NATO protiv Srbije Transkripti razgovora stranih obavetajaca u Srbiji i inostranstvu

NATO diluje organe!

30. jun 2008. Kurir Vesli Klark i Havijer Solana umeani u trgovinu organima na Kosovu

BEOGRAD elni ljudi NATO Vesli Klark i Havijer Solana znali su da se meunarodne snage na Kosovu bave trgovinom organima i drogom i najverovatnije su bili umeani u ove poslove! Naime, 15. avgusta 2001. u iznajmljenoj vili u vajcarskim Alpima sastali su se nekadanji glavnokomandujui NATO snaga, ameriki general Vesli Klark, i Havijer Solana, generalni sekretar Alijanse. Kurir je doao do transkripta razgovora dvojice elnih ljudi NATO koji potvruje mnoge nedoumice u vezi sa trgovinom ljudskim organima, kao i nelegalnom trgovinom drogom. Podseamo da se trgovinom ljudskim organima bave i istraitelji Hakog tribunala, ali nedavno je na inicijativu Rusije pokrenuta i istraga o ovom problemu u Savetu Evrope. Kurir e uz redakcijsku opremu teksta preneti kompletan razgovor Solane i Klarka. Te veeri sa njima u kui su bile prisutne i dve devojke ija je uloga bila da poprave raspoloenje dvojici monika. Razgovarali su u oputenoj atmosferi, uz aicu pia. Klark: Ovih dana u posetiti Kosovo... Solana: Budi oprezan, Kosovom partaju bande narkodilera. Tamo nema zakona, nema kontrole... Hm, veliku smo greku napravili kada smo pustili ove (iptare - prim.aut.) da vladaju. Klark: Da. Moda. Solana: Za sve su krivi operativci CIA... Njima je bitna samo droga i njihovi poslovi... Klark: Da, znam kako je dole... esto odem na Kosovo, uglavnom inkognito, tako je sigurnije. Ali sada moram da obavim jedan posao. Treba da prebacimo tovar za Fort Breg.

Solana: Nije valjda toliko hitno... Misli na organe? Klark: Da, da... Solana: Dobro radi Bondstil. lafkok (ovek zaduen za bezbednost baze - prim.aut.) i Kuner (Bernar, prvi ef Unmika, sadanji ef diplomatije Francuske, istrani organi Hakog tribunala ispituju njegovu povezanost sa trgovinom organima - prim.aut.) odlino obavljaju posao... Klark: Jeste. Izgleda da je sada hitno. Stalno se odravaju neki sastanci s generalom Andersonom. Kad zavrim to, skoknuo bih malo do Srbije. ta misli, kako e me doekati? Solana: Ne brini, bie posluni. Ovi u Beogradu su mnogo posluniji ak i od ovih u Podgorici. U Crnoj Gori mogu da se menjaju predsednici, ali sve konce uvek vue Milo, zato to parama sve kupuje. Kada bude bio u Beogradu, izbegavaj kontakte s Kotunicom i njegovim ljudima... Zna, odnosi izmeu njega i inia su prilino zahladneli... Mada, ja mislim da je ini u pravu... Kotunica je nezgodan za saradnju. Zna, kad pria s njim, uvek paljivo saslua, ali na kraju razgovora uvek zaotri stvari... S njim nikad nismo mogli da se do kraja dogovorimo o bilo emu... Klark: ta misli, kako e reagovati na ovo oko TV stanice? Ti zna da sam ja u knjizi napisao da sam lino birao ciljeve... Solana: Da, znam, video sam... Klark: Ali isto tako zna koliko su me Klinton i njegovi pritiskali da bombardujemo srpsku televiziju... Solana: To to mi znamo je naa tajna! O tome ne sme ni sa kim da razgovara!

Sravniti Srbiju
01. jul 2008. Kurir NATO u potpunosti kontrolie proces privatizacije prirodnih bogatstava na Kosovu

BEOGRAD U drugom delu razgovora bivi generalni sekretar NATO Havijer Solana i glavnokomandujui alijanse Vesli Klark evociraju uspomene iz ratne kampanje u Srbiji 1999. godine. Solana: Nego, reci mi, Vesli, kako ide s privatizacijom preduzea na Kosovu? Ko je tamo od naih prijatelja? Klark: Mi smo postavili eksperte koji vode glavnu re pri privremenoj vladi Kosova. Predsednik komisije je Fred Barlou, za koga znaju samo oni iz vrha vlasti u Pritini. Politiki dirigent je Medlin, koja, zajedno sa Riardom(Holbrukom), kupuje sve to vredi na Kosovu. Toliko su razgranali poslove, da esto pomislim da e se jednog dana preseliti da ive u Pritini. Solana: Vesli, neto su me sino obavestili da je dolo do razmimoilaenja izmeu Kisindera i Beinskog, ali su ostali nedoreeni. ta se to zakuvava u Pentagonu? Klark: Kisinder i Beinski su kao maka i mi, jer se stalno ganjaju, ali ne mogu jedan bez drugoga. Uivaju u ulogama, jer se zna da oni kreiraju politiku Amerike. Blii mi je Beinski, jer je ratoborniji. Da smo njega sluali za vreme bombardovanja, Srbije ne bi vie bilo. Kisinder je mlakonja i, kako sam kae, savestan. On me kritikovao zbog napada na beogradsku televiziju. Solana: Da, previe je mlak. Klark: Sa Srbijom emo stalno imati probleme, jer je to buntovniki i ratoboran narod. Kad se razgovaralo o Srbima u Krajini, neki od naih su predlagali dugotrajan rat, a ja sam to presekao i naredio da se svi Srbi proteraju iz Krajine i Hrvatske kako bi Hrvatska bila mirna decenijama. Kakav rat sa njima! Oni bi se razbeali po umama i godinama

zagoravali ivot Hrvatima, jer imaju iskustvo s partizanskim ratovanjem. Solana: Vesli, dobro zna da sam ti dao odreene ruke oko odabira ciljeva i umalo da mi se ugasi karijera zbog toga. Preneli su mi da je lino Klinton uzbunjivao generale NATO protiv mene, jer je njemu za ovu funkciju bio pogodniji abar Romano Prodi. Italijani su mi najvie zamerili to nisam spreio bombardovanje televizije. Ima pravo, Vesli, trebalo je Srbiju sravniti sa zemljom. Gledam ove iz Vlade Srbije i, iskreno da ti kaem, gade mi se, poto su obini poltroni i ulizice. Ljubitelji lakih ena Klark: Kakve su ene Beograanke, ti si esto u poseti Beogradu? Solana: Sve u te uputiti. Srbija je bila zaputena za vreme vladavine Miloevia, ali ene su im mnogo lepe. Posle dolaska demokrata na vlast situacija se promenila. Za smene pare moete da imate i najlepe ene. U nekim ministarstvima Vlade Srbije sekretarice su najee zanosne lepotice, koje su spremne da za 500 dolara provedu no sa strancem. Primanja u Srbiji su jo uvek mizerna. Klark: Ti, izgleda, ima veliko iskustvo u toj oblasti. Solana: Dau ti broj telefona oveka koji ima sve to treba. Ima tu i glumica, estradnih zvezda, krem srpske prestonice.

Srbija mora u NATO

02. jul 2008. Kurir Budunost Srbije u evroatlantskim integracijama, smatrala dvojica nekadanjih kljunih lidera NATO

BEOGRAD Kakva je budunost Srbije, njenih suseda i cele regije, osnovna je tema o kojoj su razgovarali Havijer Solana i Vesli Klark na njihovom susretu, koji se desio 15. avgusta 2001. godine u vajcarskoj. U prijatnoj atmosferi vile u Alpima, u prisustvu dve dame, dvojica elnih ljudi severnoatlantske alijanse analiziraju propuste njihove politike na Balkanu. Klark: Ako hoemo trajno reenje, Srbiju treba zdrobiti. Potpuno je rasparati... Solana: Slaem se, treba je pre svega ekonomski unititi, to je najlake izvesti. Ali veruj mi, Srbe najvie boli to to im je Kosovo oteto. Posledice toga po njih bie dalekosene, ali Beograd mora da shvati jednu poruku. Niko ne moe da se odupre naoj volji. Ako je na cilj irenje na istok i ovladavanje energetskim resursima, jedna Srbija ne moe biti prepreka na naem putu. Bitan je i primer koji aljemo drugim zemljama. Klark: Samo da nije bilo onakvog raspoloenja u Vaingtonu, protiv slanja kopnenih snaga... Sve bi bilo mnogo bre. Solana: Vesli, nemoj da si na kraj srca. Ni ovo nije loe. Pogledaj koliko je prolo od bombardovanja, a mi u potpunosti kontroliemo celo Kosovo na najdirektniji mogui nain i utiemo na politike prilike u Srbiji i celom regionu. Pod novom vladom Srbija e sigurno postati deo evroatlantskih integracija, mada ne treba zanemariti ni uticaj opozicionih politikih snaga. Ali verujem da emo ostvariti cilj. Zna kako, iz iskustva koje imam sa srpskim politiarima tvrdim da je novac za njih najjai argument.

Klark: Ha, ha, ha... Znam. Ali sa vojnike strane gledano, nismo umarirali u Beograd, mada smo ih primorali da potpiu kapitulaciju u Kumanovu. Vojniki nismo dobili satisfakciju kakvu zasluujemo kao pobednici. Solana: Nismo uli na velika vrata, ha? Nema veze, uli smo na mala, ali e efekat na kraju biti isti. Moda je tako i bolje, a svakako je jeftinije. Sve ono to smo im ponudili u Rambujeu i sve ono to smo mi traili na kraju e se i ostvariti. Evo, ve imamo bazu na njihovoj teritoriji. To smo traili u Rambujeu. Traili smo slobodan prolaz naih trupa. I to emo dobiti, veruj mi, to je samo pitanje vremena. Oni e zauzvrat dobiti ono to im pripada. Klark: Da. Postae lanovi Evropske unije i NATO. Solana: Tako je. Ali mnogo je bitnije, ta e se desiti iza zavese. U budunosti mi emo u potpunosti kontrolisati politike stranke i politiare u Srbiji. Vie nee biti nikakvih iskakanja. Vlade se mogu menjati, ali e kurs ostati isti. Klark: Da li si u potpunosti siguran u to? Solana: Pa, recimo da sam skoro uveren, jo uvek nije sve zavreno, ali e u narednih nekoliko godina proces biti dovren. Naravno, jo uvek u Srbiji postoje politiari koji nisu u potpunosti izgubili svest o nacionalnom interesu. Oni e biti problem... Klark: Misli na Kotunicu... Solana: Da, na njega. On je prilino principijelan i teak za saradnju, ali emo te probleme reiti na ovaj ili onaj nain. Ne treba potceniti inia, koji je sada posluan, on je ipak surovi pragmatik.

Ubijajte civile
03. jul 2008. Kurir U sluaju otpora Jugoslavije treba ubijati civile, ruiti mostove, bolnice, kole, obdanita, rezervoare vode, bio zakljuak komandanata NATO

BEOGRAD Na Briselskom tajnom dogovoru 13. marta 1999. godine elnici NATO doneli su odluku o napadu na Srbiju! Sastanku su prisustvovali generali Klaus Nauman, Vesli Klark, general varckopf, general Anderson, general Rouzman, ak Klajn, Vilijem Voker i Bernar Kuner... Kao datum odreen je 17. mart, ali zbog loih meteorolokih uslova odreen je drugi datum, 24. mart. Zahvaljujui obavetajnom radu srpskih agenta, koji su bili dobro pozicionirani u samom vrhu NATO, vlasti u Beogradu imale su pravovremenu informaciju o poetku napada. itav sastanak od 13. marta je dokumentovan i Kurir ekskluzivno objavljuje zakljuke sa ovog sastanka. Zacrtani ciljevi svrstani su u nekoliko grupa: 1) Stvoriti najoptimalnije uslove za agresiju na Jugoslaviju. Operacijom Aligator poniziti Jugoslaviju i blickrigom poraziti vojsku i policiju na Kosovu i Jugoslaviji. 2) U sluaju pruanja otpora Jugoslaviju razarati najubitanijim sredstvima uz korienje municije sa osiromaenim uranijumom i kasetnih bombi. Kontejnere s bojnim otrovima i mikrobiolokim materijama aktivirati ako odbrambeni sistemi prue toliki otpor da se poremete planovi razraene akcije Aligator. Strateke neutronske bombe koristiti za eliminisanje ive sile na granici prema Albaniji i Makedoniji.

3) Formirani meunarodni sud u Hagu treba da presuuje po brzom postupku politikom, vojnom i policijskom rukovodstvu Jugoslavije uz selektivan pristup, jer insajderi treba da poslue tuilatvu i sudu za donoenje brzih presuda. Suditi za najtea dela iz oblasti ratnog prava: za genocid, ratne zloine i krenje zakona i obiaja ratnog prava. 4) U sluaju otpora Jugoslavije treba ubijati civile, ruiti mostove, bolnice, kole, obdanita, rezervoare vode, infrastrukturu, releje, trafo-stanice, dalekovode. Ruenjem rafinerija izazvati ekoloku katastrofu. Vinu ne treba tedeti, jer se ruenjem reaktora stvaraju mogunosti za brzu kapitulaciju Jugoslavije. Aktivirati i operaciju Potkovica, odnosno preko OVK pripremiti navodni egzodus albanskog ivlja, koji e se povlaiti prema Albaniji i Makedoniji, gde e ekati televizijske ekipe najveih medijskih kua na svetu kao bi se ovekoveila navodna zverstva jugoslovenske vojske i policije. 5) Stvoriti uslove za stvaranje nezavisne drave Kosovo, koja e funkcionisati samo uz prisustvo NATO snaga, a one se nee povlaiti najmanje dvadeset godina. Nezavisna drava Kosovo e se kasnije pripojiti Albaniji i uz uzimanje teritorije od Srbije (jug Srbije do ispod Aleksinca), zapadne Makedonije, Malesije od Crne Gore i severnog dela Grke stvoriti Veliku Albaniju, koja e dominirati Balkanom i svim putnim i vazdunim koridorima prema Aziji i Africi. 6) Ukoliko doe do brze kapitulacije Jugoslavije, odrediti pravce povlaenja vojske, policije i srpskog i nealbanskog stanovnitva prema Merdaru, Bujanovcu i u pravcu Pritina - Medvea. Pri tom zarobiti sva borbena sredstva vojske i policije i tretirati ih kao ratni plen OVK. Ne dopustiti da se izvuku avioni iz hangara Slatinskog aerodroma. Vojno sposobnim graanima Kosova srpske nacionalnosti koji su pristupili vojnim i policijskim jedinicama takoe zabraniti naputanje pokrajine. Francuski major - srpski pijun Da je srpska sluba dobro pokrivala NATO, govori i sluaj francuskog majora PjerAnrija Binela, koji je, prema navodima francuskih vojnih organa, u periodu od 1996. do 1998. godine odavao srpskim obavetajcima poverljive vojne podatke o ciljevima NATO u Srbiji. U knjizi objavljenoj u junu 2000. Binel prihvata da je otiao predaleko kako bi doprineo da se izbegne krvoprolie i dodaje da nije izdajnik, pro-Srbin niti je za Miloevia. ef kabineta i oficir za bezbednost generala Pjera Virota i naelnik francuskog predstavnitva u vojnom komitetu NATO Binel stupio je u vezu tokom 1998. godine sa srpskim vojnim obavetajcem, pukovnikom Jovanom Milanoviem, s kojim se sastao u etiri navrata i tom prilikom mu usmeno i pismeno poverio tajne podatke o pripremama vazdunih udara NATO, navodi se u optunici. Vojni sud mu je u Parizu 15. decembra 2001. godine oduzeo in i osudio ga na pet godina zatvora, od ega tri uslovno. Pre toga je neto manje od godinu dana bio u pritvoru. Osloboen je u prolee 2002. godine.

Francuski Mengele
04. jul 2008. Kurir Na sastanku odranom 13. marta 1999. u Briselu Bernar Kuner i njegovi saradnici doneli nekoliko odluka o postupanju sa Srbima sa Kosova i Metohije

BEOGRAD elnici NATO 13. marta 1999. godine u Briselu na tajnom sastanku doneli su odluku o bombardovanju Srbije. Istog dana u NATO ratnom tabu za sanitet odran je sastanak. Predsedavao je Bernar Kuner, koji je ve tada bio odreen za prvog visokog predstavnika UN za Kosovo. Prema operativnom planu agresije na Srbiju, sanitet i ekipe za sanaciju terena trebalo je da odigraju veliku ulogu nakon proterivanja srpskih bezbednosnih snaga sa Kosova. Kuner je isticao znaaj lekarskih i medicinskih ekipa bacajui osvrt na iskustva iz Hrvatske i Bosne. Na ovom sastanku doneti su sledei zakljuci: 1) Zaplena svih sanitetskih vozila od vojske i policije i njihovo tretiranje kao ratni plen. Komandni kadar vojske i policije ne sme se povui u Srbiju, ve treba da se zadri u cilju ispitivanja njihovog uea u ratnim zloinima. 2) Prilikom asanacije terena, posle poraza vojske i policije, upotrebiti jake agense kako bi se spreila identifikacija poginulih uobiajenim patolokim metodama, pa ak ni analizom DNK. 3) Medicinsko osoblje NATO ne sme da prua pomo tekim ranjenicima ve ih treba eliminisati eutanazijom (namerno izazivanje smrti najee nekim otrovom). 4) Zadrati lekare i medicinsko osoblje srpskog porekla posle kapitulacije, da im se oduzmu line isprave i da se obaveu na viegodinje slubovanje u bolnicama u Albaniji. 5) Naputenu decu starosti do osam godina treba odvesti u ve spremljenu vojnu bolnicu NATO u Valoni. (Istraitelji Hakog tribunala su pronali dokaze o 10

postojanju ove bolnice, u kojoj su zarobljenim Srbima vaeni organi: bubrezi, jetra, srce, kimena modina prim. aut.). 6) Lake ranjene vojnike, policajce i graane srpskog porekla kojima nisu oteeni vitalni organi prebaciti u vojnu bolnicu u Valoni. (R.K.)

Bondstil kao baza za trgovinu organima Kasnije e se utvrditi da su ekipe lekara i medicinskog osoblja po povlaenju nae vojske i policije sa Kosova prebaene u NATO bazu Bondstil kod Uroevca. Ona je postala bolnica za vaenje organa ne samo zarobljenih i otetih Srba i nealbanaca nego i nesrenih devojaka koje su iz mnogih krajeva sveta dovedene da uveseljavaju vojnike NATO, Kfora i Unprofor policije. Poslednji podaci sa Kosmeta govore da iz baze Bondstil dnevno polee izmeu est i 14 aviona za koje postoji opravdana sumnja da prebacuju organe po bolnicama zapadnoevropskih drava, najvie u Kraljevsku bolnicu u Londonu. Nedavno je na inicijativu Rusije i Savetu Evrope pokrenuta istraga o trgovini organima na Kosovu. Istraga jo nije zavrena, ali prvi rezultati pokazuju umeanost meunarodnih snaga na Kosovu u ovaj zloin. pijuni bez granica Sadanji ministar inostranih poslova Francuske Bernar Kuner jedno vreme proveo je kao elnik humanitarne organizacije Lekari bez granica. Meutim, umesto da se bavi humanitarnim radom u kriznim aritima irom sveta, ova organizacija je esto bila paravan za neke druge aktivnosti. Na kontrolnim punktovima u Bosni na 43 mesta je otkriveno da organizacija umesto lekova i medicinskog materijala vercuje oruje, u Hrvatskoj je uhvaena 25 puta, a na Kosmetu 14 puta. Kuner je u krugovima NATO poznat kao osvedoeni srbofob. Zahvaljujui njegovoj pristrasnosti, Glavni tab Vojske Republike Srpske se odluio na nepopularnu meru isturanja francuskih vojnika iz sastava Sfora na mestima koja su bila odreena za vazduno bombardovanje srpskih stratekih poloaja oko Sarajeva.

11

Atentat na Kotunicu
05. jul 2008. Kurir Operacijom Bandit, u kojoj je 15. jula 2002. tadanji predsednik SRJ trebalo da bude ubijen snajperskim hicem u Sarajevu, rukovodili delovi zapadnih obavetajnih slubi

BEOGRAD Vojislav Kotunica trebalo je da bude ubijen snajperskim hicem 15. jula 2002. godine u Sarajevu, pred sam poetak trojnog samita efova drava SRJ, BiH i Hrvatske! Iza atentata stajali su delovi zapadnih obavetajnih slubi, a cela operacija imala je naziv Bandit. Meutim, itava akcija je provaljena i atentatori koji je trebalo da stignu iz Hrvatske nikada nisu doli do Sarajeva. Bezbednosne strukture Srbije i Republike Srpske uhvatile su susret dvojice kljunih obavetajaca u Srbiji u to vreme, Entonija Monktona i Dejvida Bleka, koji su razgovarali upravo o operaciji Bandit. Kurir ekskluzivno prenosi transkript njihovog razgovora, koji je voen u restoranu jednog beogradskog hotela 7. avgusta 2002. godine. Monkton: Dejvide, nije mi jasno kako je akcija otkrivena. Odabrani su najpoverljiviji ljudi. Blek: Izgleda da je logistika podbacila. Muslimanima se jednostavno ne moe mnogo verovati. Monkton: Ko je bio ukljuen od operativaca iz Sarajeva? Blek: Nai ljudi. Provereni. Monkton: Da li je planirani atentator bio solista ili je postojalo jo nekoliko ekipa za pokrivanje? Blek: Jedan ovek, ali je za svaki sluaj naa ekipa iz Zagreba trebalo da ga pokriva. Ne znam gde je greka. Monkton: Ko je obezbeivao cilj?

12

Blek: BIA je do sada obezbeivala predsednika Kotunicu, ali u okviru dubinskog obezbeenja mogue je da su se ukljuili i neki obavetajni centri Dravne bezbednosti Republike Srpske. Monkton: Krga i Tomi su bili pod prismotrom neprekidno pre samita Edauna sa predsednikom Mesiem, Kotinicom i lanovima predsednitva BiH. Odgovorni iz BIA su takoe bili u obradi. Nai operativci sa terena u Bosni su referisali da su njihovi obavetajni centri pod kontrolom. Blek: Da, ali je obavetajna sluba Vojske RS jo uvek jaka i oigledno nije pod kontrolom. Monkton: Greka je napravljena sa Biljanom Plavi. Dok je ona bila tu, stvari su se brzo postavljale na svoje mesto! Blek: Da li je Edaun znao za operaciju Bandit? Monkton: To je bila tajna operacija i za nju su znala samo tri oveka. (R.K.) Ko su u stvari Endrju Monkton i Dejvid Blek Endrju Monkton (puno ime Entoni Kolijer Leopold Monkton) je bio ef engleske obavetajne slube MI 6 za Balkan. Monkton je u Beograd doao neposredno pre petooktobarskih promena 2000. godine, a najbitniji zadatak bio mu je izruenje Miloevia u Hag, koji je uspeno obavio. Bio je blizak sa Vladimirom-Bebom Popoviem, edomirom Jovanoviem i posebno Duanom Mihajloviem, tadanjim ministrom policije. O tome svedoi i bivi zamenik naelnika RDB Srbije Zoran Mijatovi u knjizi Opelo za dravnu tajnu. O danu izruenja Miloevia u Hag pie: ...Javlja mi se gospodin Monkton, savetnik iz britanske ambasade u Beogradu, kae da e kasniti jer se nalazi u Crnoj Gori... Iz razgovora sa Monktonom vidim da je ceo posao oko transfera Miloevia u Hag bio na relaciji gospodin Monkton, britanski vojni atae i ministar Mihajlovi. Ko je kakvu ulogu imao, kako je izgledao plan u globalu, meni je bilo apsolutno nepoznato... Ve injenica da je u akciju ukljuen gospodin Monkton mirisala mi je na maler iz sledeih, malo neobinih razloga. Monkton, zvanino savetnik britanske ambasade, bio je obavetajac, a u dobro obavetenim krugovima njegovo ime vezivalo se i za smrt ledi Di.... Monkton je napravio jo jedan presedan. Kako upueni tvrde, engleski obavetajac je bio izuzetno dobro povezan sa srpskim podzemljem, pa je tako o aktivnostima zemunskog i surinskog klana znao mnogo vie nego efovi javne i dravne bezbednosti Srbije. Dejvid Blek je bio ovek koji je zajedno sa Donom Nejborom kontrolisao rad srpskih obavetajnih slubi, s tim to je on bio zaduen za DB, a Nejbor za vojne obavetajne strukture. Posle hapenja Nejbora postaje ef CIA za Balkan.

13

orak
06. jul 2008. Kurir Iz jo neutvrenih razloga, atentatori nikada nisu stigli na odredite sa kojeg je trebalo da ubiju Kotunicu. Britanski obavetajac i njegov kolega iz CIA sumnjaju da im je raune pomrsio srpski general Zdravko Tolimir BEOGRAD U drugom delu razgovora ef britanske obavetajne slube za Balkan, Entoni Monkton i njegov kolega iz CIA analiziraju propuste u operaciji Bandit, koja je imala za cilj likvidaciju tadanjeg predsednika SRJ Vojislava Kotunice. On je trebalo da bude ubijen snajperskim hicem 15. jula, pred sam poetak trojnog samita efova drava SR Jugoslavije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske u Sarajevu. Meutim, iz za sada neutvrenih razloga, atentatori i ekipa za podrku nikada nisu stigli na svoje odredite u glavni grad Bosne. Blek: Teren Republike Srpske sa stalno osmatra i snima. Pored meunarodnih snaga koje su na terenu, imamo i ubaenu specijalnu jedinicu, koja je obuena i opremljena za operacije po planinskim i neristupanim terenima, kao to su ovi u Bosni. Samo iskusni ljudi i provereni. Prema izvetajima naih operativaca sa terena, osea se prisustvo njihovog najboljeg obavetajca Tolimira, ili Tolje. Na je zakljuak da on vodi operaciju skrivanja Karadia i Mladia. Monkton: Znam za Tolimira. General Rouz mi je priao o njemu. Ima prilino visoko miljenje o njemu i kae da je jako sposoban. Priao mi je da su mnogi kanali za snabdevanje muslimana orujem tako elegantno iseeni da je oruje, umesto da zavri kod armije BiH, zavravalo u srpskim rukama. Blek: Da, sposoban je i naa je procena da e lov na ovu dvojicu (Mladi i Karadi) biti jako teak sve dok je on na slobodi i operativan. Monkton: Kau da je Mladi imao poverenje bez ostatka samo u dva oveka, Tolimira i pukovnika Dragoljuba Miloevia. Svi sistemi veza i prislukivanja bili su u njihovim rukama. Kakvi su izvetaji sa terena? ta dounici kau o atentatu? Kakve su reakcije zvaninih srpskih organa? Lin (Lin Montgomeri, supruga amerikog ambasadora u SRJ Vilijema Montgomerija) je prenela da je imala susrete sa njenim kontaktima iz srpskog vrha i da se niko od njih nije osvrnuo na pokuaj atentata. Moje veze takoe nita ne prenose. udna taktika. Izgleda kao da Srbi ekaju da mi sami obelodanimo da smo promaili? Blek: Isti je sluaj i sa mojim dounicima, jedino Marko kae da se po Beogradu pria da su muslimani planirali da ubiju Kotunicu zbog njegove politike pribliavanja Srbije i Republike Srpske. Tu smo priu malo podgrejali preko medija u Sarajevu. Dnevni avaz je neto radio po tome. I lepljenje plakata sa Kotuniinim likom po Bosni imalo je efekat. Monkton: Dobro je to su ovi iz AID (obavetajna sluba Bosne i Hercegovine) bili pod kontrolom i to nisu nita znali.

14

Blek: I dalje mi nije jasno kako nije uspelo?!

Posvaati Srbe!
07. jul 2008. Kurir Amerikanci i Englezi znali za povezanost vlasti i kriminalnih struktura u Srbiji

BEOGRAD Monkton i Blek, efovi britanske i amerike obavetajne slube za Balkan, u razgovoru koji je srpska sluba snimila 7. avgusta 2003. godine, izmeu ostalog, dotakli su se i problema organizovanog kriminala u Srbiji i njegove povezanosti sa delovima izvrne vlasti u Beogradu. Iz transkripta razgovora jasno je da su obojica bili veoma dobro upueni u prilike i odnose koji su u to vreme vladali u srpskom podzemlju. Meutim, iako je obojici bila poznata i uloga srpskih kriminalaca i njihovih kolega iz susednih zemalja u svetskom lancu verca narkotika, nije poznato zato ove kriminalne aktivnosti nisu preseene. Monkton: avo e ga znati. Uglavnom, nastavljamo dalje kako je planirano. Ovo nas ne sme mnogo poremetiti. Blek: U redu. Da li je prioritet i dalje odvajanje bosanskih Srba od Beograda? Monkton: Da. To i Hag. Mnogo bi lake bilo da je ostala Biljana Plavi. S njom i Dodikom lako je nai zajedniki jezik. Njeno sklanjanje iz politikog ivota bila je loa procena, oigledno da situacija nije bila zrela za to. Blek: Da, izgleda da je tako. Monkton: Ali, to je najbitnije, moramo staviti obavetajne slube Srbije pod kontrolu u potpunosti.

15

Blek: To e ii malo tee. Tajna policija i kriminalne strukture previe su vezane. Monkton: Da, ba sam razgovarao o tome s Duanom (Mihajloviem). Ni on ne odobrava toliku povezanost mafije i vlasti. Ne bih voleo da padnem u nemilost svojih pretpostavljenih u Londonu zato to nisam spreio kriminalizaciju Srbije. Blek: Neka Stroub (Stroub Talbot, visoki slubenik amerikog Stejt departmenta) odredi dalje korake, ovako vie ne moe. Dobijam prekore da mi odobravamo trgovinu droge i da uestvujemo u tranzitu jer 80 odsto droge stie iz delova Azije koji su pod naom kontrolom. Monkton: Videu ga u Beu ovih dana. Zna ta je apsurdno? Veina kriminalnih grupa u Srbiji koje trguju drogom najtenje sarauju sa Albancima sa Kosova i iz Albanije. A njihovi narodi se ne podnose. Neverovatno. Blek: Da, potpuni apsurd! Monkton: Nije, na kraju, ni bitno. Mislim da e najvee iskuenje za vlast u Srbiji biti kada Kosovo postane nezavisna drava, kao to je planirano, za nekoliko godina. To e biti pravi test i tek tu emo videti kakvi su zaista efekti ovog to sada radimo. Blek: Znai, nastavljamo po planu. Trajno eliminisati sve odbrambene efektive koje postoje u Srbiji. Sav komandni kadar vojske i policije koji je uestvovao u ratnim sukobima optuiti pred Hakim tribunalom i ukloniti iz ovih struktura. Monkton: Da, nastavljamo kao to je dogovoreno.

16

Rusija planirano oklevala

08. jul 2008. Kurir Uzdranost Rusije u sluaju bombardovanja Srbije bilo oekivano u NATO i unapred usaglaeno s Jeljcinovom administracijom

BEOGRAD Poetkom aprila 1999. godine u glavnom tabu NATO odran je sastanak o stratekim ciljevima koje treba postii bombardovanjem Srbije. Vojni zapovednici Alijanse zvanino su bili zabrinuti zbog mogue reakcije Rusije, ali je, prema izvetajima obavetajaca srpske slube u NATO, oklevanje Rusije bilo planirano i unapred usaglaeno s Jeljcinovom administracijom. Ova informacija je potvrena 20. maja 1999. godine od izvora bliskog najviim komandnim strukturama Alijanse. Kao to je poznato, u vreme NATO agresije izostala je konkretna vojna i materijalna pomo iz Moskve, eljno oekivana u Beogradu i Srbiji. Inae, na sastanku u glavnom tabu NATO doneti su sledei zakljuci: 1) Poruiti sve mostove i odvojiti Vojvodinu od centralne Srbije (ova odluka je doneta 6. aprila 1999). 2) Unititi sve telekomunikacione centre u Srbiji, i vojne i civilne. 3) Izvriti udare na stambena naselja, bolnice i rene brane. (Prva u planu bila je brana na Graanikom jezeru.)

17

4) Koristiti mikrobioloke materije, posebno agresivne, pa u tu svrhu prebaciti kontejnere sa otrovima baze NATO u Evropi. 5) Unitavanje ive sile na granici prema Albaniji i Makedoniji pomou stratekih neutronskih bombi koje su prostorno dirigovane. Planirani genocid Treeg juna u 9.17 asova srpski obavetajci presreli su komunikaciju NATO obavetajaca sa terena. Poruka je glasila: Po ulasku pripadnika UK sa snagama Kfora doi e do likvidacije mnogih Srba i Crnogoraca. Doi e i do zarobljavanja dela vojske i policije, i verovatno likvidacije mnogih. Priprema se preko 200.000 najekstremnijih Albanaca da po ulasku Kfora umariraju na Kosovo i Metohiju. Treeg juna preneto je: Operacijom Kobra SMB-45 obraene su sve varijante izvoenja Slobodana Miloevia pred Tribunal u Hagu. Za operaciju Kobra u vrhovima NATO je reeno: Izvoenjem Slobodana Miloevia pred sud u Hagu reie se svi finansijski, politiki, moralni i pravni problemi. Srbima ne dozvoliti povratak Po povlaenju nae vojske i policije pokrajinu su 23. juna 1999. godine posetili ministri inostranih poslova Engleske, Francuske, Italije i Nemake: Kuk, Vedrin, Fier i Dini. Kuk i Vedrin imali su poseban razgovor sa komandantom NATO snaga, generalom Deksonom, kome je prisustvovao i Sero de Melo kao predstavnik UN. Tada su ministri prosto naredili: - Sve treba uiniti da se povratak Srbima i Crnogorcima otea. - Ubaenim grupama iz Albanije i pripadnicima OVK treba omoguiti da se obraunaju sa preostalim Srbima svuda gde je to mogue. - Prelazne institucije vlasti stvarati tako da Albanci dominiraju u svakom pogledu, a na suverenitet Srbije odnosno Jugoslavije ne obraati nikakvu panju.

18

Oslabiti Srbiju
09. jul 2008. Kurir Amerika politika prema Srbiji i posle smene Miloevia bila je zasnovana na pritiscima. Godine 2001. u Stejt departmentu odlueno da se Kosovu da nezavisnost i da se pomau secesionistiki pokreti u Vojvodini i Sandaku BEOGRAD Amerika administracija 2001. godine nije iskljuivala mogunost izazivanja graanskog rata u Srbiji, jer nije bila zadovoljna brzinom promene politikog sistema i procesom privatizacije. Prema informacijama koje su prikupili srpski obavetajci, kljune take amerike politike prema Balkanu bile su oslonjene upravo na projekat slabljenja srpske drave. Taj plan trebalo je izvesti na nekoliko nivoa: ekonomskom, kroz proces privatizacije i slabljenja poljoprivrede i drugih stratekih privrednih grana, bezbednosno, kroz slabljenje i smanjenje oruane sile, i politiko, kroz uklanjanja nepodobnih ljudi iz politikog ivota. Na sastanku Radne grupe u amerikom Stejt departmentu u junu 2000. godine doneseni su sledei zakljuci: 1) Nastaviti sa pritiscima na Srbiju. 2) Energinije pristupiti ideji oblikovanja Velike Albanije. Ubrzati pripreme za osamostaljenje Kosova. 3) Podstrekivanje i pomaganje secesionistikih pokreta u Vojvodini i Sandaku. 4) Ne iskljuiti, kao krajnju meru, i izazivanje graanskog rata u Srbiji. 5) Iz politikog ivota ukloniti sve politiare iz Miloevievog vremena. 6) Ukloniti Vojislava Kotunicu sa politike scene. 7) Ubrzati privatizaciju stratekih preduzea u Srbiji, s posebnim osvrtom na cementare, elezaru u Smederevu, duvansku industriju (fabrike u Vranju i Niu) i prehrambenu industriju. Prednost dati amerikom kapitalu. 8) Poljoprivredu u Srbiji tako programirati, da cela zemlja bude zavisna od uvoza poljoprivrednih proizvoda. 9) Ograniiti delovanje efa Koordinacionog centra za Kosovo, jer se ustupci oko Kopnene zone bezbednosti vie ne mogu tolerisati. Ako je potrebno, napraviti razdor u Vladi Srbije po pitanju rada Neboje ovia. 10) Zatititi crnogorski politiki vrh, koji je secesionistiki orjentisan, i politiare iz Republike Srpske koji su lojalni amerikim interesima.

19

Pritisak na Zorana inia Premijer ini je prilikom posete Americi kritikovan zbog nesaradnje sa Hagom, neefikasnog slabljenja Socijalistike partije Srbije, prilagoavanje Srbije evropskom zakonodavstvu i spore i neefikasne privatizacije. Od njega je traeno da se hitno Hakom sudu izrue svi koji su bili u okruenju Slobodana Miloevia i da se ubrza reorganizacija Vojske i oruanih snaga. Od premijera Srbije je, takoe, traeno da se broj vojnika i koliina naoruanja svedu na mere koje nee predstavljati bilo kakvu pretnju zemljama u okruenju. Drugim reima, od inia je traeno da Srbiju dovede u inferioran poloaj.

20

Lista ucena
10. jul 2008. Kurir Zoranu iniu 2001. godine ispostavljena lista zahteva Amerikanaca, na kojoj je na prvom mestu stajalo da Sartid ne sme biti prodat Nemcima

BEOGRAD Sartid ne sme biti prodat Nemcima, bio je izriit zahtev koji je amerika administracija predoila tadanjem srpskom premijeru Zoranu iniu u novembru 2001. godine, prilikom njegove posete Vaingtonu. Tada je predsedniku Vlade Srbije ispostavljena lista zahteva, na kojoj je privatizacija kljunih i najprofitabilnijih preduzea u Srbiji bila na prvom mestu. Amerikanci su zahtevali da njihov kapital ima prioritet u Srbiji kada je u pitanju privatizacija duvanske industrije, metalskog kompleksa, industrije graevinskih materijala, hemijska industrija. Pored toga, ini je dobio i zahtev da se privatizacija ubrza, i za to je dobio tanu dinamiku. Kurir objavljuje spisak zahteva koji su predati srpskom premijeru u novembru 2001. godine. 1) Ispitati zakonitost sticanja imovine porodice Kari, a posebno ispitati poslovanje Astra banke i BK televizije. Takoe, ispitati povezanost Karievih finansijskih malverzacija sa bankama iz Rusije. 2) Usporiti i na kraju eliminisati privrednu saradnju sa Rusijom i Kinom i sve usmeriti ka zemljama Evropske unije. 3) Usporiti i eliminisati svaki vid saradnje sa Republikom Srpskom i Makedonijom. 4) Permanentno stvarati sve vrste pritisaka, a naroito medijski, na predsednika SRJ, njegovu stranku i njegovo okruenje. Izbor metoda prilagoditi okolnostima. 5) Ukinuti srpske banke kako bi se otvorio prostor za strane banke.

21

6) Otpisivanje 51 odsto duga prema Pariskom klubu poverilaca mora biti iskorieno kao predizborni adut. 7) Olakati rad nevladinom sektoru i izbei finansijsku kontrolu njihovog poslovanja. 8) Pruiti potpunu slobodu TV stanicama B92 i Pink. Omoguiti i podstai njihovo irenje.

Ordenje umesto frekvencija Prilikom posete SAD premijer ini je odrao predavanje u vaingtonskom Institutu za mir. Tom prilikom neko od prisutnih je upitao premijera za TV B92 i zbog ega je situacija sa pojedinim nezavisnim medijima u Srbiji, po nekim ocenama, tada bila nepovoljnija nego to je bila u vreme Miloevievog reima. ini je ocenio iritirajuim navedeno pitanje i zakljuio da neki ljudi trae privilegije. Oni ne ele zakon, ve trae licencu kako bi postali nacionalni TV kanal, mada, u ovom trenutku, oni ve imaju svoj TV kanal, i to bez licence. Prema tome, oni rade ilegalno. Meutim, mi to prihvatamo, jer i svi ostali tako rade u Srbiji. Jedino to mi inimo jeste da ne dajemo privilegije pojedinim medijima. Ako je neko bio veoma hrabar u vreme Miloevia, daemo mu orden, ali ne TV kanal. Kanal e dobiti putem tendera, i to na istoj osnovi kao i svi ostali. ao mi je, ali to je princip demokratije i trine ekonomije, poruio je tom prilikom republiki premijer Zoran ini.

22

Uslov svih uslova

11. jul 2008. Kurir Zapadne zemlje u vie navrata tokom 2000. i 2001. godine traile od vlasti u Beogradu da se Slobodan Miloevi isporui Hagu BEOGRAD Vladi SRJ je 11. oktobra 2000. godine se obratila glavna tuiteljka Hakog tribunala Karla del Ponte sa zahtevom da se Slobodan Miloevi odmah isporui Tribunalu! U zahtevu je stajalo: Slobodan Miloevi se mora liiti slobode, jer postoji opasnost da dobije politiki azil u Belorusiji. Smatrajte da je hapenje biveg predsednika SRJ prioritet nad prioritetima. Samo nekoliko dana kasnije amerika administracija se obratila srpskoj vladi sa zahtevom da se to hitnije zavre kadrovske promene u Vojsci Jugoslavije. Neboja Pavkovi ne bi trebalo da ostane na mestu naelnika Generaltaba Vojske Jugoslavije. Takoe, treba ukloniti sve koji su poinili ratne zloine na Kosovu, u Hrvatskoj i Bosni! Reorganizovati vojnu obavetajnu slubu, kao i resore dravne i javne bezbednosti. Dalja uputstva e preneti ambasador Montgomeri, pisalo je na zahtevu koji je iz Vaingtona prosleen u Beograd. Ni Britanci nisu mirovali. Premijer vlade Toni Bler 12. novembra 2000. godine obratio se srpskoj vladi sa zahtevom da se ni sluajno ne dozvoli doslovna primena Rezolucije 1244 u vezi sa problemom Kosova. Ne sme se ni pomiljati na povratak dela jugoslovenske vojske i policije na Kosovo, jer bi njihovo prisustvo povealo politike tenzije izmeu OVK i snaga Kfora. Generale Pavkovia i Lazarevia odmah poslati u Hag, jer su nai obavetajci doli do nepobitnih dokaza da su pripadnici Vojske Jugoslavije uestvovali u ubijanju Albanaca u okolini Pei, traio je Toni Bler. Medlin Olbrajt je 18. decembra 2000. godine traila od amerikog ambasadora u Beogradu Vilijama Montgomerija da pritisne Vladu Srbije da isporui Miloevia Hagu. Olbrajtova je naloila da se iniu postavi pitanje zato doputa da se dokazani ratni zloinac Ratko Mladi slobodno eta Beogradom i da se finansijska pomo Srbiji uslovi hapenjem Miloevia. Pauelov zahtev iniu Dravni sekretar SAD Kolin Pauel je 26. septembra 2001. godine zatraio od premijera Srbije Zorana inia da se Vojska pod hitno reformie. Nita nije uinjeno da se generali Pavkovi i Lazarevi razvlaste, pa je Vojska Jugoslavije jo u rukama onih koji su inili ratne zloine. Neemo uestvovati na donatorskoj konferenciji ukoliko se dotle ne uhapsi i isporui Tribunalu u Hagu Slobodan Miloevi. aljem vam oficira za vezu koji e koordinirati rad svedoka saradnika, Tribunala i naih operativaca, napisao je tom prilikom dravni sekretar SAD.

23

Mister procenat
12. jul 2008. Kurir Montgomeri: S privatizacijom se stalo jer su se namnoili oni koji trae procente, pa mnogi kau da Srbija za ministre ima "mister procente"

BEOGRAD Amerika administracija nije bila zadovoljna tempom privatizacije i stepenom korupcije u Srbiji u vreme inieve vlade. Ovakav zakljuak moe se izvui ako se analiziraju poruke amerikih predstavnika u Srbiji i zvaninika administracije u Vaingtonu, poput transkripta razgovora izmeu Strouba Talbota, visokog slubenika Stejt departmenta zaduenog za Balkan, i amerikog ambasadora u Srbiji Vilijama Montgomerija. Razgovor je voen neposredno posle hapenja slubenika CIA Dejvida Nejbora u motelu ari na Ibarskoj magistrali. Nejbor je u motelu ruao s potpredsednikom srpske vlade i nekadanjim naelnikom Generaltaba Momilom Periiem, koji je takoe uhapen. Talbot: Bile, kako se dopustila tolika nepanja pa da Don (Nejbor) upadne u pripremljenu klopku?" Montgomeri: S mnogim pojedinostima nisam upoznat, jer se dopustila samostalnost u delovanju, ali po onome to mi je preneto, veza dounika je otkrivena i on je preneo kada e se Don sastati s Periiem i na kom mestu. Talbot: Sve treba aktivirati kako bi se izbeglo suenje Donu. Odmah zatraite prijem kod premijera inia.

24

Montgomeri: Dobio sam garancije od ministra Mihajlovia, Koraa, ede i Milovih poslanika da e se presei afera, ali za Nejbora treba traiti druga reenja. Talbot: Da li se zna kakva je reakcija generala Krge, on je blizak s Tomiem, ali i s Pavkoviem. Na vojnu obavetajnu slubu nije se obratila potrebna panja. Montgomeri: Nejbora samo sklonili i sve je preuzeo Dejvid (Blek), koji je odmah naredio da se prestane sa saradnjom dounika iz kabineta nekih ministara. Isto tako je traio dodatne ljudske resurse kako bi se pojaala bezbednost ambasade i njenog osoblja. Talbot: inieva pozicija je takoe uzdrmana, jer se aferom dokazalo da mi ne biramo sredstva i naine da ostvarimo svoje ciljeve. Kakvi su rezultati grupe iz Galupa koja se bavi raspoloenjem javnog mnjenja u Srbiji? ta o svemu kau gosti vae Lin? Montgomeri: Zoran je dobro uzdrman, i posle izruenja Miloevia i ovog incidenta njegova popularnost je naglo opala. Sam je kriv za sve to ga je snalo, jer je pored sebe postavio beskorisne ljude od kojih veina samo misli kako da se to pre obogati. S privatizacijom se stalo, jer su se namnoili oni koji trae procente za sebe, pa mnogi kau da Srbija za ministre ima mister procente. Poslednje to se ulo na snimljenom razgovoru bila je poruka Talbota: Talbot: Verovatno e predsednik Bu pozvati premijera inia im se praina bude slegla.

Kontakt s Duanom Spasojeviem Jedan od operativaca iz taba Entonija Montkona obavio je poverljivi razgovor sa efom zemunskog kriminalnog klana Duanom Spasojeviem iptarom krajem juna 2002. godine. Tako je zabeleeno u izvetaju ovog operativca. Kasnije se ispostavilo da direktnog razgovora nije bilo, ve da je engleski obavetajac napisao nekoliko pitanja, na koja je traio odgovore, dok je posrednik bio izvesni Mujo Skenderovi. Jedno od pitanja odnosilo se na eventualno pomaganje u otkrivanju Nejbora od strane Alije Delimustafia i njegovih ljudi. Odgovore koje je dobio pripadnik MI6 bili su uopteni i toliko nekonkretni da ih ne treba ni navoditi.

25

Srozavanje Srbije
13. jul 2008. Kurir Haim Tai i Vesli Klark na sastanku 2001. godine planirali razoruavanje srpske vojske

BEOGRAD Krajem avgusta 2001. godine u Pritini su se sastali nekada glavnokomandujui NATO general Vesli Klark i voa teroristike OVK Haim Tai. Osnovna tema njihovog razgovora bila je situacija u Srbiji, politike prilike u Beogradu, i naroito Vojska Jugoslavije i srpska policija. Taija je pre svega interesovalo ta Zapad planira da uradi da bi vojno oslabio Srbiju. Sve to su razgovarali Klark i Tai obavetajci su snimili, i Kurir objavljuje najzanimljivije delove ovog razgovora. Klark: Ne brinite, sve ide po planu. Ministarstvo odbrane Jugoslavije svee teko naoruanje u planirane okvire. Mora se unititi jo najmanje 250 tenkova T-84 i izbaciti iz upotrebe 42 viecevna bacaa raketa. Tai: To je jako bitno, oni nam ne smeju nijednog trenutka biti pretnja, nikada neemo imati mirnu situaciju ovde ako je Srbija jaka. Klark: Potpuno smo svesni toga i radimo sve kao to vam je i saopteno ranije. Njihov oruani potencijal bie sveden na takvu meru, da vie nikada nee moi vojno da vas ugroze. Tai: Da, ali... Klark: Pogledajte samo ta se desilo s njihovom avijacijom, avioni su prizemljeni jer nema kerozina. Njihovi vojnici nemaju osnovne uslove za borbenu obuku. Mi moramo da znamo gde je svaki metak potroen, nai ljudi koji su kod njih kao savetnici dre stvar pod kontrolom.

26

Tai: To je Ok, ali jo uvek nita nije uraeno da se rasformiraju njihove specijalne jedinice u vojsci i u policiji, a oni su nam u vreme rata ovde pravili najvei problem. Vi to dobro znate, ali sigurno da je takva situacija bila u Hrvatskoj i u Bosni. Klark: Taj problem e biti reen, ono to vi morate da uradite je da preusmerite deo sredstava preko Mauricijusa za lobi grupe u Vaingtonu koje rade na vaoj stvari (Klark misli na nezavisnost Kosova). Tai: To nije sporno... Klark: Koliko novca iz crnih fondova moete da odvojite u ovom trenutku? Tai: Sigurno pola miliona... za sada. Klark: To je Ok, za sada... Kako vam i dalje idu ti poslovi? Da li crnogorske vlasti sarauju? Tai: Ide dobro preko njihovih luka, roba ide ka Italiji i zapadnoj Evropi (Tai misli na opojne narkotike koji se proizvode na Kosovu). Nismo imali velike zaplene u zadnje vreme... zadovoljni smo. Klark: Drago mi je da to ujem.

Prijateljstvo iz Rambujea Klark i Haim Tai imali su jako uspenu saradnju, koja datira jo od Rambujea, kada je ovog kriminalca Madlen Olbrajt promovisala u novog albanskog lidera. Njihovi kontakti su uestali i prevazilaze ist poslovni odnos. U to vreme, meutim, osnovna okupacija Veslija Klarka, pored situacije u Srbiji, bila je i privatizacija na Kosovu.

27

Saradnici
14. jul 2008. Kurir Tai: Vlahovi, eli i Dinki potpuno razumeju ovaj na posao i sa njima nemamo nikakvih problema BEOGRAD U nastavku razgovora bivi glavnokomandujui NATO Vesli Klark i sadanji premijer Kosova Haim Tai razgovaraju o politikim prilikama u Srbiji, kao i stvaranju nezavisne drave Kosovo. Klark: U jednom trenutku, a taj momenat nije daleko, nee biti znaajnog protivljenja sa srpske strane, a i ako ga bude, ne treba pridavati nikakav znaaj intervencijama iz Beograda. Brzo emo stvoriti nezavisno Kosovo, a zatim jo bre ujediniti sve delove u kojima ive Albanci. Tai: Kada je to... Mislim, kada to moemo da oekujemo? Klark: Shvatite, to je proces, a za proces treba vremena. Budite sigurni da emo ciljeve koje smo zacrtali i ostvariti. Tai: Razumem, ali ovo sve traje dugo i, znate, finansijski nas to jako iscrpljuje. Naa ekonomija ne funkcionie, pa se uglavnom oslanjamo na crne fondove i nae ljude u inostranstvu. Klark: Budite oprezni s tim vaim crnim fondovima. Jasno mi je da morate tako da se finansirate, aki cela stvar polako prevazilazi normalne okvire. Postajete preglomazni, bodete oi, u jednom trenutku neemo moi to vie da toleriemo. Tai: Ba zato insistiramo da se sve ubrza. Klark: Nita ne brinite... Sada mi recite ta se deava sa privatizacijom na Kosovu? Kako privremena vlada sarauje sa Komisijom za privatizaciju? Tai: Mislim da je to dobro, a to e vam verovatno i oni potvrditi. Beograd nam pravi problem oko svojine, ali neki ljudi u njihovoj vladi su razumeli o emu se radi. Klark: To je dobro. Tai: Vlahovi, eli, Dinki potpuno razumeju ovaj na posao i sa njima nemamo nikakvih problema. ak su nam nekoliko puta izali u susret. Klark: Rudno bogatstvo Kosova je veliko i uz pametna ulaganja koristi e imati svi. Kosovari pre svega, ali i ceo region. Na prioritet je da kontroliemo taj resurs i Beograd tu nee praviti nikakve smetnje. Mi emo nastaviti da u Srbiji podstiemo one snage koje imaju mlak pristup pitanju Kosova. Videete, samo je vreme u pitanju.

28

Tai: Bojim se da su ljudi kod nas nestrpljivi. Mi zasad kontroliemo situaciju, ali sve je pod velikim znakom pitanja.

Scenario za Balkan
15. jul 2008. Kurir ak Klajn: NVO u Beogradu najvie ine za nau stvar. Oni su najuporniji povodom Srebrenice, ali to nije dovoljno! Bojim se da e i neke optunice protiv Srba biti dovedene u pitanje!

BEOGRAD U maju 2002. godine u Vaingtonu je odran sastanak kojem su prisustvovali svi rukovodioci odeljenja za Evropu Stejt departmenta. Glavna tema razgovora bila je situacija na Balkanu. Pored amerikih zvaninika, na sastanak su pozvani i visoki predstavnik za BiH ak Klajn i glavna tuiteljka Hakog tribunala Karla del Ponte. Za mnoge inovnike koji su prisustvovali ovom sastanku poziv glavnoj tuiteljki Tribunala bio je veliko iznenaenje, jer nije bilo uobiajeno da skupu na ovako visokom politikom nivou prisustvuje i neko njenog ranga. Klajn: Imamo veliki problem povodom Srebrenice. Polako se otvaraju i druge dimenzije ovog sluaja. Moramo uloiti dodatne napore i izvriti pritisak na medije u Bosni i okruenju da se ova tema zadri u dogovorenim okvirima. Nepoznat glas: Da. Imaemo to u vidu! Klajn: U Srbiji, ali i u Hrvatskoj... ali u Srbiji naroito. Mediji izvetavaju o sluaju Srebrenice drugaije. Stvara se javno mnjenje koje je... S druge strane, NVO u Beogradu najvie ine za nau stvar. Oni su najuporniji povodom Srebrenice, ali to nije dovoljno! Bojim se da e i neke optunice protiv Srba biti dovedene u pitanje!

29

Del Ponte: Sve se ini da Mladi i Karadi izbegnu odgovornost za genocid. Meunarodne snage na terenu ne ine dovoljno da se oni uhapse. Oni, jednostavno, ne ine dovoljno. Njihova reakcija konstantno kasni. Nepoznat glas: Kako to mislite? Del Ponte: Kada smo nekoliko puta imali dojavu o njihovim skrovitima, oni su kasnili sa akcijom. Hvatanje Mladia i Karadia mora biti prioritet nad prioritetima. Ugled suda kao institucije je u pitanju. Nepoznat glas: Da... Del Ponte: Ne postoji komunikacija na terenu, mislim da smo potpuno zakazali. Nismo u stanju da ih lociramo. Klajn: Uglavnom se nalaze na terenu Bosne. Povremeno prelaze u susedne zemlje, Srbiju i Crnu Goru. Nepoznat glas: Srbija e vremenom postajati sve kooperativnija. Del Ponte: Kotunica je najvei problem u Beogradu. On se energino protivi naim planovima. Koliko je pravio haos oko izruenja Miloevia... ali to smo uspeli da zavrimo. To je bila najbitnija stvar za nas... Miloevi je centralna stvar.

30

Aboliranje Haradinaja
16. jul 2008. Kurir Ramu Haradinaj, Haim Tai i Agim eku su ljudi koje Amerikanci vide kao lidere novog Kosova u narednih dvadeset godina

BEOGRAD U nastavku sastanka kljunu ulogu odigrao je visoki slubenik CIA Bob Hejden, koji je zvaninicima na sastanku objasnio koji su to prioriteti amerike spoljne politike prema ovom delu Balkana, kao i ta e agencija za koju radi konkretno preduzeti kada je re o Srbiji. Nepoznat glas: Gospodine Hejdene, imate li vi neto da dodate? Hejden: Mislim da bi prisutne trebalo upoznati sa planom naih aktivnosti na terenu u narednom periodu... Mislim, govorim o nekom vremenskom okviru od nekoliko godina, najvie pet... Prvo, na listi naih prioriteta centralno mesto zauzima Kosovo. Pre svega moramo ubrzati pripreme za proglaenje nezavisnosti. Tu mislim na pravne probleme i u ovom delu oekujemo veliku pomo. Ramu Haradinaj, Agim eku i Haim Tai su ljudi koje mi vidimo kao lidere novog Kosova u narednih 20 godina... Del Ponte: To e biti... To je teko... Mi radimo na optunici protiv Haradinaja. Postoje dokazi da je uestvovao u ubistvu civila na Kosovu... Hejden: Verujemo da emo zajedniki pronai neko reenje... Dalje, u kratkom periodu moramo stvoriti efikasnu vojnu silu na Kosovu koja bi bila u stanju da se odupre agresiji iz Beograda. Na terenu... odluujuu re u komandovanju u meunarodnim snagama, i vojnim i policijskim, moraju imati ameriki instruktori. Imaemo konstantan problem sa situacijom u Kosovskoj Mitrovici. Neemo dozvoliti da se taj grad pretvori u Berlin, podeljen na dva dela. Ako bude bilo potrebe, problem emo reiti... jednostrano. Nepoznat glas: ta emo sa susedima? Hejden: Susedi e se sloiti. Ali i tu e biti nekih promena. Pre proglaenja nezavisnosti Kosova, Crna Gora e postati nezavisna drava. Takoe, policiju Crne Gore treba osposobiti da se odupre eventualnom pokuaju vojne intervencije iz Srbije. Posebno treba

31

pojaati granicu sa Srbijom i kontrolisati je. S druge strane, treba pojaati pritisak u... Morate da shvatite, kljuno je: Srbija se mora to vie oslabiti. Nepoznat glas: To je nesumnjivo. Hejden: Drago mi je da delimo miljenje... Znai, moramo podravati secesionistike pokrete u samoj Srbiji. Pre svega u Vojvodini. Moramo pomoi onima koji trae da ova srpska pokrajina dobije prerogative drave. Od politikih do kulturnih pokreta i ohrabrivati ulazak ovakvih ideja u sve politike opcije u Srbiji.

Neprijatelj No.1
17. jul 2008. Kurir Krivicu za to to Karadi i Mladi nisu uhapeni treba svaliti na jugoslovensku vojsku, policiju i vlasti u Beogradu BEOGRAD Amerika administracija je jo 2002. godine oznaila Vojislava Kotunicu kao najveu prepreku ostvarenju njihovih interesa u Srbiji. Na sastanku odranom u julu 2002. godine u Vaingtonu ovu konstataciju izneo je visoki inovnik u CIA Bob Hejden. Pored njega sastanku su prisustvovali i elnici amerikog Stejt departmenta zadueni za Evropu i Balkan, kao i visoki predstavnik za BiH ak Klajn i glavna tuiteljka Hakog tribunala Karla del Ponte. Hejden: Vojislav Kotunica je najvea pretnja realizaciji naih interesa u Srbiji. Mi ne smemo dozvoliti njegovo jaanje i moramo osujetiti njegov dolazak na bilo koju odgovornu funkciju. Del Ponte: Jo jednom moram da naglasim da mi jako teko nalazimo zajedniki jezik sa Kotunicom i njegovim okruenjem. On je najvea konica u saradnji Jugoslavije sa Hagom. Hejden: Kotunica je previe tvrd politiar da bi bio dobar za nas. On se najvie protivio obraunu sa starim kadrovima u tajnoj policiji i vojnoj obavetajnoj slubi. Njegovi ljudi i on kontroliu vojsku u potpunosti, i to treba iskoristiti. Nepoznat glas: Kako to mislite? Hejden: Vrlo jednostavno. Krivicu zato Karadi i Mladi nisu uhapeni treba svaliti na jugoslovensku vojsku, policiju i vlasti u Beogradu. Tako emo imati prostor za stalni pritisak prema njima. Kotunica ne dozvoljava da se oiste slube bezbednosti, onda ljudi iz tih slubi kriju hake optuenike... Krajnje jednostavno! Nepoznat glas: Razumem...

32

Hejden: Moramo nastaviti sa disolucijom srpskih oruanih snaga. Vojsku Jugoslavije treba osloboditi od kadrova koji su bili na komandnim mestima u vreme ratova tokom devedesetih. To je kljuna stvar! Moramo i u budetskim merama slabiti vojsku, odnosno vriti konstantan pritisak na vladu u Beogradu da umanji sredstva koje odvaja za potrebe vojske. Del Ponte: Mi tu moemo pomoi, dosta... Mislim... kroz podizanje novih optunica... Hejden: I mi vama moemo biti od koristi... (smeh)... Ne brinite... Dalje, moramo unititi i potencijale njihovih specijalnih jedinica u okviru policije i tajne policije. Crvene beretke, specijalna jedinica tajne policije, moraju biti rasputene. andarmerija, koja e postati nova specijalna jedinica MUP, mora biti inferiorna u odnosu na sline jedinice u okruenju. Time e se borbena mo Srbije u regionu svesti na razumne mere. Nepoznat glas: Ne smemo dozvoliti ni drugima da previe ojaaju. I to bi moglo da nam stvori problem u budunosti. Hejden: Naravno... Ne brinite... U Bosni, Crnoj Gori, Hrvatskoj, Kosovu imamo potpunu kontrolu. Na Balkanu e uvek biti dovoljno oruja i usijanih glava, ako nam bude bio potreban novi ratni sukob. Ali nikada vie nijedna strana nee biti toliko mona.

33

Otrenjenje
18. jul 2008. Kurir Posle druge zvanine posete SAD Zoran ini, potpuno razoaran, shvatio prave namere amerike administracije prema Srbiji BEOGRAD Prilikom druge posete SAD, u junu 2002. godine, srpskom premijeru Zoranu iniu u Vaingtonu je pokazan papir koji je on morao da proita, ali nije imao pravo da komentarie! Kako Kurir saznaje, na tom papiru, u vidu obaveznih uputstava, bile su napisane teze koje su odredile sudbinu ovog dela sveta u godinama koje su sledile. Postojanje ovih dokumenta, u svom svedoenju pred hakim tribunalom 24.11.2004. godine, potvrdio je i ruski general Ivaov. Prema naim izvorima, na pomenutom papiru, koji je srpskom premijeru pokazan pred lanovima amerikog Saveta za nacionalnu bezbednost, pisalo je da amerika spoljna politika ima za cilj da se u narednih nekoliko godina dovri proces raspada Jugoslavije do avnojevskih granica, odnosno da Crna Gora, Kosovo i, na kraju, Vojvodina dobiju samostalnost u odnosu na Beograd. Takoe, dokument je sadrao i delove koji se odnose na proces privatizacije u Srbiji, koji je do kraja definisao amerike prioritete u tom pogledu, pre svega u odnosu na strateku industriju - elezaru u Smederevu, fabrike duvana u Niu i Vranju, cementare, prehrambenu industriju... Kakav je utisak ova poseta ostavila na premijera inia, govori i injenica da su njegovi najblii saradnici, koji su ga pratili tokom posete Vaingtonu, posle toga govorili da je tamo otiao pun optimizma, a da se vratio potiten i razoaran. Prijem na koji je srpski premijer naiao u SAD bio je mnogo hladniji nego prilikom njegove prve posete. Srpsku delegaciju su etali od podsekretara do podsekretara Stejt departmenta, da bi se samo na nekoliko minuta, isto protokolarno, ini video sa predsednikom Buom. Primio ga je i dravni sekretar, ali je takoe bio prilino rezervisan i bilo je jasno da jedva eka da mu vidi lea. Duboko razoaranje Kada su izlazili iz zgrade Stejt departmenta, poto je iniu predoen dokument, srpski premijer obratio se svom pratiocu iz obezbeenja reima: - Mislio sam da im je stalo da doe do promene vlasti u Srbiji, a sada vidim da oni samo rue Srbiju, svuda i na svim nivoima.

34

Strani faktor
19. jul 2008. Kurir Lukovi: Pola Vlade je naa klijentela. Svratite ovde posle 10 uvee da vidite kako je, ko e sve doi i kakve e ribe biti tu

BEOGRAD Deset dana pre ubistva Zorana inia obavetajci su snimili razgovor Mileta Lukovia Kuma i engleskog biznismena, u stvari agenta britanske obavetajne slube koji se predstavio kao Dulijus Riardson! Engleski obavetajac je doao u ilerovu na preporuku biznismena iz BiH koji je saraivao sa zemuncima, kao poslovan ovek sa dobrim vezama u Londonu, ali i Pakistanu i Avganistanu, a koji pored toga posluje i na Balkanu. Razgovor je voen na srpskom jeziku i bio je prilino otvoren i iskren, to je u velikoj meri iznenadilo gosta, koji nije oekivao da e ovako brzo stei poverenje sagovornika. Drugog oveka zemunskog klana zanimalo je pre svega kako je mogue transferisati velike novane sume na Kajmanska ostrva i zatim dalje, svuda po svetu, dok je Britanca zanimalo manje-vie sve. Poev od toga ime se bavi ekipa iz Zemuna, kakve veze ima sa politikim krugovima... Odgovori koje je dobio zapanjili su britanskog obavetajca i on je to naveo u svom izvetaju. Kurir objavljuje transkript razgovora Mileta Lukovia Kuma i Dulijusa Riardsona, razgovora za koji upueni kau da je moda doao glave Kumu i njegovom efu Duanu Spasojeviu iptaru. Lukovi: Avganistan ivi od droge. Koka je tamo jeftina... Isto je i u Pakistanu... i kod nas na Kosovu. Tu u svakom selu ima po jedna laboratorija. Riardson: Kako stojite sa vlastima? Da li vam prave probleme? Jesu li spremni da vam progledaju kroz prste?

35

Lukovi (kroz smeh): Pola vlade je naa klijentela. Svratite ovde posle 10 uvee da vidite kako je, ko e sve doi i kakve e ribe biti tu. Sve sam vrh. Pa, nas su Francuzi uhapsili da bi nas vratili i izvukli nas iz zatvora, jer smo im trebali. Mi smo tu da odradimo kakljive poslove. Riardson: Rado u svratiti. Kaite mi da li se uvee igra poker? Nisam neki pasionirani igra, ali rado bih utroio malo vremena i novca ako su igra i drutvo dobri. Lukovi: Ma, imamo ljude za sve. Ima kocke, pia, najboljih riba u gradu, sve probrani gosti. Ovo je najbolje mesto za zezanje za odabrane ljude. Vidi ovo mesto... Ovo nema ni na Dedinju. A sve smo sami napravili. Od nule. Sad para ima ko pleve... Riardson: Posao ide dobro? Lukovi: Nikad bolje. Droge ima svuda na ulici i nikad nije bila jeftinija. Sada je to moderno. Mada ja to ne volim...

36

Kovanje Sablje
20. jul 2008. Kurir Odluku o pokretanju akcije u kojoj je srpska policija trebalo da se obrauna sa organizovanim kriminalom i politikim protivnicima doneli elni ljudi britanske i amerike obavetajne slube na Balkanu BEOGRAD U beogradskom hotelu Maestik 07. marta. 2003. godine sastali su se Entoni Monkton, ef britanske obavetajne slube za Balkan, i njegov kolega iz CIA Dejvid Blek. Sastanak je odran svega nekoliko dana pre ubistva srpskog premijera Zotana inia i dan nakon povratka Dejvida Bleka iz Bea. U glavnom gradu Austrije prvi ovek CIA u Srbiji susreo se sa svojim nadreenim Stroubom Talbotom, koji mu je preneo instrukcije iz Vaingtona o pokretanju operacije Ma. Iz sadraja njihovog razgovora da se naslutiti da je ova akcija u stvari trebalo da podstaknesrpsku policiju da se obrauna sa organizovanim kriminalom, ali i sa politikim protivnicima tadanje vladajue garniture. Iz ove akcije, pod znatno drugaijim okolnostima, nastala je i policijska akcija Sablja. Takoe, primetno je da su dvojica obavetajaca dobro upoznati sa prilikama u srpskom MUP i Dravnoj bezbednosti, tavie, da kontroliu dobar deo funkcionisanja ovih institucija. Ovo, naravno, i nije neka tajna poto je srpskoj javnosti poznata saradnja britanske i srpske policije na formiranju specijalnih ekipa poput Poskoka i UBPOK, za borbu protiv organizovanog kriminala. O ovim aktivnostima govorili su i tada elni ljudi policije. itav razgovor je snimljen i Kurir prenosi njegovu sadrinu. Monkton: Kako je bilo? Blek: Lepo. Bio sam dva dana tamo, ali vreme me nije posluilo. Padala je kia. Stroub ba nije bio raspoloen za neke neobavezne prie, a Doj se pojavio nakratko... Obezbedio nam je mesto sastanka, rekao da ima nekih neodlonih obaveza i izgubio se... Monkton: ta su odluili? Blek: Kreemo sa operacijom Ma. Znai, sve kako je dogovoreno. Cilj akcije ukloniti prepreke... politike, pre svega... Znai DSS, radikali i socijalisti. Kao to zna, operacija je podeljena na tri segmenta, s tim to emo se sada koncentrisati samo na plan A. Plan B i C zasad nisu u naem fokusu, jer ako sve bude ilo kako treba sa planom A, ove druge dve varijante nee ni biti potrebne. Monkton: U redu. Mi smo spremni za svaku akciju, ali bolje je da operaciju nose ovi iz Dravne bezbednosti, a da mi samo logistiki delujemo, odnosno da poveemo aktivnosti na terenu. Kako Vojsku iskljuiti iz svega?

37

Blek: andarmerija e operacionalizovati akciju. Sugerisalo se da Guri i Sreten Luki budu udarne igle. Oni su pogodni za ovakvu vrstu posla jer im je za vratom Hag. Poskok ne treba mnogo eksponirati, jer tamo ima mnogo nepouzdanih i sumnjivih. Mihajlovia e ti upoznati sa osnovnim smernicama operacije, dok je Bil dobio zadatak da o svemu obavesti premijera inia. Monkton: Ako ovo zavrimo kako treba, imaemo stabilnost u Srbiji na dui rok. Treba se pripremiti i na eventualne proteste graana na ulicama... Srbi su udni, bune se kad to niko od njih ne oekuje. Posle poslednjih istupa ne moemo vie biti sigurni ni u inia. Kako reaguje Stroub na onaj njegov ispad u Banjaluci?

Spiskovi za Sablju
21. jul 2008. Kurir Akcija Sablja dugo i paljivo planirana, a spiskove za hapenje sastavljali strani agenti BEOGRAD Za akciju Sablja pravljeni su posebni spiskovi za hapenja, u ijem su sastavljanju kljunu ulogu odigrali engleski i ameriki obavetajci! Ovakav zakljuak moe se izvesti iz transkripta razgovora koji su 07. marta 2003. vodili prvi ovek CIA za Balkan Dejvid Blek i njegov kolega iz MI6 Entoni Monkton. Pored spiskova, njih dvojica su se bavili i konkretnim organizacionim pitanjima vezanim za predstojeu policijsku akciju. Blek: Svi su razoarani u Vaingtonu, najvie Stejt department. Ne veruju da je neko u stanju da se tako nepovoljno izjanjava o naoj politici. Videemo, moda emo, ako njegov odgovor bude... Od inievog odgovora zavisi da li emo morati da preemo na varijantu B ili C. Monkton: Ne treba iskljuiti ni opciju vanrednog stanja. Predsednica skuptine nee praviti probleme. Ako ne bude sve ilo glatko, ne moemo iskljuiti ni krajnju opciju... Blek: Ja u naima naloiti da naprave spiskove i ... ako je masa obezglavljena, nee biti problem i javno mnjenje e se brzo pomiriti sa uinjenim. Naravno, medije takoe treba pripremiti za novonastale dogaaje. Mislim da tu nai ljudi dre stvari pod kontrolom. Mihajlovi nee praviti problem, ali mi smo ti koji emo morati da procenimo kada smo postigli efekat i kada je kraj represivnim merama. Moramo intezivirati praenje kljunih ljudi sa spiska. Uskoro e nam stii i dodatna pojaanja iz Maarske, Austrije i Belgije... i timovi za logistiku podrku... Sve e biti spremno do 10. marta. Monkton: Za specijalne zadatke angaovaemo i Marka iz Surina. Njegovi znaju da budu efikasni i surovi kad zatreba.

38

Blek: U prvom udaru moramo eliminisati svaku mogunost da se na nau akciju odgovori. Svi ljudi koji nisu pod kontrolom u slubama bezbednosti moraju biti sklonjeni. Ne sme se taktizirati ili biti selektivan. Spisak postoji i po njemu se moe raditi, ali brzo i energino.Treba zauzeti sve osetljive pozicije u gradu i raditi bez pardona. ini nije hteo da smiri Srbiju i sada emo mi to uiniti, ali na dui period. Monkton: Nepoznanica je jedino crkva. Nisam siguran kako e oni reagovati... Naravno, postoji stalna opasnost od mogueg nasilja, poto u Srbiji postoji mnogo neregistrovanog oruja kod graana. A imamo i mnogo ljudi koji imaju borbeno iskustvo na ratitima... To moe predstavljati problem... Jug Srbije moe biti nezgodan zbog blizine Kosova. Blek: Komanda NATO je dobila uputstva kako da reaguju njene jedinice u zemljama u okruenju. Borbena gotovost na Kosovu ve je podignuta na vii nivo. Srbija e biti hermetiki zatvorena i zato treba ograniiti kretanje stranih novinara koji nepovoljno izvetavaju o naim potezima. Posebno treba nadzirati diplomate u Beogradu, a naroito Ruse!

39

Surinci zamenjuju zemunce

22. jul 2008. Kurir Osnovni cilj akcije Sablja bio obraun s politikim protivnicima DOS i preuzimanje narkotrita na Balkanu

BEOGRAD Obraunati se s politikim protivnicima vladajue garniture i preuzeti trite trgovine drogom bili su osnovni ciljevi akcije Sablja, iza koje su stajali predstavnici dve strane obavetajne slube, Dejvid Blek i Entoni Monkton. Celu akciju trebalo je da na terenu operativno izvede srpska policija, iji je vrh u to vreme bio pod kontrolom britanske i amerike obavetajne slube. Monkton: Kako e (edomir) Jovanovi prihvatiti uklanjanje svojih prijatelja? Nee mu biti lako, jer mora da napravi zaokret od 180 stepeni. Treba preusmeriti i tokove trgovine drogom kad sklonimo ekipu iz Zemuna. Ne bi bilo loe da ovi iz Surina preuzmu te poslove. Blek: Sve e doi na svoje mesto kad se okona ova delikatna operacija. Zamiljena je perfektno, a na nama je da je izvedemo kako treba. Svi e prihvatiti ienje politikih protivnika, u to ne treba imati sumnje. Vojska se mora u potpunosti izolovati iz ovih dogaaja. Monkton: Znamo li druge varijante akcije... jer se mora na vreme predvideti... Vojsku emo lako zatvoriti po kasarnama, jer su se mnogi oficiri ve deklarisali za nau stranu, ali je velika nepoznanica Kula. Crvene beretke su dobro naoruane i trenirane. Legija je izgubio mesto komandanta jedinice, ali su njegovi koreni tu duboko meu ljudstvom.

40

Ne postoji formacija koja im se u Srbiji moe suprotstaviti. Video sam i dosijee Legije i Mariia koje su radili nai strunjaci... Analiza linosti... Blek: Da, radi se o opasnim ljudima, ali pomalo nedoraslim situaciji... Monkton: Kada sam razgovarao s (Vilijamom) Vokerom, uvek je isticao da je bio impresioniran ovom formacijom na terenu. Kae da su dobri! Blek: On ih je video na Kosovu... Malo sam razmiljao o bazi Bondstil na Kosovu i, eventualno, sa bazama na Kopaoniku i Staroj planini... Kako bismo onda dominirali... U pravu su nai stratezi kad kau da je Srbija klju Istoka. Monkton: Da, tako dobra zemlja na tako dobrom mestu... Ali, naalost... sami su krivi... Najvie me pogodilo u inievom intervjuu u Banjaluci kada je rekao da mu smetaju este posete naih ambasadora i ljudi iz obavetajnih slubi. A nije rekao da smo mi u Vladu Srbije uglavnom dolazili na poziv njegovih ministara. Mi smo im organizovali vlast i dravu... Kakva nezahvalnost! Blek: Bez nas bi stali za deset dana. Monkton: Mi smo im organizovali sve poslove. Policija i dravna bezbednost su reformisane pod naom kontrolom i sad sasvim pristojno funkcioniu. Duan se u poetku nije najbolje snalazio, ali je on jedini koji i sada slua ta da radi... Ovi drugi su digli noseve i glume neke eksperte... eda je najgori od svih, jer je previe otiao na drugu stranu...

41

Rusija spreila krvoprolie

23. jul 2008. Kurir Moskva upozorila Vaington, Brisel i London da zna za planove njihovih tajnih slubi da se u akciji "Sablja" nasilnim metodama uniti opozicija u Srbiji

BEOGRAD Ruska obavetajna sluba spreila je da se operacija Sablja u Srbiji pretvori u krvavu osvetu nad politikim neistomiljenicima, saznaje Kurir od izvora bliskih obavetajnim krugovima u Beogradu. Prema prvobitnom planu za ovu akciju, politiki lideri opozicije, pre svega Vojislav Kotunica, trebalo je da se nau iza reetaka. Meutim, iako je u operaciji Sablja uhapeno 12.000 ljudi, od kojih veina bez valjanog pravnog osnova, zbog ega je drava kasnije isplatila milionske odtete, do obrauna s vrhom opozicionih politikih partija ipak nije dolo i Srbija nije prela ivicu graanskog rata. Naime, kada su poetkom marta slube bezbednosti dokumentovale dva razgovora koja su vodili prvi ovek CIA za Balkan Dejvid Blek i njegov kolega iz britanske obavetajne slube Entoni Monkton, operativci nisu imali ideju ta da urade sa celim sluajem poto su sumnjali da su njihove slube po vertikali probuene i pod kontrolom stranih agentura. - Doneta je odluka da se svi podaci iz ove operacije predaju predstavniku ruske slube u Beogradu. Meutim, na sastanku s tim ovekom, kada mu je saopteno da posedujemo podatke da se sprema veliko krvoprolie u Srbiji i da je snimljen razgovor Monktona i Bleka, odgovorio nam je da mu je to poznato, jer su i njegovi snimili deo razgovora Montgomerija i Talbota kae na sagovornik i dodaje: Rus nam je rekao da je sve prosleeno u Moskvu i da se ekaju dalja upustva. Kada su ruske vlasti zvaninim kanalima saoptili Vaingtonu, Londonu i Briselu da im je poznata operacija uklanjanja politikih protivnika vlasti u Srbiji, meu organizatorima operacije nastala je panika.

42

Operativci slubi bezbednosti uspeli su da snime jo jedan razgovor Monktona i Bleka, iako su oni za tu priliku postavili takvo obezbeenje po svim prstenovima, od obavetajnog do fizikog, da je to izgledalo kao nemogua misija. Susret je bio vrlo kratak i konspirativan. Tom prilikom je Blek rekao Monktonu: Kako se otkrilo sve kada smo samo nas dvojica bili upueni u pojedinosti? Monkton: Ne znam, ali sad nije ni bitno... Provaljena je faza A. ta sad? Blek: Prelazimo na fazu B, a po potrebi i na C! Ubudue emo komunicirati... onako! Monkton: U redu. uvajte se.

43

Znali za atentat
24. jul 2008. Kurir Politiki vrh zapadnih zemalja pre ubistva premijera inia znao da se u Srbiji neto sprema

BEOGRAD Zapadne zemlje su znale ve poetkom marta 2003. godine da se u Srbiji neto sprema, tvrde nai izvori bliski obavetajnim krugovima. Prema njihovim navodima, akciju Sablja su isplanirali i koordinirali operativci zapadnih obavetajnih slubi u Srbiji, dok su izvoai radova bile srpske snage bezbednosti. - Potvrdu operativnih saznanja, do kojih se dolo praenjem elnih ljudi engleske i amerike obavetajne slube na Balkanu Entonija Monktona i Dejvida Bleka, da se sprema operacija koja treba da se razrauna s politikim protivnicima u Srbiji, dobili smo i od inostranih izvora - tvrdi na sagovornik i dodaje da im je u tome pomogla ruska sluba. Prema navodima naih izvora, srpskim slubama bezbednosti ve poetkom marta prenete su poruke da se neto dogaa. Tako su iz Brisela obaveteni da je 1. marta u glavnom tabu NATO izdata naredba da se vazduni nadzor teritorije nad Srbijom pojaa upotrebom jo dva aviona tipa AVAKS, koji bi bili u stanju da prate sve elektronske komunikacije na tlu. Ve 3. marta iz Makedonije je prosleeno obavetenje da je jedna britanska brigada iz sastava NATO kontingenta u ovoj zemlji dobila nareenje da se razmesti du granice sa Srbijom. Iz Budimpete je prosleeno da su dve eskadrile lovaca F-18 stavljene u stanje borbene gotovosti. Operativci iz Bosne su javili da je 5. marta komandant Sfora dobio upustva da se vojnici ne putaju na odsustva i da im se ukinu ak i dnevne dozvole za udaljavanje iz baze. Dva dana kasnije Sfor dobija naredbu o poveanju borbene gotovosti na najvii nivo. Istovremeno, u Beogradu je primeeno da se pojaava broj ljudi u diplomatskim predstavnitvima u Srbiji, naroito u ambasadama Bugarske, Rumunije i Maarske. Nae slube su izvestile politiki vrh o ovoj pojavi uz zakljuak da se prisustvo obavetajaca u srpskoj prestonici pojaava i da se neto veliko sprema.

44

U zapadnim medijima, u kojima su do tog trenutka dominirale teme o krizi vlasti u Srbiji, odjednom je prestalo da se pie o tome, to je protumaeno kao priprema terena. Provera etiri dana pre ubistva Zorana inia, Dejvid Blek, kljuni ovek CIA za Balkan, zatraio je hitan sastanak sa svojim kolegom Entonijem Monktonom. Kad su se susreli, Blek je traio od Monktona da preko Duana Mihajlovia proveri da li je obezbeenje oko zgrade Vlade Srbije pojaano i da li su neki specijalci rasporeeni u tom rejonu. Monkton je posle nekoliko dana kolegi poslao odrean odgovor.

45

Lov na vetice
25. jul 2008. Kurir Zoran ini bio protiv toga da se akcija protiv organizovanog kriminala pretvori u obraun s politikim protivnicima

BEOGRAD Zoran ini nije hteo da dozvoli da se policijska akcija pretvori u obraun s politikim protivnicima, saznaje Kurir. Sudei po razgovoru koji je 9. marta 2003. godine predsednik srpske vlade vodio sa svojim ministrom unutranjih poslova, a koju su snimili operativci bezbednosnih slubi, ini nije eleo da se obraun s organizovanim kriminalom pretvori u lov na vetice. Kurir prenosi transkripte ovog razgovora. Rano ujutro, tog 9. marta, ministra policije Duana Mihajlovia telefonom je pozvao Entoni Monkton, glavni ovek britanske obavetajne slube za Srbiju. Monkton je bio kratak i zvanian: Traite odobrenje od premijera inia da zaponemo sa operacijom Ma! Ministar unutranjih poslova ubrzo je zatraio hitan prijem kod premijera. Razgovor koji je voen u inievom kabinetu je snimljen. Mihajlovi: Zvao me, ovaj... Entoni, zna... Kree operacija Ma, i oni trae odobrenje od tebe! ini: Kakav Ma. Opet neto... da li su oni normalni! Stalno!... Dosta vie... ovee, moram da vebam kako bih se oslobodio taka! Mihajlovi: Pa, ... pa... Hmm... (pauza). Njihova je ideja da nas, ehm, ovaj, oslobode balasta... politikog... mislim naaa radikale, socijaliste i, ovaj... Kotunicu! ini: A kako to oni misle. To je tek tako. Pa nije ovo Juna Amerika! Neka banana drava! Kao da ja to ne bih voleo! Ali kako? Oni deluju u okviru postojeih propisa! To

46

to oni misle da urade je isto bezakonje! Ne moe to tako! Bolje je da se mi ovde poibamo, ako treba i oi jedni drugima da povadimo, nego da se oni meaju! Poistiti organizovani kriminal to je Ok, ovo drugo nikako! Rekao sam im ne moe sa nama vie tako... nismo mi stoka. Moraju da nas potuju! Mihajlovi: Nemoj, Zorane... Treba ih sasluati, trebae nam oni jo. Mislim...ta je poenta... ini: Ej, ostavimo to za sutra... Treba razmisliti o posledicama takve akcije. Lako je pustiti naroguene andare da hapse i ubijaju, a ta emo sutra. ta e svetsko javno mnjenje rei kad sazna da se bavimo zatvaranjem politikih protivnika. Tri dana e utati, a etvrtog e nas odrati u medijima. Moe taj njihov plan da nam se obije o glavu. Pusti to... uemo se sutra!

47

Tvrd orah!
26. jul 2008. Kurir Podneu ostavku, ali neu dozvoliti teror andarmerije! Nije Srbija banana republika, poruio je ini ambasadoru SAD Montgomeriju

BEOGRAD Ministar Mihajlovi ponovo je posetio predsednika srpske vlade Zorana inia 11. marta oko devet asova ujutru, u njegovom kabinetu u Nemanjinoj 11. Ovog puta razgovor je bio vrlo kratak. Mihajlovi: Kako ti je zdravlje danas? ini: Da, da... Bolje je... Mihajlovi: Ovaj, ja sam mislio... Zna...hmm ini: Vidi... To kako su oni zamislili nee ii. Mi smo demokratiju u Srbiju uveli 5. oktobra. Prenesi im da ne odobravam akciju... Mihajlovi: ekaj, ovaj....nemoj da si, uhmmm... na kraj srca. Mislim, moe biti i neke politike koristi iz svega toga! ini: Ne, ne... Dosta je bilo. Prenesi im tano ovako: Ne odobravam akciju i spreman sam da podnesem ostavku ako se to od mene trai. Teror andarmerije ne dozvoljavam, nije ovo banana republika!. Mihajlovi: Dobro, ovaj... Pusti da to odlei jo neko vreme, da se... Saekajmo, neto e iskrsnuti u meuvremenu! ini: Ne razume. U vezi sa ovim ja neu promeniti miljenje i moja odluka je definitivna, pa svidelo se to njima ili ne. Ne zanima me! Posle Banjaluke okomili su se na mene kao da sam sam crni avo. Samo postavljaju neke uslove. Moraju da shvate da mi

48

nismo Zanzibar i da ja neu dozvoliti da se o meni govori kao o oveku koji je hapsio svoje politike protivnike. Posle ovog susreta Mihajlovi je oklevao da prenese reakciju premijera inia, ali ga je kasnije tog dana telefonom pozvao ameriki ambasador Vilijam Montgomeri. Montgomeri: Dokle se stiglo sa pripremama? Mi ekamo poetak akcije veeras! Moji kau da je ostalo samo da Zoran odobri! ta se deava, je l' dato odobrenje? Mihajlovi: Nije! Montgomeri: Kako nije? ta nije u redu? Ne razumem! Mihajlovi: Nije dato odobrenje... Montgomeri: Kako nije dato? Samo Zoran treba da... Mihajlovi: Zoran, nije dao... uhm... Montgomeri: Ponovite... Zoran nije dao ta? Mihajlovi: Da, ovaj... On kae da to ne dozvoljava, i da e... uhm... ako se to od njega trai, podneti ostavku! Bio je odluan! Ja sam pokuao da ga ubedim, ali nije vredelo. Montgomeri: Da, razumeo sam. Okej, prijatan dan.

49

Tajanstveni let
27. jul 2008. Kurir Samo dan pre nego to je ubijen Zoran ini, na aerodrom sleteo avion iz Budimpete iji dolazak nije zabeleila kontrola leta BEOGRAD Godine 2003, 11. marta u 14 asova, u prostorijama britanske ambasade odran je sastanak kome su prisustvovali Dejvid Blek, ef amerike obavetajne slube za Balkan, i njegov kolega Entoni Monkton. Cilj ovog susreta bio je operativno sprovoenje plana Ma, odnosno njegove prve faze. Mesto sastanka je sugerisao lino Dejvid Blek, koji je imao poverenja u obezbeenje britanske ambasade. Ipak, i pored svih mera bezbednosti, operativci bezbednosnih slubi doli su do snimka razgovora dvojice obavetajaca, dodue na krajnje neverovatan nain. Naime, kako Kurir saznaje od izvora bliskimh obavetajnim krugovima, do snimka njihovog razgovora dolo se preko bosanske obavetajne slube AID. Surenjivost i rivalitet dve najvee obavetajne slube na svetu, CIA i MI6, dovela je do toga da snimak razgovora Bleka i Monktona zavri u rukama ljudi Al Saida Nosaira, muslimanskog fanatika stacioniranog u Tuzli i vie nego oigledno povezanog s islamskom teroristikom mreom Al Kaidom. On predaje snimke operativcima bosanske slube, ne slutei da oni istovremeno rade za jo jednu slubu. Razgovor dvojice obavetajaca bio je veoma kratak. Monkton: Zoran nije pristao da odobri akciju? Blek: Naalost, nije. Monkton: Neverovatno?! Ne mogu da verujem da ne vidi koliko je to dobro za njega. ta se desilo sa njim? Blek: Ne znam. ak je rekao da je spreman da ponudi ostavku na mesto premijera i da se povue, ako to od njega bude traeno. Monkton: To uopte ne lii na njega. ta emo dalje? Blek: Varijanta A otpada. Znai, prelazimo na realizaciju plana B, a odmah zatim, znai u najkraem roku, i plana C. Jasno ti je koji su vai zadaci? Monkton: Naravno. Odmah kreemo. Blek: Sreno. Monkton: Sreno.

50

Odmah posle sastanka sa Monktonom, navodi na izvor, Dejvid Blek je helikopterom prebaen u Budimpetu. Iz glavnog grada Maarske vratio se istog dana, avionom, iji let nije smeo biti zvanino zabeleen. Zajedno s njim u letelici je bilo jo dvanaest mukaraca u civilu. Svi oni su direktno sa aerodroma blindiranim vozilima prebaeni na nepoznatu lokaciju u Beogradu tvrdi na sagovornik.

51

Ko je Marko?
28. jul 2008. Kurir No pre nego to je ini ubijen, Monkton naloio svojim saradnicima da edu Jovanovia hitno vrate iz Italije u Beograd

BEOGRAD Kasno uvee 11. marta Entoni Monkton, ef engleske obavetajne slube na Balkanu, u pratnji brojnog obezbeenja, posetio je svog poznanika i saradnika koga su Britanci vodili pod ifrom Marko iz Surina, tvrdi na izvor blizak obavetajnim krugovima. Prema njegovim reima, Marko je bio uspean biznismen koji je posedovao nekoliko firmi i bio prilino dobro upuen u politika deavanja u Srbiji. Prema nezvaninim informacijama, Marko iz Surina imao je veoma dobre veze u Demokratskoj stranci i bio izuzetno blizak sa edomirom Jovanoviem. Takoe, Marko iz Surina kontrolisao je mreu obavetajaca i dounika koji su se finansirali preko njegovih firmi. Bio je u dobrim odnosima i s kriminalnim gangom iz Surina, tvrdi na izvor i dodaje kako poznanstva sa elnim ljudima surinskog klana datiraju jo iz deakih dana, a kasnije su kroz zajednike poslove samo ojaana. Monkton se alio svom prijatelju kako je neko otkrio njegovu komunikaciju sa saradnicima i kako mu je ivot ugroen. Sve to su Monkton i Marko rekli jedan drugom, operativci slube bezbednosti su zabeleili, a Kurir prenosi deo njihovog razgovora. Marko: Takvu akciju ne odrauju kurve ili neki proseni operativci. Provui se pored obezbeenja koje vas prati i ostalih mera zatite?! To je umetnost! Visokoobueni profesionalci su u pitanju. Monkton: Da, verovatno si u pravu. Ali to sada i nije bitno... Sluaj... Predstoji akcija u kojoj morate i vi da uzmete uee. 52

Marko: Znam. Ve su me obavestili. Monkton: Ovde u Beogradu oekujemo neke probleme. Provinciju je mnogo lake kontrolisati nego Beograd. Ja u biti van grada nekoliko dana, a moda i krae, zavisi... pa se onda vraam. Jesi li se uo sa edom? Da nije opet... zna (smeh)? Marko: uli smo se. On je u Italiji, navodno, nekim poslom... Valjda za ove... Dobar je on, samo mu treba neko da ga balansira i vodi. Monkton: Ovde je sve mobilno. Javi mu da odmah doe i da bude pored nas nekoliko dana. Obezbedi mu sve to treba. Trebae nam sada. Marko: Nema problema. Smatrajte to zavrenim. Jo sutra u ga dovesti ovde... Monkton: Samo pouri, molim te.

53

Susret u noi
29. jul 2008. Kurir Izmeu 11. i 12. marta 2003. zabeleen jo jedan susret Entonija Monktona i Dejvida Bleka, na putu izmeu dva beogradska naselja 1. Nejbor (CIA) 2. Monkton (MI6) BEOGRAD U noi izmeu 11. i 12. marta 2003. godine na pustom putu izmeu dva beogradska prigradska naselja sastali su se Entoni Monkton i Dejvid Blek. Razlog za ovakav kasni sastanak bio je usaglaavanje poslednjih detalja vezanih za prvu fazu planirane operacije Ma, tvrdi na sagovornik blizak obavetajnim krugovima. Mesto za sastanak odabrao je upravo ef britanske obavetajne slube, koji je smatrao da ih na ovakvom mestu u to vreme niko nee moi snimiti. Upravo iz mera predostronosti, tano mesto na putu na kom je trebalo da se sretnu nije odreeno, ve su izali iz vozila, bukvalno, kada su se kolone njihovih blindiranih automobila susrele na putu. Monkton je imao posebno poverenje u ovakve vrste sluajnih susreta, jer su, po njegovom iskustvu, bili veoma sigurni. Ako bi ih neko pratio, bilo bi mu veoma teko da odreaguje i uspe da pokrije celu deonicu i da snimi njihov razgovor, tvrdi na sagovornik i dodaje kako je razgovor bio kratak, ali da su ga i pored svih nepovoljnih okolnosti operativci slubi bezbednosti zabeleili. Monkton: Dejvide, kako stoje stvari? Da li sve ide po planu? Blek: Sve ide po planu, ao mi je to smo morali da preemo na plan B, ali... nije bilo drugog izbora. Monkton: Nije bilo drugog izbora... ne razumem Zorana, kako ne vidi... Ali to sada nije bitno!

54

Blek: Da, tim je stigao i smeten je na lokaciji. Logistika funkcionie besprekorno, zasad... Pazi, narednih nekoliko dana su kljuni. Tu moramo stei inicijativu i prednost... Monkton: Ne brini, udarne snage akcije su potpuno spremne i pod kontrolom , samo ekaju na znak! Blek: Bitan je i onaj drugi deo. Javnost mora biti smirena, da li kontroliemo medije? Monkton: Na ovek ima sve pod kontrolom. On je vrhunski profesionalac u svom poslu. Uopte ne brinem da e taj deo funkcionisati. Blek: A hoe li nai ljudi u Vladi uraditi ono to treba? Uvoenje vanrednog stanja je mnogo bitno. Bie nam mnogo lake da zavrimo zapoeti posao. Ako to ne urade, bie mnogo tee, ruke e nam biti vezane, nai ljudi u MUP-u nee smeti... Monkton: Ne brini, sve je zavreno. Pronai emo mehanizam kako da to uradimo po vaeim propisima.

Gde je eda?
55

30. jul 2008. Kurir Entoni Monkton posetio svog saradnika Marka iz Surina 12. marta. Obavetajca zanimalo da li e se edomir Jovanovi vratiti u Srbiju tog dana

BEOGRAD Rano ujutro 12. marta 2003. godine, Entoni Monkton je jo jednom posetio svog bliskog saradnika iz Surina, koga su Britanci vodili pod ifrovanim imenom Marko. Engleskog obavetajca je zanimalo, pre svega, da li e se edomir Jovanovi, blizak saradnik pokojnog premijera inia, vratiti u Srbiju, tvrdi dobro informisan izvor blizak obavetajnim krugovima. Podsetimo samo dan pre toga, prema navodima naih izvora, Monkton je traio od Marka da se Jovanovi pod hitno vrati u Beograd, pod izgovorom da e im biti potreban narednih nekoliko dana i da je dobro da bude tu. edomir Jovanovi se u to vreme nalazio na skijanju u Italiji. Mere obezbeenja oko vile u kojoj je stanovao Marko bile su podignute na najvii nivo. Oko kue su etali ljudi naoruani dugim cevima i ak ni policija nije smela da im prie, tvrdi na sagovornik i dodaje da je Monkton pohvalio Marka zbog toga. U njegovoj kui, Englez se oseao prilino sigurno. Monkton: Da li si preneo naem mladom prijatelju (misli se na edomira Jovanovia) da treba da se hitno vrati u Beograd? Marko: Jesam. Pronaao sam ga. Monkton: I kada dolazi? Nadam se da shvata ozbiljnost situacije! Marko: Pa, ne ba. Prvo je bio odluno protiv. Tvrdio je da nema potrebe da se vrati za Beograd, da je sve u redu, da to to ima, moe da saeka njegov povratak. Ja, naravno, nisam hteo da mu kaem o emu se radi...

56

Monkton: Naravno, to je pametno. Treba komunikaciju ograniiti na usmenu, nakon poslednjeg razvoja dogaaja... Marko: Onda sam mu suptilno stavio da znanja da, ako se ne pojavi... Moe svata da se desi. Mislim da je shvatio poruku. On je mlad i zato mu treba tolerisati dosta stvari, ali uvek one najbitnije razume... Monkton: Da, da... Nesumnjivo se radi o najtalentovanijem politiaru kod vas. Molim te, obezbedite mu sve to je potrebno i neka ga tvoji ljudi tite. Smestite ga van Beograda i strogo kontroliite njegovo kretanje. On ne sme nijedan pokret da napravi, a da ti ne zna. Da li zna ta je u planu B? Marko: Nema pojma. Ne brini, razume se da emo ga drati na oku. Monkton: Reci mi, ta misli, kako e on reagovati kada budemo sklonili njegove dojueranje prijatelje? Ove iz Zemuna? Marko: On je pragmatian deko. Razumee... (smeh). Ma, gde se s njima spetljao... Ja im ne bih oprostio posle onoga kada su nam minirali one maine za asfaltiranje. Monkton: Imaete svoj momenat za osvetu... Ne brinite.

