You are on page 1of 34

STRATEGIJA

RAZVOJA JAVNIH NABAVKI U REPUBLICI SRBIJI


("Sl. glasnik RS", br. 71/2011)

1. UVOD
1.1. Javne nabavke u Republici Srbiji
Dobro ureen i jedinstven sistem javnih nabavki obezbeuje uslove za slobodnu, nediskriminatorsku, konkurentsku borbu izmeu ponuaa kao uesnika u postupku javne nabavke, ime se ostvaruje racionalno i ekonomino korienje javnih sredstava. Na taj nain stvara i ambijent koji je povoljan za realizaciju programa podranih iz evropskih predpristupnih fondova finansiranih novcem evropskih poreskih obveznika. Transparentnost, slobodna konkurencija i pravna sigurnost u oblasti javnih nabavki, smanjuju ukupan poslovni rizik u Republici Srbiji, ime ona postaje privlanija za strane firme i investitore, to ima znaajne efekte na dinamiku budueg privrednog razvoja Republike Srbije. Vrednost javnih nabavki u Republici Srbiji, u 2010. godini, iznosila je 273 milijarde dinara ili 9,96% bruto domaeg proizvoda (u daljem tekstu: BDP). S obzirom na to da je udeo javnih nabavki u BDP u 2005. godini iznosio 7,41%, kao i da je BDP u periodu 2005-2010. godine rastao, proizlazi da je broj javnih nabavki rastao bre i da se njihov relativni znaaj poveavao tokom posmatranih pet godina. To, istovremeno, znai i da javne nabavke imaju veliki znaaj za privredu Republike Srbije i rast ivotnog standarda stanovnitva, kao i da e se trend rasta relativnog znaaja nastaviti i u budunosti, imajui u vidu da je proseno uee javnih nabavki u BDP zemalja Evropske unije (u daljem tekstu: EU) u 2008. godini iznosilo 17%.

1.2. Reforma javnih nabavki u kontekstu integracije Republike Srbije u EU


Pristupanje Republike Srbije EU podrazumeva uspostavljanje odgovarajue institucionalne organizacije u skladu sa dobrom praksom EU i doslednu primenu propisa u svim segmentima sistema javnih nabavki. Tokom procesa pregovora radie se na uspostavljanju regulatornog i institucionalnog okvira koji e obezbediti dosledno sprovoenje politike javnih nabavki koja je usaglaena sa pravnim tekovinama EU - acquis communautaire. U Nacionalnoj strategiji Srbije za pristupanje Evropskoj uniji posebno se ukazuje na znaaj oblasti javnih nabavki u okviru procesa pristupanja EU, u tom smislu to je navedeno da je oblast javnih nabavki od posebnog znaaja jer njeno funkcionisanje ima uticaja na odnos izmeu drave i privrednog sektora, pravilno korienje budeta, privredni razvoj Republike Srbije, ali i na druge neekonomske parametre, kao to je borba protiv korupcije.

1.3. Cilj Strategije


Polazei od znaaja javnih nabavki i stratekog opredeljenja Republike Srbije za pristupanje EU, cilj Strategije je: 1) unapreivanje jedinstvenog sistema javnih nabavki u Republici Srbiji; 2) poveanje efikasnosti sistema javnih nabavki; 1

3) smanjivanje neregularnosti u sistemu javnih nabavki; 4) usaglaavanje sa direktivama i drugim aktima EU; 5) podsticanje odrivog ekonomskog razvoja Republike Srbije i rast ivotnog standarda graana.

1.4. Polazne osnove za izradu Strategije i sadrina Strategije


Strategija razvoja javnih nabavki u Republici Srbiji (u daljem tekstu: Strategija) proizlazi i povezana je sa Nacionalnom strategijom za borbu protiv korupcije, Strategijom razvoja interne finansijske kontrole u javnom sektoru u Republici Srbiji, Strategijom razvoja elektronske uprave u Republici Srbiji za period 2009-2013. godine, Nacionalnom strategijom Srbije za pristupanje Evropskoj uniji, Nacionalnim programom za integraciju Srbije u EU i Akcionim planom za ispunjavanje preporuka iz Godinjeg izvetaja Evropske komisije za 2010. godinu, radi ubrzanja sticanja statusa kandidata. Pitanja koja su predmet ureivanja Strategije sistematizovana su u poglavlja, koja obuhvataju pitanja koja predstavljaju celinu u pogledu predmeta razmatranja tog poglavlja, i to: poglavlje koje se odnosi na regulatorni okvir sistema javnih nabavki, poglavlje koje se odnosi na institucionalni okvir javnih nabavki, poglavlje koje se odnosi na unapreenje sistema javnih nabavki, poglavlje koje se odnosi na suzbijanje neregularnosti u sistemu javnih nabavki, poglavlje koje se odnosi na Akcioni plan za sprovoenje Strategije i poglavlje koje sadri zavrnu odredbu kojom se ureuje pitanje objavljivanja Strategije.

2. REGULATORNI OKVIR SISTEMA JAVNIH NABAVKI


Zakon o javnim nabavkama (u daljem tekstu: ZJN), koji je stupio na snagu 2009. godine predstavlja osnovni zakon u sistemu javnih nabavki Republike Srbije. Takoe, sa stanovita sistema javnih nabavki znaajan je i Zakon o koncesijama. Naime, prema direktivama 2004/17/EZ i 2004/18/EZ, oblast koncesija, tanije koncesije javnih radova, zajedno sa javnim nabavkama, prestavlja oblast dodele javnih ugovora i regulisana je na jedinstven nain. Takoe, od znaaja za sistem javnih nabavki su i drugi zakoni ija primena, s obzirom na predmet javne nabavke, odnosno na druga pitanja koja su od znaaja za sprovoenje javnih nabavki, nije posebno ureena ZJN.

2.1. Zakon o javnim nabavkama


ZJN regulie oblast javnih nabavki na sveobuhvatan nain. Njime su obuhvaena sva pitanja vezana za pokretanje i sprovoenje postupaka javnih nabavki, kao i postupak zatite prava u postupcima javnih nabavki; obaveze naruioca u pogledu izvetavanja; definisani osnovni pojmovi javnih nabavki kao to su ugovor o javnoj nabavci, pojam naruioca, predmet javne nabavke, postupci javnih nabavki, javne nabavke u posebnom sektoru (energetika, saobraaj, vodoprivreda, rudarstvo i telekomunikacije); definisane nadlenosti Uprave za javne nabavke i osnivanje, nain rada i nadlenosti Republike komisije za zatitu prava u postupcima javnih nabavki. ZJN je uveo nekoliko znaajnih novina u sistem javnih nabavki: sertifikacija slubenika za javne nabavke; elektronsko oglaavanje na Portalu javnih nabavki; tromeseno izvetavanje Uprave za javne nabavke o sprovedenim postupcima javnih nabavki i zakljuenim ugovorima, osnivanje Republike komisije za zatitu prava u postupcima javnih nabavki, kao nezavisnog organa itd.

U dosadanjoj primeni ZJN uoene su odreene slabosti, i to: 1) postupak javne nabavke je suvie administrativno zahtevan, na ta ukazuje veliki broj neuspeno sprovedenih postupaka iz formalnih razloga; 2) ZJN propisuje suvie obaveznih uslova za uee u postupku javnih nabavki, ime se smanjuje broj potencijalnih uesnika u postupku i ograniava konkurencija; 3) dokazivanje ispunjenosti uslova je, zbog nedostatka jedinstvenih i lako pristupanih javnih evidencija, veoma oteano, to takoe utie na smanjeno uee ponuaa u postupcima javnih nabavki; 4) pregovaraki postupak treba uiniti jo jasnijim i transparentnijim; 5) neki delovi ZJN, bi trebalo uiniti jasnijim i jednostavnijim za ponuae koji se prvi put sreu sa zakonom, a posebno za potencijalne strane investitore, pa bi u tom smislu trebalo izraditi vodie koji bi na jednostavniji nain objasnili pojedine segmente zakona; 6) postupci i procedure javnih nabavki propisane ZJN nisu podobne za centralizovano sprovoenje javnih nabavki ime se spreava korienje pogodnosti koje prua ekonomija obima; 7) procedura nabavke finansijskih usluga nije u potpunosti usklaena sa potrebama javnog sektora; 8) nedovoljna transparentnost kod sprovoenja nabavki male vrednosti, koja ukazuje na potrebu uvoenja obaveze njihovog oglaavanja na Portalu javnih nabavki i uvoenja pravila kod odabira potencijalnih naruilaca koji e biti pozivani da daju ponude; 9) nedovoljno razraena merila za primenu pojedinih elemenata kriterijuma ekonomski najpovoljnije ponude; 10) mogunosti elektronskog oglaavanja nisu iskoriene do kraja - tampanim oglaavanjem produava se postupak javne nabavke; 11) podnoenje ponuda elektronskim putem i elektronske licitacije nisu zaivele u praksi. Takoe, ZJN je u odreenim pitanjima neusklaen sa odgovarajuim direktivama EU: 1) definicije odreenih pojmova, kao to je npr. definicija naruioca, potrebno je uskladiti sa definicijama iz direktiva EU; 2) ZJN propisuje vei broj sluajeva u kojima se zakon ne primenjuje u odnosu na sluajeve odreene direktivama EU; 3) ZJN ne ureuje odreene postupke i naine sprovoenja javnih nabavki propisane direktivama, dok se odreeni postupci razlikuju po nainu i razlozima za sprovoenje (restriktivni postupak); 4) kada se radi o prednosti datoj domaim ponuaima ZJN je predvideo da e prednost postati prednost izraena u ceni i da e se u periodu od pet godina, nakon stupanja na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju, postepeno smanjivati u skladu sa dinamikom navedenom u tom sporazumu. 3

Iz navedenih razloga neophodno je pristupiti izmenama i dopunama ZJN, radi obezbeenja, na prvom mestu, usklaenosti i koordinacije sistema javnih nabavki u Republici Srbiji sa zahtevima propisanim u pravnim tekovinama EU. Meutim, potpunu usklaenost i koordinaciju je potrebno postii do okonanja postupka pregovora o pristupanju. Do realizacije tog cilja, izmenama ZJN je potrebno obezbediti efikasan, ekonomian i transparentan sistem javnih nabavki uz usklaivanje sa postojeim zahtevima propisanim pravnim tekovinama EU. Navedene izmene e biti u funkciji unapreenja sistema javnih nabavki i suzbijanja neregularnosti, na nain na koji je to detaljno prikazano u poglavljima 4. i 5. ove strategije, a Akcionim planom za realizaciju Strategije se definie dinamika otklanjanja navedenih nedostataka.

2.2. Koncesije i javno-privatna partnerstva


Predmet regulisanja Direktiva 2004/17/EZ i 2004/18/EZ koje ureuju oblast javnih nabavki u EU, su i koncesije radova. Ugovori koji su predmet regulisanja navedenih direktiva, ugovori o javnim nabavkama i ugovori o koncesiji radova, smatraju se javnim ugovorima i na njih se primenjuje isti reim dodeljivanja propisan tim direktivama. ZJN ne obuhvata ugovore o koncesijama, koji su regulisani Zakonom o koncesijama iz 2003. godine (u daljem tekstu: ZOK). U ZOK nedostaju pozivanja na ZJN, a sam zakon sadri definiciju koncesije koja ne odgovara definiciji iz direktive EU. Takoe, Zakon o komunalnim delatnostima iz 1998. godine, na poseban nain ureuje ustupanje obavljanja komunalnih delatnosti preduzeu ili preduzetniku (koncesija usluga). Poseban propis o javno-privatnim partnerstvima (u daljem tekstu: JPP) ne postoji. Ministarstvo nadleno za koncesije i javno-privatna partnerstva (Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja) priprema predlog novog ZOK, koji bi trebalo da bude dostavljen Narodnoj skuptini na usvajanje do kraja 2011. godine. Cilj Strategije u pogledu koncesija i javno-privatnih partnerstava je da se obezbedi da: 1) ZOK budu obuhvaeni i koncesije radova i koncesije usluga, ukljuujui i komunalne usluge; 2) ZJN i ZOK pokrivaju sve vrste javnih ugovora (u smislu direktiva EU); 3) se jasno definie koji projekti JPP potpadaju pod reim ZJN, a koji pod reim ZOK, te da se na taj nain iskljui mogunost ugovaranja projekata JPP kao neke tree kategorije ugovora, neregulisana u ova dva zakona; 4) se proire nadlenosti Republike komisije za zatitu prava u postupcima javnih nabavki i na ugovore zakljuene u skladu sa ZOK.

2.3. Drugi zakoni


Nekoliko zakona mora, kroz izmene, da bude usklaeno sa ZJN i ZOK kako bi se obezbedila potpuna funkcionalnost sistema javnih nabavki. Prilikom izmena navedenih zakona potrebno je konsultovati kljune institucije u sistemu javnih nabavki poto reenja iz tih zakona direktno utiu na sistem javnih nabavki. Navedeni zakoni i potrebne izmene su: 1) Zakon o budetskom sistemu - potrebno je reiti pitanje planiranja sredstava u sluaju viegodinjih ugovora, odnosno pitanje finansiranja jednogodinjih ugovora ije se trajanje ne poklapa sa kalendarskom godinom;

2) Zakon o javnom dugu - potrebno je urediti odnos ovog zakona i ZJN; 3) Zakon o javnim preduzeima i obavljanju delatnosti od opteg interesa - potrebno je uskladiti oblasti od opteg interesa sa pravom EU i obezbediti delotvornije mehanizme kontrole pre odobravanja programa rada javnih preduzea u delu koji se odnosi na javne nabavke; 4) Zakon o komunalnim delatnostima - potrebno je iskljuiti odredbe kojima se propisuje procedura dodele ugovora, odnosno uputiti na procedure propisane ZJN i ZOK; 5) Zakon o prekrajima - potrebno je produiti rok za pokretanje prekrajnog postupka; 6) Zakon o registraciji privrednih subjekata - potrebno je uvesti jedinstvenu evidenciju o podacima koji ine obavezne uslove za uee ponuaa u postupcima javnih nabavki; 7) Zakon o javnoj svojini - ovim zakonom urediti pitanje svojine drave, teritorijalne autonomije, odnosno lokalne samouprave i nain upravljanja javnom svojinom to je od posebnog znaaja za oblast koncesija i javno-privatnih partnerstava. Cilj Strategije je da se obezbedi da drugi zakoni, koji zadiru u pravnu sutinu, prava i status pravnih subjekata i sprovoenje ZJN i ZOK, budu usklaeni tako da ine iri podsticajni regulatorni okvir koji podrava zakljuenje i izvrenje javnih ugovora.

2.4. Javne nabavke u oblasti odbrane i bezbednosti


Cilj nove Direktive 2009/81/EC o koordinaciji postupaka za dodelu odreenih ugovora od graevinskih radova, robe i usluga strane ugovornih organa ili entiteta koja rade u oblastima odbrane i bezbednosti je da osigura primenu propisa unutranjeg trita na odbranu i bezbednost/sigurnost. Direktivom 2009/81/EC se utvruje predmet nabavke (vojna oprema, lomljiva oprema, radovi i usluge u vojne svrhe, kao i osetljivi radovi i usluge), ugovori na koje se navedena direktiva ne primenjuje (npr. ugovori koji se zakljuuju u skladu sa meunarodnim propisima; ugovori ije bi zakljuivanje imalo za posledicu otkrivanje odreenih informacija na koji nain bi mogli da se ugroze interesi bezbednosti drave lanice i dr.), vrste postupaka; vrste, sadraj i naini objavljivanja; uslove za uee podugovaraa (ugovorni organ ili entitet zahteva od odabranog ponuaa da omogui transparentno nadmetanje u kome nema diskriminacije kod dodele radova podugovaraima), kao i pravnu zatitu. Navedena direktiva ima konkretan znaaj za Republiku Srbiju, u meri u kojoj se potreba za vojnom opremom i sigurnosnim ureajima zadovoljava preteno iz nacionalnih izvora. Pre ulaska u EU, Republika Srbija bi trebalo da u svoje zakonodavstvo transponuje Direktivu 2009/81/EC. Meutim zbog novina koje navedenu direktiva uvodi i prirode, odnosno osetljivosti materije o kojoj se radi, osnovano se pretpostavlja da gubitak uea na domaem tritu ne moe da bude nadoknaen dobicima na evropskim tritima. Zbog toga je Vlada spremna da u potpunosti zapone sa primenom Direktive u vreme koje ne bi moglo da bude krae od jedne, odnosno dve godine pre pristupanja Republike Srbije u EU.

3. INSTITUCIONALNI OKVIR SISTEMA JAVNIH NABAVKI


3.1. Institucije u sistemu javnih nabavki

Glavne institucije u sistemu javnih nabavki trenutno su: Ministarstvo finansija, Uprava za javne nabavke, Republika komisija za zatitu prava u postupcima javnih nabavki (u daljem tekstu: Republika komisija) i Dravna revizorska institucija. Pored navedenih institucija znaajnu ulogu imaju i Agencija za borbu protiv korupcije, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, interne revizije korisnika budetskih sredstava i ostalih naruilaca, Komisija za zatitu konkurencije, privredni sudovi, prekrajni sudovi, javna tuilatva i javna pravobranilatva. Imajui u vidu da je za potpuno ureenje sistema javnih nabavki neophodno menjati i neke zakone iz nadlenosti drugih institucija, jasno je da je koordinacija u radu institucija od kljunog znaaja za uspenu reformu sistema javnih nabavki. Ministarstvo finansija je, na osnovu Zakona o ministarstvima ("Slubeni glasnik RS", broj 16/11), resorno ministarstvo u oblasti javnih nabavki. Shodno odredbama Zakona o ministarstvima, Ministarstvo finansija obavlja poslove dravne uprave koji se odnose, izmeu ostalog i na javne nabavke. U tom smislu, Ministarstvo finansija priprema nacrte zakona, druge propise i opte akte za Vladu, te predlae Vladi strategije razvoja i druge mere kojima se oblikuje politika Vlade u oblasti javnih nabavki. Ministarstvo finansija ima i znaajna kontrolna ovlaenja i vri nadzor nad primenom Zakona o javnim nabavkama. Ministarstvo finansija trenutno ne raspolae dovoljnim kadrovskim kapacitetima za uspeno obavljanje poslova propisanih zakonom. Uprava za javne nabavke je posebna organizacija koja obavlja strune poslove u oblasti javnih nabavki, obezbeuje uslove za ekonominu, efikasnu i transparentnu upotrebu javnih finansijskih sredstava za javne nabavke i podsticanje konkurentnosti i ravnopravnosti ponuaa u postupcima javnih nabavki. Uprava za javne nabavke, na prvom mestu, obavlja strune poslove koji su usmereni ka unapreenju sistema javnih nabavki i stvaranju dobre prakse u primeni ZJN. U Upravi za javne nabavke trenutno nema dovoljno ljudskih kapaciteta za obavljanje poslova Uprave, koji su odreeni ZJN. Republika komisija za zatitu prava u postupcima javnih nabavki je samostalan i nezavisan organ Republike Srbije, koji obezbeuje zatitu prava ponuaa i javnog interesa u postupcima javnih nabavki. Republika komisija je drugostepeni organ u sistemu zatite prava. Predsednika i lanove bira Narodna skuptina, na predlog Vlade. Republika komisija za svoj rad odgovara Narodnoj skuptini. S obzirom da je Republika komisija kao nezavisno telo osnovana u oktobru 2010. godine, jo uvek traje popunjavanje radnih mesta. Pravilnikom o unutranjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta predvieno je zapoljavanje dodatnih ljudskih kapaciteta sa ciljem unapreivanja praenja sprovoenja odluka Republike komisije. Strateki cilj jeste obezbeivanje potpune nezavisnosti i efikasnosti sistema zatite prava za celokupan sistem javnih nabavki. Republika komisija bi trebalo da dobije ovlaenja u vezi sa razmatranjem zakonitosti postupaka naruilaca i van granica podnetog zahteva za zatitu prava. Dravna revizorska institucija je najvii organ revizije javnih sredstava u Republici Srbiji. Dravna revizorska institucija je samostalan i nezavisan organ. Za obavljanje poslova iz svoje nadlenosti, Institucija je odgovorna iskljuivo Narodnoj skuptini, ime je instituciji data institucionalna nezavisnost u radu u odnosu na izvrnu vlast - Vladu i druge subjekte koji su predmet revizije. U okviru svojih ovlaenja, ona vri reviziju finansijskih izvetaja, pravilnosti poslovanja kao i reviziju svrsishodnosti poslovanja (ispitivanje troenja sredstava iz budeta i drugih javnih sredstava). To naravno podrazumeva i kontrolu troenja javnih sredstava u postupcima javnih nabavki. Dugoroni cilj je da to vei broj postupaka javnih nabavki bude podvrgnut reviziji od strane Dravne revizorske institucije, i to pre svega onih segmenata koji u manjoj meri mogu biti predmet kontrole drugih dravnih organa - planiranje nabavki u skladu sa stvarnim potrebama naruilaca i zadovoljenje potreba naruilaca kroz izvrenje ugovora o javnim nabavkama.

Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja je, na osnovu Zakona o ministarstvima ("Slubeni glasnik RS", broj 16/11), resorno ministarstvo za oblast koncesija i javno privatnog partnerstva. Agencija za borbu protiv korupcije je samostalan i nezavisan organ. Za svoj rad odgovara Narodnoj skuptini. Agencija za borbu protiv korupcije u okviru svojih zakonskih ovlaenja nadzire sprovoenje Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije, Akcionog plana za primenu Nacionalne strategije i sektorskih akcionih zakona. Jedan deo strategije odnosi se i na javne nabavke. Takoe, Agencija reava o sukobu interesa, pokree postupak i izrie mere zbog povrede Zakona o agenciji za borbu protiv korupcije, prati i obavlja poslove koji se odnose na organizovanje koordinacije rada dravnih organa u borbi protiv korupcije. Imajui u vidu obaveze i ovlaenja Agencije koje se tiu nadzora nad postupanjem funkcionera, ija privredna drutva uestvuju u postupcima javnih nabavki ili drugih postupaka koji mogu da rezultiraju zakljuivanjem ugovora sa nekom javnom institucijom (npr. javno-privatno partnerstvo, koncesija), potrebno je obezbediti razmenu informacija izmeu naruilaca i drugih organa i Agencije, kako bi se u veem broju pokretali postupci protiv privrednih drutava i odgovornih lica koja ne prijave uee u takvom postupku ili njegov ishod. Takoe, potrebno je obezbediti saradnju izmeu Agencije i drugih nadlenih organa u vezi sa prijavama koje Agencija dobije od fizikih i pravnih lica, a koja se odnose na sumnju na korupciju ili neki drugi vid krenja propisa o javnim nabavkama. Komisija za zatitu konkurencije je samostalna i nezavisna organizacija, osnovana Zakonom o zatiti konkurencije donetom 2005. godine, koja za svoj rad odgovara Narodnoj skuptini. Komisija je prvenstveno nadlena da reava o pravima i obavezama uesnika na tritu, u skladu sa sada vaeim Zakonom o zatiti konkurencije ("Slubeni glasnik RS" broj 51/09). Prema tom ovlaenju, aktivnost Komisije podrazumeva otkrivanje povreda konkurencije, njihovo sankcionisanje i otklanjanje posledica povrede konkurencije (akata ili radnji uesnika na tritu koji imaju za cilj ili posledicu znaajno ograniavanje, naruavanje ili spreavanje konkurencije) na tritu Republike Srbije ili njenom delu. U najtee povrede konkurencije ubrajaju se restriktivni sporazumi izmeu konkurenata koji su poznati kao karteli. Restriktivni sporazumi izmeu konkurenata koji tajno dogovaraju nastup pre podnoenja ponude, iji je cilj da se povea cena, smanji kvalitet, podeli trite zabranjeni su sada vaeim Zakonom o zatiti konkurencije, a poznati su kao "nametene ili lairane ponude". Za unapreenje institucionalnog okvira sistema javnih nabavki neophodno je: 1) odrediti Ministarstvo finansija kao nosioca pregovora o svim pitanjima iz poglavlja 5 (Javne nabavke) sa EU u ime Vlade; 2) poboljati i uspostaviti efikasniju koordinaciju izmeu svih institucija u sistemu javnih nabavki; 3) obrazovati koordinacionu grupu koju e initi predstavnici svih relevantnih institucija, a iji rad e koordinirati Ministarstvo finansija, koja e pomagati u pregovorima sa EU u oblasti javnih nabavki; 4) poveati kapacitete glavnih institucija u sistemu u skladu sa objektivnim kriterijumima radi obavljanja svih poslova iz nadlenosti institucija - adekvatan broj strunog osoblja, prostorni, tehniki i informatiki osnovi za efikasan rad; 5) poveati vidljivost rada svih institucija u sistemu javnih nabavki ime se obezbeuje i neophodna prepoznatljivost od strane ire javnosti.

3.2. Jaanje kapaciteta i uspostavljanje jedinstvenog sistema javnih nabavki


7

Jedan od prioriteta u narednom periodu, pored jaanja kapaciteta institucija, jeste i jaanje kapaciteta svih ostalih subjekata u sistemu javnih nabavki - naruilaca i ponuaa na svim nivoima (republikom, regionalnom, lokalnom), medija i nevladinog sektora. Za jaanje njihovih kapaciteta neophodno je izraditi programe obuka koje e pratiti stvarne potrebe svakog od subjekata sistema javnih nabavki, kako bi se poboljalo sprovoenje propisa iz oblasti javnih nabavki i omoguilo adekvatno reagovanje na uoene probleme na svim nivoima realizacije. U tom cilju, Komisija za zatitu konkurencije je izradila Uputstvo za otkrivanje nametenih ponuda u postupcima javnih nabavki, koje za cilj ima odvraanje ponuaa od tajne koordinacije u podnoenju ponuda, pomo naruiocima da prepoznaju okolnosti koje ukazuju da je u pitanju nametena ponuda, a sadri i preporuena sredstva i nain kako da se u procesu osmiljavanja i sprovoenja postupka javne nabavke smanji rizik od nametanja ponuda. Da bi se postigao postavljeni cilj, odnosno pruanje dovoljno znanja subjektima na svim nivoima, neophodno je u ovaj proces ukljuiti i sve institucije iz sistema javnih nabavki, uz odgovarajuu meusobnu saradnju i koordinaciju. Za jaanje kapaciteta naruilaca potrebno je: 1) profesionalizovati odgovarajui broj zaposlenih, odnosno slubenika za javne nabavke, kako bi se obezbedilo pravilno, efikasno i ekonomino obavljanje poslova iz oblasti javnih nabavki; 2) obuiti slubenike za javne nabavke kako da osmisle postupak javnih nabavki i da prepoznaju okolnosti koje najverovatnije ponudu ine nametenom; 3) pripremiti uputstva za izradu internih procedura kojima se utvruju uloge i odgovornosti svih uesnika u procesu javne nabavke i uspostavljaju efikasni mehanizmi kontrole svrsishodnosti javnih nabavki; 4) utvrditi kriterijume kao preporuke u vezi sa osnivanjem jedinice (odeljenja, slube) za javne nabavke; 5) poveati korienje informacionih platformi i praktinih alata. Za jaanje kapaciteta ponuaa potrebno je: 1) izraditi i sprovesti namenski osmiljene programe obuke usklaene sa potrebama ponuaa; 2) izraditi prirunik za ponuae o pravima i obavezama koje imaju u sistemu javnih nabavki i upozorenjem o svim vrstama sankcija za nametene ponude; 3) ostvariti saradnju svih tela iz sistema javnih nabavki sa privrednim komorama.

3.3. Profesionalizacija
ZJN uvedena je sertifikacija slubenika u sistem javnih nabavki Republike Srbije. U Izvetaju o napretku za 2009. godinu, koji je pripremila Evropska komisija, navedeno je da je Zakon doneo nekoliko znaajnih novina, a kao jedna od najznaajnijih mera izdvojena je upravo sertifikacija slubenika za javne nabavke.

Zakonom je propisana obaveza naruioca da u okviru svoje sistematizacije radnih mesta odredi radno mesto u okviru kojeg e se obavljati i poslovi iz oblasti javnih nabavki. Za veinu naruilaca propisana je obaveza da imaju slubenika za javne nabavke, lice koje je stalno zaposleno, obueno za obavljanje poslova iz oblasti javnih nabavki i koje je polaganjem ispita steklo odgovarajui sertifikat. Uslovi i nain sertifikacije je ureen Pravilnikom o postupku izdavanja sertifikata za slubenika za javne nabavke ("Slubeni glasnik RS", broj 50/09). Osnovni materijal za obuku i polaganje ispita, pored ZJN i podzakonskih akata, predstavlja Prirunik za obuku i polaganje ispita za sticanje sertifikata za slubenika za javne nabavke koji su pripremili Ministarstvo finansija, Uprava za javne nabavke i Republika komisija za zatitu prava u postupcima javnih nabavki. Prvi ispiti za sticanje sertifikata za slubenika za javne nabavke odrani su u decembru 2010. godine. Zakljuno sa majskim ispitnim rokom odrano je 20 ispitnih termina, polagalo je 839 kandidata, poloilo 528. Cilj profesionalizacije je da se preko osposobljavanja, strunosti i efikasnosti onih koji obavljaju poslove javnih nabavki unapredi sprovoenje ZJN. Rezultati koji se oekuju su efikasnije i ekonominije nabavke - da se smanji troak u vidu vremena i novca smanjivanjem broja neefikasnih i neregularno sprovedenih postupaka, bolji kvalitet onoga to se nabavlja, omoguavanje veem broju ponuaa da uestvuje, smanjivanje neregularnosti i rizika od korupcije. Kako postojei sistem sertifikacije prua osnovno znanje o funkcionisanju javnih nabavki daljim razvojem sistema sertifikacije: 1) nastaviti sprovoenje sistema dodele sertifikata slubenicima za javne nabavke ime se obezbeuje jaanje kapaciteta naruilaca; 2) omoguiti slubenicima za javne nabavke da steknu znanja o pripremi za sprovoenje postupaka javnih nabavki koja smanjuje rizik od nametanja ponuda i o indikatorima nametenih ponuda; 3) unaprediti sistem sertifikacije konkretnijim opisom poslova koje obavlja slubenik za javne nabavke i smanjiti iznos procenjene vrednosti javne nabavke u kojoj je obavezno uee slubenika za javne nabavke kao lana komisije za javne nabavke kako bi se doprinelo ostvarenju ciljeva i naela Zakona, spreavanju zloupotreba i jaanju odgovornosti slubenika; 4) poboljati informisanost (uspostavljanjem foruma o javnim nabavkama, unapreivanjem ebiltena i sl.) u cilju reavanja pitanja praktine primene Zakona i drugih propisa; 5) uvesti vii nivo profesionalizacije kako bi se sticanjem sloenijih specijalizovanih znanja u oblasti javnih nabavki dalje unapreivao sistem javnih nabavki i ostvarivale vee utede u troenju javnih sredstava; 6) unaprediti status slubenika za javne nabavke kako bi se na ovim poslovima angaovali i zadrali visoko kvalitetni kadrovi to je od kljunog znaaja za ostvarenje efikasnih i regularnih javnih nabavki; 7) usvojiti etiki kodeks u oblasti javnih nabavki sa ciljem uspostavljanja standarda etikog ponaanja, jaanja etike javnih slubi i jaanja poverenja graana u javne slube; 9

8) podsticati i podravati osnivanja udruenja slubenika za javne nabavke i drugih lica koja se profesionalno bave javnim nabavkama, u skladu sa posebnim zakonom, koja bi imala za cilj jaanje profesionalizma i etikih standarda u oblasti rada u javnim nabavkama, omoguavanje nacionalnog i meunarodnog povezivanja i umreavanja i omoguavanje da se uje glas praktiara u javnim nabavkama.

4. UNAPREENJE SISTEMA JAVNIH NABAVKI


4.1. Poveanje efikasnosti postupaka javnih nabavki
Veliki broj obaveznih uslova za uee koje moraju da ispune ponuai moe ugroziti efikasno sprovoenje postupaka javnih nabavki ukoliko ti uslovi nisu od sutinskog znaaja za realizaciju konkretne javne nabavke. Pored velikog broja obaveznih uslova za uee, efikasno sprovoenje postupaka javnih nabavki ugroava i komplikovano i oteano dokazivanje ispunjenosti tih uslova na nain na koji je to ureeno ZJN. U znatnom broju sluajeva u prethodnom periodu, naruioci su zbog vaeih zakonskih reenja bili u obavezi da odbiju pribavljene ponude zbog formalnih nedostataka u dostavljenim dokumentima koji ine sadrinu ponude. Tako je veliki broj postupaka javnih nabavki bio neuspean zbog toga to su ponude, koje su oigledno bile povoljne za naruioca, sadrale sutinski nebitne formalne nedostatke. Pored navedenog, preobimna konkursna dokumentacija, a posebno u onim postupcima javnih nabavki koji zbog svoje prirode, odnosno razloga zbog kojih se sprovode, podrazumevaju hitnost, ugroava efikasnost postupaka javnih nabavki i ostvarenje naela ekonominosti i efikasnosti upotrebe javnih sredstava. Navedeno ukazuje da se u cilju postizanja efikasnosti postupaka javnih nabavki, kao jedne od mera za unapreenje sistema javnih nabavki, moraju izvriti izmene ZJN tako da se: 1) pojednostavi nain dokazivanja ispunjenosti uslova od strane ponuaa; 2) omogui otklanjanje formalnih nedostataka ponuda; 3) redukuje sadrina konkursne dokumentacije, pod uslovom da sadri sve relevantne podatke na osnovu kojih ponuai mogu da sastave svoje ponude. Posebnu panju je potrebno obratiti i na mala i srednja preduzea, odnosno potrebno je ukloniti prepreke i olakati pristup navedenih preduzea tritu javnih nabavki, posebno ublaavanjem zahteva koje postavljaju naruioci.

4.2. Elektronske nabavke


Elektronske nabavke su uvedene u sistem javnih nabavki Direktivama Evropske unije, 2004/17/EZ i 2004/18/EZ, ije odredbe reguliu sledee kljune pojmove: elektronska sredstva komunikacije, e-potpis, dinamiki sistem nabavke, e-aukcije, e-kataloge, eoglaavanje i e-dokumentaciju. Generalno govorei, pod elektronskom nabavkom se podrazumeva upotreba digitalnih i informacionih tehnologija na nain da se postupak javne nabavke uini jednostavnijim, brim i jeftinijim, kako za naruioce, tako i za ponuae, odnosno da se procedura nabavke sprovede to regularnije, uz to manje napora i trokova.

10

Kada je re o Republici Srbiji, moe se konstatovati da je zakonski okvir za elektronske javne nabavke potrebno unaprediti kako bi se omoguilo puno i efikasno uspostavljanje elektronskih javnih nabavki. U Republici Srbiji za sada nema u zvaninoj upotrebi informacionih sistema koji omoguavaju elektronsko podnoenje ponuda, odnosno nema praktinog iskustva u njihovoj primeni. Kada govorimo o elektronskom oglaavanju, kao poetnoj fazi elektronskih nabavki, vano je istai da nacionalni Portal javnih nabavki, predstavlja uspenu platformu za elektronsko oglaavanje tendera, izvetaja o zakljuenim ugovorima, odluka Republike komisije za zatitu prava, kao i za objavu i preuzimanje konkursne dokumentacije. Pri tome, Portal se pokazao i kao mono sredstvo racionalizacije javnih sredstava, s obzirom na injenicu da je do sada, zahvaljujui besplatnom oglaavanju, postignuta uteda od najmanje 12 miliona evra. Ono to se u narednom periodu mora preduzeti jeste jo vee prilagoavanje odredaba ZJN koje se odnose na oblast elektronskih nabavki Direktivama Evropske unije, kao i preuzimanje prakse onih drava koje imaju najbolje iskustva u ovom segmentu. Takoe je potrebno da se obuhvati i proirenje uloge Portala javnih nabavki u pravcu centralizovane podrke elektronskim javnim nabavkama u raznim fazama postupka javne nabavke, kao to je podnoenje ponuda, odgovori na pitanja ponuaa, komunikaciju sa ponuaima pri izboru najpovoljnije ponude itd. Dakle, osnovni, strateki cilj uvoenja elektronskih nabavki jeste, pre svega, poveanje transparentnosti i efikasnosti javnih nabavki, zatim doprinos borbi protiv korupcije i ostalih neregularnosti koje se javljaju u ovoj oblasti, kao i uspostavljanja jedinstvenog sistema javnih nabavki zahvaljujui unifikaciji i standardizaciji procedura. Moe se rei da postoje tri glavne vrste, odnosno nivoa e-nabavki koji se uobiajeno koriste u praksi zemalja EU, a kroz koje e se najbolje sagledati budui razvoj e-nabavki i u Republici Srbiji: elektronsko oglaavanje, elektronski tenderi i elektronska kupovina. Pri implementaciji elektronskih javnih nabavki nastojae se da se maksimalno iskoriste prethodno izgraeni infrastrukturni sistemi elektronske uprave. U pogledu potpunog razvoja elektronskih nabavki, a uzimajui u obzir gore navede nivoe enabavki, potrebno je preduzeti sledee mere: 1) Portal javnih nabavki - izvriti njegovo unapreenje kako bi se jo vie poveala transparentnost i dostupnost svih objavljenih sadraja, uvoenjem novih funkcionalnosti, kao to su: jedinstveni renik nabavki (CPV), objava oglasa u postupcima meunarodnih organizacija i unapreenje sistema pretraivanja objavljenih sadraja; 2) sprovesti pilot projekat, kojim bi se demonstrirala uloga Portala javnih nabavki u oblasti elektronskih tendera i elektronske kupovine, sa odabranim uesnicima i za odreene predmete nabavki; 3) izgraditi jedinstven sistem registracije ponuaa; 4) unaprediti sistem pretraivanja nabavki uvoenjem nove funkcionalnosti kojom bi se ponuai automatski obavetavali o objavljenim tenderima, i to za one predmete nabavki za koje su prethodno registrovani, odabirom ifara iz jedinstvenog renika nabavki (CPV);

11

5) osmisliti nain distribucije dokumenata, kao i povezivanje institucija - npr. povezivanje MFIN sa APR i sa Trgovinskim sudom; 6) unaprediti informacionu bezbednost sistema; 7) unaprediti call centar za pruanje usluga prilikom korienja portala; 8) pridruivanje Republike Srbije grupi zemalja lanica PEPPOL (Panevropske javne nabavke preko interneta) projekta koji se realizuje u okviru programa Evropske unije (ICT PSP).

4.3. Poveanje transparentnosti


Jedno od kljunih naela javnih nabavki koje snano utie na razvoj celokupnog sistema javnih nabavki jeste transparentnost koja se ostvaruje, pre svega, preko Portala javnih nabavki na kome se objavljuju sve kljune informacije iz ove oblasti, kao i objavljivanjem oglasa o javnim nabavkama u "Slubenom glasniku Republike Srbije". Za razliku od oglasa, kvartalnih izvetaja naruilaca i odluka Republike komisije za zatitu prava koje se obavezno moraju objavljivati na Portalu, ZJN je propisano da se konkursna dokumentacija moe, a ne mora objavljivati od strane naruilaca, to u praksi daje veoma loe rezultate. Ukoliko bi se uvela obaveza objavljivanja konkursne dokumentacije na Portalu bitno bi se poveala transparentnost, ali postigle i znatne utede u novcu i vremenu koje je potrebno za njenu izradu i distribuciju, to bi se sveukupno rezultiralo poboljanjem efikasnosti. Jedinstveni renik nabavki (CPV) uveden je od strane Evropske unije, pre svega u cilju poveanja transparentnosti i efikasnosti u oblasti javnih nabavki. Za sada, ZJN ne predvia uvoenje CPV koji se u praksi zemalja EU uveliko koristi prilikom objave oglasa o javnim nabavkama, a ija je osnovna namena da se predmeti ugovora o javnim nabavkama opiu na dosledan, jedinstven i prepoznatljiv nain. Uvoenje ove mere doprinelo bi boljoj transparentnosti nabavki i kod nas, ali i razvoju efikasnosti, iz razloga to bi ponuai lake dolazili do nabavki za koje su zainteresovani, ime bi se poveao nivo konkurentnosti, odnosno poboljala komunikacija izmeu uesnika u postupku. Poveanje transparentnosti treba obezbediti u veem obimu i u fazi planiranja i fazi izvrenja javnih nabavki. U fazi planiranja javnih nabavki to pre svega podrazumeva obavezu sainjavanja procena potreba naruilaca za nabavkama odreenih dobara, radova i usluga, detaljnije obrazloenje delova budeta koji e biti realizovani kroz javne nabavke, i omoguavanje zainteresovanim licima da nadziru i uestvuju u postupku pripreme budeta pre, naroito u fazi pre formulisanja nacrta budeta. U fazi izvrenja javnih nabavki, potrebno je ojaati transparentnost kroz pripremu i objavljivanje dokumenata koji se odnose na realizaciju ugovora, a naroito kroz objavljivanje izmena i dopuna ugovora o javnoj nabavci, objavljivanja podataka o svakom odstupanju od ugovorenog roka ili kvaliteta realizacije ugovora i korienja sredstva finansijskog obezbeenja koje je sa tim u vezi, kao i objavljivanje obrazloenja za promene plana javnih nabavki tokom godine i odstupanja od plana javnih nabavki po isteku budetske godine.

4.4. Centralizacija javnih nabavki


Iako, i prema sada vaeem ZJN, postoji mogunost da se sprovodi centralizovana javna nabavka, sistem javnih nabavki u Republici Srbiji je decentralizovan. Upravi za javne nabavke su, u 2010. godini, dostavljeni izvetaji od 3.529 naruioca. Najvee uee u broju naruilaca (54%) imaju javne ustanove iz oblasti zdravstva, prosvete i kulture, a sledi lokalna 12

samouprava sa 19%. U ukupnoj vrednosti javnih nabavki, javne ustanove uestvuju sa 14%, a lokalna samouprava sa 8%. To znai da 73% naruilaca nabavlja 22% ukupne vrednosti javnih nabavki, to ukazuje da je kod ove dve kategorije naruilaca najizraenija fragmentiranost javnih nabavki. Sa druge strane, javna preduzea uestvuju sa 18% u ukupnom broju naruilaca, a u ukupnoj vrednosti javnih nabavki sa 59%. Organi dravne uprave i pravosue uestvuju sa 9% u ukupnom broju naruilaca, a u ukupnoj vrednosti sa 19%. Proizlazi da 27% naruilaca uestvuje u ukupnoj vrednosti javnih nabavki sa 78%. Decentralizovani sistem javnih nabavki ima sledee nedostatke: 1) veliki broj postupaka javnih nabavki od kojih svaki zahteva utroak vremena i novca; 2) postojanje ogranienja u pogledu kapaciteta za sprovoenje postupka javne nabavke, posebno kod manjih naruilaca kojih ima najvie; 3) vei broj postupaka javnih nabavki se ponitava u postupku zatite prava; 4) manji broj zainteresovanih ponuaa po postupku javne nabavke i slabija konkurencija meu njima; 5) ograniena mogunost za standardizaciju i unapreenje kvaliteta dobara i usluga koje nabavlja drava. Sa druge strane, efekti centralizacije javnih nabavki za dravu su: 1) smanjivanje nabavnih cena po osnovu "kupovine na veliko"; 2) povoljniji uslovi nabavke za dravu kao kupca (najbolja vrednost za uloeni novac); 3) sniavanje ukupnih trokova nabavke; 4) pojednostavljivanje nabavki; 5) vea sigurnost da drava nee ostati bez neophodnih dobara i usluga tako to se smanjuje rizik da: postupak bude poniten, dobra ili usluge budu loeg kvaliteta, izabrani ponua ne izvri ugovorne obaveze itd; 6) ubrzavanje standardizacije i bre unapreenje kvaliteta dobara i usluga koje koristi drava kao naruilac, a to se neposredno odrava na nivo i kvalitet usluga koje drava prua graanima. Pored optih rezultata koje ostvaruje drava, naruioci i ponuai bi ostvarili svoje pojedinane ciljeve. Oekivani efekti za naruioce su: 1) uteda novca i vremena, to im omoguava da kadrovske i druge resurse angauju u drugim oblastima svoga rada; 2) znaajno smanjivanje rizika; 3) jednostavnost postupka javne nabavke. Oekivani efekti za ponuae su:

13

1) stabilniji odnosi sa naruiocima i smanjivanje neizvesnosti u poslovanju; 2) nii trokovi uea u postupcima javnih nabavki; 3) smanjivanje rizika diskriminacije od strane naruioca. Proces centralizacije javnih nabavki odvijae se po fazama, odnosno neophodno je stvarati preduslove formiranjem tela za centralizovane javne nabavke, definisanjem dinamike, podizanjem ljudskih kapaciteta u okviru takvog tela, kao i utvrivanjem nabavnih kategorija. Takoe, u okviru procesa centralizacije javnih nabavki neophodno je uspostaviti vrstu saradnju sa Komisijom za zatitu konkurencije, kako se ne bi znaajno naruila konkurencija na tritu nakon definisanja nabavnih kategorija centralizovanih nabavki.

4.4.1. Tela za centralizovane javne nabavke


Da bi se prevazila ogranienja decentralizovanog sistema javnih nabavki, sledee zemlje EU su obrazovala tela za centralizovane javne nabavke (u daljem tekstu: TCJN): Danska, vedska, Finska, Francuska, Velika Britanija, Italija, Austrija, Maarska, Slovenija i Hrvatska. Osnovni zadatak TCJN jeste poveanje trokovne efikasnosti na nivou itavog sistema javnih nabavki. Ovaj cilj se ostvaruje tako to centralno telo zakljuuje okvirne sporazume koji su u interesu kupca i istovremeno privlani ponuaima da se nadmeu za dobijanje posla. TCJN pruaju visok stepen sigurnosti korisnicima okvirnih sporazuma i to u: pravnom, ekonomskom, tehnikom i ugovornom smislu. Na osnovu koncentracije strunjaka, TCJN obezbeuju visok nivo znanja i strunosti svim korisnicima svojih usluga. Poslovi TCJN trebalo bi da budu: 1) efikasno planiranje i utvrivanje potreba za odreenim nabavkama; 2) efikasno istraivanje trita i uspostavljanje zakonske i transparentne relacije sa naruiocima i ponuaima; 3) praenje uspenosti ispunjenja ugovora o javnim nabavkama; 4) pripremanje i zakljuivanje okvirnih sporazuma i staranje o njihovom provoenju za dobra i usluge koji su od zajednikog interesa za vie naruilaca; 5) razvoj elektronske platforme za sprovoenje postupaka; 6) voenje baze podataka o javnim nabavkama (ugovorene cene, ponuai itd); 7) irenje "dobre prakse" i modela konkursne dokumentacije, ugovora i drugih akata u sistemu javnih nabavki; 8) pomo drugim naruiocima u podizanju strunih kapaciteta putem obuka; 9) podnoenje inicijative za izmene ili dopune propisa iz oblasti javnih nabavki i usklaivanja sa evropskom "dobrom praksom".

14

Iako je ZJN data mogunost da naruilac moe da ovlasti drugog naruioca, da u njegovo ime i za njegov raun sprovede postupak javne nabavke, potrebno je da se izvre izmene ZJN, koje e omoguiti unapreenje centralizacije sistema javnih nabavki, i to da se: 1) obrazuje TCJN na republikom nivou; 2) uvede mogunost zakljuenja okvirnih sporazuma; 3) odrede dobra i usluge koje e se nabavljati preko TCJN; 4) odredi za koje naruioce e telo TCJN zakljuivati okvirne sporazume, kao i stepen obaveznosti za naruioce da nabavljaju preko TCJN; 5) obezbede potrebni kapaciteti telu TCJN: finansijski, tehniki (posebno adekvatne prostorije i informatika oprema) i kadrovski (angaovanje adekvatnih strunjaka).

4.4.2. Okvirni sporazumi


Okvirni sporazum je preporuena tehnika (nain) nabavke propisana direktivama Evropske unije koje reguliu oblast javnih nabavki. Predstavlja sporazum izmeu jednog ili vie naruilaca i jednog ili vie ponuaa iji je cilj odreivanje uslova za nabavke koje e biti sprovedene u odreenom periodu, ne duem od etiri godine, naroito u pogledu cene i, ako je to mogue, uzimajui u obzir koliine. Okvirni sporazum je fleksibilan nain nabavke kojim se sprovodi postupak javne nabavke, ali to jo nije nuno ugovor na osnovu koga se moe realizovati javna nabavka. Konkretni ugovori o javnoj nabavci se zakljuuju u periodu vaenja istog, a na osnovu onoga to je tim sporazumom predvieno. Tako se, u zavisnosti koliko su uslovi, tehnike specifikacije i kriterijumi definisani samim okvirnim sporazumom, izbor ponuaa u periodu vaenja istog vri ili samo na osnovu prikupljanja nekih relevantnih podataka od ponuaa, ili ponovnim otvaranjem konkurencije i pribavljanjem ponuda koje su saglasne optim uslovima tog sporazuma. Pogodan je za one predmete javnih nabavki koji se realizuju sukcesivno i za iju se realizaciju mogu unapred prihvatiti odreene ugovorne obaveze obuhvaene tim sporazumom. Na osnovu zakljuenih okvirnih sporazuma sa jednim ili vie izabranih ponuaa, naruioci zakljuuju konkretne ugovore o javnim nabavkama sa ponuaima. Uvoenje okvirnog sporazuma doprinelo bi efikasnijem sprovoenju postupaka javnih nabavki, jer bi bilo mogue da se na osnovu jednog postupka javne nabavke zakljui vie ugovora i to od strane vie naruilaca sa vie ponuaa. Sve to bi dovelo do zakljuenja ugovora o javnim nabavkama kojima ne bi morale da prethodne dugotrajne, komplikovane i skupe procedure sa neizvesnim ishodom. Dakle, u cilju unapreenja centralizacije javnih nabavki, potrebno je izvriti izmene ZJN tako da se uvede okvirni sporazum kao preporuena tehnika javne nabavke.

4.5. Zelene nabavke i socijalni aspekt javnih nabavki


Nadleni organ EU doneo je Strategiju Evropa 2020 - evropska strategija pametnog, odrivog i inkluzivnog razvoja, iji je jedan od prioriteta zelene javne nabavke. Pored toga, EU je u vie drugih dokumenata istakla znaaj ekolokog aspekta javnih nabavki. Jedan od ciljeva "Evropa 2020" jeste i inkluzivan razvoj, koji podrazumeva poveanje socijalne kohezije i smanjenje siromatva.

15

Ekologija je vaan elemenat vladinih politika u zemljama EU, kao i u Republici Srbiji. Pored direktnih mera kojima se sprovode ciljevi ekoloke politike, drava moe i indirektno, preko javnih nabavki, da doprinese realizaciji tih ciljeva. Zbog toga ekoloke ili "zelene nabavke" dobijaju sve vie na znaaju poslednjih godina. Njihovo osnovno obeleje je da se kupovna mo drave koristi za ostvarivanje ekolokih ciljeva, kao i za realizaciju politike energetske utede. U mnogim zemljama EU, sve vie se integriu socijalni i ekoloki kriterijumi u sprovoenje postupaka javnih nabavki. Socijalni aspekt javnih nabavki podrazumeva aktivnosti koje uzimaju u obzir sledea pitanja: mogunosti za zapoljavanje (npr. mladi, dugorono nezaposleni, osobe sa invaliditetom), pristojan rad, usaglaenost sa radnim i socijalnim pravima, socijalno ukljuivanje i jednake mogunosti, pristup i dizajn za sve, kao i kriterijume odrivog razvoja poput etike trgovine i slino. Cilj je da se postigne ne samo najbolja cena, ve najbolja vrednost za novac. U Republici Srbiji postoji ogranieno iskustvo u primeni "zelenih" nabavki i socijalnog aspekta javnih nabavki. S druge strane, postoji svest i spremnost da se pone sa irom primenom ovakvih nabavki, ali je nedostatak znanja jedna od kljunih prepreka. Strateki cilj Republike Srbije je da se promoviu "zelene nabavke". Da bi se ovaj cilj realizovao, sa jedne strane, u centru panje treba da bude energetska uteda u sektoru javnog saobraaja i zgrada kojima raspolae drava. "Zelene" nabavke dovode do ostvarivanja dve grupe ciljeva: ekonominosti koja se postie po osnovu manje potronje energije i ekolokog cilja koji se ogleda u smanjenju emisije gasova, manje emisije ugljendioksida, itd. Sa druge strane, promocija socijalnih kriterijuma pri donoenju odluka o javnim nabavkama znai nove modele saradnje privatnog, javnog i civilnog sektora, kao i doprinos razvoju preduzetnitva, naroito MSP sektora i socijalnih preduzea. Takoe, ukljuivanjem socijalnog aspekta javnih nabavki ostvaruju se ciljevi inkluzivnog razvoja i njihovo kombinovanje sa ekolokim kriterijumima predstavlja integrisani pristup odrivom sistemu javnih nabavki. U cilju promovisanja "zelenih nabavki" trebalo bi utvrditi ekoloke standarde kojih bi naruioci morali da se pridravaju prilikom izrade konkursne dokumentacije. Takoe, u istom cilju, prilikom planiranja nabavki i izrade konkursne dokumentacije, trebalo bi, kroz izmene ZJN ili podzakonskih akata obezbediti da naruioci adekvatno tretiraju budue utede u energiji prilikom vrednovanja ponuda. U cilju uspene primene socijalnog aspekta javnih nabavki potrebno je u narednom periodu raditi na podizanju svesti o koristima i mogunostima ovakvih nabavki, jaanju kapaciteta uesnika, promociji dobrih praksi, uspostavljanje sistema za evaluaciju i praenje.

5. SUZBIJANJE NEREGULARNOSTI U SISTEMU JAVNIH NABAVKI


5.1. Borba protiv korupcije u javnim nabavkama
Do korupcije u javnim nabavkama moe doi u raznim fazama postupka javne nabavke i u raznim vidovima. Zbog toga se pitanje borbe protiv korupcije ne moe smatrati iskljuivo pitanjem sprovoenja specifinih antikorupcijskih mera, ve kao cilj koji proima razne aspekte reforme sistema javnih nabavki (npr. transparentnost, monitoring). Jednako treba imati u vidu da protiv korupcije deluju i svi drugi mehanizmi koji vode ka ostvarivanju osnovnih naela javnih nabavki, ak i kada im borba protiv korupcije kao takva nije primarni cilj. Naime, sa stanovita ekonominosti javnih nabavki je svejedno da li se nabavlja 16

nepotrebna roba ili usluga plaa skuplje zato to je neki slubenik kod naruioca bio korumpiran ili zato to nije savesno radio svoj posao - teta je ista. Samim tim, ukoliko se reformskim merama postigne bolje planiranje i upravljanje postupcima javnih nabavki, bie i manje prostora za korupciju. Dakle, borbu protiv korupcije shvatamo kao cilj koji je vredan i sam po sebi, zbog drutvene opasnosti koju ova pojava nosi, ali jo vie, kao sredstvo koje e pomoi da celokupan sistem javnih nabavki u Republici Srbiji bude efikasniji i da prui bolje rezultate.

5.1.1. Postojee neposredne antikorupcijske mere iz ZJN


Antikorupcijsko pravilo iz ZJN se pokazalo kao nepraktino i do sada nije bilo primenjivano u praksi, i samim tim, nije moglo imati efekta na suzbijanje korupcije u javnim nabavkama. Budui da je izvesno da korupcije u javnim nabavkama ima, ovo pravilo treba dopuniti. Pretpostavljeni razlog neprimenjivanja je odsustvo verodostojnih dokaza koji bi ukazivali naruiocima da je dolo do korupcije u vezi sa javnom nabavkom koju sprovode. Odredba bi se mogla precizirati u vezi sa samim pojmom "verodostojnog dokaza". Jo znaajnije je, meutim, stvoriti delotvorne mehanizme za saznanje o tome da je neko pokuao da korupcijom narui proces javne nabavke. To mogu biti posebne mere namenjene za zatitu lica koja bi pruila takva saznanja ili dokaze, otvaranje posebnih mejl adresa ili telefonskih linija za prijavljivanje takvih sluajeva (unutar naruilaca ili unutar nekog spoljnog nadzornog organa), kao i posebne stimulacije namenjene licima koja obaveste naruioca ili kontrolni organ o tome da je neki ponua ili drugo lice pokuao da podmiuje ili vrio pritisak na naruioca u vezi sa javnom nabavkom.

5.1.2. Korupcija pri planiranju nabavki


Korupcija do koje doe prilikom planiranja javnih nabavki je manje primetna, zato to se odigrava u procesu koji nije ureen posebnim procedurama. Proces planiranja budeta za javne nabavke je povezan sa planiranjem budeta za druge potrebe i stoga nije predmet posebne diskusije i razmatranja. Do korupcije u planiranju nabavki dolazi na vie naina. Prvi je da se planira nabavljanje dobara, usluga ili radova koji nisu potrebni, ili su manje potrebni od drugih predmeta nabavke. Drugi vid korupcije u planiranju nabavki ogleda se u nepravilnom odabiru postupka javne nabavke koji e biti primenjen (posebno pregovarakog koji ograniava konkurenciju) ili odreivanja previsoke planirane vrednosti nabavke. Trei vid korupcije u vezi sa planiranjem nabavke su situacije kada naruilac ili lica koja za njega rade samo nekim potencijalnim ponuaima daju vie podataka o predmetu buduih nabavki, to ovima omoguava znaajnu prednost u doba kada postupak nabavke pone (na primer, tako to mogu unapred da sami pribave robu i tako ostvare prednost po osnovu breg roka isporuke). Posebni naini za suzbijanje korupcije u planiranju nabavki su sledei: 1) standardizovanje identifikacije potreba za nabavkama kad god je to mogue (npr. da e se nabavka automobila vriti nakon to preu odreeni broj kilometara ili doive ozbiljno oteenje tako da vie nisu funkcionalni) ime se izbegava samovolja donosilaca odluka kod odreivanja predmeta i koliine nabavke u odreenoj godini ili postupku; 2) obavezna priprema obrazloenja u vezi sa tim zato je odreena nabavka planirana, zato je planirana u nekom nekonkurentnom postupku i kako se dolo do procene vrednosti nabavke; 3) interna provera planova nabavki kod naruioca; 17

4) objavljivanje svih relevantnih informacija koje su naruiocu poznate u vezi sa planiranim nabavkama u momentu izrade planova nabavki.

5.1.3. Korupcija u postupku javne nabavke


Tokom sprovoenja postupka javne nabavke do korupcije moe doi na mnogo naina i u vezi sa svakom radnjom naruioca. Polazei od optih naela za borbu protiv korupcije u javnim nabavkama, mere koje e biti sprovedene se mogu podeliti na nekoliko grupa: 1) iskljuenje i smanjenje uticaja "ljudskog faktora" na tok postupka javne nabavke ili pojedine radnje, obaveznim korienjem elektronskih nabavki i elektronskih licitacija kad god postoje tehnike mogunosti i zakonski uslovi za to; 2) utvrivanje, prijavljivanje i efikasno reavanje sukoba interesa kod svih lica ukljuenih u postupak javne nabavke, dok sama nabavka traje; 3) uvoenje delotvornih mehanizama zakonske zatite uzbunjivaa u javnom i u privatnom sektoru, koja ukljuuje zatitu u sluaju upozoravanja na nepravilnosti unutar organa ili organizacije, obavetavanje spoljnih nadzornih tela i celokupne javnosti u odreenim sluajevima; 4) uvoenje krivinog dela "nezakonitog bogaenja" iz lana 20, Konvencije UN protiv korupcije u pravni sistem i podvrgavanje lica koja uestvuju u postupcima nabavki moguoj odgovornosti za to krivino delo (uveanje imovine koje se ne moe objasniti zakonitim prihodima).

5.1.4. Korupcija nakon zakljuenja ugovora


Do korupcije nakon zakljuenja ugovora moe doi u vezi sa menjanjem odredaba samog ugovora, odobravanjem ispunjenja koje nije u skladu sa ugovorom, nekorienjem sredstava obezbeenja i drugih pravnih sredstava koja stoje na raspolaganju naruiocu zbog neispunjenja ugovora ili radi utanja naruioca o slabom ispunjenju ugovora radi zatite poslovnih interesa ponuaa. Polazei od optih antikorupcijskih naela, aktivnosti bi se mogle podeliti u sledee grupe: 1) ureivanje sistema interne kontrole kod naruilaca pre nego to plaanje bude odobreno i izvreno; 2) sainjavanje izvetaja o realizovanim nabavkama i postignutim ciljevima, i njihovo objavljivanje u okviru Zavrnog rauna, Izvetaja o radu ili posebnog dokumenta; 3) ukidanje mogunosti diskrecionog odluivanja kod realizacije sredstava finansijskog obezbeenja zbog neispunjenja ugovornih obaveza; 4) objavljivanje podataka o ponuaima koji nisu realizovali ugovor o javnoj nabavci onako kako je bilo predvieno na nain koji e ih uiniti dostupnim svim naruiocima u budunosti; 5) uvoenje obaveze za prijavljivanje situacija u kojima ugovor o javnoj nabavci treba da bude oglaen nitavim i obaveze pokretanje postupka za oglaavanje ugovora nitavim od strane svakog organa koji o tome dobije obavetenje;

18

6) uvoenje provere pravilnosti i celishodnosti javnih nabavki u obavezni deo godinji programa rada Dravne revizorske institucije; 7) detaljno objavljivanje podataka o svim rashodima koji se plaaju sa budetskih rashodnih stavki koje bi po svojoj prirodi mogle da predstavljaju javne nabavke, ali se ne realizuju u postupku javne nabavke, kako bi neopravdano izuzimanje iz primene ZJN postalo lake uoljivo; 8) obuka pripadnika policije i javnog tuilatva u vezi sa javnim nabavkama, radi voenja delotvornijih istraga kod krivinih dela; 9) izmena Zakona o prekrajima kako bi se predvideo dui rok zastarevanja za prekraje propisane ZJN; 10) obuka prekrajnih sudija radi efikasnijeg voenja postupaka za prekraje propisane ZJN.

5.2. Zatita prava 5.2.1. Uvoenje efikasnijeg postupka zatite prava


Kroz zatitu prava u postupcima javnih nabavki moraju se, pored potovanja osnovnih naela, potovati i propisani rokovi za odluivanje. Posebno na takav nain bi morali da postupaju naruilac i Republika komisija za zatitu prava kada u prvom, odnosno drugom stepenu odluuju o podnetom zahtevu za zatitu prava. Pored aurnijeg postupanja svih aktera u postupku zatite prava, potrebno je izmeniti odredbe ZJN kako bi se spreila zloupotreba prava ponuaa na podnoenje zahteva za zatitu prava kao pravnog sredstva u postupku javne nabavke. Tako bi trebalo: 1) izmeniti propisanu automatsku suspenzivnost svakog podnetog zahteva koja dovodi do zadravanja svih aktivnosti naruioca posle podnoenja zahteva za zatitu prava - svakako bi trebalo spreiti zakljuenje ugovora o javnoj nabavci ako je podnet zahtev za zatitu prava, ali nije potrebno onemoguiti naruioca da preduzima radnje u postupku javne nabavke koje prethode zakljuenju ugovora (otvaranje, struna ocena ponuda i donoenje odluke o izboru) jer to dovodi do nepotrebnog odugovlaenja; 2) spreiti viestruko neuspeno osporavanje postupaka javnih nabavki od strane pojedinih ponuaa to bi se postiglo ili poveanjem iznosa takse za podnoenje zahteva za zatitu prava ili uvoenjem odreenih novanih penala u sluaju neuspenog osporavanja postupaka.

5.2.2. Transparentnije sprovoenje postupaka zatite prava


Zbog znaaja odluka koje se donose u postupku zatite prava, veoma je vano omoguiti da sva akteri tog postupka pravovremeno imaju sve relevantne informacije o toku i okonanju tog postupka. Tako su i ponuai i naruioci u prethodnom periodu ukazivali da nemaju informacije o tome od kada je poeo da tee rok za donoenje odluke, posebno od strane Republike komisije, a imajui u vidu da su Zakonom o javnim nabavkama propisani rokovi za donoenje odluka. Takoe, ukazivano je i na to da na Portalu javnih i na zvaninoj internet prezentaciji tog organa nema objavljenih podataka o pokrenutim upravnim sporovima protiv odluka tog organa. U smislu navedenog, vano je izmenama ZJN propisati: 19

1) obavezu Republike komisije da na svojoj internet prezentaciji vodi elektronski registar (upisnik) o postupcima zatite prava koji su u toku, i to na taj nain da se mogu dobiti informacije o tome u kojoj se fazi trenutno nalazi odreeni postupak. 2) obavezu Republike komisije da objavljuje podatke o pokrenutim upravnim sporovima protiv odluka koje donosi.

5.2.3. Efikasnija kontrola izvrenja odluka Republike komisije


Efikasnija kontrola izvrenja odluka Republike komisije bi doprinela smanjenju neregularnosti u postupcima javnih nabavki, ali i poveanju efikasnosti u sprovoenju tih postupaka. Jaanje mehanizama koji obezbeuje obaveznost odluka donetih u postupku zatite prava svakako doprinosi da oni koji sprovode postupke javne nabavke postupaju sa punom panjom i savesno, potujui sve propisane odredbe i naela. Kako bi se omoguila pravna sigurnost u postupcima javnih nabavki i delotvornost postupka zatite prava u okviru istih, potrebno je izmenama ZJN propisati da je: 1) obaveza Republike komisije da prati izvrenje svake svoje odluke, i da, po potrebi, obavetava nadlene dravne organe o rezultatima takvih praenja; 2) Republika komisija ovlaena da direktno sankcionie nepostupanje naruioca u skladu sa nalozima sadranim u odlukama tog organa, pre svega tako to bi podnosila zahteve za pokretanje prekrajnog postupka, ili i sama bila prvostepeni prekrajni organ.

5.3. Unapreenje praenja i kontrole 5.3.1. Unapreenje sistema internih kontrola u javnim nabavkama
Prema lanu 81. Zakona o budetskom sistemu (u daljem tekstu: ZBS) svi korisnici javnih sredstava duni su da uspostave sopstveni sistem internih kontrola i odgovornosti na svim nivoima unutar organizacije. To podrazumeva da su javne nabavke vaan deo sistema finansijskog upravljanja i kontrola koji mora biti na adekvatan nain propraen kako sa aspekta ZJN, tako i sa aspekta ZBS. Sistem interne kontrole podrazumeva sveobuhvatan sistem politika, propisa, unutranjih akata, procedura i odgovornosti sa ciljem da se obezbedi izvravanje poslova koji su u nadlenost korisnika javnih sredstava (naruilaca). Izvravanje poslova korisnika javnih sredstava mora da bude u skladu sa regulativom, opisom budeta i principom dobrog finansijskog upravljanja, kako bi se postiglo efikasno, ekonomino i namensko korienje sredstva, u skladu sa ZBS i ZJN, kao i integritet i pouzdanost informacija, rauna i podataka. Kod velikog broja naruilaca nedovoljno je razvijena svest rukovodilaca o upravljakoj odgovornosti i ulozi u sprovoenju zakonskih obaveza u uspostavljanju finansijskog upravljanja i internih kontrola u svojoj organizaciji. Posledica je mali broj donetih internih akata i procedura kojima su propisani poslovni procesi ili posebne aktivnosti, a za veinu poslovnih procesa nije propisan nain njihovog obavljanja i niti su definisani revizijski tragovi (opis poslovnog procesa, opis aktivnosti, lice odgovorno za sprovoenje aktivnosti i rokovi). Dalje, nedovoljan broj strunih dravnih slubenika za posledicu ima preklapanje funkcija i nepotovanje osnovnog naela podele dunosti, pa samim tim i definisanja odgovornosti pojedinca u konkretnim poslovnim procesima ili posebnim aktivnostima.

20

Kako bi se unapredio sistem internih kontrola u javnim nabavkama potrebno je u narednom periodu preduzeti sledee mere: 1) u punoj meri primenjivati sistem finansijskog upravljanja i internih kontrola kod svih naruilaca koji su po zakonu obavezni da uspostave ovaj sistem; 2) obavezati naruioce da izgrade potrebne kapacitete da bi mogli da uspostave operativan i efikasan sistem finansijskog upravljanja i internih kontrola. Navedenim aktivnostima upravljala bi Centralna jedinica za harmonizaciju pri Ministarstvu finansija. Puna primena sistema finansijskog upravljanja i kontrola imae za efekat da se proces donoenja odluka i odgovornost decentralizuju, tj. da se spuste na nie organizacione jedinice jer su iste, kao direktni izvrioci zadataka u svom delokrugu, u boljoj poziciji da shvate uticaj i posledice odreenih odluka, nego kada se odluke donose centralizovano.

5.3.2. Unapreenje eksterne kontrole u javnim nabavkama


Efikasnost kontrolne funkcije budetske inspekcije u oblasti javnih nabavki zavisi od broja inspektora i njihove profesionalne obuenosti u specifinoj oblasti kao to su javne nabavke. Kako trenutno budetska inspekcija ne raspolae dovoljnim brojem inspektora u odnosu na broj naruilaca koje bi potencijalno trebala da kontrolie, potrebno je jaanje kadrovskih kapaciteta budetske inspekcije kako bi se omoguilo unapreenje eksterne kontrole u javnim nabavkama.

5.3.3. Unapreenje sistema interne revizije u javnim nabavkama


Prema lanu 82. ZBS interna revizija, kao savetodavna aktivnost koja prua nezavisno i objektivno ocenjivanje, uspostavlja se sa svrhom da doprinese unapreenju poslovanja organizacije kroz sistematsko i kontinuirano procenjivanje i vrednovanje upravljanja rizicima, internih kontrola i upravljanja organizacijom. Zakonom u budetskom sistemu iz 2006. godine, uvedena je obaveza svim korisnicima javnih sredstava da uspostave decentralizovane funkcije interne revizije kao ovlaena, organizaciono i funkcionalno nezavisna jedinica interne revizije ili interni revizor. Interna revizija u svom radu je nezavisna od delatnosti koju revidira i neposredno odgovara rukovodiocu korisnika javnih sredstava. Procena stanja interne revizije u javnom sektoru na republikom nivou za 2009. godinu, pokazala je da je manji broj korisnika javnih sredstava uspostavio sopstvenu jedinicu interne revizije. U veini sluajeva nisu imenovani rukovodioci interne revizije, niti su usvojene povelje i pravilnici o radu interne revizije. Organizaciona struktura i veliina odeljenja interne revizije nisu usklaeni sa potrebama korisnika javnih sredstava, niti su usvojeni srednjoroni i godinji planovi rada interne revizije, dok se standardi i metodoloka uputstva o postupanju revizora dobro razumeju tako da se usvajaju i primenjuju postepeno i parcijalno. Kadrovski kapaciteti u oblasti revizije su nedovoljni jer je status revizora neadekvatno nagraen. Nije retka pojava da su revizori usko profilisani, to dovodi do nepoznavanja odreenih poslovnih procesa, pa samim tim i do neadekvatne revizije. Neretko su revizori deo poslovnog procesa korisnika javnih sredstava, to je nedopustivo jer ugroava osnovni princip nezavisnosti rada revizora. U velikom broju sluajeva revizorski izvetaji i preporuke se ne usvajaju i ne sprovode. Slino se deava i sa naknadnim revizijama i izvetajima o rezultatima usvojenih preporuka. 21

Kako bi se unapredio sistem interne revizije u javnim nabavkama potrebno je u narednom periodu preduzeti sledee mere: 1) podizanje svesti rukovodilaca o njihovoj ulozi i upravljakoj odgovornosti, kao i znaaju i koristi interne revizije i nunosti postupanja u skladu sa preporukama revizora; 2) podizanje kapaciteta naruilaca za uspostavljanje efikasne interne revizije; 3) formiranje jedinica interne revizije kod naruilaca; 4) obezbediti nezavisnost rada revizora; 5) utvrditi obavezu internih revizora da izveste DRI kada po njihovim preporukama nije postupljeno u razumnom roku; 6) uspostaviti mehanizme za bezbednu razmenu informacija o pitanjima koja su iz oblasti interne revizije izmeu internih revizora i zaposlenih u naruiocima, njihovih poslovnih partnera ili korisnika njihovih usluga; 7) obezbediti sprovoenje preporuka revizora.

5.3.4. Unapreenje sistema eksterne revizije u javnim nabavkama


Revizija svrsishodnosti poslovanja, pa samim tim i sprovoenja javnih nabavki, kao veoma bitnih segmenta revizije od strane DRI oteana je usled nedostataka kapaciteta, kako kadrovskih tako i tehnikih. Iz istog razloga, ograniene su mogunosti DRI za obavljanje drugih poslova, kao to su: zauzimanje stavova, davanje miljenja, pruanje strune pomoi Vladi i Narodnoj skuptini, saveta korisnicima javnih sredstava itd. Kako bi se unapredio sistem eksterne revizije u javnim nabavkama potrebno je u narednom periodu, pre svega, ojaati kadrovske kapacitete DRI.

5.3.5. Zatita konkurencije u oblasti javnih nabavki


Jedan od stratekih ciljeva koje drava treba da ostvari jeste da obezbedi uslove koji e dovesti do slobodnog delovanja konkurencije u oblasti javnih nabavki. Ukoliko nisu stvoreni uslovi u kojima su ponuai izloeni snanoj konkurenciji, postoji visok rizik od dogovaranja izmeu njih. Tajna meusobna koordinacija u pripremanju ponuda manifestuje se u sledeim oblicima: 1) simulirana ili fiktivna ponuda; 2) uzdravanje od podnoenja ponude; 3) rotacija ponuda; 4) pekulativno ograniavanje ponude na pojedina geografska podruja ili naruioce. Efekat ograniene konkurencije jesu nepovoljniji uslovi kupovine za dravu koji se ogledaju u viim cenama, loijim karakteristikama, niem kvalitetu itd. Istovremeno se podriva kredibilitet postupaka javnih nabavki kod ponuaa, tako da, u narednom periodu, neki od njih svesno odustaju od uea, smatrajui da je unapred dogovoreno ko e dobiti posao. Na taj nain, ograniavanje konkurencije vremenom postaje sve izraenije i u sve veoj meri 22

olakava dogovaranje izmeu preostalog, sve manjeg broja ponuaa koji uestvuju u postupku. Od 2003. godine do danas u Republici Srbiji je prisutan trend smanjenja broja ponuaa. Tako je u 2003. godini prosean broj ponuaa po tenderu iznosio 8,5, dok je 2010. godine prosean broj ponuaa po tenderu iznosio 3,5. Meunarodna iskustva pokazuju da, kada se broj ponuaa po tenderu smanji na 3 do 5, postoji visok rizik (verovatnoa) da e se oni meusobno dogovarati. Zato je vano da se pitanju otkrivanja i suzbijanja dogovaranja meu ponuaima posveti posebna panja u predstojeem periodu, sve dok se prosean broj ponuaa po tenderu znaajnije ne povea. Strateki cilj je da se stvore uslovi za efikasno delovanje konkurencije na tritu javnih nabavki, i moe se ostvariti uz pomo dva seta mera. Prvi grupa aktivnosti usmerena je ka naruiocima koji pokuavaju da ogranie konkurenciju kako bi zakljuili ugovor sa unapred odabranim (favorizovanim) ponuaem. Najei modaliteti koji na strani naruioca olakavaju "nametanje" tendera su kada se u konkursnoj dokumentaciji "prepiu" tehnike specifikacije favorizovanog ponuaa, zatim preko referenci koje nisu u logikoj vezi sa predmetom nabavke, potom preko kriterijuma kvaliteta koji se vrednuje subjektivno od strane lanova komisije bez jasne metodologije ocenjivanja itd. Ostali ponuai koji uestvuju u postupku javne nabavke najee lako mogu da prepoznaju ove oblike diskriminacije, imajui u vidu da dobro poznaju specifine uslove grane u kojoj posluju, tako da, ulaganjem zahteva za zatitu prava, mogu da spree ovakve pojave. Drugi set mera za obezbeivanje efikasne konkurencije usmeren je ka ponuaima koji, u odreenim trinim okolnostima, meusobnu konkurentsku borbu zamenjuju tajnim sporazumima kojima tite svoje interese, to se ogleda u viim cenama, ogranienoj i kontrolisanoj ponudi koja rezultira za kupca nepovoljnijim uslovima nabavke i odvraanju drugih ponuaa da uestvuju u postupku javne nabavke jer procenjuju da ne mogu uspeno da se suprotstave kartelu. Da bi se spreilo kartelsko dogovaranje meu ponuaima, potrebno je preduzeti mere koje e omoguiti naruiocima i regulatornim telima da otkriju kartelsko dogovaranje, kao to su: propisati postupanje naruioca kada otkriju dogovaranje izmeu ponuaa uz obezbeivanje zatite lica koja bi prijavila takva saznanja, poveati sposobnost naruilaca za otkrivanje nametenih ponuda, promovisati program kojim se uesnik nametene ponude oslobaa od sankcije ili mu se sankcija umanjuje, ako nametenu ponudu prijavi Komisiji za zatitu konkurencije.

5.3.6. Poveanje transparentnosti u cilju suzbijanja neregularnosti


Jedna od kljunih faza pojave korupcije i ostalih neregularnosti u oblasti javnih nabavki jeste faza planiranja, pre svega iz razloga njene neureenosti i netransparentnosti. Postupak javnih nabavki treba da bude planiran i osmiljen na nain da se u najveoj meri izbegne predvidljivost, smanji komunikacija izmeu ponuaa, povea broj potencijalno pouzdanih ponuaa, prikupe informacije pre pokretanja postupka javnih nabavki i paljivo i na nediskriminatoran nain izaberu kriterijumi za zakljuenje ugovora. Propisivanjem rokova, forme i sadrine godinjih planova nabavki naruilaca, kao i obaveze blagovremenog objavljivanja planiranih nabavki na Portalu javnih nabavki, pozitivno bi se uticalo na prevenciju i suzbijanje nedozvoljenih radnji u oblasti planiranja koje se, po pravilu, najtee i otkrivaju. Takoe, u praksi je esta pojava da naruioci za iste predmete nabavki zakljuuju ugovore po veoma razliitim jedininim cenama, to ukazuje na postojanje odreenih neregularnosti, odnosno neopravdano favorizovanje pojedinih ponuaa. Iz tog razloga neophodna je aktivna uloga naruioca u pripremi postupka javne nabavke, to podrazumeva: pribavljanje 23

informacija o potencijalnim ponuaima, njihovim proizvodima, cenama i trokovima, uporeivanje cena iz ponude sa cenama u uobiajenim poslovnim transakcijama ponuaa, pribavljanje informacija o poslednjim promenama cena, o cenama u susednoj geografskoj oblasti (regionu) i o cenama supstituta (moguih alternativnih proizvoda), kao i informacija o prethodnim nabavkama istih ili slinih proizvoda. Objavljivanje podataka o jedininim cenama na Portalu javnih nabavki bi pozitivno uticalo na sankcionisanje i prevenciju zakljuivanja ugovora o javnim nabavkama po trino nerealno visokim cenama, odnosno na smanjenje neregularnosti i korupcije kao posledicu dogovaranja izmeu uesnika u postupku. Jedan od znaajnih mehanizama za suzbijanje neregulatnosti u oblasti javnih nabavki, pre svega kada je re o delu realizacije zakljuenih ugovora, jeste i objavljivanje podataka o negativnim referencama na Portalu javnih nabavki. Vaeim ZJN je propisano ta sve moe biti dokaz o negativnoj referenci, kao i to da se mogu koristiti i dokazi do kojih je doao drugi naruilac. Na ovaj nain e podaci o povredama ugovornih obaveza od strane ponuaa biti dostupni najiroj javnosti, to e biti od znaaja najpre za one naruioce koji bi te informacije mogli da iskoriste i u svojim postupcima, ali i za ostalu zainteresovanu javnost. S obzirom na navedeno, trebalo bi u izmenama ZJN propisati: 1) rokove, formu i sadrinu godinjih planova nabavki naruilaca; 2) obavezu blagovremenog objavljivanja planiranih nabavki na Portalu javnih nabavki; 3) obavezu da naruioci, u okviru svojih kvartalnih izvetaja, dostave Upravi i podatke o jedininim cenama za odreene predmete nabavki; 4) obavezu objavljivanja informacija o realizovanim negativnim referencama na osnovu podataka prikupljenih od naruilaca; 5) da obavezan deo konkursne dokumentacije ukljuuje potpisanu izjavu ponuaa o nezavisno utvrenoj ponudi; 6) da se u javnom pozivu za prikupljanje ponuda upozore ponuai o svim sankcijama u sluaju nametanja ponuda; 7) da se rezervie pravo da se ne zakljui ugovor ukoliko postoji sumnja da rezultat nadmetanja nije konkurentan; 8) da se naruioci obaveu da prijave Komisiji za zatitu konkurencije svaki primeeni indikator o nametenoj ponudi.

5.3.7. Podizanje svesti


Vlada je izrazila spremnost da sprovodi reformu sistema javnih nabavki u skladu sa preporukama Evropske komisije (Izvetaj o napretku iz 2010. godine i Izvetaj SIGMA iz 2011. godine). Da bi se reforma bre i uspenije sprovodila, neophodno je da kod relevantnih aktera i u javnosti postoji razumevanje zato je ona vana i kakve koristi donosi. Prihvatanje i podrka reformi javnih nabavki u velikoj meri zavisi od informisanosti graana i relevantnih interesnih grupa o znaaju javnih nabavki, konkurencije i transparentnosti. Da bi se svest i informisanost unapredile, koriste se razliiti instrumenti i mehanizmi poput 24

kampanja za podizanje svesti, specijalizovanih informatora za naruioce, ponuae, novinare i druge ciljne grupe, razvoj informacionih platformi i alata itd. Veoma je vano da ciljne grupe kao to su naruioci, ponuai i regulatorna tela u iju nadlenost ne spadaju samo javne nabavke budu dobro upoznata sa zakonskim reenjima u ovoj oblasti, dobrom praksom u primeni tih reenja, kao i sa institutima koji do sada nisu bili afirmisani u Republici Srbiji, kao to su: javno-privatna partnerstva, koncesije, okvirni sporazumi itd. Institucije koje su od kljune vanosti za sistem javnih nabavki (navedene u poglavlju Institucionalni okvir) imaju zadatak ne samo da obezbede efikasni interni protok informacija, ve i da kontinuirano distribuiraju informacije drugim zainteresovanim stranama: naruiocima, ponuaima, organizacijama civilnog drutva, medijima, graanima (spoljni tok informacija). Unapreivanje komunikacije unutar sistema, kao i sa okruenjem omoguava bolju koordinaciju i uspenije sprovoenje reformi. Pored toga, vea otvorenost sistema javnih nabavki i dostupnost informacija omoguava efikasnije praenje i kontrolu od strane organizacija civilnog drutva i medija, to ima znaajan preventivni efekat na suzbijanje korupcije. Takoe je vano podizanje svesti i informisanosti lica koja sprovode javne nabavke, a naroito slubenika za javne nabavke kako bi mogli da prepoznaju oblike dogovaranja izmeu ponuaa, kao i da se upoznaju sa mehanizmom kako da postupaju u sluaju otkrivanja ovih pojava i drugih oblika neregularnosti u postupcima javnih nabavki. Kontinuirana obuka profesionalaca u oblasti javnih nabavki (slubenika za javne nabavke) koja bi obuhvatila upoznavanje sa svim sumnjivim okolnostima koje navode na zakljuak da je ponuda nametena kao i sa mehanizmima suzbijanja sofisticiranih oblika neregularnosti i korupcije od sutinskog je znaaja za prevenciju tih pojava. Strateki cilj u narednom periodu je da se podigne nivo svesti i informisanosti relevantnih ciljnih grupa, posebno u domenu spreavanja korupcije i nametenih ponuda. Mere koje treba da dovedu do ostvarenja stratekog cilja su: 1) uspostavljanje posebnog sistema informisanja izmeu svih uesnika u sistemu javnih nabavki i Komisije za zatitu konkurencije; 2) unapreenje informisanosti naruilaca i ponuaa putem specijalizovanih radionica i seminara; 3) podizanje, putem seminara, nivoa znanja slubenika za javne nabavke o svim sumnjivim okolnostima koje navode na zakljuak da je ponuda nametena; 4) unapreenje informisanosti na nivou lokalnih samouprava organizovanjem novih, naprednijih seminara i radionica na osnovu modela iz 2009-2010. godine; 5) poveanje vidljivosti putem redovnog auriranja i unapreivanja Internet prezentacije Uprave za javne nabavke i razvoja Portala javnih nabavki; 6) podizanje svesti o nainima spreavanja korupcije i nametenih ponuda u sistemu javne nabavke putem javnih kampanja, okruglih stolova, seminara i broura za ponuae i naruioce; 7) podizanje svesti o mehanizmima spreavanja korupcije u sistemu javne nabavke putem konferencija za tampu i specijalizovanih seminara za nevladine organizacije, kao i medije, u cilju razvoja istraivakog novinarstva u oblasti javnih nabavki; 25

8) obuke i radionice namenjene razliitim ciljnim grupama u okviru civilnog drutva, a posebno onima koji imaju najnii stepen tolerancije prema korupciji u javnim nabavkama, kao to su mladi.

5.3.8. Alati za podizanje nivoa znanja i informisanosti


Jedan od provereno efikasnih alata za suzbijanje neregularnosti u javnim nabavkama jesu prirunici namenjeni ponuaima i naruiocima o njihovim pravima i obavezama u sistemu javne nabavke. Imajui u vidu da su u cilju podizanja svesti i unapreivanja informisanosti naruilaca, ve objavljeni prirunici: "Modeli konkursne dokumentacije za dobra, usluge i radove", "Modeli odluka i drugih akata za otvoreni, restriktivni i pregovaraki postupak", "Model plana nabavki" i "Uputstvo za otkrivanje nametenih ponuda u postupcima javnih nabavki", ime je zaokruen set modela dokumenata koje naruioci koriste u praktinom radu, neophodno je nastaviti dobru praksu objavljivanja prirunika koji e pomoi ponuaima u primeni ZJN. Informacione platforme (u daljem tekstu: IP) su mono sredstvo za informisanje i edukaciju zainteresovanih strana u oblasti javnih nabavki. Stoga su IP doivele punu ekspanziju u evropskim zemljama, tokom poslednje dekade. U Republici Srbiji trenutno postoje tri glavne informacione platforme koje su na raspolaganju naruiocima i ponuaima. Prva je Internet stranica Uprave za javne nabavke (www.ujn.gov.rs) koja slui kao sredinji izvor informacija o sistemu javnih nabavki. Druga je Portal javnih nabavki (http://portal.ujn.gov.rs) kojom upravlja Uprava za javne nabavke, a koja slui kao obavezna platforma za objavljivanje oglasa o javnim nabavkama, podataka o zakljuenim ugovorima i odluka Republike komisije za zatitu prava. Trea je Portal slubenih glasila Republike Srbije i baza propisa kojom upravlja JP "Slubeni glasnik". Objavljivanje oglasa na Portalu javnih nabavki je besplatno ime su ostvarene znaajne utede u odnosu na oglaavanje u pisanom obliku koje se naplaivalo. Procena UJN je da je da su naruioci na ovaj nain, do sada utedeli na trokovima oglaavanja oko 12 miliona evra. Dnevno se, u proseku objavi oko 70 tendera, a prosean broj posetilaca Portalu je oko 400 dnevno i taj broj je iz meseca u mesec u porastu. Portal se afirmisao kao jedinstven i sveobuhvatan izvor informacija o javnim nabavkama koje se sprovode u Republici Srbiji. Navedeno ukazuje da su strateki ciljevi podizanje nivoa znanja interesnih strana o nadlenostima i odgovornostima svih relevantnih aktera u sistemu javnih nabavki, kao i unapreivanje informisanosti i olakavanja pravilne primene propisa u oblasti javnih nabavki. Ti ciljevi e se ostvariti sledeim merama: 1) izradom prirunika koji e biti dostupni svim zainteresovanim stranama u pisanom i elektronskom obliku; 2) razvojem i unapreivanjem Internet stranice tela i organa koji su deo sistema javnih nabavki, time to e se obogatiti novim sadrajima i funkcionalnostima; 3) stavljanjem na raspolaganje svim zainteresovanim korisnicima, preko Internet stranice organa i tela koja predstavljaju deo sistema javnih nabavki, interaktivnih alata koji e se koristiti u praktinom sprovoenju postupaka javne nabavke. Alati koji e pomoi u unapreivanju funkcionalnosti, su: 1) interaktivni test znanja - omoguie korisnicima da provere svoje znanje iz javnih nabavki i da ga unaprede;

26

2) jedinstveni renik javnih nabavki i Pretraiva - omoguie i naruiocima i ponuaima brzu i laku pretragu javnih nabavki iz oblasti u kojoj posluju; 3) planer javne nabavke - omoguie naruiocima da planiraju svaki korak u postupku javne nabavke i time izbegnu greke u pogledu rokova.

6. AKCIONI PLAN
Mere i aktivnosti, sa rokovima, zadacima i organima i organizacijama nadlenim za sprovoenje ove strategije sadrane su u Akcionom planu za sprovoenje aktivnosti, koji je odtampan uz ovu strategiju i ini njen sastavni deo.

7. ZAVRNA ODREDBA
Ovu strategiju objaviti u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

AKCIONI PLAN STRATEGIJE RAZVOJA JAVNIH NABAVKI


ZAKONODAVNI OKVIR SISTEMA JAVNIH NABAVKI
AKTIVNOST PEDLAGA ROK USVAJA ROK REZULTAT

Izvriti Donet Zakon o Narodna neophodne izmenama i Ministarstvo IV skuptina IV 1. izmene i dopune dopunama finansija kvartal 2011. Republike kvartal 2011. Zakona o javnim Zakona o javnim Srbije nabavkama nabavkama Izmena Pravilnika o obaveznim 2. elementima konkursne dokumentacije Izmena Pravilnika o 3. postupku javnih nabavki male vrednosti Izmenjen Pravilnik o Ministarstvo I Ministarstvo I obaveznim finansija kvartal 2012. finansija kvartal 2012. elementima konkursne dokumentacije Izmenjen Pravilnik o Ministarstvo I Ministarstvo I postupku javnih finansija kvartal 2012. finansija kvartal 2012. nabavki male vrednosti

4. Uskladiti sve Ministarstvo III Ministarstvo IV Doneti ostale finansija kvartal 2012. finansija kvartal 2012. podzakonski akti, podzakonske koji su usklaeni akate, nakon sa Zakonom o donoenja izmenama i Zakona o dopunama izmenama i Zakona o javnim dopunama nabavkama Zakona o javnim nabavkama, koji nisu eksplicitno 27

pomenuti u Akcionom planu Ministarstvo finansija u saradnji sa Izraditi Prirunik drugim IV Ministarstvo IV Izraen Prirunik 5. za naruioce nadlenim kvartal 2011. finansija kvartal 2011. za naruioce organima iz sistema javnih nabavki Ministarstvo finansija u saradnji sa Izraditi Prirunik drugim IV Ministarstvo IV Izraen Prirunik 6. za ponuae nadlenim kvartal 2011. finansija kvartal 2011. za ponuae organima iz sistema javnih nabavki Ministarstvo finansija u saradnji sa Izraditi Prirunik drugim IV Ministarstvo I Izraen Prirunik 7. za novinare nadlenim kvartal 2011. finansija kvartal 2012. za novinare organima iz sistema javnih nabavki Izvriti Donet Zakon o odgovarajue Narodna izmenama i izmene i dopune Ministarstvo III skuptina I dopunama 8. Zakona o finansija kvartal 2012. Republike kvartal 2013. Zakona o budetskom Srbije budetskom sistemu sistemu Izvriti Donet Zakon o Narodna odgovarajue izmenama o Ministarstvo III skuptina I 9. izmene i dopune dopunama finansija kvartal 2012. Republike kvartal 2013. Zakona o Zakona o javnom Srbije javnom dugu dugu Izvriti odgovarajue izmene i dopune Narodna Zakona o javnim Ministarstvo III skuptina I 10. preduzeima i finansija kvartal 2012. Republike kvartal 2013. obavljanju Srbije delatnosti od opteg interesa Doneti Zakon o 11. komunalnim delatnostima 12. Izvriti Donet Zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnim preduzeima i obavljanju delatnosti od opteg interesa

Ministarstvo ivotne Narodna Usvojen Zakon o sredine, III skuptina IV komunalnim rudarstva i kvartal 2011. Republike kvartal 2011. delatnostima prostornog Srbije planiranja Ministarstvo III Narodna I Donet Zakon o 28

odgovarajue izmene i dopune Zakona o registraciji privrednih subjekata Doneti Zakon o 13. javnoj svojini Doneti Zakon o javno privatnom 14. partnerstvu i koncesijama

ekonomije i skuptina regionalnog kvartal 2012. Republike kvartal 2013. razvoja Srbije

izmenama i dopunama Zakona o registraciji privrednih subjekata

Narodna Ministarstvo III skuptina IV Usvojen Zakon o finansija kvartal 2011. Republike kvartal 2011. javnoj svojini Srbije Ministarstvo Narodna Usvojen Zakon o ekonomije i III skuptina IV javno privatnom regionalnog kvartal 2011. Republike kvartal 2011. partnerstvu i razvoja Srbije koncesijama

INSTITUCIONALNI OKVIR SISTEMA JAVNIH NABAVKI


AKTIVNOST PREDLAGA ROK USVAJA ROK REZULTAT

Doneti Odluku o koordinatoru pregovora sa Ministarstvo II 1. EU u okviru finansija kvartal 2012. poglavlja 5 (Javne nabavke)

Vlada

Doneta Odluka o koordinatoru III pregovora sa EU kvartal 2012. u okviru poglavlja 5 (javne nabavke)

Sainiti protokol, odnosno drugi dokument kojim Ministarstvo se ureuje nain finansija Ministarstvo III IV 2. meusobne Komisija za finansija kvartal 2012. kvartal 2012. saradnje sa zatitu Komisijom za konkurencije zatitu konkurencije Sainiti protokol, odnosno drugi dokument kojim se ureuje nain Ministarstvo III 3. meusobne finansija kvartal 2012. saradnje sa Agencijom za borbu protiv korupcije

Potpisan dokument o meusobnoj saradnji

Ministarstvo finansija IV Agencija za kvartal 2012. borbu protiv korupcije

Potpisan dokument o meusobnoj saradnji

Sainiti protokol, odnosno drugi dokument kojim Ministarstvo se ureuje nain finansija Ministarstvo III IV 4. meusobne Dravna finansija kvartal 2012. kvartal 2012. saradnje sa revizorska Dravnom institucija revizorskom institucijom

Potpisan dokument o meusobnoj saradnji

29

Sainiti protokol, odnosno drugi Ministarstvo dokument kojim finansija se ureuje nain Ministarstvo III IV 5. Privredna meusobne finansija kvartal 2012. kvartal 2012. komora saradnje sa Srbije Privrednom komorom Srbije

Potpisan dokument o meusobnoj saradnji

Doneti Odluku o Doneta Odluka o osnivanju osnivanju Koordinacione Koordinacione grupe za Ministarstvo IV Ministarstvo IV grupe grupe za 6. pregovore sa finansija kvartal 2012. finansija kvartal 2012. pregovore sa EU EU u okviru u okviru poglavlja 5 poglavlja 5 (Javne nabavke) (Javne nabavke) Podneti polugodinji Izvetaj o ljudskim kapacitetima u organima, odnosno organizacijama, 7. iji su predstavnici lanovi Koordinacione grupe za pregovore sa EU u okviru poglavlja 5 (Javne nabavke) Izraditi interne procedure, kojima se utvruje uloga i 8. mehanizam kontrole svrsishodnosti javnih nabavki

Organi, odnosno organizacije, Podnet Izvetaj o iji su ljudskim predstavnici kapacitetima i, lanovi po potrebi I Ministarstvo Koordinacione kontinuirano predlaganje kvartal 2013. finansija grupe za mera za pregovore sa unapreivanje EU u okviru ljudskih poglavlja 5 kapaciteta (Javne nabavke)

Donete interne procedure, kojima se Ministarstvo III Ministarstvo IV utvruje uloga i finansija kvartal 2012. finansija kvartal 2012. mehanizam kontrole svrsishodnosti javnih nabavki

Ministarstvo finansija u Izraditi Uputstvo Doneto Uputstvo saradnji sa o nainu o nainu drugim II Ministarstvo III 9. korienja korienje nadlenim kvartal 2012. finansija kvartal 2012. Portala javnih Portala javnih organima iz nabavki nabavki sistema javnih nabavki 10. Uspostaviti Forum o javnim nabavkama Ministarstvo II Ministarstvo III Uspeno finansija u kvartal 2012. finansija kvartal 2012. realizovan i saradnji sa funkcionalan drugim Forum o javnim 30

nadlenim organima iz sistema javnih nabavki

nabavkama na Portalu

Pripremiti i 11. distribuirati Ebilten

Ministarstvo finansija u saradnji sa Pripremljen i drugim III Ministarstvo IV distribuiran enadlenim kvartal 2012. finansija kvartal 2012. Bilten organima iz sistema javnih nabavki Ministarstvo finansija u saradnji sa Usvojen Etiki drugim III Ministarstvo IV kodeks javnih nadlenim kvartal 2012. finansija kvartal 2012. nabavki organima iz sistema javnih nabavki

Izraditi Etiki kodeks javnih nabavki sa ciljem 12. uspostavljanja standarda etikog ponaanja

Izmenjen i Izmene i dopune dopunjen Pravilnika o Ministarstvo I Ministarstvo I Pravilnik o 13. nainu sticanja finansija kvartal 2012. finansija kvartal 2012. nainu sticanja sertifikata za sertifikata za slubenike slubenike

UNAPREENJE SISTEMA JAVNIH NABAVKI


AKTIVNOST PREDLAGA ROK USVAJA ROK REZULTAT

Uvesti Ministarstvo Jedinstveni finansija u Implementacija renik nabavki saradnji sa Jedinstvenog (CPV) sa drugim IV Ministarstvo I 1. renika (CPV) na sistemom za nadlenim kvartal 2011. finansija kvartal 2012. Portalu javnih pretraivanje na organima iz nabavki Portal javnih sistema javnih nabavki nabavki Doneti Uredbu o nainu primene 2. Jedinstvenog renika nabavki Ministarstvo I finansija kvartal 2012. Usvojena Uredba o nainu III primene kvartal 2012. Jedinstvenog renika nabavki

Vlada

Ministarstvo Unaprediti call finansija u centra za saradnji sa pruanje usluga drugim III Ministarstvo IV 3. za korienje nadlenim kvartal 2012. finansija kvartal 2012. Portala javnih organima iz nabavki sistema javnih nabavki

Call centar

31

Izmene Pravilnika o nainu postupanja sa elektronskim ponudama i 4. nainu sprovoenja elektronske licitacije u postupcima javnih nabavki

Izmenjen Pravilnik o nainu postupanja sa elektronskim Ministarstvo I Ministarstvo II ponudama i finansija kvartal 2014. finansija kvartal 2014. nainu sprovoenja elektronske licitacije u postupcima javnih nabavki

Sprovesti Projekat elektronskog Elektronski povezivanja povezani organi, organa, Ministarstvo IV Ministarstvo II odnosno 5. odnosno finansija kvartal 2013. finansija kvartal 2014. organizacije iz organizacija koje oblasti javnih izdaju nabavki odgovarajua dokumenta ponuaima Sprovesti Pilot projekat 6. elektronskog tendera Uspeno sproveden pilot Ministarstvo III Ministarstvo IV projekat finansija kvartal 2014. finansija kvartal 2014. elektronskog tendera

Sprovesti Projekat implementacije Ministarstvo e-nabavki (ovo finansija u podrazumeva i saradnji sa sistem U potpunosti drugim I Ministarstvo IV 7. registracije funkcionalne enadlenim kvartal 2014. finansija kvartal 2014. ponuaa, i nabavke organima iz unapreivanje sistema javnih sistema nabavki pretraivanja, i informacionu bezbednost i sl.) Izraditi Studiju o Izraena Studija Ministarstvo odreivanju o odreivanju finansija u moguih moguih saradnji sa nabavnih nabavnih drugim IV Ministarstvo II 8. kategorija u kategorija u nadlenim kvartal 2012. finansija kvartal 2013. okviru okviru organima iz centralizovanog centralizovanog sistema javnih sistema javnih sistema javnih nabavki nabavki nabavki 9. Predloiti skup nabavnih kategorija u Ministarstvo II Ministarstvo IV Predlog skupa finansija kvartal 2013. finansija kvartal 2013. nabavnih kategorija 32

okviru centralizovanih javnih nabavki Doneti Odluku o skupu nabavnih kategorija i 10. naruiocima koji e biti ukljueni u centralizovane javne nabavke Usvojena Odluka o skupu nabavnih I kategorija i kvartal 2014. naruiocima koji e biti ukljueni u centralizovane javne nabavke

Ministarstvo IV finansija kvartal 2013.

Vlada

Ministarstvo finansija i Tim Izraditi Prirunik Vlade Prirunik za za primenu Republike primenu I Ministarstvo II 11. socijalnog Srbije za socijalnog kvartal 2013. finansija kvartal 2013. aspekta javnih socijalno aspekta javnih nabavki ukljuivanje i nabavki smanjenje siromatva Ministarstvo Ministarstvo Organizovati finansija i Tim finansija i Organizovana obuku za Vlade Tim Vlade obuka za primenu zelenih Republike Republike primenu zelenih II IV 12. nabavki i Srbije za Srbije za nabavki i kvartal 2013. kvartal 2013. socijalnog socijalno socijalno socijalnog aspekta javnih ukljuivanje i ukljuivanje i aspekta javnih nabavki smanjenje smanjenje nabavki siromatva siromatva

SUZBIJANJE NEREGULARNOSTI U SISTEMU JAVNIH NABAVKI


AKTIVNOST Doneti podzakonski akt 1. o nainu planiranja javnih nabavki Izvriti izmene i dopune Pravilnika o 2. nainu voenja evidencije o javnim nabavkama 3. Podizati svest rukovodilaca o njihovoj ulozi i upravljakoj odgovornosti PREDLAGA ROK USVAJA ROK REZULTAT

Usvojen podzakonski akt Ministarstvo II Ministarstvo IV o nainu finansija kvartal 2012. finansija kvartal 2012. planiranja javnih nabavki Donet Pravilnik o izmenama i dopunama Ministarstvo II Ministarstvo IV Pravilnik o finansija kvartal 2012. finansija kvartal 2012. nainu voenja evidencije o javnim nabavkama Ministarstvo II Ministarstvo kontinuirano finansija u kvartal 2012. finansija saradnji sa drugim nadlenim organima iz 3 radionice godinje

33

sistema javnih nabavki Ministarstvo finansija u saradnji sa drugim II Ministarstvo Kontinuirano nadlenim kvartal 2012. finansija organima iz sistema javnih nabavki Ministarstvo finansija u saradnji sa drugim II Ministarstvo kontinuirano nadlenim kvartal 2012. finansija organima iz sistema javnih nabavki

Organizovati radionice za 4. naruioce (14 radionica)

14 radionica ukupno

Organizovati radionice za 5. ponuae (8 radionice)

8 radionica ukupno

Ministarstvo Uspeno Organizovati finansija u organizovana Kampanju o saradnji sa Kampanja o znaaju drugim IV Ministarstvo I 6. znaaju transparentnosti nadlenim kvartal 2012. finansija kvartal 2013. transparentnosti u postupku organima iz u postupku javnih nabavki sistema javnih javnih nabavki nabavki Ministarstvo finansija u Uspostavljen Kreirati saradnji sa funkcionalni interaktivni test drugim IV Ministarstvo I 7. interaktivni test znanja iz oblasti nadlenim kvartal 2012. finansija kvartal 2013. znanja iz oblasti javnih nabavki organima iz javnih nabavki sistema javnih nabavki Ministarstvo finansija u saradnji sa drugim IV Ministarstvo I Donet Planer nadlenim kvartal 2012. finansija kvartal 2013. javnih nabavki organima iz sistema javnih nabavki

8.

Izraditi planer javnih nabavki

Ministarstvo finansija u Uspeno Sprovesti saradnji sa sproveden Projekat borbe drugim IV Ministarstvo I Projekat borbe 9. protiv korupcije nadlenim kvartal 2012. finansija kvartal 2013. protiv korupcije u u sistemu javnih organima iz sistemu javnih nabavki sistema javnih nabavki nabavki

34