You are on page 1of 21

Uvod

U dana{nje vreme ubrzani razvoj tehnologije i industrije uslovio je ogroman niz promena u prirodi i u dru{tvu. @ivot u dvadestet prvom veku mo`e samo da deluje idili~no, ali on to zapravo nije. ^ovek se svojski potrudio da sebi “olak{avanjem” u stvari ote`a `ivot na Zemlji. Od davnih dana javila se ~ovekova potreba da dominira nad prirodom i od tada je on sa izumima daleko stigao. Zaboravio je da ~uva svoju okolinu, da je ne zaga|uje. Priroda se oglasila svojim vapajem, ali ~ovek se na to nije obazirao i nastavio da je zaga|uje. Poslednjih godina do{lo je do zna~ajnih i anormnih zaga|enja prirode radioaktivnim otpadom, havarijama raznih nuklearnih elektrana i radioaktivnim zaga|enjem osiroma{enim uranijumom. Problem je u tome {to ekolo{ka svest ljudi i gra|ana nije dovoljno razvijena, jer kada bi im se ukazalo na gre{ke i mogu}e posledice, sigurno bi promenili odnos sa prirodom. Kada je narod uvideo ozbiljnost problema, zatra`io se zakon o za{titi ~ovekove `ivotne sredine koji je done{en 1974. godine i javio se predmet Za{tita ~ovekove `ivotne sredine. Za{tita ~ovekove `ivotne sredine je od velikog zna~aja u dana{nje vreme. Mnoge prakti~ne oblasti ljudskog znanja, u poljoprivredi, {umarstvu i medicini po~ivaju na ekologiji. U na{oj zemlji, a i svuda u svetu je razvijenost ekolo{ke svesti na minimalnom nivou i stoga se javljaju razni ekolo{ki problemi. ^ovek ima pravo da koristi raspolo`iva prirodna bogatstva, ali treba i da ih {titi. On kao `ivo bi}e mo`e da ih koristi, ali ne da ih eksploati{e vode}i ra~una samo o trenutnim sopstvenim interesima. Jako dobro znamo da sve biljne i `ivotinjske vrste provode svoj `ivot u spolja{njoj sredini, koja predstavlja njihovu okolinu i njihov okvir `ivota. U spolja{njoj sredini `ivi organizmi nalaze sve {to im je potrebno za opstanak, razvoj, razmno`avanje i podizanje potomstva. Sve `ivotinje, biljke i ~ovek za disanje koriste atmosferski kiseonik i vazduh koji je na na{u veliku `alost mnogo zaga|en i {tetno deluje na na{e zdravlje i na sav `ivi svet. Nedovoljno razvijena moralna i ekolo{ka svest ~oveka dovodi do toga da udi{e zaga|en vazduh, da padaju kisele ki{e, pojavljuju se ozonske rupe, dolazi do globalnog zagrevanja. Zaga|ena priroda je izvori{te raznih te{kih bolesti, tj.kancerogenih oboljenja kako kod mladih tako i kod starijih ljudi. Zbog toga ljudi ranije umiru, ~este su alergije i astma kod dece. Potrebno je razviti ekolo{ku svest kod svih ljudi i gra|ana jer u suprotnom planeta Zemlja ne}e imati na sebi `ivi svet. Neophodno je dati neke smernice u obrazovanju kako dece tako i odraslih.

