You are on page 1of 22

3.

PROJEKTOVANJE ISTRAIVANJA
Zadaci projektovanja i uloga projekta u istraivanju
Projektovanje je proces u kojem istraiva donosi odluke o svim pitanjima koja se tiu realizacije istraivanja. Odluke se odnose na predmet, ciljeve i zadatke istraivanja, na reenja optih i specifinih metodoloko-tehnikih pitanja kao i na ukupnu organizaciju i tok istraivanja. Odluke koje se tiu aktivnosti u jednoj od faza istraivanja utiu na karakter odluka o aktivnostima u drugim fazama. Drugim reima, u procesu projektovanja istraiva stalno ima u vidu celinu istraivanja, samo se smenjuju pitanja koja su trenutno u sreditu njegove panje. Istraiva oblikuje projekat kao sistem odluka o postupanju u svim situacijama koje ine istraivanje. U naelu, na izvoenje istraivanje se moe gledati kao na proces realizovanja odluka sadranih u projektu. Projekat ima karakter dokumenta, posebno u situacijama kada se na osnovu njega sa naruiocem sklapa ugovor o realizaciji istraivanja, odnosno o obostranim obavezama naruioca i istraivaa. Projekat je osnova za pribavljanje miljenja eksperata (recenzije) ili ireg kruga naunika o znaaju, teorijskoj i metodolokoj zasnovanosti planiranog istraivanja. Tipino je da procedura usvajanja projekta predvia da recenzenti ("recenzentska komisija") ocene projekat. Ukoliko su recenzenti prvenstveno saradnici naruioca, njihov zadatak moe biti specifikovan na razne naine. U naelu, zadatak recenzenata je da ocene nauni (teorijski i praktini) znaaj problema kako je formulisan u projektu, valjanost optih teorijskih i metodolokih postavki, adekvatnost pojedinih konceptualnih i tehnikih reenja. Eventualne primedbe na projekat u celini ili pojedine delove razreavaju se obino tako to naruilac trai od istraivaa da postupi po primedbama ili mu preputa da proceni njihovu opravdanost i usvoji ih u meri u kojoj smatra da su korisne. Nedostatak recenzentskog postupka je to se izmeu ocenjivaa (recenzenta) i istraivaa ne uspostavlja saradniki odnos. U nekim istraivakim institucijama, bez obzira da li postoji formalno recenziranje ili ne, uobiajeno je da se svaki novi projekat daje na uvid svim istraivaima i spoljnim saradnicima i da se organizuje jedna ili vie strunih rasprava. Takav postupak je istovremeno u funkciji ocenjivanja projekta i uzajamnog obavetavanja istraivaa koji rade u istim ili srodnim oblastima.

Tipovi projekata
Svaki projekat je jedinstven, manje ili vie originalan plan realizacije zamiljenog istraivanja. Specifinosti projekta proizilaze kako iz (1)

problema kojim se bavi i (2) metodoloko-tehnikih reenja na kojim se zasniva, tako i iz (3) teorijskih stavova istraivaa i (4) njegovog ukupnog istraivakog iskustva Ipak, polazei od istih kriterijuma na osnovu kojih se govori o glavnim vrstama istraivanja, mogue je govoriti o karakteristinim pristupima projektovanju tih istraivanja. Mi emo navesti tri takva kriterijuma. Prvi polazi od razlikovanja vrsta istraivanja prema njihovim krajnjim ciljevima, drugi od injenice da li se radi o jednokratnim istraivanjima ili o seriji meusobno povezanih istraivanja, i trei cd opredeljenja za eksperimentalni ili neeksperimentalni metodoloki pristup organizovanju istraivanja.

PROJEKTOVANJE EKSPLORATIVNIH, DESKRIPTIVNIH, EKSPLIKATIVNIH I PREDIKATIVNIH ISTRATVANJA


Ma koliko drutvene pojave izgLedale raznovrsne. jedinstvene i neponovljive, nauno prouavanje tih pojava polazi od uverenja da u njihovoj osnovi postoji zakonomeran red. Krajnji cilj drutvenih nauka, kao i svih ostalih nauka, je da otkriju najpostojanije odnose izmeu pojava ijim se prouavanjem bave i da te odnose izraze u formi zakona koji "vladaju" tim pojavama. Sva istraivanja drutvenih pojava msu neposredno u funkciji tako postavljenog cilja. Potrebno je izvriti mnoga prethodna istraivanja da bi se stvorili teorijski i metodoloku uslovi za projektovanje istraivanje sa takvim ciljevima. Svako pojedinano istraivanje je, u naelu, samo jedan u nizu neophodnih koraka u ostvarivanju krajnjeg cilja. Upravo sa stanovita te postupnosti, ciljeve istraivanja moemo grubo podeliti u etiri grupe. Prvo; cilj istraivanja moe biti LZVIANJE ili EKSPLORACIJA, pionirsko istraivanje manje ili vie nepoznate pojave i okolnosti u kojim se javlja. Eksplorativno istraivanje je usmereno na uoavanje pojava, njihovo meusobno razgraniavanje, utvrivanje karakteristinih svojstava svaka pojave, npr. naina manifestovanja, uestalost javljanja, trajanje, prostorni i vremenski odnosi prema drugim pojavama i sl. Svaka nauka u poetnim fazama svog razvoja orijentisana je prevashodno na eksplorativna istraivanja. Ona su u funkciji konceptualizovanja pojava i razvijanja metodolokih i tehnikih procedura za njihovo dalje i egzaktnije izuavanje. Zbog velike promenljivosti drutvenih pojava, potreba za ovom vrstom istraivanja ne iezava u potpunosti ni u najrazvijenijim naunim disciplinama. Drugo, cilj istraivanja moe biti egzaktan OPIS ili DESKRJPCIJA, snimanje odreene pojave i okolnosti sa kojim je u vezi. Takav cilj se postavlja kada se radi o znaajnoj pojavi ija su nam osnovna svojstva poznata, o kojoj putem obuhvatnog i sistematskog istraivanja elimo dobiti maksimalno celovitu, objektivnu i preciznu sliku. Upravo ta visoka informativna

vrednost deskriptivnih istraivanja potencijalno im daje veliki praktini i teorijski znaaj. Teorijski znaaj deskriptivnih istraivanja je viestruk. Prvo, ona omoguuju proveru odrivosti definicija pojedinih pojmova, posebno proVeru kvaliteta korespondencije teorijskih i operacionalnih definicija. Redefinisanje pojmova je kljuni efekat takvih istraivanja. Drugo, pruaju obilje informacija o valjanosti, pouzdanosti i drugim svojstvima svih korienih tehnika za registrovanje i obradu podataka. Podaci dobijeni takvim istraivanjima su najkvalitetnija empirijska osnova za poboljavanje psihometrijskih svojstava pojedinih mernih instrumenata. Tree, deskriptivna istraivanja su relativno plodna i veoma pouzdana osnova za empirijsko zasnivanje pretpostavki o karakteru i vrstama odnosa meu pojedinim drutvenim pojavama. Prilikom projektovanja deskriptivnih istraivanja. pa i onih koja su prvenstveno motivisana praktinim ciljevima, treba voditi rauna o mogunostima redefinisanja pojmova, revizije instrumenata i odnosima koji su teorijski relevantni. esto se odreenje deskriptivnog istraivanja proiruje te ukljuuje i eksplorativna. Takav postupak unosi mnoge nepreciznosti, jer eksploracija ne polazi od iscrpnog "popisa" varijabli i maksimalne preciznosti i standardnosti u njihovom registrovanju i merenju, dok deskripcija upravo to ini. Tree. cilj istraivanja moe biti OBJANJENJE ili EKSPLIKACIJA odreene pojave. Kod takvih istraivanja u osnovi projektovanja je jedna ili niz pretpostavki izvedenih iz teorije ili iz empirijski utvrenih pravilnosti. Istraivanje se planira tako da omogui proveru tanosti polaznih hipoteza. Eksplikativna istraivanja se bave pojavama koje su prethodno egzaktno opisane, o kojim postoje sistematska istraivanja. etvrto, istraivanje moe biti organizovano sa ciljem da prui PREDIVANJE ili PREDIKCIJU u pogledu javljanja odreenih pojava, promena u njihovim bitnim karakteristikama i vrsta njihovih efekata. Prediktivna istraivanja su samo poseban sluaj eksplikativnih. Ako je pojava valjano i egzaktno objanjena. mogua su predvianja o toj pojavi.

PROJEKTOVANJE JEDNOKRATNIH RAZVOJNIHISTRATVANJA

Tipino je da se u naunoj literaturi istraivanja prikazuju kao posebne celine, kao jednokratne, celovite aktivnosti. Tek iz perspektive naune sistematike istraivanja se sa vie ili manje opravdanosti povezuju u jedinstven, kontinuiran i, u naelu, saznajno progresivan niz, u istraivanje shvaeno u najirem, uoptenom znaenju. Ako posmatramo rad pojedinanih naunika, nalazimo primere diskontinuiteta i kontinuiteta u tematici njihovih istraivanja. Nije retko da istraiva izvede samo jedno

istraivanje i da se ni tom problemu ni toj vrsti posla nikada vie ne vrati. Isto tako nije retko da istraiva kada obavi istraivanje o jednom problemu, prelazi na novi problem i planira novo istraivanje. Te dve vrste diskontinuiteta su veoma rasprostranjene. Ipak, u svakoj oblasti naii emo i na istraivae koji se jednim problemom ili "problematikom" bave godinama. Oni idu iz istraivanja u istraivanje o pojavi koja ih iz odreenih razloga interesuje. Po pravilu izmeu tih istraivanja sem personalnog postoji i drugi kontinuiteti: teorijski, metodoloki, aplikativni i sl. U svetskim razmerama nai emo naune institucije koje su se opredelile za odreenu problematiku, te se vie naunika i itavih timova bave raznim aspektima iste pojave, iste "problematike". Kakav znaaj za razumevanje procesa projektovanja ima ta injenica da su neka istraivanja "jednokratna" a neka "viekratna"? Ima veliki znaaj ukoliko su ona projektovana da budu takva, a nema nikakav ako su ih sluajnosti, nasuminost i okolnosti uinile takvim. Ako bismo uu oblast istraivanja drali konstantnom, kako bismo izvore varijacija u procesu projektovanja sveli na najmanju meru, tok izrade projekta i sam njegov sadraj bie u velikoj meri uslovljen neposrednim zadatkom ili neposrednom funkcijom konkretnog istraivanja u odnosu na tu oblast. Funkcija istraivanja moe biti da odgovori na jedno ili vie postavljenih pitanja ili da otvori mogunost postavljanja novih pitanja i stalnog preusmeravanja istraivanja u pravcima koje ona sugeriu. U pp/om sluaju ne samo da se zna kako istraivanje poinje i kako e se odvijati nego i kako bi trebalo da se zavri. U drugom sluaju precizno je odreen samo poetak istraivanja, njegove prve etape su relativno jasno oblikovane, sve to se odnosi na njegove kasnije faze i eventualno zavravanje ostaje otvoreno, preputa se kasnijem odluivanju.

PROJEKTOVANJE EKSPERIMENTALNIH I NEEKSPERIMENTALNIH ISTRAIVANJA


Osnovni metodoloki pristup predmetu istraivanja uveliko odreuje i karakter veine tehnikih i organizacionih problema koji moraju biti razreeni u projektu. U projektovanju eksperimentalnih istraivanja glavna pitanja se odnose na eksperimentalnu manipulaciju i kontrolu. U neeksperimentalnim istraivanjima projektom se razreavaju sva pitanja koja se odnose na izbor i konstruisanje tehnika kontrolisanog (u nekim sluajevima standardizovanog) registrovanja podataka, izbor uzorka na koji e biti predmet posmatranja i/ili ispitivanja i optimalne obrasce obrade i analize podataka.

"SKOLSKI" OPIS STRUKTURE PROJEKTA


Svaku od razlikovanih vrsta istraivanja odlikuju izvesne specifinosti. Da stvar bude jo sloenija, sline klasifikacije se mogu dobiti primenom drugih kriterijuma. Npr. na osnovu statistikog kriterijuma moe se govoriti o korelacionim, multivarijantnim, faktorskim i sl. istraivanjima. Sem toga, kriterijumi na osnovu kojih su te vrste razlikovane mogu se na razne naine kombinovati i proizvesti drugaije, znatno razvijenije i izdiferenciranije "tipologije" istraivanja. U naelu, sve se to odraava na karakter problema koje istraiva mora da razrei dok radi na projektu istraivanja. Ono to nas ovde interesuje nisu specifinosti projektovanja pojedinih vrsta istraivanja nego su to u prvom redu OSNOVNE AKTIVNOSTI PROJEKTOVANJA i glavni, manje ili vie standardni delovi projekta. Razlozi za takvo opredeljenje su izrazito "kolske" ili pedagoke prirode. Nastojali smo da opis procesa projektovanja i sadraja projekta istraivanja koliko je mogue vie sledi prirodni, hronoloki sled aktivnosti. Pri tome u prvom planu su aktivnosti i njihova uzajamna logika i operativna povezanost. Teorijski aspekti se obrauju samo ukoliko je neophodno za razumevanje logiko-operativnog znaenja neke aktivnosti. Opis projektovanja ukljuuje osnovne aktivnosti, pa i one koje su jedne drugim alternacija. Drugim reima, ovde se radi o "zbirnom" opisu projektovanja i projekta a ne o univerzalnom "receptu", iscrpnom spisku obaveznih aktivnosti. U tom smislu za opis projektovanja i projekta koji se ovde izlae kaemo da je "kolski". IDEALNI POGLED NA PROJEKTOVANJE. U metodolokoj literaturi se govori o "idealnom" ili "optimalnom" projektu i "realnom" ili "izvedbenom" projektu. Idealni projekat polazi od teorijsko-metodolokih standarda i tei da ih u to veem stepenu ispuni. Pri tome se ne vodi rauna o praktinim okolnostima, kao to je dostupnost pojava i uzorka ispitanika, raspolaganje sa potrebnim kadrovskim, materijalnim i tehnikim sredstvima. Izvedbeni projekat upravo o tim okolnostima vodi rauna koliko i o naunim standardima, nastoji da ih dovede u ravnoteu. lako vie ili manje razliit od izvedbenog projekta, idealni projekat slui kao osnova za procenu vrednosti ostvarenog istraivanja. Iz ovog sledi da "idealni" projekat nije posebna vrsta projekta nego sastavni deo "izvedbenog" projekta. U svakom delu izvedbenog projekta formulie se kako bi izgledalo idealno reenje, a zatim se na osnovu argumentacije i u meri koja je nuna redukuje na realno reenje. Ta formulacija idealnog reenja ima evaluacionu ulogu u odnosu na izvedbeno reenje. "kolski" pogled na projektovanje je po pravilu idealan, tei maksimalnim reenjima. Ipak, on ne sme zanemariti karakteristine i viestruko

proverene praktine potekoe. Nerealna oekivanja mogu dodatno oteati prve samostalne istraivake korake. OSNOVNA, OPTA I NUNA ZNANJA O PROJEKTOVANJU. ta je to to treba znati o projektovanju pre nego to mu se pristupi? Tradicionalni "kolski" odgovor bi verovatno bio: sve! Ne-sumnjivo mnoga predznanja su neophodna, ali projektovanje je posao koji se ui kroz praksu i koji se "ui" sve dok ta praksa traje. Istraivanje se uvek bavi pojavama koje spadaju u domen jedne ili vie naunih disciplina. Poznavanje tih disciplina je apsolutni preduslov samostalnog projektovanja novih istraivanja. To poznavanje se odnosi kako na naunu sistematiku tako i na naunu metodologiju. Kada je re o psihologiji, s obzirom da se psiholoke pojave tesno prepliu sa pojavama drugih disciplina npr. biolokih, medicinskih, pedagokih, sociolokih, etnolokih itd., nije teko pronai primere istraivanja u kojim taj uslov nije ispunjen. Ne samo da su istraivai bez sistematskog psiholokog obrazovanja planirali i realizovali istraivanja psiholokih pojava, nego su se i psiholozi bavili pojedinim aspektima npr. drutvenih pojava za koje je neophodno poznavanje sociolokog pojmovnog aparata. U socijalnoj psihologiji teko je ostati na visokom nivou konceptualne preciznosti bez solidnog poznavanja ne samo ostalih psiholokih disciplina nego i sociologije i antropologije, pa i mnogih drugih ukoliko ulazimo u pojave koje imaju izrazito npr. politiki, privredni, obrazovni, zdravstveni i sl. karakter. Jedan od naina da se prevaziu tekoe te vrste jeste timski istraivaki rad u kojem sarauju istraivai razliitih specijalnosti.

