otetiti i potceniti.

98. Zakon patnje Patnju ljudi ne vole, ali ona uprkos tome ima metafiziki utemeljenu svrhu; patnja moe predstavljati namirenje rauna, a takoe moe biti nain uenja; kad patnja naie, treba otkriti ime je zasluena; ako se u tome ne uspe, ne znai da nema zasluga, a ukoliko ih ak i nema - iz patnje svakako treba izvui pouke; kada ovek pridolu patnju prihvati bez estine i gorine - pouke same dolaze, a patnja odlazi; patnju nikome ne treba stvarati, niti je treba prizivati ni sebi ni drugome.

99. Zakon plemenitosti Plemenitost je istovremeno i proizvod iste due i materijal kojim se dua izgrauje; oveka ne ine plemenitim ni okolnosti ni poreklo - ve njegove ispravne misli, namere i dela; istinska plemenitost ne mora javno da se manifestuje i nije privilegija monih i uglednih - ve duhovno naprednih.

100. Zakon pobede Jedina vredna pobeda jeste pobeda sopstvenih slabosti; duhovno evoluiran ovek iznad je svih ovozemaljskih pobeda; pobednik je vrlo esto gubitnik, jer pobeeni je izmirio neki raun - a pobednika izmirenje tek eka; mnogi ljudski ovozemaljski poslovi zasnivaju se na sukobu interesa i tenji da se iz tog sukoba izae kao pobednik, ali tu pobednika NEMA jer pobednik je onaj koji e izgubiti KASNIJE (!).

101. Zakon pohlepe Pohlepa je gora od svakog siromatva, jer podrazumeva SIROMATVO DUE; pohlepan ovek nikad nee prestati da bude pohlepan sticanjem nekog bogastva - to vie bude imao, sve vie e biti POHLEPAN I NEZADOVOLJAN; sve to je uz pohlepu steeno, vrlo je krhko i svaki as moe da bude izgubljeno; pohlepa je takoe oblik gluposti, jer mudar ve na primeru drugih moe da sagleda koliko se ona ne isplati.

102. Zakon pohvale Neiskrena pohvala ravna je uvredi, s tim to uvreda vrea onog kome je izreena, a neiskrena pohvala i onoga ko je izrekne; ko ini dobro zbog pohvale, a ne zbog samog dobra - jednako e biti spreman da uini i neto ravo ako bude postojala mogunost da i za to bude pohvaljen; ali, iskreno pohvaliti drugog za neko estito delo - koristie i pohvaljenom i onome koji pohvaljuje.

103. Zakon pokajanja Kada ovek poini greh, a ne pokaje se - uinio je jo jedan greh; kada se ovek neiskreno pokaje - uinio je jo dva greha (jer se nije pokajao, a bio je jo i neiskren); treba se, dakle, pokajati, jer e se u protivnom greh udvostruiti, a narae i kamata dok se bude ekalo na odgovor metafizikih sila - u ovome je metafiziki smisao pokajanja, a ne u navodnom opratanju greha; ne mogu se opratati gresi kojima se drugima priinjava patnja, jer bi tada Bog lino bio sauesnik u zloinima i svakojakim ljudskim glupostima - to je ve prema samoj definiciji Boga apsolutno nemogue; zli i pokvareni iskrivili su ak i Hristovu Nauku, i skovali navodnu istinu (koja je i u religiju donekle ugraena) da su Bogu miliji oni to gree pa se pokaju, nego oni to UOPTE ne gree;

boguhulno je poverovati u tako neto: Bog bi time stimulisao ljude na greh, pa bi svet vrveo od grehova i pokajanja istovremeno - i ovo je apsolutno nemogue prema metafizikoj definiciji Boga; Bog jeste Apsolutno Savrenstvo i Apsolutna Dobrota, On voli sve ljude i sve to postoji - ali ne bi bilo u skladu sa tim kad bi vie voleo zle od dobrih ljudi, makar i posle iskrenog pokajanja; ali, pokajanje je pruanje anse, jer bez iskrenog pokajanja greh se uveava i narasta, a dua se sve vie rui; ako se za neto mora istrpeti negativan metafiziki odgovor - bolje je da bude manji.

104. Zakoni politike 1) Duhovno-intelektualni nivo veine ljudi zahteva ili upotrebu sile, ili upotrebu politike pri ureivanju ljudskih meusobnih odnosa; politika je napredak u odnosu na silu i zamena za otvorenu prinudu; politika je bolja i trajnija to je u njoj manje sile, ali ne moe da postoji bez prilagoavanja duhovnointelektualnom nivou veine - a takvo prilagoavanje zahteva upotrebu lai; otud je svaka politika prolazna. 2) Problem sa politikom nije u tome to ona pokuava da zameni otvorenu silu i prinudu, ve u tome to gotovo uvek mora da se prilagodi interesima obezduhovljene veine ili neke jo obezduhovljenije manjine - a gotovo nikada duhovnointelektualno evoluiranim ljudima; Duhovna zatita ne vri sabiranja i mnoenja duhovnih vrednosti - ona e se jednostavno obruiti i na apsolutnu veinu duhovno srozanih, kako bi zatitila jednog-jedinog duhovno uzraslog oveka; nevoenje rauna o metafizikim istinama, kao i o interesima i stavovima duhovno izgraenih ljudi - jedan je od osnovnih razloga PROPASTI svake politike (!). 3) Politika je jedino zanimanje na Kugli zemaljskoj za koje niko i nigde nije precizno propisao ni strunu spremu, ni odreena znanja, pa ak ni uverenje o psihikom zdravlju, ime je, u ime demokratije, svakom oveku stvorena mogunost da se bavi

politikim poslovima; ali, u ovome svakojake budale vide svoju ansu, pa pokuavaju da se ogledaju ba u politici, kad ve ni za ta drugo nisu sposobni; kada takve budale u jednoj politici dostignu kritinu masu - ta politika neminovno propada, odvlaei u propast i one koji su se njome bavili estito i kvalitetno. 4) Biti dobar politiar ne znai svima biti dobar, jer to je nemogue zbog toga to nisu svi ljudi dobri; ali zanimanje politiara i postoji zato to nisu svi ljudi dobri, jer da jesu prestala bi potreba za politikom; prema tome, politiari postoje zahvaljujui ljudskim manama i slabostima; u ovome se sastoji tragika i paradoksalnost politike: bez loih ljudi i ljudskih mana ona ne bi mogla da postoji, a opet, svaka politika je tim gora i tim pre propada to vie udovoljava loim ljudima i ljudskim negativnostima; zbog svega toga, politika je uglavnom obezduhovljena ljudska delatnost, zbog ega je najbolje za duhovno uzdignutog oveka da se dri IZNAD nje. 5) Biti iznad politike ipak ne znai uopte se ne baviti njom, jer ona se bavi i onima koji se njom ne bave; ali to znai biti iznad uobiajenih politikih podela i kloniti se sukoba, odnosno ne stvarati zbog politike nikakve negativne misli i oseanja, i ni zbog kakve politike ne initi nita ravo (!).

6) Ko hoe duhovno da napreduje, mora znati da ne valja nijedna politika koja se odupire promenama, kao ni politika koja po svaku cenu srlja u nagle i nepromiljene promene; niko se nee duhovno izgraditi ako slepo i nepromiljeno bude podravao bilo kakvu politiku. 7) Politika je, po pravilu, onakva kakvu zasluuje prosek naroda; ovo politiare ne spaava odgovornosti za rave postupke i reenja, jer i slama je takva kakva je (zapaljiva) - ali nije kriva slama kada se zapali, ve onaj koji je zapalio. 8) Istinski duhovno uzdignuti ljudi zatieni su i od posledica rave politike, ali takve posledice sigurno ne mogu mimoii nikoga ko podrava destruktivnu, nasilniku ili nazadnu politiku, kao i politiku zasnovanu na sejanju mrnje i sukoba meu ljudima i narodima; onaj koji takvu politiku na bilo koji nain podrava, i sam je krivac za tetne posledice - pa ga metafizika odmazde kad-tad mora stii. 9) to se u nekoj politici vie cene posluni, a ne istinski mudri to e ona bre PROPASTI, ma kako se trudila da opstane; nepromiljena poslunost je opasan temelj politike, ba kao i poslunost zasnovana na ovozemaljskim linim i pojedinanim interesima; obe vrste poslunika predstavljaju istinske izdajnike svake politike, makar i potencijalne, jer e jednako biti posluni i bilo kojoj drugoj politici ako procene da im se to vie isplati;

a mudar i estit politiki protivnik nije neprijatelj, on nije ak ni protivnik u pravom smislu, ve PRAVI OVEK za iju naklonost treba da se bori svaka MUDRA politika; bolji je onaj koji KRITIKUJE bez linog interesa, nego onaj koji HVALI i SLUA samo zbog svoje nepromiljenosti i gluposti, ili zbog sopstvene koristi (!).

105. Zakoni pomoi 1) Ljudski je pomoi svakom oveku u nevolji, ali pomo se ne zasniva samo na neijoj nevolji, ve i na mnogim drugim okolnostima i situacijama; zato je vano promisliti da li neka vrsta uinjene pomoi nee biti u sukobu sa metafizikim istinama, odnosno da li iz nje nee proistei negativne posledice po bilo koga; uinjena pomo, makar i samo kao ohrabrenje, u nekom neasnom poslu ravna je sauesnitvu i samim tim podlona metafizikom poravnanju. 2) Najbolja je pomo ako se nekom pomogne u izgradnji due; nijedna pomo nije pozitivna, bez obzira u emu se ona sastoji, ako e pomoi neije duhovno srozavanje; pomoi na bilo koji nain duhovno uzdignutom oveku uvek je pozitivno i uvek e biti nagraeno, jer takav ovek e, uostalom, pomo usmeriti drugome ako mu nije potrebna i ako je to metafiziki svrhovito.

3) Pomo nije pomo ako je nekom uinjena na tetu drugoga; kada neko prijatelju pomogne na tetu drugog oveka, uinilo je prijateljsku uslugu - ali i tetu onom drugom; poto teta ima veu teinu od jednake koristi kojom je izazvana, to takva vrsta pomoi izaziva metafiziko poravnanje; kako metafiziki zakoni ne razlikuju meusobne ljudske interese i veze, to pri pruanju pomoi i injenju usluga treba paziti da se time DRUGOME ne uini teta - jer svako nekom DRUGOM moe biti neko DRUGI.