1

1. Uticaj ekolo{ke svesti na za{titu ~ovekove `ivotne sredine
^ovek zahvaljuju}i svojim umnim, fizi~kim i tehnolo{kim mogu}nostima sve vi{e delovao je na `ivu i ne`ivu prirodu oko sebe, ekosistemu i biosferu u celini. Vo|en `eljom za {to lak{im i br`im sticanjem bogatstva, ~ovek dvadeset prvog veka nije ni stigao da razmi{lja o posledicama svojih akcija. Sudbina biosfere na koju se odra`avaju sve posledice njegove delatnosti nije mnogo interesovala ~oveka. Tek kada je reme}enje ravnote`e me|u vrstama i zaga|enje prirode postalo svetski problem, po~elo se i van uskog kruga nau~nika razmi{ljati o uzajamnoj vezi prirode i ~oveka. Shvatalo se da se neka`njeno ne mogu menjati odnosi u prirodi i da se dobar deo ~ovekovih intervencija vra}a poput bumeranga, ne {tede}i ni krive ni nevine. Veliki nesklad izme|u prirodne sredine i ~ovekovih aktivnosti doveo je do globalne ekolo{ke krize ~ije posledice mogu biti katastrofalne za opstanak `ivog sveta. Sve {to je u prirodi stvarano milionima godina evolucije, {umski masivi, biolo{ki ~ista voda i vazduh delimi~no je, ili u celini degradirano. “Danas je prakti~no nemogu}e na}i ~istu reku, jezero ili more.. teku}e vode postale su izvori neprijatnih mirisa i bolesti, jer u njima plove otrovni otpaci iz industrije (radne sredine) i doma}instva. Ostaci deterd`enata i fekalija, trule `ivotne namirnice i |ubriva, zasi}ena azotnim i fosfornim jedinjenjima, pru`aju vodenim biljkama bogatu ishranu, tako da one po~inju divljati i prekrivaju sve ve}e vodene povr{ine. Ono {to od tog biljnog sveta odumire, pada na dno i postaje plen mikroorganizama. Kada biljni svet bude pojeden prestaje koristan rad bakterija i dolazi do truljenja i stvaranja kloaka, zasi}enih sumporvodonikom i drugim otrovnim jedinjenjima”.1 Osim zaga|enja vode postoje i zaga|enja vazduha i zemlje. [to se ti~e najbitnijeg elementa za `ivot ~oveka-vazduha, njega zaga|uju najvi{e fabrike, ctoplane i automobili. Svakodnevno udisanje zaga| enog vazduha negativno se odra`ava na zdravlje ~ovekovih plu}a, a samim tim i na zdravlje ~oveka. Javljaju se mnoga oboljenja kao {to su: bronhitis, pneumonija, astma, silikoza, hipertonija, emfizem i naravno-rak plu}a. zatrovan vazduh ne ugro`ava samo `ivot ~oveka, ve} i biljaka i `ivotinja.
dr Dragica Ili}, Doprinos socijalne ekologije za{titi ~ovekove `ivotne sredine, “U~iteljski fakultet u Vranju”, Vranje, 2006., str.53.
1

2

Kao i svako istra`ivanje. ali pre svega –jasno postavljen cilj: “Za{tita ~ovekove `ivotne sredine zavisi od ekolo{ke svest”. Dru{tveni cilj istra`ivanja Budu}i da se krajem dvadesetog i po~etkom dvadeset prvog veka. tako i dru{tveni.Ljudi sa nerazvijenom ekolo{kom sve{}u opasni su po okolinu jer proizvode}i ne obra}a pa `nju na za{titu okoline a ni na posledice toga zaga|enja. Sa druge strane. Re~ je o ~ovekovom telesnom i duhovnom zaga|enju koje se te`e otklanja nego zaga|enje prirode. Cilj istra`ivanja Svako nau~no istra`ivanje ima svoj cilj. koji nam je poslu`io za pisanje rada na ovu jako kompleksnu temu. Samo nau~no istra`ivanje ne mo`e dati nau~no poverljive rezultate bez jasno postavljenog cilja istra`ivanja. kako nau~ni. vode i zemlje) doprinose dru{tvenom zaga|enju koje je i najte`e zaga|enje. 2. i ovo ima svoj nau~ni i dru{tveni segment. 2. Nau~ni cilj istra`ivanja Nau~ni cilj ovog istra`ivanja jeste pro{irivanje i produbljivanje postoje}eg znanja koje }e pomo}i vo|i ovog projekta da nau~no objasni zna~aj razvijanja ekolo{ke svesti kod svih ljudi radi i~uvanja na{e `ivotne sredine. nauka kao objektivni sistem nau~no poverljivih saznanja mo`e pomo}i razre{enju problema kao {to je problem razvijanja ekolo{ke svesti kod ljudi i gra|ana. Potrebno je edukovati i decu i odrasle jer je nama potrebna priroda.1. ljudsko dru{tvo na{lo na raskrsnici izme|u zdravog i nezdravog na~ina 3 .2. ali smo sada potrebni mi njoj. Od izuzetne je va`nosti po ~ove~anstvo i `ivi svet uop{te da se kod svih ljudi i gra|ana razvije ekolo{ka svest kako bi se smanjila ekolo{ka katastrofa koja je ve} zauzela maha svuda u svetu. Cilj istra`ivanja odre|uje se na osnovu utvr|enog stanja. 2. Sva ekolo{ka zaga|enja (vazduha.

