You are on page 1of 12

KRVARENJE I HEMOSTAZA

Uvod
Zapremina cirkuliudeg volumena krvi kod

oveka iznosi oko 5 litara, to ini oko 1/11 telesne mase. Svaki gubitak krvi iz vaskularnog sistema pokrede niz reakcija koje imaju za cilj zaustavljanje krvarenja. Moe nastati hemoragijski ok ako je gubitak vedi od 30% krvi. Brzina razvoja oka zavisi od starosti pacijenta kao i od brzine krvarenja.

FIZIOLOGIJA HEMOSTAZE
Hemostaza je kompleksan bioloki proces

zaustavljanja krvarenja iz lediranih krvnih sudova, kao i proces uklanjanja koaguluma. Proces hemostaze moe se podeliti u etiri faze: Vaskulara konstrikcija Adhezija i agregacija trombocita Koagulacija i Fibrinoliza

Defekti hemostaze
Uroeni defekti hemostaze Klasina hemofilija ( deficijencija faktora VII,

hemofilija A) Kristmasovo oboljenje (nedostatak faktora IX) Von Wilebrandovo oboljenje Steeni poremeaji hemostaze Trombocitopenija Steena hipofibrinogenemija Bolesti jetre Antikoagulantna terapija

Krvarenje (hemorragia)
Pod krvarenjem se podrazumeva isticanje krvi

iz krvnog suda. Krvarenja mogu biti: po mestu izlivanja krvi spoljanja (ovde spadaju i krvarenja u lumen digestivnog, respiratornog i urinarnog trakta) i unutranja (telesne duplje, zglobovi, intrakranijalno krvarenje itd.).

Izlivanje krvi u parenhimatozni organ naziva se hematom (potkono, slezina, jetra). Izlivanje u torakalnu duplju je haematothorax, a u abdomen haematoperitoneum. Izlivanje krvi u zglob je haemarthros. Krv u perikardu (haemoperikard) moe izazvati tamponadu srca. Vedi hematomi u ekstremitetima mogu dovesti do ishemije pritiskom na magistralne krvne sudove. Zavisno od tipa otedenog krvnog suda, krvarenja mogu biti arterijska, venska, kapilarna i meovita. Po vremenu krvarenje moe biti primarno i sekundarno. Primarno nastaje odmah nakon povrede, a sekundarno nastaje kod povreda slezine i jetre nakon latentnog perioda (moe biti 3-14 dana) u kojem se porastom hematoma kapsula rastegne i onda rupturira dovodedi do dramatinog krvarenja i oka (krvarenje u dva vremena). Pri gruboj manipulaciji fragmentima kostiju moe dodi do povreda krvnih sudova. Infekcije ili nekroze u rani pri kojem dolazi do rastapanja tromba na kraju krvnog suda ili spadanja hirurke ligature sa krvnog suda moe dodi do masivnog krvarenja.

Krvarenje moe nastati zbog:


Mehanike povrede krvnog suda-

Haemorrhagio per rexin, Otedenja krvnog suda patolokim procesomtumor i sl.- haemorrhagio per diabrosin, Povedane permeabilnosti krvnog sudahaemorrhagio per diapesin Posledica raspadanja izlivene krvi kod unutranjih krvarenja su hiperbilirubinemija, anemija i ikterus.

Simptomi krvarenja
Zavisno od koliine izgubljene krvi kao i od

akutnosti, klinika slika je razliita i moe kod manjih ponavljanih gubitaka krvi biti prisutna malaksalost, bledilo, zamaranje, a kod akutnih krvarenja dolazi do razvoja hemoragijskog oka koji moe zavriti iskrvarenjem i smrdu.

Terapija krvarenja (hemostaza)


Terapija zavisi od vrste krvarenja. Ako je krvarenje posledica

sistemskog poremedaja hemostaze, potrebno je korigovati te poremedaje davanjem transfuzije. Ako je krvarenje posledica prisustva krvaredeg tumora, terapija je specifina za svaki pojedinani sluaj. Kod krvarenja koje je posledica mehanike povrede krvnog suda, mogu se primeniti: Postupci lokalne hemostaze Davanje sredstava koja pomau lokalnu hemostazu i Nadoknada izgubljene krvi davanjem transfuzije Lokalna hemostaza obuhvata postupke kojima s postie zaustavljanje isticanja krvi iz krvnog suda. Ove mere mogu biti privremene i trajne.

Privremena hemostaza
Privremena hemostaza se sprovodi u hitnim stanjima

i vri se dok se ne steknu uslovi za postizanje trajne hemostaze. Mere privremene hemostaze su: Digitalna kompresija (pritisak na magistralne krvne sudove) Kompresivni zavoj Tamponada rane moe biti i trajna hemostaza kod velikih rascepa parenhimskih organa. Konstrikcija krvnih sudova moe se uraditi pneumatskom poveskom ili gumenom poveskom po Esmarchu (kod amputiranih ekstremiteta).

Definitivna (trajna hemostaza)


Definitivna (trajna hemostaza) postie se hirurkim metodama

koje mogu biti: Ligatura krvnog suda. Hirurkim koncem se podvee patrljak otedenog krvnog suda. av krvnog suda. Povrede magistralnih krvnh sudova moraju se zbrinjavati uivanjem zida krvnog suda ili rekonstrukcijom istog. Primena termokoagulacije. Tkivo koje krvari moe se izgoreti termokauterom Primena sterilnog voska za krvarenje iz kosti. Primena titanijumskih klipseva za intrakranijalna krvarenja. Odstranjivanjem dela organa ili celog organa (spenektomija). Tokom poslednjih godina sa uspehom se primenjuju fibrinska lepila za kontrolu krvarenja u prvom redu iz parenhimatoznih organa.

Zakljuak
Svakodnevno, na zidovima krvnih sudova, nastaju otecenja

koja mogu uzrokovati isticanje krvi. Pomodu navedenih mehanizama telo "popravlja" otedenja bez remedenja ostalih funkcija. U sluaju da je neki od mehanizama oteden, nastaju poremedaji zgruavanja krvi. U medicini se esto koriste postupci za postizanje hemostaze, tj. zaustavljanje krvarenja (posebno nakon povreda). Postoje razliiti postupci zaustavljanja krvarenja odnosno postizanja hemostaze. Kod nastanka krvarenja vedih razmera od krucijalne vanosti je pravovremena i pravilna primena mera hemostaze kako bi se spreile komplikacije koje mogu biti fatalne po bolesnika.