106. Zakon ponosa Ponos ima smisla samo dok nije u sukobu sa metafizikim istinama, odnosno ako nije propraen mrnjom, zaviu i drugim negativnim mislima i oseanjima; u svakodnevnom ivotu, ponos je obino zasnovan na duhovnoj neizgraenosti oveka i naivnom prihvatanju nametnutih shvatanja i obiaja; govoriti o nekakvom kolektivnom ponosu grupe ili celog naroda, ista je besmislica - to je siguran znak nemoi i obesmiljenosti; onaj koji pristaje da uestvuje u nekakvom nametnutom ponosu, SVOJ ljudski ponos bacio je pod noge; besmislen i nepromiljen ponos moe samo drugome da koristi - on je tipina odlika glupog oveka;

PRAVI PONOS sastoji se u tome da se ovek odrekne nekog ponosa u ime istinskih moralnih naela, jer ponos je esto u sukobu sa moralom, kao i sa mudrou.

107. Zakon poravnanja ovekove misli, oseanja, namere i dela bezuslovno podleu PORAVNANJU u skladu sa metafizikim zakonima; poravnanje se moe i odgoditi, ali tada raste kamata; kada se oveku desi neto ravo, on treba da oseti olakanje to je upravo izmirio neki dug, bez obzira to ne moe da se seti ta je bio duan; sve i da rav dogaaj nije zaduen, on moe predstavljati uvod u neto, a poravnanje u vidu nadoknade sa kamatom takoe nee izostati.

108. Zakon poroka Porok se zasniva na sukobu oveka sa metafizikim istinama; sve to rui duu - predstavlja neku vrstu poroka; u poroku ovek prvenstveno sebi ini ravo, pa je zato porok svojevrsno samokanjavanje; nema zadovoljstva steenog porokom koje nee biti naplaeno sa kamatom.

109. Zakon posedovanja Tenja za posedovanjem proizvod je ljudskog duhovnog pada, a u metafizikom smislu skroz je neosnovana i nelogina; meutim, i sami metafiziki zakoni takoe se tiu ba duhovnog pada - bez njega ne bi imalo potrebe govoriti ni o metafizikim zakonima; i zato, u svetu kakav poznajemo prinueni smo na izvesno posednitvo, ali i na potovanje posedovanja drugih; ispravan odnos prema posedovanju zasnovan je na spoznaji da mi u stvari nita nismo stvorili, ve smo pozajmili od Prirode, usput uglavnom kvarei Prirodu; to god nazovemo svojim MORA nam biti jasno - stekli smo samo na osnovu nekih vaeih drutvenih normi, ali nema tog prirodnog i metafizikog zakona kojim to svojatanje moemo opravdati; zatim, svako posedovanje iskljuivo je privremeno i obavezno zasnovano na prolaznosti i propadljivosti; onda, treba imati na umu da se posedovanje niim drugim istinski ne moe platiti sem duhovnim uzrastanjem i pomaganjem drugima u takvom uzrastanju; jer, svako posedovanje skopano je sa nekakvim kvarenjem Sveta, a samo duhovnost predstavlja podruje na kome se Svet moe popravljati; posedovanje postoji zbog duhovno palih ljudi, ono je njihov izum i njihov proizvod, pa e zato svako jo vie pasti i potonuti ako svojim posedovanjem na bilo koji nain bude smetao nekom duhovno uzraslom oveku;

da nema rei moje i tvoje, na emu se temelji posedovanje ne bi bilo ni rei otimaina i kraa; zbog toga je naroito vano da posedovanje bude propraeno duhovnim uzrastanjem i potovanjem duhovno uzraslih - u protivnom ono predstavlja naruavanje Harmonije Sveta i povlai metafiziko poravnanje rauna i kad je ovozemaljski raun za to posedovanje poteno plaen.

110. Zakon poslunosti Od poslunosti su vrlinu nainili svakojaki izrabljivai i silnici, s tim to su tu vrlinu, razume se, namenili drugima; ako je ovek posluan bez svog rauna - onda je glup, jer e od njegove poslunosti iskljuivo drugi imati koristi; ako je pak posluan sa raunom zasnovanim na loim namerama - onda je lo ovek i svakako gluplji od onog prvog, jer ne razume da e svaki kvaran raun biti naplaen sa kamatom; poslunost prema drugom oveku ne bi bila rava kada bi ljudi nieg duhovno-intelektualnog nivoa sluali duhovno uzrasle ljude - od takve poslunosti ne bi bilo tete, a koristi bi imali svi; meutim, posluh najee zahtevaju duhovno srozani ljudi, koji svoju ovozemaljsku mo dobrim delom zasnivaju ba na tuoj gluposti i poslunosti; biti poslunik duhovno palom oveku dvostruki je greh:

prvo zato to se time rui sopstvena dua, ali i zato to se podupire i podrava duhovno uruavanje onoga koji poslunost trai; iako se esto proglaava za vrlinu, poslunost moe biti opaka i destruktivna: bez poslunosti rat ne bi mogao da se izazove i vodi, jer razne voe i politiari ne bi imali drugog izbora nego da se tuku sami - a sve i kad bi pristali da se meusobno tuku, svet bi tako vrlo brzo bio osloboen izazivaa i podstrekaa ratnih poara; kad god neko razmilja da li drugog valja u neemu posluati, neka prvo proceni da li je onaj od njega duhovno izgraeniji, pa ako proceni da nije - onda je bolje da poslua samog sebe.

111. Zakon potomstva Veina ljudi smatra da je prioritetni zadatak ovekov stvaranje potomstva, a kad bi ih neko upitao emu slui potomstvo - kazali bi da potomstvo takoe treba da stvori potomstvo, i tako redom; a istina je ova: SVRHA ovekovog ovozemaljskog postojanja JESTE NJEGOVO DUHOVNO UZDIGNUE; ovek treba da vodi rauna o uvanju i razvijanju svoje due, kako bi potomstvo nasledilo to veu i istiju duu; roditelji takoe treba da se staraju ne samo oko egzistencijalnih potreba potomstva, ve i da potomstvu omogue duhovno-intelektualnu izgradnju jo u mladosti, odnosno da svoju decu ue mudrosti i estitosti;

duhovno izgraeni roditelji stvarajui potomstvo stvaraju nove ljude, a duhovno srozani roditelji stvarajui potomstvo samo produuju vrstu, kako bi se jednog dana, u nekom kolenu, pojavio potomak koji e duhovno uzrasti.

112. Zakon potrebe i Prave Potrebe Veina ovozemaljskih ljudskih potreba uopte nije potrebna; Prava Potreba ovekova isto je to i njegova Prava Svrha, a to je ouvanje due i duhovno uzdignue; nije valjano to se Pravoj Potrebi suprotstavlja; kada se ovek hrani, odeva, gradi kuu ili radi bilo kakav drugi posao uz pomo koga treba da zadovolji neku ovozemaljsku potrebu, on sebi treba da kae: ovo inim kako bih sebi omoguio ovozemaljsku egzistenciju, jer u toku te egzistencije treba da izgradim duu; ljudsko telo jeste samo materijalna manifestacija ljudske due, ali ono u neku ruku dui slui i kao stan; a stan ipak valja odravati, iako su stanari vaniji od stana - ba zbog samih stanara; ali, svaka potreba zasnovana na tatini, sujeti, zavisti, pohlepi i neumerenosti ista je glupost i samoobmana, a njeno zadovoljenje zahteva metafiziko poravnanje.

113. Zakon pouke Istinski mudrom oveku nita se ne moe desiti a da on iz toga ne izvue pouku i postane jo mudriji.

114. Zakon poverenja Poverenjem se stie poverenje, a nepoverenjem nepoverenje; najbolji nain da mu natera svoju enu na neverstvo jeste da on najpre izgubi poverenje u nju; proglasite li nekog izdajnikom - on e vas izdati, iako mu to nije bilo na umu; i kada pastir u stado ima poverenja, ono ne tri da naini tetu im ovaj zaspi; nepoverenje je manifestacija NEDOSTATKA VERE.

115. Zakon pravde Istinska pravda treba da bude zasnovana na metafizikim istinama; drutvena pravda nije pravda u PRAVOM smislu rei, a ko podrava pravdu koja nije pravda, i naroito ko uestvuje u nepravdi makar se ona nazivala pravdom - nepravdu initi i zasluuje metafiziki odgovor; istinska pravda meu ljudima nije na ceni onoliko koliko se o njoj govori - duhovno srozani ljudi ne vole pravdu koja NJIH pogaa; osnovu meuljudske pravde ini princip da NIIJA PRAVA ne smeju drugome ukidati ISTA TAKVA PRAVA - ali prilino malo ljudi je spremno da se toga pridrava; meutim, ovaj princip predstavlja sutinu metafizikog Zakona pravde; nijedan nametnuti i obezduhovljeni princip ne moe obezvrediti metafiziki zasnovanu pravdu; ako neko misli da e spasiti duu drei se samo drutvene pravde - taj se vara, jer drutvena pravda nekad od ljudi zahteva da ratuju i ine rava dela; NIJEDNA nepravda ne moe se pravdati nikakvom izmiljenom pravdom - duhovni zakoni su najpravedniji i deluju UVEK.

116. Zakon prijateljstva Da bi oveku drugi ovek bio prijatelj - mora ga smatrati za prijatelja i verovati u to prijateljstvo; pravo prijateljstvo moe biti zasnovano samo na duhovno-intelektualnoj podudarnosti, odnosno na podudarnosti karaktera (bez obzira na drutveni status, zvanje, zanimanje, obrazovanje i slino); ako je pak navodno prijateljstvo zasnovano meu ljudima razliitih karaktera, onda i nije re o prijateljstvu - ve o druenju ili nekoj interesnoj povezanosti; ko eli da ouva i razvija duu, trebao bi se potruditi da meu duhovno uzraslim ljudima pronae prijatelje.

117. Zakon prokletstva i kletve oveku iste due kletve i prokletstva ne mogu nauditi - odbie se od njegove due kao svetlosni zrak od istog ogledala i vratie se onome ko ih je bacio, sa UVEANJEM; potovanjem metafizikih istina dua se gradi i dri se istom, to je najbolji nain zatite od svakog zla, pa i od prokletstva i kletvi; uprljana dua svata prima, pa tako i kletve i prokletstva ak i ona koja su baena u prolosti i namenjena precima;

ipak, ne moe se smatrati da ovek ima nevolje bez svoje zasluge zato to ispata prokletstvo baeno na njegove pretke, jer on sam ravim mislima, oseanjima i delima prlja sopstvenu duu i ini je neotpornom na kletve, prokletstva i druge negativne uticaje; bacati kletve i prokletstva greno je zato to se time drugom prieljkuje zlo, ali i zato to se time pokuava sa uvlaenjem Boga lino u prljave ljudske elje; naroito je opasno kleti i proklinjati ljude uzraslih dua, koji su pod Duhovnom Zatitom - tada se sve vraa sa snanim uveanjem; kad oveku neko uini neto ravo, ne treba da kune niti prieljkuje zlo onome ko mu je to uinio, ve treba da mu poeli ozdravljenje od duhovne bolesti (da nije duhovno bolestan, ne bi mislio i inio ravo) - time e ga predati metafizikim silama, koje e mnogo bolje i pravednije poravnati raune nego to on moe i da pretpostavi, a koliina zla u svetu nee biti uveana, ve smanjena.

118. Zakon promena Promene su nain trajanja u materijalnom svetu; ni kamen, ni voda, ni gora, ni ljudi - nita, apsolutno nita - nije isto ni u jednoj sekundi kao to je bilo prethodne sekunde; sve to se protivi promeni - unapred je mrtvo; a i ono to srlja u naglu i nepromiljenu promenu - srlja u haos i propast; harmonija materijalnog sveta zasniva se na stalnim i umerenim promenama; ovo vai i za promene u ljudskom drutvu, jer i ono je ljudska ovozemaljska tvorevina; svaka drutvena pojava samu sebe najbolje ukida ako se protivi promenama; nikada ne treba misliti kako je neto toliko dobro da ga promene ne bi mogle uiniti boljim, niti da je toliko loe da ga nagle i nepromiljene promene ne bi mogle pogorati; ko se protiv nunih promena bori - povlai odmazdu metafizikih zakona; a ko nepromiljeno zahteva, pokree i podrava nagle i besmislene promene takoe povlai odmazdu metafizikih zakona; nijedna promena ne moe biti valjana ako je vre duhovno srozani ljudi; svako e najbolje menjati Svet MENJAJUI SEBE (!).

119. Zakon poretka Nijedan poredak koji ljudi zasnuju ne vodei rauna o metafizikim istinama, ne moe biti NI DOBAR NI TRAJAN; svaki poredak zasnovan na nepravdi i nasilju mora propasti i u propast odvesti one koji su ga stvarali i podravali; poredak koji ne vodi rauna o potrebi ljudskog duhovnog uzdignua nema nikakvu perspektivu; nijedan drutveni niti bilo kakav drugi meuljudski poredak takoe se ne moe ni odravati nasiljem (primerena sila moe se upotrebiti samo protiv nasilja, bez bilo kakve pristrasnosti), jer sve to se zasniva na nasilju i to nasilje podrava ili doputa - sotonin je izum i na propast je samo sebe osudilo; vekovima su oni koji imaju neku ovozemaljsku mo smiljali nove poretke, tvrdei kako e time ljudi stei bolji ivot i Veu slobodu; jedino u emu se vidi odreeni napredak u ostvarivanju takvih ciljeva jesu sredstva ubeivanja: prvo su to bile motke, onda kamene sekire i koplja, zatim gvozdene sablje i buzdovani, onda puke, topovi, rakete, i najzad - masovni mediji; a to se tie ljudskih sloboda tu se kroz sve promene drutvenih poredaka nije menjalo nita drugo sem naina robovanja i onoga emu se robuje; nekada su ljudi robovali raznim gospodarima, a danas izmiljenim, nametnutim i samonametnutim nepotrebnim potrebama, predrasudama, obiajima, civilizacijskim dostignuima, trendovima, modnim stilovima i slinom; gospodari su samo menjali sredstva prinude, koja su, poteno govorei,

danas mnogo meka i prefinjenija nego nekad, a takoe su se menjali i sami gospodari; osim toga, niko na Kugli zemaljskoj nikada nije imao manje slobode nego to su je imali (i to je imaju) ba ti svakorazni ovozemaljski gospodari i monici njima mudar ovek zaista nikada ni na emu nee pozavideti, nego e se gnuati tolike neslobode; veliki strah saputnik je svakog ovozemaljskog gospodara i monika, makar on sam tog straha i ne bio svestan (ali strah razjeda duu i onome ko ga nije svestan); da nije takvog straha, ne bi se gospodari i monici odvajkada stalno titili raznim vrstama obezbeenja, ve bi se slobodno kretali meu obinim svetom; to je ovek vei ovozemaljski gospodar ili monik - to je vei zarobljenik sopstvenog STRAHA; a vee je i tee ropstvo kada ovek sam sebe u sopstveni strah i predrasude zarobi, nego kada mu drugi nametnu neku vrstu ropstva; nema slobode bez slobode DUHA, a da bi se o takvoj slobodi moglo govoriti ovek ne sme sputavati i unitavati svoju duu, ve je svojim mislima, oseanjima i delima mora tititi i razvijati; nijedan postojei drutveni poredak ne moe sam po sebi ouvati i uveati niiju duu, niti nekoga moe nagnati da svoju duu prlja i rui; u tom smislu nikada nije ni bilo razlika meu svim navodno razliitim drutvenim porecima; na Zemlji je odvajkada praktino postojao samo jedan-jedini drutveni poredak:

to je poredak neslobode, straha, iskoriavanja i ovozemaljskih nasilnih i obezduhovljenih uzdignua oveka nad ovekom; nikakve drutvene promene nee nainiti istinski poredak pravde i slobode dok se ne izvri VELIKA PROMENA, koja nikoga nee pitati za miljenje i pristanak; DO TADA, jedini istinski sreni ljudi na Zemlji jesu samo pripadnici SVETA UZRASLIH DUA.

120. Zakon poslova Svi ljudski poslovi treba da budu zasnovani na aktivnostima usklaenim sa metafizikim istinama; naroito je vano da svaki ljudski posao bude zasnovan na Zakonu Ljubavi, Vere i Nade; ako u nekom poslu nedostaje vera i nada, slabi su izgledi da se on obavi kako valja, bez obzira na volju i trud; ako u poslu nema ljubavi, odnosno ako je zasnovan na negativnim mislima i namerama, onda e za takav posao morati da se namiruje metafiziki dug, sve vei to je posao bio uspeniji - bez obzira to je moda obavljen u skladu sa drutvenim zakonima i pravilima.

121. Zakon proroka Nisu pravi proroci oni koji tano pogaaju, niti su lani oni koji ne mogu da pogode budunost; pravim prorokom moemo nazvati oveka koji vlada metafizikim istinama i koji nikome nikakav savet nee dati protivno tim istinama; lanim prorocima ne moramo smatrati one koji proriu bez naroitog uspeha, ve pre svega one koji, bez obzira kako im se naziva zanimanje, tuu i svoju budunost nastoje da utemelje protivno metafizikim istinama; zar je odvajkada bilo malo onih koji su govorili o napretku i svetloj budunosti na istim naivnorealistikim osnovama, bez trunke duhovnosti i duhovnointelektualne smislenosti; sve su to odreda vrlo opasni lani proroci, vuci u jagnjeim koama, po sluenju sotoni ravni onima koji ljude plae gnevom Bojim ako nee da se povinuju njihovim uenjima, a po rezultatima i tetama koje priinjavaju duhovno slabim i labilnim ljudima - jo i gori; niko ne moe biti pravi prorok, ako prljave misli stvara i rava dela ini.

122. Zakon rada 1) Svaki ljudski obezduhovljeni rad predstavlja neko kvarenje Sveta; ko vie RADI - taj Svet vie KVARI; preterivanje u radu ravno je razbojnitvu - mnogo radan i krt ovek otima i Prirodi i drugim ljudima; zbog svega toga, ni sa radom ne treba preterati. 2) Prema drutvenim normama, smatra se da su materijalna dobra poteno steena ako su zasluena nekim radom; ovo, meutim, sa metafizikim zakonima nema veze - ne moe se kvarenjem Sveta plaati ono to je od Sveta i uzeto; SAMO duhovno-intelektualne aktivnosti suprotne su kvarenju Sveta i SAMO ONE mogu biti nadoknada za ono to je od Sveta uzeto; zbog toga oni to mnogo rade, kad ve sami Svetu ne vraaju na duhovnom planu, moraju povesti rauna i o interesima duhovno izgraenih, koji i u njihovo ime na duhovnom planu popravljaju Svet - tako e barem ublaiti metafiziki raun poravnanja za kvarenje Sveta. 3) Rad je oveku kazna za duhovni pad, a suludo je i glupo od kazne praviti vrlinu; rad, dakle, sam po sebi nije ni vrlina ni porok, ve namirenje za duhovnu srozanost; rad zato treba prihvatiti bez gneva, ali se njime ne treba ni hvaliti.

4) Ono to moe biti predmet pohvale nije rad - ve rezultati rada; a rezultati nekog rada koji se smatra pozitivnim esto mogu biti negativni, bez obzira to je takav rad u drutvu priznat i cenjen; zbog toga se mora voditi rauna da ni rad, a naroito njegovi rezultati, ne bude u sukobu sa istinskim moralnim naelima, odnosno sa metafizikim zakonima. 5) Onaj koji pokuava da ivi bez rada, ali i bez duhovnog ulaganja - ne moe se smatrati estitim ovekom; ali, estitiji je onaj koji duhovno ulae u Svet, nego onaj koji samo radi bez ikakve duhovne osmiljenosti; nerad postaje rav tek kad se udrui sa nepotenjem ili nerazumevanjem; a da je nerad sam po sebi lo, ne bi se neradom praznovali i najvei praznici.

123. Zakon radosti Svaka je radost kratka ako je steena ispunjenjem nekih odreenih okolnosti; istinska radost je ona koja se stie na duhovnom planu; da bi se radost uselila u duu, ovek mora da se oslobodi negativnih misli, oseanja, namera i stavova - u protivnom e se radovati samo prividno, privremeno i povremeno.

124. Zakon rata Nema pravednog rata, niti postoji metafiziki utemeljeno opravdanje za rat; u ratu su sve sukobljene strane krive, jer i napadnuti svojim strahovima i mrnjama mogu da prizovu napadae; nikada ovek ne treba da priziva i opravdava rat, ne sme da mu se nada i da ga prieljkuje, jer e izazvati metafiziku odmazdu; duhovno izgraeni ljudi zatieni su i u ratu, a Duhovna Zatita ne razlikuje sukobljene strane.

125. Zakon razuma Istinski razuman ovek priznae za razumnog i onoga ko se sa njim ne slae, kao i onoga iji su interesi drugaiji od njegovih.

126. Zakon rei Lepa re, kada je iskreno izgovorena, predstavlja dragocen poklon; ali, lepa re iza koje ne stoje iskrene elje i asne namere - slina je lepo upakovanom otrovu ili ubretu.

