ˇ MATEMATICKI FAKULTET

SEMINARSKI RAD
Tema: Aritmetiˇki i geometrijski niz c

Student: Maja Nikoli´ ml03109 c Profesor: Zoran Luˇi´ cc

ˇ SADRZAJ

1.Uvod..........................................................3 1.1.Osnovni pojmovi.....................................4 1.2.Osnovne osobine niza..............................6 1.3.Aritmetiˇki niz........................................8 c 1.4.Geometrijski niz.....................................12 1.5.Razni zadaci...........................................16 1.6.Literatura...............................................18

2

1.UVOD

Bilo koje preslikavanje skupa svih prirodnih brojeva N u neki neprazan skup S naziva se niz (elemenata skupa S). Drugim reˇima, niz je preslikavanje c kojim se: prirodnom broju 1 dodeljuje njegova slika a1 ∈ S, prirodnom broju 2 dodeljuje njegova slika a2 ∈ S, . . . . . . n an ∈ S, Uobiˇajeno je da se niz predstavlja samo svojim slikama, i to u obliku: c (a1 , a2 , ..., an , ...) ili kra´e (an ). c Za element an (koji je slika broja n) ˇesto se kaˇe da je opˇti ˇlan niza c z s c (an ) = (a1 , a2 , ..., an , ...). Napomena: Podsetimo se pojma uredenog para ili uredene dvojke(a1 , a2 ). To je skup od dva elemenata a1 , a2 , pri ˇemu se uzima u obzir koji je elec ment prvi, a koji drugi. Zbog toga je, u opˇtem sluˇaju, (a1 , a2 ) = (a2 , a1 ), s c dok je uvek a1 , a2 = a2 , a1 . Sliˇno, uredena trojka (a1 , a2 , a3 ) je troˇlani c c skup, pri ˇemu se uzima u obzir koji je element prvi, koji drugi, a koji c tre´i, U vezi sa tim, niz (a1 , a2 , . . . , an , . . .) moˇemo shvatiti i kao uredenu c z ”beskonaˇnotorku.” c Specijalno, u sluˇaju S = R, preslikavanje skupa N u skup svih realnih c brojeva R naziva se realni niz i mi ´emo uglavnom razmatrati takve nizove. c

3

1.1.Osnovni pojmovi

Ograniˇi´emo se na posmatranje beskonaˇnih nizova, pored ostalog i zbog cc c toga ˇto se, u izvesnom smislu, konaˇan niz (a1 , a2 , . . . , an ) moˇe indentifikos c z vati sa beskonaˇnim nizom (a1 , a2 , . . . , an , 0, 0, . . .). Inaˇe pod beskonaˇnim c c c realnim nizom podrazumeva se jednoznaˇno preslikavanje f skupa c prirodnih brojeva N = 1, 2, . . . , n . . . u skup realnih brojeva R. (Moˇe se z vrˇiti i preslikavanje skupa N u skup kompleksnih brojeva C, kada govos rimo o kompleksnim nizovima.) Kako je skup N oblast definisanosti svakog niza, to je za poznavanje niza f dovoljno (i potrebno) znati vrednosti koje se pribliˇavaju brojevima 1, 2, . . . , n, . . . , tj. z a1 = f (1), a2 = f (2), . . . , an = f (n), . . . , ili bar zakon po kome se te vrednosti formiraju. Na osnovu toga, apostrofiranje nekog niza f moˇe se izvrˇiti stavljanjem u zagrade njegovih vrednosti z s a1 , a,2 , . . . , an , . . . , kao ˇto smo to na pocetku ˇinili, ili kra´om oznakom s c c (an )n=1,2,3,... U ovom tekstu za oznaku niza uzima´emo ˇesto samo (an ), implicitno c c podrazumevaju´i da n uzima redom sve vrednosti iz skupa N , a takode i c oznaku an (n = 1, 2, 3, . . .). (Potpunosti radi, napominjemo da se za oznaku niza ponekad koriste i velike zagrade,npr {an }.) Vrednosti a1 , a2 , . . . , an , . . . nazivamo redom prvim, drugim, . . . , n-tim, . . . ˇ ˇlanom niza (an ), a brojeve 1, 2, . . . , n, . . . njihovim indeksima. Clan (an ), c c tj. ˇlan sa neodredenim indeksom n (ili ˇlan iz koga variranjem indeksa c dobijamo pojedine konkretne ˇlanove niza), naziva se ˇesto opstim ˇlanom c c c niza. Beskonaˇni nizovi, u daljem tekstu ove glave: nizovi, sre´u se ˇesto u c c c samoj matematici. Tako nizovi se javljaju i pri desetiˇnom zapisivnju realnih c brojeva. Naime, ako je a0 , a1 a2 . . . an . . . desetiˇni zapis nekog realnog broja a, onda je c a 1 , a2 , . . . an , . . . niz decimala (decimalnih cifara) tog broja; isto tako, a0 , a1 ; a0 , a1 a2 ; a0 , a1 a2 . . . an ; . . . 4

je niz donjih decimalnih aproksimacija (pribliˇnih vrednosti) nenegativnog z broja a; U isto vreme a0 , a1 + 1 1 1 ; a0 , a1 a2 + 2 ; a0 , a1 a2 . . . an + n ; . . . 10 10 10

je niz gornjih decimalnih aproksimacija istog broja. c Medutim, nizovi se prirodno pojavljuju i u praksi: njih, npr, ˇine: brojevi novo pridoˇlih turista u neki grad (u toku dana, recimo), brojevi proizvedenih s artikala u nekoj fabrici (u periodima odredene duˇine) i sliˇno. Zadavanje z c niza nekad moˇe biti izvedeno u eksplicitnom obliku, tj. pomo´u formule tipa z c an = f (n), koja jasno pokazuje kako se na osnovu vrednosti indeksa n izraˇunava ˇlan niza sa tim indeksom (tj. ˇlan an ). c c c n[1+(−1)n ] Primer 1. Niz an = , (n = 1, 2, 3, . . .) zadat je u eksplicitnom 2 obliku. Uzimaju´i redom n = 1, 2, 3, . . . , dobijamo a1 = 1(1−1) = 0; a2 = 2(1+1) = c 2 2 3(1−1) z 2; a3 = 2 = 0; a4 = 3(1+1) = 4; . . . Medutim, zadavanje nekog niza moˇe 2 biti opisano (usmeno). Tako,ako je an gornja decimalna aproksimacija broja √ 1 2 sa taˇnoˇ´u do 10n−1 , imamo c sc a1 = 2; a2 = 1, 5; a3 = 1, 42; a4 = 1, 415; . . . ili, ako je an n-ti po redu prost broj, imamo: a1 = 2; a2 = 3; a3 = 5; a4 = 7; a5 = 11; . . . . U oba navedena primera nemamo formule koja bi omogu´ila izraˇunavanje c c nekog ˇlana na osnovu vrednosti indeksa n. Uprkost tome, reˇima opisano c c c svojstvo ˇlanova omogu´ava da se dode do vrednosti bilo kog ˇlana tih nizova. c c Napomena 1. S obzirom na to da su nizovi funkcije (specifiˇnog tipa), moˇe c z se govoriti o njihovim graficima. Na osnovu definicije grafika uopˇte, grafik s niza (an ) je skup taˇaka (u ravni) (n, f (n)) | n ∈ N , tj. skup (n, an ) | n ∈ N c koji je prikazan na slici 1.

an

a1 a2 0 1 2 n

5

Zahvaljuju´i, medutim, tome da su prve kordinate taˇaka na grafiku niza c c (an ) uvek iste (tj. redom 1, 2, 3, . . . , n, . . .), to se dovoljno dobra geometrijska interpretacija niza moˇe dobiti i isticanjem, samo na jednoj brojnoj z osi, vrednosti an (n = 1, 2, 3, . . .) (tj. ordinate taˇaka na grafiku niza (an )). c Takav postupak je ˇeˇ´i u praksi i prikazan je na slici 2. Radi razlikovanja, c sc ovako dobijen skup taˇaka zva´emo ”grafikom”. c c