57

Stie edica
31. jul 2008. Kurir Dvanaestog marta oko 11 asova Marko iz Surina, saradnik Entonija Monktona, obavestio je svog efa da je edomir Jovanovi na putu iz Italije ka Beogradu

BEOGRAD Dvanaestog marta u devet asova i 42 minuta na beogradski aerodrom je sleteo avion u kojem su se nalazili kriminalistiki tehniari i eksperti iz Vizbadena. Njihov let nije smeo biti zabeleen, a za to su se u kontroli letenja pobrinuli ljudi iz Vlade Srbije, otkriva sagovornik Kurira blizak obavetajnim krugovima, i dodaje da su odmah po sletanju putnici aviona ukrcani u blindirane dipove sa zatamnjenim staklima i odvezeni na nepoznatu lokaciju u Beogradu. Put ovoj koloni krila su vozila sa upaljenim rotacionim svetlima. U 10 asova i 30 minuta istog dana, u dvorite vile saradnika Entonija Monktona, koji je voen pod ifrovanim imenom Marko, u Surinu, ula je kolona automobila. Na ulazu ih je doekao lino Marko, a iz vozila su izala dva mukarca, Entoni Monkton i ovek srednjeg rasta i plave kose, koji do tada nije nikada primeen u njihovom drutvu, kae na izvor. Uli su kuu i uputili se u sobu u kojoj se nalazio veliki radni sto. Soba je bila sa istone strane kue. Razgovor koji su vodili snimili su operativci slubi bezbednosti. Monkton: Rekao sam ti da se vidimo ubrzo! (smeh) Marko: Da, samo nisam oekivao da e biti ovako brzo. Monkton: Kako stoje stvari? ta je sa edom? Marko: Dolazi. U ovom trenutku je ve negde na pola puta do Beograda. Poslali smo specijalan avion po njega. Vrlo brzo e biti tu! Monkton: Da li ste uradili sve... Pazi, on mora imati savrenu priu... On je u Italiji... Zvanino... To je vrlo bitno! Razumete! Niko ne sme da posumnja.

58

Marko: Naravno, ne brinite. Uradili smo sve to je potrebno. Vai ljudi su uradili sjajnu stvar. Izgledae kao da do sada nije napustio Italiju. Mi smo klonirali njegovu karticu, na koju e se javljati da izgleda kao da je jo u Italiji... Zna, kao da je na njihovoj mobilnoj mrei... Ako ga bude zvao Zoran ili neko iz Vlade, ili stranke... nebitno... On e za to vreme biti ovde... Mislim da je razumeo ta e se otprilike desiti... Monkton: Nisam ni sumnjao, on je pametan momak. Pazi, on mora iz Italije, telefonom, odmah da zatrai od svojih iz stranke i iz DOS-a uvoenje vanrednog stanja. Marko: U redu. Bie tako. Razume on situaciju.

59

Spisak za odstrel!
01. avgust 2008. Kurir Nekoliko sati pre ubistva inia doneta je odluka o uklanjanju zemunskog klana, najjae kriminalne grupe u Srbiji

BEOGRAD U drugom delu razgovora koji su, prema tvrdnjama naih sagovornika, vodili Entoni Monkton, ef britanske obavetajne slube za Srbiju, i njegov saradnik Marko iz Surina, centralno mesto zauzima zemunski klan i njegove voe Duan Spasojevi iptar i Mile Lukovi Kum. Iz njihovog razgovora moe se pretpostaviti da je trebalo da iptar i Kum odigraju neku ulogu u predstojeoj policijskoj akciji, ali se u jednom trenutku odustalo i neko je doneo odluku da se oni ne uhvate ivi - tvrdi na izvor blizak obavetajnim krugovima. Monkton: Odreen je krug ljudi, insajdera, koji e sinhronizovano otkrivati zlodela Legije i drugih koji e biti optueni. Eliminisanjem zemunskog klana skidamo breme odgovornosti s mnogih u Vladi Srbije. rtvena jagnjad, to je njihova uloga u ovom trenutku! Marko: Mislim da e se opirati! Ve neko vreme su u dubokoj ilegali. Monkton: Ne brini, nai emo ih ve. Bez obzira na to koliko novca imaju i ko je sve do sada stajao iza njih. Kad ih dobro nagazimo... Ipak, jednu stvar sam nauio o ovoj zemlji. Ovde se sve moe kupiti. Da ovek nestane ili da se pojavi, sasvim svejedno, nee imati kuda. Isplivae na povrinu. Marko: Kakav je plan? ta emo sa njima? Monkton: Vidi, poto smo provaljeni za plan A, i kad ini nije pristao da da zeleno svetlo za operaciju, nemamo mnogo izbora. Oni e nam posluiti da optue Kotunicu, radikale i ove ljude koje treba... Marko: Da li postoji spisak!

60

Monkton: Naravno. Nekih tridesetak ljudi, razmiljamo i o likvidaciji, ne bi bilo loe... Oni treba da kau mi smo to radili po njihovom nalogu, u kamere da kau, i onda... Marko: Razumem. A posle toga? Monkton: Posle toga postae nezgodni svedoci kojih se treba reiti. Bez mnogo razmiljanja. Marko: Za njih razumem, ali ta ete s politiarima? Njih ne moete ubiti tek tako! Oni imaju stranke, lanstvo... Javnost e se pitati... Monkton: Ne, ne, Marko, ne razume... Stvorie se takva atmosfera u javnosti preko medija, koji e biti u potpunosti pod naom kontrolom. Ovi politiari e biti oznaeni kao efovi kriminalcima, znai, i oni su kriminalci i to, zamisli, kriminalci koji e pruiti otpor pri hapenju. Zgodno, zar ne! Marko: Da, razumem. Ali ima tu jedna stvar. Duan je sve posete ilerovoj snimao. Ali ba sve. Ima tu raznih ljudi, i naih naroito. On je to ak i koristio da ucenjuje neke politiare i poslovne ljude... Mi sada ne znamo gde su te kasete, zar ne? Monkton: Deo je kod njih, a deo su ostavili kod pouzdanih ljudi. One za nas najbitnije su kod njih... tako da... Imali smo to u vidu!

Prva zamena
02. avgust 2008. Kurir Za naslednika Zorana inia zapadne sileodredile su Zorana ivkovia BEOGRAD Samo nekoliko sati pre nego to je 12. marta likvidiran srpski premijer Zoran ini, Entoni Monkton, ef britanske tajne slube za Srbiju, otkrio je svom saradniku Marku iz Surina ko je njihov favorit za mesto premijera, kae za Kurir izvor blizak obavetajnim krugovima. Iz transkripta razgovora ove dvojice, koji je voen u Markovoj kui, vidi se da je upravo to bila jedna od kljunih tema. Monkton je tom prilikom saoptio Marku da e inia, koji nije pristao da da odobrenje za akciju u kojoj bi se pohapsili svi politiki protivnici reima, zameniti Zoran ivkovi. Takoe, rekao je da je osnovni njihov interes u nastupajuem periodu pre svega ekonomski. Odnosno, privatizacija stratekih preduzea u Srbiji tvrdi na sagovornik. Marko: Ali ta ako nije sve kod njih? ta ako je jo neko...hmm, zainteresovan... doao do tih snimaka?

61

Monkton: Mislim da nije... Za svaki sluaj, odluili smo da sruimo njihovu bazu u ilerovoj. Izgledae malo udno, poto tamo ve neko vreme nivo aktivnosti nije kao ranije, ali... Marko: Da, bie udno. Monkton: eda mora energino da zatrai uvoenje vanrednog stanja. Odmah e ga podrati Popovi (Beba), Kora, Nataa Mii, Vladan Bati, Zoran ivkovi, Janjuevi, Mili, Miunovi... najvanije je da proces hapenja ovih bude dugotrajan, jer se samo tako javnost priprema za odluke koje nam odgovaraju. Kad budemo objavili njihove fotografije, raunamo da e se mnogi od njih odmah razbeati, to je i plan. Mediji moraju svaki dan biti bombardovani informacijama o njihovim kriminalnim delima. Javnost mora biti pripremana u tom smeru, pa e njihova likvidacija i likvidacija njihovih politikih inspiratora biti sagledana kao neophodnost. Razume? Marko: Jasno mi je. Monkton: I ne sme biti kontraudara... Pojaaemo obezbeenje oko ljudi koji su sa nama. Zato smo ubacili dosta naih u celu akciju. Skoro 400 vrhunski obuenih ljudi. Nita se ne bojte! andarmerija mora masovnim hapenjima uterati strah u kosti i oseanje nesigurnosti. Znate, nita bolje od opte histerije u ovom trenutku ne moe da nam pomogne u kanalisanju naih ciljeva. I to histerija bude vea, vea je verovatnoa da emo ostvariti postavljene ciljeve. Zna, u Londonu i Vaingtonu uopte ne iskljuuju opciju izazivanja graanskog rata u ovom trenutku! Naravno, kontrolisanog intenziteta. Marko: Uf... To je malo radikalno, ali... Monkton: Moda jeste iz vae perspektive... Iz nae sigurno nije! Marko: Ko e biti novi premijer? Pretpostavljam da Zoran vie... Monkton: Bie Zoran... ali ivkovi (smeh). On je shvatio da tempo ostvarenja naih ekonomskih interesa mora biti bri. Pre svega, privatizacija. Prvo emo zavriti privatizaciju elezare. Nemci e se malo ljutiti, jer im je ini neto obeao, ali... ta sad. ivot nije fer. Razumee.

62

Zaustaviti Rusiju
03. avgust 2008. Kurir Svi lideri u Srbiji moraju imati jasno proevropsko i proameriko opredeljenje, stav je efa engleske obavetajne slube za Srbiju

BEOGRAD Entoni Monkton je svom saradniku Marku iz Surina, samo par sati pre atentata na Zorana inia, otkrio i deo planova zapadnih obavetajnih slubi vezanih za dugoronu budunost Srbije, tvrde za Kurir sagovornici bliski obavetajnim krugovima. Monkton je otkrio i koga London i Vaington vide kao budue politike lidere Srbije, ta su njihova oekivanja, ali, najbitnije, jo jednom je potvrdio da im je primarni interes iskljuivo ekonomski. Kurir prenosi deo njihovog razgovora, koji su zabeleili operativci slubi bezbednosti. Marko: Ne verujem da e imati ba puno razumevanja. Ipak je u igri veliki novac, ak i za nas i za njih! Monkton: Ne brini za njih. Oni e ve znati gde im je mesto. Mislili su da mogu ba sve u Srbiji preko Zorana, bez dogovora sa nama. Ne moe to tako. Ipak, mora da se zna ko je glavni! Ne mogu oni da uzmu sve. Prvo emo zavriti elezaru u Smederevu, a onda e na red doi i cementare, pa industrije hrane, pivare, uljare. Ima tu dosta. S Vojvodinom treba biti obazriv. Mislim... Marko: Kada razmislim, ivkovi uopte nije loe reenje. Monkton: Pa, da. Ali to je samo privremeno reenje. Ima tu jo kandidata. Mi i Vaington vidimo tu jo neke ljude u budunosti. Na primer ovaj tvoj mladi tienik eda. Za njega imamo velike planove u budunosti. Naravno, ako bude pametan. Ili Tadi. Amerikanci njega vide kao budueg lidera ove zemlje.

63

Marko: Njega! Zoran nema neko naroito miljenje o njemu. Jednom mi je ak rekao da je nesposoban i da je idealista. On je sada u partiji potpuno skrajnut. Monkton: Da, ali ga ljudi cene. Ne prate ga korupcionake afere. Graani ga doivljavaju kao pozitivnog lika. Njegov otac je ugledan profesor. Pedigre! To je nekad za politiku jako bitno. Marko: Ne znam. Meni opet deluje bezlino. Monkton: Vidi, doi emo u fazu kada nam imena nee biti bitna. To e sve biti jedan isti kalup. Kod svih politiara u Srbiji mora dominirati jasna proevropska i proamerika orijentacija. Sve ostalo: partije, ideologija... sve je to manje bitno. U naim centrima, kroz edukaciju i usavravanje, oni e se upoznavati s naim ciljevima, od kojih nee biti odstupanja. Oni najuporniji i kvalitetniji e nas pratiti, ostali e odustajati usput. To je potpuno prirodno. Zna, svi vi Srbi imate jednu crtu. Iz nekog razloga, koji ja ne mogu da razumem, a verujem ni ti, volite Ruse. To je takva glupost! Nikada, ali veruj mi, nikada neemo dozvoliti bilo kakav prodor Rusije na Balkan! Nikada! Nema govora o bilo kakvom ekonomskom povezivanju Srbije i Rusije. To je utopija. Rusija je predaleko i nema anse da zaustavi irenje NATO. Marko: ini mi se da je stigao na prijatelj.

Sloene kockice
04. avgust 2008. Kurir Entoni Monkton zahtevao od ede Jovanovia da on prvi zatrai uvoenje vanrenog stanja u Srbiji BEOGRAD U jednom trenutku sastanka u vili saradnika engleske obavetajne slube, Marka iz Surina, pridruio se edomir Jovanovi, tvrdi izvor blizak obavetajnim krugovima. Prema njegovim reima, Jovanovi je doputovao tajnim letom iz inostranstva, gde je boravio na odmoru. Njegov povratak izriito je zahtevao ef engleske obavetajne slube za Srbiju Entoni Monkton. Nai izvori tvrde da je upravo njemu bila namenjena znaajna uloga u predstojeoj policijskoj akciji, koja je trebalo da otpone tih dana. Marko: Ej, dobro je da si stigao. Kako si putovao? eda Jovanovi: Dobro. ta se deava? Marko: Nita, evo ba sada priamo... Danas kree operacija Ma. Ti zna...

64

eda Jovanovi: Znam ta je to... Mislim, ne znam detalje, ali... Znam da je bilo govora o tome... Monkton: Vidite, operacija Ma je zamiljena da se u potpunosti obraunamo sa naim protivnicima, i politikim... i onim druge vrste. to se javnosti tie, zamiljena je kao policijska akcija koja e se obraunati sa organizovanim kriminalnim grupama. Akciju e voditi vaa policija, operativno, dok e sve kontrolisati nai ljudi. Svako od nas e imati svoj zadatak, pa i vi... Eliminisaemo Kotunicu i... eda Jovanovi: U redu, ta kae Zoran? Marko: Zoran nije dao odobrenje da akcija krene. eda Jovanovi: Uhhh... Otkud... Monkton: To sada i nije toliko bitno. Idemo dalje bez njega!... Nije razumeo! Marko: Treba da zna, ovi iz Zemuna e biti uklonjeni. eda Jovanovi: Zato? Monkton: Postoji interes... to je sve to treba da znate. Postoji trenutak kada je neko korisniji mrtav nego iv. Oni e nam koristiti, jer emo preko njih napraviti politiku vezu sa Kotunicom i njegovim okruenjem. Marko: Oni su otili toliko daleko da vie nema povratka. Zna se gde je kom mesto, i nema prelaska u interesne sfere, ne radi se samo o novcu! eda Jovanovi: Znam, ali da ipak ne greite po pitanju iptara i Kuma. iptar je tvrd. Ne verujem da ga moete slomiti... A osim toga, oni i ne poznaju Kotunicu lino. To sigurno znam... Videli su ih samo na slikama i televiziji. Monkton: To nije bitno. Bitno je u ta e narod poverovati. Marko: Ti mora energino zahtevati da se uvede vanredno stanje. Ne brini, imae podrku u Vladi u ostalim politikim strankama, ali ti mora biti napred. Razume? Monkton: Da, upravo tako... To je vaa uloga i koncentriite se na to. eda Jovanovi: Ok, shvatio sam. Nema problema. Marko: Osloni se na Bebu (Popovia). On e iz senke odraditi najvei deo posla.

65

Reiseri
05. avgust 2008. Kurir Kamere TV B92 nisu se sluajno nale ispred zgrade Vlade Srbije u trenutku kad je ubijen Zoran ini

BEOGRAD Kamere Televizije B92 koje su snimile ubistvo Zorana inia nisu se na mestu zloina nale sluajno, kae za Kurir dobro obaveten izvor blizak policijskim krugovima. Prema njegovim reima, pojavljivanje kamera TV B92 bilo je unapred planirano i nije bilo sluajno, kako je to prezentovano srpskoj javnosti. Naime, zvanina verzija glasi: kamerman televizije B92 je pukim sluajem, snimajui zgradu Vlade, voen profesionalnim instinktom snimio itav dogaaj. Navodno, sve to je uradio snimajui kamerom sa ramena. Meutim, kada se snimci i fotografije dobro izanaliziraju, moe se videti da je prema uglovima i rastojanjima sa kojih je snimak nainjen verovatnije da je snimano iz zgrade preko puta Vlade i ne sa ramena, nego sa stativa, tvrdi na sagovornik i dodaje da su ceo dogaaj snimale bar dve kamere, sudei i prema drugim snimcima i fotografijama koje su se pojavile u javnosti. Na izvor dalje navodi da je cilj ove akcije bila dodatna dramatizacija javnog mnjenja. - Ovaj preparirani snimak trebalo je da uz danonono emitovanje proizvede masovni ok kod stanovnitva. Da je ubistvo izvedeno bez prisustva kamera, bez slike, ogorenje javnog mnjenja bilo bi prolazno. Javna likvidacija politiara zgodan je nain da se uz vetu pripremu istraga usmeri u odgovarajuem smeru. E sad, zato je izabrana ba Televizija B92, pokazae vreme! - zakljuuje na sagovornik.

66

PITANJA BEZ ODGOVORA Pitanja za B92: 1. Da li su kamere vae televizije zaista bile postavljene na pomenutim zgradama? 2. Ako jesu, da li su postojale samo dve ili ih je bilo vie? 3. Da li je snimak koji je emitovan na TV B92 i na kome se vidi pogoeni premijer snimljen nekom od kamera koje su se, navodno, nalazile na zgradama, ili ga je snimio va kamerman koji se nalazio u neposrednoj blizini zgrade Vlade? 4. Da li je prikazani snimak jedini na kome se vidi trenutak kad je pogoeni premijer ubaen u automobil, ili, eventualno, postoji jo neki koji su kamere TV B92 snimile? Ovo su pitanja koja smo jue postavili TV B92 s namerom da od njih dobijemo komentar povodom novih saznanja o spornom snimku, ali do zakljuenja dananjeg broja na njih niko nije odgovorio. NAGRAIVANI SNIMAK Autor snimka ubistva premijera Zorana inia ispred Vlade Srbije 12. marta 2003. je Mladen Vasi, snimatelj TV B92. Udruenje novinara Srbije Vasiu je krajem decembra te iste godine dodelilo godinju nagradu Laza Kosti za najbolji snimak godine. Povod za nagradu bio je upravo snimak atentata na premijera inia. Pomenuti snimak bio je najemitovaniji tokom akcije Sablja i posle nje.

67

ifra KOLIVS
08. avgust 2008. Kurir Dvanaestog marta 2003. godine u 12 asova Dejvid Blek obavestio Entonija Moinktona da poinju sa treom fazom operacije KOLIVS BEOGRAD Dvanaestog marta 2003. godine u 12 asova Dejvid Blek je pozvao Entonija Monktona i saoptio mu da se ulazi u zavrnu fazu operacije KOLIVS, odnosno na njegovu treu fazu VS, tvrdi za Kurir dobro obaveten izvor blizak obavetajnim krugovima. Prema njegovim reima, kontakti dvojice obavetajaca bili su znatno proreeni, a naroito nakon to su uhvaeni i snimljeni njihovi razgovori u beogradskom hotelu Maestik. Meutim, ovaj put do telefonskog kontakta je dolo na inicijativu amerikog obavetajca. Njih dvojica su sigurno bili svesni da e se njihov razgovor snimiti, ali ih oigledno nije bilo briga za to, kae na sagovornik i dodaje da to verovatno govori da je operacija koju su spremali bila u fazi u kojoj je vie nita ne moe zaustaviti. itav razgovor Entonija Monktona i Dejvida Bleka operativci bezbednosnih slubi su snimili i Kurir objavljuje transkript razgovora. Blek: Je li sve u redu? Monkton: Da, sve je u redu. Ja sam van (Monkton se u tom trenutku nalazio kod svog prijatelja i saradnika Marka iz Surina)... Moji kau da je sve u najboljem redu. Blek: I kod nas je Ok. Sve ide po planu. KOLIVS je doao do kraja. Prelazimo na fazu tri. VS? Monkton: U redu VS, razumeo! Blek: Sreno! Monkton: Sreno! Tajna komunikacija Engleza i Amerikanaca ifra KOLIVS je bila dugo koriena u komunikaciji izmeu britanskih i amerikih obavetajaca u Srbiji, ali njeno znaenje je dugo vremena ostalo tajna. Oni su je zaista esto koristili, naroito u 2002. i 2003. godini. Nai operativci su stalno u svom radu nailazili na KOLIVS, ali su imali potekoa da je deifruju. ak su nam i Rusi nekoliko puta signalizirali postojanje ove ifre. Pretpostavljamo da su i oni nailazili na nju, a s obzirom na to da su je oni sretali, bilo je razumno pretpostaviti da je

68

KOLIVS neka velika operacija. Da se radilo o Srbiji, u poetku nikome nije padalo na pamet, tvrdi na sagovornik i dodaje da su je, naalost, deifrovali previe kasno. Prema njegovim reima, KOLIVS je skraenica, sastavljena od prva dva slova toponima KOpaonik, LImes, i VS, za koju se pretpostavlja da je satavljena od prvih slova rei Vlada Srbije. Naalost, ovo smo shvatili tek nekoliko dana posle ubistva Zorana inia. KO se odnosilo na simulaciju atentata pri povratku s Kopaonika, LImes se odnosio na pokuaj kod istoimene Sportske hale na Novom Beogradu, dok je VS bila zavrna faza operacije tvrdi na sagovornik.

69

Tretman
09. avgust 2008. Kurir Posle svirepog muenja u Panevu Mile Lukovi Kum pristao da za ubistvo inia optui Kotunicu. Duan Spasojevi bio mnogo tvri

BEOGRAD Mile Lukovi Kum uhapen je 21. marta 2003. godine po dojavi saradnika slube bezbednosti koji je voen pod ifrom Z, tvrdi za Kurir izvor blizak obavetajnim krugovima. Prema zvaninoj verziji, voe zemunskog klana iptar i Kum ubijeni su dok su se opirali hapenju u vikend naselju u Meljaku, kraj Beograda. Glas javnosti je nekoliko dana pred ubistvo objavio da su uhapene voe zemunskog klana, ali policija je to zvanino demantovala. Na izvor navodi da je Kum uhvaen u jednom stanu na Novom Beogradu i odmah prebaen na lokaciju u okolini Paneva, gde je zadran naredna dva dana. Kada su ga prebacili u Panevo, obaveteni su ljudi iz okruenja Entonija Monktona, koji je naloio jednoj ekipi specijalaca da se odmah uputi na lokaciju u Panevu. Nisu traili od njega da otkrije gde se nalazi njegov ef iptar, jer su to ve znali. Kum je bio izloen najsvirepijem moguem muenju, od prebijanja, nabijanja plastine kese na glavu i guenja, do elektrookova. Od njega su traili da za ubistvo premijera inia okrivi politiare, pre svih Vojislava Kotunicu i njegove saradnike kae na sagovornik. Na izvor tvrdi da je Lukovi 22. marta pristao da takvu izjavu da pred kamerama. Tada je data naredba da se pokupi i Duan Spasojevi iptar, koji im je ve dugo vremena bio u rukama, ali su ekali pogodan trenutak da ga podignu. I on je doveden na isto mesto gde se nalazio i njegov prijatelj i saradnik Mile Lukovi Kum. Takoe je bio podvrgnut istom tretmanu, ali bio je znatno tvri, jer nije hteo da pristane da bilo ta izjavi pred kamerama tvrdi na sagovornik i dodaje da je posle nekoliko dana postalo jasno da nee uspeti u onome to su naumili. Odluka da se kriminalci prebace u centralni zatvor, u zloglasne podrume, doneta je 26. marta. 70

Sporna puka Na zvaninu verziju da su iptar i Kum ubijeni dok su pucali na policajce - senku baca i sporan detalj u vezi sa pukom koja se nalazila pored tela Spasojevia i iz koje je on pucao. Naime, nai izvori tvrde da su uviaj obezbeivali policajci iz Barajeva i da je jedan od njih primetio da je sporna puka bila puna masti, to jest konzervirana. Puka se nalazi u takvom stanju kada se dri u magacinu, a ne kada se iz nje puca.

Zovite edu!
10. avgust 2008. Kurir No pred ubistvo, dok su ga muili u Centralnom zatvoru, Duan Spasojevi iptar traio da se sretne s Jovanoviem

BEOGRAD Duan Spasojevi iptar traio je 26. marta, samo dan pre nego to je ubijen, da se vidi sa edomirom Jovanoviem, kae za Kurir izvor blizak obavetajnim krugovima. Prema njegovim reima, poto su u rano jutro tog 26. marta prebaeni u Centralni zatvor u Beogradu, u zloglasne podrume, ekipa koja je bila zaduena za voe zemunskog klana nastavila je da ih mui. Jedini zahtev koji im je postavljen je da moraju pred kamerama da optue Vojislava Kotunicu za ubistvo premijera. Meutim, kako tvrde nai sagovornici, iz nepoznatih razloga Spasojevi na tako neto nije hteo da pristane. Nudili su im nove identitete, selidbu i inostranstvo, novac, ali Spasojevi nije pristao. Govorio im je da zna da e ga ubiti ta god uradio, da nee odrati obeanje. U jednom trenutku, negde oko 19 asova, traio je od ljudi koji su ga ispitivali da se vidi sa edom Jovanoviem, jer je verovao da mu on moda moe pomoi. Meutim, eda nije

71

doao tvrdi na izvor i dodaje kako postoje informacije da je u to vreme iptara i Kuma posetio Jovan Priji, koji je, navodno, traio od njih da daju izjavu pred kamerama, ali ta informacija nikad nije potvrena. Jedino je sigurno da ga je posetio blizak saradnik Entonija Monktona i saradnik slube bezbednosti koga su vodili pod ifrom Z, kae na sagovornik. U jednom trenutku te veeri, prema saznanjima naih izvora, neko je odluio da se operacija prekine. Kasno u noi izmeu 26. i 27. marta ubijeni su Duan Spasojevi iptar i Mile Lukovi Kum. Njihova tela su u toku dana prebaena u vikendicu u beogradskom prigradskom naselju Meljak. Uvee 27. marta zvanino je saopteno da su odbegle voe zemunskog klana likvidirane dok su pruale otpor hapenju. Zvezdanu pretili da e mu pobiti porodicu Zvezdan Jovanovi, atentator na Zorana inia, u prvom trenutku nije eleo ni po koju cenu da ispria kako je premijer ubijen. Ispitivanje nije davalo nikakve rezultate, tvrde nai sagovornici i dodaju kako od njega nisu mogli da izvuku bukvalno nijednu re. Onda je Entoni Monkton, koji je sedeo u prostoriji pored s jednim visokim funkcionerom MUP i pratio ispitivanje, rekao pratiocu da pozove svoje inspektore i da im naloi da Zvezdanu kau kako e mu pobiti i enu i decu ukoliko ne prizna da je on ubio inia, i da mu samo priznanje moe odrati porodicu u ivotu. Kad je to uo, Jovanovi je prelomio i priznao delo tvrdi na sagovornik.

72

Rusi spasli Voju!

11. avgust 2008. Kurir Vojislav Kotunica trebalo da bude uhapen i ubijen u akciji Sablja, ali je te planove osujetila ruska obavetajna sluba

BEOGRAD Ruski obavetajci u Beogradu saznali su da se priprema hapenje i likvidacija Vojislava Kotunice i samo zbog njihove reakcije i, kasnije, intervencije Moskve, Sablja se nije pretvorila u obraun s politikim protivnicima kae za Kurir izvor blizak obavetajnim krugovima. Prema njegovim reima, Rusi su imali sve podatke pre domaih slubi. Oni su znali da su voe zemunskog klana uhapene ranije, ali su tek 25. marta uz pomo dounika iz SAJ-a saznali ta se planira, odnosno da je trebalo da iptar i Kum pred kamerama optue Kotunicu i njegove saradnike za atentat na inia. Zamisao je bila da, poto se u medijima objave priznanja dvojice mafijaa, posebna ekipa specijalaca locira i uhapsi Kotunicu i njegove saradnike Radeta Bulatovia i Acu Tomia i da, u zavisnosti od razvoja situacije, pokua da ih likvidira, dok oni, navodno, budu pruali otpor. U tu svrhu planirano je da se iskoristi nekoliko operativaca MUP i BIA, kojima bi formalno bio dat zadatak da uvaju Vojislava Kotunicu i njegove saradnike. Onda bi ti ljudi, kada bi dolo do pokuaja otmice, uli u sukob sa napadaima i po njihovom planu bili likvidirani, a njihovo ubistvo u javnosti bi se objasnilo kao pokuaj ostataka Miloevieve struje u slubi bezbednosti da zatiti politike pokrovitelje i zloince. Meutim, Rusi su doneli odluku da preko svojih kanala proslede poruku Duanu Mihajloviu, Sretenu Lukiu i drugim kljunim ljudima u srpskom MUP da je operacija provaljena. To je njima bio signal da se okanu sugestija savetnika, to su oni delimino i uinili, pa je operacija prekinuta 26. marta uvee, ali je na taj nain sudbina Duana Spasojevia iptara i Mileta Lukovia Kuma bila zapeaena. Postali su suvie opasni svedoci, pa su morali biti uklonjeni tvrdi na izvor i dodaje kako je cela akcija hapenja u Meljaku bila unapred izreirana.

73

 Kum i iptar ubijeni su s bliskog odstojanja posle viednevne torture, ije su posledice bile vidljive na njihovim telima. Zatim su prebaeni u Meljak, gde je organizovana itava predstava, koja je trebalo da simulira njihovo lociranje, opkoljavanje, razmenu vatre i na kraju likvidaciju efova zemunskog klana u trenutku dok su pruali oruani otpor srpskoj policiji kae na sagovornik.

74

Ko bui CIA?
12. avgust 2008. Kurir Nekoliko dana posle ubistva Zorana inia glavni operativac amerike tajne slube za Balkan Stroub Talbot podneo izvetaj o stanju na terenu

BEOGRAD Stroub Talbot (pravo ime Nelson Storbrid Talbot III), zamenik dravnog sekretara SAD od 1994. do 2001. godine i glavni ovek CIA zaduen za istonu Evropu, podneo je nekoliko dana posle ubistva Zorana inia izvetaj o stanju na terenu. Pored uloge Rusije i njenog jaanja u ovom delu Evrope, Talbot se posebno pozabavio i situacijom na Balkanu, osvrnuvi se na nekoliko promaaja koje je CIA imala u poslednje vreme, od neuspelog pokuaja atentata na Kotunicu u Sarajevu i afere Perii do ubistva Zorana inia. Kurir objavljuje deo ovog izvetaja, do kojeg je dola obavetajna sluba jedne velike zemlje, i deo tog materijala ustupila i bezbednosnim slubama u Srbiji. ...Moram da istaknem da smo provalili grupu krtica iz Bosne koja je radila za obavetajne slube Republike Srpske. Pripremajui atentat na Kotunicu 15. jula 2002. godine, prilikom sastanka s Mesiem i rukovodstvom bosanske drave, zapazili smo da je neko opstruirao akciju u poslednjem trenutku. Zato smo sve nae aktivnosti usmerili na to da otkrijemo ko nas je provalio i na kraju utvrdili da je organizator grupe general muslimanske vojske u kojeg je Alija Izetbegovi imao veliko poverenje i koji je odlikovan i nagraivan vie puta. Takoe je uhvaena i grupa koja je radila sa Srbima za novanu nadoknadu. Organizator ove grupe je jedan od naelnika sarajevske policije. Ove dve grupe su se infiltrirale i u organe meunarodnih snaga u Sarajevu, pa i u kancelariju visokog predstavnika. Svi oni su priznali da su radili za obavetajne slube Republike Srpske, opisujui detaljno svoje aktivnosti. General muslimanske vojske (Srbin po poreklu) uivao je veliki ugled i bio je cenjen u Sarajevu, jer nije spreio ubistvo vojnika jugoslovenske armije prilikom povlaenja u Dobrovoljakoj ulici. Tada je stekao veliko poverenje Alije Izetbegovia, Ejupa Gania i Harisa Silajdia. Priznao 75

je da je pijunirao i Mekenzija, koji je nasledio indijskog generala Nambijara, i da je njegovom zaslugom otkriveno da je poslat izvetaj generalnom sekretaru UN u kome se za sluaj Dobrovoljaka okrivljuju Izetbetgovi i Gani. Zahvaljujui njihovim dojavama spreena su dva pokuaja atentata na Radovana Karadia, u septembru 1992. godine i martu 1993. godine. Srpske obavetajne strukture jo postoje i to dokazuje injenica da su snimljeni neki razgovori naih ljudi na terenu. Zna se da su na udaru bili efovi CIA i MI6 za Balkan, Blek i Monkton, ali nas je iznenadilo da su snimljeni i razgovori ambasadora Montgomerija.

Nita od gasovoda Mi pokuavamo da postavimo barijere ruskom prodoru na Zapad i dobili smo obeanje da e se pitanje izgradnje gasovoda kroz Srbiju postaviti u trenutku kada to Rusi budu najmanje oekivali. Kada je re o ovoj destrukciji, polaemo velike nade u politiare kojima smo pomogli da 5. oktobra dou na vlast, sa izuzetkom Kotunice, koji je spreman na pribliavanje s Rusijom. Vojvoansko politiko rukovodstvo na elu sa Nenadom ankom treba pripremiti da bojkotuje projekat gasovoda kroz pokrajinu i kako bi se time smanjio ruski uticaj na politike odluke vlasti u Srbiji.

76

Brisanje tragova
13. avgust 2008. Kurir Operativce CIA i MI6 koji su se eksponirali u dogaajima vezanim za atentat na premijera inia treba povui iz regiona, kae Talbot

BEOGRAD Glavni ovek CIA za istonu Evropu, Stroub Talbot, u izvetaju podnetom nekoliko dana posle ubistva Zorana inia, obavetava svoje pretpostavljene o problemima koje njihovim agentima na terenu stvaraju operativci srpskih obavetajnih struktura. U delu izvetaja koji je dostavljen bezbednosnim slubama u Srbiji, Talbot osim informacija o propustima koje su agenti amerike obavetajne slube imali u BiH, izraava zabrinutost zbog zbog presretanja poverljivih informacija neposredno pre ubistva inia, ali i uverenje da je stanje neposredno posle atentata stabilno i da se dalji tok dogaaja odvija po tano odreenom planu. ...Uhapena grupa nije znala da objasni kome je predavala informacije, jer su poruke ostavljane na dogovorenim lokacijama, u konzervama. Zahvaljujui njihovim dojavama spreen je i atentat na Ratka Mladia, kad je ubaena muslimanska grupa u uniformama meunarodnih snaga trebalo da presretne kolonu u kojoj je bio Mladi. Oni su otkriveni i uhvaeni kod Sokoca i kasnije likvidirani. Takoe, postoje pretpostavke da su se mnogi obavetajci iz vojnobezbednosnih struktura privremeno pritajili u zabaenim mestima Srbije i Crne Gore i da ekaju pravi trenutak za ponovno aktiviranje. Operativci ije generalije imamo nisu opasni, jer su stalno pod prismotrom. Pravu opasnost predstavljaju ovi spavai. Srpske obavetajne strukture postoje i one predstavljaju pretnju naim interesima na tom podruju. Oni su uspeli da snime i neke razgovore naih ljudi na terenu koji su neposredno prethodili ubistvu premijera inia. Za sada se sve dri pod kontrolom zahvaljujui medijima koji su dobro instruisani. Ubistvo premijera izvrili su inievi saradnici i ta varijanta se uva kao poslednje reenje. Zasad svi koji su po naem planu oznaeni kao krivci bie i procesuirani uz odgovarajui medijski publicitet.

77

Ipak, da bi se predupredila iznenaenja, planira se smena mnogih slubenika ne samo u ambasadi u Beogradu, nego i u irem okruenju. Mnogi operativci CIA i MI6 koji su se eksponirali u poslednjim dogaajima vezanim za atentat na premijera inia bie povueni iz regiona i premeteni na druge dunosti, po potrebi. Proces se mora drati i odvijati u najveoj tajnosti i bez istravanja i pitanja zato se neko premeta. Svi ti ljudi e, naravno, biti zamenjeni novima. U Srbiji se ve pojavljuju sumnje u vezi sa zvaninim nalazima s mesta atentata i takav trend u informisanju se ne sme prekinuti rezovima ve sistematskim i irokim iznoenjem kontrainjenica uz angaovanje medijskih linosti i zvaninika Vlade. Strunjaci instituta u Vizbadenu ve imaju verziju ubistva koja se mora zastupati u svakoj prilici. To e biti zvanina politika i jedina istina.

Puten niz vodu

14. avgust 2008. Kurir uruvija je morao da bude sklonjen, jer je situacija to od nas zahtevala. Oni ga nikad ne bi ubili da mi nismo prestali da ga titimo, kae Talbot

BEOGRAD U nastavku izvetaja glavnom tabu CIA, Stroub Talbot izmeu ostalog otkriva detalje vezane za operaciju Provalija, odnosno odluku amerike obavetajne slube o prestanku pruanja zatite Slavku uruviji, ime je atentatorima otvoren put za sprovoenje ubistva 11. aprila 1999. godine. Ove je informacije Talbot izneo kao veoma vane u sklopu sudskih procesa protiv ubica Ivana Stambolia, Slavka uruvije i etvorice funkcionera SPO na Ibarskoj magistrali. ... Prisustvo eksperata iz Visbadena i naih operativaca na samom uviaju posle ubistva ne sme biti naglaeno u medijima, ono se mora minimizirati, pa ak i iskljuiti iz diskusije u javnosti. U tome emo se osloniti na nevladin sektor, ali i mnogi vladini zvaninici, ministri, ee e se pojavljivati u medijima i glorifikovati Zorana inia.

78

Moraju se stvoriti uslovi za punu saradnju obavetajnih centara u Hrvatskoj, Bosni, Albaniji, Makedoniji i Sloveniji, uz neprestanu kontrolu. Takoe, i obavetajne slube ovih zemalja treba naterati na saradnju, naravno, pod kontrolom naih obavetajaca na terenu, jer se nikako ne sme dozvoliti potpuna sloboda u njihovom delovanju. Postoje indicije da je i deo informacija vezanih za operaciju Provalija procureo prema nekim neprijateljskim obavetajnim slubama, to moe biti jako opasno po nas. Novinar Slavko uruvija je morao da bude sklonjen, jer je situacija u tom trenutku to od nas zahtevala. Njegove novine, koje smo mi finansirali, bile su jako kritiki nastrojene prema Miloeviu i esto su umele da preu meru, ali su zato bile omiljene u narodu. Njegova likvidacija je bila garancija da e svi pomisliti da iza ubistva stoji Miloeviev reim, to je delimino tano. Oni ga nikad ne bi ubili da mi nismo prestali da ga titimo. Sa suenjima za ubistvo Stambolia, uruvije i ubistva Drakovievih saradnika namerno se odugovlai. Doputeno je da svoj sud o tim ubistvima daju mnogi, uglavnom oni za koje znamo ta e govoriti, i time smo eleli da stvorimo utisak da su nove vlasti u stanju da ispotuju sve norme jednog demokratskog drutva. Na kraju e sudske odluke u tim sluajevima biti onakve kako situacija bude nalagala. Isto se mora ponoviti i po pitanju ubistva Zorana inia. Formula je jednostavna oni koji su okrivljeni moraju biti i osueni za ubistvo i javno mnjenje mora biti potpuno u toj funkciji. Mediji za ovih desetak dana izvrsno obavljaju zadatak.

79

Brljotine
15. avgust 2008. Kurir Vilijam Montgomeri nije mogao da se izbori sa egzibicionizmom svoje supruge Lin. Ceo Beograd je znao ta se pria u amerikoj ambasadi. ak i pikantne detalje. Treba ih odmah skloniti, kae Talbot

BEOGRAD Posebnu panju u svom izvetaju centrali amerike obavetajne slube, poslatom neposredno posle atentata na Zorana inia, Stroub Talbot posveuje propustima obavetajca Dejvida Bleka i ambasadora Vilijama Montgomerija, pa ak i njegove supruge Lin. Talbot rad amerike ekipe ocenjuje kao zabrinjavajui i zahteva njihovo hitno povlaenje sa poloaja. ... U meuvremenu, nai ljudi u vrhu vlasti e uiniti sve da u Vrhovnom sudu budu sudije koje e samo potvrditi odluke niih sudova. Kada se navodni uspesi ambasadora Montgomerija i Dejvida Bleka podvrgnu ocenjivanju, moe se doneti samo povran zakljuak da su uspeno i temeljno zavravali postavljene zadatke. Meutim, kada se upustimo u ozbiljnu analizu njihovog rada, onda dolazimo do zabrinjavajuih injenica. Oni su dopustili da se njihovi kontakti, i telefonski i lini, snime od strane za sada nama nepoznatih obavetajaca. Ovakva nepanja proizvela je mnogo tekoa, od kojih kasnije neke nismo bili u stanju da otklonimo, to je umnogome uticalo na nae operativne planove u regionu. Zato se mora sprovesti njihovo uklanjanje sa prostora na kome su delovali i to, u najkraem moguem roku. Pravljene su mnoge greke, to je nesporno, a najvie zbog toga to su Duan Mihajlovi i drugi politiari u Srbiji sve prepustili naim ljudima, a u potpunosti iskljuili svoje slube iz svih deavanja. Da su njihovi organi odreagovali kako treba, odnosno da su istrani organi izali prvi na mesto atentata, ne bi se nikada postavilo pitanje u javnosti zato su strani strunjaci vodili predistrane radnje, a i mi bi smo bili spremni.

80

Takoe, greke je pravila i Montgomerijeva supruga Lin. Njeni kontakti iz nevladinog sektora esto su prepriavali njihove razgovore na javnim mestima gde se okupljaju. Tako su svi u Beogradu znali ta se pria u amerikoj ambasadi, naravno, sa svim pikantnim detaljima, to nam je ruilo ugled i poziciju. Preveliko eksponiranje nikako ne moe biti od velike koristi, a ambasador Montgomeri nije uspeo da se izbori sa egzibicionistikim sklonostima svoje supruge. Zato e i moja evaluacija njegovog rada biti krajnje stroga i preporuiu njegovo udaljenje sa pozicije. Niko od naih agenata na terenu nije uvaio preporuke ambasadora Cimermana, koji tvrdi da se u kontaktima sa Srbima mora biti obazriv i krajnje nepoverljiv.

Diletanti
16. avgust 2008. Kurir Dopustili smo da na uticaj u srpskoj vlasti bude neprikriven. Ljudi koji su radili sa nama bili su kompromitovani i korumpirani

BEOGRAD Stroub Talbot, glavni ovek CIA za jugoistonu Evropu, zgroen posledicama delovanja amerikih obavetajaca u Srbiji, u izvetaju svojim nadreenima nabraja njihove greke u radu. Pored toga, Talbot istie i katastrofalan odabir srpskih kadrova u novoformiranoj vlasti, za koje tvrdi da su kompromitovani, korumpirani i nedorasli ulogama koje su im dodeljene. ...Pored gospoe Montgomeri i nai operativci na terenu su pravili neoprostive greke. Dejvid Blek, ali naroito Nejbor, postavljali su se prema okruenju u Srbiji potpuno oputeno, kao da se nalaze u nekoj primitivnoj sredini, nedorasloj njihovim profesionalnim kapacitetima. Svi kontakti koje su oni imali bili su izloeni drugim obavetajnim slubama, koje su ih skoro sve i dokumentovale na neki nain. Pored stranih slubi, poput ruske, nemake, francuske, iranske i izraelske, koje deluju na tom prostoru, uspele su u tome i domae, srpske slube, na veliku sramotu naih operativaca na terenu. Neshvatljivo je i neoprostivo kakve su greke pravili. Dopustili su sebi tu slobodu da se o operativnim planovima dogovaraju u enskom drutvu, na javnim mestima, u hotelima, restoranima, nonim klubovima... Sva mesta koja su poseivali bila su pod opservacijom drugih 81

slubi, a svi ljudi koje su sretali u neformalnim kontaktima svoje izvetaje su slali nekome. Dva puta nam je Moskva skretala panju na neke dogaaje u regionu i iz njihovog nastupa se moglo videti da dosta znaju o naim operacijama na Balkanu. U prvo vreme smo mislili da je veliki problem na nekom drugom nivou, ali smo kasnije shvatili da je veina informacija iscurela sa terena, jer su nai operativci bili neoprezni. Druga zamerka na njihov rad odnosi se na prisustvo u organima vlasti u Srbiji i selekciju kadrova. Dopustili smo da na uticaj u vlasti bude direktan i neprikriven, i to je najgore, potpuno javna stvar. Tako je deo operacija koje je trebalo da budu tajne, potpuno provaljen, to je za posledicu imalo tek delimino ispunjenje zacrtanih ciljeva. Selekcija kadrova koja je sprovedena na terenu katastrofalna je. Ljudi koji su radili sa nama bili su uglavnom kompromitovani, korumpirani, izloeni negativnom odijumu javnosti i po svojim linim karakteristikama nedorasli ulogama koje su im dodeljene. Upravo zahvaljui ovakvom odabiru Srbija je postala jedna od najkorumpiranijih zemalja na svetu, to e u bliskoj budunosti predstavljati pretnju naim ekonomskim interesima na Balkanu.

82

Eksperiment
17. avgust 2008. Kurir Od Srbije prvo treba odvojiti Crnu Goru, a zatim i Kosovo, i od tih drava posle napraviti konfederaciju, smatraju Amerikanci

BEOGRAD Govorei o godinama koje stoje pred Srbijom, Stroub Talbot predvia jaanje nacionalne opcije i predlae stavljanje pod kontrolu ovog procesa. Prvi ovek CIA za Balkan 2004. godine je u izvetaju svojim nadreenima ocenio da se proces razgradnje bive SFRJ mora dovesti do kraja u roku od etiri godine i da je budunost Srbije, Kosova i Crne Gore ( koje vidi kao nezavisne drave), funkcionalna konfederacija. Zamena ljudi na terenu obavie se u narednih nekoliko meseci. U naim razgovorima sa Stejt departmentom smo doli do take u kojoj postoji saglasnost obe strane da budui diplomatski predstavnik u Srbiji bude diplomata od karijere, profesionalac koji e po svaku cenu izbei prekomerno pojavljivanje u javnosti. Malo emo prilagoditi taktiku novonastalim okolnostima, to znai da emo, umesto ranijeg direktnog pristupa, u budunosti primeniti znatno suptilniji pristup. Meseci koji su pred nama posluie nam da do kraja ispunimo nae ekonomske interese u regionu. I sa jedne i sa druge strane oekujemo odreeno prekomponovanje politike scene u Srbiji. Nova vlada i premijer posluie nam samo u tom interegnumu i njihova upotrebna vrednost je jako ograniena. Naa je pretpostavka da e u periodu koji predstoji doi do jaanja nacionalne opcije u Srbiji, pa su nae procene da treba izgraditi pozicije u tom delu politikih partija. Pretpostavljamo da je ovakav trend neizbean, pa emo se potruditi da uspostavimo kontrolu nad tim procesom, odnosno, da kontroliemo kljune ljude u tim politikim partijama. Postoje planovi da se u okruenje Vojislava Kotunice infiltriraju nai ljudi ili ljudi koje moemo kontrolisati, pre svih finansijeri. Slian plan je i za Srpsku radikalnu stranku i Novu Srbiju. Dopustiemo jaanje nacionalne opcije u Srbiji, sa jedne strane, a sa druge, traiemo da se na ekonomski interes ispotuje u potpunosti. Isto tako, ta vlada e biti pod neprestanim pritiskom meunarodne zajednice, pre svega na polju saradnje sa

83

Hakim tribunalom, to e nam biti neka vrsta permanentnog uslova prema Beogradu. Naravno i ovaj proces, odnosno potragu za hakim beguncima, kontrolisaemo na terenu. Proces raspada bive SFRJ bie zavren do kraja 2008. godine. Crna Gora e postati nezavisna drava, a ubrzo i srpska pokrajina Kosovo. Jo uvek razmatramo da li je model konfederacije Srbije, Kosova i Crne Gore mogu i prihvatljiv za nas. Ukoliko uspemo da u Srbiji uvrstimo reim koji e biti jasno prozapadni i ukoliko javno mnjenje dovedemo do take da bezuslovno prihvata evroatlatske integracije kao svoju budunost, onda je konfederacija mogua.

Curenje u NATO
18. avgust 2008. Kurir Iz centrale u Briselu podaci su neprestano curili, pa smo morali da upozorimo Ruse da ne rade tako otvoreno za Srbe, kae Talbot

BEOGRAD Poseban problem za aktivnosti CIA na Balkanu u nastupajuem periodu Stroub Talbot vidi u delovanju srpskih obavetajnih slubi, ali ne zanemaruje ni delovanje stranih agenata na prostoru Srbije. Da bi potkrepio svoje tvrdnje, Talbot podsea gazde na akciju Milosrdni aneo, kako su Amerikanci zvanino nazivali bombardovanje Srbije 1999. godine, kada su srpski obavetajci iz komande u NATO u Briselu dobijali najdetaljnije informacije o planovima bombardovanja. ... Problem koji e uvek biti prisutan na terenu je rad srpskih obavetajnih slubi i drugih stranih obavetajaca koji deluju na prostoru Srbije. U proteklih desetak godina naa iskustva sa njima su bila vrlo negativna. U vie navrata nai ciljevi nisu bili do kraja realizovani upravo zbog potcenjivanja moi srpskih slubi bezbednosti. Pravi primer je 1999. godina i operacija Milosrdni aneo. Jugoslovenska strana je imala prave informacije u kljunim trenucima i one su dolazile odakle se niko od nas nije nadao, iz komande NATO u Briselu. Srbi su znali ne samo koliko e ih aviona

84

bombardovati tog dana ve i imena i nacionalnosti ljudi koji su inili posade tih bombardera, porodino stanje pilota, kune adrese i sl. Da nismo otvorili vazdune koridore u Maarskoj, Rumuniji, Bugarskoj, Srbi bi ostali na Kosovu jo nekoliko godina, naravno pod pretpostavkom da ne doe do upotrebe kopnenih trupa. Kada je posle dolaska prozapadne vlasti u Srbiji otkriveno da je snimljen razgovor Miloevi-Ahtisari-ernomirdin, pored rigorozne kontrole naih specijalista, zakljuili smo da su oprema za prislukivanje i prislune stanice postavljene duboko pod zemljom i da ih je jako teko eliminisati. Iz centrale NATO u Briselu podaci su neprestano curili, pa smo morali da upozorimo Ruse da ne rade tako otvoreno za Srbe. Meutim, i posle povlaenja svih njihovih operativaca i oficira za vezu, sve se ponavljalo iz dana u dan. Imali smo pod kontrolom Jeljcina. Lino sam 15. aprila od Miloevia zatraio da se preda i predoio mu izjavu ruskog predsednika, koji nam je obeao da nee vojno pomagati Srbiju. On mi je na to odgovorio: Boriemo se sami!. Samo dva dana kasnije grupa ruskih generala je traila od Jeljcina da preda komandu nad nuklearnim arsenalom i raketnim sistemima i naa ratna strategija se sruila kao kula od karata. Jeljcin je odveden u nepoznatom pravcu i svaki kontakt sa njim je prekinut. Operacija Milosrdni aneo morala je biti zavrena u najkraem roku, jer smo doli u realnu opasnost da se mali konflikt pod kontrolom pretvori u veliki.

85

Neka su ga ubili!
19. avgust 2008. Kurir Haris Silajdi kolegi Ejupu Ganiu u svom stanu u Sarajevu, samo dan posle atentata na Zorana inia, objanjavao pozadinu ubistva srpskog premijera. Razgovor snimili obavetajci RS

BEOGRAD Samo dan posle atentata na Zorana inia, 13. marta 2003. godine, pripadnici tajne slube Republike Srpske zabeleili su u Sarajevu razgovor Harisa Silajdia i Ejupa Gania, koji je voen u stanu sada predsedavajueg Predsednitva BiH. Kurir objavljuje transkript razgovora dvojice bonjakih politiara bez redakcijskih intervencija. Silajdi: Jedan problem manje u Bosni. Ko bi se tome nado? Jedno vrijeme su ga podravali svi, Amerikanci, Njemci, Francuzi... Jedino su Englezi stalno bili uzdrani. Nikad ga nisu voljeli! Onaj mali, zna, to je bio kod Edauna, obavjetajac... Bio je prije u Beogradu ... Gani: Znam ga... Silajdi: E... On mi je rekao za inia da je prevrtljiv ovjek. Zaas se okrene. Ja, ta e... ovjek uvek najebe od prijatelja. Gani: Ma, nije se s njima ... Ih... Nisu oni, ba... e e se sa Amerikancima... Silajdi: Oni su bili bjesni... Edaun mi je priao da su kod inia u kabinetu bili bar dvojica njihovih koji su stalno drali ovoga na oku. Oni su kreirali politiku vlade u Srbiji. ta je i oekivao: Aj to lae nas, lae ove u Zagrebu, ali kako e lagati Zapad. Neka su ga, vala, i nije mi ao! Gani: Dobro je to. Posle onog intervjua u Banjaluci... Znao sam da e ga ubiti. Sve nas je namazo. Oni su dobri dok ih slua, ali prevrtljivost ne vole. Silajdi: Ja sam uvijek mislio da je Kotunica problem. Stalno je s njim bilo Republika Srpska, pa Republika Srpska... Specijalne veze. A ini je mudro uto. Taktiki. Ne

86

mogu da vjerujem da je ovo uradio, onako, na svoju ruku... Mora da mu je neko reko... Neko moan... Nije smio politiku Zapada prema Srbiji da nazove ucjenjivakom. Gani: Mediji su objavili da su ga ubili kriminalci. U Srbiji je, vala, sve mogue... Silajdi: Jes, jes... uo sam ja to. Priali su mi da se upetljo s tamo... Neki nai rade s tima njiovim. Gani: Moda su mu Njemci traili da uini neto njima, a on poletio pa... Silajdi: More bit. Mada ne vjerujem... Ih... Znao je on da ga vabe ne mogu zatiti. Gani: Od nas su traili nekoliko ljudi, od ovi Pakistanaca, strunjaka za eksploziv, da im ustupimo. Kad su shvatili da oni ne govore nit razumiju jezik, onda su otili kod Hrvata. Za ta im je to trebalo, ne znam! Silajdi: ta misli, ko e naslijediti inia?

87

Pakost
20. avgust 2008. Kurir Graanski rat u Srbiji! Da se paad izmeu sebe poubija! To bi valjalo, al nee Zapad dati, kae Silajdi

BEOGRAD U nastavku razgovora koji su samo dan posle atentata na Zorana inia vodili Haris Silajdi i Ejup Gani, a koji su snimili obavetajci iz RS, dvojica vodeih bonjakih politiara predviaju mogui sled dogaaja u Srbiji. Pri tom i jedan i drugi ne kriju zadovoljstvo zbog krize u koju je zapala Srbija posle ubistva premijera i otvoreno prieljkuju izbijanje nereda i poetak graanskog rata. Gani: Ne znam. Tamo e sve stati u... Ne zna se ko e ga nasljediti, al znam ko e odabrati nasljednika (smeh)... Javljaju da su masovna hapenja po Srbiji. Ovi radikali i socijalisti su se usrali. Boje se... kako se sahrana pribliava... ivi nisu. Silajdi: Ja, ja... Gani: Valjo bi sad jedan rat! Silajdi: Graanski rat u Srbiji! Da se paad izmeu sebe poubija! Ja... to bi valjalo, al nee Zapad dati. Oni raunaju da dugorono njiovi pobjeuju. Mesi mi kae da poslije ubistva inia za nas susjede moe biti samo bolje, jer Amerikanci otvoreno uzimaju stvar u svoje ruke u Srbiji. Veli da mu je Galbrajt rekao kako svakog politiara u Srbiji treba drati u neprestanom strahu od likvidacije. Kae, samo tako Srbi e sluati. Gani: Vala, jes. Ta mu valja. Silajdi: A ja ti njemu: pa to to isto ne primjene i na ove u Banjaluci. Kae, oe!

88

Gani: To bi bilo... ih! Silajdi: Ovi u Briselu mi kau da su dali nareenje trupama oko Srbije da dignu nivo uzbune. Gani: Jes, i ovi to su kod nas. Znam to! Silajdi: Englezi javljaju da oekuju nemire u Beogradu. Misli da e im NATO upasti? Gani: Oe. Oni samo ekaju i, ako bude trebalo, upae sigurno. To bi bilo dobro. Silajdi: Okupacija. I vrijeme im je, vala. Zajebavaju itav svijet. Volio bih kad bi nova vlast izruila Mladia i Karadia, ali nema varijante. Alija nam je reko na Predsjednitvu da je lino Holbruk traio da se Karadi ne dira... Kriju ga ovi u Banjaluci. Sve ti je to ista gamad. Gani: Sjea se onda na poetku rata... kad su etnici bili uli u Sarajevo, bilo gotovo... Silajdi: Onda. Ljeto je bilo. Gani: Jes... u junu 1992. godine. Uli su bili... Mladi ih je tad zaustavio, jer je obeao onom iz UN da se Sarajevo nee dirati! Dro je rije!

89

Uklonjena prepreka!
21. avgust 2008. Kurir Sad vie nema prepreka na naem putu, rekao je Haim Tai Agimu ekuu posle vesti da je ubijen Zoran ini

BEOGRAD Vest o ubistvu Zorana inia zatekla je Haima Taija, tada samoproklamovanog premijera Kosova, u njegovom kabinetu u Pritini. Drutvo mu je pravio Agim eku, nadzornik transformacije OVK u Kosovski zatitni korpus. Njihov razgovor u etiri oka, koji se neto kasnije nastavio na temu ubistva srpskog premijera, snimila je jedna strana obavetajna sluba. Kurir prenosi transkript tog razgovora do kojeg su doli srpski obavetajci. Tai: Video si ta se desilo. U pravom trenutku! eku: U pravom trenutku, ba tako! Tai: Sad vie nema prepreka na naem putu. Ne mogu da verujem da je pokuao da ih prevari. Ja sam bio tu kada je Olbrajtova od njega traila da se on i njegova stranka ne opiru nezavisnosti Kosova. Kasnije mi je rekla da je dobila uveravanja da nema nita protiv, uz zahtev da proces bude postepen i dugoroan. Bio sam prisutan kada mu je reeno da se Srbija nee meati u rad meunarodnih snaga na Kosovu i on je to prihvatio. eku: Ogadio mi se. Vodio je kurvinsku politiku, nije mi ga ao! Tai: Meni je u jednom trenutku dolo da naredim naima gore da ubiju pseto, ali Crnogorci su mi rekli da ga ne diram, poginue od svojih. Sveto mi je to rekao! Toliko se osilio da je poeo da zapiava Ameriku! Da nije bilo njih, nikada on ne bi omirisao vlast.

90

eku: Okrenuo je lea onima koji su ga doveli na vlast. Za vreme bombardovanja, da ga ne ubiju, pobegao je iz Beograda kod Mila u Crnu Goru. On ga je uvao kao oi u glavi. Bolje nego brat roeni. I sad posle svega... Tai: Srbima ne treba verovati. To se pokazalo. Trebalo je da ga kolju kao krme, a ne metkom kao oveka. eku: Da li e se zapucati u Beogradu? ta kau ovi tvoji prijatelji tamo? Ne treba propustiti priliku! Srbiju treba vratiti jo deset godina unazad, a to se moe samo ratom na njenoj teritoriji. Tai: Trebalo je ubiti i onu dukelu Batia, kad je poeo da napada nae i da alje dokumenta u Hag. Ja sam hteo da naredim da ga uklone, ali su me onda Amerikanci smirili. Kau, sve njegovo pisanje zavrie u kanti za ubre. Koga briga za nekog Batia i ja sam odustao. Voker mi je rekao da, ako hou da pomognem naima, ne diram Srbe, ni inia, ni Batia, ve da se brinem o naima, a oni e o Srbima.

Potrona roba
22. avgust 2008. Kurir Svi smo mi za njih varvari. Kad interes prestane da postoji, rtvovae svakoga kao to su rtvovali inia, kae Tai BEOGRAD Razgovor o ubistvu Zorana inia, koji su Haim Tai i Agim eku vodili u etiri oka nekoliko sati posle atentata, ubrzo se pretvorio u analizu odnosa koji zapadni monici i njihove obavetajne slube imaju prema politiarima u regionu Balkana. Tai i eku se slau da se kosovski Albanci nalaze u njihovoj milosti samo iz interesa i da e kad to proe i oni doi na red, kao premijer Srbije. eku: uo sam priu da su ovi iz CIA traili da nai u Hagu ubiju neke Srbe tamo! Jel zna neto o tome? Tai: Moji mi kau da su stvarno traili od Haradinaja da pomogne u sklanjanju nekih za njih opasnih svedoka u Hagu. Izgleda da tu ima neto. eku: Nije ih posluao! Tai: Izgleda da nije. Bolje je tako. ta ako su planirali da odigraju dvostruku igru? ta ako su hteli da ga rtvuju? Kao, istraga utvrdi da je on uestvovao, i onda ga oni sklone na doivotnu ili ga ak ubiju, jer ne dozvoljavaju da se neko tako ponaa u njihovom dvoritu. Svi smo mi za njih varvari i s nama su samo iz interesa. Kad interes prestane da postoji, rtvovae svakoga kao to su rtvovali inia. Nemoj to nikad da zaboravi!

91

eku: Znam ja to dobro. Znam da i kod nas i kod Srba vie cene one koji su iskreno protiv njih nego one koji pred njima priaju jedno, a kad okrenu lea drugo. Pazi, taj ini je pred njima i nama govorio jedno, a onda radio sasvim drugo. Ono to njemu najvie odgovara. Tai: Ne brinem ja mnogo. Samo da se naa stvar malo ubrza. Ovaj je mnogo koio, dobro je da je uklonjen. eku: Da, ali i sledei koji doe na vlast u Beogradu e koiti, i sledei, i sledei... Oni to nikad nee priznati. Niko od njih, bez obzira na to ta govore i misle. Ako misle da vladaju Srbijom, ne smeju priznati dravu Kosovo. Amerikanci tvrde drugaije i tu gree. Oni misle da e proizvesti politiare koji e prei preko toga. Hoe dok ne dou na vlast, bespogovorno e sluati svaki savet. Ali kad dou na vlast, to je druga pria. Tai: Da. Srbima jednostavno ne treba nita verovati. Tako je najbolje. eku: Evo, vidi ta kau... ini je rtva kriminalaca. Pa, ko e u to poverovati?! Svi znaju da se druio sa raznim ljudima iz te sfere, s kojima je imao ak i zajednike poslove. Neki od tih ljudi rade sa naima. Pa, svi to znaju. Pogreio je. Okruio se potkupljivim ljudima, a kad nekoga moe kupiti novcem, onda se samo radi o iznosima, a to za nekoga ko ima neograniene izvore, poput... nije problem. Tai: U Srbiji se sve moe kupiti novcem. Od hleba do Vlade. Moramo to imati na umu stalno!

92

Kupovina
23. avgust 2008. Kurir Treba samo da im ponudimo novac. Ve imamo prolaz kod ede i njemu to zbog politike koju zastupa nee biti problem. To u neku ruku javnost u Srbiji od njega oekuje, kae Haim Tai

BEOGRAD Haima Taija i Agima ekua je razgovor koji su vodili neposredno po saznanju da je u Beogradu ubijen premijer Srbije odveo u poslovne vode. Osim razmatranja mogunosti da se potkupljivanjem ljudi u vrhu srpske vlasti deluje u smeru ostvarenja nezavisnosti Kosova, Tai i eku su se bavili plasiranjem albanskog kapitala iz njihovih crnih fondova u Srbiju, i to registracijom fantomskih stranih firmi u inostranstvu, pre svega u Rusiji. eku: Srbi mnogo vole pare i neki e sve prodati za milion ili dva. Tai: To su nam sugerisali i Amerikanci. Kao, napravie nam oni svoje kanale prema vrhu srpske drave, a mi emo samo dati novac, i imaemo gore ljude koji e raditi za nau stvar. eku: A hoe li i oni uzeti svoj deo za tu uslugu? (smeh) Odakle toliko novca? Tai: Iz naih crnih fondova i od naih ljudi u inostranstvu. Trebalo je da se jedan kanal izgradi ka iniu, ali od toga sada nema nita, moramo da traimo druge ljude. Ve preko njih imamo prolaz kod ede i njemu to zbog politike koju zastupa nee biti problem. To u neku ruku javnost u Srbiji od njega oekuje. Treba nai i druge u Beogradu na koje moemo uticati, sa Amerikancima ili bez njih. Svejedno! Ne moemo ekati da oni sami sve urade.

93

eku: I meni su govorili da e ini biti sto posto za nau stvar, ali, eto, izneverio nas je sve. Tai: I platio cenu. eku: I platio cenu, ali idemo dalje. Imali smo dobru saradnju s njihovim ljudima iz biznisa. Moramo plasirati i na kapital u Srbiju. Moramo da kupujemo firme i zemlju u Srbiji. Preko inostranstva. Investicioni fondovi, strana ulaganja u Srbiju... Otvore nai ljudi kompaniju u Londonu ili, jo bolje, u Rusiji, ne zna se, naravno, da nai stoje iza toga, i uestvuju u privatizaciji u Srbiji. Tai: Da, to je pametno. Treba kupovati zemlju i industriju hrane, nekretnine u velikim gradovima. Novac iz crnih fondova moemo tako kanalisati. eku: Moemo to da radimo zajedno s Hrvatima, i oni, ujem, kupuju po Vojvodini. Tai: Naravno. Kupili su na stotine hiljada hektara najbolje zemlje, za male pare. Samo nisam siguran da e nas pustiti u deo njihovih poslova. eku: A ako im narede? Tai: Ako im narede, to je druga stvar. Onda e morati, ali nevoljno. A od takvog posla nema nita. Bolje da radimo sami. A, uostalom, bili bismo duni nekome jo jednu uslugu. Tai: Takvim ljudima ne treba ostajati duan.

94

Namazani
24. avgust 2008. Kurir Pazi, ako procuri da su ovi sa Zapada organizovali inievu likvidaciju, ako pritisak njihovih medija bude prevelik, oni e nas okriviti za to. Pustie nas niz vodu, kae eku Taiju

BEOGRAD U treem delu razgovora, komentariui ubistvo srpskog premijera Zorana inia, dvojica albanskih voa strahuju da bi upravo oni mogli biti oznaeni kao mogui izvrioci atentata. Tai: Hej, sve ovo to se deava u poslednjih godinu dana, sve mi je to Voker ispriao ranije. Neverovatan je. eku: Zna li ti kakav je to ovek! Ja sam ga prvi put video u Hrvatskoj 1992. godine. Bio je kod Merepa kao neka vrsta savetnika. U stvari, on mu je bio instruktor. Merep je radio sve to mu je ovaj govorio. Predstavili su mi ga kao mnogo opasnog oveka, koji se dokazao u Junoj Americi. Kada me je prvi put video, zna li ta mi je rekao? Tai: Ne! eku: Kada je uo moje ime, pitao me je odakle sam. Ja sam mu rekao sa Kosova, na ta mi je on rekao: Trebaete mi kroz koju godinu. Potrudite se da preivite ovaj rat. Kasnije mi je objasnio da e Kosovo biti nezavisna drava u roku od nekoliko godina, i da je CIA, ili kako je on rekao, njegova organizacija, ve poela da sakuplja ljude i resurse za taj poduhvat. Meni je u tom trenutku izgledalo nemogue, mislio sam da Miloevi nikada nee sii s vlasti i da njegovu vojsku ne moemo poraziti na Kosovu. Uostalom, u tom trenutku je hrvatska vojska gubila rat sa Srbima. Ali pokazalo se da je bio u pravu. Tai: Kad sam ga ja prvi put video, nije mi bilo lako. Ti zna da se ja ne bojim skoro nikoga, ali kada sam njega video... I meni je rekao da e Srbe oterati s Kosova, a da e Miloevi biti sklonjen. Mislio sam, da li je ovaj normalan, zna li on o emu uopte pria. Ali, eto, ispalo je tako.

95

eku: Moramo da pazimo na jednu stvar. Zna, mnogi u Srbiji e ubistvo inia pripisati nama, naroito posle onih njegovih izjava o podeli Kosova i onoga kako e braniti Kosovo svim sredstvima i te gluposti. Pazi, ako procuri da su ovi sa Zapada organizovali njegovu likvidaciju, ako pritisak njihovih medija bude prevelik, oni e nas okriviti za to. Pustie nas niz vodu! Tai: To je mogue! eku: Ne da je mogue, nego e sigurno biti tako. To su opasni i beskrupulozni ljudi. Ba njih briga za nekog Agima i Haima, nai e druge budale u roku od dva dana. U stvari, ve ih imaju spremne. Zato moramo te prie da zaustavimo gore u Srbiji. Sve nama bliske ljude moramo usmeriti da ovu mogunost javno oznae kao smenu. Ne ali para za to. Tai: Okej. Razumeo sam.

96

Lovci na glave
25. avgust 2008. Kurir U vreme policijske operacije Sablja u Srbiju ubaena ekipa specijalaca treniranih za likvidacije

BEOGRAD U vreme operacije Sablja u Srbiju je bila ubaena ekipa specijalaca CIA koja je trebalo da likvidira nekoliko politikih lidera, a meu njima Vojislava Kotunicu i istaknute lanove SRS i Socijalistike partije Srbije, kae za Kurir izvor blizak obavetajnim krugovima. Prema njegovim reima, ta ekipa specijalista za likvidacije, tzv. darkovci, u Srbiju je dola specijalnim letom koji kontrola nije zabeleila, na dan atentata. Bili su razmeteni na nekoliko lokacija u Beogradu. Njihov zadatak je bio da u najkraem moguem roku eliminiu oznaene ciljeve, a u svom radu imali su logistiku podrku ne samo svoje matine slube nego i delova srpskih bezbedonosnih struktura. Svi su bili uredno snabdeveni policijskim znakama i uniformama, legitimacijama i orujem koje uglavnom upotrebljava naa vojska i policija. Deo tih ljudi je i dan-danas u Srbiji i slui kao podrka timovima koji se na terenu bave potragom za hakim beguncima. Postoje indicije da su upravo oni bili umeani u nekoliko misterioznih ubistava u Srbiji ije poinioce policija jo nije pronala. Radi se o vrhunskim profesionalcima koji su bukvalno spremni na sve tvrdi na sagovornik i dodaje kako je jedan od tih specijalaca bio angaovan u vreme akcije Sablja na iznuivanju iskaza od osumnjienih. ovek koga su oni oslovljavali sa Ajkula, prema naim saznanjima, uestvovao je u muenju voa zemunskog klana Duana Spasojevia iptara i Mileta Lukovia Kuma u zatvoru u Panevu. On je osmislio ceo tretman, koji se sastojao i od psihikog i od fizikog maltretiranja. Dva dana je trajalo muenje, u kome su iptaru putali visokonaponsku struju kroz telo, davili plastinom kesom, pokazivali mu slike porodice tvrdei da e ih sve pobiti tvrdi na sagovornik. Takoe, on tvrdi da je upravo taj operativac esto vian u drutvu tuioca Jovana Prijia, ali i u okruenju ministra policije Duana Mihajlovia.

97

Overa
26. avgust 2008. Kurir U najbliem okruenju premijera Zorana inia bio je ovek sa zadatkom da dovri atentat ukoliko strelcima to ne bude uspelo

BEOGRAD U okruenje pokojnog premijera Zorana inia bio je instaliran ovek iji je zadatak bio da ga ubije u sluaju da atentat ne uspe, ili da premijer bude ranjen kae za Kurir sagovornik blizak obavetajnim krugovima. Njegov zadatak bio bi da u sluaju neuspeha, ili deliminog uspeha strelca atentatora, koristei opti mete i haos, dovri atentat. Prema njegovim reima, ovaj ovek je bio postavljen u okruenje premijera inia nekoliko godina ranije i bio je poznat ovdanjim bezbednosnim slubama. Kad su se u noi pred atentat u vili saradnika britanske slube Marka iz Surina sastali Entoni Monkton i Dejvid Blek, bilo je rei o ovom oveku. Monkton je pitao da li Amerikanci u svojim resursima imaju oveka u najbliem inievom okruenju sposobnog za neke specijalne zadatke. Blek je odgovorio da imaju oveka koji je u Vladu Srbije doao na preporuku Milorada Dodika, ije je miljenje ini uvaavao. Blek je jo dodao da je taj ovek apsolutno pouzdan i da e bez problema ispuniti svaki zadatak, na ta mu je Monkton odgovorio da je to sasvim dovoljno i da ima poverenja u njegov izbor tvrdi na sagovornik i dodaje kako su nae slube pred sam atentat registrovale neke udne promene oko ljudi iz najblieg kruga saradnika pokojnog premijera. On tvrdi da je poetnu sumnju izazvao pojaani odliv deviza s rauna iz Srbije ka inostranim raunima. Kad se malo bolje zagrebalo po toj stvari, utvreno je da su novac uglavnom izvlaili ljudi koji su bili u nekim bliskim relacijama s tadanjom vladajuom garniturom, to je bilo krajnje sumnjivo. Jedan od ljudi koji je povukao veliki novac iz Cepter banke u Srbiji bio je upravo i taj saradnik pokojnog premijera, koji je kasnije dobio zadatak da ga ubije ako to ne poe za rukom atentatorima. Prema saznanjima do kojih su doli, nije bila 98

u pitanju skromna suma, a novac je prebaen na Kajmanska Ostrva tvrdi na sagovornik.

Poslednje upozorenje
27. avgust 2008. Kurir Mislim da greite i da ovu greku neemo moi da ispravimo, rekao je ambasador Vilijam Montgomeri premijeru Srbije Zoranu iniu dan uoi atentata BEOGRAD Samo dan pre atentata, Zoran ini, predsednik Vlade Srbije, susreo se sa ambasadorom SAD Vilijamom Montgomerijem, koji mu je tokom razgovora saoptio da su on i njegovi efovi nezadovoljni ponaanjem srpskog premijera tvrdi dobro obaveteni izvor blizak obavetajnim krugovima. Sastanak je odran u premijerovoj rezidenciji, s ciljem da Montgomeri jo jednom pokua da ubedi inia kako je neophodno da promeni svoj stav povodom zahteva koji su mu Amerikanci uputili. itav razgovor, koji je trajao svega nekoliko minuta, snimili su obavetajci slubi bezbednosti. ini ga je upitao da li mu on to moda preti, na ta mu je Montgomeri odgovorio da shvati to kako hoe, ali da bi ga on, da je na inievom mestu, protumaio kao prijateljski savet. Onda je Zoran ponovo upitao da li on govori u ime SAD ili u svoje ime. Montgomeri mu je rekao da govori kao prijatelj kae na izvor i dodaje kako je onda ini uzvratio paljbu. Rekao mu je da je Miloevi pre njega vodio razgovore sa ambasadorom Cimermanom, ali da je siguran kako oni nisu bili ni upola tako muni i komplikovani kao to su ovi koje oni vode. ini je saoptio da je uvek vodio rauna da sluajno ne izazove reakciju svog monog sagovornika, to jest, kako je rekao, bio je manji od makovog zrna. Kazao mu je da je sve vreme znao da pojedina ministarstva u njegovoj vladi vode strani eksperti i savetnici, a ne njegovi ministri, ali da je prelazio preko toga. Montgomeriju je u lice rekao da nee dozvoliti takvo ponaanje i da se ozbiljnost jedne vlade meri odnosom prema stranim predstavnicima. Mi vas potujemo, potujte i vi nas, ali nas nemojte tretirati kao svoju koloniju, bio je izriit ini tvrdi na sagovornik. Montgomeri je i dalje pokuavao da ubedi srpskog premijera da je nuno da revidira svoj stav, meutim, ini je ostao nepokolebljiv. ini ni po koju cenu nije hteo da pristane da uvede zemlju u diktaturu i krvoprolie. Kada je Montgomeri shvatio da nema izgleda da se njegov pokuaj uspeno zavri, samo je kratko rekao: Mislim da greite i da ovu greku vie neemo moi da ispravimo. Zatim se pozdravio sa svojim domainom i napustio rezidenciju srpskog predsednika Vlade kae na izvor.

99

Prljav ve
28. avgust 2008. Kurir Razoaran to ga je ini odbio, Montgomeri je pokuao da se osveti srpskom premijeru otkrivanjem malverzacija koje su inili ljudi iz DOS-a BEOGRAD Ambasador SAD u Beogradu Vilijem Montgomeri planirao je da obelodani podatke koliko je zaista stiglo novane pomoi u Srbiju sa Zapada i ko se sve od politiara ugradio u taj posao, tvrdi za Kurir izvor blizak obavetajnim krugovima. Posle neuspenog pokuaja da ubedi Zorana inia da prihvati uvoenje vanrednog stanja u Srbiju, ambasador Montgomeri je po naputanju rezidencije srpskog premijera posetio svog kolegu u Beogradu Dejvida Bleka. Preneo je Bleku sve to mu je ini rekao i predloio je da se organizuje akcija, odnosno, da se medijima doture podaci o tome koliko je stvarno novca dolo u Srbiju u vidu pomoi i koliko su od tog novca za sebe zadrali lideri Demokratske opozicije Srbije. Montgomeri je bio van sebe, govorio je da ne prihvata da ga u Srbiji poniavaju politiari koji su desetak godina pre toga bili sitni lopovi i krali bunde u Zapadnoj Nemakoj. Montgomeri je, naravno, mislio na inia, aludirajui na lanak koji je objavio nemaki Berliner cajtung, u kome se spominje nadimak Zorana inia, to je naravno bila tek arijska pria kae na sagovornik i dodaje da ova Montgomerijeva ideja nije ba naila na oduevljenje kod Dejvida Bleka. Prema njegovim reima, ef CIA za Balkan je bio protiv toga, jer je smatrao da e se na taj nain otvoriti Pandorina kutija i da bi neko u zapadnim medijima mogao da se uhvati za tu priu, a onda bi nastao problem. Blek je rekao Montgomeriju da to ne bi bilo ba pametno, iako su njihovi operativci na terenu prikupili sve podatke o tim proneverama, jer bi se onda postavilo i pitanje uloge nekih, u tom trenutku, njima bitnih ljudi. On je rekao amerikom ambasadoru da ve postoje neka druga reenja, ija je primena ve zapoeta kae na sagovornik. Prema saznanjima obavetajnih slubi, u Srbiju je posle 5. oktobra stiglo vie od milijardu dolara strane pomoi, a jedan deo tog novca je kroz razne oblike provizija, nametanja tendera i druge malverzacije zavrio na raunima tadanjih funkcionera.

100

etvrti pokuaj
29. avgust 2008. Kurir Neuspeni napadi kod hale Limes, na povratku s Kopaonika i ispred savezne skuptine sluili kao opomena premijeru, ali nisu bili jedini BEOGRAD Pokuaji atentata na Zorana inia kod hale Limes i prethodno na povratku sa zimovanja na Kopaoniku i ispred savezne skuptine bili su samo opomena srpskom premijeru i ljudima oko njega ta bi moglo da se desi ukoliko se on ne opameti i ne prihvati postavljene uslove, tvrdi dobro obaveten izvor Kurira blizak obavetajnim krugovima. Prema njegovim reima, postojao je jo jedan pokuaj atentata, s kojim ira javnost nije bila do kraja upoznata, a dogodio se takoe na Kopaoniku, sredinom februara 2003. godine. Zoran ini je u to vreme bio na skijanju sa porodicom, obezbeenjem i nekoliko najbliih saradnika. Upravo je na tom zimovanju, igrajui fudbal s pripadnicima andarmerije, ini tee povredio nogu. Premijer ini je jedne veeri s pratnjom otiao u restoran koji se nalazi na vrhu Vuje staze. Restoran je u to vreme bio zatvoren, ali je za tu specijalnu priliku ipak bio u funkciji. Premijer je s porodicom i pratnjom otiao put restorana odmah poto je pao mrak. U jednom trenutku nekome iz pratnje premijera javio se tadanji komandant andarmerije Goran Radosavljevi Guri i ini je, kad je uo o kome je re, poruio da se odmah pojavi na veeri. Guri je u prvom trenutku odbijao, tvrdei da je kasno i da je umoran, da ne eli da smeta... Onda je lino premijer uzeo telefon u ruke i rekao komandantu andarmerije da se ne prenemae kao neka strina, nego da sedne na skuter i da odmah doe na veeru. Guri je tek onda pristao kae na sagovornik i dodaje kako je Guri sa svojom pratnjom na skuterima za sneg krenuo na Vuji vrh. U jednom trenutku general Radosavljevi i njegova pratnja su u udolini primetili grupu ljudi takoe na skuterima. Bilo im je udno ta oni rade tu kada je ve pala no i pokuali su da im se priblie. Ali kada su krenuli prema njima, istog trenutka su pobegli odatle. andarima iz pratnje se uinilo da su to ljudi iz JSO koji su se ba u to vreme nalazili na zimskim pripremama na Kopaoniku, ali nisu bili sasvim sigurni tvrdi na izvor.

101

Provaljeni
30. avgust 2008. Kurir Ruski obavetajci nekoliko dana pre atentata na inia pozvali svoje amerike i engleske kolege i saoptili im da su upoznati sa svim njihovim planovima u Srbiji

BEOGRAD Nekoliko dana pre atentata na predsednika Vlade Srbije Zorana inia s predstavnicima amerike i britanske obavetajne slube u Srbiji kontaktirali su ljudi iz ruske obavetajne slube i stavili im do znanja da znaju ta se deava u Srbiji i kakav plan postoji, tvrdi dobro obaveteni izvor Kurira blizak obavetajnim krugovima. On dalje navodi da je dolo do odreenih kontakata na operativnom nivou i da su Amerikancima i Englezima predoene injenice da su njihovi planovi sa daljim razvojem dogaaja u Srbiji manje-vie poznati svim obavetajnim slubama koje su aktivne u regionu Balkana. Oni su im bukvalno rekli da znaju za njihove planove u vezi sa uvoenjem vanrednog stanja u Srbiji, eliminisanjem politikih protivnika i likvidacijom pojedinih politiara. ak su im predoeni i neki detalji za koje su znali samo najupueniji ljudi na vrhu obavetajne hijerarhije CIA i MI6 na Balkanu. Blek i Monkton su posle provale i prislukivanja nekoliko njihovih susreta pretpostavljali da Rusi znaju, u grubim crtama, ta se deava, ali nisu mogli pretpostaviti da su upueni bukvalno u svaki detalj tvrdi na izvor i dodaje da je odmah posle ovih susreta razmatrana i opcija zaustavljanja cele operacije.

102

 Od toga se odustalo kad su dobili mig od svojih pretpostavljenih da nastave kako je planirano i da se ne obaziru na to to je akcija provaljena i dovedena u pitanje. Iz centrale im je poslata poruka da su drugi obaveteni da je to njihova interna stvar i da ne postoji razlog da se meaju, ali je Bleku i Monktonu istovremeno strogo nareeno da do kraja ispotuju svaki nalog svojih pretpostavljenih i da u daljem radu nemaju potpunu autonomiju, odnosno da moraju svojim pretpostavljenima slati izvetaje o stanju na terenu, na dnevnoj bazi kae na sagovornik i dodaje da je to u praksi znailo da su se u centrali bojali moguih ishitrenih postupaka na terenu koji bi kompromitovali njihove slube. Time je praktino stavljen moratorijum na eventualne politike likvidacije, bez dozvole vrha ovih obavetajnih slubi.

103

Krimosi hapsili
31. avgust 2008. Kurir Blek i Monkton traili angaovanje kriminalaca za obavljanje prljavih poslova tokom planiranog vanrednog stanja u Srbiji BEOGRAD elni ljudi amerike i britanske obavetajne slube u Srbiji Dejvid Blek i Entoni Mokton traili su od svojih saradnika da se jedan deo organizovanih kriminalnih grupa, na koje su njihovi dounici imali uticaj, stavi na raspolaganje za predstojeu operaciju uvoenja vanrednog stanja u Srbiji posle likvidacije predsednika Vlade Zorana inia, tvrdi za Kurir izvor blizak obavetajnim krugovima. Namera je bila da se na desetine naoruanih kriminalaca iskoristi za najprljaviji deo posla, likvidacije, muenja, praenje sumnjivih lica i zastraivanje njihovih porodica. Za potrebe ovakvog njihovog angaovanja pripremljene su im i odgovarajue isprave, odnosno dokumenta i legitimacije slubenih lica, policajaca, pripadnika obavetajnih slubi i slino. elnim ljudima srpske policije u to vreme je ak i predoen ovaj plan, i naloeno im je da usko sarauju sa operativcima koji dre ove ljude pod kontrolom. Neki oficiri su ak smatrali da nije pametno na taj nain koristiti ove ljude, jer se to ne moe sakriti niti do kraja kontrolisati. Smatrali su da e previe ljudi znati za to, pre svega u tom kriminalnom svetu, da e na kraju cela stvar iscuriti i da posle niko nee moi da spere ljagu sa te policijske akcije. Takoe, postojala je bojazan da e pored slubenog dela posla, kriminalci iskoristiti svoj trenutni poloaj da odrade i neke poslove za sebe, to je bilo sasvim razumljivo kae na sagovornik i dodaje da je snimljen razgovor Monktona i njegovog saradnika Marka iz Surina. Monkton je traio da se deo ljudi iz surinskog klana upotrebi u ovoj operaciji i Marko je rekao da e to organizovati. Postoje informacije da je zaista nekolicina ljudi s podebljim dosijeima uestvovala u pripremi nekih velikih hapenja u akciji Sablja. Oni su iskorieni za pripremu, prikupljanje podataka i praenje lica. Tek nekoliko puta su uestvovali u samom inu hapenja osumnjienih, ali su zato bili angaovani u mnogim sluajevima kada su pritvoreni ljudi bili nekooperativni tvrdi na sagovornik.

104

Intervencija
01. septembar 2008. Kurir U vreme akcije Sablja postojao i rezervni plan da se, ako se deo vojske i policije usprotivi, trupe NATO u zemljma u okruenju ukljue u akciju BEOGRAD U okviru priprema za akciju Sablja, koja je u Srbiji sprovedena nakon ubistva premijera Zorana inia, bile su angazovane i trupe iz kontingenata NATO u zemljama u okruenju, pre svega u Bosni i Hercegovini i na Kosovu, kae za Kurir izvor blizak obavetajnim slubama. Nekoliko nedelja pre atentata na inia obavetajne slube su dobile izvetaje iz zemalja u okruenju o poveanju aktivnosti i podizanju gotovosti trupa Zapadne alijanse koje su se nalazile u tim zemljama. Brojni izvetaji su stigli iz Bosne, ali i sa Kosova, i u prvom trenutku naim analitiarima nije bilo jasno o emu je re poto je nivo priprema i organizacije u njihovim bazama bio na istom nivou kao i u, na primer, vreme agresije 1999. godine kae na sagovornik i dodaje kako su u jednom trenutku ak i razmatrali opciju da moda nee doi do novog sukoba sa NATO, odnosno nije bila iskljuena opcija da se priprema novi napad na Srbiju. Prema njegovim reima, dve nedelje pre ubistva premijera inia NATO trupe u Bosni su ojaane delovima amerikih specijalnih jedinica iz baza u zapadnoj Evropi, a ljudstvu je bilo zabranjeno da naputa baze i borbena gotovost je podignuta na najvii nivo, odnosno kao da se nalaze u stanju neposredne ratne opasnosti. Drugi izvetaji do kojih su nae slube dole preko svojih kanala bili su znatno jasniji i pomogli su nam da pretpostavimo ta e se desiti. Naime, jedan izvor koji je bio na vezi sa srpskom slubom, a radilo se o pripadniku bosanske slube AID, potvrdio je da se trupe NATO spremaju da u sluaju eskalacije nasilja u Srbiji interveniu i pomognu opstanak tadanjeg reima tvrdi na sagovornik. Plan je bio da se, u sluaju da se naie na nekakv sistemski otpor, odnosno da deo vojnih ili policijskih struktura iskae neposlunost i ne pristane da uzme uea u predstojeoj akciji, Srbija dovede na rub graanskog rata i da potom NATO trupe interveniu, pod opravdanjem da se brinu o zatiti demokratski izabrane vlade i ouvanju mira u Srbiji. Prema procenama do kojih su dole obavetajne slube, skoro 20.000 vojnika iz sastava razliitih mirovnih kontingenata u regionu bilo je spremno da se ukljui u sprovoenje ove akcije.

105

Hapenje na poek
02. septembar 2008. Kurir Po nareenju Entonija Monktona, akcija hvatanja voa zemunskog klana namerno odlagana kako bi u javnosti bila stvorena slika o njima kao izvriocima atentata

BEOGRAD Hapenje voa zemunskog klana Duana Spasojevia iptara i Mileta Lukovia Kuma bilo je namerno prolongirano po nareenju Entonija Monktona, kae za Kurir izvor blizak obavetajnim krugovima. Prema njegovim reima, zamisao je bila da se u javnosti stvori takva slika o Lukoviu i Spasojeviu, da se oni bukvalno prikau kao izvrioci atentata na premijera inia, i da se na taj nain javnost dodatno okira. Da su hteli brzo hapenje iptara i Kuma, onda sigurno ne bi objavljivali njihove slike po novinama i na televiziji sa svim generalijama, nadimcima i pobrojanim krivinim delima koje su lanovi zemunskog klana izvrili, ali i onih koje nisu izvrili ili im dela nisu dokazana. Njihove slike i podatke medijima je dostavio, prema sopstvenom priznanju, Vladimir Beba Popovi, koji je, opet prema sopstvenom priznanju, poznavao i dotinog Entonija Monktona. Sve je moglo da se zavri na mnogo elegantniji nain da se zaista imalo u vidu samo hapenje Lukovia i Spasojevia u atentatu tvrdi na sagovornik. U jednom trenutku ljudi koji su u MUP-u operativno vodili operaciju razmatrali su mogunost da se sa iptarom i Kumom, poto su od samog poetka bili pod prismotrom i policija je u svakom trenutku znala gde se nalaze, stupi u kontakt i da se pregovora sa njima o predaji i saradnji, ali takva mogunost je stopirana u vrhu MUP-a. Saradnik tajne slube koji je voen pod ifrom Z svakodnevno je izvetavao svoje kontakte u BIA o njihovim pozicijama. Da je postojala volja, moglo je doi do kontakta i do pregovora s njima, ali oigledno nekom nije odgovaralo da oni ostanu u ivotu kae na sagovornik i dodaje da je bilo izvodljivo da se oni uhvate ivi ak i ako pregovori propadnu. Podseamo, prema saznanjima do kojih je Kurir doao, Mile Lukovi Kum je uhapen 21. marta 2003. godine, a Duan Spasojevi iptar 23. marta. Ovu informaciju

106

25. marta 2003. godine objavio je beogradski dnevni list Glas javnosti, a ova verzija dogaaja znatno se razlikuje od zvanine.

Intervencija
03. septembar 2008. Kurir Nekoliko dana pre atentata na inia srpski obavetajci registrovali kontakt koji je sa CIA i MI6 ostvario BND. Nemci su osetili da se neto u Beogradu kuva i pokuali da zatite svog oveka. Bez uspeha BEOGRAD Nemaka obavetajna sluba se nekoliko dana pre ubistva premijera inia zainteresovala kakva se to akcija sprema u Srbiji, ali su upozoreni da se ne meaju i da je to stvar iza koje stoje druge dve velike zapadne slube kae za Kurir izvor blizak obavetajnim krugovima. Pretpostavljalo se da su Nemci bili zainteresovani za politiku budunost Vlade Zorana inia, jer su s njim imali izvanrednu saradnju, naroito u poslovima privatizacije uspenih srpskih kompanija. Nekoliko dana pre 12. marta 2003. godine i ubistva premijera inia nae obavetajne slube registrovale su kontakte pripadnika amerike CIA i britanske MI6 s jedne strane i BND, nemake obavetajne slube, sa druge strane, tvrdi na sagovornik i dodaje da su ti kontakti bili iznenaenje za mnoge poto ve due vremena ove slube nisu blisko saraivale. Oito je bilo da su se njihovi, pre svega, ekonomski interesi na ovom terenu u jednom trenutku razili kae na izvor. Inae, pokojni srpski premijer je jedno vreme, krajem sedamdesetih godina prolog veka, proveo u Nemakoj, gde je spremao doktorat iz filozofije na Univerzitetu u Konstanci, to moe govoriti u prilog tezi o inievoj navodnoj bliskosti s nemakom tajnom slubom. esto je svraao u knjiaru Karl Marks u Frankfurtu, u kojoj je u to vreme radio Joka Fier, kasnije ministar inostranih poslova u vreme kancelara redera. Postoje prie da su s iniem tada kontaktirali pripadnici obavetajne slube Zapadne Nemake. Ove informacije nikada nisu do kraja proverene, iako su postojale indicije koje su govorile u prilog njihovoj tanosti, isto kao i informacije da se student ini u to vreme u Nemakoj druio i s pripadnicima jugoslovenskog kriminalnog podzemlja kae na izvor. Takoe, srpske obavetajne slube su pokazivale interesovanje i za kontakte Zorana inia s izvesnim Morisom Huncingerom, vlasnikom kompanije koja se bavi odnosima s javnou i ovekom koji se smatra vrlo bliskim nemakom politikom i obavetajnom vrhu.

107

Mentor
04. septembar 2008. Kurir Moris Huncinger je bio ovek koji je vrlo izdano pomagao politiku karijeru Zorana inia. Otvorio mu sva vrata u Berlinu i Bonu. ak ga je i oblaio BEOGRAD Moris Huncinger, prijatelj i pokrovitelj pokojnog Zorana inia, bio je kljuni ovek koji se bavio realizacijom nemakih ekonomskih interesa u Srbiji, kae za Kurir izvor blizak obavetajnim krugovima. Prema njegovim navodima, on je bio osoba koja je posredovala izmeu nemakih firmi i srpske vlade koristei se linim uticajem na srpskog premijera i ministre u vladi. Upravo zahvaljujui njemu fabriku u Leskovcu poele su da grade nemake farmaceutske kue Marsel kliniken AG i RWE Umvelt servis GMBH. Re je o vrlo interesantnom oveku. Huncinger je jedno vreme bio siva eminencija u Nemakoj i osoba koja je nesumnjivo bila vrlo visoko kotirana u politikom establimentu. Bio je jako blizak sa tadanjim ministrom odbrane Rudolfom arpingom, ali i sa Jokom Fierom. Vaio je za oveka koji spaja politiku i biznis. Huncinger je bio ovek koji je vrlo izdano pomagao politiku karijeru Zorana inia u svakom smislu. Upoznao ga je sa nemakim politiarima i otvorio mu sva vrata u Berlinu i Bonu. ak ga je i oblaio. Nemaki list Junge velt je 25. jula 2002. godine objavio informaciju da je Huncinger plaao skupocena odela mnogim politiarima, npr. Rudolfu arpingu, Mihaelu tajneru, bivem visokom izaslaniku za Kosovo, pa izmeu ostalih i srpskom premijeru kae na sagovornik. Krajem 2002. godine Huncinger je postao glavna tema u nemakim medijima. On je u Nemakoj optuen da je podmiivao ministra odbrane Rudolfa arpinga da favorizuje pojedine proizvoae oruja u poslovanju sa nemakom dravom. Huncinger je tada arpingu u nekoliko navrata isplatio velike novane sume kae na izvor. Odmah posle petooktobarskih promena ini je prvo otputovao u Nemaku, naravno, kod Huncingera. Kako saznajemo, u ove posete esto su ili i drugi lanovi inieve vlade, poput arka Koraa, Marije Raete-Vukosavljevi, Aleksandra Vlahovia, Slobodana Milosavljevia, Gorana Pitia i drugih. Ovi gosti su bili pozvani na veeru koja je odrana u jesen 2001. godine u Frankfurtu, kojoj su prisustvovali elnici farmaceutskog giganta Frezenijus AG i frankfurtskog aerodroma. Tema razgovora je bio ulazak na srpsko trite tvrdi na sagovornik.

108

Zaboravni inievi saradnici Slobodan Milosavljevi: Zaista ne mogu da se setim. Putovali smo i sretali se sa mnotvom ljudi, zvaninika, privrednika, politiara, ali stvarno se ne seam tog imena. Da je to neko poznat javnosti, neko ko se esto spominje, verovatno bih se setio. ao mi je!. arko Kora: Nedostupan. Goran Piti: U sastavu takve delegacije nikada nisam bio u Nemakoj. Nikada u tom petolanom sastavu. ak mislim da nikada sa potpredsednikom Koraem nisam bio u delegaciji, posebno ne u Nemakoj. Aleksandar Vlahovi: Ne znam ko je taj ovek. To ime mi nita ne govori. Marija Raeta-Vukosavljevi: Nedostupna. Huncinger se sea! U jednom od razgovora sa Morisom Huncingerom koje je objavio nemaki novinar i publicista Jirgen Elzeser, vodei nemaki PR strunjak se sea posete inia i sedam srpskih ministara. Najzad, ini je i posle svog izbora za predsednika vlade, krajem 2000. godine, jo jednom bio u Nemakoj. U prolee 2001. ini je zatraio od mene da dam nacrt nove himne demokratske Srbije. Ali od atentata taj projekat miruje. Tekst i muzika jo lee u njegovom pisaem stolu. Vaan je bio susret u septembru 2001, na koji je ini doveo sedam srpskih ministara. S nemake strane bili su, izmeu ostalih, zastupnici Peter Fri, predsednik Saveznog ureda za zatitu ustava, i glavni menader nemake industrije rekao je tada Huncinger.

109

Kobni Sartid
05. septembar 2008. Kurir Moris Huncinger bio kljuni ovek za lobiranje Zorana inia u vezi sa prodajom smederevske elezare nemakoj kompaniji Krup BEOGRAD Moris Huncinger, PR strunjak, poverenik obavetajne slube BND i nemake vlade i prijatelj pokojnog premijera Zorana inia, bio je spoj izmeu nemakog giganta Krupa i srpske vlade u vezi sa prodajom smederevske elezare Sartid, kae za Kurir izvor blizak obavetajnim krugovima. Upravo je zahvaljujui vezama Huncingera i inia omogueno Krupu i njegovom menadmentu da uu u tajne pregovore sa Vladom Srbije o prodaji smederevskog giganta. Huncinger je pozvao inia i traio od njega da se sastane sa ljudima iz Krupa u vezi sa prodajom Sartida. Nekoliko puta je nemaka delegacija tokom 2002. godine boravila u Beogradu, a u vie navrata premijer ini i njegovi saradnici boravili su u Nemakoj u uzvratnim posetama. Nemci su bili vrlo zainteresovani za Smederevo, ak su po nekim ponuenim uslovima i parama koje su nudili bili veoma korektni i konkretni kae na sagovornik. Meutim, prema reima naeg izvora, Zoran ini je trpeo strahovit pritisak od Amerikanaca da se ta fabrika mora prodati nekoj njihovoj kompaniji. Pretpostavljam da mu nije bilo lako. Radilo se o prodaji strateke industrije jedne zemlje, kimi svakog industrijskog sistema. Obavetajne slube su snimile i dokumentovale nekoliko sastanaka srpskog premijera sa amerikim zvaninicima, na kojima je glavna tema bila upravo privatizacija smederevskog Sartida. Kada su Amerikanci saznali da ini paralelno pregovara sa Nemcima, bili su veoma ljuti, to se moglo videti prilikom njegove poslednje posete Vaingtonu kae na izvor. Podseamo, Zoran ini je tom prilikom u Stejt departmentu dobio list papira koji je smeo samo da proita, ali nije smeo da ga komentarie ni na koji nain. To je bila neka vrsta liste zadataka ili usluga koje su se od njega oekivale. Na vrhu te liste bilo je napisano Privatizacija Sartida. Na sagovornik nije eleo da spekulie da li su ovi aranmani sa nemakim industrijalcima uticali na dalji razvoj dogaaja, ali logino je pretpostaviti da je izvesni uticaj ipak postojao. O tome govori injenica da je nemaka sluba svakako znala ta se sprema u Srbiji, ali da nita nije uinila. Pravo pitanje je zato? Da li od straha od druge dve velike slube koje su bile u igri ili iz nekih ekonomskih razloga, pita se na sagovornik.

110

Slavlje
06. septembar 2008. Kurir Samo jedan sat pre ubistva inia u dvoritu Vlade parkirao se automobil jednog visokog vladinog inovnika i bliskog saradnika pokojnog premijera. Iz automobila su izneti pie i hrana, koji su razdeljeni radnicima obezbeenja, sekretaricama i drugom osoblju

BEOGRAD Nekoliko sati posle atentata na Zorana inia nikom nije bilo dozvoljeno da prie dvoritu i mestu na kome je pogoen premijer, ak ni istranim organima i deurnom istranom sudiji, tvrdi sagovornik Kurira blizak obavetajnim krugovima. Prema njegovim reima, mesto na kom je sprovoen uviaj obezbeivali su pripadnici policije, ali bila su prisutna i neka lica koja nisu bili pripadnici MUP-a niti bilo koje druge relevantne dravne slube. Inae, prema reima naeg sagovornika, na sam dan atentata u zgradi Vlade Srbije u Nemanjinoj ulici primeena je velika frekventnost ljudi. Pored nekoliko konferencija za novinare koje su bile zakazane za taj dan, u zgradi Vlade bilo je i dosta stranaca, odnosno ljudi koji su bili angaovani u brojnim ministarstvima na pozicijama savetnika i slinim mestima. Nae slube su evidentirale sve te ljude i daljom proverom utvreno je da je re o pripadnicima stranih obavetajnih slubi. Zato je dozvoljeno da se takvi ljudi postave u dravne strukture i da im se omogui pristup nekim kljunim informacijama, posebno je pitanje, ali evidentno je da se tog 12. marta u zgradi Vlade Srbije nalazio veliki broj ovih posmatraa. Neki od njih primeeni su u dvoritu zgrade neposredno nakon zloina kae na sagovornik.

111

Takoe, primeena je jo jedna neuobiajena pojava. Samo jedan sat pre ubistva u dvorite Vlade parkirao se automobil jednog visokog vladinog inovnika i bliskog saradnika pokojnog premijera. Iz automobila su izneti pie i hrana, koji su razdeljeni radnicima obezbeenja, sekretaricama i drugom osoblju. Nekog naroitog povoda za slavlje nije bilo, ali postoje indicije da je ovo bila neka vrsta diverzije, namerno sraunate na to da se ljudi koji su bili zadueni da se bave bezbednou okupiraju nekim drugim stvarima, a ne svojim poslom. injenica je da u trenutku kada je pokojni premijer izaao iz automobila u dvoritu nije bilo nijednog pripadnika obezbeenja kae na izvor.

112

Diverzija
07. septembar 2008. Kurir Ubaena grupa iz Bosne trebalo da izazove nerede i krvoprolie na dan sahrane ubijenog premijera BEOGRAD Entoni Monkton, ef britanske obavetajne slube za Balkan, naloio je da se 11. marta uvee u Srbiju iz Bosne ubaci ekipa specijalaca koja bi bila zaduena da isprovocira eventualne sukobe i nerede na ulicama glavnog grada ukoliko posle atentata na Zorana inia doe do spontanog okupljanja naroda, kae za Kurir sagovornik blizak obavetajnim krugovima. Bezbednosne slube su uhvatile njegovu komunikaciju sa saradnikom koji se u to vreme nalazio u Banjaluci i sa kojim je ugovarao detalje ove operacije. Ideja im je bila da se u Beograd ubaci jedna ekipa ljudi koji bi pokuali da u trenutku kada se skupi kritina masa na ulicama izazovu neki incident, koji bi kasnije prerastao u sukob veih razmera i koji bi polako odveo celu zemlju u graanski rat. Radilo se o ekipi od dvadesetak ljudi, koji su savreno vladali jezikom, i sa bogatim ratnim iskustvom. Granicu su preli u grupama po dvojica ili trojica na nekoliko graninih prelaza izmeu Srbije i Republike Srpske, kao obini graani tvrdi na sagovornik i dodaje da su u zemlju uli nenaoruani, a da je oruje i opremu neophodnu za ovu akciju trebalo da dobiju u Beogradu. Poto srpska policija nije imala veih problema sa skupljanjem naroda odmah nakon ubistva, planirana akcija je pomerena na dan sahrane. injenica je da zapadne zemlje nisu odustajale od opcije graanskog rata u Srbiji i zato su i pokuale da sa ovom ubaenom grupom diverzanata izazovu krvoprolie. Plan im je bio da se u toku prolaska kolone njihovi ljudi umuvaju u masu i da neko zapone sukob pucajui sa strane u ljude koji su se nalazili u pogrebnoj povorci, to bi izazvalo potpuni haos. Zatim bi otvorili vatru na policiju i vojsku, koji su obezbeivali povorku, to bi ih nateralo da odgovore i krvoprolie vie niko ne bi mogao da zaustavi. Sve bi, naravno, bilo pokriveno kamerama, kao to je i bilo, i efekat bi bio potpun. Izazivanje nereda bi odmah bilo prikaeno ekstremnim nacionalistima, opozicionim politikim liderima i prostor za lin protivnika bi bio potpuno otvoren kae na sagovornik.

113

Provaljeni
08. septembar 2008. Kurir Od akcije izazivanja nereda na sahrani Zorana inia odustalo se tek kada je postalo jasno da Rusi znaju za ovaj plan BEOGRAD Do insceniranog krvoprolia na dan sahrane pokojnog premijera Zorana inia nije dolo zato to su se u celu akciju umeali operativci strane slube koji su upozorili organizatore ove akcije da ne treba ii toliko daleko, kae za Kurir izvor blizak obavetajnim krugovima. Prema njegovim reima, operativci slubi bezbednosti pratili su celu ekipu specijalaca koja je ubaena iz Bosne, ali nisu imali zeleno svetlo da ih neutraliu. U svakom trenutku nai ljudi su znali gde se ovi nalaze, ko im je logistika, kakvi su im planovi, ali nisu smeli da reaguju, jer nisu znali ta e se desiti ako se otkrije da delovi slube znaju za ovaj plan. Umesto obavetavanja nadreenih o podacima do kojih su doli, odluili su se za recept koji su primenili ranije. Odluili su da obaveste operativce ruske slube koji su bili angaovani u Srbiji kae na sagovornik. Do kontakta i razmene informacija dolo je brzo i zvanina Moskva je bila obavetena o namerama delova zapadnih obavetajnih slubi da izazovu krvoprolie na ulicama Beograda na dan sahrane ubijenog premijera Zorana inia. Njihova reakcija je bila brza i oni su stavili do znanja Englezima i Amerikancima ta se deava. ak su ih obavestili da znaju detalje, odnosno, sve podatke o ubaenoj grupi, broju ljudi, njihov identitet, gde se trenutno nalaze, iz ega je bilo jasno da se deverzanti nalaze pod celodnevnim nadzorom i da mogu biti neutralisani svakog trenutka. Ostavljena im je opcija da povuku svoje ljude sa terena odmah ili e oni biti uklonjeni tvrdi na izvor i dodaje da je Moskva htela po svaku cenu da izbegne na ulicama srpske prestonice reirani nered, ija je jedina namera bila da se medijski iskoristi kao zeleno svetlo za svaku pomo vlastima u Srbiji, ali i obraun sa politikim protivnicima. Odluka je doneta da se operacija otkae, i to je iz centrale saopteno efu MI6 u Beogradu Entoniju Monktonu. Prema izvetajima izvora iz njegovog okruenja, on je bio prilino iznenaen. Traio je pojanjenje od centrale zato se cela operacija otkazuje. Kada je dobio odgovor da su provaljeni, potpuno je pobesneo i traio je da se odmah kazne operativci u Bosni koji su organizovali celu grupu, jer nisu bili dovoljno oprezni pa su dozvolili da ih provale kae na izvor.

114

Logistika
09. septembar 2008. Kurir Iskljuene kamere, ut u sigurnosnom tunelu i zatvorena vrata na ulazu broj pet Vlade bili su deo podrke atentatoru na inia

BEOGRAD Atentatori premijera Zorana inia imali su veliku logistiku podrku iz same zgrade Vlade Srbije, kae za Kurir izvor blizak obavetajnim krugovima. Prema njegovim reima, pored iskljuivanja kamera koje su bile postavljene oko zgrade Vlade u Nemanjinoj ulici, postojalo je jo nekoliko bitnih predradnji koje su ubicama bitno olakale posao. Prvo, na ulazu u tunel bio je postavljen ut, poto su u zgradi pored u to vreme vreni graevinski radovi. Po pravilima i bezbednosnim procedurama, prirodno je da vozilo koje koristi i u kome se nalazi predsednik Vlade upotrebljava ba taj ulaz poto je on najbezbedniji. Takoe, upravo zbog tih graevinskih radova i buke koje su stvarale maine u zgradi pored atentatori su mogli da raunaju na to da hici koji bi oni ispalili nee biti odmah registrovani niti e se moi pravilno proceniti odakle tano dolaze. Zvuk bi se jednostavno izgubio u umi drugih zvukova koje proizvode teke graevinske maine, pa bi ak i ljudi koji su se nalazili neposredno pored inia ostali zbunjeni. Kakvu je ovo konfuziju proizvelo, videli smo kasnije na suenju kae na sagovornik. Nai izvori tvrde da su operativci stranih slubi do tanina prouavali kretanje i navike pokojnog premijera. Operativci naih slubi doli su do analize koja do detalja opisuje ponaanje inia i njegovog obezbeenja. Tako se, na primer, u tom dokumentu tvrdi da premijer nije voleo da mu se pomae dok hoda iako je bio na takama, da je njegovu poslovnu tanu uvek nosio Milan Veruovi, da mu je uglavnom on otvarao i zatvarao vrata kada izlazi ili ulazi u automobil, a to su za atentatora jako korisne informacije tvrdi na izvor i dodaje da se, pored svih ovih pripremnih radnji, pribeglo jo jednom sredstvu.

115

 U zgradi Vlade postojao je ovek koji je na monitoru pratio ta se dogaa ispred, na parkingu i iji je zadatak bio da, kada se ini pojavi na vratima, na ulazu broj pet, u prvom trenutku ne otvori vrata, ve da malo saeka, to strelcu daje dovoljno vremena za siguran hitac kae na sagovornik.

Reirano
10. septembar 2008. Kurir Pre nego to su ljudi iz vrha srpske vlasti znali ta se deava, BBC i CNN su ve prekinuli emitovanje svog redovnog programa zbog vesti o ubistvu inia, uz opasku da ga je verovatno likvidirala neka organizovana kriminalna grupa

BEOGRAD Prema prvobitnom planu bilo je predvieno da postoje dva snajperska gnezda koja bi pokrivala dvorite zgrade Vlade u trenutku atentata na premijera Zorana inia, kae za Kurir izvor blizak obavetajnim krugovima. Drugi strelac trebalo je da bude postavljen u Biraninovoj ulici i njegov zadatak bi bio da puca odmah posle prvog hica, koji bi bio ispaljen sa drugog mesta, i da na taj nain zbuni obezbeenje pokojnog premijera, jer bi tako izgledalo da se radi o unakrsnoj vatri kae na izvor i dodaje da su do ovih podataka doli operativci domaih slubi beleei kontakte agenata koji su se nalazili pod kontrolom Bleka i Monktona, neposredno posle ubistva premijera. Snimljeni su njihovi razgovori, koje su vodili uglavnom u etiri oka, i iz njihovog sadraja se moglo videti da je cela operacija bila isplanirana do tanina. Pored drugog snajperskog gnezda, bilo je isplanirano i da uviaj vode operativci CIA u saradnji sa strunjacima iz Vizbadena i njihov zadatak je bio da istragu usmere u odreenom pravcu. Njih je trebalo zvanino da pozovu iz srpskog MUP-a kao strunu ispomo u ovako delikatnom sluaju, poto srpska policija ne raspolae odgovarajuim sredstvima da bi obavila ova komplikovana istraivanja kae na sagovornik.

116

Pored toga, odabran je bio i novinar jedne strane agencije da odmah pusti vest da je ubijen premijer srpske vlade. Pre nego to su ljudi iz vrha srpske vlasti znali ta se deava, BBC i CNN su ve prekinuli emitovanje svog redovnog programa zbog vesti o ubistvu Zorana inia, uz opasku da ga je verovatno likvidirala neka organizovana kriminalna grupa. Domai mediji su se odmah nadovezali, a pre svih B92 i Pink, koji su prvi emitovali ovu informaciju. Ubrzo je po nalogu Vladimira Bebe Popovia svim redakcijama distribuiran materijal sa imenima i slikama pripadnika zemunskog klana koji su te veeri zvanino, u centralnoj informativnoj emisiji RTS, oznaeni kao ubice srpskog premijera tvrdi na izvor.

117

Sreni Gaa
11. septembar 2008. Kurir U atentatu na Zorana inia 12. marta mogao da strada i Gao Kneevi, tadanji ministar prosvete, koji je samo nekoliko minuta pre ubistva uao u dvorite Vlade Srbije

BEOGRAD Samo je sudbina spasla ministra prosvete Gau Kneevia da 12. marta 2003. godine ne nastrada u dvoritu zgrade Vlade Srbije zajedno sa premijerom Zoranom iniem, kae za Kurir izvor blizak obavetajnim krugovima. Samo nekoliko minuta pre ubistva premijera, tanije u 12.23 asa, u dvorite zgrade uao je automobil Gae Kneevia, ministra prosvete, koji je urio na konferenciju za novinare. Ovaj dogaaj niko od ljudi koji su bili ukljueni u atentat nije mogao da predvidi. Sve je ilo po planu, atentator je prebaen na lokaciju vozilom koje je bilo pod pratnjom slubenih automobila i on je zauzeo svoju poziciju. U 12 sati i 14 minuta javljeno im je da je premijer sa svojim obezbeenjem krenuo iz svoje rezidencije u zgradu Vlade. Sve je bilo na svom mestu, ut ispred tunela koji je onemoguavao ulazak, poseen drvored koji je potpuno otvarao vidik, iskljuene kamere na zgradi Vlade i obezbeenje koje nije bilo na svojim mestima kae na sagovornik i dodaje da se onda sasvim neoekivano na parkingu pojavilo vozilo Gae Kneevia. Ovaj dogaaj je potpuno poremetio planove atentatora. U prvom trenutku su bili zbunjeni. Nisu znali kako da postupe, a atentator je traio uputstva. Operativac koji je radio-vezom koordinirao akciju traio je uputstvo od efova ta da uini ukoliko se Kneevi zadri nekoliko minuta u dvoritu, ili malo due, i ako se zatekne tu u trenutku kad se pojavi ini. Dilema je bila da li pucati kae na sagovornik.

118

Prema naim izvorima, Gordijev vor razreio je neko od kljunih ljudi, a pretpostavlja se da je to bio Monkton, koji je dao nalog da se puca. ovek koji je koordinirao akciju izdao je nalog da se prvo ukloni meta, a onda i svi koji se nalaze u njegovoj okolini, to je znailo da, ukoliko se bilo ko osim Veruovia, koji je bio najblii iniev pratilac, nae u njegovoj neposrednoj blizini, i on bude izloen vatri kae na sagovornik.

119

Zateeni
12. septembar 2008. Kurir Spasli smo inia od Miloevia, ali nismo mogli od njegovih. Nisu pojaali obezbeenje i posle toliko pokuaja da ga ubiju. Neverovatno, rekao je Milo ukanovi Svetozaru Maroviu BEOGRAD Nekoliko sati posle atentata na Zorana inia, tanije, 12. marta izmeu 18 i 19 asova, operativci jedne strane obavetajne slube snimili su telefonski razgovor koji su vodili tada tek inaugurisani predsednik SCG Svetozar Marovi i predsednik Vlade Crne Gore Milo ukanovi. Deo ovog razgovora, koje su agenti pomenute slube dostavili srpskim obavetajcima, Kurir objavljuje u originalu, uz redakcijsku opremu. Milo ukanovi: Malo smo razgovarali proli put o ovome. Nita se konkretno nije znalo o... Mediji javljaju da su ga ubili zemunci i Legija. ta nai javljaju o tome? Svetozar Marovi: Napeto je... Imamo izvetaje da se kolone nekih vozila kreu prema Beogradu. Na ulicama i ispred dravnih objekata je andarmerija. apue se da su poela hapenja sumnjivih. Za Legiju se pretpostavlja da je ve napustio Beograd. Milo ukanovi: Spasli smo inia od Miloevia, ali nismo mogli od njegovih. Strano je to... Ubijen pred radnim mestom... Neverovatno Nisu pojaali obezbeenje i posle toliko pokuaja da ga ubiju. Neverovatno Svetozar Marovi: Da, zaista neverovatno. Milo ukanovi: Bio mi je dobar... Nikada nije bilo razmimoilaenja meu nama. Verovao sam u njega sve do jednog trenutka. Petog oktobra je obeao da e se boriti da Crna Gora postane nezavisna drava, a kada je doao na vlast onda nita. Sudbinu Crne Gore sad e reavati drugi, a oni nemaju moje poverenje. Svetozar Marovi: Ja sam uvek govorio da mi se ne svia njegov politiki stil. Uvek je veliao samog sebe, stvarao je mit o svojoj vladavini. Takvi ne vladaju dugo, jer ih vodi opasno vlastoljublje. Milo ukanovi: Bio je takav, ali ta sad... Svetozar Marovi: Ja u Beogradu nisam video srenog oveka na ulici. Uradio je dosta, nesporno... Pribliio je Srbiju Evropi i svetu... Milo ukanovi: Ali je dozvolio da njegovi ljudi opljakaju dravu. Osiromaio je Srbiju. Kad je Solana bio ovde, rekao mi je da je ini blizu kraja. Bio je nezadovoljan. Svetozar Marovi: I meni je rekao da se ini zadovoljio time to je uhapsio Miloevia i da sad misli da je samo to dovoljno.

120

Nezdrava atmosfera
13. septembar 2008. Kurir Zoran je bio neodgovoran i neozbiljan. Kad god sam bio kod njega u kabinetu, uvek se prialo o nekim intrigama, ko se s kim via, ko je uzeo novac i ko za koga radi, rekao Svetozar Marovi

BEOGRAD U nastavku razgovora koji su vodili telefonom nekoliko sati posle atentata na premijera Zorana inia, Milo ukanovi i Svetozar Marovi osvru se na rad tadanje tuiteljke hakog tribunala Karle del Ponte. Po njima, odnos koji je srpska vlada imala prema Del Ponteovoj bio je suvie mek, tanije, poniavajui. Veliku zaslugu za to crnogorski politiari dodeljuju upravo pokojnom premijeru. Milo ukanovi: Kako je Karla bila besna na njega (Zorana inia). Svetozar Marovi: Ona je nemogua! Ponaa se kao da je predsednik Amerike, a ne tuilac nekog tamo suda. Milo ukanovi: Ali nije ona kriva. Krivi su oni u Beogradu, zato to joj stalno titraju. Svetozar Marovi: U pravu si. Milo ukanovi: Kako smo je mi spustili na zemlju. Kae da ima podatke da se Karadi krije u Ostrogu. Molim lepo... Evo vam sve to vam treba, koliko ljudi, svega... Proverite, pa ga uhapsite! Svetozar Marovi: Razume se. Milo ukanovi: Umislila gospoa da sve treba da se vrti oko nje. Da mi svi ovde zbog nje postojimo. Zamisli ta mi je jednom rekla! Kae, cilj joj je da se na istoj klupi u Hagu nau Miloevi, eelj, Mladi i Karadi. Ona nije normalna.

121

Svetozar Marovi: Tu si u pravu, u Beogradu su od nje napravili nekakav svetski faktor. Ko je ona uopte? Milo ukanovi: Samo otro. Tako sa njom treba. Skinuli smo je s vrata. Sada nas proziva kako se ovi kriju na tromei. Ali ispala je budala ve jednom i sada je niko ne uzima za ozbiljno. Svetozar Marovi: Ona kae operativci Tribunala imaju podatke. Kakvi operativci. To neko javi videli smo Ratka ili Radovana. Milo ukanovi: Eh, umetnost je preiveti kao vladar. Nije to za svakoga. Svetozar Marovi: Sve je to tano i pouno, ali je Zoran bio neodgovoran i neozbiljan. Kad god sam bio kod njega u kabinetu, uvek se prialo o nekim intrigama, ko se s kime via, ko je uzeo novac i ko za koga radi. Potpuno nezdrava atmosfera. Milo ukanovi: uo sam i ja za to. Napravio je pravi vizantijski dvor od svoje vlade. Gomila probisveta i polusveta.

Gde su milijarde
14. septembar 2008. Kurir Po Beogradu se pria da e iza njega ostati milioni evra u akcijama i nekretninama na Zapadu. Ne znam koliko u tome ima istine, rekao je Sveto Marovi BEOGRAD U treem delu razgovora, koji su nekoliko sati nakon ubistva premijera inia vodili Sveto Marovi i Milo ukanovi, dvojica crnogorskih politiara razgovaraju o tome ko je sve mogao imati motiv za ubistvo premijera Srbije. Kurir prenosi transkript ovog razgovora uz redakcijsku opremu. Milo ukanovi: Sada njegovi saradnici liju krokodilske suze. iveli su kao kraljevi i, zamisli, sada trae pomo od nas. Svetozar Marovi: Da. Kad je teko... Milo ukanovi: Kako da ne trae pomo? A gde su milijarde koje su ule u Srbiju? Razneli su ih kao vrane, i to oni... Njegovi najblii. Gde su milijarde koje je Miloevi izneo na Kipar? Gde? Dinki je obeao da e ih nai, pa sad uti. Svetozar Marovi: On je mnogo zaduio inia. Milo ukanovi: Video sam pre nekog vremena kako su nekakve argentinske novine objavile da je ini kupio tamo neko imanje. Neto ogromno...

122

Svetozar Marovi: Da, i ja sam uo za to. Po Beogradu se pria da e iza njega ostati milioni evra u akcijama i nekretninama na Zapadu. Ne znam koliko u tome ima istine, ali sigurno kada se pria da... Milo ukanovi: Ostavi se toga, Sveto... Nestao je ovek i treba ga aliti. To su sve prazne prie, pljuvanje po mrtvacu... Ja najbolje znam kakve je propuste pravio i sa kim se sve okruio. Njegovi prijatelji su biznismeni... Svetozar Marovi: Kole i Cepter! Milo ukanovi: Ma... nije to ni bitno... Evo sad gledam Italijani javljaju da nije jasno koji su motivi ubistva... Pominju strani faktor... Nije im jasno kako je jedna kriminalna grupa mogla da ubije premijera. Svetozar Marovi: Njima to nije jasno... (smeh). Nisu uli za mafiju! Milo ukanovi: Nije im jasno kako ti kriminalci nisu pohapeni. Svetozar Marovi: To jeste udno. Francuzi su ih bili pohapsili, pa izruili Srbiji. A onda ih je neko pustio. Kau eda. E sad, da li sa znanjem ili bez znanja inia... Verovatno je znao. Milo ukanovi: Morao je znati. Ako nije znao... Zna ta e na kraju ovi mediji lansirati... Kako su ga ubili zbog verca duvana! Svetozar Marovi: Znam ko e to sigurno napisati. Milo ukanovi: Misli na Nacional... Pukani gradi tira na toj aferi sa duvanskom mafijom i pie kako sam ja ef te mafije... Smeno... Italijani me stalno proganjaju, jer sam navodno otetio budete Evropske unije. Optuuju me da sam Canetu pruio utoite u Crnoj Gori, a on se eta po Monte Karlu...

123

A sad malo mi
15. septembar 2008. Kurir Moramo se odvojiti od Srbije. Taj zagrljaj nas gui, rekao Marovi. To je nesporno. Solana me stalno podsea na to, dodao ukanovi BEOGRAD Razgovor o ubistvu Zorana inia Milo ukanovi i Svetozar Marovi ubrzo su prebacili na domai teren, odnosno nezavisnost Crne Gore i ono to sledi posle toga. Svetozar Marovi: Dobro, kakvo je tvoje miljenje? Kuda e Srbija posle inia? ta emo mi dalje? Moramo se odvojiti od Srbije. Taj nas zagrljaj gui! Milo ukanovi: To je nesporno. Solana me stalno podsea na to. Moramo se odvojiti, oni ele iz nekih njihovih razloga da Srbija ostane sama i to manja. Ali Srbi u Crnoj Gori su protiv toga. Imamo neke termine, koje moramo potovati, ali nikako po svaku cenu. Svetozar Marovi: Ceo proces treba osmisliti i graane upoznati sa negativnim posledicama ako se ostane u zajednikoj dravi. Milo ukanovi: tap i argarepa. Teko je to, Sveto. Mi emo ostati zabeleeni kao secesionisti koji su sruili vekovno zajednitvo Srbije i Crne Gore. To je opasna istorijska stigma. To e biti najtei ispit za Crnu Goru i za nas. Svetozar Marovi: Znam. Ali sada vie nemamo kuda. To se od nas oekuje. Milo ukanovi: Ne smemo podlei pritiscima spolja u tolikoj meri da stvorimo haos u Crnoj Gori. Znam za sugestije Zapada da se treba osloniti na manjine u ovom procesu, zna, kao po ugledu na Vojvodinu, ali moramo biti obazrivi. Ja im stalno objanjavam da to nije isto. Albanci dugo, strpljivo i perfidno streme ka Velikoj Albaniji i ta ako nam uzmu deo teritorije u budunosti? Lako je Solani i Evropi da priaju o modelima i planovima, prekrajanju granica, ali ta emo mi, pitam ja tebe, kad oni nama otcepe Malesiju? ta onda? Svetozar Marovi: U pravu si Milo. Milo ukanovi: Muslimani opet imaju svoje planove spajanje sa Sandakom, a ni Hrvati nee sedeti skrtenih ruku. To ti je jasno. Svetozar Marovi: Sigurno nee mirovati, bez obzira na to ta sada priaju. Milo ukanovi: Evropa je ve odredila ko e raditi na naem projektu. Mesi mi je rekao da su to Lipke i Lajak. Moramo nai prolaz do tih ljudi. Svetozar Marovi: Nee to biti problem. Sitni su to igrai.

124

Paljenje juga
16. septembar 2008. Kurir Izazivanje oruanog sukoba sa velikim brojem civilnih rtava na jugu Srbije planirano odmah po atentatu na Zorana inia, s namerom da usledi intervencija Zapada, a zatim i okupacija Srbije BEOGRAD Posle atentata na premijera Srbije Zorana inia bilo je planirano i izazivanje nereda i oruanih sukoba na jugu Srbije, kae za Kurir izvor blizak obavetajnim krugovima. Prema njegovim reima, plan je bio da se aktivira tzv. Oslobodilaka vojska Preeva, Bujanovca i Medvee i da teroristi iz ove grupacije napadnu iz zasede pripadnike MUP-a i Vojske i na taj nain isprovociraju reakciju. Logistika za ovu operaciju trebalo je da doe spolja, odnosno, od stranog faktora. U otkrivanju ove namere pomoglo je i snimanje razgovora Haima Taija i njegovog saradnika, koji su govorili o tome da treba pomoi Arifa da malo zatalasa. Njegov saradnik je ak predloio radikalnije metode, odnosno, da se ubiju neki civili, ali je Tai odgovorio da im to nee dozvoliti tvrdi na sagovornik i dodaje da je operacija ve bila isplanirana do najsitnijih detalja. Namera je bila da se izazovu sukobi irih razmera u tri optine na jugu Srbije koje e dovesti do ogranienog egzodusa albanskog stanovnitva ka Kosovu. Hteli su da izazovu humanitarnu katastrofu ogranienih razmera. Scenario identian kosovskom iz 1999. godine. Namera je bila da se na taj nain isprovocira strana intervencija. ef britanske slube za Srbiju Entoni Monkton trebalo je preko svojih ljudi u srpskom MUP-u da organizuje odgovor srpskih snaga bezbednosti na ovu pretnju. Namera im je bila sa reakcija srpske policije u prvom trenutku bude mlaka i neodluna i da proizvede mnogo gubitaka na srpskoj strani, a da kasnije preraste u nezgrapnu operaciju koja e proizvesti veliki broj civilnih rtava. Obe ove take trebalo je da poslue u propagandne svrhe. Veliki gubici na srpskoj strani trebalo je da alarmiraju javno mnjenje u Srbiji i da stvore ratnu i osvetniku atmosferu, a humanitarna katastrofa trebalo je da poslui Zapadu kao medijsko opravdanje za intervenciju i okupaciju kae na sagovornik.

125

Saekua
17. septembar 2008. Kurir Teroristiku grupu sa Kosova koja je u rejon Preeva upala dva dana posle atentata na inia presrele i neutralisale srpske snage bezbednosti

BEOGRAD Planirani oruani sukob na jugu Srbije posle ubistva premijera Zorana inia izbegnut je otrom reakcijom srpskih snaga bezbednosti, kae za Kurir izvor blizak obavetajnim krugovima. Organizovanu teroristiku grupu koja je trebalo da bude ubaena sa teritorije Kosova uz pomo tzv. kosovskih vlasti presrele su i unitile srpske snage bezbednosti na samom prelasku administrativne linije razdvajanja. Dva dana posle ubistva premijera, tanije 14. marta uvee, u rejonu optine Preevo presretnuta je teroristika grupa koja se spremala da iz zasede napadne patrole srpskih snaga bezbednosti koje se kreu u tom kraju. U njihovoj opremi pronaena su sredstva za komunikaciju, ifre i frekvencije na kojima komuniciraju srpska vojska i policija i detaljni planovi kretanja srpskih policijskih patrola u tom kraju. Bilo je oigledno da su imali sjajnu logistiku podrku tvrdi na sagovornik. Nai izvori pretpostavljaju da je ovakva podrka mogla da doe samo sa jedne strane. Oigledno je da su Kfor i strane obavetajne slube pruile ove podatke teroristima i da su imale kontrolu nad njima. Na postojanje ove grupe srpske slube su upozorene od Rusa, koji su je pratili na Kosovu i samo zahvaljujui njihovim detaljnim informacijama uspeli su u potpunosti da ih neutraliu. Rusi su nas svakodnevno izvetavali kuda se kreu, gde se nalaze, poto su bili stacionirani u Gnjilanu i okolini tvrdi na sagovornik.

126

Zanimljivo je da su pred sam incident, na prvi pogled niim neizazvane, brojne strane TV ekipe napustile Beograd i uputile se na jug Srbije. U ovo vreme zabeleen je i veliki broj stranih dravljana, novinarskih ekipa, raznih posmatraa i izvestilaca na teritorijama Bujanovca, Medvee i Preeva, a naroito u Bujanovcu. Sve je to bilo veoma interesantno poto je u tom trenutku hapenje ubica inia, potera za njima i sama sahrana bila medijski gledano daleko interesantnija. Bilo je oigledno da iekuju da se neto desi tvrdi na sagovornik.

127

Uklanjanje svedoka
18. septembar 2008. Kurir Obavetajci Entoni Monkton i Dejvid Blek no posle ubistva inia razraivali plan o stvaranju haosa

BEOGRAD Zato srpska policija okleva sa hapenjima i uvoenjem vanrednog stanja u dravi, bila je prva tema razgovora Entonija Monktona i Dejvida Bleka, efova britanske i amerike obavetajne slube u Srbiji, tvrde za Kurir sagovornici bliski obavetajnim krugovima. Naime, prema naim izvorima, operativci su snimili prvi susret Monktona i Bleka nakon ubistva, u noi izmeu 12. i 13 marta. Do susreta je dolo na zabaenom putu koji povezuje dva prigradska beogradska naselja. Mesto za susret je odabrano jer su taj kraj kontrolisali ljudi lojalni saradniku britanske obavetajne slube, koga su vodili pod imenom Marko. Meutim, ceo razgovor koji su vodili u etiri oka ipak je snimljen. Monkton: Sve je prolo dobro, niste imali problema? Blek: Ne. Bilo je malih nezgoda pri izvlaenju, ali sve u svemu, Ok. Nita to ne moemo reiti. Monkton: Svedoci? Blek: Da, ali oni nee predstavljati problem. Kao to rekoh, reiemo! Monkton: Pazite se. Prethodne dve operacije su bile kompromitovane zbog mnogo manjih stvari. Nisu oni ba toliko neveti, i naivni i primitivni, kako moda izgledaju.

128

Blek: Ne, nije nita tog obima, ni toliko opasno. Mislim da se radi o koincidenciji, ali... Ne brinite. Da li sve ostalo ide po planu? Monkton: Ja sam kontaktirao s naim ljudima u policiji. Kau da je sve u redu. Malo sam skeptian. Sve je to sporo i neprecizno. Blek: Ni meni se ne svia kako se stvari odvijaju. Bojim se da nam sve ne izmakne kontroli. Haos, razumete li! Moramo stvoriti haos. Eliminisati sve protivnike, dovesti sistem na rub funkcionisanja. Monkton: Da, razumem, ali oni to ne razumeju. Ako sada ne sklonimo sve koji njima smetaju... Blek: Smetaju oni i nama, ali dobro... Interveniite kod vaih ljudi u policiji. Svaki je sat bitan. Svaki minut koji mi izgubimo, neko je dobio. to se cela operacija bude due otezala, vee su anse da se otkrije. Monkton: Jasno mi je. Blek: Znai, vanredno stanje, teror, hapenja, strah... To su sada naa glavna oruja...

Bez milosti
19. septembar 2008. Kurir Bilo bi dobro kada bi neko od njih pruio otpor pri hapenju, rekao Blek. Nisam siguran da je pametno ii toliko daleko, ali svakako bi bilo korisno, dodao Monkton BEOGRAD Nastavak razgovora, voenog u noi izmeu 12. i 13. marta 2003. godine, Entoni Monkton i Dejvid Blek posvetili su meusobnom preispitivanju u vezi sa planovima koje je trebalo ostvariti za vreme vanrednog stanja. Ranija iskustva koja su stekli radei u Srbiji i regionu posebno su ih brinula, jer nisu u potpunosti mogli da se oslone na domai kadar. A to je u datoj situaciji bilo neizbeno. Monkton: Ja sam njima naloio da hapse sve koji su na tim spiskovima. Blek: Jesu li oni napravljeni kako treba? Monkton: Jesu. Video sam i lino prekontrolisao veinu. Radili su uglavnom po naim podacima, poto sami nisu u stanju nita da sastave. Blek: Dobro. Posebno obratite panju na ljude koji su radili ili sada rade za njihove obavetajne slube. Njih obavezno prvo treba pohapsiti. Oni nam mogu napraviti velike probleme.

129

Monkton: Oni se nikada u potpunosti ne iskljuuju. Znamo da veliki broj bivih vojnih obavetajaca u ovom trenutku spava, ali sam siguran da e se aktivirati u zavisnosti od situacije. Blek: Imate li predstavu o kolikom se broju ljudi radi? Monkton: Samo najgrublju, ali se bojim da u stvari o tome nita ne znamo! Blek: Kao to sam rekao, ba zato treba biti to otriji. Bez milosti! Pohapsiti one koje treba pohapsiti, one koji prue otpor ukloniti. Ako mi ne budemo vodili ovi operaciju, vai ljudi u srpskoj policiji sigurno e zabrljati. Monkton: Mislio sam na to i reili smo da kljuna hapenja izvre nai ljudi, kao to sam rekao ranije. Blek: To je pametno. Slobodno traite asistenciju i naih operativaca po potrebi. I vrlo bitno... Iskoristite Hag. Sve koje moete da zaveete hakom optunicom zavrite tako. Znai, svima kojima moete natovarite optunicu na vrat. Monkton: Da, nai ljudi u tuilatvu rade na tome. Iz Haga imamo zeleno svetlo za ovo. Blek: Sve ih pohapsite i aljite tamo! Jako je vano, obavezno uhapsite sve elne ljude vojne obavetajne slube. Imamo razloga da verujemo da oni stoje iza propasti nekih naih akcija na terenu. Monkton: vrste dokaze! Blek: Dovoljno dokaza. Samo me posluajte. Monkton: Nema problema, spremamo se da poistimo taj krug ljudi oko Kotunice ionako. Blek: Bilo bi dobro kada bi neko od njih pruio otpor pri hapenju... Monkton: Nisam siguran da je pametno ii toliko daleko, ali svakako bi bilo korisno. I vie nego korisno!

130

Pritisak
20. septembar 2008. Kurir Informacija da se Ratko Mladi krije u Srbiji delo je britanske obavetajne slube kojim se vri dodatni pritisak na srpsku vladu i namerno oteava njen poloaj u meunarodnim odnosima BEOGRAD Iza informacije da se haki optuenik Ratko Mladi krije u Srbiji stoje strane obavetajne slube, kae za Kurir izvor blizak obavetajnim krugovima. Prema reima naeg izvora, namera im je da se na taj nain izvri dodatni pritisak na srpsku vladu i otea poloaj zemlje u meunarodnim odnosima. Slian primer imali smo u Hrvatskoj povodom sluaja Gotovina. Tada su agenti britanske obavetajne slube preko pojedinih medija plasirali informacije kako se Ante Gotovina krije u Hrvatskoj i da uiva zatitu tamonjih obavetajnih slubi. Ovi medijski napisi posluili su kao sredstvo za pritisak na evropske zvaninike u Briselu, a sve je reirano u kuhinji britanske obavetajne slube, koja se inae smatra najaktivnijom na ovim prostorima kae na sagovornik. Nai izvori tvrde da se slian scenario primenjuje i u sluaju Srbije. Kao to su u Hrvatskoj pojedini mediji poput Globusa bili zadueni za stvaranje negativne slike o hrvatskoj vladi kao o glavnom jataku hakih optuenika, tako su u Srbiji neke televizijske stanice i pisani mediji zadueni za isti posao. Tano se po pisanju pojedinih medija moe videti ko na njih utie, i po ureivakoj politici i po nastupu na tritu. Namera im je jasna. Treba pisanjem i plasiranjem informacija stvoriti utisak da su zvanine dravne institucije glavni zatitnici hakih begunaca kae na sagovornik. Na sluaju naih zapadnih komija videlo se da je ovako stvorenu medijsku klimu iskoristila pre svega u to vreme glavna tuiteljka Hakog tribunala Karla del Ponte, koja je svojim negativnim ocenama saradnje sa Hagom usporavala prijem Hrvatske u EU. Isti je sluaj i u Srbiji, samo su se imena promenila. Umesto Karle del Ponte sada je u njenoj ulozi Ser Bramerc. Na poslednjem primeru protivljenja Holandije i Belgije primeni SSP-a sve je jasno. Samo to naa javnost pogreno procenjuje da iza toga stoje ove zemlje. Naalost, igra je mnogo perfidnija kae na sagovornik.

131

Podmetanje informacija
21. septembar 2008. Kurir Agenti engleske obavetajne slube preko ljudi u srpskim medijima lansirali proverene podatke o lokacijama na kojima se nalazi Ratko Mladi da bi Karla del Ponte mogla da pritiska Beograd BEOGRAD Iza pria o tome da se Ratko Mladi krio u okolini Valjeva i o spektakularnim poterama za njim stoji engleska obavetajna sluba, kae za Kurir izvor blizak obavetajnim krugovima. Prema njegovim reima, agenti i saradnici ove slube, pozicionirani u pojedinim medijima u Srbiji, putali su u nekoliko navrata u periodu od 2005. do 2008. godine informacije da se najtraeniji haki begunac krije na tano odreenoj lokaciji u Srbiji i da je u toku spektakularna policijska potera. Ove prve informacije uglavnom su u javnost plasirane preko TV B92, da bi ih kasnije preuzimali drugi mediji u Srbiji, a potom i svetske agencije i velike TV kue poput CNN, BBC itd. Tako se u svetskoj javnosti stvarala slika o tome da se Ratko Mladi krije u Srbiji, to su obilato koristile strane diplomate u razgovorima sa srpskim zvaninicima. Ove ubedljive informacije vrlo esto su koriene kao argument kojim se pravio poseban pritisak na zvanini Beograd u pregovorima sa Evropskom unijom kae na izvor. Posebno je glavna tuiteljka Hakog tribunala Karla del Ponte esto koristila ovaj adut. Ona je na zvaninim sastancima traila od ljudi iz srpske vlasti da uhapse Mladia, a kada bi oni odgovorili da ne poseduju dokaze da se Mladi nalazi na teritoriji Srbije i da ona, ukoliko ima nekakve druge informacije, treba da ih prosledi njima, kao i da e srpske snage bezbednosti uiniti sve da ga uhapse, njen najei odgovor bio je da ona nema nikakvih informacija. A kada bi ih ponudila, uglavnom se radilo o nepouzdanim i neproverenim glasinama tipa rekla-kazala, koje nisu mogle da poslue kao ozbiljna osnova za bilo kakav ozbiljniji rad tvrde sagovornici Kurira. Meutim, prema njihovim reima, to nije zaustavilo glavnu tuiteljku da u medijima neprestano napada srpsku stranu da ne sarauje dovoljno. Posle svakog sastanka njena retorika je bila istovetna: Srbija ne sarauje sa Hagom u dovoljnoj meri, a ozbiljnih argumenata nije bilo kae na sagovornik.

132

Pazi, snima se!

22. septembar 2008. Kurir Entoni Monkton i Dejvid Blek nekoliko dana posle atentata na Zorana inia razgovarali u motelu nedaleko od Pavlovia mosta, jer vie nisu bili sigurni da li ih u Srbiji neko snima

BEOGRAD Nekoliko dana posle ubistva premijera Zorana inia na teritoriji Bosne i Hercegovine, u blizini granice sa Srbijom, sastali su se Entoni Monkton, ef britanske obavetajne slube u Srbiji, i njegov kolega iz CIA Dejvid Blek. Sastanak je odran u jednom motelu u blizini graninog prelaza Pavlovia most. Tema razgovora dvojice obavetajaca bila je situacija u Srbiji, a itav njegov tok snimili su operativci jedne strane obavetajne slube, koji su delovali na tom terenu. Monkton: Da li je sve u redu sa vaim ljudima? Blek: Da, nedavno smo ih sve koji su bili tamo sklonili van Srbije. Neke odmah, avionom. A ostale u narednih nekoliko dana, na razne strane. Uglavnom svi su sklonjeni, nije bilo provale. Sve je u redu. Kako je kod vas prolo? Monkton: Manje-vie dobro. Imali smo malih problema. Nai ljudi su vie izloeni poto kontaktiraju sa njihovim ljudima u bezbednosnim strukturama, a zna kakva je tamo situacija. Nismo stigli sve da promenimo i u stvari nikad neemo biti do kraja sigurni za koga neki nai ljudi zapravo rade. Blek: uvajte se toga. Mnogo je dvostrukih i trostrukih igraa u ovoj igri. Traio sam da se vidimo ovde zbog nekoliko stvari. Prvo nisam siguran koliko smo mi tamo (u Srbiji) pod kontrolom i ko nas sve snima, poto zna ta se deavalo... Monkton: Da... naalost. Mi jo istraujemo kako je do toga uopte moglo doi... Blek: To sada vie nije bitno... Dobio sam nareenje iz centrale da se ni po koju cenu ne smeju primeniti delovi plana C u ovoj operaciji. Zna na ta mislim?

133

Monkton: Znam... Ali ako ne uklonimo sve politike protivnike u Srbiji, imaemo problema na dui period... Imaemo problema uvek... To je nerazumno... Blek: Slaem se s tobom, u potpunosti. Ti i ja znamo situaciju na terenu, ali nai pretpostavljeni ne znaju. Pozvan sam na hitne konsultacije u Be. Videu ta mogu da uinim. Mislim da ih je neko pritisnuo odozgo. Monkton: Insistiraj, molim te. Inae sve ovo to smo radili nema smisla. Moramo da zavrimo stvar do kraja. Blek: Znam. Ali, u svakom sluaju, dok se ja ne vratim, obustavite sve operacije. Posle emo videti ta emo. Monkton: U redu. Ali... bojim se da nemam dobar predoseaj u vezi s ovim.

Greka u koracima
23. septembar 2008. Kurir Monkton i Blek tokom razgovora u blizini Pavlovia mosta konstatovali da su akciju u Srbiji poeli prerano i da su previe oekivali od operativaca BEOGRAD Nastavak razgovora koji su Entoni Monkton i Dejvid Blek vodili u jednom motelu nedaleko od Pavlovia mosta, na granici sa Srbijom, nekoliko dana posle ubistva inia, sveo se na meusobno preispitivanje. ef britanske obavetajne slube u Srbiji i njegov kolega iz CIA zakljuili su da se akcija koju su zapoeli pokazala kao preuranjena, jer mrea saradnika koju su stvorili na terenu ni izbliza nije odgovarala njihovim potrebama. Monkton: Izgubiemo dragoceno vreme i inicijativu, a to je najopasnije. Blek: Znam, ali ta je, tu je. Monkton: Samo me zanima ko nas je provalio. Jesu li Rusi? Blek: Najverovatnije. Ali ni ovi Srbi nisu tu bili sasvim nevini. U svakom sluaju, moramo dobro da pretresemo nau mreu na ovom terenu, poto se ova nije pokazala kao dobra. Monkton: Slaem se. Ali to e biti veoma teko ake ne oistimo njihove strukture u Srbiji do kraja. ta misli, ta e se desiti sa naim ljudima koji su bili kod njih? Ili jo gore, ta e biti sa njihovim ljudima koji su radili za nas? Ne nuno sada, nego za pet ili deset godina. Neko e jednom otvoriti to pitanje.

134

Blek: To je sigurno. Svi e otvoriti to pitanje. im budu mogli. Izgleda da se nikom ne dopada ideja da ovakve stvari radi u Evropi. Ni Francuzima ni Nemcima! Monkton: ta se to njih tie, dobili su svoj deo? Blek: Znam, ali svi sada priaju kako mi postupamo s jednom zemljom u Evropi kao da se radi o nekoj junoamerikoj banana republici. Monkton: Pa, Srbija je mnogo gora od bilo koje banana republike. Mi njima inimo uslugu, dodue, sada moda i ne inimo. Moda smo previe hteli? Blek: Nai ciljevi su uvek bili realni i pragmatini, ali moda ipak treba malo vremena da se na ovom prostoru izgradi neka mrea koja bi mogla da u potpunosti ispuni nae ciljeve. Monkton: Ako se u potpunosti povuemo, ta emo sa naim tekuim poslovima? Mislim na duvan i... Blek: To je posao koji mora tei i tu nema prie, oko toga se neemo pogaati ni sa kim. Bar koliko ja znam. Tu sve mora ii kao podmazano. Postarajte se za to. Monkton: Naravno. Ne bi trebalo da bude problema. Ipak niko od njih nije imun na pare. ak ni ova druga strana.

135

Znali za trgovinu
24. septembar 2008. Kurir Srpske slube bezbednosti redovno dostavljale informacije o trgovini ljudskim organima na Kosovu dravnom vrhu Srbije. Zorana inia saradnici ubeivali da je to bajka i da nipoto ne reaguje BEOGRAD Srpski dravni vrh je od 2000. do 2003. godine posredstvom bezbednosnih slubi dobijao izvetaje o trgovini ljudskim organima na Kosovu i ubijanju otetih Srba, ali je jedan visoki funkcioner MUP-a traio od premijera inia da ne reaguje zvanino i ne trai objanjenje od meunarodnih snaga na Kosovu, kae za Kurir izvor blizak obavetajnim krugovima. Prema njegovim reima, u tom periodu i vojna obavetajna sluba i DB, odnosno BIA, dostavljale su dravnom vrhu ove informacije. Postojalo je na desetine izvetaja, zabeleki i informacija o trgovini ljudskim organima na Kosovu i u severnoj Albaniji. Sve inicijalne informacije su detaljno proverene i pokazale se kao tane, bar veina njih. Ve krajem 2001. godine cela ema je bila potpuno jasna, i nai operativci su imali detalje: imena ljudi, organizatore, ko sve uestvuje, izvrioce, lokacije... Jedini problem je bio to su u ceo posao bile upetljane ne samo meunarodne snage na Kosovu nego i delovi dve velike obavetajne slube, koji su logistiki stajali iza operacije tvrdi na sagovornik. Meutim, i pored jasnih i nedvosmislenih podataka, reakcija srpskih vlasti je izostala. Srpska vlada je morala da zatrai od Kfora i civilnog administratora za Kosovo da istrai sve ove navode, ili da u smelijem scenariju organizuje tajnu akciju spasavanja ljudi koji su se nalazili kao taoci albanskih terorista. Za to je postojala dobra volja, ali je kasnije pod pritiskom jednog lana vlade, ija je argumentacija bila da se radi o neozbiljnim tvrdnjama i deijim bajkama, Zoran ini praktino ubeen da nije re o istini. Taj ministar je ak rekao: Zorane, to su neverovatne stvari. Napravie glupost, ispae neozbiljan!. Kasnije su nae slube utvrdile da ovaj funkcioner ima este kontakte sa pripadnicima britanske obavetajne slube u Srbiji, a naroito sa njenim efom Entonijem Monktonom, koji je ak jednom prilikom za njega rekao da su prijatelji tvrdi na sagovornik.

136

Kobni sastanak
25. septembar 2008. Kurir Na sastanku britanske i amerike obavetajne slube u Briselu maja 2006. godine odreena dalja sudbina Srbije BEOGRAD U Briselu je 26. maja 2006. godine odran sastanak na inicijativu britanske obavetajne slube MI6, a tema sastanka bila je Srbija, kae za Kurir dobro obaveten izvor blizak diplomatskim i bezbednosnim krugovima. Sastanku su pored Britanaca prisustvovali i predstavnici amerike obavetajne slube i Stejt departmenta. Slian sastanak odran je i godinu dana ranije na istom mestu, pa nai izvori pretpostavljaju da je re o nekoj vrsti obavezujueg konsultovanja, vezanog za situaciju u Srbiji. Prema njihovim reima, ovi susreti u velikoj meri utiu na dalju sudbinu Srbije. Na ovom sastanku doneti su sledei zakljuci: 1) Na sve naine, ne iskljuujui ni krajnja sredstva, primorati Srbe u Bosni da se odreknu svoje dravnosti i zatim ukinuti Republiku Srpsku. Posebno obratiti panju na izbor novog visokog predstavnika. 2) Praktinim merama, ne obazirui se na formalni aspekt, staviti van snage Rezoluciju 1244 SB UN o Kosovu i stvoriti uslove za nezavisnost. 3) Potpuno medijski marginalizovati uticaj pronacionalistikih stranaka u Srbiji i kada se stvore uslovi, u celosti ih eliminisati sa politike scene. 4) Politike lidere ovih snaga optuiti, izvesti pred sud i osuditi zbog brojnih korupcionakih afera. 5) Eliminisati uticaj Rusije u regionu po svaku cenu. Oduzeti Moskvi bilo kakvu inicijativu po pitanju njihovog ekonomskog interesa u Srbiji. Ni po koju cenu ne dozvoliti rusku ekspanziju, naroito privatizaciju stratekih preduzea. 6) U javnom mnjenju Srbije stvoriti negativno raspoloenje prema Rusiji. 7) Apsolutni prioritet je obezbediti pobedu prozapadnih politikih snaga na predstojeim izborima. Za ovu operaciju obezbediti dovoljna novana sredstva.

137

Kako je ubijen ini

26. septembar 2008. Kurir U avionu koji je 11. marta uvee sleteo na surinski aerodrom nalazio se ubica Zorana inia. ovek srednjeg rasta i krhke grae, prodornih plavih oiju. On i njegova podrka napustili su pistu u vozilima s rotacionim svetlima

BEOGRAD Uvee 11. marta 2003. godine u 19.55 asova na surinski aerodrom sleteo je avion bez oznaka, iji let nije registrovan u kontroli. U avionu se nalazilo 12 mukaraca u civilnim odelima i s torbama u kojima je bio lini prtljag, kae za Kurir izvor blizak obavetajnim krugovima. Putnike iz ovog aviona na aerodromu je saekalo est zatamnjenih vozila i nekoliko operativaca koji su bili pod kontrolom Entonija Monktona i Dejvida Bleka. Bez pasoke kontrole ili bilo kakve provere pristigli putnici su se ukrcali u automobile i uz pratnju vozila pod rotacionim svetlima napustili aerodromsku pistu i zaputili se prema oblinjem prigradskom naselju Surin. Slubenicima aerodroma i pripadnicima policije koji su se nalazili u blizini nije bilo dozvoljeno da, u vreme kada se avion nalazio na pisti, prilaze blizu. Svi mukarci koji su pristigli na aerodrom bili su snane fizike konstitucije, osim jednog. Re je o ekipi specijalaca koja je bila odreena da prui logistiku podrku za predstojei atentat i da u sluaju eventualnih problema strelca izvue na bezbedno. ovek koji je odreen kao neposredni izvrilac je posebna pria kae na sagovornik. Prema njegovim reima, fizikim izgledom atentator je u potpunosti odudarao od ljudi sa kojima je doputovao. U pitanju je bio tridesetogodinjak, srednje visine i krhkije grae. Bio je kratko podian i ono to je na njemu bilo upadljivo bile su izrazito plave i prodorne oi. Prema informacijama do kojih su dole i neke strane obavetajne slube, re je o jednom od najboljih snajperista koji je s vremena na vreme radio za neke zapadne slube. Prezime 138

tog oveka je Hil i njegov zadatak bio je da likvidira srpskog premijera Zorana inia kae na izvor. Kolona vozila je oko 20.20 asova pristigla do izolovane kue na samom rubu prigradskog naselja Surin. Lokaciju su obezbeivali naoruani ljudi. Putnici iz aviona su se uputili u kuu, dok se atentator Hil sa jo jednim operativcem zaputio u kuu saradnika britanske obavetajne slube Marka.

Pucanj iz Nemanjine 9
27. septembar 2008. Kurir Dva snajperska gnezda za podrku bila su smetena u Biraninovoj, odnosno u ulici Admirala Geprata, dok je atentator Hil ekao svoju metu u naputenoj zgradi sedamdeset metara od ulaza br. 5 u Vladu

BEOGRAD Na sastanku 11. marta uvee u kui saradnika britanske obavetajne slube koga su vodili pod imenom Marko, Entoni Monkton je do detalja izneo plan akcije koja je bila planirana za 12. mart u dvoritu zgrade Vlade Srbije, kae za Kurir izvor blizak obavetajnim krugovima. Prema navodima naih izvora, pored efa britanske obavetajne slube Monktona i atentatora Hila, sastanku su prisustvovali i operativci koji su bili zadueni da prue zatitu i logistiku podrku ekipi na terenu. Monkton je objasnio prisutnima da su obavljene sve prethodne pripreme koje su bile nune za operaciju. Poseen je drvored na parkiralitu kako bi se uklonile sve prepreke strelcima, obavljani su radovi oko zgrade Vlade i velika gomila uta je bila smetena na ulaz u tunel, pa je premijer sa pratnjom morao da ue na ulaz br. 5. Monkton je posebno naglasio da su sigurnosne kamere na zgradi iskljuene i da nee biti nikakvog zvaninog snimka osim onog koji naprave televizijske kamere kae na sagovornik.

139

Nai izvori tvrde da je na tom sastanku u Markovoj vili dogovoreno da se postave tri snajperska gnezda. Mesto za atentatora bilo je u Nemanjinoj ulici, dok su druga dva snajperska gnezda, koja je trebalo do pokrivaju atentatora i prue podrku atentatoru, bila smetena u Biraninovoj, odnosno u ulici Admirala Geprata. Svako od njih je imao precizna nareenja. Atentator Hil se nalazio u zgradi u Nemanjinoj br. 9, koju samo pomenuto dvorite deli od zgrade Vlade. Iz ove pozicije atentator je imao savren pogled na ulaz br. 5, a razdaljina je manja od sedamdeset metara, to je za dobrog strelca praktino zicer. Nisu postojale nikakve prepreke izmeu njega i cilja, nikakvi nagibi terena koji bi mogli da smetaju, niti vetar ili neke druge atmosferske prilike nisu mogli da utiu na preciznost hica. Sa te pozicije svi koji su se nali u dvoritu zgrade Vlade bili su kao na dlanu tvrdi na sagovornik i dodaje da je zgrada u Nemanjinoj br. 9 bila idealna i zbog jo nekih razloga. Pomenuti objekat je bio pogoen za vreme bombardovanja 1999. godine i praktino naputen, to je atentatoru omoguavalo lake izvlaenje sa mesta zloina. Pored toga, zgrada je bila povezana podzemnim tunelima sa okolnim dravnim i vojnim objektima tvrde nai sagovornici.

140

Laka meta
28. septembar 2008. Kurir Pre atentata na premijera Zorana inia eliminisani svi prstenovi obezbeenja osim line pratnje. Atentator na inia insistirao da ne koristi priguiva kako bi izazvao mete

BEOGRAD Specijalac Hil, atentator na premijera Srbije Zorana inia, insistirao je da prilikom samog izvrenja zadatka ne koristi priguiva na svojoj puci, kae za Kurir izvor blizak obavetajnim krugovima. On je ovo zahtevao na sastanku odranom 11. marta uvee u vili saradnika britanske obavetajne slube, koji je bio poznat pod pseudonimom Marko, u beogradskom prigradskom naselju Surin. Inae, prema tvrdnjama naih izvora, ovaj sastanak predstavljao je poslednju operativnu pripremu pred akciju koja je bila predviena za 12. mart. Hil je traio da se ne koristi priguiva, jer je smatrao da e efekat pucnja bez njega biti takav da e uz istovremene hice sa druge dve lokacije u potpunosti zbuniti i dezorijentisati obezbeenje premijera Srbije. Monkton se sloio sa ovim zahtevom kae na sagovornik. Pored toga, na ovom sastanku su operativci, koji su se bavili praenjem pokojnog premijera, izneli svoja saznanja.

141

 Izneti su svi detalji o tome kako funkcionie obezbeenje premijera Srbije. Koje su njihove rutine, kako se postavljaju u odreenim situacijama, kako funkcioniu svi prstenovi obezbeenja. Najvie panje posveeno je prvom pratiocu Zorana inia Milanu Veruoviu, koji mu je uvek bio najblii pratilac. On je takoe oznaen kao meta koju treba eliminisati. Veruovi se uvek kretao neposredno iza premijera, i sada kada je ini bio povreen i hodao na takama, upravo je on bio taj koji mu je otvarao vrata, pomagao da izae iz vozila i nosio njegove line stvari, dokumenta, torbu i sl. Inae, ini, iako je bio povreen i na takama, nije dozvoljavao da mu bilo ko pomae pri kretanju. Atentatoru je dozvoljeno da u zavisnosti od rasporeda ljudi iz inieve pratnje da znak za poetak akcije tvrde nai sagovornici. Nai izvori tvrde da je logistika priprema ovog atentata bila izvedena besprekorno. Eliminisani su svi prstenovi obezbeenja oko predsednika srpske vlade, osim onog poslednjeg, njegovog linog obezbeenja. Obavetajni prsten nije funkcionisao, drugi prsten takoe nije funkcionisao i on je bio zaista laka meta za takve profesionalce kae na sagovornik.

Finalni dogovor
29. septembar 2008. Kurir Atentator Hil na sastanku uoi ubistva rekao prisutnima da e on doneti odluku u kom trenutku e pucati u premijera BEOGRAD Na sastanku u vili saradnika engleske obavetajne slube Marka dogovoren je i nain kako e se atentator i njegovi pomagai izvui na bezbednu lokaciju posle zavrenog posla, kae za Kurir izvor blizak obavetajnim krugovima. Plan je bio da se posle atentata sve tri ekipe sa lokacija izvuku vozilima s rotacionim svetlima i upute u pravcu Novog Beograda. Prema njegovim reima, atentator je brifovan o svemu. Operativci i Monkton su ga obavestili o svim vanim parametrima neophodnim za planiranu akciju. Predoeni su mu dosijei svih lanova inievog obezbeenja, pa ak i samog premijera. U njima su bili i njihovi psiholoki profili, analiza njihovog ponaanja... Predoeni su mu i svi podaci o meteorolokim prilikama, padavinama, vetru, vazdunom pritisku. Pretpostavka njihovih strunjaka bila je da e vreme biti idealno za akciju tvrdi na sagovornik. Svi prisutni na ovom sastanku imali su veliko poverenje u oveka koji je trebalo da bude izvrilac atentata. Monkton je u jednom trenutku rekao da sve od njega zavisi, da je upravo Hil taj koji odreuje poetak akcije i da sve mora biti sinhronizovano s njim tvrde nai izvori.

142

Kad je pogledao sva dokumenta i neke snimke koje su mu bili pripremljeni, atentator je doneo odluku kako e postupiti. Hil je obavestio prisutne da e on odabrati trenutak kada e pucati i da e to biti onda kad srpski premijer bude bio najmanje pokretan, odnosno kad bude bio na vratima ulaza br. 5 u zgradu Vlade. Naglasio je da odmah posle njegovog hica simultano mora biti otvorena vatra i iz druga dva snajperska gnezda i da strelci moraju eliminisati prvog pratioca Zorana inia, Milana Veruovia. Tako bi se stvorio opti mete, obezbeenje bi bilo obezglavljeno i verovatno je da bi izostala pravovremena reakcija kae na sagovornik i dodaje da je tada Monkton saoptio da postoji ovek u zgradi Vlade, njihov operativac iz najueg inievog obezbeenja, koji e se u to vreme nalaziti ba na ulazu br. 5 i koji ima zadatak da po proceni situacije eventualno zavri posao. Nai izvori tvrde da je atentator Hil rekao da za to nee biti potrebe.

143

Poslednje pripreme
30. septembar 2008. Kurir Jedanaest specijalaca i atentator Hil zauzeli pozicije oko zgrade Vlade 12. marta neto pre 12 asova. Svi bili povezani radio-vezom BEOGRAD Ujutro 12. marta, oko deset asova, 11 specijalaca i atentator po imenu Hil uputili su se na svoje lokacije, tano prema planu koji je do detalja razraen prethodne noi u vili saradnika britanske obavetajne slube Marka u Surinu, kae za Kurir izvor blizak obavetajnim krugovima. Prema njegovim reima, specijalci su sa etiri terenska automobila, uz pratnju vozila koja su pripadala srpskoj vladi, prebaeni do centra grada, odnosno u okolinu Nemanjine ulice, nedaleko od zgrade Vlade. Svi su bili povezani radio-vezom sa centrom koji je bio smeten na drugoj lokaciji i koji je pratio frekvenciju na kojoj su komunicirali lanovi inievog obezbeenja sa ljudima iz BIA-e i MUP-a. U svakom trenutku su znali gde se nalazi predsednik Vlade Srbije i njegova pratnja kae na sagovornik. Nai izvori tvrde da je cela mrea bila postavljena ve pre dvanaest asova. Atentator Hil je zauzeo svoju poziciju nekoliko minuta pre 12 asova, na drugom spratu zgrade u Nemanjinoj 9. Ispred i oko zgrade bilo je rasporeeno jo petoro ljudi koji je trebalo da mu budu oruana podrka ukoliko ga u nekom trenutku ugrozi obezbeenje premijera Srbije ili neko iz zgrade Vlade, i da istovremeno osiguraju bezbedno izvlaenje posle izvrenog zadatka. Isti sluaj je bio i u druga dva snajperska gnezda tvrde nai sagovornici. Planeri i izvrioci su raunali na faktor iznenaenja i brzine, kao i na opstrukciju unutar BIA-e i MUP koja je trebalo da u prvim satima potpuno paralie dravne slube. Ipak, za svaki sluaj, operativci MI6 i ljudi koje je kontrolisao Marko bili su rasporeeni oko objekta u kojima se nalazila policija i vojska i trebalo je da u sluaju potrebe, odnosno ako neko iz tih struktura neto pokua, brzo reaguju kau nai izvori.

144

Pakovanje dokaza
01. oktobar 2008. Kurir Sat i po pre atentata na Zorana inia u zgradu Vlade smetena ekipa forenziara iji je zadatak bio da mesto zloina preurede po tano utvrenom planu, pre nego to istrani sudija stigne na lice mesta

BEOGRAD Ve u 11 asova, 12. marta, u blizini zgrade Vlade Srbije, ali i u samoj zgradi, bila je stacionirana ekipa forenziara koja je sa nekim ljudima iz MUP i BIA trebalo odmah posle atentata da izae na lice mesta, kae za Kurir izvor blizak obavetajnim krugovima. Prema reima naeg sagovornika, njihov zadatak bio je da, u zavisnosti od razvoja situacije, prepariraju mesto zloina na onakav nain kakav bi najvie odgovarao daljim zamislima kreatora atentata na srpskog premijera Zorana inia. Trebalo je da se ovi ljudi odmah posle atentata nau u dvoritu Vlade Srbije i da sve dokaze, eventualne ostatke hitaca i druge tragove, uklone i nameste na tano odreeni nain, pre no to bi deurni istrani sudija izaao na lice mesta. Takoe, njihov zadatak bio je da odugovlaenjem i skretanjem panje omogue atentatoru Hilu i njegovoj logistikoj podrci da se bezbedno izvuku iz okoline Nemanjine ulice tvrde nai sagovornici. Isti izvori dodaju da su operativci koji su se nalazili u samoj zgradi Vlade imali zadatak da prue podrku i eventualno izvuku oveka, bliskog inievog saradnika, koji je imao zadatak da bude u blizini ulaza br. 5 i da, u sluaju da atentator dobro ne obavi posao, zavri zapoeto.

145

 Zadatak ovog oveka bio je sasvim jasan. On je trebalo prvi da pritekne u pomo pogoenom premijeru, poto je drugi hitac trebalo da onesposobi inievog linog pratioca Milana Veruovia. Ostali lanovi obezbeenja bili su predaleko i najnormalnije je bilo da se tu nae najblii, u ovom sluaju pomenuti saradnik srpskog premijera. U sluaju da je ini bio lake ili tee ranjen, odnosno, u sluaju da je atentator Hil podbacio, on je trebalo da se pobrine da srpski premijer iv ne stigne do operacionog stola kae na sagovornik i dodaje da za tim nije bilo potrebe, jer je, prema saznanjima koje on ima, ini na mestu bio mrtav.

Atentat
02. oktobar 2008. Kurir ini je bio licem okrenut masivnim vratima i pruio ruku da ih otvori. U tom trenutku atentator otvara vatru i pogaa srpskog premijera. Odmah se razleu jo dva pucnja, tvrdi izvor Kurira

BEOGRAD Dogaaji u dvoritu Vlade Srbije 12. marta od 12 asova do ubistva premijera Zorana inia, o kojima je Kurir dobio informacije od izvora bliskih obavetajnim krugovima, razlikuju se od zvanine verzije deavanja vezanih za atentat. Po reima naih sagovornika, u 12 asova i 14 minuta operativci su javili da je premijer Srbije Zoran ini krenuo ka zgradi Vlade Srbije. U 12 asova i 23 minuta u dvorite nepredvieno stie ministar prosvete Gaa Kneevi, koji ubrzo ulazi u zgradu, dok njegov voza ostaje u dvoritu.

146

Nekoliko minuta kasnije, tvrdi na izvor, u dvorite zgrade Vlade ulaze automobili u kojima se nalaze premijer Srbije i njegovo obezbeenje. Vozila se zaustavljaju u dvoritu i sve se odvija prema oekivanjima organizatora atentata. ini s naporom izlazi iz automobila, prelazi nekoliko metara i pribliava se ulazu br. 5 u zgradu Vlade Srbije. Milan Veruovi je tik iza njega s tanom u ruci. Deo premijerove pratnje ostao je u vozilima. Iz svog gnezda u Nemanjinoj 9 atentator Hil ima savren pregled situacije. ini je bio licem okrenut masivnim vratima i pruio je ruku da ih otvori. U tom trenutku, dok su se vrata lagano otvarala, atentator otvara vatru i pogaa srpskog premijera. Odmah potom razleu se jo dva pucnja. ini pada licem prema podu u hodniku zgrade, tako da mu samo noge vire napolje kae izvor Kurira i dodaje da je drugi hitac pogodio premijerovog pratioca Milana Veruovia. Iako je bio ranjen i na zemlji, Veruovi je pokuao da se podigne i pomogne pogoenom iniu. U dvoritu je potpuni haos, obezbeenje srpskog premijera pokuava da se organizuje i u tom trenutku neko dovikuje Puca se iz Nemanjine! kae na sagovornik. On istie da je Zoran ini bio mrtav pre nego to je pao na zemlju. Leao je na ulazu u hodnik zgrade Vlade Srbije na stomaku. Lice mu je bilo tik uz prvi stepenik, a leva ruka ispod tela.

147

Nametaljka
03. oktobar 2008. Kurir Operativci CIA i MI6, kao forenziari s legitimacijama dravnih organa Srbije, uklanjaju dokaze sa mesta zloina. Deurni istrani sudija stie tek pola sata posle ubistva, tvrdi izvor Kurira

BEOGRAD Posebne ekipe operativaca CIA i MI6, koji su se prema planu organizatora atentata nalazili u zgradi Vlade Srbije odmah poto je beivotno telo srpskog premijera odvezeno u pravcu Urgentnog centra, izlaze na lice mesta i zapoinju asanaciju, kae za Kurir dobro obaveten izvor blizak obavetajnim krugovima. Prema njegovim reima, koristei mete nastao posle atentata, operativci su obavili svoj zadatak, poto niko od ljudi iz obezbeenja zgrade nije nita posumnjao niti postavio pitanje ko su ti ljudi, poto su svi imali uredne propusnice i legitimacije zvaninih dravnih organa. Minuti prolaze, u dvoritu zgrade Vlade Srbije postaje sve ivlje. Ekipa forenziara izlazi na lice mesta. Niko jo ne poziva deurnog istranog sudiju. Tek 24 minuta posle ubistva poinje uviaj. Operativci u ulozi forenziara ine sve da se uklone dokazi sa lica mesta. Jedan od njih ak brie krv sa ardinjere kae na sagovornik. S obzirom na to da deurni istrani sudija dolazi na lice mesta sa zakanjenjem od 24 minuta, istraitelji mu sugeriu da je u premijera inia pucano iz zgrade u Gepratovoj ulici i cela istraga se seli tamo. U kancelariji na drugom spratu nalaze dokaze da je pucano sa tog mesta ebad, opuke cigareta... Prema tvrdnjama naih izvora, ove dokaze je na tom mestu podmetnula logistika podrka atentatorima i oni su posluili kao glavni dokaz, i cela istraga, a kasnije i optunica, bazirana je na injenici da je na premijera pucano iz Gepratove.

148

 Sve je u toj optunici mogue objasniti, osim te injenice. Svedoci imaju razliita vienja. Da li su bila dva ili tri pucnja... Ali svi se slau da je premijer Srbije pao licem prema zemlji, to znai da je mogao biti pogoen samo iz zgrade u Nemanjinoj 9.

Bez urbe
04. oktobar 2008. Kurir Atentator Hil i pomoni strelci bezbedno su napustili lokacije s kojih su pucali na premijera i u vozilima s rotacionim svetlima uputili se prema Surinu. Policija blokirala grad tek poto su oni bili na sigurnom

BEOGRAD Odmah posle ubistva premijera Srbije Zorana inia, atentator Hil i druga dva strelca, koji su se nalazili u zgradama u Gepratovoj i u Biraninovoj ulici br. 6, sa svojim pomagaima i logistikom podrkom evakuisani su sa mesta zloina kae za Kurir izvor blizak obavetajnim krugovima. Prema reima naeg sagovornika, trojica snajperista i njihovi pomagai su odmah posle atentata u vozilima s rotacionim svetlima napustili lokacije na kojima su se nalazili i uputili u pravcu beogradskog prigradskog naselja Surin. Iz sigurne kue u ovom naselju atentator Hil je prebaen na aerodrom, odakle je, snabdeven urednim diplomatskim putnim ispravama, bezbedno napustio srpsku prestonicu i odleteo u pravcu Londona. U narednih nekoliko sati i njegovi pomagai napustili su Srbiju, takoe s diplomatskim pasoima tvrdi na sagovornik. Isti izvor navodi da je atentatoru i njegovim pomagaima potpuno ila na ruku totalna dezorganizovanost srpske policije. Naravno, sve je bilo unapred isplanirano, i u MUP Srbije su postojali ljudi iji je zadatak bio da se u trenutku kad je bila potrebna hitra reakcija desi neto nepredvieno i da policija zakae. Tako se desilo da je grad bio blokiran tek poto su atentatori bezbedno 149

napustili mesto zloina. Sve je kasnilo. Od ekipe za uviaj do istranog sudije. Potpuno konfuzne informacije po pitanju zdravstvenog stanja premijera i nedostatak zvaninih podataka ak i prema dravnim organima koji su morali, po prirodi svog posla, da budu obaveteni, doveli su do haosa. Nije logino da svetske novinske agencije pre naih zvaninih organa emituju vest da je Zoran ini mrtav i da se ak i neki ministri iz medija informiu ta se deava ispred zgrade Vlade Srbije. Sve je to kasnije jako dobro iskorieno u istrazi i pisanju optunice, kao i u zatakavanju pozadine atentata tvrde nai izvori.

150

Reanimacija
05. oktobar 2008. Kurir Zoran ini posle atentata umesto na VMA prebaen u Urgentni centar pod pritiskom operativaca Entonija Monktona, koji je i tamo imao svoje agente, za svaki sluaj BEOGRAD Kad je pogoeni premijer Zoran ini 12. marta 2003. godine prebaen u Urgentni centar Klinikog centra Srbije, u lekarskom timu i meu osobljem postojali su ljudi koji je, kao poslednja rezerva, trebalo da obezbede da ne preivi operaciju, kae za Kurir izvor blizak obavetajnim krugovima. Prema njegovim reima, operativci su se infiltrirali i meu deurno medicinsko osoblje koje je u tom trenutku bilo u Urgentnom centru. Kada su nekoliko minuta posle atentata, i poto je izgubio mnogo krvi, ljudi iz njegovog obezbeenja uspeli Zorana inia da ubace u automobil, radio-vezom su traili upustva gde da ga prebace. Odgovor je bio Urgentni centar, naravno, s razlogom. Obino bi u situacijama kad je nekom visokom dravnom funkcioneru ivot ugroen isti bio prebaen na VMA, jer se smatra da ta ustanova prua najbolje uslove za leenje, ali i da je najbezbednija kae na sagovornik. Ipak, pod pritiskom operativaca Entonija Monktona, koji u prvih nekoliko sati posle ubistva premijera bukvalno kontroliu srpski MUP, odlueno je da se ini prebaci u Kliniki centar. ini je ve bio mrtav kad je dovezen u Urgentni centar. Verovatno je bio mrtav odmah poto je pogoen. Ali se, iz razloga koji su poznati samo organizatorima njegove likvidacije, ekalo sa zvaninim izvetajem lekarskog konzilijuma o njegovom stanju. Bukvalno, konzilijumu nije dozvoljeno da se obrati javnosti dok to ne odobri neko iz Vlade tvrde nai izvori, i dodaju da je razlog za ovo odugovlaenje bio taj to je posle ubistva premijera nastala prava panika meu liderima DOS-a, pa mnogi nosioci dravnih funkcija koji su morali u tom trenutku da reaguju nisu to uinili, jer fiziki niko nije mogao da ih pronae.

151

Diktat MI6
06. oktobar 2008. Kurir Posle ubistva premijera Srbije Zorana inia vei deo Vlade Srbije bio paralisan, ali su neki tano znali ta treba da rade. Beba Popovi bio meu najtrezvenijima BEOGRAD Pod pritiskom operativaca MI6 i Entonija Monktona srpske vlasti 12. marta uvee proglaavaju vanredno stanje kae za Kurir izvor blizak obavetajnim krugovima. Prema reima naih sagovornika, odmah posle ubistva premijera Srbije Zorana inia vei deo Vlade Srbije bio je paralisan, ali su neki tano znali ta treba da rade. Samo nekoliko sati posle ubistva, dok veina ministara jo uvek nije bila sigurna da li je predsednik Vlade ubijen, televizije B92, Pink i RTS objavljuju imena atentatora i njihove slike, biografije i sve operativne podatke iz istrage koja se vodila protiv najvee organizovane kriminalne grupe na ovim prostorima, zemunskog klana. Veliki broj politikih lidera DOS-a bio je iznenaen kada je video njihove fotografije i imena na televiziji. Jedan ministar iz inieve vlade je ak prokomentarisao u stilu: Ljudi, jeste li vi normalni, zato stavljate njihove slike na televiziju kau nai izvori. Meutim, kako tvrde mnogi svedoci tadanjih deavanja, jedan od najtrezvenijih ljudi iz okruenja Zorana inia bio je ef Biroa za komunikacije Vladimir Beba Popovi. Upravo je Popovi bio taj koji je glavnim urednicima ovih televizija dao slike i podatke o ljudima iz zemunskog klana. On ih je dobio od ljudi iz MUP-a, a njima su ih servirali operativci pod kontrolom Entonija Monktona kae na sagovornik i dodaje da su upravo ljudi pod kontrolom engleske obavetajne slube koji su bili instalirani oko premijera inia odigrali kljunu ulogu u pripremanju vanrednog stanja i akcije Sablja. Da nije bilo Monktonovih saradnika i da je bilo neke iole organizovanije politike snage, posle ubistva inia lako je moglo doi do smene vlasti. Ali, sve je bilo dobro isplanirano. Ljudi pod kontrolom Monktona dolaze do Natae Mii, tadanje predsednice Skuptine Srbije i v.d. predsednika, koja se u to vreme nalazila van Beograda, i dovode je u prestonicu, gde ona pred TV kamerama ita ukaz o vanrednom stanju kae na sagovornik.

152

Vanredno stanje
07. oktobar 2008. Kurir Kljuni svedok operacije Sablja bio ef britanske obavetajne slube MI6 Entoni Monkton, a glavni cilj likvidacija politikih protivnika. Meta bili SRS, SPS i DSS BEOGRAD Posle proglaenja vanrednog stanja i objavljivanja fotografija pripadnika zemunskog klana i njihovog oznaavanja kao izvrilaca atentata na srpskog premijera, zapoela je druga faza operacije, kae za Kurir izvor blizak obavetajnim krugovima. U ovoj fazi operacije planirana je bila likvidacija i uklanjanje politikih protivnika vladajueg reima. Plan je bio da se pojedinim strankama zabrani rad, da se njihovi istaknuti lideri pohapse i zatvore. Tu pre svega mislim na Srpsku radikalnu stranku, Socijalistiku partiju Srbije i Demokratsku stranku Srbije kae na sagovornik. Podseamo, iz Bosne i drugih zemalja u okruenju u Srbiju su ubaene ekipe specijalaca sa zadatkom da izvre ove prljave poslove. Kljuni ovek cele operacije Sablja bio je ef britanske obavetajne slube za Balkan Entoni Monkton. On je preko svojih ljudi u Vladi Srbije, policiji i Bezbednosnoinformativnoj agenciji bukvalno vukao sve konce. Svi ostali su bili samo tek puki izvrioci. Njegovi ljudi su pravili spiskove za hapenja i likvidacije, njegovi operativci su pruili srpskoj policiji najbitnije podatke o zemunskom klanu... Da nije bilo njega, teko da bi ta policijska akcija poprimila razmere koje je imala tvrde nai izvori. Kao posebna varijanta razmatran je scenario ogranienog graanskog sukoba u Srbiji koji bi doveo do strane intervencije i postavljanja neke vrste privremene ili okupacione uprave u Srbiji, naravno, pod patronatom UN i uz uee NATO snaga. Monktonu je ova ideja bila naroito draga, jer je smatrao da e se prilike u Srbiji smiriti tek ako se u potpunosti eliminiu politiki oponenti prozapadnom reimu. Kada je govorio o eliminaciji, tu nije mislio samo na borbu politikim i demokratskim sredstvima kau nai izvori.

153

ilerova
08. oktobar 2008. Kurir Plan o ruenju sedita zemunskog klana napravio Entoni Monkton jo pre atentata na Zorana inia s namerom da uniti dokaze o saradnji te kriminalne grupe sa pojedinim politiarima. Neki dokazi ipak sauvani BEOGRAD Zgrada u ilerovoj ulici u kojoj je bilo sedite zemunskog klana sruena je da bi se prikrili dokazi o povezanosti politiara i pripadnika ove organizovane kriminalne grupe kae za Kurir izvor blizak obavetajnim krugovima. Prema njegovim reima, u pomenutom zdanju, u kome su ivele voe najmonije kriminalne grupe na ovim prostorima Duan Spasojevi iptar i Mile Lukovi Kum, bilo je stecite pripadnika srpskog dravnog i politikog vrha, estradnih zvezda, policajaca, kriminalaca... U ilerovoj nema ko nije bio. Svi lideri DOS-a, ministri, njihovi savetnici, lideri opozicionih partija u to vreme, pevaice, glumice... Ne postoji neko ko je znaio neto u javnom ivotu, a da nije bar jednom bio gost u ilerovoj ulici. Mnogi su tu dolazili zbog provoda, a veina traei neku vrstu pomoi ili saradnje kae na sagovornik. U javnosti su i ranije kruile prie o famoznim snimcima iz ilerove, ali nikada ni jedan od tih snimaka nije objavljen. Ipak, nai sagovornici tvrde da oni postoje. iptar i Kum sigurno nisu toliko glupi da nisu snimali sve te razgovore. Poznato je da je potpredsednik Vlade edomor Jovanovi dolazio tamo, to je na kraju krajeva i sam potvrdio, ali on nije jedini. Postoje dokazi da su svi lideri tadanjeg DOS-a bili esti gosti ilerove, ali isto tako i elnici nekih opozicionih partija u to vreme. Pored njih, svraale su i neke diplomate i obavetajci po profesiji tvrde nai izvori i dodaju kako je zgrada u ilerovoj bila planirana za ruenje na samom poetku akcije Sablja. Odluka o ruenju ilerove doneta je pre atentata i doneo ju je lino Entoni Monkton, ef britanske obavetajne slube za Balkan. Namera mu je bila da se na taj nain unite dokazi i obezbedi alibi za pojedine politiare koji su bili u funkciji njihovih planova u to vreme, a za koje se znalo da su vrsto povezani sa zemunskim klanom. Bilo bi nezgodno da postoje dokazi o vezama ministara u Vladi sa atentatorima na predsednika te iste Vlade. Ali sreom, deo tih snimaka je sauvan tvrde nai sagovornici.

154

Lana puka
09. oktobar 2008. Kurir Oruje iz kojeg je, prema vaeoj sudskoj presudi, Zvezdan Jovanovi usmrtio premijera, podmetnuto je s namerom da se istraga usmeri u pogrenom pravcu BEOGRAD Puka iz koje je navodno ubijen predsednik Vlade Srbije Zoran ini, hekler i koh G3, koja je pronaena u Novom Beogradu, na to mesto je podmetnuta da bi se zavarao trag i skrenula istraga, kae za Kurir izvor blizak obavetajnim krugovima. Oruje iz kojeg je, prema vaeoj sudskoj presudi, Zvezdan Jovanovi usmrtio srpskog premijera, podmetnuto je s namerom da se istraga usmeri u pogrenom pravcu. Nikada nije tano utvreno kako je ta puka naena. Sudija Branislav Panteli je u svom izvetaju od 25. marta 2003. godine napisao da je primetio mrlje na puci koji lie na tragove krvi, pa ju je zato predao na vetaenje. Ekspert koji je pregledao puku (ime poznato redakciji Kurira), u svom izvetaju tvrdi da nije primetio tragove krvi na oruju. Postoje i jo neke neloginosti. Vetak tvrdi da je puku dobio s nekoliko okvira koji su pronaeni na istom mestu, iako u zvaninim sudskim spisima stoji da je puka pronaena samo s jednim okvirom. Postavlja se pitanje koju je to puku vetak ispitivao kau nai izvori. Prema njihovim reima, posebno je pitanje i ko je napravio grub previd pa je puka prvo data na probno upucavanje, pa tek onda poslata na vetaenje u Vizbaden. To je neverovatno. UBPOK je puku prvo dao vetaku na upucavanje, znai iz nje je pucao, pa su je tek potom poslali u Vizbaden. To znai da je njoj moglo biti bitno izmenjeno stanje pre slanja na vetaenje i da vetaci iz Vizbadena nikako nisu mogli utvrditi da li se radi o oruju iz kojeg je ubijen ini, ili nisu hteli to da utvrde kau nai sagovornici. Posebna tema je i nain na koji je atentator Zvezdan Jovanovi upucao tu puku. Zvanina verzija, koju je izneo svedok Suvajdi, kae da je Jovanovi puku upucavao na Frukoj gori, gde je ispalio jedan hitac. Svi koji iole poznaju oruje znaju da puku nije mogue precizno upucati sa samo jednim hicem. A naroito ne puku koja ima dva reima rada, automatsku paljbu i jedinanu. Za to bi bilo potrebno bar nekoliko desetina ispaljenih metaka, to jedinanom paljbom, to kratkim rafalima trvde nai izvori.

155

Montaa
10. oktobar 2008. Kurir Snimci emitovani u udarnom terminu na nacionalnoj televiziji nekoliko nedelja posle ubistva inia, na kojima se vidi kako Zvezdan Jovanovi stoji pored mesta na kojem je pronaena puka, lani su, tvrdi izvor Kurira

BEOGRAD Snimci na kojima se vidi Zvezdan Jovanovi pored mesta na kojem je naena puka hekler i koh G3 i snimci sa Fruke gore na mestu gde je Jovanovi, prema iskazu zatienih svedoka, upucavao puku, ista su montaa tvrdi za Kurir izvor blizak obavetajnim krugovima. Podseamo, ovi snimci prvi put su emitovani u udarnom terminu na nacionalnoj televiziji nekoliko nedelja posle ubistva srpskog premijera i trebalo je da ilustruju priznanje Zvezdana Jovanovia. Meutim, nai sagovornici tvrde da je cela pria nametena i da je sve uraeno po unapred pripremljenom scenariju. Zvezdan Jovanovi je 15. aprila 2003. godine odveden u prostorije UBPOK, a odatle na dva mesta nedaleko od Bubanj potoka. Jedan od operativaca je sa sobom nosio kameru, ali ne televizijsku, ve obinu malu kunu kameru. Advokat i istrani sudija nisu bili prisutni. Potom je Jovanovi prebaen do lokacije gde je naena puka i od njega je traeno da se slika pored te gomile kamenja. Posle toga ovek iz UBPOK koji je vodio akciju (ime poznato redakciji Kurira) saoptava svojim ljudima da odlazi, a da e sve preuzeti drugi ovek, koji se tu nalazio i bio obuen u zelenu vijetnamku kau nai izvori i dodaju da je reeno da treba ii na Fruku goru. Prema reima naih sagovornika, Jovanovi je zatim prebaen na Fruku goru i od njega je traeno da ponovi sline radnje kao to je inio i na drugim mestima. Sve je uredno zabeleeno kamerom. Jovanoviu je naloeno gde treba da stane i ta treba da pokae. Niko od njega nije traio da daje bilo kakve izjave i on verovatno nije bio svestan ta radi. Tek pola sata poto je snimanje na Frukoj gori obavljeno, na licu mesta pojavljuju se istrani sudija i njegovo osoblje. Od Jovanovia se ponovo trai da ponovi jo jednom sve to je uradio na prethodnom snimanju, to on i ini. Kasnije su krimi-tehniari, ispod mesta na koje je Jovanovi pokazao, pronali auru koja je trebalo

156

da potvrdi prie zatienih svedoka ure Mutavog i Bagzija kako je Zvezdan upucavao puku na Frukoj gori tvrde nai sagovornici.

Pazi, snima se!

11. oktobar 2008. Kurir Hapenja osumnjienih nisu snimana samo za potrebe policije ve, pre svega, za javno prikazivanje, kako bi se kod gledalaca izazvao emocionalni ok i irio strah, tvrdi izvor Kurira

BEOGRAD Snimci na kojima izvrilac atentata na srpskog premijera Zorana inia pokazuje gde je sklonio puku kasnije su korieni u medijske svrhe, da bi se u javnosti stvorio utisak da su optueni priznali delo koje im se stavlja na teret kae za Kurir sagovornik blizak obavetajnim krugovima. Prema njegovim reima, posle ubistva predsednika Vlade Srbije oformljena je ekipa strunjaka, koja je, uz sugestije i podrku operativaca britanske obavetajne slube, radila na pripremi javnog mnjenja za ono to e uslediti. Njihov zadatak bio je da kreiraju javno mnjenje tako da se kod gledalaca izazove emocionalni ok, a to je injeno emitovanjem upravo ovakvih snimaka. Zanimljiv je primer famoznog snimka ubistva premijera, koji je izuzetno dramatian i emotivno napet, koji deluje okantno na gledaoca i potpuno se urezuje u svest. Snimci hapenja osumnjienih nisu pravljeni samo za potrebe policije ve, pre svega, za javno prikazivanje i njihov cilj je bio slian. Trebalo je da pokau odlunost i reenost dravnih organa da se obraunaju sa organizovanim kriminalom, ali, sa druge strane, doprineli su i irenju oseanja straha kae na sagovornik. Nai izvori tvrde da je medijska priprema za operaciju Sablja bila krajnje profesionalno uraena. Krajni cilj ove operacije bio je obraun sa politikim protivnicima reima u Srbiji i upravo je takva atmosfera bila stvorena. Da je neko kojim sluajem u prvim danima nakon ubistva premijera inia zabranio rad svim opozicionim strankama, niko se ne bi bunio. Koliko je sve bilo dobro zamiljeno i uraeno, govori i podatak da je upravo u tim mesecima Demokratska stranka uivala najvee poverenje biraa u Srbiji kae na sagovornik. 157

Sklonili snajper
12. oktobar 2008. Kurir Posle atentata na Zorana inia engleski obavetajci odneli u Bosnu i Hercegovinu puku kojom je ubijen i ona se verovatno i danas nalazi tamo

BEOGRAD Puku iz koje je ubijen srpski premijer Zoran ini saradnici engleske obavetajne slube preneli su posle atentata iz Srbije u Bosnu i Hercegovinu, gde je sklonjena na sigurno kae za Kurir izvor blizak obavetajnim krugovima. Prema naim izvorima, pomenutu puku su od atentatora preuzeli saradnici Entonija Monktona i u vozilima koja su pripadala dravnim organima Srbije prebacili je do granice s Republikom Srpskom, gde su je preuzele njihove kolege koje su bile stacionirane u Bijeljini i Banjaluci. Puka iz koje je ubijen ini preneta je preko graninog prelaza Pavlovia most kod Bijeljine. Do graninog prelaza puka je dovezena u konvoju koji su inila tri slubena vozila s rotacionim svetlima. Na graninom prelazu s bosanske strane saekali su ih pripadnici meunarodnih snaga koji su preuzeli poiljku i odneli je najverovatnije u njihovu bazu u Tuzli kae na sagovornik. Prema podacima kojima sada raspolau nae slube, ta puka se jo uvek nalazi na teritoriji Bosne i Hercegovine. Zanimljivo je da se radi o oruju koje je takoe marke hekler i koh, ali je re o mnogo boljem modelu, koji poseduje jedan od najboljih optikih niana. Model G3 je deo standardnog naoruanja pojedinih zemalja, dok je ova puka ipak namenjena vrhunskim profesionalcima kae na sagovornik i dodaje da ona ipak nije odabrana sluajno. Ona je istog kalibra kao i puka koja je pomenuta u sudskom predmetu i iz koje je Zvezdan Jovanovi, prema vaeoj sudskoj presudi, ubio premijera Srbije. Razlikuje se u nekim manjim detaljima, ali u principu je to dosta slino. Razlog zato je odabrana ba ovakva puka za ubistvo inia je to to su operativci stranih slubi jako dobro znali da od svih vojnih i policijskih formacija u Srbiji jedino Jedinica za specijalne operacije ima u svom naoruanju puku hekler i koh G3 tvrdi na izvor. 158

Podmetanje dokaza
13. oktobar 2008. Kurir Dokaze u kancelariji u Gepratovoj iz koje je ubijen ini poturili operativci pod kontrolom Entonija Monktona BEOGRAD Operativci pod komandom efa britanske obavetajne slube za Balkan Entonija Monktona odigrali su kljunu ulogu u pripremi i nametanju dokaza koji je trebalo da skrenu istragu o smrti Zorana inia u suprotnom smeru, kae za Kurir izvor blizak obavetajnim krugovima. Nekoliko minuta nakon to je atentator usmrtio inia, u zgradu u Gepratovoj ulici br. 14 uli su operativci britanske obavetajne slube koji su se zaputili pravo u kancelariju br. 55 na drugom spratu. ta su tamo konkretno radili, nije poznato, ali je nakon to su deurni istrani sudija i istrani organi doli do kancelarije br. 55 na drugom spratu u njoj su naeni dokazi koji su upuivali da je Zvezdan Jovanovi odatle usmrtio srpskog premijera. Meutim, u njihovim nalazima postoje neki elementi koji upuuju da nije ba sve bilo tako isto kao to je predstavljeno u sudskom postupku tvrde nai sagovornici. Prema njihovim reima, ostalo je nejasno kako se nekoliko predmeta koji su kasnije posluili kao dokaz zavrili u sobi. Na jednom snimku, koji je nainjen nekoliko sati pre ubistva, u kancelariji br. 55 vidi se prozor s koga je, prema zvaninoj verziji, pucano na premijera inia. Na tom snimku, na prozoru nema nita. Meutim, kao dokaz br. 18 sa uviaja koji je izvren u Gepratovoj zavedeno je ebe, koje se vidi na drugom snimku koji je uvrten kao dokaz u sudskom postupku. Prema zvaninoj verziji, ispod tog prozora, na podu, pronaen je opuak, za koji je utvreno da je pripadao atentatoru Zvezdanu Jovanoviu. Na prethodnom snimku opuak se ne vidi tvrde nai sagovornici. Nai sagovornici navode da pored ove postoje i jo neke neloginosti koje nisu rasvetljene do kraja. Na prethodnom snimku se takoe vidi da su vrata od kaljeve pei bila zatvorena, dok su na snimku koji je uvrten u sudski predmet vrata bila otvorena i u unutranjosti pei su takoe naeni dokazi kae na sagovornik.

159

Otimanje Vojvodine
14. oktobar 2008. Kurir Severna srpska pokrajina bila je tema sastanka obavetajnih slubi Velike Britanije, Nemake i SAD u Briselu juna 2003. godine BEOGRAD U Briselu je 20, 21. i 22. juna 2003. godine odran sastanak ija je glavna tema bila sudbina Vojvodine. Skupu su prisustvovali predstavnici obavetajnih slubi Velike Britanije, Nemake i Sjedinjenih Amerikih Drava. Ovaj susret dokumentovali su operativci jedne druge strane slube, koja takoe ima interese na ovom podruju. Na ovom sastanku doneti su sledei zakljuci: 1) 2) Izmeniti demografsku strukturu. Vojvodinu najpre ekonomski potiniti kupovinom zemljita i preduzea.

3) Sve banke i finansijske ustanove moraju biti pod kontrolom zapadnih institucija. 4) Na kulturnom planu jaati one sektore civilnog drutva koji propagiraju labavije veze sa Srbijom. 5) Na politikom planu forsirati i pomoi one politike opcije koje se zalau za labavije veze sa Beogradom. 6) Insistirati na pitanju denacionalizacije i povratku imovine na stanje pre Drugog svetskog rata. 7) Raditi na restauraciji granica Austrougarske monarhije.

Prema reima naih sagovornika, zakljuci sa ovog sastanka odluujue su uticali na formiranje politikih odluka u Briselu i Vaingtonu koje su se ticale sudbine severne srpske pokrajine. Posebno je zanimljiv zakljuak koji se tie insistiranja na povratku imovine vlasnicima koji su napustili Vojvodinu nakon zavretka Drugog svetskog rata. Radi se o pripadnicima nemake manjine koji su svojevoljno izrazili elju da napuste svoja imanja i odsele se u Nemaku. Re je o vrlo perfidnoj stvari. Slian primer imali smo skoro sa sluajem obeteenja Italijana koji su iveli u Hrvatskoj i koji su posle 1945. proterani iz Istre i Dalmacije. Italija je pre nekoliko godina tuila Hrvatsku zbog ovog sluaja i traila obeteenje, koje iznosi oko osam milijardi evra. Kako sada stvari stoje, Hrvatska nema velike anse da dobije ovaj spor kae na sagovornik i dodaje da je slian scenario spreman i za Srbiju.

160

Kupovina pokrajine
15. oktobar 2008. Kurir Prva faza u odvajanju Vojvodine, prema zakljucima sa sastanka obavetajnih slubi u Briselu, trebalo da bude promena vlasnike strukture zemljita privatizacijom velikih poljoprivrednih kombinata BEOGRAD Kljuna poluga za odvajanje Vojvodine od Srbije treba da bude ekonomija, zakljuak je donet na sastanku vrha obavetajnih slubi Sjedinjenih Amerikih Drava, Velike Britanije i Nemake odranom u junu 2003. godine u Briselu, saznaje Kurir od dobro obavetenih izvora bliskim obavetajnim krugovima. Prema reima naih izvora, na ovom sastanku donet je niz zakljuaka koji su u nastupajuem periodu predstavljali konkretne smernice za politiku zapadnih zemalja prema konanom statusu severne srpske pokrajine. Nai izvori, koji su imali uvid u zapisnike sa ovog sastanka, a koje je nainila druga strana obavetajna sluba zainteresovana za ovaj prostor, tvrde da je ipak najvea vanost pridata ekonomskom momentu. Pored svih mera koje su predloene na ovom sastanku i koji se tiu politikog konteksta odvajanja Vojvodine, ipak je najvei znaaj dat nizu ekonomskih mera, koje su sprovoene u tiini od 2001. godine do danas kae na sagovornik. Plan odvajanja Vojvodine i restauracije granica Austro-Ugarske monarhije odvijao se u dve faze. Prva faza, koja je sprovoena u tiini skoro sedam godina, upravo je ta ekonomska komponenta. Ona je ukljuivala pre svega promenu vlasnike strukture nad zemljitem kroz privatizaciju velikih poljoprivrednih kombinata. Prema planovima zapadnih obavetajnih slubi, privatizaciju ovih velikih preduzea trebalo je da sprovedu hrvatske kompanije potpomognute nemakim kapitalom. Tako je izvrena privatizacija zrenjaninskog giganta Dijamant. U toj privatizaciji hrvatski Agrokor je pored uljare postao i vlasnik vie od 200.000 hektara najkvalitetnije zemlje u Srbiji tvrde nai sagovornici.

161

Ubaeni
16. oktobar 2008. Kurir Plan stranih obavetajnih slubi za otcepljenje Vojvodine uao u zavrnu fazu ubacivanjem secesionistikih stranaka u front za borbu protiv Slobodana Miloevia

BEOGRAD Politika platforma za otcepljenje Vojvodine spremana je od 1995. godine i sada je ula u zavrnu fazu, kae za Kurir izvor blizak obavetajnim krugovima. Pozivajui se na zapisnike sa sastanka vrha obavetajnih slubi Sjedinjenih Amerikih Drava, Velike Britanije i Nemake odranog u junu mesecu 2003. godine, nai sagovornici tvrde da je politika komponenta otcepljenja severne srpske pokrajine briljivo spremana. Na tom sastanku predstavnici ovih obavetajnih agencija predstavili su svoje planove vezane za pomaganje i finansiranje onih politikih snaga koje zagovaraju secesiju. Prema njihovim zakljucima, u to vreme je ve trebalo poeti sa konkretnim politikim akcijama kroz institucionalne poluge sistema, odnosno trebalo je sistemski raditi na otcepljenju tvrde nai sagovornici. Prema njihovim reima, dok se u prvoj fazi borba za otcepljenje Vojvodine koncentrisala oko nevladinog sektora i opozicionog delovanja, ve poetkom 2003. godine sazreli su uslovi za promenu pravca. U vreme Miloevia, secesionistike grupe su bile minorne i uglavnom okupljene oko nekih nevladinih organizacija. Svi politiki lideri ovog pokreta nikada nisu imali vee uporite u narodu. Meutim, nakon smene reima 2000. godine secesionisti su, dodue stidljivo i na mala vrata, ulazili polako u institucije sistema. U vreme Miloevia u prvi plan nije gurana ideja o otcepljenju Vojvodine, nego su u irokom frontu za smenu diktatorskog reima progurane i one snage koje su bile secesionistike. Plan je dugorono predviao da ova struja u jednom trenutku postane vladajua u pokrajini, to se na kraju i dogodilo kae na sagovornik.

162

Kosovski model
17. oktobar 2008. Kurir Plan zapadnih obavetajnih slubi za otcepljenje Vojvodine, osim ekonomskog i politikog, sadrao i deo o izazivanju nereda oruanih sukoba slinih onim na Kosovu i Metohiji BEOGRAD Plan otcepljenja Vojvodine, koji je dogovoren na sastanku vrha obavetajnih slubi Sjedinjenih Amerikih Drava, Velike Britanije i Nemake u Briselu 2003. godine, predviao je i izazivanje nemira i oruanih sukoba, kae za Kurir izvor blizak obavetajnim krugovima. Na pomenutom susretu, koji je odran 21, 22. i 23. juna 2003. godine u glavnom gradu Belgije, doneti su zakljuci koji su u velikoj meri opredelili sudbinu ovih prostora. Iako je akcenat stavljen na ekonomski i politiki plan, ipak vrh obavetajnih slubi zapadnih zemalja nije iskljuio mogunost izazivanja nemira i neke vrste oruanih sukoba. Iako je centralna tema bila ekonomija i ovladavanje teritorijom ekonomskim i finansijskim porobljavanjem, ipak nije se do kraja iskljuila mogunost stvaranja nereda i sukoba. Za ovu svrhu namera im je bila da se u jednom trenutku pojaaju netrpeljivosti izneu razliitih nacionalnih manjina koje ive u Vojvodini i veinskog srpskog ivlja. Bilo je planirano da se potpomogne oformljivanje i rad svih moguih nacionalistikih i ekstremistikih grupa u svim nacionalnim grupacijama, pa i u veinskoj srpskoj tvrdi na sagovornik. Prema njegovim reima, pozivajui se na dokumenta u koje je imao uvid, obrazac po kome je trebalo da budu izazivani ovi sukobi bio je dosta slian onom koji je prethodno primenjen na Kosovu. I ovde su bili u planu teroristiki napadi, unitavanje dravne imovine i bojkot institucija, napadi na organe reda, policiju i vojsku pre svega, ali i blokada puteva. Svaka nacionalna grupa dobila bi svoju oruanu frakciju i na terenu bi nastao potpuni haos, a onda bi se po kosovskom modelu isprovociralo meanje meunarodne zajednice i problem bi bio sklonjen iz ruku zvaninog Beograda i postao bi meunarodna stvar tvrde nai sagovornici.

163

Hrvatska veza
18. oktobar 2008. Kurir Realizaciju plana za otcepljenje Vojvodine zapadne obavetajne slube dodelile hrvatskim kolegama i njihovim finansijskm ekponentima BEOGRAD Za planirano otcepljenje Vojvodine zapadne obavetajne slube jednu od kljunih uloga namenile su hrvatskoj slubi i njihovim finansijskom eksponentima, kae za Kurir sagovornik blizak obavetajnim krugovima. Prema njegovim reima, na sastanak koji je odran u junu 2003. godine u Briselu, i na kome su bili prisutni kljuni ljudi britanske, amerike i nemake obavetajne slube, jedna od tema bila je i uloga koja bi se eventualno mogla dodeliti hrvatskoj slubi u predstojeim operacijama vezanim za otcepljenje severne srpske pokrajine. Hrvatska sluba, uz podrku Britanaca i Nemaca, trebalo je praktino da bude izvoa radova na terenu. Plan je bio jednostavan favorizovati hrvatski kapital u predstojeoj privatizaciji velikih vojvoanskih preduzea, pre svega velikih poljoprivrednih kombinata kae na sagovornik. Na izvor tvrdi da je, kad god bi neki posao sa privatizacijom zapeo, na scenu stupila hrvatska sluba, koja je preko svojih veza u podzemlju brzo peglala situaciju. Kada bi nastupio problem, Hrvati bi preko svojih kriminalaca, koji su, opet, u odlinim odnosima sa srpskim kriminalcima, zavravali posao kae na sagovornik. Skoro neprimetno, veliki deo obradive povrine u Vojvodini, posredno ili neposredno, ubrzo se naao pod kontrolom hrvatskih firmi. Najbolji primer je hrvatski tajkun Ivica Todori, vlasnik Agrokora. Njegov otac je bio jedan od najtvrih hrvatskih nacionalista iz vremena MASPOK-a 1971. godine, a sin je danas preko svojih firmi vlasnik vie od 300.000 hektara najbolje zemlje u Vojvodini. Upravo je on privatizovao zrenjaninsku uljaru Dijamant i Frikom, a pretpostavlja se da su firme pod njegovom kontrolom posale vlasnici velikog broja preduzea u Vojvodini tvrdi na izvor.

164

Narko privatizacija
19. oktobar 2008. Kurir Zemlju i poljoprivredne kombinate u Vojvodini, po nalogu zapadnih obavetajnih slubi, osim hrvatskih firmi, kupovali i albanski i crnogorski biznismeni, novcem steenim trgovinom narkoticima BEOGRAD Pri kupovini zemlje u Vojvodini, pored hrvatskih firmi, favorizovan je kapital albanskih i crnogorskih biznismena, nastao uglavnom kroz trgovinu narkoticima i drugim protivzakonitim poslovima, kae za Kurir izvor blizak obavetajnim krugovima. Pored hrvatskog kapitala, koji je bio kljuan u privatizaciji poljoprivrednih dobara u severnoj srpskoj pokrajini, kroz privatizacije najveih uljara i poljoprivrednih kombinata, prednost je datra i crnogorskom kapitalu i novcu albanske mafije koji je kroz razne investicione fondove plasiran na trite Srbije. Prema reima naih sagovornika, odluka o ovakvom ekonomskom porobljavanju Vojvodine doneta je na sastanku vrha obavetajnih slubi Sjedinjenih Amerikih Drava, Velike Britanije i Nemake, odranom u junu 2003. godine u Briselu. Kroz gomilu tih investicionih fondova koji su registrovani na raznim egzotinim ostrvima krije se iptarski novac, stican u nelegalnim poslovima trgovine drogom irom Evrope. Albanci su pod uticajem stranih slubi upueni da bi bilo poeljno da deo svojih prihoda uloe u privatizaciju i kupovinu zemlje u Vojvodini tvrdi na sagovornik. Isti izvori tvrde da su neke od naih tajnih slubi registrovale pojavu ovih investicionih fondova, ali da do sada niko od nadlenih organa nije reagovao u vezi sa tim. Svi dobro znaju ko stoji iza tog sumnjivog novca, ali drava Srbija zasad nita ne ini da to sprei. Mnogo je prljavog novca ulo u privatizaciju u Srbiji i na taj nain je sumnjivi kapital legalizovan, ali u ovom sluaju namera nije samo da se opere nelegalno steen novac, ve da se stvori ekonomska zavisnost koja e se kasnije reflektovati na politikom polju kae na sagovornik.

165

Obuka za teroriste
20. oktobar 2008. Kurir Pokret 64 upanije, koji okuplja maarske nacionaliste, strane obavetajne slube pripremale kao udarnu pesnicu prilikom eventualnog odvajanja Vojvodine BEOGRAD Maarski nacionalistiki pokret pod nazivom 64 upanije bio je odreen kao glavna udarna pesnica u eventualnim teroristikim obraunima sa srpskim vlastima na teritoriji Vojvodine, kae za Kurir izvor blizak obavetajnim krugovima. Ova nacionalistika i profaistika organizacija, koja uglavnom okuplja problematinu mlade i iji je cilj uspostavljanje granica koje je imala nekadanja Ugarska u dvojnoj Habzburkoj monarhiji, bila je naroito pogodno tlo za infiltraciju stranih obavetajnih slubi zainteresovanih za podruje Vojvodine. Odluka o aktiviranju ove organizacije i njenoj upotrebi u predstojeoj operaciji odvajanja severne srpske pokrajine doneta je na sastanku vrha obavetajnih slubi Sjedinjenih Amerikih Drava, Velike Britanije i Nemake koji je odran krajem juna 2003. godine u Briselu. Odlueno je da se na sve naine, ali u strogoj tajnosti, potpomogne delovanje ovog pokreta. Tu se pre svega misli na materijalna sredstva, novac, oruje, opremu... Neke strane slube zainteresovane za deavanja na ovom prostoru registrovale su postojanje nekoliko kampova za obuku na teritoriji Maarske i u Srbiji u kojima su se obuavali pripadnici ovog pokreta. Instruktori su, naravno, bili ve provereni kadrovi koji rade za zapadne obavetajne agencije i koji su svoje znanje prenosili polaznicima teroristikih kurseva u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu tvrdi na sagovornik. Prema reima naih sagovornika, pretpostavlja se da je kroz ove kampove prolo nekoliko stotina polaznika i da je njihova uloga da u odreenom trenutku izvre teroristike napade na strategijski odreene take u pokrajini, poput industrijskih postrojenja, saobraajnica, elektromree... Ali, pored tih zadataka, ovi ljudi su osposobljeni i za klasine teroristike akcije, zasede, ubistva vladinih zvaninika, napade na policiju, blokadu puteva i izvoenje klasinih borbenih dejstava upozoravaju nai sagovornici.

166

Pare za otcepljenje
21. oktobar 2008. Kurir Plan zapadnih obavetajnih slubi za odvajanje Vojvodine sadrao i finansijsku pomo separatistikim strankama i nevladinim organizacijama BEOGRAD Na sastanku odranom 21, 22. i 23. juna 2003. godine u Briselu, na kome su prisustvovali vodei ljudi britanske, amerike i nemake obavetajne slube, dogovoreni su i detalji finansijske pomoi separatistikim snagama u severnoj srpskoj pokrajini, kae za Kurir izvor blizak obavetajnim krugovima. Prema njegovim reima, vei deo novca bio je namenjen finansiranju politikih partija koje su se otvoreno zalagale za secesionizam, ali i na nevladine organizacije i medije koje su bliske ovim politikim snagama. Radi se o viemilionskim sumama. Samo za finansiranje jedne politike partije (ime poznato redakciji Kurira) odreena je suma od tri miliona dolara godinje. Pored partije, dosta novca iz crnih fondova tajnih slubi bilo je namenjeno i za udruenja i politike grupacije koje su napravljene iskljuivo po nacionalnom kljuu, odnosno one koje promoviu interese nacionalnih manjina u Vojvodini. Meu njima su, opet, po drugom kljuu bile favorizovane one grupe koje su imale najekstremnije kadrove tvrdi na sagovornik. Nai izvori tvrde da su pored ovih, uslovno reeno, institucionalizovanih izvora finansiranja, postojali i drugi naini pribavljanja novca za ove ciljeve. Odreenim biznismenima na koje su operativci ovih slubi na terenu imali neki uticaj bilo je naloeno da finansijski pomognu odreene stranke ili nevladine organizacije kae na izvor i dodaje da je veina posluala te sugestije. Neki od tih poslovnih ljudi, a svi manje-vie posluju u Srbiji, nisu imali izbor, jer su im drugi poslovi zavisili od veza sa nekim ljudima koji su se u to vreme (sredina 2003. godine) nalazili u vlasti Srbije, a koji su bili u vezi sa ovim stranim slubama.

167

erupanje
22. oktobar 2008. Kurir Plan zapadnih obavetajnih slubi bio da se izvri teritorijalna podela Vojvodine na tri interesne zone, na koje bi dominantan uticaj imale Hrvatska i Maarska BEOGRAD Na sastanku vodeih ljudi obavetajnih slubi SAD, Velike Britanije i Nemake, odranom 21, 22. i 23. juna 2003. godine u Briselu, doneta je odluka i o teritorijalnoj podeli Vojvodine, kae za Kurir izvor blizak obavetajnim krugovima. Podseamo, na ovom sastanku koji se moe smatrati vrlo bitnim u pogledu dalje strategije spoljne politike zapadnih zemalja prema severnoj srpskoj pokrajini, bilo je rei o detaljnoj razradi plana secesije kroz institucionalne, ali i kroz vaninstitucionalne kanale. Prema reima naih izvora, koji su imali uvid u zapisnike i snimke sa ovog sastanka do kojih je dola jedna strana obavetajna sluba zainteresovana za dogaanja na Balkanu, u jednom trenutku govorilo se i o teritorijalnoj podeli Vojvodine. Ne bi se moglo rei da je re o klasinoj podeli u fizikom smislu, ve pre svega o podeli na direktne interesne zone u administrativnom smislu. Poto je ve u principu sve bilo dogovoreno oko podele kolaa izmeu velikih sila zainteresovanih za severnu srpsku pokrajinu, na red je dola i podela ostatka. Ceo proces u velikoj meri lii na podelu Nemake posle Drugog svetskog rata na interesne zone, kada su saveznici podelili Hitlerovu Nemaku na nekoliko delova. Tako je plan bio da se Vojvodina podeli na tri interesne zone u kojima e na terenu dominantan uticaj imati Maarska i Hrvatska, naravno pod nadzorom SAD, Engleske i Nemake tvrdi na sagovornik. Nai izvori tvrde da ovakav model u mnogome podsea na neku vrstu restauracije granica Austro-Ugarske na Balkanu, ali i na povampirenje NDH. Prema toj verziji plana hrvatska interesna zona bi trebalo da bude Srem i delovi Bake, dok bi maarska zona trebalo da bude Baka i delovi Banata. Iako bi administrativni centar bio u Novom Sadu i formalno nezavisan od uticaja sa strane, ipak bi u ovim sredinama hrvatski, odnosno maarski kapital imali domonantan uticaj, to je i osnovna zamisao projekta Vojvodine kao drave tvrdi na izvor.

168

Zatvaranje gasa
23. oktobar 2008. Kurir Spreavanje ulaska ruskog kapitala u Vojvodinu odnosno prolaska gasovoda Juni tok preko te teritorije kljuni deo plana zapadnih obavetajaca BEOGRAD Na sastanku vrha obavetajnih slubi Sjedinjenih Amerikih Drava, Velike Britanije i Nemake, koji je odran u junu mesecu 2003. godine u Briselu, bilo je rei i o spreavanju ulaska ruskog kapitala u Vojvodinu, kae za Kurir izvor blizak obavetajnim krugovima. Na pomenutom sastanku, koji se moe smatrati kljunim u pogledu odluka koje su postale polazna taka spoljne politike zapadnih zemalja po pitanju Vojvodine, jedna od bitnih taki bilo je i pitanje ulaska ruskog kapitala i uopte uticaja u ovu oblast u Srbiji. Prema reima naih izvora, skoro jednoglasan zakljuak svih uesnika sastanka bio je da po svaku cenu treba spreiti ulazak Rusa. Ove zapadne zemlje su kao jedan od svojih stratekih ciljeva u ovom podruju definisali secesiju severne srpske pokrajine. Nain na koji e to izvesti je ve dobro poznat i manje-vie vidljiv svima. Meutim, ono to se ustvari iza brda valja, razlikuje se od onoga to je vidljivo. Kljuna bitka za sudbinu Vojvodine vodi se upravo u ovom trenutku i vrsto je vezana za sudbinu gasnog sporazuma s Rusijom. Iza planova o secesiji stoje i konkretni ekonomski interesi, jer e, ukoliko Juni tok ne proe kroz Srbiju, a samim tim i kroz Vojvodinu, tuda proi neki drugi gasovod, naravno ne ruski. I, naravno, proi e kroz teritoriju novoformirane drave. Gasovod je kljuna poluga vlasti u Beogradu kojom mogu bitno da utiu na formiranje politike volje u zapadnim zemljama. Na taj nain bi i secesija Vojvodine bila znatno oteana, ako ne i sasvim onemoguena. Upravo je iz tog razloga vrh zapadnih obavetajnih slubi insistirao da se nikako ne dozvoli ruski uticaj u Srbiji zakljuuje na sagovornik.

169

Zatiranje
24. oktobar 2008. Kurir Zapadni strunjaci koji su radili procene dalje ekonomske sudbine Vojvodine zakljuili da je najvanije unititi poljoprivredu BEOGRAD Unititi poljoprivrednu proizvodnju u Vojvodini jedan je od zakljuaka donetih na sastanku vrha obavetajnih slubi Sjedinjenih Amerikih Drava, Velike Britanije i Nemake odranom u Briselu 21, 22. i 23. juna 2003. godine, kae za Kurir izvor blizak obavetajnim krugovima. Kako je Kurir ve ranije pisao, ekonomski momenat bio je jedan od presudnih pri formiranju politike zapadnih zemalja prema sudbini severne srpske pokrajine. Meutim, ljudi koji su imali uvid u sadraj i tok pomenutog sastanka tvrde da je, pored privatizacije i kontrole bankarskog i finansijskog sektora, veliki znaaj za prisutne imala osnovna privredna grana u Vojvodini poljoprivreda. Prema njihovim reima, zapadni strunjaci koji su radili procene dalje ekonomske sudbine Vojvodine smatrali su da je najvanije unititi primarnu poljoprivrednu proizvodnju. Namera im je bila da to uine na dva naina. Prvo kroz privatizaciju poljoprivrednih kombinata, a onda kroz sistematsko guenje proizvodnje, pre svega preko dravne politike u ovom sektoru. Zato je jedan od prioriteta rada na ovom polju bila infiltracija ljudi u dravne institucije koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom kae na sagovornik. Nai izvori tvrde da je u poslednjih nekoliko godina u Vojvodini, osim u najmanju ruku sumnjive privatizacije u ovom sektoru, prisutno i dosta sumnjivih investicija. Javna je tajna da se u nekoliko fabrika koje se bave proizvodnjom hrane koriste tehnologije koje su kupljene pod sumnjivim okolnostima i pod pritiskom raznih savetnika, a koje nisu dozvoljene u zemljma EU i SAD. Razlog zato one nisu dozvoljene jeste tetnost za zdravlje oveka i njegovu okolinu. Ekoloki momenat je veoma bitan. Skoro sve strane investicije u Vojvodini ekoloki su veoma opasne tvrdi na sagovornik.

170

Secesija
25. oktobar 2008. Kurir Otcepljenje Vojvodine planirano u dve faze. Posle sticanja statusa autonomne regije pod nadzorom Evropske unije, bila bi proglaena i formalna nezavisnost u sastavu EU BEOGRAD Planirano je da budui status Vojvodine bude ostvaren u dve faze. U prvoj bi severna srpska pokrajina trebalo da dobije neku vrstu autonomije, nadzirane iz Evropske unije, a u drugoj fazi trebalo bi da izraste u nezavisnu dravu u sastavu zajednice evropskih naroda EU, kae za Kurir izvor blizak obavetajnim krugovima. Ovakav zakljuak donet je u junu 2003. godine u Briselu, na sastanku vrha obavetajnih slubi Velike Britanije, Sjedinjenih Amerikih Drava i Nemake. Prema reima naih sagovornika, koji su imali uvid u dokumentaciju sa ovog sastanka, zakljuak je bio da se, pored svih priprema za koje su ustanovili da su neophodne, nezavisnost Vojvodine mora postii kroz nekoliko faza. Dogovoreni su detalji otcepljenja Vojvodine, sve faze i pripreme, pre svega one ekonomske, privatizacija stratekih industrijskih preduzea u severnoj srpskoj pokrajini, privatizacija poljoprivrednih dobara i zemlje. Na kraju, dogovoreno je da se otcepljenje, ipak, sprovede kroz dve faze. U prvoj bi Vojvodina imala status neke autonomne regije, ili kako to u medijima najavljuju evropske regije. To bi bila neka vrsta funkcionalne autonomije, potpuno odvojene od vlasti u Beogradu i pod nadzorom regulatornih organa Evropske unije. Naravno, bila bi pod vojnom zatitom NATO tvrdi na sagovornik i dodaje da se sada jedino jo trai neko u Beogradu ko e na to dobrovoljno da pristane. Nai izvori tvrde da e se nakon prve faze u roku od nekoliko godina ui i u drugu, koja e pretpostavljati formalno osamostaljenje. Iako e ostati malo elemenata nezavisnosti na koje e bilo koja zemlja na Balkanu moi da se osloni kroz nekoliko godina, plan predvia da se u jednom trenutku, najverovatnije kada Srbija bude bila pred vratima EU, neko odlui da proglasi i formalnu nezavisnost Vojvodine tvrde nai sagovornici.

171

Hukai
26. oktobar 2008. Kurir Engleski obavetajci, za razliku od amerikih i nemakih kolega, zagovarali tezu o otcepljenju Vojvodine oruanim putem

BEOGRAD Vrh engleske obavetajne slube je na sastanku u Briselu, odranom u junu 2003. godine, zagovarao tezu da Vojvodina svoj put ka secesiji mora da proe po kosovskom modelu kae za Kurir izvor blizak obavetajnim krugovima. Prema njegovim reima, na pomenutom sastanku, kome su pored predstavnika engleske obavetajne slube prisustvovali i predstavnici obavetajnih slubi SAD i Nemake, usaglaene su polazne osnove koje su definisale politiku kljunih zapadnih zemalja prema pitanju Vojvodine. Ovaj sastanak, na kome su skoro do detalja razraene faze otcepljenja severne srpske pokrajine, snimili su operativci druge strane slube zainteresovane za ovaj prostor. Nai izvori, koji su imali uvid u zapisnike sa ovog skupa, tvrde da su se militantnim pristupom posebno isticali predstavnici britanske obavetajne slube. Englezi su stalno zastupali tezu da se Vojvodina mora odvojiti po kosovskom modelu. Traili su da se isprovocira oruani sukob ogranienih razmera, a zatim da se u celu priu uvedu snage NATO kao neizbean faktor mira i stabilnosti i da se na taj nain, golom fizikom silom, Vojvodina odvoji od ostatka Srbije tvrde nai sagovornici. Iako je plan koji su zagovarali ostali prisutni na sastanku pretpostavljao mnogo suptilnije metode, stvaranje ekonomske zavisnosti, privatizaciju, delovanje kroz sektor civilnog drutva... engleski obavetajci smatrali su da su to neefikasne metode. Njihov pristup i argumentacija mogli bi se saeti u sledeu konstataciju: svi ti planovi su teoretski dobri, ali zahtevaju mnogo vremena i novca. Sukob niskog

172

intenziteta je, prema njima, mnogo bolje reenje i upravo to je model koji treba bezuslovno primeniti na Srbiju tvrde nai izvori.

Na redu Sandak
27. oktobar 2008. Kurir Predstavnici obavetajnih slubi SAD, Velike Britanije i Nemake odluili da posle reenja za Vojvodinu odmah treba prei na Raku oblast BEOGRAD Pored pitanja Vojvodine, na sastanku vrha obavetajnih slubi Sjedinjenih Amerikih Drava, Velike Britanije i Nemake odranom u junu 2003. godine otvoreno je jo jedno pitanje pitanje Sandaka, odnosno Rake oblasti, kae za Kurir izvor blizak obavetajnim krugovima. Na pomenutom sastanku bilo je rei, pre svega, o aktivnostima u vezi sa buduim statusom Vojvodine. Upravo su na ovom sastanku donete i najbitnije odluke ili smernice koje su u dobroj meri opredelile spoljnu politiku kljunih zapadnih zemalja kada je o ovom pitanju re. Meutim, kako tvrde nai izvori koji su imali uvid u zapisnike sa ovog sastanka, do kojih je dola jedna druga strana obavetajna sluba zainteresovana za ove prostore, u jednom trenutku bilo je rei i o planovima za Raku oblast, odnosno Sandak. Iako je gotovo itav razgovor bio koncentrisan na pitanje Vojvodine, ipak su se prisutni predstavnici ovih slubi dotakli i pitanja Sandaka. Ova tematika je iskrsla u razgovoru kada je jedan od uesnika pitao koliko e cela stvar oko Vojvodine remetiti predvienu dinamiku disolucije, odnosno koliko e to usporiti razgradnju srpske drave. Prema njihovim reima, posle reenja za Vojvodinu odmah se prelazi i na problem Sandaka kau nai izvori. Iako su se prisutni uglavnom sloili sa ovim planovima, ipak su predstavnici obavetajne slube SAD-a imali odreene rezerve. Njihovi strunjaci su na tom sastanku upozoravali da se problem Vojvodine nikako ne moe stavljati u isti ko sa Sandakom. Oni su tvrdili da je u Sandaku, prema podacima kojima oni raspolau, velika prisutnost teroristike organizacije Al Kaida i da dugorono gledano to moe predstavljati opasnost po njihove interese. Na sastanku je naroito naglaeno da treba izbei ono to e im se svakako desiti na Kosovu, a na kome je, prema miljenju Amerikanaca, neminovan sukob sa teroristikim elijama instaliranim u junoj srpskoj pokrajini tvrdi na sagovornik.

173

Razdvajanje
28. oktobar 2008. Kurir Secesija Sandaka predstavlja fiziko odvajanje srpskog ivlja sa severa Crne Gore od Srbije, tvrdili britanski obavetajci na sastanku u Briselu BEOGRAD Na sastanku odranom u junu 2003. godine u Briselu, na kome su prisustvovali kljuni ljudi obavetajnih slubi Sjedinjenih Amerikih Drava, Velike Britanije i Nemake, odlueno je da se u prvoj, pripremnoj fazi projekta secesije Rake oblasti, radi na stvaranju politikih snaga koje e nositi taj projekat kae za Kurir izvor blizak obavetajnim krugovima. Prema reima naeg izvora, iako je tema Sandaka bila spomenuta tek uzgred, poto je centralno pitanje bila operativna realizacija secesije Vojvodine, u kontekstu sledeih koraka iskrslo je i to pitanje. Najbitnije od svega to je reeno na ovom sastanku je to se iz analize obavljenih razgovora jasno vidi i ak nekoliko puta jasno izgovara, koncept Slaba Srbija znai jak zapadni uticaj u regionu. Iz ove formule kasnije proizilazi sve ostalo. Problem Kosova, problem Vojvodine, problem Sandaka, problem juga Srbije, sve su to samo posledice tvrdi na sagovornik. Prema njegovim reima, na pitanju Sandaka uesnici ovog sastanka u Briselu zadrali su se jako kratko. Konstatovano je da e se nakon realizacije plana za Vojvodinu ui u projekat Sandak. Predstavnici Velike Britanije insistirali su da se u Sandaku radi na jaanju infrastrukture politikih partija i civilnog sektora. Amerikanci i Nemci su imali neke primedbe vezane pre svega za prisustvo islamskog fundamentalizma, kao i trgovinu drogom i ljudima, i uopte organizovani kriminal. Argumentacija Britanaca je bila sledea: ti problemi postoje, ali se daju kontrolisati. Za njih je najbitnije bilo to bi se Srbija fiziki odvojila od severa Crne Gore, gde ivi uglavnom srpski ivalj, i to bi njena strateka pozicija bila oslabljena kae na sagovornik.

174

Al Kaida u Sandaku
29. oktobar 2008. Kurir Ameriki obavetajci otkrili podatke o prisutnosti elija Al Kaide u Rakoj oblasti i njihovoj ulozi u teroristikim napadima u Evropi i SAD BEOGRAD Na sastanku koji je odran u junu 2003. godine u Briselu, na kojem su bili prisutni zvaninici obavetajnih slubi Sjedinjenih Amerikih Drava, Velike Britanije i Nemake, iznet je i niz podataka koji govore o prisutnosti elija Al Kaide u Rakoj oblasti i o njihovoj ulozi u teroristikim napadima u Evropi i SAD, kae za Kurir izvor blizak obavetajnim krugovima. Prema reima naeg izvora, na pomenutom sastanku, pored operacija vezanih za secesiju Vojvodine, bilo je rei i o projektu otcepljenja Sandaka. Predstavnici amerikih obavetajnih slubi izneli su niz injenica vezanih za ovaj problem. Amerikanci nisu bili naroito zainteresovani da se Raka oblast u Srbiji otcepi prema formuli koja je primenjena u Bosni i na Kosovu. Oni su smatrali da nije pametno ulaziti u projekat odvajanja jaanjem islamskog fundamentalizma, ve su insistirali na politikoj dimenziji kae na izvor. Na izvor navodi da su Britanci smatrali da ni po koju cenu ne treba menjati taktiku koja uspeva. Prema njihovom sudu, recept koji je primenjen u Bosni, a naroito na Kosovu, dao je sasvim pristojne rezultate. Predstavnici amerike obavetajne slube su na te argumente izneli niz injenica koje su direktno ukazivale na veliku prisutnost islamske teroristike mree na tom prostoru, kao i da su neki ljudi koji su uestvovali u teroristikim napadima u Londonu i Madridu jedno vreme proveli u kampovima za obuku u Bosni, na Kosovu i u Sandaku. Stav strunjaka je glasio ovako: Al Kaida je ivotno zainteresovana za ove prostore, jer je to, prema njihovim zamislima, idealna baza ka Evropi. Odavde je mnogo lake infiltrirati se u bilo koju zapadnu zemlju, a mrea za regrutaciju bi vrlo brzo mogla da stvori teroristike elije koje e initi pripadnici koji se nimalo ne razlikuju od bilo kog stanovnika Evrope ili SAD. Prema tome, to je tzv. bela Al Kaida kae na sagovornik.

175

Kampovanje
30. oktobar 2008. Kurir Al Kaida u Sandaku, Bosni i na Kosovu organizovala nekoliko kampova za obuku svojih lanova, obznanili ameriki obavetajci na sastanku u Briselu 2003. godine

BEOGRAD Predstavnici zapadnih obavetajnih slubi na sastanku odranom u Briselu u junu 2003. godine prezentovali su i niz konkretnih podataka o prisustvu pripadnika Al Kaide u Sandaku, Bosni i Hercegovini i Kosovu, kae za Kurir izvor blizak obavetajnim krugovima. Prema reima naih izvora, ovaj sastanak je odran sa ciljem da se pretresu sva gorua pitanja vezana za secesiju Vojvodine, ali su se tokom razgovora uesnici diskusije dotakli i problematike Sandaka i planova za ovu srpsku oblast. Kurir je prethodnih dana pisao o toku ovog sastanka, na kome su uesnici, predstavnici obavetajnih slubi Sjedinjenih Amerikih Drava, Velike Britanije i Nemake do tanina razradili operativne planove secesije severne srpske pokrajine. Meutim, kada su se dotakli planova vezanih za Raku oblast, miljenja su se razmimoila. Britanci su zagovarali jedan model, koji je ranije korien za dezintegraciju bive SFRJ, kroz jaanje nacionalnih i verskih pokreta, ali se sa tim pristupom problemu Amerikanci nisu slagali poueni iskustvom 11. septembra. Na sastanku su ljudi iz amerike obavetajne slube izneli konkretne podatke o kampovima za obuku pripadnika Al Kaide u Bosni, Sandaku i na Kosovu. Amerikanci su izneli imena ljudi koji su uestvovali u teroristikim napadima u Londonu, Madridu i SAD. Radi se o sedam lica koja su neko vreme provela u Sandaku. Takoe su naglasili kako druge njihove agencije, a pre svega DIA, koja se bavi spreavanjem trgovine drogom, imaju saznanja kako je ta teritorija tranzitna i vrlo bitna za ovaj unosan posao na globalnom nivou. Prema njihovim informacijama, deo novca koji prihoduju kriminalne grupe na tom prostoru odvaja se za finansiranje secesionistikih politikih pokreta u Sandaku kae na izvor. 176

Trovanje Kosova
31. oktobar 2008. Kurir Nemaki obavetajci zamerili amerikim i britanskim kolegama da preteruju s deponovanjem nuklearnog otpada u junoj pokrajini BEOGRAD Na sastanku koji je odran u junu 2003. godine u Briselu, na kome su prisustvovali predstavnici vrha obavetajnih slubi Sjedinjenih Amerikih Drava, Velike Britanije i Nemake, u jednom trenutku bilo je rei i o odlaganju nuklearnog otpada na prostoru koji se trenutno nalazi pod upravom meunarodnih snaga, to jest Kosovu, kae za Kurir izvor blizak obavetajnim krugovima. Prema njegovim reima, u jednom trenutku su nemaki obavetajci zamerili kolegama da preteruju s deponovanjem opasnih materija na teritoriji Kosova. Smatrali su da bi preterana aktivnost na tom planu u perspektivi mogla ugroziti neke ekonomske interese na tom prostoru. Nemci su smatrali da je Kosovo naroito bitno zbog svog energetskog potencijala, mislei pre svega na rudno bogatstvo. Procenjene rezerve rude na Kosovu u najminimalistikijim projekcijama mere se desetinama milijardi evra. Ako se ve ulae u kontrolu prostora june srpske pokrajine i finansiranje vojnog prisustva, onda, po njihovoj proceni, nije pametno upropaavati privredni potencijal kae na sagovornik. Na izvor navodi da se vrhuka najjaih zapadnih obavetajnih slubi u principu sloila sa ovim primedbama nemakih kolega. Procenili su da je ve previe resursa uloeno u projekat nezavisnosti Kosova da bi se sada sve poremetilo. Svi prisutni na sastanku su potvrdili privrenost ranijim dogovorima koji su definisali sudbinu june srpske pokrajine. Prema tim planovima, Kosovo je jasno podeljeno na interesne sfere izmeu najveih svetskih sila u kojima one imaju potpunu kontrolu u svakom smislu. Ekonomski interesi su podeljeni po identinom principu, dok je funkcija nominalnih kosovskih vlasti bila vie protokolarna i u slubi ovih interesa.

177

Beogradski paaluk
01. novembar 2008. Kurir Srbiju treba svesti na prihvatljive granice, one koje je imala poetkom devetnaestog veka, tvrde zapadni obavetajci BEOGRAD Na sastanku koji je odran 21, 22. i 23. juna 2003. godine u Briselu, kome su prisustvovali predstavnici tajnih slubi Sjedinjenih Amerikih Drava, Velike Britanije i Nemake, potvreno je uverenje da Srbiju u teritorijalnom smislu treba svesti na granice beogradskog paaluka, kae za Kurir izvor blizak obavetajnim krugovima. Nai sagovornici, koji su imali uvid u transkripte sa ovog sastanka, koje je napravila jedna druga strana obavetajna sluba zainteresovana za ove prostore, tvrde da se iz tih razgovora koje su vodili predstavnici ovih slubi da zakljuiti da postoji unapred pripremljen plan drobljenja Srbije i da je ovaj politiki trenutak samo jedna od faza tog plana. Jasno se vidi da je njihov plan rasparavanja Srbije ve u poodmakloj fazi i da je zapoet prilino davno. Nekoliko puta uesnici sastanka govore o nunosti svoenja Srbije na prihvatljive granice, odnosno granice iz prve polovine devetnaestog veka, kad je Srbija bila inferioran politiki faktor na Balkanu i drava bez svog identiteta i suvereniteta. Iz njihovih razgovora se moe zakljuiti da se cepanje Srbije nee zavriti otimanjem Kosova, Vojvodine i Rake oblasti kae na sagovornik. Prema njegovim reima, neverovatno je koliko su zapadni strunjaci skoro do detalja prepisali model kontrole Balkanskog poluostrva koji je koristila Austro-Ugarska monarhija pre dva veka. Plan im nije samo da Srbiju svedu na granice beogradskog paaluka, ve i da unutar tih granica naprave to vie zasebnih celina, odnosno regiona koji e imati prilian stepen autonomije u odnosu na centralnu vlast. Upravo zato e u periodu pred nama svi faktori unutar civilnog drutva, po diktatu finansijera sa Zapada, raditi na jaanju lokalnih organizacija, odnosno radie na stvaranju lokalnih lidera i politikih organizacija kae na izvor.

178

Komadanje
02. novembar 2008. Kurir Prema planovima pojedinih obavetajnih slubi, Srbija bi trebalo da ostane i bez Nia, Leskovca, Vranja, Pirota i Dimitrovgrada BEOGRAD Plan drobljenja Srbije, koji je definitivno usvojen na sastanku vrha obavetajnih slubi Sjedinjenih Amerikih Drava, Velike Britanije i Nemake, predviao je etiri faze koje se zavravaju potpunim dezintegrisanjem dravnosti Srbije, kae za Kurir izvor blizak obavetajnim krugovima. Prema reima naeg sagovornika, koji je imao prilike da vidi zapisnike i snimke sa ovog sastanka, odranog u junu 2003. godine u Briselu, u ovom trenutku nalazimo se na sredini tog puta. U prvoj fazi, koja je ujedno, prema procenama zapadnih strunjaka, bila i najkomplikovanija, Srbiji je trebalo oduzeti Kosovo i Metohiju. Njihove procene da e to biti teak poduhvat zasnivale su se pre svega na procenama da je Kosovo za Srbiju kolevka istorijskog i duhovnog ivota i da Srbija nee bez teke borbe odustati od tog dela teritorije. Na koji nain i kakvim sredstvima je od Srbije oteto Kosovo, to je svima dobro poznato kae na sagovornik. Nai izvori tvrde da je izvoenje radova na drugoj i treoj fazi ve uveliko u toku. Drugi deo plana odnosi se na secesiju Vojvodine, Rake oblasti i juga Srbije. Prema zamisli arhitekata ovog plana, granina linija bi bila povuena 30 kilometara ispod Aleksinca, to bi znailo da bi Srbija ostala bez svog krajnjeg junog dela, odnosno bez Nia, Leskovca i Vranja. Na istoku bi granica Srbije trebalo da bude na liniji Timok Trgoviki Timok, to znai da bi ostali bez Pirota, Bele Palanke i Dimitrovgrada kae na izvor.

179

Ubiti Srpsku!
03. novembar 2008. Kurir U junu 2003. u Briselu predstavnici obavetajnih slubi SAD, Velike Britanije i Nemake doneli odluku da u narednih deset godina unite Republiku Srpsku BEOGRAD Na sastanku odranom u junu 2003. godine u Briselu predstavnici obavetajnih slubi SAD, Velike Britanije i Nemake doneli su odluku da u roku od deset godina unite Republiku Srpsku, kae za Kurir izvor blizak obavetajnim krugovima. Na pomenutom sastanku, o emu je Kurir ve pisao, bilo je rei o konanoj realizaciji plana drobljenja Srbije. Ovaj plan ukljuuje secesiju Kosova, Vojvodine, Rake oblasti i graninih delova Srbije, odnosno svoenje srpske drave na granice beogradskog paaluka. Plan za Republiku Srpsku, prema tumaenju stranih obavetajaca, podrazumevao je sistemsku razgradnju ovog dejtonskog entiteta. U prvim fazama radilo bi se na ukidanju atributa dravnosti, odnosno suvereniteta. Ovaj proces je posebno vidljiv u poslednje dve godine, kroz pokuaje meunarodne zajednice da nametne jedinstvenu vojsku i policiju na teritoriji cele BiH. U tome je zasad ostvaren samo delimian uspeh, jer iako je formirana jedinstvena armija nisu do kraja uspeli u nameri da policijske slube Republike Srpske integriu u slube u Sarajevu kae na sagovornik. Prema njegovim reima, druga faza je daleko ozbiljnija i predvia potpuno ovladavanje ekonomskim sistemima. Kroz proces privatizacije obezbedie se potpuna dominacija zapadnog kapitala, dok bi se istovremeno eliminisali svi nepoeljni poslovni ljudi, a naroito oni koji su kapitalom ili poreklom vezani za Srbiju. Nakon ovih predradnji usledila bi gola fizika represija. itavo granino podruije Republike Srpske koje se naslanja na Srbiju, uz pojas reke Drine, bilo bi izbrisano s tog prostora. S druge strane reke, zapadni deo sadanje Srbije imao bi poseban autonoman status u okviru predvienih granica Srbije kae izvor Kurira i nastavlja: Time bi se definitivno prekinula povezanost Srba s jedne i druge obale Drine, i u fizikom i u svakom drugom smislu. Srpski ivalj oko Banjaluke i Srpske Krajine bio bi definitivno odseen i preputen sam sebi. U sluaju nekog novog sukoba, ovaj korpus srpskog naroda bio bi nezatien zakljuuje na sagovornik.

180

Etniko ienje
04. novembar 2008. Kurir Plan zapadnih obavetajaca u Briselu za unitenje RS predvia nekoliko faza, a poslednja je brisanje Srba iz BiH BEOGRAD Na sastanku zapadnih obavetajnih slubi u Briselu, odranom u junu 2003. godine, na kojem je bilo rei o procesu unitenja Republike Srpske, uesnici su se saglasili da je apsolutni prioritet prekinuti bilo kakvu vezu Srba zapadno od Drine sa svojom maticom, kae za Kurir izvor blizak obavetajnim krugovima. Prema reima naih sagovornika, koji su imali uvid u zvune i video zapise sa pomenutog sastanka, u planu Drobljenja Srbije, koji su sprovodile najuticajnije svetske sile, proces unitenja Republike Srpske zauzima znaajno mesto. Pored secesije Kosova, Vojvodine, Rake oblasti i krojenja granica Srbije po modelu Beogradskog paaluka, kljuni aspekt ovog plana je unitenje srpske drave koja je nastala na teritoriji Bosne i Hercegovine. Ovladavanje ekonomskim sistemom i unitenje institucija i elemenata dravnosti Republike Srpske, samo su poetne faze ovog plana. Za njima bi usledio klasini egzodus i etniko ienje koje bi Srbe izbrisalo iz Bosne i Hercegovine kae na sagovornik. Nai izvori tvrde da se od sloma Berlinskog zida i demontiranja nekadanjeg socijalistikog lagera, plan velikih zapadnih sila za nekadanju SFRJ nije nikada naroito menjao. U samom poetku su usvojeni principi da Srbija mora biti mala i nestabilna da bi Balkan bio stabilan i pod kontrolom. Ovaj princip u meunarodne odnose uvela je austrougraska diplomatija jo u 19. veku. U poetku je namera bila da se kroz podsticanje razvoja ekstremnog nacionalizma ostalih naroda u bivoj SFRJ uniti srpska drava. Zapadni analitiari vrlo racionalno gledaju na stvari: ako im je za proces stvaranja etniki iste drave u Hrvatskoj bilo potrebno nekoliko godina, ako je Kosovski problem razreen uz ogromne trokove i upotrebu najvee vojne sile na svetu, onda je postalo jasno da treba promeniti pristup. Ciljevi ostaju isti, menjanju se samo metodi kae na sagovornik.

181

Stop za Ruse
05. novembar 2008. Kurir Spreavanje ulaska ruskog kapitala u oblasti zapadno od Drine jedan je od preduslova za ostvarenje plana zapadnih obavetajaca o unitenju RS BEOGRAD Ni po koju cenu ne dozvoliti uticaj Rusa, a posebno ruskog kapitala, na prostoru Republike Srpske i uopte zapadno od Drine, jedan je od zakljuaka sastanka vrha obavetajnih slubi Sjedinjenih Amerikih Drava, Velike Britanije i Nemake, kae za Kurir izvor blizak obavetajnim krugovima. Pomenuti sastanak, kako je Kurir ve ranije pisao, odran je u Briselu 21, 22. i 23. juna 2003. godine i na njemu je uglavnom bilo rei o finalizaciji projekta drobljenja Srbije. Inae, ovaj projekat je predviao da se drava Srbija svede na granice Kneevine Srbije iz devetnaestog veka. Takoe, na ovom sastanku bilo je rei i o sudbini srpskog ivlja zapadno od Drine, pre svega u Republici Srpskoj. Iz snimka razgovora sa ovog sastanka nesumnjivo je da je ve odavno doneta odluka da se srpski entitet u BiH definitivno uniti. Kroz nekoliko paralelnih procesa, unitavanje institucija, vojske i policije pa sve do golog fizikog eliminisanja, trebalo je izbrisati Srbe sa tih prostora, a naroito iz rejona Podrinja, koji je ustvari pupana vrpca Srbije i Republike Srpske kae na sagovornik. Prema njegovim reima, zapadni obavetajci su naroito insistirali na tome da se ne sme dozvoliti irenje uticaja Rusa na tom prostoru. Donet je zakljuak da se ne sme dozvoliti pre svega ruskom kapitalu da ue u Republiku Srpsku, odnosno da se on ukljui kroz proces privatizacije. Takoe, trebalo je blokirati i obavetajni rad ruskih slubi na prostoru BiH. Posebno je naglaeno da se ni po koju cenu ne sme dozvoliti da gasovod, koji je bio u planu, proe preko teritorije Republike Srpske, jer bi u tom sluaju znailo da je srpski entitet potpuno nezavisan i u poziciji da uslovljava ostatak Bosne i Hrvatsku kae na sagovornik.

182

Ujedinjenje
06. novembar 2008. Kurir Nekoliko nedelja pre ubistva Zoran ini u Banjaluci razgovarao s rukovodstvom RS o moguem spajanju dve srpske drave

BEOGRAD Srpski premijer Zoran ini je nekoliko nedelja pre nego to je ubijen putovao u Banjaluku da bi s tamonjim rukovodstvom razgovarao o vrem povezivanju Republike Srpske i Srbije, odnosno o moguem ujedinjenju dve srpske drave kae za Kurir izvor blizak obavetajnim krugovima. Prema reima naih izvora, do ovih saznanja dolo se na osnovu transkripata i zvunih zapisa sa sastanka koji je odran u junu 2003. godine u Briselu. Na sastanku su prisustvovali najvii zvaninici obavetajnih slubi Sjedinjenih Amerikih Drava, Velike Britanije i Nemake, i uglavnom je bilo rei o realizaciji plana drobljenja Srbije. Ovaj plan je predviao svoenje srpske drave na granice Kneevine Srbije iz devetnaestog veka, to znai otcepljenje Kosova, Vojvodine i Rake oblasti. U jednom trenutku, kad su uesnici ovog sastanka razgovarali o budunosti Republike Srpske, jedan od predstavnika engleske obavetajne slube je prokomentarisao kako je dobro to je ini uklonjen, jer je, prema njegovim reima, i on u poslednjim mesecima ivota imao vizije jake i prosperitetne srpske drave kae na sagovornik. Nai izvori tvrde, o emu je Kurir ranije pisao, da je pokojni premijer pred sam kraj ivota bio duboko razoaran ponaanjem zapadnih sila prema Srbiji. Bio je ogoren stavom Zapada, a naroito je to bilo primetno nakon posete Vaingtonu. Na tim sastancima u glavnom gradu SAD srpskom premijeru bila je ispostavljena lista zahteva na jednom paretu papira. Ti zahtevi odnosili su se na zatitu amerikih interesa u Srbiji, kako ekonomskih tako i politikih. Srpski premijer imao je

183

mogunost samo da proita taj papir, ali mu ameriki zvaninici nisu dozvolili da komentarie sadraj. Kada je izaao iz zgrade Stejt departmenta, on je oveku iz obezbeenja koji ga je pratio rekao kako mu je sada jasno da oni ne ele da pomognu Srbiji, nego da je rue, svuda i na svim nivoima kae na sagovornik.

Odbrana Kosova
07. novembar 2008. Kurir Neposredno pre atentata Zoran ini pokuao da sprei otcepljenje Kosova vezivanjem tog problema za Republiku Srpsku BEOGRAD Zoran ini je pred atentat otputovao u Banjaluku da bi se sa rukovodstvom Republike Srpske dogovorio o zajednikoj strategiji delovanja u predstojeem periodu, pre svega u vezi sa pokuajima meunarodne zajednice da otcepi Kosovo od Srbije, kae za Kurir sagovornik blizak obavetajnim krugovima. Prema reima naih sagovornika, strane slube, koje su u stopu pratile srpskog premijera i koje su imale svoje ljude instalirane u njegovom okruenju, imale su informaciju ta je pravi razlog inieve posete Banjaluci. Pored niza protokolarnih sastanaka, ini je trebalo da razgovara o zajednikom planu, odnosno o vezivanju pitanja Kosova za pitanje Republike Srpske. Kada je pokojnom srpskom premijeru postalo jasno da zapadne zemlje nemaju iskrene i prijateljske namere, ve da u pogledu Srbije imaju jasno definisan interes, on je pokuao da izvue najbolje iz date situacije. Pokuavao je da izgradi svoju pregovaraku poziciju imajui u vidu da je stav najjaih svetskih sila bio da juna srpska pokrajina treba da postane nezavisna drava kae na sagovornik. U prvom trenutku, kako kau nai izvori, plan srpskog premijera bio je da pokua da ubedi meunarodnu zajednicu da je jedino trajno reenje za pitanje Kosova podela. Pokuao je da ubedi Zapad da se Kosovo mora podeliti na severni srpski deo i juni iptarski, ali osim vlada nekoliko, politikih ne naroito znaajnih, evropskih zemalja, nije naiao na razumevanje. Kada je ova inicijativa srpskog premijera doivela propast, ini se odluio da malo zaotri situaciju i u celu problematiku je uveo Republiku Srpsku. Namera mu je bila da uvee sudbine ove dve teritorije. Ako bi neko pokuao da otcepi Kosovo, on bi automatski traio isto tretman za Republiku Srpsku kae na sagovornik.

184

Upozorenja
08. novembar 2008. Kurir Zoran ini nekoliko meseci pre ubistva primao jasne poruke da treba da promeni svoj stav u vezi sa reavanjem problema RS i Kosova BEOGRAD Pre posete Banjaluci u februaru 2003. godine, srpski premijer Zoran ini je nekoliko puta upozoren da treba da promeni svoj stav po pitanju Kosova i Republike Srpske, kae za Kurir izvor blizak obavetajnim krugovima. Ova upozorenja su, prema reima naih sagovornika, dolazila i od stranih diplomatskih predstavnika u Beogradu, a naroito od ambasadora SAD Vilijema Montgomerija. Isto tako, do inia su raznim tajnim i kriminalnim kanalima stizale poruke o promeni raspoloenja velikih zapadnih zemalja prema njemu lino i prema njegovoj politici. Meutim, srpski premijer je bio uporan. Sva ta upozorenja ga nisu mnogo poljuljala. Govorio je esto svojim najbliim saradnicima da smatra da za Srbiju i njene probleme ne postoji drugo reenje i drugi put. On se nije naroito obazirao ni na upozorenja koja su mu stizala iz njegovog okruenja, bez obzira na to bila ona dobronamerna ili ne. Sigurno je da se ini u poslednjih nekoliko meseci poprilino distancirao od saradnika sa kojima je saraivao prethodnih godina, ali se nikada do kraja nije utvrdilo da li je to uinio zbog njihovih, navodnih, veza sa organizovanim kriminalom kae na sagovornik. Prema njegovim reima, pred sam put u Banjaluku, ini je bio dodatno upozoren, pokuajem atentata kod hale Limes na Novom Beogradu. Ovim mu je poslata jasna poruka da ne treba da potee pitanje Republike Srpske u kontekstu reenja kosovskog problema. On je bio potpuno svestan toga iako je pred TV kamerama rekao da se to voza malo zaneo i da se obuavao na autoputu. Takoe, dok je boravio u Banjaluci, jedan njemu blizak politiar iz Republike Srpske mu je rekao da se neto sprema na njega. Istu stvar mu je ponovio i nekoliko dana kasnije Milorad Dodik, danas premijer Republike Srpske, na jednoj veeri u beogradskom hotelu Interkontinental. Oba puta pokojni srpski premijer je samo odmahnuo rukom na ova upozorenja kae na sagovornik.

185

Izdali ga
09. novembar 2008. Kurir Prilikom inieve posete Banjaluci jedan britanski obavetajac mu je sugerisao da ponovo pone da slua sugestije Zapada, na ta je on uzvratio da mu ne pada na pamet da menja politiku BEOGRAD Britanci su u vreme dok je Zoran ini bio u poseti Banjaluci, u februaru 2003. godine, poslali svog oveka koji je u to vreme bio u Sarajevu da upozori srpskog premijera da promeni svoj odnos prema Republici Srpskoj i Kosovu, kae za Kurir izvor blizak obavetajnim krugovima. Naime, za vreme posete Banjaluci u februaru 2003, svega nekoliko nedelja pre atentata, Zoran ini se sreo s jednim britanskim diplomatom, koji se u to vreme nalazio u administraciji visokog predstavnika za BiH Pedija Edauna. Pomenuti diplomata je u drugoj polovini devedesetih slubovao u Srbiji i iz tog vremena se poznavao s pokojnim srpskim premijerom. Upravo je on u ambasadi Velike Britanije u Beogradu bio zaduen za kontakte sa opozicionim medijima i politiarima. Kasnije je ovaj karijerni diplomata slubovao i u Sarajevu i Zagrebu, a pre dve godine, kad je bivi operativac MI6 Riard Tomlison razotkrio imena operativaca MI6, njegovo ime je takoe bilo na listi. Ovaj diplomata se sreo sa iniem, kratko i neformalno, vie u prijateljskom nego slubenom aranmanu, za vreme dok je srpski premijer boravio u slubenoj poseti. Razgovor je bio kratak i u njemu je Englez saoptio iniu da odmah mora da revidira svoje stavove prema Zapadu i da ponovo pone da slua sugestije. ini mu je na to odgovorio da nema nameru da promeni bilo ta u svojoj politici, da je uveren da ini pravu stvar i da su ga upravo oni, odnosno Zapad, izdali, jer su mu okrenuli lea u trenutku kad je od Srbije pokuao da napravi ureenu i respektabilnu dravu kae na sagovornik. Prema njegovim reima, u jednom trenutku razgovor je poprimio malo ivlji tok, u kome je dolo i do razmene nekoliko neprijatnih reenica. Britanac je u jednom trenutku rekao da je to to ini radi jako opasno i po njega i po ljude oko njega i da se ne ali, na ta mu je srpski premijer uzvratio da mu je potpuno svejedno ta oni misle. Zar vi mislite da ste jedini i da nita osim vas ne postoji na ovom svetu, rekao je ini u jednom trenutku svom sagovorniku. Engleski diplomata je onda spustio loptu i zamolio predsednika Vlade Srbije da u ime starog prijateljstva i prolih vremena jo jednom razmisli o svojoj odluci, na ta mu je ini odgovorio da ne veruje da e se bilo ta menjati u njegovom stavu, osim ukoliko oni ne promene neto u svom ponaanju prema njemu i njegovoj zemlji kae na sagovornik.

186

Titov snajper
10. novembar 2008. Kurir Trei ovek koji je uestvovao u atentatu na inia bio je vrhunski snajperista, specijalac iz RS sa bogatim ratnim iskustvom, i imao je zadatak da u sluaju neuspeha prvog strelca dovri zapoet posao BEOGRAD Trei strelac koji je uestvovao u atentatu na srpskog premijera Zorana inia u Srbiju je uao iz Republike Srpske, kae za Kurir izvor blizak obavetajnim krugovima. Pored atentatora koji su bili rasporeeni u Nemanjinoj 9 i Biraninovoj ulici, trei atentator, koji je imao zadatak da u sluaju neuspeha prvog strelca dovri zapoet posao, bio je upravo pomenuti specijalac iz Republike Srpske. Prema reima naeg izvora, radilo se o vrhunskom snajperisti, specijalcu sa bogatim ratnim iskustvom. U pitanju je Srbin iz istone Bosne koji je u vreme graanskog rata u BiH bio angaovan u specijalnim snagama Vojske Republike Srpske. Pre rata bio je blizak odreenim kriminogenim strukturama, ali ga je, isto tako, tadanja Jugoslovenska sluba dravne bezbednosti koristila za likvidacije politikih protivnika socijalistikog reima koji su se nalazili u inostranstvu, kae na sagovornik. Prema njegovim reima, atentator je uao u zemlju neopaeno, u njegovom dolasku nije bilo nita sumnjivo poto je i ranije ulazio na teritoriju Republike Srbije. Sa sobom je nosio svoje naoruanje, odnosno snajpersku puku vrhunske izrade i preciznosti, koju je zaplenio u vreme rata u jednoj od lovakih kua koju je koristio Josip Broz Tito. Nema sumnje da se radi o vrhunskom patrioti, koji je to to je uradio, uradio iz ubeenja da ini stvar korisnu za Srbiju i za srpski narod. Za ovaj zadatak bio je nagraen sa 10.000 dolara i novim linim i putnim ispravama, koje su glasile na ime izvesnog D. . B. (ime poznato redakciji) iz Kragujevca. Naravno, osoba na ije su ime isprave glasile odavno je bila pokojna, kae na sagovornik. Nai izvori tvrde da je ovaj trei ovek nekoliko dana posle atentata na premijera Zorana inia napustio Srbiju i s lanim pasoem otputovao u inostranstvo, meutim, samo nekoliko meseci kasnije, tanije u junu iste godine, vratio se u Republiku Srpsku, gde je, zbog sumnje da je poinio neka krivina dela, uhapen i pritvoren.

187

Trofej
11. novembar 2008. Kurir Puku hekler i koh, koju je ukrao u Titovoj kui za odmaranje na Tjentitu, a iz koje je kasnije pucao na premijera Zorana inia, trei strelac uredno prijavio i regisrovao kao ratni plen BEOGRAD Treeg strelca koji je uestvovao u atentatu na premijera Srbije Zorana inia angaovali su ljudi iz Republike Srpske koji su u vreme graanskog rata u Bosni i Hercegovini bili na odgovornim funkcijama u vlasti kae za Kurir izvor blizak obavetajnim krugovima. Prema njegovim reima, ovek treeg gnezda, to jest specijalac iz Republike Srpske kome je zadatak bio da u sluaju neuspeha svojih kolega preciznim hicem dovri srpskog premijera, u Srbiju je doao na nagovor nekada visokog funkcionera bezbednosnih struktura u BiH. Atentator je imao apsolutno poverenje u svog nalogodavca, jer ovo nije bila prva situacija u kojoj je primao direktne naloge od ovog oveka. U prethodnih dvadesetak godina nekoliko puta je radio po njegovom direktnom nalogu. Inae, atentator na inia je u vreme rata bio na najodgovornijim i najteim zadacima iskljuivo specijalne prirode, pa mu bogato ratno iskustvo nije nedostajalo kae na sagovornik. On ga je snabdeo svim neophodnim dokumentima sa kojima je trebalo da izae iz Srbije, a koja su glasila na ime pokojnig . B. iz Kragujevca. Takoe, njegovi pomagai su mu omoguili da se nekoliko nedelja nakon atentata potpuno neometan izvue iz zemlje. Nai izvori tvrde da je naroito zanimljivo kako je atentator doao u posed puke koju je poneo na izvrenje zadatka. U vreme ratnih dejstava njegova jedinica nala se u blizini Tjentita, mesta gde je Tito imao jednu od svojih mnogobrojnih kua za odmor u koje je retko svraao. Upravo u jednoj takvoj kui atentator na srpskog premijera je sa svojom pratnjom nabasao na kolekciju oruja pokojnog marala. Meu silnim naoruanjem panju mu je privukla snajperska puka hekler i koh, specijalne unikatne izrade, kupljene i namenjene Josipu Brozu. Upravo je ovu puku zadrao i poneo sa sobom, a kasnije ju je uredno prijavio i registrovao kao ratni plen kae na sagovornik.

188

Zamena identiteta
12. novembar 2008. Kurir Trei atentator na Zorana inia nekoliko meseci posle zloina otputovao u Moskvu sa pasoem izdatim na ime preminule osobe BEOGRAD Trei strelac koji je uestvovao u ubistvu premijera Srbije Zorana inia jedno vreme nakon atentata proveo je u Moskvi, kae za Kurir izvor blizak obavetajnim krugovima. Prema reima naih izvora, posle atentata na srpskog premijera Zorana inia, trei strelac, koji je na ovaj zadatak doao iz Republike Srpske, se nakon atentata vratio u mesto gde je do tada iveo. Tamo je proveo nekoliko meseci, a zatim se sa 10.000 dolara u depu i lanim dokumentima zaputio u Rusiju gde je ostao, takoe, nekoliko meseci. Zanimljivo je kako je ovaj atentator doao do dokumenata sa kojima je uredno napustio dravu. Iz njegovog primera je oigledno da je u ubistvo srpskog premijera Zorana inia umean i jedan deo bezbednosnih struktura u Srbiji, odnosno delovi policije, BIA i vojnih slubi bezbednosti kae na sagovornik. Na izvor navodi da je takvu vrstu dokumenata, odnosno lani paso i linu kartu, koja je izdata na ime preminulog lica sa svim njegovim podacima, mogla je da izda samo osoba koja ima pristup svim tim informacijama, odnosno neko ko je deo ovih struktura bezbednosti. Slino se dogodilo i u sluaju Radovana Karadia, koji je sasvim mirno iveo i ak putovao po inostranstvu koristei se dokumentima druge osobe. Svi brojevi, odnosno jedinstveni matini broj graana i drugi podaci se slau u potpunosti sa originalom, tako da je jako teko, gotovo nemogue redovnom proverom utvrditi da je re o falsifikatu. Meutim, ovakvu zamenu identiteta mogao je da napravi samo neko ko je jako dobro pozicioniran u slubi kae na sagovornik.

Nezgodan svedok
13. novembar 2008. Kurir Engleski obavetajci dobili zadatak da treeg atentatora na Zorana inia lociraju u Moskvi i zatim likvidiraju BEOGRAD Operativci engleske obavetajne slube locirali su krajem 2003. godine u Moskvi treeg atentatora koji je uestvovao u ubistvu srpskog premijera Zorana inia i tom prilikom su pokuali da ga otmu i likvidiraju, kae za Kurir izvor blizak obavetajnim krugovima.

189

Prema reima naih izvora, nekadanji specijalac Vojske Republike Srpske, koji je uestvovao u atentatu na inia, nekoliko meseci nakon ubistva sklonio se u Rusiju, u koju je stigao sa dokumentima na ime . B. (ime poznato redakciji) iz Kragujevca. U glavnom gradu Rusije iveo je prilino skromno i povueno, jer mu materijalna situacija nije drugaije dozvoljavala. Kako tvrde nai izvori, on je na ime nadoknade za izvreni zadatak dobio 10.000 dolara, koje je i poneo u Rusiju. On to nije radio zbog novca. Bio je ubeen da je re o dravnom i patriotskom poslu, jer su ga za to angaovali ljudi koji su ga i ranije koristili za sline poslove, dakle pripadnici slube bezbednosti. Atentator nije imao pojma da su oni u meuvremenu promenili nalogodavca kae na sagovornik. Nai izvori tvrde da je on namerno sklonjen u Rusiju i da je namera bila da taj ovek tamo i nestane, jer je to mnogo lake uiniti u Moskvi nego, recimo, u Viegradu, Zvorniku ili ak Beogradu. Pripadnici engleske obavetajne slube su ga jako brzo locirali poto su imali podatke o njegovom identitetu i tano su znali koga da trae. ini se da je ovaj ovek svesno bio rtvovan, da je namerno navuen na tanak led i obmanut. Po svoj prilici, bio je nezgodan svedok, koji je trebalo po svaku cenu da nestane. Prvo su ga iskoristili, a zatim odbacili kau nai sagovornici.

Zavrio u Hagu
14. novembar 2008. Kurir Trei atentator na inia izbegao zamku engleskih obavetajaca u Moskvi, ali je po povratku u Bosnu uhapen i izruen Hakom tribunalu BEOGRAD Trei snajperista koji je uestvovao u atentatu na srpskog premijera Zorana inia za dlaku je izbegao otmicu krajem 2003. godine u Moskvi, gde se bio sklonio nekoliko meseci posle ubistva, kae za Kurir izvor blizak obavetajnim krugovima. U njegovom izvlaenju veliku ulogu odigrale su druge strane slube koje su bile zaintersovane za dogaanja na Balkanu. Prema reima naih sagovornika, trei strelac je u poslednjem trenutku opomenut da se skloni i bukvalno je za nekoliko minuta promenio kretanje i izbegao zamku koja mu je postavljena. Nije ni slutio ta ga eka i da su mu operativci engleske slube uli u trag. iveo je sasvim spokojno u iznajmljenom stanu u Moskvi, koji je platio godinu dana unapred, i za to dao polovinu novca koji je imao kod sebe i koji je dobio od ljudi koji su mu naloili da ode u Beograd i uestvuje u ubistvu premijera Srbije Zorana inia. Povremeno je radio neke fizike poslove, od kojih je u principu i iveo dok je ekao signal od svojih kontakata da je vreme da se vrati kae na sagovornik.

190

Nai izvori tvrde da atentator nijednog trenutka nije posumnjao da je prodat i da su mu za petama. Bio je potpuno iznenaen kad mu je saopteno da se skloni. Bukvalno su ga ljudi oteli ispred nosa engleskim operativcima. Nije znao ta da radi i odluio je da se vrati u Bosnu, u svoje rodno mesto. Nedugo poto je stigao tamo, biva uhapen zbog optubi za ratne zloine i transportovan u Hag kae na sagovornik.

191

Trea osoba
15. novembar 2008. Kurir Agenti stranih obavetajnih slubi umeani u ubistvo gardista Dragana Jakovljevia i Draena Milovanovia, tvrdi izvor Kurira

BEOGRAD U ubistvo gardista Dragana Jakovljevia i Draena Milovanovia umeani su agenti stranih obavetajnih slubi koji su bili u potrazi za odbeglim hakim optuenicima, kae za Kurir izvor blizak obavetajnim krugovima. Vojnici na odsluenju vojnog roka Dragan Jakovljevi i Draen Milovanovi nastradali su 5. oktobra 2004. godine ispred, do tada tajnog, vojnog objekta Kara u Topideru. Prema zvaninim navodima vojnih istranih organa, gardisti su se meusobno poubijali, ali je nekoliko nalaza nezavisnih komisija utvrdilo da zvanina verzija nije do kraja tana. S ciljem da se rasvetli ova afera, formirana je nezavisna dravna komisija, koja je takoe dola do rezultata koji se kose s nalazom zvanine istrage. Gardisti se nisu meusobno poubijali, kako je to zvanino saopteno, niti ih je ubilo obezbeenje nekog od hakih optuenika, kako su spekulisali pojedini mediji, ali je sasvim sigurno da ih je ubilo tree lice, koje nije bilo iz sastava gardijske jedinice kae na sagovornik. Prema reima naih izvora, mnoge okolnosti koje prate ubistvo dvojice gardista nisu do kraja razreene. Pored poloaja tela, uglova iz kojih su navodno ispaljeni smrtonosni hici, ulaznih i izlaznih rana, ostaje nejasno i kako su u tom trenutku kamere koje se nalaze ba na tom delu bile iskljuene. Nita ne bi bilo udno da su kamere bile neispravne svuda, u celom sektoru, ali da ba na mestu gde su se nalazila dvojica gardista ne rade, to je jako zanimljivo. Interesantna je i koincidencija da ni u trenutku kada je ubijen premijer Zoran ini ispred ulaza broj 5 nije radila nijedna kamera kae na sagovornik i dodaje da se, prema

192

informacijama kojima raspolae, moe pouzdano tvrditi da u pomenutom vojnom objektu nije boravio niko od hakih optuenika koji su se krili od zvaninih dravnih organa.

Zatita za kriminalce
16. novembar 2008. Kurir Britanska sluba MI6 ubacila ljude u kriminalne grupe, a surinski klan kontrolisala preko saradnika koji se vodio pod ifrom Marko BEOGRAD Entoni Monkton, ef britanske obavetajne slube za Balkan, infiltrirao je svoje ljude u najjae kriminalne grupe u Srbiji i preko njih kontrolisao njihov rad kae za Kurir izvor blizak obavetajnim krugovima. Kontrolom nad najjaim kriminalnim grupama operativci MI6 su imali na oku celokupnu trgovinu narkoticima, duvanom, belim robljem i svim drugim poslovima kojima su se bavile kriminalne grupe u Srbiji. Na ovaj nain su mogli u pravom trenutku da preusmere tokove novca i uticaja s jedne politike opcije na drugu. U to vreme, dakle 2001. i 2002. godine, najjaa kriminalna grupa na prostoru Srbije bila je surinski kriminalni klan. Oni su bili najbrojniji i najorganizovaniji. Pod svojom kontrolom drali su veliki deo trgovine drogom i druge nelegalne biznise. Monkton je oko njih postavio mreu svojih ljudi i preko saradnika koji se vodio pod ifrom Marko kontrolisao ta se deava u ovoj kriminalnoj grupi. Njihov izvor, u ovom sluaju Marko, uivao je veliko poverenje voa klana, pa mu nije bilo teko da izvri postavljene zadatke kae na sagovornik. Pored direktne kontrole, operativci MI6 su preko svojih ljudi infiltriranih u policiji i tajnoj slubi bukvalno titili ovu organizovanu kriminalnu grupu, tvrde nai sagovornici. Voe ovog klana su u svakom trenutku imale pravovremenu informaciju i iako je policija uglavnom znala do detalja ime se oni bave i koji su im poslovi, nikada nije dolo do nekog ozbiljnijeg hapenja. Pored toga, Marko je bio jako blizak sa tadanjim politikim vrhom, pa su ga njegove veze sa tim istaknutim politiarima titile kae na sagovornik i dodaje da pravi problemi nastaju kada se do tada neprikosnoveni surinski klan pocepao na dva dela. Odjednom su se pojavili izuzetno jaki Zemunci sa Duanom Spasojeviem iptarom i Miletom Lukoviem Kumom na elu, ali je i njih Monkton preko svojih ljudi pokuao da stavi pod kontrolu. Slao im je nekoliko puta izaslanike u ilerovu koji su se tamo viali sa Miletom Lukoviem Kumom, ali iptar i njegova kompanija nisu nikada bili do kraja posluni tvrdi na izvor.

193

Egzekutori
17. novembar 2008. Kurir Britanska obavetajna sluba koristila desetine naoruanih kriminalaca za elegantno uklanjanje ljudi koji bi zasmetali BEOGRAD Ljudi koje je oko voa surinskog klana instalirao ef britanske obavetajne slube za Balkan Entoni Monkton u potpunosti su kontrolisali poslove ove organizovane kriminalne grupe, kae za Kurir izvor blizak obavetajnim krugovima. Nai izvori tvrde da je kontrola nad ovom kriminalnom grupom bila jako bitna za operacije britanskih obavetajaca u Srbiji. Klan je u to vreme brojao nekoliko desetina naoruanih kriminalaca, koji su po potrebi sluili na terenu kao operativci, odnosno egzekutori. To je za njihove nalogodavce bila jako zgodna situacija, jer kad bi neko zasmetao njihovim interesima, bio je elegantno sklonjen, a svaka sumnja bi pala na ve davno oprobani srpski recept obraun kriminalnih klanova ili likvidaciju u takozvanoj saekui kae na sagovornik. Prema njegovim reima, nekoliko puta su pripadnici kriminalnih klanova korieni za likvidacije u politike svrhe. Jedan od primera koji nikada nije do kraja rasvetljen jeste ubistvo Momira Gavrilovia Gavre, koji je likvidiran neposredno nakon sastanka sa ljudima iz kabineta predsednika SRJ Vojislava Kotunice. Postoje indicije da su za ovu likvidaciju upotrebljeni kriminalci, a da je nalog stigao i od operativaca jedne strane slube, kojoj u tom trenutku nikako nije odgovarala uloga pomenutog Gavrilovia i njegovi kontakti s kabinetom Vojislava Kotunice tvrdi na izvor. Inae, prema njegovim reima, korienje kriminalaca za likvidacije politikih i bezbednosnih problema manir je svake obavetajne slube. Isto je inila i nekadanja jugoslovenska sluba dravne bezbednosti, koja je za likvidaciju emigranata koristila ljude s kriminalnim dosijeima.

194

Smetanje
18. novembar 2008. Kurir Radovan Karadi i Ratko Mladi optueni u Hagu kako bi sva krivica za graanski rat u BiH bila svaljena na srpski narod i RS BEOGRAD Optunica protiv Radovana Karadia i Ratka Mladia napisana je na insistiranje vlasti u Sarajevu i dela meunarodne zajednice, kae za Kurir izvor blizak obavetajnim krugovima. Prema njegovim reima, dvojica tvoraca Republike Srpske nali su se na hakoj optunici kako bi sva krivica za graanski rat u Bosni i Hercegovini bila svaljena na srpski narod, a samim tim i na Republiku Srpsku, i kako bi se obezbedila solidna osnova za ukidanje ovog dejtonskog entiteta. Jo od 1997. godine Karadi i Mladi se kotiraju visoko na listama za hapenje Hakog tribunala iako je bivi predsednik dugo vremena uivao zatitu koju mu je pruao sporazum sa Riardom Holbrukom. Dodue, u prvim godinama, tanije do 2001. godine, niko ih nije ozbiljno traio, o emu svedoi i biva glavna tuiteljka tribunala Karla del Ponte. Naroito je to vailo za Radovana Karadia kae na sagovornik. Nai izvori tvrde da je daleko interesantniji primer Ratka Mladia, nekadanjeg komandanta Vojske Republike Srpske. Mladi je jo 1997. godine ukazom predsednika dobio dravljanstvo jedne strane zemlje koja nema obavezu izruenja svojih dravljana i na koju je prilino teko uticati. Ne znam da li se on sada tamo nalazi, ali ukoliko jeste tamo, onda je najverovatnije siguran kae na sagovornik i dodaje da ne veruje da nae obavetajne slube imaju podatke o ovom sluaju. Ne verujem da su vlasti u Srbiji svesne ovog podatka, ali mislim da su strane slube dobro obavetene i da kalkuliu u sklopu svojih politikih interesa. Mladi je zgodno oruje da Srbija po potrebi bude pritisnuta i ucenjivana i ne verujem da e se neke zapadne sile olako liiti toga kae na sagovornik.

195

Udar na vojsku
19. novembar 2008. Kurir Zapadni obavetajci na sastanku u Briselu 2003. godine napravili plan o reformi Vojske SCG, sa ciljem da je eliminiu kao potencijalnu pretnju BEOGRAD Na sastanku predstavnika obavetajnih slubi Sjedinjenih Amerikih Drava, Velike Britanije i Nemake, odranom u Briselu 21, 22. 23. juna 2003. godine, doneta je odluka da se Vojska SCG u potpunosti rasformie i da se na taj nain ukloni kao mogua opasnost, kae za Kurir izvor blizak obavetajnim krugovima. Prema reima naih izvora, na sastanku na kojem je uglavnom bilo rei o daljem rasparavanju Srbije, odnosno o izdvajanju Vojvodine, Rake oblasti i drugih teritorija iz njenog sastava, sa ciljem da se svede na granice iz druge polovine devetnaestog veka, bilo je rei i o eliminisanju vojne moi Srbije. Uesnici ovog sastanka bili su skoro jednoglasni u nameri da se vojska, tada Srbije i Crne Gore, potpuno reformie po NATO standardima i da se na taj nain uniti kao pretnja sprovoenju njihovih planova. Postignut je dogovor o nizu mera koje je potrebno primeniti, poev od kontrole koliine i vrste naoruanja sa kojima raspolae vojska, pa preko finansijskih mera, odnosno restriktivnog vojnog budeta, pa sve do izbora kadrova kae na izvor. Predstavnici obavetajnih zajednica ovih zapadnih sila doivljavali su instituciju Vojske SCG kao veliku pretnju. Nekoliko puta su u toku sastanka naglasili da nisu sigurni da li u ovom trenutku imaju onakvu vrstu nadzora nad vojskom kao to je imaju nad drugim strukturama u Srbiji. Naroito su bili skeptini po pitanju demontae starih obavetajnih struktura tvrdi na sagovornik i dodaje da su predstavnici britanske obavetajne slube izneli podatak da nisu u stanju da uhvate i kontroliu staru mreu obavetajaca vojne obavetajne i kontraobavetajne slube i da to u predstojeem periodu moe predstavljati veliki problem za njih, jer je ta mrea, prema njihovim podacima, u to vreme bila jako aktivna.

196

ut karta za Mila
20. novembar 2008. Kurir Na sastanku u Briselu u septembru 2005. godine zapadni obavetajci zakljuili da Milu ukanoviu treba pronai zamenu u Crnoj Gori BEOGRAD Na sastanku odranom u Briselu u septembru 2005. godine prisutni predstavnici obavetajnih slubi Sjedinjenih Amerikih Drava, Velike Britanije i Nemake konstatovali su da e crnogorski predsednik Milo ukanovi, pre ili kasnije, krenuti svojim putem i postati problem za njihove interese u regionu, kae za Kurir izvor blizak obavetajnim krugovima. Zapadni analitiari mislili su da e neosporni lider na crnogorskoj politikoj sceni uskoro dostii svoj zenit, odnosno da e se sa proglaenjem nezavisnosti Crne Gore iscrpeti njegov potencijal. Svi, a naroito Englezi, mislili su da je vreme da se Zapad ozbiljnije pozabavi pronalaenjem nove figure u Crnoj Gori koja bi mogla dostojno da zameni lidera DPS-a ukanovia. Crna Gora je izuzetno interesantan region za ove slube, jer je upravo to drava u kojoj se ukrta vie meunarodnih puteva nelegalne trgovine, pre svega drogom, cigaretama i belim robljem. A kontrola nad ovim prostorom i pomenutim nelegalnim poslovima je od kljune vanosti za rad zapadnih slubi kae na sagovornik. Prema reima naeg izvora, procena zapadnih obavetajaca bila je da je ukanovi sa svojim okruenjem duboko zagazio u sve te poslove i da vie nije u stanju da zadri neprimetnu ulogu u njima. Od sive eminencije, to je za njegovu vanost bila podnoljiva uloga, postao je maltene javna biznis figura. Znalo se za koji posao koliko treba da se da za ukanovia. Bio je vlasnik i suvlasnik raznih firmi, banaka, pa ak visokokolske ustanove. Za njegove mentore spolja to je bilo previe, pa je Milo vremenom poeo da predstavlja sve veu i veu smetnju kae na sagovornik i dodaje da je ovo prvi put da se o crnogorskom predsedniku i premijeru u ovim krugovima govori na taj nain.

197

Terorizam
21. novembar 2008. Kurir Krajem 2002. godine pritinski politiari ozbiljno razmatrali plan za likvidaciju Zorana inia BEOGRAD Krajem 2002. godine albanska mafija planirala je likvidaciju srpskog premijera Zorana inia, kae za Kurir izvor blizak obavetajnim krugovima. O ovim planovima pojedine strane slube upozorile su kolege u Srbiji, ali i ljude iz inievog bliskog okruenja. Uprkos pomenutom upozorenju, nije bilo ozbiljnijih pomaka u organizaciji obezbeenja srpskog premijera, to je predstavnike obavetajnih slubi koji su ukazali na predstojeu opasnost veoma iznenadilo. Nai izvori tvrde da su srpske slube raspolagale ozbiljnim podacima da je ugroena bezbednost nekolicine dravnih funkcionera, a pre svih Zorana inia. Prema reima naih sagovornika, nekoliko meseci pre nego to je ubijen ini je napravio jasan zaokret u svojoj politici prema Zapadu. Jedna od prelomnih taaka bilo je pitanje Kosova. Srpski premijer je insistirao da se pitanje Kosova razrei, ali nikako na tetu Srbije, odnosno zahtevao je da se potuje princip nepromenljivosti granica. Za ovaj svoj predlog traio je podrku svuda u svetu, zakucao je na mnoga vrata, ali naalost, nije naiao na razumevanje za svoje stavove kae na sagovornik. Meutim, kako tvrde nai izvori, srpski premijer je bio uporan, pa je pred kraj 2002. godine uspeo da napravi prodor po ovom pitanju u odreenim politikim krugovima u Briselu i Bonu. U tom trenutku postalo je jasno da projekat otcepljenja Kosova nee vie ii tako lako. Pritinski politiari su bili u panici, pa su razmiljali o radikalnom scenariju, odnosno o likvidaciji Zorana inia. Novac i svu potrbnu logistiku za ovu operaciju trebalo je da prui njihova dijaspora, odnosno kriminalni krugovi koji operiu na zapadu Evrope i koji se uglavnom bave trgovinom narkoticima kae na sagovornik.

198

Stopirani
22. novembar 2008. Kurir Kosovski politiari odustali od ubistva Zorana inia, jer su im zapadni obavetajci to naredili, pod izgovorom da je to njihov problem BEOGRAD Iza planiranja atentata na srpskog premijera Zorana inia krajem 2002. godine stajali su albanski mafijaki klanovi Osmani i Selimi, koji operiu u zapadnoj Evropi, kae za Kurir izvor blizak obavetajnim krugovima. Povod za organizaciju ubistva premijera Srbije bio je njegov zaokret u politici reavanja kosovskog problema. Kako tvrde nai izvori, iptarima je nakon promene vlasti u Beogradu 2000. godine obeano sa Zapada da e projekat nezavisnosti Kosova u tom sluaju proi mnogo bezbolnije. Tai i eku su uveravani da e dobiti nezavisnost do kraja 2005. godine. Ta obeanja su stigla sa najviih mesta u Vaingtonu i Briselu, i iptarski politiari su raunali na to. Do tog trenutka u projekat nezavisnosti Kosova utroeno je vie od pet milijardi dolara, uglavnom na lobiranje politikih krugova u Vaingtonu kae na sagovornik. Kada je Zoran ini promenio retoriku o pitanju Kosova i kada je otpoeo tajnu diplomatsku ofanzivu da se izbori za novo reenje, albanski lideri su najozbiljnije razmatrali plan njegove likvidacije. Poto je njihov politiki vrh vrsto oslonjen na kriminalne klanove koji posluju po Evropi i SAD, u prvom trenutku se dolo na ideju da se preko kriminalaca napravi veza sa slinim krugovima u Srbiji i da se tako organizuje ubistvo premijera Srbije. Druga varijanta je bila da se za ubistvo angauje profesionalac i da se ini likvidira na jednom od njegovih slubenih putovanja u inostranstvo. Idealna prilika za ovaj plan bio je iniev odlazak u Banjaluku i tada je sve pripremljeno da ceo posao odradi jedna kriminalna grupa iz Hrvatske. Od plana su odustali, jer su, kada su saznali ta se deava, ljudi iz zapadnih obavetajnih slubi bili jako besni. Bukvalno su naredili iptarima da se ne meaju i da je to njihov problem kae sagovornik Kurira.

199

pijun je iv
15. septembar 2006. Politika Posle pijunske afere i hvatanja na delu, biveg naelnika Generaltaba VJ Momila Periia i amerikog pijuna Dona Nejbora u primopredaji dokumenata, inscenirana je navodna pogibija amerikog obavetajca Nejbora u saobraajnoj nesrei u Maarskoj.

o o

Bivi ef CIA za Balkan bio razotkriven u Grkoj 1988. godine. U Srbiji pripremao teren za Nato bombardovanje

Politika je dola do fotografije sa policijske vebe u Nikincima 2001. godine, na kojoj se vide Don Nejbor (1) i Entoni Monkton (2) iz britanske obavetajne slube MI-6, Momilo Perii i visoki funkcioneri srpske policije Duan Mihajlovi, Sreten Luki, Boko Buha (ubijen 2002) i Milorad Simi. Bivi ef CIA za Balkan i formalno nekadanji prvi sekretar ambasade SAD u Beogradu Don Dejvid Nejbor, jedan od glavnih aktera afere Perii, iv je i obavlja poslove za centralnu obavetajnu slubu Amerike, saznaje Politika. Na pouzdani sagovornik kae da je pre nekoliko meseci namerno bila plasirana informacija o Nejborovoj navodnoj smrti u Maarskoj kako bi se sakrio njegov pravi identitet, poto su, posle spektakularnog hapenja Nejbora u Srbiji, sve obavetajne slube sveta saznale za njega, pa dalje nije mogao da obavlja svoj posao, a pretila mu je i opasnost od likvidacije. Nejbor je, podseamo, uhapen u martu 2002. godine zajedno sa Momilom Periiem, tadanjim potpredsednikom Vlade Srbije, u motelu ari na Ibarskoj magistrali. Na list uspeo je da doe do novih podataka o obavetajnoj karijeri ovog amerikog pijuna. Nejbor, koji je rodom iz amerike drave Florida, doao je na nae prostore 1994. godine. CIA je tada procenila da e Kosovo i Metohija biti sledee krizno arite, pa je u seditu ove agencije u Lengliju odlueno da glavni punkt za podruje bive SFRJ bude otvoren u Skoplju.

200

Na mesto glavnog koordinatora ovog punkta postavljen je upravo Nejbor koji je pre toga ve jednom bio razotkriven kao pijun, i to u Grkoj 1988. godine, kada su mu tamonje vlasti otkazale gostoprimstvo. Posao glavnog koordinatora punkta u Skoplju ovaj ameriki obavetajac obavljao je do 1996. godine. Posle toga je otiao u Zagreb, gde je imao zadatak da uspostavi kontakte i uvrsti pozicije sa kojih bi mogao bezbedno da se instalira u Beogradu.

Bivi ef CIA za Balkan Don Nejbor

Konano je stigao u Beograd 1997. godine, kao zvanian lan osoblja ambasade SAD. Prema pouzdanim informacijama, upravo je te godine stupio u kontakt sa Momilom Periiem, tadanjim naelnikom Generaltaba Vojske Jugoslavije, koga je ubrzo zavrbovao da radi za CIA, tvrdi na izvor. Ipak, pored ovog, Nejbor je imao i jedan znaajniji zadatak u Beogradu. Naime, on je tokom 1998. godine intenzivno radio na prikupljanju podataka i pripremi terena za NATO bombardovanje. U Makedoniju se vratio neposredno pre bombardovanja, tokom kojeg je imao zadatak da koordinira rad amerikih obavetajnih slubi prema SRJ. Kada se u Beogradu ponovo otvorilo diplomatsko-konzularno predstavnitvo SAD, tokom 2000. godine, Nejbor je bio akreditovan kao zvanino lice amerike administracije. Poetna dunost mu je bila slubenik u ekonomskoj sekciji, da bi posle bio imenovan na mesto prvog sekretara. Nezvanino je obavljao mesto efa CIA za Balkan, a kao predstavnik ove obavetajne slube predstavljao se organima MUP-a Srbije, od kojih je traio saradnju. Sutina njegovog delovanja u Srbiji, kako kae na sagovornik, bila je usmerena na izbor osoba koje su bile pogodne za prikupljanje podataka od interesa za ameriku administraciju. Izvesno je da se Nejbor do hapenja 2002. godine bavio obavetajnom delatnou koja je imala za cilj prikupljanje tajnih vojnih i drugih podataka, linim uvidom i preko agenturnih pozicija. Obavetajne oslonce je birao u razliitim strukturama, uglavnom meu uticajnim osobama. Nae obavetajne slube imaju podatke da je Nejbor, kao lan jedne verske sekte, koristio svoje istomiljenike za prikupljanje obavetajnih podataka.

Prekinut postupak protiv Periia

201

Vojno pravosue optuilo je 2002. godine Momila Periia za krivino delo pijunae u korist Sjedinjenih Amerikih Drava. Ista optunica je za odavanje slubene tajne teretila potpukovnika Miodraga Sekulia i Vladimira Vlajkovia. Postupak je vodio Vojni sud u Beogradu do njegovog ukidanja 1. januara 2005. godine. Posle toga predmet prelazi u nadlenost Vojnog odeljenja Okrunog suda u Beogradu. Krivino vanraspravno vee tog odeljenja donelo je 9. novembra 2005. godine odluku da prekine krivini postupak protiv nekadanjeg naelnika Generaltaba do okonanja postupka koji se protiv njega vodi pred tribunalom u Hagu. Istom odlukom obustavljen je postupak i protiv ostalih optuenih. Odluka o prekidu doneta je na osnovu odredbe Zakona o saradnji SRJ sa Hakim tribunalom. Njom je propisano da e se, u situaciji kada je predmet postupka pred domaim sudom krivino delo koje nije u nadlenosti meunarodnog tribunala, postupak pred domaim sudom prekinuti do okonanja postupka pred tribunalom rekla je za Politiku Ivana Rami, portparol beogradskog Okrunog suda.

Sklonite eelja!
202

27. jun 2008. Kurir Na sastanku u Luganu 14. avgusta 2000. Zoran ini i Karla del Ponte dogovorili ko mora biti isporuen u Hag

BEOGRAD Sklonite eelja iz Srbije!, zahtevao je Zoran ini od Karle del Ponte na neformalnom sastanku koji je odran 14. avgusta 2000. u vajcarskom gradu Luganu. Ovaj susret verovatno nije bio prvi, ali je svakako jedan od najznaajnijih koji su imali pokojni srpski premijer i tadanja tuiteljka Hakog tribunala. Naime, prema transkriptu razgovora sa ovog susreta, upravo tada je dogovoreno ko se mora isporuiti Tribunalu i zato. Kurir e u nekoliko nastavaka, uz izvesna skraenja, objaviti sadrinu ovog razgovora. Del Ponte: Dakle, slaemo se oko ovih prioriteta. ini: Da. Koji je po vama prioritet Vojislav eelj? Del Ponte: Vi ete najbolje sagledati ko e novoj vlasti smetati, pa emo na vae predloge uvek odgovoriti pozitivno. Svima je prevashodan cilj da u Srbiji, za vae vladavine (misli se na DOS, prim. aut.), bude mirno i bez velikih politikih potresa. Ukoliko radikali remete politiku situaciju, neka eelj bude na udaru, a vai pravnici neka usmere optunicu u eljenom pravcu. ini: Oni (SRS) su agresivni i nepredvidljivi. Sa socijalistima se lako moe izai na kraj jer su se mnogi ve distancirali od Miloevia. Zato eelj mora biti u Tribunalu. Nepoznata osoba: Vi u Srbiji ste zapalili Evropu, hoete da gospodarite celim Balkanom. Miloevia morate da dovedete i postavite gde mu je mesto, jer se u protivnom Amerikanci nee smiriti. Pre polaska imao sam razgovor sa gospoom Olbrajt i znate ta je traila da vam prenesem, gospodine iniu. Srbiju treba obezglaviti i sve koji su se usprotivili NATO savezu treba procesuirati bez pardona. To su njene rei. Del Ponte: Tribunal mora da funkcionie kao meunarodni sud koji su stvorile Ujedinjene nacije i zato po preuzimanju vlasti ne smete da imate milosti prema politikim 203

protivnicima. Vuk Drakovi je takoe zasluio da se nae kao optueni, ali Amerikanci ne daju da sedne na optueniku klupu. Njegova garda je mnogo zla nanela u Hercegovini i u Bosni. Politiko rukovodstvo Srbije bie optueno za udrueni zloinaki poduhvat i od ponaanja pojedinaca zavisie da li e biti svedoci Tuilatva ili se uopte nee pojavljivati kao optueni. Kada preuzmete vlast, a to je gotova stvar, jer su Amerikanci reili da idu do kraja, pa ako treba i da NATO vojskom okupiraju celu Srbiju, vama e biti zadatak da tajne arhive odmah prigrabite i prosledite amerikoj ambasadi, kao i peate i delovodne protokole, jer se neke stvari moraju montirati da bi se optueni doveli u bezizlaznu situaciju. Takoe treba sinhronizovano, sa operativcima CIA i MI6, preuzeti danonono praenje svih koji su radili u vojnoj i civilnoj bezbednosti. Aleksandar Vasiljevi, Nedeljko Bokovi, Aca Tomi, Jovica Stanii, Frenki... Kod eelja e biti problem zato ga optuiti; jer nije bio u vlasti kada su se vodili ratovi i ne moe se okriviti za komandnu odgovornost. ini: eelja treba trajno skloniti iz Srbije, jer je on zlo za dravu i narod! Njegova upornost i brutalnost ugrozie nau vlast. On nikada nee prestati da se zalae za veliku Srbiju, pa e odnosi sa susedima uvek biti zategnuti. On je nepopravljivi ne nacionalista, ve ovinista. U tom trenutku u prostoriju ulazi Riard Mej. Del Ponte: Raduje me to ste doli. Ser Riard Mej je eleo da upozna perspektivnog politiara iz Srbije. Riard Mej: Drago mi je da smo se upoznali, gospodine!

Svi na sud!
28. jun 2008. Kurir 204

U drugom nastavku razgovora izmeu Zorana inia i Karle del Ponte sudija Riard Mej poruuje da se mora suditi politikom, vojnom i policijskom rukovodstvu Srbije

BEOGRAD Na neformalnom sastanku koji je pokojni premijer Zoran ini 14. avgusta 2000. imao s bivom glavnom tuiteljkom Hakog tribunala Karlom del Ponte u jednom momentu u razgovor se ubacio i nekadanji sudija u Tribunalu Riard Mej. Ovo je bio prvi i poslednji susret inia i Meja, dok se sa Del Ponteovom sastajao jo nekoliko puta, upravo zbog njenog insistiranja da se to pre izrue svi oni Srbi za koje postoje dokazi da su ratni zloinci. Mej: Koleginica Del Ponte vam je sigurno ve objasnila znaaj privoenje Slobodana Miloevia, jer on kao predsednik drave mora biti odgovoran za sve strahote koje su preiveli narodi u bivoj Jugoslaviji. Meunarodni krivini sud za bivu Jugoslaviju razlikuje se od tribunala u Nirnbergu i Tokiju, u kojima se sudilo zloinima nacizma. Ovi tribunali su imali nadlenost nad pojedincima i zloinakim organizacijama i bilo je lake odluivati i donositi adekvatne presude. Haki tribunal ima nadlenost samo nad privatnim licima, ali se, priznaete, lina odgovornost teko moe distancirati od drutvene ili stranake. Mi smo u razgovorima s predstavnicima amerike i drugih administracija doneli osnovne smernice rada Tribunala i, priznali ili ne, mora se suditi srpskom politikom, vojnom i policijskom rukovodstvu Srbije. Pravni zastupnici Amerike su zainteresovani za Slobodana Miloevia, jer smatraju da je on zapoeo ratove u bivoj Jugoslaviji u cilju stvaranja velike Srbije i da se ispreio amerikim interesima na Balkanu. ini: Da, to mi je jasno! Mej: Kakvo vi miljenje imate o Slobodanu Miloeviu, vie kao oveku, a manje kao politiaru? ini: Miloevia vie poznajem kao politiara poto smo nekoliko puta razgovarali o budunosti Srbije. Privatno malo znam o njemu, osim da je u braku sa predsednicom JUL Mirjanom Markovi, koja ima ogroman uticaj na njega lino, ali i na politike prilike u

205

zemlji. Ima dvoje dece, Mariju, koja dri televiziju koja emituje zabavni program, i Marka, za koga imamo podatke da se upleo u kriminal oko cigareta, benzina i druge akcizne robe. Kao politiar za Miloevia bih rekao da je vet i prevrtljiv, da ne polae mnogo na obeanja i da je uporan u realizaciji svojih planova. On je diktator i zato se ne moe proceniti kako e reagovati na gubitak slobode i ulogu koja e biti deprimirajua u svakom pogledu. Nesporno je znao da manipulie ljudima iz svog okruenja, ali poslednji rezultati rada naih dounika govore da mu mnogi nekadanji saradnici okreu lea. Jovica Stanii mesecima ne razgovara s njim, Aleksandar Vasiljevi je spreman da ga optui za sve nedae u prolim ratovima, Pavkovi je vojnik od velikog njegovog poverenja. Vladimir Lazarevi uti i eka rasplet, Milan Milutinovi i Dragoljub Ojdani su vie naklonjeni opoziciji, Nikola ainovi je tvrdog ubeenja da je politika Miloevia bila jedina ispravna, dok policijska struktura - Sreten Luki, Roa orevi i Guri - zasad sedi na dve stolice. Veljko Kadijevi i Blagoje Adi se ne eksponiraju, Tomislav Simovi je rezervisan. Mej: Imam podatak da su roditelji Miloevia skloni suicidu i da su podizali ruku na sebe? ini: Da, to je tano! Mej: Srbi su skloni mitomaniji i velianju prolosti. Jo za vreme studentskih dana na Oksfordu imao sam neke kolege iz Jugoslavije i mnogi od njih su napamet znali narodne pesme o srpskim junacima. Mitovi i legende prate mnoge narode kroz istoriju i dokazano je da ako vlastodrci hoe da ih oslobode tog verovanja, onda su rezultati nikakvi. Ubiti ljude koji su predodreeni za legendu jeste propast za one koji to ine. e Gevara je ubijen pa je posle smrti postao mit, ne samo za kubanski narod nego i za ceo svet. Postao je simbol otpora nepravdi. Na drugoj strani, mi Englezi smo posle dugogodinje robije pustili Mandelu iz zatoenitva i umesto da postane obian protivnik manjinskom narodu u Junoafrikoj Republici, on je postao simbol svih ugroenih crnaca na planeti. IZOLOVATI EELJA ini: eelj e biti na najvei problem po preuzimanju vlasti i zato ga treba trajno izolovati od dogaaja u Srbiji. Koliku robiju predviate za nekoga ako se zna da je uestvovao u udruenom zloinakom delovanju koje je imalo za cilj nasilno proterivanje hrvatskog, muslimanskog i drugog nesrpskog ivlja u cilju stvaranja velike Srbije? Mej: Prouio sam delovanje eelja i mislim da se radi o oveku koji je preko glave preturio mnoga robijanja i koji vai za veoma dobrog poznavaoca prava. Naalost, verovatno neu biti u mogunosti da pratim proces Vojislavu eelju pred Tribunalom.

206