127. Zakon reda i nereda Red se sadri u neredu i nered se sadri u redu; potreba za razlikovanjem reda od nereda stvorena je padom u bezduhovlje, kada je i zlo nastalo od izvrnutog dobra; nered je takoe oblik izvrnutog reda i u principu je posledica ljudskog nerazumevanja, a ne prirodno svojstvo Sveta; Priroda ne tei neredu, kako se to esto misli - ve tei redu (da to nije tako, ne bi nigde bilo nikakve evolucije, a danas i zvanina materijalistika nauka zna da se na odreenom stupnju nereda iz njega spontano rea novi red); U Prirodi nema nikakvog nereda niti otpada - sve ima svrhu i smisao, i sve funkcionie kroz jedinstvo razliitosti; na istom Duhovnom Planu nema ni reda ni nereda - postoji samo Harmonija, Smisao i Venost; nered i otpad u principu stvara i izaziva ovek svojim metafiziki neutemeljenim postupcima i mislima - tavie, ovek nered vidi i u savrenoj Harmoniji Prirode, a nered je u stvari u njegovom duhovno skuenom umu; na drutvenom planu, ekstremni nered i ekstremni red jednako su opasni i duhovno izopaeni - oni su ak vrlo bliski i slini, pa iz ekstremno dobro ureenog drutva lako nastane nered, i obratno; ovo se deava stoga to ekstremi red u dravi jednako podrazumeva krenje metafizikih istina kao i ekstremni nered; poznaje istorija ovakve primere: dobro ureena drava, slepa poslunost voi (ili voama), sve lepo i savreno dobro funkcionie;

vojne parade, demonstracije sile, sve uglaeno i pod konac, svi diu kao jedan i bespogovorno sluaju voe, organizatore i monike, veina ivi dobro i u blagostanju (ili bar misli da je tako, a ko ne misli - ne sme da kae); i onda, ne proe dugo otkad takve idiline slike reda i blagostanja postanu stvarnost, a zamene ih ovakvi prizori: drava razorena, na nekom ratitu lei unitena oprema i ona nekad uglaena vojska - i to u stanju koje izaziva saaljenje prosjaka - a onaj toliko ponositi narod, nekad oduevljen mudrou i moima svojih voa, sada ini obinu rulju koja u ritama traga za komadom hleba, zahtevajui najstroije kazne za one svoje nekadanje voe; a nisu krive samo voe, ve i svi koji su svojom voljom uestvovali u stvaranju plitkoumnog i obezduhov-ljenog reda, zasnovanog na bezuslovnoj i nepromiljenoj poslunosti; ali, sve je nain za uenje, samo to mnogi to ne ele da shvate; metafizike sile deluju ne pitajui ko je ta shvatio, a ko ni uz njihovu pomo ne naui metafizike istine - bie eliminisan (!); i zato, niko ne treba da podrava stvaranje nekog reda, kao ni stvaranje nereda, protivno metafizikim zakonima - takvim podravanjem zasluuje se odgovor metafizikih sila.

128. Zakoni religije 1) Nijednu religiju nije izumeo Bog, nego ljudi, niti je neka religija izumela Boga - jer On predstavlja Najviu Realnost; sukobi meu religijama i na religioznoj osnovi, i to u Ime Boje, predstavljaju vrhunac bogohulnitva i skaraenja; ono to je zajedniko gotovo svim relirgijama u svetu, jeste svojatanje Boga - a On je JEDAN I JEDINSTVEN. 2) Religija je pokuaj povratka ljudi zajednitvu sa Bogom, na organizovan i drutveno prihvatljiv nain; kao takva, ona je pozitivna, ali problemi se javljaju u vezi sa zloupotrebama religije, kao i sa hijerarhijom i organizacijom koju u religijama sreemo; rezultat takve organizacije jeste zahtev za bezuslovno prihvatanje dogmi i ukidanje prava na promiljanje; opravdano je to religije ne ele sumnju, jer sumnja je suprotnost VERI, ali promiljanje nije isto to i sumnja - ono je izraz slobodne volje kao Bojeg dara oveku, a Boje darove niko, i apsolutno NIKO, nema prava da ukida (!!!). 3) Religija koristi duhovno neuzraslom oveku koji ima elju za duhovnim uzdignuem; da bi takav ovek mogao biti uvren u veri, potrebna mu je autoritativna dogma, rituali kojima se zadovoljava potreba za svrhovitou,

kao i tano propisani naini upranjavanja verskih obreda, vreme i nain posta, molitve i slino - jednom reju, religija propisuje metodologiju verovanja, koja duhovno neuzraslom oveku zaista moe biti od koristi; ali, to ovek duhovno vie uzrasta, on je sve blii nivou na kome e prirodno poeti da promilja ono to od njega trai religija; znak istinskog duhovnog uzra-stanja jeste prevazilaenje religijskih dogmi i propisanih proceduralnosti; nije, naravno, re o odbacivanju i omalovaavanju dogmi i religijskih pravila, ve o prestanku potrebe za njima, isto kao to na nivou iste Duhovne Sutine ni sami metafiziki zakoni vie nemaju svrhu. 4) Niko ne moe spasiti duu niti zasluiti istinsku sreu uz pomo religije, bude li se slepo drao onoga to mu se servira i bude li bio spreman da u ime religije podrava ili ini i ono to je suprotno metafizikim zakonima, jer metafizika ne pravi razlike meu religijama, isto kao ni meu nacijama; niko takoe nee spasiti duu niti postii sreu time to e prei u neku novu religiju ili sektu - time e samo prihvatiti nove dogme i pravila igre; ovek moe znati da mu je dua ve uzrasla i po tome to e prestati da osea potrebu za bilo kakvom religioznom pripadnou, ba kao to onaj koji se dovoljno napojio prestaje da osea potrebu za vodom - moe li biti ega loeg u tome to neko vie nije edan (?);

ovo, naravno, ne podrazumeva nikakvo omalovaavanje, pa ak ni naputanje religije, a naroito ne podrazumeva odbacivanje istina koje su sadrane u religiji, a koje takoe predstavljaju odreen izraz metafizikih zakona; to samo znai da se u duhovnom uzdizanju moe ii dalje, a svako je slobodan da sam bira put; svaki pokuaj nasilnog nametanja kao i ukidanja neke religije, religioznih stavova i uenja - predstavlja bogoprotivnitvo prvog reda i zastraujui sukob sa metafizikim silama (!!!).

129. Zakon rodoljublja (ili patriotizma) Ljubav prema otadbini sama po sebi nije loa (a koja to ljubav uopte moe biti loa, ako je stvarno ljubav?), ali je loe kada uz nju ide mrnja prema otadbini NEKIH DRUGIH LJUDI; tu ve ne moe biti govora o ljubavi, jer istinska ljubav ne moe stanovati u istom oveku pored mrnje, pa onda ne moe biti rei ni o patrioti; meutim, navodna ljubav prema svojoj otadbini uglavnom predstavlja barem potencijalnu (latentnu) mrnju prema nekoj tuoj otadbini, ili prema nekom drugom narodu, isto kao to i svaki nacionalizam predstavlja uvod u ovinizam; otud je u praksi patriotizam uglavnom duevna hrana za duhovno ruinirane ljude; zahvaljujui negovanju patriotizma,

vlastodrci su uspevali da obezbede jeftino pogonsko gorivo za pokretanje besmislenih ratnih sukoba; zbog svega toga, ko eli duhovno da se izgrauje i da postigne istinsku sreu - ne moe biti patriota u tom iskrivljenom smislu; to ne znai da prema svojoj otadbini i svom kraju ne treba gajiti ljubav, jer nijedna istinska ljubav ne moe koditi.

130. Zakon savesti Savest je SVEST o dobru i o ISTINSKIM moralnim naelima; putem SAVESTI dua komunicira sa SVEU i govori joj ta je bolje; nedostatak savesti znak je da je dua obolela i smanjena, pa nema snage da se obrati svesti dovoljno glasno.

131. Zakon saveta Bolji e savet dati onaj koji ima veu i istiju duu.

132. Zakon sigurnosti Svaka je sigurnost lana, ako je utemeljena na nekoj ovozemaljskoj moi, odnosno ako je protivna metafizikim istinama; sigurnost u bilo emu direktno je srazmerna potovanju Zakona Ljubavi, Vere i Nade - a ak ni sama Ljubav, bez Vere i Nade, za sigurnost nije dovoljna; postoji nebrojeno mnogo mogunosti da bude ugroena sigurnost oveka i onoga ime on raspolae, a nema te ovozemaljske sile i moi kojom se sve te mogunosti mogu staviti pod kontrolu; kada ovek o tome bolje porazmisli, postaje jasno da se ljudima uopte ne deava toliko nevolja koliko bi moglo, to znai da Milost Boja veinu njih spreava; a ono to se ipak deava, predstavlja posledicu neega, ili pak ima svoju metafiziki utemeljenu svrhu - bez obzira da li je to oveku jasno ili ne; i zato, ako govorimo o sigurnosti, neizostavno treba da znamo sledee: bavei se suvie ovozemaljskim stvarima i poslovima, koje po prirodi prati nesigurnost kao normalan saputnik propadljivosti - udaljiemo se od ISTINSKE SIGURNOSTI, koja je srazmerna ISTOTI I VELIINI DUE (!).

133. Zakoni sile 1) to je sila vea - PRE E PROPASTI; svaka je sila praena detrukcijom, ali i samodestrukcijom - ne treba oveku bolji nain da sebe sasvim upropasti, nego da se u postignuu svojih ciljeva slui nasiljem; silom i nasiljem ne moe se stei nita ISTINSKI VREDNO I TRAJNO, nita to oveka moe ZAISTA USREITI - ve SAMO ono to e mu obavezno doneti nevolje i patnju; mudar e radije od neega odustati, nego to e se posluiti nasiljem DA BI TO DOBIO, jer mudar zna da svako nasilje OBAVEZNO prati metafizika odmazda sa kamatom. 2) Postoje ipak razlike izmeu sile i nasilja, a takoe postoje razlike izmei sile i grube sile; ako je sila usklaena sa istinskom pravdom - onda ona nije nasilje, jer pravednom i odmerenom silom ponekad mora da bude spreeno nasilje; nerazumno dete shvatie kao silu ako mu roditelji ne dozvole ono to je tetno i runo, ali tu je re o plemenitoj roditeljskoj nameri; a pod grubom silom podrazumeva se svaka neodmerena i metafiziki neutemeljena primena sile, odnosno svaka ovozemaljska sila propraena negativnim mislima, oseanjima i namerama; ni u primeni nune i pravine sile ne sme se preterati, jer neodmerenasila prestaje da bude pravina i postie suprotne efekte.

3) Sila i nasilje nisu dokaz snage, ve SLABOSTI; istinski je jak SAMO DUHOVNO JAK OVEK - takav svoje namere i ciljeve ostvaruje bez sile (!). 4) esto se desi da pred silom razum odstupi - ali, NEMA te sile koja nee SAMU SEBE UNITITI ako je pred njom neiji RAZUM uutao (!). 5) Ljudska sila i nasilje odnose se i na Prirodu: svako nasilje prema Prirodi podlee poravnanju rauna, pa i neumeren rad. 6) Silom se ovek moe prinuditi da ini ono to drugi hoe, ali ne i da misli i osea po narudbini; sila moe da sprei drugu silu i nasilje, ali ne moe da pobolja oveka; silom potisnuta sila ekae pogodan trenutak da se opet ispolji; da bi se ovek oslobodio sklonosti ka ispoljavanju sile, on mora u sebe da useli Ljubav, inae e propasti; NIKO ne moe primeniti NIJEDAN vid sile prema oveku koji nikoga ne mrzi, a da ga ne stigne ESTOKA metafizika odmazda; ispoljavanje MUDROSTI jeste i kad razum popusti pred silom - to je odlian nain da sila uniti SAMU SEBE(!).

134. Zakon siromatva Materijalno siromatvo samo po sebi nije ni dobro ni loe; ne znai da siromaan obavezno mora da bude i dobar; ali, materijalno siromatvo moe da ima i svoje dobre strane, ako ga ovek iskoristi za proiavanje svoje due, jer bogatstvo oveka moe da zaseni i zavede u duhovno bespue; bolje je biti siromah velike i iste due, nego bogata ija je dua uprljana i sitna (!).

135. Zakon skromnosti SKROMNOST U PROHTEVIMA predstavlja temelj zadovoljstva; skromnost PRED DRUGIMA vrlina je ako se tie ovozemaljskih ljudskih vrednosti; ali, skromnost U DUHOVNO--INTELEKTUALNOM SMISLU nije dobra - niko nema toliko veliku duu, da bi je trebao ruiti kako bi pred drugima ispao skroman; lana skromnost nije dobra ne samo zato to je lana, ve pre svega zato to se njom pothranjuje tue sitno-duje; nije dobro da mudar pred glupima zbog skromnosti umanjuje svoju mudrost - glupi od toga nee biti pametniji; skromnost pred drugima uglavnom se i smatra vrlinom zato to se od umnog oveka oekuje da od sebe naini budalu, kako bi porasla cena glupacima;

ne moe biti vrlina kada neko nekoga unizi, niti moe biti vrlina kada ovek sam sebe uniava, pa zato svaki ovek koji je svestan svoje umnosti ne treba to da krije; ne moe u tome niko da pogrei: ko nije uman, a misli da jeste - pred mudrima e ispasti glup, to je tano (da je pametan, ne bi se pravio pametnijim nego to jeste); a ko je stvarno uman - taj e pred mudrima zaista ispasti uman, u emu nema nieg loeg; to se pak tie glupih, uman ovek ne mari za njihovo miljenje, jer njima i glupost moe predstavljati mudrost.

136. Zakon slabosti Slabost tela nije nita pred slabou DUHA; izreka kae: u zdravom telu zdrav duh; u ovoj izreci, da bi zaista imala univerzalnu vanost, treba promeniti red rei: u zdravom DUHU - zdravo TELO (!).

137. Zakon slobode Nema ISTINSKE slobode bez MUDROSTI; istinska mudrost podrazumeva odbacivanje negativnih misli i oseanja, neinjenje loih dela, potpunu kontrolu nad svojim nagonima i strastima, nepriznavanje predrasuda i nametnutih shvatanja, odbacivanje straha od prolaznosti i nematine - drugi naziv za TAKVU mudrost jeste SLOBODA.

138. Zakon sloge Dvojica vie mogu nego jedan, dvojica vie i znaju nego jedan ovo je osnovni razlog za ljudsku slogu; ali, mudar ovek nee se sloiti sa drugima, makar bilo re i o apsolutnoj veini, ako takva sloga nije metafiziki pozitivna, odnosno ako se ona tie negativnih misli, namera i dela; dobro je kad se mudri sloe, ali nikako ne moe biti dobro kad se zlonamerni sloe - u takvoj slozi ne valja uestvovati niti je podravati.

139. Zakon Sluajnosti Ljudi SLUAJNOSTIMA nazivaju ono emu NE ZNAJU UZROKE; na metafizikom planu sluajnosti NEMA - sve je USKLAENO sa Zakonom uzroka i posledica; ak ni ono to se smatra oitom sluajnou nije sluajno, ve je takoe NEIM izazvano ili NEEMU slui; kormilar moe pustiti da se laa bez upravljanja kree niz reku i da se negde sluajno nasue; mnogi e kazati da se nije moglo predvideti gde e se laa nasukati i da je to bio ist sluaj- ali kormilar je pustio kormilo, i TO JE UZROK to se laa nasukala; i samo verovanje u sluajnosti predstavlja isputanje kormila ivota iz sopstvenih ruku; drati kormilo ivota znai DRATI SE METAFIZIKIH ISTINA - U TOME JE KLJU LJUDSKE SUDBINE (!!!).

140. Zakon smeha Uvek je dobro i zdravo smejati se, ali nikada nije dobro i duhovno je vrlo nezdravo ismevati drugog i rugati mu se.

141. Zakon snage Svaka je ovozemaljska snaga NITAVNA SPRAM DUHOVNE SNAGE, i svaka se upotrebom troi i vremenom propada - samo DUHOVNA sve vie RASTE to se duh i um VIE KORISTE (!).

142. Zakon snova Matanje je sanjanje u budnom stanju, i vrlo je korisno ako se mata o ispunjenju pozitivnih elja; snovi koje sanjamo dok spavamo uglavnom su proizvod naih misli, oseanja i dela u budnom stanju; u tom smislu, snovi mogu sadrati prikrivene poruke i opomene, kojima se nekad pridaje predskazujui znaaj; usled toga, mnogi ljudi bave se simbolikom sna, pokuavajui da odgonetnu predskazujui smisao sanjanog; ali, u tome nije pravi smisao snova - oni govore o onome to je u nama; a ono to nam se deava i jeste posledica onoga to nosimo u sebi, dakle to mislimo, oseamo; i inimo; kada neto sanjamo, treba da se upitamo ime smo zasluili ba takav san, a ne ta taj san najavljuje; svi runi snovi predstavljaju GNOJ DUE - preko njih dua pokuava da se oisti i da svest upozori kakve su sve neistoe u nju pohranjene; u tom smislu, snovi mogu biti dobri putokazi;

proiavajte svoju duu od neistih misli, oseanja i namera, pokajte se iskreno zbog ravih pomisli i dela, mislite pozitivno i inite dobro - pa e i vai snovi poeti da se menjaju; kada ponete uredno da sanjate snove prijatne sadrine i ispunjene raznim bojama, a naroito kada u takvim snovima ponete da sluate i dopadljivu muziku - to je odlian znak da ste se ve prilino oslobodili zlobe, mrnje, zavisti, sumnji, strahova i drugih negativnih misli i oseanja, i da ste ve na putu duhovnog uzrastanja; a kada ponete uredno da sanjate crno-bele snove ispunjene nejasnim ili neprijatnim deavanjima - skrenuli ste sa puta duhovnog uzrastanja, dua se neim prlja (saznajte ime!) i poinje da isputa gnoj; drugima ne treba govoriti previe o svojim runim snovima, jer meu njima moe biti osoba sklonih negativnim verovanjima i zaraenih suludom potrebom da govore o loim dogaajima; takvi ispunjenje loeg sna vide kao gotovu stvar, jer sadrina sna aktivira njihovu bolesnu matu i skaradnu veru u ispunjenje loih predskazanja; ova negativna vera i bolesna mata uglavnom predstavljaju razlog za ispunjenje ponekog runog sna; zbog toga se ne treba previe baviti ni sopstvenim snovima, niti ih svakom kazivati, nego samo promisliti ta im je uzrok od naih sopstvenih misli, oseanja i dela - pa taj uzrok odmah otkloniti.

143. Zakon Spasa SPAS DUE JE TEMELJNI ZADATAK OVEKOV; ko svoju duu urui i uprlja, NITA mu drugo ne vredi spaavati; niko drugome ne moe spaavati duu, ako je onaj sam reen da je rui; niko nije ni sposoban ni podoban da spaava svet, ako ne spaava SVOJU duu; niko nikada ne treba da potcenjuje drugoga, jer ba taj, ili neko njemu slian, moe ga u nekoj prilici spasiti kakve nevolje; ISTINSKI spas ovekov od SVEGA ravog sadran je u potovanju zakona Ljubavi, Vere i Nade (!!!).

144. Zakoni sree 1) ISTINSKA SREA ne moe se postii krenjem metafizikih istina - ovek moe ISTINSKI biti srean SAMO onoliko kojiko se tih istina pridrava; istinska srea utemeljena je na POZITIVNIM mislima, oseanjima i delima, trajna je i zasnovana na Harmoniji due, a sagraena od Ljubavi, Vere i Nade zajedno; da bi ovek bio istinski srean, on mora ODLUITI da bude srean i ostati pri toj odluci (!!!). 2) Ljudi svata nazivaju sreom - obino prolazna zadovoljstva i razne samoobmane; mnogi kau ja sam srean ,

a dok to izgovaraju duu im jede mrnja, zavist, sumnja, pakost, strah, nemiri i ko zna ta sve jo; nema sree gde se dua rui, jer SREA JE DRUGI NAZIV ZA PESMU DUE (!!!). 3) U svakodnevnom ivotu ljudi obino misle da e postati sreni kada postignu neki zacrtani cilj, ili ispune neke svoje elje; u ovome nema nieg ravog, ako ciljevi i elje nisu u sukobu sa metafizikim istinama - njihovo ispunjenje tada zaista moe biti povezano sa sreom; ali, ta povezanost vai i u OBRNUTOM smeru - ako je ovek UNAPRED srean i zadovoljan, stvaraju se MNOGO BOLJI USLOVI za postignue ciljeva i ispunjenje elja; i zato, dajmo prvo pristup srei u nae due - pa e ono to nam treba doi kao posledica sree, umesto da to sa zebnjom oekujemo kao njen uzrok; zato EKATI na sreu - srean treba biti ODMAH (!); pravu sreu ne sme da pomuti neispunjenje elja i uzmicanje ciljeva - ona mora da bude U NAMA, a sve ostalo e doi ako je s njom usklaeno, ili e izostati ako bi je na bilo koji nain pomutilo; kad se stekne istinska srea utemeljena na duhovnom uzdignuu, onda nema vie gra i straha od neispunjenja elja - a to je bitan uslov da elje uopte i budu ispunjene; a kad je ovek istinski srean, on i u neostvarenim eljama vidi sreu, jer zna da je svakako bolje to je tako bilo; SREA NIJE STICAJ OKOLNOSTI, VE STANJE DUE I SVESTI KOME SE OKOLNOSTI POTINJAVAJU (!!!).

145. Zakon smaka sveta Evidentirano je vie od hiljadu proroanstava (i to samo onih pouzdanih) u kojima su proreeni smakovi sveta to su ve trebali da se dogode - svima je zajedniko jedno: nije se dogodio nijedan (!) ; meutim, mnogi fragmenti iz nekih kataklizmikih proroanstava dogaali su se ve mnogo puta (gladi, ratovi, bolesti, prirodne nepogode), pa se moe rei da proroci (i proroci) nisu ba uvek i ba sve promaili; ali, jedno je izvesno: ljudima uruene due smak sveta se neprestano deava - to je trenutak njihove fizike smrti (u tom trenutku rue se definitivno sve njihove iluzije, a sva ovozemaljska dobra i moi postaju prah i pepeo); za takve ljude (a naalost re je o veini) sasvim je svejedno da li umiru oni ili umire svet - za njih vai izreka da svako umire sam; ali, istina je i ovo: ko jednom-jedinom oveku zlo poeli - greh ini; a koliko je tek grean onaj koji prieljkuje smak sveta zarad toga to on sam nije svojim ivotom zadovoljan (?); nema ovek prava ravo misliti ni drugome ni sebi, a naruito ne celom svetu, ma kakav da je taj svet; jer, Bog je nainio najbolji mogui Svet i sve to u ljudskom svetu ne valja nainili su sami ljudi protivno Volji Bojoj, zloupotrebljavajui Bogomdanu slobodu svoje volje; zato nema ni razloga da propadne svet ve samo ono to u njemu ne valja i to ga kvari;

nije dato oveku da odluuje kada e to biti, a to u stvari biva stalno - sve vie, sve snanije i sve uoljivije to vreme vie odmie; ali, smaka sveta nee biti za one koji ga nikom ne prieljkuju, ve vode rauna o sopstvenoj dui - odnosno o svojim mislima, oseanjima, namerama i delima; kada se vreme za uenje primakne kraju, kada se vremenski tok ubrza toliko da uzroci stignu posledice, kad se godinja doba ponu sustizati i meati, i kada se ponu preklapati TAMA I SVETLO - desie se VELIKA PROMENA, zavrni ispit najveeg i najdueg ljudskog kolovanja, KONANI OBRAUN SILA SVETLA, DOBRA I MUDROSTI sa silama tame, zla i gluposti; metafizika ZNA ishod, ba kao to i fizika zna gde e pasti kamen kada se tano zna kolika mu je masa, pod kojim uglom i kolikom silom je baen: zlo, tama i glupost bezduhovlja DEFINITIVNO E PROPASTI i sa sobom odvui u POTPUNU PROPAST sve ono to je sa zlom i bezduhovljem povezano ili na njima zasnovano; ali to nipoto nee biti smak sveta, jer itav ljudski svet posle VELIKE PROMENE bie SVET UZRASLIH DUA - bie SVET SVETLOSTI, HARMONIJE I NEPROLAZNE SREE (!!!).

146. Zakon straha Strah je otrov dui, vrlo slian mrnji i povezan sa mrnjom (kad se ovek neeg plai, on obino to i mrzi); strah je TOLIKO tetan za oveka da bi se njega i drugih negativnih misli i oseanja NAJVIE trebalo bojati; ko se NEKOGA ili NEEGA uporno boji, nainie OD TOGA sebi neprijatelja, isto kao i kada mrzi - pa makar nikada i nikome ne kazao za taj strah; ak i pas razlikuje oveka koji ga se boji, pa njega i napada, jer se instiktivno plai tueg straha zato to je strah zarazan; nita ne moe valjati ako za temelj ima strah, kao i druga negativna oseanja i misli; strah da neka elja nee biti ispunjena mnogo e uiniti da se zaista i ne ispuni, jer sa strahom je skopan i nedostatak Vere; nije strah kada ovek razlono ne eli da ini ono to njemu ili drugome moe priiniti tetu - to je RAZUM; jedini strah koji ima duhovni znaaj jeste strah od prljanja i ruenja due - ko se toga uplai, ima izgleda da krene putem duhovnog uzdignua.

147. Zakoni strasti 1) Ljudi pre svega i ne znaju ta tano podrazumevaju pod strastima: jednom misle na neki porok, drugi put na nagone, trei put na preterivanje u neemu, etvrti put toj rei ak pridaju i nekakav nejasan duhovni smisao, peti put i ne znaju ta pod tim podrazumevaju...; a pod strastima moe se podrazumevati sve to i jo mnogo toga, s tim to je jedno izvesno: strasti jo mogu komandovati i razumnom oveku, ali istinski mudrom sigurno ne mogu - to znai da je svaka strasti, proizvod nedostataka istinske mudrosti; i mudar ima strasti, ali u njegovom sluaju one su sluge, a ne gospodari; a tamo gde gospodara zamenjuje malouman sluga - ne zna se ko je maloumniji; zato uman i produhovljen ovek svojim strastima SAM zapoveda. 2) SLOBODOM se moe nazvati i duhovno-intelektualno stanje oveka koji je svoje strasti stavio pod kontrolu SVESTI; POBEDOM se moe smatrati kada ovek protiv sopstvenih strasti dobije bitku, a one koje ne odbaci uini slugama svog RAZUMA, jer tamo gde strasti vladaju dua se kalja i rastae.

148. Zakon strpljenja Strpljenje je dokaz vrstine vere i postojanosti nade; od nestrpljivog bee njegove sopstvene elje i ciljevi; strpljenje ne mora biti povezano sa nekim ekanjem (nekada nije ni dobro ekati) - ono je naprosto STANJE DUE, isto kao i nestrpljenje; strpljivost je zasnovana na Harmoniji i ona je za duu dobra, dok je nestrpljivost oblik nemira.

149. Zakon sudbine ovekova SUDBINA je u NJEGOVIM rukama, barem to se tie onoga to ljude uglavnom zanima i na ta mogu uticati; sudbina kao nepromenljiv sled dogaaja izmiljotina je duhovno lenjih i neodgovornih, odnosno onih koji nisu voljni da spoznaju METAFIZIKE ISTINE i da ih se pridravaju (!!!).

150. Zakon sumnje Svaki ovek morao bi najpre da posumnja U SVOJE SUMNJE, ako eli da krene putem postignua istinske sree; sumnja je jedno od duhovno najotrovnijih oseanja, ona je direktna suprotnost Veri, kao i mrnja Ljubavi; sumnja je ravna negativnoj veri - ona je neprijatelj ispunjenju elja (!).

151. Zakon suprotnosti Harmonija se zasniva i na suprotnostima, ali tu nije re o suprostavljanjima - ve o suprotnostima koje se meusobno DOPUNJUJU.

152. Zakon svae Za svau je potrebno najmanje dve osobe, od kojih takoe najmanje dve nisu u pravu ve zbog samog pristanka na svau; na dobitku je onaj koji nee da se svaa, iako to ne mora odmah da izae na videlo.

153. Zakon Svesti Iako veina ljudi NIJE SVESNA svojih iSTINSKIH potencijala, za to nije kriva SVEST, ve ljudska plitkoumnost i obezduhovljenost; ak i ono to ovek ne moe da pojmi u svesti takoe je predmet svesti, jer u njoj postoji saznanje da se to ne moe svesno pojmiti; ono to ni na koji nain ne moe biti predmet svesti, ne moe za oveka imati pravu svrhu; da nije svesti, ne bi bilo ni snova, jer i oni su barem naknadno, predmet svesnog prosuivanja; OVEK - to je njegova SVEST O SEBI SAMOM (!!!).

154. Zakon sveta uzraslih dua Ukupan ljudski svet ini mnotvo podsvetova, koje takoe nazivamo svetovima (kae se da svako ivi u svom svetu); pojedinane svetove ine ljudi slinih sklonosti, interesovanja, karaktera i, naravno, duhovno-intelektalnog nivoa; ljudski svetovi meusobno se prepliu i dodiruju, neki se dopunjuju i sarauju, a teritorijalno i fiziki najee nisu razgranieni; tako i ljudi NAROITO izgraenog duhovno-intelektualnog nivoa ine SVET UZRASLIH DUA; njih ima u svim rasama, nacijama, religijama, drutvenim klasama i obrazovnim slojevima,

a meusobno se lako prepoznaju (iako ih drugi najee ne razlikuju); ono to oveka snalazi zavisi i od toga kom svetu pripada, a svrstavanje se ne vri nikakvim inom izjanjavanja, ve iskljuivo prema onome to ovek misli, osea i ini; najbolje je pripadati Svetu uzraslih dua, jer iako taj svet obinim ljudima nije prepoznatljiv, on je Svet istinske sree, harmonije i pozitivnih MOI; ljudi iz Sveta uzraslih dua ubedljivo su najsreniji ljudi na Zemlji, a njihov kompletan Svet nalazi se pod Duhovnom Zatitom; veliki broj nevolja obinih 1judi zasniva se na grenim mislima i delima uperenim protiv pripadnika Sveta uzraslih dua, a Duhovna Zatita nema popusta ni za neprepoznavanje, ni za nerazumevanje, ni za glupost; u bilo kakvom sukobu sa bilo kojim pripadnikom Sveta uzraslih dua, SVAKA ovozemaljska sila i mo MORA biti poraena, a neretko i sasvim unitena; injenica da Svet uzraslih dua barem zasad ine malobrojni, NIJE NI OD KAKVOG ZNAAJA - obezduhovljena veina vredi samo onoliko koliko je spremna da slui SVETU UZRASLIH DUA, jer ZBOG NJEGA I POSTOJI ITAV SVET (!); zbog ovoga niko ne treba da se osea unienim i diskriminisanim, jer Svet uzrasluh dua nema ba NIKAKVIH ogranienja to se tie pristupa (to nije sluaj ni sa jednim drugim ljudskim svetom) - JEDINO merilo jeste nivo duhovne uzraslosti (!!!).

155. Zakon svrhe i Prave Svrhe Svrha ljudskog ovozemaljskog bitisanja jeste ouvanje i izgradnja due - to se zove Prava Svrha; sve je nazadno i tetno po oveka onoliko koliko je suprotstavljeno Pravoj Svrsi; svaka druga svrha svrhovita je SAMO onoliko koliko, posredno ili neposredno, moe biti ukljuena u Pravu Svrhu, ili sa njom usaglaena.

156. Zakon sutine sveta i oveka PRAVA Sutina Sveta i oveka jeste Duhovna Sutina; dua, kao duhovna sutina oveka, ravim mislima, delima i oseanjima biva prljana i ruena, pri emu se pod ruenjem due podrazumeva ovekovo duhovno ruiniranje i uruavanje, odnosno gubitak duhovne individualnosti; dua je kao i Duhovna Sutina neunitiva, ali ruei duu ovek se u stvari ODRIE sopstvene duhovne sutine, ime gubi duhovni identitet - to se u religiji smatra smru jedne konkretne due; kada izgradi duu i spoji je sa Duhovnom Sutinom Sveta, pri tom ne gubei SOPSTVENU DUHOVNU INDIVIDUALNOST - ovek postaje BESMRTAN; vidimo, dakle, da i u sluaju smrti due, kao i u sluaju njenog SPASENJA (pod kojim se podrazumeva sticanje BESMRTNOSTI),

imamo ponovno STAPANJE pojedinane due sa duhovnom Sutinom Sveta, s tim to se u prvom sluaju GUBI identitet oveka i njegova svest (njegovo JAstvo), dok u drugom sluaju njegov identitet biva ZADRAN, JAstvo u celosti OUVANO, a SVEST povezana sa SVESVEU; ljudska dua tako stie potpunu Harmoniju, Blaenstvo i sposobnost telesnog USKRSNUA u materijalnom svetu (ako je re o oveku koji je doiveo telesnu smrt), odnosno mo BESMRTNOSTI i u svom ovozemaljskom telu (obnovljenom i ozdravljenom) - im se u materijalnom svetu kroz VELIKU PROMENU izvri ienje i steknu uslovi ZA USKRSNUE I BESMRTNOST (!!!).

157. Zakon ale Ko ne zna za alu, ne zna ni za zbilju (!).

158. Zakon tednje tednjom za crne dane prizivaju se crni dani; ako ovek ve tedi, treba da tedi za srene i radosne dane; tvrdiluk je rav i skup nain tednje, jer metafiziki raun je VEI od onoga to se tvrdilukom stekne.

159. Zakon tatine Kada neto ovek treba da kae, uini, ili nabavi - neka najpre razmisli nema li u toj nameri tatine, a ukoliko ima - neka od namere odustane, poto ga nee usreiti ono to se na tatini zasniva.

160. Zakon ugleda Ono to ovek ini zbog ugleda, esto predstavlja oblik tatine; ko svoje rei i dela prilagoava samo ugledu, a ne estitosti nije pozitivan ovek (!).

161. Zakon umerenosti (mere) Jedino se u duhovnom izdignuu ne mora imati mere; potovanje mere je nain vebanja duhovne snage, a umerenost nain ispoljavanja Harmonije; kada ovek ima podjednake anse da pogrei ili ne pogrei birajui izmeu dve mogunosti, pravo reenje sastoji se u iznalaenju srednje mogunosti (ukoliko je to mogue), koja e predstavljati umerenost izmeu one dve; kada treba izabrati izmeu sukoba sa metafizikim istinama i potovanja tih istina - mera se sastoji u tome da prva mogunost bude sasvim odbaena; u ljudskim poslovima mera i vera jedna drugu uvruju i zajedniki doprinose istinskom uspehu.

162. Zakon umetnosti Vredi samo ona umetnost koja HRANI DUU; treba ODBACITI svaku umetnost koja je utemeljena na nekoj negativnoj misli ili emociji, odnosno koja takve misli i emocije izaziva.

163. Zakon uspeha Bolje je NE USPETI u onome to je protivno istinskoj mudrosti, odnosno to je u sukobu sa metafizikim istinama; veliki gubitak postie se kada se ima uspeha u nekom poslu koji rui duu; elja za uspehom mora biti utemeljena na Ljubavi, kako uspeh ne bi ruio duu, a takoe mora biti utemeljena i na Veri i Nadi kako bi uspeh uopte bio MOGU; znate li zato uspevate da podignete ruku kad god poelite (?) - zato to UOPTE ne sumnjate da ete je podii (!); kad god elite USPEH oslobodite se GRA I STRAHA OD NEUSPEHA, pa ste ve preli vie od pola puta ka uspehu (!).

164. Zakon uveanja (ili lavinskog efekta) Uveanje efekata uoljivo je i na materijalnom planu: grudva baena niz planinu moe da izazive lavinu, neoprezno baeno maleno palidrvce moe izazvati poar ogromnih razmera, jedan ekonomski ili socijalni poremeaj u ljudskom drutvu moe proizvesti mnotvo neeljenih efekata, zamah leptirovih krila na jednom kraju sveta moe za posledicu imati oluju na sasvim drugom kraju i slino; na metafizikom planu uveanje (lavinski efekat) je pravilo, a izraeno je tim vie to je due vreme izmeu uzroka i posledica;

kada metafizike sile poravnavaju raune, poravnanje se vri i prema POSLEDICAMA ljudskih misli, oseanja, namera i naroito dela, odnosno prema REZULTATIMA izazvanog lavinskog efekta; niko nije kriv to je bacio grudvu, ve to nije vodio rauna da grudva moe proizvesti lavinu; niko nije kriv to je palio ibicu, ve to je zapalio seno; voe, politiari i njihovi sledbenici nisu krivi kad se MEUSOBNO lau i gloe (to im je naalost posao), ve kad svojim laima i stavovima izazivaju ratove i drutvene krize; osim toga, i sam metafiziki odgovor podloan je uveanju: metafiziki dugovi vraaju se sa kamatom, ali takoe se uveavaju i odgovori na pozitivne zasluge (!).

165. Zakon uvrede Ako ovek ODLUI da se ne uvredi - niko ga NE MOE uvrediti; uvredu drugi moe da kae, ali nikada oveka drugi ne moe prinuditi da se vrea; ko vrea - povreuje i rastura SOPSTVENU DUU; uvredljivost je rezultat duhovne slabosti, a vreanje je rezultat sitnoduja i gluposti; svaku uvredu treba prvo poslati na spavanje, isto kao i pijanog oveka - pa je tek ujutru pitati kako se osea.

166. Zakon uivanja Svako uivanje mora biti pokriveno odgovarajuom DUHOVNOM kompenzacijom, odnosno mora biti srazmerno ovekovom duhovnom uzdignuu - u protivnom se obavezno plaa nekom patnjom i mukom; mudar ovek nee se prepustiti uivanju dozvolivi da ga ono nosi, nego e hoditi stazom duhovnog uzdignua, vodei za sobom ona uivanja koja e ga disciplinovano slediti i nee ga saplitati.

167. Zakon Venosti Venost je JEDNA - a prolaznosti su mnoge; prolaznost je nain trajanja u materijalnom svetu, i predstavlja manifestaciju duhovnog pada; Venost je PRAVO SVOJSTVO i Sveta i oveka, ali duhovno nejaki ljudi Venosti se boje, kao to se ovek slabih nogu boji puta kome ne vidi kraja; VENOST JE KRAJNjA SVRHA POSTOJANjA (!!!).

168. Zakon Vere (Obuhvaen Zakonom Ljubavi, Vere i Nade - videti osnovne metafizike zakone)

169. Zakon odnosa vere i volje, mate i elje VERA je jaa od VOLJE, a MATa je jaa od ELJE; elja i volja su potrebne, ali od njih nema naroite koristi bez vere i mate; kada ovek bezuslovno veruje u ispunjenje neke elje, kada to ispunjenje uporno i jasno vizuelizuje, i kada je sve to propraeno odsustvom grevitosti i smirenou duha ispunjenje elje moe se oekivati kao to se svakog jutra oekuje raanje sunca; niko zbog novog raanja sunca nema gra, strepnje i nemira - odnosimo se tako i prema svojim pozitivnim eljama, pa e se one ispunjavati poput svitanja novog dana.

170. Zakon vernosti Vernost se ne zasluuje samo vernou - potrebno je i poverenje; u braku i drugim meuljudskim odnosima neverstvo se ee izaziva sumnjom nego neverstvom; SUMNJIVA je vernost onoga koji nikada ne protivurei - taj ve sutra NA ISTI NAIN nekom drugom moe biti veran (!).

171. Zakon vlasti 1) Loa je vlast koja smatra da narod postoji zbog nje, a ne valja ni ona koja tvrdi da radi u interesu naroda - valja samo ona koja radi U INTERESU LJUDI. 2) Vlast oveka nad ovekom sotonina je izmiljotina, a vlast LJUDI NAD NARODOM opravdana je koliko i vlast pastira nad stadom. 3) Vlast je ljudska ovozemaljska rabota, i kao takva obavezno je PROLAZNA; svaka je vlast za vreme, a pre e propasti ona koja to nee da prihvati (!). 4) Mudra vlast vie se zasniva NA SUPROTSTAVLJANJU MUDRIH, nego na podravanju glupih poslunih;

bolje je za vlast da slua mudre i onda kada joj predlau da se povue, nego da slua poslunike sumnjivog karaktera koji tvrde da od nje bolje vlasti nema; vlast koja se slui nasiljem - SAMU SEBE RUI (!). 5) Vlast, ast i strast - u dui gotova propast (!). 6) Najmudriji i najgluplji u neemu se slau: niti oni trae vlast, niti ele vlast drugih nad sobom, niti narod njih eli na vlasti; sa budalama stvar stoji mnogo drugaije: oni ele vlast, lako se potinjavaju vlasti - a i narod VOLI da ih vidi na vlasti.

172. Zakon voa i organizatora Voe i organizatori svih vrsta i nivoa odvajkada su meu ljudima imali naroite privilegije i poseban znaaj; u raznim dobima i kulturama razliito se sticalo pravo na vostvo, a razliiti su bili i nazivi poloaja i titula onih koji su upravljali ponaanjem drugih ljudi; jedno je meutim izvesno: ljudska potreba da imaju i ono to nije potrebno - stvorila je voe i organizatore; im je u prvobitnoj zajednici ovek obrao viak nekih plodova - naao se drugi ovek koji mu se nametnuo kao voa i organizator; to je bio izvrstan nain da oni koji vode i organizuju prisvoje najvie tih vikova (i ne samo vikova) za sebe,

ali i da svoje potinjene povedu u sukob sa drugim ljudima kako bi oteli jo vie vikova; uz izvesne modifikacije koje se smtraju napretkom, i uz stvarni napredak koji se tie izbegavanja primene grube sile u poslovima upravljanja i organizovanja - nita drugo nije se bitnije promenilo ni do danas; neke voe i organizatori jo uvek sami sebe smatraju onima zbog kojih postoji svet i drugi ljudi; ovakva shvatanja vostva i organizacije predstavljaju ugovor sa sotonom, bez obzira kojim se sve savremenim imenima nazivaju oni koji se bave nekom vrstom vostva i organizacije (u politici, privredi i drugde); vostvo i organizacija istinski ima smisa samo onoliko koliko se time spreava naruavanje prirodne harmonije i stvaranje haosa pri obavljanju ovozemaljskih ljudskih poslova; meutim, veina ljudskih poslova zasniva se na kvarenju sveta i naruavanju prirodne harmonije; otud su voe i organizatori upravo i najvei krivci za kvarenje sveta - bez vrstog vostva i organizacije ljudi u tome ne bi mogli da budu dovoljno efikasni; prema tome, svako vostvo, rukovoenje i organizacija predstavljaju sotonino saveznitvo ako se njima ne spreava kvarenje sveta i ako su na bilo koji nain u sukobu sa metafizikim istnama; svako ko eli da se bavi obezduhovljenim vostvom i organizacijom, to jedino ima za cilj sticanje ovozemaljskih bogatstava i moi - potpisuje pakt sa sotonom lino;

a svako ko takvo vostvo i organizaciju podrava, u njoj uestvuje ili na nju dobrovoljno pristaje - i sam postaje sotonin poslunik; nisu sotoninim vojnicima, avolima i zlodusima, zanimljivi neugledni i nemoni - oni takve nerado zaposedaju; avoli i zlodusi za svoj stan biraju tela ljudi uruenih dua, a najradije stanuju u ovozemaljskim uglaenim i nadmenim voama, uglednicima i drugim naroito vanim, cenjenim i poznatim linostima uprljanih i uruenih dua (!).

173. Zakon volje Volja bez VERE malo vredi, jer vera je uvek JAA od volje; bolje je u ispunjenje neke elje bezuslovno verovati, nego imati vrstu volju bez vere; najbolje je kad ima i volje i vere, s tim to vera treba da vlada voljom.

174. Zakon vremena Vreme se UBRZAVA pred VELIKU PROMENU: metafiziki zakoni ispoljavaju se sve bre i oiglednije, godine se sustiu, a godinja doba se meaju (!!!).

175. Zakon Velike Promene VELIKA PROMENA e se desiti i u njoj e PROPASTI ZLO (!!!).

176. Zakon vrline Vrlina je suprotnost svakom zlu, jer ako nije utemeljena NA DOBRU - onda nije VRLINA.

177. Zakon zadovoljstva Svako ljudsko zadovoljstvo jeste produena ruka sree; propadljiva ovozemaljska zadovoljstva mogu samo dati jednako propadljivu sreu; niko ne moe postii istinsko zadovoljstvo (kao ni istinsku sreu), dok ga U SVOJOJ DUI ne postigne; za postignue pravog zadovoljstva (kao i prave sree) nisu ni dovoljni ni potrebni nikakvi spoljanji uslovi - ono se NIIM ne moe kupiti, niti se za neto moe menjati; a ovek koji u svoju duu useli nezadovoljstvo i postane nezadovoljnik - ni zbog ega ne moe ni biti zadovoljan, ve moe samo doiveti iluziju privremenih i kratkotrajnih zadovoljstava, koja se obavezno plaaju jo veim nezadovoljstvom; za zadovoljstvo (kao i za sreu) vai reverzibilnost:

ne treba ekati da se ispune neki uslovi i postignu neki ciljevi da bismo bili zadovoljni, ve sebe treba uiniti bezuslovno zadovoljnim odmah i sad - pa e se elje i ciljevi mnogo lake ispunjavati; nezadovoljstvo je u stalnom sukobu sa Zakonom Ljubavi, Vere i Nade, pa ono jednako kao i zavist spreava ostvarenje ljudskih elja; takoe ne treba biti nezadovoljan ni onda kada se elje ne ispune, niti kada se dese neki neeljeni dogaaji: iz nekih metafizikih razloga sve to treba ba tako da bude - ili su sravnjeni neki rauni (to je dobro), ili je pruena prilika za uenje (to je takoe dobro), ili iz toga to se desilo (ili se nije desilo) treba tek da proistekne NETO ISTINSKI VALJANO (to je jo bolje); a to se tie obinih ovozemaljskih zadovoljstava, ni njih se ne moramo odricati, ali valja nauiti kako ih treba metafiziki usklaivati; kod njih ovek najvee zadovoljstvo osea dok ih oekuje, pa takve momente oekivanja treba maksimalno iskoristiti za vebanje i sticanje trajnog unutranjeg zadovoljstva; u te svrhe treba se koristiti odlaganjem zadovoljstava; u svakom danu i u svakom poslu treba najpre da razluimo ta nas ini zadovoljnim, a ta nezadovoljnim; onda treba da rasporedimo svoja zadovoljstva i nezadoljstva koliko je god to mogue: najpre emo obaviti ono to nas ne ini zadovoljnim, pa onda ono to izaziva nae zadovoljstvo; rav je dan u kome svo zadovoljstvo ujutru potroimo, teak je posao u kome se najtee za kraj ostavlja,

lo je ruak kada prvo pojedemo ono to najvie volimo, runa e nam biti hrana iz koje najpre odvojimo ono to nam se najvie svia; kada ovek naui da odlae i rasporeuje svoja obina ovozemaljska zadovoljstva, stekao je dobre uslove za postignue istinskog unutarnjeg zadovoljstva i trajne sree.

178. Zakon zahvalnosti Dunost je onoga kome je uinjeno dobro da se zahvali, a dunost onoga koji je uinio dobro nije da trai zahvalnost i pohvalu, ve da i sam bude Bogu zahvalan to ima mogunosti i mudrosti da drugima dobro ini.

179. Zakon zakona (drutvenih) Nije lo onaj zakon koji ima izuzetke, ve onaj iji izuzeci nisu ozakonjeni.

180. Zakon zasluga Zasluge su uzroci prema kojima metafizike sile vre poravnjanje rauna u skladu sa metafizikim zakonima; posledice tih poravnjanja uvek su onakve kakve su i zasluge, samo to su uveane za kamatu, ve prema tome koliko se na poravnanje ekalo; ovozemaljske zasluge metafizika ne priznaje ni grama preko merila usklaenosti sa metafizikim istinama; ovozemaljske pozitivne zasluge jako su krhke i lake - zaas ih porui i pretegne jedan-jedini greh zbog nekog ravog dela ili gesta; otud se ovozemaljski zaslunici ude zato ih ipak snalaze nevolje i zato nisu istinski sreni; naroito rave ljudske zasluge ostaju na ovozemaljskom planu i posle smrti onoga ko ih je poinio - one su dug koji se i potomstvu predaje u naslee; ali, potomstvo koje nije nita krivo bie poteeno odgovora na te zasluge predaka ako bude vodilo rauna o sopstvenoj dui, odnosno o svojim mislima, oseanjima i delima; prema tome, i onda kada ovek ispata neke zasluge drugih, sam je za to kriv jer se pozitivnim mislima, oseanjima, namerama i delima nije zatitio od negativnih uticaja; ovek iste i velike due stei e ZASLUGU POTPUNE ZATITE (!).

181. Zakon zavisti Zavist je opako negativno oseanje i jedan od najgorih otrova due; velika istina o zavisti je ova: teko je stei ono na emu se DRUGOME ZAVIDI; najbolji nain da ovek i pored truda neto ne stekne, jeste da ZAVIDI drugome koji to ve ima; onaj koji zavidi imae SVE MANJE, a onaj kome zavide imae SVE VIE (!).

182. Zakon zdravlja Nikakav ovozemaljski ugled niti mo ne moe biti NI CENA NI ZAMENA za ljudsko zdravlje; duhovno zdravlje tie se ouvanja due, i mudar ovek o njemu vodi rauna; duhovno nezdrav ovek moe izvesno vreme u fizikom smislu biti dobrog zdravlja, ali uprljana i uruena dua vei je problem od obolelog tela - duhovna prljavtina kad-tad e se manifestovati i na telesnom planu; sem toga, kada duhovno zdrav ovek i oboli, on mnogo lake moe da povrati zdravlje nego ovek slabe i prljave due.

183. Zakon zloina Zloin ponekad moe izmai ovozemaljskim zakonima, ali NIKADA i metafizikim; zloin se moe oprostiti, ime se zloinac predaje metafizikoj odmazdi - ali NIKO I NIKADA nema prava da zloin opravdava, inae e se I SAM svrstati meu zloince.

184. Zakon znanja Nijedno znanje nema vrednosti ako nije metafiziki zasnovano, odnosno ako ne podupire i ne podrava ovekovo duhovno uzdignue - svako znanje koje ovo ne ispunjava obina je domiljatost i lukavtina, a to znai da je ravno neznanju i gluposti, jer moe samo stvoriti probleme.

185. Zakon elje elje moraju biti usklaene sa Zakonom Ljubavi, Vere i Nade; ako u elji ima Ljubavi - ona ne moe biti negativna; ako je elja praena Verom, dakle bezuslovnim verovanjem - onda raspolaemo najboljim SREDSTVOM za ispunjenje (vera je jaa od volje); ako elju prati Nada, dakle iskreno nadanje utemeljeno na jasnom matanju o ispunjenju - onda imamo najbolji NAIN za njeno ispunjenje (mata je jaa od elje); znate li zato ptica leti (?): zato to ne sumnja u to ni sama ptica, ni onaj koji posmatra; znate li zato ovek ne leti kao ptica (?): zato to u to ne veruje ni onaj to bi poleteo, ni oni koji ga gledaju; ali, i ovek koji ne sumnja poletee, ako svojom verom nadjaa sumnju onih koji ga posmatraju, ili ako ni oni ne sumnjaju; i zbog toga, ne treba svoje elje kazivati svakom, naroito ne onima koji bi mogli izraziti sumnju u njihovo ispunjenje (a izrazie mnogi, bez obzira o emu je re), svejedno koliko su vam dragi i bliski; jer, ako za vae elje i namere znaju i oni sumnjiavi, vaa e vera morati i njihovu sumnju da savlada; bo1je je da svoju elju saoptite onome koji NE ELI da se ona ispuni, ali I NE SUMNJA u mogunost njenog ispunjenja - nego onome ko vam ELI ispunjenje, ali SUMNJA u takvu mogunost (!).

186. Zakon ivota Svakom istinski mudrom oveku ivot je besmislica ako jednom mora da se zavri - i zato je osnovna odlika PRAVE MUDROSTI traganje za mogunou sticanja VENOSTI; a takva mogunost ne samo da postoji, ve je apsolutno PRIRODNA i oveku PRIMERENA; sticanje venog ivota razliito se shvata i predstavlja u raznm religijama i kulturama ali, bez obzira na terminologiju, obiaje i nain poimanja, svugde se ono tie OUVANJA I IZGRADNJE DUE, odnosno UVAAVANJA METAFIZIKIH ISTINA; SVET NAJBOLJE MENJAMO MENJAJUI SEBE, A OD SVETA SE NAJBOLJE UVAMO UVAJUI SVET OD SEBE - ovo je prosta sutina ISTINSKI SRENOG IVOTA; LjUDSKI IVOT JE SVETINjA I APSOLUTNO NIKO I NI ZBOG EGA NE SME UGROZITI ILI OMALOVAITI NI SVOJ NI TUI IVOT - OVO JE JEDAN OD NAJTEMELjNIJIH METAFIZIKIH ZAKONA (!!!); SVAKO KO KRI OVAJ TEMELjNI ZAKON, OBEZVREUJE SOPSTVENI IVOT U TOME APSOLUTNO NIKO NEMA PRIVILEGIJE NITI POPUSTE; merilo istinske vrednosti ovekovog ivota nisu nikakve ovozemaljske moi, bogatstva i ugledi - VE ISKLJUIVO NIVO ISTINSKE DUHOVNE IZGRAENOSTI, ODNOSNO STEPEN PRIHVATANjA METAFIZIKIH ISTINA.