Dru{tveni cilj ovog istra`ivanja jeste da se uti~e na celokupnu ljudsku populaciju i. penzionere. a u okviru toga misli se i na decu. Ovim istra`ivanjem }e se produbiti ste~ena znanja o zna~aju formiranja ekolo{ke svesti za razvoj 4 . Zna~aj istra`ivanja Za za{titu ~ovekove `ivotne sredine od velikog zna~aja je razvijanje ekolo{ke svesti kod ljudi. Nau~ni zna~aj istra`ivanja Ovo istra`ivanje }e u mnogome pomo}i razvoju ove nau~ne discipline. ovo istra`ivanje bi}e od velike pomo}i celokupnom dru{tvu da shvati koliko je potrebno u dana}nje vreme imati razvijenu ekolo{ku svest. poljoprivrednike. Svima nama priroda je `ivotna sredina.za{tite ~ovekove `ivotne sredine.. ljudi na razne na~ine zag|uju prirodu. urbanizacijom i ekonomikom obrazovanja dovela su do degradacije `ivotne sredine. radnike. zatim na javnim tribinama i skupovima. i na roditelje.1. 3. u~itelje.`ivota koja je uslovljena sve ve}om industrijalizacijom. Misli se na sve ljude i gra|ane jer se jedino tako mo`e uticati na smanjenje zaga|enja prirode. 3. Veliki procenat ljudi nije upoznat ili nije zainteresovan za problem o~uvanja `ivotne sredine. ka razvijanju ekolo{ke svesti. Ne razmi{ljaju{i o posledicama. Potrebno je na}i na~in da se ljudima uka`e na njihovo neznanje. jer uglavnom zaga|uju iz neznanja i neobave{tenosti o mogu}im nusefektima.. Detetu jo{ pre {kole treba u porodici ukazivati na zna~aj o~uvanja prirode. u {koli. nezaposlene. tj. Da bi se to prevazi{lo. na poslu.u svakoj mogu}oj prilici treba na}i na~ina za usmeravanje ljudi na pravi put. uz pomo} masmedija. a mnogima je ona i radna sredina.

“U~iteljski fakultet”.”2 Re~ je o pretpostavkama kojima se iskazuju o~ekivanja u pogledu ishoda preduzetog istra`ivanja.~ovekove `ivotne sredine kod svih ljudi. 4. kao i o merama za{tite. Hipoteze istra`ivanja Jako je bitno za svako istra`ivanje da ima hipoteze. 5 . 4. Glavna hipoteza 2 Dr Mladen Vilotijevi}. i to ne samo jednu.10. i utica}e na razvijanje ekolo{ke svesti kod svih ljudi i gra|ana.1. Dru{tvo }e na ovaj na~in imati razvijeniji moral. Jedna bi trebala da bude glavna a nekoliko pomo}nih koje bi dokaze potvrdile ili negirale.. odnosno preduzimanja mere za{tite ~ovekove `ivotne sredine. 1999. “Hipoteza je zna~ajna pretpostavka (tvr|enje) koju ispitivanjima treba dokazati i tako verifikovati. treba je odbaciti. treba da postoje bar neke ~injenice koje je potvr|uju i ona predstavlja va`an deo procesa saznanja. kao i ekolo{ku svest {to }e u mnogome potpomo}i o~uvanju `ivotne sredine. Da bi hipoteza imala stvarnu vrednost. 3. a ako je ispitivanjima opovrgnemo. odnosno pretpostavke.2. Beograd. Didaktika ll. str. Dru{tveni zna~aj istra`ivanja Istra`ivanje na ovu temu bi}e od velikog zna~aja i od velike pomo}i za produbljivanje znanja celokupnog dru{tva.

^est je primer neobrazovanih ljudi sa sela koji iz pukog neznanja stavljaju vi{e ve{ta~kog |ubriva i pesticida na svoje proizvode nego {to je propisano. Potrebno je sprovesti edukativni program u svim dru{tvenim ustanovama kako bi stanovni{tvo bilo upoznato sa problemom o~uvanja na{e `ivotne sredine. nastavi}e po svom ne razumevaju}i zna~aj razvijanja ekolo}ke svesti kod svih ljudi i gra| ana. a samim tim }e se smanjiti ugro`avanje na{eg opstanka na Zemlji. ljudi }e nesvesno i nenamerno zaga|ivati `ivotnu sredinu.. Ako narod nema na koga da se po dobrim primerima ugleda. 5. -Razvijenost ekolo{ke svesti kod vlasti je od velike va`nosti. Moramo se slo`iti sa ~injenicom da je vlast na{e zemlje totalno neobave{tena. takva je i zemlja. ^ovek koji je iole obrazovan i ukazano mu je na posledice zaga|enja. da bi oni mitinzima i na razne druge na~ine alarmirali stanovni{tvo da ne zaga|uje okolinu. ne}e zaga|ivati okolinu. Pomo}ne hipoteze -Razvijenost ekolo{ke svesti zavisi od obrazovanja stanovni{tva.2. Polazi se sa stanovi{ta da ukoliko nisu obave{teni o posledicama zaga|enja. Jako je bitan faktor za o~uvanje na{e `ivotne sredine nivo obrazovanja stanovni{tva. Kakva je vlast. Ukoliko se ekolo{ka svest kod svih ljudi bude razvila do zadovoljavaju}eg nivoa. do}i }e do zna~ajnog smanjenja zaga|enja `ivotne okoline. Metode istra`ivanja 6 . ili jednostavno ne `eli da ~uje za probleme izazvane zaga|enjem `ivotne sredine. Pre svega.Razvijanje ekolo{ke svesti je od velikog zna~aja i predstavlja veliki problem dana{njice. ljude na vlasti treba upozoriti na opasnosti koje vrebaju zaga|enjem. 4.

s tim {to se navedeni zahtevi moraju stro`e po{tovati. ukazuje na prednosti anketiranja u nau~nom i u stru~nom pedago{kom radu.”3 Na osnovu osobenosti predmeta. Preko odgovora na ta pitanja dolazi se do ~injenica koje se odnose na pedago{ku pojavu koja je predmet istra`ivanja. “Re~ metoda poti~e od gr~ke re~i methodos {to zna~i put. istorijska metoda. U ovom istra`ivanju kori{}ene su slede}e metode: metoda anketnog lista. unapred planiran i slo`en postupak koji omogu}ava nau~no prou~avanje i saznavanje jedne konkretne pedago{ke pojave. upitnika ili razgovora. hipoteza i varijabli. 5. “Savez pedago{kih dru{tava Jugoslavije”. Metoda anketnog lista je u na{em istra`ivanju sprovedena i ima veliku ulogu i zna~aj za ovo istra`ivanje. odnosno kako }e pojedine ~injenice biti sakupljene (anketiranje. ozna~ava smi{ljen i ustaljen postupak za postizanje nekog cilja. U nau~nom istra`ivanju metoda ima isto op{te zna~enje i karakteristike. Dr Nikola Potkonjak. U procesu istra`ivanja metodu shvatamo kao celovit. na~in. zadataka. komparativna.Metode istra`ivanja su tako|e od velikog zna~aja za svako istra`ivanje. Pitanja se postavljaju u pisanoj formi po psiholo{kom sledu vode}i ra~una o tome da su pitanja jasna i da budu tako formulisana da se jednim pitanjem tra`i jedan odgovor i da budu sugestivna. procedure.1. procesa rezultata i sl. statisti~ka i dijalekti~ko-materijalisti~ka metoda. tok operacija i aktivnosti kori{}enja odre|enih postupaka i instrumenata. skaliranje). dr Veljko Ban|ur. intervjuisanje. izvr{i}e se i izbor metoda istra`ivanja. 1999. testiranje. Utvr|ene metode daju odgovor na pitanje kako }e se prou~avati odabrani problem. odnosno anketiranje je metodski postupak u kome se ispitanicima postavljaju pitanja i od njih tra`i da na postavljena pitanja daju odgovore. Beograd. analiza rada. Ustaljeni su redosled. Metodologija pedago{kih istra`ivanja. cilja. niza pedago{kih pojava stanja. ^injenica je da je organizovanje istra`ivanja anketama relativno lako i jednostavno. 3 7 . organizovan. za ostvarivanje neke prakti~ne delatnosti. Metoda anketnog lista Metoda anketnog lista.