a2 0 a1 an

a3

1.2.Osnovne osobine nizova

S obzirom na to da su nizovi jedna vrsta funkcija, to se mnogi pojmovi i osobine uvedeni i prouˇavani kod funkcija uopˇte mogu posmatrati i kod c s nizova posebno. Ovde ´emo apostrofirati dve od tih osobina koje su od c izuzetnog znaˇaja i po sebi, a i za dalje izlaganje. Reˇ je pri ovome o svoc c jstvima monotonosti i ograniˇenosti nizova. Iz definicije rastuju´e funkcije c c uopˇte, sledi da je niz (an ) rastuju´i ako i samo ako (∀m, n ∈ N )(m > n ⇒ s c am > an ). Lako je, medutim videti da je poslednji uslov ispunjen ako je (∀n ∈ N )(an=1 > an ), odnosno ako (i samo ako) je a1 < a2 < a3 < . . . < an < an+1 < . . . Ako u predhodnim nejednakostima medu ˇlanovima niza c < zamenimo sa ≤ , dobijamo definiciju neopadaju´eg niza (an ). Kada c ˇelimo da uprostimo izlaganje, rastuju´i niz moˇemo oznaˇiti sa (an ) ↑ . z c z c Postupaju´i na sliˇan naˇin, dolazimo do definicije opadaju´eg niza (an ) (tj. c c c c niza (an ) sa osobinom a1 > a2 > a3 > . . . > an > an+1 > . . .), u oznaci (an ) ↓, odnosno do definicije nerastuju´eg niza (an ) (tj. niza (an ) sa osobic nom a1 ≥ a2 ≥ a3 ≥ . . . ≥ an ≥ an+1 ≥ . . . .) Rastu´i, neopadaju´i, opadaju´i i nerastu´i nizovi jednim imenom nazic c c c vaju se monotonim nizovima, pri ˇemu se za rastu´e i opadaju´e nizove kaˇe c c c z da su strogo monotoni nizovi. Grafik rastuju´eg niza (an ) je c skup taˇaka c ˇije c ordinate rastu sa rastom apcisa. Ukoliko se niz (an ) interpretira na brojevnoj osi, 6

odgovaraju´ih ˇlanova niza: taˇka an+1 je desno od taˇke an , za svako n. c c c c Ako je pak niz an neopadaju´i, na njegovom grafiku mogu postojati uzac stopne taˇke sa razliˇitim apcisama i jednakim ordinatama. Pri interpretaciji c c neopadaju´eg niza an na brojevnoj osi, jedna ista taˇka moˇe prestavljati viˇe c c z s uzastopnih ˇlanova niza. c Napomena 1. Kako je an+1 > an ⇔ an+1 − an > 0, to je an rastu´i niz ako i c samo ako (∀n ∈ N )(an+1 − an > 0). Na isti naˇin, osobina c (∀n ∈ N )(an+1 − an ≥ 0) karakteriˇe neopadaju´i niz (an ), dok su opadaju´i i nerastuju´i s c c c niz potpuno okarakterisani redom osobinama (∀n ∈ N )(an+1 − an < 0) i (∀n ∈ N )(an+1 − an ≤ 0). Primer 1. Ispitati monotonost niza an = 3n − 1 , n (n = 1, 2, 3, . . .).

Reˇenje: Prema napomeni 1, ispitivanje monotonosti niza (an ) svodi se na s ispitivanje znaka razlike an+1 − an (n = 1, 2, 3, . . .). U naˇem sluˇaju, iz s c an+1 −an = 3(n + 1) − 1 3n − 1 3n2 + 2n − 3n2 − 3n + n + 1 1 − = = n+1 n n(n + 1) n(n + 1)

sledi da je (∀n ∈ N )(an+1 − an > 0), tj. da je posmatrani niz rasru´i. c Iz definicije ograniˇenosti funkcije uopˇte, dobija se slede´a definicija: Niz c s c (an ) je ograniˇen ako i samo ako (∃m, M ∈ R)(∀n ∈ N )(m ≤ an ≤ M ). c Pri tome se broj m naziva minorantom, a broj M majorantom niza (an ). Ako niz (an ) ima minorantu, onda se on naziva ograniˇenim odozdo, a ako c ima majorantu, naziva se ograniˇenim odozgo. Oˇigledno, ograniˇen niz c c c (an ) ograniˇen je i odozdo i odozgo, i obrnuto. Na tom rezultatu temelji se c utvtdivanje ograniˇenosti (odnosno neograniˇenosti) nekih nizova. c c Napomena 2. Utvrdivanje ograniˇenosti nekih nizova sloˇenije strukture, c z moˇe se zasnovati na rezultatu: niz (an ) je ograniˇen ako i samo ako z c (∃k ≥ 0)(∀n ∈ N )(| (an ) |≤ k). Pri tome se ˇesto koriste i nejednakosti c | a + b |≤| a | + | b | i | a − b |≥|| a | − | b || .

7

1.3.Aritmetiˇki niz c

Realan niz (an ) = (a1 , a2 , . . . an , . . .) naziva se aritmetiˇki niz ako je razlika c bilo koja dva susedna (uzastopna) ˇlana toga niza konstanta. Drugim reˇima, c c niz (an ) je aritmetiˇki ako postoji realan broj d takav da je: c a2 − a1 = a3 − a2 = . . . = an+1 − an = d (1) Jednakosti (1) mogu se kra´e napisati u obliku: c an+1 − an = d (n = 1, 2, 3, . . .) (2) Broj d se obiˇno zove razlika (diferencija) aritmetiˇkog niza (an ). c c Primetimo da je aritmetiˇki niz (an ) potpuno odreden svojim prvim c ˇlanom a1 i razlikom d jer jednakost (2) daje indukcijsku definiciju niza (an ). c Zaista, predpostavimo da su poznati prvi ˇlan a1 aritmetiˇkog niza (an ) i c c njegova razlika d. Tada se iz (2) za n = 1 dobija , a2 (jer je a2 = a1 + d), za n = 2 dobija se a3 (jer je a3 = a2 + d) itd. U stvari , polaze´i od jednakosti (2) nije teˇko izvesti formulu za opˇti c s s ˇlan an aritmetiˇkog niza (an ). c c Naime, iz (2) dobijamo: a2 − a1 = d a3 − a2 = d . . . an−1 − an−2 = d an − an−1 = d odakle, posle sabiranja, izlazi: an − a1 = (n − 1)d, tj. an = a1 + (n − 1)d (3) Prema tome, aritmetiˇki niz ili aritmetiˇka progresija ima oblik: c c (a1 , a1 + d, a1 + 2d, a1 + 3d, . . . , a1 + (n − 1)d, . . .). Aritmetiˇka progresija je rastuju´a (diferencija) d pozitivna; isti niz je c c opadaju´i ako i samo ako je razlika d negativna; ako je pak d = 0, onda c imamo an = a1 za svako n = 1, 2, 3, . . . , ˇto znaˇi da su tada svi ˇlanovi niza s c c jednaki, u tom sluˇaju imamo tzv. niz-konstantu. c Iz | an |=| a1 + (n − 1)d |≥| (n − 1)d | −a1 = (n − 1) | d | − | a1 | za svako n = 1, 2, 3, . . . sledi da je niz (| an |) ograniˇen ako i samo ako je d = 0. c Prema tome, aritmetiˇka progresija (a1 + (n − 1)d) je ograniˇen niz ako c c i samo ako je d = 0, tj. ako ona predstavlja niz-konstantu. 8

Kako u formuli (3) uˇestvuju dva proizvoljna ”parametra” a1 i d, zac kljuˇujemo da je aritmetiˇki niz potpuno odreden ne samo kad su poznati c c prvi ˇlan a1 i razlika d ve´ kad su poznata bilo koja dva medusobno nezavisna c c podatka o nizu. Primer 1. Peti ˇlan aritmetiˇkog niza (an ) je 19, a deseti ˇlan 39. Odrediti c c c niz (an ). Reˇenje: Imamo a5 = 19, a10 = 39. Medutim, u sluˇaju aritmetiˇkog niza s c c jednakost (3) je taˇna za svako n ∈ N. Stoga je: c a5 = a1 + 4d = 19, i a10 = a1 + 9d = 39. Iz sistema jednaˇina a1 + 4d = 19, i a1 + 9d = 39, posle oduzimanja c dobijamo 5d = 20, tj. d = 4, pa je a1 = 19 − 16 = 3, i opˇti ˇlan niza glasi: s c an = 3 + 4(n − 1) (n = 1, 2, 3, . . .), tj. an = 4n − 1 (n = 1, 2, 3, . . .). Dakle, traˇeni aritmetiˇki niz je (3, 7, 11, . . .). z c Primer 2. Tre´i ˇlan aritmetiˇkog niza (an ) ˇetiri puta je ve´i od prvog, c c c c c a ˇesti ˇlan je 17. Odrediti niz (an ). s c Reˇenje: Imamo a3 = 4a1 ; a6 = 17. Koriste´i formulu (3) dobijamo: s c a3 = a1 + 2d = 4a1 , a6 = a1 + 5d = 17 tj. sistem jednaˇina: 3a1 − 2d = 0, a1 + 5d = 17 odakle neposredno sledi c a1 = 2, d = 3, pa je an = 2 + 3(n − 1) (n = 1, 2, 3, . . .),

tj. traˇeni niz glasi (2, 5, 8, . . .). z Niz svih prirodnih brojeva (n) = (1, 2, 3, . . . , n, . . .) ˇini aritmetiˇki c c niz (sa prvim ˇlanom 1 i razlikom 1). Formula za izraˇunavanje zbira prvih c c n prirodnih brojeva, tj. prvih n ˇlanova niza (1, 2, 3, . . .) je: c n(n + 1) . 2 Izvedimo sada formulu za zbir prvih n ˇlanova bilo kog aritmetiˇkog niza c c (an ), tj. izraˇunajmo vrednost izraza Sn , gde je: c 1 + 2 + ... + n = S n = a1 + a2 + a3 + . . . + an . (4)

Koriste´i se jednakoˇ´u (3), nalazimo: c sc Sn = a1 + (a1 + d) + (a1 + 2d) + . . . + (a1 + (n − 1)d) = na1 + d + 2d + . . . + (n − 1)d 9

= na1 + (1 + 2 + . . . + (n − 1))d Medutim, na osnovu (4) je: (1 + 2 + . . . + (n − 1)) = pa dobijamo: (n − 1)nd 2 n(2a1 + (n − 1)d) (5) Sn = 2 Napomena 1. Formula (5) moˇe se dokazati na slede´i nacin. Kako je: z c Sn = na1 + S n = a1 + a2 + . . . + an , a takode Sn = an + an−1 + . . . + a1 , na osnovu jednakosti (3) imamo: Sn = a1 + (a1 + d) + (a1 + 2d) + . . . + (a1 + (n − 1)d) Sn = (a1 + (n − 1)d) + (a1 + (n − 2)d) + (a1 + (n − 3)d) + . . . + a1 Posle sabiranja redom ˇlanova koji su potpisani jedan ispod drugog, dobic jamo: 2Sn = (2a1 + (n − 1)d) + (2a1 + (n − 1)d) + . . . + (2a1 + (n − 1)d) 2Sn = n(2a1 + (n − 1)d) tj. (5). Jednakost (5), napisana u obliku: Sn = Na osnovu (3) postaje: Sn = n (a1 + an ) . 2 (6) n (a1 + (a1 + (n − 1)d)) . 2 n(n − 1) 2

Primer 3. Odrediti aritmetiˇki niz (an ) ako je a1 = 5, ap = 45, c a1 + a2 + . . . + ap = 400. Reˇenje: Imamo: s p p Sp = 400 = (a1 + an ) = (5 + 45) = 25p, 2 2 10

pa je p = 400 = 16. Dakle, a16 = 45 = a1 + 15d = 5 + 15d, pa je d = 25 Opˇti ˇlan traˇenog niza glasi: s c z 8 1 an = 5 + (n − 1) = (8n − 7) 3 3 (n = 1, 2, 3, . . .) .

40 15

=

8 3

.

Primer 4. Koliko ˇlanova aritmetiˇkog niza (−9, −6, −3, . . .) treba sabrati c c da bi se dobio zbir 66? Reˇenje: Prvi ˇlan ovog niza je -9, a razlika je d = 3. Kako zbir prvih n s c ˇlanova aritmetiˇkog niza (an ) iznosi n (2a1 + (n − 1)d), treba odrediti n iz c c 2 jednaˇine: n (−18 + 3(n − 1)) = 66 tj. n2 − 7n − 44 = 0 . c 2 Ova kvadratna jednaˇina ima dva reˇenja: 11 i -4. Negativno reˇenje ne c s s dolazi u obzir, pa zakljuˇujemo da treba sabrati 11 ˇlanova datog niza da bi c c se dobio zbir 66. Primetimo da je pojam aritmetiˇke sredine dva broja u vezi sa c aritmetiˇkim nizom. Naime, ako su a, b, c tri uzastopna ˇlana aritmetiˇkog c c c a+c niza, tada je srednji aritmetiˇka sredina krajnjih, tj, b = 2 . c (7) Zaista, ako su a, b, c tri uzastopna ˇlana aritmetiˇkog niza, tada postoji c c broj d takav da je: c − b = d, b − a = d, tj.

c = b + d,

pa je a + c = 2b odakle odmah izlazi (7). U vezi sa ovim je i tzv. problem interpolacije kod aritmetiˇkog niza. Naime, c ako izmedu dva broja a i b treba umetnuti (interpolirati) broj x tako da su a, x, b uzastopni ˇlanovi aritmetickog niza, tada je, kao sto smo videli, c x= b+a . 2

a = b − d,

Opˇtiji interpolacioni problem glasi: ako su a i b dva razliˇita broja, umetnuti s c izmedu njih m brojeva x1 , x2 , . . . , xm tako da a, x1 , x2 , . . . , xm , b budu uzastopni ˇlanovi aritmetiˇkog niza. Ovaj problem reˇava se na slede´i naˇin. c c s c c Brojeve a, x1 , x2 , . . . , xm , b tim redom, uzimamo za prvih m + 2 ˇlana c aritmetiˇkog niza (a1 , a2 , . . .) . Za taj niz vaˇi: c z a1 = a , a1 = a , am+2 = b = a + (m + 1)d , d= tj.

b−a . m+1 Prema tome, za bilo koji ˇlan niza (a1 , a2 , . . .) vaˇi c z an = a + n−1 (b − a) m+1 11 (n = 1, 2, 3, . . . , ).

