Mendelizam period formalne genetike

Hibridizacija, interakcija i rekombinacija gena

Gregor Mendel, 1822-1884

“Otac Genetike” Istraživanja na baštenskom grašku
Slučajno sparivaje gena roditelja uzrokuje segregaciju – cepanje (I mendelovo pravilo) i nezavisno sortiranje gena tokom mejoze (II mendelovo pravilo) Bazni principi genetike zasnovani eksperimentima na grašku nisu bili prihvaćeni za vreme njegovog života. Mendel, G. 1866. Experiments on Plant Hybridization. Transactions of the Brünn Natural History Society.


Bašta

Pisum sativum samooplodna biljka sa visokim procentom homozigotnosti  Metod: Hibridizacija.Mendelovi eksperimenti Materijal: Baštenski grašak.ukrštanje (sa biljke majke uklonio je prašnike i cvet veštački oplodio polenom biljke oca)  Hibridizacija je ukrštanje jedinki različitih genotipova. Hibridizacijom se stvara ogroman fond genetičke varijabilnosti.  .

Osobine graška praćene u toku mendelovih ogleda .

Osobina Oblik semena Boja semena Boja semenjače Oblik mahune Boja mahune Položaj cveta Dužina biljke Ukupno Dominantna 5474 6022 okrugao žuta Recesivna 1850 2001 naboran zelena Brojni odnos 2.84:1 2.95:1 2.82:1 3.98:1 .96:1 3.15:1 2.01:1 705 882 428 651 787 sivosmeđa nabubrela zelena osovinski visoka 14 949 224 299 152 201 277 bela sužena svetložuta vržni niska 5 010 3.Tabela: Pregled Mendelovih rezultata u F2 generaciji kod baštenskog graška (Mišić.14:1 2. 1999).

2. Monohibridna Dihibridna Trihibridna Polihibridna . Mendel je u svojim istraživanjima naslednosti koristio proste. elementarne osobine. Svaka od od osobina uslovljena je jednim parom naizmeničnih. koji su smešteni na istom lokusu homologih hronozoma. Prema broju parova alternativnih gena naslednost može biti:  1. 3. 4. Mendel je pošao od predpostavke da jedan nasledni faktor (gen) odreĎuje pojavu jedne osobine.alternativnih naslednih faktoragena (tip nasleĎivanja gde potomstvo F1 generacije poseduje osobinu dominantnog roditelja).

organizmi heterozigotni za jedno svojstvoosobinu i nastaju ukrštanjem roditelja koji se razlikuju u jednom paru gena odgovornom za razvoj te osobine. .Monohibridno nasleđivanje  Monohibridi .

Monohibridno ukrštanje Fenotip 3:1 Genotip 1:2:1 .

3 : 1 .sa recesivnim svojstvom .recesivnog odnosa gena u F2 generaciji je: sa dominantnim .Fenotipski odnos koji se dobija pri monohibridnom ukrštanju kod dominantno .

Aa. Aa. Aa.(2n) (n) P1: ♀ A AA X aa ♂ a Monohibridno nasleđivanje kod dominantno – recesivnog svojstva G1: F1: P2: A X a (2n) Aa. Aa. 3 : aa 1 Fenotipski odnos: . Aa (2n) ♀ A Aa X Aa ♂ a (n) G2: F2: a X A (2n) AA.

Rezultati za svih 7 osobina bili su indentični i doveli su G. Stanje karakteristike koje se naizgled izgubilo u F1 generaciji pojavilo se u F2 generaciji sa učestalošću od ¼ od ukupnog broja jedinki. Rezultat u F1 generaciji nije zavisio od toga koja je linija majka a koja otac (recipročno ukrštanje). Mendela do sledećih zaključaka:    F1 generacija dobijena ukrštanjem jedinki različitih linija uvek je imala stanje analizirane karakteristike (osobine) samo jednog roditelja. .

.

Kada se ukrste "čiste linije": dominantni i recesivni homozigot. . svo potomstvo je heterozigotno i nosi dominantno svojstvo.

u potomstvu će se dobiti ½ heterozigotnog potomstva koje nosi dominantno svojstvo i ½ recesivnih homozigota.Mendelovo Test ukrštanje Kada se ukrsti dobijeni heterozigot sa recesivnim homozigotom. heterozygous black . To je Mendelovo test ukrštanje.

Brahidaktilija – skraćeni prsti (1905.Mendelovo Test ukrštanje (analizirajuće ukrštanje). u kome je jedan roditelj heterozigot a drugi recesivni homozigot. . Gen izaziva poremećaj u razviću skeleta.) je prvo svojstvo čoveka za koje je utvrđeno da se nasleđje po Mendelovim pravilima brahidaktilija: Normalna osoba: P: G: ♂ ♀ Aa A brahidaktilija X a X a aa ♂ a Normalna ♀ A Aa Aa a aa aa a a Odnos – 1 : 1 .

Dihibridno nasleđivanje  Dihibridi organizmi heterozigotni za dva svojstva-osobine i nastaju ukrštanjem roditelja koji se razlikuju u 2 para gena odgovornim za dva različita svojstva. .

Dihibridno nasleĎivanje .

dva svojstva: I OBLIK zrna II BOJA zrna aB Fenotipski odnos u F2: AABB Ab AABb AAbb AaBb Aabb AaBB AaBb aaBB aaBb AaBb Aabb aaBb aabb 9 :3 :3 :1 AABb aB U F2 generaciji javljaju Se i fenotipovi koji nisu postojali kod roditelja: okruglo – zeleno i naborano – žuto AaBB AaBb ab .P1 G1 F1 AB AB X AABB AB AB aabb X ab ab ab ab Dihibridno ukrštanje AaBb AaBb P2 G2 F2 AB AB AaBb Ab X AaBb AaBb AaBb ab Prate se dve osobine.

AABb i AaBb) (AAbb i Aabb) (aaBB i aaBb) (aabb) .Shematski prikaz dihibridnog ukrštanja kod baštenskog graška Fenotipovi u F2 generaciji: Genotipovi koji ih određuju 9/16 okruglo i žuto 3/16 okruglo i zeleno 3/16 naborano i žuto 1/16 naborano i zeleno (AABB. AaBB.

Trihibridno nasleđivanje  Trihibridi organizmi heterozigotni za 3 para alelnih gena. .

Trihibridno nasleĎivanje P: F1 : AABBCC × aabbcc AaBbCc F2 : 27:9:9:9:3:3:3:1 .

kratka) P2= F1F1: AaBbCc Gameti:  AaBbCc ♂ ABC. abC i abc . AbC. rapava. abc (crna. aBc. ABC AaBbCc abc. Abc. aBC. Abc.P1: AABBCC (crna. aBc. aBC. ABc. glatka. AbC. ABc. kratka)   aabbcc (bela. abC i abc  ♀ ABC. rapava. duga) Gameti: F1: ABC.

glatka i kratka dlaka bela. rapava i duga dlaka bela. 7. Fenotip Genotip(ovi) 27/64 9/64 9/64 9/64 3/64 3/64 3/64 1/64 crna.Pregled genotipova koji determinišu dlaku kod zamorca Učestalost 1. 4. rapava i kratka dlaka crna. glatka i kratka dlaka bela. 2. 8. rapava i kratka dlaka crna. 3. glatka i duga dlaka bela. rapava i duga dlaka crna. 6. glatka i duga dlaka (A-B-C-) (A-B-cc) (A-bbC-) (aaB-C-) (A-bbcc) (aaB-cc) (aabbC-) (aabbcc) . 5.

MENDELOVI ZAKONI: I Zakon slobodnog kombinovanja II Zakon nezavisnog razdvajanja. niti je koristio izraz gen. . ili .a to su geni. Mendel nije znao za hromozome.Zakon nezavisne segregacije Suština: Postoje nezavisne jedinice nasleđivanja koje se slobodno kombinuju i rastavljaju . ali je shvatio i dokazao prirodu nasleđivanja.

3. Ponašanje svakog para hromozoma tokom mejoze je nezavisno. kao što je i Mendel tvrdio za nasledne faktore. tako da svaki gamet dobija po jedan od homologih hromozoma.Sličnosti u ponašanju hromozoma tokom mejotičke deobe i Mendelovih faktora su: 1. kao i nasledni faktori. 4. jedan poreklom od oca. OploĎenje ponovo uspostavlja dvostruki broj hromozoma u zigotima. Svaki par (homologih) hromozoma se tokom mejoze razdvaja. kao i nasledni faktori. 2. nalaze u telesnim ćelijama u parovima. Hromozomi se. . tako da svaki gamet može da nosi bilo koju kombinaciju pojedinačnih hromozoma svakog od roditelja. kao i kod Mendelovih faktora. jedan od majke.

Naslednost kod polihibrida naziva se polihibridna naslednost.  .Polihibridno nasleĎivanje  Polihibridi su heterozigotne individue u više parova alternativnih gena.

genotipova i kombinacija zigota kod monohibrida.Tabela: Brojevi parova alternativnih gena i brojevi fenotipova. trihibrida i polihibrida u F2 generaciji Broj parova alelnih gena 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 20 Broj Fenotipova 2 4 8 16 32 64 128 256 512 1024 1048576 Broj Genotipov Broj zigota Broj heterozigota 2 12 56 240 992 4032 16256 65280 261632 1047552 1102*109 Broj homozigota 2 4 8 16 32 64 128 256 512 1024 1048576*109 Broj novih kombinacija homozigot 0 2 6 14 30 62 126 254 510 1022 1048574*109 3 9 27 81 243 729 2181 6561 19683 59049 3483*109 4 16 64 256 1024 4096 16384 65536 262144 1048576 1102*109 n 2n 3n 4n 4n-2n 2n 2n-2 . dihibrida.

Maksimalan broj parova alternativnih gena. ravan je haploidnom broju hromozoma (n) Mogućnost kombinativne promenjivosti (rekombinacija) su ograničene.744. ali često velike primer: čovek Broj zigota 70.368.Polihibridna naslednost i rekombinacija gena    Da bi se ostvarila dominantno-recesivna naslednost neophodno je da se različiti parovi gena alternativnih gena (alela) nalaze na različitim hromozomima.864 (4n = 423 = 7×1013  . koji se nazavisno nasleđuju.164.

Mutaciona promenjivost omogićava pojavu novih gena i osobina. ali se ne javljaju geni i osobine koji nisu postojali u genotipovima roditelja. .Polihibridna naslednost i rekombinacija gena    Postoji bitna razlika izmeĎu kombinativne i mutacione promenjivosti. Zahvaljujući kombinativnoj promenjivosti u novoj jedinki obrazuje se nova kombinacija gena i osobina.

Interakcija može biti: Alelna (alelni geni smešteni su na istim genskim lokusima homologih hromozoma)    Nealelna (nealelni geni smešteni su na različitim genskim lokusima homologih hromozoma).  Geni su kod eukariota rasporeĎeni na odreĎenim mestima (genskim lokusima) duž hromozoma. . Većina gena jedne jedinke deluje uzajamno (interakcija gena).

.Tipovi naslednosti alelnih gena su:    dominantno-recesivna kodominantnost intermedijarnost …… Tipovi naslednosti nealelnih gena su:    epistaza i hipostaza komplementarnost poligenska naslednost ..... ..

 . Kada se fenotip heterozigota ne razlikuje od fenotipa u homozigotnom stanju. Suština dominantno-recesivne naslednosti leži u tome što jedan gen (dominantan) alelnog para kod diploidnih organizama dovodi do izražaja (ekspresije) fenotipsku osobinu na račun drugog gena (recesivan) koji ostaje pritajen u heterozigotnom stanju. radi se o punoj.Interakcija alelnih gena dominantno-recesivana naslednost (Pisum-tip)  Ukoliko se različiti parovi alternativnih gena nalaze se na različitim hromozomima osobine se prenose nezavisno na potomstvo. kompletnoj dominaciji.

. 1981) Vrsta Goveče Dominantno Šutost Crna dlaka Bela glava Rescesivno Rogatost Crvena dlaka Pigmentirana glava Kokoš Goli vrat Obrasle noge Ružasta kresta Crna boja perja Kratka dlaka Divlja boja dlake Šutost Obrastao vrat Gole noge Obična kresta Svetla boja perja Angora dlaka Bela boja dlake Rogatost Kunić Ovca Pas Svinja Crna boja dlake Oštra dlaka Bela dlaka Normalna glava Svetla boja dlake Glatka dlaka Crna dlaka Hidrocefalus .Tabela: Monohibridna dominantno-recesivna naslednost kod životinja i čoveka (Marinković i sar.

Vrsta Dominantno Kratkoprstost Patiljast rast Ravna kosa Tamne oči Normalan vid Normalan metabolizam Normalan metabolizam Normalan metabolizam Normalan hemoglobin Maljavost Odsustvo pega Rescesivno Normalna dužina prstiju Normalan rast Kovrdžava kosa Plave oči Kratkovidost Fenilketonurija Tirozinemija Galaktozemija Srpasti hemoglobin Odsustvo malja Pegavost Čovek .

Dominantno – recesivno nasleđivanje kod čoveka   Istorija jedne porodice (fenotipske osobine) može biti zapisana u rodoslovu-pedigreu (porodično stablo) Pied de grue (ždralovo stopalo) rodoslovne linije kod drevnih porodičnih stabala su šire od centra. .

Rodoslov-simboli .

Pored mrtve ili uginule osobe stavlja se crta ili krst (II3). individua kod koje je prvi put otkrivena određena fenotipska karakteristika. Pol individue II8 je nepoznat. II6 i III1 su nosioci određenog svojstva (tamno obojene). .U rodoslovu prikazan je proband. Proband se označava strelicom (III1). II5. Individue I3. Individue III3 i III4 su jednojajčani blizanci muškog pola.

Rodoslov .

Odredite najverovatniji tip nasleđivanja u datom rodoslovu .

     .Faktori koji ukazuju na autozomalno dominantno nasleđivanje Obolele individue se javljaju u svakoj generaciji Obolelo potomstvo mora imati najmanje jednog obolelog roditelja Normalno potomstvo obolelih roditelja daje normalno potomstvo Populacione frekvencije ženskih i muških jedinki su iste Odnos razdvajanja je 1:1 između potomstva jednog normalnog i jednog obolelog roditelja.

Odredite najverovatniji tip nasleđivanja u datom rodoslovu .

Faktori koji ukazuju na autozomalno recesivno nasleđivanje      Individue koje su obolele su često u srodstvu Obolele individue ne javljaju se obavezno u svakoj generaciji Svo potomstvo oba obolela roditelja je takođe obolelo Populacione frekvencije ženskih i muških jedinki su iste Razdvajanje je 1:3 kod potomstva normalnih roditelja. .

. Veći deo familije imao je kratke prste. Recesivno nasleĎivanje (recesivan gen se ispoljava samo u homozigotnom stanju).Pedigre    Prvi genetički rodoslov napravljen je u jednoj norveškoj porodici u kojoj su se naleĎivali kratki-zdepasti prsti (dominantna osobina). Najveći deo potomaka bio je normalne boje kože. Prvi primer recesivnog nasleĎivanja bio je albinizam (Noje).

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful