UNIVERZITET U BEOGRADU ELEKTROTEHNIKI FAKULTET

MASTER RAD
Izrada softvera za mehaniki proraun elektroenergetskih dalekovoda visokog napona primenom programskog paketa MatLab

Mentor: Prof. dr Milenko uri

Student: Aleksandar Babi 10/3162

Beograd, septembar 2012.

Master rad

SADRAJ

1. Uvod .................................................................................................................... 3 2. Provodnici nadzemnih vodova ......................................................................... 5 2.1. Materijali za provodnike i zatitnu uad nadzemnih vodova .......................... 5 2.2. Konstrukcioni oblici provodnika za dalekovode ............................................. 7 2.3. Fiziki parametri provodnika .......................................................................... 8 3. Teorijski prorauni i formule ............................................................................ 9 3.1. 3.2. 3.3. 3.4. 3.5. 3.6. 3.7. 3.8. 3.9. 3.10. 3.11. 3.12. Lananica (jednaina linije provodnika) ......................................................... 9 Ugib lananice ............................................................................................. 14 Sila zatezanja ueta u bilo kojoj taki lananice .......................................... 15 Jednaina promene stanja provodnika ........................................................ 16 Idealni raspon .............................................................................................. 20 Gravitacioni raspon ...................................................................................... 22 Sigurnosni razmak provodnika .................................................................... 23 Ugib provodnika pri opadanju leda u susednim rasponima ......................... 24 Otklon izolatorskog lanca ............................................................................ 26 Proraun duine optikog ueta (OPGW) za bubanj ................................... 28 Proraun sila koje deluju na stub ................................................................. 30 Uzduni profil terena .................................................................................... 34

4. Softver za mehaniki proraun dalekovoda .................................................. 37 4.1. Cilj izrade softvera (alata) ............................................................................ 37 4.2. Funkcije softvera ......................................................................................... 37 4.3. Korisniki interfejs........................................................................................... 38 4.4. Ulazni podaci ............................................................................................... 40 4.4.1. Ulazni podaci u Excel dokumentu za glavne proraune................................ 40 4.4.2. Ulazni podaci u Excel dokumentu za proraune sigurnosnih razmaka ........... 41 4.5. Izlazni razultati ............................................................................................. 42 5. Primer prorauna ............................................................................................. 44 5.1. Glavni prorauni ............................................................................................. 44 5.2. Proraun sigurnosnih razmaka u rasponu......................................................... 54 6. Zakljuak .......................................................................................................... 57 7. Literatura .......................................................................................................... 58

Aleksandar Babi 10/3162

Master rad

Apstrakt Nauka i praksa projektovanja dalekovoda se bavi elektrinim i mehanikim metodama prorauna dalekovoda. Ovaj rad se bavi mehanikim proraunom dalekovoda. Koristei teorijske metode prorauna (formule) u radu je prezentovan softver nastao u procesu istraivanja naina unapreenja mehanikog prorauna dalekovoda. Rezultat ovog procesa je softver koji daje osnovne proraune neophodne za projektovanje dalekovoda. Realizovan je uz pomo programskih paketa MatLab i Excel. Izlazni razultati su dati u dva oblika, jedan je za direktno formiranje projektne dokumentacije, dok se drugi koristi u AutoCad-u. Prikazani primer uraen je, testiran i evaluiran u praksi.

Aleksandar Babi 10/3162

Master rad

1. UVOD Nadzemni vod je sredstvo koje omoguava da se pri vrlo visokom naponu prenese velika snaga na veliko rastojanje. Elektrini vod povezuje proizvodni centar sa potroakim centrom. Proizvodni centar je elektrana koja uz pomo goriva proizvodi elektrinu energiju. Gorivo moe da bude razliite prirode. To je vetar u elektrani na vetar, vrela vodena para u geotermalnoj elektrani, sunce u solarnoj elektrani, gas, fluid ili ugalj u termoelektrani, atom u termonuklearnoj elektrani, voda u hidroelektrani. Lokacije tih elektrana su uslovljene prirodom ili su odabrane iz nekog ekonomskog, stratekog ili politikog razloga. Ovi proizvodni centri su esto udaljeni od potroakih centara i nadzemni vod je neophodno, pritom najekonominije sredstvo da se oni poveu i da se prenese ta velika snaga. Za vodove ija duina ne prelazi 300-400 km, koristi se naizmenina trofazna struja pri naponima koji su standardizovani. Svaka drava koristi dva do tri naponska nivoa. Ti naponi variraju od 63 kV do 800 kV, pa ak i 1000 kV (63, 90, 110, 132, 220, 275, 400, 765, 800, 1000 kV su naponi koji se sreu u razliitim krajevima sveta). Zbog razloga elektrotehnike prirode, za prenos velike snage i na rastojanja od 800 do 1800 km, monofazna jednosmerna struja zamenjuje trofaznu naizmeninu pri naponima od 500 do 800 kV. Budui da su proizvodni centri malobrojni, kao i da su potroaki centri ili transformatorske stanice rasporeeni na teritoriji zavisno od eksploatacionih kriterijuma, vodovi istog napona povezani su izmeu sebe u cilju formiranja interkonektivne mree. Ona omoguava da se obezbedi dobro funkcionisanje lokalnog (npr. srpskog) i globalnog(npr. evropskog) sistema i da se optimizira upravljanje proizvodnim kapacitetima. U svakoj oblasti, prenosne mree odvode elektrinu energiju od interkonektivnih transformatorskih stanica na 400 kV do transformatorskih stanica koje napajaju distributivne vodove. Ova opta ema je identina u svim krajevima. Naponi mogu biti razliiti, gustina mree varira zavisno od povrine drave, broja stanovnika i potronje, ali u svim krajevima, elektrini vodovi vrlo visokog napona su nezaobilazno sredstvo za prenos elektrine energije. Zatita okoline i ambijenta predstavlja danas veliku preokupaciju za sve one koji u dananje vreme stvaraju elektrinu mreu vrlo visokog napona. Iako nadzemni vod ne zagauje, ne emituje nikakav tetan produkt, za neke on predstavlja vizuelnu smetnju. Za vodove srednjeg i niskog napona (do 35 kV), stavljanje pod zemlju ne predstavlja neku posebnu tehniku potekou. Za vodove visokog napona (110 kV), tehnika je razraena, ali je troak vei. Za vodove vrlo visokog napona (220 i 400 kV), problem je drugaije prirode. Imajui u vidu trokove i prepoznate probleme, ovaj nain treba da bude ogranien na urbane gusto naseljene zone u velikim naseljima. Stavljanje pod zemlju 400 kV je tehniki teko i neprilagoeno eksploatacionim naprezanjima interkonektivne mree. Nadzemni vod vrlo visokog napona ostaje ipak jedina ekonomina tehnika za prenos energije na visokom naponu.
Aleksandar Babi 10/3162

Master rad

Inenjeri prilikom projektovanja najee koriste specijalizovane softvere uz dodatnu upotrebu programa za tabelarne proraune (npr. Excel).U ovom radu je predstavljen softverski alat koji sadri osnovne proraune koji, su neophodni prilikom projektovanja dalekovoda, a pri tom je jednostavan za korienje. Program je prilagoen propisima iz oblasti projektovanja dalekovoda koji vae u Republici Srbiji. U drugom poglavlju dati su opisi materijala i konstrukcije uadi koje se primenjuju na dalekovodima. U treem poglavlju izloena je teorija mehanikog prorauna elemenata dalekovoda, kao to je proraun ugiba lananice, duine lananice, statikog naprezanja stubova, sigurnosnih razmaka u rasponu i slino. U etvrtom poglavlju su opisani korisniki interfejs, ulaznipodaci i izlazni rezultati. Opisan je nain unosa podataka potrebnih za prorane, kao i opis izlaznih rezultata i mogunosti njihovog korienja. U petom poglavlju dati su primeri rezultata dobijeni primenom softverskog alata prikazanog u ovom radu.

Aleksandar Babi 10/3162

Master rad

2. PROVODNICI NADZEMNIH VODOVA 2.1. Materijali za provodnike i zatitnu uad nadzemnih vodova Materijal od kojeg se izrauju provodnici za vodove visokog napona mora imati zadovoljavajue elektrine i mehanike osobine. To znai da pored dobre elektrine provodnosti, materijal mora biti sposoban da izdri i mehanika optereenja kojima se izlau provodnici nadzemnih vodova u toku eksploatacije. Bakar je prvi uao u upotrebu kao materijal za provodnike. On ima odlinu elektrinu provodnost i relativno dobre mehanike osobine. Medutim, svetske zalihe bakra naglo se smanjuju tako da je njegova upotreba u prenosnoj mrei postala ograniena. Po elektrinim osobinama, od istih metala, aluminijum se nalazi odmah iza bakra. Njegova elektrina provodnost iznosi oko 60% provodnosti bakra, a laki je od njega 3,3 puta. Osnovni nedostatak aluminijuma je njegova mala mehanika vrstoa. Upravo ova injenica uslovila je da se provodnici od istog aluminijuma vrlo malo upotrebljavaju u prenosnoj mrei. Kako emo kasnije videti on se upotrebljava kao legura ili u kombinaciji sa elikom. elik kao materijal za provodnike vrlo retko dolazi u obzir zbog svoje male elektrine provodnosti. S druge strane, on ima dobre mehanike karakteristike pa se eventualno moe upotrebiti na velikim rasponima gde je potrebno osigurati poveanu mehaniku sigurnost provodnika i kod manjih struja. elik se do sada najee upotrebljavao za zatitnu uad na dalekovodima, jer tamo ne dolazi toliko do izraaja njegova slaba elektrina provodnost. Da bi se dobio provodnik koji ima dobre i elektrine i mehanike osobine poela su da se prave kombinovana uad od aluminijumuma i elika. elino jezgro ima zadatak da primi na sebe veliki deo mehanikih optereenja kojima se izlae provodnik. Oko elinog jezgra omotava se aluminijumski plat, koji uglavnom slui za voenje elektrine struje. Na ovaj nain spojene su dobre elektrine osobine aluminijuma sa dobrim mehanikim osobinama elika. Odnos preseka aluminijuma i elika u ovako kombinovanom uetu moe biti razliit. Tamo gde se eli postii vea mehanika sigurnost uzimaju se provodnici sa veim presekom elika, i obrnuto. Provodnici na bazi aluminijuma koji se najee koriste za izgradnju nadzemnih vodova visokog napona, pojavljuju se u etiri oblika: homogena uad od istog aluminijuma, homogena uad od legure aluminijuma (almelec), meovita uad aluminijum-elik, i meovita uad almelek-elik.

Prema pojedinanim uslovima svakog voda, vri se izbor jednog ili drugog tipa provodnika, ali koje god reenje da je usvojeno, postoji odreen broj optih principa, vaeih za sve tipove provodnika koje ne treba nikad izgubiti iz vida, a to su sledei:

Aleksandar Babi 10/3162

Master rad

Nasuprot bakarnim uadima, goli provodnici od aluminijuma ne treba da se koriste u obliku jedne ice, nego u obliku uadi koja pruaju bolju otpornost na talasanje i vibracije vodova. Povrinska vrstoa provodnika od aluminijuma je slaba, znatno manja nego kod bakarnog ueta, treba ih dakle upotrebljavati briljivo i koristiti uad sastavljenu od ica prenika veeg od 2 mm. Provodnici od aluminijuma se prekrivaju brzo na vazduhu tankim spoljnim slojem oksida (alumina), nerastvorljivim i nepromoivim koji efikasno titi metal od spoljnih uticaja. Meutim, neki proizvodi izazivaju hemljski atak na aluminijum i njihov kontakt sa provodnicima treba apsolutno izbei. Meu onima koji se sreu prilikom skladitenja ili postavljanja moe se navesti kre, cement, stajsko ubrivo i vetako ubrivo. Odatle, znaaj metode razvlaenja provodnika pod mehanikim naponom to onemoguava da ue dodirne tlo za vreme postavljanja. Takva oteenja mogu zaista posluiti kao polazna taka lokalnim tetnim dejstvima koja mogu postati znaajna, budui da uslovi dejstava spreavaju formiranje sloja alumine koji titi aluminijum od razarajuih dejstava. Morski vazduh ima na isti aluminijum samo blago dejstvo i mnogobrojni vodovi podignuti u blizini mora odlino se ponaaju posle nekoliko godina rada. Ali, treba pridati veliki znaaj istoi metala i njegovom stanju na povrini. Otpornost e biti utoliko bolja ukoliko je finoa vea i obrnuto, spoljni uticaj bie utoliko izraeniji ukoliko ice provodnika imaju oteenja ili brazde na povrini. U svim sluajevima, unutranji slojevi gole uadi morae da budu podmazani neutralnom mau sa visokom takom topljenja. Izuzetno, moe se zahtevati podmazivanje spoljneg sloja u sluaju izloenosti voda korozivnoj atmosferi, na morskoj obali ili u oblasti jake industrijske koncentracije. Aluminijum je elektronegativan u odnosu na veinu uobiajenih metala: bakar, nikl, olovo, gvoe. Kontakt aluminijuma sa ovim metalima, u prisustvu vlage, izazvae stvaranje elektrolitike sprege koja e otpoeti koroziju aluminijuma, brzinom i obimom koji e zavisiti od prirode dotinog metala i od elektrolita. Meu uobiajenim metalima, jedino cink, kadmijum i kalaj, (ili dobro galvanizovani, kadmirani ili kalajisani delovi) mogu bez opasnosti da dou u kontakt sa aluminijumom. Bakar i njegove legure, naprotiv, prave sa aluminijumom veliku spregu i prikljuci provodnika od aluminijuma na provodnike ili ivice ureaja od bakra, bronze ili mesinga moraju biti napravljene sa specijalnom predostronou, kada su ti spojevi izloeni vlazi. Aluminijum ima relativno nisku temperaturu topljenja: 660 prema 1083 za bakar. Provodnici od aluminijuma su dakle osetljiviji na efekte elektrinih lukova i potrebno je briljivo obaviti proveru proreivanja grana i rastojanja izmeu provodnika i prepreka. U praksi se koriste i legure drugih materijala, ali se one ne upotrebljavaju esto, pa sestoga ovde nee posebno pominjati.

Aleksandar Babi 10/3162

Master rad

2.2. Konstrukcioni oblici provodnika za dalekovode Danas se na dalekovodima praktino iskljuivo upotrebljavaju uad za provodnike. Ue je dosta gibljivo u odnosu na puni presek pa je lake za izvoenje. Osim toga kod uadi je manje izraen skin efekat. Uad treba da ima presek prilagoen kapacitetu zahtevanog prenosa, dovoljan prenik da, pod naponom, efekt korone ne izazove gubitke ili perturbacije, otpornost na kidanje dovoljnu da se podnesu sva naprezanja koja proistiu iz stalnih optereenja i iz akcidentnih dodatnih optereenja. Najzad, njihova koncepcija treba da ih uini otpornim na korozivnu i zagaenu atmosferu. ice od aluminijuma ili almeleka, koje se isporuuju proizvoaima uadi, podvrgavaju se izvlaenju da bi se njen prenik sveo na eljenu dimenziju u termikom postupku koji poveava optereenje na prekid i smanjuje elektrinu otpornost. Aluminijum i legure aluminijuma su normalno zatiene od korozije povrinskim slojem alumine (aluminijum-trioksid), nepropustljivim na vazduhu koji se brzo obnavlja. ice koje ine ue mogu, meutim, da budu ugroene morskom ili industrijskom atmosferom, a u momentu transporta ili razvlaenja, vetakim, stajskim ubrivom, kreom ili cementom. elina uad su pocinkovana. Pocinkovane eline ice zatiene su dugotrajno samo ako su korektno podmazane.Iz tih razloga, unutranji slojevi uadi treba da budu prekriveni neutralnim masnim slojem u odnosu na elik i aluminijum koji treba da je hemijski ist. Meutim, upotreba ove masti donosi jednu ozbiljnu nepogodnost. Kapljice koje se formiraju na donjoj strani provodnika kada se mast topi ili kada je ima mnogo, zadravaju prainu i poveavaju perturbacijski nivo vodova (neka merenja pokazuju poveanje od 10 do 15 dB po lepom vremenu). Neophodno je, dakle, da mast sauva svoju vrstinu kad je izloena zagrevanjima usled dodatnih optereenja, kratkih spojeva i temperature ambijenta. Iz tih razloga, spoljni sloj provodne uadi i zatitne uadi koja se koriste na visokom i vrlo visokom naponu, ne treba da bude podmazan. Mast treba da ima taku topljenja viu od 100C. Nikakvo zavarivanje nije doputeno na elinim galvanizovanim icama nakon poslednjeg izvlaenja ice. Za ice od aluminijuma ili almeleka, postupak zavarivanja nakon izvlaenja ice se tolerie. Ovo zavarivanje moe da se obavi samo prilikom sluajnih kidanja ice, to se deava tokom pouavanja, a pritom dva vara moraju da budu udaljena vie od 50 m. Ni u jednom sluaju, nisu dozvoljeni varovi na spoljanjem sloju ueta. Ako je ue od istog materijala onda su sve ice u uetu jednakog preseka. ice mogu biti upredene u vie slojeva u zavisnosti od veliine preseka. Zbog upredanja duina ice poveava se oko 3% u odnosu na duinu ueta. Ovo treba imati u vidu prilikom izraunavanja otpora, teine itd. Provodnici se mogu montirati kao jednostruki ili u snopu (u snopu se provodnici montiraju za napone od 400 kV i vie). Kada su montirani u snopu provodnici se povezuju pomou odstojnika.

Aleksandar Babi 10/3162

Master rad

Slika 1. Primeri kombinovanih i homogenih provodnika i optikog ueta

Na slici 1. prikazane su neke od osnovnih konstrukcija provodnika. Sa leve strane se moe videti tipian kombinovani provodnik, dok se u sredini vidi homogeni provodnik od legure aluminijuma. Na desnoj strani je prikazano optiko zatitno ue. Ova vrsta zatitnog ueta je sve ee u upotrebi, zbog toga to sadri optika vlakna koja su jako pogodna za prenos signala, zbog malog slabljenja i velikog prenosnog kapaciteta, kao i neosetljivosti na elektromagnetni uticaj. U poslednje vreme sve je ee u upotrebi i tzv. alumoveld provodnik. Alumoveld je specijalna konstrukcija provodnika. Na elinu icu posebnim tehnolokim postupkom navlai se omota od aluminijuma i ova dva metala ine jednu celinu. Aluminijum slui kao provodnik u uem smislu, a elik daje ici mehaniku vrstou. 2.3. Fiziki parametri provodnika Svako ue opisuje se odreenim fizikim parametrima koji se koriste za opisivanje ponaanja provodnika u raznim uslovima, i to su: modul elastinosti ueta (Jungov modul), E (daN/mm2), koeficijent linearnog irenja, (1/C), specifina masa provodnika, m (kg/km), popreni presek provodnika, S (mm2), prenik provodnika, d (mm).

Bitno je napomenuti da se popreni presek provodnika moe razlikovati od nazivnog preska provodnika, ali je on merodavan za proraune. Takoe, kod kombinovanih uadi svako ue ima posebno svoje parametre, ali se u proraunima uzimaju jedinstveni parametri koji opisuju ue kao celinu. Ove parametre daje proizvoa ueta.
Aleksandar Babi 10/3162 8

Master rad

3. TEORIJSKI PRORAUNI I FORMULE Nadzemni vod je izloen naprezanjima svih vrsta: elektrinim, termikim, mehanikim naprezanjima, naprezanjima funkcionalnog i klimatskog porekla. Zbog toga projekt i izgradnja jednog nadzemnog voda zahtevaju izvanredno poznavanje fizikih fenomena i vladanje tehnikom i savremenom tehnologijom. Nadzemni vod karakteriu dve osnovne veliine koje mu daju oblik i strukturu, a to su korieni elektrini napon i prenik uadi. Ue koje prenosi energiju nalazi se u vazduhu koji je vrlo dobar izolator i izolovano je od stuba koji ga nosi posredstvom izolatorskog lanca ija duina zavisi od napona.Moe da se kae da elektrini napon odreuje geometriju voda. Uad faznih provodnika imaju presek u mm 2koji zavisi od snage koja se prenosi. Naprezanja koja deluju na tu uad pri razliitim pretpostavkama prorauna bie utoliko vea ukoliko je vei prenik ueta. Uad e dakle delovati na stubove i temelje silama koje direktno zavise od njihovih prenika i njihove teine. Kod prorauna provodnika odnosno zatitnih uadi polazi se od pretpostavke da je primenjeno ue savitljivo, njegovu krutost se zanemaruje, te nema naprezanja na savijanje i u raunu se javljaju samo vuna naprezanja, a smer im je tangencijalan na ue u taki u kojoj se trai naprezanje.Spoljanje sile na ue su sopstvena teina ueta i dodatna optereenja (led, sneg, inje i pritisak vetra). U raunu se predpostavlja da je teret jednoliko rasporeen po celom uetu. 3.1. Lananica (jednaina linije provodnika) Godine 1638, Galileo (15641642), italijanski matematiar, fiziar i astronom objavljuje sa svojim uenikom Torielijem Raspravu o novim naukama, u kojoj ustanovljuje teoriju balistike, pokazujui da je trajektorija projektila parabola. Godine 1691, ak Bernuli (16541705), vajcarski matematiar i fiziar, koji se smatra ocem eksponencijalnog rauna, ustanovio je da je ravnotena kriva jedne homogene, savitljive i neistegljive ice, nezanemarljive teine, obeene svojim krajevima na dve vrste take, lananica. Provodna uad i zemljovodna uad nadzemnih vodova su elastina i istegljiva, pa ravnotena kriva nije ni parabola ni lananica, ve jedna transcendentna kriva koja se ovima pribliava. Ipak je lananica kriva koja je najpriblinija stvarnoj elastinoj krivoj. Raunari sa matematikim softverom omoguavaju da se reavaju hiperbolike funkcije i da se crtaju geometrijske krive koje nas interesuju. Moe se zamisliti provodnik koji je privren u takama A i B na istoj visini, kao na slici 2. Posmatraju seuslovi ravnotee elementa lananice duine dL izmeu taaka 1 i 2. Na ovaj element, koji je prikazan na slici 3. deluju sile zatezanja provodnika u takama 1 i 2 i sila g (sila od teine provodnika, po jedinici duine). Ove tri sile moraju biti u ravnotei i zadovoljiti jednainu:
Aleksandar Babi 10/3162

Master rad

1 + 2 + = 0

(1)

Kada se ovu jednaina razloi na x i y komponente dobijaju se sledee dve jednaine: =0 =0 1 1 + 2 2 = 0 1 1 + 2 2 = 0 (2) (3)

Slika 2. Provodnik okaen za dve take na istoj visini Iz jednaine (2) dobija se (ravnotea horizontalnih sila Fh1 i Fh2): 1 2 = 2 = =

(4)

Ova jednaina pokazuje da je horizontalna komponenta sile zatezanja provodnika konstantna du raspona i da je jednaka sili zatezanja u najnioj taki provodnika.

Aleksandar Babi 10/3162

10

Master rad

Slika 3. Elementarna duina provodnika i sile koje deluju na nju Iz jednaine (3) dobija se (ravnotea vertikalnih sila Fv1, Fv2 i gdL): 2 1 = = Promena vertikalne sile du raspona je data izrazom: 2 = = 1 + 2 = 0 = (5)

(6)

(7)

Iz predhodne dve jednaine dobija se sledei izraz: 2 2 = 1 + 2 2

(8)

Ova jednaina predstavlja jednainu lananice u diferencijalnom obliku. Kada se jednaina(8) podeli sa poprenim presekom provodnika dobija se sa leve strane naprezanje provodnika umesto horizontalne sile (), a na desnoj specifina teina provodnika umesto teine po jedinici duine (). 2

(9)

Aleksandar Babi 10/3162

11

Master rad

(10)

U sluaju kada postoji dodatno optereenje usled leda tada u formuli (10) umesto podune teine ueta (g) treba da stoji zbirna poduna teina ueta i dodatnog optereenja. Poduna dodatna teina se dobija po formuli:

= k do 0.18 d

(11)

U jednaini (11) Kdo predstavlja koeficijent dodatnog optereenja, i to je neimenovan broj.Daje se prema podacima meteoroloke slube. Parametar d je prenik provodnika u mm. Kada se prethodne jednaine zamene u jednainu (8) i ta jednaina integrali dobiju se sledei izrazi: = = 1 +

(12)

(13)

Radi bolje preglednosti uvodi se da je: =

(14)

Kada se teme lananice postavi u taku (0,p) dobija se konana jednaina lananice: = p

(15)

U ovoj jednaini p predstavlja parametar lananice. On predstavlja rastojanje od koordinatnog poetka do temena (trbuha) lananice. Duina lananice moe se dobiti integraljenjem elementarne duine (dL): 2 2

2 + 2 = 1 +

(16)

Kada senapravi izvod jednaine (14) po x i uvrsti u jednainu (16), dobija se sledee:

Aleksandar Babi 10/3162

12

Master rad

= = 1 + 2 = 1 + 2 = 2

(17)

(18)

Duina lananice se dobija kada se integrali prethodni izraz izmeu granica x1 i x2:
2 2

=
1

=
1

2 1 =

(19)

= 2

2 1 2 + 1 2 2

(20)

Na slici 4. prikazan je kosi raspon, koji predstavlja najoptiji sluaj pa e pomou njega biti opisane sledee jednaine koje su potrebne prilikom mehanikog prorauna dalekovoda. U jednaini (20) je poznata razlika x2 x1, koja predstavlja raspon a (horizontalno rastojanje taaka veanja provodnika), dokzbir x2+x1predstavlja dodatni raspon. Dodatni raspon (ad) je fiktivna veliina koja predstavlja dopunu kosog raspona do pravog raspona koji se naziva totalni raspon (at). Dodatni raspon moe se dobiti iz razlike ordinata taaka veanja koja je poznata: = 2 1 = 2 1 2 + 1 2 1 = 2 2 2

(21)

2 + 1 = 2 2 22 1

(22)

Slika 4. Izgled kosog raspona u sopstvenom koordinatnom sistemu

Aleksandar Babi 10/3162 13

Master rad

Vrednost dodatnog raspona moe biti i negativna i to zavisi od vrednosti visinske razlike taaka veanja, koja takoe moe biti negativna. Ova se javlja zbog toga to se razlika visina u jednainama izraava kao y2 y1, pa se u sluaju kada je leva taka veanja via od desne dobija negativna vrednost za h. Ako se uvedu zamene da je a =x2 x1 i ad =x2 + x1 i napie izraz za razliku L i h, dobija se konaan izraz za duinu lananice: 2 2 = 42 2 2 2 = 42 2 2 2 2 2 2 + 42 2 2

(23)

(24)

Kako su parametri p, a i h poznati mogu se odrediti koordinate x1 i x2 lananice u sopstvenom koordinatnom sistemu: 2 + 2

1 = 2 =

(25)

(26)

3.2. Ugib lananice Ugib lananice je vertikalno rastojanje izmeu taaka preseka vertikalne linije sa linijom koja spaja taake veanja i sa lananicom. Maksimalan ugib se nalazi u taki u kojoj je tangenta na lananicu paralelna spojnici taaka veanja, to je prikazano na slici 5. Ugib u taki A, ije su koordinate (xA, zA) je: = = 2 2 1 = 1 + = p

(27)

(28)

(29)

Taka maksimalnog ugiba (xM) se moe nai kada se nae prvi izvod jednaine lananice i izjednai sa tangensom ugla (ugao izmeu z-ose i spojnice taaka veanja):
Aleksandar Babi 10/3162 14

Master rad

(30)

= 1

(31)

Maksimalni ugib se dobija kada se koordinata xM uvrsti u jednaine (28) i (29).

Slika 5. Ugib lananice

3.3. Sila zatezanja ueta u bilo kojoj taki lananice Kao to je pokazano horizontalna sila zatezanja u bilo kojoj taki lananice je konstantna dok se vertikalna sila menja du raspona, i jednaka je nuli u temenu lananice. Prirataj vertikalne sile du provodnika daje elementarna teina provodnika, to je dokazano u jednaini (5). Kod lananice vae odnosi izmeu parametara (/), z - koordinate, horizontalne komponente naprezanja (), i ukupne komponente naprezanja (F), kao to je prikazano na slici 6. Vae sledei odnosi: cos = =

(32)

Aleksandar Babi 10/3162

15

Master rad

= z

(33)

Iz ovog se mogu nai ukupna naprezanja u takama veanja kada se u jednainu (33) uvrste koordinate taaka veanja y1 i y2. Samim tim mogu se nai i vertikalna naprezanja (vertikalne sile) u takama veanja (i u bilo kojoj drugoj taki). Vertikalna naprezanja u takama veanja su: 1 = (x1 ) 2 2 1 1 = 2 2 1 2 2 2

za h>0

2 =

(34)

za h<0

2 = (x2 ) 2 2 2

(35)

Slika 6. Odnosi izmeu /, z, , F 3.4. Jednaina promene stanja provodnika Razliite komponente nadzemnog voda i uadi posebno, treba da budu u stanju da izdre, sa izabranim koeficijentom sigurnosti mehanika naprezanja koja deluju na njih, pod uticajem spoljanjih inilaca kojima su podvrgnuti i to: razlike temperatura, vetar, vlaan sneg, led i inje. Ova naprezanja napravie na uetu, dodatna horizontalna i vertikalna optereenja koja e se prevesti u matematiki oblik preko koeficijenta dodatnog optereenja kdo, primenjenog na podunu teinu ueta. S druge strane, ta naprezanja bie proraunata za razliite obavezne administrativne pretpostavke, bilo kroz administrativne propise, bilo kroz vaea tehnika reenja,
Aleksandar Babi 10/3162 16

Master rad

bilo kroz tehnike uslove projekta. Polazei od bazne pretpostavke koja daje horizontalno naprezanje u donjoj taki lananice (u temenu), raunae se sile provodnika, uz ostale administrativne pretpostavke, koristei jednainu treeg stepena, vrlo vanu za proraun nadzemnih vodova. Uad nadzemnih vodova podvrgnuta su uticaju: varijacija temperature ambijenta, udara vetra i dodatnih optereenja usled leda ili vlanog snega.

Ovi klimatski faktori deluju na ue i menjaju njegovu mehaniku silu: Varijacije temperature ne stvaraju dodatno optereenje u uetu. Kako je zategnuto izmeu dva fiksna oslonca, jasno je da se ue, pod uticajem pada temperature, skupi, a da se smanjenje duine manifestuje poveanjem sile i takoe parametra. Nasuprot tome, pri poveanju temperature, ue se oputa, mehanika sila se smanjuje i ugib ueta se poveava. Pod uticajem leda ili vlanog snega teina ueta raste i trpi vertikalno dodatno optereenje. Pod uticajem vetra, koji se smatra horizontalnim i normalnim na zategnuto ue, ue trpi horizontalno dodatno optereenje.

Ue je dakle podvrgnuto pritiscima usled: podune teine ueta, podune teine leda i pritiska vetra na ue, eventualno sa ledom.

Treba napomenuti da poslednji sluaj (pritisak vetra na zaleen provodnik) nije obuhvaen propisima koji vae u Republici Srbiji pa on u ovom radu nije posebno razmatran. Osnovni pojmovi vezani za jednainu promene stanja Usvojie se na poetku oznake za odreene parametre provodnika: L duina provodnika (m), E - modul elastinosti provodnika (daN/mm2), - temperaturni koeficijent linearnog irenja (1/C), t temperatura (C), naprezanje provodnika (daN/mm2).

Aleksandar Babi 10/3162

17

Master rad

Poetno stanje dato je horizontalnom silom (horizontalnim naprezanjem) u najnioj taki ravnotene krive pri klimatskim uslovima definisanim koeficijentom dodatnog optereenja kdo1, i temperaturom t1. U tim uslovima, duina ueta je jednaka L1. Konano stanje ueta dato je novim klimatskim uslovima definisanim koeficijentom dodatnog optereenja kdo2 pri temperaturi t2, a to daje duinu ueta L2. Formula promene stanja upravo e omoguiti da se definie novo ravnoteno stanje i da se izrauna naprezanje 2u stanju (2), polazei od naprezanja 1u stanju (1). Ova jednaina objanjava injenicu da, prelazei iz poetnog ravnotenog stanja u konano ravnoteno stanje, ue trpi: elastino izduenje koje potie od varijacije sile i izduenje od termike dilatacije usled varijacije temperature.

Takoe, i raspon (a) moe da trpi varijaciju (a) ako oslonci nisu vrsti. Posmatra se opta jednaina za raspon (a). Prelazei iz poetnog stanja (1) u konano stanje (2), ue koji prelazi sa naprezanja 1 (temperature t1) na naprezanje 2(temperaturu t2), trpi: elastino izduenje: 1 1 E 2

= termiko izduenje:

(36)

= 1 2 1

(37)

Dakle, varijacija duine ueta L, pod istovremenim uticajem varijacije temperature i sile, izraava se kao: 1 1 E 2

= 2 1 = 1 2 1 +

(38)

Kada se prethodna jednaina podeli sa L1 i ubace izrazi za duinu provodnika dobija se sledea jednaina:

Aleksandar Babi 10/3162

18

Master rad

2 2 1 = 2 1 + +1= 1 E

2 2 + 42 2 2 2
1

2 41 2 2 2 1

(39)

Prethodni izraz nije sasvim taan jer izduenje L zavisi od ukupnog naprezanja F a ne samo od horizontalne komponente naprezanja . Greka koja se javlja u jednaini (39) smanjuje se uvoenjem srednje vrednosti ukupnog naprezanja, koje izaziva isto izduenje kao i stvarno promenljivo naprezanje. = 1 2 1
2

=
1

(40)

U jednaini (39) izraz (2- 1)/E treba zameniti izrazom (2L2- 1L1)/aE. Detaljni izrazi za jednainu promene stanja provodnika, kao i njihovo izvoenje, mogu se pronai u navedenoj literaturi. Neto su drugaiji pristupi u izvoenju u [4], u odnosu na [1] i [2], jer se tamo koristi sila umesto naprezanja. Treba napomenuti da se ponekad ide previe daleko sa tanou mehanikih prorauna provodnika, a pritom se zaboravlja da se radi o formulama baziranim na otpornosti materijala, sa konstantama i parametrima koji nisu matematiki. Obavljeni prorauni, ak i sa najpreciznijim metodama, bazirani su na pojednostavljenim pretpostavkama, prihvaenim, manje ili vie implicitno. Svrha ovog rada je da se napravi softverski alat koji koristi praktine proraune, pa e shodno tome na dalje biti date formule koje se koriste u praksi i koje podrazumevaju odreene aproksimacije. Pojednostavljena jednaina promene stanja koja se koristi u praksi (i u programu), preuzeta je iz [1], i moe se napisati u sledeem obliku: 3 + A 2 B = 0 U ovoj jednaini koeficijenti A i B imaju sledee vrednosti: a2 2 cos2 ref + m 2 24m

(41)

A = Ecos t t

(42)

= gde su:

a2 2 cos3 B 24

(43)

a duina raspona (m) E - modul elastinosti provodnika (daN/mm2)

Aleksandar Babi 10/3162

19

Master rad

- temperaturni koeficijent linearnog irenja (1/C) t temperatura za koju se trai naprezanje (C) tref referentna temperatura (C) m - maksimalno dozvoljeno naprezanje (daN/mm2) naprezanje u na temperaturi t (daN/mm2) ref - specifina teina provodnika pri referentnoj temperaturi (daN/m*mm2), ako ima leda uzima se ukupna specifina teina sa ledom B - specifina teina provodnika kod koeficijenta B (daN/m*mm2), ako ima leda uzima se ukupna specifina teina sa ledom - ugao izmeu linije koja spaja take veanja provodnika i linije horizontalnog rastojanja taaka veanja provodnika (raspona)

Koeficijent A se menja sa promenom temperature, dok se koeficijent B menja sa promenom dodatnog optereenja. U propisima koji vae u Republici Srbiji uzimaju se dva stanja pri kojima se mogu javiti maksimalna naprezanja provodnika, pri temperaturi -5C sa ledom i pri temperaturi-20C bez leda. U ovom softveru su podeena ta dva stanja kao referentna, ali je ostavljena mogunost da se postavi proizvoljan broj referentnih stanja sa razliitim temperaturama i dodatnim optereenjima. Postupak raunanja je takav da se uzima jedan od zadatih parova temperatura i dodatno optereenje (ili bez dodatnog optereenja) kao referentni i onda se raunaju naprezanja pri ostalim stanjima. Ako vai da je pri referentnim uslovima naprezanje provodnika najvee referentni uslovi su dobro odabrani, ako nije onda se uzima sledee stanje i postupak se ponavlja dok ne bude zadovoljen uslov da je naprezanje najvee pri referentnim uslovima. Kada se odabere referentno stanje onda se mogu pronai naprezanja na bilo kojoj temperaturi i dodatnom optereenju.

3.5. Idealni raspon Izvedena jednaina stanja provodnika polazi od pretpostavke da su take veanja provodnika fiksne. Kod dalekovoda visokog napona se koriste dve vrste stubova, zatezni i nosei, kao to je prikazano na slici 7. Zatezni stubovi su projektovani da podnose horizontalna i vertikalna naprezanja, kao i naprezanja usled udara vetra i kod njih su take veanja fiksne. Nosei stubovi su projektovani da podnose vertikalna naprezanja i naprezanja usled udara vetra. Kod noseih stubova se koriste nosei izolatorski lanci, koji omoguavaju taki veanja da se kree po odreenoj sfernoj povrini koju opisuje vrh izolatora.

Aleksandar Babi 10/3162

20

Master rad

Slika 7. Zatezno polje

Slika 8. Nosei i ugaono-zatezni stub Na slici 8. su prikazani nosei i zatezni stubovi. Rastojanje izmeu zataznih stubova se naziva zatezno polje. Tei se da rasponi u zateznom polju budu jednaki ali to u praksi nije mogue praktino nikada, jer je raspored stubova odreen uslovima na terenu, topologijom, objektima koji se ukrtaju i slino. Na slici 9. prikazano je jedno zatezno polje koje ima nejednake raspone. Ako su rasponi razliite duine pri promeni temperature provodnici u razliitim rasponima e se razliito izduivati i usled tog dolazi do pomeranja taaka veanja na noseim stubovima i zakoenja izolatorskih lanaca. Take veanja provodnika se pomeraju tako da naprezanje u svim rasponima ostaje isto. Jednainu stanja provodnika treba prilagoditi tako da se ona moe primeniti na celo zatezno polje. Ovo se radi tako to se jednaina stanja primeni na takozvani idealni raspon. Detaljno izvoenje jednaina pomou kojih se dobija idealni raspon dato je u [1], dok e ovde biti prikazani samo konani izrazi.

Aleksandar Babi 10/3162

21

Master rad

Slika 9. Zatezno polje sa nejednakim kosim rasponima

3 n 2 j=1 a j cosj ai cosa i = n j=1 a j n j=1 a j cosa i = ai cosa i = aj n j=1 cos

(44)

(45)
j

ai =

ai cosa i cosa i

(46)

U prethodnim jednainama oznake su sledee: ai - idealan raspon za zatezno polje (m) aj - pojedinani (stvarni) rasponi u zateznom polju j-ugao (izmeu prave koja spaja take veanja i horizontalne prave (raspona)) za svaki pojedinani raspon u zateznom polju ai-ugao za idealni raspon

Proraune naprezanja treba vriti sa idealnim rasponom, dok se stvarni ugibi za svaki raspon mogu dobiti kada se to naprezanje za idealni raspon uvrsti u jednainu za ugib.

3.6. Gravitacioni raspon Gravitacioni raspon predstavlja rastojanje od take veanja provodnika do temena lananice.On se najee koristi u projektantskoj praksi za proraun vertikalnih sila koje deluju na stub. Vertikalne sile na stub obino se izraavaju kao proizvod gravitacionog raspona i podune teine ueta. U programu koji je ovde predstavljen vertikalne sile na stub su raunate pomou jednaina (34) i (35), koje daju neto veu silu jer uvaavaju duinu linije provodnika. Njegova vrednost moe biti i negativna, kao to je prikazano na slici 10. Svrha gravitacionog raspona zato se ovde daje je to su veina tipskih stubova projektovani za neki gravitacioni raspon pa on moe biti orjentir prilikom izbora nekog odreenog tipa stuba.

Aleksandar Babi 10/3162

22

Master rad

Slika 10. Gravitacioni raspon

3.7. Sigurnosni razmak provodnika Sigurnosni razmak predstavlja rastojanje provodnika (delova pod naponom) i uzemljenih delova (zatitno ue) ili izmeu dva provodnika koje mora biti zadovoljeno pri svim klimatskim uslovima koji se mogu javiti u toku eksploatacije dalekovoda. Kod nadzemnog voda potrebno je odrediti rastojanje izmeu provodnika tako da pri asinhronom njihanju, u sredini raspona rastojanje izmeu provodnika ne postane manje od sigurnosnog razmaka. Da bi se ispunio ovaj uslov treba da se obezbedi da rastojanje izmeu provodnika pri temperaturi +40C i bez vetra bude vee ili jednakorastojanju D, koje je dato relacijom:

D = k f40 + l + SR gde su:

(47)

SR sigurnosni razmak za komutacione prenapone (cm) f40 - ugib provodnika odnosno zatitnog ueta na temperaturi +40C (cm) l - duina izolatorskog lanca od take veanja provodnika (cm). Za potporne izolatoratore, zatezne izolatorske lance i zatitnu uad l=0 k - koeficijent ija vrednost zavisi od rasporeda dva posmatrana provodnika odnosno provodnika i zatitnog ueta i odreuje se prema tabeli 1.

Aleksandar Babi 10/3162

23

Master rad

Tabela 1. Koeficijenti za proraun sigurnosnih razmaka

meusobnipoloaj posmatranih provodnika

k kmin Dmin(cm) ako je SR<Dmin

k = 4 + /25 6 60

k = 2 + /10 7 70

k = 4 + /5 14 140

U relacijama za k iz tabele 1, je ugao otklona provodnika u stepenima, koji se moe izraunati pomou relacije: Pv d 103 o S

tg = gde su:

(48)

Pv - pritisak vetra daN/m2 d - prenik provodnika odnosno zatitnog ueta (mm) 0 specifina teina provodnika bez leda daN/m*mm2 S - presek provodnika odnosno zatitnog ueta mm2

3.8. Ugib provodnika pri opadanju leda u susednim rasponima U propisima Republike Srbije trai se da sigurnosne visine iznad objekata moraju biti zadovoljene i kada dodatno optereenje postoji u prelaznom rasponu (raspon u kom dalekovod prelazi preko nekog objekta), dok u susednim rasponima nema dodatnog optereenja (led otpao). Ako se pretpostavi da su duine raspona priblino istih duina onda e pri jednakom optereenju u svim rasponima poloaj izolatorskih lanaca biti priblino vertikalan. Ako u nekom rasponu ostane dodatno optereenje dok ga u drugim rasponima nema ovo stanje e se promeniti i doi e do zakoenja izolatorskih lanaca, tj. doi e do naruavanja ravnotee horizontalnih naprezanja. Najvei otkolon izolatora e biti u rasponu u kojem je ostalo dodatno optereenja, dok e udaljavanjem od tog raspona otklon izolatora biti sve manji usled sve veeg izjednaavanja horizontalnih naprezanja tako da e u odreenom rasponu izolatorski lanci opet biti u vertikalnom poloaju. U ovom radu je za odreivanje ugiba u ovakvim uslovima primenjena metoda po Wzcisk-u.Ugib u prelaznom rasponu moe se izraunati pomou formule:

Aleksandar Babi 10/3162

24

Master rad

1 + = 0.5 1 + gde su:

1 +
2

+ 1 +

(49)

ugib u prelaznom rasponu na temperaturi -5C sa ledom (m) prelazni raspon (m) ( ) broj neoptereenih raspona levo, odnosno desno od prelaznog. Kada se prelazni raspon nalazi uz zatezni stub, n se uzima do 3, a kada se nalazi dalje od zateznog stuba, n se uzima najvie do 6, bez obzira na stvarni broj susednih raspona. ( ) prosena duina raspona levo, odnosno desno od prelaznog =
1

(50)

(51)

- specifina teina provodnika bez leda (daN/m*mm2) - specifina teina provodnika sa ledom (daN/m*mm2) ( ) korekcioni faktori koji zavise od toga gde se nalazi prelazni raspon

Ako je prelazni raspon uz zatezni stub, tj. prvi ili poslednji raspon u zateznom polju, korekcioni faktori Kl (Kd) imaju vrednosti date u tabeli tabela 2. Tabela 2. Korekcioni faktori za prvi raspon uz zatezni stub Materijal provodnika Aluminijum, aldrej Aluelik, bakar Broj susednih raspona (n) 1 2 2 2 1.94 1.94 3 i vie 1.86 1.80

Ako je prelazni raspon na nekom drugom mestu, tj. nije do zateznog stuba, korekcioni faktori Kl (Kd) imaju sledee vrednosti date u tabeli tabela 3. Tabela 3. Korekcioni faktori za raspon koji nije uz zatezni stub Poloaj prelaznog raspona Prelazni raspon je drugi od zateznog stuba Bilo koji drugi poloaj prelaznog raspona
Aleksandar Babi 10/3162

Korekcioni faktori Kl (Kd) 0.97 0.95

25

Master rad

Poseban sluaj je kada ima tri raspona, a prelazni je u sredini. U tom sluaju korekcioni faktori Kl i Kd imaju istu vrednost:

Kl = Kd = 1.1

3.9. Otklon izolatorskog lanca Otklon izolatorskog lanca na noseem stubu je problem koji posebno treba posmatrati na dalekovodima gde se javljaju jaki vetrovi, jer je to parametar koji najvie utie na otklon izolatorskog lanca ka uzemljenim delovima stuba. Takoe, nosei stubovi se ponekad koriste, zbog manje cene, na mestima gde postoje mali uglovi skretanja trase i u tom sluaju se moe javiti konstantan otklon izolatora ka konstrukciji stuba.Otklon izolatora je prikazan na slici 11.

Slika 11. Otklon izolatorskog lanca ka stubu i sile koje deluju na izolatorski lanac U normalnim sluajevima postoje vertikalne sile nastale od teine provodnika i dodatnog optereenja koje deluju na izolator, kao i pritisak vetra na izolator i provodnik. U propisima se ne razmatra istovremeno delovanje vetra i dodatnog optereenja, te stoga u ovom radu taj sluaj nije razmatran. Ugao otklona izolatora pri dejstvu vetra moe se izraunati iz uslova ravnotee momenata. Na slici 11. prikazane su sile koje deluju na izolator.

cos = + 2 2

(52)

Aleksandar Babi 10/3162

26

Master rad

tg =

+ +

2 2

(53)

= 103 = = = 1 + 2 2

(54)

(55)

(56)

(57)

U prethodnim jednainama oznake imaju sledee znaenje: tg ugao otklona izolatora () sila vetra na provodnik (daN) sila vetra na izolator (daN) teina provodnika (daN) teina izolatora (m) duina izolatora (m) povrina izolatora (m) srednji raspon (poluzbir susednih raspona) (m) gravitacioni raspon (m) specifina teina provodnika (daN/m mm2) prenik provodnika (mm) popreni presek provodnika (mm2) pritisak vetra (daN/m2) aerodinamini koeficijent ( = 0.7 za jednostruke provodnike, = 0.5 za provodnike u snopu)

U sluaju kada postoji skretanje na noseem stubu javljaju se i horizontalne sile koje deluju na izolator, a jednaina ravnotee momenata proiruje se silama zatezanja provodnika. Skretanje trase je prikazano na slici 12. Vetar moe da deluje u smeru simetrale unutranjeg ugla loma trase ili u suprotnom smeru. Kako je od interesa da se proveri maksimalni ugao otklona izolatora u konanoj relaciji za otklon uzet je znak plus. + 2 2 2 2
2

cos = + + +
2 2

(58)

(59)

Aleksandar Babi 10/3162

27

Master rad

Slika 12. Skretanje trase na noseem stubu

3.10. Proraun duine optikog ueta (OPGW) za bubanj Zbog visoke cene optikog ueta u praksi se trai da proraun duine ueta koja je potrebna za montau bude to precizniji, kako se ne bi stvarali nepotrebni trokovi. Postupak za proraun duine ueta najee daje proizvoa, i proraunata duina moe varirati u zavisnosti od postupka, ali su te varijacije zanemarljive. Ovde se navodi jedan od postupaka koji se koristi u praksi. Na slici 13. je prikazana skica deonice za montau optikog ueta.

Slika 13. Deonica montae OPGW ueta Duina ueta u svakom rasponu se moe izraunati prema formuli (24), dok je suma tako izraunatih duina raspona jednaka duini zateznog polja. Ukupna duina na deonici montiranja se moe dobiti kao zbir duina u zateznim poljima i oznaava se sa LL. Duina za nastavljanje optikog ueta u nastavnim spojnicama na zateznim stubovima sa strane deonice montae na kojoj se nalazi vuna maina se moe izraunati na sledei nain:

Aleksandar Babi 10/3162

28

Master rad

= + 5

(60)

gde Hvrh predstavlja visinu take veanjaoptikog ueta od zemlje izraenu u metrima. Duina ueta za mostove na prolaznim ugaono-zateznim stubovima se uzima da je 2m po stubu, pa se ukupna duina mostova rauna kao:

= 2

(61)

gde n predstavlja ukupan broj ugaono-zateznih stubova sa prolaznim veanjem na deonici montae. Duina ueta na strani gde se nalaze bubanj/konica zavisi od udaljenosti bubnja od stuba. Horizontalnu udaljenost bubnja/konice od stuba definie proizvoa i ona se kree od 1.8 Hvrh do 2 Hvrh. U ovom programu je prilikom prorauna uzeto da je ta udaljnost 2 Hvrh. Prema ovome duina ueta potrebna za montau se moe izraunati kao: + 2

(62)

Prethodne vrednosti kada se saberu dobije se tana vrednost duine ueta potrebne za montau. Meutim u praksi se uvek javljaju nepredviene okolnosti, pa se na ovako izraunatu duinu dodaju odreene rezerve. Rezerva ueta za ostatak na bubnju i na poetku kod vune arapice se uzima da je 30m (LR=30 m). U sluaju kada je na jednom bubnjuduina ueta za dve (ili vie) sekcije montae tada se uzima rezerva od 10m (u sluaju dve sekcije) za manipulaciju i zatitu krajeva ueta. Ova duina je oznaena kao LS. Zbog netanosti proizvodnje uzima se odreeni procenat rezerve duine, i on zavisi od proizvoaa. Taj procenat obino ne prelazi 1%, i u softveru je uzeta ova vrednost. Konaan izraz za duinu ueta potrebnog za isporuku se moe napisati kao:

= 1.01 ( + + + + ) (+ )

(63)

Mora se napomenuti da u programu nije predvieno da se na jednom bubnju nalaze duine ueta za dve ili vie sekcija montae. Razlog za ovo je to to postoji veliki
Aleksandar Babi 10/3162 29

Master rad

broj proizvoaa koji imaju razliite duine ueta koje isporuuju na jednom bubnju pa tu vrstu prorauna nije mogue obuhvatiti formulom. Program rauna konanu vrednost koja daje duine ueta po sekciji montae, a u sluaju kada su te sekcije dovoljno kratke da moe vie njih da se stavi na jedan bubanj tada treba dodati i duinu LS u zavisnosti od broja sekcija na jednom bubnju. 3.11. Proraun sila koje deluju na stub U toku eksploatacionog veka dalekovoda na stubove deluju razne sile. Postoje sile od zatezanja provodnika, teine provodnika, teine dodatnog optereenja, udara vetra, teine ovesne opreme. Potrebno je obezbediti da stub u toku svog veka bez oteenja podnese sve sile koje na njega deluju. U praksi je nemogue obuhvatiti sve sluajeve optereenja stuba koji se mogu javiti, pri emu se ovde misli najvie na dodatna optereenja usled snega i leda, kao i udara vetra. Ovi parametri se najee pri proraunima uzimaju na osnovu najveih vrednosti koje su se javile u periodu od 5 ili 10 godina, ali to nikada nije garancija da se klimatski uslovi nee pogorati. Stubovi su graevinski projekti i projektuju se sa nekim pretpostavkama o pritisku vetra, dodatnom optereenju, kao i veliini raspona za koji mogu da se primene. Posao elektro inenjera je da prorauna sile koje se javljaju na svakom stubnom mestu i da onda odabere stub koji e zadovoljiti proraunate sile, tj. stub ije su sile za koje je projektovan vee od onih koje se javljaju na konkretnom stubnom mestu. Sile koje deluju na stub i razni sluajevi optereenja se daju u katalogu stuba u obliku tabele sila. Tabela sila u katalogu se izrauje na osnovu pravilnika za projektovanje dalekovoda. U ovom programu sile se raunaju prema sluajevima optereenja stuba iz Pravilnika o tehnikim normativima za izgradnju nadzemnih elektroenergetskih vodova nazivnog napona od 1 kV do 400 kV. Da bi bilo jasnije o kojim sluajevima optereenja se radi, ovde e biti dat izvod iz pravilnika koji se odnosi na proraun sila na stub. Izvod iz Pravilnika o tehnikim normativima za izgradnju nadzemnih elektroenergetskih vodova nazivnog napona od 1kV do 400kV (Sl. list SFRJ 65/88 i SRJ 18/92): lan 68. Normalna optereenja su: 1. za sve vrste stubova (nosee i zatezne): a) optereenje pri ijem se proraunu uzima: teina stuba, izolatora, pribora, provodnika i zatitne uadi; teina dodatnog optereenja na provodnicima i zatitnoj uadi; rezultanta pune sile zatezanja svih provodnika i zatitne uadi s obe strane stuba;

Aleksandar Babi 10/3162

30

Master rad

b)

optereenje pri ijem se proraunu uzima: teina stuba, izolatora, pribora, provodnika i zatitne uadi; pritisak vetra na stub i na sve provodnike i zatitnu uad upravno na vod odnosno u pravcu simetrale ugla trase; rezultanta od dve treine sile zatezanja svih provodnika i zatitne uadi s obe strane stuba;

c)

optereenje pri ijem se proraunu uzima: teina stuba, izolatora, pribora, provodnika i zatitne uadi; pritisak vetra na stub i na sve provodnike i zatitnu uad u pravcu voda odnosno upravno na simetralu ugla trase; rezultanta od dve treine sile zatezanja svih provodnika i zatitne uadi s obe strane stuba;

2. Samo za zatezne stubove:

a)

Optereenje pri ijem se proraunu uzima: teina stuba, izolatora, pribora, provodnika i zatitne uadi; dve treine sile zatezanja provodnika i zatitne uadi sa jedne strane stuba;

lan 69. Vanredna optereenja su: 1. za nosee stubove:

a)

Optereenja pri ijem se proraunu uzima: teina stuba, izolatora, pribora, provodnika i zatitne uadi; teina dodatnog optereenja na provodnicima i zatitnoj uadi; polovina sile zatezanja jednog provodnika u snopu-etvrtina sile zatezanja provodnika jednog snopa;

2. za zatezne stubove i za ugaone nosee stubove sa uglom skretanja trase manjim od 20:
a)

optereenje pri ijem se proraunu uzima: teina stuba, izolatora, pribora, provodnika i zatitne uadi; teina dodatnog optereenja na provodnicima i zatitnoj uadi; puna sila zatezanja svih provodnika i zatitne uadi u oba pravca trase, osim jednog provodnika odnosno jednog zatitnog ueta sa jedne strane a za vodove sa provodnicima u snopu puna sila zatezanja svih snopova provodnika i zatitne uadi u oba pravca trase, osim jednog snopa odnosno jednog zatitnog ueta sa jedne strane stuba.

Aleksandar Babi 10/3162

31

Master rad

lan 70. Pri izraunavanju naprezanja stubova treba uzeti u obzir:

1.

teina provodnika i zatitne uadi i teina dodatnog optereenja izraunate za gravitacioni raspon stuba definisan u lanu 2 ovog Pravilnika; pritisak vetra na provodnike i zatitnu uad u pravcu simetrale ugla trase izraunat za poluzbir susednih raspona bez kakve redukcije s obzirom na ugao trase; pritisak vetra na provodnike i zatitnu uzad u pravcu simetrale ugla trase izraunat za poluzbir susednih raspona, sa redukcijom s obzirom na poloaj za poluzbir susednih raspona, sa redukcijom s obzirom na poloa provodnika i zatitne uadi prema pravcu vetra, ali tako da je bar jednak etvrtini pritiska u pravcu simetrale ugla trase; ako nije odreeno koji je provodnik, zatitno ue ili strana stuba u pitanju, uzima se najnepovoljniji sluaj.

2.

3.

4.

Da bi se izraunale sile u sluajevima optereenja koji su napred opisani potrebno je da se znaju sile koje deluju od provodnika sa svake strane posebno, kao i vertikalne sile od dodatnog optereenja, izolatora i opreme. Na slici 14. su prikazane sile koje deluju na stub. Projekti stubova se daju sa silama koje su razloene po komponentama x, z i z. Komponenta sile x je sila u pravcu konzole, komponenta sile z je u pravcu trase voda, dok komponenta sile z predstavlja vertikalnu silu na stub u taki veanja.

Slika 14. Sile koje deluju na stub

Aleksandar Babi 10/3162

32

Master rad

Glavne sile koje deluju na stub su: 1. Maksimalna horizontalna sila zatezanja provodnika: = (64)

2. Sila od teine faznih provodnika i izolatora sa dodatnim teretom koja deluje po z-osi: = 1 + 2 + ()1 + ()2 3. Sila usled dejstva vetra na provodnik: = (66) (65)

U prethodnim jednainama sile V1 i V2 se dobijaju iz relacija (34) i (35) kada se dobijene vrednosti vertikalnog naprezanja podele poprenim presekom provodnika. Ove sile se menjaju kontinualno sa promenom temperature i diskontinualnousled pojave dodatnog optereanja. Vertikalne sile G(d)i1 i G(d)i2 predstavljaju sile od teine izolatora i ovesne opreme. Indeks u zagradi oznaava da te teine mogu biti sa i bez leda. Ovaj parametar se najee uzima kao neka iskustvena vrednost, i u programu se unosi kao jedan od ulaznih podataka. Pri tome se posebno unose vrednosti teine izolatora sa ledom i bez leda. Horizontalna sila Fh predstavlja horizontalnu silu zatezanja provodnika koja se javlja u temenu lananice, i ona se mora razloiiti na svoje x i y komponente, kako bi se te komponente sile mogle uporediti sa silama za koje je projektovan stub. Sila od vetra deluje na provodnik na duini srednjeg raspona. Srednji raspon predstavlja poluzbir susednih raspona. U jednaini (66) asr predstavlja srednji raspon, d je prenik ueta, Pv pritisak vetra, dok je c aerodinamini koeficijent ueta. Koeficijent c se uzima u proraunima da ima vrednost 1. On je u sutini manji od jedinice jer je ue oblo, ali kada se uzme vrednost jedan, tada su prorauni na strani sigurnosti, pa je ovo razlog zato se usvaja da je koeficijent c jednak jedinici. Sile koje se javljaju u karakteristinim sluajevima optereanja po pravilniku su prikazane u tabeli 4. U tabeli 4 indeks 1 oznaava silu koja deluje sa jedne strane stuba, dok indeks 2 predstavlja sile sa druge strane.

Aleksandar Babi 10/3162

33

Master rad

Tabela 4. Sluajevi delovanja sila na stub Sluaj optereenja A Normalno optereenje B lan 68.1 C lan 68.2 D = Vx = 1 + 2 = 2 + 3 2 = 3 2 1 3 2 2 2 Vz = 1 2 2 = 3 2 = + 3 2 2 = 1 3 2 = 2 2 2 Vz = = = = =

Vanredno optereenje E lan 69.1

= 2

3.12. Uzduni profil terena Prilikom projektovanja dalekovoda veoma je bitno poznavati oblik terena preko kojeg dalekovod prolazi, kako bi se pravilno odredile visine stubova i duine raspona. Kako je koridor dalekovoda relativno uzak, teren se predstavlja pomou uzdunog profila, koji predstavlja presek vertikalne ravni koja sadri osu dalekovoda i povri terena. Podaci o terenu dobijaju se iz merenja koja obavljaju geometri. Merenja se obavljaju tako to geometri prelaze trasu priblino oko ose dalekovoda i mere koordinate taaka pomou preciznih geometarskih ureaja. Time se dobija mrea taaka oko ose dalekovoda iz koje se moe odrediti popreni profil terena. Svaka izmerena taka je opisana svojim koordinatama (x,z,z). Popreni profil se dobija tako to se odrede horizontalna rastojanja izmeu susednih taaka i to rastojanje predstavlja stacionau koja poinje da se izraava od vrednosti nula, tj. od prvog stuba dalekovoda, dok vrednost z koordinate predstavlja kotu terena u odreenoj taki. Idealan sluaj merenja (snimanja) terena bi bio kada bi sve izmerene take bile na osi dalekovoda kako je to prikazano na slici 15. Kada bi ovako bila snimljena trasa onda bi se stacionaa za popreni profil odredilana sledei nain. Prvo bi se odredila rastojanja izmeu susednih taaka di, gde i ima vrednost od 1 do n-1 (n - broj snimljenih taaka).

+ 1

(67)

Aleksandar Babi 10/3162

34

Master rad

Kada su poznata rastojanja izmeu susednih taaka onda se mogu odrediti stacionae taaka pomou sledee formule (stacionaa e se oznaiti sa x):

= 1 + 1

(68)

gde j ide od 2 do n (broj snimljenih taaka), a vrednost x1 je jednaka nuli. Kota svake take se oznaava sa z i njoj se dodeljuje vrednost z koordinate snimljene take. Kada se ovako dobijene take x i z (stacionaa i kota terena) nacrtaju u pravouglom koordinatnom sistemu i poveu linijama izmeu svake susedne take dobija se poduni profil terena. Meutim, u praksi nije mogue da se take snime tako da se nalaze tano na osi dalekovoda, ve se nalaze u blizini ose, pa se koristi sledei postupak za odreivanje podunog profila terena kako je prikazano na slici 16.

Slika 15. Idealno snimljene take za odreivanje poprenog profila terena

Prvo se odredi trasa dalekovoda koja je odreena poloajem stubova, koji su na slici 16. predstavljeni brojevima od 1 do 8. Na uveanom detalju izmeu stubova 4 i 5 prikazan je princip odreivanja take koja se koristi za izradu poprenog profila. Ako se uzme da je taka 4 poetak poprenog profila, a taka 5 kraj, tada se izmeu tih taaka moe povui prava (smatra se da su koordinate stubnih mesta poznate). Ova prava seoznaava kao p1. Kroz proizvoljnu snimljenu taku (A) moe se povui prava p2 koja je normalna na pravu p1 i see je u taki B. Rastojanje izmeu taaka A i B predstavlja minimalno rastojanje izmeu ose dalekovoda i snimljene take. Ako je to minimalno rastojanje manje od vrednosti rastojanja d onda se kota te take
Aleksandar Babi 10/3162

35

Master rad

(A)pridruuje koti take B, dok se x i z koordinata take B dobijaju iz preseka pravih p1 i p2. Ako je rastojanje izmeu taaka A i B vee od rastojanja d snimljena taka se ne rauna i prelazi se na sledeu snimljenu taku. Dalje je postupak odreivanja stacionae isti kao i u sluaju idealno snimljne trase. Rastojanje d moe imati proizvoljnu vrednost, u zavisnosti od konfiguracije terena, u ravniarskim predelima 15m nee praviti veliku greku, dok ista ta vrednost u planinskim krajevima moe uiniti znatnu greku. U programu je podeena vrednost od 5m, za koju se moe smatrati da je optimalna i nee praviti veliku greku.

Slika 16. Snimljene take za odreivanje poprenog profila terena

Aleksandar Babi 10/3162

36

Master rad

4.

SOFTVER ZA MEHANIKI PRORAUNDALEKOVODA

4.1. Cilj izrade softvera (alata) Prilikom projektovanja dalekovoda visokog napona neophodno je uraditi veliki broj prorauna, koji se u dananje vreme obavljaju pomou raunarskih softvera. Inenjeri prilikom projektovanja mogu da koriste specijalizovane, vienamenske, softvere za projektovanje uz dodatnu upotrebu nekog od softvera za tabelarne proraune. Kod korienja takvih softvera postoje odreena ogranienja kao to su: velika cena, dugi vremenski period za implementaciju i obuku. Zbog toga projektanti esto izrauju sopstvene softvere, softverske alate, koji su orijentisani za reavanje konkretnih zahteva.Cilj izrade softverskog alata je laki i bri mehaniki proraun dalekovoda.Program kao alat, koji je ovde predstavljen,nastao je iz potrebe da se projektantima to je mogue vie olaka mehaniki proraun dalekovoda. Za izradu softvera koji je ovde opisan korien je softverski paket MatLab i njegov modul za izradu korisnikog interfejsa MatLab GUI (Graphical User Interface). U softveru je predvieno da se ulazni podaci uitavaju iz Excel fajla (.xls ili .xlsx), dok bi se izlazni rezultati dobijali u vidu tekstualnih fajlova, Excel fajlova i skript fajlova za crtanje profila dalekovoda u AutoCad-u. Detaljan opis ulaznih podataka i izlaznih rezultata je objanjen kasnije u radu.

4.2. Funkcije softvera Funkcije softvera su da odredi: jednainu promene stanja provodnika, idealni raspon, ugib lananice za proizvoljnu temperaturu, gravitacioni raspon, srednji raspon, sigurnosni razmak provodnika, otklon izolatorskog lanca, proraun duine optikog ueta (OPGW) za bubanj, proraun sila koje deluju na stub, uzduni profil terena.

Interfejs programa organizovan u panele omoguuje: unos ulaznih podataka za dalekovod, unos ulaznih podataka o primenjenom tipu ueta, podeavanje opcija prorauna i ispisa izlaznih rezultata, glavne proraune (ugibe, sile, crtanje profila,...) proraune sigurnosnih razmaka u sredini raspona prema formulama datim u poglavlju 3.7.

Aleksandar Babi 10/3162

37

Master rad

4.3. Korisniki interfejs Prilikom konstruisanja korisnikog interfejsa teilo se da on bude to je mogue jednostavniji. Razlog za ovo je da se projektant prilikom projektovanja ne bi previe zamarao i da bi mu rad sa softverom bio to je mogue prijatniji i jednostavniji. Izgled interfejsa je prikazan na slici 17. Kao to se vidi interfejs je predstavljen kao celina koja se sastoji iz etiri panela. Paneli sa rednim brojevima od jedan do tri predstavljaju opcije vezane za glavne proraune u softveru, dok je panel sa rednim brojem etiri nezavisan i koristi se za proraune sigurnosnih razmaka u sredini raspona. Panel broj 1-Ulazni podaci o rasponima, naprezanjima i dodatnim optereenjima Funkcija ovog panela je unos ulaznih podataka za dalekovod. Unos podataka podrazumeva unos naziva fajla u kome se nalaze podaci o paramerima dalekovoda. Omoguuje dva naina unosa podataka: unos podataka kao liste koordinata sa pripadajuim podacima (ovaj nain unosa predvien je kada se projektuje novi dalekodod tj. kada se kree sa podacima o terenu preko kojeg dalekovod prelazi, i kada se odrede preliminarne lokacije stubnih mesta) unos podataka pojedinani rasponi, zatezna polja(ovaj nain unosa podataka je predvien kada su potrebne tabele ugiba ili crtanje lananice prilikom projektovanja neke adaptacije, recimo ubacivanja jednog stuba ili zamene provodnika u jednom zateznom polju)

Panel broj 2-Podaci o fizikim parametrima ueta koje se primenjuje Na panelu broj dva nalaze se polja za unos ulaznih podataka o primenjenom tipu ueta. Omoguuje dva naina izbora ueta: korienje podataka iz baze uadi (biraju se iz padajueg menija) unos podataka o fizikim parametrima ueta koje nije u bazi

Panel broj 3-Odabir opcija prorauna i ispisa izlaznih rezultata Na panelu broj tri nalaze se opcije za podeavanje opcija prorauna i ispisa izlaznih rezultata.

Aleksandar Babi 10/3162

38

Master rad

Slika 17. Izgled korisnikog interfejsa

Aleksandar Babi 10/3162

39

Master rad

Omoguuje izbor sledeih opcija: izbora temperature pri kojoj se nakuplja led koeficijenata izuzetnih dodatnih optereenja (ovo je potrebno prilikom provere izuzetnih dodatnih naprezanja koja se javljaju prilikom pojave dodatnih optereenja koja nisu uobiajena za odreeno podruje preko kojeg prelazi dalekovod) temperature pri kojoj se crta lananica odabir graninih uglova za proraun maksimalnih sila (potrebno prilikom raunanja sila za tipske stubove, tj. kada se podese ovi uglovi softver uzima maksimalne sile od svih stubnih mesta koja spadaju u granice i daje ih kao tabele sila za odreeni tip stuba) podeavaju razmere za visine i duine na uzdunom profilu trase rastojanje sigurnosne lananice (slui za proveru sigurnosnih razmaka) broj provodnika po fazi kada su u snopu (bitno prilikom prorauna sila na stub, nije isto ako postoji vie provodnika u snopu) opcija odabira za pravljenje skript fajla za crtanje u AutoCad-u (slui za generisanje skript fajla koji crta uzduni profil trase u AutoCad-u) podeavanje visinskih razlika taaka veanja na nulu ispis tabele ugiba u tekstualni dokument ispis tabela sila u tekstualni dokument upis srednjih i gravitacionih raspona u Excel dokument (podaci koji su ovde ispisani mogu se koristiti za proraun sila na stubove u Excel-u) ispis liste duina OPGW ueta potrebnih za isporuku (sreena lista sa detaljnim pregledom duina potrebnih za montau i naruivanje OPGW ueta) crtanje profila dalekovoda u MatLab-u ispis vektora ugiba za proraun sigurnosnih razmaka

Panel broj 4-Proraun sigurnosnih razmaka u rasponu Panel broj etiri je deo softvera za proraun sigurnosnih razmaka u rasponu. Ovaj deo softvera omoguuje da se proraunaju sigurnosni razmaci u sredini raspona prema formulama datim u poglavlju 3.7.

4.4. Ulazni podaci Predvieno je da se ulazni podaci o dalekovodu unose kao Excel dokument. Ovakav nain unosa je praktian jer je Excel pogodan za sortiranje i prethodnu obradu podataka o elementima dalekovoda. 4.4.1. Ulazni podaci u Excel dokumentu za glavne proraune Sadraj ulaznog Excel dokumenta i raspored podataka po kolonama ili vrstama zavisi od toga koji nain unosa podataka se koristi.

Aleksandar Babi 10/3162

40

Master rad

Unos podataka kao liste koordinata sa pripadajuim podacima Sadraj ulaznog Excel dokumenta: koordinate stubnih mesta (daju se u formi (x,z,z)), visina stuba (ovde se unosi visina stuba do donje konzole, ili do vrha stuba u zavisnosti da li se prorauni rade za provodnik ili zatitno ue), indeks zataznog stuba(ovaj indeks slui za oznaku stubnog mesta na kojem se nalazi zatezni stub), maksimalno odabrano naprezanje (daje su u daN/mm2, i unose sa za svako zatezno polje), koeficijent dodatnog optereenja (unosi se za svako zatezno polje), pritisak vetra u svakom zateznom polju (daje su u daN/m 2), pritisak vetra na izolator (daje se za svaki izolator posebno, ovo je potrebno pri proraunu sila na stubove), teina izolatora bez leda (potrebno pri proraunu sila na stubove), teina izolatora sa ledom (potrebno pri proraunu sila na stubove), duina izolatorskog lanca (potrebno pri proraunu sigurnosnih razmaka), povrina izolatorskog lanca (potrebno pri proraunu sila na stubove), tip stuba (potrebno pri proraunu sigurnosnih razmaka), ugao skretanja (potrebno pri proraunu sigurnosnih razmaka), broj stuba sa nastavnom spojnicom (potrebno pri proraunu duina OPGW ueta), pozicije KB (konica i bubanj) i VM (vuna maina) (potrebno pri proraunu duina OPGW ueta)

Unos podataka - pojedinani rasponi, zatezna polja Prilikom ovog naina unosa podataka potrebno je da Excel dokument sadri listove sa tano odreenim nazivima. Sadraj ulaznog Excel dokumenta: list "a" (sadri vrednosti raspona, svaka vrsta predstavlja jedno zatezno polje) list "h" (sadri vrednosti visinskih razlika, svaka vrsta je jedno zatezno polje, mora se voditi rauna o znaku, ako je leva taka veanja via od desna tada je visinska razlika negativna) list "sigmam" (predstavlja maksimalna odabrana naprezanja, vektor kolona u kojoj je svaka vrsta naprezanje za pojedinano zatezno polje) list "kdo" (vekrot kolona sa podacima o koeficijentima dodatnih optereenja za svako zatezno polje)

4.4.2. Ulazni podaci u Excel dokumentu za proraune sigurnosnih razmaka Prilikom prorauna sigurnosnih razmaka u rasponu potrebno je posebno uneti podatke. Razlog za ovo je to sto su prilikom ove vrste prorauna potrebni podaci o dva ueta, dok je u glavnim proraunima obuhvaeno samo jedno ue. Unoenje
Aleksandar Babi 10/3162 41

Master rad

ovih podataka ne oduzima mnogo vremena, i softver zadrava svoju jednostavnost ne ugroavajui funkcionalnost. Prilikom ovih prorauna koriste se podaci iz dva Excel dokumenta. Jedan dokument je onaj u kojem se nalaze podaci za glavne proraune i njegov naziv je na panelu jedan. Drugi je Excel dokument sa podacima o projektima stubova. Pored podataka upisanih u poglavlju 4.4.1 u Excel dokument za proraun sigurnosnih podataka je potrebno dodati isledee podatke: ugib svih uadi u svim rasponima (daju se kao vektori kolone u kojem je svaka vrsta ugib u jednom rasponu,daju se na listu sa nazivom "f40") ugo otkolna svih uadi (daju se kao vektori kolone za svako ue ponaosob, daju se na listu sa nazivom "otklon uzeta")

Sadraj dokumenta sa podacima o projekima stubova podrazumeva podatke o rasporedu provodnika u glavi stuba i sadri sledee podatke: koordinate taaka veanja u glavi stuba (koordinatni poetak je na poetku glave stuba, z-osa je osa stuba, x-osa je u ravni konzola), ove koordinate se nalaze na posebnom listu za svaki tip stuba spisak stubova (predstavlja spisak svih listova na kojima se nalaze podaci o rasporedu provodnika u glavi stuba), ovaj spisak se nalazi na posebnom listu ije se ime unosi na interfejs

4.5.

Izlazni razultati

Izlazni razultati predstavljaju osnovne proraune i proraune sigurnosnih razmaka u rasponu. Nakon pokretanja softverskog alata izvravaju se svi prorauni koji su opisani u poglavlju 3. Izlazni rezultati koji se dobijaju su sledei: tabele ugiba - slue za montau provodnika, kao i za proveru maksimalnih ugiba, dobijaju se u obliku tekstualnog dokumenta i pogodne su za dalju obradu i ulaganje u projektnu dokumetaciju, tabele sila - slue za proveru sila koje deluju na stubnim mestima, pomou njih se moe proveriti da li e odreeni tipski stub moi da se primeni na konkretnom stubnom mestu, daju se u obliku tekstualnog dokumenta, izvetaj o srednjim i gravitacionim rasponima u Excel-u - ovo je pogodno za proveru sila na stubove kao i za orjentaciono odreivanje tipa stuba koji moe da se primeni na odreenom stubnom mestu, jer su stubovi najee projektuju za odreeni gravitacioni i srednji raspon otklon izolatorskog lanca - ovo je bitno pri proraunu minimalnog rastojanja uzemljenih delova stuba od provodnika tabela duina OPGW ueta - zbog visoke cene OPGW ueta potrebno je da njegova duina bude to preciznije proraunata i u Excelu se daje detaljan izvetaj prorauna prema postupku opisanom u 3.9,

Aleksandar Babi 10/3162

42

Master rad

skript fajl za crtanje profila u AutoCad-u - ovaj fajl sadri komande i podatke koji su potrebni da se nacrta uzduni profil terena sa izgledom dalekovoda u AutoCad-u, ovo je bitno jer je uzduni profil dalekovoda jedan od glavnih priloga projektne dokumentacije, podaci o sigurnosnim razmacima - sigurnosni razmaci nikad ne smeju biti manji od dozvoljenih, izvetaj se daje samo za razmake koji nisu zadovoljeni kao i razliku stvarnog i potrebnog rastojanja

Aleksandar Babi 10/3162

43

Master rad

5. PRIMER PRORAUNA 5.1. Glavni prorauni

U ovom poglavlju bie prikazani primeri izlaznih rezultata koji se dobijaju pokretanjem softvera. Prvo e biti prikazan primer osnovnih prorauna koji se dobijaju kada se oznae sva polja na panelu 3, tj. format izlaznih rezultata, kao i primer profila nacrtanog u AutoCad-u. Zatim e biti prikazan primer prorauna sigurnosnih razmaka u rasponu i kako se u ovim proraunima mogu iskoristiti rezultati iz glavnih prorauna. Kao primer za prikazivanje uzet je dalekovod Krnovo Brezna u Crnoj Gori. Ovaj dalekovod je karakteristian po tome to prelazi preko brdovitog predela pa je dobar za demonstraciju rada softvera. Na slici 18. prikazan je izgled interfejsa sa popunjenim ulaznim podacima kao i oznaenim opcijama za izlazne podatke. Sa leve strane slike 25. se mogu videti dokumenti iz kojih se uitavaju ulazni podaci. Potrebno je da ulazni dokumenti budu u istom folderu kao i softver. Na slici 19. prikazan je komandni prozor posle zavrenih prorauna. Na njemu se moe videti primer kako izgleda tabela ugiba. Sa leve strane u tekuem folderu su se pojavili novi fajlovi. Pojavila su se dva tekstualna fajla sa nazivima tabela ugiba.doc i tabele sila - za svako stubno mesto i maksimalne.doc u koja su upisane tabele ugiba i sile na stubove. Table ugiba su nesto drugaije upisane u tekstualni fajl nego to su prikazane u komandnom prozoru, jer je predvieno da se te tabele ulau u dokumentaciju, dok tabele iz komandnog prozora slue za kontrlisanje prorauna. Razlika je jedino ta to se u tekstualni dokument ne upisuju poslednje dve kolone sa slike 19, koje predstavljaju ugibe i naprezanja pri izuzetnim dodatnim optereenjima. to se tie tabela sila one se upisuju u tekstualni dokument na isti nain kako su prikazani i u komandnom prozoru. Primer kako se ispisuju tabele sila u tekstualni dokument dat je na slici 20. Sa leve strane slike 19. mogu se videti i dva skript fajla koja slue za crtanje profila dalekovoda u AutoCad-u sa nazivima profil DV kompletan.scr i profil DV sreen, kao i dva nova Excel fajla koja imaju nazive gravitacioni i srednji rasponi.xls i podaci za sigurnosne razmake.xls.

Aleksandar Babi 10/3162

44

Master rad

Slika 18. Primer unosa podataka na interfejsu

Aleksandar Babi 10/3162

45

Master rad

Slika 19. Komandni prozor posle izvrenih prorauna

Aleksandar Babi 10/3162 46

Master rad

Pokretanje skript fajlova vri se prostim prevlaenjem fajla na radnu povrinu u AutoCad-u. Razlika izmeu skript fajlova je u predstavljanju profila. Kompletan profil predstavlja profil koji je laki za orjentaciju i bolje sagledavanje terena jer predstavlja poduni profil terena kao jednu liniju iji je poetak kod prvog stuba a kraj kod poslednjeg. Ovakav isti profil se crta u MatLab grafikom prostoru. Na ovom profilu su zatezni stubovi oznaeni tako to imaju due linije da bi bili uoljiviji, i u MatLab-u su oznaeni plavom bojom, dok nosei stubovi imaju visinu do tacke veanja i u MatLab-u imaju crnu boju. Primeri ovog profila u MatLab-u i AutoCad-u dati su na slikama 21 i 22. Sreen profil je predvien za ulaganje u projektnu dokumentaciju i na njemu postoji niz detalja kako bi onaj ko pregleda tu dokumentaciju mogao to jasnije da sagleda situaciju. Ovo je bitno zbog toga sto profile pregleda veliki broj ljudi, ukljuujui i ljude koji nisu iz struke, kao to su recimo urbanisti, pa se mora dati to detaljniji opis trase dalekovoda i podunog profila trase. Primer sreenog profila dat je na slici 23. Na slici 24. se moe na uveanom detalju videti da sreeni profil sadri tablicu sa informacijama o kulturi zemljita preko kojeg prelazi dalekovod kao i o stacionai merene take profila i njenoj koti. Takoe se moe videti i da je svako zatezno polje zasebno prikazano, i iznad svakog polja je upisan tip provodnika koji je u njemu primenjen, njegovo maksimalno odabrano naprezanje i koeficijent dodatnog optereenja. Ispod tablice sa podacima o kotama i stacionaama mogu se uoiti plavi okviri ispod svakog zateznog polja. Ti okviri sutakozvani prozori za pogled u prostor modela u AutoCad-u (viewports), od kojih svaki predstavlja situacioni plan koji se postavlja ispod podunog profila, da bi se imao bolji uvid u situaciju trase dalekovoda. Naime, od geometra se najee dobije snimljena situacija u prostoru modela, i onda je kada se u prostoru papira nacrta profil najlake prikazati situaciju pomou prozora. Svaki od ovih prozora predstavlja jedno zatezno polje. U Excel fajlovima kojise dobijaju nalaze se podaci o gravitacionim i srednjim rasponima kao i podaci iz glavnih prorauna koji supotrebni za proraune sigurnosnih razmaka. Gravitacioni i srednji rasponi mogu posluiti za proveru sila koje deluju na stubove, jer su to podaci koje projektanti koriste kada proraunavaju sile u sopstvenim Excel ablonima. Ovo posebno moe biti od koristi kada se radi neka rekonstrukcija pa neki od postojeih stubova pri novom stanju nije simetrino postavljen, jer softver uvaava pretpostavku da su stubovi simetrino postavljeni, pa bi u tom sluaju dao greku.Primer fajla sa podacima o gravitacionim rasponima je dat na slici 25. Moe se videti da su dati svi gravitacioni rasponi za svaki stub i svaku temperaturu, kao i ekstremne vrednosti posebno sortirane za ugaono-zatezne stubove i nosee stubove.

Aleksandar Babi 10/3162

47

Master rad

Slika 20. Tabele sila na stubove u tekstualnom dokumentu

Aleksandar Babi 10/3162 48

Master rad

Slika 21. Kompletan profil u MatLab-u

Aleksandar Babi 10/3162 49

Master rad

Slika 22. Kompletan profil u AutoCad-u

Aleksandar Babi 10/3162

50

Master rad

Slika 23. Sreen profil u AutoCad-u

Aleksandar Babi 10/3162

51

Master rad

Slika 24. Sreen profil u AutoCad-u, uvean detalj

Aleksandar Babi 10/3162

52

Master rad

Slika 25. Gravitacioni i srednji rasponi

Aleksandar Babi 10/3162 53

Master rad

Takoe, u dokumentu postoji list sa gravitacionim rasponima na temperaturi na kojoj se crta lananica, on je prikazan na slici 25. sa desne strane, i tu se moe videti da se u tom sluaju upisuju gravitacioni rasponi sa leve i desne strane za svaki stub, kao i ukupan gravitacioni raspon. Dokument u kojem se nalaze podaci za proraune sigurnosnih razmaka sadri tri lista i svaki od njih sadri vektor kolonu koji treba da se prekopira u dokument u kojem se nalaze podaci za proraune. Na listovima u ovom dokumentu se nalaze vektori sa podacima o ugibima provodnika na temperaturi od 40C, uglovima skretanja trase i otklona provodnika usled vetra du trase. U sluaju kada ima jedan tip zatitnog ueta i jedan tip provodnik (to je praktino uvek sluaj), dovoljno je ove vektore kopirati u onoliko kolona koliko ima zatitnih uadi odnosno provodnika. Kada se umesto provodnika rade prorauni za optiku uad tada se moe oznaiti i opcija koja proraunava duinu ueta potrebnu za nabavku. Kao rezultat tih prorauna dobija se Excel fajl sa nazivom duzine za OPGW na bubnju.xls. Izgled tog fajla dat je na slici 26. U tom dokumentu su dati rasponi, visinske razlike taaka veanja, duine ueta u rasponu, duine rezervi za montau i sl. Ovako detaljan pregled podataka daje se kako bi se lake izvrila kontrola primenom nekog drugog softvera prilikom revizije projekta.

5.2. Proraun sigurnosnih razmaka u rasponu Prilikom prorauna sigurnosnih razmaka dobija se izvetaj u kom rasponu nisu zadovoljeni sigurnosni razmaci, kao i kolika je razlika stvarnog i potrebnog razmaka. Kada se zna kolika je ova razlika tadamoe okvirno da se smanjuje naprezanje pojedinih faza kako bi zadovoljili potreban kriterijum, ili ako je ta razilika isuvie velika tada se moe koristiti neki drugi metod, kao to je pomeranje stuba u cilju smanjenja raspona (a time i ugiba) ili primena meufaznih izolatora. Na slici 27. je primer izvetaja o sigurnosnim razmacima. U prvom redu se vidi broj raspona, tj. brojevi stubova izmeu kojih je raspon na koji se odnosi proraun. Ispod broja raspona, sa leve strane se mogu videti brojevi provodnika izmeu kojih se rauna sigurnosni razmak, dok se sa desne strane moe videti razlika sigurnosnih razmaka. Brojevi uadi su oznaeni od 1 do 7 (u ovom primeru).

Aleksandar Babi 10/3162

54

Master rad

Slika 26. Duine OPGW ueta za isporuku

Aleksandar Babi 10/3162

55

Master rad

Slika 27. Provera sigurnosnih razmaka u rasponu

Aleksandar Babi 10/3162

56

Master rad

6. ZAKLJUAK Izradom softvera za mehaniki proraun elektroenergetskih dalekovoda visokog napona primenom programskog paketa MatLab, ostvaren je glavni cilj master rada. Dobijen je alat za inenjere, projektante elektroenergetskih dalekovoda visokog napona, jednostavan za implementaciju i korienje, ime je znatno ubrzan proces projektovanja. Unapreeni proces rada i utede u radu su donele veu produktivnost inenjera a samim tim poveale i dobit projektne organizacije. Pokazano je kako se upotrebom programskog paketa MatLab mogu praviti alati i za druge proraune potrebne projektantima. Prouena je zadata literatura i primenjene su teorijske metode i formule prorauna za potrebne elemenate dalekovoda, kao to je proraun ugiba lananice, duine lananice, statikog naprezanja stubova, sigurnosnih razmaka u rasponu. Odabrane formule, opisi materijala i konstrukcija kao i propisi Republike Srbije implementirani su u razvijeni softverski alat. Predstavljanjem softvera za mehaniki proraun elektroenergetskih dalekovoda visokog napona kroz opise funkcija softvera, korisnikog interfejsa, ulaznih podataka i izlaznih razultata predoen je proces izrade softvera. Detaljno je predstavljen jedan od uraenih prorauna za konkretni dalekovod u primeru koji je sastavni deo ovog rada. Dobijeni glavni prorauni i proraun sigurnosnih razmaka u rasponu su evidenti rezultati primenljivi u praksi.

Aleksandar Babi 10/3162

57

Master rad

7. LITERATURA [1] [2] [3] Dr. Milenko B. uri Elementi EES-a (2005) Fuad Ceri Nadzemni elektroenergetski vodovi (1980) Pravilnik o tehnikim normativima za izgradnju nadzemnih elektroenergetskih vodova nazivnog napona od 1 kv do 400 kv("Sl. list SFRJ", br. 65/88 i "Sl. list SRJ", br. 18/92) Michel Bougue - Lignes lectriques ariennes trs haute tension (Tom 1 Calculs thoriques et formules usuelles concernant les cables des lignes electriques) (1999) { Michel Bougue - Nadzemni vodovi vrlo visokog napona (Tom 1 - Teorijski prorauni i formule za uad nadzemnih vodova) (1999) } MATLAB - Creating Graphical User Interfaces

[4]

[5]

Aleksandar Babi 10/3162

58