You are on page 1of 18

Tema rada: Znaaj sektora MSP u savremenoj privredi

Znaaj sektora MSP u savremenoj privredi SADRAJ Tema rada: Znaaj sektora MSP u savremenoj privredi..................................1 UVOD..................................................................................................................................3 1. POJMOVNO ODREENJE MALIH I SREDNJIH PREDUZEA...............................4 1.1 Mala preduzea..........................................................................................................5 1.2 Srednja preduzea......................................................................................................6 2. SWOT ANALIZA MSP .................................................................................................6 2.1. Prednosti...................................................................................................................7 2.2.Nedostaci...................................................................................................................8 2.2.1. Nedostaci u poetnoj fazi poslovanja:...............................................................8 2.2.2. Nedostaci u fazi rasta i razvoja.........................................................................8 2.3. Mogunosti...........................................................................................................9 2.4. Pretnje.................................................................................................................10 3. SVETSKA ISKUSTVA U FUNKCIONISANJU MSP...............................................11 ZAKLJUAK....................................................................................................................17 LITERATURA..................................................................................................................18 3.3. eka...........................................................................................................................13 3.4. Poljslka........................................................................................................................13 3.5. Rumunija.....................................................................................................................14 3.6. Slovenija.....................................................................................................................14 3.7. Japan...........................................................................................................................15 ZAKLJUAK....................................................................................................................16 LITERATURA..................................................................................................................17

Znaaj sektora MSP u savremenoj privredi

UVOD Razvoj malih i srednjih preduzea i unapreenje preduzetnitva putem njih, kako pokazuje praksa i iskustvo razvijenih zemalja trine ekonomije, kao i veine zemalja u tranziciji predstavljaju generator i nezaobilazni pravac ekonomskog, tehnolokog i socijalnog razvoja savremenog sveta, odnosno prestruktuiranje privrede ovih zemalja. Ve je dokazano da se razvojem malih i srednjih preduzea ostvaruju dva najvanija cilja: stvaranje bogatstva i poveanje zaposlenosti. Unapreenje privrednog okruenja u kojem se nalazi privreda u Srbiji je upravo u poveanju proizvodnje, prometa i usluga na to je mogue rentabilniji i racionalniji nain. Jedan od najznaajnijih puteva za ostvarivanje ove strategije jeste ulaganje u razvoj malih i srednjih preduzea. To je put za oporavak privrede i budui rast i razvoj. Od stimulisanja razvoja malih i srednjih preduzea direktno zavisi brzina i kvalitet oporavka celokupne privrede, izmena privredne strukture u pravcu poveanja njene efikasnosti i stvaranja uslova za njeno uspeno i ravnopravno prikljuivanje evropskoj i svetskoj privredi.

Znaaj sektora MSP u savremenoj privredi

1. POJMOVNO ODREENJE MALIH I SREDNJIH PREDUZEA Mala i srednja preduzea( u daljem tekstu MSP) predstavljaju grupaciju preduzea koja se, po nekim svojim karakteristikama, bitno razlikuje od velikih preduzea. Re je, pre svega, o karakteristikama njihove organizacije, obima poslovanja, broju zaposlenih, vrednosti imovine kojom raspolau itd. Kao osnovne karakteristike sektora MSP, istiu se: mala veliina, centralizacija upravljanja, nedovoljna specijalizovanost (upravljanja i aktivnosti), intuitivna i nedovoljno formalizovana strategija voenja poslova, jednostavna i fleksibilna interna komunikacija, jednostavan sistem eksternog informisanja i komuniciranja itd.1 Po vaeem Zakonu o raunovodstvu i reviziji, preduzea se razvrstavaju na mala, srednja i velika u zavisnosti od: 1. prosenog broja zaposlenih, 2. ukupnog prihoda, 3. vrednosti imovine na dan sastavljanja finansijskih izvetaja u poslednjoj poslovnoj godini. 2 Jedan od kljunih generatora zaposlenosti i socijalnog razvoja u evropskim zemljama jesu MSP. Prema nalazima istraivanja iz 2003. godine u Evropi je postojalo 19 miliona malih i srednjih preduzea koja su zapoljavala oko 140 miliona radnika.3 Od ukupnog broja malih i srednjih preduzea , preko 90 % ine mikro preduzea koja zapoljavaju do 10 zaposlenih (tabela 1 ) Veliina preduzea VELIKA SREDNJA MALA MIKRO UKUPNO Uee u ukupnom broju preduzea (u %) 0.2 0.8 5.8 93.2 100.00

1 2

www.smevozdovac.org.yu Zakon o raunovodstvu i reviziji, Slubeni glasnik br 46/06 Beograd 2006. str. 58 3 www.ujn.sr.gov.yu

Znaaj sektora MSP u savremenoj privredi Tabela 1. uee MSP u ukupnom broju preduzea4 Prema ovim kriterijumima, mala preduzea su ona koja ispunjavaju najmanje dva od tri sledea kriterijuma: da je prosean broj zaposlenih do 50 ; da je godinji prihod manji od 2,5 miliona EUR u dinarskoj protivvrednost i ; da je prosena vrednost imovine manja od milion EUR u dinarskoj protivvrednosti.

Da bi se neko preduzee svrstalo u kategoriju srednjih preduzea, mora da ispuni najmanje dva od tri sledea kritenijuma: da je prosean broj zaposlenih od 50-250; da je godinji prihod 2.5-10 miliona eura u dinarskoj protivvrednosti da je prosena vrednost imovine 1-5 miliona eura u dinarskoj protivvrednosti.

1.1 Mala preduzea Mala preduzea (engl. Small business eniterprises) postoje u skoro svim privrednim oblastima. Ova preduzea shodno ekonomskim parametrima, imaju mali obim poslovanja, mali uloeni kapital i mali broj zaposlenih radnika. Ona se strukturalno uklapaju u privedni prostor koji nisu pokrila velika i srednja preduzeca, obavjaju poslove za koje nisu zainteresovana ili koji nisu profitablna za vea preduzea. Preduzea male privrede poveavaju stepen i obim korieenja novih resursa jedne privrede, uz visok stepen fleksibilnosti i adaptivnosti novim trinim i drugim uslovima. Mala preduzea po pravilu, osniva pojedinac, preduzetnik, koji je istovremeno i vlasnik i menader preduzea. On samostalno donosi sve odluke koje se odnose na poslovanje i snosi rizik poslovanja preduzea. Malo preduzee karakterie relatvno nizak stepen specijalizacije poslova, upravljakih i poslovnih funkcija. Poslovi malog preduzea su, po pravilu, lokalnog karaktera sa stanovita trita i zaposlenosti. Broj zaposlenih u malom preduzeu varira od jedne oblasti do druge. Na primer, u svetu se smatra malim preduzeem ono koje zapoljava do dvesta radnika u industriji.5 Najvei broj malih preduzea osniva se i posluje u oblasti maloprodaje, veliko prodaje i sektora usluga. U oblasti proizvodnje, to su uglavnom kooperacije sa srednjim i velikim preduzeima u oblastima proizvodnje koje zahtevaju brza prilagoavanja ili su sezonskog karaktera (na primer modna obua i odea i sl).

4
5

Izvor: EU Observatoru of EU SME-s: SME-s in Europe in 2003 ivkovi M ,Ekonomika poslovanja , Nolit, Beograd 2002. str 34-38

Znaaj sektora MSP u savremenoj privredi Visok stepen triine fleksibilnosti i niski fiksni trokovi predstavljaju znaajnu odrednicu i komparativnu prednost malih preduzea. Ona su esto i izvor inovacija i kao takva doprinose ubrzanijem razvoju privrede. U ovim preduzeima dolazi do izraaja preduzetnika inicijativa, profitabilnost ulaganja i kapitala, inovativnost i kreativnost. Sektor malih preduzea dobija poseban znaaj u zemijama koje ostvaruju ubrzani tehnoloki razvoj, jer se preko malih preduzea lako prenosi savremena tehnologija. Mala preduzea imaju izuzetno znaajnu ulogu u lokalnom i regionalnom razvoju jedne zemlje. Ona su esto glavni izvor nove zaposlenosti. 1.2 Srednja preduzea Mala preduzea mogu imati i znaajnu ulogu u spoljnoj trgovini jedne zemije kao kooperanti velikih multinacionalnih preduzea i kompanija. Srednja preduzea se nalaze na prelazu izmeu malih i velikih i imaju izmeu 100 i 300 zaposlenih . Preduzea srednje veliine imaju odreene slinosti i sa malim i sa velikim preduzeima. Prednost srednjih preduzea u odnosu na velika su u veoj fleksibilnosti i reagibilnosti na trine i tehnoloke promene kojima je brzina i sposobnost prilagoavanja bitan uslov fleksibilnosti poslovanja. Podela rada i kooperacija su znaajno razvijene u ovim vrstama preduzea. Srednja preduzea karakterie relativno visok stepen specijalizacije poslova i zaokruenost radnog i tehnolokog procesa poslovnih funkcija.Visok stepen specijalizacije poslovnih funkcija u preduzeu srednje veliine dovodi do poveanja ukupne fleksibilnosti preduzea. Primena nauke i savremenih dostignua tehnike i tehnologije kod ovih preduzea vea je nego kod malih preduzea, ali znatno manja nego kod velikih preduzea. Pitanje ekonomije obima ne postavlja se tako snano kao kod malih i srednjih kao kod velikih preduzea zato to ovu vrstu preduzea karakteriu relativno niski fiksni trokovi. Srednja preduzea imaju veu mo prilagoavanja - adaptibilnosti potrebama trita i drugih spoljnih faktora, nego velika preduzea. Organizacija rada u ovim preduzeima se razvija na bazi naunih principa. Sve neophodne funkcije su razvijene u skladu sa potrebama obavljanja delatnosti i reprodukcije ovih vrsta preduzea. Srednja preduzea su obino preovlaujua u strukturi privrede jedne srednje ekonomski razvijene zemije.6 2. SWOT ANALIZA MSP Osnovni cilj SWOT analize je identifikacija i kritiko sagledavanje snaga i slabosti sa jedne strane, odnosno pretnji i prilika (mogunosti) sektora MSP, sa druge strane. Na sadanju poziciju sektora MSP utiu unutranji uslovi (prednosti Strenghts i nedostaci Weaknesses) i spoljanje okruenje (mogunosti Opportunities i pretnje Treats).
6

M. ivkovi,Ekonomika poslovanja , Nolit, Beograd 2002. str 34-38

Znaaj sektora MSP u savremenoj privredi 2.1. Prednosti U odnosu na poslovanje velikih preduzea, sektor MSP , ima niz prednosti ekonomske i socijalne prirode. MSP mogu da budu uspena svuda gde postoje mogunosti da se nadoknadi ekonomija veliine koja ide u prilog velikih preduzea. To, pre svega, znai sledee: MSP je najuspenije u delatnostima koje zavise od specijalizovanih znanja i usluga; MSP moe da bude uspeno na malim, izolovanim ili nesavrenim tritima (trita malog obima ili gde je tranja relativno ograniena) ; MSP moe da posluje na nedovoljno proverenim ili nestabilnim triima ili ispunjavanjem marginalne, fIuktuirajue tranje (trita koja se tek razvijaju su ansa za MSP, jer moe da eksperimentie i bre reaguje na promenijive okolnosti); MSP lake opstaje, jer je u bliskom kontaktu sa triem i u prilici da brzo reaguje na njegove promene (bre ulaze i izlaze iz poslova); MSP lake opstaje i zahvaljujui udruivanju u razlite dobrovoljne asocijacije da bi se ostvarila ekonomija obima putem, recimo, nabavke u velikim koliinama. MSP je uspeno gde je tehnoloka inovacija ekonomina, to znai da moe da nadoknadi prednosti velikog preduzea zasnovane na tehnolokom progresu; MSP tei ka delatnosti koja je nisko kapitalna, a visoko radno intenzivna (niska cena rada);

Dakle, osnovne prednosti sektora MSP ekonomske prirode su: MSP je generator privrednog razvoja, efikasnije proizvodi i prua usluge, poseduje veliku trinu i tehnoloku fleksibilnost, bolje uoava trine anse, obezbeuje nova radna mesta- poveava zaposlenost, odnosno smanjuje nezaposlenost, prua logistiku podrku velikim preduzeima (kao kooperanti, npr.), karakterie ga vea inovativnost itd.

Znaaj sektora MSP u savremenoj privredi Osnovne prednosti sektora MSP socijalne prirode su: razvija se preduzetniki duh i omoguava da se sve vie ljudi osamostaljuje u obezbeenju sredstava za svoju egzistenciju, uspostavljaju se bolji odnosi sa poslovnim partnerima, po pravilu je prijatnija radna atmosfera i kvalitetniji meuljudski odnosi, dinamizira se lokalni razvoj- daje se doprinos razvoju lokalne zajednice, manje se zagauje ivotna sredina, itd.

2.2.Nedostaci Sektor MSP suoen je sa nizom nasleenih i drugih problema koji se znaajno odraavaju na njegovo poslovanje i ostvarene rezultate. Najvaniji problemi sa kojima se sektor MSP danas suoava su:

2.2.1. Nedostaci u poetnoj fazi poslovanja: Preduzetnici esto nisu dovoljno pripremljeni da zaponu sa poslovanjem i da sagledaju kljune probleme sa kojima e se suoavati kada zaponu sopstveni biznis. Upravo zato mnogi ne uspevaju da opstanu u prvih 3-5 godina, koje su najkritinije za opstanak svakog biznisa. Nedostatak potrebnih finansijskih sredstava, pre svega zbog nespremnosti poslovnih banaka da finasiraju start-up aktivnosti buduih vlasnika MSP. Nedostatak informacija o mogunostima poslovanja, pre svega kada je re o proceni poslovnih izgleda, odnosno testiranju poslovne ideje sa aspekta trita; Nedostatak znanja za uspeno voenje biznisa, kao i nedovoljna svest o potrebi permanentne edukacije, pre svega u neformalnim oblicima.

2.2.2. Nedostaci u fazi rasta i razvoja Problemi u vezi sa organizovanjem i voenjem poslovanja (organizovanje, upravljanje, biznis planiranje, rukovoenje poslovnim procesima,...). Problemi sa izborom i primenom novih tehnologija, razvojem novih proizvoda i sl. Po pravilu, nedovoljna konkurentnost u odnosu na mnoga velika domaa ili strana preduzea. Nedovoljna orijentacija ka inostranim tritima.

Znaaj sektora MSP u savremenoj privredi Problemi sa neodgovarajuim kvalitetom ljudskih resursa, kako bi se obezbedilakonkurentnost na tritu (neadekvatna znanja i nedostatak svesti o potrebi stalneedukacije i inoviranju postojeih znanja), ali i neadekvatno upravljanje njima. Nedovoljne mogunosti za samofinansiranje biznisa, s jedne strane i neadekvatnafinansijska podrka, s druge strane. Niska tekua investiciona aktivnost (u osnovna sredstva i dr.), odnosno nedostataksredstava za ulaganje u razvoj itd. Pored toga, veina vlasnika MSP, kao posebne tekoe u poslovanju, istie naroito sledee: Pomanjkanje menaderskih vetina, naroito kada treba napraviti biznis planove; Nedostatak strunih znanja o savremenoj proizvodnji, marketingu, izvozu i sl.; Nedostatak razliitih resursa- strune radne snage, savremene proizvodne opreme, odgovarajueg poslovnog prostora, ali pre svega finansijskih sredstava; esto visoki trokovi rada, nedovoljna proizvodnja, produktivnost, kao i neodgovarajua, a esto i nikakva kontrola kvaliteta; Nedostatak preduzetnike kulture i preduzetnikog duha; Nneizgraena ekoloka svest i dr.

2.3. Mogunosti Zainteresovanost optinske i gradske vlasti za probleme sektora MSP i spremnost da im prue podrku u okviru svojih ingerencija. Zainteresovanost lokalnih visokookolskih institucija za probleme sektora MSP. Sve vea zainteresovanost domaih i stranih investitora za ulaganje u sektor MSP, Postojanje mogunosti stvaranja privatno-javnih aranmana i partnerstava u oblasti sektora MSP. Pristupanost informacija, obuka i konsalting usluga kroz organizovanje Centra za podrku preduzetnitvu, kao svojevrsnom optinskom servisu sektora MSP. Horizontalno i vertikalno povezivanje unutar sektora MSP -organizovanje u klastere, poslovna udruenja, udruenja preduzetnika i dr. Razmenjivanje iskustava sa MSP, udruenjima poslodavaca, predstavnicima klastera i sl. iz zemlje i inostranstva, u cilju unapreenja poslovanja sektora MSP.

Znaaj sektora MSP u savremenoj privredi 2.4. Pretnje Relativno este promene uslova poslovanja (propisi, porezi i doprinosi,spoljnotrgovinski reim); Nedostatak podsticajne razvojne politike; Zakonska regulativa koja, i posle najnovijih izmena zakonskih i drugih propisa, jo uvek nije, u dovoljnoj meri, podsticajna za zapoinjanje i voenje privatnog biznisa; Nedovoljno efikasan postupak zatite prava po osnovu poslovnih transakcija sudskim putem, kako bi se obezbedilo brzo, efikasno i nepristrasno reavanje sporova; Visoke lokalne takse raznih namena koje moraju da se plaaju (posebno kada je re o komunalnim davanjima); Relativno nizak nivo sutinske saradnje -kooperacije i dugorone poslovnotehnike saradnje, izmeu velikih preduzea (proizvodno-tehnolokih sistema) sa sektorom MSP, koja bi trebalo da rezultira, ne samo klasinim kupoprodajnim odnosima, ve odnosima partnera koji imaju zajedniki interes; Nedovoljan broj savetodavnih institucija usmerenih na pomo (pod prihvatljivim finansijskim uslovima) u reavanju stratekih ili operativnih problema sa kojima se osnivai i menaderi MSP susreu u svom radu; Nelojalna konkurencija iz sive ekonomije; Neefikasna i ponekad, sklona korupciji, lokalna administracija; Nesreena situacija u oblasti urbanizma; Neadekvatna finansijska podrka, to znai manje-vie nepovoljni uslovi kreditiranja, naroito od strane poslovnih banaka, ukljuujui i sredstva obezbeenja koja esto predstavljaju nepremostivu prepreku do neophodnih finansijskih sredstava, nepostojanje posebnih fondova za kreditiranje sektora MSP

i sl. To ima za posledicu nepovoljan pristup kapitalu, odnosno skup i nepristupaan, pre svega, investicioni kapital. Dakle , moe se zakljuiti da postoje tri osnovne grupe pretnji brem razvoju sektora MSP: 1. zakonska i administrativna regulativa, 2. finansijska podrka, 3. institucionalna infrastruktura za podrku sektoru MSP.

10

Znaaj sektora MSP u savremenoj privredi

3. SVETSKA ISKUSTVA U FUNKCIONISANJU MSP Zbog ega je potrebno promovisati MSP? MSP donose veu ekonomsku korist od velikih firmi u smislu stvaranja novih radnih mesta, poveanja efikasnosti i ekonomskog rasta, jesu neki od razloga. Struktura firmi i zaposlenost. U veini zemalja u razvoju, mikro i mala preduzea ine veinu ukupnog broja firmi i ine vei deo ukupne zaposlenosti. U Ekvadoru, na primer, firme sa manje od 50 zaposlenih broje 99 % svih firmi i 55 % ukupne zaposlenosti u 1980. godini; u Bangladeu, firme sa manje od 100 zaposlenih broje 99 % svih firmi 58 % zaposlenosti u 1986. godini.7 U zemljama sa malim dohotkom po glavi stanovnika, ogromna vena firmi su mikro ili mala preduzea, pored kojih postoji i nekoliko velikih preduzea. U zemljama sa srednjim dohodkom, srednja preduzea poinju da uzimaju relativno vee uee u ukupnoj proizvodnji i zaposlenosti. U veini zemalja, trend je da vee firme donose uveanje nacionalnog dohodka po glavi stanovnika. Izuzetak od ovog pravila su azijske zemije Tajvan ili Kina na primer, gde je odnos veih i manjih firmi relatvno stalan u poslednjih trideset godina, bez obzira na to to se struktura proizvodnje promenila od primitivnih radionica do visokih tehnologija kompjuterske industrije. U proseku, mala preduzea ne igraju veliku ulogu u razvoju jedne zemlje.8 Stvaranje radnih mesta. Rasprava ima i o tome da li su MSP vana za rast zaposlenosti tj. stvaranje novih radnih mesta. Ovoga puta empirijski dokazi nisu na strani tradicionalnog miljenja kada je o ovoj temi re. Male firme u velikoj meri utiu na stvaranje novih radnih mesta, ali takoe i u gaenju postojeih. To je zbog toga to male firme nastaju velikom brzinom, ali se brzo i gase, te stoga mnoge male firme ne uspevaju da porastu. U razvijenim zemljama uprkos rasprostranjenom miljenju, male firme ne stvaraju vie radnih mesta, ako se imaju u vidu radna mesta koja se zatvaraju i firme koje nestaju mnogo ee nego velike firme. Isti zakljuak bi se mogao izvesti i kada se radi o zemljama u razvoju. MSP nude manju sigurnost radnog mesta nego i velike firme. U SAD, trajnost radnog mesta se poveava sa veliinom firme. Treba napomenuti da je ukidanje ranih mesta u sluaju recesije manje u MSP nego u velikim firmama zahvaljujui njihovoj velikoj fleksibilnosti. Efikasnost. Efikasnosti preduzea varira kako unutar jedne industrijske grane tako i ukupno u industriji. Veliina firme moe da bude povezana sa nekim drugim faktonima koji su povezani sa efikasanu, kao to su vetina upravljanja i tehnologija, kao i efekti koje proizvodi pravni ambijent. U SAD proizvoaki sektor, industrije u kojima vee
7

M.Ljuzovski, Povezivanje malih i srednjih preduzea, Beogrdska akademija raunarskih nauka, Beograd,2006 str 4-6 8 Ibd. Str. 4-6

11

Znaaj sektora MSP u savremenoj privredi firme imaju vei udeo na triu i imaju vei rast produktivnosti. Veina studija u zemljama u razvoju pokazuje da su najmanje firme i najmanje efikasne, postoje injenice koje govere da su i male i velike firme relativno neefikasne u poreenju sa srednjim firmama. Sporno je i to da su MSP inovativnija od velikih firmi. Mnoge male firme donose inovacije na trite, ali doprinos u inovacijama na temu produktivnosti zahteva odreeno vreme i sredstva, dok velike firme imaju vie resursa da usvoje i implementiraju inovacije. Veina tranzicionih ekonomija shvata vanost MSP, zbog toga se formuliu nacionalne politike prema MSP te prave programi i strategije razvoja. U zemijama u tranziciji stvaranje sektora MSP jeste znaajan deo ekonomskih reformi, ali sa pravom implementacijom se poelo tek od skoro. U regionu Balkana dosledne politike prema MSP i dalje nema. Razvoj ovog sektora mnogo zaostaje zbog nedostataka u zakonodavstvu, razumevanja preduzetnitva uopte, loe infrastrukture kao i nedostataka finansijskih sredstava. Zemije u tranziciji kreu od planirane i centralizovane ka trino orjentisanoj ekonomiji. Tokom perioda centralne i planirane ekonomije veina dravnih firmi funkcionie u vetaki i odbrambeno orjentisanom ekonomskom ambijentu koji im nije dao priliku da naue da se ponaaju trino.

Transformacija dravnih firmi u privatne automatski ne vodi nuno ka stvaranju profitablinih kompanija jer preduzetnitvo pre svega podrazumeva spremnost da se preuzme rizik, a onda treba posedovati i iskustvo i izotren oseaj za posao. Sa druge strane veoma je vano stvaranje pozitivnog politikog i ekonomskog ambijenta pogodnog za stvaranje jakog MSP sektora. To je jedan od glavnih zadataka vlada zemalja u tranziciji. Strateku znaaj sektora MSP je sledei : MSP doprinose porastu zaposlenosti i mogu na dui rok da obezbede veoma znaajan udeo svih zaposlenih; MSP mogu da pomognu u restruktuiranju tako to apsorbuju suvine radnike i poveavaju konkurenciju na tritu: Tranzicione ekonomije su na razliitim nivoima razumevanja i razvoja MSP. Pogled na trenutnu situciju u pogledu razvoja sektora MSP u zemijama u tranziciji su data dalje u tekstu:

Grupa najrazvijenijih zemalja ima pravni sistem postavljen tako da podrava sektor MSP. U posebnim sluajevima postoji potreba, za ispravkama i dopunama nakon prelaska iz rane faze tranzicionog procesa na vii nivo. Druga grupa zemalja ima ve pripremijen 12

Znaaj sektora MSP u savremenoj privredi pravni sistem predstoji jo da se izvri implentcija kroz prikladne programe podrke i promocije malih i srednjih preduzea, dok se trea grupa zemalja nalazi na samom poetku, njihovi parlamenti tek treba da donesu zakone,a vlade strategije kojima e promovisati razvoj MSP. U zemijama u tranziciji, fokus treba da bude na stvaranju MSP i treba im pomoi da rade efikasno u uslovima trine ekonomije. U Evropskoj Uniji postoji dvadeset miliona preduzea od ega je oko 99% malih i srednjih preduzea (MSP), a ak 93% MSP ima manje od 10 zaposlenih. MSP su glavni izvor zapoljavanja i stvaranja bogatstva u Evropskoj Uniji: U martu 2002.g. tokom Samita efova vlada Evropske Unije u Lisabonu, sektor MSP je oznaen kao jedan od stubova u postizanju cilja da Evropska Unija postane najkonkurentnija i najdinaminija privreda u svetu do 2010.g.. U junu 2002.g. lideri Evropske Unije su usvojili Evropsku povelju za mala preduzea, kojom se pozivaju zemlje lanice Evropske Unije i Evropsku komisiju da prue podrku i pomognu malim preduzeima u brojnim kljunim oblastima, poput obrazovanja i obuke preduzetnika, kao i stvaranjem efikasnijeg zakonodavstva, propisa, poreskog i finansijskog sistema. Na taj nain u potpunosti je priznat znaaj malih preduzea i preduzetnika za razvoj, konkurentnost i zaposlenost u Evropskoj Uniji.

3.1. Italija9 Italijanskom ekonomijom dominiraju mala preduzea. U Italiji nema precizne definicije ta su mala i srednja preduzea. Pokretaka snaga za stvaranje novih preduzea je zakon iz 1986. godine, koji ima nov prilaz i metodologiju za iskorienje lokalnih preduzetnikih resursa za stvaranje novih radnih mesta. Cela stvar je postavljena tako da vlada svojim merama stvori ambijent koji e podstaknuti stvaranje nove generacije preduzetnika. Za sprovoenje ove ideje, ponueni su razni servisi, kao to je pomo u planiranju, koIe menadmenta i tehnika pomo za zapoinjanje posla, uz finansijske podsticaje, subvencije i zajmove sve u skiadu sa propisima EU. Od 1986 do danas oko 7,500 novih preduzetnika je krenulo u nove poslovne projekte 73% od njih su mlai ljudi. 3.2.Austrija10 Preduzetnitvo u Austriji je razvijano veoma paljivo. Rezultati govore sami za sebe, 99% svih firmi su mala i srednja preduzea. Trend u zakonodavstvu je sve vea
9

Ljuzovski M., Povezivanje malih i srednjih preduzea,str 6-8, Beogrdska akademija raunarskih nauka, Beograd,2006. 10 Ibidem

13

Znaaj sektora MSP u savremenoj privredi liberalizacija. Stalno uvoenje novih tehnologija doprinosi poveanju konkurentnosti austrijskih MSP na svetskom tritu. Strateki pravci razvoja sektora MSP u Austriji su: 1) 2) 3) 4) Proizvodnja novih visoko kvalitetnih proizvoda; Podizanje kavaliteta turistike ponude; Stvaranje novih i podizanje kvaliteta - dodatnih usluga; tednja energije, maksimalno iskorienje sirovina, prikupljanje otpada i ponovno korienje (recikliranje); 5) Primena novih tehnologija; 6) Industrijska kooperacija; 7) Unapreenje transportne opreme i logistike. 3.3.eka11 28. aprila 1992. eka vlada je usvojila Akt, kojim se drava opredelila da podri mala i srednja preduzea. Osnovni cilj ovog akta je da olaka osnivanje MSP i ojaa ekonomske pozicije koje ona zauzimaju. Za dalju implementaciju ovog akta, vlada je osnovala fondove koji su finansirani iz dravnog budeta i ustanovila institucije kojima je poveren zadatak pruanja podrke preduzetnicima. Ostali vidovi podrke ukljuuju : 1) 2) 3) 4) 5) 6) 7) 8) podrka strunom osposobljavanju; podrka radu konsultantskih firmi; podrka kooperaciji izmeu MSP; podrka prikupljanju, obradi i distribuciji informacija; podrka istraivanjima i tehnikom razvoju; podrka stvaranju novih radnih mesta; podsticanje regionalnog ekonomskog razvoja; podrka prekograninoj kooperaciji i uestvovanje na sajmovima;

Ministarstvo Ekonomije je razradilo detaljne programe za podrku MPS. Program ukljuuje osam podprograma sa jasno definisanim ciljevima i transparentno odreenim kriterijumima. 3.4.Poljska12 U Poljskoj radi 2 miliona MSP i zapoljava oko 60 % radne snage i generie gotovo polovinu ukupnog bruto nacionalnog proizvoda. 6. juna 1995. godine Savet Ministara je
11 12

Ibidem Ibidem

14

Znaaj sektora MSP u savremenoj privredi usvojio i predstavio nacionalnu strategiju malih i srednjih preduzea baziranu na sporazumu sa EU. Uprkos injenici da su MSP najvaniji element ekonomske politike, do sada nema jedinstvene definicije ta su mala preduzea. Nezvanino, mala preduzea su preduzea koja zapoljavaju do 50 zaposlenih, dok srednja preduzea zapoljavaju od 51 do 250 radnika. 3.5. Rumunija13 Zakonodavna aktivnost, u pogledu podsticaja i pruanja podrke za uspostavljanje i razvoj MSP, se ogleda u aktu koji je doneo Parlament 1994. Ovim aktom vlada je definisala ta su mala (25 zaposlenih), a ta srednja (25-200) preduzea i glavni pravac promovisanja MSP sektora. Glavne forme podrke MSP su: 1) pruanje informacija, podrka i usluge konsultantskih firmi; 2) podrka regionalnim razvojnim programima; 3) obuka preduzetnika, menadera i zaposlenih u MSP; 4) istraivanja i tehnoloke inovacije; 5) pristup resursima, javne nabavke i predugovori; 6) podsticanje izvoza; 7) ekonomske i finansijske vetine; 8) neophodni fondovi, Zakon iz 1994. stvara uslove za formiranje fondova za podrku MSP. Sredstva koja pune te fondove su sve od godinjih dodela sredstava odobrenih dravnim budetom do privatnih doprinosa i strane ekonomske pomoi. Vladinom rezolucijom iz 1995, formirana je Rumunska agencija za razvojsa ciljem da: 1) vri analizu, koordinisanje i primenu razvojnih programa za MSP ,evidentiranje dodeljenih subvencija i monitoring rezultata; 2) jednom u tri godine priprema predloga Vladi u pogledu politike i strategije prema sektoru MSP 3) razvija saradnja sa drugim vladinim i nevladinim institucijama sa ciljem stvaranja ambijenta za podrku i razvoj MSP; 4) priprema godinji izvetaj Vladi u pogledu MSP sektora. 3.6. Slovenija14

13 14

Ibidem Ibidem

15

Znaaj sektora MSP u savremenoj privredi Slovenaka mala preduzea su sektor ekonomije koji se najbre razvija. Na bazi zakona za promovisanje malog biznisa, formiran je fond za razvoj malih preduzea koji je finansiran iz republikog budeta kao i iz drugih izvora. 3.7. Japan15 Japan ima zakon u kome se definie ta su to mala i srednja preduzea na bazi veliine kapitala, broja zaposlenih, kao i vrste delatnosti. Delatnosti su grupisane u oblasti kao to su proizvodnja, rudarstvo i transport (ispod 300 zaposlenih i kapital oko 1 milion USAD ), trgovina na malo i servisi (ispod 50 zaposlenih i kapital 100.000 USAD) i preprodavci (ispod 100 zaposlenih sa kapitalorn od 300.000 USAD). Kompanije koje imaju manje od 20 zaposlenih su mala preduzea. Za sluaj poslovanja u komercijali i uslugama te kompanije mogu da imaju i manje od 5 zaposlenih. MSP imala su 1996. godine u Japanu 77,6 % od ukupno zaposlenih, a njihov broj je bio ak 98,9 % u odnosu na velika preduzea. U proizvodnim organizacijama ostvarivana su 55,2 % dodatne vrednosti. U ovoj strukturi mala preduzea imala su 26,5 % zaposlenih u 73,2 % organizacija unutar MSP.

15

Ibidem

16

Znaaj sektora MSP u savremenoj privredi

ZAKLJUAK Mala i srednja preduzea se smatraju jednom od vodeih snaga ekonomskog razvoja. Da je ovakav zakljuak ispravan potvruju svetska iskustva iz blie i dalje prolosti. Mala i srednja preduzea stimuliu privatno vlasnitvo i preduzetnike sposobnosti, ona su fleksibilna i mogu se brzo prilagoavati turbulencijama na tritu. Generiu zaposlenost, stvaraju diversifikovanu ekonomsku aktivnost, doprinose izvozu i osnovni su inioci razvoja konkurentske ekonomije. I ako su mala i srednja preduzea u Srbiji, tokom proteklih tranzicionih godina, doivljavala sudbinu ukupne privrede upravo su ona ta koja su kako po broju registrovanih preduzea, tako i po visini ostvarenog prihoda i broju zaposlenih radnika prevladala sve nedae tranzicije i upravo su ona imala znaajnu ulogu u transformaciji i revitalizaciji privrede. Preduzetniki duh se moe stimulisati odreenim dravnim merama: - Stalna obuka i razvijanje menaderskih sposobnosti. - Promovisanje menadmenta u SME kao poeljne opcije za karijeru. - Rezultate o najboljim praksama omoguiti dostupnim menadmentu. Prihvatanjem ovih mera mogli bi da se, kao drutvo, u kratkom roku ponovo vratimo na mesto gde smo bili i da izborimo jo bolju poziciju na svetskom tritu. Sve to bi se odrazilo na veu kupovnu mo stanovnitva, a time i na tranju, ime bi se pokrenu toak razvoja i puta ka bogatijem i srenijem drutvu.

17

Znaaj sektora MSP u savremenoj privredi

LITERATURA 1. EU Observatoru of EU SME-s: SME-s in Europe in 2003 2. Ljuzovski Marko, Povezivanje malih i srednjih preduzea, Beogrdska akademija raunarskih nauka, Beograd,2006. 3. M. ivkovi,Ekonomika poslovanja ,str 34-38 , Nolit, Beograd 2002. 4. Penezi N. ,,Preduzetnitvo:savremeni pristup Akademska knjiga, Novi Sad, 2008 5. Zakon o raunovodstvu i reviziji, Slubeni glasnik br 46/06 Beograd 2006. s Internet izvori: www.smevozdovac.org.yu
www.ujn.sr.gov.yu

18