Kako je xk = ak + 1 , xk = a +

(k = 1, 2, . . . , m), zakljuˇujemo da je: c k (b − a) m+1 (k = 1, 2, 3, . . . , ).

1.4.Geometrijski niz

Pre viˇe stotina godina u Indiji je ˇiveo kralj Sirham koji je voleo da s z igra igre, ali se zasitio starih igara i hteo je neˇto sa viˇe izazova. Zatraˇio s s z je od siromaˇnog matematiˇara Sete ben Dahira, koji je ˇiveo u njegovom s c z kraljevstvu, da mu izmisli novu igru. Ta nova igra zvala se ˇah. Kralj se toliko s oduˇevio da je matematiˇaru za nagradu ponudio ˇta god poˇeli. ”Zatraˇio s c s z z bih da mi na prvo polje ˇahovske table date jedno zrno pˇenice, na drugo s s dva, na tre´e ˇetiri, i na svako slede´e polje duplo viˇe zrna psenice nego na c c c s prethodnom polju”, rekao je ”skromni” matematiˇar. Kralja je ovaj odgovor c uvredio, ali je ipak naredio svojim slugama da matematiˇaru daju traˇenu c z nagradu. Ubrzo je shvatio da u ˇitavoj Indiji nema dovoljno pˇenice da se c s popune sva polja ˇahovske table. Broj zrna pˇenice nije niˇta drugo nego s s s suma prvih 64 ˇlana geometrijske progresije, poˇetnog ˇlana 1 i koliˇnika 2 i c c c c ona iznosi 18446744073709551615 (18 kvadriliona 446 triliona 744 biliona 73 milijarde 709 miliona 551 hiljada 615). Za realan niz (an ) = (a1 , a2 , . . . , an , . . .) kaˇemo da je geometrijski ako je z koliˇnik bilo koja dva uzastopna ˇlana toga niza konstantan, tj. ako postoji c c broj q takav da je: a3 an+1 a2 = = ... = =q , a1 a2 an ili kra´e, c an+1 =q (n = 1, 2, . . .) . (1) an Broj q naziva se koliˇnikom geometrijskog niza. Na osnovu definicionih jedc nakosti (1), jednostavno se dolazi do formule za opˇti ˇlan geometrijskog niza. s c Naime, mnoˇe´i jednakosti z c a3 an−1 an a2 = q, = q, . . . , = q, = q, a1 a2 an−2 an−1 12

dobijamo

an−1 an a2 a3 · ... · = q n−1 , a1 a2 an−2 an−1 an = q n−1 , a1 an = a1 q n−1 (n = 1, 2, . . .). (2)

tj. ili

Napomena 1. Jednakost (1) podrazumeva da je an = 0 za svako n = 1, 2, . . . . Ako se ta jednakost napiˇe u obliku an+1 = qan , moˇemo dopustiti da se u s z geometrijskom nizu pojave i nule, ali tada se jednostavno pokazuje da u tom sluˇaju niz postaje (0, 0, . . . , 0, . . .), pa nije interesantan. Kako je c an+1 − an = a1 q n − a1 q n−1 = a1 q n−1 (q − 1) (n = 1, 2, 3, . . .),

to za a1 > 0 i q > 1 ili a1 < 0 i 0 < q < 1 geometrijska progresija predstavlja rastuju´i niz, a za a1 < 0 i q > 1 ili a1 > 0 i 0 < q < 1, ona predstavlja c opadaju´i niz; ako je pak q < 0 i a1 = 0, geometrijska progresija c predstavlja niz koji naizmeniˇno menja znak, i koji zbog toga nije ni rastuju´i c c ni opadaju´i; u sluˇaju a1 = 0,geometrijski niz se svodi na niz-konstantu c c (0, 0, 0, . . . , 0, . . .); kada je q = 0, imamo niz (a1 , 0, 0, 0, . . . , 0, . . .), dok za ˇ q = 1 dobijamo niz-konstantu (a1 , a1 , . . . , a1 , . . .). Sto se tiˇe ograniˇenosti c c n−1 geometrijske progresije (a1 q ), vaˇi iskaz: za a1 = 0 geometrijska progresija z n−1 (a1 q ), je ograniˇen niz ako i samo ako | q |≤ 1. Geometrijski niz je potpuno c odreden poznavanjem dva medusobno nezavisna podatka o njemu; na primer, ako su poznati prvi ˇlan i koliˇnik ili dva ˇlana niza itd. c c c Primer 1. Odrediti geometrijski niz ˇiji je drugi ˇlan 24, a peti 81. c c 4 Reˇenje: a2 = a1 q = 24 s i a5 = a1 q = 81, Iz sistema jednaˇina: c 81 27 4 3 a1 q = 24 i a1 q = 81, posle deljenja dobijamo: q = 24 = 8 , tj. q = 3 2 . Dalje, iz a1 q = 24 sledi a1 = 24 · 3 = 16. Prema tome, traˇeni niz z 2 3 n−1 glasi:(16, 24, 36, . . . , 16( 2 ) , . . .). Izvedimo sada formulu za zbir Sn prvih n ˇlanova geometrijskog niza (an ). c Kako je: S n = a1 + a2 + . . . + an , S obzirom na (2) dobijamo: Sn = a1 + a1 q + a1 q 2 + . . . + a1 q n−1 , posle mnoˇenja sa q: z qSn = a1 q + a1 q 2 + a1 q 3 + . . . + a1 q n , 13

i, najzad posle oduzimanja: (1 − q)Sn = a1 − a1 q n = a1 (1 − q n ). Prema tome, ako je q = 1, dobijamo: S n = a1 · 1 − qn . 1−q (3)

Napomena 2. Ako je q = 1, tada iz (2) dobijamo an = a1 za svako n ∈ N , pa je geometrijski niz u tim sluˇaju konstantan i glasi:(a1 , a1 , . . . , a1 , . . .). Zbir c prvih n ˇlanova ovog niza oˇigledno je na1 . c c 1 Primer 2. Koliko ˇlanova geometrijskog niza (2, −1, 2 , . . .) treba sabrati c 85 da bi se dobio zbir 64 ? Reˇenje: Prvi ˇlan datog niza je a1 = 2, a koliˇnik s c c q=
1 1 −1 = 2 =− , 2 −1 2

pa zbir prvih n ˇlanova ovog niza iznosi: c Sn = 2 ·
1 1 − (− 2 )n 4 1 = (1 − (− )n ) . 1 3 2 1 − (− 2 )

c Stoga broj n odredujemo iz jednaˇine:

1 85 1 3 85 255 4 (1 − (− )n ) = , tj. 1 − (− )n = · = , 3 2 64 2 4 64 256 tj. (− 1 )n = 2
1 256

, odakle izlazi n = 8.
b a

Neka su a, b, c tri uzastopna ˇlana geometrijskog niza. Tada je c tj. b c = , ili b2 = ac, a b odakle izlazi: √ | b |= ac .

= q,

c b

= q,

Prema tome, ako su a, b, c tri uzastopna ˇlana pozitivnog geometrijskog niza c (tj. svi ˇlanovi niza su pozitivni),onda je srednji ˇlan b jednak geometijskoj c c sredini krajnjih ˇlanova a, c. Obrnuto, ako izmedu dva pozitivna broja a, c c treba umetnuti broj b takav da su a, b, c tri uzastopna ˇlana geometrijskog c √ niza, onda je b = ac . Opˇti problem interpolacije kod geometrijskog niza glasi: ako su a, b dva s razliˇita pozitivna broja, umetnuti brojeve x1 , x2 , . . . , xm tako da c a, x1 , x2 , . . . , xm , b 14

budu uzastopni ˇlanovi geometrijskog niza. Uzmimo da su a, x1 , x2 , . . . , xm , b c prvih m + 2 ˇlana geometrijskog niza (a1 , a2 , . . .) . Tada je: c a = a1 , tj. a1 = a , Kako je xk = ak+1 , b . a (k = 1, 2, . . . , m), dobijamo: q=
m+1

b = aq m+1 ,

b k xk = a( ) m+1 (k = 1, 2, . . . , m). (4) a Napomena 3. Zahtev da brojevi a, b budu pozitivni uslovljen je time ˇto s treba da postoji koren:

m+1

b a

(5)

Odmah se vidi da a i b ne moraju biti pozitivni, ve´ je dovoljno da budu c istog znaka da bi koren (5) postojao za svako m. Takode, ako je m paran b broj,koren (5) postoji bez obzira na znak izraza a . 7 Primer 3. Izmedu brojeva 14 i − 64 moˇemo umetnuti, recimo, ˇest broz s 7 jeva x1 , . . . , x6 tako da 14, x1 , . . . , x6 , − 64 budu osam uzastopnih ˇlanova gec ometrijskog niza. 7 Zaista, ovde je a = 14, b = − 64 , m = 6, pa iz (4) dobijamo: xk = 14(−
k 1 k 1 7 ) 7 = 14(− ) 7 = 14(− )k 64 · 14 128 2

za (k = 1, 2, . . . , 6). Medutim, ne mogu se umetnuti, recimo pet brojeva 7 c y1 , y2 , . . . , y5 , tako da 14, y1 , . . . , y5 , − 64 budu sedam uzastopnih ˇlanova geometrijskog niza.

15

1.5.Razni zadaci

Zadatak 1. Zbir prva tri ˇlana aritmetiˇkog niza je 36, a zbir kvadrata prva c c tri ˇlana je 482. Odrediti niz. c Reˇenje 1. Iz uslova zadatka dobijaju se jednakosti: s a1 + a2 + a3 = 36 i a2 + a2 + a2 = 482 1 2 3 Odatle sledi sistem a1 + d = 12 i 3a2 + 5d2 + 6a1 d = 482, ˇija su reˇenja c s 1 d = ±5, a1 = 7 ili a1 = 17, te je traˇeni niz z 7, 12, 17, 22, . . . ili 17, 12, 7, 2, −3, −8, . . . Zadatak 2. Za svako n zbir Sn od n ˇlanova aritmetiˇke progresije je 2n+3n2 . c c Koliki je r-ti ˇlan progresije? c Reˇenje 2. Kako je Sn = 2n + 3n2 , r-ti ˇlan progresije se moˇe odrediti s c z na slede´i naˇin: c c ar = Sr − Sr−1 = 2r + 3r2 − (2(r − 1) + 3(r − 1)2 ) = 6r − 1

Zadatak 3. Koliko ˇlanova ima geometrijski niz, ako je zbir prvog i petog c ˇlana 51, zbir drugog i ˇestog 102, a zbir svih ˇlanova 3069? c s c Reˇenje 3. Uslovi su: b1 + b5 = 51 i b2 + b6 = 102,odnosno: s b1 (1 + q 4 ) = 51 i b1 q(1 + q 4 ) = 102. Odavde dobijamo q = 2, pa je b1 = 3. Iz Sn = odakle je n = 10. 16
b1 (1−q n ) , 1−q

dobijamo 1024 = 2n ,

Zadatak 4. Prvi ˇlan aritmetickog niza je 24. Napisati prvih deset ˇlanova c c ovog niza, ako prvi, peti i jedanesti ˇlan odredjuju geometrijsku progresiju. c Reˇenje 4. Po uslovu brojevi 24, 24 + 4d i 24 + 10d ˇine geometrijsku pros c gresiju, pa je: (24 + 4d)2 = 24(24 + 10d). Odavde dobijamo jednaˇinu: c 16d2 − 48d = 0, koja daje reˇenje d = 3. Trazeni brojevi su: s 24, 27, 30, 33, 36, 39, 42, 45, 48, 51. Koliˇnik geometrijske progresije je q = 3 . c 2 Zadatak 5. Izmedu −2 i 46 umetnuti 15 brojeva, tako da svi zajedno formiraju aritmetiˇki niz. Koliki je zbir ovih 17 brojeva? c Zadatak 6. Za vrednosti x brojevi log 2, log(2x − 1) i log(2x + 3) predstavljaju u datom poretku tri uzastopna ˇlana aritmetiˇkog niza? c c c Zadatak 7. Izmedu 1 i 256 umetnuti tri broja, tako da svi zajedno ˇine geometrijski niz. Zadatak 8. Zbir prva tri ˇlana geometrijskog niza je 91. Ako tim ˇlanovima c c dodamo redom 25, 27 i 1 dobi´emo tri broja koji ˇine aritmetiˇki niz. Odredc c c iti sedmi ˇlan datog geometrijskog niza. c Zadatak 9. Aritmetiˇki i geometrijski niz imaju zajedniˇki prvi ˇlan broj c c c 2, i zajedniˇki tre´i ˇlan. Drugi ˇlanovi im se razlikuju za 4. Odrediti ova tri c c c c broja.

17

1.6.Literatura:

1.Jovan D.Keˇki´:Matematika sa zbirkom zadataka za tre´i razred srednje c c c ˇkole s 2.V.T.Bogoslavov:Zbirka reˇenih zadataka iz matematike za tre´i razred s c gimnazije,1977.Beograd. 3.Dobrilo D.Tosi´, c Nina D.Stankovi´:Testovi iz matematike za prijemne ispite c 4.Radi´ M.Vuˇi´evi´, c cc c Milorad K.Dordevi´, c Milivoje G.Lazi´, c Ratko R.Nenadovi´:Matematika za tre´i razred srednje ˇkole, Nauˇna knc c s c jiga,1980.Beograd.

18

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful