You are on page 1of 20

УНИВЕРЗИТЕТ УНИОН ФАКУЛТЕТ ЗА ПОСЛОВНО ИНДУСТРИЈСКИ МЕНАДЗМЕНТ

Предмет: Еколоски Менадзмент Тема: Цврст Отпад

Студент:

Професор:

Садржај:

 

Садржај:

3

 

УВОД

4

  • 1. КЛАСИФИКАЦИЈА ЧВРСТОГ ОТПАДА

 

5

  • 2. КОМУНАЛНИ ЧВРСТИ ОТПАД

 

6

  • 3. СПАЉИВАЊЕ КОМУНАЛНОГ ОТПАДА - ИНСЕНЕРАЦИЈА

 

8

 

Спалионице

  • 3.1. ..........................................................................................................................

9

  • 4. МЕТОДЕ И ТЕХНОЛОГИЈЕ КОРИШЋЕЊА ОТПАДА У ЕНЕРГЕТСКЕ СВРХЕ

 

11

 

Когенерација

  • 4.1. ......................................................................................................................

12

  • 4.2. Алтернативна горива

14

  • 5. НОВЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ ТРЕТМАНА ОТПАДА СА ИСКОРИШЋЕЊЕМ ЕНЕРГИЈЕ

 

14

 
  • 5.1. ...........................................................................................................................

Пиролиза

14

5.2.Гасификација

15

  • 5.3. Пласма процесс

16

  • 6. ТРЕТМАН ОПАСНОГ ОТПАДА – ТЕРМИЧКА ДЕСТРУКЦИЈА

 

17

ЗАКЉУЧАК

 

19

Литература:

 

20

УВОД

Живимо у време када број становништва експлицитно расте и из тог разлога потребне су веће обрадиве површине, много фабрика, а самим тим јасно се види да ситуација не може да прође без разних врста отпада. У градовима је немогуће контролисати огромне количине отпада, поготово ако нема закона који то регулише. То је случај у нашој земљи, нажалост. Можда грешим, али чини ми се да је непромишљено бацање смећа само доказ о људској неморалности.

Треба нагласити да са појавом све већих индустријских центара и градова, као и својим понашањем, човек утиче на нарушавање природне равнотеже. Реч је о

антропогеним факторима.

Од када је човек развио свест о томе како треба да се понаша да би боље живео и заштитио своје станиште, родио се појам заштите животне средине.

Заштита животне средине је повезана са екологијом из разлога што прва треба да познаје низ инжењерско- техничких мера за решавање проблема који је друга установила.

Концепт заштите животне средине се у Европи први пут помиње на конференцији Уједињених Нација о животној средини и Штокхолму, године 1972. Тада је формиран Програм Уједињених Нација за животну средину, УНЕП. Од тада је УНЕП активно учествовао у развоју више значајних међународних уговора.

На тај начин, крајем 80-тих година ХХ века, започиње свеснији и активнији приступ проблематици заштите животне средине доношењем разних правних докумената као што су конвенције, декларације, уредбе, уговори на међународном, националном, регионалном и локалном нивоу.

На европском нивоу постоји неколико основних програма политике заштите животне средине, тј еколошких мрежа. То су НАТУРА 2000, Емералд или Смарагдна мрежа и Свеевропска мрежа (ПЕЕН).

1. КЛАСИФИКАЦИЈА ЧВРСТОГ ОТПАДА

Чврсти отпад генерално се може поделити на 3 основне категорије 1 :

Комунални

Индустријски и

Пољопривредни

Отпад из сваке од ове три категорије може бити : инертан, неопасан или опасан.

Комунални чврст отпад може се даље поделити на : резиденцијални (стамбени), комерцијални, институционални, грађевински, отпад са јавних површина и отпад из постројења за припрему воде и за обраду отпадних вода.

Индустријски чврсти отпад настаје у индустријским производним процесима и по својствима се значајно разликује од комуналног отпада.

Пољопривредни чврст отпад настаје на њивама, у повртњацима, воћњацима, виноградима, млекарама и слично.

Термин чврсте отпадне материје је свеобухватан и подразумева масу отпада урбане средине, тако и нешто хомогенији скуп:

како хетерогену

-пољопривредних,

-индустријских и

-минералних отпадака. 2

1 S Nešković, Ekološki menadžment, Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo, Beograd 2010. 2 Prof. dr Karolj Kasaš, Univerzitet u Novom Sadu, Materijal sa predavanja, Novi Sad 2010.

2. КОМУНАЛНИ ЧВРСТИ ОТПАД

Комунални отпад представља отпад из домаћинства (комерцијални отпад), односно отпад који се сакупља са одређене територијалне целине, њчешће општине, у складу са прописима и плановима општине. У комунални отпад такође спада и кућни отпад, који се свакодневно сакупља.

Могућа су два начина одвајања употребљивог отпада – секундарних сировина, и то 3 :

Примарна сепарација – раздајање на месту настанка отпада у различите посуде, одвајају се компоненте (делови отпадакоји би се поново користили) и

Секундарна

сепарација

– одвајање пожељних компоненти отпада из

масеизмешаног отпада.

2. КОМУНАЛНИ ЧВРСТИ ОТПАД Комунални отпад представља отпад из домаћинства (комерцијални отпад), односно отпад који се

Одвајањем, тј. разврставањем на месту настанака отпада добија се чистија сировина и повољнији финансијски ефекат. Овакав начин захтева свесно и обучено становништво које је у потпуности спремно да учествује у акцији рециклаже отпада.

Овај отпад се прикупља и збрињава у оквиру комуналних делатности. За неисправно поступање са комуналним отпадом првенствено су одговорни сами становници који су произвођачи-генератори и власници тог отпада. Комуналне организације путем надлежних градских или општинских органа морају да створеуслове који ће свим становницима омогућити примерено поступање с овим отпадом. Комунална предузећа су дужна да саветом и радом помогну становништву да на савремен начин управљају са комуналним отпадом.

Садашњи начин поступања са комуналним отпадом у нашој средини не одговара скоро ниједном актуелним еколошким начелима, критеријумима и стандардима.

Комунални чврсти отпад има компоненте органског, али и неорганског порекла. Енергетски потенцијал ове две материје може да се искористи на различит начин.

3 S Nešković, Ekološki menadžment, Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo, Beograd 2010.

Производњом енергије из комуналног отпада може се остварити додатна корист за заједницу у целини, а то је :

1. Укупна количина отпада редукује се 60- 90% у зависности од састава отпада али и примењених технологија за третман.

2. Смањује се величина парцеле за депонију, а провршина за те намене иначе је све мање.

3. Добрим технологијама за ову сврху, смањује се заганење животне средине.

Из овога се намеће закључак да треба учинити корак ка пре свега смањењу стварања отпадних материјала, а кад већ настане онда се треба потрудити да се оствари што целисходнија рециклажа. Тамо где постоји опција производње енергије из комуналног отпада, потребна је стручно оркестрирана активност, у свим фазама. Као прво, све мора кренути од адекватног управљања отпадом, а онда је важно изабрати такву технологију даљег третмана отпада, која ће дати више користи него штете у даљој експлоатацији.

Производњом енергије из комуналног отпада може се остварити додатна корист за заједницу у целини, а то

7

3. СПАЉИВАЊЕ КОМУНАЛНОГ ОТПАДА - ИНСЕНЕРАЦИЈА

Спаљивање (инсинерација), је савремени

начин уништења отпада, уз помоћ топлотне

енергије, око чега се воде најоштрије дискусије, из еколошког,енергетског и економско- финансијског аспекта.

Термички третман отпада процесом спаљивања има за циљ, смањивање запремине (чак до 90%) и масе отпада што се мора депоновати, уз добијање енергије (толотне и/или електричне). Спалионице су сличне термоелектранама и топланама. Јапан спаљује скоро 2/3 отпада, у Француској ради 303 спалионица, укупног капацитета 1,4 милиона т/год .

Спаљивање отпадака се примењује у циљу смањивања њихове количине и искоришћења добијене енергије. Прве пећи за спаљивање отпадака, које су истовремено користиле добијену енергију, појавиле су се у другој половини 19.века. Спаљивањем отпадака, расположива хемијска енергија, дефинисана топлотном моћи, преводи се у физичку енергију димних гасова, дефинисану температуром гасова. Постројења за спаљивање чврстог комуналног отпада са искоришћењем топлоте су по својим карактеристикама слична термоелектранама и топланама. Инсинерација је значајан и користан начин редукције отпада до 90%.

Међутим, капитални и оперативни трошкови за модеран инсинератор, који ради у складу са емисионим ограничењима, су високи, генерално много виши од трошкова за одлагање отпада на санитарне депоније. Уколико се жели одрживи систем управљања отпадом, тада инсинерација са искоришћењем енергије треба да буде потпуни и интегрални део локалних и регионалних решења која треба развити у следећих неколико година. Инсинерација отпада са искоришћењем енергије мора бити разматрана у контексту интегралног приступа управљању отпадом који значи редукцију, поновну употребу и рециклажу.

Када је инсинерација са искоришћењем енергије најпрактичнија опција за животну средину, неопходно је размотрити могућност комбинованог добијања топлоте и енергије у циљу повећања ефикасности процеса.

Инсинерација отпада је једна од технички најразвијенијих опција управљања отпадом која је расположива данас.

3.1. Спалионице

Спалионица је хигијенско-санитарна јединица, која доприноси хигијенско-санитарним условима живљења, ако се испоштују најоштрији прописи коришћења. Спаљивање отпада спада у термичке методе неутрализације отпада, које су засноване на потпуном или делимичном уништењу отпада, у специјалним постројењима. 4

3.1. Спалионице Спалионица је хигијенско-санитарна јединица, која доприноси хигијенско-санитарним условима живљења, ако се испоштују најоштрији прописи

Слика 3, Постојења за инсенерацију отпада, Мерна места

Неекономско и нееколошко депонирање отпада на депонијама заменио је модеран начин термичке обраде која користи топлотну енергију која је настала услед спаљивања отпада за грејање топле воде (ТУВ) и грејање стамбених зграда у главном граду Прагу.

Спалионице радикално смањују штетност комуналног отпада. Уколико је исправно вођен процес спаљивања, као и хомогенизација отпада, спаљивањем се уништавају све патогене материје и органска једињења. Спаљивањем се редукује обим чврстог комуналног отпада на 10 (%) и тежина на 25 – 30 (%)

Основу технолошког уређаја представљају четири котла с решеткастим ваљцима. Сваки од њих омогућава спаљивање чак 15 тона отпада на сат изворних вредности.

4 Prof. dr Karolj Kasaš, Univerzitet u Novom Sadu, Materijal sa predavanja, Novi Sad 2010.

Сваки котао произведе за један сат макс. 36 тона паре - температура 235 °Ц, пристиак 1,37
Сваки котао произведе за један сат макс. 36 тона паре - температура 235 °Ц, пристиак 1,37
Сваки котао произведе за један сат макс. 36 тона паре - температура 235 °Ц, пристиак 1,37

Сваки котао произведе за један сат макс. 36 тона паре - температура 235 °Ц, пристиак 1,37 Мпа. Пара се испоручује у енергетску мрежу. Као стабилно гориво се користи земни гас. Спаљивањем планираног капацитета 310 000 тона чврстог комуналног отпада годишње продукује се 78 000 тона шљаке и цца 8 000 тона чврстог отпада од чишћења издувних гасова. Калоричност чврстог комуналног отпада се креће између 8 - 12 МЈ.кг-1, .то је вредност коју можемо упоредити с калоричношћу смеђег угљена.

4. МЕТОДЕ И ТЕХНОЛОГИЈЕ КОРИШЋЕЊА ОТПАДА У ЕНЕРГЕТСКЕ СВРХЕ

Постоје два основна метода да се енергија добије биоразградивог али и небиоразградивог:

или из органског отпада,

а) Термохемијска конверзија, која представља термичку декомпозицију органске материје, а као резултат добија се топлотна енергија или гориво, гасовито, течно или чврсто;

б)

Биохемијска конверзија; процес се заснива на ензиматској декомпозицији

органских материја помоћу микроорганизама, а као резултат добија се метан.

Процеси термохемијске конверзије су погодни када је у реч о отпаду који садржи висок удео органских материја који нису биоразградиви, а садржај влаге је релативно низак. Најзначајнији поступци су инсинерација и пиролиза/гасификација. Док су процеси биохемијске конверзије, с друге стране, погоднији за отпад који садржи високи удео органских биоразградљивих материја и висок садржај влаге.

Постоје различите технологије за енергетско коришћење отпада, а која је најпогоднија за дати регион зависи од бројних фактора, укључујући и локалне методе сакупљања и одлагања комуналног чврстог отпада, као и локалних прописа везаних за животну средину. Постоје неколико начина доступних за искоршћавање отпада у виду енергије:

  • 1. Инсинерација, процес контролисаног сагоревања;

  • 2. Сагоревање, термохемијска конверзија уз ослобађање хемијске ен. горива, топлотне

ен.;

3.

Пиролиза,

поступак

термичке

декомпозиције,

при

којој

се

материјал

загрева

спољашњим извором топлоте без присуства ваздуха;

  • 4. Гасификација, поступак термичке декомпозиције одвија се слично као и сагоревање,

али с коефицијентом вишка ваздуха мањем од један;

  • 5. Пласма процес, комунални чврсти отпад загрева се на високу температуру, 3.000 и

10.000° Ц, помоћу плазма арц (пиролиза плазмом у луку);

Свака технологија захтева различите количине улазних сировина, емитује различите количине угљендиоксида, има различите оутпуте, и различите је ефикасности. 5

4.1. Когенерација

Когенерација (често се користи и израз комбинована производња топлотне и електричне енергије - на енглеском Цомбинед Хеат анд Поwер, ЦХП) представља производњу електричне енергије са коришћењем отпадне топлоте која се иначе губи. Овај принцип когенерације познат је од раније, а технологија се развија дуже време (Месаровић и Ђајић 2004). Савремени когенерациони системи постижу ефикасност и до 90%. Когенерација нуди велику флексибилност; најчешће постоји комбинација постројења и горива која задовољава већину индивидуалних захтева.

Реч је о постројењима која би могла Србији да донесе три пута већу производњу енергије за грејање, чиме би са постојећих приближно 450.000 корисника на централно грејање могло да се прикључи више од милион станова. Прелазак на такав режим рада могао би да се оствари реконструкцијом постојећих постројења термоелектрана и топлана код нас. Когенерација истовременом производњу топлотне и електричне енергије, уштеди 52 % примарне енергије, док емисију штетних материја смањује за 72%, у односу на производњу струје из термоелектрана и топлоте из котлова (Козак и Мајцхрзyцка 2009).

Когенерација користи отпадну топлоту, која увек настаје приликом добијања електричне енергије, чиме се спречава њено испуштање у атмосферу. Приликом конвенционалних начина добијања електричне енергије, готово две трећине енергетског инпута се губи на овај начин. Когенерација може да искористи већину те (иначе изгубљене) топлотне енергије, чиме се добија знатно боља искоришћеност горива и значајне уштеде, што све резултира у енергетској уштеди од 20 до 40%. Сви извори загађења природне средине могу се искористити као енергенти. Онда се такве материје не би сливале у реке, одлазиле у атмосферу и загађивале човекову средину, већ се у енергетским централама претварају у енергију.

Свака технологија захтева различите количине улазних сировина, емитује различите количине угљендиоксида, има различите оутпуте, и различите

5 Vasić, M. Kongeneracija-Efikasnije do energije, Gradjevinski fakultet, Univerzitet u Nišu, Nauka i Praksa, 2009, vol. 12, br. 1, str. 238-242,

Овакав начин добијања струје је три-четири пута ефикаснији, профитабилнији и еколошки чистији од производње у термоелектранама и топланама. Нарочито се исплати коришћење овако произведене енергије у индустрији. Пример оваквог постројења је и

фабрика Нестле, у Химејиу, Јапан, која примењује овај вид снабдевања енергијом још од

2004.

4.2. Алтернативна горива

Неки индустријски процеси и постројења за производњу енергије раде под условима који дозвољавају коришћење отпада високе калоричне (топлотне) моћи уместо конвенционланог горива. Најчешћи пример је производња цемента, где високе температуре и дуго време задржавања у пећи обезбеђују потпуно сагоревање отпада; високо базни услови у пећи уклањају киселе гасове и метале из струје гаса, а пепео се задржава у клинкеру. У овом случају, корист по животну средину иде заједно са смањењем трошкова за гориво цементне индустрије. Типични отпад који се спаљује у овим процесима укључује комунални отпад, гуме и утрошене раствараче. Интегрална превенција и контрола загађења даје границе до којих се у процесу примарно гориво може заменити отпадом. Директива ЕУ о спаљивању отпада такође прописује дозвољене границе емисије за постројења која користе алтернативна горива.

  • 5. НОВЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ ТРЕТМАНА ОТПАДА СА ИСКОРИШЋЕЊЕМ ЕНЕРГИЈЕ

Уколико се жели одрживи систем управљања отпадом, неопходно је сагледати све опције третмана отпада. Нове техологије, уколико су поуздане и конкурентне у поредјењу са осталим опцијама, такодје могу заузети своје место у систему. Неке од ових опција су следеће:

5.1. Пиролиза

Код овог третмана органски отпад се загрева у одсуству ваздуха у циљу добијања смеше гасовитих и течних горива, нуспроизвод је чврсти инертни остатак.

Пиролиза је разлагање супстанције под утицајем високе температуре без утицаја других агенаса (рецимо кисеоника, оксидационих или редукционих средстава).

Најчешће

се

пиролизом

сложена

хемијска

једињења

распадају

на

простија

једињења.

Пиролизу

је

релативно

тешко

испитивати

због

бројних

реакција

које

је

истовремено одвијају а које је тешко контролисати.

Пиролиза је важан индустријски процес који се користи за:

добијање мономера из полимера у рециклажи пластике

за производњу керамичких матерјала

за производњу матерјала високе термичке отпорности 6

∑ добијање мономера из полимера у рециклажи пластике ∑ за производњу керамичких матерјала ∑ за производњу

Слика 5, Котао за сагоревање методом пиролизе

5.2.Гасификација

Овај третман отпада односи се на загревање отпада који садржи угљеник

у

присуству ваздуха или паре ради добијања горивих гасова. Технологија је заснована на познатом процесу производње гаса из угља и захтева индустријска постројења. Нпр. Гасификација дрвеног отпада може да реши врло значајан еколошки проблем контаминације тла, водотокова и ваздуха, који настаје на месту одлагања отпада из пилана, дрвопрерађивачке индустрије, индустрије папира, шумског и На

∑ добијање мономера из полимера у рециклажи пластике ∑ за производњу керамичких матерјала ∑ за производњу

пољопривредног чврстог отпада. овај начин, енергетски потенцијал старог и отпадног дрвета се може пласирати потрошачима који су удаљени од депонија дрвеног отпада, тако што се гас транспортује до потрошача енергије или се електрична енергија пласира у електро-дистрибуциону мрежу и тако долази до потрошача (индустрија, насељена места, туристички центри)

6 http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9F%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%BB

%D0%B8%D0%B7%D0%B0

5.3. Пласма процесс

Овим процесом температура отпада достиже 3-10000 °Ц, претварајући органски материјал у гас богат водоником и инертни аморфни остатак.

5.3. Пласма процесс Овим процесом температура отпада достиже 3-10000 °Ц, претварајући органски материјал у гас богат

Гас је погодан за добијање електричне енергије. Овакав систем је изузетно скуп и још увек је врло мало у примени.

6. ТРЕТМАН ОПАСНОГ ОТПАДА ТЕРМИЧКА ДЕСТРУКЦИЈА

Уништење опасног отпада је најефикасније у постројењу за инсинерацију према процедури која обезбеђује уништење без негативног утицаја на животну средину, о чему се издаје одговарајући сертификат. Наведено постројење поседује инсинератор са ротационом пећи у коме је могуће обрадити и чврсти и течни отпад. Такође, систем са ротационом пећи садржи комору за секундарно сагоревање која обезбеђује комплетну деструкцију опасног отпада.

Инсинерација

халогених

органских

једињења

(ПЦБ)

резултује

стварањем

халогених киселина, што захтева даљи третман ради осигурања задовољавајуће емисије ваздуха из процеса инсинерације. Халогена једињења су најцешће халогени угљоводоници

6 . ТРЕТМАН ОПАСНОГ ОТПАДА – ТЕРМИЧКА ДЕСТРУКЦИЈА Уништење опасног отпада је најефикасније у постројењу за

који се налазе у опасном

отпаду.

 

Њихова

инсинерација

у

вишку

ваздуха

 

доводи

до

стварања угљендиоксида,

воде

и

хлорводоника.

Хлорводоник

се

мора

уклонити из

отпадних

гасова

који

одлазе

у

димњак,

 

а

то

се

обезбеђује

системом

за

пречишћавање

гасова.

Ово

је

интегрални

део

инсинератора, и пројектује се тако да обухвати гасове сагоревања и друге производе за

даљи третман, пре њиховог испуштања у атмосферу.

Посебне врсте отпада, као што су нпр. азбестна ужад се након солидификације одлажу на посебно уређене депоније.

Опасан отпад са тешким металима и пепео и постројења за спаљивање одлажу се у напуштеним рудницима соли.

Осим спаљивања отпада и решавања проблема депоновања отпада као таквог, у европским постројењима за спаљивање отпада усвојен је концепт искоришћења енергије од спаљивања за производњу топлотне или електричне енергије. Одличан пример за овакву економичност је град Беч, у коме постројења за спаљивање отпада послују у сарадњу са градским топланама, производећи топлотну енергију за грејање 90 % становништва.

ЗАКЉУЧАК

У Србији се показало да у последње време расте еколошка свест целе заједнице. Нарочито у последњих десетак година, када су се различитим трансформацијама у сфери управљања и надлежности у републици, почели да стичу услови за реализацију пројеката из ове области.

Ту се мисли на припрему неопходних техничких услова за успостављање системског решавања проблема управљања отпадом, и употребом комуналног отпада у сврху добијања енергије.

Производњом енергије из комуналног отпада се остварује додатна корист, јер се укупна количина отпада редукује, смањује се загађење животне средине. То значи да управљање отпадом и рециклажа осим економског потенцијала имају и еколошку корист. Додатна корист би се остварила употребом когенерације, њеном широком применом, јер построје различити капацитети оваквих електрана. Њихова употреба могућа је како за мање индивидуалне кориснике, домаћинства, тако и за велике потрошаче, какви су индустријски комплекси.

Штитимо

животну средину

и

на

тај

начин што се може уштедети

енергија.

Применом когенерације у Србији, како сматрају стручњаци, производња топлотне енергије би се могла увећати три пута.

Све земље Европске уније данас користе овакве системе и спремне су на велика улагања, са циљем да се когенерација користи широм света. План постоји да у неколико наредних година производња енергије когенерацијом достигне 75% укупне производње, на нивоу целе Европе. У Италији, еколошка енергија чини 30% укупне потрошње, у Холандији 33%, а у Данској и Великој Британији готово је потпуно заступљена.

Разлог

више

да

добре

примере

следимо,

и

допринесемо

економски али и заједници уопште еколошки. 7

сами својој земљи

7 Vasić, M. Kongeneracija-Efikasnije do energije, Gradjevinski fakultet, Univerzitet u Nišu, Nauka i Praksa, 2009, vol. 12, br. 1, str. 238-242

Литература:

С Нешковић, Еколошки менаџмент, Висока школа за пословну економију и предузетништво, Београд 2010.

Проф. др Карољ Касаш, Универзитет у Новом Саду, Материјал са предавања, Нови Сад 2010.

Васић,

М.

Конгенерација-Ефикасније

до

енергије,

Градјевински

факултет,

Универзитет у Нишу, Наука и Пракса, 2009, вол. 12, бр. 1

Интернет извори:

хттп://www.беобуилд.рс/форум/виеwтопиц.пхп?ид=194&п=7

хттп://www.цетеор.ба/имагес/сториес/КомуналнаЕнергетика/02%20саренац

%20васковиц%20хусиху%20ппт.пдф

хттп://пхидац.монгеометрија.орг/радови/Васиц_Миланка.пдф

хттп://пхyсицс.опен.ац.ук/цемос/пласма.хтмл

хттп://www.мку.рс/доwнлоадс/активности/2006-Август-Емисија4-Српски.пдф

хттп://www.мфкв.кг.ац.рс/индеx2.пхп?

оптион=цом_доцман&таск=доц_виеw&гид=220&Итемид=57

Све слике су преуyете са www.гоогле.цом .