You are on page 1of 269

MALANOVOGRKAGRAMATIKA

II

ARISTOTELOVUNIVERZITETUTESALONIKI

INSTITUTZANOVOGRKESTUDIJE
FondacijaManolisaTrijandafilidisa

ManolisA.Trijandafilidis

MALANOVOGRKA
GRAMATIKA

Preveoipriredio
ZoranMuti

T E S A L O N I K A
1995

III

Naslovoriginala:
.,

1:1949
2():1975

ISBN960231074X

1995,

54006,FAX(031)202388

PrintedinGreece

IV

UVOD
INSTITUTAZANOVOGRKESTUDIJE

Institut za novogrke studije, u okviru svojih izdanja namenjenih uenju


novogrkogjezikazastrance,predvideojenizprevodaMalenovogrkegramatike
Manolisa Trijandafilidisa na razliite jezike. Mala gramatika je saeta verzija
Novogrkegramatikenarodnogjezika,kojujesastavilaKomisija,aprviputobjavila
Organizacija za izdavanje kolskih knjiga () 1941. godine. Ova knjiga se
koristi u grkom javnom obrazovanju, u skraenoj verziji i sa izvesnim
izmenama. Sve ove izmene (od kojih je najznaajnija reforma u obeleavanju
akcenta)imalesuseuviduprilikomprevoenja.
Prevodovegramatikenarazliitestranejezikevegodinamapredstavlja
predmet interesovanja na polju uenja grkog kao drugog jezika. Institut je
objavionjenprevodnafrancuskijezik(kojisuobaviliFernandoDuisitiOctave
Merlier, prvoizdanje 1975,drugo ispravljenoizdanje1994)i napanski(Carlos
R.Mndez,1984).Vesuspremnizaizdavanjeiuskoroesepojavitiprevodina
albanski(DorijaKirijazija),bugarski(ElineMitropulu),engleski(JohnaBurkea),
gruzijski (Zaze Hintibidzea), katalonski, nemaki (Marije Bogdanu), poljski
(Irene Szelagiewicz), rumunski (Andreasa Radosa), ruski (Eline Mitropulu) i
talijanski(MarijeCaracausi).
Srpski prevod Institut je poverio Zoranu Mutiu. Pre nego to je tekst
predat u tampariju, tekst je proitala Marija Kokoli sa Instituta za novogrke
studijeuTesaloniki.Prirodno,konanaodgovornostleinaprevodiocu.

VI

AUTOROVABELEKA

Novogrkagramatika(demotike),redigovananainicijativuMinistarstva
za obrazovanje,kojuje1941. objavila Organizacijaza izdavanjekolskih knjiga,
bila je iz nunih razloga duga i detaljna. Zbog toga je bilo neophodno, kako je
naglaeno u Predgovoru, da se objavi njena saeta varijanta, koja bi dopunski
odgovaralajednostavnijojupotrebi.Namenanijebiladasegramatikaraenaza
potrebe Ministarstva uini suvinom, ve da ona postane priruno pomono
sredstvoistomitalakomkrugu,obrazovnimradnicimaposebnouiteljimau
osnovnim kolama piscima udbenika, mladima, knjievnicima i svakom
obrazovanom oveku koji eli da se brzo i jednostavno obavesti o pitanjima
pravopisaigramatikematernjegjezika,asmatraopravdanoilinedamune
odgovragramatikaraenazapotrebeMinistarstva.
Ovaj prirunik predvien je da bude udbenik za uenike srednjeg
obrazovanja,zatri(ilietiriprvarazreda,toezavisitiodnovogprograma),a
moda i za uenike estog razreda osnovne kole, dok god nedostaje posebna
knjiica sa vebama ili dok god se smatra neophodnim da aci steknu optu,
zaokruenuslikuojezikukojiue.
Zavierazredegimanazije,zaprofesoreusrednjemobrazovanju,kaoiza
uitelje koji bi eleli da trae brojnije primere, da predaju sa veim znanjem u
osnovi, da reavaju raznovrsne nedoumice koje ova kratka gramatika ostavlja
nereenim,uvekeostatineophodnagramatikaraenazapotrebeMinistarstva.
U ovoj kraoj gramatici u znatnoj meri je ogranien broj primera,
zanemarenisusekundarniproblemi,primedbe,obavetenja(posebnoistorijskai
sintaktika),poreenjasastarijimpravopisnimsistemom,apojednostavljenesu
formulacijeidefinicijekadgodsetakomogloboljeprilagoditiuenikojpublici.
Istom cilju namenjeno je i nekoliko sitnih promena, kao npr. zamena termina
jednostavnijim. to se tie jezika u gramatici i pravopisu, on je isti kao u
gramatici raenoj za potrebe Ministarstva a nije ni moglo da bude drugaije.
Drugi deo, koji se odnosi na rei, na njihovo znaenje, na njihovo svoenje i
sintezu, i u ovoj gramatici zauzima vie mesta nego to je uobiajeno u grkim
gramatikama, iz razloga objanjenih u Uvodu u gramatiku raenu za potrebe
Ministarstva.
Autor se nada da e Mala novogrka gramatika biti podjednako dobro
prihvaenakaoi gramatikaraenazapotrebeMinistarstva,kaoidaepomoi

VII

onimakojiradeizvankoleijednogdanaonimaukolama*,kakobisebolje
upoznao,zavoleoidabisenegovaomaternjijezik.

Man.Trijandafilidis

Atina,24.decembra1948.

UvremekadajeprviputobjavljenaMalagramatika,slubenijezikukolamabioje
puristiki.(Prim.prev.)

VIII

NEKOLIKOREIOOVOMIZDANJU

Poslednjihnekolikogodina,uvrtlogurasplamsalihnacionalnihstrastina
Balkanu, imao sam vie puta priliku da budem gost grkih sredstava
informisanja. Jedno od gotovo obaveznih pitanja bilo je o tradicionalnom
prijateljstvu grkog i srpskog naroda. Odgovarao sam da prijateljstvo kao i
neprijateljstvosmatramindividualnomkategorijom,daneverujemuiskonsku
ljubav kao ni u iskonsku mrnju meu narodima, i da mi se ini pomalo
smenom ova tek otkrivena ili nanovo otkrivena ljubav. Kulturne, ekonomske,
politike, istorijske veze svakako postoje, meusobni uticaji kroz vekove opet
kulturni,ekonomski,verskisvedoeousmerenostijednognarodanadrugina
ovommalomprostoru,zajednikotrpljenjeistihokupatoraimozaicivelikihsila
u koje su one uklapale oba naroda sasvim izvesno su ostavili dubok trag i kod
GrkaikodSrba.Meutim,svetospadaupodrujesociologije,istorijeumetnosti,
statistike, politologije, demografije, istorijskih i folkloristikih studija. Da bi
pojedinac zavoleo jednu zemlju ili jedan narod, potrebno je pre svega da ih
upozna, da prokrstari planinama i ostrvima i oseti mirise, da se prepozna u
reakcijama lokalnog stanovnitva, da ga ponese zvuk lokalnog instrumenta i
zanesemelodijajezika,dagaopijuvetarivinokojimaseopijajudomai,daga
zadivivelianstvenokulturnozdanje,bezobziranatodalijereoAkropoljuili
o Elitisovim stihovima. Hou da kaem, premalo se poznajemo. Prijateljima u
Jugoslaviji i Grkoj koji bi poeli da priaju o pomenutim tradicionalnim
vezama govorio sam: Nabrojte mi tri grka (ili srpska) slikara, pesnika,
dizajnera, kompozitora, koreografa... Imena poznatih svodila su se na svet
sportai(uposlednjevreme)politike.
Meutim,nakontosamuestvovaouorganizovanjunekolikomanifesta
cija, iji je cilj bio da se jugoslovenskoj pubici predstavi vie dimenzija grke
kulture,uvideosamdainteresovanjeitekakopostoji,itoveliko,adajejednaod
glavnihpreprekanemogunostkomunikacije,tojestnepoznavanjejezika.Pravih
udbenika oduvek je manjkalo, a dvatri skromna pokuaja svela su se na
nestruneilialternativnerenikeiprirunikeneambicioznihpretenzija.Udrugu
ruku,neohelenistikanasvimpodrujimabiveJugoslavijepokuavadastanena
vrste noge, o emu svedoe kursevi jezika po nekadanjim narodnim
univerzitetima ili redovni seminari na filolokim fakultetima, premda je
oigledannedostataknastavnihsredstava.Toijestebiojedanodrazlogatosam
oberuke prihvatio ponudu Instituta za novogrke studije iz Tesalonike da
prevedem Trijandafilidisovo klasino delo. Drugo, Mala gramatika novogrkog
jezikapopunieogromnepraznine,kojenetrebaninavoditi.Tree,iakojenastala
pregotovopolaveka,takodaunjojnematragasavremenihlingvistikihteorijai
IX

tendencijakojesusejavileumeuvremenu,onajetemeljjezikimudbenicima
ugrkomobrazovnomsistemuisamimtimneizbenopomonosredstvosvima
onima koji ele da se ozbiljnije prihvate uenja grkog jezika. Na kraju, ni moj
lini odnos prema ovoj gramatici nije bio bez uticaja na odluku da se
poduhvatim prevoenja: kada sam pre dvadesetak godina poeo da uim
novogrki, sistematiki pristup pravopisu, fonetici i morfologiji koji nudi Mala
gramatika sauvali su me od greaka i povrnosti na koje se nailazi prilikom
posrednoguenja,prekoudbenikapisanihnatreemjeziku.
Tako,unadidaeMalagramatikanovogrkogjezikabitiodpomoionima
kojieledanauesamojezikkaosredstvo,nebililakeiboljeupoznaliiistinski
zavoleli sve ono to im Grka nudi, kao i onima koji pokuavaju da proire i
sistematizuju izvesne osnove koje ve poseduju, predajem ovaj rukopis u
tampu. Predajem ga rastereenog suvinih beleki prevodioevih ili dodatnih
komentara,kaoprvukompletnugramatikugrkogjezikanasrpskom,onakokakoje
objavljena1975,kaoredigovanoblikprvogizdanjaiz1949,sadodatkomInstituta
koji se odnosi na pravopisnu reformu iz 1982. Utoliko su izostala objanjenja o
izgovoru ili tradicionalna transkripcija sa dh, gh, th za glasove kojih nema kod
nas.Presvega,predanipedagokiradnikivelikilingvistaTrijandafilidisveoma
detaljno navodi nain na koji se formiraju ovi glasovi, a potom, kako je ve
istaknuto,tekstovikojisledetrebadabudunadgradnjaosnovamakojeebudui
studenti dobiti od nastavnika. Isto tako, osim autorovih napomena o razvoju
grkog jezika kroz istoriju, u prevodu nita nije reeno o gotovo dvovekovnom
postojanju dva paralelna jezika izraza. Kako je pitanje puristikog
() i narodnog jezika () ionako bilo vie kulturno i
politiko nego lingvistiko, postoje brojni tekstovi, viemanje polemiki, na
grkom i na drugim jezicima, koji ga razjanjavaju. Uostalom, stav savremenih
grkihgramatiaraionakojedasuobaizrazapodjednakodeodananjegjezikog
nasleai,tosetieuevnihelemenatakojisukonanoprihvaeni,neraskidivo
susrasliuusvojeniilistandardninovogrkijezik(savremeni).
Iz istog razloga je broj prevedenih primera ogranien, jer za veinu onih
koje autor navodi, objanjenja se mogu nai u boljim renicima. No ni kod rei
kojejesuprevedenenijepostojaosamojedankriterijum.Naime,istorijskicitatii
navodi iz knjievnih dela dosledno su prevoeni upravo da bi olakali trud
poetnicima,atojebiosluajisapojedinimreimakodkojihjemoglodabude
nedoumice kada se radi o sasvim preciznom znaenju. Ostale rei iz takozvane
ire upotrebe date su u prevodu samo ukoliko je to zahtevao kontekst, kao i
kada bih zakljuio da od njihove frekventnosti zavisi kako e se esto italac
sretatisanjima.
tosetiesamegramatiketerminologije,nakonsavetovanjasalingvisti
ma na univerzitetima u Tesaloniki, Atini, Beogradu, Ljubljani, Sofiji i Moskvi,
X

kaoiposlekonsultovanjapostojeihprevodaMalegramatikenafrancuski,ruskii
panski, opredelio sam se za kompromis. Tako je zadran Trijandafilidisov
termin infinitiv,dakakopodnavodnicima,jer u grkom jeziku, strogouzevi,
nema infinitiva u onom vidu u kom ga poznajemo iz slovenskih, germanskih i
romanskih jezika. Isto tako zadran je naziv karakter za vezno slovo, pre
svega zato to se u fonetici ne moe govoriti o slovima, pa bi dihotomija
slovo/glasunosilazabunu,azatimistogatosutokaoreenjeprihvatiliidrugi
prevodioci.Podelanaporodinaikrsnaimenaje,opet,uslovnoreenjekoje
se u poslednje vreme sve ee usvaja i kod nas. Zajedniki naziv za imenice i
prideve, imena, isto tako je uslovljen nepostojanjem ekvivalentnog termina u
srpskom jeziku i posle duih savetovanja koja su ve spomenuta. Ovakav
postupak dosledno je proveden i kada se radilo o oblicima koji kod nas ne
postoje u odgovarajuoj formi, ve je re o priblino slinim znaenjima. Tako
futurdrugitrebaposmatratiusvetlupojednostavljenjaterminologijeanikako
ekvivalenta naem futuru drugom. U drugu ruku, umesto termina lini
glagolski oblik i lina zamenica svakog lica iz srpskog jezika upotrebljen je
prevod adekvatnijih grkih izraza nain i povratna zamenica. Nekome e
modazasmetatiterminuevnerei,kojivuenaSterijinavremenaimodaje
do danas poprimio dozu ironinog otklona a ne samo fine patine koju nose
godine. Meutim, rei ne mogu biti uene, makar ih upotrebljavali ueni
ljudi. One ukazuju na poreklo dananjih rei, a kako su oba pojma iz istog
korena u grkom sasvim precizna, same su se eliminisale alternative: strune
rei (jer to nisu), mudre (varijanta znatno slabija od uevna), razumne (jo
nerazumljivije)itd.Uostalom,vremeireformeulingvistikimstudijamasrpskog
jezika donee jednog dana kompleksnija reenja i za jezike koji, na alost, kod
nasnisuuvekuprvomplanu.
Nakon rasprave sa grkim profesorima usvojio sam njihove argumente i
umesto kod nas uobiajenog naziva Solun (kojim se i sam jo uvek sluim)
doslednosamkoristioTesalonika.Naime,pretpostavkajedauzajamnouenje
jezika podrazumeva i prihvatanje originalnih toponima utoliko e se grko
VeligradipostepenozamenjivatisaBeograd,upravokaotoseKosifopedio
poslednjihgodinazamenjujesaKosovo.
Poto nije lepo ostavljati nereene dugove, hteo bih da se zahvalim
zaposlenima na Institutu za novogrke studije pri Filozofskom fakultetu
Univerziteta u Tesaloniki, a posebno gospoi Mariji Kokoli i direktoru
gospodinu Konstantinu Prokovasu, koji se trudio da kroz nau strunu i
profesionalnukorespondenciju izmeuGrkeiSlovenijeuvekprovue element
prijateljstva. Branom paru Slapak ostau veni dunik za gostoprimstvo,
razumevanje i saradnju tokom mog izbeglikog staa u Ljubljani. Emiliji
PetroviNardin sleduje neizmerna zahvalnost za pomno iitavanje teksta,
XI

lektorisanje i sugestije u svrhu apsolviranja nekih problema koji su u poetku


izgledali nereivi. Do eventualnih greaka, naravno, dolo je samo mojom
krivicom.
Na kraju, rad na reniku elim da posvetim svojim ne vie tako
malobrojnim studentima, vrednim entuzijastima neohelenistike na Institutu za
humanistikestudijeuLjubljani.

Maj,1995.
Z.M.

XII

P R V I D E O

GLASOVIISLOVA

PRVOPOGLAVLJE

GLASOVIISLOVA

Glasoviugrkomjeziku

1. Gramatika je skup pravila kojih se moramo drati da bismo pravilno


govoriliipisalijedanjezik.
2. U govoru se sluimo reima, koje se sastoje od razliitih zvukova. Te
zvukovenazivamoglasovima.Takoseresastojiodtriglasa,,,.
3.Grkijezikimasledeih25glasova:
,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,

Slovagrkogjezika

4.Slovailikarakterisupisaniznakovikojipredstavljajuglasove.
,isuslovakojapiemodabismopredstaviliglasovekojeizgovaramo
kadkaemo.
Razliitaslova,kojimasesluimodabismonapisaliglasovegrkogjezika,
inealfabetgrkogjezikailigrkialfabet.
5. Grki alfabet ima 24 slova; postavljena su po redu koji je utvren u
drevnavremena,azovesealfabetskiredosled.
Slovaalfabetainjihovaimenasusledea:

()


Alfabetski redosled je veoma koristan. Prema njemu traimo rei i


utvrujemonjihovredosledurenicimailiodreujemoredosledimena.
6. Istorijska napomena. Grkim alfabetom, koji je nazvan po prva dva
slova,sluilisuseiGrciuantikodoba.

Korespondencijaglasovaislova

7.Ugrkomjezikunepostojiuvekkorespondencijaglasovaislovakojaih
predstavljaju.
U njemu ima glasova koji nisu predstavljeni odgovarajuim slovima.
Takvisuglasovi,,,,,.
Takoeimavieslovakojapredstavljajujedanistiglas:().

Samoglasniciisuglasnici

8.Glasovisedelenasamoglasnikeisuglasnike.
Samoglasnicisuslogotvorniglasovi:,.
Samoglasnicimasenazivajuislovakojaihpredstavljaju.
Suglasnici su glasovi koji ne mogu sami da tvore jedan slog: , .
Suglasnicimasenazivajuislovakojaihpredstavljaju.
9. Napomena. Dakle, termini samoglasnik i suglasnik oznaavaju kako
glasovetakoislova.Kadauovojknjizinaietenaslovauzagradi,toznaidaje
reoglasovima.Tako,naprimerposle()znaiposleglasa.Tajglasmoeda
sepiekao,aliikao,,,,.
10.Samoglasnicikaoslovasu:,,,,,,.
Suglasnicikaoslovasu:,,,,,,,,,,,,ili,,,,.
Samoglasniciiizgovarajuseistokao:,.seizgovaraistokao
:.
11.Odsedamsamoglasnikauantikomgrkom,isusenazivalikrat
kim,inazivalisusedugim,a,inazivalisuseobinim.
Ovo pravilo vailo je, samo sa pravopisnog stanovita, do reforme 1982.
godine(videtiUvodnubeleku).
12. Istorijska napomena. U antiko doba se izgovaralo kao dugo ,
otprilike ; se izgovaralo kao dugo , otprilike ; samoglasnici , ,
jednostavnokao,,,aponekadkaodugi,,,otprilike,,.

Poetnaizavrnaslova

13.Prvoslovounekojreinazivasepoetnim;poslednjeslovonazivase
zavrnim.
14. PRAVOPIS. U svakoj rei koja zavrava na () piemo zavrno :
.

Zavrnisuglasnici

15. Zavrni suglasnici u grkom jeziku su i, u mnogim sluajevima, :


,.
Neki uzvici i onomatopejske rei zavravaju se drugim suglasnicima,
ponekad na dva: ! ! !; isto je sluaj sa nekim stranim reima:
,,,.

Dvostrukaslova

16.Slovainazivajusedvostrukim,zatotosvakoodnjihpredstavlja
dvaglasa,glasoviglasove:,,,,.
17.PRAVOPIS.()seuvekpiesa:,.
() se pie sa , osim u reima u kojima je prefiks: , , ali
.

Skupslova

18. Skupom nazivamo dva slova koja predstavljaju jedan glas. Skupovi
mogubitisamoglasniki,aliisuglasniki.

A.Samoglasnikiskupovi

19.a)zaglas():,.
b),kojeseizgovarakao:.
c),,,kojiseizgovaraju:,,.
20.PRAVOPIS.Sasepiurei:,,.

B.Suglasnikiskupovi

21.a),i:,,.
Skupovisuglasnika,,nalazeseumnogimreima:
1.Napoetkurei:,,,.
2. Unutar rei, iza suglasnika , , i ree iza
samoglasnika:,,,.
se izgovara kao u oblicima () () itd, gde se izgubio
poetni.
22. b) i : , , , ,
,,,.
Napomena. i predstavljaju dva posebna glasa, koji, se uvek
razlikujuuizgovoruinebitrebalodaihmeamo,kaotoseestodeava.
23.Umnogimreimaispred,postojijedno:,
. Tako kaemo sa : , , , ,
, , , a bez : ; kaemo
,ali.

Podelainazivisuglasnika

24.Suglasnicisedele:

A.Po z v u n o s t i na:
Bezvune,,,,,,,,
Zvune,,,,,,,,,,,.
Akoprislonimoprstnaprednjustranugrla,osetiemozvukkojistvaraju
zvunisuglasnici.
B.Po t r a j a n j u na:
Trenutne.Izgovarajuseujednomtrenutku,uasudokotvaramousta:,
,,,,,,.

Trajne.Kadihizgovaramo,moemopustitiglasdatrajekolikoelimo:,
,,,,,,,,,,.
Trajne zvune glasove , , , , , , , moemo da pevamo.
C.Po m e s t u t v o r b e na:
Usneneililabijalne:,,,.
Zubneilidentalne:,,,.
Dvozubneilibidentalne:,,,.Nazivajuseipiskavim.
Grleneiliguturalne:,,,.
Jezikeililingvalne:,,kojisetakoenazivajulikvidima.

Nosne ili nazalne: , . Da bi se izgovorili, vazduh mora da proe


kroznos.pripadaiusnenim,ajezikim.

25.Tabelasuglasnika
(Pokazujepodelusuglasnikanaraznenaine)

Potrajanju
Pomestutvorbe
Trenutni
Trajni
Bezvuni Zvuni Bezvuni Zvuni Nosni Likvidi

Usneni

Zubni

Dvozubni
(piskavi)

Grleni

Jeziki

Diftonzi

26.Diftonzi. Dvasamoglasnika koji seizgovarajuujednomsloguine


jedandiftong.Takojediftongu,u,u,u.

27. Pseudodiftonzi. esto se nae (, , , ) ispred nekog drugog


samoglasnikailiskupovislova(,,,),kojiseizgovarajuujednomslogu:
,,,.
Svakitakavspojnazivamopseudodiftongom.

Udvojenisuglasnici

28.Umnogimreimapiemodvaistasuglasnika,iakoizgovaramosamo
jedanglas:.Ovovaizasuglasnike,,,,,,,,:

, , , , , , , ,
.

Ovakvadvasuglasnikanazivajuseudvojenimsuglasnicima.

29. PRAVOPIS. Udvojeni suglasnici ne mogu da stoje pored treeg


suglasnika: , ali: , , ali: , , ali:
.
Izuzetaksurei,,,.
Novije sloenice od rei piu se sa jednim : ,
(seoskacrkvica,kapela),(zapadnacrkva).
tosetiespoja,videti32.

Glasispredzvunihsuglasnika

30. Glas se izgovara normalno kao zvuno kada je iza njega drugi
zvunisuglasnik,osimispred:
, , , , , (Smirna),
,,.
,,.

Kombinacije,

31.Kombinacijedvasamoglasnika,izgovarajusenadvanaina:
a) Izgovaraju se kao , kada iza njih sledi samoglasnik ili zvuni
suglasnik:,,,,,,.
b) Izgovaraju se kao , kada iza njih sledi bezvuni suglasnik:
,,.
Kombinacije , u delu koji govori o rastavljanju na slogove (38) i
naglaavanju(62)tretirajusekaosamoglasnikiskupovi.

Skupovisanazalima,,,

32.Ureimakojesepiusa,,obinoseposebnoizgovarajunazalni
,,a,kojisledeizgovarajusekaosuglasnikiskupovi,:(am
beli),(Lambri:Uskrs),(pandote),(pende).
Slino tome, i u reima koje se piu sa , , prvo slovo obino se
izgovara kao , a drugo, to jest ili izgovara se kao suglasniki skup :
(angalja),(fengari),(anglia).
6

Skupovi,,,,ijeseprvoslovoizgovarakroznos,kaonazalni
suglasnik,nazivajuseskupovimasanazalima.
33.Takoosimsuglasnikihskupova,,,kojesmoranijepomenuli,
postoje i skupovi s nazalima , , , , koji se izgovaraju kroz nos.
Meutim,nazalni,,imajuponekaddrugaijiizgovor,razluen,kaoto
je, na primer, u reima (simptoma: simptom), (menta:
menta),(bankos:tezga).Njihovidrugisuglasnici,,neizgovaraju
sekaosuglasnikiskupovi,,,negokadbiseizgovaralisamizasebe,to
jest,,.
34. Skup sa nazalom , sam za sebe ili praen jo jednim suglasnikom,
izgovara se u nekim reima knjievnog jezika ne kao nego kao ., u kom
sluaju se jasno uje i trajno : , , (ali i
), . Meutim, se uje u sledeim reima:
(ganglija),(gangrena),(preporod).

Nemutaslova

35.Nekaseslovauodreenimsluajevimauopteneizgovaraju.Onase
tadanazivajunemutim.Tosu:

a)ukombinaciji,kadaizanjegasledidrugiusneniglas,ili(31);
seizgovarakao;seizgovarakao;takojeisa
reima,,

b)jedanoddvaudvojenasuglasnika(28):,

c)estojetosluajsaslovomuspoju:,.

DRUGOPOGLAVLJE

REIISLOGOVI

Rei

36.Svakarepieseposebno.

37.PRAVOPIS.Kaojednaresepiu:

a) B r o j e v i od13do19:,.

b) Z a m e n i c e , , , , ,
,,;istotakoiimenica.

c) N e p r o m e n l j i v e r e i , , ,
, , , , , , , , ,
, , , , , , ,
, , , , , ,
, , , , (), , ,
, , , , , ,
,.

d) P r e d l o g () sa genitivom ili akuzativom odreenog lana:


, . Meutim, pie se
odvojeno i sa elizijom zamenica (tebi): (dajem ti to, ovo),
(poslaosamtitokuiutrisata).

e) T o p o n i m i sloenioddveilivierei:itd.

Piusekaojednareiglagolskefrazekaotosu,
(),gdeseizgubiooseajdasusastavljeneodposebnih
rei.
Kaodvereisepiu:,(ali),
,,kaoiuevnefraze:,itd.
Kao j e d n a ili d v e r e i sepiu,zavisnoodupotrebeizavisnood
razlike u naglaavanju , ,
, ,
;
;
tosetiereisacrtomkojeseponekadpiuikaojednare,videti70.

Slogovi

38.Slogjedeoreikojisesastojiodjednogsamoglasnikailidiftongakoji
stojesamizasebeilisuudruenisajednimiliviesuglasnika:,,
,.
Samoglasniki skupovi i pseudodiftonzi u rastavljanju na slogove
raunajusekaojedansamoglasnik:,,,,
,.
Posle dva suglasnika, od kojih je drugi , obino se ne izgovara
pseudodiftongiutomsluajudvasamoglasnikamogudaserastavenaslogove:
,,,,.
39.Uzavisnostiodbrojaslogovanekurenazivamo:
a)jednoslonom,kadasesastojiodjednogsloga:,.
b)dvoslonom,kadasesastojioddvasloga:,
c)troslonom,kadasesastojiodtrisloga:,,
d) vieslonom, kada se sastoji od vie slogova: ,
, , ,
.
40.Kadajednareimadvaslogailivieslogova,poslednjislognazivase
ligusom, drugi slog od kraja paraligusom, trei slog od kraja rei je
proparaligusa, a etvrti slog od kraja rei naziva se antiproparaligusom. Prvi
slognazivasepoetnim.
41. Kadapiemo,estosejavlja potreba dapreemou novired,iako ni
smo dovrili neku re. Tada smo prisiljeni da re rastavimo na dva dela. Me
utim, rei ne mogu da se rastavljaju bilo kako, ve samo onde gde se slogovi
razdvajajuunutarrei.Ovorastavljanjenazivasepodelomnaslogove.
42.Podelanaslogovevriseposledeimpravilima:
1. Suglasnik izmeu dva samoglasnika ide uz drugi samoglasnik: ,
.
2. Dva suglasnika izmeu dva samoglasnika idu uz drugi samoglasnik
kada postoji neka grka re koja poinje na ta dva suglasnika: (,
), (), (), (),
(), (), (), (),
().
Inae se suglasnici dele: , , , , ,
.
3.Triiliviesuglasnikaizmeudvasamoglasnikaiduuzdrugisamoglas
nik kada postoji neka grka re koja poinje najmanje na prva dva od tih
suglasnika:(),(),().

Inae se suglasnici dele tako to prvi od njih ide uz prethodni


samoglasnik:,,,.
4. Skupovi s nazalima , , pri podeli na slogove ne razdvajaju se:
,,,,,.
5. Samoglasniki skupovi, diftonzi, pseudodiftonzi i kombinacije i
pri podeli na slogove smatraju se jednini samoglasnikom: , ,
,.
Istapravilaobinoseprimenjujuikodsloenihrei1.
43. Beleka. U antikom grkom podela na slogove u mnogim reima
vrila se prema njihovom trajanju ili prema kvantitetu njihovih samoglasnika i
slogova.
Prematrajanjusamoglasnikaslogovisusedelilinakratkeiduge.
44.Istorijskanapomena.Podelasamoglasnikaislogovaprematrajanju
u antiko doba zasnivala se na stvarnoj razlici u izgovoru, koja je razluivala
dugoilikratkoizgovorenesamoglasnike.

Pri podeli na slogove ne rastavlja se slog koji sainjavaju elementi iz dve rei. Prema
tome,nebibilopravilnodarastavimo,,.Nakrajuredamorada
se sauva celi slog nepodeljen: , , ili, u sluaju potrebe, mora da se nanovo
uspostavisamoglasnikizgubljenelizijom:,.
1

10

TREEPOGLAVLJE

NAGLAAVANJE2

Akcenat

,,,,,

45.Usvakojreikojaimabaremdvaslogajedanslogizgovarasejaeod
ostalih;tajslogjenaglaen.

Iznadsamoglasnikauslogukojiseizgovarajaeodostalihbeleimojedan
znak koji nazivamo naglaskom ili akcentom (). Kao znak za naglasak
koristise(antiki)akcent(akut):,,.

46.Optepravilojedasejednoslonereinenaglaavaju(videti5558).

47. Samo jedan od poslednja tri sloga u rei moe da bude naglaen:
,,.

Ovopravilovaiizareisadiftongomilisapseudodiftongom,kaotosu
,,.(Doovogadolazizatotodiftong
sadrijedanslog,apseudodiftongprikazujedvasamoglasnikasamonahartiji.)

48. Napomena. Dakle, re naglasak ima dva razliita znaenja: U jednu


rukuoznaavajaiizgovorjednogsloga,audruguznakkojitajizgovorbelei
upisanomobliku.

Naglasak u reenici. Reenica kao to je (to e mi


kazati) moe da izraava miljenje onog ko govori, bez ikakvog oseanja;
meutim, moe da izraava i molbu ili zapoved. Osim toga, moe da izraava
pitanje ili uenje. Sve ove nijanse u znaenju od kojih se na mnoge moe
ukazati i razliitom interpunkcijom izraavaju se razliitom intonacijom same
reenice.

Intonacija reenice razlikuje se od naglaska u rei i sutinski je faktor


jezikakojimgovorimo.

Beleka Instituta: Posle pravopisne reforme 1982. godine, sutinski su promenjena


predavanjauvezisapoglavljemkojeseodnosinanaglaavanjerei.Pravilazanovapredavanja
sadranasuuknjiziNovogrkagramatikaadaptiranoizdanjeMalenovogrkegramatikeManolisa
Trijandafilidisa, 2632. Ovde prenosimo sadraj svih paragrafa, koji su prilagoeni staroj
paginacijiknjige.
2

11

Osnovninaglasak

50. U deklinabilnun reima naglasak ne ostaje uvek na istom slogu:


,
,.
Osnovnim naglaskom naziva se kod imenica naglasak u nominativu
jednine(),kodpridevanaglasakunominativujedninemukogroda(
), a kod glagola naglasak u prvom licu jednine prezenta indikativa
().
51. Beleka. Ranije su se u pisanju koristila tri znaka za akcent:
(akut) ,(grav)i(cirkumfleks).Umestosvihnjihdanas
sekoristisamoakut.
52. Istorijska napomena. Ova tri znaka za akcent oznaavala su isti
naglasak, slog jedne rei koji je bio naglaeniji od drugih; U antikom jeziku,
meutim,imalasudrugaijiizgovor:Antikonaglaavanjebilojemuziko.
je znaila da se glas die, da nedostaje visoki glas, a kod samoglasnika
kojejebionaglaensaglassedizaoisputao().

PRAVOPISPRAVILAJEDNOAKCENTSKOGSISTEMA

Naglaavanjereivrisepremasledeimpravilima:
53.Akcentsestavljaiznadsvakereikojaimadvaslogailivieslogova.
Ovo vai i u sluaju kad se re pojavljuje kao jednoslona posle elizije ili
apokope,alinekadjeizgubilanaglaenisamoglasnikzbogafereze.
54.Reikojesepojavljujukaojednosloneposleelizijezadravajuakcent:
elizija,npr.,,,,
itd.
apokopa,npr.,,itd.
Akoseradioglagolskimoblicimakojisuostalinenaglaenizbogafereze,
na prethodnu re se ne stavlja akcent, npr. , , ,
,(ali;),itd.
55.Jednoslonereinisuakcentovane.
Rei kod kojih je dolo do siniceze (dva samoglasnika koji se izgovaraju
zajedno u jednom slogu) smatrajusejednoslonimiostaju neakcentovane.npr.
, , , , , , , , () itd. Obratite
panjunarazliku:,,(),.
(Videtiipseudodiftonge27isinicezu105.)
Jednosloni imperativ, ak i kada posle njega slede dve enklitike, nije
akcentovan,npr.,,,itd.
12

56.Izuzetaksuakcentovanerei:
1rastavniveznik,
npr.
2upitnerecei.
(a)isuakcentovanibezobziranatodalisuuupravnomilineu
pravnomgovoru,npr.
;.
;.
(Osimtoga,isuakcentovaniusledeimsluajevima:
,
,
,
.
;!
!
.)
(b) i nisu akcentovani kad nisu u upitnom obliku (kada je
prilog,zamenicailiveznik;kadajeveznik),npr.
.
.
3 nenaglaeni oblici linih zamenica (, , , , , , ,
, , , ), kada prilikom itanja postoji mogunost da se shvate kao
enklitike,npr.
(=otacmijerekao),ali
(=mojotacjerekao);
(=tonamjedalauiteljica),ali
(=naauiteljicajetodala).
Meutim,kadanepostojimogunostdasenenaglaenioblicilinihzame
nica (, , itd.) pomeaju sa homofonim enklitikama, tada nisu ak
centovani,npr.
;
;
,
,
,
itd.
57.Osimtoga,akcentujusejednoslonereikadaseizgovarajuzajednosa
glagolskim oblicima , , , , u svim licima i brojevima, i kada
preuzimajunjihovnaglasak,npr.

13

(izgovaramonaglaenije),ali(naglaenijeizgovaramo
),itd.
,
,
,
itd.
58.Beleimonaglasakenklitikekojiseprenosinaposlednjislogreiinae
naglaenenatreemsloguodkraja(proparoksitoni),npr.
,
,
itd.
Istotakobeleimonaglasaknaprvojoddveenklitikekadaseisprednjih
nae imperativ koji je inae naglaen na drugom slogu od kraja (paroksitoni),
npr.:
,
itd.

59.Nazivireipremamestuakcenta

Premamestunaglaskareisenazivaju:
a)oksitonama,kadsunaglaenenaposlednjemslogu:,,
,
b) paroksitonama, kada su naglaene na pretposlednjem slogu: ,
,
c) proparoksitonama, kada su naglaene na treem slogu od kraja:
,.
60.Beleka.Uranijavremena,osimtriznakazaakcent,koristilasuseu
pisanju i dva znaka za aspiraciju ( i ), ranije nazvani meki i
tvrdihak.
61. Istorijska napomena. Ova dva znaka za aspiraciju imala su u
antikomgrkomznaenje.sepisaladaobeleinekuvrstuglasa,koji
seobinoizgovaraoispredpoetnogsamoglasnika(stimtojeziknijedodirivao
nepce).jeukazivalanatodaseovajglasneizgovara.

Poloajakcenta

62.Akcentsebelei:
a)Iznadsamoglasnikapisanihmalimslovima:,.
14

b) Kod samoglasnika koji se piu velikim slovima, kada su na poetku


rei,akcentsepieispredslovaigore:,,.Ukolikose
nekarecelapievelikimslovima,akcentseizostavlja:.
c) Kod diftonga akcent se belei iznad onog samoglasnika koji je
naglaeniji:.
d) Iznad drugog samoglasnika kad imamo samoglasniki skup,
kombinaciju i i pseudodiftong: , , , , ,
.

Nenaglaenereiiliproklitike

63.Nekejednoslonereiijijeizgovoruskovezanzarekojasledi(npr.
lanovi, nenaglaeni oblici linih zamenica, mnogi predlozi, rece itd.) nazivaju
senenaglaenimreimailiproklitikama.

Enklitike

64...
U ovim primerima rei , izgovaraju se tako usko vezane za
prethodnu re da se njihov naglasak ili ne uje ( ) ili se uje kao
druginaglasaknaligusiprethodnerei().
Jednoslone rei koje gube svoj naglasak ili ga prebacuju na ligusu
prethodnereinazivajuseenklitikama.
Najee enklitine rei su jednosloni oblici line zamenice ,
,itd.
65. Takav je sluaj i sa dvoslonim zamenicama , . Ponekad i
trosloni glagolski oblici postaju enklitike, ako se njihov poetni samoglasnik
izgovara zajedno sa zavrnim samoglasnikom prethodne rei:
(104).
Proparoksitone rei sa pseudodiftongom na ligusi piu se bez drugog
akcenta, jer su samo prividno naglaene na proparaligusi: ,
, , ali , . Ponekad se
upotrebljavaju oba oblika: i ,
i.
66.Naglasakenklitike:
1. p r e n o s i s e:
a) na poslednji slog prethodne rei, ukoliko je ona naglaena na
proparaligusi:
15

(,).
b) na prethodnu re koja je i sama enklitika, ukoliko je ispred nje re
naglaenanaparaligusi:
,.
2. g u b i s e,ukolikojeprethodnarenaglaenanaligusiiliparaligusi:
,,,,.

16

ETVRTOPOGLAVLJE

OSTALIPRAVOPISNIZNAKOVI
INTERPUNKCIJASKRAENICE

Ostalipravopisniznakovi

67. Osim akcenta, kada piemo, sluimo se jo nekim pravopisnim


znakovima. To su apostrof i koronida, hipodijastola, dijareza,crtica i znakovi
interpunkcije.
A. Apostrof () se belei pri eliziji (111), pri aferezi (119) i pri sinkopi
(132)namestusamoglasnikakojiseizgubio.
B. Koronida () se ponekad belei pri krazi, kod samoglasnika koji je
nastaoodsinalefe(125).
C. Hipodijastola (,) se belei kod odnosne zamenice ,, da bi se
razlikovalaodspecifinogveznika:,
videosamtadadata
godnapravimo,napraviemosamiidane(trebada)polaemonikakvunaduu
strance.(Kolokotronis)
Hipodijastola se jo belei: a) kod vremenskog veznika ,:
!,(Zdravo,Petre!Upravosmorazgovaralitebi),
ib)koddecimalnihbrojeva,dabiserazdvojilicelibrojevioddecimala:15,3656.
68. D. Dijareza su dve take () koje se stavljaju iznad ili nekog
samoglasnikogskupa(,,,,)ilikombinacija,,dabiseukazalo
natokakotadvasamoglasnikatrebadaseizgovoreposebno:,,
,,,.
69. PRAVOPIS. Dijarezu isto tako stavljamo iznad i kad su ispred
njih,,,sakojimaneinesamoglasnikiskup,aprethodnisamoglasniknije
naglaen:,.
70..Crtica()sekoristidabispojilareiilislogove.Crticustavljamo:
1.Nakrajureda,kadanemoedastanecelare,pasmoprisiljenidaje
prekinemoirastavimo:.
2. Ispred prepozitiva , , , , , , ,
, , koji definiu vlastito ime, lino ili porodino:
,,,itd.3

Nijepotrebnostavljaticrticuuprepozitivnimimenimakaotosu,,.
Poto se onanikad ne dekliniu, javljaju se sasvimopravdanokao nepromenljiva. Onauovom
3

17

Prepozitivnereispojenesaimenicomkojaimsledineprimajuakcent.
Ukoliko su postale stalne sloenice, , ,
(starikralj)mogudasepiukaojednare.
3. Pri nabrajanju stanica u redu vonje:
(Linija Tesalonikaevelija).
(PutovaemoodPirejadoHidre).
4.Ponekadumestoveznika(&)unaslovimakompanija,prodavnica,
firmi:.

5. U nekim stranim sloenicama koje i u grkom jeziku zadravaju


dvostrukinaglasak:()4.
71. Besmisleno je da se sa crticom piu rei koje sloene postoje samo u
govornomjeziku,kaotoje,naprimer,.
Netrebabrkaticrticusacrtom()(92).

Izgovoriinterpunkcija

72.Kadagovorimo,estopravimopauzeizmeureiiligruparei,nekad
due, nekad krae, u zavisnosti od znaenja ili da bismo doli do daha. Drugi
put, opet, podiemo i sputamo glas nekada i gestikuliemo da bismo
priupitali, da bismo pokazali uenje, veselje ili da bismo izrazili bilo kakvo
oseanje.Kadkaemosamojednoda,moemodaizrazimozahvaljujuinainu
na koji emo ga izgovoriti i boji glasa ravnodunost, snano ubeenje,
nesigurnost,pitanje,radost,tugu.
Naravno, nemogue je da pisanim reima izrazimo svekoliku
raznovrsnost koju pokazuje boja naeg glasa. Meutim, sluimo se nekim
sitnimznakovimakojinamukazujunatogdeikolikodugotrebadazastanemo
svaki put kada to zahteva znaenje i koju boju da damo svom glasu. Te sitne
znakovenazivamoznakovimainterpunkcije.
73. Istorijska napomena. Znakovi interpunkcije, sa odvojenim reima,
kako ih danas piemo ili itamo u knjigama, nisu uvek izgledali kao sada. U
poetkusustariGrcidugovremenapisalisveunizu,bezznakovainterpunkcijei
bez praznina izmeu rei, tako da je itanje bilo znatno tee. Bilo je potrebno
dugo vremena da se rei rastave i da se smisle razliiti znakovi interpunkcije.

sluaju dobijaju i akcent, izuzev : , ,


.

4 Isto tako piu se sa crticom i strana vlastita imena , itd.


jeprevladalokaojednare.

18

Navika da se oni koriste mnogo kasnije postala je opta i tek su zahvaljujui


razvojutamparstvaonipostalizajednikovlasnitvosvihcivilizovanihnaroda.

I n t e r p u n k c i j a

74. Najei znakovi interpunkcije su taka (.), gornja taka (), zarez (,),
znakpitanja(;)iznakuenjailiuzvika(!).
Ima jo nekoliko znakova koje koristimo neto ree. To su dve take (:),
zagrada(()),tritake(...),crta(),dvostrukacrta()iznacinavoda().

Taka

75.Taku(.)stavljamokadaglaspadailiseprekida.Beleimojenakraju
jedneceline,apokazujedaonotosmokazaliimaznaenjekojejezaokrueno,
celokupno: . . (Sunce je zalo. Razbila je
tanjir.)
Kada je ova pauza jo dua i elimo da izrazimo neku novu misao, ne
samo da beleimo taku, ve poinjemo i novi odlomak, piui prvu re neto
uvuenijeodostalihredova.
Taka se koristi i da bi pokazala kako se radi skraenici: . =
(gospodin),..=(Starizavjet),480.X.=(pre
Hrista). Izuzetak su neke skraenice iza kojih ne stoji taka: =
(istono,premaistoku)(99).
Take se esto stavljaju i kod velikih brojeva, posle svake tri cifre brojei
zdesna:13.831.010.Meutim,ovopravilonevaikoddatuma:1821.
Taka na krajunestavlja seakoseradi naslovima knjiga, potpisima,
adresama,nazivimafirmiizaglavljima.
76.PRAVOPIS.Velikimslovompiesepoetnoslovonekereiukoliko
jeonanapoetkuiskazailinapoetkureeniceposletake.

Gornjataka

77.Gornjutaku()stavljamodabismooznailipauzukojajenetokraa
odtakeanetoduaodzareza.Gornjataka:
a)Unutarjednogiskazarazdvajadelovereenice.Tidelovimeusobnose
odvajajuzarezima:
,|
19

,|.
(Slavujnijeuginuo,slavujvenoivi;
promeniojeperje,nijepromenioglas.)(Sp.Trikupis)
b) Unutar jedne reenice razdvaja dva dela meusobno vezana, ali sa
nekimrazlikama,posebnokadadrugideorazjanjavaprviilimuprotivrei:
,,.
(Onnijebioovek,biojezver,adaja,planinskopoelo.)(Vlahojanis)

,,
(Svogaoca,kaddoe,

Zateiesamogrob;

prednjimsamipiemti
.
prvogdanamaja.)(Solomos)

Zarez

78.Zarez(,)jenajeiinterpunkcijskiznak.Stavljamogaunutarreenice
daukaemonakraupauzuugovoru.Zarezomrazdvajamo:
a) R e i i s t e p r i r o d e ili one koje imaju istu funkciju unutar
reenice, imenice, zamenice, prideve, priloge; subjekte, objekte, komplemente:
, , , . (Ponudila nam je hleb,
smokve,pomorande,vino.)
Zarezsenestavljaukolikosuovidelovipovezanisastavnimilirastavnim
veznikom:,.(Evdokija,Eliiti.)
.(Ilisedimirnoiliidi.)
b) R e e n i c e i s t e p r i r o d e:
,|,
,|,|.
(ujempriguenepuke,ujemzveketmaeva,
ujemcepanice,ujemsekire,ujemkrgutzuba.)(Solomos)
,
.(tovieprolazivreme,timveapostajemojaenja.)
c) Rei ili reenice k o j e m o e m o d a i z o s t a v i m o ne gubei
nita od znaenja: , ,
. (Olimp, najvia planina Grke, bio je prebivalite bogova.)
,.(Govorionamje
svojojotadbini,kojanamjebilanepoznata.)
U prvom od gornjih primeraizmeu zareza imamoapoziciju.Udrugom,
posle zareza, imamo odnosnu reenicu koja je dodata, koja nije neophodna

20

dopuna glavne reenice. Meutim, bez zareza se pie odnosna reenica koja
sadrineophodankomplementglavnereenice,kaonpr.kadkaemo:
.(Jagnjekojesejueojanjilobilojesasvim
crno.)
d) v k a t i v:
,,.
(Rairiruke,dragamatinaa,zasvojneunitivizagrljaj.)
(Valaoritis)
e) O d g l a v n i h r e e n i c a s p o r e d n e,kauzalne,finalne(osim
kadpoinjusa),konsekutivne,hipotetske,opozicijske,vremenskeilionekoje
poinjusa,posebnoukolikoprethodeglavnojreeniciiliakosuduge.
jer,zatoto;da,dabi;da.
, .
,
.().,
.
ako,ukoliko;kad;poto,kad(ve).
, . ,
. , .
, . ,
(Uzelisuminovanik,adanisamniprimetiodosl.:
bezdasamrazumeo).
Zarezom se ne odvajaju kompletivne, indirektno upitne i dubitativne
reenice: .
..
Meutim, ponekad moramo staviti zarez ispred , da se izbegne
nejasnoa u itanju: ,
.

Znakpitanja

79.Znakpitanja(;)stavljasenakrajupitnereenice:
;;;
Znakpitanjasenestavljauindirektnimpitanjima:
..
Meutim,ureenicamakaotoje;moramostavitiznak
pitanjazbogdirektnogpitanja(;)odkogzavisiindirektno.
Akoseradinizupitanjanakojaoekujemoistiodgovor,znakpitanjase
stavljasamoposleposlednjeg:
21

,
,
,;
(Zarelidavenolutasirota,
sama,naputenanoudabude,
dakrevetbudetikamenje,zemlja?)(Valaoritis)
No ukoliko pitanja stoje svako za sebe, znak pitanja se stavlja posle
svakoga: , ; ;
,;(Mati,tatijepajadikuje?Kakvotije
zlouiniosintvoj?Zartenijesluao,jelitiikaduzvratiore?(Vlahojanis)
80. Znak pitanja u zagradi ukazuje na ironiju, sumnju u verodostojnost
onog to smo uli ili uopte neega emu je re:
(;).(Hvalisaosedajenajbolji(?)fudbaler.)

Znakuzvika

81.Znakuenjailidivljenjailiznakuzvika(!)stavljaseposleuzvikai
posle svake uzvine reenice koja izraava divljenje, veselje, nadu, strah, uas,
strast,ironiju,nekoiznenadnooseanje,zapovest:
!!!!!!(Ah!iveo!
Dabogda!Hristosvaskrse!Oh!Sramota!)
!!!
.
!!,
,.
(Konja!konja!OmerVrioni!
Suliseobruilo,juriananas.
Konja!konja!ujeli,fijuu
njihovevrelekugle,plaenas.)(Valaoritis)
82.Trebastavitiznakuzvikaikodreenicakojesuupitnepoobliku,alisu
ustvari uzvine: ! (Na ta smo spali!)
.(Pazarmoedaverujeunetotako!)
Kada uzvina reenica poinje uzvikom, obino se iza njega izostavlja
znakuzvika:,!(Ah,dasamjatoimao!)
83. Znak uzvika i znak pitanja stavljaju se unutar znakova navoda kada
pripadaju reima koje su njima obuhvaene, a izvan znakova navoda kada
pripadajutekstukojijeuvedentuimreima(98,2):

22

; . (Kuda idemo? zapitao je.) Ali:


! ( ko ne pamti Leonidino
!)
84. Pogreno je staviti znak uzvika posle slova alfabeta koja oznaavaju
brojeve, kao na primer: ! ! Dovoljan je samo znak za akcent, nezavisno od
togakojinamznakzainterpunkcijumoebitipotrebankaosledeimogueje
daseradiitaki:E,.
(ne!iliA.)1863.(oreIdoaoje
uGrku1863.godine.)
85.PRAVOPIS.Posleznakapitanjailiznakauzvikarekojasledipie
se velikim poetnim slovom. Malim poetnim slovom pie se re koja sledi
ukoliko je nastavak neposredno povezan sa prethodnim tekstom u jednu
reenicu:;.(Gdesi?iznenadajezapitala.)

Dvetake

86. Dvostruku taku ili dve take (:) piemo da bismo ukazali na usku
vezudelovaiskazakojeonerazdvajaju.Stavljamoih:
1. Ispred rei koje se doslovno navode i koje su obuhvaene znakovima
navoda::.
2. Ispred nekog nabrajanja, tumaenja, rezultata:
:,.:
.
3.Poslereenicekojanavodinekuizrekuiliposlovicu::
.
87. PRAVOPIS. Ako navodimo neije rei, re iza dve take pie se
velikimpoetnimslovom.

Zagrada

88. Zagradama (()) obuhvatamo re ili reenicu koja objanjava ili


dopunjavareeno,alikojabimoglaidaseizostavi:(
).
Unutar zagrada esto se belee navodi: ,
,(,3.6.)Jerslovoubija,a
duhoivljuje,rekaojePavle(DrugaposlanicaKorinanima,3.6.).
89.PRAVOPIS.Ukolikojetekstuzagradipoeovelikimslovom,taku
stavljamoprenegotozatvorimozagradu.
23

Tritake

90.Tritake(...)pokazujudasmonetopreutali,tj.dajereenicaostala
nedovrenazboguzbuenja,zbogstidailikadaizbilokograzloganeelimoda
dovrimo iskaz: ... ! !...
.
91. Tri take, posebno ako ispred njih stoji znak uzvika ili znak pitanja,
ukazujuponekadnatodasmoprekinuliiskaz:
;...,
;...
,,,
;
(Kakonasnepomianposmatra?...Kudtisemislikreu,
tvojisnovilepravi?...Zatonatvomeelu
daneprocvetaju,stare,onolikezlatnezrake
kolikenamjeuteheinadenudiotvojlik?)(Valaoritis)

Crta

92. Crtu () stavljamo u dijalogu da bismo oznaili promenu lica koje


govori:!,.
93.Osimtoga,crtustavljamo:
1.Dabiseistaklarazlikaizmeuprethodnogi onogtosledi:
.(Htelibialinijelakodazaborave.)(Mavilis)
2. Da bi se ukazalo na naglu promenu ili nastavak u reenici:

.(Videhbelojagnjetosetekkolikoprekjue
ojanjilo valjda se neko setio da sam i ja jednom uinio jedno dobro delo.)
(Papandoniju)
3.Posletake,dabisenapraviladuapauza.Tadaobinopoinjeinovi
red.
94.Dvostrukacrta().Ponekadkoristimodvostrukecrtekakobismo
izmeunjihizdvojilijednureenicuilinjendeo.(vjeposebnosluajkadataj
deo smatramo gotovo toliko sporednim da bismo mogli da ga zatvorimo u
zagradu.)

.(Mojotacnekajemirisantalastogapovinijeimaonameru
da od mene napravi mornara.) (Karkavicas)

24

,.(Mojeknjigetadasam,seam
se,iaouniugimnazijuzauveksamsklopio.)(Karkavicas)

.
!
,,.
(lekar,oborenihoiju,
dugonijeotvaraousta.
Naposletkuah!zaludnerei
nebojse,reejoj,jone.)(Zalokostas)

Znacinavoda

95.Znakenavoda()koristimo:
1. Na poetku i na kraju rei treeg lica koje se doslovno navode:
,,.(Ispriajnam,deda,ponovo
bajkuSireni.)(Karkavicas)
Tadaseispredznakovanavodastavljajudvetake.
Tue rei date unutar znakova navoda moraju da se citiraju tano onako
kakosuizreene.
2. U dijalogu, da bi unutar sebe zatvorili rei lica koja govore (posebno
kadaseubacujeicrtadabirazdvojilareisvakoglicaponaosob).
3. Da bi se izriito razdvojile reenice ili rei koje ne pripadaju
uobiajenomjeziku:
.
, .
,,
.
.(Papandoniju)
4. U naslovima knjiga, pozorinih dela, novina, kod imena brodova, u
natpisima,adresamainazivimafirmiitd.:.(Proitao
samVisokeplanine.)
96.Obinose(usluaju1.)predznakenavodastavljajudvetake(:).
Kadasuutekstuunutarznakovanavodapotrebnijojedniznacinavoda,
udrugomsluajusluimosedvostrukimzarezima().
: . (Recite Hristos vaskrse
neprijateljiiprijatelji.)(Solomos)

25

. (itd.) koje dodajemo kada izostavljamo zavretak


tuihreiobuhvaenihznakovimanavoda,stavljaseizvannjih;tritakesepiu
unutarznakovanavoda.
97. Posle znakova navoda stavlja se, ukoliko je potrebno, taka ili gornja
taka. Zarez se stavlja, osim kada zatvaranjem znakova navoda zavravamo
reenicukojazahtevazarez:
,,,.(Onda,ree,majko,odlazim.)
Unutarznakovanavoda,osimtuihrei,moguseunutarzarezaumetnuti
kratke reenice od jedne ili nekoliko rei: , , . (Hodi,
viknula je, ako eli.) U ovom sluaju nema potrebe da se ispred umetnute
reenicezatvarajuznakovinavodaidaseposlenjeponovootvaraju.
98.PRAVOPIS.1)Kadasetekstunutarznakovanavodanastavljaiu
novom odlomku, na njegov poetak stavljamo navodne znake za kraj (), a
prethodni odlomak zavrava se bez znakova navoda. Isti je sluaj sa poetkom
stihailistrofeupesmama.
2)Taka,gornjatakaizarezpiuseizvanznakovanavoda;znakpitanja
iznakuzvikapiuseunutarznakovanavoda(osimusluajukadnepripadaju
tekstuobuhvaenomznakovimanavoda,pasepiuizvannjih).

Skraenice

99. Neke rei koje se ee javljaju piu se prekinute na odreeni nain


zbogkratkoe.Ovakonapisanereinazivamoskraenicama.Najeeusvojene
skraenicesusledee:

sv.
.

..

SvetoPismo
.

br.
.

videti
.

gr.

Gica
.

tj.,naime
.

drahme
.

cm
..

ovogmeseca
..

o.g.
.
,
gdin,ga
..

idr.
..

itd.
26

..
.
..

,
.
.
/
..
.
.
.(.)
..
.
..
..
..
..
..
..
.,.
.

.
.
..
.,.
.
.
.
.
.
.

/,/

()
(
)
(:
)
,

Novizavjet
Celzijus

Zanekegradove

itd.
kubni
raun
npr.
metara
MalaAzija
Veliki
poslepodne
milja
posleHrista
Starizavjet
prepodne
prologmeseca
npr.
preHrista
str.
beleka
Comp.
hektara
kvadratni
kvadratnimetri
tom
tone
P.S.
kg
hiljada
kilometara
asova

27

GospodailiGospoe
Gdin,Ga

Tesalonika

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

Zavetrove5

Zamesece

Carigrad

istoni
severni
zapadni
juni
severoistoni
severozapadni
jugoistoni
jugozapadni

Januar
Februar
Mart
April
Juni
Juli
Avgust
Septembar
Oktobar
Novembar
Decembar

Isteskraenicekoristesedabiseodredilestranesveta:
.(KikladisenalazejugoistonoodAtike).Kadaseradiutvrivanjumesta,iza
skraenicaA,B,itd.,dodajemotaku:.(S.Amerika).Uovomsluajuuobiajenesui
skraenice.,.,.,.
5

28

PETOPOGLAVLJE

GLASOVNEPROMENE

100.Reiseneizgovarajuuvekuoblikuukomihobinoupotrebljavamo.
Njihoviglasovitrperazliitepromene.Ovdenavodimonajznaajnije.

SAMOGLASNICI

Susednisamoglasnici

101. Hijat. esto se u govoru javljaju, jedan pored drugog, dva


samoglasnika koji pripadaju susednim slogovima. Ovu pojavu nazivamo
hijatom.
Hijatsejavlja:
a) Unutar jedne rei, kad se naziva u n u t r a n j i m: ,
.
b) Izmeu dve rei, kada se prva zavrava na samoglasnik, a druga
poinje samoglasnikom. Hijat koji nastaje pri zajednikom izgovoru rei naziva
se s p l j n j i m:,.
Spoljnji hijatus ei je od unutranjeg. Veina grkih rei zavrava
samoglasnikom i esto se deava da za njima slede rei koje poinju
samoglasnikom:.
102.Relativnajainasamoglasnika.Susednisamoglasniciunutarjedne
reiiliizmeudvereitrperazliitepromene.Uovimpromenamavelikuulogu
igrameusobniodnossamoglasnika,tojestnjihovajaina.
Najsnanijisamoglasnikje.Zanjimslede:()()(,,,
,).
Ove promene nazivaju se, u zavisnosti od vrste: sinekfonezom,
sinicezom,sinalefom.

A.Sinekfoneza

103. Sinekfonezom nazivamo dva susedna samoglasnika izgovorena u


jednomslogu,kaodiftong.

29

Tako kaemo ne samo , nego i ,


,gdese,izgovarajukaojedanslog.
Slino tome, esto zajedno izgovaramo susedne samoglasnike u reima
kaotosu,,,,,.
Sinekfonezajeveomaestakad reiizgovaramoujednomdahu:
.
104. U poeziji, u jednoj rei ili pri zajednikom izgovoru vie rei,
sinekfonezajeestaiomiljenainazivasemetrikomsinicezom.
Unekimsluajevimazajednosasinekfonezomprizajednikomizgovoru
reijavljaseienkliza,akikodtroslonihrei:,,
(65).
.
(. Poznajem te
policutognevnoodmeravazemlju.)(Solomos)

B.Siniceza

105. U mnogim reima, kada (, , , ) ili () sledi drugi


samoglasnik, oba samoglasnika izgovaraju se zajedno, tako da ine samo jedan
slog.
Moemodaizgovorimokaoreodtrisloga:(dobilaje
dozvolu).Alikaemoi,kaodajeredvoslona:
(ispostavilosedajepeinaprazna).
Obinokaemo,,,alimoemodakaemoi
,,.
Kaemodajekodovihreidolodosiniceze;kombinacijesamoglasnika
kojeutomsluajupiemosupseudodiftonzi(27).
Isto se dogodilo i sa (), koje je zajedno sa samoglasnikom koji sledi
pretrpelosinicezu,pasepiesa:
(Starizavjet),ali(starikomiluk).
Samoglasnikkojijepretrpeosinicezumogaojedabudeinaglaen:

106. Neke rei imaju razliito znaenje u zavisnosti od toga da li se


izgovaraju sa sinicezom ili bez nje: (, briga) , znaenje,
smisao,npr.nekereenice.Takojeusledeimsluajevima:(deca)
(igra, zabava), (npr. , koja kua) (osobina nekog
oveka).
107.Osimkaesei,kadaseuporeujudvekoliineiliveliine:
,.
30

Osimtoga,kaesei,aliuveksamo;i
,,,itd.

C.Sinalefa

108.Sinalefomsenazivaspojdvasusednasamoglasnikakojitvorejedan.
Vrstesinalefesusinereza,elizija,aferezaikraza.

a)Sinereza
109.Kodnekihreidvasusednasamoglasnikaspajajuseujedan:
.Ovapojavanazivasesinerezom.
110.Kadasutadvasamoglasnikaista,izgovarajusekaojedan:
,().Kadasususednisamoglasnicirazliiti,ostajejaiodnjih
(102):.
Takoimamo:,,,
,,(),
,().

b)Elizija
111. Kada se neka re zavrava samoglasnikom, a sledea poinje
samoglasnikom,estosegubizavrnisamoglasnikprverei:.
Ovapojavanazivaseelizijom.
112.PRAVOPIS.Namestosamoglasnikakojijepretrpeoelizijustavlja
seapostrof:.
113.Predistimsamoglasnicimaelizijuobinotrpe:
1.lanovi,,:,,.
2.Rece,:,.
3.Proklitikezamenice,,,:,.
4. Predlozi , , , : , ,
.
114.Doelizijemoedoiikodveznika,kodpredloga,,
kodpriloga,kadaizanjihdolazisamoglasnik,iufrazi:
,,,.
Rei , , , , , , , , ne trpe eliziju
predistimsamoglasnicima:,;
Zavrno u rei ne trpi eliziju ispred drugih samoglasnika, osim
ispred:,.

31

115. Predlozi , , ponekad trpe eliziju ispred razliitog,


snanijegsamoglasnika:,,,,
.
Udijaloguiupoeziji,kadasledirazliitsamoglasnik,elizijasejavljaikod
lanova,proklitinihzamenicaikodpredloga,kaoiudrugimsluajevima:
,(),,,itd.
Nekada eliziju trpi i krajnji samoglasnik neke prepozitivne rei:
, (osim ako piemo ,
).
116. Veznik ispred samoglasnika moe da se pie : ,
, , . Meutim, u svakodnevnom jeziku kojim piemo
boljejedaseovoneradipreesto.
117. Prilog gubi zavrno i ispred suglasnika i tada se pie bez
apostrofa,sazavrnim,:.Boljedaseovaelizijauprozi
nekoristiesto.
118. PRAVOPIS. Obratite panju na razliku u pravopisu izmeu rece
(neka) i imperativa aorista aktiva glagola ( pustiti, ostaviti),
: , | ,
... Prepusti amac talasu, da juri koliko mu volja, | nek vetar usmerava
kormilo,jedro...(Hadzopulos).

c)Afereza
119. Kada se neka re zavrava samoglasnikom, a sledea poinje
samoglasnikom,ponekadsegubipoetnisamoglasnikreikojasledi.Ovapojava
nazivaseaferezom:;
Namestosamoglasnikakojijeizostavljenpieseapostrof.
120. Aferezu trpe, posebno u pripovedanju, u poslovicama i pesnikom
jeziku,razliitiglagolskiobliciukojimajeobinonaglaenpoetnisamoglasnik
(),(),ukolikojeprethodnare:
a)Nekaodlinihzamenica:,,,.
b)Upitnoiodnosno:;.
c)Rece,:,,.
d)Nekedrugerei:.
Aferezu ree trpe i neki drugi delovi iskaza:
(houdatikaemjednure/redve/)
U uobiajenom proznom knjievnom tekstu bolje da se sluimo
neokrnjenimoblicima:,,itd.
121.Obratitepanjunarazlikuizmeu:,,(,
itd.), gde imamo line zamenice, i: , , (
itd.),gdeseradiglagolu(biti).
32

,,
.
(Uruiastoblaenosvetlo,evome,uzdiemse,uzoru
dignutihruku.)(Sikeljanos)
122.Apostrofsenepiekodnekihzamenikihiprilokihoblikanastalih
prilikomafereze,kojisuudijalozimaiupesnikomjezikuuobiajeniparalelno
saneokrnjenimoblicima:,,,,,,,:
,,,,,.
123.PRAVOPIS.Apostrofsepie:
1.Kodelizije(111):.
2.Kodafereze(119):;.
3.Kodapokope(133):,;

d)Kraza
124. Ponekad se pri sinalefi javlja novi samoglasnik, razliit od onih na
kraju i na poetku susednih rei. Ova pojava naziva se krazom:
,.
Kraza se javlja u pesnikom jeziku, kada se pri sinalefi prilikom
zajednikogizgovoraspajajuu.
,,
...(Valaoritis)
125.Suvinojedasekodglasakojijenastaokrazompiekoronida.Treba
je zabeleiti jedino u retkim sluajevima kada postoji opasnost da e italac
pogrenorazumetitekst.
126.Napomena.Kodsinerezedolazidospajanjadvasamoglasnikakoji
se nalaze unutar neke rei (sinalefa unutar rei). Pri eliziji, pri aferezi i pri krazi
spajaju se susedni samoglasnici dve rei koje se izgovaraju zajedno (sinalefa pri
zajednikomizgovoru).
127. Sinalefa je esta pri zajednikom izgovoru rei, posebno u
svakodnevnom brzom govoru. Moemo da kaemo:
i i.Kadapiemo,
beleimo samo malobrojne od ovih sinalefa, u skladu sa ovim to smo maloas
pomenuli.

Samoglasnicinapoetkurei

128.Napoetkumnogihreidolazidoizvesnihpromena:a)gubepoetni
samoglasnik, b) dobijaju samoglasnik na poetku, i c) poetni samoglasnik
pretvaraseudrugi.
33

129. Apobola. Neke rei imaju dva oblika iste vrednosti. Naime,
izgovarajusesapoetnimsamoglasnikomibeznjega.Kodreikojegubepoetni
samoglasnikgovorimoapoboli.Takvereisu:
,,,
,,,,,,,
,,,,,,,.
Isto se deava i sa glagolskim oblicima prolih vremena kada je nenaglaen
slogovskiaugment:(),(),
,,,,,.
130. Protaksa Kod nekih rei na poetku se dodaje jedan samoglasnik,
obino . Ova pojava naziva se protaksom, a dodati samoglasnik naziva se
protaktikim:
, , ,
.
131.Promena.Nekereimenjajupoetnisamoglasnikunekidrugi.Ova
pojavanazivasepromenom.
,,.
jeuobiajenoudoslovnomznaenju:(visokplaninski
vrh). se koristi u apstraktnom ili metaforinom znaenju:
, (dubokoumna znaenja), (Visoanstvo, Visost);
sekoristijedinoupoeziji.

Sinkopaiapokopa

132. Kod nekih rei se izmeu dva suglasnika gubi jedan samoglasnik.
Ovapojavanazivasesinkopom.
,,,.
Takojeikod,,.
133. U drugom sluaju zavrni samoglasnik gubi se u jednoj rei ispred
poetnog suglasnika sledee rei. Ova pojava naziva se apokopom. Na mesto
samoglasnikakojijeapokopiranbeleiseapostrof.(Zavideti117.)
, ,
,.

34

SUGLASNICI

134.Apobolaistvaranjeglasaizmeusamoglasnika.Unekimreima
glas gubi se izmeu samoglasnika: (), (), (), (),
,(),(),().
Unekimreimastvarase e u f n i k izmeudvasamoglasnika,
posebno kad se oni jednako izgovaraju: () , ,
.

Zavrno

135. Zavrno uva se kod odreenog lana (, ), kod broja i


neodreenog lana , kod treeg lica line zamenice , , u
nepromenljivim reima , , kada re koja sledi poinje samoglasnikom ili
trenutnimsuglasnikom(,,,,,,,,,):,,
,,,,,
,.
Zavrnogubisekadarekojasledipoinjetrajnimsuglasnikom(,,,
,,,,,,,,)(24B):,,,,
,,,;
136. Zavrno imaju uvek: lan : , tree lice line
zamenice,:,6,veznici,,:
,,,prilozi,,i:
,.
Zavrno obino se gubi u genitivu mnoine , kada se
radistarosti:();(),(),
().
Prohibitivno ne zadrava ukoliko sledi neki znak interpunkcije:
!
U izuzetnim sluajevima zavrno moe da se sauva u lanu mukog
rodauvlastitimimenicamakojenisuodomaene,pabisemoglodogoditida
ih smatramo imenicama srednjeg roda. Akuzativ moe da primi zavrno
ukolikosledirekojapoinjena:.
137.Zavrnoimajuuakuzativujedninemukogrodamnogezamenicei
zameniki pridevi , , , , , ukoliko nisu
Knjievni jezik u sluaju treeg lica line zamenice koristi i oblike , :
.Kodglagolskihoblikakojisezavravajunaeesekorisleoblicina,:,
,.
6

35

tesno povezani sa reju koja sledi ili ukoliko ona poinje samoglasnikom ili
trenutnimsuglasnikom:;;
;(),().
Uzamenicamamukogroda,,salanomkojisledi
zavrnoobinosegubikadaseuakuzativulanazavrnozadrava:()
,(),ali.(Takoserazlikujemuki
rododsrednjegtamogdejetopotrebno.)
Zavrnomoedaseouvainakrajupridevamukogrodaukolikosledi
imenicakojapoinjesamoglasnikomiliukolikojevezaizmeunjihtesnijaikada
sleditrenutnisuglasnik:,,,
.

Razliitizgovorsuglasnikauzajednikomizgovoru

138. Kod rei iji je izgovor usko vezan za sledeu re javljaju se u


izgovoru odreene promene, ukoliku se prethodna re zavrava na ili , a
sledeapoinjeodreenimsuglasnicima.
139. Zavrno izgovara se zvuno kao pred poetnim zvunim
suglasnikom(,,,,,,,,,)sledeerei:
,,,,.
(Istosedeavaiunutarrei.Videti30.)
140.Zavrno.Kadanekarepoinjena,,(,,),aprethodna
sezavravana,ovisuglasniciizgovarajuseozvueni,kao,,(,,
):,,,,.
Ova promena se deava kod lana (, , ), kod treeg lica line
zamenice(,),kodnepromenljivihrei,,,aestoikoddrugih
rei(,itd.).
Kada re koja sledi poinje grlenim suglasnikom, iz prethodne rei
izgovarasekaoprvourei:,,,
.
Kada re koja sledi poinje usnenim suglasnikom, iz prethodne rei
izgovarasekao:,,,,
,.

Grupesuglasnika

141. Grupama suglasnika nazivamo spoj dva ili vie suglasnika: , ,


,.
36

estosesluimoreimakoje,iakosuisteilisrodne,izgledajurazliitekad
jerejednojodnjihovihsuglasnikihgrupa.Umestodajeovagrupauoberei
ista,razlikujeseujednomslovu,ili,umestodapostojisamojednoslovo,javljase
grupaslova7.
Takokaemo
Aopetkaemo
),,
,,()
,,
,
,,
,,

,,
),

,,

Pravopiskodgrupasuslasnika

142. Grupe suglasnika su raznovrsne, javljaju se u mnogim reima i ne


piusenaistinain.Navodimoprimere:
. , , , , , ,
,,,,,,,
, , , , , , ,
, , , , , , ,
, , , , , , , ,
(ali ), , , , (ali
), , , , ,
, , , , , ,
, , , , , ,
, , , , ,
,,,,.
,,,,,.
.,,,,,,,
, , , , , , (ali
),,,,,,,,
.
.,,,.

Razlogovojrazlicijeutometosvereigrkogjezikanemajuistuistoriju.Dokreiiz
naroda, koje su oduvek bile u narodnom jeziku, imaju suglasnike kombinacije na koje je ovaj
jezik naviknut, uevne rei (147) predstavljaju kombinacije razliitog oblika, onako kako su se
pisaleuantikomjeziku.
7

37

. , , , , ,
,.
(). , , , , , ,
, , , , , , , , ,
, , , , , , ,
.
,,,.
, , , , , ,
, , , , , ,
.
. , , , ,
,,,,,,,
, , , , , ,
, , , , , ,
,(ali)(i),,,
, (ali i , ), ,
,,,,.
.,,.
(). , , , ,
,,,,(i),,
,,,,,,,.
. , , , ,
,,,,,,
,.
. , , , , ,
,,,,,.
. , () (i ), , , ,
,,,.
. , , , , , ,
, (ali , , ),
, , , , , , , ,
, (i ), , , , ,
.
.,,,,,
(ali).
.,,,,,,
, , , , , , ,
, , , , , ,
,,,,.

38

. , , , , ,
,,.
. , , , , , ,
.
.,.
. , , , , , ,
.
. , , , , , ,
,,.
. , , , , ,
,,,,,,,
, , , , , ,
,,,,.
.,,.
.,,,,,,,
,,.
(). , , , , , ,
, , (i ), (npr. ),
,,itd.
. , , , , , ,
,,,,,.
().,,,,.
(). , , , ,
(ali ), , , , (i
),.
(). , , , ,
, , , (ali ,
,).
.,,,(),(),.
.,,,.
. , , , , , ,
,,,,.
.,8.

U pesnikom jeziku blii oblik narodnom govoru imaju neke od rei koje se inae
izgovarajusagrupomsuglasnikakojukoristiuevnigovor.
8

39

D R U G I D E O

REI

PRVOPOGLAVLJE

POREKLOREI

143. Renik grkog jezika u razliitim epohama. Grki jezik, ija je


istorija stara tri hiljade godina, nije se u svakoj epohi sastojao od istih rei. U
zavisnostiodduhovnesituacijeunarodukojijenjimgovorioiodpisacakojisu
nanjemupisali,renikgrkogjezikabivaojebogatijiilisiromaniji.
Meutim,renikseurazliitim epohamanije uvek sastojao odrei istog
antikog naslea. Stare antike rei, osim onih koje su uklonile druge rei istog
jezikog naslea ( ), tokom vremena menjane su ili
dopunjavanedrugim,bilogrkimbiloreimastranogporekla.Ustranimreima
ogledaju se uticaji mnogih naroda kojima je u svojoj dugogodinjoj istoriji bila
izloenagrkanacija,zahvaljujuisvomspecifinomgeografskompoloajukoji
jedoveoudodirsatolikimstranim,susednimiliudaljenijimnarodima.
144.Trislojagrkogrenika.Reinaegdananjegjezikasastojeseod
trisloja.Tosu:
a)antikerei,kojesuodsamogpoetkapripadalegrkomjezikuilisu
unjegauleuantikojepohi,
b) rei koje su u grki jezik ule u periodu od poetka nae ere pa
otprilikedopoetkaprologveka(1800.),i
c)reikojesuunajezikuleod1800.dodanas.
145. S t a r i s l j sainjavaju:
A)Antikeiliindoevropskerei.Onepripadajuprvobitnomjezikukojim
su govorili preci starih Grka kada su se spustili i nastanili na teritoriji koja je
kasnijeponjimanazvanaGrkom.Takvesunaprimer9:
, , , , , , , , ,
,,,.
) Rei predhelenskog perioda, preuzete od naroda koji su pre Grka
nastanjivalioveprostore:,,,,,,
, , , , , , , ,
,,,.
Svereisunavedenepremaoblikukojidanasimaju.

40

C) Rei koje su u grki ule iz drugih jezika, u razliitim epohama, do


poetkanoveere.Tosu:
Istonjake: , . , itd., ,
, . Jevrejske: , , , , ,
,.Latinske:,,,,,,
,,,,,,.
D r u g i s l j sainjavajureiizrazliitihbalkanskihjezika,kaotosu:
, , , iz talijanskog: , , ,
, , , , iz turskog: , ,
,,,,,.
Rei stranog porekla iz ova dva sloja ve odavno su u grkom jeziku
postale narodne i menjaju se po deklinacijama i konjugacijama kao i sve druge
grkerei.
T r e e m s l o j u pripadaju rei koje su poele da ulaze u grki jezik
otpriliketokomovogveka.Onespadajuudvevrste:straneiuevne.
S t r a n e su uglavnom francuske: , , i engleske:
,,,,.
Nekeodstranihreibilesunekadagrke,pasunamse,nakontosuule
u strane jezike, vratile u izmenjenom obliku. Tako je sa antikom grkom reju
, koja je u latinskom postala camara, camera, pa nam se vratila kao
, ; antiko grko , latinsko balneum, talijansko bagno
danas je ; antiko grko ponovo nam je iz turskog
dolokao.

Narodneiuevnerei

146.Brojnereiugrkomjezikuoduveksubilenarodne:,.
Oduvek su bile u govoru naroda koji ih je prenosio sa kolena na koleno jo od
antikeepohe.Tosunasleenenarodnerei.
Zajedno sa njima u narodne se ubrajaju i brojne strane rei u grkom
jeziku, od kojih su mnoge i same nasleene, kako smo videli, iz drevnih
vremena:,,.
147. Osim narodnih rei postoje i druge. Ule su u grki jezik tokom
poslednjih dvesta godina da bi izrazile znaenja iz oblasti obrazovanja, nauke i
umetnosti koja su do tada nedostajala i za koje iz tog razloga jezik nije imao
izraze(iliihvienijeimao).Upoetkususetimreimasluilipisciiueniljudii
zato se one nazivaju uevnim reima: , , ,
itd.
148.Postojedvevrsteuevnihrei:
41

1. A n t i k e r e i,kojesuponovouleujezikadasevekovimanisu
koristile:,,,.
2. N o v o s t v o r e n e r e i ili n e l g i z m i, rei koje se nisu
koristileuantikomjezikunegosuihstvoriliueniljudi,kadsepojavilapotreba,
i to od klasinih rei ili od njihovih elemenata: , ,
, , , , ,
.
Razlike koje se javljaju izmeu uevnih i n a s l e e n i h narodnih rei
oitije su kada se radi istoj rei. Tako moemo videti ta se sa reju dogodilo
kadasmoje,skolenanakoleno,naslediliodstarihGrka,akakvajekadasmoje
primilineposrednoizantikogjezika,kaouevnure.

149.Razlikeizmeunarodnihiuevnihrei

a)Nasleenimnarodnimreimaestosmodavaliistaroznaenje,pored
onogkojesuimaleilistekleugovoru.Takonazivamonesamoples,kolo
negoigrupupevaa,hor.Dakle,istaredanasima n a r o d n o i u e v n o
z n a e n j e.
b)Drugiput,opet,deavasedaseparalelnokoristimo,uistomznaenju,
dvema reima koje meusobno korespondiraju jednom nasleenom,
narodnom,adrugomuevnom,kojaseodnarodnerazlikujeposvomfonetskom
obliku: i . Tada postoje dva paralelna fonetska oblika
(dubleti). Isto tako upotrebljavamo , ,
,,,.
c)Vieputadeavasedaseparalelnifonetskioblicirazlikujukadjere
znaenju. Naime, tada od iste antike rei u dananjem jeziku imamo dve rei
kojeserazlikujuipooblikuipoznaenju:()i(npr.program),
od antikog . Tada kaemo da imamo znaenjske parove. Takve su
rei: (u geometriji), (u geometriji),
,(antikaboginja).

F O R M I R A N J E R E I

150. Opta znaenja. Rei u dananjem grkom jeziku nisu samo


nasleeneizantikoggrkogilikasnijepreuzeteizdrugihjezika(stranerei)ili
iz antikog grkog (uevne rei). Postoji i mnotvo drugih novih rei. One su
nastale: a) onomatopejom, b) promenom gramatike vrste, c) izvoenjem i d)
sintezom.
42

Izvoenjeisintezasuglavninaininakojeseformirajurei.Objanjenesu
udelupodnaslovomTvorbarei.

43

DRUGOPOGLAVLJE

ONOMATOPEJAPROMENAGRAMATIKEVRSTE

Onomatopeja

151.Ugrkomjezikupostojereikojesvojimzvukomoponaajuonoto
izraavaju. Te rei nisu nastale od drugih nego su stvorene i zbog toga se
nazivaju onomatopejskim reima ili onomatopejama: ,
.Onomatopejomsenazivaisamapojava.
152. Onomatopeje mogu biti imena10 ili glagoli: ,
(vrsta lonca), , ,
,,(zvukvodekojapljuska),,
(za kamen koji izbacimo iz prake), , ,
, , , , (za hleb koji se pee ili
uljeilibuterkojisepre),,,,
, , i (onaj koji duva u
rukeodstudeni),.
153. Onomatopejema pripadaju i one rei koje oponaaju g l a s o v e
i v o t i n j a: , , , (za svinju),
(svinja, pas itd., npr. kada pobesne jer neko hoe da im uzme hranu),
,,,,(pae).
(i , jedna vrsta divljeg goluba), ,
, , , , (uran), ,
(grlica,ant.gr.),(cvrak),(vrstainsekta).

Promenagramatikevrste

154. Ponekad neka re, iako pripada jednom delu iskaza, dobije takvo
znaenjedapreeudrugideoiskazaipromenigramatikuvrstu.Kaemo,npr.
, a na umu imamo , jedan od takozvanih
(lokumsaSirosa),kojisepripremanaostrvuSirosu.Takoje
re od prideva postala imenica; vie ne podrazumeva neku
karakteristiku,poreklosaSirosa,negojednustvar,lokum.
155.Promenugramatikevrstenalazimoposebnousledeimsluajevima:
U skladu sa grkom terminologijom, zadran je naziv imena koji obuhvata imenice i
prideve.Prim.prev.
10

44

A.Formiranjeimenica:
a) Zajednika imenica ili pridev postaju vlastita imenica (prezime):
,,.
b) Vlastito ime nekog oveka ili mesta postaje zajednika imenica: Po
vrhovnom zapovedniku ustanika protiv Turaka 1821, koji se zvao
, nazvana je i jedna vrsta peroreza). Po izvoru na
ostrvuAndrosu,nazvanajeisamavodasatogizvora.
c) Pridev postaje zajednika imenica: (verenica);
(arhijerejevprestoucrkvi);(tojestnovaczapojcaucrkvi,
te prema tome novac uopte, plata); , tj. (krilo u
vodeniciilimlinskitoak);(tuinci,stranci).
d)Brojeviinekezamenicepostajuimenice:(
)(ekalasamteetvrtsata);(etvrtak,danunedelji);
;;.
e) Glagolski oblici i participi prezenta pasivnog glagola postaju imenice:
(izgubio je svoje ja, dosl.: svoje bie),
(naene stvari), (onaj koji se buni, prigovara, u crkvi:
protestant),(onotosepria,fama,tra).
Imeniceestonastaju,primajuiilan,oddrugoglicajednineimperativa
aktivnog glagola koji se dvaput ponavlja ili od imperativa dva glagola istog ili
suprotnog znaenja: ( )
(uztolikopisanjabrzojeprolovreme);()(poslovni
pregovori, transakcije); ( ) (pune ruke posla,
povucipotegni,jurnjava).
f)Nepromenljivereizajednosalanompostajuimenice:
(odlino sesnalazi,imagasvuda), (ne
sviamiseovozbogega,tj.ovopitanje),(nemaali,tj.
nemaprigovora).
g) Cela reenica zajedno sa lanom postaje imenica:
(rastanakjerav,a o s t a j z d r a v o
jeotrov)(Palamas).
B.Formiranjeprideva.Nasliannainmoemodobitiipridev:
a) Od imenica, zajednikih ili vlastitih: nazivamo nekog
deliju, po jednom Kutaljanosu, uvenom rvau sa Kutalija, ostrva u
Mramornom moru; nazivamo nekog ko je veoma bogat, po drevnom
lidijskomkraljuKrezu,uvenomposilnomblagu.
b) Od participa: (tekua voda),
(pokoljenja koja dolaze, doslovno: dolazea),
(ustalasanomnotvo).

45

c) Od priloga: (donja vilica), (tamonji


komiluk).
C.Formiranjenepromenljivihrei:
a)Odimenica: (nevidimamabanita,
nimalo,nikako,uopte)(prilog).
b) Od prideva: ( m a l sam nazebao),
(ustaosam
odstola n a p o l a sit, n a p o l a gladan)(prilogzakoliinu).
c)Odglagola: , ,
(Bilo od nezainteresovanosti, bilo od slabosti, to nije uinio, dosl.:
h e h e )(veznik).

46

T V O R B A R E I

TREEPOGLAVLJE

OPTEODREDBE

156.Optaznaenja.Veinareinastalajeoddrugihreiizvoenjemili
sintezom:
, , , , , ,
,,.
157. Re koja ne nastaje od druge nego se formira iz nekog korena ili
osnove,ananjudodajemonastavak,nazivamokorenskomreju:,,
.
158. Re koja nastaje iz druge rei na iju smo osnovu dodali nastavak
nazivamoizvedenom:
je izvedenica rei ; je derivacija rei
.
159.Reizkojejenastalaizvedenicauodnosunanjujeosnovnare.
Na primer, za re osnovna re je . Za
osnovnareje.
160.Nastavakijimdodavanjemformiramoizvedenicenazivamo
izvedenikimnastavkom.
Izvedenikinastavakimajedanilivieslogova:
,,.
161. Re koja nastaje od dve druge rei, osnovne ili izvedene, spajanjem
njihovihosnova,nazivamosloenomreju.
Takojeodinastalare;odinastala
jere.
Sastavni delovi jedne sloene rei nazivaju se komponentima: prvi
komponentidrugikomponent.
Naprimer,usloenojreirejeprvikomponent,a
redrugikomponent.
162. Svaka re koja nije sloena naziva se prostom reju. Prosta re
moedabudekorenska(,)iliizvedena(,).

47

Temeljzaizvoenjeisintezurei

163. Pri izvoenju temelj je prosta osnova (videti III deo, I poglavlje):
,.
Kod sinteze temelj je osnova zajedno sa jednim samoglasnikom, i to
obino:,(236).
164.Ustarovremeizvedeneisloenereiformiralesuseinadruginain.
Tosevidikodreikojesudonasstigleadasevienaosnovunjihneformiraju
sline,kaoiuuevnimizvedenicama.Takoimamo:
a)Kodnekihizvedenihimenicamukogrodanaienskognai
osnovajesapromenjenimsamoglasnikom.Takomoedapreeu,au:
:,:,,:,:,
: , : , (): , : ,
.
b) Padeki oblik koji slui za prvi komponent sloene rei. Neke od
sloenih rei formirale su se ranije od celog padekog oblika:
(Hristovo roenje): (Boi), (Hadrijanov grad):
(Jedrene).

Reisadveosnove

165.Kadaseradireimasadveosnove,moemodaprimetimo:
a) Kod glagola se koriste obe osnove (videti III deo), ali ee osnova
aorista:
b) Imenice sa razliitim brojem slogova obino formiraju izvedenice, a
estoisloenereiodosnoveoblikasaveimbrojemslogova:

Dveosnove
Osnovajednine(isti Osnovamnoine(razliitbroj
brojslogova)
slogova)

,,

,,
,

,
,,

, (),,

48

,,
,

,,,
,,
,,

166. Neke izvedene i sloene rei formiraju se, ponekad, iz obe osnove i
takopredstavljajudvostrukeoblike:
:,,
i.
Ponekad postoji razlika u znaenju: pop Janis i
,Janispopov(sin).
167. Osim izvedenikih nastavaka, koji i danas pomau da formiramo
izvedenice,imaidrugihnastavakakojeneoseamokaoive,makolikopostojali
u reima koje govorimo. Ne oseamo ih kao izvedenice, a ni od njih se vie ne
formirajunoverei.Ovenastavkenazivamoslabimizvedenikimnastavcima.
Npr.nastavakureioseamokaoizvedenikinastavak;
jenastalood,kaotojenastalood,a
od . Nasuprot tome, za ne oseamo vie da je na
istinainizvedenaodrei.
Slino je i sa sloenim reima. Npr. u sloenoj rei
sauvano je , koje je nekada bilo prvi komponent kao pridev na , dok u
novijimsloenimreimadolazinamesto:,
.

Narodnoiuevnoizvoenjeisinteza

168. Kao to postoje narodne ili nasleene rei i uevne rei (147),
postoje sa jedne strane izvedene i sloene narodne rei, a sa druge izvedene i
sloeneuevnerei.Takosenazivajuizvedeneisloenereikojenisunastaleu
grkomjezikuoddrugihnarodnihreinegosuihformiralipisciodnovihiee
odantikihrei,uglavnompremapravilimaantikoggrkogjezika:odantikog
grkog formiralo se , , od glagola ,
, formirale su se izvedene imenice ,
, . Pomou glagola kao drugog komponenta
formiralesusesloenereikaotosu,itd.

49

Porodicerei

169.Svereikoje suizvoenjem ilisintezomproizaleiz iste proste rei,


bilo da su narodne ili uevne, ine jednu porodicu. Rei koje pripadaju jednoj
porodicinazivajusesrodnimreima:
, , , , , ,
, , , , , ,
,,,,,,
.
, , , , , , ,
, , , , ,
itd.
, , , , ,
, , , , ,
, , , , ,
, , , , ,
, , , ,
, , , , ,
itd.
170. Zajedniki koren rei jedne porodice esto nudi dva fonetska oblika
(jedannarodniadrugiuevni),kojimogudaimajuirazliitoznaenje:
(),

.

Narodneiuevnereiuizvoenjuisintezi

171.Sauevnimreima,kojesuestodopunjavaleiponekadzamenjivale
narodne rei istog znaenja, renik naeg jezika daje sledeu sliku u odnosu na
reikojeizraavajujednoznaenjeinjemusrodna:
A.Svereisunarodne:
:,,,,,.
. Kod iste osnovne narodne rei (koja je u isti mah i nova i antika)
ekvivalentnesuizvedenenarodneiantike:
:,,,,,

C.Osnovnarejenarodna,alinekolikouevnihizvedenicaformirano
jepremaekvivalentnojantikojrei:

50

o:,,,
,
:,
:,,,,
,,,

:,,,,
,
:,,,
,

,,,
,,

,
,,
,
,,
,,
,,
,,
,
,
itd11.

D. Pored osnovne rei i njenih izvedenica koristimo i ekvivalentnu


antikureinjeneizvedenice:

:,
:,,
:

:,,
(metaforinoznaenje):
,,
,,,
,,,

Aliseumnogimmestimakaei,,(zatopluvodu).

11

51

ETVRTOPOGLAVLJE

DERIVACIJAREI

A.Izvedeniglagoli

172. a) Od glagola. Imaju deminutivno znaenje (videti 179) i dobijaju


razliite nastavke: , ,
.
173. b) Od imena. Obino ukazuju na to da subjekt jeste ili postaje ili
radionotooznaavaosnovnare:
, : (slava slavim nekoga, neto),
.
:,.
:,.
: , (ulje uljim, podmazujem;
podmiujem).
:,.
174.Reinastavcizaizvoeujekojedobijajuimenailiglagoli:
.Oznaavabacanjeiliobiljeneega:,.
. Oznaava radnju koja se ne prekida ili radnju koja se ponavlja:
,.
. Oznaava sakupljanje ili vrenje radnje na koju ukazuje koren:
, . Oznaava takoe neprekidno ili esto ponavljanje
radnjenakojuukazujekoren:,.
.Oznaavaintenzivnostradnje:,.
175.Odnepromenljivihrei:,:,
,.Istotakoi(),
,().
:,.
: (blizu pribliavam se),
(niskosilazim;sputam,premetamnanie).

.Izvedeneimenice

176.a)Odglagola.Uzavisnostiodderivacijskognastavkakojidobijaju,
oznaavaju:

52

A.Vriocaradnje:
, : () , () ,
,.
Rei su nastavci: (): , :
,,.
177..Radnjuiliposledicuradnje:
: , , ,
.
(, ): , ,
,,.
Nekoliko (uevnih) imenica izvedenih iz glagola na ,
zavravaju na , umesto na , : ,
.
(,):,(),
,,,.
: , , ,
,,.
:,.
:,.
:(),.
:,.
,,:,
.
,:,,.
, : , ,
,.
178. C. Pribor ili sredstvo kojim se vri neka radnja ili mesto na
komesevri:
, , : ,
, ()
,.

b)Odimenica

179. Deminutivi. Imenice koje oznaavaju umanjenu osnovnu re


nazivaju se deminutivima ili hipokoristicima: ,
.

53

Hipokoristicima se sluimo ne samo kada govorimo neemu malom


nego i zato to koristimo izraze od milja: !
!
180.Najeinastavcizademinutiveilihipokoristikesusledei:
:,.
:,.
:,.
:,.
,:,.
:,.
:,.
:,.
, : , .
Meutim,ovajnastavakestooznaavadeteonogakogaoznaavaosnovnare:
,.
181.Reisunastavci:
:,.
:.
:,
:,.
:,.
182. Nekoliko deminutiva dobija se derivacijom iz drugih deminutiva,
tako da se formiraju rei sa dva ili tri deminutivna nastavka:
, ,
,.
183.Nekereimogudaformirajudvailiviedeminutivaslueisesvaki
putdrugaijimnastavkom:
:,.
:
.
:.
:.
184. PRAVOPIS. Nastavak pie se sa ak i kada se osnovna re
zavravana,osimusluaju:,.
185. Augmentativi. Augmentativima se nazivaju imenice koje predsta
vljajuuveanuosnovnure:
,,.
esto se sluimo augmentativima da bismo prikazali uveanu osobinu
koju nosi osnovna re ili mnogo toga (ili se radi nekoj drugoj odlici u veem

54

stepenu):(glavonja,onajkoimavelikuglavu),(kojiimapuno
para,).
Augmentativi,posebnoovidrugevrste,estoimajupodrugljivoznaenje.
186. Augmentativi su mukog ili enskog roda. Glavni nastavci koje
dobijajususledei:
zaenskirod:,.
zamukirod:.
zaenskirod:,().
za muki rod: , ,
.Nekiaugmentativikojisezavravajunamoguda
dobijuinastavak:,.
187.Drugi,netakoesti,nastavcizaaugmentativjesu:
: , (veliki jastuk), :
, , : , :
, , , : ,
(): (), , , :
.
188. U augmentative se mogu ubrojati i neki i n t e n z i f i k a t o r i,
izvedenicenesamoodimenica veiodpridevaiglagolakojioznaavajuneku
osobinu. Ove rei dobijaju sledee nastavke: : ,
,(suvostablodrveta),:
, : , , , :
,,,,:
.
189.Sufiksikojioznaavajumesto:
:(zvonozvonik),
(praljapraonica).
, : , ,
,.
Isto izraavaju i nastavci (uevnih) rei (neto ree): ,
,i:,,.
190. Sufiksi koji oznaavaju sadraj. Oznaavaju mesto koje u velikoj
koliini sadri ono na ta ukazuje osnovna re ili mnogo toga istog na jednom
mestu:
,:,(suvokorito
presahlereke),,.
, : , ,
.

55

191. Etnici. Etnicima ili patridonimima nazivaju se imenice za


oznaavanje oveka koji potie sa odreenog mesta (iz drave, grada) ili koji
pripadanekommestu:
:,,
:,,
:,,
, : , . enski rod
ovih etnika zavrava na : ,
.
,:,,
.
:,.
Nekolikoetnikanaizgovarajuseinaglaeninaposlednjemslogu:
(posebnozaGrkeuAmerici)i.
:,.
:,.Uenskomrodu
etnicinazavravajunaukolikosunaglaenenaposlednjemslogu,ana
akosunaglaenenapretposlednjemslogu:,
.
enskirodnekihetnikanazavravana:,.
enskirodimenica,je,.
:,.
192.Reisunastavci:(naglaenenatreemsloguodkraja):
, , : ,
, . Neki etnici na dobijaju i nastavak :
,.
enski rod etnika na , , formira se na : ,
,.
:,12.
193.Velikibrojetnikanaiposebnonanedobijasederivacijomiz
imenamesta,negosu,obratno,zemljedobilenazivepoetnicima:
,,,.
enskirodproparoksitonihiparoksitonihetnikanaglaenihnadrugomi
treemsloguodkrajanazavravasena;nekiimajuioblikna,kojije

U zavisnosti od toga o kom se mestu radi, postoje i drugi nastavci ili se za istu re
koristerazliitinastavci:,alii(naHiosu),
i , ali i (na Kefaloniji) itd.,
alii(kakoihnazivajustanovniciokolnihmesta).
12

56

vie narodni: i , i .
Ali,.
enski rod oksitonih etnika naglaenih na poslednjem slogu na
formirasena,osimionihkojesezavravajuna.Oveobino
dobijaju nastavak na : , ali , , .
enskirodnekihetnikanadobijanastavakina:,.
194. Rei nastavci. Nepravilni etnici. Neki etnici imaju ree nastavke:
, , , ,
, . Umesto kae se i
,enskirod.()(SvetaGora)imaetnik
i,a:.
Nekietniciformirajusenepravilno:,
(), () (i ), (i )
,(),(209),
, i , ,
, , (i ),
,(i).
195.Sufiksikojioznaavajuzanat:
:,.
, , : , ,
, ,
,.
:,.
196.Andronimije.Unarodnojupotrebiobinosezaenekoristevlastite
imenicedobijenederivacijomizkrsnogiliporodinogimenamua.Oveimenice
nazivaju se andronimijama: Dimitrisova ena,
enaDimitrijadisa.
197.Uobiajeninastavcizaandronimijesu::,
(,,),,:,
,,13.
Pri upotrebi andronimije narodni jezik esto koristi genitiv muevljevog
krsnogimenailiprezimena:,.
198. U standardnom i zvaninom jeziku ena (ili kerka) odreuje se
prezimenom mua (ili oca) u genitivu, uz imenicu (ili ,
):,,.

Reiiliidomatskinastavcisu::,:,,,
itd.Unekimkrajevimaupotrebljavajuseireisastavljeneodsvekrovogkrtenogimenai
(mlada,nevesta):,,ilireisastavljeneodimenamuaisvekra:
,enaTanasisa,Kostinogsina.
13

57

199. Drugi nastavci sa raznovrsnim znaenjima: : ,


, , ,
,,,.
:,.
:,.
:,.
():,.
:,.
200.c)Odprideva.Oznaavajuosobineuvezisapridevom:
:,,iodimenica:
,.
: , , i od imenica (u tom sluaju
oznaavajumiris):,.
: , , i od
imenica:,.
, : , , i od imenica:
.
Reisunastavci::,():,:.
201. Odoksitonihpridevaformirajuseparoksitoneimenicenaina
:,,.

C.Izvedenipridevi

202.a)Odglagola.(Nazivajuseiglagolskimpridevima,posebnokada
sezavravajuna).
.Oznaavajuosobukojajeprikladnailizavreujedajojsedogodi
onotooznaavaglagolimogusepodelitina(onajkoji)inaglagol:
,,
,,.
Rei su nastavci , , : ,
,.
(glagolski pridevi). Vei broj glagola ima i pridev na (,
,,,itd.),kojiseformiraodosnovezaaorist(obinopasiva)
ioznaavaotprilikeistotoiparticippasivailinekogadatrpiradnjuglagola:
(, to je kupljeno, kupili smo),
(,tosamuo),(,nasmejano
lice), (ovek koga vole ili koji je vredan ljubavi,
voljen),(netoostvarljivo,onotomoedase
postigne),(stisnutovek,krtica).
58

Glagolski pridevi na esto se oblikuju i sa () privatum ili sa


drugim reima: , , ,
,,,,.
Nekolikosloenihglagolskihpridevaobinosejavljasanastavkom:
, (neiskusan, drugo je znaenje , neuspean),
(nezasit,prodrljiv,i,kojisenijedovoljnonajeo).
Poput drugih prideva, neki glagolski pridevi na postali su imenice:
, , , , , ,
,(),.
(,):jestiv;naplativ,koji
semoe,kogatrebailikogamoramonaplatiti;,,
.
203. Izvedene uevne rei na . U administrativnom i obrazovnom
jezikuuobiajenisunekipridevizadraniizstarogrkogna,kojiukazuju
nanetototrebadasedogodi:,isplativ,kojitrebadabudeisplaen,
, mnoenik, koji treba da bude pomnoen. Na slian nain
su formirani i: , , , , ,
,.
204. PRAVOPIS. Glagolski pridevi na () piu se sa na treem
sloguodkrajarei:,.
Piu se sa , a sa , i oni koji su
izvedeniizglagoladrugekonjugacije:,
.
205. b) Od imenica. Oznaavaju osobu koja ima veze sa imenicom
oznaiteljemimenicomilijojpripada.
, : , , i izvedenice
odpridevailiodglagola:,(,)
.
: , , i od glagola:
, . Neki pridevi srednjeg roda na postali su
imenice:(vrstakovanognovca),.
:,.
:,.
:,.
:,.
:,.
, , , : ,
,,.
Nekoliko izvedenih prideva na naglaava se na ligusi kao i na
proparaligusi:i,i.
59

Mnogioblicienskogilisrednjegrodaizvedenihpridevanapostali
su imenice koje oznaavaju neki zanat, umetnost, nauku ili jezik: ,
, , . Imenice su postale i oblici
srednjegrodakao,,.
Pridevikojiseformirajuodetnikaisamidobijajunastavke,:
, , ,
.Zarazlikuodtoga,mnogietnicina,osimonihkoji
se zavravaju na , , formiraju pridev kao i imenicu, sa istim
nastavkom:,(ples),,
,alii,.
,:,.
:,.
:,.
206.Reisusledei(uevni)nastavci:
(), (): , ,
,.
:,.
:,(i).
:,.
:,.
:,.
Nekoliko prideva na , izvedenih od vlastitih imenica, u srednjem
rodu oznaava instituciju osnovanu novcem onoga ije ime nosi:
,.
207.Odprezimenailiodetnikadobijajusepridevi(azatimiimenice)sa
derivacijskim nastavkom (, , itd.), koji oznaavaju
porodicu, kuu, susedstvo, gradsku etvrt itd. gde ivi onaj ko nosi to ime:
, , , (atinska
etvrt),.
208.Uevnaderivacija.Kadaosnovnareimaosnovukojasezavrava
na diftong ili , izvedeni uevni oblik prideva obino ima diftong , :
, , (antiki
) , ,
.Izrei(bog)izvedenisupridevi,.
Novije derivacije koje potiu iz naroda zadravaju diftong:
, , i sa, izvesnom nepravilnou,
(),,(nekada).Nekiizvedeni
pridevitakoimajuobaoblika:i,i,i,
sa razlikom u znaenju, ( Rimljanin) (rimski) i (
Grk)(grki,novogrki).
60

Obratite panju na razliku izmeu i . je onaj koji


ima veze sa bogom, je hemijski termin koji oznaava jedinjenja sa
sumporom(,starogr.).
209.Nekiuevniobliciprideva,izvedeniizimenicasaslovom,imajuna
njegovom mestu kada nastavak poinje sa : ,
,,.
210. c) Od prideva. U ovu grupu spadaju pre svega deminutivi, koji
oznaavajunetotoizvedenareimaumanjojkoliininegoosnovna14:
:,.
:,.
: Oznaava uglavnom ono to obeleava i korenska re:
,.
Rei su nastavci: : , , : ,
.
211. d) Od priloga. , : ,
,,.

212.D.Izvedeniprilozi

:,.
:,.
(formiraju se od mnoine srednjeg roda prideva i participa):
, , , ,
.
:,.

Osim glagola, imenica i prideva, ponekad i neke zamenice i prilozi formiraju


deminutive: , , , ,
,itd.
14

61

PETOPOGLAVLJE

SINTEZA

213.Podela.Sloenereiformirajusenadvanaina:
a) Re na poetku dobija neodvojivu recu: ,
.
b)Dveiliviereispajaseujednu::.

I.SINTEZASANEODVOJIVIMRECAMA

214.Neodvojivimrecamanazivajusenekereisaprilokimznaenjem,
koje se ne upotrebljavaju samostalno, ve se koriste samo u sintezi kao prvi
komponenti::.
215.Reikojesespajajusaneodvojivimrecamauvajusvojugramatiku
vrstuakosuprideviiliglagoli:,.Odimenica
mogudapostanusloenereikojenisusamoimenicenegoiprideviiliglagoli:
,,.

Neodvojiverece

216.Neodvojiverecesuprivatum,ireca,kojajeustarom
grkombilapredlog.
,(ree)i(ispredsamoglasnika),privatum,oznaavanegaciju
iliodsustvoonogatoseizjavljujedrugimkomponentom:
,,,.
,,(pesniki).
,,,,.
, (ispred samoglasnika) . Najee u govoru povezuje se sa svim
vrstamarei.Oznaava:
1.napolje,premavani:,,.
2. veoma, u velikoj meri: , , ,
.
3.sasvim,potpuno:,,,.
4.odsustvoiliotklanjanjeonogatooznaavadrugikomponent:,
,,,,,.

62

217.
1.(prema)gore:,,,.
2.unatrag,nanovo:,,.
3.razliitaznaenja:,,.
218. Osim navedenih reca, u grkom su jeziku uobiajene i razliite
neodvojiveuevnerece.Tosupredloziizantikoggrkog,,,,
, , , , , , i druge nepromenljive rei, koje se u
dananjemjezikunalazesamokaoprvikomponenti.
Neke od uevnih neodvojivih reca imaju dvostruke i viestruke oblike,
jer im se poslednje slovo menja u zavisnosti od poetnog slova drugog
komponenta. Tako se samoglasnik kod reca esto gubi kad drugi komponent
takoe poinje samoglasnikom; , , postaju , , , , .
Pred samoglasnikom postaje . Pred usnenim suglasnicima ,
postaju,.Predgrlenimsuglasnicimapostaje.Akoseiza
nalaze,,onopostaje,,akadasledi,ponekadpostaje,doku
drugimsluajevimagubizavrnoilipostaje.

219.Glavneuevneneodvojiverece

Reca
Znaenje
Primeri

1.izdvadela,ukrug
,,
2.podeljenost,podela
,,

prvi,vii
,,
,

1.izmeu
,,
2.svuda
,
,
3.razdvajanje
4.razlika
,

(podeljen)nadvadela
,

teak,teko,lo,loe,
,,
rav,ravo

uvoenje
,

63

1.napolje
2.promena
3.mnogo

()

unutar

(,
)

1.gore,odozgo

2.razliitaznaenja
1.dobar,dobro
2.lak,lako

pola,polu

zajedno,istihodlika

1.(u)okolo
2.uveliko

zajedno
()
,
,
,

dalek,daleko

(,)

dole,odozdo

,
,
,

,,

,(),
,(),
,

,,,

,,

,,
,,,

,,
,,

,,

,,,
,(),
,,,
,,
,
,
,

,,

,,,

64

II.SINTEZAREI

Znaenjesloenihrei

220. Vrste sloenih rei. Prema znaenju sloenih rei, glavne su etiri
vrste:uporedne,odredbene,prisvojneidopunske.

A.Uporednesloenerei

221.Uporednasloenareoznaavaistoonotoinjenadvakomponenta
spojenaveznikom:(danino).
Komponentiuporednihsloenihreipripadajuistomdelugovora;mogu
da budu imena: , ; glagoli: ; prilozi:
.
222.Imena.Postojedvevrsteuporednihsloenihimena:
a) Dva znaenja koja izraavaju komponenti prenose se u sloenu re
spojenasaistomvrednouiparalelno.Ovesloenereinazivajusesparenim:
(mu i ena, brani par),
(ene sa decom),
(artiokaibob),(uzak
adug),(komianitragianuistimah,
tragikomian).
b) Sloena re izraava novo, tree znaenje, meavinu znaenja kompo
nenata,aliistovremenoirazliitoodnjih:
, sos od jaja i limuna, ali razliit i od jednog i od drugog
ponaosob, jer se u njemu ne oseaju zasebno (kao to je, na primer, sluaj sa
,siretomiuljem).
,vetarkojiduvaizmeuvetrova(severoistonog)
i(istonog),irazliitodnjih.
, ivotinja nastala ukrtanjem (zeca) i
(kunia).
Takojeisa(GrcimauAmerici),(ivotinjom
koja fiziki podsea na biljku, uglavnom nekim vrstama insekata),
(irafom),(vujakom,nemakimovarom)
(vrstombreskve),(zelenoutim).
223. Veliki broj uporednih imenica ima samo mnoinu:
,,.
224. Uporedne sloene rei su i m e n i c e: ,
,
,
,
,
65

,
,
,
,
, , , ,
, , , , ,
, , , , ,
, , (susedna sela kod Korinta
i ), , itd., p r i d e v i:
,,;,;
, , ; ,
itd.
225.Glagoli.Uporedniglagoliizvodeseizdvaglagolaipokazujudase
radnje ta dva glagola deavaju istovremeno ili jedna za drugom:
, , , , ,
, , , ,
,,itd.
226. Prilozi. Paralelno sa uporednim sloenim pridevima postoje i
korespondirajui prilozi: : , :
.

.Odredbenesloenerei

227. Odredbenim sloenim reima nazivamo one kod kojih prvi


komponent odreuje drugi. Kada se sloena re analizira, prvi komponent
postaje odrednica drugoga, pridevska ili priloka, ili odrednica genitiva ili cele
reenice:
(divlji golub),
(tiho pevam),
(utapam se u moru), (crven kao rua),
(aa za vino),
(mlinkojipokreevetar,vetrenjaa).
Primeri odredbenih sloenih rei klasifikovani prema prvom
komponentu: I m e n i c a: , , ,
,,,,,
, , , , ,
, , . r i d e v: ,
, , , , ,
,
,
,
.
r i l g:
, , , , i dr.
repozicija: , , , itd.,
itd.
66

228. Re (bog) kao prvi komponent esto zadrava svoje prvobitno


znaenje: , , , . Meutim,
kod mnogih sloenih rei gde je drugi komponent pridev, dobija znaenje
intenzifikatora:,,,.
229. Deminutivni glagoli. Odredbenim sloenim reima pripadaju i
nekiizvedeniglagoli,gdejeglagoldrugikomponent,aprvisuprilokiprefiksi
, , , , koji izvedenoj rei daju deminutivno ili
hipokoristiko znaenje: , ,
, . Deminutivno znaenje
imaju i glagoli kod kojih je drugi komponent : ,
. Isto je kod sloenih rei sa (ali kod njih zajedno sa
negacijom):,.

C.Prisvojnesloenerei

230. Prisvojne sloene rei oznaavaju osobu koja neto poseduje.


Mogu da se analiziraju u reenici onaj koji ima, gde je drugi komponent objekt,
dokjeprvikomponentpridevskaodrednica:,
(bledolik,onajkoimabelolice),,
, (upljoruk, onaj koji nita ne zadrava u rukama,
rasipnik).
Prisvojne sloene rei su: , , ,
, , , , ,
,,,.

D.Dopunskesloenerei

231. Dopunskim se nazivaju one sloene rei kod kojih je jedan


komponent objekat drugoga. Dopunske sloene rei su imenice, a kao prvi ili
drugi komponent uvek imaju neki glagol: ,
(danguba,onajkojigubidan),,
(onajkojipalikandila).
Dopunske sloene rei su: , (
, onaj koji izaziva razdor u selu svojim kavgama itd.),
, (ime ptice), , ,
, , , , ,
,.

67

Napomeneznaenjusloenihrei

232. Sloene rei obino imaju ono znaenje koje su u sintaksi imala dva
komponenta zajedno, pre nego to je dolo do spajanja: znai isto
to i (muevljeva sestra). Meutim, esto se spajanjem
ograniava znaenje, tako da se izraava neto to dva komponenta ranije nisu
samostalno znaila: , , ,
,,.
233. Od dva komponenta drugi obino nosi osnovno znaenje, a prvi
pomono. Na primer, u rei radi se o
(mesecu kog ima pola); je onaj koji ima
(lice kao mesec). Isto je tako sa odredbenim sloenim reima
, , , dopunskom sloenom reju
, prisvojnom sloenom reju . Jedino su kod
uporednihsloenihreikomponentiistipojainiivrednosti,
,.
234. Neki sloeni pridevi ili participi izraavaju elju ili kletvu. Ove
sloene rei nazivaju se optativima: ,
(dapoividugogodina).Takvioptativisu:,,
,,,.

O b l i k s l o e n i h r e i

Optenapomeneformiranju

235.Promenekodkomponenata.Unutarsloenerei,nanjenomkraju
ili na oba mesta, dolazi do promena koje se dre odreenih pravila. Do ovih
promenadolazi:
A) U n u t a r r e i,nakrajuprvogkomponenta,apromenesuvezane
zatakozvanisintetizovanisamoglasnik::.
)Kod d r u g o g k o m p o n e n t a,apromenesuvezaneza:a) r d:
: ; b) n a s t a v a k: : ; i c)
n a g l a s a k::.
Sveovepromenenejavljajuseuvekkodsvakogkomponenta.

68

Sintetizovanisamoglasnik

236. Kada je prvi komponent promenljiv, sa drugim komponentom se


spaja pomou jednog samoglasnika koji se dodaje na njegovu osnovu (ili na
jednu od njegovih osnova). Ovaj samoglasnik je obino i naziva se
sintetizovanimsamoglasnikom:
:,():.
Sintetizovani samoglasnik esto dobijaju i prilozi na mestu poslednjeg
samoglasnika::.
237. Kada je poetni samoglasnik drugog komponenta ili ,
sintetizovanisamoglasnikseobinogubi::,
: , : . Ali
,,.
238. Apokopa prvog komponenta. Kod nekih spojeva, ukoliko bi
sloenarepostalapreduga,neizgovorljivailinerazumljivaakobiseponavljali
jednakislogovinakrajudvakomponenta,poslednjislogoviprvogkomponenta
seodbacuju,aliuvekostajesintetizovanisamoglasnik::
,(ili):,
:.
239.Uevnasinteza.Mnogeuevnereigubesintetizovanisamoglasnik
ispreddrugogkomponenta:,.
Nekeuevnesloenereiilinarodnekojesukaoprvikomponentiizgubile
zavrni samoglasnik, menjaju prethodni bezvuni trenutni suglasnik , , u
korespondirajui trajni. Tako umesto imaju rei sloene od :
(, ), , ; umesto imaju neke sloene
rei sa predlozima i neodvojivim recama: : (),
,,; :,,(),
(antiko grko ), (); : ,
,;umestoimajunekereisloeneod,ilisa
predlozima: :,; :,
; : , ; : ,
; :,.
240. Istorijska napomena. Do ovih promena dolo je stoga to se u
antiko doba, kada su formirane ove sloene rei (npr.
ekskomunicirati), njihov drugi komponent izgovarao sa aspiracijom (tvrdim
hakom) na poetku (, tj. ), koja se, zajedno sa prethodnim
suglasnikom(npr.)preostalimposleelizijezavrnogsamoglasnika,izgovarala
kao(h),toseuonovremebeleiloslovom(),kojejedanastrajnisuglasnik.

69

Prvikomponent

241.Prvikomponentusloenimreimamoedabudeimenica,pridev(ili
broj),glagol,nepromenljivare(prilogilipredlog).
242. A. Ime. Kada je prvi komponent ime, kod sintetizovanog
samoglasnika se javljaju sledee nepravilnosti: r i d e v i na kao prvi
komponenti obino uvaju svoje , ma kog roda da je sloena re, ili kao
sintetizovani samoglasnik imaju , ( kad je pretrpelo eliziju); :
, , , ,
,:.
243. Imenica , koja ima znaenje sredine, mesno ili vremenski
(, ), kod velikog broja sloenih rei pobrkala se sa
pridevom , koji oznaava polovinu od neke celine (,
). Tako se izgovaraju sa , ali i sa sloene rei
, , ,
itd.
244.Ostalisintetizovanisamoglasnicisu,,:
:,,,.
, . Javljaju se kod nekih pseudosloenih rei, kod kojih je prvi
komponentcelipade:,
(287). Na isti nain su dobijeni , ,
.Negdeseujeizgovoridrugihsloenihreina,iakoje
pravilno : , , itd. Meutim, u
govorujeprevladalo.
245.PRAVOPIS.1.Umestosintetizovanogsamoglasnikapieseu
imenicama,,15.
2.Zavrno()prvogkomponentapiesesa,osimureimasloenimod
i:,,ali,.
246.Uevnasinteza.Iuevnereisloeneizantikihgrkihrei,
, , za prvi komponent imaju na mestu sintetizovanog
samoglasnika: , , , ,
,.
247. Mnoge uevne sloene rei koje kao prvi komponent imaju imenicu
narazliitnainkoristesintetizovanisamoglasnik.Umestoimaju:
:,,,.

Sa kao sintetizovanim samoglasnikom piu se: a) rei sloene od , :


, , , itd., b) uporedni glagoli: ,
,itd.
15

70

: , , . Isto je i sa reima
izvedenimizbrojeva:,.
Neke uevne sloene rei kod kojih je prvi komponent imenica enskog
rodana,,imajusintetizovanisamoglasnik,,:
:,.
:,,,.
:,.Odimeniceenskogrodasloene
sureisasintetizovanimsamoglasnikom:,kaoisa:.
248. Rei koje se ne izgovaraju uvek sa istim sintetizovanim
samoglasnikom. Postoji tenja da se ove nepravilnosti prevaziu. Tako se
obino kae , , a ne ,
. Osim toga, esto se kae umesto
.
249. Uevne sloene rei sa nepravilnostima u osnovi. Kod uevnih
sloenihreinekaimenakaoprvikomponentiuosnoviimajunepravilnosti,na
primer16:

Re
Postaje
Primer

,,,

()

()

,,

,,,

,,,
,

,(ptica),,

Navedenesuipravilneosnovekojesesreukodsloenihreiiznarodnoggovora.

16

71

()

,,
,
,,

250.Broj.Oblicikojiusinteziuzimajubrojkaoprvikomponentvidese
nasledeojtabeli:
Brojeviodpetdodevedesetimajusintetizovanisamoglasnik.

,,,,
,,

,,,,,

,,,,
,,

,,,,

,,,,

,,,


,,,
,

,,

,,,,

(vrstahleba),,

(),,

()

Isto tako je sa , , ,
, , , . Kae se
sa sintetizovanim samoglasnikom : , ali i ,
,,,,,
,.
72

251.PRAVOPIS.Nesmesemeati,,prvikomponent,sa,
osnovom i prvim komponentom u reima kao to su , , i
neodvojivapartikula(219).
252. . Glagol. Ukoliko je prvi komponent glagol, obino se u spoj
ukljuuje njegov nastavak za aorist, ree za prezent. U tom sluaju prvi se
komponent,zajednosasintetizovanimsamoglasnikom,zavravana,(,
)ilina.
(): , (): (hleb),
, (): , ():
,,,.
(lezilebovi, parazit),
itd.
253. Kod nekih uevnih sloenih rei gde je prvi komponent glagol
javljaju se sledee nepravilnosti sa sintetizovanim samoglasnikom: Umesto
imaju:
:,,.
: : , , : ,
: , , :
.Istotakojeikod,,
254.C.Nepromenljiverei.Kadaseradiprilozimakojisekoristeza
prvi komponent, tu je pre svega nekoliko priloga za mesto i nain, posebno
izvedenihizkorespondirajuihpridevasrednjegroda:
,,,.
Prilozikojipostajuprvikomponentiretkouvajuzavrnisamoglasnikkao
sintetizovani, npr. , , . Obino dobijaju :
,,,itd.
255. PRAVOPIS. Prilozi na koji postaju prvi komponenti uvaju ,
osimurei17:
, (kod vodeninog rvnja), (), ,
,,ali,,.
256. r e d l z i u sintezi su sledei: , , , , i
. Oni koji se zavravaju samoglasnikom esto ga gube ukoliko sledea re
poinjesamoglasnikom:
,
,
,
,
,,,,.

Reikaotosu,imajukaoprvikomponentimenicuipiu

17

sesa.

73

Drugikomponent

257.Opteodredbe.Drugikomponentmoedabudeimenica,pridev18,
glagol, particip ili prilog. Ovde se drugi komponenti razmatraju u posebnim
celinamapremagramatikojvrstikojojpripadaju.
258.A.Imenica.Kadajedrugikomponentimenica,izvedenaremoe
dabudeimenica,pridev,glagoliliprilog.
259. I K a d a j e s l o e n a r e i m e n i c a, imenica koja je
drugikomponentobinonemenjanastavak:
, , , ,
,,,.
Meutim, kod ovog pravila postoje razliiti izuzeci: Neke sloene rei
menjaju rod, te prema tome i nastavak, zbog novog znaenja. Dok
(mukobanja),sloenaodi,normalnozadrava
rodrei,(branipar),iakojesloenaizistihrei,nijemogla
dazadrienskirodiprelajeusrednji.Takojerodpromenjenikod
.Istojeisa,,,
,,,.
260. Uevna sinteza. Glagolske imenice enskog roda na (, )
kaodrugi komponentiuvajusvojnastavakakojeprvikomponentpredlog,ali
estodobijajunastavak(,)(ili)ukolikojeprvikomponent
privatum ili neka druga vrsta rei. U ovom drugom sluaju obino se radi
parasintetskimreima(282).
: , , , , itd., ali
() , , , itd., ali ()
, () . Sline sloene rei
formirajuseod,,,,.
261. Isto se deava i sa sloenim ili parasintetskim reima kod kojih je
drugikomponentimenicaenskogrodana,obinosloenaizglagola:
, . Sline sloene rei formiraju se od ,
,.
262. I I K a d a j e s l o e n a r e p r i d e v, imenica koja je
drugi komponent ne menja se ako se zavrava na , jer tada sloena re ima
pridevskioblik:,,.
Meutim,ukolikosenezavravana,tadadobijailiovajilinekidrugi
pridevski nastavak (263): , ,
,,.
Retko je drugi komponent broj: , , . Zamenica postoji u rei
.
18

74

263.Kadseradionazivimadelovatela,pridevisuobinosloenina,
,():,itd.
264.Nekipridevienskogrodaformirajusetakotodobijajuizvedeniki
nastavak:,.
265. Kada su imenice srednjeg roda na drugi komponent prideva,
tadazavravajuna:,.
Re (ime) kao drugi komponent kod uevnih sloenih rei
menjaseu:,,,itd.
266.Nekeuevnereisloeneizdvoslonihimenicasrednjegrodana,
obino se zavravaju na : , ,
,,,,
.
Neki uevni pridevi sloeni iz imenica dobijaju nastavak :
,,.
Kada re postane drugi komponent, njena osnova je :
, (isto je i sa sloenim glagolima:
,).
267. I I I K a d a j e s l o e n a r e p r i l o g, imenica koja je
drugi komponent obino dobija nastavak : , ,
,,;.
268. PRAVOPIS. Kada rei , , , , ()
postanu drugi komponent, piu se sa na poetku umesto sa :
,,,,,.
U rei i njoj srodnim drugo () pie se sa : ,
,,,.
269. . Pridev. Kada je drugi komponent pridev, i sama sloena re je
pridevna,(),.
Sloenareformirasena,,kadajedrugikomponentpridevna:
a) , , : , ,
,.
b) , , (obino): ,
.Alii,.
c) i , , : , ,
,,.
Nastavcima,,formirasepridevsloenodnekihpridevana,
,:,,.
270. C. Glagol. Kada je drugi komponent glagol, sloena re moe da
budeopetglagol,alimoedabudeiimenicaiprilog:,
,.

75

A) K a d a j e s l o e n a r e g l a g o l,drugikomponentnemenja
ni nastavak ni naglasak: , , ,
.
) a d a j e s l e n a r e i m e n i c a,glagolsemenjau(),
(ree) u ili u : , , ,
,,,()
.
271. Mnoge uevne sloene rei kod kojih je drugi komponent glagol,
kadaimajukaoprvikomponentbilokojuvrstureiosimpredloga,menjajuseu
sintezi i prebacuju naglasak na poslednji slog. Sloene rei iz narodnog govora
netrpeovupromenu.

,,
,,
,
,,

,, ,,

272.D.Particip.Sloenereiestoimajukaodrugikomponentparticip
pasivnog perfekta, nekad i pasivnog prezenta: ,
, , , ,
;.
273. . Prilog. Kada je drugi komponent prilog, uva svoj nastavak ili
dobijanastavak:,,;.

Naglaavanjesloenihrei

274.Usintezidrugikomponentuvasvojnaglasakiligapomerazaslog
premapoetkusloenerei.Odimenica:
IPomerajunaglasaknaproparaligusu:
a)Paroksitonedvosloneimenicemukogrodanaienskogrodana
:;,,,.
b) Paroksitone imenice enskog roda na (, ): ,
,,.
c) Paroksitone imenice srednjeg roda na i na : ,
,;,.
d)Imenicemukogienskogroda,kaoiimenicesrednjegrodana(),
,,kadapostajudrugikomponentiusloenimimenicamanaipridevima
76

na , , : ; ,
, , , ,
,.
275.IIPomerajunaglasaknaparaligusu:
a) Imenice mukog i enskog roda, kao i imenice srednjeg roda na , ,
kada su drugi komponent sloenih rei na : ;
, ; , ,
.
Meutim,postojitenjadaseimenicesrednjegrodanaformirajusa
naproparoksitoni.Takoje:

,
,,

,,
,,
,
,

,
,

, ,,

,
,

Istosedeavaisaimenicamasrednjegrodana:
| , , | , ,
.
b) Oksitonske imenice koje postaju drugi komponent u sloenim
prisvojnim pridevima na , , : ,
.
III Od imenica mukog roda na koje postaju drugi komponent,
pomerajunaglasaknaproparaligusu:
a) Obino imenice, posebno kod odredbenih sloenih rei:
, , ,
.
Meutim, kae se , ,
,(uporednesloenerei:).
b) Mnogi p r i d e v i na , , ak i kada je sloena re uporedna:
, , ,
. Drugi pridevi, posebno uevni na , ne pomeraju naglasak:
77

, , ali ,
.
Glagolski pridevi na obino pomeraju naglasak: ,
, ,
.
c) I p r i l o z i obino pomeraju naglasak na paraligusu:
,.
276. Uevna sinteza. Uevni glagolski pridevi na ne pomeraju
naglasak kada se spajaju sa predlogom (iz antikog grkog) i oznaavaju neki
mogui dogaaj. Meutim, pomeraju ga kada korespondiraju sa participom
pasivnogperfektailiprezenta:
(koji moe da se izuzme, iskljui) (odabran,
izuzetan,izvrstan)
(koji moe da se doda) (dodatni, onaj koji je
dodat,prikljuen)
277. Uevne sloene imenice na , kod kojih je glagol prvi komponent,
obino pomeraju naglasak: , , , ,
.
Uevna sloena imena na kod kojih je ime, zamenica ili prilog prvi
komponent, naglaavaju se na proparaligusi kada imaju pasivno, a na
paraligusi kada imaju aktivno znaenje: ,
, , , ; ,
, , , ;
.Istojeisamnogimsloenimreimaijiglagoldanasvienije
u uobiajenoj upotrebi: ,
,,.
278. Sve druge vrste imena, kao i glagoli (kada sloena re ostaje
glagol),uvajunaglasaknaistomsloguukolikoseradikalnonemenjanastavak
drugogkomponenta:
,
,
,

, , , , ,
, , , , (ali i
,),,.
Niglagolinepomerajumestonaglaska:,.

78

Tabelauevnihsloenihrei

279.Koduevnihsloenihreiestosejavljajukomponentikojivienisu
uobiajeniudananjem jezikuili,ukoliko se upotrebljavaju, imaju drugioblik i
drugaijeznaenje.Ovdenavodimonekeodnjih:

Primeri
Antikagr.re
Znaenje

()
voditi,upravljati ,,itd.,
,;,

,
bol,boleli
,,

spreavati,uvati ,,

jedan(od)drugog, (),o,
jedandrugom,
,
uzajamno

lino,
,,
samsobom
,,

bacati
,,

ivot
,,,

;;,

spor
,,

stomak
,

79

postajati,onajkoji ,,
proizvodi,stvara

davati,onajkoji
,
daje

miljenje

,,

drugi
,,

godina
,

prav,ravan
,,

dua
,,

konj
,,

riba
,

brinutiseo
,,

vladati,upravljati ,,

ubiti,ubijati
,,

kriom,kradom
,,

uzeti,uzimati
,,,

skupljati,bavitise ,,

kamen
,

80

,
gen.

brod,laa

posmatrati,
nadgledati
bolest

kua,dom

otpozadi,natrag

,
gen.

uvo

,(,
(),
,,
,)

sav,ceo,itav,
mnogo

prolaziti

initi,raditi,
praviti
bavitise

vatra

nos

1.penica
2.hrana

vino

,,,

,,

,,,

,,,,
,,

,,

,,

,,
,,,
,,
,,,

,;

,,

,,

,,

,,,
,,

81

()

,
gen.

gen.

opaati,ispitivati, ;,
istraivati
,;
;,
,

jednako,isto
,,

brz,hitar
,,

rezati,sei,
,,,
odsecati
,;,
,

voda
,,,
,,

voleti
,,,

ubiti,ubijati
,

um,misao,mozak ,,
;,

laan
,,

pesma
,,,

280.Sloenereisadvostrukimoblikom.Postojenekesloenereikoje
imaju dva oblika. Komponenti su isti, samo to mogu da meusobno zamene
mesta:alii.Zanjihkaemodasureisadvostrukimoblikom.
Isto tako se formiraju: ,
,,itd.
281.Dvosintetskeiviesintetskerei.estosenekasloenarekoristi
kao komponentnovesloene rei,anekad seopettri ilivierei spajau jednu
82

sintezu. Takva sinteza naziva se dvosintetskom ili viesintetskom. Na primer, od


rei i (komponenta nastalog od i ) formirana je
novasloenare.

Parasintetskerei

282. Neke sloene rei ne izvode se od prostih nego od sloenih rei. Te


rei nazivaju se parasintetskim reima ili parasintetima. se
izvodi od , koje jesloeno od i , se izvodi
od,kojejesloenood()i.
283. Parasintetima se nazivaju rei nastale od dve rei, koje se obino
izgovaraju zajedno iako se ne spajaju u jednu sloenu re, formirajui zajedno
odreenoznaenje:od,(
).Istojeisa,,.
Od formiran je parasintet (a ne
).

Autentinasintezaipseudosinteza

284.Razlikujemodvevrstesinteze:autentinuipseudosintezu.
Autentina sinteza nastaje kada se drugi komponent ili njegova osnova
stope sa osnovom prvog komponenta: : .
Pseudosinteza nastaje kada se u sloenoj rei komponenti nalaze jedan pored
drugog,alidodrugepromenenedolazi,osimeventualnogpomeranjanaglaska
drugogkomponenta:,.
285.PRAVOPIS.IKadajejedanoddvakomponentavlastitaimenica,
sloena re pie se velikim slovom ako osnovno znaenje rei izraava
komponent koji je vlastita imenica: : , ali
:,:.Istotako
sepiui:,,,.
IIKadaseobakomponentapiuvelikimslovom,takosepieisloena
re:,,.
IIIParasintetskereikojeimajuvlastituimenicukaokomponentpiuse
malim slovom ukoliko su pridevi: : ,
:.

83

ZNAENJEREI

ESTOPOGLAVLJE

PROMENEZNAENJA

Konkretnoiapstraktnoznaenje

286. Veina rei upotrebljava se da bi oznaila konkretnu stvarnost:


, , . Meutim, kao to postoje konkretne i apstraktne
imenice (340), tako postoje i konkretni i apstraktni pridevi i glagoli. Pridevi
oznaavaju ne samo osobine na koje nam ukazuju naa ula (, ,
) ve i one odlike koje formiramo zahvaljujui sudu naeg uma
(, ). glagoli ne oznaavaju samo radnju (, ,
)veiduhovnefunkcije(,).

Pravoiprenesenoznaenje

287. Imenica (divlje jare) oznaava odreenu ivotinju. To


jepravoznaenjerei.Meutim,kadazanekodetekaemodaje
, istu re koristimo u prenesenom znaenju, metaforino. Uovoj
promeni zadrava se samo jedna osobina rei : razuzdanost,
neposlunostilakoakretanjajaretakojejurcapostenama.
288.Metaforesuveomaesteujeziku.Dabismotosnanijeiizraajnije
objasnili da je neto veoma crno, dajemo sliku: (bilo je
crno kao katran), (kao ugalj), a zatim, izostavljajui recu :
, . Tako kaemo i (kosa kao od
svile),(gorkokaootrov),(omraveojekaosuena
skua),(onjekaokrpelj).
Neupotrebljavajusemetaforinosamoimenicenegoi:
Pridevi: (hladno vreme) (hladan prijem,
doek),(slatkakafa)(slatkias).
Glagoli:(doslovno:vrem;ovde:ponaamsesamovoljno,kaoda
sam na gumnu), (doslovno: kadim; ovde: laskam),
(doslovno:vadimizpei;ovde:odjednompokazujem,kaokecaizrukava).

84

Prilozi(zanain):(spavamtekimsnom),
(govorimjasno,kaokadjeistonebo,bezoblaka).
Metaforinosekoristeiizrazi, posloviniizraziiposlovice:
(peca u mutnoj vodi), (usmerio pramac,
uputio se negde), (lee sa kokokama, tj. rano),
(i petlovi mu nose jaja, dvostruko znaenje: ili toliko
preteruje,ilijetolikosreandamusedeavainemogue),
(odostragjerepnakruki,tj:tagoddaini,ostavljatragzasobom).
Neke rei upotrebljavaju se samo metaforino: (majmunska
posla), (ponaam se kao majmun, tj. glupo, neodgovorno, ili: kao
majmun oponaam nekoga, neije ponaanje), (doslovno:
lakouman, slabe pameti), (ponavljam sve to ujem kao papagaj),
(spavamlakimsnomkaozec)itd.

85

SEDMOPOGLAVLJE

HOMONIMIPARONIMISINONIMI
EKVIVALENTIIDIOMATSKIIPOSLOVINIIZRAZI

Homonimi

289. Homonimima se nazivaju rei koje se izgovaraju isto, ali imaju


razliitoznaenje.Naprimer,senazivajednavrstapovrazasalatu,alije
i drvena preslica na koju se namotava vuna; je slava, ali i dugu
nazivamo.
290. Rei koje jednako zvue esto se drugaije piu:
(jedanvisokiplatan)(padasitnakia),
(zatvaramvrata)(menjamglagolpokonjugaciji).
291.Reikojejednakozvueznatnosubrojnijeakouraunamoionekoje
nepripadajuistojvrstirei:(jedemjednusmokvu)i
(ustaniiodlazi).

Paronimi

292. Paronimima se nazivaju rei koje imaju otprilike jednak izgovor i


meusobnosusline:
(prelaz, moreuz) (prolaz, prolazak), (osa)
(sfinga),(lepram)(talasamse).
Paronimi su razliite rei koje esto meusobno nemaju nikakve veze.
Meutim, upravo zbog slinosti u izgovoru, poneko ih ne razlikuje i mea ih,
posebnokadaseradiuevnimineuobiajenimreima.
293. Akcentski paronimi su neke rei koje se razlikuju samo po
razliitomnaglasku.
(jedan p u t,biojednom...)
(uhvatioje z a l e t dapotri).
(na
ovomputu v e o m a retkoseviajuljudi)
(neviasesljudima, o s i m veomaretko).
(arkada, slavoluk) (odaja, soba), (kvasac)
(ini, vradbine), (oi) (pogled), (zakon)
(srez,noma,administrativna jedinica), (kada?) (nikada),

86

(predak) (pastorak), (krov) (skrovite, zaklon),


(oslanjamse)(starim).
294. Akcentski paronimi ponekad se razlikuju i po razliitom pisanju.
Moramo zapamtiti kako se pie svaka re u zavisnosti od njenog znaenja:
(uzimam) (prolazim), (pijem) (gladan sam),
(biosamopinjen)(zanosno,oaravajue).
Broj akcentskih paronima je veoma veliki, ako se u njih uraunaju i rei
kojenepripadajuistojvrsti.Takojesaimenima(star)(vrst,io,
bodar), (razlike) (razliite), (monah)
(sam, usamljen), ili i druge rei: (pored, tik do) (dvostruko),
(osmesi) (nasmeise) (onasesmei),
(suva)(zna),(traim)(iveo!),(neko,niko)
(radi,ini),(oddrugog,drugom)(drugde).
295.Srodniakcentskiparonimi.Ponekadsenerazlikujunekiakcentski
paronimikojiimajuistikoren.Meunjimasu:
, koji pripada Epiru, npr. (epirski sir)
, koji pripada kontinentu, kopneni, npr.
(kontinentalnaklima).
, koji pripada Carigradu () , koji ima veze sa
politikom.
(), Olimpija, mesto gde su se odravale Olimpijske igre
(),takmienjakojasuseodravalauOlimpiji.
Pridevkoristisezaonotopripadaoveku,tojespecifino
zanjega:,(ovekovasrea,priroda);sekae
zaonotojeljudsko:(ljudskomeso),(ponaanje),
(ivot),(nain),(odelo).
296. Rei sa dvostrukim naglaavanjem. Ima nekoliko rei, uglavnom
sloenih, za koje je uobiajeno da se naglaavaju na razliitim slogovima:
//,,
, , ,
, () ,
,.
Pravilnojenaglaavanje:,,,
(kao i ); (kao i ); (kao i
, ); , a ne , (antiko grko
), , , , , , ,
,.

87

Sinonimi

297. Sinonimima ili sinonimnim reima nazivaju se rei koje su


meusobnorazliite,aliimajuotprilikeistoznaenje:
,,,,,.
,,,,,.
,,,.
298. Sinonimi izraavaju isto znaenje uz neznatne razlike i nijanse. Te
razlikemogudabudu:
a) S u t i n s k e r a z l i k e uznaenjukojeizraavaju:
, , , , , , , ,
.
,,,,,.
b) R a z l i i t e n i j a n s e otprilikeistogznaenja:
,,,,().
, , , , , ,
, , , , , , ,
,,,.
Zapozivanjenaneijuinteligenciju:
, , , , , ,
,,,,,.
299. Rei ove druge kategorije pomau nam da bolje iznijansiramo jezik
kadagovorimo,aposebnokadapiemo.
Sinonimnereimogudaimajupotpunoistoznaenje,aliuzavisnostiod
okolnostiivrsteonogatopiemoopredeliemosezadrugure.Ukolikoseradi
zvaninoj upotrebi, moemo da kaemo umesto
(pokojni).Uzavisnostiodokolnostigovorimoi(zabava),
ili (druina). Ukoliko elimo da se narugamo, kazaemo
umesto(flota),umesto,(starica).Nekada
saveomprijaznounazivamovojnikepeadince ili ili
evzone (poasne gardiste) nazivamo (po suknjama koje nose). U
drugu ruku, administrativni jezik, koji radije koristi neiznijansirane i ne toliko
uobiajenerei,upotrebieumestoiumesto.
300. Meutim, razlika u reniku javlja se prevashodno u pesnikom
jeziku u poeziji, ali i optije, u jeziku proze kada postoji pesnika egzaltacija.
Pesnike rei pre svega su, na primer, (daleko), (plaim
se), , , , (ratniki konj), ,
(branimse),,,,(velik),(bojimse).

88

Ekvivalenti

301. Osim sinonima, koji gotovo nikad nemaju potpuno isto znaenje,
postoje i rei druge vrste ije je znaenje sasvim jednako. Ove rei nazivaju se
ekvivalentima: , , i (u zavisnosti od kraja): , ,
,itd.
Ekvivalentisureikao:,,
, , () ,
,(),,.
302.Idiomi.Rekojanepripadastandardnomjeziku,alijeuobiajenau
jednom ili vie dijalekata (lokalnih jezika) naziva se idiomom ili idiomatskom
reju. Idiomi su, na primer, (trim), (pucanj), kako kau na
Kritu,ili,kakojeunekimkrajevimanazivzamoljca.
Idiome treba izbegavati, osim u sluajevima kad ne postoji re blia
standardnom jeziku da izrazi znaenje koje nose ili kada je mogue da se
upotrebekaosinonimi.

Fonetskedvomorfnerei

303.Osimekvivalenata,kojisurazliitereiistogznaenja,imasluajeva
kad u govornom jeziku koristimo za isto znaenje jednu re u dva razliita
oblika. Takve rei sa dvostrukim fonetskim oblikom nazivaju se fonetskim
dvomorfnim reima: () ,
.Istotakosekae:,,
, , ,
,.
304.eisusluajevidajejedanfonetskioblikuobiajenijiugovoru,pa
je mogue da ima prednost u izgovoru: (),
(),(), (),(),
(), (), ( ),
(), (),
( ), (), (),
(),().
305.Reikojeseponekadpogrenoizgovaraju.Osimreikojesekoriste
u drugom fonetskom obliku, ima nekoliko uevnih rei koje se ponekad
pogrenoizgovarajuilizakojepostojinedoumicaokoizgovora.Pravilnojerei
,ane,,ane,,
a ne , , a ne (296), (sa jednim ), a ne
.
89

Idiomatskiiposloviniizrazi

306. U grkom jeziku koriste se mnogi izrazi koji su uobiajeni samo za


njega, a poprimili su posebno znaenje. Ti izrazi nazivaju se idiomatskim: (
) (Takis) e uskoro imati dve godine,
zagazio je u petu (godinu), pobei glavom bez
obzira,ulasegalamailom.
307. Idiomatski izraz ne treba meati sa idiomom. Idiomatski izrazi su
izraajni i zamenjivi elementi koji obogauju standardni jezik. Idiomi (302) su
reiioblicituistandardnomjezikuinebismelidasenepotrebnokoriste.
308.Posebnosuestiidiomatskiizrazikojisedobijajuponavljanjemiste,
sline, sinonimne ili suprotne rei, koja se ponekad spaja sa prvom reju
veznikom()ilipredlogom:,,
,,,,
,(otprilike,priblino).
309. Od idiomatskih izraza razlikuju se poslovini izrazi, koji su i sami
stereotipni, esto nastali od poslovica, a nekom metaforom slikovitije
oznaavaju ono to bismo inae rekli doslovno:
osvetlao je obraz, veoma mali broj prisutuih,
nizbogega,zboggluposti,presipatiizupljeg
uprazno(doslovno:rupauvodi),reiotvoreno,sveistresti.
310.Poslovinimizrazimapripadajuidrugaizraajnasredstvakojajeziku
dajulepotuiizraajnost.Tosu:
a) Poslovice, narodni iskazi koji epigramski neto izraavaju:
(Bolja je i) cipela iz sopstvene
zemlje, pa neka je i zakrpljena,
Besposlenpopijariekrtava.
b)Maksime,takoejednavrstaposlovicakojenemajuuvekmetaforinost
nego izraavaju neku praktinu istinu ili daju uputstva za svakodnevni ivot:
Vedronebonebojisemunja.(alii:
ista savest nema ega da se plai.) Krv nije voda.
Nepismenovek(jekao)neotesano
drvo.Stare,plovikadduvaseverac,
a delija nek plovi kad duva juni vetar (prednost iskustva nad snagom, jer je
severnivetarjai).
c) Istorijski citati, nastali u istorijskim okolnostima ili na odreenim
mestima, ili oni koje su izrekle istorijske linosti:
, Ako ti se svia (batine koje si dobio
proliput),ponovonavratinaostrvoAndros.,
Muziarisusepromenili,melodijaostalaista.(Kolokotronis)
90

d) Knjievni citati, uzeti iz knjievnosti, koji se pamte zbog neke istine


kojuiskazuju,zbogepigramatinostiilizboglepote:
.Okretikolasree.(Erotokritos)
,
.
VidikojejevremeizabralaSmrtdameodnese,
sadkadcvetajugrane,azemljaraatravu.(Narodnapesma)
.
Minulisjaj,kadpriaonjemu(doeti)daplae.(Solomos)
;;
Kakonasnepomianposmatra?Kudtisemislikreu?(Valaoritis)
,.
Danasjebilorano,sutraebitikasno.(Palamas)
311.Osimnarodnihidiomatskihizrazaestosekoristeiidiomatskiizraziiz
antikog grkog, kao i antiki grki poslovini izrazi, poslovice, maksime i citati
crkveni,istorijskiiknjievni:(unapred;prevashodno);
(najistija izvorska voda); (Ovde je
Rodos, ovde skoi); (Pouri se polako); (stub
soli);(ionajkojijeuo,potvrdioje);
(Samo je jedno potrebno); (Doi i uzmi /Leonida kod
Termopila/);,(Daojeznakdatreba
braniti otadbinu /na osnovu proricanja po pticama, dosl.: Jedna izvrsna ptica
osveujeotadbinu/).

91

OSMOPOGLAVLJE

VLASTITEIMENICE

312. Opte odredbe. Vlastitim imenicama nazivamo imenice koje


oznaavajuodreenulinost,ivotinjuilistvar.Najvanijevrstevlastitihimenica
suimenaljudiitoponimi,nazivimesta,tj.imenazemalja,gradovaisela,reka,
planina,ostrva,jezera,lokalitetaitd.
Imenalinosti(antroponimi)sukrsnailiporodina(prezimena).

A.Imenalinosti
a)Krsna

313.Poreklo.Poporeklu,krsnaimenasu:
a)Antikagrka:,,.
b) Hrianska, uzeta iz Starog i Novog zavjeta ili Kalendara: ,
, , po praznicima: , , , ,
poznaenjimauvezisareligijom:,,.
c) Vizantijska, iz srednjovekovnog jezika, po krsnim ali i po porodinim
(prezimenima):,.
d)Novogrka,potitulamaipozivima:,,poporodinim
(prezimenima) istorijskih linosti: , , po biljkama:
, , po ivotinjama: , , po
predmetima prijatnog ukusa: , , , po rudama i
dragocenostima:,,pozvezdama:,,
,pofizikimilipsihikimosobinamaipotalentima:,,
.Nekakrsnaimenaupoetkusuizraavalaelju:(dapoivi),
doksusedrugavezalazaposebnaverovanja:,.
e)Strana:,,,.
314.Preobraeniobliciimenaodmilja.Osimhipokoristikihoblikakoji
se pravilno formiraju od krsnih imena, kao i od drugih imenica, npr.
, (180), u porodinom krugu, meu vrnjacima i
prijateljimauobiajenisuidrugioblici,estonetokrai.Oninastaju:
a)Oduzimanjemslogovasapoetka:,b)Sinkopom
usrediniilinakraju:,c)Promenomnastavka:
,d)Nekompromenom,takodaseponoviistislog:.

92

Isti preobraeni oblici javljaju se i kod hipokoristika krsnih imena:


,.

b)Porodinaimena(Prezimena)

315.Poreklo.Porodinaimenasu:
a) a t r n i m i,kojidetetudajuimepooevomimenu(krsnomilipo
nazivuprofesije)iliporeiizvedenojiznjih.Nekasuuobiajenaugenitivu,stim
to se izostavlja sin, kerka: , . Uglavnom su hipokoristici
krsnih imena i imaju nastavke hipokoristika , , , :
,,.
Postoje i uevni nastavci patronima: , , :
,,.
Uzavisnostiodmesta,uobiajenisuidrugiizvedeninastavcipatronima:
:(naKefaloniji),:(uManiju)itd.
Rei su m a t r n i m i, koji detetu daju ime po majci:
(,Janakisovaena).
b)Imenakojaoznaavajuneki z a n a t ili t i t u l u:.Najei
nastavci ovih prezimena su: : , , : (koji
loviribumreom,),:idr.
c) t n i c i,kojioznaavajumestoporeklailiboravka.Imajunastavkeza
imenice etnike: (iz Velaore u Evritaniji), (iz Carigrada),
(iz Lepenua), itd. Toponimski nastavci su: :
(saCrnogmora),:(saHiosa).
d) a d i m c i: , ( konj pepeljastosive boje),
,,itd.
e) Mnoga prezimena bila su ve v i z a n t i j s k a, uobiajena i u
srednjovekovnomjeziku:,,.
f) S t r a n a (ili od stranih krsnih) albanska: , vlaka:
, turska: , talijanska: ,
panska:nemaka:.(Ovaposlednjapripadalasu
porodicamastranacakojisusenaseliliuGrku).Nekadanjagrkaimenadobila
sustranenastavke:,.Izvestanbrojstranihimena
danas ima helenizovan oblik: ,
.
316.Oblik.Mnogastranaprezimenasusloenereikojeimajuimenice
ili prideve kao prvi komponent: , ,
, , , ,
,.
93

.Toponimi

317.Poreklo. Nekiod toponima nasleenisu iz antikihvremena ili iz


srednjegveka,adrugisunastaliunovomjezikutokomposlednjihvekova.Tako
sunazvani:
A) Po osobinama zemlje: , , , ,
, (Tajget, gora na Peloponezu), (za reke),
(za stene) , ,
, (mesto gde je bogat ulov karpina),
(, orai), , , ,
,,.
)odnosuovekaimestagdejestanovaoilikojejeobraivao.Ovoje
uglavnom sluaj sa nazivima sela i gradova: , , ,
, , (
), , , , ,
(uCarigradu),(),(atinskaetvrt
u kojoj je iveo general Makrijanis), ,
(Evritanija).
Mnogi od ovih toponima nastali su jo u vreme Vizantije:
(vinotoa, vizantijska titula), (ime generala), (mizitras,
vrstasira).
318.Antikitoponimi.,,,.
Porednarodnihtoponima,kojisuodantikihvremenadonasprelazilis
kolena na koleno i fonetski su izmenjeni, ima i dosta uevnih, koji su i sami
antiki grki ili su novostvoreni. Oni su uli u upotrebu: a) da bi dali ime
drevnimmestimakojasuotkrivenaiskopavanjima:,,ilinovim
etvrtima: (etvrt koju su nastanjivali Bavari, nedaleko od Atine),
i(nadvaulazaKorintskogkanala),etvrtisaizbeglicamaiz
MaleAzije:;b)dabizamenilistranetoponime:().
319. Stranih toponima bilo je u Grkoj ve u drevna vremena (148):
,.Osimtoga,imainekolikofrancuskihtoponima(izvremena
kad su Grkom upravljali Franci, XIIIXVI vek): , ;
slovenskih: , ; talijanskih: ; albanskih: ,
;turskih:,.

94

T R E I D E O

OBLICI

D E L O V I G O V O R A

OPTIGRAMATIKITERMINI

Delovigovora
Promenljiveinepromenljiverei.Oblici.Nastavak.Osnova.
Karakteri.

320.Grkijezikimadesetvrstareikojesenazivajudelovimagovora.
Delovi govora su: lan, imenica, pridev, zamenica, glagol, particip,
prilog,predlog,veznikiuzvik.
Imenicaipridevnazivajusei(imenima).
321. lan, imenica, pridev, zamenica, glagol i particip nazivaju se
promenljivim reima, jer se menjaju, to jest svaka od njih u govoru dobija
razliiteoblike(broj,pade,lice,aktivipasivitd.).
, , , , , ,
,,,,,,itd.
Prilog,predlog,veznikiuzviknazivajusenepromenljivimreima,jerse
ne menjaju, to jest uvek se u govoru javljaju u istom obliku: , , ,
.
Nepromenljivisuinekibrojevi:,kaoiparticipikojisezavravajuna
,:,.
322.Razliitividovikojedobijanekapromenljivareugovorunazivajuse
oblicimaterei:
, , , , , ,
,,,,,itd.
Promenljivideonakrajupromenljivereizovemonastavkom19:,,
,,,,;,,,;,,.
Nepromenljivi deo na poetku promenljive rei naziva se osnovom:
,,.
Poslednjiglasosnovenazivasekarakterom:,,.
Ovi nastavci, pomou kojih se vri konjugacija ili deklinacija promenljivih rei,
nazivajuseformativnimnastavcima.tosetieizvedenikihnastavaka,videti160.
19

95

Padei.Rodibroj

323.Oblicikojedobijajulan,imenica,pridev,zamenicaiparticipnazivaju
sepadeima;delovigovorakojiimajupadeenazivajusedeklinabilnim:
,
.
Padeaimaetiri:nominativ,genitiv,akuzativivokativ.
Nominativjepadekojimsesluimokadodgovaramonapitanje:;
;ko?ta? , .
Genitiv je pade kojim se sluimo kad odgovaramo na pitanje: ;
; (od) koga? (od) ega? iji?
, .
Akuzativjepadekojimsesluimokadodgovaramonapitanje:;;
koga?ta? , .
Vokativ je pade kojim se sluimo kada nekog dozivamo ili mu se
obraamo: , ! , . ,
,.
324. Osim padea, deklinabilne rei imaju rod, broj i promenu ili
deklinaciju.
Deklinabilnereiimajutriroda(341).
Deklinabilnereiimajudvabroja:jedninuimnoinu.
Jednina ukazuje na to da se radi jednom: . Mnoina ukazuje
natodaseradiveembrojuneegaistog:.
Promena ili deklinacija je nain na koji se formiraju padei jedne
deklinabilnerei.Imeniceiprideviimajutripromene.
325. Pade, rod, broj i promena jedne deklinabilne rei ine njenu
deklinaciju.

96

I . P R O M E N L J I V E R E I

PRVOPOGLAVLJE

LAN

326.Dvalana.Grkijezikimadvalana,odreeni,,,i
neodreeni, , , : , ,
.

.Odreenilan

327. Odreeni lan se upotrebljava kada se radi odreenoj linosti ili


predmetu:.
Osimtoga,odreenimlanomsesluimozasvelinostiilipredmetekoji
pripadajuistojvrsti:.
328.lansedeklinienasledeinain:

Jednina
Mnoina

Muki
enski
Srednji
Muki
enski
Srednji

Nom.

Gen.

Akuz.
()
()

329.lannemavokativa.Kadajenekoimeuvokativu,upotrebljavamoga
bezlana:,;,,(Valaoritis)20.
tomekadaseuakuzativujedninekodlanova,uvazavrno
videti135.
Ponekad, pre svega kod imena ljudi, u vokativu koristimo uzvik : ! U
pesnikomjezikuuvokativunekadkoristimouzvik:.Kaouzvikzavokativkoristise
inepromenljivo:,,.
20

97

B.Neodreenilan

330. Neodreeni lan koristimo kada govorimo nekoj neodreenoj


linostiilipredmetu:,.
331.Neodreenilandekliniesenasledeinain:

Muki
enski
Srednji

Nom.

Gen.

Akuz.
()
()

Otomekadaseakuzativi,koristesazavrnimvideti135.
seponekadkaei.
332.Neodreenilanjejednakbroju,,.Onnemamnoine,a
kada se radi vie neodreenih linosti ili predmeta, navodimo ih bez lana:
,.

98

I M E N I C

DRUGOPOGLAVLJE

ZNAENJAVRSTEIMENICA

333. Imenicama se nazivaju rei koje oznaavaju linosti, ivotinje ili


predmete.

Vlastiteizajednikeimenice

334.Imenicesedelenavlastiteizajednike.
Vlastitim imenicama, kao to smo videli (312), nazivaju se imenice koje
oznaavajuodreenulinost,ivotinjuilipredmet.
Tako su vlastite imenice: krsna i porodina imena, , ;
imena koja se ponekad daju odreenim ivotinjama, , ili stvarima
(brodovima,avionimaitd.),,,kaoigeografskinazivi,toponimi:
,.
335.estosedeavadaistoimekrsnoiliporodinoimajudveilivie
linostiili predmeta,alinjihova imenicajeuvek vlastita,jersenjomesvakiput
oznaava odreena linost ili predmet, i ona je jedinstvena u svojoj vrsti:
,,.
336.Zajednikimimenicamanazivajuseonekojeoznaavajusvelinosti,
ivotinje ili stvari iste vrste, kao i apstraktna znaenja: , ,
,,.
Isto tako, imenice koje izraavaju pojedinana znaenja pripadaju
zajednikim:,,.
337.PRAVOPIS.Velikimsepoetnimslovompiere:
1.Napoetkureenice(76).
2.Posletake(76).
3.Posledvotake,kadanavodimoneijerei(87).
4. V l a s t i t e i menice:,,,,
,,,,.
5. E t n i c i (191), nazivi m e s e c i, d a n a u nedelji i p r a z n i k a:
,,,,.
6.Osimtoga,velikimslovompiusenaziviknjievnihiumetnikihdela;
rei,,injihovisinonimi;poasninazivi;reikojeelimo

99

da personifikujemo ili da ih nekako izdvojimo i neke skraenice:


, , , ,
,().
Kodtoponimakojisesastojeoddvereiobereipiusevelikimpoetnim
slovom: , , , . (Ali
.)Saobavelikapoetnaslovapiuseinekidruginazivikoji
sesastojeoddverei:(SvetoProvienje),
(Palamasov Zamrli ivot). to se tie pisanja nekih sloenih rei
velikimpoetnimslovom,videti285.
338.Malimpoetnimslovompiuse:
a) Izvedenice iz v l a s t i t i h i m e n i c a i e t n i k a: ,
, , , ,
,,.
b) Pridevi koji oznaavaju s l e d b e n i k e r e l i g i j a: ,
,.
Kodpridevana,(),(),piesemalo
poetnoslovoumestohomonimaetnika:,.
Upesmamajeboljedasepoetaksvakogstihapiemalimslovom,osim
prvog stiha i ako prethodi taka, znak pitanja ili znak uzvika (85). Dovoljno je
obelejedokogdolazipromenomredaustihu.
339.Zbirneimenice.Zajednikaimenicakojaoznaavaskuplinostiili
predmeta naziva se zbirnom: , , , , ,
,,,,.
Zbirna imenica predstavlja skup vie istih pojmova, dok ih mnoina
predstavlja posebno: (rodbina roaci),
(radnitvo radnici), (vojska vojnici),
(pukaranjepuanipucnjevi).
340. Konkretne i apstraktne imenice. Zajednika imenica naziva se
konkretnom kada oznaava neku linost, ivotinju ili predmet: , ,
,,.
Zajednika imenica naziva se apstraktnom kada oznaava neku radnju,
stanjeiliosobinu:,,,,.

100

TREEPOGLAVLJE

RODIMENICA

A.Opteodredbe

341.Promenljivereiimajutriroda:muki,enskiisrednji.
Imena ljudi i ivotinja obino su mukog oblika kada oznaavaju muka
stvorenja,aenskogkadaoznaavajuenskastvorenja:,
, . Muki i enski oblici nazivaju se
rodovima.
Imena predmeta koji su neivi izraavaju se takoe mukim i enskim
rodom,aliestoijednimtreimrodomkojinijenimukinienskiiugramatici
se naziva srednjim rodom: , , . Meutim, srednjim
rodommoedaseoznaiinetoivo:.
342.Gramatikuzanimagramatikirodimenica,kojijenpr.srednjiza
(mome)i(devoje)ilimukiza(greben).Meutim,
ovo se esto ne koresponduje sa prirodnim rodom, koji ima korespondirajue
znaenje.
343. Uopte uzevi, muki rod je najvaniji za lica. Tako pomou njega
predstavljamonesamolinostimukogrodanegouoptenekulinostkadanas
ne zanima njen rod. To je sluaj ne samo sa imenicama nego i sa pridevima,
zamenicamaiparticipima:,,
(davljeniksezaslamkuhvata).
344.Gramatikirodimenarazlikujemo:
a)Ponastavkuunominativujednine:,,.(U
mnoiniponastavkuobinorazlikujemosamosrednjirod.)
b)Polanukojidobijaju.

B.Formiranjeimenicaenskogroda

345.Veinaimenicaimasamojedanoblik:,.
Mnogeimeniceimajudvaoblika,jedanzamuki,adrugizaenskirod.
Ovo obino biva sa imenicama koje oznaavaju zanimanje ili neku osobinu. U
tomsluajuimeniceenskogrodaformirajusepomounastavaka:,,
,,,,,.
:,.

101

:,,.
:,.
:,.
:,.
:,.
:,,.
:,.
Neke imenice enskog roda dobijaju druge nastavke:
,,,.
346.Nekeimeniceenskogrodaimajudvostrukioblik:
i , i , i ,
i (pesniki) , i , i
,.
iobinooznaavalekarevusuprugu,dok
obinooznaavalekarku.
347.Imeniceenskogrodaizraenedrugaijimreima.Nekeimenice,
obinoonekojeoznaavajusrodstvo,koristedrugaijereizamuki,adrugaije
zaenskirod:,,,
,,.
348.enskirodzaivotinje.Najveibrojnazivazaivotinjeimasamo
jedan oblik za oba prirodna roda: (lisica), (slon),
(papagaj), (guja), (morski lav, vrsta
prodrljiveribe),(leptirica).Zaoveimenicekaesedaukazujuna
prirodnirodivotinja.
Kada postoji potreba da se odredi prirodni rod, ispred ovih imenica
dodaje se pridev (mujak) ili (enka):
(srnda),(enkazebe),(mujak
kamile).
Neke imenice mukog ili enskog roda za ivotinje imaju oblik i u
srednjemrodu(kojinemavezesapolomivotinja):(pas),
(maka),(kos),(jarebica).
349. Kod nekih domaih ivotinja ili kod onih koje imaju vei znaaj za
ovekarazlikujemoprirodnirod,ito:
A ) R a z l i i t m r e j u: (konj kobila),
(vokrava), ili(ovanovca),
ili(jarackoza),(i)(krmak
iliveparkrmaa),ili(petaokokoka).
B ) R a z l i i t i m n a s t a v k m: a) za enku: , i ree
,,,ib)zamujaka:.

102

Ponekad je za mujaka ivotinje uobiajeno upotrebiti oblik na :


,,,.
Meutim,ikodnekihimenakojiposebnimreimailinastavcimarazlikuju
prirodni rod jedan oblik je ei i moe da se upotrebi za oba roda: ,
,,,.
350. T e k r o e n e ivotinje i m l a d u n a d nekih ivotinja
razlikujemoposebnimreimailinastavcima.Kaesezadrebekonjaili
magarca; za tene psa, vuka ili lisice; , za tele; za
jare; , , za pile; za golupe itd.
Tako je i sa imenicama , , ,
itd.

C.Imenicesadvaroda

351.Nekeimeniceuobiajenesusadvaroda,kojiimajurazliitnastavak,
aponekadirazliitnaglasak:i.Takveimenicesu:
(amar), (jugo),
(arin),(tigar);(ljiljan),
(jelka), (bor), (pas);
(most),(parapet).
352. U nekim sluajevima jedan rod je manje uobiajen: (i
ree) , ( ), ( ),
(),().

Rodsemenjauzavisnostiodznaenja

353.Mnogereijavljajuseudvaroda,alinemajuuvekpotpunojednako
znaenje: je grmljavina snaan udarac; je sto
sekaezaSvetuTrpezuucrkvi()izabanku.Takopo
znaenjurazlikujemoreikaotosusledee:
103

(isparavanje;para)(dah;para),(devojka)
(pastorak), (vrsta peciva, perec) (vekna hleba),
(zid oko parcele ili tora) (tor), (svedoenje)
(patnja,muenje;muenitvo;svedoenje),(sredina;struk)(unutra;
usred; izmeu), (park; zid oko parka) (bata, perivoj;
park),(rebro)(stranakaogeometrijskipojam),(recina,
vrstavina)(smola),(kesa,vrea)(vrea,vreica)
(kolska torba), (skica, plan) (splav, skela), (makaze)
(velike krojake makaze; uholaa), (zemlja, drava)
(prostor;predeo).
354.Uposebnukategorijuspadajufonetskijednakereisasvimrazliitog
znaenja,kojeestonemajuetimolokeveze:(vetar)(kalem;
ekrk),(svirala,frula)(dvor;dvorite),(pravilo)
(top), (mandarin) (mandarina, vrsta
pomorande),(toak)(nar)(rua),(soivou
optici)(soivo,biljka).
355.Reikodijegrodapostojinedoumica.Postojenekereikodkojih
sumnogiestounedoumicikogsurodailiihpogrenoupotrebljavaju.Boljeje
da se kae , . se kae i .
jemukogroda.
356.Nesmejusemeati:(podvig)i(nagrada);
(nadgrobni kamen; elektrini stub) i (stub koji neto pridrava):
(stubovihramaZevsaOlimpskog).

104

ETVRTOPOGLAVLJE

BROJIMENICA

Posebnoznaenjejednineimnoine

357. Veina imena uobiajena je samo ili uglavnom u jednom broju. U


zavisnostiodbrojanekamenjajuiznaenje.
Uobiajena su samo ili uglavnom u jednini imena sa posebnim
znaenjima.Takvasu:
a) Neke konkretne, mnoge zbirne i mnoge apstraktne imenice:
, , , ,
, , . Meutim, i apstraktne esto formiraju mnoinu,
posebno kada se radi oznaavanju osobine koju izraava jednina:
,.
Ponekad mnoina ima augmentativno znaenje ili znaenje
intenzifikatora:,!.
b) Imena elemenata, metala, minerala, proizvoda: , ,
,.
358.Mnoinanekihimenakojaformirajusamojedninuusluajupotrebe
dopunjava se mnoinom nekog sinonima: ,
,,,.
359. A ) V l a s t i t e i m e n i c e uobiajenesuujednini.Tosu:
A)Nazivinekihpraznika:,.
)Veinatoponima:,,.Ovitoponimiformiraju
imnoinu:
a) Kada se desi da se istom reju naziva vie mesta:
(GrkaimadvaPenejaipetOlimpa).
b) Kada se upotrebljavaju u prenesenom znaenju:
(iscrpljenisuPaktoliPaktolosjezlatonosnarekaudrevnojLidiji).
c)Upesnikomjeziku:
.
(OdobronakaOlimpadovrhovaBalkangor.)(Palamas)
C) Imena ljudi. Ona formiraju mnoinu kada se radi vie linosti istog
imena: (u ovoj kui ive tri Frose),
(Trikupisi)(Kolokotronisi).
360.Uobiajenesusamoiliuglavnomumnoini:

105

A) Mnoge zajednike imenice esto sa z b i r n i m znaenjem: ,


, , , , , , ,
, , , , , , ,
, , , , , ,
,,,,itd.
Neke rei ovog tipa formiraju i jedninu kada znaenje koje imaju
predstavljaceluvrstu:(brada),(pla),(utroba).
361. Ovde pripadaju jo: a) Posebno zbirne, kao to su:
(srebrnina), (staklarija), (testenina), (perad),
(povre). b) Rei koje oznaavaju sloene predmete:
(naoari), (dvogled), ili uporedne sloene u paru (223):
,.c)Nekolikopoimenienihprideva,kaoto
su:,,(franako,zapadnjakoodelo),ionikojioznaavaju
nagradu za neki rad: (skelarina), (ono to se plaa
nosau), (on tose plaapralji).d)Onikojioznaavaju nekijezik,
kaotosu:,,.
362.) O d v l a s t i t i h i m e n i c a.
a)Nazivipraznika:,,,.
b)Toponimi:,,,.
Imenanekihgradova,kojaseobinoupotrebljavajuujednini,ponekadse
koristeiumnoini:,,.
363. Razlika u znaenju u zavisnosti od broja: U zavisnosti od broja
imaju ili obino dobijaju razliito znaenje sledee imenice: (staklo)
(naoare),(prekid,pauza)(odmor,raspust),
(vuna, runo) (kosa), (sudbina) (Suaje),
(boravak)(veeuoi),(gvoe)(lanci,okovi)itd.

106

PETOPOGLAVLJE

TRIDEKLINACIJEIMENICA

364.Opteodredbe.Imenicaimatrideklinacije,pojednuzasvakirod.
365. Imenice svih promena dele se na imenice sa istim brojem slogova
(istoslone)iimenicesarazliitimbrojemslogova.
Istosloneumnoiniimajujednakbrojslogovakaoinominativjednine:
,,.
Imenice sa razliitim brojem slogova u svim padeima mnoine imaju
slogvienegounominativujednine:
,
,.
366. Imenice sa razliitim brojem slogova imaju dve osnove,
korespondentnezadvarazliitaoblika,jedninuimnoinu.
Prva osnova je ono to ostaje od rei nakon to se oduzme nastavak
nominativa mnoine , , , kod imenica mukog roda, , kod
imenica enskog roda, , , kod imenica srednjeg roda: ,
,,,,,,,.
Druga osnova je ono to ostane od rei kada se oduzme nastavak za
mnoinuimenicamukogienskogrodaizamnoinuimenicasrednjegroda:
, , , ; , ;
,,,.
367. G e n i t i v m n o i n e ne formiraju sve imenice; on ponekad
potpunoizostajeilisetekoformira.Takavjesluaj:a)kodnekihdeklinacijskih
tipova, npr. u reima kao (399), b) kod nekih kategorija rei kao to su
npr.hipokoristicina,(418),kodimenicaenskogrodana,kao
to su , (294), i c) kod nekih drugih rei:
, , koje u tom sluaju formiraju imenice sa razliitim
brojemslogova:,.

107

DEKLINACIJAIMENICAMUKOGRODA

368. Podela. Imenice mukog roda u nominativu jednine zavravaju se


naidelesenadvevrste.Uprvuvrstuspadajuimenicemukogrodakojese
zavravajuna,,,.U drugu vrstuspadaju onekojese zavravaju
na.

Prvavrsta

369.Podela.Imenicemukogrodaprvevrstedelesenaistosloneimenice
iimenicesarazliitimbrojemslogova.
Istoslone formiraju nominativ, akuzativ i vokativ mnoine na :
.Imenicesarazliitimbrojemslogovaihformirajuna:
.
Imenice mukog roda obino se u svim padeima naglaavaju gde i
nominativ jednine: itd.
Meutim,imaimnogoizuzetaka.

1.Istosloneimenicemukogrodana

370.Istoslonenasuparoksitoneiproparoksitone.

Jednina
Nom.



Gen.



Ak.



Vok.


Mnoina
Nom.



Gen.


Ak.



Vok.

Kao dekliniu se: , , , ,


, , , , , , ,
, , , , , ,
108

. Toponimi: , , , ,
itd.Vlastiteimeniceizantikoggrkog:,.
Kao dekliniu se: , , , ,
,,,.
Kao dekliniu se: , , ,
, , , , , , ,
, , , , , . Etnici:
, . Toponimi: , , itd.
Antikevlastiteimenice:,,itd.
371.Dvosloneimenicenaionekojesezavravajunaugenitivu
mnoinenaglaenesunaligusi:,,.
Proparoksitone imenice na u genitivu mnoine naglaene su na
paraligusi:,.
Imenice , , formiraju genitiv jednine i na :
,.
Imenicaimainepromenljiviprepozitivnioblik(436),koji
se nalazi ispred naziva svetenika kao poasna titula: ,
.

2.Imenicemukogrodanasarazliitimbrojemslogova

372. Sve imenice mukog roda na sa razliitim brojem slogova su


oksitone,aimanekolikoparoksitonihiproparoksitonih:

Jednina
Mnoina





G







V

Kao dekliniuse:,,,,,
,itd.Imenicekojeoznaavajuprofesiju:,,
, , , , itd. Augmentativi:
, itd. Tuice: , , , ,
,,,,,,,
itd. Toponimi: , , , itd., ;
, itd. Krsna imena: , , itd.
109

Porodina imena: , , , , ,
itd.
Kao dekliniu se: , , itd., kao i
proparoksitone:,,.
373.Paroksitoneiproparoksitoneimenicemukogrodanaumnoini
naglaavaju se na paraligusi: ,
.

3.Istosloneimenicemukogrodana

374.Istosloeneimenicenasuparoksitoneioksitone.

Jednina
Mnoina

G



A




V

Kao dekliniu se: , , ,


, , , , , , ,
, , , , itd. Sloenice: ,
, , , , itd. Etnici:
, , , , (stanovnik Grada,
Carigrada),,,itd.
Kao dekliniu se: , , ,
, , , , , ,
itd.
375. Proparoksitone imenice na u genitivu mnoine pomeraju
naglasaknaligusu:.

4.Imenicemukogrodanasadvaoblikamnoine

376.Nekeimenicemukogrodanaformirajuimnoinusarazliitim
brojemslogova.
110


Jednina
Mnoina


i

G
i
A
i
V

i

Naistinainsedekliniu:,,,,
, , , , , ,
itd.
Naistinainsedeklinieparoksitonaimenica,mno.
, koja u mnoini pomera i naglasak na paraligusu, kao i nekoliko
drugihimenica.Uvezisaivideti453.Nekolikoparoksitonih
imenica na , kao to su , , formiraju genitiv mnoine sa
razliitimbrojemslogova.

5.Imenicemukogrodanasarazliitimbrojemslogova

377.Imenicemukogrodanasarazliitimbrojemslogovasuoksitone,
paroksitoneiproparoksitone.

Jednina




G



A



V

Mnoina




G


A


V

Kao dekliniu se razliite izvedenice koje oznaavaju


profesiju na , : , , , .
Tako je i sa , , , itd. Toponimi:
. Vlastite imenice iz antikog grkog: , ,
,itd.Krsnaimena:,,itd.

111

Porodina imena: , , , ,
itd.
Kao dekliniu se: , , ,
. Imenice koje oznaavaju profesiju na : ,
; : , . Hipokoristici na :
; na : , . Etnici: ,
. Toponimi: , itd. Krsna imena: ,
, , itd. Porodina imena: , ,
, , , , itd. Nazivi
meseci:,itd.
Kao deklinie se i nekoliko toponima:
,,itd.(bezmnoine).
378. Paroksitone imenice na u mnoini pomeraju naglasak za jedan
slog.

379.6.Imenicemukogrodana

Jednina
Mnoina
Nom.


Gen.


Akuz.


Vok.

Isto se dekliniu razliite rei stranog porekla: , ,


, , , , , , , ,
itd. Vlastite imenice: , ; ,
. Paroksitone:,,koje formirajumnoinu na,
kaoivlastiteimenice,itd.

380.7.Imenicemukogrodana

Jednina
Mnoina
Nom.


Gen.


112

Akuz.
Vok.

Naistinainsedekliniu(bezmnoine):,,.

Nom.
Gen.
Akuz.
Vok.

Nom.
Gen.
Akuz.
Vok.

381.8.Imenicemukogrodana

Jednina


Mnoina


Slinosedeklinieveomamnogoimena.
Kao dekliniuseoksitoneimenice:,,,
,,,,,,,,itd.,i
izvedeneimenicena:,,,itd.Etnici:
, , , itd. Toponimi: , ,
, , , itd. Krsna imena: ,
,itd.Porodinaimena:,,itd.
Kao dekliniuseparoksitoneimenice:,,,
, , , , , , , , ,
, , , , , , , itd.
Hipokoristici na , : , , itd.
Etnici: , , , itd. Toponimi: , ,
, , itd. Krsna imena: , ,
, , itd. Porodina imena: , ,
,.
Kao dekliniu se proparoksitone imenice: ,
, , , , , , ,
, , , , , itd.
Augmentativi na : itd. Etnici: , itd.
113

Toponimi: , , , itd. Krsna


imena: , , , , itd.
Porodina imena: , itd. Nazivi nekoliko meseci:
,itd.
382. Vokativ jednine formira se na : , . Na ga
formiraju paroksitone imenice: a) Krsna imena: , , , ,
itd; ima vokativ i . b) Neke zajednike
imenicekaotosu,;iimajuvokativina.
Na formiraju vokativ jednine i neka oksitona krsna imena od milja:
, , , , kao i nekolik porodinih imena
naglaenihnaparaligusi:.

Naglaavanjeproparoksitonihimenica

383. Kod proparoksitonih imenica mukog roda na u g e n i t i v u


j e d n i n e obino pomeramo naglasak na paraligusu:
,,,.
Naglasak na proparaligusi zadravaju vieslone i novije rei (iz
narodnog govora): , , ,
,;takojei.
Obino je to sluaj i sa vlastitim imenicama: ,
,,;,.
384. Porodina imena obino su proparoksitona: ,
, . Kada prethodi , , genitiv
seestonaglaavanaparaligusi.
385. K o s i p a d e i u m n o i n i p roparoksitonih vlastitih
imenica mukog roda naglaavaju se paroksitono:
,.
386. Zadravaju naglasak na paraligusi sloenice, kao i vlastite imenice
linosti: ,
, , , .
formira celu mnoinu i paroksitono:
;tojesluajisanekolikodrugihzajednikih
imenica.
387.Genitivmnoineimenicenaglaavasenaligusikadajere
starosti, a ponekad i u drugim sluajevima. Tada obino gubi zavrno (136):
()();();().

114

Mnoinaporodinihimena

388. Porodina imena ne formiraju se uvek u mnoini, kao ni


korespondirajuezajednikeimenicemukogroda.Kakoseformiraju,vidiseiz
sledeetabele:
1.Na,mno.(372):,.
2. Na paroksitone imenice, mno. , ali i : ,
, , i ee ,
.
3. Na proparoksitone imenice, obino u mno. :
,.
4.Naoksitoneiparoksitoneimenice,mno.(377):,
,.
5. Na proparoksitone imenice, obino mno. : ,
.
6.Naoksitoneimenice,mno.(379):.
7.Naparoksitoneimenice,mno.ili:,.
8. Na () paroksitone i proparoksitone imenice, mno. ili :
, . Isti je sluaj i sa
patronimimaizvedenimizgenitivana:,
.
9.Na,mno.:,,.Ponekad,
blienarodnomgovoru,i:.

389.Rezimirajuatabelaimenicamukogroda
Nastavcinominativajednineimnoine

Vrstaimenice
Jednina
Mnoina

Prvavrsta

oksiton.razl.broj

slogova

paroksiton.

istoslone

paroksiton.razl.

brojslogova
115

proparoksiton.
istoslone

proparoksiton.
razl.brojslogova

oksitoneistoslone

oksiton.razl.broj
slogova

paroksiton.
istoslone

paroksitonerazl.
brojslogova

sadvostrukom
mnoinom

proparoksiton.
razl.brojslogova

oksiton.razl.broj
slogova

oksiton.razl.broj
slogova

Drugavrsta

isloslone

Optenapomene

390. Sve imenice mukog roda prve vrste obrazuju na isti nain genitiv,
akuzativivokativjednine,beznominativa:
,,
116

,,.
391. Sve imenice mukog roda prve vrste imaju tri jednaka padea: u
jedninigenitiv,akuzativivokativ,umnoininominativ,akuzativivokativ:
,,;,,.
Genitiv mnoine svih imenica mukog roda zavrava se na :
,,.

117

DEKLINACIJAIMENICAENSKOGRODA

392. Podela. Imenice enskog roda dele se na imenice sa istim brojem


slogova(istosloneimenice)iimenicesarazliitimbrojemslogova.
Istoslone imenice formiraju nominativ mnoine sa :
,,.
Imenicesarazliitimbrojemslogovaformirajugasa:
,,.
393. Imenice enskog roda obino su u svim padeima naglaene kao u
nominativujednine:
itd.
Pomenutapravilanevaezaimeniceenskogrodakojeseunominativu
jednine zavravaju na i , a menjaju se prema antikim deklinacijama:
,.

394.1.Imeniceenskogrodana

.
G.
.
V.

.
G.
.
V.

.
G.
.
V.

Jednina


Mnoina


Jednina
Mnoina












Naistinaindekliniusemnogeimenice:
A)Oksitone:,,,,,,
, , , , , , , ,

118

,,,,.Nazivibrojeva:,
itd. Etnici: , , itd. Toponimi: ,
,,itd.Krsnaimena:,
itd.
) Paroksitone: , , , , , , ,
, , , , , , , , ,
, , , , , , , ,
,,,,,,,,,
, , , , , ,
, , , , , , ,
, , , , , . Apstraktne na
, itd: , . Deminutivi na , , ,
: , , , . Izvedenice na
, : , , , , itd. Etnici:
, , , itd. Toponimi: , ,
, , , , , , ,
itd. Krsna imena: , , , ,
,,itd.
C)Proparoksitone:,,,,,,
, , , ,
, , , , . Apstraktne na :
, , , , , .
Izvedenice na , , : , , ,
,,,itd.,,
, , , . Sloene: , ,
, , ,,,
, itd. Etnici: , ,
itd. Toponimi: , , , ,
, , , , , , , ,
itd.

Naglaavanje

395. Kod mnogih imenica enskog roda na u genitivu mnoine


naglasak se sa sloga na kome je naglaen u nominativu jednine pomera prema
krajurei.(Nekeimeniceuopteneformirajugenitivmnoine.)
A) Na primer, naglasak na ligusu pomeraju genitivi: , ,
, , , , , , , ,
, , , , , , , ,
119

, , , , , ,
,,,,,itd.
, , , , , ,
,,,.
) Naglasak na paraligusu pomeraju genitivi: , ,
,itd.;izvedeniceimenicaenskogrodana,:
,,.
396.Imenicaenskogroda (gospoa)formiragenitivmnoine
, imenica mukog roda (gospodin) formira ga . Pridev
, , (glavni, glavna, glavno) formiraga u sva tri roda :
,,.
Mnoinaimenice je:.
397. Od imenica enskog roda na neke sa razliitim brojem slogova
dekliniusekao :

Jednina

Mnoina
Nom.


Gen.


Akuz.


Vok.

Kao dekliniuse:,.
398. Imenica ima oblike za mnoinu i . Imenice
, obino formiraju genitiv mnoine sa razliitim brojem
slogova.

399.2.Imeniceenskogrodana

Jednina
.



G.



.



V.

Mnoina
.



G.



.



V.


120

Kao dekliniuse:,,,,,,
, , , , , , , , ,
, , , , , , , ,
, , , , itd. Etnici: ,
itd. Toponimi: , , itd. Krsna imena:
,,,,itd.
Kao dekliniuse:,,,,,,
,,,,,,,,,,,
,,,,,,,,,,,
, , , , itd. Apstraktne imenice na :
, , itd. Toponimi: , ,
, , , , , , ,
itd. Krsna imena: , , , , ,
,,itd.Nazivizadane:,,.
Kao dekliniu se: , , , ,
, , , , , , ,
, , , , , , ,
itd. Toponimi: , , itd. Antike
vlastiteimenice:,,itd.
400. Od imenica enskog roda na veina oksitonih normalno formira
genitiv mnoine: , kao i neke paroksitone, koje pomeraju
naglasaknaligusu:,,.Proparoksitonega
gotovonikadneformiraju(367).
Imenicaformiragenitivmnoinesarazliitimbrojemslogova:
.
Isto je sa imenicama , .
Istoslonioblici,obinijisuzamukirod.

401.3.Imeniceenskogrodana,antikadeklinacija

Jednina
Mnoina
.




G.



.




V.

121

Kao se dekliniu: , , , , , ,
, , , , , , , , , , ,
, , , , , , , , , , ;
,.
Kao se dekliniu: , , ,
, , , , , , ,
,,,,,,,,
, , , , , , ,
, , , , , ,
, , , , , ,
, , , . Toponimi: ,
,,,.
402. Genitiv jednine, posebno imenica koje imaju vie od dva sloga,
formira se i na , pomerajui naglasak za jedan slog: ,
,.
403. Proparoksitone imenice enskog roda na , koje se menjaju po
antikoj deklinaciji, u mnoini pomeraju naglasak za jedan slog:
21.

404.4.Imeniceenskogrodana

Jednina

Nom.


Gen.


Akuz.


Vok.

Kao dekliniu se oksitone imenice: , ,


, , , , , , , itd, toponim
,zajednikaimenica.

Upoeziji,ponekadiuprozi,nominativ,akuzativivokativmnoineformirajusena:

... U dui velikog pesnika dozrevaju i usavravaju se sve one duhovne
sile...(Tipaldos)
! . Molitve, alopojke i psalmi!
Pogrebnapovorkasilazi.(Tipaldos)
21

122

Kao dekliniu se paroksitone: , , ,


itd.
Na isti nain se dekliniu u narodnom govoru i poeziji: , i
reikaotosu,,.
405.Mnoinaimenicaenskogrodanajeretka,posebnokodoksitonih.
Kada postoji potreba da se formira, to se ini na sledei nain: ,
, . Ponekad, posebno kod oksitonih, dopunjava se drugim
oblikom:ili.
406.PRAVOPIS.1.enskaimenana(o)piusesa:,().
Ali,,
2. Toponimi enskog roda na () piu se sa : , . Sa se
piu(uMesiniji)i.

407. 5.Imeniceenskogrodana,antikadeklinacija

Jednina
Mnoina
22
i

.


G.

.

i

V.
()
()

Isto se dekliniu proparoksitone imenice: , ,


itd. Toponimi: , , , ,
,,itd.Paroksitone:,.
Toponimi: , , , , , , itd.
Oksitone: , . Toponimi: , , ,
.
408. Proparoksitone imenice enskog roda na u genitivu jednine i
mnoine i u akuzativu mnoine na pomeraju naglasak na paraligusu:
.
409.Nominativjednineformiraseponekadna:.
Vokativjeredakiobinozavravana:
,,.(Valaoritis)

.Kakosugorkeuspomene.(Valaoritis)

22

123

410.

6.Imeniceenskogrodana

Nom.
Gen.
Akuz.
Vok.

Jednina

Mnoina


Isto se dekliniu neka zajednika imena kao to su , ,


mnoge imenice koje oznaavaju profesiju (195), augmentativi (185) i druge
izvedene iz imenica mukog roda na , : , , ,
; , , , , i sloene kao to su
,itd.(473).Toponimi:,,
, itd. Krsna imena: , itd., i neke
andronimijekojesekoristeunarodnomgovoru:,23.

411.Rezimirajuatabelaimenicaenskogroda
Nastavcinominativajednineimnoine

Vrstaimenice
Jednina
Mnoina
istoslone

,
,
razl.brojslogova

isloslone

,
,
ant.deklinacija

,
,
istoslone

,
()
ant.deklinacija
i i

razl.br.slogova

412. Imenice enskog roda u nominativu jednine zavravaju se na


samoglasnikiformirajuakuzativivokativjednaknominativu:
,.

Prema imenicama enskog roda na formira se manji broj na , gen. , mno.


itd. To su imenice stranog porekla, zajednike ili krsne i imenice od milja: , ,
,,.
23

124

Optenapomene

413. Sve imenice enskog roda formiraju genitiv jednine tako to se


nominativudoda:
,,.
414.Sveimeniceenskogrodaimajuusvakombrojutrijednakapadea,
nominativ,akuzativivokativ:
,,,,
,,,,.
Genitivmnoinesvihimenicaenskogrodazavravana(ukolikose
formira):,,,,,
.
Zaimenicenakojesemenjajupoantikojdeklinacijipomenutapravila
nevae.

125

DEKLINACIJAIMENICASREDNJEGRODA

415.Podela.Imenicesrednjegrodadelesenadvevrste,imenicesaistim
brojemslogovaiimenicesarazliitimbrojemslogova.
A) Istoslone imenice srednjeg roda u nominativu jednine zavravaju se
na,,.
) Imenice srednjeg roda sa razliitim brojem slogova u nominativu
jedninezavravajusena,,,.

Prvavrsta:Imenicesaistimbrojemslogova
416.1.Imenicesrednjegrodana

Jednina
N.




G.




A.




V.

Mnoina
N.
G.
A.
V.

Kao dekliniu se: , , , , ,


, , , ; , , ,
, , itd. Toponimi: , ,
,itd.Hipokoristicivlastitihimenica:,,
itd.
Kao dekliniu se: , , , , , ,
, , , , ; , , , , ,
,,,;,,,
, , itd. Toponimi: , ,
,,,,,itd.
Kao imenica , koja u svim padeima uva naglasak iz
nominativa, dekliniu se: , , , , ,
, , , , , , , ,

126

, , , , , , ,
, , , , , ,
, , . Sloene: , ,
, , , , ,
, , , , ,
, , , , , ,
itd.Toponimi:,itd.
Kao imenica , koja u genitivu pomera naglasak iz
nominativa, dekliniu se: , , , , , ,
, itd. Toponimi: , , , ,
itd.
417. to se tie naglaavanja, neke proparoksitone imenice srednjeg roda
formiraju se kao i kao . Takve su imenice , ,
,.Troslonitoponimiobinoseformirajukao:
.
418. Imenica , prevashodno u poeziji, formira mnoinu na ,
: Ovde se Hristos u
snovimasputanatebe.(Solomos)

419. 2.Imenicesrednjegrodana

Jednina
Mnoina
N.




G.


A.




V.

Kao dekliniuse:,,,,,,,
, , , , , , , , , , ,
,,,,,,,,,,,,
,(),,,,itd.Toponimi:,itd.
Kao dekliniuse: ,,,,,
, , , , , , , , ,
, , , , , , , , ,
,,,,,,,,,,,
,,.Izvedenicena,,:,,
itd.Hipokoristicina,:,itd.Sloene:,
127

, , itd. Toponimi: , ,
,,,,,,,
itd.
Istijesluajisanekimproparoksitonimimenicama,kaotosui
toponimi:,,,,,,.
420. Sve imenice srednjeg roda na u genitivu mnoine i jednine
naglaavajusenaligusi:,.
Deminutivina,obinoneformirajugenitiv(,
,).
421. PRAVOPIS. 1. Neke imenice srednjeg roda na () u nominativu,
akuzativu i vokativu piu se sa : , , ; u svim padeima tako se
piuimenice,,.
2. Imenice srednjeg roda na samoglasnik pre nastavka piu se sa
ispredusvimpadeimakojisenezavravajuna:
:,:
,:,:itd.

422. 3.Imenicesrednjegrodana

Jednina
Mnoina
.




G.




.




V.

Kao imenica dekliniu se: , , , ,


, , , , , , , , , ,
, , , , , itd. Toponimi: , ,
itd.
Kao imenica dekliniu se: , , ,
itd.
423. Vei broj imenica srednjeg roda na nije uobiajen u svim
padeima, posebno mnoine. Tako ne formiraju mnoinu neke apstraktne
imenice:,,,itd.
424.Imenicesrednjegrodanaugenitivumnoinepomerajunaglasak
naligusu:,.

128

Proparoksitoneimenicesrednjegrodananaglaenesunaparaligusiu
genitivu jednine i u nominativu, akuzativu i vokativu mnoine:
.
425.Zareuobiajenjeioblik(i
).

Drugavrsta:Imenicesarazliitimbrojemslogova

426. Imenice srednjeg roda sa razliitim brojem slogova u genitivu


jednine, kao i u mnoini, imaju jedan slog vie:
.

427.4.Imenicesrednjegrodana

Jednina
Mnoina
.




G.


.




V.

Kaoidekliniusesveimenicesrednjegrodana.
Kao dekliniu se: , , , , , ,
,,,,,,,,,,
,,,,itd.Istosedekliniei.
Kao dekliniu se: , , , ,
,,,,,,,,
, , , , , , ,
itd.
428. Od apstraktnih imenica na neke su uobiajene samo umnoini:
,,alieeujednini:.

129

429.5Imenicesrednjegrodana(,)

Nom.
Gen.
Akuz.
Vok.

Jednina



()

Mnoina



()

Isto se deklinie veliki broj glagolskih imenica na (, ):


, , , , , , , ,
,,,.
430.Imenicesrednjegrodanaugenitivumnoinenaglaenesuna
paraligusi:.
Imenice srednjeg roda na retko imaju i genitiv jednine na :
.

431.Imenicesrednjegrodana,

Jednina
Mnoina
.




G.




.




V.

Kao dekliniuseimenicei.
Slinoimenici dekliniusei,stomrazlikom
tosuoneiugenitivujedninenaglaenenaparaligusi.

130

432.Rezimirajuatabelaimenicasrednjegroda
Nastavcinominativajednineimnoine

Jednina
Mnoina
A. I m e n i c e s a i s t i m b r o j e m s l o g o v a

,
,

,
,

,
,
. I m e n i c e s a r a z l i i t i m b r o j e m s l o g o v a

,
,

Optenapomene

433. Sve imenice srednjeg roda imaju u oba broja po tri jednaka padea,
nominativ,akuzativivokativ.
Genitiv mnoine svih imenica srednjeg roda zavrava se na :
,,,.
Imenice srednjeg roda sa razliitim brojem slogova razlikuju se
meusobno jedino u nominativu, akuzativu i vokativu jednine. U genitivu
mnoine sve su naglaene na paraligusi: , ,
.

131

ESTOPOGLAVLJE

NEPRAVILNEIMENICE

434.Opteodredbe.Velikibrojimenicaneformiraseuskladusaoptim
pravilimajedneodtrideklinacije.Teimenicenazivamonepravilnim.
Nepravilne imenice su nepromenljive, eliptike, imenice sa posebnom
promenom, imenice sa dvostrukom promenom, imenice sa dvostrukim
oblikom,imenicesadvostrukimnastavcima.

A.Nepromenljive

435.Nepromenljivimsenazivajunekeimenicekojesuusvimpadeima
ouvale isti nastavak. kom padeu je re, vidi se po lanu koji ide uz te
imenice.Nepromenljiveimenicesu:
436.A)Odzajednikihimenica:
a) Mnoge rei srednjeg roda, stranog porekla, ukoliko se ne odnose na
linosti: , , , (), , . je sluaj i sa
veinom slova u alfabetu: , itd. (ali se dekliniu: , ,
).
b) Prepozitivi , , , , , , , ,
,.suskraeniobliciiliobliciakuzativazajednikihimenica
ili prideva , , , , , , , ,
,, kojidolazeispredvlastitih(krsnih)ilizajednikihimenica.
Imenicajevokativantikog().
, , , ,
,,,,
,,.
Istoseformirajunekesloeneimenice,kao.
Kod prepozitivnih imenica , beleimo akcent, ali ne i
crticu (70). Isto tako ne beleimo crticu kod nenaglaene prepozitivne imenice
.
)Odvlastitihimenica:
a).
b) Mnogi strani toponimi: , , , ,
,,.
c)Mnogastranaimenaljudi:,,.

132

d)MnogaporodinaimenaGrka,stranogporeklaigrka,kojaimajuoblik
genitiva:,.
e)enskeandronimijekojeseformirajuodgenitivaimenicamukogroda
i u tom obliku obino ostaju nepromenljive:
(198).

.Eliptike

437.Nekeimenicenemajusvepadeeuobabroja.Uobiajenesusamou
odreenimpadeimajednogbroja,uglavnomunominativuiakuzativu,aesto
samo u odreenim frazama. Ove imenice nazivaju se eliptikim. Eliptike
imenicesu:

ostalipadeidopunjavajuseodimenice

(posledicezlobe)

u vezi sa telesnim sposobnostima,

(preseklome,doslovno:jetramisepresekla)

,(kakvajekorist?nikakvakorist)

(nekidan,prekojidan,nedavno)

ostalipadeidopunjavajuseodrei

(polarnasvetlost,AuroraBorealis)

imamnoinui

(doipameti,doisebi)

(pretrpeojesilnemuke)

438. S a m o u g e n i t i v u uobiajene su rei:


,,itd.,,,
,,()().
Ueliptikespadajuiimenicekojeimajusamojedanbroj(357a).

133

C.Imenicesaposebnompromenom

439.Imenicamasaposebnompromenomnazivajuseoneimenicekojese
nemenjajupremajednojodtrideklinacijevesedresopstvene.Tosu:
440.a)Nekolikoimenicamukogrodana.Oneseujedninidekliniu
kao , ali u mnoini zadravaju antiku promenu i formiraju se na ,
,,:

Jednina
Mnoina
.


G.


.


V.

Na isti nain se menjaju: , , ,


,,,idr.
b)Imenice(plemi),kojeimajumnoinuna,:
,
.
441.c)Nekolikoimenicasrednjegrodakojesezavravajuna,,,
.su:
1) na : , , , , ,
,;
2)na:,;
3)na:,;
4)na:,.
Oveimenicesrednjegrodadekliniuseovako:
Jednina. Nom., akuz., vok.: , , , , ,
,,.
Gen.: , , , , ,
,,.
Mnoina. Nom., akuz., vok.: , , , ,
,,.
Gen.: , , , , ,
,.
442.Imenicaneformiramnoinu.Kadaseradiaritmetikojcifri
ilistepenu,formiramoihodrei:.

134

D.Imenicesadvostrukompromenom

443.Imenicamasadvostrukompromenomnazivajusenekeimenicekoje
menjaju rod u mnoini i tako se, kad je re broju, menjaju prema drugaijoj
deklinaciji:
Imenice sa dvostrukom promenom su gotovo sve mukog roda. U
mnoini se menjaju kao imenice srednjeg roda, ak i ako paralelno formiraju
pravilnumnoinu.Imenicesadvostrukompromenomsu:
444.a)Drugaijegrodaumnoini:,
,.Reumnoiniglasi(oblikkoji
neformirajedninu).
b)Sadvostrukimrodomumnoini.(Dvaoblikaumnoiniponekadimaju
razliitoznaenje.)

Jednina
Mnoina

,iuapstraktnomznaenju:

(dim), npr. iz dimnjaka, topa, cigare

(duvan)

(vratovi) (povrina vrata; zapaljenje

krajnika)

(gen.)

(npr. brodski tovar je podignut)

(nijeplatiobrodarinu)

(neboseotvorilo,

otilajenanebo)(nebesa)

135


(kosturi)(kutijezarobu,knjigeitd.)

(stanice) (tegovi;

imadvamerilaidveteine)

(vremena,glagolska)(godine)

445.Napomena.Nekolikoimenicamukogrodazaivotinjena,
obino mnoinu formira od srednjeg roda na , , ali ponekad i od mukog
roda,naparoksitoni:,,
i , i ,
, i , i . Imenice za oznaavanje
rodbinskih odnosa , , , , kada se radi
mladiima i devojkama zajedno, formiraju mnoinu na , : ,
itd.

.Imenicesadvostrukimoblikom

446. Imenicama sa dvostrukim oblikom nazivaju se neke imenice koje


imajudvaoblika,odkojihjejedanzaslogkraiiobinoimarazliitoznaenje.
Imenicesadvostrukimoblikomrazlikujuseiliuobabrojailisamoujednini.
447. I m e n i c e s a d v o s t r u k i m o b l i k o m u o b a b r o j a
su nekoliko imenica mukog roda: , .
Oblicinasuei.Imenicauobiajenajeikaopoasnatitula.
448. I m e n i c e s a d v o s t r u k i m o b l i k o m u j e d n i n i s u :
a) Imenice mukog roda , ,
, , , ,
, , . Mnoina se
formiraodvieslonihoblika:,,,.
Ponekadsamo u nominativujednineimaju idrugi oblik ,
.
b) Imeniceenskog roda , ,
.
Re kao titula ima u nominativu i vokativu jednine i oblik
:().

136

449.Fonetskereisadvaoblika.Dvafonetskaoblikaimenica(),
(), koje su fonetski dvomorfne (303), ne upotrebljavaju se uvek u
deklinacijibezizvesnerazlikeiustavuonogakogovori.
450. Kod rei ( ) oblici bez poetnog obino se koriste u
nominativu,akuzativuivokativuobabroja,posebnoposlereikojazavravana
samoglasnik:,!,!
Genitivmnoineizgovaraseobinosapoetnim,osimkadseradigodituili
vremenskomperiodu:,().
451. Re obino se izgovara bez samo u nominativu,
akuzativu i vokativu jednine i mnoine za znaenja iz svakodnevnog ivota:
;.
Oblik uobiajen je u svim padeima sa za sloenija znaenja:
.
Re()imamnoinu,a():.

F.Imenicesadvostrukimnastavcima

452.Imenicamasadvostrukimnastavcimanazivajusenekeimenicekoje
seujedniniiliumnoiniformirajurazliitimoblicima.
Imenicesadvostrukimnastavkomumnoinisumukogroda
i(dekliniesekao),i
, i neke druge paroksitone imenice na , koje
formiraju mnoinu na , ali i na : ,
. Imenica srednjeg roda ima mnoinu
i.
453.Parovisadvostrukimnastavcima.Nekolikoimenicaimamnoinu
sadvostrukimnastavcima,priemujeinjihovoznaenjerazliito.Oveimenice
tadaumnoiniformirajuparovesadvostrukimnastavcima.Takveimenicesu:

:
(crnomanjasti) (lokalno stanovnitvo
Egipta)

:
(arhijereji) (politike voe koje se
tiranskiponaaju)

:
(vrhoviplanina,drveaitd.)(kodpovra)

137

454. Pored , mnoine imenice enskog roda ,


postoji i mnoina (od antikog ), kako se
nazivajutriGracijeizantikemitologije.

138

R I D V I

SEDMOPOGLAVLJE

DEKLINACIJAPRIDEVA

455.Opteodredbe.Pridevimasenazivajureikojeoznaavajukakveje
vrste imenica ili kakve osobine poseduje: ,
.
Prideviseslauurodusaimenicomkojuodreuju;zatoimajutrirodai
razliitenastavkezasvakirod:,
.
456. Deklinacija prideva jednaka je deklinaciji imenica sa istim
nastavcima; jedino sepridevi sa nastavcima , , menjaju prema sopstvenoj
deklinaciji i formiraju genitiv jednine i mnoinu prema imenicama na , :
itd.
457.Naglasakkodpridevanepomerase(50):
,,,,,,itd.
,,,itd.
,,o,itd.

.Pridevimukepromenena
458.1.Pridevina,,

,,
,,

Jednina
.



G.



.



V.

Mnoina
.



G.



.



V.

139

.
G.
.
V.

.
G.
.
V.

Jednina

Mnoina

Isto se deklinie veina prideva na , zatim oni koji imaju suglasnik


isprednastavka,kaoioksitoniiparoksitonipridevisasamoglasnikomalinesa
() ispred nastavka: , , , , 24, ,
,,,;,itd.,itd.
, , , ; itd. , ;
,,,,,,,itd.

459.2.Pridevina,,

,,
,,

Jednina
.



G.



.



V.

Mnoina
.



G.



.



V.

Jednina
.



G.



.



Upoezijipridevimaujedniniiarhaineoblikezamukirod,a
zasrednji.
24

140

V.

.
G.
.
V.

Mnoina


Kao formiraju se svi pridevi kod kojih je poslednje slovo


osnove naglaeni samoglasnik: , , , , ,
, itd. Isto je i sa nekoliko prideva naglaenih na paraligusi, gde je
poslednje slovo osnove suglasnik: , , , ,
,.
Kao formiraju se: svi pridevi na , , , :
, , , , , , , ,
, , , , , , , ,
, , , , , , , ,
,;,,,.Izvedenicena,
, kao: , , , itd., ,
,itd.
460.Nekolikopridevanasapseudodiftongom,bezsiniceze,na:
, .enskirod formira se na umestona:
ali,ali.Takojeipesniko;ali
.
461. Nekoliko imenica nastalih od prideva enskog roda u svim
padeima naglaeno je na paraligusi: , ,
,.
Ponekadsunaparaligusinaglaeneirei,(
vodiivotsvetice),akikadasuupotrebljenekaopridevi.
Imenice: , , , u genitivu mnoine naglaene
su na paraligusi, dok pridevi , zadravaju naglasak iz genitiva
jednine.
462. Kada se proparoksitoni pridevi na upotrebljavaju kao imenice,
drugaije se naglaavaju. Dok kao pridevi zadravaju isti naglasak u svim
padeima, kao imenice u genitivu jednine i u genitivu i akuzativu mnoine
pomerajuganaparaligusu(383a):(postelja
bolesnog deteta), (bolesne vojnike), ali
(srce bolesnika), (lekar je
pregledaobolesnike);(obiajivarvarskihnaroda)ali
(vojniupadivarvara).

141

Isto se formiraju i participi prezenta pasiva:


(takozvanih prijatelja) ali (znaenje onoga to je
rekao).
Imenice srednjeg roda , , , ,
i njima sline takoe se naglaavaju kao druge proparoksitone
imenicesrednjegrodana.
463. U akuzativu jednine prideva mukog roda na ponekad se javlja
jedno,bilozbogeufonije(137),bilozbogbojaznidaesepobrkatisaoblikom
srednjeg roda, bilo zbog toga to je pridev na kraju reenice:
,,.

464.3.Pridevina,,

Jednina
.



G.



.



V.

Mnoina



.
G.



.



V.

Slino se dekliniu (mada esto formiraju enski rod i na ) oksitoni


pridevi,(i)inekolikopridevana,,,
: , , , , , , ,
,,,.Takojeisa.
465.PRAVOPIS.enskirodpridevana,,pieseumnoinibez
:,,itd.

.Pridevimukepromenena,
466.4.Pridevina,,,,,

,,
,,

142


.
G.
.
V.

.
G.
.
V.

.
G.
.
V.

.
G.
.
V.

Jednina

Mnoina

Jednina

Mnoina

Kao dekliniu se razliiti pridevi koji oznaavaju dimenzije,


obim, teinu, kvalitet tela: , , , , , (),
,,,,.
Kao dekliniusepridevikojioznaavajuboju,izvedeniceiz
imenica: , , , , , ,
, , , , itd. i pridevi
,,(aliee)i.
467.Genitivjedninemukogisrednjegrodaretkoseupotrebljava.
468.Pridevi,,()imajuioblike,
,.
469.PRAVOPIS.1.iznastavakazamukiisrednjirodiiznastavaka
zamukirodpiusetakojedinounominativu,akuzativuivokativujednine.U
drugimpadeimapiese:,,,;
.
2. Nastavak () za prideve enskog roda pie se sa : , ,
.

143

C.Pridevimukepromenena
(sarazliitimbrojemslogova)
470.5.Pridevina,,

.
G.
.

.
G.
.

Jednina



Mnoina

Isto se dekliniu: , i neki pridevi stranog porekla


kaotosu:,.Izvedenicena,:,
, , , , ; na
: , . Hipokoristici na :
, . Pridevi u kojima je drugi komponent ,
, , , , , , : , ,
,,.
471.Imenicesrednjegroda,ukolikoseformiraju,dopunjavajusesrednjim
rodompridevana.
Genitiv mnoine prideva enskog roda ne postoji, pa se dopunjava
izvedenicamana:.
472.Deminutivinaestoformirajusrednjirodna:,
.
473.Nekiodovihpridevaenskogrodaimajudvostrukioblik:i
.
Ponekad pridevi enskog roda uzimaju nastavak ili :
i,,
i.
Nekipridevisarazliitimbrojemslogovaformirajusena,,:
, , . Isti je sluaj sa , ,
,,.
474.Nekolikodrugihpridevaformirasena,,.jesluaj
sa , . Kod prideva , kao i kod razliitih etnika na
. , , itd., srednji rod je na ili
:,,.
144

Nepravilnipridevi

475.Nepravilnipridevisu:
a) Pridev , koji se menja prema vlastitoj deklinaciji. Nepravilni
pridevformirasenasledeinain:

Jednina
N.



G.



A.



V.

Mnoina
N.



G.



A.



V.
()
()
()

b)Nekolikopridevana,,

Jednina
.



G.
( )
( )
( )
.



V.
()

Mnoina
.



G.



.



V.

Slinosedekliniu:
,,,itd.
c)Nekolikoeliptikihprideva.
476.Eliptikipridevi.Nekolikoeliptikihpridevaizraavaosobinekoje
se obino pripisuju jednom rodu; tako nisu uobiajeni u ostalim rodovima. Ovi
pridevinazivajuseeliptikim.

145

Eliptiki pridevi su npr. (riobradi), (pogodan za


plovidbu, npr. , ); (koja nosi maramu, zabraena),
(kojaimagrudipoputjarebice),(kojesisa,dojene)
itd.

146

OSMOPOGLAVLJE

KOMPARACIJA

Stepenikomparacijeprideva

477.Opteodredbe.Dveilivieimenicamogudaimajunekuosobinu
ilikvaliteturazliitomstepenu.Zbogtogasupridevimapotrebnirazliitioblici
ili perifraza, koji oznaavaju njihov razliit stepen. Ove oblike ili perifrazu
nazivamostepenimakomparacijeprideva.
478.Postojetristepenakomparacijeprideva:
a) Kada pridev ukazuje samo na to da jedna imenica poseduje neku
osobinu ili kvalitet, naziva se pridevom osnovnog stepena ili pozitivom:
.
b)Kadapridevukazujenatodajednaimenicaposedujenekuosobinuili
kvalitetuveemstepenunegonekadruga,nazivasepridevomkomparativnog
stepenailikomparativom:.
c)Kadapridevukazujenatodajednaimenicaposedujenekuosobinuili
kvalitet u veoma velikom stepenu ili u stepenu viem od svih slinih imenica,
nazivasepridevomsuperlativnogstepenailisuperlativom.
1) Pridev u superlativu naziva se relativnim kada ukazuje na to da
imenica,uporeenjusasvimdrugimimenicamaistevrste,posedujeunajveem
stepenuosobinukojuizraavapridev:(ili
).
2) Pridev u superlativu naziva se apsolutnim kada ukazuje na to da
imenica poseduje neku osobinu u veoma velikom stepenu, apsolutno, bez
poreenja sa drugim imenicama: ,
.
479.Kadajenekipridevukomparativuilisuperlativu,jednomrejukae
sedaseradiokomparaciji.

Komparacija

480. Pridevi se formiraju od pozitiva na dva naina, perifrastiki i


monolektikiilijednomreju.

147

A.Formiranjekomparativa

481. A) Komparativ prideva formira se p e r i f r a s t i k i tako to


pozitivudodamokvantitativniprilog:
,,,.
)Mnogiprideviformirajuidrugi, m o n o l e k t i k i komparativ,od
pozitiva, nastavcima: , , . Tako se monolektiki komparativ
formirana:
a),pridevina:,.
b) , pridevi na : , ,
, i pridevi na : , , : ,
,.
c),pridevina,,:,
.
482. Neki pridevi imaju dvostruku komparaciju, na i :
i , i , i
.
Kae se za visinu, rast; oblik uobiajen samo za daljinu i
duinuje:,.
483. PRAVOPIS. Komparativi i superlativi na (), () piu
sesanaproparaligusikadapotiuizprilogzamestona:
()

()

Istijesluajsa:,,.
484. Nepravilni komparativi. Neki pridevi formiraju monolektiki
komparativ (sastavljen od jedne rei) iz drugaijeg korena ili na drugaiji nain
odostalih.Takvikomparativinazivajusenepravilnim.Takvisu:
, , ,
(poetski),(ree).

.Formiranjesuperlativa

485.)Relativnisuperlativformiraseodperifrastikogilimonolektikog
komparativa, nakon to ispred njega doe odreeni lan: ili
, ili , ili ;
ili.
486.)Apsolutnisuperlativformiraseodpozitivakojinaosnovudodaje
nastavak(,):
,.
148

Tako moemo da kaemo , , ,


,,.
Pridevi na , , formiraju superlativ na :
,.
487.Apsolutnisuperlativmoejodaseformiranasledeenaine:
a) P e r i f r a s t i k i, sa prilogom ili i pozitivom:
,,.
Apsolutni superlativ moe da se formira perifrastiki i sa pozitivom koji
seupotrebidvaputa:.
b) Sa s l o e n i c a m a od pozitiva, gde je prvi komponent pridev
, predlog ili imenica (228): , ,
, , ,
,.
Sa predlogom uobiajeni su i mnogi participi pasiva:
,
U superlative se moe raunati i nekoliko sloenica sa brojevima:
,,,,itd.
Znaenjeapsolutnogsuperlativaimajuinekisloenipridevikodkojihje
prvi komponent (, ) (279): , itd.,
.
488. Nepravilni superlativi. Nekoliko prideva formira apsolutni
monolektiki superlativ iz drugaijeg korena ili drugaije od ostalih. Oni se
nazivajunepravilnim.Takvisu:
,,,
,.

489.Primerformiranjastepenovakomparacije

Pozitiv
Komparativ
Superlativ

Perifrastiki
Monolektiki
Relativni
Apsolutni

149

Eliptikakomparacija

490.Bezpozitivasunekipridevinastaliodprilogailiantikihpredloga:
() npr. ;
(): ;
():.
491. Komparativi bez pozitiva ili superlativa su pridevi ,
,.
Od brojnog prideva u znaenju: koji je loeg kvaliteta ili
vrednosti,formirasekomparativ.
492.Uobiajenisujoneki(uevni)monolektikisuperlativi,kaoto
su , , i razliite poasne titule i oslovljavanja kao to
su: , , , ,
itd. Neki od ovih superlativa nemaju ni pozitiva ni
komparativa:,,.
493. Ne formiraju komparative ili superlative, ni monolektike ni
perifrastike, mnogi pridevi koji oznaavaju osobinu ili kvalitet na koje stepen
komparacijeneukazuje.Tosupridevikojioznaavaju:
a)materiju:,,itd.
b)porekloilisrodstvo:,,itd.
c)mestoilivreme:,,.
d)nepromenljivostanje:,,,.
494. Komparativi i superlativi participa. Njih formiraju i mnogi
participipasiva,kojidoputajuporeenje.Onisuperifrastiki:
Pozitiv
Komparativ
Superlativ

apsolutni
relativni

495. Komparativi i superlativi priloga. Od veine prideva na i


formirajuseprilozina,,kojiisamiimajuestekomparativeisuperlative,
kaoipridevi,monolektikina,iliperifrastiki:
Pozitiv
Komparativ
Superlativ

,
,

,
,

,
,

150

496.Odpridevaiformirajuseprilozii,kojiimaju
sledeekomparativeisuperlative:
Pozitiv
Komparativ
Superlativ

()

()

497. Prilozi , (), formiraju komparative ,


,.imaretkoisuperlativ.
Komparativ priloga nema ni pozitiva ni superlativa.
formirasuperlativ.
498. Perifrastike komparative i superlative formiraju i mnogi osnovni
prilozizamesto:,.
499. prilozi esto formiraju apsolutni superlativ kao i pridevi,
ponavljanjemilidodavanjem,,:,,
,,,.
500. PRAVOPIS. Paratetiki pridevi i prilozi na () (),
() () piu se svi sa : , , ,
.Izuzetakje().

151

DEVETOPOGLAVLJE

BROJEVI

Grki
brojevi

Arapski
brojevi

501.Brojevimanazivamoreikojeoznaavajuneki broj ili niz:


,.
502.Razlikujemopetvrstabrojeva:osnovne,redne,umnone,multiplikativne
izbirne.

A.Osnovnibrojevi

503. Osnovni brojevi oznaavaju odreenu koliinu imenica, izvestan


broj:,.
Osnovnih brojeva ima neogranieno mnogo. Svakom od njih obino
odgovarajedanrednibroj.
Nasledeojtabelisuosnovniirednibrojevi,zajednosagrkimgrafikim
simbolima(531):

504.Tabelaosnovnihirednihbrojeva

Osnovnibrojevi
Rednibrojevi

,,

()

10

11

()
12

152

13
14
15
16
20
21

22
30
40
50
60
70
80
90
100
101

()

,,

,
,

,,
(),,
,,
,,
,,
,,
,,
,,
,,

102

200

300

400

500

600

700

800

900

1000

2000

10.000

100.000

1.000.000

1.000.000.000

505.Paroksitonibrojeviiobinosekoristekadaelimodaneto
naglasimo:.
506.Deklinacija.Osnovnibrojevioddoimajusamojedan
oblikzasvatrirodaizasvepadee.
507. Brojevi , i imaju tri roda i dekliniu se na sledei
nain:
153

508.

N.
G.
A.

509.

N.
G.
A.

Muki

enski

Srednji

()

,
,
,
,

,
,
,

510. Genitiv broja , posebno kada je izostavljena imenica, formira se


reeikao.
Brojevi od pa navie imaju tri roda i dekliniu se, samo u
mnoini,kao.
Re , koju koristimo da bismo formirali brojeve od 2000 do
999.000,dekliniesekao,abrojkao.
Akuzativreizavravanakadaslediimenicanasamoglasnikilina
trenutnisuglasnik:,.Zavideti136.
511.Brojevisloenioddvabrojailiodviebrojevadekliniusetakotose
dekliniupromenljivereiodkojihsusastavljeni.Takosekod
dekliniui:,,kod
i.
Broj,,koristiseizaneodreenilan(330).
512.Osnovnibrojevioznaavajuraspodelu,kadaseponoveilikadajeuz
njihpredlog:(hodalesujednapojedna),
(dalanamjepodvacveta).
513.PRAVOPIS. 1.Osnovnibrojeviod 13do19piusekaojednare:
,(37a).
Osnovni brojevi od 21 nadalje piu se kao zasebne rei: ,
,.
2.Piusesadvai,sajednim,i.
514. Aritmetike radnje. Da bismo oznaili aritmetike radnje,
koristimo:
a)Zasabiranjepredlogili:(2+3).
154

b)Zaoduzimanje,ili:(65).
c)Zamnoenjelaniliilinita:(8x5),(x),
(3x8=24).
d)Zadelenjeili:,(20:3).
515.Odreivanjevremenabrojevima.Vremeukomesenetodogodilo,
dogaaseiliesedogoditi,obinoseodreujeovako:
a) a s v i: Pomou predloga (), akuzativa odreenog lana i broja:
(),.
b) D a n i u m e s e c u:Zaprvidanumesecu,akuzativrednogbrojasa
odreenim lanom, ponekad i sa predlogom (): () () .
Za ostale dane osnovni brojevi sa odreenim lanom samim ili obino sa
predlogom:().
c) G d i n e:Saodreenimlanomsrednjegroda,obinoumnoiniisa
predlogom (): 1831 (1831.
AtinajepostalaprestonicaGrke),(rodio
se1910.).
516.Odreivanjeprocenta.Naprocentseukazujemnoinomakuzativa
odreenog lana srednjeg roda i obino sa predlogom (), ili ponekad sa
antikimdativomlana:,ili,.
517. Aritmetiki aproksimativ. Aritmetiki aproksimativ
(otprilike)nekeskupine,koliineiliveliineoznaavase:
a) Prilozima , , , :
(spaslisuotprilikedeset),(biloihjemanjevie
dvadeset),(doloihjenekihpetnaest).
b)Pomoudvasusednabroja:,.
518. Da bismo oznaili nebrojenu koliinu neega, sluimo se brojevima
kao to su , (), , i jo , ,
,,:,
,.

.Rednibrojevi

519. Redni brojevi oznaavaju red, poredak, aritmetiki niz:


,,.
520.Dabismooznailiporedakistorijskihlinosti,vladara,patrijarhaitd.,
sluimoseuvekrednimbrojemsaodreenimlanom:,
.

155

521. Razlomci. U razlomcima celog broja osnovni broj se koristi kao


brojnik,arednikaonazivnik:,,()
.
522. Za znaenje polovine obino koristimo pridev , , :
. U sklopu sa drugim brojevima (koji uvek ostaju nepromenjeni)
otprilikedo,dobijausvatrirodanepromenljivioblikposle
suglasnika i posle samoglasnika: , ,
,.
Muki oblik kae se i :
.
523.PRAVOPIS.Sloeniceodudrugomkomponentupiusesa
ligusomnaukolikojeprvikomponentmukioblikilienski,asa
usvimdrugimsluajevima:
,,,.
,,.

Ostalevrstebrojeva

524. Umnone, multiplikativne i zbirne brojeve formiramo od naziva


brojevatakotoimdodamoodreenenastavke.
Reikojesetakoformirajujesuimeniceilipridevi.Meutim,zarazlikuod
osnovnihilirednihbrojeva,kojisuneogranieni,oviostalibrojevisumalobrojni
iobinoneinevelikenizove.
525.C.Umnonibrojeviukazujunatoodkolikoseprostihdelovaneto
sastoji i zavravaju na , , : , ,
.
Umnoni brojevi su: , , , , ,
, , , , itd. (,
).
526.Porednjih,uobiajenesusloeniceod:,tj.,
,itd.,.Umestokaesei.
527.D.Multiplikativnibrojevioznaavajukakvuproporcijuimajedna
koliina prema nekoj drugoj, to jest koliko je puta vea jedna koliina od neke
druge, i zavravaju na , , :
.
Multiplikativni brojevi su: , , ,
, , , ,
,itd.,(,).

156

528. Umesto , itd., kae se i , itd.,


.
529. . Zbirni brojevi su apstraktne imenice. Formiraju se od
odgovarajuihosnovnihbrojevatakotoimdodamoodreenenastavke.Tosu:
a) . Oznaavaju otprilike skup jedinki odreene vrste i zato su
uobiajenijedinounekimzaokruenimbrojevima:
deset manjevie, (ili tuce),
,,,,.
Zbirne brojeve na gotovo uvek prati re :
(valjdajebilo/nekih/dvadesetakljudi).
Osnovnombrojuodgovara.
b) . Ukazuju na mnotvo jedinki koje neto sainjavaju: ,
, , , , , , ,
(posebnoumnoini).Takojesa,kojaseumnoinikoristikaoosnovni
broj, deset hiljada, i (jedinica), koja ukazuje na osnovu u
merenju(npr.,jedinicazateinu,zaduinuitd.).
530.Nazivimeraizraeniuizvedenicamabrojeva.estosekoristeneki
izvedeniki nastavci kako bi se ukazalo na znaenje mera u vezi sa novcem,
teinom,kapacitetom,dobi,udaljenou,trajanjemitd.::,
,,,;:,;
; : , ; , enski rod :
,.
Zabrojnesloenicesamultiplikativnimznaenjemvideti250,279(kod
rei).

Izraavanjebrojevaslovima

531. Da bismo izrazili brojeve, ponekad se sluimo i slovima alfabeta


dopunjenim sa jo tri znaka koja su koristili antiki Grci. Prosti brojevi (1 9)
tadaseizraavajusaprvih8slova,oddo,dok()ilipredstavlja6.
Desetine(1080)seizraavajusa8slova,,kojasepiulevoodjedinica,dok
() predstavlja 90. Stotine (100 800) se izraavaju slovima , dok
()predstavlja900.
532.Jedandijakritikiznak,slianakcentuakutu,postavljenudesnoiznad
slovailislov,ukazujenatodaseradijedinicama,desetinamailistotinama,a
isti znak postavljen ulevo ispod slova oznaava da se radi hiljadama. Tako
znai2887.Za0senekoristinikakavznak;50sepie,a404.
533.PRAVOPIS.Kadaserednibrojevipiuarapskimciframa,nakraju
desnododajesenastavakrednogbroja,,:3(trei),12(dvanaesta).
157

Nijeispravnopisati,kaotoponekaditamo,,(ondabibiloi!)
umestoA,Bitd.,niti!!ili!!saznakomuzvika(84).
534. Na mestu , , , da bi se izrazio redni broj, moe da se pie i
samotaka:1.,12.itd.

158

DESETOPOGLAVLJE

ZAMENICE

535. Opte odredbe. Zamenicama se nazivaju rei koje koristimo u


govoru umesto imena, imenica ili prideva: , tj. ;
tj..
536. Vrste zamenica. Postoji osam vrsta zamenica: line, prisvojne,
povratne,odreene,pokazne,odnosne,upitneineodreene.

1.Linezamenice

537.Linimzamenicamanazivajuseonekojeukazujunatrilicakojima
jere,tojestnaonogakogovori(prvolice),naonogkomeseobraamo(drugolice)
inaonogilionokomeiliemujere(treelice).
538.Linazamenicazaprvolicejednineje,zadrugo,azatree
:
,,.
Zamenicauglavnomjepokaznazamenica(566),kojasekoristiikao
lina zamenica. Kao lina zamenica za tree lice koriste se i druge pokazne
zamenice.

539.Promena

Prvolice
Drugolice

Oblici
Oblici

Naglaeni
Nenaglaeni
Naglaeni
Nenaglaeni

Jednina
N.

G.

A.

V.

Mnoina
N.

G.

159

V.

.
G.
.

.
G.
.

Treelice
Oblici
Naglaeni

Nenaglaeni
Jednina

()

()

()

Mnoina

540.Naglaeniinenaglaenioblici.Zasvakolicelinezamenicekoriste
sedvevrsteoblika,naglaeniinenaglaeni.
Naglaenioblici uobiajeni su kada se nau izdvojeni u govoru ili kada
elimo da neto naglasimo ili istaknemo. Obino imaju vie slogova od
nenaglaenihoblikaiizgovarajusenaglaeni,tj.snanije:;
. (Kome je to dao? Tebi.) (// oni /su gledali/
svojaposla).
541.Nenaglaenioblicisueiodnaglaenihiuobiajenisukadaelimo
dakaemonetobezposebnognaglaavanjailiisticanja.Nemogusekoristitibez
glagola, osim kada su ekvivalentni prisvojnim zamenicama. Pripadaju
proklitikamailienklitikama(63,64).Videtitakoe56.3.
542.Deklinacija.Linezameniceprvogidrugoglicamenjajuseprema
posebnoj, nepravilnoj promeni. Zamenica za tree lice formira se kao pridev
.
543. Vokativ ima samo drugo lice: , : , ;
,25.
544.Samolinazamenicazatreeliceimaposebneoblikezasvatriroda.
545. Nenaglaeni oblik line zamenice za tree lice ima u akuzativu
mnoine enskog roda dva oblika, i . Oblik stavlja se ispred glagola,
oblik iza: , , ,
.

Iseponekadkoristikaovokativzadrugolice.ujeseugovorukadseobraamo
nekomeijegimenanemoemodasesetimo:,,,(meutim,
ovakvaupotrebanijeelegantna).
25

160

546.Genitiviakuzativnenaglaenihoblikauprvadvalicaimajuposebne
oblike samo u jednini: , ; inae, imaju jedan zajedniki oblik:
,ali .Naglaeniobliciimajuuoba
brojazajednikioblik:,,,.
547.Genitivmnoinetreeglicazajednikijezasvatriroda:,.
Takooblikzamukirodsluiusluajudirektnogobjektaizaenski
izasrednjirod:,kaeseizamukarceizaeneiza
decu: ,
.
548. U poeziji, u proznom dijalogu i u stereotipskim frazama uobiajeni
su,osimoblikasapoetnim:,,,;,,,,
i odgovarajui oblici bez poetnog : , , , ; , , , ,
posebno ukoliko je prethodila re koja zavrava snanijim samoglasnikom:
,,.
549. PRAVOPIS. Zamenice koje poinju sa mogu da pretrpe aferezu
jedino ukoliko prethodi re koja se zavrava na (), () ili naglaenim (). Kod
zamenica koje su pretrpele aferezu ne belei se apostrof (122): ,
,,;ali,,,,,
,.
Posleovezamenicegube.Meutim,moedasenapiei(116):
,,.
550. esto koristimo naglaene oblike zajedno sa nenaglaenim i to
ukazujenaeljudanetovieistaknemonegokadasunenaglaenioblicisami:
akuzativ: , genitiv:
, genitiv koji
korespondiraakuzativukomeprethodipredlog:.
551.Utreemlicu nominativjednineimnoinenenaglaenihoblika,
,uobiajenjesamosaizvesnimreima,posebnosa:,,
.
552. Akuzativ jednine mukog roda ouvao je zavrno u svim
sluajevima(135):,,,.
Akuzativenskogroda,kadaseupotrebiproklitiki,uvazavrno
ukolikosledirenasamoglasnikilitrenutnisuglasnik(135):,
;.
Kada se upotrebi enklitiko , obino nema , osim ukoliko sledi
samoglasnik:,()(),
.
553. PRAVOPIS. U vezi sa naglaavanjem nenaglaenih oblika linih
zamenica,videti56.

161

554. Upotreba i znaenja. Kada se zajedno upotrebljavaju zamenice za


razliitalicailizameniceiimena,pristojnijejedasebigovorimonaposlednjem
mestuanedaponemosa,kaotoinemnogi.Prematome,ne,
,ve,.
555.Kadaseobraamojednojlinosti,linuzamenicuupotrebljavamo:
a) U j e d n i n i.Zalinostisakojimasmousrodstvuilisakojimase
druimo,sakojimasmoprisniilisrdani,kaoikadaseobraamolinostimakoje
su mlae od nas ili su ispod nas na drutvenoj lestvici. Isti je sluaj i kada se
obraamo Bogu, linostima koje su na veoma visokoj poziciji ili kada se
obraamosamimsebi:,
(Papandoniju).
b) U m n i n i.Zanepoznatelinostiilizaoneskojimanismoblie
povezani ili s kojima elimo da izbegnemo prisnost, ili da bismo pokazali
ljubaznostilipotovanje.
556.Perifrastikelinezamenice:Unarodnomjeziku,dabiseukazalona
veu ljubaznost, uobiajene su jo neke line zamenice, perifrastike ili opisne,
danaszastarele.Tosusledee:
557. a) ( , ,
,itd.):,;,;
b) ( , ,
,(),itd.)
c) (itd.,itd.).
558.Linezamenicekojeseponavljajuionekojenajavljuju.Vieputa
izreenoimeponavljaseodgovarajuimnenaglaenimoblikomlinezameniceu
treem licu:, (tose tie Janisa, njega
uopte nisam video). U drugim sluajevima, lina zamenica u treem licu
najavljujeimekojeesekasnijeizgovoriti: (evojeEleni)
,,;(Jesiligavidelasvojimoima,bako,
kralja?)(Vizinos)
Uprvomsluajuzazamenicukaemodaseponavlja(ponavljaimenicu),
audrugomjezamenicakojanajavljuje.

2.Prisvojnezamenice

559. Prisvojnim zamenicama nazivamo one koje oznaavaju kome neto


pripada,ukazujunavlasnika.
560. A. Kada ne elimo da neto posebno istiemo, kao prisvojnu
zamenicu koristimo genitiv nenaglaenih oblika line zamenice , , ,
,,,,:,,.
162

561.Umestoenklitikeestosekae,kadaprethodiimena
ili,posebnooksitono:,.
562. . Kada elimo neto da istaknemo, da ukaemo na razliku ili na
apsolutnuupotrebu,sluimosesledeimprisvojnimzamenicama:
Prvo lice. Za jednog vlasnika: , , . Za vie
vlasnik:,,.
Drugolice.Zajednogvlasnika:,,.Zavie
vlasnik:,,.
Treelice.Zajednogvlasnika:(),(),
().Zavievlasnik:,,.
,,.
sedekliniekao.

3.Povratnezamenice

563.Povratnimzamenicamanazivamoonekojeoznaavajudaistalinost
vriradnjuitrpiposlediceteradnje.
Povratnezameniceformirajuseperifrastikiodzamenice
saodreenimlanomisagenitivomnenaglaenogoblikalinezamenice:
(gledamsebeuogledalu),
(govorisamojsebi).
Povratnezamenicenemajunominativa.sedekliniekao.
564.Povratnezamenicesu:

Jednina
Mnoina
1.lice

ili
2.lice

ili
3.lice
()
()ili

Svakaodovihzamenicamenjasekrozzavisnepadee:,
,itd.

4.Odreenezamenice

565. Odreenim zamenicama nazivamo one koje odreuju neto i


uspostavljajurazlikuizmeujednogidrugihpredmetaistevrste.Kaoodreene
zamenicekoristese:
163

a) pridev , , sa odreenim lanom: (ja


lino).
b) pridev , , bez lana, sa genitivom prostih linih
zamenica , , itd.: (sama je to smislila).
Ponekad predlog ide sa : (to su uradili
sasvimsami).

5.Pokaznezamenice

566. Pokaznim zamenicama nazivaju se one koje koristimo kada neto


pokazujemo:(ovodete),(onedivljeloze).
Pokaznezamenicesusledee:
a),,.Upotrebljavamojedabismoukazalinalinostili
predmetkojisunamblizu,prostornoilivremenski,kojesmomaloaspomenuli,
ili uopte kad pokazujemo neto to je shvatljivo: ,
.
b),,.Upotrebljavamojedabismoukazalinaneto
veomablizu:.
redeimaioblik.
c),,.Koristimojedabismoukazalinalinostili
predmetkojisudalekoodnas,prostornoilivremenski,kojesmopomenulipre
nekogdrugog:,;(tavievoli,ovoiliono?)
(onegodine,onihgodina...).
U vezi sa pisanjem u izvesnim sluajevima, videti 122, 549.
Pokazne zamenice , , dekliniu se kao pridevi ,
.(Uvezisazavrnimuakuzativujednine,videti137).
d) , , . Upotrebljavamo je da bismo ukazali na
kvalitetimenice:.
e),,.Upotrebljavamojedabismoukazalinakoliinu
imenice:(jesiliikadvidelatolikosveta?);

6.Odnosnezamenice

567. Odnosnim zamenicama nazivaju se one kojima se ukazuje na celu


reenicu,tj.upuujunanjunekomdrugomreju:
Odnosnezamenicesusledee:
568. a) Najee, nepromenljivo . Odnosi se na imena svake vrste,
brojaipadea:,.
164

569.Zamenicamoedabudesubjekt,direktniiliindirektniobjektili
ekvivalentreikojojprethodipredlog:

subjekt:
;
direktniobjekt:

indirektniobjekt:

ekvivalentreikojoj
prethodipredlog:

();

570.Kadaodgovarazavisnompadeu,radiboljejasnoeporednjega
koristimoodgovarajuulinuilipokaznuzamenicu,kojaseuroduibrojuslae
sa reju na koju upuujemo: , ,
(Janis, koga sam jue video, uinio mi se debljim). ,
; (Koja si ti, to me glas tvoj uzbuuje?)
(Hadzopulos).,,
(Jedno devoje, iji je otac bio na kuni lekar)
(Drosinis).
571. b) , , (retko). Ima tri roda i deklinie se
zajednosalanomuobabrojakaopridev.
|
|.
Besmrtnereimukazuje|uzkojeuutrobi
gnevmunanovorasplamsava|protivnepravde.(Solomos)
572. Odnosno koristimo umesto kada tako izbegavamo
nejasnostilikadauistomodlomkuimaprevie.
573. c) Neodreeno , , , kao i nepromenljivo ,.
Zamenica , , menja se kao pridev . , je u
apsolutnojupotrebiusrednjemrodu.
(ko god moe, neka pokua),
(obucikakvogododeloeli),,(kaisveegase
sea), , (bilo kog dana da doe, zatei e nas),
,(pojelisutagodsenaloodhrane).
574. PRAVOPIS. ,, odnosna zamenica i nepromenljivi prilog za
vreme,piesesahipodijastolom:,(uzmitagodnae),
,(stiglismobakadjeonaizala).
165

,veznikzasubordinaciju,piesebezhipodijastole:
(mislimdajeizala).
575.d)Kvantitativnaodnosnazamenica,,,kojasedeklinie
kao pridev : (govorili su oni koji su
imalinetodakau).
576. Neodreene odnosne zamenice , , ukazuju na veliku
neizvesnost:
a)kadizanjihsledineodreeno()iliree:
,(kogod/mako/dadoe,nekaue);,,
(tagoddakae,bieupravu).
b)kadasespojesaneodreenimkaodrugimkomponentom,dok
se same zamenice i dalje dekliniu; , ostaje nepromenljivo:
,.Ovakoostajeneodreenaizamenica:
,..

7.Upitnezamenice

577. Upitnim zamenicama nazivamo one koje koristimo kad pitamo:


;;
Upitnezamenicesusledeetri:
a)Nepromenljiva:;;;
Zamenica izraava kvalitet kada je prate imena ili rei , ,
: ! ;
!
578. PRAVOPIS. Ne smemo meati sa upitnim kauzalnim
prilogom.
579. b) ; ; ; koji se dekliniu kao : ;
.
to se tie genitiva zamenice , kada treba izraziti poreklo ili
vlasnitvo,koristisegenitivzajedninui(ree)zamnoinu:
; (ije je ovo polje?) ; (ije je dete
/kojihroditelja/ovajvra?)
580.c);;;Dekliniusekao.Koristimoihkad
elimo da saznamo neto koliini: ;
;

166

8.Neodreenezamenice

581. Neodreene zamenice koriste se za neku neodreenu linost ili


predmet,nenavodeinjihovnaziv:,.
Neodreenezamenicesusledee:
582.,().Jednakesubrojukojisekoristiizaneodreeni
lan.Takonpr.kaemo:,.
583.(),(),.Dekliniesekao,
,inionanemamnoinu.
Oblik u nominativu mukog roda uobiajen je samo u apsolutnoj
upotrebi, kao imenica: ; (je li neko doao? nije niko), ili
(nijebilonikoga).
584.imadvaznaenja:(neko)i(nijedan,niko).
a)Kadajereenicapotvrdna,imaneodreenoznaenjeiznai n e k o:
,
,;
b)Kadajereenicaodrina,moedaimaobaznaenja:negativno n i k o,
i neodreeno, n e k o. Na osnovu tona glasa shvatamo ispravno znaenje:
(ukolikotonekonenae),(niko
tonijemogaodazamisli),(daseneujeniglas).
c) Kada dolazi kao odgovor na pitanje, ima negativno znaenje:
;(jelisenekopojavio?nijeniko).
585. , , . Deklinie se kao :
,.
586.,,.Dekliniesekao:
,,.
587. , . Oba oblika su nepromenljiva, srednjeg roda u
apsolutnojupotrebi:(biedasenetodeavalo),
(znamijaponeto),.
seslaesaimenimasvatrirodaumnoinikadaseupotrebljavakao
pridev: (bilo je tamo neto
policajacainetoena),(ulasamimenaneke
dece).
588.().Nepromenljivajeiimadvaznaenja,neodreeno
inegativno,kaoi.
a)Neodreenajeupozitivnojreenici:(kainamneto),
; (jesi li saznala kakve novosti?),
(akonaetakestenja,donesiizamene).

167

b)Moe da imaobaznaenjakada se nalaziunegativnojreenici ili kao


odgovor na pitanje: (ne znam nita), ; (ta
eli?nita).
589.,,.Ukazujenaneodreenukoliinu
idekliniesekao:(prolojenetovremena),
(nekovreme),(imanekolikoknjiga).
590. ima u mnoini i znaenje mnogi, mnogobrojni, dovoljan
broj, dosta: , (bilo ih je neto sakupljenih);
;(jeliihbilodosta?dovoljno).
Kadajeuapsolutnojupotrebi,moedabudenaglaeniparoksitono:
.
Ukvalitativnomznaenjukoristiseureenici:(pravi
sedajenekoineto,pravisevaan).
591. ; , (), . je
nepromenljivo i obino se upotrebljava kao pridev, sa lanom ili bez njega, sa
imenima u svakom padeu: () (svake nedelje), ()
(svakog deteta), (svakih dvanaest godina),
(svakadvaasa).
sedekliniesamoujednini,kaoi:
(svako po redosledu, jedan za drugim),
(naunicesvake,devojke,ene).
592. . Nepromenljiva je u srednjem rodu i obino se koristi sa
lanom ili bez njega u nominativu i akuzativu jednine: ()
(sasluautagodimadakae).
593. , . Obe se upotrebljavaju u jednini, za sva tri roda,
bez promene. Nominativ jednine mukog roda moe da se zavrava i na :
, (ree) : , , (Nestao je, kau, pas
togaitoga);,,(opisao
mujemesto,tuituudaljenost,tajitajkilometar)(Mirivilis).
594.,,.Dekliniesekao:
(dajmidrugi),(sadanapunidruguvreu).
595.Optenapomene.Zamenicena,,,,,
, , imaju (posebno kad su u apsolutnoj upotrebi) i drugi
oblik u genitivu, ponekad i u akuzativu mnoine, koji je obino za jedan slog
duiinaglaenjenaligusi:,,,,,
,.
596.Kvantitativnezamenice,,ugenitivumnoine,kaoi
imenice (136), obino gube zavrno kada se radi goditu:
(Ksenopulos).

168

9.Korelativnezamenice

597.Nasvakopitanjekojepostavljamonekomupitnomzamenicommoe
se dati odgovarajui odgovor, svaki put sa izvesnim neodreenim, pokaznim i
odnosnim zamenicama. Sve ove zamenice, upitne, neodreene, pokazne i
odnosne,stojemeusobnounekomodnosu.Zbogtogasenazivajukorelativnim
zamenicama.

598.Tabelakorelativnihzamenica

Upitne
Neodreene
Pokazne
Odnosne

()
;
,,
,,

,,
,

()

;
,
,
,
,

();

();
||

169

G L A G O L I

599. Glagolima se nazivaju rei koje oznaavaju delovanje subjekta,


radnjukojasevrinasubjektuilistanjeukomsenalazisubjekat.
Kadnekokae,,,jasnonamjedaseradi
ljudima, ivotinjama ili stvarima, ali ne znamo ta oni ine ili ta se sa njima
dogaa.
Meutim, ako neko kae da (majka plete),
(maka spava), (jedno drvo je iupano iz
korena), tada po rei znamo da majka obavlja neku radnju, po rei
znamo da je drvo neto pretrpelo, po rei da se maka
nalaziunekomstanju.Rei,,nazivajuseglagolima.

170

JEDANAESTOPOGLAVLJE

PRIRODAISTANJEGLAGOLA

600.Radnja,stanjeilizbivanje,tojestznaenjekojeimaglagol,nazivajuse
prirodomglagola.
Po svojoj prirodi glagoli se dele na etiri vrste: aktivne, pasivne, srednje i
neutralne.
601.Aktivnimglagolimanazivajuseonikojipokazujudasubjekatneto
radi: trim; dreim vor;
podelilasamcvee.
Pasivni glagoli ukazuju na to da subjekat trpi, to jest prima na sebe
delatnostiliposledicedelatnostikojevrinekodrugi:vorse
odreio;cveejepodeljeno.
Srednji glagoli oznaavaju da subjekat deluje, a da se posledice radnje
oseaju na njemu samom: odevam se, tj. odevam sebe samog,
pripremamse,snabdevamse.
Neutralnim glagolima nazivaju se oni koji oznaavaju da se subjekat
nalaziunekomstanju:gladansam,gladujem.
602.Aktivniglagolidelesenaprelazneineprelazne.
Prelazni glagoli su oni kod kojih se radnja prenosi na neko lice ili stvar.
Ovi glagoli uvek su povezani sa nekim objektom:
batovanzalivacvee;razbiosamau.
Neprelazni suglagoliijase radnjaneprenosi nadrugoliceilinastvar.
Oveglagoleneslediobjekat:trim;smeimse;
koraam.
603.Prelazniineprelazniglagolinedelesepostrogimkriterijumima.Za
veliki broj prelaznih glagola uobiajena je upotreba i u neprelaznom obliku, i
opet,brojnineprelazniglagoliestosesreuikaoprelazni:
otvaramprozoriprozorseotvara;penjem
seipenjemsestepenitem.
Prelazni glagoli koji su uobiajeni i kao neprelazni su: , ,
,,,,,.
Neprelazniglagolikojiseestokoristeikaoprelaznisu:,,
,,,,,.

171

Stanje

604.Glagolnemasamoznaenjeveioblikilitip.
Ako glagole podelimo prema obliku, razlikovaemo dva tipa koji se
nazivajustanjem.
Da bismo razlikovali stanja, slui nam nastavak za prvo lice jednine
prezentaindikativa,kojisezavravana():,(piem,volim),ili
na:,(piumi,volimse).
605. Za glagolske oblike koji u prvom licu jednine prezenta indikativa
imaju nastavak kae se da su u aktivnom stanju. Za glagolske oblike koji
imajunastavakkaesedasuupasivnomstanju.
Aktivno stanje obino slede glagoli aktivne prirode, a pasivno stanje
glagolipasivneilisrednjeprirode:(piem),(odevam),
.
Neutralniglagolinekadsledeaktivno,anekadpasivnostanje:(ivim),
(postojim)(spavam),(veselimse).
606. Veliki broj glagola ima oba stanja: (vezujem) ,
(vezujemse).
Postoji,meutim,idostaglagolakojiseformirajusamoujednomstanju.
Npr. (ivim), (budim se), (starim), (trim) imaju samo
aktivnostanje;(izgledam),(sluimse)imajusamopasivno
stanje.
Glagolikojiimajusamopasivnostanjenazivajusedeponentnim.
Deponentni glagoli su: (oseam), (pitam se),
(posveujem se), (nerviram se), (postajem),
(prihvatam), (poveravam se),
(suprotstavljam se), (zaposlen sam), (dolazim),
(elim), (seam se), (sedim), (spavam),
(borim se), (uobraen sam), (koristim se),
(sanjam),(miriem),(jadamse),
(potujem), (krstim se), (razmiljam),
(vream se), (podozrevam), (plaim se),
(kijam),(imampotrebu)idr.
607. Aktivni prelazni glagoli esto imaju i pasivno stanje:
(osvetljujem)(prosvetljujemse),(drim)(drim
se).
(sunce je obasjalo polje)
(poljejesinuloodsunca).
608. Ima prelaznih glagola koji se ree nalaze u pasivnom obliku:
,Otadbinajeuvekotadbina,osea
172

jekaobol.(Karkavicas)Izdajase
nanebuneprata.(Vlahojanis)
U nekim sluajevima pasivni oblik je redak ili ga uopte nema. Umesto
njega tada koristimo oblik aktivnog stanja, menjajui reenicu ili koristei
perifrazu:
(pomaem) , (nalazim, naao sam
pomo)umesto,.
609.Nekideponentniglagoliimajureeiaktivnioblik:
(stojim), (potpomaem),
(podetinjujem).
610.Razliitoznaenjeuzavisnostiodstanja.Ponekadpasivnostanje
imaiaktivnoznaenje,kojeserazlikujeodaktivnogznaenja:(miriem)
(miriem se podozrevam), (otvaram)
(otvaram se ispovedam se), (trpim) (zaneo sam se),
(bacam) (letim), (impresioniram)
(zamiljam)itd.
611. Ponekad se dogodi da nam zatreba pasivni oblik deponentnog
glagolasaaktivnimznaenjem.Utomsluajupribegavamo:
a) S i n n i m n m g l a g l u, koji ima pasivni oblik; npr.
za pasiv od :
(argumenti kojima su se posluili, ne
kojesuiskoristilijerimaaktivnoznaenje).
b) P e r i f r a z i glagola ili i glagolskom pridevu ili
imenici:(potujemtvojemiljenje)
, (izvrena je finalna obrada duvana)
,(prihvatamo).
612.Participperfektadeponentnihglagolamoedaimanesamoaktivno
znaenje(kojisejada,bolan,zamiljen),ve
ipasivno(sanjar,dogaajiispripovedani).

173

DVANAESTOPOGLAVLJE

NAINIIVREMENABROJEVIILICA

Naini

613.Znaenjekojeizraavaglagolmoedaizrazionajkogovori:
kaostvarnost:(tisinapisala),
kaonetotoseeli,oekuje:,(pisaone
pisao,jautodasaznam),
kaozapovest:(pii)
Razliiti oblici koje poprima glagol da bi izrazio nameru onog ko govori
nazivajusenainima.
Postojetrinaina:indikativ,konjuktiviimperativ.
614. Indikativ je nain koji predstavlja ideju koju glagol izraava kao
izvesnu i stvarnu, bez obzira na to da li se radi potvrdnom, odrinom ili
upitnom obliku: (pada sneg), (ne pada sneg),
(zarpadasneg?);
Konjuktiv je nain koji predstavlja ideju koju glagol izraava kao neto
to elimo ili oekujemo da se dogodi: , (kada
padnesneg,ekamte),(elimdamipie).
Imperativ je nain koji predstavlja ideju koju glagol izraava kao
zapovest,elju:(odlazi,bei),(ujme).
615. Indikativ, konjuktiv i imperativ imaju uvek posebne oblike za
razliitalicaizbogtogasenazivajulinimnainima.
616.Osimovih,unainemoemoraunatijodva:infinitiviparticip.
Ovadvanainanazivamobezlinim,potoneoznaavajulicaposebnim
oblicima.
617. Infinitiv je nepromenljivi glagolski oblik. Ne upotrebljava se sam,
vesekoristidabiseformiralaperfektivna(627)glagolskavremena:
(vezao je), (bio je vezan), (rei e /do nekog odreenog
trenutkaubudunosti).
Glagol moe da ima dva infinitiva. Prvi je infinitiv a o r i s t a
a k t i v a,kojiobinozavravanailina():,,.
Drugijeinfinitiv a o r i s t a p a s i v a,kojiobinozavravanaili
na:,.

174

618.Participjepoformiglagolskipridev,kojioznaavapriroduivreme.
Particip moe nekad da bude nepromenljiva re (vezujui), a nekad
promenljiva,satriroda:,,(vezan,vezana,vezano).

Vremena

619. Ideja koju izraava glagol moe da bude trenutna, dok govorimo, u
sadanjosti:(vezujem),uprolosti:(vezaosam),iliubudunosti:
(vezau). Da bismo razlikovali ove razliite stepene sluimo se razliitim
glagolskimoblicimakojenazivamovremenima.
620.Vrstevremena.Postojetrivrstevremena:a)sadanja,b)prolaic)
budua.
Znaenjevremenanekogglagolaprikazujeseuindikativnomnainu.
621.Nekaglagolskavremenaformirajusesamojednomrejuinazivajuse
monolektikim,adrugaseusvimoblicimaformirajusadveilitrireiinazivajuse
perifrastikim.
Tri su monolektika vremena: prezent: (vezujem), imperfekt:
(vezivaosam),iaorist:(vezaosam).
etirisuperifrastikavremena:
a) prosti futur (futur prvi), koji se formira pomou rece i konjuktiva
prezenta:(vezivau)ilikonjuktivaaorista:(vezau).
b)perfekt,pluskvamperfektifuturdrugi.
622.Perfekt,pluskvamperfektifuturdrugiimajudvaoblika.
Prvi oblik formira se pomou glagola (, ) i infinitiva
aorista(,):,,ilipasiva:,
,.
Drugioblikseformira:
a)Uaktivu,pomouglagolaiparticipaperfektapasivauroduukom
jeiobjekat:,,.
b)Upasivu,pomouglagola(,)iparticipaperfekta
pasiva u rodu u kom je i subjekat: , ,
.
623.Glagoli i,kada pomau da seformirajusloenavremena,
nazivajusepomonimglagolima.
Od monolektikih vremena prezent i aorist nazivaju se primarnim
vremenimaglagola,jerseodnjihoveosnoveformirajusvaostalavremena.

175

Znaenjevremenauindikativu
A.Sadanjavremena

624.1.Prezent.Ukazujenatodasenetodogaauovomasu,totraje:
(izlazi sunce), (trim da ga uhvatim), ili
netotoseponavlja:(budimseuesti
odmahustajem).
2. Perfekt. Ukazuje na to da se ono to glagol oznaava dogodilo u
prolosti i da je ve zavreno, ostvareno u trenutku dok govorimo. Tako perfekt
pripada i prolim vremenima: (zavrio sam
/svoje/pisanje).

B.Prolavremena

625.3.Imperfekt.Ukazujenatodaseonotoglagoloznaavadogaalo
u prolosti; trajno: (trala sam da ga uhvatim) ili se
ponavljalovieputa:(celogletabudiosam
seuest).
4. Aorist. Ukazuje na to da se ono to glagol oznaava dogodilo u
prolosti:(otvorilajeoi),;(kakoste
seprovelinaputovanju?)
5. Pluskvamperfekt. Ukazuje na to da je ono to glagol oznaava bilo
zavreno u prolosti pre nego to se dogodilo neto drugo: ,
(doksitidolazila,jasam/bio/otiao).

C.Buduavremena

626. 6. Futur. Dve su vrste futura: prosti futur (futur prvi) i futur drugi.
Kadakaemosamofutur,mislimonaprostifutur(futurprvi).
a) Prosti futur (Futur prvi) ukazuje na neto to e se dogoditi u
budunosti, posle trenutka u kome govorimo. Postoje dve vrste ovog futura:
trajniitrenutni.
1.Trajnifuturodgovaraprezentuiimperfektuiukazujenanetotoese
dogaatibezprekida: (sutraepadatikia),iliesevieputa
ponavljati:(odsutraudaustajemuest).
2.Trenutnifuturodgovaraaoristu iukazujenaneto toesedogoditi:
(probudiusetomoguranijeujutro),
(sutraucelidandaseodmaram).
176

b) Futur drugi ukazuje na neto to e u budunosti biti zavreno posle


odreenog vremena: ,
(Kadapadnevee,jauzavritisveposlove).
627.Obinorazlikujemotrivrstevremena:trajna,trenutnaiperfektivna.
Trajna vremena ukazuju na trajnost, na nastavak radnje ili viestruko
ponavljanje.Trajnavremenasuprezent,imperfekatitrajnifutur.
Trenutna vremena ukratko ukazuju na sve to se dogodilo, vieno u
celini,naonotosezbilo(iliesezbiti)ilitosmatramodasejednomdogodilo
(ili pretpostavljamo da e se dogoditi). Trenutna vremena su aorist i trenutni
futur(unekimsluajevimaiprezent).
Perfektivna vremena ukazuju na zavrenost, na obavljenu radnju.
Perfektivnavremenasuperfekt,pluskvamperfektifuturdrugi.

628.Uporednatabelavremenauindikativu

Vremena
Sadanja
Prola
Budua

Trajna

Trenutna

Perfektivna

Imperfekt

Aorist

Pluskvamperfekt

Prezent

Perfekt

Trajnifutur

Trenutnifutur

Futurdrugi

Znaenjevremenaudrugimnainima

629.Osimindikativa,druginaininemajusvavremenaineodreuju,kao
tojesluajsaindikativom,vremeukomesenetodogaa.Udrugimnainima
prezentizraavatrajnost,aoristtrenutnost,aperfektsvrenost.Tako,naprimer,
oblici vremena u imperativu: ( ) donosi
mi(svakogdana)kilomlekadonesimi
sastolaaudasigadoneodosutra.
630. to se tie vremena koje oznaavaju, glagolska vremena obino
dobijaju znaenje od onoga to sama re znai. Npr. konjuktiv (da

177

napiem) u reenici: (elim da napiem) odnosi se na


budunost,dokureenicama (obealasammuda
u da napiem), (zamalo da napiem
suprotno)moedaseodnosiinaprolost.

Formiranjekonjuktivaiimperativa

631. Postoji konjuktiv prezenta, aorista i perfekta. Meutim, samo u


aoristu,aktivaipasiva,konjuktivimaoblikekojiserazlikujuodindikativa(
).
632. Normalno se konjuktiv formira tako to uzme jednu od reca ili
veznika(),ilidrugihveznika(uaoristui,,,,
, , , , ,, , , , ):
. Ponekad moe da stoji i sam za sebe: ,
(doaonedoao,jaudakrenem).
633.Imperativimaprezent(),aorist()iveomaretkoperfekt
().Upasivuimperativreeimaposebneoblike,kojisesastojeod
jednerei.
Oblicikojinedostajudopunjujuseizkonjuktiva,kojitadakoristirecu
(ili):,.Sa()konjuktivmoedadoeina
mestoonihoblikaimperativakojisesastojeodjednerei:(),
().
634.Imperativimasamodvalica,drugoitree.Treelicenemaposeban
oblikidopunjujesekonjuktivom:(nekapie)ili(dapie).
Ponekad se formira i prvo lice mnoine: (idemo) da
spavamo.
Neki glagoli formiraju prvo lice mnoine aktivnog imperativa jednom
reju:(idemo),(odlazimo).

Brojevi

635. Brojem glagola naziva se oblik koji ukazuje na to da li je subjekat


jednaosobailipredmetilivieosobailipredmeta.
Kada kaemo , , uvek je re jednoj osobi. Kada kaemo
,,uvekjerevieosoba.
636.Kaoikodimena,ikodglagolapostojedvabroja:jedninaimnoina.
Infinitiviparticipaktivaneukazujunabroj:(,),(,
).
178

Lica

637. Licem se kod glagola naziva onaj oblik koji ukazuje na to u kom je
licu subjekat, to jest da li je subjekat u prvom, drugom ili u treem licu (537):
,,.
Kao to se vidi po ovim primerima, lice i broj glagola oznaavaju se
razliitimnastavcima,kojisedodajunaglagolskuosnovu(643).
639.Svojimnastavcimaglagoloznaavatrilica.Imperativnemaprvoni(u
sopstvenom obliku) tree lice. Dva bezlina naina, infinitiv i particip, ne
oznaavajulica.
640.Izkurtoazijekoristimodrugolicemnoineikadaseobraamosamo
jednoj osobi, zato to je cenimo, to je starija od nas ili je na vioj drutvenoj
lestvici, ako nam je strana ili ako inae nismo prisni sa njom. Ova mnoina u
drugom licu naziva se mnoina iz kurtoazije: (kako vam je po
volji),(molimvasdamikaete).
641. Konjugacija glagola. Priroda i stanje, nain i vreme, broj i lice
javljajuseuvekuoblicimajednogglagolainazivajusekonjugacijomglagola.

179

TRINAESTOPOGLAVLJE

ELEMENTIKONJUGACIJE

642. Pri konjugaciji glagola postoje razliiti elementi. To su nastavak,


osnova,veznoslovo(karaktervidi322.),augmentipomoniglagoli.
U svakom glagolskom obliku, kao i kod imenikih oblika (322),
razlikujemonastavakiosnovu:,,,.

Nastavak

643.Nastavakjezavretakglagolakojisemenjadabiseizrazilipriroda,
nain,vreme,liceibroj.
Postoje posebni nastavci za aktivno i za pasivno stanje (npr. , ,
itd., pasivno , , itd.), a posebni za prezent, za prola vremena,
imperfekti aorist(npr.,, itd.,pasivno ,, itd.).Kod
konjuktivasejavljajunekerazlike.
Imperativimasopstvenenastavke:(),(),zaaktivnostanje,i
,zapasivnostanje.
644. U perfektivnim vremenima lice i broj izraavaju se pomonim
glagolom: , , , ili (u drugom obliku
pasivnogstanja)ipasivnimparticipom:,.

Osnova

645. Svaki glagol ima za svaki oblik dve osnove, iz kojih se formiraju
razliitavremena.Tosuprezentskaiaoristnaosnova.
646. Iz prezentske osnove formiraju se trajna vremena za oba stanja, to
jestoblicizaprezent,imperfektitrajnifutur:
,,,,,
Izosnoveaoristaaktivaformirajusetrenutnavremenaaktivnogstanja,to
jestoblicizaaoristitrenutnifutur,kaoizainfinitivaktivnogstanja26:
,,(,,)

Iz osnove aorista aktiva formira se i drugo lice jednine pasivnog imperativa aorista:
(veise),(sakrijse).
26

180

Iz osnove aorista pasiva formiraju se trenutna vremena pasivnog stanja


(osim drugog lica jednine imperativa aorista), infinitiv pasiva i perfektivna
vremenaudelukojisenemenja:
,,,.
647.Poslednjiglasprezentskeiliaoristneosnovenazivaseprezentskimili
aoristnimkarakterom.
648.Samoglasnik(ilisamoglasnikiskup)usloguisprednastavkanaziva
sesamoglasnikomosnove.
Prezentski karakter glagola je , a samoglasnik osnove je ;
prezentskikarakterglagolaje,asamoglasnikosnoveje.

Augment

649. Glagoli koji poinju suglasnikom u imperfektu i aoristu indikativa


dobijajuispredosnovejedno.
Ovonazivaseaugmentom,aoblicikojigadobijajunazivajuseoblicisa
augmentom.
Ovajseaugmentponekadzadrava,aponekadizostavlja.
650.Augmentseuvekzadravakadajenaglaen:,;ali:
(),().
651. Nenaglaeni slogovni augment uva se u nekim sluajevima,
posebno kada elimo da izbegnemo izvesnu nejasnou, kao i zbog ritma ili
eufonije,kao,naprimer,kadaglagolpoinjeistimilisrodnimsuglasnikomkoji
se nalazi u poslednjem slogu prethodne rei: umesto
(prostrlismoimsto),jerbimoglodaseuje(prostrli
smomusto),umesto.
652.Nekolikoglagolaumestodobijajuaugment.su:()
,().
653. Glagoli koji poinju samoglasnikom (ili samoglasnikim skupom)
zadravajugausvimvremenima:
,,,,
,,,,,
,,itd.
Izuzetaksu:,,.
654.PRAVOPISAUGMENT
1.Sasepiu,,,,,.
2.Sasepiu,,.
3. Posle rei koja zavrava na () nenaglaeni augment se izostavlja:
,,,.
181

Naglaenislogovniaugmentgubisepriaferezi:(119).
4.Kadajeprethodnareveznik,pieseupunomobliku,aglagolkoji
dolazi posle njega pie se bez nenaglaenog augmenta: , ne
.
655. Unutranji augment. Nekoliko sloenih glagola kod kojih je prvi
komponent jedan odpriloga , , , , itd. ne dobijaju
naglaeniakcentosimnapoetkudrugogkomponenta.Ovajaugmentnazivase
unutranjimaugmentom:
(ali ); ,
(aliiusaetomobliku:,).
656. Unutranji augment dobijaju, nepravilno, i neki prevazieni oblici
glagolasloenihsapredlogom(novimiliantikim),kojiseformirajupoantikoj
promeni.Ovajaugmentnazivaseantikimunutranjimaugmentom.
Najei glagoli koji dobijaju antiki unutranji augment su:
, , , ,
. U prolim vremenima glagola samoglasnik
menjaseu:.
Unutranji augment javlja se u ovim antikim oblicima samo u tri lica
jednine(iliiutreemlicumnoine)aktivnogstanja,ukolikojenaglaen.Usvim
drugimoblicimasenejavlja:,(),ali,
(),,itd.

Pomonielementikonjugacije

657.Dabiseformiralaperifrastikavremenaglagolaupotrebljavajuse:
a)reicazaoznaavanjebudunostizafutur.
b)pomoniglagoliizaperfektivnavremena(627).

182

Konjugacijapomonihglagola

658.Glagoluobiajenjesamousledeimoblicima:

Monolektikavremena
Prezent
Indikativ

Konjuktiv

27

Imperfekt
Imperativ

Particip

Perifrastikavremena.Futur:

659.Glagoluobiajenjesamousledeimoblicima:

Monolektikavremena
Prezent
Indikativikonjuktiv

Imperfekt
Particip

()

Perifrastikavremena.Futur:

Nekadasusedrugaijepisalinastavcizakonjuktiv(,,),itoga
senekijoidanasdre.
27

183

ETRNAESTOPOGLAVLJE

KONJUGACIJE

660.Nemenjajusesviglagolinaistinain.Uprezentuiimperfektumeu
mnogimaodnjihpostojerazlikeiformirajusenarazliitnain.
Nainnakojiseglagolmenjanazivasekonjugacijom.
661. Postoje dve velike grupe sa delimino razliitim oblicima i one
sainjavajudvekonjugacijeglagola.
Uprvukonjugacijuspadajuglagolinaglaeninaparaligusiuprvomlicu
prezentaaktiva(inaproparaligusiuprvomlicuprezentapasiva).
Ovi glagoli zavravaju se na u aktivnom stanju, a na u
pasivnom:,.
Prvojkonjugacijipripadanajveibrojglagola.
U drugu konjugaciju spadaju glagoli naglaeni na ligusi u prvom licu
prezentaaktiva(inaparaligusiuprvomlicuprezentapasiva).
Oviglagolizavravajusenauaktivnomstanju,anailiu
pasivnom:,.

184

Indikativ
Perfekt:
(ili)

Indikativ
Futurtrajni:
Futurtrenutni:
Perfekt:(ili)
Pluskvamperfekt:(ili)
Futurdrugi:(ili)

Perifra
stika
vremena

Imperfekt

Aorist

VREME

Prezent

Particip

Indikativ

Indikativ

VREME
Infinitiv

Aktivnostanje
vezujem

662.

Imperativ

G l a g o l i p r v e k o n j u g a c i j e

Indikativ

185

186

Perifra
stika
vremena

Perfekt

()

()

Imperativ

Infinitiv

Pasivnostanje
vezujemse

Futurtrajni:
Futurtrenutni:
Perfekt:(ili)
Pluskvamperfekt:(ili)
Futurdrugi:(ili)

Indikativ

Prezent

Aorist

Konjuktiv

Indikativ

VREME

663.

Indikativ

Imperfekt

VREME

Perfekt:
(ili)

Konjuktiv

Particip

Konjuktiv
Perfekt:
(ili)

Futurtrajni:
Futurtrenutni:
Perfekt:(ili)
Pluskvamperfekt:(ili)
Futurdrugi:(ili)

Imperfekt

Indikativ

Perifra
stika
vremena

VREME

Aorist

Particip

Infinitiv

Imperativ

Prezent

Konjuktiv

Indikativ

Aktivnostanje
skrivam

VREME

664.

Indikativ

187

188

Imperfekt

VREME

Perfekt:
(ili)

Konjuktiv

Particip

Indikativ
Perifra
stika
vremena Futurtrajni:
Futurtrenutni:
Perfekt:(ili)
Pluskvamperfekt:(ili)
Futurdrugi:(ili)

Aorist

()

()

Infinitiv

Prezent

Imperativ

Pasivnostanje
krijemse

Perfekt

Konjuktiv

Indikativ

VREME

665.

Indikativ

Perifra
stika
vremena

189

Imperativ
Imperfekt

VREME

Perfekt:
(ili)

Particip

Futurtrajni:
Futurtrenutni:
Perfekt:(ili)
Pluskvamperfekt:(ili)
Futurdrugi:(ili)

Infinitiv

Konjuktiv

Konjuktiv

Aktivnostanje
pletem

Indikativ

Prezent

Aorist

Indikativ

VREME

666.

Indikati

190

Perifra
stika
vremena

Imperfekt

VREME

Perfekt:
(ili)

Particip

Futurtrajni:
Futurtrenutni:
Perfekt:(ili)
Pluskvamperfekt:(ili)
Futurdrugi:(ili)

Infinitiv

Konjuktiv

Aorist

()

()

Imperativ

Pasivnostanje
pletemse

Indikativ

Prezent

Perfekt

Konjuktiv

Indikativ

VREME

667.

Indikativ

Konjuktiv
Perfekt:
(ili)

Indikativ

Futurtrajni:
Futurtrenutni:
Perfekt:(ili)
Pluskvamperfekt:(ili)
Futurdrugi:(ili)

Imperfekt

Perifra
stika
vremena

Aorist

VREME

Particip

Infinitiv

Prezent

Imperativ

Konjuktiv

Indikativ

Aktivnostanje
osveavam

VREME

668.

Indikativ

191

192

Infinitiv

Imperfekt

VREME

Perfekt:
(ili)

Indikativ

Futurtrajni:
Futurtrenutni:
Perfekt:(ili)
Pluskvamperfekt:(ili)
Futurdrugi:(ili)

Particip

Konjuktiv

()

()

Imperativ

Pasivnostanje
osveavamse

Indikativ

Aorist

Perfekt

Prezent

Konjuktiv

Indikativ

VREME

Perifra
stika
vremena

669.

670. Kao menjaju se: , , , , ,


, , , , , , ,
, , , , , , ,
,,,itd.
Kao menjujuse:,,,,,
, , (i u participu pasiva na sa
jednim ): , , , , , ,
, , , , , , ,
itd.
Kao menjajuse:,,,,
, , , , , ,
, , , , , ,
,,,itd.
Kao menjaju se: , ,,,
, , , , , , ,
, , ; , , , ;
, , , ; , , ,
, , , , , , ,
,itd.

Optenapomenekonjugacijama

671. Razliitim glagolskim oblicima treeg lica mnoine na obino se


dodaje,posebnouknjievnosti,jednonakraju:
,()(),()(),
,
,,,
() (), () ()
().
672.Uimperfektupasivaestoseuprvomidrugomlicumnoinepasiva,
poreduobiajenihoblikana,,sreuioblicina,:
,itd.

Napomeneglagolimaprvekonjugacije

673. Aktivno stanje. Imperativ. Imperativ drugog lica jednine aorista


aktiva esto u izgovoru gubi zavrno ukoliko sledi lina zamenica u treem

193

licu jednine , (), (133), a ponekad i neki oblici odreenog lana koji
poinjusa:,,,.
U imperativu obino se gubi ispred svih linih zamenica u
enklitikomobliku:,.
Suglasnici , esto prelaze u , u drugom licu mnoine imperativa
aorista:i,i.
674. Drugo lice mnoine imperativa aorista, koje se uobiajeno zavrava
nasuglasniki,ponekadseuzvaninijemgovoruzavravanasamoglasniki
: (dopustite mi), (napomenite mi),
(zanemarite,previdite)(132).
675.Imperativinekihglagolaprvekonjugacijekojiseestoupotrebljavaju
imajunepravilneoblike:
a) Drugo lice imperativa prezenta formiraju na , , zadravajui
ponekad i pravilne oblike: , : , (ee:
);:;:.
b)Drugolicejednineimperativaaoristaformirajuna(ponekadidrugo
lice mnoine na ): : (); : (
);:,.
c)Drugoliceimperativaaoristaformirajunaglagoli::(alii
),():,:,:(i).
Drugo lice mnoine je: (i ), (i ), , (i
()).
d)Glagoliiformirajudrugoliceimperativaaoristana
ireena:(i),(i).
e) Glagol () formira imperativ prezenta
,aaorista:.
676. Kaemo : , naglaavajui slog ispred , i, s druge
strane : , naglaavajui od . Razlog je taj to u rei
postoji pseudodiftong , koji ini jedan slog, dok je u rei
dvoslono,kojenijepretrpelosinicezu.
Na isti nain kao menjaju se glagoli , ,
,,itd.Kaomenjajuse,,
,itd.
677. Pasivno stanje. Redak je monolektiki imperativ prezenta.
Upotrebljavasesamokodnekihdeponentnihipovratnihglagola:,
(),,,,,itd.
Aorist pasiva glagola za drugo lice jednine koristi imperativ
i.

194

Glagolidrugekonjugacije

678.Glagolidrugekonjugacijedeleseudvegrupezasvakostanje,prema
nastavcimazajedninuprezentaindikativa.Takosunastavci:

Aktivniglagoli

Prvagrupana,,:,,.
Drugagrupana,,:,,.

Pasivniglagoli

Prvagrupana,,:,,.
Drugagrupana,,:,,.

195

Konjuktiv
Perfekt:
(ili)

Indikativ

Futurtrajni:
Futurtrenutni:
Perfekt:(ili)
Pluskvamperfekt:(ili)
Futurdrugi:(ili)

Perifra
stika
vremena

Imperfekt

Aorist

VREME

Particip

Infinitiv

Prezent

Imperativ

Indikativikonjuktiv

volim

DrugakonjugacijaPrvagrupaAktivnostanje

VREME

679.

Indikativ

196

197

Perifra
stika
vremena

Particip

Imperfekt

VREME

Perfekt:
(ili)

Indikativ

Futurtrajni:
Futurtrenutni:
Perfekt:(ili)
Pluskvamperfekt:(ili)
Futurdrugi:(ili)

Infinitiv

Konjuktiv

Imperativ

Indikativ

Aorist

Perfekt

Prezent

Konjuktiv

Indikativ

volimse

DrugakonjugacijaPrvagrupaPasivnostanje

VREME

680.

681.DrugakonjugacijaDrugagrupaAktivnostanje

r e z e n t
Indikativ

Konjuktiv

Imperativ

Particip

Ostalavremenaformirajusekaokodprvegrupe.
682. Imperativ se zavrava i na , , i na , ,
kaoikodglagolaprvegrupe(upor.i685).

683.DrugakonjugacijaDrugagrupaPasivnostanje

Prezent
Imperfekt
Indikativikonjuktiv
28

Indikativ

29

Ostalavremenainainimenjajusekaoprvagrupa.
684. Kao menjaju se: , , , ,
, , , , , , , , ,
, , , itd., i sa izvesnom razlikom u aoristu: ,
Iuknjievnosti.

28

I.

29

198

,,,,,,,,,,,
itd.
Kao menjaju se: , , , , ,
, , , , , , , (,
), , , , , , , , ,
,,,,,,,,
, , itd., i sa izvesnom razlikom u aoristu: ,
,,,,itd.
Kao menjaju se: , , ,
,,,,,itd.,
i sa izvesnom razlikom kod pasiva u aoristu i participu: , ,
, , , , , ,
,,,,itd.
Kao menjajuse:,,.
685.Velikibrojglagoladrugekonjugacijeuaktivusemenjaipremaprvoj
ipremadrugojgrupi:i,i,i.
Isto tako se formiraju: , , , , ,
, , , , , , ,
,,,,,,itd.
686. Antika konjugacija pasiva. Neki glagoli na , koji slede
antiku konjugaciju, formiraju se u prezentu i u imperfektu prema sledeem
obrascu:
Prezent: , , , , ,
.
Imperfekt: , , , ,
,.
Isti je sluaj i sa deponentnim glagolima: , ,
, itd., i nekim pasivima glagola koji se formiraju
prema,kaotosu,,.

Saetiglagoli

687. Neki glagoli koji se zavravaju na samoglasnik esto saimaju


samoglasnik osnove sa samoglasnikom nastavka u aktivu prezenta indikativa,
konjuktiva i imperativa. Tako se dobiju neki saeti oblici. Meutim, ovi glagoli
ponekadzadravajuinesaeteoblike.Onisenazivajusaetimglagolima.
Indikativprezenta: ,,,,,().
Imperativ:,.
688.Naistinainsemenjaju:
199

,,,,,.Imperativ:(),.
,,,,,(),.
,,,,,.
Istosemenjainekolikoglagolasakarakterom,usluajudagaizgube,a
osnovaostanesasamoglasnikomnakraju:
( ) ,,,,,.Imperativ:,().
( ) , , (), , , (ree ).
Imperativ:(),.
( ) ,,,,,()(i).
Imperativ:,.
,,,,,.Imperativ:,.
Istosedeavaisafuturomglagola:,,(),
, , (ree ). Imperativ: (), .
Infinitiv:().
Na isti nain se menja i glagol , i , , ,
i,i,i.
Glagoli,,obinodobijajujednoukolikoposlesledi
(134).Imperativprezenta:,.Imperfekt:,.Prezent
pasiva:,.
689.Mnogiglagolisloeniodgorenavedenihimajusamonesaeteoblike:
, , , , , ali
,,,itd.

PRAVOPISNAINI

Konjuktiv

690.1.Sakonjuktivomseupotrebljavajurece,,,,,
iprohibitivno:
,,,,.
Napomena: Zavrno () u infinitivu pasiva pisalo se pre pravopisne
reformesa:.

Participaktiva

2.Nastavakparticipaaktiva()piesesakadnijenaglaeno,asa
kadjenaglaeno:,,.

200

PETNAESTOPOGLAVLJE

OSNOVE

A. P r e z e n t s k a o s n o v a

691. Prezentsku osnovu dobijemo ako od prvog lica jednine prezenta


indikativaoduzmemonastavak(ili,,):
,,,,.

Kategorijeprezentskihosnova

692.Premaprezentskojosnoviglagoliobekonjugacijedelesenasledeih
estkategorija:

A.Glagoliprvekonjugacije

1. Glagoli koji se zavravaju na samoglasnik, kod kojih je karakter


samoglasnik:
,,,,,,,.
2.Glagolikojisezavravajunalabijal,kodkojihjekarakter,ili:
:,,,,,,
:,,,,,,,,
, , , , , , , , ,
,,
:,,,,,(),.
Uoveglagolespadajuionikojisezavravajuna,;,:
, : , , , , , ,
,,,itd.
,:,,,,.
3.Glagolikojisezavravajunagutural,gdejekarakter,ili:
: ; , , , , : , ,
,
: , , , , , , , ,
,,:,,

201

: , , , , , , , ,
,,,.
Uoveglagolespadajuionikojisezavravajuna:,,
,,,.
4. Glagoli koji se zavravaju na dentalni ili na piskavi suglasnik, kod
kojihjekarakter(),,(),:
:,,,(,,),,
:,,,,,,
:30,,,,,,
: , , , , ; , , ;
, , , , , ;
,,,,,itd.
5.Glagolikojisezavravajunalikvidilinanazalnisuglasnik,kodkojih
jekarakter(),,ili.Uoveglagolespadajuionikojisezavravajuna
,.
:,,,,,,
,,
:,,
: , , , , ,
,,
:,,,,,,
:,,
:,,,, ,
,,,.
,,,,,itd.
, , , itd., ;
,,,,itd.,
, , , , , ,
,
, , , , itd., , ,
,,
,,itd.,,,,
itd.,,,,.

Glagolimaimperfekti.

30

202

.Glagolidrugekonjugacije

6. , , , , itd. (684).
693.PRAVOPISPREZENTSKINASTAVCI
1.Glagolina()piusesa:,,.
Sasepiu,,.
2.Glagolina()piusesa:,.
Sasepiui.
3.Glagolina()piusesa:,.
Sasepiu,,31.
4.Glagolina()piusesa:,.
Sasepieglagol.
5.Glagolina()piusesa:,.
Izuzetaksuglagoli,;,,32.
6.Glagolina()piusesa:,.
Izuzetak su glagoli , , ; , ,
, , , , , , 33
,.
7. Glagoli prve konjugacije na () piu se sa dva slova : ,
,,,.
Sajednimpiuseglagoli,,.
8.Glagolina()piusesausvimvremenima:,,
,,.
9. Glagoli prve konjugacije na () piu se sa dva : ,
,,,.
Sajednimpieseglagol.
10. Glagoli prve konjugacije na () piu se sa dva : , ,
,.
Sajednimpiuseglagolii.
11.Glagolina()nedresepravila.
Piusesa:,,,
sa:,,,,
sa:,,,,,inekolikoglagola
kojiimajuvieoddvaslogasaasigmatskimaoristom(708.1):,
,itd.
Istojesaglagolima,,,.

31

Kaoi,,.

32

Kaoi.

33

203

Sasepiuglagolii.

Paralelniglagoli

694. Iz istog korena jedne antike rei, dodavanjem dva razliita


izvedenikanastavka,estonastajudvarazliitaglagola.Oviglagolijavljajuse
krozcelupromenusaparalelnimosnovamainazivajuseparalelnimglagolima.
Tako, na primer, iz korena ( ) postoje dva glagola,
, sa prezentskom osnovom , i , sa
prezentskomosnovom.
Tadasejavljajudvaparalelnanainaformiranjaglagola:
imperativ: ,i



,i


Paralelnimglagolimapripadajupremasledeemobrascu:
,:,,
,():,,
,():,.
695. Od nie navedenih paralelnih oblika bolje je upotrebljavati onaj koji
se navodi izvan zagrade: (), (),
(), (), (), ()
(,),().
696. Paralelni glagoli razliitog znaenja. Paralelni glagoli ponekad
imaju razliito znaenje. Tada mogu da se smatraju sasvim razliitim reima:
(skraujem,postajemkrai)(uskorounegdedastignem,
pribliavamse,prilazim).
Takvisuglagoli:(udaram)(oteavam;sekiram),
(traim) (vraam se), (radim) (pokoravam,
podjarmljujem, porobljavam), , (poravnavam,
izjednaujem)(dovodimured),(oploujem,nosimplodove)
(ubirem plodove, koristim se nekim dobitkom),
(zagluujem) (nagluvsam), (rastem; poveavamneto)
(hvalim neto, inim nekoga velianstvenim),
(raspodeljujem) (proriem sudbinu), (miriem; njuim)
(miropomazujem), (trudim se) (patim, bolujem
od...),(provodadiem)(uzrokujem,nanosim),
(grabim) (lomim, guvam), (mirim) (astim),
(blistamkaozlato)(pozlaujem).
204

697. Kod nekih primera paralelnim oblicima esto se izraava


r a z l i i t a p r i r d a glagola:
(gorakje,naprimerlek)(inimogorenim,naprimer,
nekogasvojimreima).
Glagoliisuneutralni,doksuoblicii
aktivni.

Glagolisadvostrukimoblicima

698.Postojiznatanbrojglagolakojiimajupostojanuosnovuaorista,alise
dele u prezentu, tako da imaju dvostruki (ponekad i trostruki) prezent. Takvi
glagolinazivajuseglagolimasadvostrukimoblicima.
Na primer, aoristu odgovaraju
prezenti (imperfekt) , ali i
i.
Takvi su glagoli: (), ,
,,.
Brojnisuglagolikojiseformirajupremaobemakonjugacijama:
,,,;
,,,,
, ; , ,
()().
699.Odnienavedenihdvostrukihoblikaprezentaboljejeupotrebljavati
onaj koji se navodi izvan zagrade: (), (),
(), (), (), (),
(), (), (), (),
(), (), (); (),
(),(),().
Uovugrupuspadajuiglagoliprvekonjugacijekojiseformirajuiprema
drugoj:(),(),(),(),
(), (), (),
(); i obratno: (),
(),(),().
700. Glagoli sa dvostrukim oblicima razliitog znaenja. Kao i kod
paralelnihglagola,takoinekiodglagolasadvostrukimoblicimaimajurazliito
znaenjeuzavisnostiodprezentskeosnove:
(skupljam, berem cvee u vrtu) ali
(izvlaimzakljuak).

205

Takvi glagoli su: (poruujem) (optuujem),


(ukucavam) (vritim), (dovoljan sam) () (izvlaim
se;spasavam;tedim)().

. O s n o v a a o r i s t a a k t i v a

701.Osnovuaoristadobijemoakoodprvoglicajednineaoristaindikativa
oduzmemo nastavak (i augment, ako ga ima): , , ,
.
702.Aoristaktivazavravasenaireena,bez:,,
,.
Aoristnanazivasesigmatskimaoristom.
Aoristnanazivaseasigmatskimaoristom.

Sigmatskiaorist

703. Kada prezentska osnova ima l a b i j a l kao karakter, aorist se


formirana:,,,
(izgovarase).
Kadaprezentskaosnovaima g u t u r a l kaokarakter,aoristseformira
na:

Kada prezentska osnova ima d e n t a l ili p i s k a v i s u g l a s n i k


kaokarakter,aoristseformiranailina:

Glagoli d r u g e k o n j u g a c i j e formirajuaoristna:
,.
Glagoli koji se zavravaju na l i k v i d i n a z a l imaju asigmatski
aoristna(osimbrojnihglagolana).
704. Dvostruki aoristi. Kod nekih glagola istom prezentu odgovaraju
dvasigmatskaaorista:naina:i.
Naistinainseformiraju:,,,,.
705. Brojni su glagoli sa dvostrukim aoristom, posebno kada se uzmu u
obzir ne toliko uobiajeni oblici. U sledeim primerima navodimo
najuobiajenije: , , , , , ,
206

, , , , , ,
,,;().

Nepravilnostiuformiranjuaoristaaktiva

706. Aorist aktiva formira se u skladu sa gore navedenim pravilima.


Meutim,postojeglagolikojiodstupajuodpravila.
a)Imajuumestoglagoli,,,,:
,itd.
b)Drugenepravilnostijavljajusekodsledeihglagola:
l. S a s a m o g l a s n i k o m n a k r a j u o s n o v e: ,
,,,.
2. S a l a b i j a l o m n a k r a j u o s n o v e: glagol u aoristu
glasi.
Nekiglagolinaimajuaoristna:.
3. S a n a z a l o m n a k r a j u o s n o v e:.
4. G l a g o l i d r u g e k o n j u g a c i j e. Zavravaju se na
umesto aoristi glagola , , , , , ,
, , , , , , , i
sloeni (od ) , , , itd.: ,
.Nekiglagolisloeniodformirajuaoristna:,
.
Naumestozavravajuseglagoli:,,,,
;,,,inekolikoglagolana:,
, , , . Glagoli i imaju aorist na :
(ree),.
c) Aorist nepravilno formiraju i neki drugi glagoli: ,
i.
Glagoli i formiraju aorist kao da pripadaju drugoj
konjugaciji, na : , . I obratno, glagol (mislim,
smatram)imaaorist,kaodapripadaprvojkonjugaciji.

Asigmatskiaorist

707.Glavniglagolikojuformirajuasigmatskiaoristsu:
a)Nekinepravilniglagolikojiformirajuaoristizrazliitogkorena:
,,,.

207

b)Glagoli,,,.
Glagolimadvostrukiaorist,i34.
c)Nekolikoglagolakojiformirajuaoristna:

(ree)

Glagoli , ree, posebno u knjievnosti, imaju oblike na :


i,i.
708. d) Glagoli sa l i k v i d m i mnogi glagoli sa n a z a l o m na
krajuosnove.
Ako se osnova aorista ovih glagola uporedi sa prezentskom osnovom,
uoavajusesledeenepravilnosti:
1. I s t a j e k a o p r e z e n t s k a osnova:,
,,,,
.
2. Umesto udvojenog ima p r o s t s u g l a s n i k:
,.
3. S a m g l a s n i k o s n o v e j e d r u g a i j i: ,
.
4. iz prezentske osnove n e d o s t a j e i esto je drugaiji samogla
snik osnove: ; , ,
.
5. N e d o s t a j e s l o g iz prezentske osnove:
.Istoseformirajuglagoli,,,,
itd.
Veinaglagolanaimaaoristnailina:
. Tako je i sa glagolima , ,
,,,,itd.
. Tako je i sa glagolima , ,
,,,itd.
709.Odglagolana s i g m a t s k i a o r i s t imaju:
a)na:,,,
b)na:,
c) na : , (), , .
Glagolimaaoristna:.

Aorist ei je nego , ali je bolje da se upotrebljeva oblik sa , jer tako,


pomourazliiteosnove,razlikujemotrajniaoristodtrenutnog:
i.
34

208

Aorist na formiraju i glagoli i


,kojipripadajuglagolimana.

710.Razlikeusamoglasnikuosnovepremanainu

a) Neki glagoli imaju u konjuktivu ili i u drugim nainima asigmatskog


aoristaaktivasamoglasnikosnovedrugaijinegouindikativu:
,osnovaaor.
ali ,,
,osnovaaor.
,,
b)Drugiglagoliformirajudrugenainebezsamoglasnikaosnove:
,osnovaaor.
ali ,,
,osnovaaor.
,,
Takoseformiraju:,,,.
c)Aoristi,,formirajuseuostalimnainimabezpoetnog
():
,,,,.
Kada se u konjuktivu i u infinitivu prethodna re zavrava na
samoglasnik,upotrebljavajuseioblicisapoetnim()od,:,
.
711. Pomeranje naglaska u konjuktivu. Neki dvosloni asigmatski
aoristinaglaavajuseukonjuktivuaoristainaligusi:
,,()
,,,(ree),;
(ree ), . Infinitiv se naglaava: ,
iobino,,,(ree),i(samo).
Aoristimakonjuktiv.
712.Nekiglagoliupasivuformirajuseuaoristupremaaktivu:
(),,.

713.PRAVOPISOBLICIAORISTA

) () u paraligusi. 1. S v i g l a g o l i k o j i u p r e z e n t u
i m a j u (), ak i kada su sa dvostrukim oblicima (698), piu se u aoristu sa
istim()kojeimajuiuprezentu.Takosepiu:
Sa : , , , itd., i glagoli sa dvostrukim oblicima
( i ) , , , , , i
itd.
Sa:,,,itd.
209

Sa:,,,.
Sa:,.
Sa:,,,.
Takoesepiu:
Sa:i()glagolana:.
Sa:aoristi,,,,,,,
,itd.
Sa : aoristi , , , , , ,
,.
2. G l a g o l i d r u g e k o n j u g a c i j e piusesa:
,,;,.
Sasepiuglagolii.
3. Potrebno je obratiti panju na pravopis nekih glagola sa dvostrukim
oblicima ili na neke glagole na () i na (), kod kojih je prezentska osnova
ambivalentnailisemeasaosnovamadrugihglagola:
Piemosa:
ali piemosa:

,
,

,
,
,
,
,

()

,
,
) () u paraligusi. () kod aorista na () pie se sa : ,
,,.
Sasepiu,,injihoveizvedenice.
C)Koren()glagolapiesesauaoristuaktivaiuvremenima
koja se izvode iz njegove osnove: , , , , ,
.
Uaoristuiperfektupasivaiusvimizvedenicamapiusesa:,
,,,()
,,,,35.
D) Sa jednim ili sa dva . Glagoli sa dva u prezentskoj osnovi, u
osnoviaoristaimajusamojedno:
Izuzetaksui.

35

210

,,
,,.
Pie se: , (Nikad
nemojmo odlagati ono to treba da se dogodi smesta), ali:
(Moramotodaodloimozasutra).
(Suncejepoelodaizlaziizaplanine),ali:
(Kazae mi kada e da izae sunce).
(Tivreacelisvet),ali:
(Nisi dobro uinio to si ga uvredio).
(Kod takvih pitanja /mora/ da sumnja), ali:
...(Akoponekiputposumnja...).

C. O s n o v a a o r i s t a i p a r t i c i p a p a s i v a

714.Formiranjeodsigmatskogaorista.Menjajuinastavaksigmatskog
aoristauilidobijamoaoristpasiva;njemuodgovaraparticip
pasivanailina.
Aktiv
Pasiv
Prezent
Aorist
Aorist
Particip

()

715.Kadaseaoristaktivazavravana,aoristpasivasezavravana
,aparticippasivana:

Kodglagolana,nastavcisuna,,,
:

Aoristu aktiva na odgovaraju aorist pasiva na i particip


pasivana:

211

Aoristu aktiva na , glagola kod kojih je karakter dentalni ili


piskavisuglasnikodgovaraaoristpasivanailiiparticippasiva
naili:

Saseformiraiaoristglagola:.
716. Formiranje od asigmatskog aorista. Menjajui nastavak
asigmatskog aorista glagola koji se zavravaju na likvid ili nazal a) na ,
dobijamoaoristpasiva,ab)na,dobijamoparticippasiva:

Glagoli koji se zavravaju na nazalno formiraju aorist pasiva na


,aparticippasivana:

Glagoliglagolisavieoddvaslogana:,
, , itd., formiraju aorist pasiva na :
, , itd. Glagol ima aorist
,aparticippasiva.
717.Odglagolakojisezavravajunanazalnosaaoristomaktivana
:
A)Nekizadravajukarakteriimajuaoristpasivana,aparticip
pasivana:.
Takvisuglagoli,,.
)Ostaliglagoligubekarakterizaoristaaktivaiformirajuaoristpasiva
nai
a)particippasivana:.
Na isti nain formiraju se glagoli , , ,
,,,.
b) particip pasiva na :
.
Takojesaglagolima,(bezaoristapasiva).
718. Neki glagoli koji se zavravaju na likvid ili na nazal menjaju
samoglasnikosnoveuaoristuiuparticipupasiva:
,
,
,
.

212

Nepravilnostiuformiranjuaoristapasivaiparticipapasiva

719. Najvei broj pasivnih glagola menja se u skladu sa gore navedenim


pravilima.Meutim,nekiseformirajuidrugaije:
1.Glagolimaaoristpasiva,glagol:
,glagol:(,itd.).
2. Sa , se formiraju glagoli (bez
participapasiva)i.
3. Sa se formiraju glagoli ,
, , ,
.
4.Aoristpasivaglagolglasi,aparticip.
720.Nekolikoglagolasarazliitimkorenomuasigmatskomaoristuaktiva
(707)inekolikodrugih,takoesaasigmatskimaoristom,zavravajuseuaoristu
pasivana,auparticipupasivana,bezodgovarajuegaorista
aktivana:

Nekoliko sloenica od glagola ima i pravilne oblike:


, , , ali i ()
,,.
721.PRAVOPIS.Glagol,piesesasamouindikativu.
Udrugimnainimapiesesa:(),,,.

Drugiaoristpasiva

722.Nekolikoglagolaizrazliitihkategorijaformiraaoristpasivana
umesto na ili na : . Ovaj aorist naziva se drugim
aoristompasiva.
Udrugomaoristupasiva,ponekadiuparticipupasiva,obinosemenjai
samoglasnikosnove,ukolikopostoji.
Nekoliko glagola formira pored drugog aorista i uobiajeni aorist na
(),utomsluajuestosamoupasivnomznaenju:
A)Saistimsamoglasnikomosnove:,,
(alii),,.
213

) Sa razliitim samoglasnikom osnove: (ali i


), (, ali i ),
, , ,
.
723. Dvostruki aoristi pasiva. Od nekoliko glagola formiraju se dva
aorista pasiva: , ,
.

Nepravilniparticipipasiva

724.Nekiparticipipasivaformirajusenepravilno.Tako:
a) Glagoli prve konjugacije imaju particip na : ,
,,.
b)Glagolidrugekonjugacijeimajuparticipna:,
,.
c) Nekoliko glagola na , , , itd., imaju
participna:,.
d)Odglagolanaparticipnaimajuglagoli
,(),,ana
glagoli,.
e) Nekoliko glagola na ima particip na : ,
itd.
725.Ponekadseparticippasivanadometaparticipomparalelnogglagola.
Tako se kae: i obino () (ili
).
Nekiantikiparticipiupotrebljavajusekaoimeniceilikaopridevi.Utom
sluaju zadravaju antiko udvostruavanje: , ,
, , ; , ,
.
(Inae je uobiajeno da se kae: , ,
, , ,
itd.)
727. Dvostruki participi pasiva. Neki glagoli imaju dvostruki oblik za
particip pasiva, koji esto korespondira njihovom dvostrukom aoristu pasiva
(704): (), (), (); (), (),
(); , ;
(722).
728. Postoje i participi pasiva sa drugim oblikom, kod kojih, meutim,
moemo da se opredelimo za onaj koji je uobiajeniji. To su: ,
214

, , , , , ,
, , , , ,
itd.

729.PRAVOPISPARTICIPPERFEKTAPASIVA

1. Nastavak () participa perfekta pie se sa jednim : ,


.
Kod glagola koji imaju k a r a k t e r , , (, ), pie se sa dva :
,,,
,36.
2.Nastavak()participapasivapiesesainaproparaligusi:
,,,,.
3.()uparticipupasivana()uveksepiesa.Izuzetaksu
i g l a g o l i p r v e k o n j u g a c i j e koji imaju drugo () na
paraligusi:
Takopiemo:(),(),alii()
,(),();()
,(),();(),()
; () ; () ; ()
.
4.Participipasiva,piusesa.
Piu se sa jednim participi glagola na , i na , :
, , , , , ,
(ali).
Istijesluajisaantikimparticipimakojisupostaliimena,
i(ali).

jesluajisaparticipima,,.Sa
dva pisali su se u antikom jeziku i participi pasiva , ,
.
36

215

ESNAESTOPOGLAVLJE

ELIPTIKI,BEZLINIINEPRAVILNIGLAGOLI

Eliptikiglagoli

730. Neki se glagoli sreu samo u oblicima koji se formiraju od jedne


vremenskeosnove,obinoprezentske.Takviseglagolinazivajueliptikim.
Glagoli koji se javljaju s a m o u n e k i m o b l i c i m a t r a j n i h
v r e m e n a su na primer: , , , , , ,
, , , , , , , ,
(),.
S a m o u t r e n u t n i m v r e m e n i m a upotrebljavaju se glagoli:
,itd.
Umesto glagola koji nedostaju koristimo sinonimne glagole ili perifrazu.
Za emo, na primer, u aoristu kazati: ; za : ,
; za : ; za : ( ) ili
().

Bezliniglagoli

731. Neki su glagoli uobiajeni u treem licu jednine, iako subjekat nije
linostilistvar.Tiseglagolinazivajubezlinim:.
732.Bezliniglagolisu:
A) Glagoli koji oznaavaju prirodne pojave: , , ,
, , , , , , ,
itd.
Neki od ovih glagol koji se koriste i u iroj upotrebi ili u drugom
znaenjuformirajuidrugalica:,.
Ponekad postaju bezlini i uobiajeni glagoli kada oznaavaju prirodnu
pojavu:;,.
)Nekidrugiglagoli:,,,,.
C)Ubezlinomoblikumogubitiidrugiglagoli,alitadadobijajuposebno
znaenje ili se to dogaa samo u odreenim frazama: (
vredi i ne samo da vredi, vie nego vredi), (
nijeuredu,nemagovorada /eda/nasostavisame),
(),,,.

216

Nepravilniglagoli

733. Pri formiranju glagola veliki broj ih se ne dri pravila koja vae za
drugeglagole.Javljajusenepravilnostiiliuvezisanjihovimosnovama(
aor. , aor. ) ili u konjugacijama ( konjukt. ,
imperativ , ). Ovakvi se glagoli nazivaju nepravilnim. Ovde navodimo
najee:

Prezent
Aoristaktiva
Aoristpasiva
Particippasiva

,
,,
,
,

(692)

( ()

707)
()

(,,
itd.)

,
(),
(675)

,

(),
alii
(675)
itd.
;alii
,

(
()
)(722)

()

217

(712)

,,
,

(
707),

()

(),,

()

(688)

(712)

(707b)

(710b)
,
,
,
(688)

()(688)
(701),
,
(675)

(,)

()

,(,
,)

218

v.

(688)

,
,,

,
(675),

(722)

()

(675)
,
,
()

,
(675)

(prezent
)

(722)

() (,)

()(688)
()
(688)

(722)

(722)

()

()

219

(688)

(722)

()

220

(prez.)

SEDAMNAESTOPOGLAVLJE

PARTICIPI

734.Participimauaktivuprezent,aupasivuperfekt.Jedanglagolobino
imadvaparticipa,kojisenazivajuparticipomprezentailiaktivnimparticipomi
participomperfektailipasivnimparticipom.
Aktivniparticipzavravasena():(govorei),
(skaui). Pasivni particip zavrava se na : (vezan),
(oaloen).
735. A. Aktivni particip oznaava radnju koja se dogaa trajno bez
prekida ili se ponavlja u skladu sa znaenjem glagola u linom glagolskom
obliku:.
736. B. Pasivni particip oznaava radnju koja je zavrena u vreme na
kojeukazujeglagolulinomglagolskomobliku:.
Pasivni particip je esto ekvivalentan pridevu: ,
().
737. Pasivni particip formira se i od glagola aktivnog stanja koji nemaju
druge oblike pasiva: (naslanjati /se) (naslonjen),
(zalaziti) (zalo /sunce/), (putovati)
(kojisenaputovao,naputovan).
738.Ponekadistiparticippasivamoe,uzavisnostiodokolnosti,daimai
aktivno i pasivno znaenje: (ispao sam pobednik)
(dobijeni novac), (otiao je derui se,
dosl.pojeden)(pojedenapita).
739. C. Particip prezenta pasiva. Od prezentske osnove se, dodue
retko, kod nekih glagola formira i particip prezenta pasiva. Ovaj particip
zavravasena,,iobinojeglagolskipridev,kojise
esto pretvara u imenicu: (video sam ga kako drhti),
(drhtave usne), (blago
oaloena se smei) (Solomos), (radne, zaposlene
ene),(rezultat,umatematici).Takviprezentskiparticipisu:
(ptica u letu), (stajae vode);
(/sve/tojepokislonabrodu);
(koji se boji Boga), (tekua voda),
(razdragan);e(onotoje/pro/naeno),
(zadrano,porezikojiseodbijajuodukupnesvote),(onotoe
sedogoditi),(narodnimuzikiinstrumenti),(bilo

221

koji plovni objekat), (prethodno; presedan),


(tekuiraun);
(pokoljenjakojadolaze),
(ustalasano mnotvo); (trgovac), (/koji je/
zainteresovan), (ono to se pria; ono o emu se pria; ranije
pomenuto), (koji ui; egrt), (sadraj),
(kojijezatien;tienik).
740.PRAVOPIS.() u p a r t i c i p i m a na()piesesakad
jenaglaeno,asakadnijenaglaeno:
,,,.
Napomena. Nekoliko participa koji potiu iz uevnih glagola druge
konjugacije ne podlee ovom pravilu i pie se sa : ,
,itd.
U vezi sa pravopisom aktivnog i pasivnog participa, videti takoe
690.2.i729.

222

I I . N E P R O M E N L J I V I D E L O V I G O V O R A

PRVOPOGLAVLJE

PRILOZI

741. Prilozima se nazivaju nepromenljive rei koje posebno odreuju


glagol,oznaavajui m e s t o, v r e m e, n a i n, k o l i i n u itd.:
,,,.
Prilozi mogu da odreuju i prideve, imenice ili druge priloge:
,,.
742.Prilozisepremaznaenjudelenapetvrsta:a)zamesto,b)zavreme,
c) za nain, d) za koliinu, i e) potvrdni, oni koji oznaavaju sumnju,
nesigurnost ili oklevanje i odrini, koji se koriste da bi govoru dali potvrdni,
neodreeniliodrianoblik.
743.A.Zamesto.Najvanijiprilozizamestosusledei:
a)Upitni:;(;).
b)Odnosni:,,.
c) Pozitivni: , , (i , ), , ,
,,.
() (), , , , (), , ()
(),,,,
, , (ree) , , , ,
, , , i , , , ,
,(,),
,,,,,
,,,,itd.
744..Zavreme.Najvanijiprilozizavremesusledei:
a)Upitni:;
b)Odnosni:,,.
c) Pozitivni: , , , , , ,
, , , , , , , (), ,
,,(),,,,,
, , , , , , , ,
,,,,,,,
, , , (), , , ,
,,,,().

223

Nekiprilozizavremekazujusedvaputaudvaodgovarajuadelasloene
reenice:...,....
745.C.Zanain.Najvanijiprilozizanainsusledei:
a)Upitni:;
b)Odnosni:,.
c)Pozitivni:,,,,,
, , (ree ), (, ), ,
,,,,,(),i
(),(),,,,,
, , , , , , , ,
, , ; ( , ),
,,,,,,,
(zajezike),,itd.
(zaodeu),,itd.
746.Prilozina.Posebno su brojniprilozi na ,uglavnom zanain,
koji se formiraju od mnoine srednjeg roda odgovarajuih prideva:
() , () , ()
.
Odsrednjegrodaglagolskihpridevanaestoseformirajupriloziza
mesto na : ,
.
747.Prilozina.Nekiodprilogana()mogudaseformirajuina
():,,,
.
Naseformirajuipriloziodpridevana,,:,
,.
748. Neki prilozi na imaju d r u g a i j e z n a e n j e od svojih
homonimana:
(to si skupo platila/kupila)
(tano to sam i ja imao na umu);
(izvanrednosmoseprovelinaputu)
(imali su izuzetno veliki dobitak); (proveli smo se
prijatno) (sa zadovoljstvom prihvatam to to
govori).
749.Recezaizraavanjekomparacije.Uprilogezanainmoemoda
ubrojimoirecezaizraavanjekomparacijei.
Reca()(135)ideuzimenailizamenice:,
,.
750.Analognojeznaenjerece:.
751.D.Zakoliinu.Najvanijiprilozizakoliinususledei:
224

a)Upitni:;
b)Odnosni:,.
c)Pozitivni:,,,,,,,,
, , , , (), , ,
, , , , , , , (
),...,...,....
752. Prilozima za koliinu pripada i , koje se dodaje prilozima i
drugimreimadabisepojaalonjihovoznaenje:,
,.
Prilog , koji se esto nalazi i u sloenicama ( ,
)netrebameatisapredlogom.
753. . Potvrdni prilozi, prilozi koji oznaavaju sumnju, nesigurnost
ilioklevanjeiodriniprilozi.Najvanijipriloziuovojkategorijisu:
Potvrdni: , , , , ,
(),,.
Prilozi koji oznaavaju sumnju, nesigurnost ili oklevanje: ,
(),(ree)),,().
Odrini:,()(135),()(135),,.
754.Zapotvrdniodgovorkoristisei!Odgovarajuinanegativno
pitanjesaizbegavamoneizvesnostkojubiostavioodgovorsa:
;!,tj.idem.;,tj.platiu.
755.Optenapomeneoprilozima.Veibrojprilogaizgovarasedvaput,
ime im se pojaava znaenje: , , ,
,,.
Drugi parovi priloga su: , , ,
,,,itd.
756.Prilokaupotrebaimenica.Prilokoznaenjeestoimajuiimenice
(uakuzativu):,,,
, , , ,
itd.Genitivimenanalaziseuprilokimfrazama:,
,.
757. Priloki izrazi. esto se koriste kao prilozi i imaju isto znaenje
izrazi:doista,ponekad.Takviizrazisu:,
,,,,
,,,,,,
()itd.

225

F.Korelativniprilozi

758. Na svako pitanje koje postavljamo upitnim prilogom moe se dati


ekvivalentan odgovor odreenim prilozima: neodreenim, pokaznim i
odnosnim.Svioviprilozinazivajusekorelativnim.

759.Tabelakorelativnihpriloga

Upitni
Neodreeni
Pokazni
Odnosni

;
,
,,, ,,

, ,, ,,
;

;
,

,,

760.PRAVOPISPRILOZI
.Nastavci

1.()nakrajuprilogazamestopiesesa:,,.
2. () na kraju priloga pie se sa : , , , ,
.
Izuzetaksu:,,,,().
3.()nakrajuprilogapiesesa:,
.
4.() nakrajupriloga pie sesa:,,,,
.
Sa se pie nekoliko priloga sloenih od genitiva: , ,
,,,.
5.Odprilogakojisezavravajunapiuse:
Sa : , , , , , , , ,
.Sa:,,,.Sa:,,.Sa:
,.

226

.Elizija

6. Prilozi , mogu da pretrpe aferezu samo ako se re koja sledi


zavrava na (), (), () ili naglaeno (). Kod ovih priloga, koji nisu pretrpeli
aferezu,nebeleiseapostrof(122):
,,,ali,,.
Posleoviprilozinegube.Meutim,moedasepie(116):
(ne).

227

DRUGOPOGLAVLJE

PREDLOZI

761. Predlozima se nazivaju nepromenljive rei koje se nalaze ispred


imena ili priloga da bi ukazali na mesto, vreme, nain, koliinu, razlog itd.:
.
Predlozisu:
Jednosloni,kojihimapet:,,,,.
Dvosloni, kojih ima sedam: , , , (), ,
,.
Trosloni.
762.Odpredloganekisesreu s a m u s i n t a k s i.Tosu,,,
,,,.
Uobiajenisui u s i n t e z i,kaoprvikomponent,predlozi,,
,,,.
763. U sintaksi se predlozi obino veu s a a k u z a t i v o m imena i
zamenica.
Samo predlozi i u nekim sluajevima idu i sa
n o m i n a t i v o m: (od gradonaelnika /postao je/
kurir),(traimestozanadzornika).
Neki se predlozi veui sa g e n i t i v m.Do ovogadolazi presvegau
stereotipskim izrazima i frazama: , , ,
, . Ovakvu sintaksu nalazimo i kod nekih sloenica od
predloga, koje su tako zadrale antiku sintaksu: ( ),
,.
764. Predlozi , , , , , javljaju se i bez zavrnog
samoglasnika:
a)Predloggubipredkododreenoglanaipiesezajednosatim
lanom,kaojednare:(375).
b)Kodpredlogaestodolazidoapokopeispredoblikaodreenog
lanakojipoinjuna(133).Ovosedogaapresvegaudijaloguiupoeziji.
c) Predlozi , esto gube zavrni samoglasnik ispred poetnog
samoglasnika rei koja im sledi, ukoliko je on jai od njihovog samoglasnika, a
posebnoakojeisti(113,115).
Predlozi , , mogu da izgube zavrni samoglasnik ispred
drugog:,.

228

765. Predlog , stariji oblik predloga , retko se koristi, osim u nekim


stereotipskimiliistorijskimfrazama,unarodnimpesmamaitd.:,
, , . ,
(Solomos).
766. Predlog ne treba meati sa komparativnom recom ni sa
veznikom.
767.Predlogslaeseisa,,:,.
768. PRAVOPIS. Sinkopirano () posle ne pie se:
(umesto),,,.
769. Zastareli predlozi u stereotipskim frazama. Osim navedenih,
upotrebljavajusejonekiantikipredloziiliantikioblicidananjihpredloga,u
nekimizrazima,posebnostereotipskimiliuistorijskimfrazamaitd.Ovipredlozi
estoseslausagenitivom.Tosusledei:
(udananjemjeziku:):ognjemimaem.
(jesluajisasloenicomodjednom.)
(danas,216):odBoga,izneba.(Toje
sluajisasloenicamazahvaljujui,izpoetkaitd.)
: sa (punim) znanjem, delimino, u
redu.
:zavladavineFranaka,pod
Kapodistrijom.(Tojesluajisasloenicamanaelu,
konano,naposletku.)
:preHrista,prenaeere,()nedavno,pre
malovremena.(Tojesluajisapresvega.)
:za(tu)meru,ipriloki:ima
dostatogaza(usvojukorist).
Ponekad se kao predlozi koriste prilozi (), , i
(): (poslao sam pismo preko
Tesalonike).
770. Kao matematiki termini koriste se antiki predlozi , , ,
iukombinacijisanominativom.

i,plus

200+4

puta,pomnoenosa

2x1.000

podeljenosa

100:13

minus,manje

124

minus,manje

ABBC

771.Predlozimasuekvivalentniibrojniprilozikojinakrajudobijajujedan
od predloga , , : (iza saksija),

229

(u skladu sa tvojim miljenjem),


(uatrnji).

230

TREEPOGLAVLJE

VEZNICI

772.Veznicimasenazivajunepromenljivereikojeseupotrebljavajudabi
meusobnopovezalereiilireenice:
,
773.Premaznaenjukojeimajuveznicisedelena:
1.Sastavne:,,,,.
Veznikispredsamoglasnikaimaioblik(116,594,760.8).
Veznici,koristeseretkoitopresvegaupoeziji.Veznikje
eiod,iakomeunjimanepostojirazlikauznaenju.
2.Rastavne:,.
3. Suprotne: , , , , , , , ,
.
4.Zakljune:,,,,.
5.Onekojirazjanjavaju:.
6.Posebne:,,.
Veznikkoristimoumesto:a)kadaseinaenagomilamnogo,
itotavievezanihjedanzadrugi;b)napoetkuodlomka;c)radieufonije,kada
bismoinaeimalimnogo:.
7. Vremenske: , , , , , , ( ),
,,,,,.
8.Uzrone:,,,(pesniko).
9.Hipotetske:,,.
10.Namerne:,(jaeod).
11.Posledine:(),.
12.Kojidolazeposleglagolasumnjeilibojazni:()(135),.
13.Poredbene:.Koristisedaistaknedrugielementuporeenju.
774.PRAVOPIS.1.Netrebameatiposebnivezniksaprilogomza
nain(56.2).
2.Netrebameatiposebnivezniksaprilogomzamesto(56.2).
3.Netrebameatiposebnivezniksaodnosnomzamenicom,(574).
775. Rece. Veznicima moemo smatrati i neke rece, koje su veoma
esteugrkomjezikuiimajuraznovrsnaznaenja.Tosu,,,,.
1.:obinooznaavapodsticajilislaganje:(daidemo),
(nekaigra).
2.:premaznaenjumoedaukazujena:

231

a)budunost:(krenuu);
b)potencijal:(poslaobihtikadbih
imao);
c)mogunost():(biedasadaita).
3.zaizraavanjespremnosti,volje:(datodamo),
(nemojdasimipisao)!(datikaem)!
4. Pokazno : (evo ih), (eto kako sam bio u
pravu).
5.uzakletvama:(takomiistine).
6.Podsticajno:(amadoite),(dajdavidim).
776. PRAVOPIS. Za obeleavanje naglaska jednoslonih predloga i
recavideti55.i56.

232

ETVRTOPOGLAVLJE

UZVICI

777. Uzvicima se nazivaju glasovi ili nepromenljive rei koje ukazuju na


snanooseanje:bol,tugu,radost,divljenje,udenjeitd.:!!
778.Uzviciukazujuna:
Divljenje:!!!!!
udenje:!!!
Bol,tugu:!!!!!!!
Nelagodnosti,brigu,gaenje,oajanje:!!!!!
Podrugivanje,ironiju:!!!
elju:!!!
Odobravanje,pohvalu:!!!
Dozivanje:!!(!)
Podsticaj:!!!!!!!!!
Odbijanje:!
Nesigurnost:!
Uuzvikespadaiuzvinareca,kojaslediizvesnerei:!!
!
779.Svakareilisvakiizrazkojisekoristekaouzviknazivajuseuzvinim
izrazima.Uzviniizrazisunaprimer:
imenice:!!()!!!
pridevi:,(),
glagoli:()!!!!!
prilozi:!!!!!!
raznidrugiizrazi:!!!
!
780.PRAVOPIS.Uzuzvikeseobinobeleiznakuzvika,ponekadznak
pitanjailitritake:;...!
781. Uzvini izrazi kojima se izraava pozdrav ili elja. ,
,,,,,,
, , , , ()
,,,,
(),,,,,
,,,,
, , , ,

233

, , , , ,
,.
782.OnomatopejskiuzviciUuzvikespadaiposebnavrstaglasovakoji
oponaaju pojave u spoljnom svetu: , , ,
,,,,,,,,
,,,,itd.
783. Druge su vrste glasovi koje koristimo da bismo dozvali, oterali ili
podstaklinanetorazliiteivotinje:,,zamaku,,,ili
zakokoke(dadou),a,(daihoteramo),zasvinje,
ilizapse,,ilizaprenimivotinjamadasezaustaveitd.

234

IZISTORIJEGRKOGJEZIKA

1.JezikkojimGrcigovorenijeuvekbioisti.Odantikihvremenapolako
semenjaosvedoknijedobiooblikkojiimadanas.
2. Stari su Grci govorili i pisali razliito; u zavisnosti od kraja u kom su
iveli,imalisurazliitedijalekte,Izrazii
, koje svi poznajemo, pripadaju dijalektu starih Spartanaca.
J e z i k k o i n (zajedniki, standardni) formirao se u antici tek posle velike
klasine epohe, u poslednjim vekovima prethrianstva (izmeu 300. godine
p.n.e.i300.godinen.e.).
3.Standardnijeziknastaoje od a t i k g d i j a l e k t a,idiomakojim
se govorilo u Atici u klasinoj epohi (VIV vek p.n.e.), epohi politikog i
duhovnog procvata Atinjana. Meutim, da bi jezik postao standardan,
preuzimao je rei i oblike drugih dijalekata iz epohe kada se irio zahvaljujui
osvajanjima Makedonaca. Tako su u atiki dijalekt, koji je ve imao rei
, , , iz jonskog ule rei (i posle
),,kakokaemoidanas.
4.OvajstandardnijezikpolakojepostaonesamojeziksvihHelena,negoi
maternji jezik ili drugi jezik svih helenizovanih stanovnika Istoka (Mala Azija,
Sirija, Perzija Egipat). Tako je naposletku postao meunarodni jezik celog
sveta.
5. Grki jezik kojim se govorilo krajem 3. veka n.e. razlikovao se od
antikog zahvaljujui razliitim novinama. U izgovoru i naglaavanju bio je
mnogobliidananjemgrkomjezikunegoantikom.tosetierenika,umesto
antikih , , , , primeujemo da se od tada
govorilo(),,,,.
Iutipologijiisintaksijavljajusepromenekojenajavljujunovigrkijezik.
Gube se mnoge nepravilnosti antikih oblika i promena postaje jednostavnija.
postaje , :
;postaje,a:.
6. Brojne primere ovog standardnog jezika nalazimo jo u
j e v a n e l j i m a: ,
,
, , ,

(umesto).
7. Ove promene su se nastavile tokom cele hrianske epohe, u
s r e d n j e m veku, kada se uoptavaju; na primer, , ,
umesto,,,a,kojejeveuNovomzavetu
bilo()postaje(odtadapakasnije).
235

Najzad,uzjonekemalepromene,grkijezikpoprimiojedananjioblik;postao
je n o v o g r k i.
8.Dananjigrkijeziksauvaojemnogereiioblikeizantikoggrkog:
, , (), itd., , , ,
() itd. Istovremeno, pojednostavio je mnoge antike nepravilnosti. Na
primer,umesto danassekae
itd.Ogranienajebogataantikatipologija,
asintaksajepostalavieanalitika:,kakosugovorilistariGrci,
danassekaeili,amonolektiko
zamenjenojeperifrastikim.Renikjeobogaenbrojnimuevnim
reima i tuicama kako bi izrazio savremeni ivot, tako da je, zahvaljujui
bogatimizvedenicamaisloenicama,stekaoizuzetnuizraajnost.
9. Grki jezik, kojim su nai preci na ovom kraju Evrope govorili gotovo
etiri milenijuma, ima istoriju duu od istorije jezika svih evropskih naroda.
Zahvaljujuinjegovimpisanimspomenicima,moemodapratimonjegovrazvoj
tokomvieod2.500godina.
Grki je jezik imao sreu da bude sredstvo jedinstvene, vrhunske
knjievnostiantikeidakasnijepostanejezikjevaneljaiostalihdelaNovog
zaveta,kojasuprviputnanjemunapisana.
Istim ovim jezikom, u njegovom novijem obliku, iskazao se grki narod
kroz svoje narodne pesme, kroz svoju tradiciju koja se prenosila s kolena na
koleno, kroz svoje poslovice, istim jezikom koji je odnegovala i uobliila
umetnikaknjievnost.
Za Grke je ovaj jezik jedinstveno, slavno nasledstvo, vredno svekolike
ljubaviizanimanja.

236

INDEKSI

237

238

IListaglavnihrubrika

citati,istorijski,310c;knjievni
310d
crta,92;dvostruka,94
crtica,70
LAN,326
DEKLINACIJA,324;imenica,364;
prideva,455
deklinacijaimena,325
delovigovora,320;nepromenljive
rei,321,741;promenljiverei,
321,326
deminutivi,glagola,172,229;
imenica,179;prideva,210;
prilogaizamenica,210,fusnota
deponentniglagoli,606
DERIVACIJA,172;osnova,163;
narodnoiuevnoizvoenje,171
diftonzi,26
dijareza,68
drugakonjugacija,680
drugiaoristpasiva,722
dvetake,86
dvosintetskerei,281
dvostrukacrta,94
dvostrukapromena,imenicesa,443
dvostrukaslova,16
dvostrukataka,Videti:dvetake
dvostrukiaoristi,704;aoristi
pasiva,723;participipasiva,727
dvostrukiglagolskioblici,671;
Videtii:paralelniglagoli
dvostrukinastavci,imenicesa,452;
parovi,453
dvostrukioblik,imenicesa,446;
fonetskidvomorfne,303,449
dvozubnisuglasnici,24C

afereza,119
akcent(znak),45
aktivnostanje,605
akuzativ,323
alfabet,4
andronimije,196
antikakonjugacijapasiva,686
antikerei,145
antikiidiomatskiizrazi,311
antikonaglaavanje,52
AORIST,625;aktiva,asigmatski,
702,707;aktiva,sigmatski,702,
703;drugipasiva,722;
dvostruki,704;dvostrukipasiva,
723;
apobolasamoglasnika,129
apokopa(samoglasnika),133
apostrof67A,123;Videtii:
Pravopisniindeks
apsolutnisuperlativ,486
aritmetikeradnje,514
aspiracija,60
augment,649;unutranji,655;
unutranji,antikapromena,656
augmentativi,185
autentinasinteza,284
bezliniglagoli,713
bezlininaini,616
bezvunisuglasnici,24A
brojdeklinabilnihrei,324;
glagola,635;imenica,obinou
jednini,357;imenica,obinou
mnoini,360
BROJEVI,501;multiplikativni,527;
osnovni,503;redni,519;
umnoni,525;zbirni,529

239

hijat,101
hipodijastola,67C
homonimi,289
idiomatskiizrazi,306
idiomi,302
imena,320;vlastiteimenice(ljudi,
mesta),312
IMENICE,333;andronimije,196;
apstraktne,340;etnici,191;
izvedeneodglagola,176;
izvedeneodimenica,179;
izvedeneodprideva,200;koje
oznaavajuzanat,195;konkretne,
340;nepravilne,434;prirodni
rodivotinja,348;sadvaroda,
351;vlastite,334;zajednike,
336;zbirne,339
imenicekojeoznaavajumesto,189
imenicekojeoznaavajuzanat,195
imenicesaistimbrojemslogova,
365;mukogroda,370;srednjeg
roda,415;enskogroda,392
imenicesaposebnompromenom,
439
imenicesarazliitimbrojem
slogova,365;mukogroda,372;
srednjegroda,426;enskogroda,
397
imenicesrednjegroda,415
imeniceenskogroda,deklinacija,
392
imeniceenskogrodana,394
imperativ,614;formiranje,631,
633;pomeranjenaglaskau,711;
prvekonjugacije,673
imperfekt,625
indikativ,613;uporednatabela
vremenau,628
indoevropskereiugrkom,145
infinitiv,617

ekvivalenti,301
elementikonjugacije,642
eliptikipridevi,476;imenice,437;
glagoli,730
elizija,111
enklitike,64
etnici(patridonimi),191
eufoniko,134
fonetskioblici,paralelni,149
formiranjeglagola,662;napomene
oglagolimaprvekonjugacije,673;
optenapomene,671
formiranjerenika,171
futur,626
genitiv,323;mnoine,tekose
formira,367,395,400,424;
predlozisa,763
GLAGOLI,599;bezlini,731;
brojevi,636;deminutivno
znaenje,172,229;derponentni,
606;drugekonjugacije,661,678;
dvostrukioblici,698;eliptiki,
730;izvedeni,172;konjugacija,
641;lica,637;naini,613;
nepravilni,733;neprelazni,602;
paralelni,694;pomoni,623,657;
prelazni,602;priroda,600;
prvekonjugacije,661,662;sa
sinicezomnaparaligusi,676;
saeti,687;stanje,604;vremena,
619
glagoliprvekonjugacije,662
glagolisadvostrukimoblicima,698;
razliitogznaenja,700
glasizmeusamoglasnika,134,
688
glasovi,2;promene,100
gornjataka,77
grlenisuglasnici,24c
grupesuglasnika,141
240

interpunkcija,72,74
izgovoriinterpunkcija,72;razliit
izgovorsuglasnikauzajednikom
izgovoru,138
izgovorispredzvunihsuglasnika,
30
izraavanjebrojevaslovima,531
izvedenare,158
izvedenikinastavak,160
jednina,deklinabilnihrei,324;
glagola,636
jezikisuglasnici,24C
jezik,pesniki,300
karakter,kodpromenljivihrei,322;
kodglagola,647
kombinacije,,31
KOMPARACIJAprideva,477;
eliptika,490;monolektiki,
perifrastiki,480;participa,
priloga,494,495
komparativ,478;formiranje,481
komparativprideva,478
komparativi,nepravilni,484
komponent,drugi,257;prvi,241
komponenti,161;promenekod,
235;uevni,279
konjugacije,660;prva,662;
druga,679
korelativnezamenice,597
korelativniprilozi,758
korenskare,157
koronida,67B,125
kraza,124
latinskereiugrkom,145c
licekodglagola,637
LINEzamenice,537
maksime,310b
metrikasiniceza,104

MNOINAdeklinabilnihrei,324;
glagola,636;izkurtoazije;
porodinihimena,388
multiplikativnibrojevi,527
mukirod,341;deklinacijaimenica
m.roda,368
NAINI,613
NAGLAAVANJE,imenicamukog
roda,369;imenicasrednjegroda,
417;imenicaenskogroda,393,
395;pravilno,296;pridevai
korespondentnihimenica,462;
proparoksitonihimenicamukog
roda,383;reisadvostrukim
naglaavanjem,296;sloenihrei,
274
narodne,uevnerei,146;
izvoenjeisinteza,168
nastavak,322;glagola,643;
izvedeniki,160;slabi
izvedeniki,167;zahipokoristike,
180
nazali,skupovi,,,,32
nemutaslova,35
nenaglaenerei,63
neodvojiverece,214;uevne,218
neologizmi,148
NEPRAVILNI, glagoli,733;
imenice,434;komparativi,484;
pridevi,475;superlativi,488
nepravilniaorist,aktiva,706;
pasiva,719
nepravilniparticipipasiva,724
neprelazniglagoli,602
nepromenljividelovigovora,441;
imenice,435
nominativ,323;predlozikojiidu
sa,763
nosnisuglasnici,24C
novostvorenerei,148
241

pluskvamperfekt,625
poetnaslova,13;samoglasnici,
128
pomonielementikonjugacije,657
porodicerei,169
porodinaimena,315;mnoina,
388
poslovice,310
posloviniizrazi,309
pravilapodelenaslogove,42
pravopisniznakovi,67
pravoznaenjerei,287
PREDLOZI,761;zastareli,769
prelazniglagoli,602
prenesenoznaenje,287
prepozitivi,70.2,436b
prezent,624
PRIDEVI,455;eliptiki,476;
izvedeni,202;nepravilni,475;
stepenikomparacije,477
prilokaupotrebaimenica,756
prilokiizrazi,757
PRILOZI,741;izvedeni,212
prilozizamesto,741
prilozizanain,745
prirodaglagola,600
procenat,odreivanje,516
proklitike,63
promena(poetnogsamoglasnika),
131;gramatikevrste,154
PROMENA,Videti:DEKLINACIJA
protaksa,130
protaktikisamoglasnik,130
pseudodiftonzi,27
pseudosinteza,284
radnje,aritmetike,514
rastavljanjenaslogove,38
RECE,775;zaizraavanje
komparacije,749

oblici(rei),322
odreivanjevremenabrojevima,
515
odriniprilozi,753
onomatopeja,151
onomatopejskiuzvici,782
OSNOVApromenljihrei,322;
aoristaaktiva,646,701;aorista
pasiva,646,714;glagola,646;
kategorijepremaprezentskoj
osnovi,692;nepravilnosti,719;
prezentska,646,691;pri
izvoenju,163;reisadve
osnove,165
osnovaaoristaoktiva,646
osnovaprezenta,646
osnovnibrojevi,503
osnovninaglasak,50,457;nazivi
reipomestuakcenta,59;poloaj
akcenta,62;pomeranjeakcentau
konjuktivu,711;triznakaza
akcent,51;uizvedenicama
(),201
padei,deklinabilnerei,323
paralelnifonetskioblici,149
PARALELNIglagoli,694;razliitog
znaenja,696
parasintetskerei,282
paronimi,292;akcentski,293
parovisadvostrukimnastavcima,
453;znaenjski,149c
PARTICIPI,618,734;aktivni,734;
dvostrukipasiva,727;nepravilni
pasiva,724;pasivni,714,734;
prezentapasiva,739
pasivnostanje,605
patridonimi,191
perfekt,624
pesnikijezik,300
piskavisuglasnici,24C
242

skupslova,18;samoglasniki,19;
suglasniki,21
SLOG,38
slova,poetna,zavrna,13;
nemuta,35;dvostruka,16
slova,4
sloenare,161
sloenerei,dopunske,231;
odredbene,227;optativi,234;
prisvojne,230;sadvostrukim
oblikom,280;sparene,222;
uporedne,221
sloenicezaizraavanjeelje,234
spisaknepravilnihglagola,733
srednjirod,341
srodnerei,169
stanjeglagola,604;razliito
znaenjeuzavisnostiod,610
STRANEREI,145
stvaranjeglasaizmeu
samoglasnika,134,688
SUGLASNICI,8;bezvuni,24A;
podelainazivi,24;udvojeni,28;
zavrni,15
superlativ,478
superlativ,apsolutni,486;relativni,
485
superlativi,nepravilni,488
TABELA,imenicamukogroda,389;
imenicasrednjegroda,432;
imenicaenskogroda,411;
korelativnihpriloga,759;
korelativnihzamenica,598;
osnovnihirednihbrojeva,504;
uevnihneodvojivihreca,219;
uevnihsloenihrei,279;
vremenauindikativu,628
taka,75;gornja,77;dvetake,
86
toponimi,317

REI,dvosintetske,viesintetske,
281;formiranje,150;izvedena,
158;korenska,157;osnova,159;
poreklo,143;porodice,169;
prosta,162;sadveosnove,165;
sloena,161;strane,145;
uevne,147,171c
reikojeoznaavajusadraj,190
reipredhelenskogperioda,145
relativnisuperlativ,478
rod,341;menjaseuzavisnostiod
znaenja,353;gramatikii
prirodni,342;imenicesadva
roda,351
SAMOGLASNICI,8;poetni,128;
promene,100;relativnajaina,
102
samoglasnikosnove,648;razlikeu
samoglasnikuosnovekod
asigmatskogaorista,710
saetiglagoli,687
sinalefa,102,108
sinekfoneza,103
sinereza,109
siniceza,105;metrika,104;na
paraligusikodglagolskihoblika,
676
sinkopa(samoglasnika),132
sinonimi,297
sintetizovanisamoglasnik,235,236
SINTEZA,156,213;autentina,284;
narodnaiuevna,168;osnova
kaotemeljza,163;pseudosinteza,
284;rei,220;saneodvojivim
recama,214;uevna,239,253,
260,276
skraenice,99
skupovisanazalima,,,,
32

243

znaenje,apstraktno,286;
konkretno,286
znaenjskiparovi,149
znakovinavoda,95
znakpitanja,79
znakuzvika,81
zubnisuglasnici,24c
zvunisuglasnici,24A
enskirod,341;etnici,191;
formiranje,345;izraene
drugaijimreima,347;za
ivotinje,348
enskirodzaivotinje,348
ivotinje,enskirod,343;glasovi,
153

trajnisuglasnici,24B
trenutnisuglasnici,24B
tritake,90
troslonerei,39
uevnesloenerei,279
UEVNEINARODNEREI,146,
171;izvoenjeisinteza,168;
novostvorene,148;razlika
izmeunarodnihiuevnih,149
udvojenisuglasnici,28
umnonibrojevi,525
usnenisuglasnici,24C
UZVICI,777;onomatopejski,782
VEZNICI,772
viesintetskerei,281
vlastiteimenice,312,334
vokativ,323
VREMENA,glagolska,619;vrste,
620,624
zavreme,prilozi,744
zagrada,88
zajednikiizgovor,126,138
ZAMENICE,535;kojenajavljuju,
558;kojeseponavljaju558;
korelativne,597;line,537;
neodreene,581;odnosne,567;
odreene,565;pokazne,566;
povratne,563;prisvojne,559;
upitne,577
zarez,78
zavrnaslova,13;suglasnici,15
zavrno,15;uvaseilisegubi,
135;nakrajuakuzativajednine
pridevamukogrodana,463;
uticajnapoetnisuglasnikkoji
sledi,140
zavrno,15;izgovorkao,139
zbirnibrojevi,529

244

IIPravopisniindeks

aferezakodzamenicakojepoinjusa
,549
apostrof,112,123
AUGMENT,654
uvanjeuprilozima,255
deminutiv,184
dijareza,69
glagolskipridevina(),204
imenicesrednjegrodasaispred,
421.2
imenicesrednjegrodana,421.1
komparativiisuperlativina
(),(),483
linezamenice,nenaglaenioblici,
56,553
NAINI,690
naglasakjednoslonihpredlogai
reca,55,56,776
OBLICIAORISTA,713
osnovnibrojeviod13do19,513
paratatikiprideviiprilozisa,500
PARTICIPPERFEKTAPASIVA,729
pisanjekaojednare,37
pisanjereisa,20
pisanjerednihbrojevaarapskim
ciframa,533
pisanjesuglasnikihgrupa,142
pisanje,,721
pisanjeupridevimaenskog
roda,469.2
pisanjeiuparticipima,740
pisanje()sa,17
pisanje()posle,768
pisanjeiunastavcimazamuki
isrednjirod,469.1

pisanjenapoetkudrugog
komponenta,268
pisanjeumestosintetizovanog,
245
Pravilajednoakcentskogsistema,
5358
PREZENTSKINASTAVCI,693
PRILOZI,760
razlika,118
razlikai,578
razlikai,251
razlika,i,574,774.3
razlikai,56.2,774.2
razlikai,56.2,774.1
sloenicesa,523
toponimienskogrodana,406.2
udvojenisuglasnici,29
uzviciiznakoviinterpunkcije,780
velikoslovo,76,85,87,337
vlastitaimenicakaokomponent,285
zagrada,89
zavrno,14
znakovinavoda,98
enskaimenana,406.1
enskirodpridevana,,,
465

245

IIIINDEKSPREVEDENIHREI
(Brojeviukazujunaparagrafe)

,222a,259
,202
,202
,453
,453
,299
,155c
,348
,360
,230
,300
,222b
,353
,353
,240
,606
,353
,353
,202
,202

,315c
,696
,606
,361c
,696
,737
,737
,349
,608
,342
,155e,739

,604
,604
,349
,222a,361b
,342
,349
,287
,227
,156b
,299
,356
,356
,606
,737
,737
,300
,300
,348
,294
,294
,349
,288
,349
,606
,207
,603
,353
,227
,353
,295
,295
,232
,259

246

,608
,353
,353
,476
,302

,34
,34
,348
,348
,360
,293,606
,293
,70
,294
,294
,351
,351
,315a
,315a
,349
,350
,606
,302
,299
,349
,317A
,604,605
,604,605
,613
,299
,222b
,222b
,299
,315d
,299
,315b

,363
,361b,363
,361
,222a
,696
,696

,350
,734
,606
,618
,606,619,621
,646,fusnota
,453
,453
,155c
,606
,196
,196
,770
,363
,363
,155e
,299
,300
,294
,294
,294
,294
,173,289
,173
,696
,696
,529a

247

,361
,605,606
,295
,222b

,106
,621
,619,621
,351
,351
,288
,348
,222b
,606
,739
,606
,584
,739
,106
,769
,739
,276
,276
,769
,769
,770
,769
,769
,437
,606
,339
,339
,606
,601
,440
,606,719.3

,313d
,294
,294

,295
,295

,227
,208
,208
,208
,208
,739
,348
,734
,606

,696
,696

,606
,205
,293
,222b
,189
,189
,295
248

,295
,349
,351
,351
,646,fusnota
,292
,292
,396
,396
,222a
,205
,197,fusnota

,348
,288
,222b
,173
,173
,444
,444
,739
,32
,222b
,155e,739
,734
,315c
,185
,288
,444
,444
,222b

,294
,294

,294
,294
,353
,353
,231
,444
,444
,584
,317A
,696
,696
,349
,185
,361b
,360
,224
,350
,605,606
,476
,361
,696
,696
,353
,353
,342
,453
,453
,349
,350
,348
,348
,353
,353
,350
,696
,696
,227
,607
,739
,607
249

,529b
,294
,294
,350
,33
,302
,351
,351
,700
,700
,529b
,610
,610,696
,696

,293
,293
,739
,288
,288
,299
,317B
,363
,363
,315c
,353
,353
,476
,353
,353
,187
,353
,353
,293
,293
,606,730
,606
,696
,696
,770
,739
,33
,221
,353
,353
,606
,222b
,700
,700
,233
,317B
,363
,696
,696
,363

,444
,444
,293
,293
,351
,351
,529a
,601,605
,605
,295

,609
,609
,610
,610
,155c
,188
,294
,294
250

,351
,351
,294,601
,155d
,292
,292
,348
,348
,476
,353
,353
,739
,517
,294
,602
,348
,349
,610
,610
,351
,351
,734
,351
,351
,317B
,697
,697
,294
,350
,739
,353
,353
,770
,203
,189
,361c
,189
,106
,315c,374
,295

,288
,222b
,29

,295
,295
,612
,606
,349
,606
,444
,444
,437
,348

,610
,610
(),106
(),106
,294
,34
,634
,288
,348
,165
,165
,363
,363
,612
,606
,609
,609
,696
,696
251

,295
,203
,190
,350
,350
,361
,222b
,476
,437
,349
,293
,293
,739
,601
,696
,696
,276
,276
,739

,353
,353
,353
,353
,353
,227
,289
,208
,208

,353
,353
,353
,317B

,437
,606
,437
,696
,227
,363
,363
,175
,175
,444
,444
,293
,293
,300
,349
,348,351
,348,351
,30
,360
,444
,444
,606
,609,719.1
,609
,222a
,356
,299
,339
,339
,356
,339
,339
,437
,606
,612
,33
,770
,606
,292
,292
252

,353
,353
,700
,700

,353
,353
,610
,610
,299
,299
,233
,634
,696
,696
,606
,349
,361c,745c
,29
,606
,155c
,614
,295
,607
,607

,605
,231
,315c
,175
,175
,294
,294
,294
,602
,454
,739
,231
,361
,606
,164b
,444

,737
,737
,351
,351
,339
,339
,349
,300
,353
,353
,739
,602,606
,295
,230
,696
,696
,299
,295

,605
,696
,606
,315c
,131

,606
253

,444
,696
,696
,353
,353

,353
,353
,155c

254

IVSpisakcitiranihautora

Autori

DROSINIS,Jorgos(18591951)
HADZOPULOS,Konstantin(18681920)
KARKAVICAS,Andreas(18661922)
KOLOKOTRONIS,Teodor(17701843)
(KORNAROS,Vicendzos,navodniautorpoemeiz
XVIIveka)EROTOKRITOS
KSENOPULOS,Grigoris(18671951)
MAVILIS,Lorendzos(18601912)
MIRIVILIS,Stratis(18921969)
PALAMAS,Kostis(18591943)
PAPANDONIJU,Zaharije(18771940)
SIKELJANOS,Angelos(18841951)
SOLOMOS,Dionizije(17981857)
TIPALDOS,Julije(18141883)
TRIKUPIS,Spiridon(17881873)
VALAORITIS,Aristotel(18241879)
VIZINOS,Jorgos(18491896)
VLAHOJANIS,Janis(19671945)
ZALAKOSTAS,Jorgos(18051858)

255

Paragrafi
570
118;570
94;95.1;608
67c;310c
310d
596
93.1
593
155Ag;310d;359Bc
93.2;95.3;555a
121
77b;78b;96;104;310d;
418;571;765
403(fusnota)
77a
78d;79;91;124;310d;
329;403(fusnota);409
558
77b;79;81;608
94

256

MALANOVOGRKAGRAMATIKA
.

ZORANMUTI

1995
ARTOFTEXT
3000

257