STRUKTURA PROJEKTA
Projekat se sastoji iz tri osnovna dela: teorijskog, metodoloko-tehnikog i materijalno-finansijskog.

1. TEORIJSKIDEO PROJEKTA
Prvi deo projekta, zbog prirode odluka koje ukljuuje, obino se naziva teorijskim. Glavne aktivnosti na izradi ovog dela projekta odnose se na formulaciju predmeta prouavanja, postavljanje ciljeva. zadataka i hipoteza. i analizu kljunih pojmova.

1.1. FORMULACIJA PROBLEMA


Koen i Nejgel (1965, str. 220) kau da je doivljaj tekoe u praktinoj ili teorijskoj situaciji povod za istraivanje. a razreenje te tekoe je cilj ili funkcija istraivanja. Samo istraivanje je proces traenja pravilnosti meu injenicama pomou kojih problem moe biti reen. Dakle, kritina taka svakog istraivanja je uoavanje intelektualne ili praktine tekoe, uoavanje problema koji trae reenje.

Naini manifestovanja problema


Najei naini manifestovanja problema, prema Mc Guigan-u (1960), su: kontradiktorni rezultati ranijih i aktuelnih istraivanja, uoavanje praznine u naem znanju i postojanje neobjanjenih injenica. Line preferencije mogu uticati da se istraiva dugo bavi jednom tematikom ili da stalno prelazi iz jedne u drugu tematsku oblast. Te preferencije mogu biti izrazito saznajne prirode, pokretane visokom osetljivou za odreene pojave i radoznalou da se one upoznaju i razumeju. Veliki broj istraivaa je praktino orijentisan: tee da stvore neto to e biti korisno, to e unaprediti neku delatnost ili uslove ivota ljudi. Naravno, i istraivai mogu biti motivisani linim interesima, te se opredeljivati za teme koje su trenutno aktuelne i za koje pretpostavlja da obezbeuju najkrai put do ugleda, prestia, statusa, komercijalnog uspeha i sl.

Teorijska analiza problema


Prethodno znanje i iskustvo igra veliku ulogu u postavljanju i definisanju uoenog problema. Zato je jedan od prvih zadataka istraivanja da analizuje i na sistematizovan nain izloi kako su tom problemu pristupala ranija istraivanja, koji su nalazi dobili jednoznanu potvrdu, koji su pod znakom pitanja, koja su teorijska, metodoloka i praktina pitanja i dalje otvorena. Drugim reima, istraiva analizuje, ocenjuje i sintetizuje sve informacije i saznanja koja poseduje o pojavi koja je predmet istraivanja, a posebno ona do kojih je doao u pripremnoj fazi. Ovaj deo projekta je posebno vaan kada se radi o istraivanjima sa teorijskim ciljevima. Ona su najee inspirisana teorijskim i konceptualnim postavkama koje su iznesene u naunim radovima a koje istraiva smatra diskutabilnim. S obzirom da se pregled i ocena aktuelnih naunih saznanja iznose sa ciljem da se stave u funkciju sto potpunijeg razumevanja predmeta istraivanja i iznalaenja optimalnog istraivakog postupka, istraiva svesno izbegava raspravu o pitanjima koja msu neposredno u vezi sa problemom njegovog istraivanja. U protivnom, rasprava o problemu moe postati preiroka i rasplinuta da se u njoj svi bitni aspekti osnovnog problema i ne osvetle dovoljno ili da se ak sutina problema sasvim izgubi u mnotvu pokrenutih pitanja.

Opta formulacija problema i ralanjavanje problema na glavne komponente


Problem se moe izraziti u vidu pitanja kao i uvidu iskaza o tome koje su pojave predmet prouavanja. U toj optoj formulaciji ukazuje se uglavnom na tematski okvir u kojem treba da se kree budue istraivanje. Da bi se precizno izrazio sadraj istraivanja neophodno je da istraiva analizuje sve aspekte i sva potencijalna znaenja opte formulacije. Tim postupkom ralanjava problem na vei ili manji broj celovitih segmenta i

dolazi do njihovog preciznog opisa. Odluuje se koje aspekte i segmente ukljuuje u istraivanje a koje ne, i za svaku odluku navodi argumente ili obrazloenje. Konkretizovanje i precizno ekspliciranje sadraja problema je prvi korak u realizaciji istraivanja. Glavne implikacije tog koraka su: definitivno postaje jasno u koje istraivake oblasti problem ulazi; interes se usredsreuje na odreene delove teorije, metode i vrste potrebnih podataka; obim potencijalnog posla postaje saglediv i mogue gaje svesti na razumnu meru.

1.2. POSTAVLJANJE CILJEVA ISTRAJVANJA


Sledei korak u konkretizaciji probelma je utvrivanje ciljeva istraivanja. Ciljevi istraivanja, pojednostavljeno reeno, mogu biti teorijski (bazina istraivanja), praktini (aplikativna istraivanja) ili kombinovani (npr. akciona istraivanja). Postavljanje cilja je tesno povezano sa formulacijom problema. Donoenje odluke o cilju (ciljevima) istraivanja i preciziranje formulacije problema su u stvari dva aspekta jednog istog procesa. TEORIJSKICILJEVI. Ve smo pomenuli da u saznajnom pogledu ciljevi istraivanja mogu biti izvianje, opisivanje, objanjavanje i predvianje pojave, te se govori o eksplorativnim. deskriptivnim. eksplikativnim i prediktivnim istraivanjima. APLIKATIVNI CILJEVI. Istraivanje moe imati za cilj da razvije to racionalniji i pouzdaniji postupak primene odreenog naunog saznanja ili da doe do dopunskih saznanja koja e omoguiti razvijanje takvih postupaka.

1.3. FORMULACIJA OPTIH I POSEBNIH HIPOTEZA ZADACI ISTRAIVANJA


Poto je formulisan problem i postavljen cilj istraivanja, sledei korak u preciziranju predmeta istraivanja je pokuaj da se unapred ponudi objanjenje problema, da izloi ideja za koju se pretpostavlja da je reenje problema. Ta probna objanjenja zasnivaju se na teorijskim ili iskustvenim argumentima. Ona su odraz naeg ranijeg znanja, aktuelnog vienja predmeta istraivanja i prouavane naune literature. Kada ih formuliemo kao iskaze o odnosima meu elementima prouavane pojave, ta probna ili predloena objanjenja nazivamo hipotezama ili pretpostavkama. Funkcija hipoteze je da usmeri nae istraivanje na odreeni krug injenica i na traganje da li meu njima postoji ona vrsta pravilnosti koju ona specifikuje (Koen i Nejgel, str. 221). Zadatak istraivanja je da proveri da li je taj specifikovni tip odnosa medu injenicama odgovor na postavljeno pitanje, da li to reenje problema. (Koen i Nejgel, 1965, str. 221).

Vrste hipoteza
Kada je hipoteza nedovoljno argumentovana, uopteno i neprecizno formulisana, nazivamo je preliminarnom. Hipotezu koja ne zadovoljava sve kriterijume, ali je relativno bolja od ostalih i sa kojom zapoinjemo istraivanje nazivamo radna hipoteza. Hipotezu koja ispunjava sve kriterijume nazivano precizna hipoteza. Precizna hipoteza moe biti postavljena na osnovu teorije ili rezultata ranijih istraivanja. Cilj istraivanja ili jednog njegovog dela moe biti dolaenje do precizne hipoteze. Na osnovu optih psiholokih teorija mogue postaviti generalne ili opte hipoteze koje usmeravaju istraivanje u odreenom pravcu, ali koje se ne mogu u tom svom optem znaenju neposredno verifikovati. Takve opte hipoteze su npr. uverenja da iskustva iz ranog detinjstva odreuju neke osobine linosti pojedinca u njegovom zrelom dobu, da drutveni poloaj ljudi odreuje njihove interese i vrednosti, da efikasnost grupe doprinosi kohezivnosti grupe, da motivacija utie na uspenost u datoj aktivnosti, da nagrada utie na ustaljivanje nagraivanog ponaanja i sl. Opta hipoteza se, kada za to postoje uslovi, u skladu sa pravilima dedukcije, razvija u vei ili manj broj posebnih hipoteza. S obzirom da se u drutvenim i psiholokim naukama veina optih teorija jo uvek nije razvila u precizne deduktivne sisteme, to se posebne hipoteze uglavnom formuliu na osnovu logike uverljivosti ili empirijskih dokaza da su izraz opte teorije. Upravo zbog nepodesnosti optih teorija da budu direktna osnova za planiranje istraivanja, u mnogim oblastima socijalne psihologije (npr. u oblastima formiranja i menjanja stavova, razvoja moralnih normi, grupne dinamike) razvijene su specifine teorije, tzv. teorije srednjeg obima, na osnovu kojih istraivai formuliu znaajne i precizne hipoteze o pojedinim pojavama, odnosno o moguim reenjima saznajnih i praktinih problema. ARGUMENTACIJA ZA POSTAVLJENE HIPOTEZE. Sve hipoteze koje formuliemo treba da se zasnivaju na argumentaciji. Argumentacija moe biti teorijska, logika i iskustvena. Od kvaliteta argumentacije zavisi o kojoj vrsti hipoteze je re. Teorijska argumentacije se ogleda u dokazima da je hipoteza dedukovana iz neke opte ili posebne teorije i da sama omoguuje dalje dedukcije koje pokazuju da objanjava odnose meu injenicama koje su predmet prouavanja. Logika argumentacija odnosi se na procenu njene relevantnosti za reavanje postavljenog problema, proverljivosti raspoloivim istraivakim postupcima, plodnosti u objanjenju pojava na koje se odnosi i jednostavnosti u strukturi objanjenja koje sadri. Od stepena izraenosti tih svojstava zavisi koje e od alternativnih hipoteza biti prihvaene odnosno odbaene.

Iskustvena argumentacija potie po pravilu iz ranijih istraivanja ili iz analize relevantne empirijske grae. Upravo zbog nedostatka valjane argumentacije, eksplorativna a esto i deskriptivna istraivanja nemaju izriito postavljane hipoteze o karakteru odnosa meu prouavanim pojavama, nego polaze od pitanja o tome da li meu tim pojavama uopte postoji neki stepen povezanosti i, ukoliko postoji, o kojim vrstama odnosa se radi i kojeg su intenziteta. U tom sluaju zadatak istraivanja je da pokae da li su prouavane pojave meusobno povezane, a ne da proveri hipotezu da jesu povezane. Zato umesto o hipotezama (optim i posebnim) u projektu se govori o zadacima istraivanja (optim i posebnim).

1.4. KLASIFIKOVANJE I DEFINISANJE PROMENLJIVIH


Osnovno sredstvo naunog miljenja i saobraanja su pojmovi. Pojam je apstrakcija, simbol koji u naunom iskazu stoji umesto pojave (pojava) na koju se odnosi. Uvek valja imati u vidu da pojmovi nisu isto to i same pojave. Koliki je znaaj preciznog odreenja naunih pojmova i pravila njihovog korienja u objanjavanju pojava na koje se odnose vidi se i po tome to se od teorijskog sistema svake nauke oekuje da bude optimalno izdiferenciran 1 hijerarhijski organizovan pojmovni sistem. Otuda jedan od kritinih zadataka istraivaa u fazi projektovanja je jasno formulie pojmovni okvir budueg istraivanja. IZRADA POJMOVNOG OKVTRA obuhvata utvrivanje liste kljunih pojmova, analizu svakog pojma i njihovih uzajamnih odnosa. Sastavljanje "liste" pojmova zapoinje ve pri okvirnoj formulaciji problema, zatim se nastavlja kroz analizu problema, postavljanje hipoteza i sainjavanje liste promenljivih. Mnogi pojmovi moraju biti definisani odmah kada ih uvedemo u razmatranje problema, te za analizu pojmova moramo rei da je aktivnost koja prati celokupni rad na projektu. Ipak, o analizi pojmova, njihovom definisanju, redefinisanju, povezivanju u tzv. "pojmovnu mreu" moemo govoriti i kao o posebnoj fazi u procesu projektovanja istraivanja. Ta faza nastupa onda kada je sainjena konana lista promenljivih. Ne moe se govoriti o valjanom empirijskom istraivanju a da svi pojmovi koji simbolizuju promenljive ne budu jasno i precizno definisani na teorijskoj i operacionalnoj ravni. Ta nunost proizilazi koliko iz injenice da postoji nekonzistentnost u znaenju raznih pojmova toliko i iz injenice da je usavravanje pojmova najvaniji i najtei deo naunog rada. U prouavanju ponaanja i osobina ljudi, to je najee predmet socijalnopsiholokih istraivanja, istraiva obino nastoji da registruje podatke na osnovu kojih moe da utvrdi da li postoje konstantni odnosi izmeu pojedinih aspekata sredine (fizike i/ili socijalne), razliitih svojstava ljudi i odreenih vidova njihova ponaanja. Dragim reima, svaka formulacija problema, a pogotovu kada se on izrazi u vidu hipoteze, je iskaz u kojem se govori najmanje o dve pojave ili dve grupe pojava koje

se mogu posmatrati i meriti i koji specifikuje relaciju , meu tim pojavama. Ako je re o kauzalistikoj hipotezi onda je jedna pojava uzrok a druga je posledica a relacioni iskaz specifikuje pravac kauzalnog odnosa. Problemi kojim se bavi socijalna psihologija su po pravilu veoma sloeni te je neophodno identifikovati, klasifikovati i definisati sve varijable koje su obuhvaene formulacijom problema. Svaka pojava koja se menja, svako svojstvo koje se ispoljava u razliitim stupnjevima, svaka veliina koja raste i opada, u istraivakoj terminologiji naziva se promenljiva ili varijabla. U formulaciji problema i hipoteza varijable su oznaene terminima koji se odnose na odgovarajue teorijske pojmove. U istraivanju moe biti veliki broj promenljivih. One se meusobno razlikuju ne samo po svom sadraju nego i po ulozi koju imaju u istraivanju. Prema funkciji u istraivanju promenljive mogu imati razliitu ulogu: mogu imati status nezavisnih, zavisnih, posredujuih i kontrolnih promenljivih. Koje promenljive treba da budu ukljuene u istraivanje utvruje se analizom svih segmenata problema, a kakvu e ulogu u istraivanju imati svaka od njih odluuje istraiva na osnovu prethodnog znanja, optih teorijskih stavova ili specifinih pretpostavki. ULOGU NEZAVISNIH PROMENLJIVIH po pravilu imaju pojave za koje se zna ili se pretpostavlja da prethode drugim pojavama, da su njihovi antecedenti, tj. inioci, uzroci ih uslovi njihova javljanja. U psihologiji nezavisne promenljive su najee razni aspekti fizike i socijalne okoline, kao i neke organske karakteristike. U socijalnoj psihologiji tipini primeri nezavisnih promenljivih su socijalni poloaj (pripadnost jednom od definisanih socijalnih slojeva), zanimanje, obrazovanje, starost, pol, mesto roenja, mesto boravka, socijalni kontekst u kojem odigrava prouavana pojava (npr. u prisustvu drugih osoba ili bez prisustva drugih; na asu, za vreme odmora; kod kue, u koli, na ulici, itd.).

ULOGU ZAVISNIH VARIJABLI u prvom redu imaju one pojave koje elimo da upoznamo, razumemo i objasnimo. U socijalnoj psihologiji to su razni obrasci individualnog i grupnog ponaanja ljudi u socijalnim situacijama, zatim svojstva osoba i grupa koja se ispoljavaju kroz ta ponaanja. Nazivaju se zavisnim promenljivim jer se na osnovu iskustva i prethodnih istraivanja zna ili se pretpostavlja da su konsekvence ili efekti odreenih pojava, pojava je su klasifikovane kao nezavisne promenljive. To su dva osnovna tipa promenljivih. U psihologiji, meutim, struktura problema i hipoteza koje sugeriu njihovo reenje je po pravilu veoma sloena, te nije uvek mogue ni za potrebe jednog konkretnog istraivanja izvriti otru podelu promenljivih na zavisne i nezavisne. esto se nekim od promenljivih daje status POSREDUJUIH PROMENLJIVIH ili intervenirajuih varijabli. To su promenljive koje su srodne nezavisnim, koje modifikuju njihov efekat.

Kada postoji vie nezavisnih promenljivih, da bismo preciznije procenili ulogu svake od njih, neophodno je da se njihov uticaj analizira pod kontrolisanim uslovima. Takve uslove postiemo tako to neke varijable drimo konstantnim, ukidamo njihove varijacije. Te varijable nazivamo KONTROLNLM PROMENLJTVTM. Kontrolu nad promenljivim uspostavljamo uglavnom na dva naina. Prvo, izmeu potencijalnih nezavisnih npr. samo jednoj ostavljamo mogunost slobodnog ili planskog variranja a sve ostale drimo konstantnim. Takav postupak se primenjuje u eksperimentalnim istraivanjima, u kojim se formira vie eksperimentalnih grupa. Drugo, u istraivanje ukljuimo onoliko nezavisnih varijabli koliko nam je potrebno, a zatim pri obradi podataka nezavisnim promenljivim dodeljujemo (po odreenom planu) status kontrolne promenljive. Npr. pol ispitanika i tip naselja u kojem ive su tipine nezavisne promenljive u raznim socijalnopsiholokim analizama neeksperimentalnih podataka. Ako u analizi na nivou uzorka u celini utvrdimo da su obe promenljive znaajno povezane sa odreenim obrascima ponaanja, i elimo da utvrdimo koja ima znaajniju ulogu, onda jednoj od njih menjamo status i dodeljujemo joj ulogu kontrolne promenljive. Ako smo odluili da tip mesta boravka bude kontrolna promenljiva, onda uzorak delimo na poduzorke ispitanika npr. sa sela, iz malih gradova i velikih gradova, a zatim u svakom od tih poduzoraka iznova analiziramo povezanost pola i odreenih obrazaca ponaanja. Ako je pol izvor varijacija u ponaanju, one e se u svakom od poduzoraka i dalje ispoljavati, ali ako su obe varijable zajedno odgovorne za varijacije, varijacije e se donekle smanjiti; ako su razlike bile preteno uslovljene tipom mesta boravka, one e se, u ovako postavljenoj analizi, izgubiti ili pasti ispod nivoa znaajnosti. Slian postupak primenjujemo uvek ako elimo da "razdvojimo" efekte dveju varijabli bilo da pretpostavljamo da je njihov uticaj istog ili suprotnog smera. Kada se identifikuju sve promenljive i svakoj od njih odredi uloga u istraivanju, doli smo do saetog i preciznog prikaza strukture istraivanja koji se obino naziva model ili dizajn istraivanja. Drugim reima, dizajn istraivanja sadri popis svih ukljuenih promenljivih i specifikaciju karaktera njihovih meusobnih odnosa. Treba istai da je kod veine psiholokih varijabli podela na opisane kategorije uslovna. Npr. inteligencija je jedna od tipinih nezavisnih ili kontrolnih varijabli kod prouavanja uspenosti u uenju, ali moe biti i zavisna varijabla kod prouavanja efekata raznih strategija uenja. Stavovi su jedna od najeih zavisnih varijabli u studijama socijalizacije, ali isto toliko esto su nezavisna ili kontrolna varijabla u prouavanju inilaca aktuelnog drutvenog ponaanja. U sloenijim istraivanjima se deava da neka varijabla u jednoj hipotezi ima ulogu nezavisne, u drugoj kontrolne a u treoj zavisne varijable. Npr. moemo oekivati da broj lanova utie na odreeni aspekt efikasnosti grupe; zatim moemo grupe ujednaiti po veliini da bismo eliminisali

uticaj broja lanova; efikasnost grupe moemo shvatiti kao uzrok poveaja broja lanova odnosno poveanja broja zainteresovanih da uu u grupu. Podela na nezavisne i zavisne varijable je najee uslovna zato to nije jasno koja varijabla utie na koju, a postoje empirijski dokazi da su u korelaciji. Zato neki autori izbegavaju da govore i nezavisnim i zavisnim varijablama. PREMA PRTRODI POJAVA NA KOJE SE ODNOSE, promenljive moemo podeliti u veliki broj homogenih grupa. Promenljive koje se javljaju u socijalnopsiholokim istraivanjima moemo razvrstati u tri osnovne grupe: socio-demografske (pol, starost, zanimanje itd.), psiholoke dispozicione (npr. sposobnosti, znanja, potrebe, motivi, stavovi, vrednosti), psiholoke bihejvioralne (ispoljavanje odreenog ponaanja, npr. traenja i/ili pruanja informacija, podrke, pomoi, u odreenim situacijama, npr. u porodici, u grupi vrnjaka, u koli, na poslu itd.). PREMA ATRIBUTIMA (SVOJSTVIMA) KOJI SU U OSNOVI NJIHOVIH OPERACIONALNIH DEFINICIJA, promenljive se dele na kvalitativne (definisane svojstvima kod kojih se odnosi meu modalitetima ne mogu izraziti matematikim operacijama) i na kvantitativne (odnosi izmeu modaliteta se bar u nekoj meri mogu opisati matematikim sredstvima). PREMA ODNOSU MEU MODALITETIMA IZ KOJIH SE SASTOJE, promenljive mogu podeliti na kontinuirane (npr. visina, starost, inteligencija) i diskontinuirane (npr. pol, zanimanje, mesto boravka i sl.). Ova razlika je znaajna sa stanovita pravilnog izbora tehnika za registrovanje, merenje i kvantitativnu obradu podataka. PREMA NAINU POSMATRANJA I MERENJA varijable se mogu podeliti na neposredno dostupne (ije se manifestacije mogu zapaziti neposrednim posmatranjem) i neposredno dostupne (o ijem se postojanju zakljuuje na osnovu spoljanjih pokazatelja). Veina najznaajnijih psiholoki varijabli spada u ovu drugu grupu.

2. METODOLOKI DEO PROJEKTA


Posle formulacije i ralanjavanja problema, odluke o ciljevima istraivanja, postavljanja hipoteza o moguem reenju problema i analize pojmova, na red je dolo odluivanje o pitanjima koja se neposredno odnose na realizaciju istraivanja. Time je projektovanje ulo fazu u donoenja odluka metodolokog karaktera.

2.1. IZBOR ISTRAIVANJA

OPTE

METODE

ORGANIZOVANJA

Glavna metodoloka odluka odnosi se na izbor opte metode organizovanja istraivanja. lako je sasvim ispravno rei da problem, ciljevi, hipoteze i priroda promenljivih uslovljavaju odluku o izboru opte metode istraivanja, svest o najpodesnijem metodu istraivanja je prisutna ve od

poetka razmiljanja o novom projektu. Ako se u socijalnoj psihologiji uopte moe povui otra granica koja bi pravila jednoznanu deobu u svim oblastima iz kojih se sastoji, to ne bi bio neki teorijski pristup ili neka praktina orijentacija nego bi to bila podela na eksperimentalna i neeksperimentalna istraivanja. Neki autori toj podeli pridaju i teorijsko-konceptualni znaaj, te eksperimentalna istraivanja nazivaju psiholokom socijalnom psihologijom a neeksperimentalna istraivanja, ak kada se bave istim fenomenima, sociolokom socijalnom psihologijom.

2.2. OPERACIONALNE DEFINICIJE PROMENLJIVIH


Ako smo se opredelili za opti metod organizovanja istraivanja, moemo pristupiti operacionalnom definisanju promenljivih. Time u stvari nastavljamo sa analizom pojmova. FUNKCIJA OPERACIONALNE DEFINICIJE. Zadatak operacionalne definicije je da definie promenljivu na nain koji omoguuje izbor ili izradu adekvatne tehnike za njeno izazivanje, posmatranje i registrovanje. STRUKTURA OPERACIONALNE DEFINICIJE. Potpuna operacionalna definicija sadri opis triju vrsta operacija: operacija kojim se pojava moe izazvati, operacija kojim se manifestacije izazvane pojave mogu posmatrati i registrovati i operacija merenja bitnih svojstava (atributa) varijable. Laboratorijski eksperimenti se u naelu oslanjaju na potpune operacionalne definicije osnovnih varijabli. U neeksperimentalnim istraivanjima neki od elemenata operacionalne definicije nedostaju, bilo zato to su nepotrebni ili to se ne bi mogli koristiti. Npr. sociodemografske i mnoge psiholoke promenljive ne mogu biti predmet manipulacije. Umesto toga istraiva se oslanja na prirodne modalitete takvih varijabli i kod uzorkovanja nastoji da oni budu na optimalan nain zastupljeni. Ako su takva obeleja kao to je pol, starost, zanimanje, obrazovanje, inteligencija, politiko opredeljenje, stil ivota i sl. znaajna za prouavani problem, istraiva ne moe da ih namerno izaziva u svrhu naunog istraivanja. Ono to moe, to je da u istraivanje ukljui osobe kod kojih su ta svojstva izraena na nain i u meri koja odgovara potrebama istraivanja. Slini problemi se javljaju i sa druga dva elementa operacionalne definicije. Neke pojave se ne mogu neposredno posmatrati, bez obzira da li se posmatranje oslanja samo na prirodna ula ili na razne tehnike ureaje. U takvim sluajevima operacionalizovanje se vri preko opazivih pokazatelja ili indikatora. Merenje je cilj svake egzaktne nauke, ali ono nije uvek mogue, a kada je mogue postoje velike razlike u vrsti merenja. Problem korespondencije teorijske i operacionalne definicije istog pojma je vrlo krupno ne samo praktino nego i teorijsko pitanje. Teorijskim pojmovima se daju takva imena kao to su npr. konformizam, kohezivnost,

identitet, autoritarnost, dogmatizam i sl. Zatim se teorijski pojmovi operacionalizuju i pretoe u istraivake operacije ili tehnike. Da li su ti novi sadraji korespondentni teorijskom znaenju pojma i da Li je opravdano na njih primeniti isti termin?

2.3. IZBOR TEHNIKA ZA PRIKUPLJANJE PODATAKA


Operacionalne definicije su osnova za odluku o konkretnim tehnikama za sprovoenje istraivanja. Odluka koju istraiva donese moe biti (1) izbor izmeu ve postojeih instrumenata, (2) adaptacija nekog od postojeih instrumenta i (3) konstrukcija novog instrumenta.

IZBOR INSTRUMENATA. Razvijeni su mnogi instrumenti za registrovanje i merenje pojedinih varijabli koje se esto javljaju u psiholokim istraivanjima. Tako npr. postoje mnogi testovi za merenje intelektualnih i motornih sposobnosti, inventari za ispitivanje crta linosti, skale za ispitivanje stavova i vrednosti. Ako postoji vie dobrih i viestruko proverenih instrumenata za ispitivanje iste varijable, istraiva je u prilici da izabere onaj koji najvie odgovora njegovim potrebama (teorijska osnova, nivo merenja, nain primene i sl.). Bilo bi krajnje neracionalno da sam konstruie nove kada postoje gotovi instrumenti, osim ako mu je glavni zadatak da reava probleme koji se javljaju u merenju odreenih varijabli i u konstrukciji odgovarajuih instrumenata. Jedna od vanih prednosti instrumenata koji su ranije korieni u mnogim istraivanjima, je obilje podataka o njihovoj primenjljivosti na raznim segmentima populacije i u razliitim istraivakim situacijama, a naroito mogunost da istraiva svoje nalaze uporedi sa nalazima drugih istraivaa. ADAPTACIJA INSTRUMENATA. Ukoliko je neki instrument konceptualno prihvatljiv ali se iz odreenih razloga ne moe upotrebiti u izvornom obliku, onda se pristupa adaptaciji takvog instrumenta. Razlozi za adaptaciju odnosno preradu instrumenta mogu biti razliiti. U psiholokim istraivanjima esto se koriste instrumenti koji su se pokazali efikasnim u stranim istraivanjima. Ukoliko istraiva oceni da instrument za koji je zainteresovan sadrinski nije podesan za nae ispitanike jer pretpostavlja neka iskustva koja oni nemaju, on vri odreene izmene u tom instrumentu. Instrument koji je korien na starijim uzrastima moe se primeniti na ispitivanje mlaih uzrasta tek posle odgovarae adaptacije npr. njegovog sadraja i obima iskustvu i sposobnostima mlaeg uzrasta. Bez obzira na poreklo, instrument koji iz bilo kojeg razloga nema zadovoljavajue sve psihometrijske karakteristike, a istraiva ocenjuje da bi poboljana verzija bila ono to mu je potrebno, on moe adaptirati ili ak potpuno revidirati taj instrument za potrebe svojih istraivanja. Adaptacija ili revizija postojeeg instrumenta podrazumeva sve one operacije koje ulaze u psihometrijsku proceduru izrade instrumenta.

KONSTRUKCUA INSTRUMENTATA. U socijalnopsiholokim istraivanjima skoro redovno se suoavamo sa potrebom da konstruiemo nove instrumente. Osnovni razlog tome je to su brojnost i raznovrsnost varijabli jo uvek ispred broja istraivanja koja razvijaju odgovarajue instrumente i to je veoma teko standardizovati pojedine instrumente za iru upotrebu. Socijalna psihologija se bavi veoma razliitim segmentima opte populacije te je esto za iste pojave potrebno raspolagati razliitim instrumentima koji su prilagoeni npr. uzrastu, obrazovanju, strukturi iskustva ispitanika, okolnostima ispitivanja i sl. To je jedan od razloga da je u ovom priruniku najvie panje posveeno postupcima konstruisanja pojedinih vrta instrumenta koji imaju iroku primenu u socijalnopsiholokim istraivanjima. PITANJA VALJANOSTI, POUZDANOSTl OBJEKTIVNOSTI I DISKRJMINATIVNOST INSTRUMENATA. To su opta pitanja vezana za svako merenje, pa i ono koje se javlja u socijalnopsiholokim istraivanjima. U kontekstu izrade projekta ona se javljaju u tri osnovna vida. Prvo, polazei od svojih ciljeva i zadataka, istraiva postavlja nivo svojih psihometrijskih aspiracija. Ako se radi o eksplorativnom istraivanju, taj nivo moe biti relativno nizak, ali kod ostalih vrsta istraivanja je znatno vii. Naroito su visoki zahtevi u odnosu na instrumente kod ekplikativnih i prediktivnih istraivanja. Usklaivanje metrijskih svojstva instrumenata sa zadacima projekta ogleda se u pravilnoj odluci o neophodnom nivou merenja (nominalni, odrinalni, intervalni i racio). Drugo, instrumenti istog nivoa merenja mogu se konstruisati na razne naine. Neki od tih naina daju instrumente sa boljim a neki sa slabijim metrijskim performansama. To istraiva treba da zna i da odluku o postupku izrade ili konstrukcije pojedinih instrumenata donese u skladu sa ciljevima istraivanjima i uslovima pod kojim ga realizuje. Tree, kada su prethodne odluke donesene, onda je potrebno da se konstnikcioni postupak provede to korektnije kako bi se obezbedile optimalne psihometrijske osobine instrumenata.

2.4. NACRT UZORKA


Problem, cilj, hipoteze i metod odreuju vrstu i veliinu uzorka na kojem e se obaviti istraivanje. Uloga uzorka, izrada nacrta uzorka i postupci uzorkovanja se veoma razlikuju u pojedinim vrstama istraivanja. U socijalnoj psihologiji kljuna razlika u uzorcima je izmeu eksperimentalnih istraivanja, naroito u laboratorijskim uslovima. i istraivanja koja imaju za cilj da prouavaju pojave u optoj populaciji ili pojedinim njenim segmentima. U eksperimentalnim istraivanjima se uglavnom koriste manje grupe ispitanika, homogene po svim osnovnim obelejima, kao to su uzrast, stepen obrazovanja, socijalni poloaj, a kada je potrebno lista svojstava za

ujednaavanje se proiruje npr. i na takva svojstva kao to su pol, nivo inteligencije, i sl. U neeksperimentalnim istraivanjima, prirodna raspodela svojstava osoba koje ulaze u uzorak je kljuno pitanje. To je razlog da se o uzorku o izradi njegovog nacrta i tehnikama njegovog biranja govori kao o posebnoj i znaajnoj vrsti istraivakih zadataka.

2.5. Plan obrade podataka


Plan obrade podataka predstavlja precizan rezime svih odluka o predmetu istraivanja. Iz njega se definitivno vidi na koje elemente je ralanjen problem, koje hipoteze ili zadaci su postavljeni i kako e se odvijati analiza podataka, artikulacija nalaza i izvoenje zakljuaka. Izrada plana obrade je glavna logika kontrola ravnotee izmeu teorijskih i metodolokih odluka donetih u prethodnim fazama projektovanja. Sve manjkavosti korespondencije problema i hipoteza, s jedne strane, i operacionalizovanja promenljivih i izbora instrumenata, s druge, postaju oigledne. Drugim reima, jasnoa plana obrade podataka je direktna mera istraivaevog razumevanja pojava i odnosa meu pojavama koje namerava da istrauje. Da bi napravio adekvatan plan obrade, istraiva iznova, sa jednog posebnog aspekta, analizuje problem, hipoteze, opte i posebne zadatke. operacionalne definicije, instrumente i svojstva uzorka. Od njega se oekuje da u terminima tehnika za obradu podataka izrazi logiku i sadrinsku strukturu istraivanja u celini. Oblikovanje plana obrade podataka u principu poinje sa postavljanjem opteg cilja istraivanja. U eksplorativnim i deskriptivnim istraivanjima plan obrade prvenstveno obuhvata razne tehnike za sreivanje i klasifikaciju podataka c svakoj pojedinanoj promenljivoj i grupama promenljivih. Opservacije o svakoj promenljivoj treba da se srede u nizove i da se utvrde svojstva njihove raspodele. Planiraju se komparacije izmeu serija podataka o glavnim promenljivim koje su utvrene u razliitim situacijama, razliitim segmentima uzorka i si. Takoe se planira analiza stepena kovarijacije pojedinih parova ili grupa promenljivih da bi se dolo do uvida u parcijalne i globalne odnose medu prouavanim pojavama. U eksplikativnim i prediktivnim istraivanjima se po pravilu planiraju sve navedene analize ali samo kao priprema za sloenije oblike obrade koji omoguuju npr. izvoenje zakljuaka funkcionalnog i kauzalnog tipa. Dakle, postavljanjem opteg cilja istraivanja odreen je osnovni pristup obradi podataka i nivo zakljuaka koji ona treba da omogui. Plan obrade to mora da konkretizuje. Karakter pojava koje su neposredni predmet istraivanja takoe utie na odluke o obradi podataka. Socijalnopsiholoke pojave se meusobno razlikuju u pogledu naina javljanja, ispoljavanja, trajanja, stabilnosti i drugih svojstava. Zato se obrada uslovno deli na dva dela na

kvantitativnu analizu (primena statistikih tehnika) i kvalitativnu analizu (primena logikih tehnika). Kod kvantitativne analize izbor tehnika zavisi od toga da li se radi o podacima dobijenim u diskontinuiranim ili kontinuiranim veliinama, koji nivo merenja je postignut i kakva su ostala metrijska svojstava korienih instrumenata i sl. Koliko je postavljeni plan obrade smisaon direktno zavisi i od reprezentativnosti i adekvatne veliine uzorka. Npr. planirana ukrtanja promenljivih dovode do segmentacije uzorka na veliki broj grupa. Da bi u svakoj grupi imali broj opservacija koji zahteva statistika procedura, potrebno je da uzorak bude i dovoljno velik i dovoljno reprezentativan. Plan obrade e jednoga dana morati da se realizuje. Zato je razumno da ga istraiva uskladi sa tehnikim uslovima kojim raspolae. Kompjuterska obrada danas se smatra elementarnim standardom, ali jo uvek postoje znatne varijacije u pogledu programa kojim istraiva raspolae i koje ume da koristi. Dobri programi i njihovo poznavanje omoguuju istraivau da planira i realizuje obradu u vie etapa od deskriptivne koja omoguuje detaljan uvid u strukturi podataka i karakter osnovnih nalaza, do obrade koja omoguuje da se na te iste podatke primene razne vrsta statistike analize, sinteze ili statistikog zakljuivanja o izuavanim pojavama.

2.6. PLAN REALIZACIJE ISTRAIVANJA


Kada su izraeni instrumenti i odreen uzorak, istraiva sa svojim saradnicima pristupa organizovanju izvoenja istraivanja. Nekad se planiraju prvo probna istraivanja, kojim je cilj da provere valjanost odluka sadranih u projektu. Prvo pitanje koje se postavlja je: kako obezbediti pristup ispitanicima. Organizacija ispitivanja (posmatranja) na terenu zahteva veliku panju od strane istraivaa. Neophodno je da blagovremeno obezbedi odobrenja od nadlenih u sredinama u kojim e se vriti ispitivanje, da za ispitivanje obezbedi optimalne prostorne, vremenske i drage uslove. Od organizacije izvoenja istraivanja i pripremljenosti ispitivaa direktno zavise potpunost i kvalitet podataka s kojim e raspolagati. Priprema podataka za obradu i realizovanje planirane obrade su tehniki poslovi koji zahtevaju visok stepen strunosti, uvebanosti preciznosti od svih onih koji ih obavljaju. U projektu se utvruje ne samo kako e biti organizovano obavljanje tih poslova nego i kako e se sprovesti kontrola u cilju otklanjanja moguih greaka. Npr. greke u ifriranju i unoenju ifriranih podataka u tzv. datotetke mogu da umanje vrednost inae dobro pripremijenog istraivanja.

3. Materijalni deo projekta


Veoma vaan aspekt pripreme za istraivanje je utvrivanje finansijskih i materijalnih uslova za njegovu realizaciju.

Istraiva mora da utvrdi koji SARADNICI su mu potrebni za obavijanje pojedinih aktivnosti i koliko saradnika treba da ima na raspolaganju u pojedinim fazama realizacije istraivanja. OPREMA, INSTRUMENTi I POTRONI MATERIJAL su sastavni deo uslova od kojih zavisi realizovanje istraivanja. TERENSKI RAD je povezan sa izdacima za putovanja i smetaj i angaovanjem saradnika iz sredine u kojoj se vri ispitivanje. NAIN PREZENTACIJE REZULTATA ISTRAIVANJA takoe utie na cenu istraivanja. Ako su namenjeni samo za naruioca ili manji broj potencijalnih korisnika rezultati istraivanja se obino iznose u formi iscrpno dokumentovanog elaborata ili u formi izvetaja koji se svodi na iznoenje glavnih nalaza i zakljuaka. Objavljivanje rezultata u vidu monografije ili serije lanka i saoptenja ini ih dostupnim strunoj i naunoj javnosti. Nain prezentacije rezultata se u pregovorima sa naruiocem esto izostavlja, ali kasnije moe doi do raznih nesporazuma. Iz svega pomenutog istraivanja. proizilazi FINANSIJSKI PREDRAUN trokova

4. Izrada instrumenata
U projektima socijalnopsiholokih istraivanja se redovno predvia izrada jednog ili vie instrumenata, a esto i kompletnog instrumentarijuma. To znai da e istraiva ve u toku projektovanja ili neposredno po zavrenom projektovanju, pristupiti konstruisanju instrumenata koji su potrebni za prikupljanje podataka. Osnovu izrade instrumenata ini konceptualna analiza problema, naroito onaj njen deo koji se bavi operacionalnim definisanjem pojmova i utvrivanjem indikatora pojava koje su tim definicijama obuhvaene. S obzirom da izrada instrumenta glavna tema veeg dela ovog prirunika, ovde se tim pitanjima neemo vie baviti. Postupno emo ih upoznavati kroz izlaganje o upitniku, skalama i analizi sadraja.

5. Izvoenje istraivanja
Kod velikih projekata, naroito onih koji se baziraju na velikim uzorcima, po pravilu se pre glavnog istraivanja izvodi jedno ili vie preliminarnih ili probnih istraivanja. Cilj tih istraivanja je verifikuju projekat, ili glavne odluke u okviru projekta. Glavna karakteristika preliminarnog istraivanja je to se njime obuhvata uzorak koji je 5 do 10% od veliine uzorka planiranog za zavrna istraivanja. esto se u uzorak preliminarnog istraivanja uzimaju samo ispitanici iz kritinih segmenata budueg uzorka ("ekstremne grupe", npr. najmanje obrazovani i najvie obrazovani, najmlai i najstariji). Kroz preliminarno istraivanje proveravaju se tehnike uzorkovanja, metode organizacije istraivanja, tehnike prikupljanja

podataka, nacrt situacije ispitivanja, ponaanje ispitivaa u situaciji ispitivanja, sistem za kodiranje podataka, plan obrade i sl. Ukratko: preliminarno istraivanje je kompletno istraivanje samo u znatno manjim razmerama od onih koje predvia projekat za glavno ili zavrno istraivanje. Realizacija glavnog istraivanja treba da sledi odluke koje su donesene u toku projektovanja i da uzme u obzir korekture koje su eventualno usledile posle probnog istraivanja. Veoma je vano da saradnici koji odlaze na teren ili koji izvode ogled u laboratoriji, potuju uputstva koja su dobili od rukovodioca projekta, odnosno od istraivaa. Posle svakog zavrenog ispitivanja, ispitiva pravi protokol o toku ispitivanja, belei sve to su ispitanici eventualno pitali, kako su se ponaali, koliko je trajao rad i sl. Kod obuhvatnih terenskih istraivanja potrebno je obezbediti kontrolu rada ispitivaa. Loa izvedba istraivanja, koja se ogleda u slaboj organizaciji rada na terenu (nepouzdani i neprecizni dogovori o mestu, vremenu i trajanju ispitivanja, loe sroena uputstva i instrukcije, nekorektan rad ispitivaa, lo kontakt sa ispitanicima, ne obeleavanje potrebnih podataka na upitnicima ili protokolima, meanje materijala koji dolaze od razliitih grupa ispitanika, od razliitih ispitivaa, iz razliitih mesta i sl.), moe devalvirati celo istraivanje, bez obzira kakvog su kvaliteta projekat, instrumenti i kasnija obrada.

6. Obrada i analiza podataka


Kada je istraivanje realizovano, istraiva raspolae sa empirijskim materijalom koji je planirao da prikupi. Taj empirijski materijal moe biti u formi protokola zapisnika posmatranja ili zapisnika intervjua, a najee je u formi popunjenih upitnika i/ili drugih tehnika tipa papir-olovka. Prvi zadatak istraivaa je da pregleda sav empirijski materijal kako bi utvrdio da li je potpun, da ga sredi po redosledu pristizanja, po saradnicima koji su ga prikupili, po teritorijalnim jedinicama ili prirodnim grupama u kojim je materijal dobijen. Tako sreen materijal se numerie, kako bi svaka jedinica ispitivanja odnosno svaki ispitanik imao svoj identifikacioni broj i trajno mesto u bazi podataka. Drugi korak je artikulisanje podataka, njihovo kodiranje i unoenje u bazu primarnih podataka. U upitnicima i protokolima se delom nalazi sasvim "sirov" materijal, kao to su npr. slobodni odgovori ispitanika na "otvorena" pitanja, deskriptivni zapisi ispitivaa, zapisi o zapaanjima i sl. Iz tog materijala analizom sadraja najpre valja definisati varijable na koje se odnosi, zatim modalitete na svakoj od tih varijabli i izvriti kodiranje svake varijable za svakog ispitanika. To je vaan proces, jer se njime artikuliu primarni podaci koji zajedno da drugim primarnim podacima ulaze u dalju obradu. Zavisno od definicije pojedinih varijabli, vrste korienih instrumenata i plana obrade, iz primarnih podataka se mogu izvoditi podaci o sloenim varijablma, kao

to su npr. skorovi na skalama i testovima. Trei korak je realizacija plana obrade. Zavisno od zadataka i strukture predmeta istraivanja obrada podataka se moe odvijati u vie faza. Ako je re o kvantitativnoj obradi, prva faza ukljuuje deskriptivni prikaz dobijenih podataka 1 osnovnih nalaza: distribucije, mere centralne tendencije, korelacije. Druga faza ukljuuje tehnike statistikog zakljuivanja, kao to su razne vrste npr. testova znaajnosti razlika i/ili povezanosti meu prouavanim varijablama ili razliiti tipovi analize varijanse, faktorske analize i sl. Kada u istraivanju imamo veliki broj varijabli i vie primenjenih statistikih tehnika, dobijamo veliku koliinu statistikih ispisa ("Listmga"), koje treba paljivo analizirati, izdvojiti iz njih one podatke i one nalaze na koje nas koriena statistika procedura obavezuje da ih saoptimo, kao i one za koje smatramo da je neophodno da ih prikaemo u izvetaju o istraivanju. Tu se otvara problem lznalaenja optimalno sadrajnog, preglednog i ekonominog tabelarnog prikazivanja podataka i nalaza. Taj problem se javlja u svakom empirijskom istraivanju, a naroito je izraen kod deskriptivnih istraivanja, jer deskriptivne obrade ne dovode do radikalne redukcije podataka 1 nalaza. U pisanju izvetaja o istraivanju uvek treba da pravimo razliku izmeu radnih tabela tabela koje sadre podatke i rezultate obrade tih podataka, kakve uglavnom dobijamo u kompjuterskim ispisima, od zavrnih tabela tabela koje izraavaju struktura problema kojim se bavimo i koje e se pojaviti u izvetaju o istraivanju. Zavrne tabele, kao sinteza empirijskih podataka i nalaza, treba da budu osnova za razmatranja problema, odgovora na postavljena pitanja, ocena o valjanosti pojedinih hipoteza, kao i za interpretaciju svih tih dobijenih nalaza i izvoenje zakljuaka. Sto se tie radnih tebela, moemo rei kako treba da izgledaju tabele iz kojih se raunaju relativne uestalosti, hi-kvadrati, srednje vrednosti, linearne i druge korelacije, na kojim se radi analiza varijanse, multivarijantna analiza i sl. S obzirom da odabrane tehnike obrade podataka realizujemo kroz statistiki program za koji smo se opredelili, radne tabele treba poznavati u meri koja nam omoguuje da iz njih pravilno proitamo sve ono to one imaju da nam saopte i da, kada vidimo npr. kako se podaci distribuiraju i kakve nalaze dobijamo, donesemo odluke o neophodnim ili opravdanim transformacijama podataka kako bi u ponovljenoj analizi dobili korektnije nalaze. Meutim, zavrne tabele moramo sami da kreiramo. To je posao koji trai i iskustvo i kreativnost. Iskustvo nas usmerava na izbor najuspenijih modela za konstruisanje tabela u kojim emo dati pregled statistikih nalaza, a kreativnot na iznalaenje reenja koja e u okviru konkretnog istraivanja biti najbolja i najefektnija. Osim tabela, za prikazivanje rezultata istraivanja koriste se i razne vrste grafikih tehnika. Ma koliko bili potrebni za prezentaciju nalaza, svi grafikoni poivaju na odreenim numerikim vrednostima, a tabele su medij u kojem se ti podaci mogu najpreciznije i najpotpunije saoptiti. Ako

smo se opredelili za grafikon, nije potrebno da se iznosi tabela koja sadri podatke iz kojih je grafikon nastao, ali takva tabela bi se morala nai u prilogu izvetaja o istraivanju.