Re~ intervju poti~e od engleske re~i interview. Istorijska metoda Kroz istoriju gledano. Intervju je unapred pripremljen i planiran je tematski razgovor. Navodi se jo{ u rimskom pravu. Pestalocija. nego ukazuju najve}e po{tovanje reka. odnosno intervjua. razgovaranje.” Uo~ljivo je da je kod Persijanaca bila razvijena ekolo{ka svest i da su oni jeko brinuli za o~uvanje prirode. {to zna~i razgovor. 5. `elje i interesovanja onoga koji se intervjui{e. niti pljuju. Metoda upitnika ili razgovora (intervju) U ovom istra`ivanju od velikog zna~aja je i metoda upitnika ili razgovora. Intervjuom se mogu prikupiti ~injenice koje se odnose na mi{ljenja. po~ev jo{ od anti~kih mislilaca Sokrata i Platona. ogroman je broj autora koji su se bavili prou~avanjem i razmatranjem problema kao {to je razvijanje ekolo{ke svesti kod ljudi. Problem za{tite prirode veoma je star. preko socijalnih utopista Kampanela i Mora.5. ne peru u njima ~ak ni ruke.3.4. niti ikom drugom to dozvoljavaju. Komenskog. 5.2. Rusoa. pri ~emu je veoma bitno poznavanje problema. do savremenih teoreti~ara koji svoj nau~ni rad usmeravaju ka promi{ljanju ovog problema. Herodot je za Persijance bio rekao: “U reke niti mokre. Komparativna ili poredbena metoda 8 . sudove. U intervjuu intervjuista usmeno postavlja pitanja intervjuisanom radi prikupljanja ~injenica relevantnih za predmet istra`ivanja. ali i u Du{anovom zakoniku. razgovor izme|u istra`iva~a i subjekta intervjuisanja. stavove.

e. Za{tita prirode mora da podrazumeva obavezu o za{titi vode. 6. kao i stvaranje takvih eti~kih normi kod savremenika koje ne}e dozvoliti da se budu}im generacijama prirodna sredina predaje u o~ajnom stanju. a {to se mo`e spre~iti formiranjem ekolo{ke svesti kod ljudi. 9 . mineralnog zaga|enja.n. 5. Anketa je anonimna. dobio je globalne razmere. radi se nau~no istra`ivanje pa Vas molimo da iskreno odgovorite na postvljena pitanja.. Koriste}i ovu metodu sve dobijene podatke u istra`ivanju smo izrazili brojem i procentualno. Ova metoda ima razli~ite predmete u ovom istra`ivanju. zemlji{ta. na osnovu ~ega se ima uvid u odnosu izme|u svih ispitanika i onih ispitanika koji su shvatili va`nost formiranja ekolo{ke svesti kod ljudi.5. Statistike se analiziraju i sre|uju se podaci dobijeni pomo}u anketnog lista i podaci iz druge nau~ne literature. vazduha. svest o potrebi za{tite prirode nikada nije bila tako neophodna kao sada kada ~ove~anstvu prete ne bezgrani~no mo}ne prirodne sile. a rezultati istra`ivanja bi}e dostupni samo vo|i projekta istra`ivanja. . Statisti~ka metoda U ovom istra`ivanju u najve}oj meri se koristila simbolisti~ka metoda. brzog tempa industrijalizacije i urbanizacije. uticaj ~oveka i to u negativnom smislu. koji su doveli do nejte`e krize ~ovekove okoline.Iako je utvr|eno da je ovakvih istra`ivanja bilo jo{ iz V veka p. ve{ i rezultati sopstvene mo}i i delatnosti. hrane. U uslovima nau~no-tehnolo{ke revolucije. Anketni list Zbog izrade projekta iz Za{tite ~ovekove `ivotne sredine “Za{tita ~ovekove `ivotne sredine zavisi od ekolo{ke svesti “ .

Mesto boravka a) selo _________________ b) grad ______________ 5. [kolska sprema a) osnovna b) srednja c) vi{a d) visoka 6. [ta je ekolo{ko znanje? ____________________________________________________(upi{ite sami) 10 . Da li znate {ta je ekolo{ko znanje? a) da b) ne 2. Bra~no stanje ________________________ (upi{ite sami) II1 1. Pol a) mu{ki b) `enski 2. Mesto ro|enja a) selo ________________ b) grad______________ 4. Godina ro|enja ___________________(upi{ite sami) 3.I 1. Zanimanje a) u~enik b) student c) radnik d) ____________ (upi{ite sami) 7.

Da li ekolo{ka svest zavisi od ekolo{kog znanja? a) da b) ne c) mo`da d) ne znam 5. Kako `ivotni standard uti ~e na ekolo{ku svest stanovni{tva u Srbiji? _______________________________________________(upi{ite sami) 3. Gde se sti~e ekolo{ko znanje? ___________________________________________________(upi{ite sami) 4. Kako ekolo{ko znanje uti~e na razvoj ekolo{ke svesti kod stanovni{tva Srbije? _________________________________________________________________ _____________________________________________________(upi{ite sami) II2 1.3. Kako razviti ekolo{ku svest kod stanovni{tva? __________________________________________________(upi{ite sami) 7. Da li `ivotni standard uti~e na ekolo{ku svest? a) da b) ne 2. Kakav je `ivotni standard u Srbiji? 11 . [ta je to ekolo{ka svest? __________________________________________________(upi{ite sami) 6.

Da li ekolo{ka politika uti~e na razvoj ekolo{ke svesti stanovni{tva Srbije? a) da b) ne c) mo`da d) ne znam 3. Kakav je `ivotni standard u gradu u Srbiji? _______________________________________________(upi{ite sami) 6. [ta podrazumevate pod pojmom “kvalitetan `ivotni standard”? ___________________________________________________________ _____________________________________________________________________(u pi{ite sami) II3 1. Kakav je `ivotni standard na selu u Srbiji? _______________________________________________(upi{ite sami) 5. Kako pobolj{ati `ivotni standard stanovni{tva u Srbiji? _______________________________________________(upi{ite sami) 7. Da li politi~ari Srbije imaju razvijenu ekolo{ku svest? a) da b) ne c) mo`da 12 d) ne znam ._______________________________________________(upi{ite sami) 4. Kako ekolo{ka politika uti~e na razvoj ekolo{ke svesti stanovni{tva Srbije? _____________________________________________(upi{ite sami) 4. [ta je to ekolo{ka politika? _____________________________________________(upi{ite sami) 2.

Kako se ogleda nerazvijena ekolo{ka svest politi~ara u Srbiji? _____________________________________________(upi{ite sami) 7.1. Da li ekolo{ku svest treba razviti kod svih ljudi Srbije kako bi se `ivotna sredina za{titila od zaga|enja? a) da b) ne c) mo`da d) ne znam 6.5.5%) -do 40 godina bilo je 30 ispitanika (15%) -do 50 godina bilo je 27 ispitanika (13. Obrada podataka .rezultati ankete Ovim istra`ivanjem obuhva}eno je 200 ispitanika {to predstavlja 100% od celokupnog broja.5%) -preko 50 godina bilo je 24 ispitanika (12%) 13 . razli~itog uzrasta. Kako razviti ekolo{ku svest politi~ara Srbije? _____________________________________________(upi{ite sami) 8. Da li politi~ari treba da se bave ekolo{kom politikom ako nemaju razvijenu ekolo{ku svest? a) da b) ne c) mo`da d) ne znam 9. Kako se ogleda razvijena ekolo{ka svest politi~ara u Srbiji? _____________________________________________(upi{ite sami) 6. od koga je 100 pripadnika mu{kog pola (50%) i 100 pripadnica `enskog pola (50%). -do 20 godina bilo je 20 ispitanika (10%) -do 30 godina bilo je 99 ispitanika (49. 2.

selo 28 (14%) grad 172 (86%) selo 25 (12.5%) neo`enjen 76 (38%) o`enjen 28 (14%) 6. 4.5%) radnika 74 (37%) neudata 48 (24%) udata 27 (13. # u {koli 89 (44.5%) grad 175 (87.5%) 2.5%) studenata 107 (53.5%) 14 . 20 (10%) # Nije odgovorilo 51 (24. da 102 (51%) ne 71 (35. 42 (21%) # Poznavanje principa o za{titi ~ovekove `ivotne sredine. 5. 7.5%) osnovna 19 (9. ll1 1.5%) ne 40 (40.5%) udovica 10 (5%) razvedena 11 (5.3.5%) srednja 51 (25. da 119 (59.5%) 4. # Znanje o za{titi ~ovekove `ivotne sredine i po{tovanje ekolo{kih propisa 91 (45.5%) # u porodici 46 (23%) # pomo}u masmedija 16 (8%) # nije odgovorilo 49 (24.5%) 3.5%) vi{a 74 (37%) visoka 60 (30%) u~enika 19 (9.5%) mo`da 14 (7%) nije odgovorilo 13 (6.5%) # Ekolo{ko znanje je znanje o prirodi i prou~avanje zakona prirode.

5%) 5.5%) # Lo{.5%) # Pobolj{anje `ivotnog standarda podi`e ekolo{ku svest. 2 (1%) 15 .5%) # nije odgovorilo 3 (1. 30 (15%) # Stanovni{tvo je okupirano sredstvima za egzistenciju tako da nemaju vreme da se bave ekolo{kim problemima. da 136 (68%) ne 38 (19%) mo`da 26 ( 13%) 2. 26 (13%) # Zavisi od li~nosti. ali nedovoljno. vaspitanjem 20 (10%) kroz obrazovni sistem 121 (60. 64 (32%) # Svest o za{titi ~ovekove `ivotne sredine. 135 (67.5%) 3. 22 (11%) # Nepodno{ljiv 5 (2. 20 (10%) # Nezadovoljavaju}i. 78 (39%) # To je svest ~oveka da treba da ~uva bogatstvo prirode.5%) 4.5. 65 (32. 153 (76. 3 (1. # Svest o zdravoj ~ovekovoj `ivotnoj sredini. # Malo razvijeniji nego na selu. 4 (2%) # nije odgovorilo 36 (18%) 6. # Zavisi od sela da li je ravni~arsko ili brdsko-planinsko.5%) putem masmedija 35 (17. 148 (74%) # Pozitivno 20 (10%) # Mi nemamo skoro nikakvo znanje o tome. 20 (10%) # Po{tovanje ekolo{kih propisa. # @ivotni standard u Srbiji je prili~no nizak. # Uti~e dosta jer onaj ko poseduje ekolo{ko znanje ne}e zaga| ivati `ivotnu sredinu.5%) ll2 1. # U dana{nje vreme negativno. 2 (1%) # Da ne treba zaga|ivati okolinu.5%) edukacijom 4 (2%) javnim tribinama 10 (5%) 7. 3 (1. 167 (83.5%) # Jako lo{.

32 (16%) # nije odgovorilo 14 (7%) 2. 150 (75%) 6. 11 (5. 2 (1%) # Kad od plate mo`e normalno da se `ivi. da 12 (6%) ne 41 (20. 16 . # Da se pokrije potro{a~ka korpa.5%) # Pozitivno. 22(11%) # Negativno. 21 (10.5%) ne znam 24 (12%) nije dalo odgovor 15 (7. 2 (1%) # Gde je `ivotna sredina ~ista da mo`e da se `ivi.5%) # Time {to propisuje zakon o za{titi ~ovekove `ivotne sredine. da 158 (79%) mo`da 3 (1.5%) mo`da 20 (10%) ne znam 103 (51. 3 (1. 154 (77%) # Plate koje omogu}avaju normalan `ivot.5%) ll3 1. 104 (52%) # Ne znam.# Lo{. # Politika o za{titi ~ovekove `ivotne sredine i sprovo|enje zakona koji ona propisuje. 25 (12. 48 (24%) # Gori nego ranije.5%) 3. # pove}ati plate 176 (88%) # smanjiti cene koje iz dana u dan rastu 2 (1%) # otvaranjem novih radnih mesta 20 (10%) # smeniti dana{nju vladu 2 (1%) 7. # Ekolo{ka politika nije usmerena ka za{titi `ivotne sredine. 150 (75%) 4.5%) nije dalo odgovor 24 (12%). 50 (25%) # Usmeravanje dru{tva prema prirodi u cilju o~uvanja i za{tite ~ovekove `ivotne sredine. 10 (5%) # Smanjiti broj nezaposlenih ljudi.5%) # Cene uskla|ene prema radni~kim primanjima.

da 152 (76%) ne 24 (12%) 9. Ekolo{ka svest u svom sadr`aju obuhvata i pona{anje pojedinca u odre|enim situacijama. # Politi~ari nemaju razvijenu ekolo{ku svest.5%) 7. 45 (22. 135 (67.5%) ne 1 (0. 120 (60%) # Saradnjom sa razvijenim zemljama koje sprovode ekolo{ku politiku. # ukazivanjem na posledice 116 (58%) # raznim protestima 32 (16%) # edukacijom 35 (17. 17 .5%) 8. Rezultati istra`ivanja Iz istra`ivanja vidimo da je jako bitan zna~aj razvijanja ekolo{ke svesti kod svih ljudi i gra|ana. da 199 (99.5%) 6. # Nezainteresovanost za za{titu `ivotne sredine. 16 (8%) # Ne prime}uje se njihova ekolo{ka svest.5%) # okupiti ih na predavanja iz Za{tite ~ovekove `ivotne sredine. Dana{nje dru{tvo zahteva sve ve}u razvijenost ekolo{ke svesti radi odr`avanja `ivota.5%) # Slabo reagovanje kada se desi neka ekolo{ka katastrofa. 17 (8. 58 (29%) # nije dalo odgovor 7 (3. izgra|ivanje dru{tveno po`eljnog pona{anja neophodno je zbog toga {to veliki broj ljudi usvaja u svakodnevnom pona{anju i delovanju koja nisu adekvatna ekolo{kim situacijama.5%) 7.5. Ekolo{ka svest se formira i razvija pod uticajem socijalnih snaga i promene vrednosnog sadr`aja koji je od velike va`nosti.

deca. 18 . Pojedinac ~ak mo`e biti daleko opasniji ukoliko mu se na vreme ne uka`e na opasnosti koje vrebaju zaga|enjem i razviti na vreme ekolo{ku svest kod svih ljudi i gra| ana. i time i od konzerviraju}eg. a ne samo tro{e}eg stava prema prirodi. Beograd. Postojanje ekolo{kih znanja omogu}ava shvatanje ekolo{ke situacije i preduzimanje mera za otklanjanje nepovoljnog toka.8. Za ekolo{ku edukaciju potrebno je pripremiti razne publikacije sa slikama i fotografijama o ugro`enim vrstama biljaka i `ivotinja iz okoline.154.str. Nisu opasne samo fabrike. ali i sada{njim generacijama. Posebno je va`an odnos prema vrednostima ekolo{ke sredine jer vrednost zdrave i ~iste sredine apsolutno nema prostornih granica. uz osnovne podatke o njima. a kasnije mladi ljudi. Ukoliko bi se sa realizacijom predvi|enih sadr`aja otpo~elo na vreme. kao i vi{e televizijskih emisija i javnih tribina koji se bave ovom problematikom. odrasli. tj. Ekolo{ka svest je nastala u te`nji da se na|e re{enje za suzbijanje ekolo{ke krize. sigurno bi imali druga~iji odnos prema prirodi. Ideje i institucije. Ekolo{ki neobrazovan ~ovek predstavlja opasnost i za sebe i za svoju okolinu jer zbog svoje neobave{tenosti o posledicama zaga| ivanja on degradira svoju okolinu. 1972. nuklearni otpad i automobili.. neodvojiv od odnosa prema budu}im generacijama.”4 4 Dr Jovan \or|evi}. vi{e filmova sa ovom tematikom. Zaklju~ak Ekolo{ka svest predstavlja zna~ajan segment koji nastaje u onom istorijskom periodu kada odnos prema prirodi dovodi do naru{avanja ekolo{ke ravnote`e u njoj. “^ovek `ivi i produ`uju}i se i zato je njegov odnos prema prirodi.”Radni~ka {tampa”.ekolo{ke krize.

Potkonjak.. 2003.”Radni~ka {tampa”. 19 . 1999. 5. V. 6.. “Svetlost”. J.: Didaktika ll. Sarajevo. 1999. M. 2. “Savez pedago{kih dru{tava Jugoslavije”. 4. 1972. “U~iteljski fakultet u Vranju”.: Uvod u metodologiju pedago{kih istra`ivanja sa statistikom. 1990. Nikoli}. V. Vranje. Stojanovi}. Ili}. J. R. 2006. Beograd. 2007. “U~iteljski fakultet”. Ban|ur. Beograd.: Doprinos socijalne ekologije za{titi ~ovekove `ivotne sredine. Beograd. D. J.. 3. Beograd. Vilotijevi}. Vranje.: Ideje i institucije. 7. \ukovi}..Literatura 1. Za{tita `ivotne okoline.: Obrazovanje i za{tita `ivotne sredine. \or|evi}. “Zadu`bina Andrejevi}”. S. “U~iteljski fakultet u Vranju”. N. Krulj. Krulj-Dra{kovi}.: Metodologija pedago{kih istra`ivanja.

.....................................3 2.....................................................3 3......Uticaj ekolo{ke svesti na za{titu ~ovekove `ivotne sredine.........................................................4 3...............................5 4.........................................................................1 1....................................2.............Sadr`aj Uvod.....................................................Dru{tveni cilj istra`ivanja..................................................... ...........................3 2...............................................6 5....................8 5...Pomo}ne hipoteze...............................Komparativna ili poredbena metoda.2 2...............8 20 ....................Istorijska metoda.........Nau~ni zna~aj istra`ivanja.............................1.........................................................................2..............................4 3....Metode istra`ivanja.............Dru{tveni zna~aj istra`ivanja.......................1...........5 4............Hipoteze istra`ivanja.............Statisti~ka metoda.....2............................................................................7 5............................5................................................................3.....................................................Nau~ni cilj istra`ivanja....................Zna~aj istra`ivanja...............................................Cilj istra`ivanja............................1..2.4...........................................8 5...........Metoda upitnika ili razgovora (intervju).................................................................................... ......................................................................1..........7 5..............................6 5......5 4.....................Glavna hipoteza...........................Metoda anketnog lista.

.................Rezultati istra`ivanja........................................18 21 .........6........................................Zaklju~ak...13 7..........................................Anketni list.........................Obrada podataka-rezultati ankete.......................................................................... ................. .......................17 Literatura..........................................................................................1...........17 8......................................................................9 6........