Optičke komunikacije, E1, 2009.god.

1/48

OPTIČKE KOMUNIKACIJE
Široka oblast savremenih telekomunikacija. Posebno intenzivno razvija se posle 1980. godine. Postoje i brojni primeri iz ranije prošlosti koji ne mogu da se svrstaju u optičke komunikacije u današnjem smislu, ali koristili su postupke za prenos poruka koje su bile vidljive korisnicima. (signalizacija, zastavice, semafori, svetionici, razni optički sistemi-francuski telegrafski sistem, za 15min na 200 km udaljenosti, itd.). Prvi naučni pokušaj provođenja svetlosti kroz dielektrik izveo je John Tyndall 1870. godine propuštajući svetlost kroz mlaz vode.

Slika 1. Pretpostavke u eksperimentu

Slika 2. Rezultat eksperimenta

Kao rezultat, možemo da zaključimo sledeće: svetlost može da se kreće kao na slici 3, prateći zakrivljenosti svetlovoda:

Slika 3. Kretanje svetlosti u svetlovodu Primenu optike u današnjem smislu pokrenuo je izum lasera 1960., i nakon nekoliko godina, prvih optičkih vlakana. Optičko vlakno je tanka staklena nit sačinjena od silicijuma. Staklo koje se koristi ima izuzetnu čistoću. Ne može se ni uporediti sa staklom na koje smo navikli. Staklo debljine nekoliko kilometara ima providnost običnog prozorskog stakla debljine 3-4mm. Svetlost putuje kroz staklena vlakna zahvaljujući pojavi koja se naziva totalna unutrašnja refleksija. Relacije kojima je opisano zarobljavanje svetlosti unutar ravne staklene ploče izveo je Fresnel još 1820. godine, 1966. godine Charles Kao i Georges Hockham utvrdili su da veliki gubici u optičkom vlaknu teoretski nastaju zbog malih nečistoća unutar stakla, a ne zbog unutrašnjih ograničenja samoga stakla. Procenili su da se gubici svetlosti koja putuje vlaknom mogu drastično smanjiti, sa 1000 db/km na manje od 20 db/km. Zahvaljujući otkriću Charlsa Kaoa i Georgea Hockmana 1970. godine počeo je vrlo intenzivan razvoj optičkih komunikacija kada je tim stručnjaka iz kompanije “Corning Glass” proizveo optičko vlakno dužine stotinu metara.

Optičke komunikacije, E1, 2009.god.

2/48

1976. god. započela je eksperimentalna primena optičkih vlakana u telefonskim sistemima Atlante i Chicaga, a 1984. godine pušteno je u rad optičko vlakno kompanije AT&T povezujući Boston i Washington. 1988. godine postavljen je prvi transatlantski optički kabel, sa pojačavačima na udaljenostima od 64 km. Tokom osamdesetih godina uloženi su ogromni napori da se otklone problemi vezani za popravku prekinutih optičkih kablova i da se poboljša tehnika njihovog postavljanja. 1991. godine prikazani su optički pojačavači koji su ugrađeni u same optičke kablove i koji su u stanju da obezbede 100 puta veći kapacitet od sistema sa elektronskim pojačavačima. 1996. godine postavljeni su kablovi sastavljeni isključivo od optičkih vlakana i preko Tihog okeana. Optički komunikacioni sistem prikazan je na slici 4.

Slika 4 Blok šema optičke komunikacione mreže Prenosni medijum čini optičko vlakno na čijim se krajevima nalaze odgovarajući priključci (konektori) koji obezbeđuju povezivanje predajnika i prijemnika sa optičkim vlaknom. Predajnik generiše signal koji je prilagođen prenosu kroz optičko vlakno. Prijemnik detektuje oslabljenu i zašumljenu poruku i konvertuje je u formu potrebnu krajnjem korisniku. Najvažnije osobine optičkog komunikacionog kanala jesu: veliki informacioni kapacitet (ogroman propusni opseg svetlovoda), mala podužna slabljenja signala u sistemu, otpornost na različite smetnje elektromagnetne ili radiofrekvencijske prirode usled dielektričnog karaktera svetlovoda, relativno mali gabariti i masa elemenata prenosnog sistema koji su posledica kratkih talasnih dužina iz optičkog spektra, kao i zaštićenost od ometanja i prisluškivanja. U malobrojne mane primene optičkih vlakana mogu se ubrojati: relativno visoka cena kablova, kablovskog pribora i linijske opreme, kao i velika osetljivost na mehanička dejstva. Danas optička vlakna prenose preko 85% ukupnog saobraćaja. Trase interkontinentalnih podvodnih kablova prikazane su na slici 5.

Optičke komunikacije, E1, 2009.god.

3/48

Slika 5. Trase interkontinentalnih kablova

SVETLOST.
Iako svi znamo da je svetlost veoma važna pojava za naše čulo vida (neki ga nazivaju najvažnijim čulom), objašnjenje i definisanje svetlosti kao takve nije nimalo jednostavno. Postoje tri tumačenja: - Svetlost kao EM talas, ne razlikuje se od radio talasa, osim što ima veoma visoku učestanost i malu talasnu dužinu, - Svetlost kao skup zrakova (svetlosnih zrakova). Pogodan u nekim primenama. - Svetlost kao skup čestica, tzv. fotona. Vidljiva svetlost zahvata opseg talasnih dužina od 380 do 740 nanometara. Na početku infracrvene oblasti nalazi se opseg talasnih dužina koji se koristi u optičkim komunikacionim sistemima, od 800 do 1600 nanometara.

Slika 6. Spektralni opsezi i položaj vidljive i infracrvene (IR) svetlosti U fizici su zakoni prelamanja svetlosti, svetlosne optike, refrakcije (promene pravca), indeksa prelamanja, poznati od početka 17. veka. Izuzetan značaj u razvoju optičkih komunikacija ima otkriće lasera, 1958 god. Poluprovodnički laseri razvijeni su 1963. godine. Primena optičkog vlakna kao provodnika svetlosnog signala značajno je zavisila od tehnologije izrade vlakna, prvenstveno eliminacije nečistoća koje utiču na slabljenje, mehaničke izdržljivosti i zaštite vlakna od lomljenja.

Optičke komunikacije, E1, 2009.god.

4/48

1962.god. optičko vlakno imalo je slabljenje 1000dB/km (atmosfera 20-30 db/km). 1970. vršeni su prvi eksperimenti, a 1976 počela je instalacija prvih optičkih kablova. Kod nas je postavljanje optičkih sistema počelo 1984 u BG, a 1991. postavljena je optička veza NS Sremski Karlovci.

PRELAMANJE SVETLOSTI. SNELOV ZAKON
Prva važna stvar jeste činjenica da svetlost ima najveću brzinu u vakuumu, c = 3 ⋅ 10 8 m / s . U drugim medijima brzina je manja. Definiše se indeks prelamanja

n=

gde je v brzina svetlosti u posmatranom materijalu. Za staklo indeks prelamanja ima vrednosti između 1,4 i 1,5. Kasnije će se pokazati sledeća interesantna osobina: pošto brzina zavisi i od talasne dužine svetlosti, indeks prelamanja se malo menja u zavisnosti od talasne dužine. Tabela 1 Indeks prelamanja nekih materijala Materijal Vazduh Voda Etil alkohol Kvarcno staklo Indijum fosfat Galijum arsenid Silicijum Aluminijum galijum arsenid Germanijum Indeks prelamanja 1.0 1.33 1.36 ≅1.5 3.21 3.35 3.5 3.6 4.0

c v

Slika 7. Ilustracija promene ugla prelamanja pri prelasku iz jednog u drugi medijum

Slika 8. Ilustracija Snelovog zakona

Slika 9. Ilustracija preko brzine kretanja frontova

45 = 1. gumeni ili neki drugi zaštitni sloj.435 = = 0. 2009. E1. 5/48 Prema Snelovom zakonu.435 . b) Kritični ugao ima vrednost φ c = arcsin⎜ ⎜ ⎞ ⎟ = arcsin (0.45 b) Odredi koliki je kritični ugao i normalizovana razlika indeksa prelamanja u tom slučaju.45 − 1. unutrašnjim (jezgro) i spoljašnjim (omotač). Normalizovana razlika je: Δ ≈ 1 n1 1. Postoji razlika između numeričkog otvora kod SI i kod GI vlakana.99 ⋅ 1.45 ⎛ n2 ⎝ n1 Geometrijske osobine vlakna Vlakno je stakleni cilindar sa dva sloja. Slika 10. NUMERIČKI OTVOR (NUMERIČKA APERTURA) Postoji maksimalni ugao pod kojim svetlosni zrak može da uđe u vlakno iz vazduha i da nastavi da se prostire kroz jezgro vlakna. Rešenje: a) Iz uslova zadatka lako se izračunava: n 2 = 0.Optičke komunikacije.9 0 (kalkulator mora da se ⎟ ⎠ n − n 2 1.99 ⋅ n1 = 0.god. . postoji veza između indeksa prelamanja i uglova pod kojima svetlost pada na graničnu površinu: n1 ⋅ sin φ1 = n 2 ⋅ sin φ 2 Postoji i kritični ugao. podesi na rad u stepenima).99 ) = 81. φ c za koji je φ 2 = φ 2 max = π / 2 pa je sin φ c = Korisna veličina: Normalizovana razlika indeksa prelamanja: n2 n1 Δ= 2 n12 − n2 n1 − n2 ≈ ako prihvatimo da približno važi n1 + n2 ≈ 2n1 n1 2n12 PRIMER. a) Odredi indeks prelamanja n 2 koji je za 1% manji od n1 = 1. Izgled optičkog kabla – 3D i poprečni presek optičkog vlakna sa promenom indeksa prelamanja (bez primarnog omotača) Vlakno se u ranoj fazi izrade umotava u plastični.01 .

6/48 Neka se vlakno nalazi u vazduhu čiji je indeks prelamanja n0 = 1 . Na osnovu ove osobine razlikujemo: • • multimodna (multimode fiber MM).Optičke komunikacije. Na ulazu svetlosnog talasa u vlakno važi izraz: n0 ⋅ sin φ granicno = n1 ⋅ sin φ1 Ako je ulazni ugao jednak graničnom. 2 2 Treba istaći da je indeks prelamanja jednak u svakoj tački na poprečnom preseku jezgra.god. Slika 12. Zbog toga je lokalna vrednost numeričkog otvora: ⎧ n 2 −n 2 ⎪ 2 NA(r ) = ⎨ 1 ⎪0 ⎩ r≤a r>a Slika 11. E1. ugao na prelazu talasa iz jezgra u omotač jednak je kritičnom uglu. Kretanje svetlosnog zraka kroz vlakno sa skokovitim indeksom prelamanja (SI vlakno) Najčešća podela optičkih vlakana vrši se prema broju modova koji se prostiru kroz jezgro. 2009. ostali indeksi prelamanja veći su od 1. za koji važi: sin φ c = n2 n1 Iz osobina pravouglog trougla važi: φ1 + φ c = π 2 2 pa važi i sledeća veza: sin φ1 = cos φ c = 1 − sin φ c = 1 − n2 n1 2 2 Numerički otvor za SI vlakno definisan je kao: NA = n0 ⋅ sin φ granicno = n1 ⋅ sin φ1 = n1 ⋅ 1 − n2 n1 2 2 = n1 − n 2 . kroz čije se jezgro prostire samo jedan mod. Karakteristične dimenzije jezgra i omotača optičkih vlakana (dimenzije su u μm) . kroz čije se jezgro prostire više modova (stotine čak i hiljade) i monomodna (single-mode fiber SM).

a n1 i n2 indeksi prelamanja jezgra i omotača.god. neki autori kažu diskretna talasna forma) mogu da se prostiru kroz vlakno. . E1. λ talasna dužina svetlosti u vakuumu. V pokazuje koliko će se modova prostirati kroz vlakno. ali V-parametar nije jednak broju modova. U tabeli su navedene neke tipične dimenzije jezgra. odgovarajuće vrednosti za normalizovanu razliku Δ i primene. Beselove funkcije. za izračunatu vrednost V. na slici 13. Veza između broja modova i V-parametra prilično je složena i daje se grafički. Ključni parametar jeste tzv. 7/48 Tipične dimenzije vlakna date su u sledećoj tabeli. MOD.Optičke komunikacije. intuitivno razumljivi elementi prostiranja. V parametar (normalizovana frekvencija vlakna) V = 2πa λ 2 n12 − n2 = 2πa λ n1 2Δ gde je a poluprečnik jezgra vlakna. Zbog graničnih uslova koji se javljaju unutar optičkog vlakna. Posmatraju se samo neki. 2009. i ovde su izostavljeni.4 . Slika 13. SVETLOSNI MODOVI Postupci modelovanja i proračuna prostiranja elektromagnetskih talasa u vlaknu veoma su složeni. Broj modova dobija se prebrojavanjem preseka vertikale. neophodni za razumevanje postupak prostiranja svetlosti kroz vlakno. samo neke kombinacije svetlosnih zraka (nazivamo ih MODOVI. sa nacrtanim krivama. omotača. obuhvataju talasne (Maxwellove) jednačine. Zavisnost broja modova od V-parametra Granična vrednost V-parametra za monomodno vlakno iznosi V < 2.

Na slici 15. Parametar V je veći od 2. dok se modovi višeg reda reflektuju od graničnih površina. a oni sa najnižim redom kreću se uz osu vlakna. Na slici se može uočiti disperzija. 2009. Na slici 14. Ovakvo vlakno naziva se gradijentno (GI) vlakno. SI vlakno SI vlakna mogu da budu monomodna i multimodna. Prostiranje modova kroz različite tipove vlakana . λcutoff = 2πa 2 2πa 2 n1 − n2 = n1 2Δ 2. najmanja talasna dužina za koju se dato vlakno ponaša kao monomodno vlakno. Modovi visokog reda kreću se pod najvećim uglom prema osi vlakna.god. prikazan je profil indeksa prelamanja vlakna kod kog je promena indeksa prelamanja skokovita. E1. od vrednosti n1 duž ose jezgra do n 2 u omotaču ( n1 > n 2 ). tj. npr. Više o disperziji biće govora kasnije.4 Ako je V veće od 2. Slika 14.4 2. Ako je talasna dužina svetlosti manja od vrednosti odsecanja. Kod multimodnih vlakana modovi nižeg reda kreću se duž ose vlakna. za V=4 postoje tri moda. Ovakvo vlakno naziva se step-indeks (SI) vlakno. kao razlika koja nastaje zbog toga što modovi prelaze put različite dužine. prikazan je profil indeksa prelamanja vlakna kod kog je promena indeksa prelamanja postepena.Optičke komunikacije. Približan izraz za određivanje broja modova N za V >> 2. od vrednosti n1 u jezgru do n 2 u omotaču ( n1 > n 2 ). Slika 15. GI vlakno Na slici 16. prikazano je kako se modovi kreću kroz različite tipove optičkih vlakana. od jedan naviše.4 i vlakno više nije monomodno.4 u vlaknu se prostire više modova. 8/48 Prema V parametru i njegovoj graničnoj vrednosti može da se odredi i talasna dužina odsecanja. Prema slici.4 dat je empirijski kao N≈ V2 2 Modovi imaju svoj redni broj. a) b) c) Slika 16.

Monomodno vlakno Da bi V-parametar bio dovoljno mali. Promena se može opisati izrazom: . Indeks prelamanja može se analitički definisati kao: ⎧n1 r < a n( r ) = ⎨ ⎩n 2 r > a gde je n1 indeks prelamanja jezgra vlakna. sa ciljem da se popravi kapacitet kabla. Sa druge strane. do samo jednog moda. GRADIJENTNO (GI) VLAKNO Radi se o vlaknu sa kontinualnom. sa zavisnošću kao na slici a). potrebno je da poluprečnik jezgra bude mali i da normalizovana razlika Δ takođe bude mala.4. 2009. V ne sme da bude previše mali jer je tada slabljenje preveliko. tj. a da talasna dužina bude dovoljno velika. Profili indeksa prelamanja Različiti profili indeksa prelamanja. E1.god. 9/48 Još veće smanjenje proširenja impulsa može se postići smanjenjem broja prenošenih modova.Optičke komunikacije. naziva se SI vlakno. Slika 17. gradijentnom promenom indeksa prelamanja. a n 2 indeks prelamanja omotača. da se poveća bitska brzina. Idealne su vrednosti između 2 i 2. Varijacije profila indeksa prelamanja STEP INDEKS (SI) VLAKNO Vlakno sa dve vrednosti indeksa prelamanja.

Vrednost NA nije konstantna u svakoj tački poprečnog preseka. ⎟ ⎝ ⎠ Numerički otvor kod gradijentnog vlakna Teže ga je definisati jer se indeks prelamanja i ugao prihvatanja svetlosti menja sa udaljenošću od ose vlakna. n(r ) . Δ normalizovana razlika indeksa prelamanja od sredine do ivice jezgra. Broj modova kod gradijentnog vlakna može da se proceni pomoću formule ⎛ g ⎞ V2 N ≈⎜ ⎜ g + 2⎟⋅ 2 . Disperzija izaziva . parametar g ima vrednost oko 1. svi stižu u približno isto vreme na kraj vlakna i time značajno (do 10 puta) smanjuju proširenje impulsa na izlazu u odnosu na SI vlakno.nelinearnosti u vlaknu. a poluprečnik vlakna.slabljenje optičkog signala . DISPERZIJA. Multimodno gradijentno vlakno Za gradijentna vlakna definiše se V-parametar. Uzani (kratkotrajni) impuls koji se generiše na izvoru svetlosti. Pojava se naziva disperzija. na isti način kao i kod vlakana sa skokovitom promenom. 2009.god. a g je parametar profila ili gradijent gradijentnog vlakna. Modovi koji prelaze duži put kreću se brže od modova koji prelaze kraći put. polako se proširuje u toku prostiranja kroz optičko vlakno.Optičke komunikacije. a za step-indeks vlakno g → ∞ (sadržaj zagrade manji je od 1 pa zagrada teži nuli). pošto ni indeks prelamanja jezgra nije konstantan. dobija se: ⎧(n 2 (r ) − n 2 )1 / 2 ≈ NA(0) ⋅ 1 − 2Δ(r a )γ ⎪ 2 NA(r ) = ⎨ ⎪0 ⎩ r≤a r>a SLABLJENJA I GUBICI U OPTIČKOM VLAKNU Postoji nekoliko osobina vlakna koje se smatraju veoma važnim: . Na malo složeniji način definiše se lokalna vrednost numeričkog otvora kao: 2 NA(r ) = (n 2 (r ) − n2 ) 0.5 Kad se u ovu jednačinu uvrsti izraz koji pokazuje promenu indeksa prelamanja. Zahvaljujući tome. Signal se prostire kroz vlakno.92. U praksi. Za g=2 radi se o vlaknu sa paraboličnim profilom. a profil indeksa prelamanja vrlo je blizak paraboli. SLABLJENJE. r udaljenost od ose vlakna. U toku prostiranja smanjuje se snaga signala. 1 ⎧ g 2 ⎤ ⎡ ⎛r⎞ ⎪ ⎪ n(r ) = ⎨n1 ⋅ ⎢1 − 2Δ⎜ a ⎟ ⎥ ⎝ ⎠ ⎥ ⎢ ⎦ ⎪ ⎣ ⎪n 2 ⎩ 10/48 r<a r>a gde je n1 indeks prelamanja na osi jezgra vlakna.disperzija vlakna . za g = 1 profil je trougaoni. E1.

izražen u jedinicama 1 ili ekvivalentnim. Slika 18. Zavisnost slabljenja optičkog vlakna od talasne dužine za tipično multimodno silicijumsko vlakno Primer: . α p koeficijent slabljenja vlakna. mW / μm 2 ). Ovi gubici značajno zavise od talasne dužine primenjene svetlosti. Nelinearnosti u vlaknu koje ne dolaze do izražaja kod malih gustina snage postaju izražene. Obično se zavisnost vrednosti koeficijenta slabljenja od talasne prikazuje grafički. jer impulsi na ulazu u prijemnik ne smeju da se preklapaju. Kod kombinacije takvih izvora i vlakana ostvaruju se veoma visoke gustine snage (snage po jedinici površine. P(x) snaga na udaljenosti x od početka vlakna. Lamberovim zakonom: P( x) = P(0) ⋅ e −α p x . NELINEARNOST. Obično se slabljenje izražava preko koeficijenta podužnog slabljenja. Treba objasniti razloge za pojavu disperzije i ograničenja koja se javljaju. ili na bitsku brzinu ili na ostvarivu dužinu veze.Optičke komunikacije. Danas postoje veoma snažni izvori svetlosti i vlakna sa veoma malim prečnikom jezgra. kao na slici 18. Ovaj koeficijent izračunava se kao α =− ⎡ P( L) ⎤ ⎡ dB ⎤ 10 ⋅ log10 ⎢ ⎥ ⎢ ⎥ L ⎣ P(0) ⎦ ⎣ km ⎦ gde je L dužina vlakna a P(0) i P( L) snage signala na ulazu i izlazu. 2009. gde je P(0) početna ili upadna snaga. Javljaju se ograničenja koja utiču ili na snagu svetlosnog signala. E1. 11/48 ograničenja u brzini prenosa. SLABLJENJE vlakna Snaga svetlosnog signala u optičkom vlaknu slabi sa povećanjem udaljenosti od izvora svetlosti.god. Matematičke veze date su tzv. Ova formula se u praksi m malo koristi jer je njena primena teška za izračunavanje.

VARIJANTA 1. Pout = 10 (−23.0 33.1 12.8 15. 2009.32 = 10 0. snage prema kojoj se računa nivo ulazne snage.2 -19 -20.8 / 10 ) = 10 0.9 66. Postoji više mogućih referentnih vrednosti: 1 W .79 μW VARIJANTA 2. E1.7 38. Pošto je referentni nivo bio μW .79 ⋅ 10 −3 mW = 4.1 75.1 19. Pošto je referentni nivo bio mW .8 -23.1 25. ( ) Nivo izlazne snage izračunava se tako što se od nivoa ulazne snage oduzme slabljenje: Pout (dBm ) = Pin (dBm ) − slabljenje = −10 − 13. dobija se snaga u mW . Nivo izlazne snage izračunava se tako što se od nivoa ulazne snage oduzme slabljenje: Pout (dBμ ) = Pin (dBμ ) − slabljenje = 20 − 13. 2 / 10 ) = 10 −2. dobija se izlazna snaga u μW .Optičke komunikacije.2 Nivo snage ( dBμ ) 20 19.1 57.8 11 9. podeljenim sa 10. tj. Ako je izabrana referentna vrednost 1 μW .8 Snaga ( μW ) 100 87.2 6. 1 mW ili 1μW .8 -12.2 -14.4 18.god.2 14 12.6 dB = 13. 68 ⋅ 10 −3 = 4. Ako je izabrana referentna vrednost od 1 mW .4 -13 -13. kolika će snaga postojati u vlaknu na udaljenosti od 22km od predajnika? Rešenje: Pošto je slabljenje dato u dB / km Ulaznu snagu pretvaramo u dB.2 dBm Izlazna snaga određuje se inverznim logaritmovanjem nivoa izlazne snage.6 -14.6 17 16.6 dB / km .2 = −23. Ako predajnik u vlakno ubaci snagu od 100 μW .2 -11.79 μW U sledećoj tabeli mogu se videti nivoi snage i stvarne snage signala u duž optičkog vlakna u prethodnom primeru.2 dB .2 17. Udaljenost (km) 0 1 2 3 4 5 6 7 8 10 12 15 18 22 Nivo snage (dBm) -10 -10.6 dB / km .8 dBμ Izlazna snaga određuje se inverznim logaritmovanjem nivoa izlazne snage.2 = 6. tada je nivo ulazne snage ⎛ 10 −4 ⎞ ⎛ P (W ) ⎞ P (dBμ ) = 10 ⋅ log⎜ in −6 ⎟ = 10 ⋅ log⎜ −6 ⎟ = 10 ⋅ log 10 2 = 20 dBμ ⎜ 10 ⎟ ⎝ 10 ⎠ ⎝ ⎠ ( ) Slabljenje se računa nezavisno od izabrane referentne vrednosti i iznosi 13.6 -11.6 8.3 4. Prvi korak je izbor referentne snage. Pout = 10 (6. tada je nivo ulazne snage ⎛ 10 −4 ⎞ ⎛ P (W ) ⎞ P (dBm ) = 10 ⋅ log⎜ in −3 ⎟ = 10 ⋅ log⎜ −3 ⎟ = 10 ⋅ log 10 −1 = −10 dBm ⎜ 10 ⎟ ⎝ 10 ⎠ ⎝ ⎠ Pošto se na svakom kilometru nivo snage umanjuje za 0.8 -16 -17.1 43.8 18.8 . podeljenog sa 10.4 15. na 22km unosi se slabljenje od ukupno 22 ⋅ 0. 68 = 4.5 50. 12/48 Optičko vlakno ima slabljenje od 0.2 dB . 68−3 = 10 0.

Ilustracija apsorpcije na nečistoćama RASEJANJA Do rasejanja dolazi kad se svetlosni zrak sudara sa uzročnicima rasejanja i deo energije emituje u raznim pravcima.99dBm .rasejanja (raspršivanje svetlosti) . -14dBm pretvara se u 10 −1. međutim. tj. 4 = 0. Rejlijevo rasejanje je linearno rasejanje. različitim od onog u kom se zrak primarno kreće. E1.zračenje na mestima savijanja.Optičke komunikacije. tj. Nečistoće mogu da se unesu u vlakno u bilo kojoj fazi izrade vlakna (proizvodnja preforme staklenog valjka ili izvlačenje vlakna i dodavanje plastične zaštite).god. APSORPCIJA U MATERIJALU I NEČISTOĆAMA Čak i u najčistijem materijalu dolazi do slabljenja signala. deo svetlosne energije može da se pretvori u npr. usled nesavršenosti postupka izrade. Na slici 19 data je ilustracija ove pojave.apsorpcija na nečistoćama (uglavnom jonima metala i vodene pare) . Npr. Veliko povećanje talasne dužine. Npr. ⎝ 1mW ⎠ 2) Pretvaranje dBm u snagu. ne menja se učestanost svetlosnog zraka. one dodatno pospešuju slabljenje. Nastaje usled promena gustine vlakna na pojedinim delovima vlakna.0398mW = 39. dB i dBm su potpuno kompatibilni. hrom. toplotu pa dolazi do slabljenja signala. Potrebno je poznavanje referentne vrednosti. nije moguće jer pri velikim λ dolazi do značajnog povećanja apsorpcije.8μW . Mogu se podeliti na linearna i nelinearna. Nečistoće su uglavnom metalni joni (gvožđe. Kod linearnih rasejanja. 3) Primena u projektovanju optičkih komunikacionih sistema: Što duže treba raditi u dB. odnosno množe). Prilikom sudara svetlosnog zraka sa ovim nešistoćama. . UZROCI SLABLJENJA Postoji nekoliko važnijih uzroka za pojavu gubitaka u vlaknu. . a gubici se zatim akumulišu (sabiraju u logaritamskim veličinama. 2009. − Slika 19. 13/48 Sa logaritamskim jedinicama važno je poznavati sledeće korake: 1) Pretvaranje snage u nivo snage. Postoji više vrsta rasejanja. To su: . 5W pretvara se u 10 log⎜ ⎛ 5W ⎞ ⎟ = 10 log(5000 ) = 36.nehomogenosti na granicama jezgra i omotača. Svaki od ovih uzroka nezavisno dovodi do pojave gubitaka. do pretvaranja svetlosne energije u toplotnu energiju. mogu se sabirati. nikal) i voda.apsorpcija u materijalu . Ovo slabljenje je proporcionalno sa 1 λ4 i smanjuje se sa povećanjem talasne dužine svetlosnog signala. Ako u vlaknu postoje nečistoće. bakar. OH joni.

Obično se javlja kad defekti imaju dimenzije oko λ 10 . Razlog leži u maloj promeni uglova pod kojima se lome svetlosni zraci i u pojavi da mali deo svetlosti ipak napušta jezgro optičkog vlakna. 2009. u obliku pukotina. udubljenja i deformacija koje mogu da izazovu promenu kretanja pojedinih svetlosnih modova i ukupno slabljenje svetlosti. Makrokrivine se javljaju u postupku polaganja . Kod nelinearnih rasejanja dolazi do značajnog raspršivanja energije u raznim pravcima i do promene učestanosti raspršene svetlosti. Javlja se usled molekularnih vibracija u staklenoj rešetki. Ilustracija uticaja nehomogenosti na granicama jezgra i omotača Umanjuju se poboljšanjima u tehnologiji izrade vlakna. sitnih mehurića u vlaknu ili promena u prečniku pojedinih slojeva vlakna. Najveći deo snage gubi se iz modova višeg reda. ZRAČENJE NA MESTIMA SAVIJANJA Na mestima na kojima je vlakno savijeno ipak dolazi do slabljenja svetlosnog signala. 14/48 Mie rasejanje je linearno rasejanje koje se javlja usled defekata u promeni indeksa prelamanja. NEHOMOGENOSTI NA GRANICAMA JEZGRA I OMOTAČA Na granicama između jezgra i omotača mogu se pojaviti različite nesavršenosti. tj. Na slici 21. Ne postoje neki posebni postupci za proračun slabljenja. onih modova koji pod najvećim upadnim uglom dolaze do granice između jezgra i omotača. E1. data je ilustracija ove pojave.Optičke komunikacije. Dovodi do pojačanja svetlosti u pravcu prijemnika. kao i usled eventualnih mehaničkih pritisaka i nagnječenja vlakna. Ramanovo rasejanje je nelinearno rasejanje.god. samo procena da se javlja slabljenje do jednog dB po kilometru.postavljanja vlakna. Slika 21. Dovodi do rasejanja svetlosti u suprotnom pravcu i do umanjenja svetlosti koja dopire do prijemnika. . Mikrokrivine se javljaju u procesu izrade omotača vlakna. Ilustracija promene položaja normale i zračenja na mestima savijanja Postoje dve vrste krivina. Slika 20. Briluenovo rasejanje javlja se takođe usled molekularnih vibracija. ali sa promenjenom učestanosti. Na slici 20. sa povećanjem i umanjenjem učestanosti. data je ilustracija ove pojave. nastalih usled savijanja vlakna: MIKRO i MAKRO krivine.

Makrokrivine značajno utiču na slabljenje samo ako je prečnik krivine manji od jednog centimetra.god. DISPERZIJA vlakna Oblik impulsa se pri prenosu kroz optičko vlano proširuje zato što se energija prenosi kroz veći broj modova koji se kreću putanjama različitih dužina. Pojava je ilustrovana na slici 22.materijalna (hromatska) MODALNA DISPERZIJA Modalna disperzija nastaje zbog toga što modovi unutar step-indeks vlakna imaju različite putanje. Δτ mod al = Lmax − L 1 ⎛ Lmax ⎞ = ⎜ − 1⎟ v⋅L v⎝ L ⎠ c n1 Brzina kretanja svetlosti u jezgru vlakna iznosi v = Između najduže putanje. disperzija po jedinici dužie vlakna. E1. Čak i kod monomodnog vlakna dolazi do disperzije. Obično se definiše podužna modalna disperzija. Impuls na ulazu a) i na izlazu vlakna b) Postoje nekoliko tipova disperzije: . važniji su zaključci. Ova pojava može da se spreči npr. Ilustracija disperzije. čvrstim omotačem koji štiti vlakno od tako oštrog savijanja. 15/48 Proračuni slabljenja zasnovani su na empirijskim formulama. Nisu preterano važne. L Rešenje. dužine vlakna i indeksa prelamanja postoji sledeća veza: . Problem se rešava prema osnovnim zavisnostima brzine. 2009. tj. Modalna disperzija može se relativno lako izračunati iz optičkih i geometrijskih osobina vlakna. Slika 22.modalna . puta i vremena.Optičke komunikacije. PRIMER: Odrediti podužnu modalnu disperziju Δτ mod al = t max − t min . Impuls na ulazu pojavljuje se kao prošireni impuls na izlazu vlakna.

00025. na četvrtoj decimali. Zavisnost indeksa prelamanja od talasne dužine data je na slici 23. Dobija se: Δτ mod al = 1 c n1 ⎛ n1 ⎞ n n − n2 n1 ⋅ Δ ⎜ − 1⎟ = 1 ⋅ 1 = ⎜n ⎟ c n2 c ⎝ 2 ⎠ MATERIJALNA DISPERZIJA Materijalna (intramodalna. Iako veoma male. Promena indeksa prelamanja na širini od 20nm približno iznosi 0. Svaki izvor emituje svetlost čiji spektar zauzima određeni opseg učestanosti. E1. zavisi od talasne dužine svetlosti. prikazan je oblik spektra koji emituju dve vrste optičkih predajnika. Slika 23. tj. ali ipak postoje i utiču na brzinu prostiranja svetlosti. Svaka frekvencija u tom opsegu kreće se različitom brzinom pa se zbog toga na izlazu iz vlakna dobija impuls promenjenog oblika. talasnih dužina. Razlika brzine svetlosti iznosi oko 36km/s. 16/48 sin θ1c = L Lmax = n2 n1 gde je θ1c granični ugao. LED dioda i laserska dioda. Zavisnost indeksa prelamanja od talasne dužine svetlosti .Optičke komunikacije. Na slici 24.god. 2009. ove razlike ipak utiču na pojavu disperzije. Promene indeksa prelamanja veoma su male. hromatska) disperzija nastaje zbog toga što indeks prelamanja.

17/48 Slika 24. .Optičke komunikacije. Propusni opseg dat je u jedinicama MHz ⋅ km . kao proizvod dužine segmenta i širine njegovog propusnog opsega. Npr.god. Disperzija se u katalozima opisuje indirektno. E1. to znači da na dužini od 1km ima propusni opseg 500 MHz . Oblik spektra optičkog signala za LED i lasersku diodu Specifikacije proizvođača Proizvođači vlakna u katalozima daju podatke na osnovu kojih projektanti odlučuju da li im određeni tip vlakna odgovara ili ne. a na dužini 10km propusni opseg iznosi 50 MHz . preko parametra koji se zove propusni opseg. Ako vlakno ima propusni opseg 500 MHz ⋅ km . 2009. PRIMER: Izvesti izraz za materijalnu disperziju u vlaknu.

γ može da izazove i pojačanje i slabljenje signala u vlaknu.oblasti sa lokalnim minimumima slabljenja.god.fazna modulacija u samom signalu pri prenosu jednog signala .fazna unakrsna modulacija ako se prenosi više signala. tj. 2009. 18/48 NELINEARNOSTI u vlaknu (str.79) Postupak prenosa svetlosti kroz vlakno opisuje se na veoma složen matematički način. oko 850-900. iako je γ malo.Optičke komunikacije.stimulisano Briluenovo i Ramanovo rasejanje. prvi. .nelinearna promena indeksa prelamanja . Poslednji sabirak sa koeficijentom nelinearnosti γ presudno utiče na pojavu nelinearnosti. član može da postane značajno velik. faznu modulaciju. Optički prozori . Može da bude i kompleksno pa da izazove promene faze. u kombinaciji sa velikom snagom. drugi 1300 i treći 1550 nm. Može da se javi: . E1. .

staklena cev se dodatno zagreva i pretvara u stakleni štap (preformu). a preform se stavlja u drugu peć u kojoj se vrši ravnomerno zagrevanje do temperature na kojoj se staklo topi.1%. U osnovi. Ove primese utiču na vrednost indeksa prelamanja. Preciznost prečnika vlakna dobijenog na ovaj način iznosi oko 0. Ovi slojevi talože se sa unutrašnje strane staklene cevi koja se ravnomerno zagreva u posebnom uređaju. Ilustracija proizvodnje preforme Nakon nanošenja zaštitnog sloja vlakno se namotava na bubnjeve od kojih se zatim proizvode optički kablovi. Ilustracija proizvodnje preforme Slika 26. dužine 60 do 120cm. složenim kontrolisanim hemijskim postupkom vrši se naparavanje slojeva stakla sa različitim primesama. E1. Preform se rotira i aksijalno pomera unutar grejača da bi se izvršilo ravnomerno nanošenje slojeva stakla. Na slici 26. Prečnik vlakna kontroliše se optičkim merenjem koje utiče na brzinu izvlačenja vlakna. cilindrični preform prečnika 10 do 25mm. i namotava se na bubnjeve. U drugoj fazi preform se ravnomerno zagreva do 20000C. Postupak izrade ilustrovan je na slici 25. 19/48 Proizvodnja optičkog vlakna Postupak proizvodnje nije jednostavan. Kad se završi proces formiranja preforme. Kad se natalože svi slojevi. Preform se zatim razvlači u stakleno vlakno preko kojeg se nanosi zaštitni plastični sloj. Sastoji se od slojeva stakla koji imaju odgovarajuću debljinu i indeks prelamanja. Sastoji se od dve faze. ilustrovan je malo drugačiji postupak sa taloženjem stakla na metalnu osovinu. izvlači se osovina.Optičke komunikacije. Slika 25. Druga faza naziva se izvlačenje vlakna. na temperaturi do 18000C.god. U prvoj fazi proizvodi se tzv. . Otopljeno staklo izvlači se u optičko vlakno pomoću veoma preciznog mehanizma koji kontroliše dimenzije vlakna. 2009.

itd.pojačanja koja ostvaruju uzdužnu snagu vlakna. Spoljni omotač mora da ima hrapavost koja omogućava jednostavnu montažu vlakna.ispuna. . Slika 27. jedno ili više njih .god.. Snaga kabla često se ostvaruje primenom kevlara. 20/48 Iz jednog preforma dobija se vlakno dužine 5km. 2009. Razvlačenje predstavlja ozbiljan problem u izradi optičkih kablova zato što mnogi materijali izdržavaju čak i do 20% produžavanja pre nego što dođe do kidanja. a proces traje nekoliko časova. vlage. . svetlosna. otpornost na vlagu i isparavanja. Ponekad kabel mora pored optičkog vlakna da vodi i energetski kabel. dok je kod optičkog vlakna moguće razvlačenje do 1%.. pritiska. Struktura kabla mora da sadrži sledeće elemente: .. kao i od oglodara. jednostavnost montaže i održavanja. .omotača koji mehanički štiti kabel od oštećenja. drugih hemijskih i prirodnih uticaja. dodaju se bakarni provodnici. Ilustracija postupka izvlačenja vlakna Izrada optičkih kablova Od kablova koji sadrže optička vlakna mogu se zahtevati sledeće osobine: čvrstina kabla. Ako je potreban prenos električne energije. mekani materijal koji se nalazi neposredno uz vlakno i štiti ga od mehaničkog dejstva. stabilnost karakteristika pri promenama temperature i usled starenja. nagnječenja i ostalih lokalnih uticaja.). zaštita optičkog vlakna (mehanička. E1. Problem se rešava spiralnim umotavanjem optičkog vlakna unutar kabla.optičko vlakno. Postupak je ilustrovan na slici 27. Veoma je važno što su funkcije uzdužne snage i uzdužnog prenosa podataka razdvojene. a takođe može da ima sajle za učvršćivanje.Optičke komunikacije. . minimalna zapremina i težina kabla.

Struktura kabla za postavljanje u zemlju. ne sme da unosi slabljenje i mora da obezbedi mehaničku čvrstinu. 2009. Postupak povezivanja mora da bude jednostavan. Struktura samonosivog kabla. Spoljni prečnik iznosi 2-3mm Slika 29. Na terenu je često neophodno njihovo povezivanje i nastavljanje. E1. 21/48 Slika 28. Spoljni prečnik iznosi 6-7mm Slika 30.god.Optičke komunikacije.nerazdvojivi (splice. splajsevi) . Postoji više vrsta spojeva: .slabljenje . Spoljni prečnik iznosi 9-10mm Povezivanje vlakana Dužina optičkih vlakana i kablova iznosi nekoliko kilometara.razdvojivi (konektori) . Na mestima povezivanja javlja se nekoliko mogućih problema: .spojevi većeg broja vlakana (kapleri). Definiše se i slabljenje pri spajanju vlakna kao: .refleksija Efikasnost spajanja definiše se kao odnos snage optičkog signala posle spajanja i pre spajanja: η= Pout Pin Oznake se odnose na izlaz (out) i ulaz (in) konektora. Struktura standardnog optičkog kabla.

E1. b) efekat različitih prečnika vlakna.god.spoljašnji i . 22/48 ⎛P L = −10 ⋅ log⎜ out ⎜P ⎝ in ⎞ ⎟ ⎟ ⎠ Faktori koji utiču na efikasnost spajanja vlakana dele se na dve grupe: . NA . Multimodna vlakna Unutrašnji efekti kod multimodnih vlakana postoji tri unutrašnja efekta koji utiču na ukupno slabljenje: a) efekat različitih numeričkih otvora. r .Optičke komunikacije. Efikasnost povezivanja data je izrazom η NA ⎧⎛ NA ⎪⎜ r = ⎨⎜ NAe ⎝ ⎪ ⎩1 ⎞ ⎟ ⎟ ⎠ 2 ako je NAr < NAe inace . Ukupna unutrašnja efikasnost povezivanja data je izrazom η TOTAL = η NA ⋅η r ⋅η g Može da se izrazi i u logaritamskim jedinicama: LTOTAL = −10 ⋅ logη TOTAL ≈ L NA + Lr + L g (dB ) PRIMER . 2009. c) efekat različite promene indeksa prelamanja ⎧ g r ⋅ (g e + 2) ako je g r < g e ⎪ η g = ⎨ g e ⋅ (g r + 2) ⎪1 inace ⎩ pri čemu je g r gradijent prijemnog a g e gradijent predajnog vlakna. ⎧⎛ a ⎪⎜ r η r = ⎨⎜ a e ⎝ ⎪ ⎩1 ⎞ ⎟ ⎟ ⎠ 2 ako je a r < a e inace pri čemu je a r poluprečnik prijemnog a a e predajnog vlakna. pri čemu je NAr numerički otvor prijemnog a NAe predajnog vlakna.unutrašnji (intrinsični).

Gubici su obično reda veličine dela dB. Nisu jednostavni i izbegavaćemo ih. a) Poliranje preseka vrši se abrazivima različite finoće. PRIPREMA VLAKNA ZA POVEZIVANJE Svi proračuni izvršeni su pod pretpostavkom da je vlakno perfektno pripremljeno za povezivanje. ali ne mogu da se kontrolišu niti proračunavaju. Postupak je veoma efikasan uz određeno iskustvo.god. Postupak je spor i naporan. uz upotrebu držača vlakna. E1. Spoljašnji efekti Ovi efekti uglavnom se odnose na greške i probleme nastale pri mehaničkom povezivanju vlakana. bez formiranja nepravilnosti. itd. Slični efekti postoje i kod monomodnih vlakana. Pod određenim uslovima vlakno može da se zaseče a zatim i da se prelomi pod pravim uglom. 23/48 Postoje i drugi unutrašnji efekti (eliptičnost jezgra.Optičke komunikacije. 2009. Koristi se mnogo empirijskih formula. Svaka nesavršenost kraja vlakna raspršuje zrake svetlosti pod različitim uglovima. Razvijene su različite tehnike za obradu površina preseka vlakna. koncentričnost jezgra u omotaču. Ilustrovan je na slici 32. Pri poravnavanju vlakna mogu da nastanu problemi prikazani na slici 31: a) longitudinalni pomeraj b) latelarni pomeraj c) ugaona nepodešenost Slika 31. Longitudinalni lateralni ugaoni pomeraj Postoje načini za proračun. ali detalji nisu preterano važni. b) Naprezanje i presecanje. beskorisnih u praksi. .

fiksiraju. zagreju u električnom luku. Tehnike centriranja vlakna su sledeće: . Vlakno se postavi u kućište sa žljebovima a zatim se zalepi providnom smolom (obično epoksidna smola). Spajanje vlakna fuzijom a) i mehančko spajanje b) Konektori Konektor je komponenta koja omogućava efikasno ručno spajanje i razdvajanje vlakna sa predajnikom. mora da obezbedi zaštitu od sledećih faktora: . pod uslovom da su vlakna idealno jednaka.promene pritiska i zatezanja . Spajanje fuzijom. Ako nisu. . a) b) Slika 33.Optičke komunikacije.prašine i nećistoća . par stotih delova decibela. 24/48 Slika 32. prijemnikom ili drugim vlaknom. javljaju se značajni gubici i slabljenja.indirektno centriranje golih krajeva. pomoću konusnih vođica.direktno centriranje golih krajeva uz pomoć cevčice (obično aluminijum).god. Ilustrovane su na slici 33. 2009. . Problem se rešava čvrstim omotavanjem vlakna. Mehaničko spajanje. Nerazdvojive veze (nastavljanje vlakna) Postoje različite tehnike za nastavljanje vlakna. Mora da ima male dimenzije. Mehanička čvrstina ostvaruje se dodatnom zaštitom i omotavanjem. U uređaju se krajevi vlakna postave. E1. sa jedne (ako se spaja sa predajnikom ili prijemnikom) ili obe strane (ako se povezuju dva vlakna). Gubici iznose par desetinki decibela. Priprema vlakna za povezivanje.vlage i isparavanja. Ostvaruju se veoma mali gubici. Konektor mora da osigura precizno poravnjavanje vlakna. Mehaničke osobine su pokvarene (oko 60% početne snage vlakna). da bude jednostavan za primenu. otope i povežu.

Ako su usmereni. Tehnike centriranja ilustrovane su na slici 34. 25/48 . Tehnike centriranja optičkih vlakana u konektoru Gubici iznose od par desetih delova decibela do par decibela. D3. Postoji i niz komercijalnih konektora čiji naziv (skraćenice SMA. FDDI) ukazuje na proizvođača i primenu. Slika 35. . Slika 34. 1%).spajanje pomoću sočiva unutar konektora. Demultiplekser radi obrnut posao. D4.): Splitter: deli ulazni signal u dva ili više izlaznih signala. Ova svetlost može da se koristi za kontrolu i merenja. 2009. E1. Monitor je spliter koji odvaja veoma malu količinu svetlosti (npr.Optičke komunikacije.god. razlikuju se. SC. ili deljenjem optičkog signala u više vlakana. Koriste se u sistemima sa frekvencijskim multipleksom. Kapleri U optičkim sistemima ponekad se javlja potreba za kombinovanjem većeg broja optičkih signala. Kombajner: kombinuje dva ili više ulaznih signala u jedan izlazni signal. onda se spliter i kombajner ne razlikuju. Kapleri Multiplekser (po talasnim dužinama) je kombajner koji kombinuje dva ili više izvornih signala različitih talasnih dužina. Ako su dvosmerni. Interesantni su sledeći pojmovi (ilustrovani na slici 35. Standardne izvedbe su 50:50 i 90:10. FC.

Hemijskom reakcijom. LASER je akronim za “Light Amplification by the Stimulated Emission of Radiation”. Danas se o optičkim komunikacionim sistemima koriste poluprovodnički izvori svetlosti. str. Kod spontane emisije pravac kretanja fotona i njegova faza mogu da imaju bilo koju vrednost. Ova vrsta emisije naziva se spontana emisija.Biohemijskom reakcijom. Struja dovodi do rekombinacije elektrona i šupljina na PN spoju.Električnim pražnjenjem.Dovođenjem električne struje. Al. 26/48 OPTIČKI PREDAJNICI IBM Understanding.god. ali se radi o procesima u organizmima živih bića. laserima i LED diodama. .Zagrevanjem. . Razlika energije emituje se iz atoma u obliku svetlosti. Često se umesto zagrevanja materijala u kom dolazi do reakicje oslobađa svetlost. ona kida hemijske veze u molekulama gasa. dolazi do stimulisanog emitovanja još jednog fotona. In. Sada ova dva fotona imaju potpuno jednaku talasnu dužinu. Optički predajnik je elektronska komponenta koja generiše svetlosni signal. U proizvodnji poluprovodničkih izvora svetlosti koriste se mešavine tri ili četiri hemijska elementa od Ga. E1. pravac kretanja i fazu.Optičke komunikacije. Ovaj postupak je različit od pražnjenja. Svetlost može da se generiše samo kada elektron prelazi iz (labilnog) stanja sa velikom energijom u (stabilno) stanje sa niskom energijom.103/638 Emisija svetlosti nije moguća ako se ne dovede odgovarajuća količina energije sa strane. Na ovaj način rade sijalice sa žarnom niti. Talasna dužina emitovane svetlosti zavisi od materijala od kog je izrađen poluprovodnik.1. . Ova energija može da se dovede na razne načine: . • moguć izbor talasnih dužina svetlosti koje su pogodne za prenos. Poluprovodnički izvori imaju sledeće lepe osobine: • pogodne dimenzije. Zagrevanje atoma pomera elektrone a njihovim vraćanjem u niža elektronska stanja oslobađa se svetlost. 3. Prilikom ponovnog povezivanja u molekule dolazi do emitovanja svetlosti. Osim spontane emisije postoji i stimulisana emisija. Primenjuje se na poluprovodničkim komponentama. • visoka pouzdanost • povoljna cena. Ako je elektron pomeren u nestabilno stanje. • pogodna snaga signala. 2009.Apsorpcijom svetlosti (prilikom apsorpcije uvek dolazi do promene talasne dužine) . Elektroni koji prelaze iz provodnog u valentni opseg emituju svetlost. Slično kao u prethodnom slučaju. . LED diode i laserske diode. Stimulisana emisija dešava se u LASERU. As. P. Talasna dužina zavisi od količine energije. Generisanje svetlosti u poluprovodnicima Postoje dve vrste rekombinacije elektrona i protona u poluprovodnicima: sa emisijom (zračenjem) svetlosti i bez zračenja svetlosti (u tom slučaju materijal se zagreva). • linearnost i jednostavnost modulacije. Ako se struja provede kroz gas (npr. neon). i ako se u takvom stanju sudari sa fotonom svetlosti. .

u fazi sa stimulišućim svetlom). Spontana emisija LED diode imaju približno linearnu vezu između optičke snage i pobudne struje. Ovo je veoma važna formula jer pokazuje i vezu između energije i talasne dužine: λ= h⋅c 1. E1. nekoherentna. gde je h Planck-ova konstanta.6 ⋅ 10 −19 [J ] . Veze nisu jednostavne. Slika 37.14e-15 EVs).24 . kao na dijagramu na slici 36. slučajno polarisana) i stimulisana (koherentna. Spontana emisija javlja se u LED diodama. Ponekad se pokazuju grafički. Proizvedeni su od četvorostrukih smesa materijala kao InGaAsP. LED diode LED diode su pouzdani. sa primenom gradijentnih ili multimodnih vlakana. Spontana emisija ilustrovana je na slici 37. Svetlosni fotoni u materijalu usmereni su u različitim pravcima. Tada se energija u J izračunava kao E g = E [eV ] ⋅ 1. Proizvedeni su od trostrukih smesa materijala čija je osnova galijum aluminijum arsenid (GaAlAs) Dugo-talasni izvori generišu svetlost u opsegu od 1200 do 1600 nm. 27/48 Energija zračene svetlosti zadovoljava jednačinu Eg = h ⋅ f . ekonomični i efikasni izvori svetlosti za sisteme sa digitalnim protokom do 50Mb/s.Optičke komunikacije. Stimulisana emisija javlja se u laserskim diodama. Izvori se dele prema talasnoj dužini emitovane svetlosti. Energija se često izražava u eV. . 2009. Ova energija jednaka je energiji energetskog procepa između valentne i provodne zone. (h=6. Zavisnost talasne dužine od materijala Postoje dve vrste emisije: spontana (slučajno usmerena. f učestanost svetlosti.63e-34Js=4. Kratko-talasni izvori generišu svetlost u opsegu od 500 do 1000 nm. Slika 36. = Eg E [eV ] Postoji veza između materijala koji se koriste za izradu dioda i talasne dužine dobijene svetlosti. Zbog toga su pogodne i za digitalne i analogne sisteme.god.

prečnika 20 do 50 mikrometara. Slika 39. Veoma je važno dobro optičko povezivanje izvora i vlakna jer InP ima indeks prelamanja 3. Cilj je dobijanje što veće gustine električne struje. Koriste se smole za prilagođavanje indeksa prelamanja. 2009. Slika 38. Minimalno je potrebno četiri sloja.1mikrometar do 5 mikrometara. LED sa bočnim zračenjem . Postoje dve osnovne kategorije. 28/48 LED diode proizvode se tako što se na podlogu (substrate) nanose slojevi (layer) materijala. E1.Optičke komunikacije. sa aspekta njihove konstrukcije: sa površinskim (Surface emitting LED) i sa bočnim (Edge emitting LED) zračenjem. prikazana je struktura diode sa površinskim zračenjem za velike talasne dužine. Površinsko zračenje Na slici 38.god. kao na slici 39. a mogu se dodati i još neki slojevi. Širina iznosi 100 do 150 mikrometara. svetlost zrači kroz bočne ivice aktivnog sloja.4. Svetlost zrači iz okrugle oblasti u aktivnom sloju. Struktura LED diode sa površinskim zračenjem Debljina slojeva dobijenih složenim tehnološkim postupcima iznosi od 0. Bočno zračenje Kod dioda sa bočnim zračenjem. Postoji više načina da se to postigne ali oni pripadaju tehnologiji izrade dioda i nisu bitni za njihovu primenu.

imaju uži spektar i ubacuju više energije u vlakno nego LED diode. Detalji stimulisane emisije na atomskom nivou ilustrovani su na slici 41. Aktivni sloj 2. ova struja je u opsegu od 1030mA za indeksom vođene. Struktura LASER diode Kod lasera postoji samo bočno zračenje (u praksi). Karakteristika je prikazana na slici 42. 2009. Polu reflektor 5. Ima dve linearne oblasti i jasno izražen prag laserskog efekta. Osobine su ilustrovane na slici 40. Osnovna razlika je u tome što je aktivni sloj tanji i uži. a obezbeđuje da svetlost bude koherentna (iste talasne dužine. faze. Struja praga je ključni parametar.god. a na krajevima su dodati reflektori koji obezbeđuju optičku povratnu spregu. E1. U zavisnosti od vrste lasera. oko 1/8 u odnosu na površinsko zračenje. Izlazni zrak Slika 40. LASERSKE DIODE Laser je elektronska komponenta kod koje se fotoni otpuštaju na kontrolisani način. Reflektor 4. ali je debljina aktivnog sloja znatno manja.Optičke komunikacije. . polarizacije) i bolje usmerena (manji uglovi po horizontali i vertikali) nego kod LED dioda. Osnovne komponente lasera: 1. 29/48 Struktura slojeva veoma je slična prethodno pokazanoj. "Laser" je akronim od light amplification by stimulated emission of radiation. Struktura LASER diode Stimulisana emisija Slika 41. a 60 do 150 mA za pojačanjem vođene lasere. Ilustracija laserskog efekta: Izlazna karakteristika lasera Rad laserske diode značajno zavisi od intenziteta pobudne struje. Laserske diode daju veću optičku snagu. Povratna sprega povećava intenzitet svetlosti. Pobudni signal 3.

Prijemnici su najsloženije komponente u optičkom sistemu. Matematički.PIN fotodioda (p-n spoj sa dodatim slojem čistog dielektrika između p i n oblasti) .Lavinska fotodioda (APD . Najvažniji deo prijemnika je fotodetektor. fotodioda sa dodatim još jednim p slojem) Fotodetektor u radu mora da bude INVERZNO polarisan. Diode se izrađuju od materijala koji treba da odgovara talasnoj dužini korišćene svetlosti.Optičke komunikacije. To znači da mora da bude zadovoljena nejednakost: hf = h c λ ≥ Eg Očigledno. 30/48 Slika 42. Kada zrak svetlosti padne na prelaznu oblast između p i n spoja.2) neće doći do pretvaranja energije u svetlost.Fotodioda (p-n spoj) . Ako je λ > λ max = hc Eg (3. U tabeli su nabrojani često korišćeni materijali čijim se smešama ostvaruju očekivane osobine. a njih privlači električno polje i javlja se električna struja. a pri tom treba da sačuvaju signal od šuma koji bi mogao da se doda u postupku obrade i pojačanja signala. .god. on izaziva formiranje parova elektron-šupljina. Postoje tri vrste optičkih ili fotodetektora. Fotodetektor konvertuje optičku snagu u električni izlazni signal.Avalanche Photodiode. elektronskog pretpojačavača i komponenti za obradu i rekonstrukciju signala. E1. da bi se oslobodio par elektron-šupljina. Izlazna karakteristika LASER diode Optički prijemnici Optički prijemnik je kombinacija optičkog detektora. To su: . za svaki materijal postoji neka granica učestanosti ili talasne dužine pobudne svetlosti. Oni rade sa veoma slabim signalima. 2009. svetlosni foton mora da ima (tj. unese) energiju koja je veća od bandgap energije (energetskog procepa) materijala od kojeg je izrađen fotodetektor.

I U Slika: Karakteristika fotodiode za različite vrednosti pobudne optičke snage . E1. Eg Anoda je poluprovodnik p-tipa.Optičke komunikacije. ( E c = E [eV ] ⋅ 1. Kad se preračunaju sve veličine u izrazu (3. Korišćenjem formule (3. od anode prema katodi.2). 31/48 Materijal Silicijum Germanijum Indijum-Galijum-Arsenid Olovni sulfid Opseg talasnih dužina (nm) 190-1100 800-1700 800-2600 <1000-3500 U sledećoj tabeli date su vrednosti energetskog procepa za pojedine materijale.243 [μm] ako je E g izraženo u elektronvoltima. a katoda poluprovodnik n-tipa.2) može se odrediti granična talasna dužina.god.6 ⋅ 10 −19 [J ] ) dobije se da je λ max = 1. Struja kroz diodu teče ako je ona direktno polarisana. 2009.

Procenat apsorbovane svetlosne snage iznosi 2-5%. smanjuje se kapacitivnost diode zbog promenjenih dimenzija diode. 32/48 Fotodetektor je INVERZNO polarisan. Električno polje u p oblasti veoma je izraženo. Komponente optičkog prijemnika Blok šema tipičnog optičkog prijemnika za digitalni prenos Pretpojačavač treba da pojača električni signal i prilagodi ga za dalju obradu. Istovremeno. 2009. a struja teče u suprotnom smeru od katode prema anodi. Prodiranje svetlosti u diodu zavisi od apsorpcionih osobina materijala. između p i n sloja umeće se nedopiran ili veoma slabo n dopiran sloj poluprovodnika. povećava se procenat apsorbovane svetlosne snage. tj. Lavinska dioda Kod lavinskih dioda n i p oblasti su snažno dopirane (n+ i p+). E1. Svetlost pada na p+ oblast i potpuno se apsorbuje (pretvara u parove elektrona i šupljina) u i oblasti. PIN dioda Da bi se povećala osetljivost. Postpojačavač vrši dodatno potrebno pojačanje da bi doveo signal na potreban nivo snage.god. . Intenzitet struje zavisi od intenziteta svetlosti. sudaraju se sa drugim atomima.Optičke komunikacije. izazivaju lavinski efekat i multipliciraju struju. Time se proširuje region apsorpcije zračenja i ostvaruje značajno veća efikasnost. Ekvilajzer smanjuje izobličenja i interferenciju simbola (naročito u digitalnom prenosu). Naelektrisanja koja dolaze u p oblast snažno se ubrzavaju. Praktična realizacija PIN dioda Kod fotodioda imamo veoma malu električnu struju (teoretski jedan foton daje jedan par elektron-proton).

33/48 Filtar popravlja odnos signal/šum i uobličava talasni oblik impulsa da bi odlučivač što jednostavnije izvršio svoj zadatak. 2009. a m(t ) normalizovani modulišući signal. E1.god. 2. Prenosimo signal oblika p (t ) = P ⋅ (1 + m(t ) ) gde je p (t ) optički signal (snaga).Optičke komunikacije. Brzina odziva Postoji tri faktora koji utiču na brzinu odziva fotodiode: 1. Teoretska granica (kvantna granica) iznosi oko 10 fotona po bitu. . Snaga šuma kod fotodiode malo je složenija. RC konstanta diode jer se dioda sa okolnom elektronikom ponaša kao RC kolo. 3. za verovatnoću greške 10e-9. a kod PIN dioda par hiljada fotona po bitu. Linearna zavisnost je Karakteristična za PIN diode. Prelazno vreme . Difuziono vreme. Optički prijemnici za analogni i digitalni prenos ANALOGNI PRENOS Za analogno prenos optičkog signala od izuzetnog značaja je linearna zavisnost izlazne električne struje od ulaznog optičkog signala. Snaga signala jednaka je snazi promenljive komponente.vreme potrebno nosiocima da stignu iz p i n materijala u prelaznu oblast u kojoj počinje opto-elektronska konverzija. Obnavljač takta regeneriše takt digitalnog signala. Uticaj šuma Kod analognog prenosa optičkih signala imamo situaciju koja je najsličnija prenosu KAM signala. Za Si PN spojeve debljine 10mikrometara ovo vreme iznosi 0. P jednosmerna snaga koja se prenosi kad nema modulacije. Osetljivost prijemnika. Posle optoelektronske konverzije dobijamo struju jednaku i (t ) = MR0 P(1 + m(t )) gde je M faktor lavinske multiplikacije.vreme potrebno da nosioci prođu kroz PN spoj. Ukupno vreme odziva (kašnjenje) iznosi oko 1ns za PN fotodiode a nešto je veće za PIN fotodiode. Lavinske diode uglavnom imaju nelinearnu zavisnost.1ns. R0 responsivnost (konstanta proporcionalnosti). Praktične vrednosti kod lavinskih dioda veće su 10-100 puta.

34/48 Za PIN diode M=1.god.Optičke komunikacije. 2009. E1. . u imeniocu dominira termički šum.

Napon proporcionalan sa svetlosnim signalom. Poseban značaj ima izbor referentnog napona ili praga odlučivanja.Optičke komunikacije.god. Među njima su najvažniji: . 16.Bilans snage . E1. Matematički veoma zametno. grafički očigledno i interesantno. Teorija detekcije. uz poznatu funkciju gustine raspodele šuma. Za Gausov šum: Projektovanje sistema (Crisp. 35/48 Šum kod digitalnog prijemnika Pojednostavljena šema.Širina propusnog opsega (vreme uspostavljanja signala) . 2009. traži se presek dve ponderisane krive. Introduction to Fiber optics. glava) Mnogo faktora utiče na postupak projektovanja optičkog komunikacionog sistema.

Ako je snaga prevelika. svaki povezani konektor po 1dB. po 1dB za svaki povezani par) . Zatim treba izabrati predajnik sa dovoljno velikom izlaznom snagom. Pošto prijemnik zahteva snagu od -25dBm. ukupno 15.34dB.dodatna rezerva. minimalna snaga koju emituje predajnik mora da zadovolji jednakost . Osim ovih gubitaka.5dB/km) . Primer: Odrediti minimalnu snagu koju mora da emituje optički predajnik u sistemu sa slike. ako je u pitanju digitalni prenos. 2009. treba uzeti u obzir i sledeće gubitke: .2dB) Podaci o slabljenju mogu se pronaći u katalozima proizvođača opreme. Usled starenja javljaju se sledeća slabljenja: Ako se za popravke predvidi 1.gubici nastali usled starenja . Gubitak snage javlja se na sledećim delovima sistema: .Optičke komunikacije. 3.god.konektori (npr.spojevi (splajsovi) (npr.5dB i dodatna rezerva od 3db.44dB. unosi slabljenje od 13. po 0. pre ulaza u prijemnik treba da se postavi atenuator.84km.64dB.gubici nastali usled popravki (krpljenja vlakna) . Snaga na ulazu u prijemnik mora da bude dovoljno velika iz gore opisanih razloga. splajs 0. a takođe i dovoljno mala da ne bi došlo do oštećenja prijemnika.2dB. 36/48 Bilans snage U prenosu signala treba da se obezbedi da snaga na ulazu u prijemnik bude dovoljno velika da prijemnik može da razlikuje signal od šuma. npr. Vlakno ima dužinu od 3.vlakno (opisano kao podužno slabljenje. E1. ukupni gubitak snage u vlaknu iznosi Ploss=21. Granica se često izražava preko odnosa snaga signal/šum ili preko verovatnoće greške. Proračun je jednostavan.

Širina propusnog opsega (vreme uspostavljanja signala) Brzina prenosa digitalnog signala predstavlja važnu osobinu svakog sistema. npr.Određivanje propusnog opsega vlakna . 500 MHz. Moguće su i razne varijacije ovog problema. Vreme uspostavljanja sistema određuje se preko sledećeg izraza: Sada se propusni opseg sistema ponovo izračunava kao B=0. Zbog toga je potrebno da se izračuna propusni opseg sistema. optički predajnik i prijemnik imaju konačna vremena uključivanja.366)=0. ne vlakna.66dBm. E1.km. x širina spektra izvora x dužina vlakna. Disperzija utiče na proširenje impulsa pri prostiranju kroz optičko vlakno. Multimodno vlakno Postupak se sastoji od četiri koraka: . pomnožen sa dužinom vlakna. Data je disperziona karakteristika vlakna.Određivanje vremena uspostavljanja (rise time) vlakna .25dB= -3. Podatak za vlakno obično se nalazi u katalozima. Vreme uspostavljanja vlakna (vreme za koje impuls poraste od 10 do 90% svoje vrednosti) određuje se preko propusnog opsega vlakna. . Dakle. Ova snaga jednaka je 10exp(-0.35 ( propusni opseg vlakna) ..Optičke komunikacije.4305mW. vlakno dugačko 10km ima 10 puta manji propusni opseg od podatka iz kataloga. To znači da stvarni propusni opseg vlakna. Takođe.Ploss = -25dB pa je Ptr=Ploss .Određivanje vremena uspostavljanja sistema . Disperzija se izračunava kao disperzija = disperziona karakt.35/(trsys) Monomodno vlakno Kod monomodnog vlakna obično se ne daje podatak o propusnom opsegu. Veća dužina podrazumeva veću disperziju i umanjuje ostvarivu bitsku brzinu.Određivanje propusnog opsega sistema. Dat je u obliku. Propusni opseg vlakna iznos od 300MHz do 3GHz za multimodna. ima datu vrednost.god. 2009. 37/48 Ptr . preko empirijske formule t rFIBER = 0. Međutim.. Postupak se razlikuje za multimodna i monomodna vlakna.. a čak do 5GHZ za monomodna vlakna.

35 ( propusni opseg vlakna) . Performanse sistema koji rade u prvom optičkom prozoru mogu da se uporede sa električnim sistemima sa koaksijalnim kablovima. E1. 2009. 38/48 Širina spektra izvora data u nm kao veza sa talasnom dužinom. generacijama. Fiber-Optic Communication Systems Na sledećem dijagramu pokazano je kako slabljenje (puna linija) i diperzija (isprekidana linija) utiču na ograničenja u performansama optičkog komunikacionog sistema. pa disperziona karakteristika ima jedinicu ps po nm po km. Vreme uspostavljanja sistema određuje se preko sledećeg izraza: Sada se propusni opseg sistema ponovo izračunava kao B=0. Vreme uspostavljanja vlakna određuje se kao: t rFIBER = 0. Pune linije pokazuju zavisnost između dužine linije veze i bitske brzine za tri optička prozora.2 Terrestrial Lightwave Systems Agraval. . 1. Rastojanje među regeneratorima treba da bude 10-25km kod prvog prozora. 0.55 mikrometra.god.85. optički sistemi postaju znatno ekonomičniji.35/(trsys) 5. Prva generacija sistema datira iz 1980. dok se u drugom i trećem prozoru povećava čak i iznad 100km. Pri bitskim brzinama manjim od 5Mb/s koaksijalni kablovi imaju veći domet.3 i 1.Optičke komunikacije. Optički komunikacioni sistemi evoluirali su u tzv.god.44/(disperzija) Dalji proračun je isti kao gore. sa bitskim brzinama od 45Mb/s i rastojanjima između regeneratora manjim od 10km.3. Ako su zahtevane brzine veće od 10Mb/s. Sada se širina spektra vlakna izračunava po empirijskoj formuli propusni opseg vlakna=0.

the BL product of such systems is limited to 2 (Gb/s)-km. 5. na talasnim dužinama od 1550 nm. it is this application that started the field of optical fiber communications in 1977 and has propelled it since then by demanding systems with higher and higher capacities. An important application of fiber-optic communication links is for enhancing the capacity of telecommunication networks worldwide.Optičke komunikacije. Detaljnijim proračunom ovo ograničenje pretvara se u vrednost proizvoda BL=150(Gb/s)km.2 lists the operating characteristics of several terrestrial systems developed since then. To znači da vlakno dužine 75km ima propusni opseg od 2Gb/s. Treća i četvrta generacija sistema radi u trećem optičkom prozoru. terrestrial lightwave systems became available commercially beginning in 1980. a preko 1Gb/s disperzijom. Table 5. As seen in Fig. 2009. E1. Indeed.4. na najnižim slabljenjima. A commercial lightwave system (FT–3C) operating at 90 Mb/s with a repeater spacing of about 12 km realized a BL product of nearly 1 (Gb/s)-km. After a successful Chicago field trial in 1977. Može se pokazati da ona ograničava brzinu prenosa na oko B=5Gb/s. Problem predstavlja disperzija. iako slabljenje ne bi predstavljalo problem ni na dužinama od 150km.god. 39/48 Druga generacija već je koristila monomodna vlakna. The first-generation systems operated near 850nm and used multimode graded-index fibers as the transmission medium. Ostvarivala prenos koji je do 1Gb/s bio ograničen dužinom vlakna. . Here we focus on the status of commercial systems by considering the terrestrial and undersea systems separately.

The BL product of 1300nm lightwave systems is limited to about 100 (Gb/s)-km when a multimode semiconductor laser is used inside the transmitter. 5. 40/48 The operating wavelength moved to 1300nm in second generation lightwave systems to take advantage of low fiber losses and low dispersion near this wavelength.4 shows that this system operates quite close to the dispersion limit. a commercial 1300nm lightwave system provided data transmission at 1. In 1987.Optičke komunikacije. 2009. E1. A filled circle in Fig.god. .7 Gb/s with a repeater spacing of about 45 km.

E1.god. 41/48 over 117km at 40Gb/s.Optičke komunikacije. 2009. .

god.Optičke komunikacije. 42/48 . 2009. E1.

video on demand. Konfiguracija sistema Sistemi mogu da budu: Point to point Point to multipoint Optički pojačavači (EDFA) WDM.Integracija . 43/48 Komunikacione mreže su jedan od ciljeva razvoja optičkih komunikacija. DWDM Optičke mreže MREŽE. veka. ring. FDM. . Bus.) Kategorije mreža: LAN... MAN (Metropolitan). TOPOLOGIJE MREŽA: Zvezda. WDM. CDMA. E1.Brzina . kombinacije . 2009.god.Nove usluge (video konferencije. Generalni komunikacioni trend kraja 20.Optičke komunikacije. WAN (Wide) Multipleksiranja razna (TDM.

2009. E1. 44/48 Često se koriste i kombinacije linearne i zvezdaste konfiguracije.god.Optičke komunikacije. . kao na sledećoj slici.

Lm je margina snage za posmatranu vezu. vlakno. E1. Na tom putu nalazi se po jedan konektor. 2009. prema zadacima.god.Optičke komunikacije. N je broj grana u zvezdastoj konfiguraciji. Bilans snage u linearnoj (BUS) topologiji . ali najvažnija komponenta je sprežnik. Izveđenje osobina zvezda sprežnika. dva segmenta vlakna. Bilans snage u zvezdastoj konfiguraciji Bilans snage računamo kao vezu između snage na izlazu jednog predajnika i ulazu u sledeći prijemnik. 45/48 Sprežnici Dve osnovne vrste sprežnika: T sprežnik (za linearnu topologiju) Zvezda sprežnik sa N ulaza i N izlaza. za zvezdastu topologiju.

Optičke komunikacije. CT deo odlazi u lokalni izlaz. Njihov bilans snage je sledeći: Od ulazne snage. 2009. .god. E1. 46/48 Kapleri su dosta složeni. Ostatak ( 1 − CT ) nastavlja da se prenosi kroz BUS.

E1. Širina spektra i širina opsega pojedinih prozora WDM (Wavelength Division Multiplexing) predstavlja sve popoularniji postupak za povećavanje kapaciteta optičkih komunikacionih sistema.Optičke komunikacije. u njima postoji mogućnost istovremenog prenošenja signala na različitim talasnim dužinama. 47/48 Primena zvezdaste konfiguracije popularnija je jer se postižu mnogo manji gubici. .god. Pošto su optički prozori relativno široki. 2009. WDM.

Δλ = λ2 . dobijaju se širine prozora od Δλ = 78. Ovi sistemi mogu da budu i dvosmerni. Za WDM su upotrebljiva dva optička prozora na monomodnim vlakima. Ovaj raspon određuje se na sledeći način: Frekvencija i talasna dužina povezane su izrazom f = po λ dobijamo c λ . Kad se zamene parovi vrednosti za svaki optički prozor: λ = 1300nm i c Δf = 14000GHz . pokazana na slici. 48/48 Ovakav multipleks predstavlja specifičnost optičkih sistema.1nm . dλ = Δλ . dobijamo dλ λ ⋅ Δf . U prvim praktičnim sistemima razmak među kanalima bio je 10nm. E1. U svakom od ovih prozora postoji određena spektralna širina. kod najnovijih sistema kanali su razmaknuti 1nm pa čak i manje.god. prikazana na sledećoj slici.Optičke komunikacije. kao na sledećoj slici. kao i raspon upotrebljivih talasnih dužina. U ovakvim sistemima poseban značaj imaju kapleri (multiplekseri) na predajnoj strani i demultiplekseri na prijemnoj strani.9nm i Δλ = 120. (podatak sa slike) i λ = 1550nm i Δf = 15000GHz . Određujući prvi izvod ove jednačine df c = − 2 . 2009. Ako se diferencijal aproksimira priraštajem.