Optičke komunikacije, E1, 2009.god.

1/48

OPTIČKE KOMUNIKACIJE
Široka oblast savremenih telekomunikacija. Posebno intenzivno razvija se posle 1980. godine. Postoje i brojni primeri iz ranije prošlosti koji ne mogu da se svrstaju u optičke komunikacije u današnjem smislu, ali koristili su postupke za prenos poruka koje su bile vidljive korisnicima. (signalizacija, zastavice, semafori, svetionici, razni optički sistemi-francuski telegrafski sistem, za 15min na 200 km udaljenosti, itd.). Prvi naučni pokušaj provođenja svetlosti kroz dielektrik izveo je John Tyndall 1870. godine propuštajući svetlost kroz mlaz vode.

Slika 1. Pretpostavke u eksperimentu

Slika 2. Rezultat eksperimenta

Kao rezultat, možemo da zaključimo sledeće: svetlost može da se kreće kao na slici 3, prateći zakrivljenosti svetlovoda:

Slika 3. Kretanje svetlosti u svetlovodu Primenu optike u današnjem smislu pokrenuo je izum lasera 1960., i nakon nekoliko godina, prvih optičkih vlakana. Optičko vlakno je tanka staklena nit sačinjena od silicijuma. Staklo koje se koristi ima izuzetnu čistoću. Ne može se ni uporediti sa staklom na koje smo navikli. Staklo debljine nekoliko kilometara ima providnost običnog prozorskog stakla debljine 3-4mm. Svetlost putuje kroz staklena vlakna zahvaljujući pojavi koja se naziva totalna unutrašnja refleksija. Relacije kojima je opisano zarobljavanje svetlosti unutar ravne staklene ploče izveo je Fresnel još 1820. godine, 1966. godine Charles Kao i Georges Hockham utvrdili su da veliki gubici u optičkom vlaknu teoretski nastaju zbog malih nečistoća unutar stakla, a ne zbog unutrašnjih ograničenja samoga stakla. Procenili su da se gubici svetlosti koja putuje vlaknom mogu drastično smanjiti, sa 1000 db/km na manje od 20 db/km. Zahvaljujući otkriću Charlsa Kaoa i Georgea Hockmana 1970. godine počeo je vrlo intenzivan razvoj optičkih komunikacija kada je tim stručnjaka iz kompanije “Corning Glass” proizveo optičko vlakno dužine stotinu metara.

Optičke komunikacije, E1, 2009.god.

2/48

1976. god. započela je eksperimentalna primena optičkih vlakana u telefonskim sistemima Atlante i Chicaga, a 1984. godine pušteno je u rad optičko vlakno kompanije AT&T povezujući Boston i Washington. 1988. godine postavljen je prvi transatlantski optički kabel, sa pojačavačima na udaljenostima od 64 km. Tokom osamdesetih godina uloženi su ogromni napori da se otklone problemi vezani za popravku prekinutih optičkih kablova i da se poboljša tehnika njihovog postavljanja. 1991. godine prikazani su optički pojačavači koji su ugrađeni u same optičke kablove i koji su u stanju da obezbede 100 puta veći kapacitet od sistema sa elektronskim pojačavačima. 1996. godine postavljeni su kablovi sastavljeni isključivo od optičkih vlakana i preko Tihog okeana. Optički komunikacioni sistem prikazan je na slici 4.

Slika 4 Blok šema optičke komunikacione mreže Prenosni medijum čini optičko vlakno na čijim se krajevima nalaze odgovarajući priključci (konektori) koji obezbeđuju povezivanje predajnika i prijemnika sa optičkim vlaknom. Predajnik generiše signal koji je prilagođen prenosu kroz optičko vlakno. Prijemnik detektuje oslabljenu i zašumljenu poruku i konvertuje je u formu potrebnu krajnjem korisniku. Najvažnije osobine optičkog komunikacionog kanala jesu: veliki informacioni kapacitet (ogroman propusni opseg svetlovoda), mala podužna slabljenja signala u sistemu, otpornost na različite smetnje elektromagnetne ili radiofrekvencijske prirode usled dielektričnog karaktera svetlovoda, relativno mali gabariti i masa elemenata prenosnog sistema koji su posledica kratkih talasnih dužina iz optičkog spektra, kao i zaštićenost od ometanja i prisluškivanja. U malobrojne mane primene optičkih vlakana mogu se ubrojati: relativno visoka cena kablova, kablovskog pribora i linijske opreme, kao i velika osetljivost na mehanička dejstva. Danas optička vlakna prenose preko 85% ukupnog saobraćaja. Trase interkontinentalnih podvodnih kablova prikazane su na slici 5.

Optičke komunikacije, E1, 2009.god.

3/48

Slika 5. Trase interkontinentalnih kablova

SVETLOST.
Iako svi znamo da je svetlost veoma važna pojava za naše čulo vida (neki ga nazivaju najvažnijim čulom), objašnjenje i definisanje svetlosti kao takve nije nimalo jednostavno. Postoje tri tumačenja: - Svetlost kao EM talas, ne razlikuje se od radio talasa, osim što ima veoma visoku učestanost i malu talasnu dužinu, - Svetlost kao skup zrakova (svetlosnih zrakova). Pogodan u nekim primenama. - Svetlost kao skup čestica, tzv. fotona. Vidljiva svetlost zahvata opseg talasnih dužina od 380 do 740 nanometara. Na početku infracrvene oblasti nalazi se opseg talasnih dužina koji se koristi u optičkim komunikacionim sistemima, od 800 do 1600 nanometara.

Slika 6. Spektralni opsezi i položaj vidljive i infracrvene (IR) svetlosti U fizici su zakoni prelamanja svetlosti, svetlosne optike, refrakcije (promene pravca), indeksa prelamanja, poznati od početka 17. veka. Izuzetan značaj u razvoju optičkih komunikacija ima otkriće lasera, 1958 god. Poluprovodnički laseri razvijeni su 1963. godine. Primena optičkog vlakna kao provodnika svetlosnog signala značajno je zavisila od tehnologije izrade vlakna, prvenstveno eliminacije nečistoća koje utiču na slabljenje, mehaničke izdržljivosti i zaštite vlakna od lomljenja.

Optičke komunikacije, E1, 2009.god.

4/48

1962.god. optičko vlakno imalo je slabljenje 1000dB/km (atmosfera 20-30 db/km). 1970. vršeni su prvi eksperimenti, a 1976 počela je instalacija prvih optičkih kablova. Kod nas je postavljanje optičkih sistema počelo 1984 u BG, a 1991. postavljena je optička veza NS Sremski Karlovci.

PRELAMANJE SVETLOSTI. SNELOV ZAKON
Prva važna stvar jeste činjenica da svetlost ima najveću brzinu u vakuumu, c = 3 ⋅ 10 8 m / s . U drugim medijima brzina je manja. Definiše se indeks prelamanja

n=

gde je v brzina svetlosti u posmatranom materijalu. Za staklo indeks prelamanja ima vrednosti između 1,4 i 1,5. Kasnije će se pokazati sledeća interesantna osobina: pošto brzina zavisi i od talasne dužine svetlosti, indeks prelamanja se malo menja u zavisnosti od talasne dužine. Tabela 1 Indeks prelamanja nekih materijala Materijal Vazduh Voda Etil alkohol Kvarcno staklo Indijum fosfat Galijum arsenid Silicijum Aluminijum galijum arsenid Germanijum Indeks prelamanja 1.0 1.33 1.36 ≅1.5 3.21 3.35 3.5 3.6 4.0

c v

Slika 7. Ilustracija promene ugla prelamanja pri prelasku iz jednog u drugi medijum

Slika 8. Ilustracija Snelovog zakona

Slika 9. Ilustracija preko brzine kretanja frontova

a) Odredi indeks prelamanja n 2 koji je za 1% manji od n1 = 1.Optičke komunikacije. b) Kritični ugao ima vrednost φ c = arcsin⎜ ⎜ ⎞ ⎟ = arcsin (0. unutrašnjim (jezgro) i spoljašnjim (omotač). Slika 10. gumeni ili neki drugi zaštitni sloj.45 ⎛ n2 ⎝ n1 Geometrijske osobine vlakna Vlakno je stakleni cilindar sa dva sloja.45 b) Odredi koliki je kritični ugao i normalizovana razlika indeksa prelamanja u tom slučaju. 5/48 Prema Snelovom zakonu. Rešenje: a) Iz uslova zadatka lako se izračunava: n 2 = 0.01 .99 ) = 81.435 . Izgled optičkog kabla – 3D i poprečni presek optičkog vlakna sa promenom indeksa prelamanja (bez primarnog omotača) Vlakno se u ranoj fazi izrade umotava u plastični. postoji veza između indeksa prelamanja i uglova pod kojima svetlost pada na graničnu površinu: n1 ⋅ sin φ1 = n 2 ⋅ sin φ 2 Postoji i kritični ugao. φ c za koji je φ 2 = φ 2 max = π / 2 pa je sin φ c = Korisna veličina: Normalizovana razlika indeksa prelamanja: n2 n1 Δ= 2 n12 − n2 n1 − n2 ≈ ako prihvatimo da približno važi n1 + n2 ≈ 2n1 n1 2n12 PRIMER.99 ⋅ n1 = 0. Postoji razlika između numeričkog otvora kod SI i kod GI vlakana. Normalizovana razlika je: Δ ≈ 1 n1 1. 2009. podesi na rad u stepenima). E1.99 ⋅ 1. .45 = 1.9 0 (kalkulator mora da se ⎟ ⎠ n − n 2 1.god.435 = = 0.45 − 1. NUMERIČKI OTVOR (NUMERIČKA APERTURA) Postoji maksimalni ugao pod kojim svetlosni zrak može da uđe u vlakno iz vazduha i da nastavi da se prostire kroz jezgro vlakna.

E1.god. kroz čije se jezgro prostire samo jedan mod. Na osnovu ove osobine razlikujemo: • • multimodna (multimode fiber MM). ostali indeksi prelamanja veći su od 1. Zbog toga je lokalna vrednost numeričkog otvora: ⎧ n 2 −n 2 ⎪ 2 NA(r ) = ⎨ 1 ⎪0 ⎩ r≤a r>a Slika 11. za koji važi: sin φ c = n2 n1 Iz osobina pravouglog trougla važi: φ1 + φ c = π 2 2 pa važi i sledeća veza: sin φ1 = cos φ c = 1 − sin φ c = 1 − n2 n1 2 2 Numerički otvor za SI vlakno definisan je kao: NA = n0 ⋅ sin φ granicno = n1 ⋅ sin φ1 = n1 ⋅ 1 − n2 n1 2 2 = n1 − n 2 . Na ulazu svetlosnog talasa u vlakno važi izraz: n0 ⋅ sin φ granicno = n1 ⋅ sin φ1 Ako je ulazni ugao jednak graničnom. Slika 12. 2009. 2 2 Treba istaći da je indeks prelamanja jednak u svakoj tački na poprečnom preseku jezgra. 6/48 Neka se vlakno nalazi u vazduhu čiji je indeks prelamanja n0 = 1 . Kretanje svetlosnog zraka kroz vlakno sa skokovitim indeksom prelamanja (SI vlakno) Najčešća podela optičkih vlakana vrši se prema broju modova koji se prostiru kroz jezgro. ugao na prelazu talasa iz jezgra u omotač jednak je kritičnom uglu. kroz čije se jezgro prostire više modova (stotine čak i hiljade) i monomodna (single-mode fiber SM).Optičke komunikacije. Karakteristične dimenzije jezgra i omotača optičkih vlakana (dimenzije su u μm) .

odgovarajuće vrednosti za normalizovanu razliku Δ i primene. neophodni za razumevanje postupak prostiranja svetlosti kroz vlakno. Veza između broja modova i V-parametra prilično je složena i daje se grafički.god. Slika 13. SVETLOSNI MODOVI Postupci modelovanja i proračuna prostiranja elektromagnetskih talasa u vlaknu veoma su složeni. neki autori kažu diskretna talasna forma) mogu da se prostiru kroz vlakno. omotača.4 . Beselove funkcije. MOD. Ključni parametar jeste tzv. 2009. U tabeli su navedene neke tipične dimenzije jezgra. sa nacrtanim krivama. i ovde su izostavljeni. λ talasna dužina svetlosti u vakuumu. V parametar (normalizovana frekvencija vlakna) V = 2πa λ 2 n12 − n2 = 2πa λ n1 2Δ gde je a poluprečnik jezgra vlakna. V pokazuje koliko će se modova prostirati kroz vlakno. 7/48 Tipične dimenzije vlakna date su u sledećoj tabeli. . intuitivno razumljivi elementi prostiranja. Broj modova dobija se prebrojavanjem preseka vertikale. E1. Zbog graničnih uslova koji se javljaju unutar optičkog vlakna. na slici 13. za izračunatu vrednost V. a n1 i n2 indeksi prelamanja jezgra i omotača.Optičke komunikacije. Posmatraju se samo neki. Zavisnost broja modova od V-parametra Granična vrednost V-parametra za monomodno vlakno iznosi V < 2. ali V-parametar nije jednak broju modova. samo neke kombinacije svetlosnih zraka (nazivamo ih MODOVI. obuhvataju talasne (Maxwellove) jednačine.

prikazano je kako se modovi kreću kroz različite tipove optičkih vlakana. GI vlakno Na slici 16. dok se modovi višeg reda reflektuju od graničnih površina. a oni sa najnižim redom kreću se uz osu vlakna. prikazan je profil indeksa prelamanja vlakna kod kog je promena indeksa prelamanja postepena. E1. Ovakvo vlakno naziva se gradijentno (GI) vlakno. za V=4 postoje tri moda.4 2.Optičke komunikacije. prikazan je profil indeksa prelamanja vlakna kod kog je promena indeksa prelamanja skokovita.4 i vlakno više nije monomodno. najmanja talasna dužina za koju se dato vlakno ponaša kao monomodno vlakno. Na slici 14. Ako je talasna dužina svetlosti manja od vrednosti odsecanja. Na slici se može uočiti disperzija. od jedan naviše.god. 2009. Slika 15.4 u vlaknu se prostire više modova. od vrednosti n1 u jezgru do n 2 u omotaču ( n1 > n 2 ). Ovakvo vlakno naziva se step-indeks (SI) vlakno. 8/48 Prema V parametru i njegovoj graničnoj vrednosti može da se odredi i talasna dužina odsecanja. Na slici 15. Prostiranje modova kroz različite tipove vlakana . Približan izraz za određivanje broja modova N za V >> 2. a) b) c) Slika 16. kao razlika koja nastaje zbog toga što modovi prelaze put različite dužine. Parametar V je veći od 2.4 dat je empirijski kao N≈ V2 2 Modovi imaju svoj redni broj. tj. Više o disperziji biće govora kasnije. Slika 14. λcutoff = 2πa 2 2πa 2 n1 − n2 = n1 2Δ 2. Prema slici.4 Ako je V veće od 2. npr. od vrednosti n1 duž ose jezgra do n 2 u omotaču ( n1 > n 2 ). SI vlakno SI vlakna mogu da budu monomodna i multimodna. Modovi visokog reda kreću se pod najvećim uglom prema osi vlakna. Kod multimodnih vlakana modovi nižeg reda kreću se duž ose vlakna.

a n 2 indeks prelamanja omotača. Varijacije profila indeksa prelamanja STEP INDEKS (SI) VLAKNO Vlakno sa dve vrednosti indeksa prelamanja. Idealne su vrednosti između 2 i 2. tj. a da talasna dužina bude dovoljno velika. gradijentnom promenom indeksa prelamanja. potrebno je da poluprečnik jezgra bude mali i da normalizovana razlika Δ takođe bude mala. da se poveća bitska brzina. Profili indeksa prelamanja Različiti profili indeksa prelamanja. GRADIJENTNO (GI) VLAKNO Radi se o vlaknu sa kontinualnom. Sa druge strane. do samo jednog moda. E1. sa zavisnošću kao na slici a). 9/48 Još veće smanjenje proširenja impulsa može se postići smanjenjem broja prenošenih modova.4. naziva se SI vlakno. 2009.Optičke komunikacije. sa ciljem da se popravi kapacitet kabla. Indeks prelamanja može se analitički definisati kao: ⎧n1 r < a n( r ) = ⎨ ⎩n 2 r > a gde je n1 indeks prelamanja jezgra vlakna. V ne sme da bude previše mali jer je tada slabljenje preveliko. Slika 17.god. Promena se može opisati izrazom: . Monomodno vlakno Da bi V-parametar bio dovoljno mali.

1 ⎧ g 2 ⎤ ⎡ ⎛r⎞ ⎪ ⎪ n(r ) = ⎨n1 ⋅ ⎢1 − 2Δ⎜ a ⎟ ⎥ ⎝ ⎠ ⎥ ⎢ ⎦ ⎪ ⎣ ⎪n 2 ⎩ 10/48 r<a r>a gde je n1 indeks prelamanja na osi jezgra vlakna. Signal se prostire kroz vlakno.disperzija vlakna . pošto ni indeks prelamanja jezgra nije konstantan. E1. za g = 1 profil je trougaoni. a profil indeksa prelamanja vrlo je blizak paraboli.5 Kad se u ovu jednačinu uvrsti izraz koji pokazuje promenu indeksa prelamanja. Broj modova kod gradijentnog vlakna može da se proceni pomoću formule ⎛ g ⎞ V2 N ≈⎜ ⎜ g + 2⎟⋅ 2 . SLABLJENJE. U praksi.slabljenje optičkog signala . 2009.god. a poluprečnik vlakna.nelinearnosti u vlaknu. Zahvaljujući tome. Δ normalizovana razlika indeksa prelamanja od sredine do ivice jezgra. polako se proširuje u toku prostiranja kroz optičko vlakno. Uzani (kratkotrajni) impuls koji se generiše na izvoru svetlosti.Optičke komunikacije. Za g=2 radi se o vlaknu sa paraboličnim profilom. Multimodno gradijentno vlakno Za gradijentna vlakna definiše se V-parametar.92. n(r ) . Vrednost NA nije konstantna u svakoj tački poprečnog preseka. dobija se: ⎧(n 2 (r ) − n 2 )1 / 2 ≈ NA(0) ⋅ 1 − 2Δ(r a )γ ⎪ 2 NA(r ) = ⎨ ⎪0 ⎩ r≤a r>a SLABLJENJA I GUBICI U OPTIČKOM VLAKNU Postoji nekoliko osobina vlakna koje se smatraju veoma važnim: . a za step-indeks vlakno g → ∞ (sadržaj zagrade manji je od 1 pa zagrada teži nuli). Disperzija izaziva . ⎟ ⎝ ⎠ Numerički otvor kod gradijentnog vlakna Teže ga je definisati jer se indeks prelamanja i ugao prihvatanja svetlosti menja sa udaljenošću od ose vlakna. Na malo složeniji način definiše se lokalna vrednost numeričkog otvora kao: 2 NA(r ) = (n 2 (r ) − n2 ) 0. Pojava se naziva disperzija. DISPERZIJA. U toku prostiranja smanjuje se snaga signala. a g je parametar profila ili gradijent gradijentnog vlakna. na isti način kao i kod vlakana sa skokovitom promenom. r udaljenost od ose vlakna. parametar g ima vrednost oko 1. svi stižu u približno isto vreme na kraj vlakna i time značajno (do 10 puta) smanjuju proširenje impulsa na izlazu u odnosu na SI vlakno. Modovi koji prelaze duži put kreću se brže od modova koji prelaze kraći put.

E1. Obično se slabljenje izražava preko koeficijenta podužnog slabljenja. P(x) snaga na udaljenosti x od početka vlakna. 2009. kao na slici 18. Matematičke veze date su tzv. Kod kombinacije takvih izvora i vlakana ostvaruju se veoma visoke gustine snage (snage po jedinici površine. Ovaj koeficijent izračunava se kao α =− ⎡ P( L) ⎤ ⎡ dB ⎤ 10 ⋅ log10 ⎢ ⎥ ⎢ ⎥ L ⎣ P(0) ⎦ ⎣ km ⎦ gde je L dužina vlakna a P(0) i P( L) snage signala na ulazu i izlazu.god. 11/48 ograničenja u brzini prenosa. Slika 18. Ova formula se u praksi m malo koristi jer je njena primena teška za izračunavanje. Danas postoje veoma snažni izvori svetlosti i vlakna sa veoma malim prečnikom jezgra. mW / μm 2 ). Obično se zavisnost vrednosti koeficijenta slabljenja od talasne prikazuje grafički. SLABLJENJE vlakna Snaga svetlosnog signala u optičkom vlaknu slabi sa povećanjem udaljenosti od izvora svetlosti. Treba objasniti razloge za pojavu disperzije i ograničenja koja se javljaju. Nelinearnosti u vlaknu koje ne dolaze do izražaja kod malih gustina snage postaju izražene. Javljaju se ograničenja koja utiču ili na snagu svetlosnog signala. ili na bitsku brzinu ili na ostvarivu dužinu veze.Optičke komunikacije. Ovi gubici značajno zavise od talasne dužine primenjene svetlosti. izražen u jedinicama 1 ili ekvivalentnim. Lamberovim zakonom: P( x) = P(0) ⋅ e −α p x . gde je P(0) početna ili upadna snaga. NELINEARNOST. jer impulsi na ulazu u prijemnik ne smeju da se preklapaju. α p koeficijent slabljenja vlakna. Zavisnost slabljenja optičkog vlakna od talasne dužine za tipično multimodno silicijumsko vlakno Primer: .

8 11 9. Pošto je referentni nivo bio mW .4 15.6 dB / km .2 17. podeljenog sa 10.1 57.79 μW VARIJANTA 2. Prvi korak je izbor referentne snage.2 = 6. 2009.6 dB = 13.8 Snaga ( μW ) 100 87. 2 / 10 ) = 10 −2.8 dBμ Izlazna snaga određuje se inverznim logaritmovanjem nivoa izlazne snage. dobija se izlazna snaga u μW .8 -16 -17.2 dB .8 / 10 ) = 10 0. dobija se snaga u mW . snage prema kojoj se računa nivo ulazne snage. 68−3 = 10 0. Pošto je referentni nivo bio μW .2 -19 -20.8 15.4 -13 -13. Ako je izabrana referentna vrednost 1 μW . 68 ⋅ 10 −3 = 4.2 Nivo snage ( dBμ ) 20 19.79 ⋅ 10 −3 mW = 4. VARIJANTA 1. Pout = 10 (6.4 18.2 -14. Pout = 10 (−23. ( ) Nivo izlazne snage izračunava se tako što se od nivoa ulazne snage oduzme slabljenje: Pout (dBm ) = Pin (dBm ) − slabljenje = −10 − 13.1 43.god.1 19. E1.6 17 16. Ako je izabrana referentna vrednost od 1 mW .7 38.1 25.2 14 12. kolika će snaga postojati u vlaknu na udaljenosti od 22km od predajnika? Rešenje: Pošto je slabljenje dato u dB / km Ulaznu snagu pretvaramo u dB.32 = 10 0.6 -14.0 33. 68 = 4.8 18. Udaljenost (km) 0 1 2 3 4 5 6 7 8 10 12 15 18 22 Nivo snage (dBm) -10 -10. tada je nivo ulazne snage ⎛ 10 −4 ⎞ ⎛ P (W ) ⎞ P (dBm ) = 10 ⋅ log⎜ in −3 ⎟ = 10 ⋅ log⎜ −3 ⎟ = 10 ⋅ log 10 −1 = −10 dBm ⎜ 10 ⎟ ⎝ 10 ⎠ ⎝ ⎠ Pošto se na svakom kilometru nivo snage umanjuje za 0.8 -12. na 22km unosi se slabljenje od ukupno 22 ⋅ 0. podeljenim sa 10. tj.6 dB / km .79 μW U sledećoj tabeli mogu se videti nivoi snage i stvarne snage signala u duž optičkog vlakna u prethodnom primeru.8 -23. Postoji više mogućih referentnih vrednosti: 1 W .9 66. Ako predajnik u vlakno ubaci snagu od 100 μW .2 = −23.2 dB . 1 mW ili 1μW .6 8. 12/48 Optičko vlakno ima slabljenje od 0.2 dBm Izlazna snaga određuje se inverznim logaritmovanjem nivoa izlazne snage. tada je nivo ulazne snage ⎛ 10 −4 ⎞ ⎛ P (W ) ⎞ P (dBμ ) = 10 ⋅ log⎜ in −6 ⎟ = 10 ⋅ log⎜ −6 ⎟ = 10 ⋅ log 10 2 = 20 dBμ ⎜ 10 ⎟ ⎝ 10 ⎠ ⎝ ⎠ ( ) Slabljenje se računa nezavisno od izabrane referentne vrednosti i iznosi 13.2 6.2 -11.Optičke komunikacije.6 -11.5 50.1 12.1 75. Nivo izlazne snage izračunava se tako što se od nivoa ulazne snage oduzme slabljenje: Pout (dBμ ) = Pin (dBμ ) − slabljenje = 20 − 13.3 4.8 .

tj. 2009. − Slika 19.Optičke komunikacije.nehomogenosti na granicama jezgra i omotača. Svaki od ovih uzroka nezavisno dovodi do pojave gubitaka. . Npr. Veliko povećanje talasne dužine. Mogu se podeliti na linearna i nelinearna. ne menja se učestanost svetlosnog zraka.0398mW = 39. 13/48 Sa logaritamskim jedinicama važno je poznavati sledeće korake: 1) Pretvaranje snage u nivo snage. Postoji više vrsta rasejanja. a gubici se zatim akumulišu (sabiraju u logaritamskim veličinama. APSORPCIJA U MATERIJALU I NEČISTOĆAMA Čak i u najčistijem materijalu dolazi do slabljenja signala. 4 = 0. Nečistoće su uglavnom metalni joni (gvožđe.zračenje na mestima savijanja.8μW . Kod linearnih rasejanja. Ilustracija apsorpcije na nečistoćama RASEJANJA Do rasejanja dolazi kad se svetlosni zrak sudara sa uzročnicima rasejanja i deo energije emituje u raznim pravcima.rasejanja (raspršivanje svetlosti) . usled nesavršenosti postupka izrade. Rejlijevo rasejanje je linearno rasejanje. hrom. međutim. nikal) i voda.apsorpcija na nečistoćama (uglavnom jonima metala i vodene pare) . one dodatno pospešuju slabljenje. Ovo slabljenje je proporcionalno sa 1 λ4 i smanjuje se sa povećanjem talasne dužine svetlosnog signala. toplotu pa dolazi do slabljenja signala. E1. mogu se sabirati. odnosno množe). različitim od onog u kom se zrak primarno kreće.apsorpcija u materijalu . deo svetlosne energije može da se pretvori u npr. 5W pretvara se u 10 log⎜ ⎛ 5W ⎞ ⎟ = 10 log(5000 ) = 36. tj. bakar. UZROCI SLABLJENJA Postoji nekoliko važnijih uzroka za pojavu gubitaka u vlaknu. OH joni.god. Ako u vlaknu postoje nečistoće. Npr.99dBm . . To su: . ⎝ 1mW ⎠ 2) Pretvaranje dBm u snagu. Na slici 19 data je ilustracija ove pojave. do pretvaranja svetlosne energije u toplotnu energiju. -14dBm pretvara se u 10 −1. Potrebno je poznavanje referentne vrednosti. Prilikom sudara svetlosnog zraka sa ovim nešistoćama. Nečistoće mogu da se unesu u vlakno u bilo kojoj fazi izrade vlakna (proizvodnja preforme staklenog valjka ili izvlačenje vlakna i dodavanje plastične zaštite). 3) Primena u projektovanju optičkih komunikacionih sistema: Što duže treba raditi u dB. nije moguće jer pri velikim λ dolazi do značajnog povećanja apsorpcije. dB i dBm su potpuno kompatibilni. Nastaje usled promena gustine vlakna na pojedinim delovima vlakna.

Najveći deo snage gubi se iz modova višeg reda. NEHOMOGENOSTI NA GRANICAMA JEZGRA I OMOTAČA Na granicama između jezgra i omotača mogu se pojaviti različite nesavršenosti. Slika 21.postavljanja vlakna. Dovodi do rasejanja svetlosti u suprotnom pravcu i do umanjenja svetlosti koja dopire do prijemnika. Na slici 20. Ilustracija uticaja nehomogenosti na granicama jezgra i omotača Umanjuju se poboljšanjima u tehnologiji izrade vlakna. Makrokrivine se javljaju u postupku polaganja . onih modova koji pod najvećim upadnim uglom dolaze do granice između jezgra i omotača. samo procena da se javlja slabljenje do jednog dB po kilometru. Mikrokrivine se javljaju u procesu izrade omotača vlakna. nastalih usled savijanja vlakna: MIKRO i MAKRO krivine. Na slici 21. Razlog leži u maloj promeni uglova pod kojima se lome svetlosni zraci i u pojavi da mali deo svetlosti ipak napušta jezgro optičkog vlakna. . Ne postoje neki posebni postupci za proračun slabljenja. ali sa promenjenom učestanosti.god. Ramanovo rasejanje je nelinearno rasejanje. data je ilustracija ove pojave. sitnih mehurića u vlaknu ili promena u prečniku pojedinih slojeva vlakna. Javlja se usled molekularnih vibracija u staklenoj rešetki. Briluenovo rasejanje javlja se takođe usled molekularnih vibracija. Ilustracija promene položaja normale i zračenja na mestima savijanja Postoje dve vrste krivina.Optičke komunikacije. 2009. tj. ZRAČENJE NA MESTIMA SAVIJANJA Na mestima na kojima je vlakno savijeno ipak dolazi do slabljenja svetlosnog signala. udubljenja i deformacija koje mogu da izazovu promenu kretanja pojedinih svetlosnih modova i ukupno slabljenje svetlosti. E1. Kod nelinearnih rasejanja dolazi do značajnog raspršivanja energije u raznim pravcima i do promene učestanosti raspršene svetlosti. Obično se javlja kad defekti imaju dimenzije oko λ 10 . kao i usled eventualnih mehaničkih pritisaka i nagnječenja vlakna. Dovodi do pojačanja svetlosti u pravcu prijemnika. u obliku pukotina. 14/48 Mie rasejanje je linearno rasejanje koje se javlja usled defekata u promeni indeksa prelamanja. data je ilustracija ove pojave. Slika 20. sa povećanjem i umanjenjem učestanosti.

Δτ mod al = Lmax − L 1 ⎛ Lmax ⎞ = ⎜ − 1⎟ v⋅L v⎝ L ⎠ c n1 Brzina kretanja svetlosti u jezgru vlakna iznosi v = Između najduže putanje.god.materijalna (hromatska) MODALNA DISPERZIJA Modalna disperzija nastaje zbog toga što modovi unutar step-indeks vlakna imaju različite putanje. L Rešenje. puta i vremena. Pojava je ilustrovana na slici 22.modalna . Ilustracija disperzije. tj.Optičke komunikacije. 15/48 Proračuni slabljenja zasnovani su na empirijskim formulama. Ova pojava može da se spreči npr. disperzija po jedinici dužie vlakna. važniji su zaključci. Obično se definiše podužna modalna disperzija. Makrokrivine značajno utiču na slabljenje samo ako je prečnik krivine manji od jednog centimetra. Impuls na ulazu pojavljuje se kao prošireni impuls na izlazu vlakna. Nisu preterano važne. Modalna disperzija može se relativno lako izračunati iz optičkih i geometrijskih osobina vlakna. dužine vlakna i indeksa prelamanja postoji sledeća veza: . E1. Problem se rešava prema osnovnim zavisnostima brzine. Čak i kod monomodnog vlakna dolazi do disperzije. čvrstim omotačem koji štiti vlakno od tako oštrog savijanja. Slika 22. PRIMER: Odrediti podužnu modalnu disperziju Δτ mod al = t max − t min . Impuls na ulazu a) i na izlazu vlakna b) Postoje nekoliko tipova disperzije: . 2009. DISPERZIJA vlakna Oblik impulsa se pri prenosu kroz optičko vlano proširuje zato što se energija prenosi kroz veći broj modova koji se kreću putanjama različitih dužina.

Optičke komunikacije.god. talasnih dužina. Dobija se: Δτ mod al = 1 c n1 ⎛ n1 ⎞ n n − n2 n1 ⋅ Δ ⎜ − 1⎟ = 1 ⋅ 1 = ⎜n ⎟ c n2 c ⎝ 2 ⎠ MATERIJALNA DISPERZIJA Materijalna (intramodalna. Zavisnost indeksa prelamanja od talasne dužine svetlosti . Svaka frekvencija u tom opsegu kreće se različitom brzinom pa se zbog toga na izlazu iz vlakna dobija impuls promenjenog oblika. Svaki izvor emituje svetlost čiji spektar zauzima određeni opseg učestanosti. 2009. Na slici 24. Zavisnost indeksa prelamanja od talasne dužine data je na slici 23. zavisi od talasne dužine svetlosti. Promene indeksa prelamanja veoma su male. 16/48 sin θ1c = L Lmax = n2 n1 gde je θ1c granični ugao. Promena indeksa prelamanja na širini od 20nm približno iznosi 0. hromatska) disperzija nastaje zbog toga što indeks prelamanja. Iako veoma male. E1. ove razlike ipak utiču na pojavu disperzije.00025. na četvrtoj decimali. ali ipak postoje i utiču na brzinu prostiranja svetlosti. prikazan je oblik spektra koji emituju dve vrste optičkih predajnika. tj. Slika 23. Razlika brzine svetlosti iznosi oko 36km/s. LED dioda i laserska dioda.

Optičke komunikacije. 2009. Ako vlakno ima propusni opseg 500 MHz ⋅ km . Oblik spektra optičkog signala za LED i lasersku diodu Specifikacije proizvođača Proizvođači vlakna u katalozima daju podatke na osnovu kojih projektanti odlučuju da li im određeni tip vlakna odgovara ili ne. kao proizvod dužine segmenta i širine njegovog propusnog opsega. . E1. PRIMER: Izvesti izraz za materijalnu disperziju u vlaknu. 17/48 Slika 24. a na dužini 10km propusni opseg iznosi 50 MHz . Propusni opseg dat je u jedinicama MHz ⋅ km . preko parametra koji se zove propusni opseg. Disperzija se u katalozima opisuje indirektno. Npr.god. to znači da na dužini od 1km ima propusni opseg 500 MHz .

faznu modulaciju. Optički prozori .79) Postupak prenosa svetlosti kroz vlakno opisuje se na veoma složen matematički način.oblasti sa lokalnim minimumima slabljenja. Može da bude i kompleksno pa da izazove promene faze. u kombinaciji sa velikom snagom. Poslednji sabirak sa koeficijentom nelinearnosti γ presudno utiče na pojavu nelinearnosti. iako je γ malo.fazna modulacija u samom signalu pri prenosu jednog signala . 18/48 NELINEARNOSTI u vlaknu (str. γ može da izazove i pojačanje i slabljenje signala u vlaknu.stimulisano Briluenovo i Ramanovo rasejanje. . član može da postane značajno velik.nelinearna promena indeksa prelamanja . 2009. drugi 1300 i treći 1550 nm. oko 850-900. Može da se javi: . tj.fazna unakrsna modulacija ako se prenosi više signala. E1. .Optičke komunikacije. prvi.god.

E1. ilustrovan je malo drugačiji postupak sa taloženjem stakla na metalnu osovinu. Sastoji se od slojeva stakla koji imaju odgovarajuću debljinu i indeks prelamanja. Kad se završi proces formiranja preforme. Ove primese utiču na vrednost indeksa prelamanja. U drugoj fazi preform se ravnomerno zagreva do 20000C. Kad se natalože svi slojevi. Ovi slojevi talože se sa unutrašnje strane staklene cevi koja se ravnomerno zagreva u posebnom uređaju. . U osnovi. a preform se stavlja u drugu peć u kojoj se vrši ravnomerno zagrevanje do temperature na kojoj se staklo topi. izvlači se osovina. i namotava se na bubnjeve.Optičke komunikacije. na temperaturi do 18000C. Druga faza naziva se izvlačenje vlakna. Preform se rotira i aksijalno pomera unutar grejača da bi se izvršilo ravnomerno nanošenje slojeva stakla. Slika 25. U prvoj fazi proizvodi se tzv.god. dužine 60 do 120cm. Sastoji se od dve faze. staklena cev se dodatno zagreva i pretvara u stakleni štap (preformu).1%. Na slici 26. 19/48 Proizvodnja optičkog vlakna Postupak proizvodnje nije jednostavan. Otopljeno staklo izvlači se u optičko vlakno pomoću veoma preciznog mehanizma koji kontroliše dimenzije vlakna. Ilustracija proizvodnje preforme Nakon nanošenja zaštitnog sloja vlakno se namotava na bubnjeve od kojih se zatim proizvode optički kablovi. Preciznost prečnika vlakna dobijenog na ovaj način iznosi oko 0. Postupak izrade ilustrovan je na slici 25. Preform se zatim razvlači u stakleno vlakno preko kojeg se nanosi zaštitni plastični sloj. složenim kontrolisanim hemijskim postupkom vrši se naparavanje slojeva stakla sa različitim primesama. cilindrični preform prečnika 10 do 25mm. Ilustracija proizvodnje preforme Slika 26. 2009. Prečnik vlakna kontroliše se optičkim merenjem koje utiče na brzinu izvlačenja vlakna.

Postupak je ilustrovan na slici 27.pojačanja koja ostvaruju uzdužnu snagu vlakna. pritiska. itd. Ako je potreban prenos električne energije. E1. nagnječenja i ostalih lokalnih uticaja.). Veoma je važno što su funkcije uzdužne snage i uzdužnog prenosa podataka razdvojene. Problem se rešava spiralnim umotavanjem optičkog vlakna unutar kabla.omotača koji mehanički štiti kabel od oštećenja.. Spoljni omotač mora da ima hrapavost koja omogućava jednostavnu montažu vlakna. 2009. otpornost na vlagu i isparavanja. Struktura kabla mora da sadrži sledeće elemente: .. .god.optičko vlakno. Slika 27. zaštita optičkog vlakna (mehanička. .. jedno ili više njih . minimalna zapremina i težina kabla. Ponekad kabel mora pored optičkog vlakna da vodi i energetski kabel. Snaga kabla često se ostvaruje primenom kevlara. Razvlačenje predstavlja ozbiljan problem u izradi optičkih kablova zato što mnogi materijali izdržavaju čak i do 20% produžavanja pre nego što dođe do kidanja. dok je kod optičkog vlakna moguće razvlačenje do 1%. kao i od oglodara. Ilustracija postupka izvlačenja vlakna Izrada optičkih kablova Od kablova koji sadrže optička vlakna mogu se zahtevati sledeće osobine: čvrstina kabla.ispuna. . vlage. . drugih hemijskih i prirodnih uticaja. dodaju se bakarni provodnici. svetlosna. a takođe može da ima sajle za učvršćivanje. stabilnost karakteristika pri promenama temperature i usled starenja. mekani materijal koji se nalazi neposredno uz vlakno i štiti ga od mehaničkog dejstva. 20/48 Iz jednog preforma dobija se vlakno dužine 5km. a proces traje nekoliko časova. jednostavnost montaže i održavanja.Optičke komunikacije.

refleksija Efikasnost spajanja definiše se kao odnos snage optičkog signala posle spajanja i pre spajanja: η= Pout Pin Oznake se odnose na izlaz (out) i ulaz (in) konektora. Postoji više vrsta spojeva: . Spoljni prečnik iznosi 6-7mm Slika 30.slabljenje . ne sme da unosi slabljenje i mora da obezbedi mehaničku čvrstinu.god.nerazdvojivi (splice. 2009. Struktura samonosivog kabla. Definiše se i slabljenje pri spajanju vlakna kao: . Struktura kabla za postavljanje u zemlju.spojevi većeg broja vlakana (kapleri). Spoljni prečnik iznosi 2-3mm Slika 29. E1.Optičke komunikacije. Na mestima povezivanja javlja se nekoliko mogućih problema: . Na terenu je često neophodno njihovo povezivanje i nastavljanje. 21/48 Slika 28. Spoljni prečnik iznosi 9-10mm Povezivanje vlakana Dužina optičkih vlakana i kablova iznosi nekoliko kilometara. Postupak povezivanja mora da bude jednostavan. Struktura standardnog optičkog kabla. splajsevi) .razdvojivi (konektori) .

E1. r . ⎧⎛ a ⎪⎜ r η r = ⎨⎜ a e ⎝ ⎪ ⎩1 ⎞ ⎟ ⎟ ⎠ 2 ako je a r < a e inace pri čemu je a r poluprečnik prijemnog a a e predajnog vlakna. Ukupna unutrašnja efikasnost povezivanja data je izrazom η TOTAL = η NA ⋅η r ⋅η g Može da se izrazi i u logaritamskim jedinicama: LTOTAL = −10 ⋅ logη TOTAL ≈ L NA + Lr + L g (dB ) PRIMER .unutrašnji (intrinsični). Efikasnost povezivanja data je izrazom η NA ⎧⎛ NA ⎪⎜ r = ⎨⎜ NAe ⎝ ⎪ ⎩1 ⎞ ⎟ ⎟ ⎠ 2 ako je NAr < NAe inace .spoljašnji i . Multimodna vlakna Unutrašnji efekti kod multimodnih vlakana postoji tri unutrašnja efekta koji utiču na ukupno slabljenje: a) efekat različitih numeričkih otvora. b) efekat različitih prečnika vlakna.god. NA . c) efekat različite promene indeksa prelamanja ⎧ g r ⋅ (g e + 2) ako je g r < g e ⎪ η g = ⎨ g e ⋅ (g r + 2) ⎪1 inace ⎩ pri čemu je g r gradijent prijemnog a g e gradijent predajnog vlakna. 22/48 ⎛P L = −10 ⋅ log⎜ out ⎜P ⎝ in ⎞ ⎟ ⎟ ⎠ Faktori koji utiču na efikasnost spajanja vlakana dele se na dve grupe: . 2009. pri čemu je NAr numerički otvor prijemnog a NAe predajnog vlakna.Optičke komunikacije.

ali ne mogu da se kontrolišu niti proračunavaju. Postupak je spor i naporan. Pod određenim uslovima vlakno može da se zaseče a zatim i da se prelomi pod pravim uglom. Spoljašnji efekti Ovi efekti uglavnom se odnose na greške i probleme nastale pri mehaničkom povezivanju vlakana. Koristi se mnogo empirijskih formula. itd. 23/48 Postoje i drugi unutrašnji efekti (eliptičnost jezgra.Optičke komunikacije. a) Poliranje preseka vrši se abrazivima različite finoće. PRIPREMA VLAKNA ZA POVEZIVANJE Svi proračuni izvršeni su pod pretpostavkom da je vlakno perfektno pripremljeno za povezivanje. Nisu jednostavni i izbegavaćemo ih. Postupak je veoma efikasan uz određeno iskustvo. koncentričnost jezgra u omotaču. Gubici su obično reda veličine dela dB. beskorisnih u praksi. 2009. Svaka nesavršenost kraja vlakna raspršuje zrake svetlosti pod različitim uglovima. Slični efekti postoje i kod monomodnih vlakana. b) Naprezanje i presecanje. Longitudinalni lateralni ugaoni pomeraj Postoje načini za proračun.god. E1. ali detalji nisu preterano važni. Razvijene su različite tehnike za obradu površina preseka vlakna. Pri poravnavanju vlakna mogu da nastanu problemi prikazani na slici 31: a) longitudinalni pomeraj b) latelarni pomeraj c) ugaona nepodešenost Slika 31. Ilustrovan je na slici 32. bez formiranja nepravilnosti. uz upotrebu držača vlakna. .

zagreju u električnom luku. fiksiraju.vlage i isparavanja. sa jedne (ako se spaja sa predajnikom ili prijemnikom) ili obe strane (ako se povezuju dva vlakna). pod uslovom da su vlakna idealno jednaka. Mora da ima male dimenzije. Mehaničko spajanje. Konektor mora da osigura precizno poravnjavanje vlakna. E1. par stotih delova decibela. Mehanička čvrstina ostvaruje se dodatnom zaštitom i omotavanjem. Ako nisu. Spajanje fuzijom.promene pritiska i zatezanja . da bude jednostavan za primenu.indirektno centriranje golih krajeva.direktno centriranje golih krajeva uz pomoć cevčice (obično aluminijum). Tehnike centriranja vlakna su sledeće: . U uređaju se krajevi vlakna postave. Ostvaruju se veoma mali gubici. . Gubici iznose par desetinki decibela.prašine i nećistoća . . Spajanje vlakna fuzijom a) i mehančko spajanje b) Konektori Konektor je komponenta koja omogućava efikasno ručno spajanje i razdvajanje vlakna sa predajnikom. 2009. a) b) Slika 33. pomoću konusnih vođica. Ilustrovane su na slici 33. 24/48 Slika 32. Priprema vlakna za povezivanje. prijemnikom ili drugim vlaknom. javljaju se značajni gubici i slabljenja. Vlakno se postavi u kućište sa žljebovima a zatim se zalepi providnom smolom (obično epoksidna smola). Problem se rešava čvrstim omotavanjem vlakna.god.Optičke komunikacije. Mehaničke osobine su pokvarene (oko 60% početne snage vlakna). otope i povežu. mora da obezbedi zaštitu od sledećih faktora: . Nerazdvojive veze (nastavljanje vlakna) Postoje različite tehnike za nastavljanje vlakna.

Koriste se u sistemima sa frekvencijskim multipleksom. FDDI) ukazuje na proizvođača i primenu. Kombajner: kombinuje dva ili više ulaznih signala u jedan izlazni signal. 1%). Postoji i niz komercijalnih konektora čiji naziv (skraćenice SMA. Kapleri U optičkim sistemima ponekad se javlja potreba za kombinovanjem većeg broja optičkih signala. Tehnike centriranja optičkih vlakana u konektoru Gubici iznose od par desetih delova decibela do par decibela. Ako su usmereni. Slika 35. Standardne izvedbe su 50:50 i 90:10. Interesantni su sledeći pojmovi (ilustrovani na slici 35. 2009. Ako su dvosmerni. D4. razlikuju se. Slika 34. 25/48 . . FC. E1. D3.Optičke komunikacije.spajanje pomoću sočiva unutar konektora. Tehnike centriranja ilustrovane su na slici 34. onda se spliter i kombajner ne razlikuju.): Splitter: deli ulazni signal u dva ili više izlaznih signala. Demultiplekser radi obrnut posao. Kapleri Multiplekser (po talasnim dužinama) je kombajner koji kombinuje dva ili više izvornih signala različitih talasnih dužina.god. Monitor je spliter koji odvaja veoma malu količinu svetlosti (npr. SC. Ova svetlost može da se koristi za kontrolu i merenja. ili deljenjem optičkog signala u više vlakana.

1. Svetlost može da se generiše samo kada elektron prelazi iz (labilnog) stanja sa velikom energijom u (stabilno) stanje sa niskom energijom. Često se umesto zagrevanja materijala u kom dolazi do reakicje oslobađa svetlost. Ako se struja provede kroz gas (npr. neon). Zagrevanje atoma pomera elektrone a njihovim vraćanjem u niža elektronska stanja oslobađa se svetlost. In. Primenjuje se na poluprovodničkim komponentama. . . ona kida hemijske veze u molekulama gasa. Poluprovodnički izvori imaju sledeće lepe osobine: • pogodne dimenzije. . Ova vrsta emisije naziva se spontana emisija. • visoka pouzdanost • povoljna cena. str. Prilikom ponovnog povezivanja u molekule dolazi do emitovanja svetlosti. Ovaj postupak je različit od pražnjenja. Osim spontane emisije postoji i stimulisana emisija. LASER je akronim za “Light Amplification by the Stimulated Emission of Radiation”. P. Razlika energije emituje se iz atoma u obliku svetlosti. Elektroni koji prelaze iz provodnog u valentni opseg emituju svetlost.Električnim pražnjenjem. .Apsorpcijom svetlosti (prilikom apsorpcije uvek dolazi do promene talasne dužine) . Optički predajnik je elektronska komponenta koja generiše svetlosni signal. • pogodna snaga signala. E1. U proizvodnji poluprovodničkih izvora svetlosti koriste se mešavine tri ili četiri hemijska elementa od Ga. Talasna dužina zavisi od količine energije. • moguć izbor talasnih dužina svetlosti koje su pogodne za prenos.Biohemijskom reakcijom. Ako je elektron pomeren u nestabilno stanje.103/638 Emisija svetlosti nije moguća ako se ne dovede odgovarajuća količina energije sa strane. Kod spontane emisije pravac kretanja fotona i njegova faza mogu da imaju bilo koju vrednost. . dolazi do stimulisanog emitovanja još jednog fotona.Hemijskom reakcijom. i ako se u takvom stanju sudari sa fotonom svetlosti. laserima i LED diodama. LED diode i laserske diode. Stimulisana emisija dešava se u LASERU. Ova energija može da se dovede na razne načine: . ali se radi o procesima u organizmima živih bića.Optičke komunikacije. Slično kao u prethodnom slučaju. 3. 26/48 OPTIČKI PREDAJNICI IBM Understanding.Dovođenjem električne struje. 2009. pravac kretanja i fazu. Generisanje svetlosti u poluprovodnicima Postoje dve vrste rekombinacije elektrona i protona u poluprovodnicima: sa emisijom (zračenjem) svetlosti i bez zračenja svetlosti (u tom slučaju materijal se zagreva).god. Sada ova dva fotona imaju potpuno jednaku talasnu dužinu. Al. As. • linearnost i jednostavnost modulacije. Na ovaj način rade sijalice sa žarnom niti. Struja dovodi do rekombinacije elektrona i šupljina na PN spoju.Zagrevanjem. Danas se o optičkim komunikacionim sistemima koriste poluprovodnički izvori svetlosti. Talasna dužina emitovane svetlosti zavisi od materijala od kog je izrađen poluprovodnik.

Stimulisana emisija javlja se u laserskim diodama. Ovo je veoma važna formula jer pokazuje i vezu između energije i talasne dužine: λ= h⋅c 1. 2009. E1. Slika 37. Proizvedeni su od četvorostrukih smesa materijala kao InGaAsP. nekoherentna. Svetlosni fotoni u materijalu usmereni su u različitim pravcima.Optičke komunikacije. 27/48 Energija zračene svetlosti zadovoljava jednačinu Eg = h ⋅ f . LED diode LED diode su pouzdani. Izvori se dele prema talasnoj dužini emitovane svetlosti. = Eg E [eV ] Postoji veza između materijala koji se koriste za izradu dioda i talasne dužine dobijene svetlosti. (h=6. Slika 36. Kratko-talasni izvori generišu svetlost u opsegu od 500 do 1000 nm. gde je h Planck-ova konstanta.14e-15 EVs).63e-34Js=4. Ova energija jednaka je energiji energetskog procepa između valentne i provodne zone. Zbog toga su pogodne i za digitalne i analogne sisteme. Spontana emisija javlja se u LED diodama. . Ponekad se pokazuju grafički. Proizvedeni su od trostrukih smesa materijala čija je osnova galijum aluminijum arsenid (GaAlAs) Dugo-talasni izvori generišu svetlost u opsegu od 1200 do 1600 nm. u fazi sa stimulišućim svetlom). slučajno polarisana) i stimulisana (koherentna. sa primenom gradijentnih ili multimodnih vlakana.6 ⋅ 10 −19 [J ] . Energija se često izražava u eV.god. Spontana emisija LED diode imaju približno linearnu vezu između optičke snage i pobudne struje. Zavisnost talasne dužine od materijala Postoje dve vrste emisije: spontana (slučajno usmerena. ekonomični i efikasni izvori svetlosti za sisteme sa digitalnim protokom do 50Mb/s. kao na dijagramu na slici 36. Spontana emisija ilustrovana je na slici 37. Tada se energija u J izračunava kao E g = E [eV ] ⋅ 1. Veze nisu jednostavne. f učestanost svetlosti.24 .

Svetlost zrači iz okrugle oblasti u aktivnom sloju. Slika 38. Veoma je važno dobro optičko povezivanje izvora i vlakna jer InP ima indeks prelamanja 3. Minimalno je potrebno četiri sloja. E1. Površinsko zračenje Na slici 38. sa aspekta njihove konstrukcije: sa površinskim (Surface emitting LED) i sa bočnim (Edge emitting LED) zračenjem. LED sa bočnim zračenjem .god. Širina iznosi 100 do 150 mikrometara. a mogu se dodati i još neki slojevi. Bočno zračenje Kod dioda sa bočnim zračenjem. prikazana je struktura diode sa površinskim zračenjem za velike talasne dužine. 28/48 LED diode proizvode se tako što se na podlogu (substrate) nanose slojevi (layer) materijala. prečnika 20 do 50 mikrometara. Koriste se smole za prilagođavanje indeksa prelamanja. svetlost zrači kroz bočne ivice aktivnog sloja. Postoje dve osnovne kategorije. Postoji više načina da se to postigne ali oni pripadaju tehnologiji izrade dioda i nisu bitni za njihovu primenu. Struktura LED diode sa površinskim zračenjem Debljina slojeva dobijenih složenim tehnološkim postupcima iznosi od 0. kao na slici 39. Slika 39. 2009.1mikrometar do 5 mikrometara.Optičke komunikacije. Cilj je dobijanje što veće gustine električne struje.4.

E1. oko 1/8 u odnosu na površinsko zračenje. 2009.god. Struktura LASER diode Kod lasera postoji samo bočno zračenje (u praksi). "Laser" je akronim od light amplification by stimulated emission of radiation. a obezbeđuje da svetlost bude koherentna (iste talasne dužine. a 60 do 150 mA za pojačanjem vođene lasere.Optičke komunikacije. Reflektor 4. Aktivni sloj 2. Osnovna razlika je u tome što je aktivni sloj tanji i uži. imaju uži spektar i ubacuju više energije u vlakno nego LED diode. ali je debljina aktivnog sloja znatno manja. . Ima dve linearne oblasti i jasno izražen prag laserskog efekta. Povratna sprega povećava intenzitet svetlosti. LASERSKE DIODE Laser je elektronska komponenta kod koje se fotoni otpuštaju na kontrolisani način. Detalji stimulisane emisije na atomskom nivou ilustrovani su na slici 41. Polu reflektor 5. Pobudni signal 3. Laserske diode daju veću optičku snagu. Izlazni zrak Slika 40. U zavisnosti od vrste lasera. a na krajevima su dodati reflektori koji obezbeđuju optičku povratnu spregu. Struktura LASER diode Stimulisana emisija Slika 41. ova struja je u opsegu od 1030mA za indeksom vođene. 29/48 Struktura slojeva veoma je slična prethodno pokazanoj. polarizacije) i bolje usmerena (manji uglovi po horizontali i vertikali) nego kod LED dioda. Osnovne komponente lasera: 1. Karakteristika je prikazana na slici 42. Osobine su ilustrovane na slici 40. faze. Struja praga je ključni parametar. Ilustracija laserskog efekta: Izlazna karakteristika lasera Rad laserske diode značajno zavisi od intenziteta pobudne struje.

Najvažniji deo prijemnika je fotodetektor. To znači da mora da bude zadovoljena nejednakost: hf = h c λ ≥ Eg Očigledno. U tabeli su nabrojani često korišćeni materijali čijim se smešama ostvaruju očekivane osobine. Diode se izrađuju od materijala koji treba da odgovara talasnoj dužini korišćene svetlosti. To su: .2) neće doći do pretvaranja energije u svetlost. za svaki materijal postoji neka granica učestanosti ili talasne dužine pobudne svetlosti. 2009.PIN fotodioda (p-n spoj sa dodatim slojem čistog dielektrika između p i n oblasti) . Matematički. da bi se oslobodio par elektron-šupljina.god.Lavinska fotodioda (APD . a njih privlači električno polje i javlja se električna struja.Avalanche Photodiode. a pri tom treba da sačuvaju signal od šuma koji bi mogao da se doda u postupku obrade i pojačanja signala. 30/48 Slika 42. Oni rade sa veoma slabim signalima. fotodioda sa dodatim još jednim p slojem) Fotodetektor u radu mora da bude INVERZNO polarisan. Kada zrak svetlosti padne na prelaznu oblast između p i n spoja. unese) energiju koja je veća od bandgap energije (energetskog procepa) materijala od kojeg je izrađen fotodetektor. Ako je λ > λ max = hc Eg (3. E1. Fotodetektor konvertuje optičku snagu u električni izlazni signal.Optičke komunikacije. Postoje tri vrste optičkih ili fotodetektora. .Fotodioda (p-n spoj) . svetlosni foton mora da ima (tj. Prijemnici su najsloženije komponente u optičkom sistemu. Izlazna karakteristika LASER diode Optički prijemnici Optički prijemnik je kombinacija optičkog detektora. on izaziva formiranje parova elektron-šupljina. elektronskog pretpojačavača i komponenti za obradu i rekonstrukciju signala.

E1. Struja kroz diodu teče ako je ona direktno polarisana.6 ⋅ 10 −19 [J ] ) dobije se da je λ max = 1. 31/48 Materijal Silicijum Germanijum Indijum-Galijum-Arsenid Olovni sulfid Opseg talasnih dužina (nm) 190-1100 800-1700 800-2600 <1000-3500 U sledećoj tabeli date su vrednosti energetskog procepa za pojedine materijale.Optičke komunikacije. 2009. I U Slika: Karakteristika fotodiode za različite vrednosti pobudne optičke snage .2) može se odrediti granična talasna dužina. od anode prema katodi. a katoda poluprovodnik n-tipa. Korišćenjem formule (3.2). Kad se preračunaju sve veličine u izrazu (3.god. Eg Anoda je poluprovodnik p-tipa.243 [μm] ako je E g izraženo u elektronvoltima. ( E c = E [eV ] ⋅ 1.

izazivaju lavinski efekat i multipliciraju struju. povećava se procenat apsorbovane svetlosne snage. Ekvilajzer smanjuje izobličenja i interferenciju simbola (naročito u digitalnom prenosu).Optičke komunikacije. E1. Praktična realizacija PIN dioda Kod fotodioda imamo veoma malu električnu struju (teoretski jedan foton daje jedan par elektron-proton). PIN dioda Da bi se povećala osetljivost. . 32/48 Fotodetektor je INVERZNO polarisan. tj. Svetlost pada na p+ oblast i potpuno se apsorbuje (pretvara u parove elektrona i šupljina) u i oblasti. između p i n sloja umeće se nedopiran ili veoma slabo n dopiran sloj poluprovodnika.god. a struja teče u suprotnom smeru od katode prema anodi. Istovremeno. Naelektrisanja koja dolaze u p oblast snažno se ubrzavaju. Procenat apsorbovane svetlosne snage iznosi 2-5%. sudaraju se sa drugim atomima. Time se proširuje region apsorpcije zračenja i ostvaruje značajno veća efikasnost. Intenzitet struje zavisi od intenziteta svetlosti. smanjuje se kapacitivnost diode zbog promenjenih dimenzija diode. 2009. Lavinska dioda Kod lavinskih dioda n i p oblasti su snažno dopirane (n+ i p+). Komponente optičkog prijemnika Blok šema tipičnog optičkog prijemnika za digitalni prenos Pretpojačavač treba da pojača električni signal i prilagodi ga za dalju obradu. Postpojačavač vrši dodatno potrebno pojačanje da bi doveo signal na potreban nivo snage. Električno polje u p oblasti veoma je izraženo. Prodiranje svetlosti u diodu zavisi od apsorpcionih osobina materijala.

2009. 3. R0 responsivnost (konstanta proporcionalnosti). Osetljivost prijemnika. Za Si PN spojeve debljine 10mikrometara ovo vreme iznosi 0. za verovatnoću greške 10e-9. Brzina odziva Postoji tri faktora koji utiču na brzinu odziva fotodiode: 1. a kod PIN dioda par hiljada fotona po bitu. Linearna zavisnost je Karakteristična za PIN diode. 2. Ukupno vreme odziva (kašnjenje) iznosi oko 1ns za PN fotodiode a nešto je veće za PIN fotodiode. Lavinske diode uglavnom imaju nelinearnu zavisnost.1ns. 33/48 Filtar popravlja odnos signal/šum i uobličava talasni oblik impulsa da bi odlučivač što jednostavnije izvršio svoj zadatak.vreme potrebno da nosioci prođu kroz PN spoj. Posle optoelektronske konverzije dobijamo struju jednaku i (t ) = MR0 P(1 + m(t )) gde je M faktor lavinske multiplikacije. a m(t ) normalizovani modulišući signal. Uticaj šuma Kod analognog prenosa optičkih signala imamo situaciju koja je najsličnija prenosu KAM signala. Prelazno vreme .Optičke komunikacije. RC konstanta diode jer se dioda sa okolnom elektronikom ponaša kao RC kolo.vreme potrebno nosiocima da stignu iz p i n materijala u prelaznu oblast u kojoj počinje opto-elektronska konverzija. Prenosimo signal oblika p (t ) = P ⋅ (1 + m(t ) ) gde je p (t ) optički signal (snaga). Teoretska granica (kvantna granica) iznosi oko 10 fotona po bitu.god. Praktične vrednosti kod lavinskih dioda veće su 10-100 puta. Snaga signala jednaka je snazi promenljive komponente. . Difuziono vreme. P jednosmerna snaga koja se prenosi kad nema modulacije. Obnavljač takta regeneriše takt digitalnog signala. Optički prijemnici za analogni i digitalni prenos ANALOGNI PRENOS Za analogno prenos optičkog signala od izuzetnog značaja je linearna zavisnost izlazne električne struje od ulaznog optičkog signala. E1. Snaga šuma kod fotodiode malo je složenija.

.god. 34/48 Za PIN diode M=1. 2009. u imeniocu dominira termički šum.Optičke komunikacije. E1.

Matematički veoma zametno. E1. Teorija detekcije.god. Poseban značaj ima izbor referentnog napona ili praga odlučivanja.Optičke komunikacije. traži se presek dve ponderisane krive. 35/48 Šum kod digitalnog prijemnika Pojednostavljena šema. grafički očigledno i interesantno. 16. Za Gausov šum: Projektovanje sistema (Crisp. glava) Mnogo faktora utiče na postupak projektovanja optičkog komunikacionog sistema. Napon proporcionalan sa svetlosnim signalom.Bilans snage . Među njima su najvažniji: .Širina propusnog opsega (vreme uspostavljanja signala) . uz poznatu funkciju gustine raspodele šuma. 2009. Introduction to Fiber optics.

Primer: Odrediti minimalnu snagu koju mora da emituje optički predajnik u sistemu sa slike.Optičke komunikacije. 36/48 Bilans snage U prenosu signala treba da se obezbedi da snaga na ulazu u prijemnik bude dovoljno velika da prijemnik može da razlikuje signal od šuma.2dB) Podaci o slabljenju mogu se pronaći u katalozima proizvođača opreme.vlakno (opisano kao podužno slabljenje.5dB/km) . treba uzeti u obzir i sledeće gubitke: . Snaga na ulazu u prijemnik mora da bude dovoljno velika iz gore opisanih razloga. splajs 0. Ako je snaga prevelika. minimalna snaga koju emituje predajnik mora da zadovolji jednakost . ukupni gubitak snage u vlaknu iznosi Ploss=21. po 1dB za svaki povezani par) . Usled starenja javljaju se sledeća slabljenja: Ako se za popravke predvidi 1. npr.gubici nastali usled starenja .spojevi (splajsovi) (npr.2dB. Gubitak snage javlja se na sledećim delovima sistema: . ukupno 15. svaki povezani konektor po 1dB.konektori (npr.dodatna rezerva. Proračun je jednostavan.5dB i dodatna rezerva od 3db. E1. unosi slabljenje od 13. Osim ovih gubitaka. pre ulaza u prijemnik treba da se postavi atenuator. Pošto prijemnik zahteva snagu od -25dBm.34dB. Zatim treba izabrati predajnik sa dovoljno velikom izlaznom snagom.gubici nastali usled popravki (krpljenja vlakna) . 2009.64dB. ako je u pitanju digitalni prenos.84km. Granica se često izražava preko odnosa snaga signal/šum ili preko verovatnoće greške.god. a takođe i dovoljno mala da ne bi došlo do oštećenja prijemnika. po 0.44dB. Vlakno ima dužinu od 3. 3.

35/(trsys) Monomodno vlakno Kod monomodnog vlakna obično se ne daje podatak o propusnom opsegu. Ova snaga jednaka je 10exp(-0. To znači da stvarni propusni opseg vlakna. Disperzija utiče na proširenje impulsa pri prostiranju kroz optičko vlakno. Moguće su i razne varijacije ovog problema. 500 MHz.Određivanje vremena uspostavljanja sistema .Određivanje propusnog opsega sistema.35 ( propusni opseg vlakna) .Ploss = -25dB pa je Ptr=Ploss . E1. Data je disperziona karakteristika vlakna.Optičke komunikacije. x širina spektra izvora x dužina vlakna.. Zbog toga je potrebno da se izračuna propusni opseg sistema. Podatak za vlakno obično se nalazi u katalozima.Određivanje propusnog opsega vlakna . . Postupak se razlikuje za multimodna i monomodna vlakna..km. 37/48 Ptr . Propusni opseg vlakna iznos od 300MHz do 3GHz za multimodna.66dBm. Takođe.25dB= -3. ne vlakna. Disperzija se izračunava kao disperzija = disperziona karakt. npr.366)=0.. Širina propusnog opsega (vreme uspostavljanja signala) Brzina prenosa digitalnog signala predstavlja važnu osobinu svakog sistema.Određivanje vremena uspostavljanja (rise time) vlakna . Veća dužina podrazumeva veću disperziju i umanjuje ostvarivu bitsku brzinu. Vreme uspostavljanja vlakna (vreme za koje impuls poraste od 10 do 90% svoje vrednosti) određuje se preko propusnog opsega vlakna. preko empirijske formule t rFIBER = 0.4305mW.god. vlakno dugačko 10km ima 10 puta manji propusni opseg od podatka iz kataloga. 2009. a čak do 5GHZ za monomodna vlakna. ima datu vrednost. Međutim. Dat je u obliku. pomnožen sa dužinom vlakna. Multimodno vlakno Postupak se sastoji od četiri koraka: . Dakle. optički predajnik i prijemnik imaju konačna vremena uključivanja. Vreme uspostavljanja sistema određuje se preko sledećeg izraza: Sada se propusni opseg sistema ponovo izračunava kao B=0.

35 ( propusni opseg vlakna) . Pune linije pokazuju zavisnost između dužine linije veze i bitske brzine za tri optička prozora.55 mikrometra. . 0. Vreme uspostavljanja vlakna određuje se kao: t rFIBER = 0.3. Rastojanje među regeneratorima treba da bude 10-25km kod prvog prozora. optički sistemi postaju znatno ekonomičniji.2 Terrestrial Lightwave Systems Agraval.god. 2009. Vreme uspostavljanja sistema određuje se preko sledećeg izraza: Sada se propusni opseg sistema ponovo izračunava kao B=0.85. Ako su zahtevane brzine veće od 10Mb/s. E1.Optičke komunikacije. sa bitskim brzinama od 45Mb/s i rastojanjima između regeneratora manjim od 10km.god. 1. Pri bitskim brzinama manjim od 5Mb/s koaksijalni kablovi imaju veći domet. 38/48 Širina spektra izvora data u nm kao veza sa talasnom dužinom.44/(disperzija) Dalji proračun je isti kao gore. generacijama. Fiber-Optic Communication Systems Na sledećem dijagramu pokazano je kako slabljenje (puna linija) i diperzija (isprekidana linija) utiču na ograničenja u performansama optičkog komunikacionog sistema. Optički komunikacioni sistemi evoluirali su u tzv. Sada se širina spektra vlakna izračunava po empirijskoj formuli propusni opseg vlakna=0. Prva generacija sistema datira iz 1980. pa disperziona karakteristika ima jedinicu ps po nm po km. dok se u drugom i trećem prozoru povećava čak i iznad 100km. Performanse sistema koji rade u prvom optičkom prozoru mogu da se uporede sa električnim sistemima sa koaksijalnim kablovima.35/(trsys) 5.3 i 1.

Detaljnijim proračunom ovo ograničenje pretvara se u vrednost proizvoda BL=150(Gb/s)km. E1.2 lists the operating characteristics of several terrestrial systems developed since then. An important application of fiber-optic communication links is for enhancing the capacity of telecommunication networks worldwide. A commercial lightwave system (FT–3C) operating at 90 Mb/s with a repeater spacing of about 12 km realized a BL product of nearly 1 (Gb/s)-km. Treća i četvrta generacija sistema radi u trećem optičkom prozoru. a preko 1Gb/s disperzijom. To znači da vlakno dužine 75km ima propusni opseg od 2Gb/s.Optičke komunikacije. 2009. it is this application that started the field of optical fiber communications in 1977 and has propelled it since then by demanding systems with higher and higher capacities. 39/48 Druga generacija već je koristila monomodna vlakna. After a successful Chicago field trial in 1977.4. iako slabljenje ne bi predstavljalo problem ni na dužinama od 150km. 5. Indeed. Here we focus on the status of commercial systems by considering the terrestrial and undersea systems separately.god. Table 5. terrestrial lightwave systems became available commercially beginning in 1980. na talasnim dužinama od 1550 nm. na najnižim slabljenjima. Problem predstavlja disperzija. the BL product of such systems is limited to 2 (Gb/s)-km. Može se pokazati da ona ograničava brzinu prenosa na oko B=5Gb/s. Ostvarivala prenos koji je do 1Gb/s bio ograničen dužinom vlakna. . As seen in Fig. The first-generation systems operated near 850nm and used multimode graded-index fibers as the transmission medium.

. The BL product of 1300nm lightwave systems is limited to about 100 (Gb/s)-km when a multimode semiconductor laser is used inside the transmitter.god. A filled circle in Fig. 40/48 The operating wavelength moved to 1300nm in second generation lightwave systems to take advantage of low fiber losses and low dispersion near this wavelength.Optičke komunikacije. 5. E1. 2009. In 1987.7 Gb/s with a repeater spacing of about 45 km. a commercial 1300nm lightwave system provided data transmission at 1.4 shows that this system operates quite close to the dispersion limit.

E1.god. 41/48 over 117km at 40Gb/s.Optičke komunikacije. 2009. .

2009.Optičke komunikacije. E1.god. 42/48 .

kombinacije .god. veka.) Kategorije mreža: LAN. ring. FDM.. . Bus. DWDM Optičke mreže MREŽE. MAN (Metropolitan)..Optičke komunikacije. E1. WDM. Konfiguracija sistema Sistemi mogu da budu: Point to point Point to multipoint Optički pojačavači (EDFA) WDM.Nove usluge (video konferencije. video on demand. WAN (Wide) Multipleksiranja razna (TDM. 43/48 Komunikacione mreže su jedan od ciljeva razvoja optičkih komunikacija. Generalni komunikacioni trend kraja 20. 2009.Brzina . CDMA. TOPOLOGIJE MREŽA: Zvezda.Integracija .

god. . E1. 44/48 Često se koriste i kombinacije linearne i zvezdaste konfiguracije.Optičke komunikacije. kao na sledećoj slici. 2009.

ali najvažnija komponenta je sprežnik. Bilans snage u zvezdastoj konfiguraciji Bilans snage računamo kao vezu između snage na izlazu jednog predajnika i ulazu u sledeći prijemnik.Optičke komunikacije. E1. za zvezdastu topologiju. prema zadacima. 2009.god. 45/48 Sprežnici Dve osnovne vrste sprežnika: T sprežnik (za linearnu topologiju) Zvezda sprežnik sa N ulaza i N izlaza. Lm je margina snage za posmatranu vezu. Na tom putu nalazi se po jedan konektor. N je broj grana u zvezdastoj konfiguraciji. Bilans snage u linearnoj (BUS) topologiji . vlakno. Izveđenje osobina zvezda sprežnika. dva segmenta vlakna.

2009.god. . Njihov bilans snage je sledeći: Od ulazne snage. CT deo odlazi u lokalni izlaz. 46/48 Kapleri su dosta složeni. E1. Ostatak ( 1 − CT ) nastavlja da se prenosi kroz BUS.Optičke komunikacije.

u njima postoji mogućnost istovremenog prenošenja signala na različitim talasnim dužinama. 2009. 47/48 Primena zvezdaste konfiguracije popularnija je jer se postižu mnogo manji gubici. WDM.god. E1. . Širina spektra i širina opsega pojedinih prozora WDM (Wavelength Division Multiplexing) predstavlja sve popoularniji postupak za povećavanje kapaciteta optičkih komunikacionih sistema.Optičke komunikacije. Pošto su optički prozori relativno široki.

9nm i Δλ = 120. kao i raspon upotrebljivih talasnih dužina. 2009. U prvim praktičnim sistemima razmak među kanalima bio je 10nm. U svakom od ovih prozora postoji određena spektralna širina. (podatak sa slike) i λ = 1550nm i Δf = 15000GHz .1nm . kod najnovijih sistema kanali su razmaknuti 1nm pa čak i manje.god. Ovi sistemi mogu da budu i dvosmerni. Kad se zamene parovi vrednosti za svaki optički prozor: λ = 1300nm i c Δf = 14000GHz . Ovaj raspon određuje se na sledeći način: Frekvencija i talasna dužina povezane su izrazom f = po λ dobijamo c λ . 48/48 Ovakav multipleks predstavlja specifičnost optičkih sistema. Δλ = λ2 . E1. Određujući prvi izvod ove jednačine df c = − 2 . dobijaju se širine prozora od Δλ = 78. U ovakvim sistemima poseban značaj imaju kapleri (multiplekseri) na predajnoj strani i demultiplekseri na prijemnoj strani. Ako se diferencijal aproksimira priraštajem. dλ = Δλ .Optičke komunikacije. pokazana na slici. kao na sledećoj slici. Za WDM su upotrebljiva dva optička prozora na monomodnim vlakima. dobijamo dλ λ ⋅ Δf . prikazana na sledećoj slici.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful