You are on page 1of 252

DHAMMAPADA REI MUDROSTI

Izdaje Theravada budistiko drutvo Srednji put Novi Sad - Beograd www.yu-budizam.com budizam@yahoo.com

Ova knjiga je tampana zahvaljujui velikodunoj pomoi donatora i namenjena je iskljuivo za BESPLATNU distribuciju, kao dar Dhamme.

DHAMMAPADA REI MUDROSTI

Preveo sa plija i komentare prepriao

Branislav Kovaevi

SADRAJ

Predgovor 1. Parovi / Yamaka vaggo 2. Paljivost / Appamda vaggo 3. Um / itta vaggo 4. Cvetovi / Puppha vaggo 5. Budale / Bla vaggo 6. Mudrac / Paita vaggo 7. Probueni / Arahanta vaggo 8. Hiljade / Sahassa vaggo 9. Zlodelo / Ppa vaggo 10. tap / Daa vaggo 11. Starost / r vaggo 12. O samome sebi / Atta vaggo 13. Svet / Loka vaggo 14. Budni / Buddha vaggo 15. Srea / Sukha vaggo 16. Naklonost / Piya vaggo 17. Bes / Kodha vaggo 18. Prljavtina / Mala vaggo 19. Pravednik / Dhamaha vaggo 20. Put / Magga vaggo 21. Razno / Pakiaka vaggo 22. Pakao / Niraya vaggo 23. Slon / Nga vaggo

7 19 31 38 46 55 66 74 81 93 102 112 119 125 133 142 147 152 159 168 174 181 188 194 

24. udnja / Tah vaggo 25. Monah / Bhikkhu vaggo 26. Braman / Brhmaa vaggo Bibliografija

199 209 221 245

PREDGOVOR

iser svetske duhovne batine, koji stoji rame uz rame sa, recimo, Lao Ceovom Knjigom o putu i vrlini, Upaniadama ili Isusovom Besedom na gori, zbirka Budinih pouka, koju su njeni prireivai na zvali Dhammapada ili Rei mudrosti, najpoznatije je i najomiljenije delo budistike knjievnosti. U zemljama theravda budizma kao to su ri Lanka, Burma ili Tajland, uticaj Dhammapade je ogroman. Mnogi predani budisti znaju je celu ili dobar deo njezinih stihova napamet, ona je izvor inspiracije za nebrojene propovedi i diskusije budistikih monaha, ali i vodi mnogim svetovnjacima u reavanju dilema koje donosi svakodnevni ivot. Ova knjiga ostavljala je svojom poetinou, realistinou i beskompromisnim moralnim stavom snaan utisak i na itaoce van budistikog sveta. Tako je do danas doivela bezbroj prevo da na niz svetskih jezika, a sasvim neverovatno zvui injenica da samo na engleski jezik ima skoro pedeset prevoda. Inae, nije mogue utvrditi taan datum nastanka ove kompila cije, ali je ona do nas stigla kao deo theravdskog budistikog kanona Tipitake (Tri koare), sainjenog kao to mu i ime kae od tri dela: Vi naya pitake, Sutta pitake i Abhidhamma pitake. Sama Dhammapada se nalazi u drugoj koari, u okviru njezinog dela nazvanog Khuddaka nikaya (Manja zbirka). Obuhvata stihove koje je Buda u razliitim pri likama izgovorio kao poduku svojim uenicima i ohrabrenje u duhov nom naporu da se oslobode patnje neizbene u krugu roenja i umiranja i dostignu stanje savrenog spokojstva i slobode, koje je Buda nazivao nibbna (sansk. nirvna) ili utrnue. Dhammapadu ine 423 strofe, podeljene u 26 tematskih poglavlja (vaggo), naslovljenih ili po svojoj strukturi (Parovi) ili po zajednikoj temi (Starost, Mudrac itd.). No, nit koja povezuje sve ove poetske iskaze jeste pitanje moralnog i nemoralnog ivljenja, odnosno puta ka srei ili ka propasti. Skoro etvrtinu ovih stihova mogue je pronai i u drugim knjigama Kanona, naroito u ostalim poetskim delovima Khud daka nikye, kao to su Sutta nipta ili Theragatha i Therigatha (Pesme monaha i monahinja). Zajedno sa ostalim delovima Pli kanona, i ovi 7

Dhammapda

stihovi su vekovima bili prenoeni usmeno, da bi u prvom stoleu pre nae ere na ri Lanki bili zapisani na pli jeziku. U njima sadrano Budino uenje, Dhamma, samo po sebi je sa vreno koherentan sistem miljenja i delovanja, koji jedinstvo crpi iz svog krajnjeg cilja, a to je izbavljenje od patnje u njenim najrazliitijim oblicima. No, to uenje svoje polazite ima u konkretnim situacijama ljudskog ivljenja, koje su naravno jedinstvene i toliko raznolike. Otu da i potreba da se to uenje izrazi na vie naina, kako bi lake doprlo do ljudskih bia koja su na razliitim nivoima duhovnog razvoja, sa specifinim problemima, ciljevima i namerama, kao i razliitom spo sobnou razumevanja. I upravo takva razuenost Budine poruke, koja se povrnom oku moe uiniti ak i kao nedoslednost, a uoljiva jo u njegovim proznim govorima, u najveoj meri dolazi do izraaja upravo u kondenzovanoj i spontanoj poetskoj formi Dhammapade. U dubljem analiziranju ove razuenosti, moemo poi od maksi me drevnih tumae Kanona da je Budino uenje stvoreno da bi ostvari lo tri primarna cilja: ovekovu dobrobit ovde i sada, povoljno roenje u narednom ivotu i dostizanje krajnjeg cilja, a to je potpuno oslobaanje od patnje. Ako ovaj poslednji cilj podelimo na dve faze: put i krajnji plod, tada je mogue uoiti etiri nivoa na kojima stihovi Dhammapade komuniciraju sa svojim itaocem. (1) Prvi nivo je tenja da se ostvari duhovno blagostanje i srea u neposredno vidljivoj sferi ljudskih odnosa. Dakle, pitanje je kako iveti u miru sa samim sobom i sa svojom okolinom, ispuniti porodine i drutvene obaveze, kako ograniiti neprijateljstvo, zavist i nasilje, koji ugroavaju odnose meu ljudima i donose ogromne patnje, kako poje dincima i drutvu, tako i svetu u celini. Modeli ponaanja na koje ovde Buda ukazuje uglavnom su identini sa osnovnim etikim postulatima na kojima se zasnivaju i druge velike svetske religije. Ipak, razlika je u tome to Buda odbacuje teistike postavke o vrhovnom boanstvu koje stvara i upravlja ovim svetom, a presuuje ljudima. Umesto toga, on svoj stav zasniva na dva neposredno proverljiva temelja: brizi za sop stvenu dobrobit i brizi za dobrobit onih koji mogu biti pogoeni naim postupcima (stihovi 129-132). Tako uveni stihovi, koji se esto navode i kao esencija celokupnog Budinog uenja, glase: Od svega ravog se okreni, svako dobro u sebi neguj, srce i um svoj proisti, to je poru ka Budnih (183). Sem ovako generalnih stavova, drugi stihovi daju i konkretnija uputstva kako se ponaati u odreenim situacijama. Tre ba izbegavati nasilje uinjeno telom, govorom i u mislima, te ispoljiti 8

Rei mudrosti

obuzdanost (231-234). Takoe se treba pridravati pet osnovnih pravila moralnog ponaanja (paa sla), kao temeljnog moralnog kodeksa bu dizma, a to znai izbegavati ubijanje, krau, preljubu, la, kao i alkohol i druga opojna sredstva, jer ko prelazi tu granicu taj ve u ovom ivotu sopstveni koren see (246-247). Velik broj stihova na ovom, prvom nivou tie se i razreavanja konflikta i neprijateljstava. Svae treba pre vazii tolerantnou i opratanjem, jer na mrnju odgovoriti mrnjom znai zapravo vatrom gasiti vatru, uveavati optu nesreu (4-6). (2) Na drugom nivou uenja Dhammapada pokazuje da se etinost ne iscrpljuje samo u tome to doprinosi ovekovoj srei ovde i sada, ve zapravo ima mnogo dalekoseniji uticaj. Nai postupci ponavljanjem prelaze u naviku, nae navike vremenom prerastaju u na karakter, a od toga kakav nam je karakter zavisi i tok itavog naeg ivota. tavie, u skladu sa zakonom kamme (karme), svaki postupak je samo jedna od kapljica koje lagano pune riznicu naih dobrih ili loih dela. A ona dalje boji na ivot, da bi na njegovom kraju odredila i mesto naeg preporaanja u narednom. Zahvaljujui moralnoj intuiciji koju svaki ovek poseduje, a koja se ogleda u onome to se budistikim terminima oznaava kao hiri (stid od injenja nemoralnih dela) i ottappa (strah od njihovih posledica), mi vrlo dobro oseamo da i pored prividnih ne pravdi na koje nailazimo, svesno uinjeni moralni i nemoralni postupci imaju dalekoseni znaaj i da e svaki od njih pojedinano doneti svoj prijatan, odnosno neprijatan plod (vipka) onoga trenutka kad se za to steknu odgovarajui uslovi. Ovde svakako treba napomenuti da povrno razumevanje kamme svodi taj prirodni zakon na neku vrstu sudbine, to je potpuno pogre no razumevanje Budinog uenja. Kamma znai voljni postupak, delo koje nastaje iz nae namere, a manifestuje se kroz telo ili govor, odno sno ostaje u nama u vidu misli, elja ili emocija. Buda, takoe, kammu deli na dva etiki razliita tipa: tetnu kammu, delo koje je podstaknu to takvim razarajuim mentalnim stanjima kao to su pohlepa, mrnja i obmanutost, a sa druge strane korisnu kammu, delo iji je izvor u mentalnim stanjima kao to su velikodunost ili nevezivanje, zatim do bronamernost i na kraju razumevanje. Svaki na voljni postupak, iako izbledi u naem seanju, ipak ostavlja svoj otisak ili trag u umu, neku vrstu semena koje kao i svako drugo ima potencijal da, u povoljnom okruenju, u budunosti donese svoj plod. I naravno, od vrste tog seme na zavisi hoe li i njegov plod biti sladak ili gorak. Izloivi na sasvim jasan nain ovaj zakon, Buda je ukazao ljudima na koji nain mogu da 9

Dhammapda

ostvare svoju prirodnu tenju da budu sreni i izbegnu nesreu. Sam sadraj ovog uenja se u sutini ne razlikuje od prvog nivoa, re je o istom skupu etikih normi, o odustajanju od loeg i negovanju dobrog u nama. Razlika je jedino u perspektivi iz koje se te norme predstavljaju i ciljevima zbog kojih bi ih se trebalo pridravati. Ovoga puta perspekti va je jedan sveobuhvatni, kosmiki zakon koji povezuje ne samo ljude, ve i sva iva bia i usmerava njihovo neprekidno kruenje iz jedne egzistencije u drugu. Na taj nain moralno ponaanje postaje oprav dano i pored svih potekoa i prividnih neuspeha, jer sleenje etikog zakona vodi nagore, ka unutranjem razvoju, srenijem preporaanju i bogatijem iskustvu smirenja i radosti. Krenje tog zakona, postupanje iz sebinosti i mrnje, vodi nadole, ka kvarenju ljudskog karaktera, ka patnji i preporaanju u svetu jo veeg bola. Ovu temu na velianstveni nain objavljuju uveni poetni stihovi Dhammapade (1-2), da bi se ona, na razne naine formulisana, i kasnije javljala u stihovima 15-18, 117-122, itavom 22. poglavlju itd. (3) Etiko uenje zasnovano na elji za povoljnim preporaanjem i sreom ne predstavlja celokupno Budino uenje, te se otuda program linog duhovnog usavravanja iznet u Dhammapadi njime ne iscrpljuje. Naime, pomno istraivanje otkriva da bilo koji oblik postojanja unutar ciklusa preporaanja, pa ak i oni najvii, nebeski, ne poseduje istin sku vrednost, jer je svako od njih prolazno, bez ikakve trajne sutine (anatt) i otuda, za onoga ko se za njega vee, predstavlja potencijalni izvor patnje. Tako Budin sledbenik, prethodnim iskustvima dovoljno pripremljen za Uiteljevo specifino izlaganje Dhamme, ne udi za pre poraanjem ak ni meu bogovima. Uvidevi sutinsku neadekvatnost svake uslovljene stvari, njegova glavna tenja postaje izlazak izvan kru ga preporaanja (sasra). To je krajnji cilj ka kojem pokazuje Buda, kao neposrednoj mogunosti za one dovoljno zrele i kao dugoronom idealu za one koji moraju sebe jo usavriti. To je, dakle, nibbna, be smrtno, stanje neuslovljenosti, u kojem nema vie roenja, starenja i smrti, a onda ni patnje. Tako trei nivo uenja izloen u Dhammapadi postavlja teorijski okvir i praktinu disciplinu nastalu na tenji za takvim krajnjim oslo baanjem. Taj okvir pre svega ine etiri plemenite istine (190-192, 273), koje je Buda izloio jo u svom prvom govoru Dhammaakkap pavattana sutta (Pokretanje toka Uenja), a kasnije toliko esto isticao u svojim drugim govorima. Te istine takoe ine i temelj uenja svih budistikih kola koje su se do danas razvile, a tiu se patnje (dukkha) 10

Rei mudrosti

kao injenice koja karakterie ivot neprobuenog oveka ne samo kroz oseaj bola ili tuge, ve kao obeleje svega to je uslovljeno, to je na stalo na osnovu nekih uzroka, i to e se neminovno promeniti kada ti uzroci prestanu da postoje (202-203). Tako prva istina nabraja razliite oblike patnje roenje, starost, bolest i smrt, neugodnost susreta sa neprijatnim ili razdvojenosti od onoga to nam je prijatno. Druga istina ukazuje da je uzrok ove patnje zapravo udnja (tah), elja za ulnim zadovoljstvima i postojanjem, koja nas goni kroz krug roenja i smrti, donosei itav okean tuge, strepnje, nemira i oajanja (212-216, poglavlje 24). Trea istina objavljuje da se upravo iskore njivanjem takve udnje oslobaamo patnje, dok etvrta izlae korake koje treba nainiti da bi se stiglo do slobode neuslovljenog. Ti koraci ine Plemeniti osmostruki put: ispravno razumevanje, ispravna misao, ispravan govor, ispravno delovanje, ispravno ivljenje, ispravan napor, ispravna svesnost, ispravna koncentracija (poglavlje 20). I dok se naglasak na nivou Uenja premeta sa etikih principa kamme i preporaanja ka etiri plemenite istine, odgovarajue pomera nje teita se odigrava i u sferi prakse. Sada naglasak nije vie na pridr avanju osnovnih moralnih principa i izgradnji pozitivnih osobina ka raktera, ve pre na integralnom razvoju Plemenitog osmostrukog puta, koji nas vodi ka iskorenjivanju udnje, kao motora naeg kretanja iz jedne u drugu egzistenciju. Iz praktinih razloga, u klasinim prezenta cijama uenja osam elemenata Puta podeljeni su u tri grupe, na osnovu kojih se vidi postupnost u vebanju: 1. moral (ispravan govor, ispravno delovanje, ispravno ivljenje), 2. koncentracija (ispravan napor, isprav na svesnost, ispravna koncentracija) i 3. mudrost (ispravno razumeva nje, ispravna misao). Vebanje u moralu otklanja najgrublje mentalne neistoe, one koje esto buknu u vidu sebinih, nasilnih postupaka i rei. Vebanjem koncentracije um postaje smiren, ist i sabran, proi en od bujice nasuminih i zbrkanih misli i emocija. Tako mu je lake da se usredsredi na eljeni objekat i detaljno ga istrai. I na kraju, kroz vebanje u mudrosti koncentrisani zrak panje se okree sastavnim ele mentima iskustva, kako bi upoznao njihove osnovne karakteristike. Ta mudrost e postupno sazreti u razumevanje stvarnosti u kojoj ivimo, a ono potom donosi potpuno proienje i oslobaanje uma. U principu, praktikovanje Puta otvoreno je za ljude u svim ivot nim situacijama. Buda je svoju Dhammu neumorno, tokom poslednjih 45 godina ivota, izlagao i nezareenima i monasima i mnogo je onih iz obe grupe koji su stigli do cilja. Meutim, neosporno je da je napredo 11

Dhammapda

vanje Putem najbre kod onih koji su se okrenuli od drugih preokupaci ja i svim srcem se posvetili duhovnom vebanju, ivljenju svetakim ivotom (brahmaariya). Jer da bi ponaanje bilo potpuno proie no, da bi se istrajna kontemplacija i prodorna mudrost razvijale uz to manje prepreka, usvajanje jednog drugaijeg ivotnog stila postaje im perativ. Zato je Buda i uspostavio zajednicu monaha i monahinja (san gha), kao priliku za one spremne da svoj ivot posvete praktikovanju Puta. Ne udi da kroz itavu Dhammapadu odjekuje poziv na jedan takav radikalan, dalekosean, ali i plodonosan korak. On podrazumeva raskidanje porodinih i socijalnih veza, naputanje svetovnih zadovolj stava i odlazak u beskunitvo (83, 87-89, 91). Podalje od vreve sva kodnevice, zadovoljan i najjednostavnijim materijalnim stvarima, ali u drutvu iskusnog uitelja, monah boravi u neprekinutoj svesnosti i time sve vie smiruje uobiajene erupcije misli i oseanja (185, 375). Kad jednom um postane jasan i postojan, on se veba u posmatranju nastan ka i nestanka svih stvari i tako ga nadljudsko blaenstvo obuzima (373-374). ivot jednog takvog kontemplativca svoj vrhunac dostie u sticanju mnogobrojnih uvida (vipassan) i Dhammapada izlae tri osnovna meu njima: da su sve uslovljene stvari, one nastale na osnovu nekih uzroka, neizbeno prolazne, osuene na promenu pre ili kasnije, zatim da nas takve stvari otuda nikada ne mogu trajno zadovoljiti i, na kraju, da u nama, uprkos onoga to nam se na prvi pogled ini, ne posto ji nekakvo trajno sopstvo, ja ili ego, da je ono pre proces nego jedan stabilni, veni entitet (277-279). Kada uenik u te istine jednom prodre zahvaljujui sopstvenom iskustvu, udnja, neznanje i sa njima povezani mentalni okovi nestaju i on je tada na pragu potpune slobode, nibbne. (4) etvrti nivo uenja u okviru Dhammapade ne daje neki novi element uenja ili prakse, ve pre nadahnute rei onih koji su stigli na cilj ili su mu se toliko pribliili da je njihov dolazak na kraj pute pre ili kasnije neminovan. Takvi se, prema Pli kanonu, dele na etiri stupnja. Prvi se naziva ulazak u tok (sotpanna), kada Budin uenik uoava prve nagovetaje besmrtnog i to je znak da e najvie za sedam narednih ivota postati slobodan. Ve to dostignue Dhammapada oznaava kao bolje od vlasti nad itavim svetom, bolje od odlaska na nebo (178). Za ovim slede dva druga stupnja, na kojima jo vie slabe i nestaju mentalne neistoe, a cilj postaje jo vidljiviji. Jedan se zove stupanj jednom-povratnika (sakadgmi), dakle uenik e se samo jo jednom roditi meu ljudima, a drugi je stupanj ne-povratnika (angm), kada se on vie nee raati kao ljudsko bie, ve kao boanstvo, i odatle se 12

Rei mudrosti

osloboditi kruga raanja i umiranja. Poslednji stupanj na ovoj etvoro delnoj lestvici jeste arahant, savreni, potpuno probueni mudrac. On je ideal ranog budizma i glavni junak Dhammapade, kojem je posvee no itavo sedmo poglavlje, kao i zavrno, 26. poglavlje, gde se naziva braman, sveti ovek, ivo otelovljenje Dhamme, istine koju je Buda uvideo sopstvenim naporom. etiri nivoa uenja koji su ovde izloeni predstavljaju klju grupi sanja raznovrsnih formulacija Budinog nauka na koje nailazimo u Dha mmapadi i tumaenja mnogobrojnih saveta praktine prirode. Ispreple tene sa njima, tekst sadri i mnotvo drugih stihova bez neposredne veze sa bilo kojim od pojedinanih nivoa, ve pre primenljivih na svaki od njih. Svi oni zajedno pruaju nam jedan specifian uvid u pogled na svet koji je zastupao rani budizam, u njegove postulate i stanovita sa kojih govori koliko o svetu oko nas, to jo vie o svetu u nama. A naj upeatljivije njihovo obeleje jeste da je taj svet u venom kretanju, da predstavlja jedan proces, pre nego stabilnost, da je pre tok neprekidnog nastajanja i nestajanja, koji poput ogromne bujice nosi sve sa sobom. Od zrna peska do Himalaja, od bogova i ljudi do ivotinja, od ove nae male planete do galaksija, sve to je jedan veni karusel promene, koji se i pored toga to nam na privid govori drugaije, ne zaustavlja ni za tren. Ne postoji tvorac ovog prirodnog procesa, niti neko ko njime upravlja i svet vodi ka nekom velianstvenom cilju. Ovaj kosmos je bez poetka i kraja, njegovo kretanje iz jedne u drugu fazu odvija se tek prema bezlinim, neumitnim zakonima nastanka, promene i nestanka svih stvari. I kako je u svetu oko nas, tako je i u nama, sa svim naim tenjama, strahovima i nadama. Tragajui za sreom, plaei se bola, gubitka i smrti, ovek koraa delikatnom stazom izmeu dobrog i loeg, istote i prljanja, napredovanja i nazadovanja. I njegovi postupci kreu se u ras ponu ovih moralnih antipoda i poto pri tome ne moe izbei obavezu da bira kako e postupati, on mora snositi i punu odgovornost za svoje odluke. Ta moralna sloboda je razlog i ushienja i strepnje, jer njome odreujemo i sopstvenu budunost, ne samo u ovom, ve i u ivotima koji su pred nama. Pri tome, Buda se ukazuje kao veliki osloboditelj, neko ko pokazuje put ka drugoj obali, mestu koje jedino nudi trajnu sigurnost, ali je na svakom od onih koji se odlue da posluaju njegov savet da sami taj put preu. Dhammapada se takoe moe razumeti kao jedan od takvih, vrlo reitih putokaza, koji nam govori da smo sami svoji gospodari, svoji najvei zatitnici, ali i neprijatelji (160, 165, 13

Dhammapda

380). I pri svemu tome, kljunu ulogu ima na um, ije je upoznavanje, kroenje i na kraju ovladavanje zapravo itav budistiki put. Otuda i tvrdnja da loe usmeren um donosi vie tete od bilo kakvog neprija telja, a dobro usmeren um nam obezbeuje vie dobra nego najblii srodnik ili prijatelj (42, 43). Um je nepostojan, teak za kroenje, ali ulaganjem napora u svesnost i samodisciplinu, mogue je savladati nje govu udljivost, umiriti bujicu strasti i sebe ostrvom nainiti, koje ni bujica preplaviti nee (25). Takva pobeda, pobeda nad samim sobom jeste, za razliku od svake druge, neopoziva, te otuda vea od pobede i nad najmonijom vojskom (103-105). U njoj, najefikasnije oruje jeste paljivost (appamada), te ne udi da joj je posveeno i itavo poglavlje (broj 2). Paljivost obuhvata takoe kritiko promiljanje i neiscrpnu energiju u procesu neprekidnog posmatranja uma i njegovog ienja od negativnih tendencija kad god im se ukae prilika da se ispolje. U svetu u kojem ovek nema drugog spasioca sem sebe samoga i gde je sredstvo izbavljenja mentalne prirode, panja postaje kljuni faktor u naem odravanju na pravom putu, uprkos zavodljivom zovu ulnih zadovoljstava ili ka stagnaciji okrenute lenjosti i konformizma. Sve ovo Dhammapada na briljantan nain izraava svojim stihovima: Panja je put u besmrtnost, nepanja put u smrt. Gde paljivi ne umiru, nepa ljivi su ve mrtvacu nalik. (21) Kao to je ve pomenuto, Dhammapada je esto prevoena i ta istorija je prilino duga. Prvi prevod na neki od evropskih jezika na inio je danski orijentalista Viktor Fausbel 1855. godine i to prvo na latinski, a potom i na nemaki. Godine 1869. slavni orijentalista Maks Miler prevodi Dhammapadu na engleski i objavljuje kao poglavlje u knjizi Budistike parabole E. V. Burlingema. Dvanaest godina kasnije tampa je i u okviru uvene serije Sacred Books of the East (tom X), koju je sam ureivao. Kod nas je prvi prevod Dhammapade, ali u prozi, objavila Vesna Krmpoti u knjizi Hiljadu lotosa (1973), ali oigledno ne sa original nog predloka, ve sa nekog drugog prevoda. Sledi prilino slab pre vod Tomislava Longinovia (1981) i na kraju naeg uglednog budologa edomila Veljaia (1990), koji je budui da je raen sa izvornika, to jest sa plija, i najprecizniji. Ovaj, najnoviji prevod, uraen je takoe sa pli jezika, a paralelno je dat i izvorni tekst prema verziji Kanona konsolidovanog na estom theravdskom saboru, odranom u Rangu nu, Burma, od 17. maja 1954. do 24. maja 1956. Ovakvo jedno para lelno izdanje nainjeno je u nameri da se, koliko je to na ovaj nain 14

Rei mudrosti

mogue, podstakne interes za prouavanje Budinog uenja bazirano na izvornim tekstovima i time moda u perspektivi oive kod nas potpuno zamrle budistike studije. Sem toga, a radi boljeg razumevanja same Dhammapade, uz svaku strofu dodati su saeci iz proznih komenta ra, Dhammapada attakatha, koji se po prvi put objavljuju na srpskom jeziku. Naime, poput ostalih delova Pli kanona, i Dhammapada ima svoj komentar, iji je autor Bhadantaarija Budaghosa (Glas Budin), slavni budistiki erudita iz V veka, najpoznatiji po svom kapitalnom delu Visuddhimagga (Staza proienja). Komentar ini ukupno 305 pria i one daju kontekst u kojem je izgovorena svaka od strofa. Time se bolje osvetljava i samo znaenje stihova i Budina namera sa kojom ih je uputio svojim uenicima. Na kraju, moemo rei da vrednost ovog kompendijuma praktine etike nije mogue proceniti na osnovu jednog itanja, makoliko ono bilo pomno. On nas poziva da mu se iznova vraamo i paljivo proua vamo, i to je najvanije pokuavamo da njegove univerzalne principe primenimo u sopstvenom ivotu. Tek tada emo biti u stanju da shva timo pravi znaaj Budine besmrtne poruke. Otuda, sugestija je da se Dhammapada koristi kao neka vrsta duhovnog vodia i prirunika za kontemplaciju. To znai da proitavi nekoliko strofa treba o njihovom znaenju dobro promisliti, istraiti njihovu relevantnost u svakodnev nom ivotu, eksperimentisati sa njima, pa ih tek tada primeniti kao me rilo sopstvenog ponaanja. Tek na taj nain upotrebljena, Dhammapada e biti u stanju da naem ivotu podari jednu novu dimenziju i oseanje svrhovitosti, tek tada ova dragocena zbirka mudrosti uvrstie u nama oseaj samopouzdanja i otvoriti nam put ka trajnom miru i slobodi, a ije postojanje smo do tada mogli tek da nasluujemo.

1

Dhammapada Rei mudrosti

1. PAROVI Yamaka vaggo

PATNJA U UMU NASTAJE

1.

Um je izvor svih stvari, um im prethodi, um ih stvara. Ko sa ravom namerom govori il radi, tog patnja u stopu prati, kao toak volovsku zapregu. Manopubbagam dhamm, manoseh manomay. Manas e paduhena, bhsati v karoti v, tato na dukkhamanveti, akkava vahato pada.

1.

Komentar Jednom je monah akkhupla, koji je bio oslepeo od nekakve infekci je oiju, posetio Budu u etinom gaju, kraj Svatthija. I dok je jedne noi vebao meditaciju u hodu, sluajno je zgazio vie insekata. Ujutru, neki su monasi prolazili kraj mesta gde je akkhupla prethodne noi vebao i videe mrtve insekte. Mislei da su namerno ubijeni, rekoe to Budi. On ih upita jesu li svojim oima videli kad su insekti bili ubijeni. Kada monasi odgovorie odrino, Buda im ree: Ba kao to vi niste videli akkhuplu kako ih ubija, tako ni on nije video te insekte. Sem toga, ovaj monah je ve postigao stanje svetosti (arahant), tako da u njemu vie nema namere da ubija. Kada ga znatieljni monasi dalje upitae kako se uopte dogodilo da akkhupla u ovom ivotu bude slep, iako je arahant, Buda im ispria sledeu priu: U jednom od prolih ivota, akkhupala je bio lekar. I dogodi se da mu doe neka poluslepa ena ne bi li je izleio. Uz to mu obea da e, ukoliko joj povrati vid, i ona i njena deca postati njegove sluge. Le ila se jedno vreme dobijenim kapima za oi i vid joj se zaista povratio. No, sada se ona predomislila u vezi sa ranije datim obeanjem, te poe da lae kako joj je vid jo gori nego to je bio. Lekar je naravno prozreo njen trik i to ga toliko razbesni, da joj d nove kapi, od kojih je kasnije oslepela. Posledica ovakvog uasnog postupka bila je da je lekar tokom vie narednih ivota i sam bio slep. 19

Dhammapda

SREA U UMU NASTAJE

2.

Um je izvor svih stvari, um im prethodi, um ih stvara. Ko sa dobrom namerom govori il radi, tog srea nikad ne naputa, kao ni sopstvena senka. Manopubbagam dhamm, manoseh manomay. Manas e pasannena, bhsati v karoti v, tato na sukhamanveti, hyva anapyin.

2.

Komentar Mladi braman Mahakuli bio je sin jedinac bogatog, ali izuzetno krtog Adinnapubbake iz Svatthija. Toliko krtog da ak i kada mu se sin razboleo od utice nije eleo da pozove lekara da ne bi morao da ga plati. Tako je Mahakuli bivao sve nemoniji, dok na kraju nije mogao ni da ustane iz kreveta. Onda je otac izneo njegov leaj na verandu, da Mahakulijevi prijatelji koji su dolazili da ga obiu ne bi videli kakvo sve bogatstvo dri u svojoj kui i moda pomislili da ga opljakaju. Jednoga jutra Buda je, tokom jutarnje meditacije, svojim duhovnim vidom, kojim je mogao da sagleda itav svet, video i Mahakulija kako na samrti lei na verandi. I tako, dok je prosio hranu u Svatthiju, stade kraj ulaza u Adinnapubbakinu kuu. Odgore, sa svoga leaja, iznemogli mladi ugleda Budu, ali poto u njemu nije bilo snage, samo mentalno je bio u stanju da mu iskae potovanje i potom izdahnu ista srca. Ovako povoljno stanje uma u trenutku smrti rezultiralo je time da se preporodi u nebeskom svetu. Tek gubitak sina slomio je srce Adinnapubbaki i on je svakoga dana odlazio na grob svog jedinca. Tako se jednoga dana pred njim stvori boanstvo u vidu mladia koji poe da plae. Kada ga Adinnapubbaka upita zato plae, mladi odgovori da eli tokove za svoju koiju, ali da nema novca da ih plati. Bogata mu ponudi da mu kupi tokove ka kve god poeli. Boanstvo odgovori da su mu potrebni Mesec i Sunce kao tokovi za njegovu koiju. Na to se bogata zaudi i ree kako je to sasvim aava elja zbog koje plae, jer ju je nemogue ispuniti. Tada boanstvo prekori Adinnapubbaku: Ti si jo lui od mene kad plae za svojim pokojnim sinom. Ja barem mogu da vidim i Mesec i Sunce, ali ti svog mrtvog sina ne moe. Bogata shvati da zapravo razgovara sa svojim jedincem i u njemu se rodi poverenje u Istinu. Tako sledeeg 20

Rei mudrosti

dana on priredi bogati obrok za monaku zajednicu, a tu se pojavi i ono boanstvo, da bi monasima isprialo kako je svoje stanje blaenstva zasluilo u samom asu smrti.
OSVETA NIKAD NE DONOSI SMIRENJE

3. 4. 3. 4.

Psovao me je, tukao, pobedio me je i orobio, u onima koji tako misle, mrnja se nikad ne smiruje. Psovao me je, tukao, pobedio me je i orobio, u onima koji tako ne misle, u njima se mrnja smiruje. Akkohi ma avadhi ma, aini ma ahsi me, ye a ta upanayhanti, vera tesa na sammati. Akkohi ma avadhi ma, aini ma ahsi me, ye a ta nupanayhanti, vera tespasammati.

Komentar Tissa bee Budin brat od tetke, sa majine strane, i kada se u pood maklim godinama zamonaio, zbog svog porekla odmah se ponaao kao stariji monah, oekujui da ga drugi potuju. Kako je jedno vreme iveo kraj Bude, njegovoj tatini je naroito godilo kada bi ga neki mo nasi koji bi doli da posete Uitelja upitali da li mogu neto i za njega da uine. Sa druge strane, nije ispunjavao obaveze koje se oekuju od tek zareenog monaha. A kada bi ga neko na to podsetio, strano bi se uvredio i esto alio Budi. Tako je jednom prilikom, zajedno sa jo nekim po stau starijim monasima, doao do njega i alio se kako su ga prekorevali. Ispostavilo se da ih Tissa, poto su stigli u manastir, nije doekao kako dolikuje mladom monahu, niti ih je pozdravio, niti im je ponudio pomo. On je vrlo tvrdoglav monah, rekoe stariji monasi. Na to Buda ree da je on takav bio i u prolom ivotu, kada je bio asketa po imenu Devala. Putu jui, jednom je zajedno sa asketom Nradom prespavao u radionici ne kog grnara iz Benaresa. Kad je usred noi Nrada izlazio iz prostorije, sluajno nagazi na Devalu. Ovoga je to toliko razbesnelo, da Nradu u gnevu prokle da mu sa prvim jutarnjim zracima glava prsne na sedam delova. No, kasnije tokom noi, kada se malo smirio, saali se i uz malo dovitljivosti obojica uspee nekako da izbegnu dejstvo izreene kletve. 21

Dhammapda

MRNJA SE POBEUJE NEMRNJOM

5. 5.

Mrnjom se mrnja zaista nikad ne smiruje, mrnja se nemrnjom smiruje; to je zakon veni. Na hi verena verni, sammantdha kudana, averena a sammanti; esa dhammo sanantano.

Komentar U Svatthiju je neki ovek imao dve ene. Jedna je mogla da raa, a druga nije. Kad je ova prva zatrudnela, druga joj iz ljubomore i straha da e je mu oterati dade napitak od kojeg je dva puta pobacila. Kada se sve to ponovilo i trei put, nesrena ena umre na poroaju, ali se zavetova da e se makar u sledeem ivotu osvetiti svojoj rivalki. Tako su se one preporaale kao kokoka i maka, srna i leopard i na kraju kao ki plemia iz Svatthija i enski duh po imenu Kl Yakkhin, koji ju je stalno proganjao i pokuavao da joj otme tek roeno dete. Kada ena u da Buda dri govor u etinom gaju kraj Svatthija, otide do njega sva oajna i poali mu se. Duh koji ju je sve vreme pratio takoe bi puten pred Budu i on im prvo ispria njihovu zajedniku prolost, kako bi uvi dele ta im je kroz sve te ivote donosila mrnja. Onda ih posavetova ovim stihovima da svoju mrnju mogu prevazii jedino prijateljstvom, razumevanjem i dobronamernou. Na kraju ree devojci da dete preda u ruke duha. Ona se prvo prepade, te poe da se predomilja, ali poto je imala poverenje u Budu, na kraju ipak ispusti dete iz ruku. Kl ga prihvati sa mnogo ljubavi, kao da joj je roeno, te ga posle nekoliko poljubaca i nenih rei, vrati majci. I mrnja nestade.
SUKOB UNITAVA OBE STRANE

6. 6.

Mnogi ne razumeju ovde da sebe obuzdati treba, ali oni koji to shvate, svae svoje smiruju lako. Pare a na vinanti, mayamettha yammase, ye a tattha vinanti, tato sammanti medhag.

Komentar Monasi koji su iveli u Kosambiju podelie se u dve grupe oko nekih doktrinarnih pitanja. Jedni stadoe uz monaha koji je tumaio samo 22

Rei mudrosti

uenje, a drugi uz onoga koji je bio specijalista za tumaenje monakih pravila (vinaya). ak ni Buda nije mogao da ih umiri, toliko su dve strane bile uporne u svojim stavovima, te odlui da umesto u gradu, period monsuna (vassa), koji monasi obino provode na jednom mestu, provede u umi. Kada nezareeni sledbenici ue za neslogu meu monasima, koji nisu hteli ak ni Budu da posluaju, poee da se okreu od njih. Neki su prestali da im dalje daju hranu i ukazuju potovanje. Sve to je mo nasima stvorilo velike probleme i navelo da dobro razmisle kuda sve to vodi. Na kraju vasse velika grupa monaha, predvoena nandom, otide do Bude sa molbom velikog dobrotvora Anthapindike i ostalih gra ana Kosambija da se vrati. Kada je na kraju to i uinio, monasi mu priznadoe greku i zatraie oprotaj. Ovi stihovi su Budin odgovor na to. Tako su uspeli da ponovo zadobiju poverenje ostalih sledbenika.
SLAB PODLEE ISKUENJU

7.

Onog ko za zadovoljstvima juri, ula neobuzdanih, tako prodrljivog, lenjog i bezvoljnog, smrt e oboriti kao vetar drvo bez korena. Onog ko za zadovoljstvima ne juri, ula obuzdanih, umerenog u jelu, marljivog, predanog i u naporu istrajnog toga smrt ne pomera, kao ni vetar planinu. Subhnupassi viharanta, indriyesu asavuta, bhoanamhi mattau, kusta hnavriya, ta ve pasahati mro, vto rukkhava dubbala. Asubhnupassi viharanta, indriyesu susavuta, bhoanamhi a mattau, saddha raddhavriya ta ve nappasahati mro, vto selava pabbata.

8.

7.

8.

Komentar Jednom su ivela tri brata trgovca. Najstariji i najmlai su ili i kupovali robu po selima oko Svatthija, a srednji ju je dalje preprodavao. Na jed nom od tih putovanja, najstariji brat Mahkla vide grupu monaha kako idu uvee da sluaju govor Budin. Pridrui im se i toliko se oduevio 23

Dhammapda

onim to je uo, da je odluio da se zamonai. Kada je to uo najmlai brat lakla, odlui da se i on zamonai ne bi li uspeo da nagovori brata da se vrati porodici i trgovakom ivotu. Istrajan u vebanju, koje je obuhvatalo ak i meditaciju na groblju kako bi se oslobodio vezanosti za ulne uitke, Mahkla nedugo zatim postade probuen. U meuvremenu, njihove porodice pozvae monahe da predvoeni Budom dou u posetu, u nadi da e ih nekako privoleti da se razmonae. Posle obeda, monasi i buda su krenuli u svoje boravi te, a dva brata ostadoe jo nakratko sa svojim porodicama. U tom dve bive lakline supruge uspee da mu skinu ogrta i time ga razmona e. Ali Mahklinim osam to nije polo za rukom. Kad su jurnule da sa njega strgnu monaki ogrta, on se snagom svojih psihikih moi izdie u vazduh i pojavi pred Budom. Na to uitelj izree ove dve strofe.
NEUMERENI NISU DOSTOJNI MONAKOG OGRTAA

9.

Ko proien nije, a uti ogrta nosi, neumeren i od istine daleko, tog ogrtaa dostojan nije.

10. Ko je proien, u vrlini ustaljen, umeren i istini blizu, tog ogrtaa dostojan je. 9. Anikkasvo ksva, yo vattha paridahissati, apeto damasaena, na so ksvamarahati.

10. Yo a vantakasvassa, slesu susamhito, upeto damasaena, sa ve ksvamarahati. Komentar Jednom prilikom su domaini iz Ragahe odluivali kome e od mo naha pokloniti skupocen komad platna za ogrta. Veina je bila za to da on pripadne Sriputti, najistaknutijem Budinom ueniku. Ali poto je on retko dolazio u Ragahu, druga grupa, posle duge diskusije, uspe da nametne svoje miljenje da platno pripadne monahu Devadatti, po to je on stalno boravio u njihovom gradu. Neki od Budinih sledbenika, videvi Devadattu kako ispunjen gordou nosi svoj novi ogrta i hvali se njime, rekoe mu da ga ne zasluuje i da nosi ogrta koji je trebalo da pripadne Sriputti. Kad je Buda uo za ovo, ree kako se Devadatta i u prethodnom ivotu slino ponaao. Onda izree stihove o tome ko je zapravo dostojan da nosi monaki ogrta. 24

Rei mudrosti

ISPRAVNA MISAO VODI DO PROBUENJA

11. Privid smatraju stvarnim, a stvarno prividom, takvi, hranei se pogrenom milju, stvarno ne nalaze. 12. Stvarno smatraju stvarnim, a privid prividom, takvi, hranei se ispravnom milju, stvarno pronalaze. 11. Asre sramatino, sre sradassino, te sra ndhigahanti, mihsakappagoar. 12. Sraa srato atv, asraa asrato, te sra adhigahanti, sammsakappagoar. Komentar Monasi Sriputta i Moggallna, poto su se prikljuili Budinoj mona koj zajednici, nisu nikako uspevali da i svog nekadanjeg uitelja Saaju ubede da se sretne sa Budom i saslua njegovo uenje. U ovome je gordost bila mnogo jaa od elje za znanjem. Kad su se zbog toga poalili svom novom uitelju, Buda im ree da sujeta njihovog uitelja spreava da stvari vidi kakve jesu, te zato on privid smatra istinom.
STRAST PRODIRE U NEUVEBAN UM

13. Kao to u loe pokrivenu kuu kia prodire, tako i u um slabo uveban strasti prodiru. 14. Kao to dobro pokrivenu u kuu kia ne prodire, tako ni u um dobro uveban strasti ne prodiru. 13. Yath agra duhanna, vuh samativihati, eva abhvita itta, rgo samativihati. 14. Yath agra suhanna, vuh na samativihati, eva subhvita itta, rgo na samativihati. Komentar Jednom je Buda posetio Kapilavatthu, svoj rodni grad, i tom prilikom ga pozvae da uvelia svadbu svog polubrata, princa Nande. No, posle obroka, i pre nego to je ceremonija venanja bila gotova, Buda se po die sa svog sedita, predade svoju monaku zdelu u ruke Nandi i krenu 2

Dhammapda

natrag u manastir. Princ iz potovanja prema Budi nije se usuivao da ga upita kad e tu zdelu uzeti natrag, ve ga je u stopu pratio sve do manastira. Kad su stigli, Buda ga upita bi li voleo da postane monah, na ta Nanda, opet iz potovanja, odgovori potvrdno. Meutim, i posle zareenja, neprekidno je mislio na svoju verenicu, sve dok jednog dana to nije i javno rekao drugim monasima. Kad je Buda uo za to, koristei svoje psihike moi, povede Nan du do Tvatimsa neba, gde mu pokaza nebeske nimfe. Ree mu da e, ako bude uporno meditirao, biti u stanju da i sam boravi u drutvu tih prekrasnih boanstava. Oaran njihovom lepotom, Nanda vie nije mislio na verenicu, ve je marljivo meditirao u samoi, i pored toga to su mu se drugi monasi podsmevali i nazivali ga plaenim radnikom. Poto je poticao iz ple menite loze, teko mu je padalo ovo poreenje sa obinim najamnikom. No, taj oseaj sramote samo ga je uvrstio u odluci da istrajno veba i tako je ubrzo stigao i do probuenja. Na to je Buda njegovo prethodno stanje poude uporedio sa loe pokrivenom kuom, a dostignutu mentalnu istotu sa onom koja ima pouzdan krov.
ZLOINAC NARIE I OVDE I TAMO

15. Dok ivi narie, kad umre narie, zloinac narie i ovde i tamo, narie, oajava, kad sagleda zlodela svoja. 15. Idha soati pea soati, ppakr ubhayattha soati, so soati so vihaati, disv kammakilihamattano. Komentar Bee jednom neki okrutni mesar, koji nikada u ivotu nije uinio neto milosrdno. Posao mu je bio da kolje svinje i voleo je da to radi, ali tako to ih je esto prvo muio, pre nego to bi ih ubio. No, jednoga dana se razbole, te posle kraeg vremena i umre. Ali pre nego to je umro, trpeo je takve bolove da se valjao po podu i puzao etvoronoke po sobi skiei kao svinja pred klanje. Desilo se da je njegova kua bila u blizini manastira u kojem je boravio Buda sa svojim uenicima i monasi bi na te strane krike iz mesareve kue samo vrteli glavom i saaljivo komentarisali da mesar i 26

Rei mudrosti

dalje obavlja svoj posao. Buda ih u dok su tako razgovarali i ree im: Monasi, mesar vie ne kolje svinje, ve je toliko bolestan da urla poput onih ivotinja koje je svojom rukom ubijao. Konano ga je sustigla loa kamma koju je stvorio. Danas je umro i ponovo se rodio u svetu patnje. Onda Buda izree gornje stihove o tome da ko god uini neto loe, morae i da istrpi posledice toga. Svojim ravim delima zaista ne moemo umai.
DOBROINITELJ SE RADUJE I OVDE I TAMO

16. Dok ivi raduje se, kad umre raduje se, dobroinitelj se raduje i ovde i tamo, raduje se, srean je, kad sagleda dobroinstva svoja. 16. Idha modati pea modati, katapuo ubhayattha modati, so modati so pamodati, disv kammavisuddhimattano. Komentar U Svatthiju je iveo verni Budin sledbenik Dhammika, koji se isticao svojom dareljivou kako prema monasima i monahinjama, tako i pre ma svima koji su u nevolji. Kada mu se pribliio trenutak smrti, monasi iz Svatthija se okupie oko samrtne postelje da odrecituju uvenu Ma hsatipatthna suttu ili Govor o temeljima sabranosti panje. Dok su recitovali, Dhammika je video kako mu dolaze razna nebe ska bia i iz potovanja za sva dobra dela koja je uinio pozivaju ga da doe u njihov svet. Ali poto nije eleo da prekine recitovanje, zamolio ih je da saekaju. Monasi su pomislili da se njima obraa i uvreeni to ih ometa prekinue recitovanje, te se vratie u manastir. Na to se Dhammika silno oneraspoloio, sve dok nije kasnije uspeo da im objasni o emu se zapravo radi. Potom je mirno izdahnuo i preporodio se u Tusita nebeskom svetu.

27

Dhammapda

ZLOINAC SE MUI I OVDE I TAMO

17. Dok ivi mui se, kad umre mui se, zloinac se mui i ovde i tamo. Zlo uinih, mui ga misao. Jo mu je gore kad u zlu se ponovo rodi. 17. Idha tappati pea tappati, ppakr ubhayattha tappati, ppa me katanti tappati, bhiyyo tappati duggati gato. Komentar Jednom prilikom kada je Buda posetio svoj dom, est prineva iz ple mena Sakya, iz kojeg je poticao i Buda, pridruili su se monakoj za jednici. Bili su to Bhaddiya, Anuruddha, nanda, Bhagu, Kimbila i De vadatta, kao i njihov berberin Upli. Devadatta je vrlo brzo napredovao u meditaciji i uskoro stekao i izvesne natprirodne moi kao sporedni efekat koncentracije uma. No i pored toga, nije bio toliko omiljen meu nezareenim sledbenicima kao njegovi roaci sa kojima je postao mo nah. To ga je ispunjavalo zaviu, te je poeo da koristi svoje natprirod ne moi da opseni princa Atasattua, sina Bimbisre, kralja Magadhe, i zadobije njegovu naklonost. Kada je Buda zaao u godine, Devadatta poe da ga nagovara da se povue i postavi njega za stareinu monakog reda. Buda mu na to odgovori: Neu na to mesto postaviti ak ni svoja dva najbolja ueni ka, Sriputtu i Moggallnu, a kamoli zavidljivca kao to si ti. Ovo je razjarilo Devadattu, pa je kasnije u nekoliko navrata neuspeno pokua vao da ubije Budu. Pred kraj ivota se pokajao i poeleo da ga vidi. Ali dok su ga onemoalog nosili do Uitelja, otvorila se zemlja i progutala ga. Kasnije se preporodio u mukama, u istilitu.
DOBROINITELJ UIVA I OVDE I TAMO

18. Dok ivi uiva, kad umre uiva, dobroinitelj uiva i ovde i tamo, Dobro uinih, u takvoj misli uiva. Jo vie uiva kad se u dobru ponovo rodi. 18. Idha nandati pea nandati, katapuo ubhayattha nandati, pua me katanti nandati, bhiyyo nandati suggati gato.

28

Rei mudrosti

Komentar Pre nego to je izdahnula, Suman, najmlaa ker velikog Budinog do brotvora Anthapindike, oslovila je svog oca sa mlai brate. Ovaj bi time vrlo uznemiren, pomislivi da je izgubila razum. Kada je to pomenuo Budi, on mu objasni da je zahvaljujui svojim dobrim delima Suman dostigla stupanj probuenja jednom-povratnika, dakle nekog ko e se preporoditi jo samo jednom pre nego to napusti ovaj krug venog roenja i umiranja. Poto je time takoe stekla sposobnost sea nja svojih prolih ivota, znala je da je u jednom od njih Anthapindika bio njezin mlai brat. Na kraju, da bi olakao bol neutenom ocu, Buda mu objasni da se njegova ker, u skladu sa svojim dobrim delima, pre porodila meu drugim srenim boanstvima na Tusita nebu. Tamo se ona raduje i uiva u svojim dobroinstvima, ba kao to je to inila i dok je bila u njegovoj kui.
UENJE BEZ VEBANJA JE BESKORISNO

19. Ko mnogo svetih stihova recitovati zna, ali u skladu sa njima ne ivi, lakomislen, takav je pre nalik pastiru to tue krave broji, takav ne ubira plodove asketskog ivota. 20. Ko malo svetih stihova recitovati zna, ali u skladu sa Istinom ivi, bez poude, mrnje i obmane, ispravnog znanja, slobodnog uma, nevezan ni za ta u svetu ovom, u svetu onom, takav uiva u plodovima asketskog ivota. 19. Bahumpi e sahita bhsamno, na takkaro hoti naro pamatto, gopova gvo gaaya paresa, na bhgav smaassa hoti. 20. Appampi e sahita bhsamno, dhammassa hoti anudhammar, rgaa dosaa pahya moha, sammappano suvimuttaitto, anupdiyno idha v hura v, sa bhgav smaassa hoti. Komentar Od dva prijatelja monaha jedan je bio neobuzdanog uma, ali uen, dok je drugi malo znao o samom uenju, ali je redovno praktikovao medi taciju i to ga dovede do potpunog osloboenja. Neprijatno iznenaen 29

Dhammapda

takvim razvojem dogaaja, ueni monah napravi plan da e razliitim pitanjima zbuniti svog prijatelja kad budu u Budinom prisustvu. Zna jui unapred ta smera, Buda probuenom monahu postavi nekoliko praktinih pitanja u vezi sa uenjem. Arahant na sve njih odgovori u skladu sa sopstvenim iskustvom, to nije bio u stanju da uini i ueni monah, poto je njegovo iskustvo bilo zanemarljivo. Tada Buda pohvali arahanta zato to je dobijeno uenje upotrebio na pravi nain.

30

2. PALJIVOST Appamda vaggo

NEPALJIVI SU POPUT MRTVACA

21. Panja je put u besmrtnost, nepanja put u smrt. Gde paljivi ne umiru, nepaljivi su ve mrtvacu nalik. 22. Kad sasvim razumeju panje vanost, mudraci se paljivosti vesele, uivaju u svetu plemenitih. 23. Oni koji meditiraju neprekidno, napora nesmanjenog, takvi mudraci smirenje doseu, od okova krajnju slobodu. 21. Appamdo amatapada pamdo mauno pada. Appamatt na myanti ye pamatt yath mat. 22. Eva visesato atv appamdamhi pait appamde pamodanti ariyna goare rat. 23. Te hyino statik nia dahaparakkam phusanti dhr nibbna yogakkhema anuttara. Komentar Buda je odbio Mgandiyinu ruku, kad mu njeni roditelji predloie da je oeni. Zato ga je ona zamrzela iz dna due. Kasnije je postala jedna od suprunica Udene, kralja iz Kosambja. Meu kraljevim supruni cama bila je i Smvat, verna Budina sledbenica, te Mgandiy odlui da se osveti Budi tako to e nauditi Smvat i njezinim pratiljama. Prvo je ubeivala kralja da ga Smvat vara sa drugim mukarcima. Zatim da pokuava da ga ubije. Kad nijedan plan nije uspeo, uz pomo roaka podmetnula je poar u odajama gde su Smvat i pratilje zajed no meditirale. Poto su bile vrlo napredne u obuzdavanju uma, nijednu od ena ak ni plamen nije mogao da natera da izau iz meditativnog zadubljenja i tako su ive izgorele. Kada je kralj otkrio o emu se radi, kaznio je Mgandiyu i njezine roake pogubljenjem. uvi za ovu priu Buda je rekao da oni koji su sabrani u sutini ne umiru, jer stiu do nibbne, a da su oni nepaljivi, 31

Dhammapda

iako jo ive u ovom svetu, slini mrtvacu. Nemaju pravi kontakt sa ivotom, ve ive u iluziji i komaru, stvorenim sopstvenim udnjama i strahovima, strastima i mrnjama.
MARLJIVI NAPREDUJU

24. Onome ko je uporan, paljiv, istih dela, promiljen, ivi potpuno obuzdan, u istini, budan, tome dobar glas raste. 24. Uhnavato satmato suikammassa nisammakrino, saatassa dhammavino appamattassa yasobhivahati. Komentar Kumbaghosaka bee sin imunog bankara iz Ragahe. Kada je jed nom u gradu izbila kuga, roditelji nagovorie sina da pobegne to dalje, ne bi li spasao ivot, a oni e na dogovorenom mestu zakopati ogromno porodino blago. Mladi je tako proboravio u umi dvanaest godina i tek potom se vratio u grad. U strahu da e ga osumnjiiti da je nekog orobio, mladi nije odmah iskopao ono blago, ve je radio fizike po slove da preivi. Jednom ga je sreo Bimbisra, kralj Ragahe, i odmah po glasu prepoznao da mladi nije niskog roda. Uz pomo svoje sluavke i nje zine keri, uspeo je da otkrije ko je zapravo Kumbagosaka. Na kraju je zbog mladievih kvaliteta, stekao poverenje u njega, postavio ga za rizniara i dao mu svoju ker za enu. Prilikom jedne posete Budi, kralj mu je ispriao o mladiu koji je i pored bogatstva koje je imao svojim radom zaraivao za ivot. Buda je to iskoristio da opie osobine onoga ko ima izgleda da napreduje.
MUDRI SEBE TITE

25. Postojan i istrajan, obuzdan, ula ukroenih nek mudrac sebe ostrvom naini, koje ni bujica preplaviti nee. 25. Uhnen appamdena sayamena damena a dpa kayirtha medhv ya ogho nbhikrati. Komentar Monah lapanthaka je imao problema sa memorijom, tako da i pored 32

Rei mudrosti

etvoromesenih napora nije mogao da zapamti ni etiri stiha koje su monasi redovno recitovali. Zbog toga mu njegov brat, takoe monah, predloi da napusti sanghu, ali ovaj nije bio spreman da odustane. Kada je zamolio Budu za pomo, on mu, znajui njegov karakter, dade ist ko mad tkanine i ree da kroz njega svakog jutra posmatra izlazak sunca. Poto ju je svakog dana drao znojavim rukama, tkanina ubrzo postade prljava. Ova vidljiva promena za kratko vreme posluila je lapanthaki kao objekat meditacije o nestalnosti ivota. Uporan u me ditaciji, uskoro je dostigao probuenje. Time je od sebe nainio ostrvo koje ak ni etiri bujice (ulna elja, pogrena uverenja, udnja za ve nim postojanjem i neznanje) ne mogu preplaviti.
BUDI PALJIV

26. Nepanji se preputaju lude i neznalice, a mudrac paljivost ko najvee blago uva. 27. Ne preputaj se nepanji, ne vezuj za uitke, paljiv u zadubljenju stie obilje sree. 26. Pamda anuyuanti bl dummedhino an, appamda a medhv dhana seha va rakkhati. 27. M pamdam anuyuetha m kmaratisanthava, appamatto hi hyanto pappoti vipula sukha. Komentar Pria povezana sa ove dve strofe deava se tokom praznika koji je slav ljen u Svatthiju, u vreme kad je u tom gradu boravio Buda. Njegovi sledbenici upozorili su ga da tih dana ne ulazi u grad, a ni sami nisu naputali svoje domove, jer su se u raspojasanoj gomili mogle doiveti razne neprijatnosti. Kada je posle nedelju dana slavlje okonano, Buda ponovo ode u Svatthi u proenje hrane. Ispriae mu na koje su se sve naine mladi, poneseni slavljem, ponaali nepromi ljeno i neobuzdano. Na to je izgovorio ove dve strofe, ukazujui na vrednost umerenosti.

33

Dhammapda

NEPALJIVOST POBEDI PALJIVOU

28. Kad nepanju panjom ukloni, ispevi se na mudrosti vrh, srenik nesrene vidi kao sa planine mudrac to gomilu u nizini gleda. 28. Pamda appamdena yad nudati paito, papsdam ruyha asoko sokini paa pabbataho va bhmahe dhro ble avekkhati. Komentar Jednom je Mah-Kassapa, jedan od glavnih Budinih uenika, meditirao pokuavajui da ustanovi koja su bia na svetu sabrana, a koja nepaljiva. Takoe je pokuavao da vidi koja e bia biti roena, a kojima je vreme da umru. Kada je Buda uo za ovo, ree mu da ne gubi vreme na takve stvari, jer one ne vode do probuenja. Sem toga, tako neto je mogue da uini samo Buda, jer je bia na ovome svetu nebrojeno. Potom je izgovorio ove stihove. Nepanja se naravno najbolje uklanja panjom. Kada smo to u sta nju da uinimo, tada emo se ispeti na vrh mudrosti, dostii emo nibbnu. Sa te take moemo lako prepoznati sve one koji su jo uvek omaijani neznanjem.
PALJIV DALEKO NADMAUJE LENJOGA

29. Paljiv meu nepaljivima, budan meu pospanima, mudrac odmie napred ko hitar konj me kljusadi. 29. Appamatto pamattesu suttesu bahugaro, abalassa va sghasso hitv yti sumedhaso. Komentar Bila jednom dva prijatelja monaha. Kada su dobili objekat meditacije od Bude, zaputie se u neki manastir u umi da vebaju sabranost. No, jedan od njih bee prilino lenj. Poto je bila zima, prvi deo noi grejao bi se pored vatre, a ostatak bi proveo u prii sa ostalim monasima i isku enicima. Nasuprot njemu, onaj drugi monah bee marljiv i sabran. Po itavu no proveo bi u meditaciji i uskoro je postao arahant. 34

Rei mudrosti

Na kraju kinog perioda, vratie se obojica kod Bude. Onaj lenji bre-bolje optui svog prijatelja za lenjost! Ree da dok se on grejao kod vatre i potom ostajao budan, njegov prijatelj je samo sedeo i murio, dakle dremao sve vreme. Buda je naravno znao istinu o obojici i izree im ove stihove.
PALJIVOST VODI DO PRVENSTVA

30. Paljivou Indra meu bogovima postade prvi, paljivost se hvali, a nepanja oduvek kudi. 30. Appamdena maghav devna sehata gato, appamda pasasanti pamdo garahito sad. Komentar Mladi princ po imenu Mahli iz drave Lihavi poseti jednom Budu. eleo je da uje pouku i ovaj mu tom prilikom izloi Sakkapaha suttu (Govor o Sakkinim pitanjima). Mahli se udio otkud da Buda toliko zna o Sakki, kralju bogova. Je li ga ikada sreo? Buda potvrdi da je zaista sreo Sakku i ispria Mahliju priu o Sakkinom prethodnom ivotu. Tada se on zvao Magha. Bio je vrlo po ten i inio mnoga dobroinstva, sa prijateljima gradio puteve i podizao odmorita za putnike. Na sebe je preuzeo sedam obaveza: da pomae roditelje, da potuje starije, da bude blag na reima, da izbegava uvrede, da bude iroke ruke, a ne krt, istinoljubiv i strpljiv. Uz pomo nepre kidne sabranosti, pridravao se svih ovih pravila. Tako je u narednom ivotu postao Sakka, prvi meu bogovima.
PALJIV BRZO NAPREDUJE

31. Paljivosti sklon monah, to od nepanje zazire, napreduje poput poara, spaljujui okove, i male i velike. 31. Apamdarato bhikkhu pamde bhayadassi v, sayoana au thla aha agg va gahati.

35

Dhammapda

Komentar Bee neki monah koji je, poto je dobio objekat meditacije od Bude, naporno vebao. Ali bez mnogo uspeha. Otuda postade vrlo potiten i frustriran, pa krenu do Bude po pomo i savet. No, usput naie na veliki umski poar. Uspeo se na vrh brda i posmatrao ga, kad mu u jednom trenutku sinu da kao to vatra spali sve oko sebe, bilo da je malo ili ve liko, isto tako i uvid koji dolazi sa praktikovanjem meditacije spaljuje sve nae okove, bilo da su mali ili veliki. Buda ga jo izdaleka ugleda kako se pribliava i doeka reima da je izbio na pravi put i da se samo njega dri. Monah tako i uini, kon templirajui ideju koja mu je sinula dok je posmatrao poar, te uskoro postade probuen. Prema Budinom uenju, postoji deset okova (sayoana) koji nas vezuju za krug preporaanja. Prvih pet se nazivaju niim ili veli kim okovima, a drugih pet viim ili malim. Pet velikih su: 1) verovanje u postojanje trajnog sopstva (sakkya-dihi), 2) sumnjiavost, kolebljivost (viikih), 3) vezivanje za pravila i rituale (slabbata-paramsa), 4) ulna udnja (kma-rga), 5) zlovolja (vypda). Pet malih okova su: 1) udnja za postojanjem u obliku suptilne materije (rpa-rga), 2) udnja za postojanjem u nematerijalnom obliku (arpa-rga), 3) obmanutost (mna), 4) nespokojstvo (uddhaa), 5) neznanje (avi).
PALJIV JE BLIZU NIBBNE

32. Paljivosti sklon monah, to od nepanje zazire, nazadovati ne moe, ve se nibbni primie. 32. Appamdarato bhikkhu pamde bhayadassi v, abhabbo parihnya nibbnasseva santike.

36

Rei mudrosti

Komentar Nigamavtissa je roen i odrastao u jednom selu nedaleko od Svatthija. Kasnije je postao monah i iveo jednostavnim ivotom. Radi proe nja hrane odlazio je u selo u kojem su iveli njegovi roaci i drao se podalje od svih velikih dogaaja. ak i kad su veliki dobroinitelji kao to su Anthapiika i vladar Kosale Pasenadi obilato darivali monahe, on nije u tome uestvovao. Onda neki monasi poee da ga kritikuju kako se dri samo svojih roaka i ni za ta drugo ga nije briga. Buda ga jednom prilikom upita o emu se radi, a Nigamavtissa odgovori da odlazi u svoje selo samo radi hrane, uzme samo onoliko koliko mu treba, ne vodi mnogo rauna je li ta hrana ukusna ili nije. Buda ga pohvali zbog toga i ree i svim ostalim monasima da bi trebalo da se tako ponaaju. Onda nastavi priom o kralju papagaja: Nekada davno iveo je vladar papagaja u velikoj umi smokava na obalama Ganga, zajedno sa jo mnogo svojih podanika. No, kada su svi plodovi bili pojedeni, oni odletee dalje, sem kralja, koji je bio zadovoljan i malim. Onda Sakka, vladar bogova, htede da ga iskua, pa se pretvori u gusku, pojavi se pred kraljem i upita ga zato i on nije otiao sa ostalima. Kralj na to ree da ne moe da ode zbog zahvalnosti prema drvetu na kojem je iveo. Sve dok bude u stanju da na njemu nae dovoljno da preivi, nee ga napustiti. To bi bilo nezahvalno. Sakku ovo toliko oduevi, da se pojavi u svom pravom obliju i ve skoro uvelo drvo obilno zali vodom iz Ganga, tako da ono iznenada ozelene i okiti se mnotvom plodova. Na kraju Buda ree da je upravo on bio taj kralj papagaja u jednoj od svojih prethodnih egzistencija, a Sakka je u stvari bio Anuruddha, jedan od Budinih najistaknutijih uenika. Na kraju govora Buda izree ove stihove, na ta Nigamavtissa postade arahant.

37

3. UM itta vaggo

OBUZDAJ KOLEBLJIV UM

33. Teko je na sumnjiav, kolebljiv um motriti, teko ga obuzdati, mudrac svoj um tee ravno, kao oruar strelu. 34. Ko to se riba baena na suvo praaka i skae, tako i um kad pokuava da umakne pred Mrom. 33. Phandana apala itta drakkha dunnivraya, uu karoti medhv usukro va teana. 34. Vrio va thale khitto okamokata ubbhato, pariphandatida itta mradheyya pahtave. Komentar Jednom je Buda boravio na planini lika, u pratnji monaha po imenu Meghiya. Monah je spazio divan gaj mangoa i zamoli Budu za dozvolu da tamo ode i meditira. Ali u to vreme nije bilo drugih monaha u blizini, a Budi je bio potreban pratilac, te ree Meghiyi da saeka dok ne doe neko da ga zameni. No, Meghiya nije mogao da doeka, pa je neprekidno moljakao Budu, sve dok mu ovaj nije na kraju odobrio. Otiao je u gaj i poe da meditira, ali mu je um neprekidno lutao. Ostao je tamo ceo dan, bez ikakvog napretka. Uvee poalio se Budi kako su ga sve vreme zaoku pljale misli povezane sa poudom, zlovoljom i okrutnou. Buda ga je kroz ove dve strofe upozorio da kroenje uma nije nimalo lak zadatak. Jer na um zaista neprekidno skae sa jedne stvari na drugu i teko ga je obuzdati, slino majmunu kad skae sa grane na granu. uvi Budine rei, Meghiya dostie ulazak u tok, prvi stupanj probuenja.

Rei mudrosti

UKROEN UM SREU DONOSI

35. Teak za kroenje, neuhvatljiv, brz da za svakom eljom jurne; takav um dobro je ukrotiti, jer obuzdan um sreu donosi. 35. Dunniggahassa lahuno yatthakmaniptino ittassa damatho sdhu itta danta sukhvaha. Komentar ezdeset monaha primilo je svoj objekat meditacije od Bude i odoe do sela Mtika. Tamo je majka seoskog stareine, po imenu Mtikamt, podigla manastir za njih i redovno im donosila hranu. Tako oni odluie da tu provedu i period monsuna. Kada ih je zamolila za poduku, oni je pouie o 32 dela tela i o negovanju svesnosti njegovog propadanja. Marljivo je vebala i dosegla trei nivo probuenja. Takoe je stekla neke natprirodne moi, recimo da ita tue misli. Uz pomo toga uvi dela je da tih ezdeset monaha nije toliko uznapredovalo, ali da imaju potencijal da postanu arahanti, samo im treba prava hrana. Tako ih je i hranila, pa oni uskoro postadoe arahanti. Na kraju kinog perioda monasi odoe do Bude i ispriae mu ta se dogodilo. uvi to, jedan monah odlui da ode u isti manastir u tom selu. Mtikamt lino doe i poslui mu hranu. Nestrpljiv, on je odmah upita za natprirodne moi, ali je ona izbegla da mu odgovori. U strahu da e videti koliko je neistoa u njegovom umu, monah hitro napusti selo. Kada je ispriao Budi o svom strahu, on ga posla natrag sa savetom da nastoji da kontrolie svoj um u svakoj situaciji. Tako se monah vratio u selo, mislei samo o svom objektu meditacije. Mtikamt se postara da ima dovoljno hrane i tako on ubrzo postade jo jedan od arahanta.
MOTRI POMNO NA SVOJ UM

36. Teko ga je uoiti, tako suptilnog, dok za svakom eljom juri; mudrac neka svoj um titi, jer zatien um sreu donosi. 36. Sududdasa sunipua yatthakmaniptina, itta rakkhetha medhv itta gutta sukhvaha. Komentar Jednom je u Svatthiju iveo sin nekog bankara. On je monaha koji je dolazio u proenje hrane pitao kako je mogue osloboditi se nedaa i 39

Dhammapda

vota. Monah ga posavetova da svoj imetak podeli na tri dela. Jednim treba da obavlja svoj posao, drugim da prehranjuje porodicu, a trei daje onima koji su u nevolji. ovek tako i uradi, te upita ta dalje. Dobi savet da za svoje utoite uzme Budu, Dhammu i Sanghu, kao i da se pridr ava pet pravila morala. No, ovaj jo uvek nije bio zadovoljan, te mu monah ree da okrene lea dotadanjem nainu ivota i zamonai se. Kao novopeeni monah, Dhammi ga je poduavao jedan uitelj, a Vinayi drugi. Tako mu se uinilo da ima previe toga to treba da naui, da su pravila prestroga i da nema slobode. Poeleo je da se vrati svetov nom ivotu. Zaokupie ga sumnje, postane nezadovoljan i nesrean, te je zapostavio meditaciju. Onda mu Buda ree da kada bi samo uspeo da ukroti svoj um, vie nita drugo ne bi trebalo da veba. I zakljui ovim stihovima, nakon ega monah postade arahant.
OSLOBAANJE OD MARE

37. Um je samotnjak lutalica, bez tela, a peina mu dom, ko uspe da ga obuzda, preporaanja se oslobaa. 37. Dragama ekaara asarra guhsaya, ye itta sayamissanti mokkhanti mrabandhan. Komentar Sagharakkhita thera je bio monah poreklom iz Svatthija. Kada je nje gova sestra dobila sina, svi su ga nazvali Sagharakkhitin sestri. Kad je odrastao, momak takoe posade monah. Jednom prilikom je na dar dobio dva monaka ogrtaa i poeleo da jedan pokloni svom ujaku. Na kraju kinog perioda otide do njega, ali ujak nije eleo da uzme novi ogrta, govorei da je zadovoljan onim koji ve ima. Mladi je ovim odgovorom bio toliko pogoen i razo aran, da istog momenta poe da razmilja da se razmonai. Na ovu misao nadovezao se itav niz novih. Kad postane nezareen, prodae oba ogrtaa i kupiti sebi kozu. Od nje e malo-pomalo napraviti itavo stado i tako imati dovoljno novca da se oeni. Onda e mu ena roditi sina. I onda e se oni jednoga dana zaputiti kolima da posete njegovog ujaka. Usput e rei eni da njemu prepusti da dri dete. Na to e mu ena odgovoriti da e ona drati dete u naruju, a on neka dri kajase. Sporekae se i poeti da se otimaju oko deteta. U tome e im dete 40

Rei mudrosti

ispasti iz ruku i pasti pod tokove kola. Razjaren ovim, udarie enu kamdijom... A dok je o svemu tome razmiljao, on je u stvari drao lepezu i hladio svog ujaka, te onako zamiljen sluajno udari lepezom ujaka po glavi. Na to mu ovaj ree: Nije ti dosta to si udario enu, sad bi i starog monaha? Mladia zaprepastie ove rei, te pobee postien. Ujak ga nekako sustie i odvede pred Budu, koji izgovori ove stihove i ree mladiu da je um sposoban da razmilja o stvarima koje su jako daleko od nas. Ali da bi umesto toga trebalo da teimo njegovom oslo baanju. To je mladom monahu pomoglo da stigne do prvog stupnja probuenja.
U BUDNOM STRAHA NEMA

38. Kome je um neuvren i za pravu istinu ne zna, kome se pouzdanje koleba, u tome se mudrost ne proiuje. 39. Koga ne razdiru elje, koga ne mui zbunjenost, ko se izdigao iznad i dobra i zla, u tome straha vie nema. 38. Anavahitaittassa saddhamma avinato, pariplavapasdassa pa na pariprati. 39. Anavassutaittassa ananvhataetaso, puappapahnassa natthi garato bhaya. Komentar Jednom je neki ovek iz Svatthija traio svog vola koji se izgubio u umi. Usput je ogladneo i ode do seoskog manastira, gde mu monasi dadoe ono to je ostalo od jutarnjeg obroka. Dok je jeo, pade mu na pamet da je naporno radio ceo dan, ali eto nema ta ni da jede. Kako bi bilo da se i on zamonai? I tako zamoli monahe da ga prime u zajedni cu. Kao monah, imao je dovoljno hrane i ubrzo se ugojio. Posle izvesnog vremena dosadilo mu je da ide u proenje hrane, a sve ee je mislio na enu koju je ostavio. Zato odlui da se vrati laikom ivotu. Kasnije se opet predomislio, jer zaraivati za ivot nije nimalo lako. I opet postade monah. Tako je on ulazio i izlazio iz mo nakog reda est puta. Dok je tako menjao svoj status, ena mu je ostala trudna. Jednom 41

Dhammapda

je uao u sobu dok je spavala. Leala je polugola i glasno hrkala, dok joj je pljuvaka curila iz usta. Zbog svega ovoga i onako nabreklog stomaka, uinila mu se kao le. Taj prizor mu je na vrlo plastian nain doarao svu prolaznost i neprivlanost ljudskog tela. Pomislio je kako je vie puta postajao monah, ali da samo zbog te ene nije uspevao da to i ostane. Zato odlui da i po sedmi put napusti dom, ponavljajui u sebi rei prolaznost i patnja. I dok je tako iao ka manastiru, dostie prvi stepen probuenja. Ali sada monasi nisu vie hteli da ga prime i poee da ga ismevaju: Toliko si puta do sada brijao glavu, da ti je kao tocilo. Ipak je uspeo da ih nekako namoli da ga jo jednom prime. Samo nekoliko dana kasnije postao je probuen. Monasi su kasnije bili iznenaeni to je u manastiru ostao tako dugo, ali objasnio im je da u njemu vie nema vezanosti, te nema ra zloga da bilo kuda ide. Ako je um nestalan, poverenje u uenje slabo, tad se ni mudrost ne razvija. Ali uz istrajnost i veliku budnost, um je u stanju da se oslobodi strasti i nesigurnosti, da napusti ideje dobra i zla, te postane sasvim slobodan.
UM KAO UTVRENJE

40. Kad shvati da je telo ovo poput vra, utvrdi um poput tvrave; napadni Zlog maem mudrosti i osvojeno uvaj, lien svih veza. 40. Kumbhpama kyam ima viditv, nagarpama itta ida hapetv, yodhetha mra payudhena, ita a rakkhe anivesano siy. Komentar Nae telo je poput vra, vrlo krhko, ali bi um trebalo da bude nalik tvr avi, branjenoj sa svih strana. Komentar za ovu strofu opisuje kako je pet stotina monaha iz Svatthija dobilo svoj objekat meditacije i otilo u veliku umu. Kad su duhovi koji su iveli u kronjama drvea videli monahe da dolaze, pomislie da je neutivo da tu i ostanu. Tako sioe na zemlju, mislei da e monasi ostati samo jednu no. No, ovi odlu ie da se na tom mestu zadre itav period monsuna. Poto duhovi nisu eleli da na tlu ive toliko dugo, poterae monahe raznim jezivim zvucima i prizorima. Kad su kasnije ispriali Budi ta se dogodilo, rekao im je da poto uz sebe nisu imali nikakvo orue da se odbrane, trebalo je sebe da nao 42

Rei mudrosti

ruaju prijateljskom ljubavlju (mett). Onda ih je Mett suttom poduio kako to da uine. Posavetovao ih je da taj govor ponu da recituju im dou do oboda ume i da ne prekidaju sve dok ne stignu do svog bora vita. Monasi tako i uradie. Duhovi prihvatie njihovu ljubav i prijateljski ih doekae. Onda su monasi meditirali na 32 dela tela i uvideli njihovu nestalnost. Buda je svo to posmatrao svojim duhovnim okom, te se pojavi pred njima i izree gornje stihove. Svih pet stotina monaha dostigoe probuenje.
TELO E OVO USKORO PROPASTI

41. Ne zadugo, avaj, i ovo e se telo na tlo stropotati, odbaeno, bez svesti, nalik truloj kladi. 41. Aira vataya kyo pathavi adhisessati, huddho apetavio nirattha va kaligara. Komentar Bee jedan monah po imenu Tissa. Marljivo je meditirao i imao mnogo uenika. Ali onda se ozbiljno razboleo. Po itavom telu su mu poiska kali plikovi, a onda otvorile i rane. Ubrzo je iz njih poeo da curi gnoj i krv. Monasi ga prozvae Ptigatatissa, Tissa sa smrdljivim telom. Nisu mu prilazili, ak ga i njegovi uenici napustie, tako da se o njemu niko nije starao. Buda ga vide u tako jadnom stanju, vide da e uskoro umreti, ali i da je u stanju da vrlo brzo dostigne probuenje. Zato ode do loita, blizu mesta gde je monah iveo. Tamo ugreje vode, ue u monahovu sobu i poe da ga pere. Na to se okupie i ostali monasi, da pomognu oko bolesnika. Odnesoe ga do ognjita, okupae i oprae mu odeu. Poto se okupao, monah se oseti osveenog i tela i uma, razvi u sebi koncentraciju i svesnost. Buda onda izgovori ovu strofu i tog tre nutka monah Tissa postade probuen. Nedugo zatim i njegov ivot se okonao.

43

Dhammapda

LOE USMEREN UM

42. ta god bi neprijatelj neprijatelju uiniti mogao, mrzitelj mrzitelju, jo i gore stvari loe usmeren um uiniti moe nama samima. 42. Diso disa ya ta kayir ver v pana verina, mihpaihita itta ppiyo na tato kare. Komentar U zemlji Kosala iveo je pastir po imenu Nanda. On je uvao goveda u venog dobrotvora Anthapiike. Ponekad bi otiao do Anthapiikine kue i sluao Budine govore. Tako je jednom Nanda zamolio Budu da doe i u njegovu kuu na obrok. Buda potvrdi da e jednom doi, ali da sada jo nije vreme za to i da Nanda bude strpljiv. Neko vreme je prolo i Buda je ponovo bio na svom uobiajenom putu, sa kojeg skrete da bi video Nandu, jer je znao da je doao pravi trenutak za to. Nanda ga primi, poslui Budu i monahe iz njegove prat nje mlenim proizvodima i raznom drugom hranom. To se ponavljalo sedam dana. A onda, poslednjeg dana, poto je sasluao Budin govor, Nanda dostie prvi stupanj probuenja. Kada je Buda odlazio, Nanda je jedan deo puta nosio njegovu zdelu, a onda krete natrag. Na povratku kui ustrelio ga je neki lovac, sluajno odapevi strelu u njegovom pravcu. Monasi iz Budine pratnje kasnije videe Nandu kako mrtav lei na putu i poalie se Uitelju da je zbog njih poginuo. Da nisu doli u njegovu kuu i da ih nije pratio, Nanda bi sada bio iv. Na to im Buda odgovori da nije bilo naina za njega da izbegne posledice svojih prolih loih dela. I izree monasima ovu strofu kao opomenu o emu treba da vode rauna.
DOBRO USMEREN UM

43. ta god nam dobrog majka, otac ili drugi srodnik uiniti mogu, to e nam ispravno usmeren um uiniti jo i bolje. 43. Na ta mt pit kayir ae v pi a tak, sammpaihita itta seyyaso na tato kare. Komentar U gradu Soreyya iveo je neki bogata koji se isto zvao Soreyya. Tako on jednom krete sa prijateljem u luksuznoj koiji do kupalita. Usput 44

Rei mudrosti

ugledae Mah-Kayana theru kako nameta svoj ogrta pre nego to e ui u Soreyyu u proenje hrane. Na to Soreyya ree: Voleo bih da je ovaj monah moja ena ili bar da moja ena ima telo kao njegovo! I na te rei on se pretvori u enu. Toliko se bio zaprepastio, da odjuri glavom bez obzira i zaputi se ka gradu Takkasili. Njegov prijatelj uzalud ga je traio, ali od njega nije bilo ni traga ni glasa. Soreyya (sada ena) ponudi svoj prsten nekim ljudima i oni je od vezoe do Takkasile. Kada su stigli, obavestie nekog imunog mladia o lepoj devojci koju su dovezli u grad. Posle izvesnog vremena, ovaj je oeni i sa njom je imao dva sina. Tako je Soreyya-ena sada imao etiri sina, jer je iz prethodnog braka, kao mukarac, imao jo dva. Jednog dana je neki trgovac iz Soreyye poslom stigao u Takkasilu. I Soreyya ga pozva k sebi, zato to je prepoznala svog starog prijatelja. No, naravno, on nije imao pojma ko je ona. Tako se raspitivala nadugako i nairoko o svojoj prethodnoj porodici i starim prijateljima. Trgovac joj onda ispria i o oveku koji je nestao, a ona mu otkri svoj identitet i ispria ta se sve dogodilo. Trgovac je posavetova da zatrai oprotaj od monaha. Tako Mah-Kayana bi pozvan u njezinu kuu i ona ga poslui hranom. ena objasni ta se sve izdogaalo i izvini se. Onda monah ree: Ustani, opratam ti. Na to se ona ponovo pretvori u mukarca. Ali neprestano je razmiljao kako je mogue da tokom jednog i vota njegovo telo dva puta promeni pol, ima decu i sa mukarcem i sa enom, sve dok mu se sve to nije toliko smuilo, da odlui da se zamonai. Ljudi su ga esto zapitkivali koja dva sina vie voli, one koje je dobio kao otac ili kao majka. Uvek je odgovarao da su mu miliji sinovi koje je rodio. Toliko esto su ga to pitali da se oseao posramljen i gne van. Otuda se osamio i marljivo meditirao o prolaznosti tela. Uskoro je postao probuen. Kada bi mu sada postavili isto pitanje, rekao bi da ne osea naroitu naklonost ni prema jednom od sinova. Ljudi su mislili da ne govori istinu i upitae Budu. Ali im je on potvrdio da Soreyya ne lae. Sada je on arahant i njegov dobro usmeren um doneo mu je blagodet koju mu ni otac ni majka ne mogu podariti.

4

4. CVETOVI Puppha vaggo

KO E RAZUMETI OVAJ SVET?

44. Ko da razume ovu zemlju, svet boga Jame i sve druge svetove nebeske, ko rei Dhamme, dobro odabrane, kao to cvear znalaki odabira cvetove. 45. Marljiv uenik e razumeti ovu zemlju, svet boga Jame, i sve druge svetove nebeske, tako i rei Dhamme, dobro odabrane, kao to cvear znalaki odabira cvetove. 44. Ko ima pathavi viessati, yamaloka a ima sadevaka, ko dhammapada sudesita, kusalo puppham iva paessati. 45. Sekho pathavi viessati, yamaloka a ima sadevaka, sekho dhammapada sudesita, kusalo puppham iva paessati. Kometar Grupa monaha pratila je Budu do nekog sela i potom se vratila u mana stir. Onda krenue da razgovaraju o tom putu. Detaljno su raspravljali o terenu: je li ravan ili brdovit, da li je zemlja glinovita ili peskovita i tako dalje. Tako je to potrajalo sve dok Buda nije stigao, a kad je uo ime se zabavljaju, opomenuo ih je da je bolje da se skoncentriu na svoje telo. On im ree da je zemlja neto izvan njih, a da bi trebalo da istrauju sopstveno telo i zaista razumeju kakvo je ono. Jer kroz razumevanje svog tela u stanju smo da razumemo itav svet.

46

Rei mudrosti

POPUT PRIVIDA JE OVO TELO

46. Shativi da je telo ovo poput pene, prozrevi sav taj privid, i primamljive zamke Zlog, uini sebe nevidljivim za Kralja smrti. 46. Phepama kyam ima, viditvmaridhamma abhisambudhno, hetvna mrassa papupphakni, adassana maurassa gahe. Komentar Neki monah dobio je objekat meditacije od Bude, otiao u umu i mar ljivo vebao. Ali zbog neega je slabo napredovao i time nije ba bio zadovoljan. Zato krete na put, kako bi se opet posavetovao sa Budom i zamoli ga da mu da drugi objekat meditacije. Usput je ugledao fatamorganu i shvatio da je to samo iluzija. To ga je navelo na pomisao da je i njegovo telo isto takav jedan privid. Fokusirao je um na taj uvid i nastavio da meditira. Kasnije otide do reke, blizu vodopada, da se okupa i na njenoj po vrini ugleda penu, praznu i kratkotrajnu. To mu je pomoglo da jo vie produbi uvid u nepostojanu prirodu svoga tela. Na kraju mu se Buda prikazao i rekao da nastavi da meditira sa tim objektom. Monah je tako postao arahant i umakao kralju smrti zauvek.
HEDONISTE SMRT LAKO POKOSI

47. Ko samo cvetove sakuplja, uma jedino njima opsednutog, toga smrt hitro odnese, ko usnulo selo nenadana poplava. 47. Pupphni heva painanta bysattamanasa nara, sutta gma mahogho va mau dya gahati. Komentar Cvetovi ovde oznaavaju zadovoljstva ula. Tako e onoga ko samo njih sakuplja, to jest samo juri za ulnim zadovoljstvima, odneti smrt, ba kao i armiju kralja Kosale u sledeoj prii. Pasenadi, kralj Kosale, zamolio je Skyane (pleme u kojem je ro en Buda) da mu jednu od svojih keri daju za enu. Ali mu oni poslae ker kralja Mahnme i jedne od njegovih robinja. Ne znajui za nje 47

Dhammapda

zino poreklo, kralj Pasenadi je uze za enu i ona mu ubrzo rodi sina po imenu Viddabha. Kasnije je Viddabha otkrio da mu je majka ki robinje, te da i on sam nije tako visokog roda kao to je mislio. To ga je ispunilo ogromnom mrnjom prema Skyanima. Kada je na prestolu nasledio svog oca, objavio im je rat, osvojio njihovu teritoriju i skoro ih sve poubijao. Vraajui se iz ratnog pohoda, kralj i njegova vojska ulogorie se na obali reke. Iste noi bila je provala oblaka i ogromna rena bujica pone se Viddabhu i celu njegovu armiju sve do okeana. Kad Buda u ta se dogodilo, izrekao je ove stihove.

HEDONISTI UMIRU NEZASITI

48. Ko samo cvetove sakuplja, uma jedino njima opsednutog i nikad zadovoljen, takav brzo u vlast smrti pada. 48. Pupphni heva painanta bysattamanasa nara atitta eva kmesu antako kurute vasa Komentar U Svatthiju je ivela ena po imenu Patipik Kumri. Bila je vrlo estita i velikoduna. Davala je hranu onima u nevolji i uopte gledala da svakome pomogne. Poto se seala svog prethodnog ivota, kada je bila jedna od ena boanstva Mlabhri na Tvatimsa nebu, nadala se da e se zahvaljujui svojim dobrim delima ponovo tamo roditi. Tako, jednoga dana se razbole i ubrzo potom preminu. I kao to je prieljkivala, zaista se preporodila na Tvatimsa nebu. Ostalim bo govima tamo ona nije nedostajala, jer je sto godina u svetu ljudi tek jedan jedini dan na Tvatimsi. Kada je ugledae, pitali su je gde se to bila izgubila itavo prepodne. A ona im onda ispria celu priu o svom prethodnom ivotu. Kada je Buda uo da je Patipuik umrla, objasnio je koliko je ivot kratak. I pre nego to bia uspeju da zadovolje e svojih ula, smrt ih odnosi.

48

Rei mudrosti

NE POVREUJ BILO KOGA

49. Kao to pela uzme nektar i odleti sa cveta ne pokvarivi mu ni boju ni miris, isto tako i utljivi mudrac treba da, prosei hranu, kroz selo proe. 49. Yath pi bhamaro puppha vaagandha ahehaya, paleti rasam dya eva gme mun are. Komentar Ova strofa govori o praksi budistikih monaha da svoj jedini obrok na dan obezbede prosei hranu od kue do kue. Ba kao to pele idu od cveta do cveta i uzimaju njihov sok, a da ga ne otete, tako i monasi treba da budu umereni i malim zadovoljni, ne uzimajui ni od koga previe. Pria koja ide uz ove stihove kae da je u nekom selu iveo veoma bogat, ali krt brani par. Jednoga dana pravili su palainke, ali da ne bi morali da ih dele sa bilo kime, radili su to u potaji. Buda je svojim duhovnim okom to video i poslao Moggallnu, jednog od svojih glav nih uenika, do njihove kue. Ovaj doe pred kuu i tu zastade. Videvi monaha, domaini su pokuali da mu naprave sasvim malu palainku i tako ga se otarase, ali koliko god malo da su testa sipali u tiganj, uvek bi ono naraslo toliko da bi ga sasvim ispunilo. Poto im je to bilo previe, probali su da mu daju jednu od ve gotovih palainki. Ali one kao da su se sve slepile i jedino su mogli da ih uzmu sve zajedno. Na kraju mu dadoe celu iniju sa svim palainkama. Moggallna ih na to pozva da posete Budu. Tako oni ponesoe pa lainke Budi i njegovim monasima. Kad su stigli, Uitelj im je odrao govor o velikodunosti, posle kojeg i mu i ena dostigoe prvi stupanj probuenja.
NE OSVRI SE NA POGREKE DRUGIH

50. Ne obaziri se na tue greke, ta drugi uradi ili ne, ve dobro osmatraj samo ono to sam ini ili ne ini. 50. Na paresa vilomni, na paresa katkata, attanova avekkheyya, katni akatni a.

49

Dhammapda

Komentar U Svatthiju je nekada ivela ena koja je bila sledbenica askete Pthike. Svi njeni prijatelji i susedi su bili Budini sledbenici, pa je i ona sama e sto elela da ode u manastir i uje Budine govore. Ali Pthika bi je uvek spreio da to i uini. Zato, umesto toga, pozvala je Budu u svoj dom na obrok. Doao je u pratnji grupe monaha i posle obeda je poduio. Bila je vrlo impresionirana njegovim reima i toliko srena da je uzviknula: Odlino reeno! Pthika je to uo u susednoj sobi i veoma se razljutio. Smesta je napustio kuu, proklinjui i enu i Budu. Domaica je time bila krajnje iznenaena. No Buda je posavetova da se ne obazire mnogo na kletve drugih, ve da bude jedino sabrana na sopstvena dobra i loa dela. Na kraju posete je dostigla prvi stepen probuenja.
PRAKSA JE MNOGO BOLJA OD PRAZNE PRIE

51. Ba kao divan cvet aren, ali bez ikakvog mirisa, takve su, jalove, i dobre rei onoga ko po njima ne postupa. 52. Ba kao divan cvet aren i prekrasnog mirisa, takve su, plodne, i dobre rei onoga ko po njima postupa. 51. Yathpi ruira puppha, vaavanta agandhaka, eva subhsit v, aphal hoti akubbato. 52. Yathpi ruira puppha, vaavanta sugandhaka, eva subhsit v saphal hoti kubbato. Komentar Budin nezareeni uenik po imenu hattapni bio je dostigao drugi stupanj probuenja. Jednom, dok je sluao Budin govor, u manastir je doao kralj Pasenadi. hattapni nije ustao, jer iskazujui potovanje prema kralju, pokazao bi nepotovanje prema Budi. Kralj je time bio veoma pogoen, smatrajui da ga je njegov podanik uvredio. Ali Buda je objasnio kralju o emu se zapravo radi. Kralja je to veoma impresio niralo i zamolio je hattapnija da njegove dve kraljice poduava Dha mmi. On je to odbio, objanjavajui da nije u redu da laik poduava, ukoliko ve postoje monasi koji su mnogo bolje upueni. Onda je Buda odredio nandu da ih poduava. Posle izvesnog vre mena, upitao ga je kako kraljice napreduju. nanda odgovori da kralji 0

Rei mudrosti

ca Mallik ui veoma brzo i ozbiljno, a da kraljica Vsabha Khattiy ne posveuje mnogo panje onome to on govori i otuda ni ne napreduje. Buda na to odgovori ovim stihovima, ukazujui da oni koji marljivo ue, a potom i primenjuju ono to su nauili, mogu imati velike koristi od Dhamme. I samo kada su nae rei i dela u saglasju, tada one imaju teinu i tada smo nalik divnom cvetu zanosnog mirisa.

MNOGO DOBRA TREBA UINITI

53. Kao to se od hrpe cvetova mnogo venaca isplesti moe, tako i mnogo dobrih dela od ivota nainiti, kad se jednom rodimo. 53. Yathpi puppharsimh, kayir mlgue bah, eva tena maena, kattabba kusala bahu. Komentar Komentar uz ovu strofu sadri uvenu priu o najveoj Budinoj dobro tvorki Viskhi. Bila je udata za Puavaddhana, sina Migre, imunog oveka iz Svatthija. Jednom kada je njen svekar ruao, pred kuom se pojavio monah u pronji hrane, ali ga je Migra potpuno ignorisao. Na to Viskh ree monahu: Oprostite, potovani gospodine, moj svekar jede jedino ustajalu hranu. Ovo je Migru veoma razljutilo. Ali mu ona objasni da on sada samo anje plodove svojih dobrih dela iz prethodnih ivota, ali da ne stie bilo kakve zasluge u ovome. Zato je ona govorila o ustajaloj hrani. Migra shvati o emu mu govori i pozva Budu i njegove monahe na obrok. Tako je posle jela Migra sasluao Budin govor (ali stojei sa kriven iza zavese, jer je bio sledbenik nekog uitelja koji mu je zabranio da izlazi pred Budu). Poto je govor bio zavren, Migra dostie prvi stupanj probuenja. Bio je veoma zahvalan Viskhi i govorio je svima da mu je ona kao majka. Jednom kada je ila u manastir, Viskh je ponela ogrta ukraen dragim kamenjem. Dala ga je svojoj pratilji da ga nosi, ali ga je ona za boravila u manastiru. Poto se ve tako desilo, Viskh poele da poklo ni ogrta monasima, ali su oni to odbili. Zato je pokuala da ga proda, a dobijeni novac pokloni manastiru. Ali ogrta je bio toliko skupocen da se kupac nije naao. Na kraju ga je Viskh na simbolian nain kupila za samu sebe i od tog novca izgradila uveni manastir. 1

Dhammapda

Viskh je bila veoma srena, sve njene elje bile su ispunjene. Buda joj je ovim stihovima objasnio da ona ima snaan poriv da ini dobra dela, da ih je mnogo uinila u prolosti i da e ih jo mnogo uiniti, ba kao to je od hrpe cvetova mogue napraviti mnogo lepih venaca.
SNAGA MORALA JE NEZAUSTAVLJIVA

54. Miris sandalovine, tagare i jasmina ne ide protiv vetra. Ali miris vrline se iri svuda. Dobar ovek proima svako mesto. 55. Postoji miris sandalovine, tagare, lotosa i jasmina, sve njih, ipak, nadmauje miris vrline. 54. Na pupphagandho paivtameti, na andana tagaramallik sataa gandho paivtameti, sabb dis sappuriso pavyati. 55. andana tagara vpi uppala atha vassik, etesa gandhatna slagandho anuttaro. Komentar Potovani nanda je jednom sedeo i meditirao, kontemplirajui pro blem mirisa. Svaki poznati miris, parfema, cvetova, mirisnog korenja i slinog, uvek ide tamo kuda ga vetar nosi. Nije znao za miris koji moe da se iri uz vetar. Postoji li takav miris? Na kraju je upitao Budu, a ovaj mu ree da postoji jedan takav. Osoba koja uzme kao utoite Budu, Dhammu i Sanghu, pridrava se pravila morala, dareljiva je, razvija u sebi vrlinu i zaista je vredna svake hvale. Miris ili reputacija takve osobe iri se nadaleko, na sve strane, niz vetar i uz vetar. Ona je svuda dobro poznata i ljudi ne tede rei hvale za nju.
MORAL JE NAJBOLJI MIRIS

56. Slabaan je miris tagare, miris sandalovine, nenadmaan je miris vrline, dosee do bogova samih. 56. Appamatto aya gandho, yvya tagaraandana, yo a slavata gandho, vti devesu uttamo. 2

Rei mudrosti

Komentar Jedan od Budinih glavnih uenika, potovani Mah-Kassapa, otide do grada Ragahe u proenje hrane. eleo je da prui priliku nekom siro manom oveku da daruje hranu i stekne zasluge. Sakka, kralj bogova vide to, pa uze na sebe lik nekog starog i si romanog tkaa i zajedno sa svojom suprugom Sutom takoe doe u Ragahu. Potovani Mah-Kassapa stade pred njihova vrata i Sakka mu napuni iniju vrlo ukusnim pirinem i karijem. Mah-Kassapa po misli da to ne moe biti siromaan ovek, jer kako bi on mogao sebi priutiti tako dobru hranu? Kad je malo bolje pogledao, shvatio je da su to Sakka i njegova supruga Sut. Kad ih je upitao, priznadoe mu i re koe da su i sami nekada bili veoma siromani, te da nisu imali dovoljno prilika da daruju hranu i tako nisu akumulirali dovoljno zasluga. Monasi kasnije upitae Budu kako je Sakka znao da je Mah-Kas sapa toliko moralno ista osoba, da svaki dar njemu dat donosi ogromne zasluge. Buda im odgovori ovim stihovima, govorei da je slava MahKassapine vrline dosegla ak i boanske svetove.
PUT ARAHANTA NE OSTAVLJA TRAG

57. Do onih koji su savreni u moralu, uvek paljivi, potpunim znanjem osloboeni, Mra put ne nalazi. 57. Tesa sampannaslna, appamdavihrina, sammada vimuttna, mro magga na vindati. Komentar Monah po imenu Godhika marljivo je meditirao na Isigili planini, u okolini Ragahe. Ali kad god bi napravio napredak u koncentraciji, iznenada bi se ozbiljno razboleo, to je uticalo na njegovu dalju sposob nost da meditira. Kad bi se oporavio, uvek je nastavljao da veba. Na kraju je odluio da uprkos svim preprekama ide putem arahan ta, pa makar na njemu i umro. Tako, koncentriui se bez prekida na bol, pribliio se svom cilju. Onda odlui da sam sebi prekrati ivot i u tom trenutku dostie konano probuenje. Mra je potom pokuao da ustanovi gde se Godhika preporodio, ali nigde nije mogao da ga prona e. Zato ode i upita Budu gde je sada njegov uenik. Na to Buda potvrdi da je Godhika sada arahant i time izvan domaaja gospodara smrti. 53

Dhammapda

MUDRAC

58. Kao to na ubretu, kraj puta baenom, moe izrasti lotos, divnog mirisa i blistav 59. isto tako meu neznalicama, zaslepljenom svetinom uenik istinski i potpuno Probuenoga blista mudrou svojom. 58. Yath sakrahnasmi, uhitasmi mahpathe, paduma tattha yetha, suigandha manorama 59. eva sakrabhtesu andhabhte puthuane, atiroati paya sammsambuddhasvako. Komentar U gradu Svatthi ivela su dva prijatelja, Sirigutta i Garahadinna. Siri gutta je bio Budin uenik, a Garahadinna sledbenik nigahi, ainskih golih isposnika. Garahadinna je uvek nagovarao svog prijatelja da i on prie nigahama. Hvalio se da oni znaju sve o prolosti, sadanjosti i budunosti. I tako Sirigutta jednom pozva prijateljeve uitelje u svoju kuu. Iskopao je duboku rupu, ispunio je dopola raznim otpacima, a od gore prekrio liem. Iznad rupe je postavio sedita za uitelje, okaena na kanap. Nighante dooe i kad su seli, konopac pue, a oni upadoe u onu rupu. Sirigutta ih upita kako se dogodilo da znaju sve o budunosti, a nisu znali da e upasti u ono ubre. Nisu umeli da mu odgovore i pobegoe iz kue postieni. Garahadinna je bio strano ozlojeen zbog ovoga i smiljao je kako da se osveti prijatelju. Zato je pozvao Budu i njegove monahe u svoju kuu na obrok. I on je iskopao rupu, napunio je uarenim ugljevljem i prekrio prostirkama. Ali kada je Buda uao i seo na njih, ugljevlje nestade i umesto njega iz one rupe se pojavie veliki cvetovi lotosa. Garahadinnu uhvati panika. Poto je bio ubeen da Buda nee po loiti test, nije ni pripremio bilo kakvu hranu. Ali kada je uao u kuhi nju, na stolovima se niotkuda odjednom pojavilo mnogo hrane i on je poslui Budi i ostalim monasima. Posle ruka, Buda je poduio dva prijatelja Dhammi i to vrlo po stupno. Na kraju izlaganja obojica dostigoe probuenje.

4

5. BUDALE Bla vaggo

DUGA JE SASRA ZA NEUKOG

60. Duga je no budnome, dug je put umornome, duga je sasra neznalicama, slepim za istinu Budnih. 60. Dgh garato ratti, dgha santassa yoana, dgho blna sasro, saddhamma avinata. Komentar Jednom je Pasenadi, kralj Kosale, u gradu video neku lepu devojku i istog trenutka se zaljubio u nju. Kasnije je ustanovio da je ve udata, te je njezinog mua zaposlio u svojoj palati. I tako je jednog dana mladia poslao u vanu misiju. Ree mu da sakupi lotosove cvetove i crvenu zemlju iz podzemnog sveta i da se istog dana vrati u grad. Naravno, mislio je da mladi nee uspeti da obavi zadatak i zato se nikada nee usuditi da se vrati u grad. I tako bi udovica pripala njemu. Mladi krete na put. Usput je hranu koju je poneo podelio sa ne kim putnikom kojeg je sreo. Zatim je ostatak bacio u reku i obratio se duhovima zatitnicima reima da zasluge za to to je putniku dao hranu deli sa njima. Duhovi zatitnici reke mu potom donesoe cvetove i zemlju iz donjeg sveta. Mladi se odmah vrati u grad, ali kapije behu zatvorene, jer je kralj u strahu da bi mladi ipak mogao izvriti svoj zadatak na vreme, naredio da se zatvore ranije. I tako on spusti one cvetove na tlo, povikom objavi da je izvrio misiju, te otide u manastir u etavani da prenoi. Kralja je opsedala udnja za mladom enom, tako da te noi nije mogao da zaspi. Onda je u neko doba zauo udne zvukove. Ujutro otide do Bude da pita kakvi bi to zvuci mogli biti. Buda mu ree da su to jauci oveka koji je udeo za tuom enom, a sada je na mukama u istilitu, te pred njega izvede onog mladia. Kralju odjednom sinu koliko se budalasto poneo, te pomisli koliko je duga no onome koga savest mui, a koliko li je tek dug boravak u istilitu. U istom trenutku i onaj mladi pomisli koliko je dug put za umornoga. A Buda im na to 

Dhammapda

gornjim stihovima ree da je od svega toga dua sasra za one koji su nepromiljeni i ne poznaju Dhammu.
IZBEGAVAJ DRUTVO BUDALA

61. Ako ne nae druga sebi ravna ili boljeg, sam nastavi put; sa budalom druenja nema. 61. arae ndhigaheyya, seyya sadisamattano, ekaariya daha kayir, natthi ble sahyat. Komentar Potovani Mah-Kassapa je jednom boravio u okolini Ragahe. U to vreme imao je dva mlada monaha uza sebe. Jedan od njih je bio veoma dobar, marljiv, pun respekta za uitelja i posluan, dok je drugi bio lenj, bez potovanja i tvrdoglav. Kada bi Mah-Kassapa kritikovao loeg monaha, ovaj bi se nalju tio. Jednoga dana otiao je u selo da isprosi hranu i slagao je da mu je uitelj bolestan. Tako je dobio vrlo dobru hranu. No monah je sam pojede i vratio se Mah-Kassapi sa praznom inijom. I opet dobi grdnju, zbog onoga to je uradio. Ali umesto da se pokaje, jo vie se razbesneo. Sutradan, dok je Mah-Kassapa bio u proenju hrane, mladi mo nah porazbija sve stvari i zapali manastir. Kad je Buda uo za ovo, izgovorio je gornju strofu, jer bi Mah-Kassapi bilo bolje da ivi sam, nego da ostane u drutvo takve budale.
NI JA SAM NISAM SVOJ

62. Sinovi su moji, imanje je moje, to budalu mui; on sam nije svoj, pa kako bi to bili sinovi, kako imanje? 62. Putt matthi dhanammatthi, iti blo vihaati, att hi attano natthi, kuto putt kuto dhana? Komentar U gradu Svatthi iveo je davno jedan bogat, ali vrlo krt ovek. I po red sveg imetka, nije nita davao da bi pomogao siromanima. A pre nego to je umro, u bati je zakopao pet upova zlata i nita o tome nije 56

Rei mudrosti

rekao svojim sinovima. Zatim se ponovo rodio u selu prosjaka blizu Svatthija. Od trenutka kada ga je majka rodila, sume novca koju bi prosjaci isprosili su se naglo umanjile. Zato oni odluie da to dete ve rovatno donosi nesreu i oterae iz sela i njegovu majku i njega. I tako su njih dvoje nastavili da prose sami za sebe. Kad god bi majka prosila sama, sakupila bi koliko i ranije, ali kada bi i deaka povela sa sobom, ne bi dobila nita. Tako, kada je malo poodrastao, majka ga je slala da sam prosi. On je tumarao Svatthijem i jednoga dana uao je u svoju nekadanju kuu. Njegov nekadanji sin ga se uplai i naredi slugama da ga izbace napolje. Buda se sluajno naao u blizini i vide ta se dogaa, pa mu ree da je mladi prosjak niko drugi do njegov pokojni otac. Sin nije poverovao u to, te Buda ree deaku da pokae gde je zakopao zlato. Tek kada je ovaj to i uinio, sin prihvati istinu i postade Budin sledbenik.
MUDRA BUDALA

63. Budala koji zna da je budala, barem po tome je mudar, budala koji sebe mudrim smatra, zaista je budala. 63. Yo blo maati blya, paito vpi tena so, blo a paitamn, sa ve blo iti vuati. Komentar Grupa Budinih sledbenika jednom je krenula u manastir da uje govor o Dhammi. Usput su se dva lopova umeala meu njih. Kada su stigli, jedan od njih bio je zaokupljen kraom, pa nije ni obraao panju o emu Buda govori. Drugi je meutim sluao i razumeo pouku, te od mah prestade da krade. Kada su se vratili kui, prvi je ismevao drugog: Ba si glup, nita nisi uspeo da donese! Ja sam pametan, jer sam ukrao mnogo stvari. Drugi lopov onda ode do Bude i ispria mu ta se dogodilo. Uitelj mu je ovom strofom objasnio ko je prava budala.

57

Dhammapda

BUDALA NE MOE DA RAZUME ISTINU

64. Ako budala i ceo ivot sa mudracem provede, nimalo ne okusi Istinu, kao ni kaika supu. 64. Yvavampi e blo, paita payirupsati, na so dhamma vinti, dabb sparasa yath. Komentar Bio je neki prilino neuk, ali tat monah po imenu Udyi. Voleo je da sedi na mestu sa kojeg su najbolji uitelji poduavali. Jednom ga je tako videla grupa putujuih monaha i pomislie da je veoma uen, te mu po stavie nekoliko pitanja o Dhammi. Ali Udyi nije mogao da odgovori, jer on zapravo nije nita ni znao o Uenju. Monasi ostadoe u udu da neko ko ivi blizu Bude toliko dugo jo uvek ima tako malo znanja. Na to im Buda izree ove stihove.
MUDROM JE LAKO DA RAZUME ISTINU

65. Ako razuman oveka makar i nakratko sa mudracem bude, on odmah okusi Istinu, kao i jezik ukus supe. 65. Muhuttamapi e vi, paita payirupsati, khippa dhamma vinti, ivh sparasa yath. Komentar U gradu Pveyyaki ivela je grupa mladih prijatelja. Jednom oni odoe u umu na izlet i povedoe sa sobom kurtizanu. I dok su posle dobrog obroka legli da malo odspavaju, kurtizana pobee sa njihovim novcem. Kad su se probudili, dadoe se u potragu za njom. Tumarajui tako kroz umu, odjednom nabasae na Budu. Obustavie potragu i sedoe da uju ta Buda ima da im kae. Kad je poduka bila gotova, svi do jed noga su zatraili da budu primljeni u monaku zajednicu, te kretoe za Uiteljem do manastira. Marljivo su vebali i uskoro, dok je Buda opet jednom prilikom poduavao, postadoe probueni. Neki drugi monasi bili su zapanjeni da je mogue dostii probuenje tako brzo. Buda im je to objasnio ovom strofom.

58

Rei mudrosti

GORAK JE PLOD ZLODELA

66. Budale, bez imalo mudrosti, sami su sebi najvei neprijatelji, zbog zlodela njihovih, gorki ih plodovi ekaju. 66. aranti bl dummedh, amitteneva attan, karont ppaka kamma, ya hoti kaukapphala. Komentar Bee neki ovek po imenu Suppabuddha. U jednom od svojih prethodnih ivota ubio je jednu kurtizanu i ona se zavetovala da e mu se osvetiti. Takoe, u nekom ranijem ivotu jednom je pljunuo na duhovnog oveka. Kao posledicu ovako tekih dela, rodio se kao leprozan. No, jednom je sluao Budin govor, vrlo brzo razumeo njegovo Uenje, te ga je sledio do manastira. Sakka, kralj bogova, poele da ga iskua, te se pojavi pred njim i ree: Ti si jako siromaan. Ako se odrekne Bude, dau ti sve blago ovoga sveta. Ali Suppabuddha odgovori da je on zapravo izuzetno bo gat ovek jer ima poverenje u Budu i njegovo uenje. Kada je Sakka ovo ispriao Budi, on je rekao da sada stotinu Sakka ne moe da skrene Suppabuddhu sa pravog puta. Na povratku iz manastira, Suppabuddhu je presreo neki zao duh u stvari ena koju je ubio u prethodnom ivotu i ubio ga. Na pitanje monaha gde se Suppabuddha preporodio, Buda im odgovori da je to na Tvatimsa nebu. i nei loa dela tokom nekoliko ivota, akumulirao je mnogo loe kamme i to mu je donelo mnogo bola i patnje. Ali su uvidom u istinu u ovom ivotu sve te neistoe u njemu bile uklonjene.
LOA DELA DONOSE GORAK PLOD

67. Ono to kad je uinjeno donosi kajanje, ono iji plod lice suzama oblije, takvo delo nije dobro initi. 67. Na ta kamma kata sdhu, ya katv anutappati yassa assumukho roda, vipka paisevati. Komentar Neki lopovi su jednom sedeli na polju i delili svoj plen. No, sluajno su za sobom ostavili jednu vreu sa novcem. Neto kasnije, na isto to polje doao je seljak i poeo da ga ore. Buda u pratnji nande je tuda pro 59

Dhammapda

lazio i ree: nanda, pogledaj tu zmiju otrovnicu! Na to mu nanda odgovori: Da, potovani gospodine, to je zaista jedna veoma otrovna zmija. Seljak postade znatieljan o emu to njih dvojica razgovaraju i otide na mesto na koje su pokazivali. Tu pronae vreu punu novca i ponese je sa sobom. No, ljudi koji su bili opljakani takoe su, pratei tragove lopova, doli na istu tu njivu i kad videe tragove onog seljaka, krenue za njim. Poto su kod njega nali deo svog novca, odvedoe ga kod kralja, koji naredi da se seljak pogubi. Na putu ka gubilitu jadni ovek je neprekid no ponavljao rei koje su izgovorili Buda i nanda. Ovo je tamniarima bilo neobino i odvedoe ga natrag do kralja, a ovaj odvede seljaka pred Budu. Kad je saznao ta se dogodilo toga jutra, kralj oslobodi seljaka reima da bi bio pogubljen da nije pozvao kao svog svedoka Budu. Na to Buda odvrati stihovima o tome da mudar ovek ne ini ono zbog ega bi kasnije mogao da zaali.
NEMA KAJANJA NAD DOBRIM DELIMA

68. Ono to kad je uinjeno ne donosi kajanje, ono iji su plod radost i srea, takvo delo initi treba. 68. Taa kamma kata sdhu, ya katv nnutappati yassa patto sumano, vipka paisevati. Komentar U Ragahi je iveo prodavac cvea po imenu Sumana. Zadatak mu je bio da svako jutro kralja Bimbisru snabdeva sveim cvetovima jasmi na. Jednoga dana je na putu ka palati sreo Budu i grupu njegovih ueni ka kako idu u proenje hrane. Osetio je snanu elju da cvetove koje je nosio kralju pokloni Budi. Kratko se predomiljao, a onda odlui da to i uini, pa makar ga kralj kaznio ili moda ak i osudio na smrt. Tako i uini i to ga ispuni beskrajnim zadovoljstvom. Kada je Bimbisra uo ta se dogodilo, bio je izuzetno srean zbog onoga to je Sumana uinio. Pohvalio ga je zbog tolike predanosti i bo gato ga nagradi. Potovani nanda kasnije upita Budu koji e rezultat Sumana imati za to to je uinio. Buda mu potvrdi da se Sumana vie nee preporoditi ni u jednom od niih svetova i da e u bliskoj budu nosti dostii stupanj arahanta. 60

Rei mudrosti

GORINA DOLAZI POSLE SLASTI

69. Kao med slatko je zlodelo, dok ne donese plod, al kada dozre, tad budala krene da narie. 69. Madhuv maati blo, yva ppa na paati, yad a paati ppa, blo dukkha nigahati. Komentar U gradu Svatthi ivela je lepa devojka po imenu Uppalava. Glas o njenoj lepoti proirio se nadaleko, tako da su joj dolazili mnogi prosci iz okoline i iz daleka. Meu njima je bio i njen srodnik Nanda, koji se jako zaljubio u nju. No, ona je odluila da se ne udaje ni za jednog od njih i umesto toga postade monahinja. Jedne veeri, poto je upalila lampu, vebala je tako to je odravala svoj um skoncentrisan na pla men pred sobom. Na taj nain um joj postade slobodan i ona dostie stupanj arahanta. Kasnije se nastanila u umi i tu ivela u osami. Onda jednog dana Nanda doe do njene kolibe i poto nje nije bilo, sakri se ispod leaja. Odluio je da je ima makar na silu, ako ne pristane da se uda za njega. Kada se Uppalava vratila, on izae iz svog skrovita. Videvi ta smera, pokuala je da ga upozori na posledice ovakvog postupka, ali je on vie nije sluao i silovao ju je. I zaista je zbog toga morao dugo da pati. Kada je Buda uo ta se dogodilo, ispriao je Pasenadiju, kralju Kosale, o opasnostima sa kojima se suoavaju monahinje koje ive same u umi. Kralj onda podie manastir unutar gradskih zidina i od tog doba monahinje su ivele samo u gradu.
ASKEZA BEZ MUDROSTI JE BEZVREDNA

70. Mesec za mesecom moe budala jesti tek vrhom travke, al ni esnaestinu vredan nije onog ko Istinu prozre. 70. Mse mse kusaggena, blo bhueyya bhoana, na so sakhtadhammna, kala agghati soasi. Komentar U Svatthiju je u nekoj imunoj porodici iveo mladi po imenu am buka. Imao je krajnje neobine navike. Spavao je iskljuivo na podu i 61

Dhammapda

nekada jeo sopstveni izmet. Kada je odrastao, roditelji ga poslae da ivi meu asketama, ali ak i oni su bili zgaeni nad onim to radi i oterae ga. Potom je iveo sam u umi. Tokom dana stajao bi na jednoj nozi (govorio je da je suvie teak zemlji da ga nosi) i otvorenih usta (hvalio se da ivi samo od vazduha). Takoe je tvrdio da nikada niti sedi, niti spava. Ali bi ipak preko noi legao na pod i jeo sopstveni izmet. Mnogi ljudi poee da sebe smatraju njegovim sledbenicima, te su mu donosili hranu i darove. Ali on ne bi nita uzimao, sem to bi pone kad od ponuene hrane uzeo koliko na vrh travke i to pojeo, to je u to vreme bila jedna od asketskih praksi. I tako je proiveo mnoge godine. Jednom je putujui od mesta do mesta Buda doao do njega i za molio ga da tu prenoi. ambuka mu dopusti da spava u oblinjoj pe ini. Tokom te noi mnoga boanstva i natprirodna bia dola su da iskau potovanje Budi. ambuka je to video i ujutru ga upita ta je to bilo. Kad mu Buda objasni da su ta bia boanstva, ambuka je bio ve oma impresioniran. Ree Budi da mora da je veoma svet ovek, jer iako je on proveo godine stojei na jednoj nozi i jeo samo vazduh, nijedno boanstvo nikada nije dolo da mu se pokloni. Buda na to odgovori da vrlo dobro zna gde ambuka nou spava i ta jede. Rekao je da zna da je tokom jednog od prethodnih ivota spreio monaha da ide u proenje hrane, a da je hranu koja je po njemu bila poslata za tog monaha usput namerno bacio. Kao posledica takvih dela rodio se sa takvim udnim navikama. ambuka tada uvidi svoju greku i pokloni se Budi, a ovaj ga potom detaljno podui Dhammi. Na kraju ambuka postade arahant i jedan od Budinih monaha. Kada su kasnije stigli ambukini sledbenici, iznenadie se kad ugledae svog uitelja u drutvu sa Budom. ambuka im na to objavi da je sada lan Budine monake zajednice, a Buda im objasni da je mnogo vrednije razumevanje istine od slepog muenja tela.
LOA DELA DONOSE PLOD KAD DOZREJU

71. Nedelo ne donese plod odmah, kao i mleko to se odmah ne zgrua. Taj poar tinja u neznalici, nalik vatri pepelom zatrpanoj. 72. Sebi na tetu budala stie i znanje i slavu, jer mu u glavu udare, unutranju dobrotu unite.

62

Rei mudrosti

71. Na hi ppa kata kamma, sau khrava muati. ahanta blamanveti, bhasmahannova pvako. 72. Yvadeva anatthya, atta blassa yati, hanti blassa sukkasa, muddhamassa viptaya. Komentar Jednom su Moggallna i Lakkhana prosili hranu u Ragahi. U jed nom trenutku se Moggallna osmehnuo, ali nita nije rekao. Kada su se vratili u manastir, Lakkhana ga upita zato se nasmejao, a Moggallna odgovori da je na putu video duha. Buda ree da je i on sam video istog tog duha na dan svog probuenja. Taj duh je u jednoj od prethodnih eg zistencija bio imuni zemljoposednik. U blizini jednog od njegovih po lja iveo je jedan utihnuli Buda (paeka buddha) i ljudi koji bi ili da se poklone tome Budi morali su da preu i preko njegovog polja. Poto se plaio da e mu upropastiti letinu svuda unaokolo je zapalio vatru. Tako je utihnuli Buda morao da se skloni na neko drugo mesto. I zbog ovog to je uinio, imuni zemljoradnik se preporodio kao gladni duh. Potom Buda izgovori ove stihove, kao upozorenje da iako u vreme nedela moe izgledati da nema njihovih posledica, one e sigurno doi u budunosti. To to ispod pepela ne vidimo uareno ugljevlje, ne znai i da ga nema.
BUDALA UDI SA SLAVOM KOJA MU NE PRIPADA

73. Nezaslueno potovanje trai i naklonost meu monasima, stareinstvo u manastirima i ugled meu porodicama. 74. Nek i monasi i domaini misle da ja to uinih, nek se pokore volji mojoj, u svemu 73. Asanta bhvanamiheyya, purekkhraa bhikkhusu, vsesu a issariya, p parakulesu a. 74. Mameva kata maantu, gihpabbait ubho, mamevtivas assu, kikiesu kismii; iti blassa sakappo, ih mno a vahati.

63

Dhammapda

Komentar Domain itta je jednom sreo potovanog Mahnmu, jednog od prvih Budinih uenika. Kad je sasluao njegov govor, itta razumede Dhammu. Zbog toga je izgradio manastir u mango gaju i pozvao monaha po imenu Sudhamma da tu nae svoje stalno boravite. Jednoga dana potovani Moggallna i Sriputta dooe u taj ma nastir. Odrali su govor i poto ga je uo, itta dostie trei stupanj probuenja. On onda pozva Moggallnu i Sriputtu da sutradan dou u njegovu kuu da ih nahrani. Pozva i Sudhammu, ali ovaj odbi, rekavi da je to zato to je pozvan tek posle ove dvojice. itta ponovi svoj po ziv, ali ga Sudhama ponovo odbi. Meutim, sutradan je Sudhamma ipak doao do ittine kue. Pozvae ga unutra, ali on odbi, govorei da ide od kue do kue prosei hranu. Ali, kada vide ukusnu hranu koja je bila pripremljena za Moggallnu i Sriputtu, u njemu se razbukta zavist i bes i ree itti da vie ne eli da ivi u njegovom manastiru. Sudhamma potom otide do Bude i ispria mu ta se dogodilo. Ovaj mu ree: Uvredio si posveenog i velikodunog nezareenog sledbeni ka. Mora otii natrag i izviniti se zbog svoje greke! Sudhamma tako i uini, ali itta vide da on jo uvek ne shvata u emu je pogreio i odbi da primi izvinjenje. Sudhamma opet ode do Bude, koji ga prekori ovim dvema strofama i dodade: Ne sme se vezati za ovo ili ono boravite, za ovog ili onog svetovnjaka jer na taj nain gordost i zavist bujaju. Sudhamma se vrati do ittine kue, koji ovoga puta prihvati izvi njenje. Nedugo zatim, Sadhamma dostie probuenje.
PUT DO NIBBNE

75. Jedno je dobitak ovoga sveta, sasvim drugo put ka nibbni. Razumevajui to, neka se monah, uenik Budnoga, ne zanosi slavom, ve nek sebe u osami ustali. 75. A hi lbhpanis, a nibbnagmin. Evameta abhiya, bhikkhu buddhassa svako, sakkra nbhinandeyya, vivekamanubrhaye.

64

Rei mudrosti

Komentar U Svatthiju je iveo jedan nadaleko poznat ovek. Redovno je prino sio hranu monasima, a naroito potovanom Sriputti. Imao je sina po imenu Tissa. Kad mu je bilo sedam godina, deak je postao Sriputtin uenik. I tako, dok je iveo u etavana manastiru, rodbina ga je esto obilazila i donosila mu mnogo poklona. Uskoro se on zasiti tih poseta, te zatrai objekat meditacije od Bude i otide u drugi manastir, dublje u dungli. Tamo se ozbiljno posvetio vebanju uma. I kad god bi mu okolni seljani doneli hranu, on bi samo rekao: Neka svako od vas bude srean! Posle tri meseca ovako intenzivne meditacije, dostie stanje arahanta. Onda potovani Sriputta, Moggallna i drugi stariji mansi otidoe da posete Tissu. Seljani iskoristie priliku i zamole Sriputtu da ih po dui Dhammi, ali on predloi Tissi da govori umesto njega. Seljani nisu time bili zadovoljni, jer su do tada od njega uli jedino Neka svako od vas bude srean!, te su smatrali da on nije ba dobro razumeo Uenje. No, na molbu svog uitelja, Tissa ipak odra govor o tome kako iveti u miru i srei, koji potraja celu no. To je na seljane ostavilo snaan utisak. Jedni su se smatrali poastvovanima da pored sebe imaju tako mudrog monaha. Ali bilo je i onih koji su zamerali Tissi to im i ranije nije tako mudro govorio. Onda i Buda poseti isto selo i podseti okupljene koliko imaju sre e. Jer da nije Tisse, ni on, ni toliki drugi ugledni monasi moda nikada ne bi ni doli u njihovo selo. Seljani shvatie svoju dobru sreu i vie nisu raspravljali o tome ta je nekada bilo.

65

6. MUDRAC Paita vaggo

OKRUI SEBE MUDRIMA

76. Ko otrivatelja blaga gledaj, onoga ko ti mane vidi i na njih ti ukazuje. Sa takvim znalcem, sa takvim mudracem se drui. Iz takvoga drutva boljitak, a ne gubitak sledi. 76. Nidhnava pavattra, ya passe vaadassina, niggayhavdi medhvi, tdisa paita bhae, tdisa bhaamnassa, seyyo hoti na ppiyo. Komentar Siromaak po imenu Rdha iveo je u manastiru i obavljao fizike po slove kao to su sakupljanje lia, krenje ikare i slino. On je eleo da postane monah, ali monasi nisu eleli da ga prime u svoje redove. Jednog dana Buda vide da u Rdhi postoji potencijal da postane arahant, te pozva monahe i upita ih seaju li se bilo kakvih dobrih dela Rdhinih. Potovani Sriputta ree da mu je Rdha jednom ponudio pi rina. Buda nastavi pitanjem je li ispravno dobrotu uzvratiti primanjem tog oveka u monaku zajednicu i pokazati mu put oslobaanja patnje. I tako Rdha postade monah pod patronatom potovanog Sriputte. Stro go se pridravao uiteljevih poduka i vrlo brzo dostigao stanje probu enosti. Kad Buda u za to, objasnio je ovim stihovima da monah uvek mora biti paljiv u pridravanju uputstava koje mu daje njegov uitelj i ne sme se ljutiti ukoliko ga on nekad upozori na njegove mane.
RAZUMNOME DOBAR SAVET GODI

77. Neka te mudar uputi, podui, odvrati od loega; takav je zaista drag dobrima i mrzak loima. 77. Ovadeyynusseyya, asabbh a nivraye, satahi so piyo hoti, asata hoti appiyo.

66

Rei mudrosti

Komentar Bila dva monaha, Assai i Punabhasuk, koji su zajedno sa svojim uenicima iveli u selu Kgiri. Onda jednom poee u manastiru da sade drvee za svoju korist i kre neka druga monaka pravila. Otuda manastir postade suvie buan i nepogodan za duhovni rad. Kad Buda u za to, posla Sriputtu i Moggallnu da posavetuju te monahe. Posle opomene ova dva glavna Budina uenika, veina monaha promeni svoj nain ivota. Ali neki nisu time bili oduevljeni i vratie se ivotu domaina. Sve ove dogaaje Buda je prokomentarisao ovim stihovima, govo rei da je opomenu i uputstva lako dati onima koji su dobri, dok ravi ne vole da ih bilo ko savetuje.
NEGUJ PRIJATELJSTVO SA DOBRIMA

78. Ne drui se sa loim prijateljima, ne drui se sa zlim ljudima, drui se sa dobrim prijateljima, drui se sa najboljim ljudima. 79. Srean je onaj ko, jasnog uma, nae radost u Dhammi. Mudraca uvek ushiuje Dhamma to je poduavaju plemeniti. 78. Na bhae ppake mitte, na bhae purisdhame, bhaetha mitte kalye bhaetha purisuttame. 79. Dhammapti sukha seti, vippasannena etas. Ariyappavedite dhamme, sad ramati paitoo. Komentar Kralj Mah-Kappina je vladao zemljom Kukkuavati. Kada je jednom od nekih trgovaca uo o Budi i njegovom uenju, on i nekoliko njego vih savetnika smesta krenue za Svatthi, gde je Buda boravio u to vre me. Naoe ga kako sedi pod drvetom na obali reke. Poto su sasluali njegovu propoved i razumeli Dhammu, odlue da se zamonae. Kako se nije vraao kui, kraljica i ene onih savetnika takoe kre toe za Svatthi. Kad su stigle, Buda sakri nekadanjeg kralja i njegove savetnike, jer je znao da ako ene vide svoje mueve u utim ogrtaima i obrijane glave, bie im tee da shvate Uenje. Zato im ree da sednu i sasluaju ta ima da im kae, a da e im se njihovi muevi ubrzo pri 67

Dhammapda

druiti. Tada odri govor okupljenima. Na kraju kralj i njegovi savetnici (koji su sedeli u blizini) dostigoe probuenje, a kraljica i njene pratilje prvi stupanj probuenosti. ene takoe pristupie monakoj zajednici i uskoro i one stigoe do krajnjeg cilja. Potovani Mah-Kappina bi esto uzviknuo: Ah, kakva srea! Kada su ostali monasi upitali Budu na ta on time misli, on im odgovori ovom strofom, objanjavajui da je Mah-Kappina okusio nektar Dha mme i ustanovio da je izuzetno sladak. Zato on i ivi u srei, blistavog uma.
MUDRI SEBE KROTE

80. Graditelji kanala usmeravaju vodu, oruari strele prave, drvodelje drvo teu, a mudraci sami sebe krote. 80. Udakahi nayanti nettik, usukr namayanti teana, dru namayanti tahak, attna damayanti pait. Komentar Potovani Sriputta je jednom kraj sebe imao vrlo mladog monaha. Samo osam dana posle zamonaenja on je pratio Sriputtu u pronji hrane. Usput su nailazili na radnike koji kopaju kanale i navodnjavaju njive, oruare koji od trske prave strele i drvodelje koji od komada drve ta prave tokove za zapregu. Na povratku u manastir, upita on Sriputtu da li je svim tim stvarima mogue dati oblik koji elimo i on mu na to odgovori potvrdno. Tada se mladi monah zapita u sebi: Ako je mogue da stvari koje nemaju razum dobiju tano odreen oblik, zato ja sam sebe, koji imam razum, ne bih mogao oblikovati? Istog asa zatrai odobrenje od Sriputte da se intenzivnije posveti vebanju. Vrlo brzo dostigao je trei stupanj probuenja i naao se bli zu konanog cilja. Kada se Sriputta jednom vratio u manastir, zaputi se do kolibe svog mladog pratioca da popria s njim i to ba u vreme kada je ovaj trebalo da dostigne svoj cilj. Videvi sve to, Buda je usput zadrao Sriputtu, postavljajui mu najrazliitija pitanja. Mladi monah je ubrzo dostigao probuenje, a Buda je onda objasnio zato je spreio Sriputtu da svog uenika prekine u meditaciji.

68

Rei mudrosti

MUDRI SU POPUT STENE

81. Kao to veliku stenu vetar pomeriti ne moe, tako ni mudraca bilo ija pohvala ili prekor. 81. Selo yath ekaghano vtena na samrati, eva nindpasassu, na samianti pait. Komentar U manastiru etavana iveo je stariji monah po imenu Bhaddiya. Poto je bio nizak rastom, drugi monasi bi ga esto ismevali. Mlai monasi bi ga vukli za nos ili tapkali po glavi, uz pitanje: iko, kako ste? Jel vam dosadio monaki ivot? Ali Bhaddiya je bio izuzetno dobroduan ovek i nikada nije uzvraao na uvrede. Neko je jednom prilikom pred Budom pomenuo Bhaddiyino str pljenje, na ta je on uzvratio ovim stihovima i dodao da su arahanti takvi ni u kojoj situaciji ne gube svoj mir. Po tome su nalik planinskoj steni, jer ih vetrovi ni pohvale, ni kritike ne mogu pomeriti. Tek tada ostali monasi shvatie da je taj maleni Bhaddiya zapravo arahant.
MUDRI SU ISPUNJENI MIROM

82. Kao to je jezero duboko, prozirno i neuznemireno, tako i mudri kad re Istine uju, smireni postaju. 82. Yathpi rahado gambhro, vippasanno anvilo, eva dhammni sutvna, vippasdanti pait. Komentar U jednom selu ivela je ena po imenu Ka Mt. Bila je predana sled benica Budina. Imala je kerku Ku, udatu za oveka iz drugog sela. Jednom je ova bila u poseti kod majke, kad joj mu posla poruku da se hitno vrati. Majka ree da ostane do sutra, jer je elela da zetu spremi i poalje kolae. No, sledeeg dana neki monasi dooe do kue Ka Mte i ona im dade kolae koje je pripremila, tako da njezina ki nije mogla da krene kui. Isto se deavalo tokom naredna tri dana. Uvek bi kolai zavravali u monakim zdelama. Kin mu, besan to ga ena nije posluala, u meuvremenu do vede sebi drugu enu. Ka onda optui monahe da su joj upropastili brak i postade veoma ogorena. Kad god bi srela nekog monaha, vre 69

Dhammapda

ala bi ga i grdila. Buda zbog toga uvede novo pravilo za monahe da ne smeju da koriste predanost nezareenih sledbenika. Potom otide do kue Ka Mte i upita Ku jesu li monasi uzeli ono to im je dato ili ono to im nije bilo dato. Ka potvrdi da im je to to su uzeli bilo dato i odmah shvati svoju greku. Buda je onda podui i na kraju govora ona dostie prvi stupanj probuenja. Pasenadi, kralj Kosale, u za ovaj dogaaj, te pozva Ku u svoju palatu, gde je jedan od njegovih savetnika usvoji kao kerku. Tako je bila u mogunosti da svakog dana daruje hranu svetim ljudima koji bi se zaustavili kraj vrata njene kue. Buda na to primeti da je Kin um, u poetku zbunjen i mutan, posle sluanja poduke postao bistar poput jezera.
MUDRI SE NITI UZDIU, NITI PADAJU

83. Vrli sve naputaju, pravi o uicima ne brbljaju, mudraci se ni pred sreom ni pred bolom ne povijaju. 83. Sabbattha ve sappuris aanti, na kmakm lapayanti santo, sukhena phuh atha v dukhena, na uvaa pait ssayanti. Komentar Jednom je Buda zajedno sa velikom grupom monaha tokom perioda monsuna boravio u selu Verana, na poziv jednog bramina iz tog sela. No, iz nekog razloga, taj braman uopte nije brinuo o njima. tavie, u kraju je vladala glad, tako da im ni drugi ljudi nisu mogli mnogo pruiti. I pored svega, monasi su bili zadovoljni i sreni. Neki trgovci konjima su im svaki dana davali malo zrnevlja, te su iveli od te hrane i marljivo meditirali. Poto je period kia proao, Buda i monasi se vratie u Svatthi. U to vreme jednoj grupi ljudi bi dozvoljeno da boravi u manastiru. Oni su jeli pohlepno, izleavali se i zabavljali na obali reke. U manastiru i oko njega bilo je prilino buno. Kada monasi rekoe Budi kako su ovi ljudi bili deprimirani tokom gladi, a sad kad je prola tako su puni elana, Buda odgovori ovim stihom, dodavi da su samo budale preplavljene tugom kad stvari ne idu dobro i izgubljeni u srei kad je sve dobro.

70

Rei mudrosti

DO USPEHA SE NE STIE NEASNIM SREDSTVIMA

84. Onaj ko sina, imetak, ni veliku mo poeleo ne bi ni za sebe, niti za drugog, a ni pobedu steenu nepravdom, takav je olienje vrline, mudrosti i pravednosti. 84. Na attahetu na parassa hetu, na puttamihe na dhana na raha, na iheyya, adhammena samiddhimattano, sa slav paav dhammiko siy. Komentar U Svatthiju je iveo ovek sa svojom trudnom enom. Poto je poeleo da bude monah, pitao ju je za saglasnost. Ona mu ree da saeka dok se dete ne rodi. Kada se to dogodilo, ona ga ponovo zamoli da ostane dok dete ne prohoda. Kada ovek konano postade monah, on uze objekat svoje meditacije, marljivo je vebao i uskoro dosegao probuenje. Nekoliko godina kasnije posetio je dom, kako bi Dhammi poduio svoju porodicu. I njegov sin postade monah, da bi uskoro postao ara hant. Onda njegova ena pomisli: Ako su moj mu i sin prili mona koj zajednici, moda bi i ja to trebalo da uinim. Tako napusti kuu i postade monahinja. Na kraju i ona dostie probuenje. Budi jednom rekoe kako je cela porodica postala probuena i on odgovori ovim stihovima. Uz to dodade da mudraca ne zanimaju ime tak, potomstvo i slava, ve samo razumevanje istine i ivot u skladu sa njom.
RETKI PREU BUJICU EGZISTENCIJE

85. Malo ih je, meu ljudima, koji na drugu obalu stignu, ostali pak samo po jednoj istoj obali ovoj jure. 86. Ali oni to delaju u skladu sa ispravno izloenom Dhammom ti naputaju svet smrti, tako teak da se iz njega izae. 85. Appak te manussesu, ye an pragmino, athya itar pa, tramevnudhvati. 86. Ye a kho sammadakkhte, dhamme dhammnuvattino, te an pramessanti, maudheyya suduttara.

71

Dhammapda

Komentar Jednom je vea grupa ljudi stigla u manastir da donese poklone i una pred su se dogovorili da e ostati celu no, kako bi ih monasi poduili. Meutim, neki od njih nisu imali dovoljno strpljenja i snage za to, te se ranije vratie svojim kuama. Oni koji su ipak ostali, uglavnom su zaspali sluajui govore o Dhammi. Samo su retki bili u stanju da itavu no paljivo sluaju ono to im je bilo govoreno. Kada su Budi ujutro ispriali kako se zavrila ova poseta, on je odgovorio ovim stihovima, istiui da su ljudi uglavnom vrlo snanim vezama vezani za ovaj svet i vrlo malo ih je u stanju da pree bujicu ivota i dostigne smirenje, nibbnu. Ovo nije bila toliko kritika obinih ljudi, koliko je trebalo da monahe podstakne na jo marljivije vebanje ne bi li proistili svoj um.
TRAENJE SREE U SAMOI

87. Od nedela se okrenuvi, neka dobro u sebi mudrac neguje, dom napustivi, neka u osami sa malo uitaka boravi. 88. U njoj mudrac zadovoljstvo trai, od uitaka ula daleko, bez ieg svoga, ba tu neka um proiuje. 89. Kojima je um u svim sastojcima probuenja zaista razvijen, a radost u osami nalaze, raskinuvi svaku vezanost, bez mrlja, blistavi, takvi su u ovom svetu potpuno slobodni. 87. Kaha dhamma vippahya, sukka bhvetha paito, ok anokamgamma, viveke yattha drama. 88. Tatrbhiratimiheyya, hitv kme akiano, pariyodapeyya attna, ittaklesehi paito. 89. Yesa sambodhiyagesu, samm itta subhvita, dnapainissagge, anupdya ye rat, khsav utimanto, te loke parinibbut. Komentar Poto su proveli vreme monsuna na jednom mestu, monasi dooe kod Bude da ih posavetuje u vezi sa praksom. Sluajui o njihovim iskustvi ma tokom tog tromesenog perioda, Buda izree ove tri strofe. Da bi se 72

Rei mudrosti

potpuno posvetili svom zadatku proienju uma od pohlepe, mrnje, obmane, sumnje, spekulacija, uznemirenosti ili lenjosti, posavetovao ih je, neophodno je da se uzdravaju od bilo kakvog loeg dela uinje nog telom ili govorom, kao i istih takvih misli. U isto vreme treba da razvijaju povoljna stanja uma, a za to je najpovoljnije mesto tamo gde su sami. Naravno, samoa podrazumeva teak ivot, sa malo zadovolj stava i bez stvari kojima bi se um zabavio. Ali to je i najsigurniji put ka osloboenju i trajnoj srei.

73

7. PROBUENI Arahanta vaggo

NEMA PATNJE ZA OSLOBOENOGA

90. Ko je stigao na kraj puta i, izbavljen, ni za im vie ne ali, ko svaki okov raskide, u tome groznice strasti vie nema. 90. Gataddhino visokassa, vippamuttassa sabbadhi, sabbaganthappahnassa, pariho na viati. Komentar Budin roak Devadatta pokuao je jednom, iz zavisti, da ubije Budu tako to je gurnuo stenu sa padine kraj puta kojim je on iao. Kotr ljajui se, ona se sudari sa drugom stenom, rasprsnu i jedan komadi je posekao Budino stopalo. Ranu je previo lekar ivako, verni Budin sledbenik iz Ragahe. Zatim je otiao da obie drugog pacijenta u gradu, s namerom da kasnije ponovo poseti Budu i promeni mu melem. Naalost, kasno se vratio i poto su kapije bile zatvorene, nije mogao da izae iz grada. Brinuo se ta e biti sa Budinom ranom ako se melem sa nje ne ukloni na vreme, ali je ovaj bio svestan njegovih misli i ree nandi da mu skine zavoj. Kada je sutradan ivako zabrinut stigao do Bude i upitao ga da li ga je melem jako boleo, Buda mu ree da je on koren svakog bola i patnje iupao jo davno pod drvetom probuenja.
PALJIV MARLJIVO VEBA

91. Paljiv marljivo veba, u vezivanju radost ne nalazi, boravite svoje naputa, kao labud kad sa jezera poleti. 91. Uyyuanti satmanto, na nikete ramanti te, hasva pallala hitv, okamoka ahanti te. Komentar Poto je period monsuna proveo u Bambusovom gaju, kraj Ragahe, Buda objavi da za dve nedelje kree dalje. To je uinio kako bi ostavio 74

Rei mudrosti

monasima koji su ga pratili dovoljno vremena da pripreme svoje zde le za proenje hrane i oboje izbledele ogrtae rastvorom koji se dobi ja kuvanjem komadia hlebnog drveta (Artocarpus altilis). Potovani Mah-Kassapa je svoj ogrta samo oprao, ne obojivi ga, to su drugi monasi shvatili kao znak da e i dalje ostati na tom mestu. Zato poee da komentariu kako je sigurno suvie vezan za svoje roake i one koji mu donose hranu. Buda u njihov razgovor i ree im da je Mah-Kas sapa osloboen svake vezanosti. Naime, upravo on je u elji da vihra u Ragahi ne ostane prazna, sugerisao Kassapi da ostane i dalje tu.
DOBRO PROMISLI O HRANI

92. Osloboeni ne gomilaju, oni potpuno razumeju hranu, praznina, beozoblino, sloboda, njihovo je polje, poput leta ptica na nebu, teko ih je pratiti. 92. Yesa sanniayo natthi, ye paritabhoan, suato animitto a, vimokkho yesa goaro, kse va sakuntna, gati tesa durannay. Komentar Potovani Belaha Ssa se zaputi u oblinje selo da prosi hranu. Kada je dovoljno sakupio, u povratku se zaustavio na jednom mestu i jeo. Meutim, poeleo je jo malo, te nastavi da prosi. Kad se vratio u ma nastir, pirina koji mu je preostao je sasuio i pohranio za kasnije. Na taj nain, smatrao je, moe slobodno da se skoncentrie na svoju meditaci ju. Svaki dan bi potopio malo onog pirina u vodu i to bi pojeo. Drugi monasi videe ta radi i nije im se dopalo to to skladiti hranu. itavu stvar su preneli Budi. A on je odmah shvatio da, ako bi takva praksa postala redovna meu monasima, to bi moglo podstai u njima lenjost i gramzivost, te je uveo pravilo protiv takve prakse. Ali poto Belaha Ssa nije gomilao hranu zbog gramzivosti, ve samo da bi imao vie vremena za meditaciju, Buda objavi da ga nikako ne treba zbog toga kritikovati.

75

Dhammapda

NEUPRLJANI SU SLOBODNI

93. Ko neistoe uma ukloni, za hranu nevezan, praznina, beozoblino, sloboda, njegovo je polje, poput leta ptica na nebu, trag mu je teko slediti. 93. Yasssav parikkh, hre a anissito, suato animitto a, vimokkho yassa goaro, kse va sakuntna, pada tassa durannaya. Komentar Potovani Anuruddha je jednom iao unaokolo, traei odbaene de love platna kako bi sebi napravio novi ogrta. lin, njegova ena iz prethodnog ivota, koja je sada bila jedno od boanstava na Tvatisa nebu, videla ga je. Zato je uzela tri komada vrlo dobre tkanine i ostavila ih na ubritu. Anuruddha ih pronae i odnese u manastir da iskroji sebi nov ogrta. Buda i drugi stariji monasi se takoe vratie u manastir i po mogoe mu oko posla. lin potom nagovori seljane da donesu dosta ukusne hrane u manastir, tako da je bilo i vie nego dovoljno za svako ga. Na to su neki monasi izmeu sebe komentarisali da je Anuruddha eleo da se pokae pred ostalima kako ima mnogo sledbenika, pa ih je nagovorio da naprave gozbu. Buda je uo njihov razgovor i ree im da Anuruddha nije ni od koga bilo ta traio. Arahanti ne trae ni hranu ni odeu. Oni su sasvim proistili svoj um i u njima vie vezivanja nema. U Pli kanonu se govori o etiri vrste mentalnih neistoa (sava): udnja za ulnim zadovoljstvima (kma tah), udnja za venim po stojanjem (bhva tah), pogrena gledita (mih dihi) i neznanje (avi).
OBUZDANI SU SVAKOME DRAGI

94. Kome su ula obuzdana, kao kad vozar umiri zapregu, ko je odbacio gordost, osloboen mana, taj je i bogovima drag. 94. Yassindriyni samathagatni, ass yath srathin sudant, pahnamnassa ansavassa, devpi tassa pihayanti tdino. Komentar Jednog dana Sakka, najvii meu boanstvima, doe u manastir da se pokloni Budi. Potovani Mah-Kayana u to vreme nije bio u mana 76

Rei mudrosti

stiru, ali je njegovo mesto bilo pripremljeno na propisan nain. Kada se Sakka, zajedno sa ostalim boanstvima, poklonio Budi, ree da bi voleo da je i Kayana takoe tu, tako da i njemu mogu da se poklone. U tom trenutku Kayana se pojavi na vratima dvorane. Sakka se ovome jako obradova i pokloni se i njemu. Neki monasi optuie Sakku da je nepravian i da potuje samo neke monahe, a druge ne. Na to Buda uzvrati ovim stihovima o tome da obuzdanima i bogovi zavide i izuzetno ih potuju.

SPOKOJNI SU NALIK ZEMLJI

95. Poput zemlje trpeljiv, poput grada vrst, ist kao jezero bez mulja za takvog preporaanja nema. 95. Pathavisamo no viruhati, indakhilupamo tdi subbato, rahadova apetakaddamo, sasr na bhavanti tdino. Komentar Poto je period monsuna proveo u Svatthiju, potovani Sriputta se pripremio da nastavi svoje lutanje. Kad su monasi doli da mu se poklone za oprotaj, sa svakim se pozdravi po imenu. No, jedan se monah silno naljutio, jer ga potovani nije oslovio po imenu. Sem toga, kada je prolazio pored njega, sluajno ga je okrznuo ivicom ogrtaa, to je u ovome razbuktalo mrnju. im je gost otiao, odjurio je do Bude da kae kako ga je potovani Sriputta ponizio i udario. Buda pozva Sriputtu da se vrati u manastir i upita ga je li to istina. Bez ikakvog pravdanja, Sriputta je opisao svoj stav monahu: Ja sam poput zemlje, ne oseam ni zadovoljstvo, ni nezadovoljstvo. Ja sam poput otiraa na pragu, nalik prosjaku. Ni za svoje telo vie vezan nisam. Pa kako bih onda mogao propustiti da se izvinim svom bratu ako sam mu neto naao uinio? Kada je ovo uo, monah se oseti postienim i priznade da je ne pravedno optuio Sriputtu. A onda ga zamoli za oprotaj. Buda preporui Sriputti da prihvati izvinjenje, to ovaj i uini, ujedno se i sam izvinjavajui ako je bilo ta loe uinio. itav sluaj Buda je zakljuio gornjim stihovima. 77

Dhammapda

OSLOBOENJE UMA ZNAI MIR

96. Miran je njegov um, mirne rei i dela onoga ko je ispravnim znanjem osloboen i spokojan. 96. Santa tassa mana hoti, sant v a kamma a sammada vimuttassa, upasantassa tdino. Komentar Jednom je neki sedmogodinji deak postao iskuenik pod vostvom potovanog Tisse. Dok su mu brijali glavu, odravao je panju fiksiranu na svoj objekat meditacije i tako dostigao probuenje. Posle nekog vremena potovani Tissa i mladi iskuenik uputie se u Svatthi da vide Budu. Usput su prenoili u jednom seoskom ma nastiru. Tissa je brzo zaspao, ali njegov mladi uenik nije sve do zore. Kada je Tissa ustao, vide ga kako spava, pa poe da ga gurka lepezom od palmovog lista. Tako ga je sluajno drkom udario u oko i povredio ga. Mladi monah ne ree nita, ve pokri oko dlanom i krete da obavlja svoje jutarnje dunosti metenje poda i pripremanje vode za Tissu. Kad Tissa vide da mu ovaj prua posudu sa vodom jednom rukom, a ne sa dve kao to je to obiaj, prekoreo ga je. Iskuenik tada skloni dlan sa oka i tek tada Tissa vide da je ovaj ostao bez oka. Tad mu sinu da nje gov uenik mora da je arahant! Obuze ga kajanje i poe da se izvinjava deaku. Ali ovaj ree da to nije Tissina pogreka, ve zapravo posledica njegove loe kamme. Meutim, Tissa jednostavno nije mogao da celu tu stvar zaboravi i postade vrlo deprimiran. Kad su stigli u Svatthi, Tissa celu priu ispria Budi, a ovaj mu odgovori gornjim stihovima o kvalitetima onoga ko je pronaao savren mir.
NAJBOLJI NISU LAKOVERNI

97. Bez slepe vere, znalac nestvorenog, sve veze raskinuvi, nadiao dobro i zlo, ostavio svaku elju, taj je me ljudima najvei. 97. Assaddho akata a, sandhihedo a yo naro, hatvakso vantso, sa ve uttamaporiso. Komentar Grupa monaha iz nekog sela dola je da se pokloni Budi. On posla po Sriputtu i upita ga: Sriputta, veruje li ti da neko moe dostii 78

Rei mudrosti

nibbnu straarei na vratima ula? Sriputa odgovori: Da, Ali ja ne verujem u to zato to imam poverenje u vas i vae uenje, ve to sam i sm to zakljuio. Samo oni koji nemaju sopstveno iskustvo, prihvata ju injenice na osnovu tuih rei. Okupljeni monasi su ovo pogreno razumeli da Sriputta nema poverenja u Budu, da on jo nije napustio pogrena gledita. Buda im tada objasni da Sriputa na osnovu svog iskustva pri hvata da je mogue dostii nibbnu, zato to je on ve arahant. On ne preuzima slepo uiteljeve rei, a da ih ne proverava kroz vebanje. Za slepu veru u budizmu mesta nema, ve samo za poverenje u Budin metod, koji treba testirati, vebajui u skladu sa njim.

GDE PROBUENI BORAVI

98. U selu ili umi, u dolini ili na visu, gde god da probueni boravi, to mesto je udesno. 98. Gme v yadi vrae, ninne v yadi v thale, yattha arahanto viharanti, ta bhmirmaeyyaka. Komentar Revata je bio brat potovanog Sriputte i to jedini od brae koji se nije zamonaio. Roditelji su eleli da se makar on oeni, te mu ugovorie brak dok je jo bio vrlo mlad. Kad je dolo vreme, organizovali su ce remoniju venanja, na kojoj je on ugledao jednu vrlo staru enu i tog trenutka mu sinu da su sva bia rtve starosti, bolesti i na kraju smrti. Bio je zgroen takvim uvidom i istog trenutka se zaputio ka manastiru. Tu ga primie u monaki red i on postade iskuenik. iveo je sam u umi, marljivo meditirao i uskoro je dostigao pro buenje. Onda Buda, Sriputta i mnogi drugi monasi kretoe na put da ga posete. Putovanje je bilo dugo i to kroz slabo nastanjeno podruje, ali boanstva su se pobrinula za ovu druinu. Kada su stigli, Revata je takoe iskoristio natprirodne moi i podigao manastir za Budu i ostale monahe, kako bi imali gde da borave. Posle posete, kad su se vratili u Svatthi, otili su do Viskhine kue, koja ih nahrani. Posle obroka Viskha upita Budu kakvo je mesto na kojem boravi Revata, a on joj odgovori ovim stihovima. 79

Dhammapda

DIVNE SU GUSTE UME

99. Divne su guste ume, ali u njih puk nerado zalazi. Obuzdani e se ba tu radovati, zadovoljstva ula ih tu ne mame. 99. Ramayni arani, yattha na ramat ano. Vtarg ramissanti, na te kmagavesino. Komentar Neki monah dobio je svoj objekat meditacije od Bude i osamio se u jednom starom parku na obodima grada. Jedna nedolina ena doe u taj park i poto nikoga nije bilo u blizini, pokua da zavede monaha. Rasplela je kosu i uz smeh poe da se raskopava. Monah postade vrlo uznemiren, nije znao ta bi. Buda izdaleka vide ta se dogaa i ree monahu ove stihove, kako bi ga opomenuo da u jurnjavi za strastima nema trajne sree. Tek kad se oslobodimo strasti, u stanju smo da budemo sreni gde god da smo. To ohrabrenje pomoglo je monahu da ne obraa panju na enu i na tom mestu postigne konano probuenje.

80

8. HILJADE Sahassa vaggo

ULUDO IZGOVORENE REI

100. Umesto hiljadu rei bez pravog znaenja, bolja je jedan jedina smislena re, koja kad je ujemo smiruje. 100. Sahassamapi e v, anatthapadasahit, eka atthapada seyyo, ya sutv upasammati. Komentar Delat po imenu Tambadika jednom krete da se okupa na reci i po nese malo hrane sa sobom. Kad je izlazio iz kue, potovani Sriputta zastade kraj njegove kue prosei hranu. Poto ga je delat nahranio, Sriputta ga poui Dhammi. Ali Tambadikin um nije bio smiren, jer ga je muio oseaj krivice i kajanja zbog onoga to je ranije inio. To ga je spreavalo da svoju panju zadri na reima pouke. Videvi to, Sriputta ga upita je li on ubio te ljude zato to je eleo, iz mrnje ili besa ili mu je tako bilo nareeno. Tambadika ree da mu je kralj nareivao da ubije te ljude i da lino nije mrzeo nijednu od svojih rta va. Na to mu Sriputta odvrati da onda nije uinio nita loe. To malo smiri Tambadiku i bio je u stanju da Uenje saslua paljivije. Kad je monah zavrio, pratio ga je na odstojanju jedan deo puta na povratku u manastir, a onda krete kui. No, usput na njega nasrnu neka pobesnela krava (neki kau zapravo jedna do njegovih rtava, sada demon preru en u kravu) i ubi delata. Kad Buda u za ovo, ree da je Tambadika ponovo roen na Tusita nebu. Monasi su se udili kako je to mogue da se ovek koji je u ivotu ubio toliko mnogo ljudi ponovo rodi na takvom mestu. Buda im odgovori ovim stihovima, kojima istie mo jedne jedine reenice pune znaenja da nas smiri i uini prijemivim za mudrost. Smrt sa tako smirenim umom donosi preporaanje na dobrom odreditu. Ako nam je um u trenutku smrti razdiran besom ili konfuzijom vrlo verovatno da emo se preporoditi u svetu patnje. 81

Dhammapda

BOLJE OD HILJADU BESKORISNIH STIHOVA

101. Umesto hiljadu stihova bez pravog znaenja, bolji je jedan jedini smislen stih, koji kad ga ujemo smiruje. 101. Sahassamapi e gth, anatthapadasahit, ka gthpada seyyo, ya sutv upasammati. Komentar Neki trgovci su plovili brodom. No, na jednom mestu udarie u podvod nu stenu i samo je jedan od njih, po imenu Bhiya, preiveo. Uhvatio se za neki komad drveta koji je plutao i tako se tekom mukom domogao grada Supprake. Onda na obali pronae pare kore sa nekog stabla i veza ga oko pasa, te sede na trg. Ljudi mu dadoe da jede, a neki koji su mislili da se radi o svetom oveku su mu se i klanjali. Drugi mu po nudie odeu, ali je on odbio. Svi poee da mu se obraaju kao da je arahant, te i on sam poe tako da misli o sebi. Bog Brama bio je prijatelj Bhiyin u jednom od prolih ivota, te ga poseti jedne noi i ree da on sigurno nije arahant. Bhiya ga upita postoje li uopte arahanti i gde da ih pronae. Onda ga Brama uputi ka gradu Svatthiju da vidi Budu. Bhiya odmah krete za Svatthi. Nije se usput mnogo odmarao, jer je zaista arko eleo da se sa njim sretne. I tako, kada konano stie u Svatthi, oseao se krajnje iscrpljen. Tu je i ugledao Budu kako ide u proenje hrane. Zamolio ga je da mu izloi Dhammu, to Buda odbi reima da sada nije prikladno vreme za to. No, Bhiya ga ponovo za moli i Buda shvati da je on spreman da postane arahant. Zato mu ree: Bhiya, kada vidi neku stvar, budi svestan samo te stvari. Kada uje neki zvuk, budi svestan samo tog zvuka. Kada oseti neki miris, ukus ili dodir, budi svestan samo tog mirisa, ukusa ili dodira. Kada pomisli neku misao, budi svestan samo te misli. Bhiya tako i uini i ubrzo postade arahant. Onda zatrai da bude primljen u Budin monaki red, ali ga Buda posla da prvo sebi nae ogr ta, prosjaku zdelu i druge monake rekvizite. Na putu Bhiyu napade krava prestraena za ivot svog teleta i ubije ga. Kad su se Buda i ostali monasi vraali iz proenja hrane, ugledae kraj puta Bhiyino beivot no telo. Buda ree monasima da ga ponesu sa sobom i kremiraju, a onda na tom mestu podignu stupu za posmrtni pepeo. Na kraju Buda ree monasima da je Bhiya postao arahant i objavi da je on najbre od svih njegovih uenika to postigao. Neki monasi su 82

Rei mudrosti

se udili kako je to mogue postii tako brzo, tek poto je na putu uo nekoliko rei. I Buda tada izgovori ove stihove i kaza da nije bitan broj rei, ve njihov sadraj i to da li je na um spreman da ih razume.
POBEDITI SAMOGA SEBE, NAJVEA JE POBEDA

102. Ako bi neko izrekao i hiljadu stihova bez pravog znaenja, bolji je jedan jedini stih o Dhammi, koji kad ga ujemo smiruje. 103. Ako bi neko u bici pobedio hiljadu puta hiljadu ljudi, a drugi jedino samoga sebe, ipak je ovaj drugi pobednik nad pobednicima. 102. Yo a gth sata bhse, anatthapadasahit, eka dhammapada seyyo, ya sutv upasammati. 103. Yo sahassa sahassena, sagme mnuse ine, ekaa eyyamattna, sa ve sagmauttamo. Komentar Kerka bogataa zaljubila se u nekog razbojnika. Njeni roditelji platie da bude puten iz zatvora i oni se uzee. No, on kasnije odvede svoju enu do litice u nameri da joj otme nakit koji je nosila i onda je ubije. Preklinjala ga je da joj sauva ivot, ali on je bio nemilosrdan. Pretva rajui se da eli poslednji put da ga zagrli, devojka ga dohvati i gurnu sa litice. U strahu ta e joj se dogoditi kad se vrati kui, prikljui se grupi lutajuih monahinja i krete za njima. Uskoro je nauila veliki broj stihova iz svetih knjiga i idui s jednog na drugi kraj zemlje lako je pobeivala u filozofskim nadmetanjima. Po obiaju da druge izaziva na dvoboj tako to bi pred sebe stavila granicu jabukovog drveta, prozva e je Jambuparibaika (jambu je naziv takve vrste drveta). Tako je jednom stigla i u Svatthi, sela na glavni trg i zabola gran icu u zemlju. Kada je tako ugleda potovani Sriputta, upita neke mla die ta to znai, a kad mu rekoe upusti se u razgovor sa njom. Uspeo je da joj odgovori na svako pitanje, a onda joj postavi jedno na koje ona nije mogla da d odgovor: ta je to jedno? Onda je on posavetova da se prikljui Budinoj monakoj zajednici kako bi saznala odgovor. Ona ga poslua, postade monahinja (bhikkhuni) i uz pomo svog ve razvi jenog analitikog znanja dostie probuenje ve za nekoliko dana. 83

Dhammapda

Znajui za njezinu ivotnu priu, monasi su jednom raspravljali o tome kako je savladala onog razbojnika, a ipak je uvi tek nekoliko rei Dhamme stigla do konanog cilja. Na to ih Buda podseti na delo tvornost rei koje sadre istinu i o vanosti pobeivanja samoga sebe.
NAJVEI POBEDNIK

104. Bolje je sebe pobediti, no pobeivati druge. Onome ko je ukrotio sebe i ivi obuzdan 105. takvu pobedu nijedno boanstvo, niti duh, a ni Mra sa Bramom zajedno, u poraz ne mogu pretvoriti. 104. Att have ita seyyo, y ya itar pa. Attadantassa posassa, nia saatarino 105. neva devo na gandhabbo, na mro saha brahmun, ita apaita kayir, tathrpassa antuno. Komentar Braman upita jednom Budu ta su uzroci naeg gubitka. Buda mu odgovori: Spavanje do izlaska sunca, lenjost iz navike, naprasitost, pijanstvo, rasipanje imetka, jurenje za tuim enama, sve to vodi ka gubit ku. Znajui za razlog zbog kojeg ga je braman to pitao, Buda ga upita kako on zarauje za ivot. Kada mu ovaj ree da to ini kockajui se, to nekad donese dobitak, a nekad gubitak, Buda mu objasni da je naj sigurniji dobitak pobediti samoga sebe.
POTOVANJE ONIMA KOJI GA ZASLUUJU

106. Hiljadu puta iz meseca u mesec rtvu prinositi, a samo jednom se pokloniti usavrenome, ipak je taj jedan put vredniji od stolea rtvovanja. 106. Mse mse sahassena, yo yaetha sata sama, ekaa bhvitattna, muhuttamapi paye, syeva pan seyyo, yae vassasata huta.

84

Rei mudrosti

Komentar Sriputta jednom upita svog ujaka, koji je inae bio braman, da li ini neka dobra dela. Ovaj mu odgovori da ima obiaj da svakoga meseca daruje neke gole askete, nadajui se da e se posle smrti preporoditi u svetu Brame. Potovani Sriputta mu jednom prilikom ree da je sigu ran da njegovi goli uitelji ne znaju put do tog sveta. Zatim ga povede do Bude, koji mu izloi Dhammu i ukaza da je vea zasluga iskazati potovanje probuenoj osobi, arahantu, nego darivati nekoga ko toga zapravo nije vredan.
BOLJE OD RTVE PALJENICE

107. Makar i stotinu godina u umi rtvenu vatru odravati, a samo jednom se pokloniti usavrenome, ipak je taj jedan put vredniji od stolea rtvovanja. 107. Yo a vassasata antu, aggi pariare vane, ekaa bhvitattna, muhuttamapi paye, syeva pan seyyo, yae vassasata huta. Komentar Neak potovanog Sriputte je imao obiaj da svakog meseca jednu kozu prinese kao rtvu boanstvima na svetoj vatri, nadajui se da e se, zahvaljujui takvim zaslugama, preporoditi u svetu Brame. Sriputta mu onda objasni da to nije put do nebeskog sveta i odvede ga do Bude. Ovaj mu izloi Dhammu i objasni da je bolje iskazati potovanje prema probuenoj osobi nego stotinama godina prinositi rtve paljenice.
BOLJE OD RTVENOG KLANJA

108. Kakve god rtve prinosio u ovom svetu, velike i male, sve to nije vredno ni za etvrtinu potovanju prema ispravnima. 108. Ya kii yiha va huta va loke, savahara yaetha puapekkho, sabbampi ta na atubhgameti, abhivdan uugatesu seyyo.

85

Dhammapda

Komentar Sriputtin prijatelj je jednom godinje organizovao veliko rtveno kla nje ivotinje. Onda ga ovaj odvede do Bude, koji mu ukaza na pravi nain iskazivanja predanosti.
BLAGO ONIMA KOJI POTUJU PROBUENE

109. Ko istrajno tuje one vrlinom ispunjene, u umu dozrele, etiri stvari zadobija: dug ivot, lepotu, sreu i snagu. 109. Abhivdanaslissa, nia vuhpayino, attro dhamm vahanti, yu vao sukha bala. Komentar iveli su zajedno dvojica asketa i praktikovali razne asketske vebe. Onda jedan od njih odlui da se vrati ivotu domaina, oeni se i dobi sina. Roditelji jednom prilikom odnesoe deaka kod onog drugog aske te da ga blagoslovi. Ovaj poeli dug ivot roditeljima, ali nita ne ree za njihovog sina. To ih je iznenadilo i upitae ga zato je tako uinio. Asketa im onda prizna da je zahvaljujui svojim natprirodnim moima video da e deak umreti za sedam dana. Ali ih i posavetova da odu do Bude, koji e moda znati kako da ih spase od nesree. Buda se saglasio sa proroanstvom, ali i posavetova roditelje da ukoliko ele da spasu sina izgrade kraj kue poseban paviljon i u njega stave dete na jednu lealjku. Kad je to bilo gotovo, Buda posla monahe da recituju rei zatite. Na to se oko paviljona sakupi mnotvo boan stava i drugih nebeskih bia. Sedmoga dana doe i sam Buda. Onda zli demon stade kraj vrata paviljona vrebajui priliku da dokraji deaka. No poto su tako mona bia bila svuda unaokolo, nije mogao da mu se priblii. Recitovanje se nastavilo celu no i ujutro je demon morao da ode. Deak bee spaen, a Buda ree roditeljima da e njihov sin dugo poiveti. Proe mnogo godina, deak postade odrastao ovek i kad je jed nom posetio Budu i pitao ga kako se stie dugovenost, on mu odgovori ovim stihovima.

86

Rei mudrosti

BOLJE OD STOTINU GODINA

110. Od ivljenja stotinu leta, loeg morala i kolebljiva uma, bolje je iveti jedan jedini dan, pun vrline i sabran. 110. Yo a vassasata ve, dusslo asamhito, ekha vita seyyo, slavantassa hyino. Komentar Grupa monaha dobila je objekat meditacije od Bude i otide u umu nedaleko od sela da veba. No u umi su iveli razbojnici, koji su ima li obiaj da prinose ljudske rtve. Tako reie da duhovima ume pri nesu jednog od monaha. Otili su do njihovog boravita i rekoe im da odrede jednog meu njima kojeg e oni povesti sa sobom dublje u umu i rtvovati. Svaki od monaha ponudio je da to bude ba on. Meu monasima bio je i jedan iskuenik po imenu Sakia. Iako je bio veoma mlad, ve je bio arahant. I on ree ostalima da je potovani Sriputta poslao njega ovamo upravo sa zadatkom da on bude taj koji e se predati razbojnicima. Iako se ostalima ovo nije mnogo dopalo, ipak su imali dovoljno poverenja u Sriputtinu procenu i sloie se da Sakia krene. Duboko u dungli sve je bilo spremno za krvavu rtvu. Voa raz bojnika uze ma s namerom da presee iskuenikov vrat. U tom tre nutku Sakia je bio u stanju duboke meditacije, tako da ma nije mogao da ga presee, ve se od udarca savio. Razbojnik uze drugi ma i zamahnu jo jednom ali ovoga put ma samo odskoi. Sakia je jo uvek bio nepovreen. Na to razbojnici iskolaie oi i prestravljeni padoe na kolena pred iskuenikom i poee da ga mole za oprotaj. Takoe zatraie da budu primljeni u monaku zajednicu. Sakia je to prihvatio i tako se vratio sa nekolicinom novih monaha. Njegovi prijatelji bili su sreni da se Sakia vratio iv i zdrav, kao i to je uspeo da i razbojnike privoli da postanu lanovi Sanghe. Tako su se vratili u Svatthi, pa odmah odoe da se poklone Budi i potovanom Sriputti. Buda ih onda podui ovim stihovima u pohvalu vrline.

87

Dhammapda

BOLJE OD STOTINU GODINA

111. Od ivljenja stotinu leta, bez mudrosti i kolebljiva uma, bolje je iveti jedan jedini dan, pun znanja i sabran. 111. Yo a vassasata ve, duppao asamhito, ekha vita seyyo, paavantassa hyino. Komentar Kada je primio objekat meditacije od Bude potovani Koaa je oti ao u umu da meditira. Uskoro je dostigao probuenje. Na povratku u manastir, morao je da prenoi na jednom mestu. Tako je seo kraj puta na neki kamen i odmarao se meditirajui. Te noi su neki lopovi ukrali mnotvo stvari u oblinjem selu i okupili se na istom mestu gde je Koaa sedeo. Onako u mraku, pomislili su od njega da je drvo, pa okolo poreae to to su pokrali i legoe da spavaju. Tek ujutro shvatie da je to neko ivo bie koji sedi, pa se silno prepadoe, jer su mislili da je duh. Koaa im ree da je on samo mo nah. Razbojnici su bili toliko impresionirani njime, da mu se poklonie i zatraie doputenje da i sami postanu monasi. Zamonaio ih je i onda svi zajedno odoe do manastira da vide Budu, a on im izmeu ostalog izree ove stihove o znaaju meditacije i razvijanja mudrosti.
BOLJE OD STOLEA LENJOSTI

112. Od ivljenja stotinu leta, lenj, bez imalo snage, bolje je iveti jedan jedini dan, odluan u svom naporu. 112. Yo a vassasata ve, kusto hnavriyo, ekha vita seyyo, vriyamrabhato daha. Komentar iveo jednom neki monah po imenu Sappadsa, koji je bio nezado voljan ivotom u manastiru. Iako je davao sve od sebe, nije mogao da dostigne probuenje i, ubeen da nije sposoban za to, eleo je da se vrati svetovnom ivotu. No, u isto vreme oseao je taj neuspeh kao ponienje. Dugo je oko svega toga lupao glavu, zaokupljen crnim mi slima, da je na kraju odluio da izvri samoubistvo. Tako je gurnuo ruku u korpu sa zmijama, ali zmije nisu htele da ga ugrizu. Onda uze brija 88

Rei mudrosti

sa namerom da sebi preree grkljan. Prisloni brija uz grlo, ali u tom trenutku pomisli na svoj monaki ivot i shvati da je vodio ivot istote, pun morala i duhovnosti. Ta misao ga najednom ispuni zadovoljstvom i sreom. Onda ga napusti ranije oseanje potitenosti i u istom momentu stie do probuenja. Kada su ga kasnije drugi monasi upitali ta mu se dogodilo, ispri ao im je da je nameravao da sebi presee vrat, ali je zapravo prerezao neistoe sopstvenog uma. Puni neverice, oni onda odoe do Bude da ga pitaju je li mogue da neko postane probuen pokuavajui da ubije sam sebe. Buda im je odgovorio ovim stihovima o nepokolebljivoj od lunosti. Uz to dodade da istrajan monah dostigne probuenje izmeu dva uzastopna koraka, dok lenj to nee postii ni za sto godina.
UVIANJE PROLAZNOSTI JE NAJBOLJE

113. Od ivljenja stotinu leta, slep za nastanak i nestanak stvari, bolje je iveti jedan jedini dan i uvideti kako one nastaju i nestaju. 113. Yo a vassasata ve, apassa udayabbaya, ekha vita seyyo, passato udayabbaya. Komentar U Svatthiju je iveo jedan veoma bogat ovek i imao kerku po imenu Par. Bila je vrlo lepa i kad je poodrasla roditelji su je ljubomorno uvali. No, ona se zaljubila u mladog slugu i pobegla sa njim od kue. Smestili su se u seocetu daleko od roditeljskog doma. Kad je zatrudne la, poelela je da se vrati u kuu roditelja kako bi se tamo porodila. Mu se nije sloio sa tim, bojei se da e oboje biti surovo kanjeni. Poto je jako elela da ide, Par krenu kada mu jednom nije bio kod kue. Kad je video da je nema, pojurio je za njom i sustigao na putu. Na istom tom mestu se i porodila i oni se zajedno vratie svojoj kui. Posle nekog vremena, ponovo je zatrudnela. Opet je traila da se vrate u Svatthi i opet se mu nije sloio. Kao i prvi put, pobegla je i povela sina sa sobom. Mu ju je ponovo pronaao i hteo da je povede kui, ali su njoj poeli trudovi. On krete da trai pogodno mesto gde bi se porodila. Dok je raiavao ikaru na jednom mestu, ugrize ga zmija i on umre. Par rodi dete tu gde ju je ostavio i ujutro krete da trai mua, da bi na kraju naila na njegovo telo. Bila je veoma nesrena i sebe je okrivljavala za njegovu smrt. Na kraju, zajedno sa svoja dva sina, krete za Svatthi. 89

Dhammapda

Usput je naila na reku, nabujalu od kia. Poto nije bila u stanju da nosi oba sina, ostavila je starijeg na obali i preplivala reku sa novoro enetom. Onda je njega ostavila na drugoj obali i krenula po starijeg. Kada je bila na sredini reke, jastreb napade mlaeg. Pokuavala je da ga povicima uplai, ali on zgrabi dete i ponese ga. Stariji deak je uo majku kako vie i pomisli da ona to njega doziva. Zagazi u vodu i sna na struja ga ponese. Ophrvana bolom i sva uplakana, ona se zaputi u Svatthi. U pred grau poe da se kod prolaznika raspituje o svojoj porodici. Neki ovek joj ree da je prole noi bila strana oluja i da se kua njenih roditelja sruila, a da su joj i roditelji i brat ostali zatrpani ruevinama. Tako je Par izgubila itavu svoju porodicu. Kad je ula ovu poslednju vest, potpuno je skrenula s uma. Dok se previjala od bola, odea sa nje spade, ali ona nije nita primeivala i nastavila je da luta ulicama Svatthija. Posle nekog vremena stigla je i do etavana manastira, gde je u to vreme boravio Buda. Ljudi nisu hteli da je puste da ue, ali im Buda ree da to ipak uine. Kada Par stie pred Budu, on joj ree da pre stane da plae i da se malo sabere. Ona tek tad shvati da je naga i pokri telo paretom tkanine. Onda je Budi ispriala itavu svoju priu. Utelj je zatim poui Dhammi, objanjavajui joj da broj ivota u kojima je izgubila svoje bliske i onda naricala jeste bezbrojan. Na kraju govora Par dostigne prvi stupanj probuenja. Kada je postala monahinja, jedne veeri dok je prala noge sipala je vodu iz posude, a ona bi klizila nakratko niz njena stopala i odmah nestajala u tlu. Onda je sipala po drugi put i voda je potekla malo due. Kada je sipala i po trei put, najdalje je otekla. Stajala je tako i kontem plirala da sve stvari nastaju i nestaju, roene su i umiru, neke brzo, neke malo kasnije. Buda je video o emu razmilja i izgovori joj ove stihove o vanosti da se uvidi zakon prolaznosti. Par je razumela njegove rei i dosegla potpuno probuenje.
UVIDETI GDE JE BESMRTNOST JE NAJBOLJE

114. Od ivljenja stotinu leta, slep za mesto besmrtnosti, bolje je iveti jedan jedini dan i uvideti mesto besmrtnosti. 114. Yo a vassasata ve, apassa amata pada, ekha vita seyyo, passato amata pada.

90

Rei mudrosti

Komentar U Svatthiju je ivela devojka po imenu Kisgotami. Udala se za imu nog mladia, ostala u drugom stanju i rodila dete. Ali ono je umrlo ubr zo posle poroaja. Kisgotami je bila toliko ophrvana bolom da je ila unaokolo po gradu, nosei telo svog deteta, i raspitivala se zna li neko lek kojim bi mogla da ga povrati. Jedan od ljudi koje je srela uputi je na Budu, mislei da bi moda on mogao da joj pomogne. Buda joj ree da zaista zna lek. Da bi ga pripremio, zatraio je od nje da mu donese seme goruice, ali iz kue u kojoj jo niko do sada nije umro. Kisgotami pomisli da e to za nju biti lak zadatak. Sva radosna, poe da juri od kue do kue, raspitujui se u svakoj je li u njoj neko umro. Ali uskoro je otkrila da je smrt posetila svaku kuu u Svatthiju i da ona nije jedina koja je izgubila nekog bliskog. Tako je shvatila da svako mora da umre i vie nije bila toliko vezana za svoje mrtvo dete. Na kraju je pokopala telo i vratila se u manastir, gde zamoli da postane monahinja. Buda je posla u jednu zajednicu monahinja, gde je bila zareena. Bila je vrlo marljiva u vebanju, redovno meditirala i proiavala svoj um. Jedne veeri je imala dunost da upali sve uljane lampe u manasti ru. Upalila ih je i nastavila da posmatra plamenove. Uskoro je videla da su neke i dalje gorele, ali su se druge ugasile. Razmiljala je da je isto tako i sa ivim biima: jedna dugo sijaju, a druga se brzo ugase jedino se arahanti vie nikad ne upale. Buda je video o emu razmilja i onda joj izgovori ove stihove o tome koliko je vano da uoimo mesto besmrtnosti (nibbnu). Kada ga je ula, Kisgotami dostie probuenje.
RAZUMETI DHAMMU JE NAJBOLJE

115. Od ivljenja stotinu leta, slep za najvii zakon, bolje je iveti jedan jedini dan i uvideti najvii zakon. 115. Yo a vassasata ve, apassa dhammamuttama, ekha vita seyyo, passato dhammamuttama. Komentar U Svatthiju su iveli mu i ena. Imali su mnogo dece, koja su se kad su porasla poenila i poudavala i sreno ivela. Onda mu umre, a ena, 91

Dhammapda

koja se zvala Bahuputtik, zadra sav imetak za sebe. Bezbroj puta su je deca molila da im da njihovo nasledstvo, obeavajui da e se starati o njoj. Na kraju ona pristade, pa sve to je imala podeli meu decom, a sebi nije nita ostavila. Nastavila je da ivi sa najstarijim sinom. Ali posle nekoliko dana njegova ena poe da se ali da poto nije njima dala dva dela imetka, ne razume kako se usuuje da trai da ivi sa njima. Bahuputtik otide kod drugog sina, gde se dogodilo potpuno isto. I tako je ila od jednog deteta do drugog, no nigde nije bila dobrodola. Na kraju je shvatila da se niko nee o njoj brinuti kako treba, te od lui da postane monahinja. I poto je bila u poznim godinama, znala je da joj ne preostaje mnogo vremena. Zato je bila vrlo marljiva i mnogo je energije uloila u meditaciju. Buda je video taj trud i pohvalio ju je ovim stihovima o vanost da se razume zakon koji vlada ovim svetom. Poto ih je ula, Bahuputtik dostie probuenje.

92

9. ZLODELO Ppa vaggo

PRIONITE DA INITE DOBRO

116. Prionite da inite dobro, loe misli odagnajte, u onoga ko dobra ne ini, um se raduje zlodelu. 116. Abhittharetha kalye, pp itta nivraye, dandhahi karoto pua, ppasmi ramat mano. Komentar U Svatthiju je iveo neki siromani braman sa svojom enom. Imali su tek jedno odelo, pa je svaki put samo jedno od njih moglo da izlazi iz kue. Ali poto su bili sledbenici Budini, eleli su da ga uju to ee. Tako bi braman iao u manastir nou, a njegova ena danju. Jednom je braman sluao Budu kako govori i u sebi je osetio snanu elju da uini neko dobroinstvo. Poele da svoje jedino odelo pokloni Budi. Ali onda shvati da ni on, ni njegova ene nee imati ta da obuku. Tako se celo vee kolebao i premiljao. Na kraju, ve pred zoru, on pokloni odelo Budi s reima: Pobeujem! Tu je bio prisutan i Pasenadi, kralj Kosale, i kad je uo ta braman govori, posla kasnije glasnike da ga pitaju zato je uzviknuo: Pobeu jem! Kad je uo njegovu priu, ona je na njega ostavila snaan utisak, te odlui da ga nagradi. Naredio je da se bramanu pokloni novo odelo. Ovaj je i njega poklonio Budi. Onda mu kralj dade dva odela, koje je ovaj opet dao Budi. Pasenadi je jo jednom udvostruio broj odela, ali i ona zavrie kod Bude. Na kraj mu je kralj dao trideset dva odela, od kojih braman zadra jedno za sebe, jedno za svoju enu, a ostalih trideset pokloni Budi. Neki ljudi su se pitali kako je mogue da u sluaju dobrog dela na grada stie tako brzo. Buda na to odgovori da bi nagrada bila jo i vea da je braman poklonio istog trenutka kada mu je ta misao pala na pamet. Tome dodade i ove stihove, kao savet da dobroinstva inimo to pre, bez oklevanja, pre nego to se um moda predomisli. 93

Dhammapda

NE PONAVLJAJ POGREKE

117. Ako ovek i uini neto loe, neka to ne ponavlja, neka u tome ne uiva. Bolno je gomilanje zlodela. 117. Ppae puriso kayir, na na kayir punappuna, na tamhi handa kayirtha, dukkho ppassa uayo. Komentar Potovanom Seyyasaki dojadio je monaki ivot u celibatu. Njegov pri jatelj potovani Lludyi savetovao mu je da masturbira, kako bi sma njio seksualnu elju. Tako je potovani Seyyasaka isti prekraj nainio vie puta. Kad je uo za to, Buda ga je prekoreo gornjim stihovima.
DOBRO INI UVEK IZNOVA

118. Ako ovek uini dobro, neka to ponavlja, neka u tome uiva. Sreno je gomilanje dobroinstava. 118. Puae puriso kayir, kayir na punappuna, tamhi handa kayirtha, sukho puassa uayo. Komentar Jedna sledbenica ponudila je preni kukuruz potovanom Mah-Kassa pi. Poto ju je nedugo zatim ujela zmija, preporodila se kao boanstvo na Tvatimsa nebu. U elji da sakupi jo zasluga i ostane tu gde jeste, jedno jutro otila je da potovanome poisti kolibu u kojoj je iveo. Kada se ovaj vratio iz jutarnjeg proenja hrane i video ko mu isti bora vite, Kassapa joj naredi da vie ne dolazi, jer e ljudi poeti da priaju razne prie. enu to jako rastui i ona poe da plae. Buda je uo njezin pla i uteio je gornjim stihovima, dodavi: Devadhita, dunost moga uenika je da te sprei da dalje dolazi u manastir, a dunost onoga ko brine o svome dobru je da i dalje ini dobra dela.
DOBRO I ZLO SE PREPOZNAJU PO SVOJIM POSLEDICAMA

119. Moda ga vidi i kao dobro, sve dok zlodelo ne donese plod, ali kad donese plod, tada zlotvor prepozna zlodelo. 94

Rei mudrosti

120. Moda ga vidi i kao zlo, sve dok dobroinstvo ne donese plod, ali kad donese plod, tada dobroinitelj prepozna dobroinstvo. 119. Ppopi passati bhadra, yva ppa na paati, a paati ppa, atha ppo ppni passati. 120. Bhadropi passati ppa, yva bhadra na paati, yad a paati bhadra, atha bhadro bhadrni passati. Komentar Bogata Anthapindika je toliko pomagao Budinu monaku zajednicu da je na nju potroio dobar deo svoga imetka. Boginja zatitnica nje govog doma kritikovala ga je zbog takve izdanosti i savetovala da se vie posveti svome poslu. No ovaj je protera iz kue i nastavi da daje skromne poklone, jer mu je imetak bio pri kraju. Poto nije mogla da nae drugo mesto gde bi se skrasila, boginja se obrati za pomo vrhov nom boanstvu Sakki i on je posavetova da povue svoje rei. Na to ona iskopa nekakvo blago i predade ga Anthapindikinim dunicima kako bi mogli da mu otpiu dugove. Anthapindika ponovo postade imuan, a boginja ga zamoli za oprotaj. Onda je on odvede pred Budu, koji je ceo sluaj prokomentarisao ovim stihovima kako bi ukazao na efekte i dobrih i loih dela.
NE ZANEMARUJ ZLO

121. Ne zanemaruj zlo, mislei: Ono mene nee osvojiti. Kap po kap i vedro se napuni vodom, a budala zlom, ak i ako ga sakuplja malo pomalo. 121. Mvamaetha ppassa, na manta, gamissati. Udabinduniptena, udakumbhopi prati, blo prati, ppassa, thoka thokampi ina. Komentar Jedan monah nije mnogo obraao panju na stvari koje je koristio. Tako je imao obiaj da napolju ostavlja sto i stolice koje je koristio i njih otetie sunce, kia i beli mravi. Kad su mu na to skrenuli panju ostali monasi, on samo odmahnu rukom, govorei da su sve to sitnice. Ceo 95

Dhammapda

sluaj bi iznet i Budi. Onda on prekore monaha i pozva ga da ne za nemaruje ni najmanju pogreku. A meu pravila stavio je da i monasi moraju voditi rauna o zajednikoj imovini.
NE ZANEMARUJ DOBRO

122. Ne zanemaruj dobro, mislei: Ono mene nee osvojiti. Kap po kap i vedro se napuni vodom, a mudar dobrim, ak i ako ga sakuplja malo pomalo. 122. Mvamaetha puassa, na manta gamissati. Udabinduniptena, udakumbhopi prati; dhro prati puassa, thoka thokampi ina. Komentar Neki ovek iz Svatthija eleo je da daje milostinju, a naroito je eleo da u to i druge ukljui. Onda je pozvao Budu i njegove monahe u svoju kuu na ruak. Pre toga je obiao unaokolo i zamolio i druge da daju prilog ukoliko ele u ovome da uestvuju. Jedan bogat ovek mislio je da ovaj ovek nema dovoljno novca da sve sam organizuje i nije mu se to dopalo. Tako je dao sasvim malo hrane. Njegov prilog je tokom obeda dran posebno i nije bio posluen sa hranom koju su ostali prilo ili. Bogata pomisli da je ovek eleo i drugima da pokae kako je on, iako tako bogat, dao tek malo. Zato sutradan posla slugu do kue gde je hrana bila sluena i naredi mu da dobro motri ta se dogaa. Sluga mu ree da je na kraju pomalo od njegove hrane bilo pome ano sa svim drugim jelima. Tako je uinjeno kako bi bogata stekao to vie zasluga. Ali on to nije razumeo i sutradan ode do ovekove kue, s namerom da ga ubije ako se usudi da obelodani koliko malo je dao. No, domain mu objasni zato je tako postupio, na ta bogata uvi de svoju pogreku i izvini se. Buda je douo za ovo i bogatau potvrdio da nijedno dobroinstvo ne treba zanemariti, makoliko nam se inilo malim. Jer jednog dana injenje dobra e nam postati navika i tako emo na kraju imati iza sebe jedno ogromno dobroinstvo.

96

Rei mudrosti

KLONI SE ZLA KAO I OPASNOG PUTA

123. Kao to trgovac s malom pratnjom i mnogo robe izbegava opasan put, kao to eljan ivota izbegava otrov, tako i zlo izbegavati treba. 123. Viova bhaya magga, appasattho mahaddhano, visa vitukmova, ppni parivaaye. Komentar U Svatthiju je iveo bogati trgovac po imenu Mahdhana. Jedna grupa razbojnika planirala je da ga opljaka. Prilika se ukazala kada je Mahdhana krenuo na put sa karavanom svoje robe. Usput je spazio neke monahe i pozvao ih da mu se pridrue, jer su ili na isto odredite kao i on. Razbojnici su se sakrili u umi i ekali na karavan. Ali trgovac je saznao za njihov plan i odluio da stane upravo pred umom, te saeka da razbojnici odu. Kada se to ipak nije dogodilo, Mahdhana rei da se vrati kui. Razbojnici doue za njegovu nameru i odlue da ga napad nu u povratku. Neki ljudi rekoe Mahdhani o tome i on se zadra neko vreme u jednom selu. Monasi su se vratili u Svatthi i ispriali Budi ta se dogodilo. Buda im odgovori ovim stihovima, koristei sluaj trgovca da opie kako treba izbegavati loa dela.
NEMA ZLA BEZ LOE NAMERE

124. Ako na dlanu rane nema, moe na njemu i otrov nositi; otrov ne kodi onome bez rane. Nema zla za onoga ko ga ne ini. 124. Pimhi e vao nssa, hareyya pin visa; nbbaa visamanveti, natthi ppa akubbato. Komentar Jednom je u Ragahi ivela devojka iz veoma bogate familije. Bila je vrlo otroumna i dobro je razumela Dhammu, te je jo ranije dostigla prvi stupanj probuenja. Tako je jednom srela lovca po imenu Kukku tamitta i oni se zaljubie jedno u drugo. Potom su se venali i imali sedmoro dece. Posle niza godina, sva ta deca se poenie i poudavae. Jednom je Buda putujui naiao na zamke koje je postavio Kuk97

Dhammapda

kutamitta i sede nedaleko od njih, ispod drveta, da se odmori. Neto kasnije naiao je i lovac, video stope, ali ne i ivotinju. Zato je pomislio da je neko ukrao njegov plen iz klopke. Videvi Budu u blizini, bio je ubeen da je to on uinio. Toliko se razljutio da je hteo da ga ubije. Uze luk i strelu, ali kad je krenuo da je odapne, ostade ukoen kao kip. Na ioe njegovi sinovi i videe ta se dogodilo. I oni uzee lukove i strele u elji da ubiju Budu, ali dogodi im se isto to i njihovom ocu. Poto se nisu vraali kui, loveva ena krete u umu da ih trai. Videvi celu scenu, povika: Nemojte da ubijete mog oca! Lovac i njegovi sinovi pomislie da je Buda zaista njen otac i u nji ma nestade mrnje. Istog trenutka bili su opet u stanju da se pomeraju. ena im ree da odloe lukove i strele, a onda ih Buda podui Dhammi. Na kraju govora svi oni dostigoe prvi stupanj probuenja. Buda se onda vratio u manastir i itavu priu ispriao monasima. Neki od njih su se udili kako je ta ena, poto je ve bila na prvom stupnju probuenja, mogla da pomae svom muu u ubijanju ivotinja. Buda odgovori ovim stihovima, ukazujui na to da ako nema namere da se ini neto loe, nema ni loe kamme.
TEKO ONOME KO POVREDI NEVINOGA

125. Ko povredi nevinoga, oveka predanog i istog, ta luda sama sebi zlo ini, kao da prainu baca uz vetar. 125. Yo appaduhassa narassa dussati, suddhassa posassa anagaassa, tameva bla paeti ppa, sukhumo rao paivtava khitto. Komentar Lovac po imenu Koka krete iz grada u lov, zajedno sa svojim psima. Usput naie na monaha koji je iao u grad u proenje hrane. Lovac je ovo shvatio kao loe znamenje i pomisli kako tog dana nita nee uloviti. Tako se i dogodilo. Kui se vraao jako ljut, kad na gradskoj kapiji srete opet onog monaha, koji se sada vraao u manastir. Kad ga ugleda, lovac se toliko razjari da napujda pse na njega. Monah se brzo uzverao na drvo, tako da psi nisu mogli da ga dohvate. Onda lovac uze luk i pogodi monaha u stopalo. Ovoga je to strano zabolelo, uhvati se za stopalo ali mu tog asa spade ogrta. 98

Rei mudrosti

Dogodilo se da je lovac stajao neposredno ispod drveta i ogrta pade na njega. Psi pomislie da je to monah pao i skoie na njega. Monah baci nekoliko odlomljenih grana na njih i tek tada psi shvatie da su napali svog gospodara, te pobegoe. Onaj monah sie sa drveta da vidi ta je sa lovcem, ali ovaj je ve bio mrtav. Kada se vratio u mana stir, otide do Bude, jer se oseao odgovornim za lovevu smrt. Uitelj mu objasni da nema njegove odgovornosti, jer su sam lovac i njegovi nepromiljeni postupci uzrok tragine smrti. Buda dodade i ove stihove o gorkim plodovima zlodela koji dopadnu poinioca.
MESTO ROENJA OD POSTUPAKA ZAVISI

126. U materici se jedni raaju, a zloinci u paklu; na nebo dobroinitelji idu, a proieni potpuno oslobaaju. 126. Gabbhameke uppaanti, niraya ppakammino, sagga sugatino yanti, parinibbanti ansav. Komentar Tokom dvanaest godina je potovani Tissa odlazio u kuu nekog kame noresca, ija je ena svakodnevno pripremala hranu za njega. Jednoga dana, dok je domain sekao meso u kuhinji, donesoe mu dragulj koji je poslao kralj Pasenadi da ga izbrusi i probui. On uze od glasnika ka men, ali ga pri tom umrlja krvlju. I dok je kamenorezac otiao da opere ruke, domaa aplja osetivi krv bre-bolje proguta onaj dragi kamen. Kad nije mogao nigde da pronae dragulj, kamenoresca prvo obuzee oaj i strah zbog kraljeve kazne. Zatim, sav razjaren, pomisli da ga je uzeo monah i pone da ga ispituje. Iako mu je potovani Tissa govorio da nije uzeo dragi kamen, kamenorezac mu nije verovao i na kraju poe da ga udara i optuuje za krau, i pored molbi svoje ene da to ne radi. Monahu udari krv na nos, iz uiju i iz rane na glavi. Ona aplja se pono vo priblii da pije tu krv, ali je domain utnu i ubi na mestu. Na to mu potovani Tissa objasni ta se dogodilo. Kamenorezac smesta raspori aplju i tu na svoje veliko olakanje pronae kraljev kamen. Tek tada shvati ta je uinio i zamoli monaha za oprotaj. Ovaj mu oprosti, govorei mu da je sve to mu se dogodilo posledica njegovih prolih dela, njegove kamme. Domain onda zamoli Tissu da i dalje dolazi u njegovu kuu u proenje hrane, ali ovaj to odbi, zavetujui se da vie nikada nee kroiti u tu kuu. 99

Dhammapda

aplja se kasnije preporodila u materici kamenoreeve ene. Potovani Tissa uskoro umre od zadobijenih povreda i dostie krajnje osloboenje. Kada je kamenorezac umro, preporodio se u istilitu, a njegova ena se posle smrti rodila na nebu. Kada su ga kasnije monasi upitali o sudbini koja ih je sve zadesila, Buda im ree kako su njihovi postupci odredili i njihovo novo odredite.
NIKO NE MOE UMAI PLODOVIMA SVOJIH DELA

127. Ni u visinama, ni u utrobi mora, ni u sred planine, nema mesta na svetu gde nas loa dela ne sustiu. 127. Na antalikkhe na samuddamahe, na pabbatna vivara pavissa, na viat so agatippadeso, yatthahito mueyya ppakamm. Komentar Tri grupe monaha putovale su izdaleka da vide Budu i na tom putu su im se udne stvari deavale. Prva grupa se putujui zadrala nekoliko dana u jednom selu. Tamo su neki ljudi kuvali ruak i vatra im zahvati kuu, koja potpuno izgore. No, plamen je zahvatio i jednu vranu koja je tuda preletala, te i ona izgore. Kada su sreli Budu, ispriae mu ta im se dogodilo i kako je nesrena vrana stradala. Na to im on ispria kako je neki seljak imao vrlo lenjog vola, koji je umesto da radi, najvie leao, jeo i spavao. Seljaka jednom to toliko razljuti da ga je na kraju privezao omom za neki stub i zapalio. Zbog toga to je uinio, seljak se preporodio kao vrana i sam je stradao u vatri. Druga grupa je putovala brodom, koji se odjednom na sred mora zaustavio i nisu mogli nikako da ga pokrenu. Tri putu su putnici izvla ili drvce da odrede ko je osoba koja im donosi nesreu i tri puta je kocka padala na kapetanovu enu. Na kraju joj vezae oko vrata up sa peskom i bacie je u more. Ubrzo brod bezbedno nastavi putovanje i dokopa se luke, te monasi odoe da vide Budu. Kad su mu pomenuli sudbinu one nesrene ene, Buda im ispria o eni koja je imala psa kunog ljubimca. Pas ju je svuda pratio, ali nije mogao da miruje ni za trenutak. Mnogi su je zbog toga ismevali. ena je na kraju bila time toliko postiena, da je psu vezala oko vrata up sa peskom i bacila ga u vodu. Kasnije se preporodila kao kapetanova supruga. 100

Rei mudrosti

Trea grupa od sedam monaha je prenoila u nekoj peini. U sred noi velika stena sruila se odgore i blokirala ulaz. Neki ljudi koji su tuda naili pokuali su da uklone stenu, ali je bila preteka. Tek posle sedam dana uspeli su nekako da je potkopaju tako da su monasi najzad bili slobodni. Njima je Buda ispriao priu o sedam obana koji su lo vili iguanu, a kad se ona zavukla u neku humku, iz obesti su zatvorili sve izlaze. Pustili su je tek posle sedam dana. I tako su se preporodili u ovom ivotu kao sedam monaha, koji su proveli sedam dana zarobljeni u peini. Zavrio je ovim stihovima o loim delima, od kojih se ne mo emo sakriti ni u vazduhu, ni na moru, ni u peini.
NEMA MESTA GDE SE SMRT MOE IZBEI

128. Ni u visinama, ni u utrobi mora, ni u sred planine, nema mesta na svetu gde nas smrt pobediti nee. 128. Na antalikkhe na samuddamahe, na pabbatna vivara pavissa, na viat so agatippadeso, yatthahita nappasaheyya mau. Komentar Kralj Suppabuddha, otac Budine ene Yasodhare, mrzeo je Budu iz dva razloga. Prvo, zato to je napustio njegovu ker, a drugo zato to se dr ao podalje od njegovog sina Devadatte, zaboravljajui da je Devadatta unosio razdor u monaku zajednicu i ak pokuavao da ubije Budu ne bi li zauzeo njegovo mesto predvodnika Sanghe. Tako mu je jednom, kad je Buda sa ostalim monasima krenuo u grad da prosi hranu, prepreio put i nije doputao da prou, govorei da je on po rangu stariji od Bude. Kada i posle vie zahteva nije hteo da odstupi, Buda i monasi se vratie do svog boravita. Kada ga je potom potovani nanda upitao ta e se dogoditi, Buda ree da e Suppabuddhu za sedam dana na pragu sopstvene palate progutati zemlja. Naravno, pijuni su ovo Budino proroanstvo odmah preneli kralju, koji se potrudio da se na svaki nain obezbedi od proro anstva. Odredio je ljude koji treba da ga spree da kroi na mesto koje je odredio Buda. Ali, uzalud. Dogodilo se upravo onako kako je Buda i predviao i Suppabuddha se stropota u Avi pakao.

101

10. KAZNA Daa vaggo

NE UBIJAJ

129. Svako od batine strahuje, svako od smrti strepi, poavi od samoga sebe, ne ubijaj, niti ubijanju uzrok budi. 129. Sabbe tasanti daassa, sabbe bhyanti mauno, attna upama katv, na haneyya na ghtaye. Komentar Grupa monaha je istila jednu od zgrada u etavana manastiru, u kojoj su nameravali da borave. Kad su bili na pola posla, pristie druga grupa monaha i zatrai da im prepuste tu zgradu. Smatrali su da kao stariji monasi imaju pravo da biraju gde e noiti. Prva grupa se nije sa ovim sloila i insistirala je da je zgrada njiho va. Na to monasi iz druge grupe estoko izudarae svoje protivnike. Kada je Buda uo za ovo, otro je prekoreo nasilnike zbog onoga to su uinili svojoj sabrai monasima. Nastavio je ovim stihovima o tome da nasilje nije reenje spora. Tada je i uveo pravilo da monasi ne smeju da udare jedan drugog.
SVAKOM JE IVOT DRAG

130. Svako od batine strahuje, svakom je ivot drag, poavi od samoga sebe, ne ubijaj, niti ubijanju uzrok budi. 130. Sabbe tasanti daassa, sabbesa vita piya, attna upama katv, na haneyya na ghtaye. Komentar U prethodnom komentaru videli smo kako su se monasi potukli zbog prenoita. Ali taj problem iskrsao je jo jednom. Ona druga grupa je i pored svega elela da zauzme zgradu, ali se prva uporno tome odupi rala. 102

Rei mudrosti

Poto je bilo uvedeno novo pravilo, monasi iz druge grupe nisu fiziki napali svoje protivnike, ve su im samo gestovima pretili. To je uplailo monahe i oni poee da viu. Buda je ponovo prekoreo drugu grupu monaha, izgovarajui ove stihove. Ujedno je uveo jo jedno pravilo da monasi ne smeju ni gesto vima da prete jedni drugima.
NIKOGA NE ZLOSTAVLJAJ

131. Onaj ko bia eljna sree tapom povreuje, jer i sam sreu prieljkuje, za toga posle smrti sree nema. 132. Onaj ko bia eljna sree tapom ne povreuje, jer i sam sreu prieljkuje, za toga posle smrti sree ima. 131. Sukhakmni bhtni, yo daena vihisati, attano sukhamesno, pea so na labhate sukha. 132. Sukhakmni bhtni, yo daena na hisati, attano sukhamesno, pea so labhate sukha. Komentar Jednom prilikom Buda vide grupu deaka kako tapovima udaraju zmi ju. Prie im i upita ih zato to rade. Oni u glas odgovorie da se plae da ih zmija ne ugrize. Buda ih posavetova da ukoliko i sami ne ele da budu povreeni, ne bi trebalo ni druge da povreuju. I samo tako e nai sreu i u ovom i u narednim ivotima.
NE GOVORI GRUBE REI

133. Ne govori grubo, jer oni kojima tako govori mogu uzvratiti. Bolan je govor ispunjen besom, za njim ti moda osveta sledi. 134. Ali ako si utihnuo, poput naprslog gonga, tad si nibbnu dosegao, u tebi gneva nema. 133. Mvoa pharusa kai, vutt paivadeyyu ta, dukkh hi srambhakath, paida phuseyyu ta. 103

Dhammapda

134. Sae neresi attna, kaso upahato yath, esa pattosi nibbna, srambho te na viati. Komentar Od dana kad se zamonaio, monaha je neprekidno pratio neki enski duh. On ga nije video, ali drugi jesu. I kad bi mu davali hranu, dali bi mu i malo vie sa reima: Ovo je za tvoju prijateljicu. Razlog za sve ovo leao je u prolosti: U vreme Bude Kassape, dva monaha su bili dobri prijatelji. Onda neka boginja, u elji da isproba vrstinu njihovog prijateljstva, stvori ensku priliku koja se pojavljivala oko jednog od monaha. Drugi ga optui da je prekrio zavet celibata i ree da ne eli vie da ga vidi. Za as se svaa rasplamsa. Na to se boginja pokaja i ispovedi im se ta je uinila, ali prijateljstvo dva monaha vie nikada nije bilo kao pre. Kada je boginja umrla, zbog svojih nedela rodila se u Avi paklu, da bi se u vreme Bude opet rodila kao mukarac koji se zamonaio. No, zbog loe kamme, njemu se dogaalo upravo ono to je kao boginja radio drugome. Stalno ga je pratio enski duh, te ga zato pro zvae Kondadhna.1 Uz to, ostali monasi su traili od Anthapindike, koji je poklonio manastir monakoj zajednici, da ga izbaci iz manastira ali ovaj to odbi. Onda se monasi poalie i samom kralju Pasenadiju, koji otide do Kondadhne, ne bi li se lino uverio u to da li je stvarno prekrio zavet celibata. Ipak, shvatio je da se radi samo o duhu i ponu dio je potovanome da ga snabde svime to mu je potrebno, jer je zbog glasina koje su se o njemu irile sigurno imao tekoa da sebi probavi etiri stvari koje su monahu potrebne: hrana, odea, sklonite i lekovi. Na kraju, videvi da od njihovih albi drugima nema nikakve ko risti, monasi preuzee stvar u svoje ruke i poee Kondadhni u lice da govore razne optube. Kada su mu konano dozlogrdile njihove lai, uzvrati im istom merom. Na kraju se svi naoe pred Budom, ne bi li se reio spor koji je pretio da izazove razdor u monakoj zajednici. Buda ostalima objasni dogaaje iz davne prolosti koji su bili uzrok sadanjoj situaciji, a Kondadhnu posavetova da ne uzvraa na optube, ve da na njih odgovori utanjem. Smirivi se i poto vie nije morao da odlazi u proenje hrane i slua tue kritike, monah uskoro dostie uravnotee nost uma, veliku koncentraciju i na kraju postade arahant. Ubrzo zatim i onaj duh je nestao.
1

Pravo ime mu je bilo Dhna, a konda je podvoda.

104

Rei mudrosti

PROPADANJE I SMRT SU NEIZBENI

135. Kao to obani tapom na pau goveda isteruju, isto tako starost i smrt iz ivih bia ivot isteruju. 135. Yath daena goplo, gvo peti goara, eva ar a mau a, yu penti pina. Komentar U Viskhinom domu su se ene razliitih godina okupile da obelee uposatha dan predanosti. Kada je ona upitala najstariju meu njima za to su se okupile, ova joj odgovori: Da bismo stekle zasluge i otile na nebo. Druga ena, srednja po godinama, pak ree ovako: Da bismo pobegle od naih mueva, koji nas stalno kontroliu. Trea, tek udata ena, ree: Da bismo dobile decu. Najmlaa, meutim, izjavi: Da bismo pronale mua dok smo jo mlade. Kad Viskha sve ovo ispria Budi, on je podui o tome kako ivot brzo prolazi, te da je vebanje bolje usmeriti ka sebi, nego ka spoljanjim ciljevima.
ZLOINAC UNITI SAMOGA SEBE

136. Ako i ne shvata kad sam zlodela ini, budala, ipak, zbog njih pati kao da u plamenu gori. 136. Atha ppni kammni, kara blo na buhati, sehi kammehi dummedho, aggidahova tappati. Komentar Silazei sa Leinarevog vrha, zajedno sa potovanim Lakkhanom, po tovani Mah-Moggallna spazi duha u obliku 250 metara dugog pito na, svog u plamenu. Kada mu osmeh zaigra na licu, potovani Lakkhana ga upita zato se osmehuje, ali mu ovaj odgovori da nije pravi trenutak za takvo pitanje: Saekaj, prijatelju, dok ne doemo do Uitelja. Po to su se vratili iz proenja hrane u Ragahi, Buda im potvrdi da je i on video tog duha u noi svoga probuenja. Kada ga upitae za razlog takve strane sudbine, on ispria sledeu priu: U vreme kad je iveo Buda Kassapa, Sumangala pokloni Budi raskoni manastir. A kad je jednom iao u njega da se pokloni, video je ne kog oveka svog isprskanog blatom: Ovaj mora da je neki provalnik, 10

Dhammapda

ree kroz zube. No lopov ga je uo i zakleo se da e mu nakoditi. Tako mu je sedam puta palio letinu, sedam puta klao stoku i sedam puta palio kuu, ali jo uvek nije bio zadovoljan. Onda se sprijateljio sa Suman galinim slugom, ne bi li saznao ta je najdrae njegovom gospodaru. Kada saznade da je to manastir koji je njegov gospodar poklonio Budi, razbojnik zapali glavnu, Mirisnu dvoranu u manastiru, dok je jednom Buda prosio hranu. Kad Sumangala dou za nesreu, u njemu bee sasvim malo tuge, te on prionu da podigne novi, radujui se da je toliko imuan da moe da potroi ak i vie kao poklon Budi. Kad razbojnik vide da mu nije mnogo naudio, odlui da Sumangalu ubije. No, prilika mu se nije ukazala narednih sedam dana, sve dok nije pratei Sumangalu stigao u manastir. Tu ga u kako govori Budi: Blaeni, neko mi je sedam puta palio letinu, sedam puta klao stoku, sedam puta palio kuu i sad je zapalio Mirisnu dvoranu. Tom nesrenom oveku poklanjam plodove dobra koje inim dajui sve ove poklone. Kada razbojnik to u, obuze ga oseaj kajanja i on ponizno zamoli Sumangalu za oprotaj. Ovaj mu oprosti i upita ga zato je to uradio. Kada u o emu se radi, i sam se izvini i zatrai oprotaj od razbojnika. Kada je ovaj kasnije umro, zbog zlodela svojih preporodio se u Avi istilitu, a kasnije i kao zloduh u obliku pitona na Leinarevom vrhu.
TEKO ONOM KO POVREDI NEVINOGA

137-140. Ko batinom nenasilnog i bezazlenog povredi, taj se brzo u jednom od ovih deset stanja nae: strani bolovi, izgubljena stvar, telesna povreda, ozbiljna bolest ili rastrojstvo uma, vladar e ga progoniti, ozbiljno bie optuen, gubitak roaka, propast imetka, ili e plamen progutati kue njegove, a posle smrti e se takva budala u mukama nai. 137. Yo daena adaesu, appaduhesu dussati, dasannamaatara hna, khippameva nigahati. 138. Vedana pharusa ni, sarrassa a bhedana, garuka vpi bdha, ittakkhepaa ppue. 106

Rei mudrosti

139. Rato v upasagga, abbhakkhnaa drua, parikkhayaa tna, bhognaa pabhagura. 140. Atha vssa agrni, aggi ahati pvako, kyassa bhed duppao, niraya sopapaati. Komentar Neke askete su planirale da ubiju potovanog Mah-Moggallnu, jer su mislili da e tako najlake nauditi Budi i njegovom uenju. Iznajmili su grupu ubica, koji opkolie peinu u kojoj je Mah-Moggallna boravio. No, on je iskoristio svoje natprirodne moi i pobegao. To nije obeshra brilo ubice i dadoe se u upornu poteru za njim. Posle tri meseca MahMoggallna je shvatio da e ga ipak uhvatiti, zbog jednog loeg dela koje je uinio u nekom od prethodnih ivota. Iako je u tom trenutku bio arahant i nije stvarao novu kammu, ipak je jo njeo plodove postupaka pre nego to je dosegao probuenje. Tako je dopustio da bude uhvaen i progonitelji poee da ga tuku. Kad su mislili da je mrtav, ostavie ga u umi i odoe. No MahMoggallna je bio iv, upotrebio je svoje natprirodne moi da nakratko sebe povrati u normalno stanje i ode da se pokloni Budi. Ispriao mu je ta se dogodilo i Buda ga zamoli da monahe poslednji put podui Dha mmi. Mah-Moggallna tako i uini, a ubrzo potom i izdahnu. Kralj je onda naredio da se istrai itava stvar i ubice behu uhvaene i pogubljene. Kasnije su monasi pitali Budu kako je mogue da je Mah-Moggallna tako ubijen. Buda im ispria priu iz Mah-Moggallninog prethodnog ivota. Jednom je on iveo kao sin slepih roditelja. U poetku je bio jako dobar sin i lepo se ophodio prema njima. Ali kad se oenio, ena je mrzela njegove roditelje i nagovarala ga da ih ubije. Tako ih je MahMoggallna jednom odveo u umu i tamo ih tukao do smrti, a kasnije ispriao kako su to uinili nekakvi razbojnici. Zbog takvog dela i sam je morao da u svom poslednjem ivotu nastrada od razbojnika, prebijen na smrt.
POKAJNIKA POKORA NIKOG NE PROIUJE

141. Ni lutanje nag naokolo, upletene kose, blatnjavog tela, ni gladovanje, ni leanje na goloj zemlji, 107

Dhammapda

trljanje tela pepelom, a ni sedenje nepomino, nita od toga ne proisti onog ko sumnju prevladao nije. 141. Na naggaariy na a na pak, nnsak thailasyik v; raoalla ukkuikappadhna, sodhenti maa avitiakakha. Komentar U Svatthiju je iveo bogata po imenu Bahu Bhandika. Kad mu je ena umrla, on odlui da se zamonai. Ali prvo je sebi podigao manastir, doveo mnogo slugu i napunio magacine hranom. Tako je i kao monah iveo u komforu i svakoga dana jeo izvrsnu hranu. Kad je Buda uo za to, kritikovao je monaha, govorei da on po duava ivotu u skromnosti i upitao ga zato je toliko stvari poneo sa sobom. Monaha ovo vrlo razljuti, te strgnu monaki ogrta sa sebe, pi tajui Budu da li tako treba da ivi od sada. Buda ga ponovo prekori: Kako si tako izgubio oseaj stida i strah od loih dela? ak si ih i u prethodnom ivotu kao gladni duh imao. Gde su sada nestali? Monah uvide svoju greku i izvinio se zbog ljut nje i svlaenja. Buda na to odgovori ovim stihovima, o tome da asketske prakse ne ine monaha, ve samo kada odbacimo neznanje postajemo zaista slobodni. Na kraju ovog govora mnogi monasi koji su bili prisutni do stigoe prvi stupanj probuenja.
SPOLJANJI IZGLED NE INI MONAHA

142. Iako raskono obuen, ako je smiren, obuzdan, u vrlini istrajan, pred svakim biem odloio tap, taj je braman, asketa i monah. 142. Alakato epi sama areyya, santo danto niyato brahmar, sabbesu bhtesu nidhya daa, so brhmao so samao sa bhikkhu. Komentar Pasenadi, kralj Kosale, jednom je poslao savetnika Santatija da se pobri ne oko pobune u nekoj graninoj provinciji. Ovom je to brzo polo za ru 108

Rei mudrosti

kom i kralj je njime bio vrlo zadovoljan. Na povratku, je Santatija obilno darovao, izmeu ostalog i prelepom plesaicom da ga zabavlja. Savetnik je tako proveo nekoliko dana pijui i uivao, gledajui mladu plesaicu. Poslednjeg dana, krenuo je do reke da se okupa. Usput je sreo Budu u pratnji nekoliko monaha. Iako je bio pijan, ipak mu se poklonio u znak potovanja. Kad su malo odmakli, Buda ree potovanom nandi da e istog toga dana Santati postati probuen i ubrzo potom umreti. Uvee, plesaica je ponovo zabavljala Santatija i njegove goste. Dok je plesala, odjednom se sruila na pod i tu izdahnula. Kraljev sa vetnik bee zaprepaen i slomljen bolom. Smesta je otiao do Bude ne bi li uo neku re utehe. Buda ga posavetova da se oslobodi svojih ud nji, da ne dozvoli da ga uine njihovim robom. Oslobodivi se svih ud nji, ujedno e ukloniti i koren svega loeg u sebi i dosegnuti nibbnu. Kad je ovo uo, Santati zaista postade probuen. Shvatajui da e uskoro umreti, zahvalio je Budi na pomoi i upozorenju koliko mu malo treba do konanog osloboenja. Ubrzo zatim je i umro. Neki monasi su bili zbunjeni injenicom da je Santati postao pro buen, iako je nosio skupocenu odeu i ukrase. Pitali su je li on bio ranije monah ili braman. Buda odgovori ovim stihovima o nevanosti spoljanjih obeleja. Ono to jeste jedino vano je to koliko smo sebe oslobodili neznanja i strasti.
SKROMNOST JE RETKA

143. Teko je nai toga ko, skromnou obuzdan, od prekora zazire kao to konj dobre pasmine od bia zazire. 144. Kao rasni konj kad pucne bi, tako marljivi, puni ara budite, puni predanosti, vrline, istrajnosti i svesnosti, istinu istraujui, ispravnog znanja i ponaanja, sabrani, itave te gomile patnje oslobodite se. 143. Hirnisedho puriso, koi lokasmi viati, yo nidda apabodheti, asso bhadro kasmiva. 144. Asso yath bhadro kasniviho, tpino savegino bhavtha, saddhya slena a vriyena a, samdhin dhammavinihayena a, sampannaviara patissat, ahissatha dukkhamida anappaka. 109

Dhammapda

Komentar Potovani nanda jednom je sreo mladog prosjaka, koji je u ritama iao unaokolo, drei u ruci posudu za proenje. Kad je video nandu, on odlui da postane monah. Ime mu je bilo Pilotika. Kad je postao monah, staro odelo i onu posudu sakrio je ispod nekog drveta. I poto ponekad nije bio zadovoljan ivotom monaha, do lazio bi do tog drveta i razmiljao kako bi bilo da se vrati starom ivotu. Ali onda bi se setio koliko su muni ti dani bili i koliko mu je bolje kao monahu, te bi se postideo takvih misli i ponovo vratio u manastir. Poto se to deavalo vie puta, ostali monasi su ga zapitkivali gde to odlazi. Odgovarao bi im da ide da poseti uitelja. Pilotika je svoje staro odelo i posudu smatrao svojim uiteljem, jer su ga mnogo puta poduili besmislenosti laikog ivota. Onda je poeo marljivo da veba i one rite je uzeo kao objekat meditacije. Uskoro je bio u stanju da dosegne probuenje i prestao je da odlazi do onog drveta. Drugi monasi su ga opet zapitkivali zato vie ne ide da vidi svog uitelja. Pilotika im odgovori da mu uitelj vie nije potreban, nagovetavajui da je arahant. Monasi odoe do Bude da pitaju je li istina da je Pilotika stigao na cilj. Buda je to potvrdio, govorei da Pilotiki zaista vie nije potreban uitelj, jer vie nema ta da naui od stare odee. Razumeo je istinu i postao probuen. Buda je potom dodao i ove stihove.
DOBRO MOTRI NA SAMOGA SEBE

145. Poljodelci kanalima usmeravaju vodu, oruari teu strele, stolari drvo oblikuju, a mudraci krote sami sebe. 145. Udakahi nayanti nettik, usukr namayanti teana, dru namayanti tahak, attna damayanti subbat. Komentar Potovani Sriputta jednom je kraj sebe imao veoma mladog iskueni ka. Zvao se Sukha. Jednoga dana krenuo je sa Sriputtom u proenje hrane. Usput je video neke ljude kako navodnjavaju polja, a kad su uli u grad oruare i stolare zaokupljene svojim poslovima, kako izrauju strele i razne predmete od drveta. Onda je upitao Sriputtu je li mogu e svaku od tih stvari, koje nemaju um, usmeriti u eljenom pravcu. Sriputta odgovori potvrdno, na ta mladi iskuenik pomisli. Ako to jeste mogue, zato onda i ja ne usmerim svoj um ka dobrome? 110

Rei mudrosti

Toliko ga je ta misao nadahnula da je smesta zatraio doputenje od Sriputte da se vrati u manastir i kad je stigao krenu da marljivo ve ba. Do vremena kad se Sriputta vratio, on je sedei u svojoj kolibi ve bio na pragu probuenja. Sriputta htede da ga vidi, ali Buda je znao ta se dogaa sa mladim iskuenikom, te se isprei pred Sriputtu i zadra ga raznim pitanjima, kako bi ga spreio da mladia omete u njegovom naporu. To mu je bilo dovoljno da dostigne probuenje, a Buda je ka snije objasnio Sriputti zato je tako postupio.

111

11. STAROST ar vaggo

TRAGAJTE ZA SVETLOU

146. Otkuda smeh, otkuda radost, kad svet bez prestanka gori? Mrakom mrklim obavijeni, zato svetiljku ne traite? 146. Ko nu hso kimnando, nia paalite sati? Andhakrena onaddh, padpa na gavesatha? Komentar Viskha, jedna od najpoznatijih Budinih nezareenih sledbenica, bila je vrlo posveena i velikoduna. I onda jednog dana neki ljudi iz Svatthija zamolie Viskhu da provodi vie vremena sa njihovim enama, koje su bile slobodnijeg ponaanja i naroito sklone da popiju malo alkohola. Njihovi muevi nadali su se da e Viskha pozitivno na njih uticati. Tako jednom ta grupa ena otide do gradskog vrta. Kriom su po nele i malo likera i ubrzo su bile pijane. Kada Viskha vide ta su ura dile, bila je veoma ljuta i grdila ih je. Drugom prilikom kad su ene ponovo htele da posete vrt Viskha je odbila, setivi se ta se proli put dogodilo. Onda one predloie da idu do gaja princa ete, kako bi se poklonile Budi. Kad su stigle u manastir, ene se opet napie od likera koji su ponele. Mra je jo vie uticao na njihov um i one poee da se ponaaju nedolino, da pleu, pevaju i skau svuda unaokolo. Kad Buda to vide, upotrebi svoje natprirodne moi, te uini da se u prostoriji u kojoj su se nalazile potpuno smrai. itav prostor poee da paraju zraci blistavog svetla. ene su se na to uspaniile i obuze ih silan strah. Odmah se i otreznie. Tad ih Buda prekore zbog ponaanja i zbog uzimanja alkohola. Ree im da alkohol donosi samo bol i nesreu, zamagljuje um i tada postaju lak plen sopstvenih strasti. Svoj govor Buda zakljui gornjim stihovima. 112

Rei mudrosti

TELO JE TEK PRIVID LEPOG

147. Pogledajte taj zavodljivi oblik, tu gomilu gnojnih rana, bolnu, ali planova prepunu; u njoj ba nieg trajnoga nema. 147. Passa ittakata bimba, arukya samussita, tura bahusakappa, yassa natthi dhuva hiti. Komentar Mladi monah zaljubio se u Sirimu, prekrasnu kurtizanu. Bio je njome toliko zanet da nije mogao ni da okusi hranu koja mu je nuena, te je ostajala u prosjakoj zdeli i trulila. Neoekivano, jednoga dana, Sirim je umrla. Buda ree kralju da ne kremira njezino telo, ve da ga na mestu za spaljivanje ostavi i samo zatiti od pasa. Kada je ve bilo sve prekriveno crvima, zamoli kralja da pusti glasnike po gradu i da razglase ima li ikoga ko bi hteo da uzme njezino telo. Niko nije ni pomislio da ga uzme, iako su ljudi plaali velike sume ne bi li samo jednu no proveli kraj nje. Kada je mladi monah douo da Buda sa svojim uenicima ide da vidi Sirimino telo, odmah i on krete za njima. Kad stigoe na mesto gde je ono lealo, Buda monasima i monahinjama pokaza na le pun crvi, a onda i na njihova tela i izgovori gornje stihove.
IVOT SE OKONAVA SMRU

148. Trono je telo ovo, leglo bolesti svakakvih, smradna gomila gnoja; ivot se zaista smru okonava. 148. Pariiamida rpa, rogana pabhagura, bhiati ptisandeho, maraantahi vita. Komentar Uttar je bila vrlo stara monahinja imala je sto dvadeset godina i bila vrlo velikoduna i predana. Mnogo puta bi hranu koju je isprosila podelila sa monasima, podstaknuta saoseanjem. Jednom, dok je ila u proenje hrane, srela je Budu. Puna potovanja, stade u stranu da ga propusti i pokloni mu se. Dok je to radila, sluajno je stala na svoj ogrta i pala. Buda je prihvati i ree joj da razume stanje njezinog tela. Bila je vrlo stara i telo joj je postalo slabo i bolesno zato treba jo marljivije da veba svoj um. Uttar je potom uporno promiljala Budine rei i uspela da dosegne prvi stupanj probuenja. 113

Dhammapda

TA IMA LEPO U RAZBACANIM KOSTIMA?

149. Te sive kosti posvuda razbacane, ko tikve u jesen; kad ih vidi tako, ko bi ih voleti mogao? 149. Ynimni apatthni albneva srade, kpotakni ahni, tni disvna k rati? Komentar Grupa monaha otila je jednom prilikom u umu da meditira. Marlji vo su vebali i ubrzo su uli u vrlo duboko zadubljenje. Pogreno su zakljuili da su tako stigli na stupanj svetog oveka (arahant). Sretni, krenue natrag da saopte Budi ta se dogodilo. Kad su ve bili blizu, Buda zamoli nandu da ih prvo odvede na groblje. Bio je svestan da su zamenili zadubljenje za probuenje i znao je kako da ih navede da to i sami uvide. Monasi odoe do groblja i videe tamo razne leeve. Gledajui stare kosti i tela u razliitim fazama raspadanja, bili su u stanju da ostanu spokojni. Ali kada ugledae neke tek donete leeve mladih devojaka, ot krie da u njima jo uvek postoji ulna elja! Buda ih je ovim stihovima ohrabrio i monasi na kraju shvatie koliko malo su odmakli putem.
OVO TELO OD MESA I KOSTI NAINJENO

150. Grad od kostiju postoji, oblepljen mesom i krvlju, u kojem su starost, smrt, sujeta i obmana smeteni. 150. Ahna nagara kata, masalohitalepana, yattha ar a mau a, mno makkho a ohito. Komentar Rpanand je bila Budina polusestra i verenica njegovog neaka. Poto je takoe bila vrlo lepa, zvali su je i anapadakalyni (Lepotica cele zemlje). Kad su joj svi roaci postali monasi ili monahinje, odluila je da se i sama zamonai. Ali je to uinila jedino iz vezanosti za svoju porodicu, iako zapravo sama nije bila predana svemu tome. Kako je znala da Buda esto govori o prolaznosti i nevezivanju za telo, nije se usuivala da ode i sretne se sa njim. Mislila je da e joj prebacivati zbog njene lepote. Ipak, jednoga dana, odluila je konano da ode i saslua jedan od Budinih govora. 114

Rei mudrosti

Buda je znao da je Rpanand veoma vezana za svoje telo i svesna svoje lepote. Zato je stvorio priliku devojke (vidljivu jedino Rpanandi) kako sedi pored njega dok je govorio i rashlauje ga lepezom. Bila je vrlo mlada i izuzetno lepa. Kada ju je Rpanand ugledala, shvatila je da u poreenju sa tom devojkom vie lii na majmuna. Dok je tako gledala u devojku, ova poe da stari. Postala je mlada ena, potom zrela ena, potom sredovena ena, starica i na kraju po stade vrlo, vrlo stara ena. Rpanand shvati da je promena tela nepre kidni proces i uvide da se upravo ona mlada devojka pretvorila u runu staricu. Zatim se ena kraj Bude, nemogavi vie da dri svoje telo, sruila na tlo i na kraju izdahnu. Telo joj se nadu i prekrie ga crvi. Rpanand konano shvati da je isto tako i njezina lepota prolazna podlona bolesti, starosti i smrti. Onda je Buda dalje podui ovim stihovima i na kraju Rpanand dostie stupanj arahanta.
ISPRAVNOST NE PROPADA

151. I blistava kraljevska koija propadne, telo ostari takoe. Ali Uenje ispravnih neprolazno je, tako dobri govore dobrima. 151. ranti ve rarath suitt, atho sarrampi ara upeti. Sataa dhammo na ara upeti, santo have sabbhi pavedayanti. Komentar Kraljica Mallik je bila ena kralja Pasenadija. Jednom je otila do ku patila da se okupa i povela svog psa sa sobom. Dok je sagnuta prala stopala, pas je zaskoi, ali se ona tome nije usprotivila. Kad je izala iz kupatila, kralj joj ree da je sve video kroz prozor i poe da je grdi. Ali Mallik je poricala da je uinila bilo ta loe i tvrdila da je u stvari prozor zaaran ko god da ue u kupatilo, mogue ga je kroz prozor videti kako radi razne udne stvari. Onda je poslala kralja unutra, a kada je izaao ree mu kako ga je videla da ima odnos sa kozom. Kralj, koji nije bio previe otrouman, prihvati najzad njezino objanjenje. No, kraljica se dugo godina jako kajala zbog lai koje je izgo vorila. Kada je umirala, toga se priseala. I poto misli koje imamo na samrti odreuju u velikoj meri i nae naredno roenje, rodila se u svetu patnje. Posle njene smrti, kralj je posetio Budu i pitao ga gde se kraljica preporodila. Buda nije eleo da mu kae, jer je znao da e ga istina povrediti. 11

Dhammapda

Poto je provela sedam dana u svetu patnje, energija njenih loih dela bee iscrpljena i ona se ponovo rodila na Tusita nebu, kao rezultat velikih doboinstava. Tek tada je Buda mogao da odgovori na kraljevo pitanje. Ovaj se jako obradovao, ali je u isto vreme bio i jako tuan zbog njezine smrti. Buda je pokuao da ga utei ovim stihovima.
MESO I MUDROST

152. Onaj ko Uenje retko slua, telom raste ko dobro hranjen vo, mesa na njemu sve vie i vie, ali ne i mudrosti. 152. Appassutya puriso, balibaddhova rati, masni tassa vahanti, pa tassa na vahati. Komentar Potovani Lludy je imao obiaj da kad poseti nekog domaina reci tuje najneprikladnije sutte. Kada su o ovome izvestili Budu, on ispria priu iz prolosti o mladom bramanu Somadatti, koji je bio sin obinog seljaka. ali takoe i kraljev miljenik. Kada je njegovom ocu uginuo najdrai vo, on predloi Somadatti da od kralja zatrai novog. Somadatta pomisli: Ako pitam to kralja, pomislie da sam gramziv, te ree ocu da ga sam pita. Meutim, poto mu je otac bio obian seljak, morao je da ga uputi kako da se na dvoru ponaa i ta tano da kae. Kada je taj trenutak doao, njegov otac se zbuni i umesto da zatrai jednog, ree kralju da uzme i njegovog drugog vola, poto mu je prvi uginuo. Kralj se osmehnu kad shvati zabunu i ree starijem Somadati: Ti mora da ima mnogo volova kod kue, a ovaj diplomatski odgovo ri: Bie ih onoliko koliko veliki kralj odlui. Kralj bee zadovoljan i pokloni mu esnaest volova i jo mnogo drugih darova. Objasnivi da je u to vreme potovani nanda bio kralj, Lludy seljak-braman, a on sam Somadatta, Buda zakljui gornjim stihovima.
UDNJA JE GRADITELJ OVE KUE

153. Kroz mnoge ivote lutah sasrom, traei, a ne nalazei graditelja tela ovoga. Bolno je zaista preporaanje.

116

Rei mudrosti

154. O graditelju, najzad te opazih! Nikad vie kuu ovu graditi nee! Svaki ti oslonac nestade, slomljen je stub nosa, um do neuslovljenog dosegnu, sve udnje ugaene. 153. Anekatisasra, sandhvissa anibbisa gahakra gavesanto, dukkh ti punappuna. 154. Gahakraka dihosi, puna geha na khasi, sabb te phsuk bhagg, gahaka visakhata visakhragata itta, tahna khayamahag. Komentar Ovo su prve rei koje je princ Siddhattha Gotama izgovorio poto je dostigao probuenje. Od tada pa nadalje bio je poznat kao Buda. Ovim stihovima saoptio je kako je najzad razumeo koji je pravi razlog patnje unutar kruga preporaanja: udnja koja nas goni da se u tom krugu ra amo uvek iznova. Kasnije je formulisao svoje uenje, etiri plemenite istine i plemeniti osmostruki put, te tako postao osniva onoga to mi danas nazivamo budizam.
NEPALJIVI SE TEK KASNIJE KAJU

155. Oni to u mladosti niti su vodili sveti ivot, niti imetak stekli, uzdiu ko matore aplje to ue kraj jezera bez ribe. 156. Oni to u mladosti niti su vodili sveti ivot, niti imetak stekli, za prolou uzdiu odbaeni, ko odapete strele to promaie cilj. 155. Aaritv brahmaariya, aladdh yobbane dhana, iakova hyanti, khamaheva pallale. 156. Aaritv brahmaariya, aladdh yobbane dhana, senti ptikhva, purni anutthuna. Komentar Ako elimo da neto postignemo u ivotu, moramo vrlo rano poeti da radimo na tome, jo kao mladi. Bilo da je re o materijalnim ili duhov 117

Dhammapda

nim ciljevima, ne smemo traiti vreme, ve marljivo uiti neophodne vetine i potom ih primenjivati, putujui ka cilju koji smo odabrali. Ako propustimo vreme koje imamo kao mladi, mnoge anse bie izgubljene i verovatno emo ostariti ne postigavi bilo ta.

118

12. O SAMOME SEBI Atta vaggo

BUDAN BUDI 157. Kome je do samog sebe stalo, nek dobro na sebe pazi, barem u jednom od tri dela noi nek ovaj mudrac na oprezu bude. 157. Attnae piya a, rakkheyya na surakkhita, tia aatara yma, paiaggeyya paito. Komentar Poto je zavrio svoju palatu, princ Bodhi obloio je podove prostir kama i tepisima. Kada je stigao Buda, princ mu se pokloni, prihvati njegovu prosjaku zdelu i pozva ga da ue. Meutim, Buda je odbio, ak i kada je bio pozvan po trei put. Potovani nanda pogleda u Budu i onda ree princu Bodhiju da ukloni sve tepihe. Tek tada princ uvede monahe u palatu i poslui jela. Poto su jeli, princ Bodhi upita Budu zato je odbio da hoda po tepisima. Buda odgovori pitanjem zato je uopte stavljao tepihe. Princ ispria da je ovako razmiljao: Ako mi je sueno da dobijem sina ili kerku, Uitelj e stati na ove tepihe. Buda onda ree da je upravo to bio razlog zato njima nije koraao, objasnivi urok nastao u prolosti: Jednom je neki brod doiveo brodolom na sred okeana. Dva jedi na preivela bili su ovek i njegova ena, koji su se spasli drei se za nekakvu dasku. Uspeli su da stignu do ostrva, na kojem su ivele samo ptice. Da bi preiveli jeli su ptiija jaja i tek izlegle ptie. Buda potom objasni da je razlog to su osueni na neplodnost to to tokom mladosti, srednjeg doba, pa ni starosti nisu nijednom zaalili zbog onoga to su uinili. Potom izree ove stihove, savetujui ih da vie rauna vode o Dhammi, barem u jednom periodu ivota.

119

Dhammapda

ONAJ KO SAVETUJE NEK D DOBAR PRIMER 158. U dobrom prvo sebe ustali, tek onda upuuj druge, u istinskom znalcu neistoa zaista nema. 158. Attnameva pahama, patirpe nivesaye, athaamanusseyya, na kilisseyya paito. Komentar Potovani Upananda je bio dobar govornik, te je iao od manastira do manastira i propovedao Dhammu. Sa pohlepom je primao svaki po klon koji bi mu bio ponuen. Jednoga dana srete on dva mlada monaha, koji nikako nisu mogli da podele dva monaka ogrtaa i skupoceno ebe. Potovani razrei raspravu tako to im je dao svakom po ogrta, a za sebe uzeo ebe. Nezadovoljni, mladi monasi o ovome rekoe Budi. Onda im on ispria dogaaj iz prolosti kada su se dve vidre svaale oko ribe, a akal im tako podeli da je najbolji deo uzeo za sebe. Na kraju Buda prekore Upanandu, utei mlade monahe i posaveto va sve one koji i sami savetuju da to pre svega ine linim primerom.
RADI ONAKO KAKO SAVETUJE DRUGIMA

159. O, kad bismo inili uvek ono to drugima savetujemo. Tek dobro obuzdan moe uiti druge. Sebe je, zaista, teko krotiti. 159. Attna e tath kayir, yathamanussati. Sudanto vata dametha, att hi kira duddamo. Komentar Potovani Tissa terao je druge monahe da marljivo vebaju meditaciju, a onda bi sam otiao da spava. Kada bi se monasi vratili u manastir da malo odspavaju, on bi ih budio i terao da jo vebaju. Tako su bili neispavani i silno se naljutili kad su otkrili da dok oni meditiraju Tissa spava. uvi za to, Buda posavetova sve uitelje da se ponaaju isto onako kako savetuju svojim uenicima.

120

Rei mudrosti

SVAKO JE SAM SEBI UTOITE

160. Svako je zaista sam sebi utoite. A ko bi drugi to mogao biti? Kad sami sebe obuzdamo, zatitu teko dostinu stiemo. 160. Att hi attano ntho, ko hi ntho paro siy? Attan hi sudantena, ntha labhati dullabha. Komentar im je malo poodrasla, ki bogataa iz Ragahe, zamolila je roditelje za dozvolu da postane monahinja. Oni to odbie, pa je umesto toga udadoe. Tako je ubrzo zatrudnela, ali to nije znala. No njena velika elja da postane monahinja na kraju je prelomila mua i on joj dozvoli da to uini. Kada su ostale monahinje otkrile da je trudna, odvedoe je do svog uitelja Devadatte. Ovaj je hteo da je otera iz manastira, ali je uspela da izmoli monahinje da je odvedu pred Budu. Kako bi sa nesre ne monahinje skinuo svaku ljagu, Buda je pozvao kralja Pasenadija, Anthapiiku i njegovog sina, Veskhu i Uplija, znalca monakih pravila, Tako je Viskh rairila zastor oko monahinje i pregledala je, raunajui dane i mesece od kad se zamonaila, kako bi ustanovila da li govori istinu. Na kraju potovani Upli okupljenima potvrdi njenu nevinost. Kasnije je rodila sina i kralj Pasenadi ga je usvojio. Kad je dovoljno odrastao, deak je saznao ko mu je majka i zatrai da postane iskuenik, to mu bi i dozvoljeno. Poto je postao potpuno zareen, dobio je obje kat meditacije od Uitelja i povukao se u Slepev gaj, gde je i stigao do probuenja.1 Monahinja, meutim, nije mogla da se oslobodi vezanosti za svog sina. Jednog dana ga je srela kako ide ulicom prosei hranu. Obratila mu se umilnim reima, ali joj on odgovori grubo. Tek to joj je pomoglo da se oslobodi vezanosti i da i sama postane probuena. Poto je uo za ovo, Buda objasni kako smo sami sebi najbolje utoite.
SAMI SEBI ZLO INIMO

161. Sami inimo zlo, u nama se ono raa, u nama izvire. I ono budalu smrvi, kao i dijamant kamen u kojem se stvori. 161. Attan hi kata ppa, attaa attasambhava. Abhimatthati dummedha, vaira vasmamaya mai.
1

Videti Vammika sutta, MN 23.

121

Dhammapda

Komentar Predani sledbenik, poto je celu no sluao o Dhammi, krenu ujutro na esmu u manastiru da se umije. U tom neki lopov, kojeg su jurili, dotra blizu mesta gde je on stajao, baci u stranu ono to je ukrao i pobee dalje. Pokradeni ljudi, mislei da je Mahka kradljivac, krenue da ga tuku i na kraju ga i ubie. Kada su mladi monasi pronali telo i dojavili to Budi, poalie mu se da jadan ovek nije zasluio da tako umre. Na to Buda ispria sledeu priu o kammi tog oveka: Kralj Benaresa postavio je jednog oficira u pograninom gradu, sa zadatkom da prati putnike koji krenu kroz oblinju umu, gde su esto vrebali razbojnici. I tako jednoga dana na svom proputovanju u grad sti e jedan brani par. Kada je video enu, vojnik se odmah zaljubio. Ka snije, dok ih je pratio kroz umu, suprotno volji onog oveka, okrenuo je kola i vratio ih u grad pod izgovorom da je suvie opasno tog dana putovati. Kad su se vratili u grad, naao im je prenoite. Onda tokom noi sakri u putnikovim kolima vredan dragulj i sve namesti tako kao da su lopovi provalili u kuu. Ujutro je otkrio krau dragulja i krete sa svojim vojnicima da traga za lopovima. Kada su onaj ovek i ena uju tru krenuli na put i istigli na gradsku kapiju, pretraie im kola. Poto su pronali dragulj, oficir odvede jadnog oveka malo dalje i toliko ga je tukao dok ga nije ubio. Kasnije, kad je taj oficir umro, preporodio se u istilitu, a u Budino vreme ponovo se rodio kao Mahka. Priu o ranijem Mahkinom ivotu, Buda zavri gornjim stiho vima.
SAMI SEBI PROPAST DONOSIMO

162. Naa nas zlodela potpuno obuzmu, kao puzavica stablo sala, i tako inimo sami sebi ba ono to nam nai neprijatelji ele. 162. Yassa aantadusslya, mluv slamivotthata, karoti so tathattna, yath na ihat diso. Komentar Buda je ove stihove izgovorio u vezi sa loim karakterom potovanog Devadatte, koji je u nekoliko navrata bezuspeno pokuavao da ga ubije.

122

Rei mudrosti

LAKO JE POGREITI

163. Lako je loa dela poiniti, tetna za samoga sebe, ali ono to nam jeste korist i zasluga, mnogo je tee. 163. Sukarni asdhni, attano ahitni a, ya ve hitaa sdhua, ta ve paramadukkara. Komentar Dok je iao u proenje hrane u Ragahu, potovani nanda srete Deva dattu. Ovaj mu je saoptio da e organizovati ceremoniju patimokkhe, odnosno recitovanja monakih pravila, odvojeno od glavne grupe mo naha. Kada nanda to prenese Budi, on je izgovorio gornje stihove.
NE IZRUGUJ SE PLEMENITIMA

164. Oni koji se voeni svojim pogrenim stavovima izruguju uenju plemenitih, u ivljenju ispravnih, takvi se, slino bambusu, od sopstvenog ploda slamaju. 164. Yo ssana arahata, ariyna dhammavina paikkosati dummedho, dihi nissya ppika, phalni kahakasseva, attaghtya phallati. Komentar Potovani Kla pokuao je da enu koja ga je darivala za monaha ne ophodnim stvarima nagovori da ne slua Budine propovedi, u strahu da e se prikloniti Uitelju i prestati da bude njegov darodavac. Uprkos ovakvim pokuajima, ena je otila da uje propoved. Kad je potovani Kla doznao za to od njezine keri, otide i on do Bude i predloi mu da govori o dareljivosti i moralu, poto je ena suvie glupa da bi razu mela bilo kakvo dublje uenje. Prozrevi njegove loe namere, Buda je izgovorio ove stihove.
ISTOA I NEISTOA OD NAS ZAVISE

165. Sami zlo inimo, sami sebe prljamo, sami se od zla uzdravamo, sami sebe proiujemo, istoa i prljavtina od nas zavise; niko nikog proisti ne moe. 123

Dhammapda

165. Attan hi kata ppa, attan sakilissati, attan akata ppa, attanva visuhati, suddh asuddhi paatta, no aa visodhaye. Komentar Predani sledbenik la-Kla, poto je celu no sluao o Uenju, krete putem ka Svatthiju. U jednom trenutku stade kraj nekog izvora da se osvei. Kraj njega protra lopov pred poterom i pored njega baci to to je ukrao. Kad potera stie, pomislie da je la-Kla kradljivac, pa krenue da ga tuku. Na sreu, neke sluavke koje su dole na izvor po vodu posvedoie da ga znaju i da nije lopov. Tako su ga spasle iz ruku razjarenih ljudi. Onda jadni la-Kla otide do monaha i ispria im ta ga je zade silo. Kad monasi to prenesoe Budi, on ree da la-Kla nije prebijen na smrt ne samo zbog onih devojaka, ve i zato to zaista nije bio lopov. Na kraju ree gornje stihove.
NE ZAPOSTAVI SVOJE DUHOVNO DOBRO

166. Sopstveni cilj ne zameni za tui, makoliko uzvien bio, sopstveni cilj dobro razumevi, tome cilju i stremi. 166. Attadattha paratthena, bahunpi na hpaye, attadatthamabhiya, sadatthapasuto siy. Komentar Kad je Buda objavio da e umreti za etiri meseca, njegovi uenici poee da pristiu sa svih strana kako bi mu poslednji put iskazali po tovanje. Umesto da im se pridrui, Attadattha je ostao u svojoj eliji i marljivo meditirao. Kada ga je Buda upitao zato tako marljivo medi tira, monah odgovori: Potovani, poto u i ja uskoro umreti, mislio sam da je najbolji nain da vam iskaem potovanje tako to u dostii probuenje tokom vaeg ivota. Buda ga pohvali zbog takvog izvan rednog ponaanja i potvrdi da sopstvenu duhovnu dobrobit ne bi trebalo zapostaviti zbog drugih.

124

13. SVET Loka vaggo

NAPUSTI NISKE ELJE

167. Niska dela ne ini, nepaljivost ne sledi, pogrene stavove ne prihvataj, za svet se ne vei. 167. Hna dhamma na seveyya, pamdena na savase, mihdihi na seveyya, na siy lokavahano. Komentar Viskhina unuka je posluivala hranu jednom starom i jednom mladom monahu koji su doli u goste. U jednom trenutku, videvi odraz svog lica u posudi sa vodom, nasmejala se. Mladi monah sa poudom pogle da u njeno nasmejano lice i takoe se nasmeja. To joj se nije dopalo, te povika: Vidi ga, elavac se smeje! Mladi monah se uvredio to ga je nazvala elavcem i izgrdi je. Ona poe da plae i sve ispria svojoj baki. Viskh i stariji monah nisu uspeli da smire ni devojku ni mladog monaha. Neto kasnije, u kuu je stigao Buda. Poto je znao da je mladi monah blizu toga da dostigne stupanj ulaska u tok, on prividno stade na njegovu stranu i upita Viskhu je li u redu nazivati njegove uenike elavcima. Na to mladi monah pade na kolena, pokloni se Budi i ree: Blaeni, ni moj uitelj, ni naa velika dobrotvorka nisu imali razume vanja za mene. Samo ste me vi razumeli! Kad je tako zadobio njegovo poverenje, Buda ga upozori kolika je teta od poude, kolika opasnost od poara razvejanog poudom, te zavri ovim stihovima.

12

Dhammapda

VRLI SU SRENI

168. Ustaj! Nepanji se ne preputaj. Uenje praktikuj kako treba. Ko u Uenju ivi, srean je u ivotu, i ovom i narednom. 169. Uenje praktikuj kako treba, ne praktikuj ga pogreno. Ko u Uenju ivi, srean je u ivotu, i ovom i narednom. 168. Uttihe nappamaeyya, dhamma suarita are. Dhammar sukha seti, asmi loke paramhi a. 169. Dhamma are suarita, na na duarita are. Dhammar sukha seti, asmi loke paramhi a. Komentar Kad je Buda posetio svoje rodno mesto Kapilavatthu prvi put posle probuenja, poduio je svoje sunarodnike Dhammi. Na kraju svi se razioe, ali nijedan ga nije pozvao da sutra doe na obrok. Naime, svi su znali da njegov otac, kralj Suddhodana priprema gozbu, te da je logino da e Buda otii svojoj kui da jede. Meutim, poto nigde ne ide nepo zvan da jede, sledeeg dana Buda je uao u grad i poeo da prosi hranu od kue do kue. Kada je njegov otac to douo, zabezeknuo se i odjurio do sina da ga upozori kako je sramota da neko njegovog porekla prosi. No Buda ga podseti da je obiaj probuenih bia kojima je sada pripa dao da prose hranu od vrata do vrata i uz to izgovorio gornje stihove. Kada ih je uo, kralj Suddhodana postade onaj koji je uao u tok.
POPUT MEHURA JE OVAJ SVET

170. Ovaj svet je poput mehura, ovaj svet je poput opsene, onog ko tako gleda na ovaj svet gospodar smrti ne vidi. 170. Yath pubbuaka passe, yath passe marika, eva loka avekkhanta, maur na passati. Komentar Poto nisu mnogo napredovali u meditaciji, pet stotina monaha doe do Bude da zatrai prikladniji objekat meditacije. Kasnije, kontemplirajui fatamorganu i mehurie na povrini vode, oni dosegoe probuenje. U vezi sa tim njihovim postignuem Buda je izgovorio ove stihove. 126

Rei mudrosti

MUDRI SE NE VEZUJU ZA OVAJ SVET

171. Pogledaj ovaj svet, nalik raskonoj kraljevskoj koiji, opinjeni njime, nezreli propadaju, dok za znalce vezivanja nema. 171. Etha passathima loka, itta rarathpama, yattha bl visdanti, natthi sago vinata. Komentar Jednom prilikom princ Abhaya trijumfalno se vratio u Ragahu, poto je uguio pobunu na granici. Kralj Bimbisara je tim bio toliko obrado van da mu je tokom sedam dana ustupio da vlada kraljevstvom. Dobio je tron, ali i najbolju plesaicu da ga zabavlja. Poslednjeg dana, dok je igrala pred novim kraljem i celom svitom, plesaica se iznenada sruila na pod i na mestu umrla (kao i u prii uz strofu 142 o kraljevom savetni ku Santatiju). Princ je bio okiran ovakvim prizorom i veoma potiten. Sav obeznanjen, otiao je do Bude da potrai utehu. I Buda mu je rekao: O prine, ne moe se izmeriti koliko si suza prolio kreui se krugom preporaanja. Ovaj svet prolaznih i uslovljenih stvari jeste mesto gde se neznalice sapliu.
PALJIVI OSVETLJAVAJU OVAJ SVET

172. Ko je nekada nepaljiv bio, a sad vie nije, osvetljava ovaj svet, kao Mesec kad iza oblaka izroni. 172. Yo a pubbe pamaitv, pah so nappamaati, soma loka pabhseti, abbh muttova andim. Komentar Monah Sammaana je dane provodio istei po manastiru. U istom manastiru je boravio i monah Revata, ali je vei deo dana meditirao. Samaana je smatrao da ovaj samo dangubi, te jednoga dana ode do njega i ree mu: Prijatelju, ti si jako lenj. ivi od hrane koju nam daju iz vere i velikodunosti. Zar ne misli da bi nekada trebalo da poisti prostorije ili dvorite? Na to mu Revata uzvrati: Prijatelju, monah ne treba da provodi sve vreme istei, ve da isti pre jutarnjeg odlaska u proenje hrane, da potom dan provede u meditaciji, da kontemplira svoje telo i uvidi pravu prirodu njegovih sastojaka ili da recituje svete tekstove do veeri. 127

Dhammapda

A na kraju dana moe opet da poisti ako eli. Sammaani se dopade ovaj savet, strogo ga se nadalje pridravao i posle izvesnog vremena dostigao je probuenje. Kada su videli ubre nagomilano na jednom mestu u manastiru, ostali monasi upitae Sammaanu zato vie ne isti tako esto kao pre. Na to on odgovori: Dok sam bio nepromiljen, sve vreme sam istio. Ali sada to vie nisam. Monasi su pomislili da se on lano pred stavlja kao probuen. O tome su razgovarali sa Budom i ovaj je potvr dio da se promena zaista dogodila, a onda je izgovorio gornje stihove.
ZLO SE MOE PONITITI DOBRIM

173. Ko svoje ravo delo kasnije nadmai dobrim, taj osvetli ovaj svet, kao Mesec kad iza oblaka izroni. 173. Yassa ppa kata kamma, kusalena pidhyati, soma loka pabhseti, abbh muttova andim. Komentar Kao to je opisano u Agulimla sutti (Mahima nikya, 86), Agulimla je bio masovni ubica. Jednoga dana, posle obroka, Buda krete da se sretne sa njim. Iako su ga pastiri i seljaci usput opominjali da ne ide dalje, nasta vio je u istom smeru. Kada je video Budu na putu, Agulimla pojuri za njim u elji da i njega ubije. Meutim, iako je trao najbre to je mogao, nije mogao da ga sustigne. To ga je potpuno zbunilo, jer je inae bio u stanju da sustigne slona, konja, zapregu ili jelena u trku. Na kraju u besu povika: Stani, prosjae! Na to Buda odgovori: Agulimla, ja sam se zaustavio. A kad e ti? Agulimla nije odmah razumeo o emu Buda govori. Ovaj mu objasni da je on sam prestao da ubija i povreuje iva bia, dok Agulimla to jo nije. Na to Agulimla shvati da je pred njim Buda, koji je tu doao posebno zbog njega da mu pokae drugi put. Na to baci svoj ma, pokloni se i zamoli da ga primi u monaku zajednicu. Doi, monae, ree Buda i novog monaha po vede u Svatthi. Kralj Pasenadi, poto je uo jako mnogo optubi na raun Agulimle, krenu sa petsto vojnika da ga uhvati. Usput srete Budu i u razgo voru mu ree kojim je poslom krenuo. Na to ga Buda upita ta bi uradio ako bi se ispostavilo da je ubica kojeg trai postao monah i sada neguje 128

Rei mudrosti

vrlinu. Kralj odgovori da bi mu se poklonio i podrao ga kao i svakog monaha, ali da ne veruje da je tako neto mogue. U tom Buda pokaza na monaha koji je sedeo kraj njega. Shvativi koga ima pred sobom, kralj se prestrai i poe da drhti. Buda ga brzo umiri i kralj se pokloni monahu. Upita ga ko su mu otac i majka i ponudi se da ga snabdeva svim potreptinama. Kasnije je Agulimla dostigao probuenje i posle smrti potpuno utrnue. Monasi su pitali Budu kako takav ubica moe postati arahant. A Buda im je odgovorio ovim stihovima.
SLEP JE OVAJ SVET

174. Slep je zaista ovaj svet, retki su oni koji vide. Ko i ptice to iz mree umaknu, malo je onih to do neba stignu. 174. Andhabhto aya loko, tanukettha vipassati. Sakuo lamuttova, appo saggya gahati. Komentar Buda je boravio u zemlji Alavi i jednom prilikom sa tamonjim ljudi ma govorio o prolaznosti ivota. Govorio im je da budu svesni smrti i razmiljaju o tome da je duina ivota sasvim neizvesna. Dodao je da bi trebalo da vebaju svesnost kao oruje protiv smrti. Mnogi nisu razumeli o emu zapravo govori, ali neki jesu. Meu takvima bila je i devojka koja se bavila tkanjem. Posle nekog vremena Buda se vratio u Alavi. Ona devojka je poe lela da ponovo uje njegov govor, ali joj je otac rekao da prvo namota neke kalemove i donese mu ih. Brzo je obavila posao i na putu ka ocu zaustavila se na mestu gde je Buda govorio i posluala. Buda je znao da je ona blizu da dostigne prvi stupanj probue nja, tako da je govorei gledao pravo u nju. Devojka mu prie puna potovanja. Na to joj Buda postavi etiri pitanja, na koja je ona ovako odgovorila: Odakle dolazi? Ne znam. Kuda ide? Ne znam. Zar ne zna? Da, znam. Da li zna? Ne znam. Mnogi okupljeni smatrali su da su njeni odgovori neutivi, ali im 129

Dhammapda

je devojka objasnila. Prvim pitanjem Buda je hteo da je pita da li zna kakav je bio njen prethodni ivot. Drugo pitanje se odnosilo na to da li zna kakav e biti njen naredni ivot. Poto nije znala, tako je i odgovo rila. Tree pitanje je znailo zar ona ne zna da e umreti. Odgovorila je da zna. A poslednje ju je pitao da li zna kada e to biti. Nije znala i tako je i odgovorila. Buda na ovo njeno objanjenje pljesnu rukama u znak odobrava nja, izree gornje stihove i onda odra govor. Na njegovom kraju devoj ka je doivela probuenje.
MUDRI IZ OVOG SVETA UMAKNU

175. Put Sunca labudovi lete, oni sa moima vazduhom, ali mudri, savladavi Marine horde, iz ovog sveta odlaze. 175. Hasdiapathe yanti, kse yanti iddhiy, nyanti dhr lokamh, etv mra savhini. Komentar Jednom je prilikom trideset monaha dolo da poseti Budu. Dok su raz govarali, Budin pratilac potovani nanda izae iz prostorije. Kad se vratio, iznenadio se da u njoj vie nije bilo nijednog monaha. Kad ga je pitao gde su, Buda mu ree da su svi odleteli, jer su do stigli probuenje i uz to stekli natprirodne moi. U tom trenutku Buda ugleda jato labudova na nebu i nadahnut izgovori ove stihove.
NEMA ZLA KOJE LAAC POINITI NEE

176. Za onoga ko kri jedini zakon, za onoga ko lae, za onoga ko ne mari za budue ivote, za tog nema zla koje poiniti nee. 176. Eka dhamma attassa, musvdissa antuno vitiaparalokassa, natthi ppa akriya. Komentar Buda nije imao oko sebe samo one koji su mu predani i koji mu se dive. Neki uitelji mrzeli su ga zbog reputacije koja ga je pratila, ali i zato 130

Rei mudrosti

to su i njihovi uenici esto prelazili meu Budine sledbenike. Zato je jedan od takvih uitelja nagovorio mladu, lepu devojku, svoju uenicu, da ugrozi Budin ugled. Tako bi ta devojka, po imenu ia Manavika, uvee dolazila u etavana manastir, a ujutro odlazila. Usput je tvrdila da je no provela sa Budom. Posle nekoliko meseci, poela je da se zamotava oko stoma ka, a ispod je dodavala sve vie i vie krpa kako bi stvorila utisak da je trudna. Na kraju je jednom stala pred Budu i optuila ga kako je sa njim ostala trudna, a on sad ne vodi rauna o njoj. Buda je upozori da ne lae, ali ona je nastavljala svoju priu. U tom trenutku Sakka, kralj bogova, posla neka boanstva da u obliku pacova pregrizu uzice kojima je privrstila one krpe na svom stomaku. One poispadae i istina izae na videlo. Ljudi poee da je grde i ona postiena odjuri. Kasnije je poginula nesrenim sluajem. Sutradan su neki monasi prepriavali ta se dogodilo, a Buda im odgovori ovim stihovima, upozoravajui ih da je la prvi korak ka mno go veim zlodelima.
SEBINJACI SRENI NISU

177. Sebinjaci meu bogove ne stiu, budale ne hvale davanje. Mudrac dajui uiva i samo zbog toga srean je on i posle smrti. 177. Na ve kadariy devaloka vaanti, bl have nappasasanti dna. Dhro a dna anumodamno, teneva so hoti sukh parattha. Komentar Pasenadi, kralj Kosale, jednom se takmiio sa svojim podanicima u veliini darova monasima. Meutim, koliko god mnogo da je kralj da rovao, podanici su uspevali da daju vie. Onda kraljica Mallik smisli plan. Dala je da se napravi ogroman paviljon, donese mnotvo sun cobrana i ukroenih slonova. Slonovi su u surlama drali suncobrane iznad svakog monaha. U sredini paviljona bilo je jezero sa deset ama ca napunjenih mirisnim tapiima i mirisima. Konano, hranu su sluile dvorske princeze. I poto podanici nisu imali ni slonove ni suncobrane (beli suncobrane su mogli da poseduju samo kraljevi), a naravno ni princeze, nisu nikako mogli da se takmie. Ovome su prisustvovala i dva kraljeva savetnika. Prvi po imenu 131

Dhammapda

unha je hvalio kralja zbog tako obilnih darova. Razumeo je da e zaslugu za to deliti sva iva bia u kraljevstvu. Drugi savetnik, Kla, smatrao je meutim da kralj rasipa narodno blago na lenje monahe. Posle obroka, Buda se pripremio da odri govor. Shvatio je kako se osea savetnik Kla i zato je odluio da mu govor bude mnogo kra i nego to je prvobitno planirao. Kralj je bio razoaran tako kratkim izlaganjem i razmiljao je ta je moglo biti razlog. Na kraju je otiao do manastira i pitao Budu. Ovaj mu ree da treba da bude zadovoljan svojim velikodunim delima, a onda mu ispria o njegova dva savet nika. Objasni mu, da je njegov govor bio dug, savetnik bi bio jo vie nezadovoljan, a time bi samo jo vie sebi stvorio patnje i u ovom i u narednom ivotu. Potom dodade ove stihove kralju na dar.
PROBUENJE JE BOLJE OD NAJVEEG KRALJEVSTVA

178. Bolji od vlasti nad itavim svetom, bolji od odlaska na nebo i od boanstava u svetovima svim, jeste prvi korak ka probuenju. 178. Pathaby ekaraena, saggassa gamanena v, sabbalokdhipaena, sotpattiphala vara. Komentar Anthapindika je bio uveni dobrotvor Budin i njegovih uenika. Ali mu sin Kla nije pokazivao bilo kakvo interesovanje za Uenje i nikada nije dolazio da uestvuje u ceremoniji darivanja. Njegov otac se brinuo da Kla nikada nee razumeti Dhammu. Zato je obeao sinu stotinu zlatnika ako jednog dana ode u manastir. Mladi tako i uini, no nije se uopte obazirao ta se tamo govori. Drugi put Anthapindika obea Kli hiljadu zlatnika ako bude u stanju da odrecituje jednu jedinu strofu Budinog uenja. Poto je Buda znao da je Kla zainteresovan samo za novac, snagom svog uma one moguio ga je da zapamti bilo ta. Zato je Kla odlazio u manastir vrlo esto i postepeno je bio u stanju da razume Dhammu, da bi onda dosti gao prvi stupanj probuenje, ulazak u tok. Posle jednog bdenja u manastiru, otpratio je Budu i nekoliko mo naha do kue svoga oca na obed. Kada mu je otac ponudio novac koji je zasluio, Kla je odbio da ga primi. Buda objasni svom dobrotvoru da poto je dostigao prvi stupanj probuenja, njegov sin je postao nezain teresovan za novac. I onda dodade ove stihove. 132

14. BUDNI Buddha vaggo

BUDA SE NE MOE NADMAITI

179. Pobedu mu u poraz pretvoriti ne moe, nit nadmaiti bilo ko, taj Budni niim ogranien, ime zaveden moe biti? 180. U njemu ni elje, ni ei nema, lukavog lovca to u klopku mami, taj Budni niim ogranien, ime zaveden moe biti? 179. Yassa ita nvayati, ita yassa no yti koi loke, ta buddhamanantagoara, apada kena padena nessatha? 180. Yassa lin visattik, tah natthi kuhii netave, ta buddhamanantagoara, apada kena padena ness? Komentar U zemlji naroda Kuru iveo je braman po imenu Mgandiya. Imao je veoma lepu ker. Mnogi mladii takmiili su se za njezinu naklonost, ali ih je otac sve odbijao, smatrajui da za nju nijedan nije dovoljno dobar. Jednoga jutra Mgandiya krete da obavi svoju dnevnu obavezu vatrene rtve. Na putu naie na Budu. I istog trenutka odlui da bi Buda bio idealan mu za njegovu ki. Brzo otide kui i povede enu i ker do mesta na kojem je susreo Budu. U meuvremenu Buda je otiao do drugog mesta, ali su na starom ostale njegove stope. Kada ih Mgandiyina ena ugleda, bilo joj je ja sno da pripadaju nekome ko je napustio svaku elju. Ali njezin mu se na to nije obazirao, rekavi joj da ona ak i u kapi vode vidi krokodila i nastavi da trai Budu, kako bi mu ponudio svoju ki za enu. Kad ga je na kraju naao i izneo svoj predlog, Buda mu ree da njemu njegova ker ne treba, ali predloi da sednu i sasluaju ta e im ispriati. Onda im izloi priu o svom odlasku u beskunike, o est godina asketskih praksi, o probuenju pod bodhi drvetom i pokuaju prekrasnih Mrinih keri da ga zavedu. Obeavale su da e biti njegove robinje, ali 133

Dhammapda

on ostade nem, i ne pogledavi ih. Sve su pokuavale, ali bez uspeha. A kada je Buda izgovorio gornje dve strofe, one najzad nestadoe. Buda zavri ovim reima upuenim Mgandiyi: Ja nisam osetio strast ak ni prema besprekornim telima tih nebesnica. A telo tvoje keri je poput posude, pune sa trideset dve neistoe, koja je samo spolja lepo oslikana. Ne bih tu posudu dodirnuo ak ni svojim stopalom. Saslu avi ovaj govor, braman Mgandiya i njegova ena dostigoe stupanj ne-povratnika na putu ka nibbni.
BUDE SU SVIMA DRAGI

181. Mudraci, istrajni u meditaciji, obradovani obuzdanou i mirom, ak i bogovima takvi su dragi, samoprobueni i sabrani. 181. Ye hnapasut dhr, nekkhammpasame rat, devpi tesa pihayanti, sambuddhna satmata. Komentar Jednom dok je boravio u Svatthiju, Budu su izazivale izvesne askete da napravi neko udo. Napravio je za njih udo blizanaca i produio na Tvatimsa nebo da tamo tokom tri meseca poduava Abhidham mu. Njegova majka, koja se preporodila na Tusita nebu, dola je na Tvatimsu da bi ula Uenje. Poto ga je sasluala, i sama je zajedno sa mnogim drugim boanstvima dostigla probuenje. U isto vreme, potovani Sriputta je period monsuna provodio u Sankassi i poduavao Abhidhammu, kako mu je Buda i rekao. Na kraju boravka, potovani Moggallna otide do Tvatimsa neba da vidi Budu i tu sazna da e se on vratiti u Sankassu na dan punog Meseca, na kraju perioda monsuna. Na taj dan Buda se zaista i pojavio, a iz njegovog tela isijavali su zraci u est boja. Pratio ga je veliki broj boanstava i pre nego to su ga napustili, svi mu se poklonie. Zadivljen ovim prizorom, Sriputta uzviknu kako sva ta boanstva velianstveno izgledaju i koliko poto vanja prema Budi iskazuju i ljudska i nebeska bia. Buda na to odgovori ovim stihovima, potvrujui da mu zaista i boanstva zavide na njegovim kvalitetima.

134

Rei mudrosti

DOBRE STVARI SE RETKO DOGODE

182. Teko se bie kao ovek raa i teko kao smrtnik ivi, teko se uje istinska Dhamma i teko se Budni u svetu pojave. 182. Kiho manussapailbho, kiha mana vita, kiha saddhammassavana, kiho buddhnamuppdo. Komentar U vreme prethodnog Bude Kassape iveo je jedan monah kojeg je mui la savest zbog davno uinjenog prekraja. Nije bio u stanju da to razrei, niti da se skoncentrie na praksu. Otuda nije ni napredovao i preporodio se kao naga. Nage su mitoloka bia u obliku zmije, koja mogu da se pretvore u ljude. Veruje se da poseduju udotvorne moi. Taj naga zvao se Erakapatta. Imao je prekrasnu ker za udaju. Tako je objavio da ko god bude umeo da odgovori na njegovo pitanje, dobie ruku njegove keri. Mnogi mladii su to probali, ali bez uspeha. Neki mladi po imenu Uttara krete na put kako bi i sam okuao sreu. Buda je video da je sasvim blizu da dostigne prvi stupanj probu enja, te ga podui kako da odgovori na pitanja koja mu budu postav ljena. Istog trenutka Uttara dostie prvi stupanj. Kao rezultat toga, vie uopte nije oseao elju za naginom princezom. No, ipak je otiao da odgovori na pitanja. Kad je stigao devojka ga upita: Ko je vladar? Uttara odgovori: Onaj ko kontrolie est ula. Da li se neko koga su savladale moralne neistoe moe nazvati vladarem? Ne, samo onaj ko je te neistoe uklonio moe se nazvati vlada rem. A koji se to vladar oslobodio moralnih neistoa? Onaj koji se oslobodio sebinosti. A koga moemo nazvati budalom? Onaj ko jurca za zadovoljstvima ula je budala. Uttara potom odgovori na jo mnoga pitanja. Kada je Erakapatta ustanovio da je jo neko u stanju da odgovori, shvatio je da se Buda po novo pojavio u ovome svetu. Zato zamoli Uttaru da ga odvede do svog uitelja. Kad je stigao, pokloni mu se i ispria svoju priu. Buda mu odgovori ovim stihovima, ukazujui mu na injenicu da je izuzetno retko roditi se kao ljudsko bie i jo ree biti u prilici da se uje Dhamma iz Budinih usta. 135

Dhammapda

Na kraju govora mnogi monasi koji su pratili Budu postadoe pro bueni ili barem dostigoe prvi stupanj probuenja.
UENJE BUDNIH

183. Od svega ravog se okreni, svako dobro u sebi neguj srce i um svoj proisti, to je uenje Budnih. 184. Strpljiva istrajnost je najvii asketizam, utrnue krajnji cilj, kau Bude. Nije monah ko povreuje druge, niti asketa ko ih zlostavlja. 185. Druge ne vreaj, niti povreuj, u zavetu obuzdan budi, u hrani uvek umeren, u osami ostani, meditirajui to je uenje Budnih. 183. Sabbappassa akaraa, kusalassa upasampad, saittapariyodapana, eta buddhna ssana. 184. Khant parama tapo titikkh, nibbna parama vadanti buddh. Na hi pabbaito parpaght, na samao hoti para vihehayanto. 185. Anpavdo anpaghto, ptimokkhe a savaro, mattaut a bhattasmi, pantaa sayansana, adhiitte a yogo, eta buddhna ssana. Komentar Prva strofa je esto citirana kao sama esencija Budinog uenja. I zaista, ono to se objanjava i izlae u mnotvu knjiga, mogue je isto tako saeti sa ove tri strofe. Ne initi nita ravo, to je prvi korak na putu probuenja. Ali koja su tano to rava dela? Svaki na postupak ko jim nanosimo bol i patnju drugim ivim biima, ali i samom sebi. I poto smo prestali da inimo loa dela, neophodno je da ponemo da inimo ona dobra, da negujemo u sebi dobro. To znai da na svaki mogui nain pomaemo ivim biima. Takva dela se zasnivaju na lju bavi, saoseanju, radosti zbog sree drugih i na spokojstvu. A da bismo u sebi uvrstili takvu osnovu, moramo u svom srcu i umu negovati i razvijati takva oseanja. 136

Rei mudrosti

Ova dva koraka samo su priprema za krajnji i najvaniji korak proiavanje uma. Bez njih bi bilo zaista nemogue da svoj um ui nimo istijim, jer um u kojem bujaju loe misli ne moe sam sebe da proiuje. Poslednji stih pominje da je ovo uenje svih Buda. Otkuda ovde mnoina? Veruje se da je istorijski Buda Sakyamuni samo jedan u du gom nizu probuenih bia koja su put do nibbne sami otkrili i potom postali uitelji Dhamme. I kao to kau ovi stihovi, njihova uenja se moda meusobno i razlikuju, ali ova tri osnovna principa su im svima zajednika. Upravo zato se oni mogu i opisati kao sr Budinog uenja.
ULNIH ZADOVOLJSTAVA NIKAD DOSTA

186. e ula utoliti ne moe ni kia zlatnika. Mudrac, razumevi da od toga radosti nema, ve samo bol, 187. u sebi sklonosti ak i za nebeske uitke ne nalazi. Uenik Budnih se samo iskorenjivanju udnje raduje. 186. Na kahpaavassena, titti kmesu viati; appassd dukh km, iti viya paito, 187. api dibbesu kmesu, rati so ndhigahati. Tahakkhayarato hoti, sammsambuddhasvako. Komentar Dok je otac nekog monaha leao na samrtnom odru, poeleo je da jo jednom vidi sina, ali nije imao naina da ga pozove. Za sobom je osta vio novac i obavezao mlaeg sina da ga preda bratu monahu. Kad je monah douo da je otac umro i da mu je ostavio stotinu novia, ree da mu to ne treba. Meutim, posle nekog vremena dojadilo mu je da ide unaokolo i prosi hranu, te pomisli da se razmonai i ivi od novca koji je dobio od oca. To je i saoptio svom uitelju, a ovaj Budi. Na to Buda pozove monaha kod sebe i zamoli ga da donese stotinu upova. Kad je monah stigao, reeno mu je da pedeset upova stavi u stranu za hranu i pie, dvadeset etiri za par volova, jo dvadeset etiri za seme, jedan za aov, maetu, sekiru itd. Tako raunajui, postade jasno da stotina novia nee biti dovoljna za sve to jednom domainu treba, a pogotovo jo kada se uzmu u obzir i druge elje. Ni najvei vladari sa 137

Dhammapda

nemerljivim blagom, nastavio je Buda, nisu bili u stanju da zadovolje svoje elje i umirali su sa mnotvom neispunjenih. Da bi to ilustrovao Buda je ispriao Mandhtu taku (. 258). Na kraju ovog govora monah dostie ulazak u tok.
UTOITE NAI U TROSTRUKOM DRAGULJU

188. Gonjeni strahom, ljudi utoite trae na mestima raznim, u planini ili umi, u vrtovima, pod drvetom ili u hramu. 189. To nisu sigurna utoita, to nisu konana utoita ni na jednom od njih izbavljenja od patnje nema. 190. Ko u Budi, Dhammi i Sanghi utoite nae, ispravnim znanjem etiri plemenite istine vidi: 191. patnju, nastanak patnje, prestanak patnje i plemeniti osmostruki put to iskorenjivanju patnje vodi. 192. To jesu sigurna utoita, to jesu konana utoita, na svakom od njih izbavljenja od patnje ima. 188. Bahu ve saraa yanti, pabbatni vanni a, rmarukkhaetyni, manuss bhayatait. 189. Neta kho saraa khema, neta saraamuttama neta saraamgamma, sabbadukkh pamuati. 190. Yo a buddhaa dhammaa, saghaa saraa gato, attri ariyasani, sammappaya passati 191. dukkha dukkhasamuppda, dukkhassa a atikkama, ariya ahagika magga, dukkhpasamagmina. 192. Eta kho saraa khema, eta saraamuttama, eta saraamgamma, sabbadukkh pamuati. Komentar Mahkosala, otac Pasenadija, vladara kraljevstva Kosale, imao je za vreme svoje vladavine glavnog svetenika po imenu Aggdata. Posle Mahkosaline smrti, Aggdata je napustio svoj poloaj i otiao u askete. iveo je na tromei kraljevstava Anga, Magadha i Kuru i vremenom je 138

Rei mudrosti

stekao mnogo sledbenika. Poduavao ih je da se klanjaju umama, pla ninama, drveu i hramovima i time e biti izbavljeni od svakog zla. Jednom prilikom Buda je poslao potovanog Moggallnu da Aggdatu podui Dhammi. Kada je ovaj stigao, zamoli za prenoite, ali ga ne primie, ve ga Aggdata uputi do oblinje peine u kojoj je iveo moni naga, da tamo prespava. Mislio je da e naga ubiti Moggallnu. I zaista, ovaj se celu no borio sa nagom, da bi na kraju naga bio poraen. Na kraju, u znak potovanja, obmotao se oko Moggallne i natkrilio ga, kako bi ga zatitio. Ujutro, Aggdata i uenici odoe do peine kako bi videli ta se dogodilo i kad videe da je Moggallna ukrotio nagu, bacie se na tlo klanjajui se. U tom je stigao i Buda i Moggallna ustade da pozdravi Blaeno ga, govorei okupljenima da je on samo uenik i da je Buda pravi ui telj. Kad je to uo, Aggdata oseti jo vee potovanje za Budu. Onda ih je Uitelj opomenuo ovim stihovima, upuujui ih da drvee i planine nisu pravo utoite. Jedino ih trostruki dragulj, Buda, Dhamma i Sangha, zaista mogu zatititi. Istog trenutka Aggdata i njegovi uenici dosegoe stanje probuenosti i postadoe budistiki monasi. Kasnije su nezareeni sledbenici Aggdate doli da ga obiu i bili zbunjeni, jer nisu razumeli ko je mo niji, Aggdata ili Buda? Aggdata onda ustade sa svog sedita i pokloni se Budi sa reima da je on tek ponizni uenik, a Buda najvii uitelj.
PLEMENITI SU RETKI

193. Retki su oni koji znaju, takvi se ne raaju na svakom mestu; tamo gde se mudrac rodi, taj klan sreu zadobija. 193. Dullabho purisao, na so sabbattha yati, yattha so yati dhro, ta kula sukhamedhati. Komentar Dok je meditirao jednoga dana, potovani nanda pomisli: Zaista se pitam gde se plemenita bia kao to je Buda raaju. Zato ode do Ui telja i upita ga. Buda mu ree da se raaju u srednjoj zemlji indijskog poluostrva, meu ratnicima ili bramanima, da bi na kraju izgovorio gor nje stihove. 139

Dhammapda

NAJBOLJA VRSTA SREE

194. Srea je roenje Budnoga, srea je govor o Dhammi, srea je sloga meu monasima, njihova predanost jeste srea. 194. Sukho buddhnamuppdo, sukh saddhammadesan, sukh saghassa smagg, samaggna tapo sukho. Komentar Petsto monaha koji su se sakupili u dvorani za obedovanje raspravljali su o srei. Jedni su govorili da nema vee sree od vlasti, drugi da su seksualna zadovoljstva najvea srea, dok su trei isticali sreu posle dobrog obeda. Tada naie Buda i kada je uo o emu raspravljaju, ree im da takve vrste sree ne oslobaaju od patnje. Najvea srea jeste pojavljivanje Budnih u ovom svetu, upoznavanje Dhamme, jedinstvo Sanghe i disciplina onih koji ive u meusobnom saglasju. Tada Buda izgovori i gornje stihove.
POTUJ ONE KOJI TO ZASLUUJU

195. Ko tuje vredne potovanja, Bude ili uenike njihove, one to su prepreke savladali, oslobodili se tuge i oaja, 196. zasluge takvoga ko tuje utihnule i neustraive, niko tano izmeriti ne moe. 195. Prahe payato, buddhe yadi va svake, papaasamatikkante, tiasokapariddave, 196. te tdise payato, nibbute akutobhaye, na sakk pua sakhtu, imettamapi kenai. Komentar Buda se sa velikom grupom monaha zaputi od Svatthija ka Benaresu. Kad je stigao do hrama blizu sela Todeyya, zastade da se malo odmori. Onda zamoli nandu da pozove bramana koji je nedaleko obraivao zemlju. Kad je doao, braman se pokloni u hramu, ali ne i Budi. On ga pohvali zbog predanosti, a kad je time sagovornika odobrovoljio, snagom svojih psihikih moi, stvori stupu Bude Kassape u vazduhu. 140

Rei mudrosti

Onda bramanu i ostalim monasima objasni da postoje etiri vrste bia vredna da im se podigne stupa: potpuno probueni Buda, utihnuli Buda (paeka buddha)1, arahant i na kraju vladar sveta (akkhavati). Tako e, postoje tri vrste etiye: ona koja u sebi sadri posmrtni prah (sariraetiya), ona koja je obeleena znakovima2 (uddissa-etiya) i ona koja sadri stvari koje je koristio sam Buda (paribboga-etiya).

Radi se o posebnoj vrsti probuenih ljudi, koji su do uvida doli sopstvenim naporom, a da nisu prethodno uli Budino uenje. No, poto nemaju dara za poduavanje, ostaju nepoznati, uivajui u unutranjem miru i vedrini. 2 Ovim se opravdava oboavanje Budinih kipova, iako je poznato da ih nije uopte bilo u prvim vekovima nastanka budizma. Tako je po savetu Bude, nanda doneo u Svatthi izdanak bodhi drveta, za one sledbenike koji su eleli da iskazuju potovanje Budi ak i u njegovom odsustvu. To je jedan primer uddissa-etiye, kao to je bodhi drvo ili ak njegov list. Originalno bodhi drvo je paribogga-etiya, poto ga je koristio sam Buda.

141

15. SREA Sukha vaggo

NI MEU MRZITELJIMA NE MRZI

197. Ah kako sreni ivimo bez mrnje, okrueni mrziteljima; meu ljudima punim mrnje, bez mrnje boravimo. 198. Ah kako sreni ivimo bez bolesti, okrueni bolesnima; meu ljudima punim bolesti, bez bolesti boravimo. 199. Ah kako sreni ivimo bez strasti, meu zaslepljenima; meu ljudima slepim od strasti, bez strasti boravimo. 197. Susukha vata vma, verinesu averino, verinesu manussesu, viharma averino. 198. Susukha vata vma, turesu antur, turesu manussesu, viharma antur. 199. Susukha vata vma, ussukesu anussuk, ussukesu manassesu, viharma anussuk. Komentar Na obalama reke Rohini leao je grad Kapilavatthu, rodno mesto Budi no i prestonica njegovog plemena Sakya. Sa druge strane reke Rohn se nalazio glavni grad Koliya, plemena srodnog Sakyanima. Oba grada i okolna polja snabdevali su se vodom iz iste reke. Jedne godine bila je velika sua. Nije bilo dovoljno vode za sve. Tako obe strane poee da se svaaju oko vode i malo-pomalo, poto nikakav kompromis nisu mogli da postignu, poee da se pripremaju za rat. Kad je Buda douo ta se sprema, reio je da ode do njih i po kua da sprei krvoprolie. I dok su se obe armije postrojavale na obali reke, Buda se pojavi izmeu njih, prekori ih to su zbog vode, koja ima manju vrednost, spremni da proliju krv i rtvuju svoje ivote, koji ima
1 Oni iji um je zatrovan sa tri glavna otrova: pohlepa, mrnja i obmanutost. 2

Strast za zadovoljstvima ula (kma tah). ma ma

142

Rei mudrosti

ju neprocenjivu vrednost! Na kraju izree gornje tri strofe. Obe strane behu posramljene zbog svog slepila i brzo postigoe kompromis. Tako krvavi sukob u poslednjem trenutku bi spreen.
NE VEZUJ SE ZA IMETAK

200. Ah kako sreni ivimo, mi koji nita nemamo, hranei se blaenstvom boravimo, nalik bogovima blistavim. 200. Susukha vata vma, yesa no natthi kiana, ptibhakkh bhavissma, dev bhassar yath. Komentar Videvi da pet stotina devojaka iz sela Paasl imaju potekoa da dostignu prvi stupanj probuenja, Buda odlui da se tu zadri neko vreme. Tako je svako jutro iao u selo da prosi hranu, ali zahvaljujui Mrinim spletkama nije dobijao ni mrvicu. I dok je naputao selo, Mra poe da ga ubeuje kako treba da se vrati i jo jednom pokua. Ako Buda to uradi, mislio je Mra, ponovo e zavesti seljane i Budu izvr gnuti podsmehu. U tom trenutku naioe pet stotina devojaka, poto su zavrile kupanje u reci. Mra upita Budu je li gladan, na ta mu Buda, izgovarajui gornje stihove, objasni mentalni stav onih koji su proistili svoj um i srce. Kad su ule njegove rei, onih pet stotina devojaka do stigoe ulazak u tok.
POBEDA RAA MRNJU

201. Pobeda raa mrnju, u mukama ostaje poraeni; utihnuli boravi srean, napustivi i pobedu i poraz. 201. aya vera pasavati, dukkha seti parito, upasanto sukha seti, hitv ayaparaya. Komentar Pasenadi, kralj Kosale, bio je veoma potiten jer ga je u tri bitke porazio njegov neak, kralj Atasattu. Od toga je pao u krevet, odbijajui da uzima hranu, ubeen da vie nema nikakvog razloga da ivi. Vest se brzo proula po gradu, a monasi to ispriae i Budi. Na to Buda izgovori gor nje stihove upozorenja kakve posledice mogu imati i pobeda i poraz. 143

Dhammapda

POUDA JE VATRA KAKVE NEMA

202. Nema vatre kakva je pohlepa, ni zla poput mrnje; nema boljke kakva su sastojci bia, niti sree poput spokojstva. 202. Natthi rgasamo aggi, natthi dosasamo kali, natthi khandhasam dukkh, natthi santipara sukha. Komentar Da bi proslavili svadbu svoje keri, roditelji pozvae Budu i ostale mo nahe na obed. Dok je mladoenja gledao nevestu kako posluuje hra nu Budi i monasima, obuze ga pouda. Prozrevi njegove misli, Buda svojim natprirodnim moima uini da mladoenja vie nije mogao da vidi svoju nevestu. Zbunjen, ovaj pogleda u pravcu Bude, koji izgovo ri gornje stihove. Na to i nevesta i mladoenja dostigoe prvi stupanj probuenja.
GLAD JE NAJVEA MUKA

203. Glad je najvea muka, uslovljene stvari najvea patnja; onom ko ovo zaista razume, utrnue je najvea srea. 203. ighah param rog, sakhr param dukkh; eta atv yathbhta, nibbna parama sukha. Komentar Buda je otiao u lav praen sa petsto monaha. Tu ga domaini po zvae na obed i potom na govor o Dhammi. No, jednom siromanom seljaku pobegao je bik iz krda, te je morao da ide da ga trai i nije mogao da saslua Budine rei. Tek predvee je pronaao svoje govedo i odmah otide da se pokloni Budi, iako nije jeo celoga dana i muila ga je glad. Buda ga je oekivao i zamoli svog pratioca da prvo nahrani gladnog seljaka. Kad ga je nahranio, Buda mu je izloio Dhammu na takav nain da je ovek dostigao ulazak u tok. Na povratku u manastir neki monasi su komentarisali Budini postupak. Na to im on ree da je na put krenuo upravo zbog tog seljaka, ali da ga je poduavao dok je ovoga jo muila glad, ne bi bio u stanju da razume Dhammu. I zatim izgovori gornje stihove.
1

Re je o pet sastojaka koji ine bie: telo, opaaj, oseaj, mentalni obrasci i svest. Nibbna znai njihovo potpuno utrnue, bez karmikog ostatka.

144

Rei mudrosti

ZDRAVLJE JE NAJVEI DOBITAK

204. Zdravlje je najvei dobitak, zadovoljenost najvee blago, poverljiv ovek najbolji srodnik, utrnue je najvea srea. 204. rogyaparam lbh, santuhiparama dhana, visssaparam ti, nibbna parama sukha. Komentar U jednom periodu ivota kralj Pasenadi je mnogo jeo pirina zainje nog karijem. I tako jednoga dana, posle jutarnjeg obroka, otide da po seti Budu. No, kad je stigao, morao je da hoda unaokolo da bi ostao bu dan, jer mu je eludac bio pun. Buda ga upita kakav ima problem i kralj odgovori da se prejeo. Uitelj tada izgovori sledee stihove (Dhp 325): Lenjivac, onaj ko je prodrljiv, i onaj ko uvek spava i lenari poput kakve svinje pregojene, takav se zaista uvek iznova preporaa. Potom ga ovim stihovima ohrabri da bude umeren u jelu i time sebi produi ivot: Ako je ovek uvek sabran, ako je umeren u uzimanju hrane, njegova muka bie manja, lagano stari i zdravlje uva. Kralju nije polazilo za rukom da zapamti ove stihove, te Buda ree kraljevom neaku da ih upamti i recituje mu kad god obeduje. Sluajui ih svaki dan, kralj je lagano poeo da jede sve manje i uskoro je ponovo postao vitak i zdrav. Onda objavi da je veoma srean, jer mu se povrati lo zdravlje. A Buda na to gornjim stihovima opisa etiri izvora sree.
NEKTAR DHAMME UKLANJA STRAH

205. Ko oseti slast samoe i slast spokojstva, takav, lien straha i bez zlodela, i nektar Dhamme ispija. 205. Pavivekarasa pitv, rasa upasamassa a, niddaro hoti nipppo, dhammaptirasa piva. Komentar Saznavi da e Buda preminuti za etiri meseca, potovani Tissa je uporno meditirao u samoi i odbijao da se pridrui drugim monasima koji su odlazili do Bude da mu iskau potovanje. Kada su ga ovi preko 14

Dhammapda

reli, on im objasni da uporno meditira kako bi dostigao probuenje jo za Budina ivota. Uitelj ga zato pohvali, istiui da onaj ko na pravi nain praktikuje Dhammu time njemu iskazuje najvee potovanje. Za tim izree gornje stihove.
DOBRO JE VIDETI PLEMENITE

206. Dobro je videti Plemenite, srea sa njima biti, ko ne gleda budale trajno je srean. 207. Za onog ko sa budalama ivi, patnjama nikad kraja, druenje sa budalom uvek je bolno - ba kao sa neprijateljem, ali biti sa mudrim je radost, ba kao susret sa srodnikom. 208. Zato, sa mudrim, znalcem, upuenim, punim vrline, predanim i plemenitim, sa takvim istinskim biem, mudracem druite se, ba kao to Mesec sledi put zvezda. 206. Shu dassanamariyna, sannivso sad sukho, adassanena blna, niameva sukh siy. 207. Blasagatar hi, dghamaddhna soati, dukkho blehi savso, amitteneva sabbad, dhro a sukhasavso, tnava samgamo. 208. Tasm hi Dhraa paaa bahussutaa, dhorayhasla vatavantamariya, ta tdisa sappurisa sumedha, bhaetha nakkhattapathava andim. Komentar Buda je oboleo od dizenterije i kralj bogova Sakka, u ljudskom obliku, doe do njega da mu olaka tako to mu je masirao stopala i odnosio posudu sa izmetom bez i najmanjeg znaka neprijatnosti. Monasi su ko mentarisali Sakkinu portvovanost. Onda im Buda objasni da ga je svo jevremeno poduio Dhammi, kad je ovaj bio na samrtnom odru, te je ovaj dostigao stupanj ulaska u tok i preporodio se kao kralj Tvatimse.1 Zato za Budu Sakkina predanost nije bila iznenaenje. Na kraju Uitelj izree ove stihove.
1

Nebesko boravite posebne klase bogova, njih trideset tri, u ulnoj sferi (kma loka).

146

16. NAKLONOST Piya vaggo

POSVETI SE IVOTU PROIENJA

209. Ko ini ono to ne treba, a ne ono to treba, dobru lea okrenuvi, za uitkom juri, a obuzdanima zavidi. 210. Ne zdruuj se nikad sa dragim, ba kao ni s nedragim, ne videti dragog jeste patnja, biti sa nedragim takoe. 211. Zato ne ini nita sebi dragim, bolno je od dragog rastati se, nema okova za one koji nadioe i drago i nedrago. 209. Ayoge yuamattna, yogasmia ayoaya, attha hitv piyaggh, pihetattnuyogina. 210. M piyehi samgahi, appiyehi kudana, piyna adassana dukkha, appiynaa dassana. 211. Tasm piya na kayirtha, piypyo hi ppako, ganth tesa na vianti yesa natthi piyppiya. Komentar Mladi, miljenik svojih roditelja, postade monah bez njihove saglasno sti. Ne mogavi da ive bez njega, i njegovi otac i majka pridruie se monakoj zajednici, ne bi li mu bili blie. Pa ipak, nikako nisu mogli da preale to vie nisu u svom domu zajedno. uvi za ovo, Buda izree gornje tri strofe.
IZ VOLJENOG TUGA SE RAA

212. Iz voljenog bol se raa, iz voljenog strah se raa, u onom ko se voljenog oslobodi, bola nema, a otkud bi strah? 212. Piyato yat soko, piyato yat bhaya, piyato vippamuttassa, natthi soko kuto bhaya? 147

Dhammapda

Komentar Otac je alio sinovljevu smrt. Videvi da je spreman da dostigne prvi stupanj probuenja, koji se naziva ulazak u tok, Buda ga je posetio i uteio ovim stihovima.
IZ SKLONOSTI BOL SE RAA

213. Iz sklonosti bol se raa, iz sklonosti strah se raa, u onom ko se sklonosti oslobodi, bola nema, a otkud bi strah? 213. Pemato yat soko, pemato yat bhaya, pemato vippamuttassa, natthi soko kuto bhaya? Komentar Viskha je izgubila voljenu unuku i mnogo je patila. Buda je to znao i kada je jednom posetila manastir, upitao je da li zna koliko ljudi ivi u Svatthiju i koliko ih umre svakoga dana, kako bi je podsetio da je smrt neizbena. Tada je odrecitovao ovu strofu.
IZ USHIENJA BOL SE RAA

214. Iz ushienja bol se raa, iz ushienja strah se raa, u onom ko se ushienja oslobodi, bola nema, a otkud bi strah? 214. Ratiy yat soko, ratiy yat bhaya, ratiy vippamuttassa, natthi soko kuto bhaya? Komentar Kada idu u proenje hrane, monasi ne gledaju unaokolo, ve sabrane panje, pogled dre oborenim, na nekoliko koraka ispred sebe. No jed noga dana, na praznik, dok su sa Budom ili u redovnu pronju kroz Vesli, on im ree da pogledaju neke prineve iz plemena Lihav, koji su, u svojim kitnjastim odelima, ili ka vrtovima uitka da dan provedu sa kurtizanama. Onako gizdave, Buda ih uporedi sa boanstvima nebe skog sveta Tvatimse. No, kad su prinevi stigli do vrta, ugledae jednu naroito lepu kurtizanu i poee da se svaaju kome e pripasti. Ubrzo izbi i sukob. Kad su se monasi vraali u manastir videe kako neke od onih prineva 148

Rei mudrosti

nose ranjene. Buda onda izree ovu strofu, ukazujui na opasnost zasle pljenosti ulnim uicima.
IZ ULNE ELJE BOL SE RAA

215. Iz ulne elje bol se raa, iz ulne elje strah se raa, u onom ko se ulne elje oslobodi, bola nema, a otkud bi strah? 215. Kmato yat soko, kmato yat bhaya, kmato vippamuttassa, natthi soko kuto bhaya? Komentar U Svatthiju je iveo mladi po imenu Anitthigandhakumra. Trebalo je da se oeni lepom devojkom iz Sgale. No, mlada se razbolela i umr la dok je putovala do njegove kue. Mladi postade oajan, niko nije mogao da ga utei. Jednoga dana Buda je doao u njegovu kuu i poto je bio poslu en hranom, upita ga zato je tuan. Mladi mu ispria o svojoj propaloj svadbi. Buda mu odgovori ovim stihovima, ukazujui mu da iz ulnih zadovoljstva i poude na kraju samo bol i tuga mogu nastati. Mladi na to dostie prvi stupanj probuenja.
IZ UDNJE BOL SE RAA

216. Iz udnje bol se raa, iz udnje strah se raa, u onom ko se udnje oslobodi, bola nema, a otkud bi strah? 216. Tahya yat soko, tahya yat bhaya, tahya vippamuttassa, natthi soko kuto bhaya? Komentar U Svatthiju je iveo neki braman. Iako nije bio njegov sledbenik, Buda ga je poseivao na polju dok je ovaj orao njivu, jer je znao da je spo soban da dostigne prvi stupanj probuenja. Braman ga je doekivao veoma prijateljski i esto su razgovarali. Svaki put kada bi ga Buda posetio, braman mu je govorio da e mu dati pirina posle etve. Buda na to nije nita odgovarao, jer je znao da braman te godine nee imati nikakvu etvu. 149

Dhammapda

I tako jednoga dana naiao je olujni oblak i unitio svu letinu. Bra man je bio oajan, jer sada nije bio u stanju da ispuni svoje obeanje. Videvi ga koliko je utuen, Buda mu je uzvratio ovim stihovima, o tome da jedino udnja stvara patnju i bol. Shvativi poruku, braman dostie prvi stupanj probuenja.
ESTITI SU DRAGI SVIMA

217. Ko je savren u vrlini i uvidu, uvren u Uenju, ostvario istinu, ko je svoju dunost ispunio, toga mnogi dragim smatraju. 217. Sladassanasampanna, dhammaha saavedina, attano kamma kubbna, ta ano kurute piya. Komentar Jednoga dana Buda zajedno sa nekim drugim monasima otide u Ragahu u proenje hrane. Usput su sreli grupu deaka koji su nosili kotaricu punu kolaa. Deaci se poklonie Budi i nastavie dalje. Odmah zatim naie i potovani Mah-Kassapa. Deaci ga odmah ponudie kolaima. Na to ovaj posavetova deake da to isto urade i sa Budom i oni to uinie. Kasnije su monasi diskutovali zato je Kassapa toliko drag deacima. Buda im odgovori ovim stihovima, istiui da svako ko ima vrline poput Kassape miljenik je i ljudi i boanstava.
ESTITI SU DRAGI SVIMA

218. U kom se rodi elja za neizrecivim, uma nadahnutim mudrou, takav nesputan arima ula u svet se ovaj vie ne vraa.1 218. handato anakkhte, manas a phuo siy, kmesu a appaibaddhaitto, uddhasototi vuati. Komentar Bio neki stari monah sa mnogo uenika. esto su ga zapitkivali o nje govom napretku na putu probuenja, ali nikada nisu dobijali konkretan
1

Misli se na jedan od etiri stupnja na putu probuenja, na onaj sa kojeg se ovek posle smrti preporaa jedino u nematerijalnim sferama, a ne u materijalnom obliku, poto je iskorenio elju za ulnim zadovoljstvima. Poto se vie ne vraa meu ljude, on se naziva ne-povratnik (angmi).

10

Rei mudrosti

odgovor. Iako je dosegao trei stupanj probuenja, bio je odluio da nikada nikom o tome ne govori sve dok ne bude potpuno probuen. No, dogodilo se da je umro pre toga, tako da nikada nita nije rekao svojim uenicima. Ubeeni da njihov uitelj nije bio daleko dogurao i veoma razoa rani, pitali su jedmom prilikom o tome Budu. On im ree da je njihov uitelj zapravo dosegao trei stupanj probuenja, ne-povratnika. Tako e, da se preporodio u Brama svetu i da se vie nikada nee ponovo roditi meu ljudima, jer e tamo postati probuen. Onda dodade i ove stihove kao opis njihovog uitelja.
SAMO DELA PREIVE SMRT

219. Kad se posle dugog izbivanja ovek sretno kui vrati, rodbina i prijatelji radosno ga doekuju. 220. Tako i dobra dela doekuju poinioca u narednom ivotu; poput srodnika radosnih u susret mu idu. 219. irappavsi purisa, drato sotthimgata, timitt suha a, abhinandanti gata. 220. Tatheva katapuampi, asm lok para gata, puni paigahanti, piya tva gata. Komentar U Benaresu je iveo imuan ovek po imenu Nandiya. Jednom je sluao Budin govor o blagodetima davanja, te odlui da podigne manastir i potpuno ga opremi. I dok je gradio, ujedno je za njega nastajala i palata na Tvatimsa nebu, koja ga je ekala. Potovani Moggallna jednom je posetio Tvatimsa svet i video palatu namenjenu za Nandiyu. Kada se vratio, pitao je Budu u vezi sa tim i ovaj mu odgovori ovim stihovima o tome da nas plodovi naih dobroinstava ekaju i u narednim ivotima.

11

17. BES Kodha vaggo

ODBACI BES

221. Odbaciti bes treba, napustiti gordost, svaki okov savladati, ko je nevezan za ime i oblik, ko nieg nema, taj ni patnje nema. 221. Kodha ahe vippaaheyya mna, sayoana sabbamatikkameyya, ta nmarpasmimasaamna, akiana nnupatanti dukkh. Komentar Potovani Anuruddha jednom je doao u Kapilavatthu da obie svoju rodbinu. Svi su izali da ga pozdrave, sem njegove sestre Rohin. Anu ruddha upita za nju i rekoe mu da je dobila neku konu bolest. On zamoli roake da mu je dovedu i posavetova je da uini neko dobroin stvo. Rohin odlui da podigne mesnu dvoranu za okupljanje. Jo pre nego to je zidanje bilo zavreno, krenula je da je isti svaki dan i naliva posude sa vodom. I odmah je poela da se osea bolje. Kada je dvorana bila zavrena, Buda i monasi behu pozvani na ruak. Posle jela Buda pozva Rohin i otkri joj da je bila obolela zbog nedela uinjenog u jednom od svojih prethodnih ivota. Tada je bila kraljica u Benaresu. Kralj je imao plesaicu koju je veoma voleo. Kraljica je postala ljubomorna i naredila je slugama da plesaicin krevet pospu nekim prakom koji izaziva svrab. Tako se ona cele noi eala, sve dok nije bila sva u ranama. Buda onda ohrabri i nju i sve prisutne da odustanu od besa i gor dosti, da se ne vezuju ni za ta. I zatim dodade ove stihove. Rohin i jo neki koji su ovo sluali tog trenutka dostigoe potpuno probuenje. U isto vreme njena koa bi izleena i postane ponovo glatka i lepe boje. 12

Rei mudrosti

PRAVI KOIJA

222. Onaj ko zauzdava nadolazei bes ko koiju kad prebrzo krene, toga ja koijaem zovem. Ostali samo uzde pridravaju. 222. Yo ve uppatita kodha, ratha bhantava vraye, tamaha srathi brmi, rasmiggho itaro ano. Komentar Jednom je neki monah hteo sebi da podigne kolibu. Odabrao je drvo i spremio se da ga obori. Ali u njemu je ivela ena-duh sa svojim sinom. Duh zamoli monaha da ne see drvo, ali se on na to nije obazirao. Onda duh privi svog sina uz drvo u nadi da e to odvratiti monaha od njegovog nauma. Ali monahova sekira je ve letela ka drvetu i nije bio u stanju da je zaustavi. Sekira zasee drvo, ali i odsee detetu ruku. To razjari duha i rei da ubije monaha. No u poslednjem trenutku se zaustavi, razmisli i odlui da ga nee povrediti, jer bi joj to donelo mnogo patnje. Umesto toga, ode do Bude i ispria mu ta se dogodilo. Buda joj ree ove stihove, hvalei je zbog moi samokontrole i podui je Dhammi. Poto je razmislila o onome to je ula, duh do kraja proniknu u Uenje. Potom joj je bilo ponueno drugo drvo, u blizini manastira, da u njemu boravi. Posle ovog incidenta Buda je uveo pravilo kojim se zabranjuje monasima da povreuju bilo koju biljku.
NEKA BES BUDE POBEEN MIROM

223. Mirom bes pobedi, loe dobrim pobedi, tvrdiluk darovima pobedi i laova reju istine. 223. Akkodhena ine kodha, asdhu sdhun ine, ine kadariya dnena, saenlikavdina. Komentar U Svatthiju je iveo bogata po imenu Sumana i imao je slugu Punnu. Jednom su Punna i njegova ena nahranili potovanog Sriputtu i kao rezultat tog dobroinstva Punna je dok je orao polje pronaao up sa zlatom. Odmah je up odneo do kralja i predao mu ga. Na to ga kralj postavi za rizniara i itava porodica postane izuzetno imuna i uticajna. 153

Dhammapda

Jednom su Punna i njegova porodica sedam dana zaredom hranili Budi i monahe. Poto su sluali Budino tumaenje Dhamme, svi oni, Punna, njegova ena i ker Uttar, dostigoe probuenje. Uttar se potom udala za Sumaninog sina. Ali poto njena nova porodica nisu bili budisti, nije mogla ni da stvara zasluge dobrim deli ma. Zato joj otac posla neto para i postara se da ena po imenu Sirim pazi na domainstvo nekoliko dana. Tokom tog vremena Uttar je spremala hranu za Budu i monahe. Kada ju je mu video ta radi, nasmejao se, jer nije razumevao znaenje davanja i mislio je da je glupa to to radi. Ali Sirim, koja se zaljubila u svog gazdu, kad je videla taj osmeh, postade jako ljubomorna na Uttaru. Zato donese kljualo ulje, s namerom da je njime polije. Iako je Uttar znala ta joj sprema, nije oseala nikakav bes ili mrnju. Bila je zahval na Sirimi za pomo da bude u prilici da stie zasluge. Donela je vrstu odluku da nee dopustiti da joj bes ili mrnja zaposednu um. Tako je kljualo ulje postalo bezopasno, poput hladne vode. Sirim nije razumela o emu se radi i odjuri po nov lonac sa uljem. No tada je sluge dohvatie i prebie je. Tada Sirim shvati ta je uinila i zatrai oprotaj od Uttare. Ova joj ree da poseti njezinog oca dakle Budu, koji ju je poduio Dhammi i pomogao joj da dostigne probuenje. Buda je sasluao ta se sve dogodilo, te pohvali Uttaru zato to u njoj nije bilo ni besa ni mrnje. Pohvalu zavri ovim stihovima, a na to Uttar oprosti Sirimi.
BUDI ISTINOLJUBIV

224. Istinu govori, ne predaj se besu, i od malog daj kad ko zatrai; idui du ova tri puta, u drutvo bogova e stii. 224. Saa bhae na kuheyya, da appampi yito, etehi thi hnehi, gahe devna santike. Komentar Potovani Moggallna jednom je posetio nebeski svet i pitao bogove koja su dobra dela inili kad su se preporodili u tako srenom stanju. Razliiti bogovi su davali razliite odgovore. Jedan se rodio kao boanstvo zato to je uvek govorio istinu. Druga boginja ree da je bila slu kinja koja nikad nije bila besna na svog gazdu i nikada ga nije mrzela, iako je ponekad bio grub prema njoj. Neki su govorili da su davali ono liko koliko su mogli, iako je to bilo sasvim malo. 14

Rei mudrosti

Moggallna se vratio i pitao Budu je li zaista mogue preporoditi se kao boanstvo samo na osnovu takvih dela. Buda je potvrdio i izre kao ove stihove, potvrujui da ak i mala dobra dela vode na nebo.
KO NIJE SMRTI UZROK, DO BESMRTNOSTI STIE

225. Mudraci koji nikog ne povreuju, motrei stalno na dela svoja, takvi do venog mesta stiu, gde za njih tuge nema. 225. Ahisak ye munayo, nia kyena savut, te yanti auta hna, yattha gantv na soare. Komentar Buda je jednom otiao u grad Sketa da prosi hranu. Dok je prolazio pored kue nekog bramana, domain ga pozdravi: Sine, nismo te vi deli jako dugo. Doi, ponovo nas poseti! Kada je Buda uao u kuu, bramanova ena ga takoe doeka kao dugo odsutnog sina. Od tog dana redovno su davali hranu Budi i on je tri meseca ostao sa njima. Tokom tog perioda i braman i njegova ena dostigoe probuenje. Neki od monaha su se pitali zato Budu nazivaju svojim sinom. Uitelj im objasni da on jeste bio njihov sin u mnogim prolim ivo tima. Kasnije su se monasi raspitivali gde su se njegovi domaini pre porodili, jer nisu shvatali da su oboje dosegli nibbnu. Buda odgovori ovim stihovima o arahantima, koji su izvan patnje stalnog raanja i umiranja.
KO JE ISTRAJAN UKLANJA NEISTOE

226. Ko je uvek paljiv, ko sebe kroti dan i no, odluan da do nibbne stigne - u toga neistoe nestaju. 226. Sad garamnna, ahorattnusikkhina, nibbna adhimuttna, attha gahanti sav. Komentar Bila jednom mlada sluavka po imenu Punn. Jedne noi radila je neto pred kuom kad vide monahe kako idu u svoje odaje, poto su sluali o Dhammi. Razmiljala je o tome da je ona budna ovako kasno zato to je siromana i mora mnogo da radi. Ali nije mogla da razume zato 1

Dhammapda

monasi ostaju budni tako kasno. Sledeeg dana napravila je sebi jednostavan kola od pirina i kre nula do obale da se malo odmori i pojede ga. Ali usput je naila na Budu i njemu ponudila kola. Blaeni ga prihvati i pojede. Poto je zavrio, Buda joj objasni da su monasi budni tako kasno jer razvijaju svesnost i ue na osnovu sopstvenog iskustva, bez obzi ra na vreme. Takoe joj je rekao ove stihove, ohrabrujui je da kroz paljivost iskoreni neistoe u umu. Punn je istog trenutka razumela Dhammu.
NEMA TAKVOG KOGA NIKO NE KUDI

227. Stara je to stvar, o Atula, a ne od jue, ljudi kude one koji u tiini sede, kude one koji govore mnogo, ak i one koji govore malo. Nekuenog na ovom svetu nema. 228. Nije bilo, nee biti, niti sada ima takvoga koga bi ljudi samo kudili ili samo hvalili. 229. No, gledajui ga iz dana u dana, onoga mudri hvale ko je besprekoran u delima, razborit, sa mudrou i vrlinom. 230. Ko moe da kudi takvoga, kad je nalik istome zlatu? Bogovi takvoga hvale, hvali ga ak i moni Brama! 227. Porameta atula, neta aatanmiva, nindanti tuhimsna, nindanti bahubhina, mitabhimpi nindanti, natthi loke anindito. 228. Na hu na a bhavissati, na etarahi viati, ekanta nindito poso, ekanta v pasasito. 229. Ya e vi pasasanti, anuvia suve suve, ahiddavutti medhvi, paslasamhita. 230. Nikkha ambonadasseva, ko ta ninditumarahati, devpi na pasasanti, brahmunpi pasasito.

156

Rei mudrosti

Komentar Bio neki ovek po imenu Atula. Jednom je zajedno sa prijateljem eleo da slua o Dhammi. Onda odoe do potovanog Revate. No on je u to vreme meditirao i nita nisu mogli od njega uti. Razoarani, odoe do potovanog Sriputte. On im izloi Dhammu do detalja, objanjavajui mnoga duboka uenja, koja oni nisu bili u stanju da do kraja shvate. Jo uvek nezadovoljni, odoe do potovanog nande. Ovaj im ukratko izloi osnove Budinog uenja. Atula i njegov prijatelj onda odoe do Bude i poalie mu se kako im Revata nije rekao ni re, Sriputta je govorio previe, a nanda pre malo. I posle sveg tog etanja jo uvek nisu bili zadovoljni. Buda je to prokomentarisao sa ove etiri strofe, rekavi im da kao i u prolosti, tako ni danas ne postoji na svetu taj koga niko nikad nee kritikovati. Ovo je u skladu sa naom poslovicom: Svetu je teko ugoditi.
PROISTI TELO, GOVOR I UM

231. uvaj se nasilnih dela, sopstveno telo obuzdaj; loe postupke telom napustivi, one dobre initi treba. 232. uvaj se nasilnih rei, sopstveni govor obuzdaj; loe postupke reju napustivi, one dobre initi treba. 233. uvaj se nasilnih misli, sopstveni um obuzdaj; loe postupke milju napustivi, one dobre initi treba. 234. Tela obuzdanog mudraci, govora obuzdanog, uma obuzdanog mudraci, tek ti su zaista obuzdani. 231. Kyappakopa rakkheyya, kyena savuto siy, kyaduarita hitv, kyena suarita are. 232. Vapakopa rakkheyya, vya savuto siy, vaduarita hitv, vya suarita are. 233. Manopakopa rakkheyya, manas savuto siy, manoduarita hitv, manas suarita are. 234. Kyena savut dhr, atho vya savut, manas savut dhr, te ve suparisavut. 157

Dhammapda

Komentar U manastiru u kojem je jednom boravio Buda, bila su i estorica mona ha koji su idui unaokolo nosili drvene klompe i tap. Hodajui kame nim stepenicama pravili su veliku buku, to je ometalo druge monahe u meditaciji. Kad je Buda od svog vernog pratioca nande uo otkuda tolika buka, on ovim stihovima opomenu monahe. Tada je i uveo pravi lo da monasi ne mogu nositi drvenu obuu.

158

18. MANE Mala vaggo

SMRT TI JE BLIZU

235. Nalik si uvelom listu, glasnici smrti ve su tu, dug put je pred tobom, a nita da ponese nema. 236. Zato postani sam sebi oslonac! Ne tedi truda, mudar budi! Bez mana i ist, na boansko mesto plemenitih stii e. 237. ivot ti je na zalasku, ka bogu smrti kree ti, na putu tome odmorita nema, a nita da ponese nema. 238. Zato postani sam sebi oslonac! Ne tedi truda, mudar budi! Bez mana i ist, u krug roenja i smrti ui ponovo nee. 235. Paupalsova dnisi, yamapurispi a te upahit, uyyogamukhe a tihasi, ptheyyampi a te na viati. 326. So karohi dpamattano, khippa vyama paito bhava! Niddhantamalo anagao, dibba ariyabhmi upehisi. 327. Upantavayo a dnisi, sampaytosi yamassa santike, vso te natthi antar, ptheyyampi a te na viati. 238. So karohi dpamattano, khippa vyama paito bhava! Niddhantamalo anagao, na puna tiara upehisi. Komentar U Svatthiju je iveo ostareli mesar koji je imao naviku da svakoga dana jede kari sa govedinom. I tako jednom odvoji meso za svoj kari i otide da se okupa. U meuvremenu, ne znajui za plan svog supruga, njegova ena proda upravo taj komad mesa. Kada se mesar vratio kui i shvatio ta se dogodilo, toliko se razljutio da ode u talu i odsee jezik jednom volu. ena je muu pripremila omiljeni obrok i on krene da ga jede. Kad 159

Dhammapda

je hteo da zagrize komad mesa, desilo se da je sam sebi odgrizao jezik. Zbog obilnog krvarenja, umro je u velikim mukama i ponovo se rodio u istilitu. Mesarev sin se onda uplai da e oeva loa dela pogoditi i njega, te napusti dom i krenu za grad Taksilu. Tamo je postao zlatar, oenio se i dobio decu. Kad je ostario, sa porodicom se vratio u Svatthi. Deca mu postadoe Budini sledbenici, ali ne i on. I poto su deca brinula za oca i njegovu sudbinu posle smrti, oni jednom pozvae Budu i monahe na ruak. Posle obeda rekoe Budi da je ovo darivanje bilo za dobrobit njihovog oca. Onda zamolie Budu da odri govor starcu i pomogne mu da i sam uvidi istinu. Buda starom zlataru izgovori ove stihove, a na kraju izlaganja zla tar dostie prvi stupanj probuenja. Zadovoljni, njegova deca pozvae Budu na ruak i sledeeg dana, kada on izgovori naredne stihove:
PROIUJ SEBE POSTEPENO

239. Postepeno, malo pomalo, iz prilike u priliku, mudrac sebe isti, ko zlatar to srebro isti. 239. Anupubbena medhv, thoka thoka khae khae, kammro raatasseva, niddhame malamattano. Komentar Jednom je neki braman video grupu monaha kako se pripremaju da uu u grad radi proenja hrane. Nametali su ogrtae, ali su njihovi krajevi bili suvie nisko i navlaili se od rose. Da bi to spreio, braman je oi stio to mesto od trave, ali su sutradan, na istom mestu, njihovi ogrtai postali su pranjavi od gole zemlje. Onda odlui da tu pospe pesak. Posle nekoliko dana video je da se monasi oznoje kad pripee sunce i budu mokri kad pada kia. Zato on podie i nadstrenicu. Kad ju je zavrio, braman pozva Budu i monahe na ruak. Tom prilikom im je objasnio kako je postepeno inio dobro delo. Buda mu odgovori ovim stihovima, uz savet da treba koristiti i najmanju priliku za dobroinstva i tako svoj um proisti od neistoa.

160

Rei mudrosti

NEUMERENOST SAMU SEBE UNITI

240. Kao to ra od gvoa nastala izjeda samo to gvoe, isto tako i neumerenoga sopstvena dela do propasti dovode. 240. Ayasva mala samuhita, tatuhya tameva khdati, eva atidhonarina, sni kammni nayanti duggati. Komentar Neki monah po imenu Tissa dobio je divan ogrta i bio je vrlo srean. Pripremio se da ga obue sutradan, ali te noi je umro. Poto se bio silno vezao za taj ogrta, preporodio se kao insekt. Ostali monasi odluie da ogrta podele meu sobom. Onog insek ta je to veoma naljutilo, te povika: Oni e unititi moj ogrta! Buda je to uo i ree monasima da ne diraju ogrta sedam dana. Za to vreme je insekt umro i preporodio se na srenom odreditu zbog svojih nekadanjih dobrih dela. Buda onda objasni monasima da, ukoliko bi koristili onaj ogrta dok je insekt jo bio iv, tada bi on u sebi gajio novu mrnju i bes i to bi ga odvelo u novu bolnu egzistenciju. Na kraju Buda izgovori ove stihove, opominjui svoje monahe da se ne vezuju za bilo ta, pa ni za svoje najnunije potreptine.
UZROK MANAMA

241. Nerecitovanje je mrlja na Uenju, lenjost je mrlja na domainu, zaputenost je mrlja na lepoti, a nepanja na onom ko sebe uva. 241. Asahyamal mant, anuhnamal ghar, mala vaassa kosaa, pamdo rakkhato mala. Komentar Monah Ludyi je bio ljubomoran na pohvale kojima su obasipana dva glavna Budina uenika zbog njihovog briljantnog tumaenja Dha mme. Za sebe je tvrdio da je podjednako vet u izlaganju, ali kada su ga pozvali da odri govor o Dhammi, nije bio u stanju da bilo ta kae. Onda je od srama poeo da bei glavom bez obzira i tako upao u bazen sa prljavom vodom. Kada su ljudi kasnije priali o tome ta se desilo, Buda im ree da to nije prvi put. Onda im ispria Sukara taku, priu o prethodnim roenjima, i na kraju izree ove stihove. 161

Dhammapda

NEZNANJE JE NAJVEA MANA

242. Neverstvo je mana ene, a tvrdiluk darovatelja, loa dela mana su u svetu ovom, tako i u drugom. 243. Ali neznanje najvea je mana, vea od bilo koje druge. Napustivi je, budite bez mana, o monasi! 242. Malitthiy duarita, mahera dadato mala, mal ve ppak dhamm, asmi loke paramhi a. 243. Tato mal malatara, avi parama mala. Eta mala pahantvna, nimmal hotha bhikkhavo! Komentar Novopeeni mladoenja bio je zapanjen i osramoen preljubama svoje izabranice, tako da se potpuno povukao u sebe i izbegavao kontakte sa bilo kime. Kada je posle nekog vremena na njega doao red da daje hra nu monasima, poverio se Budi. Na to ga je ovaj posavetovao da u sebi ne gaji bes i ispriao mu priu o tome kako je i sam u jednom od ivota bio u slinoj situaciji. Na kraju te prie je izrekao gornje stihove.
LAKO JE IVETI BESRAMNO

244. Lak je ivot besramnome, poput gavrana drskome, onom ko vrea druge, razmetljivom i bezobzirnom. 245. Teak je ivot onom sa saveu, ko uvek ka istoti tei, iskrenom i obazrivome, ko ivi isto, motrei Istinu. 244. Suva ahirikena, kkasrena dhasin, pakkhandin pagabbhena, sakilihena vita. 245. Hirmat a duva, nia suigavesin, alnenppagabbhena, suddhvena passat. Komentar Monah po imenu asri iveo je zajedno sa potovanim Sriputtom. Jednom je izleio nekoga i u znak zahvalnosti dobio ukusno jelo, koje je ponudio potovanom. Uz to je obeao da e mu i ubudue ponuditi 162

Rei mudrosti

kad god dobije neto takvo. Na to se Sriputta udaljio bez rei. Kada su monasi priali Budi o tome, on im ree da onaj ko pogreno ivi na dvadeset jedan nain,1 ivi lako, ali onome ko je obziran nije lako.
NEMORALOM BUDALA SAM SEBE UNITAVA

246. Onaj ko druga bia ubija, govori lai, uzima to mu nije dato i u preljubu srlja, 247. ko alkohol pije, ovek koji takve stvari radi ve u ovom ivotu sopstveni koren see. 248. Ovako znaj, o ovee, teko je loem se odupreti. Neka te pohlepa i neznanje ne pobede jo zadugo. 246. Yo pamatipteti, musvdaa bhsati, loke adinnamdiyati, paradraa gahati, 247. surmerayapnaa, yo naro anuyuati idhevameso lokasmi, mla khaati attano. 248. Eva bho purisa nhi, ppadhamm asaat. M ta lobho adhammo a, ira dukkhya randhayu. Komentar Pet nezareenih sledbenika, od kojih je svaki potovao jedno od pet pravila morala, govorili su o potekoama sa kojima se u tome suoa vaju. Sasluavi ih, Buda se sloio da je teko pridravati se svakog od njih, ali i to da nijedno od njih nije ni manje, ni vie vano od ostalih.

1 To su poslovi kojima monah ne treba da se bavi: 1) leenje; 2) prenosilac poruka; 3) obavljanje poslova u ime nezareenih; 4) rezanje ireva; 5) spravljanje ulja za medicinsku upotrebu; 6) spravljanje sredstava za povraanje; 7) spravljanje purgativa; 8) priprema ulja za nos; 9) priprema lekovitih ulja; 10) poklanjanje bambusa; 11) poklanjanje lia; 12) poklanjanje cvea; 13) poklanjanje voa; 14) poklanjanje sapuna; 15) poklanjanje tapia za pranje zuba; 16) poklanjanje vode za pranje lica; 17) poklanjanje pudera; 18) laskanje; 19) govorenje poluistina; 20) milovanje dece; 21) izvravanje porudbina.

163

Dhammapda

ZAVIST NAS NIKAD NE OSTAVLJA NA MIRU

249. Ljudi daju u skladu sa svojom verom i predanou. Ko god zavidi na hrani i piu datim drugima, takav ni danju ni nou sabranost ne pronalazi. 250. A ko takvu misao utrne, iz korena iupa, takav i danju i nou sabranost pronalazi. 249. Dadti ve yathsaddha, yathpasdana ano. Tattha yo maku bhavati, paresa pnabhoane, na so div v ratti v, samdhim adhigahati. 250. Yassa eta samuhinna, mlaghaa samhata, sa ve div v ratti v, samdhim adhigahati. Komentar Iskuenik Tissa, sin uvara gradske kapije, razvio je u sebi vrlo lou naviku da potcenjuje darove koje su monasima donosili nezareeni sledbenici. ak je kritikovao i darove velikih dobrotvora kao to su Anthapindika, Viskha i kraljica Mallik. Sa druge strane, hvalio se kako su njegovi roaci vrlo imuni, nalik bunaru iz kojeg je mogue uzimati koliko elimo, a da se nikad ne isprazni. Ostalim monasima se nisu dopale njegove rei, pa su se malo ras pitali da otkriju istinu. Ispalo je da su svi Tissini roaci vrlo siromani i da se monah samo hvalisao. Kad obavestie Budu o njegovom nedoli nom ponaanju, Buda ovim stihovima opisa mentalni stav onoga ko je pun zavisti i onoga ko nije.
NEMA VATRE KAO TO JE POHLEPA

251. Nema vatre kakva je pohlepa, ni zla poput mrnje; nema klopke kakva je obmana, niti bujice poput udnje.. 251. Natthi rgasamo aggi, natthi dosasamo gaho, natthi mohasama la, natthi tahsam nad. Komentar Pet nezareenih sledbenika otioe Budi sa molbom da ih podui Dhammi. Dok je govorio, jedan od njih odmah zaspa, drugi je neto eprkao 164

Rei mudrosti

u zemlji, trei je drmao drvo kraj kojeg je sedeo, onaj do njega piljio u nebo, a samo je jedan paljivo sluao. Monah nanda, koji je hladio Budu, primeti to i upita ga zato neki od njih uopte ne obraaju panju kad ih Buda obasipa Dhammom kao olujni oblak pljuskom. Buda mu odgovori da je u mnogim od svojih prethodnih ivota jedan od njih bio zmija, tako da mu nikada nije dosta spavanja, drugi je bio glista, trei majmun, a onaj do njega astrolog. ovek koji je paljivo sluao bio je znalac triju Veda. Tako je Buda nepaljivost pripisao njihovim u pro losti formiranim sklonostima. Onda izgovori gornje stihove, ukazujui koliko je teko umai pohlepi, mrnji, obmani i udnji.
LAKO JE VIDETI TUE GREKE

252. Lako je tue greke uoiti, ali svoje zaista teko; na tue pokazujemo, a svoje tajimo ko kockar loe karte. 252. Sudassa vaamaesa, attano pana duddasa, paresa hi so vani, opunti yath bhusa attano pana hdeti, kaliva kitav saho. Komentar Jednom je, lutajui u oblasti Anga i Utara, Buda video da su bogata Mendaka i njegova porodica spremni za stupanj probuenja koji se na ziva ulazak u tok. Otuda on otide do ume atija, blizu grada Bhadije. U prethodnom ivotu su Mendaka i njegova porodica morali da pretrpe stranu glad. I kada im je ostala jo samo po jedna merica pirina, jedan od probuenih stie u proenje hrane. Razmiljajui da je to to ga je snalo usled pomanjkanja dobrih zasluga, Mendaka im vide probu enoga da dolazi ponudi mu porciju pirina, sa iskrenom eljom da vie nikada ne mora da pati od gladi. Njegova ena, sin, snaha i unuka takoe ponudie svoj deo sa istim eljama. I sluga isto tako dade svoj deo, sa eljom da opet bude sluga ovako velikodunih gospodara. Za hvaljujui ovakvim delima i iskrenoj elji, tih est ljudi nikada vie nisu morali da trpe glad, niti siromatvo, sve dok se nisu ponovo rodili, ovoga puta kao Mendaka i njegova porodice u vreme Bude Gotame. I ponovo je Mendakina porodica bila blagosiljana velikim bogatstvom. uvi da je Buda stigao i da boravi u blizini, Mendaka poele da ga pozdravi. Idui do njega, srete usput neke jeretike, koji su pokuali 165

Dhammapda

da ga odvrate od namere da poseti Budu. Ali on ih je ignorisao. Kasnije, sasluavi Budin govor o Dhammi, Mendaka i itava njegova porodica uoe u tok. I kad na kraju Mendaka ispria Uitelju koliko su ga ljudi koje je usput sreo kritikovali, Buda izgovori ove stihove.
GREKE DRUGIH MOGU BITI I NAE

253. Ko vreba samo greke drugih, stalno se na njih ali, u njemu je otrova sve vie, a proienje sve dalje. 253. Paravanupassissa, nia uhnasaino, sav tassa vahanti, r so savakkhay. Komentar Jedan stariji monah je uvek kod drugih monaha pronalazio mane, ak i oko toga kako nose svoje ogrtae. Monasi se poalie Budi zbog toga. On im ree da onaj ko u skladu sa svojom dunou opominje drugog ne ini nita loe, ali onaj ko kritikuje iz puke zlobe nee imati mir i neistoe u njegovom umu e samo rasti. Onda je izgovorio i gornje stihove.
PUT KA SLOBODI

254. Po nebu tragova nema, niti askete izvan ovog uenja; puk se ushiuje matarijama, u Tathgati njih nema. 255. Po nebu tragova nema, niti askete izvan ovog uenja; uslovljenih a venih stvari nema, ali ni u Budnima kolebanja. 254. kseva pada natthi, samao natthi bhire, papabhirat pa, nippapa tathgat. 255. kseva pada natthi, samao natthi bhire, sakhr sassat natthi, natthi buddhnamiita. Komentar Kada je Buda bio na samrtnom odru, uoi svoje parinibbne, lutajui asketa po imenu Subhadda doe i poele da ga neto upita. Budin lini pratilac nanda ga zaustavi, ali mu Buda da znak da propusti Subhad 166

Rei mudrosti

du. Onda mu Subhadda postavi tri pitanja koja su ga odavno muila, a postavljao ih je i mnogim drugim uiteljima: Gospodine, postoji li takva stvar kao to je put kroz vazduh? Moe li se nazvati asketom onaj ko je izvan Budine monake zajednice? Ima li ieg to nastaje na osnovu nekih uzroka, a da je veno? Na to mu Buda odgovori ovim stihovima. U jednom od prethodnih ivota Subhadda je bio seljak i mada je njegov mlai brat prve plodove etve devet puta zaredom poklanjao asketama, on je to uvek izbegavao, da bi tek na kraju to jednom uinio. Zahvaljujui tako looj kammi, morao je da saekao poslednji trenutak Buddhinog ivota da bi uhvatio priliku da mu razjasni uenje i da do kraja razume Dhammu. Tako je on ostao upamen kao poslednji Budin uenik.

167

19. PRAVEDNIK Dhammaha vaggo

NE SUDI SE NA BRZINU 256. Nije neko pravednik zato to prebrzo o dobru sudi. Kad mudar ovek dobro i zlo paljivo odvagne, 257. proceni druge bez urbe, pravedno i bez naklonosti, tek takvog mudraca, uvara zakona, pravednikom zovu. 256. Na tena hoti dhammaho, yenattha shas naye. Yo a attha anatthaa, ubho niheyya paito, 257. ashasena dhammena, samena nayat pare, dhammassa gutto medhv, dhammahoti pavuati. Komentar Neki monasi se sklonie u zgradu suda od iznenadnog pljuska i dok su tamo bili, primetie da neke sudije primju mito, kako bi u parnici presudili suprotno zakonu. Kad su o tome ispriali Budi, on odgovori gornjim stihovima.
NIJE NEKO MUDAR ZATO TO MNOGO PRIA

258. Nije neko mudar samo zato to mnogo pria. Ko je spokojan, bez mrnje i straha, toga mudracem zovu. 258. Na tena paito hoti, yvat bahu bhsati. Khem aver abhayo, paitoti pavuati. Komentar Grupa od est monaha stalno se hvalisala unaokolo svojom mudrou, podsmevala se ostalim monasima i iskuenicima, te time izazivala ne zadovoljstvo unutar monake zajednice. uvi za sve to, Buda je izre kao ove stihove. 168

Rei mudrosti

KO DOBRO POZNAJE DHAMMU NE GOVORI MNOGO

259. Nije neko znalac Dhamme samo zato to mnogo pria. Onaj ko i malo uje, te sam za sebe razume Uenje, tek taj je znalac Dhamme, taj Uenje ne zanemaruje. 259. Na tvat dhammadharo, yvat bahu bhsati; yo a appampi sutvna, dhamma kyena passati, sa ve dhammadharo hoti, yo dhamma nappamaati. Komentar U nekoj umi je iveo izvesni arahant, koji je znao samo jednu strofu svetih tekstova. I kad bi je na uposatha dan odrecitovao, boanstva bi mu aplaudirala. Jednog dana dvojica uenih monaha dooe do mesta na kojem je boravio. Arahant ih pozva da govore o Dhammi, rekavi im da i lokalna boanstva obino dou da sluaju i raduju se izgovorenom. Ali kada su monasi zavrili, nije se uo bilo kakav aplauz. Na to gosti pomislie da ih domain zamajava i pozvae njega da govori o Dhammi. Kada je on odrecitovao svoju strofu, unaokolo se po obiaju razlegao aplauz. Nezadovoljni ovakvom pristrasnou boanstava, monasi itav dogaaj ispriae Budi, a on im kao objanjenje izgovori ove stihove.
SEDA KOSA NE ZNAI POTOVANJE

260. Nije neko stareina samo zato to mu je glava seda; takav se naziva tek starcem to vek svoj uzalud proerda. 261. U onome u kojem su istina, Dhamma, nenasilje, obuzdanost, ko je sve neistoe odbacio, njega stareinom zovu. 260. Na tena thero so hoti, yenassa palita siro, paripakko vayo tassa, moghaioti vuati. 261. Yamhi saaa dhammo a, ahis sayamo damo, sa ve vantamalo dhro, thero iti pavuati. Komentar Trideset umskih monaha koji su doli da posete Budu videli su nekog mladog monaha kako prolazi kraj njih. Buda ih upita jesu li videli stareinu usput. Oni odgovorie da nisu, samo mladog monaha. Na to im Buda 169

Dhammapda

objasni da onaj ko razume etiri plemenite istine jeste stareina, dok je onaj ko samo sedu kosu ima, a nije pronikao sutinu Uenja, ostario uza lud. Zatim izgovori ove stihove i trideset monaha postadoe arahanti.
REITOST NE INI PLEMENITOG

262. Niti samo svojim reima, niti izgledom ovek uzor ne postaje, ako je uz to zavidan, sebian, laljiv. 263. Ko je presekao, uklonio i unitio koren svega toga, tek takav mudrac, to mrnju odbaci, uzorom se zove. 262. Na vkkaraamattena, vaapokkharatya v sdhurpo naro hoti, issuk mahar saho. 263. Yassa eta samuhinna, mlaghaa samhata, sa vantadoso medhv, sdhurpo ti vuati. Komentar Mnogi iskuenici i mladi monasi iskazivali su potovanje prema svojim uiteljima tako to su umesto njih obavljali razne poslove, kao to je pranje i bojenje njihovih ogrtaa ili ienje njihovih prostorija. Neki stariji monasi, dobri recitatori, bili su zbog toga ljubomorni. Voeni niskim pobudama, otidoe do Bude i predloie da mladim monasima savetuje da svete tekstove ne ue napamet bez njihovog vostva, te da i njih smatraju svojim uiteljima. Razumevi koje su im namere, Buda ih opomenu ovim stihovima.
OBRIJANA GLAVA NE INI ASKETU

264. Nije asketa neko obrijane glave, a nemoralan i laljiv. Prepunog elja i mrnje, kako je mogue asketom zvati? 265. Ko se sa ravim delima izbori, malim i velikim podjednako, taj se asketom zove, jer zlo svako odbacio je. 264. Na muakena samao, abbato alika bhaa. Ihlobhasampanno, samao ki bhavissati? 265. Yo a sameti ppni, au thlni sabbaso, samitatt hi ppna, samaoti pavuati. 170

Rei mudrosti

Komentar Kada bi bio pobeen u raspravi, Hatthaka bi svog oponenta pozvao da se nau na drugom mestu u dogovoreno vreme i nastave diskusiju. On bi tada otiao na to mesto neto ranije i objavio da odsustvo njegovog protivnika znai da je priznao svoj poraz. Kada je za ovo saznao Buda, ispitao je Hatthaku i gornjim stihovima objasnio mu ponaanje pravog askete.
SAMO PROENJE HRANE NE INI MONAHA

266. Nije monah neko ko samo hranu od drugih prosi; ko tek spoljanju formu sledi, istinski monah nije. 267. Onaj ko se u svetu ovom iznad i loeg i dobrog uzdigne, ko njime hodi prozrevi ga, tek taj se zaista monahom zove. 266. Na tena bhikkhu so hoti, yvat bhikkhate pare, vissa dhamma samdya, bhikkhu hoti na tvat. 267. Yodha puaa ppaa, bhetv brahmaariyav, sakhya loke arati, sa ve bhikkhti vuati. Komentar Neki braman bio je napustio svoju porodicu i selo i iveo ivotom aske te, lutajui od jednog do drugog mesta i prosei hranu. Jednom naie na Budu i zatrai od njega da ga oslovljava kao monaha, poto i on ivi od isproene hrane kao i budistiki monasi. Na to mu Buda odgovori da to nije dovoljno da bi ga smatrao pravim monahom.
SAMO UTANJE NE INI MUDRACA

268. Ne biva utihnulim mudracem onaj ko uti, pun zabluda i neznanja, ve onaj ko, kao da u ruci vagu dri, odmerava i dobro i zlo. 269. Kad zlo izbegava, tad se mudrac mudracem zove, kad prozre oba sveta, zbog toga se mudracem zove. 268. Na monena mun hoti, mharpo aviddasu, yo a tulava paggayha, varamdya paito. 171

Dhammapda

269. Ppni parivaeti, sa mun tena so muni, yo munti ubho loke, muni tena pavuati. Komentar Poto bi jeli, neki askete ne-budisti imali su obiaj da blagosiljaju da rodavce, dok bi Budini uenici u istoj prilici otili bez rei. Ljudi su se oseali uvreenima ovakvom naizgled neutivou. Buda je zbog toga savetovao monasima da i oni ine isto i poee sve vie da ih daruju. Kad su to videli, neki drugi askete ne-budisti iz zavisti poee da ova ko komentariu: Sledimo praksu utihnulih mudraca i priklanjamo se plemenitom utanju, dok uenici samane Gotame idu unaokolo i posle obroka priaju nairoko i nadugako. Na te primedbe Buda je odgovorio: Monasi, postoje oni koji ute zato to su neznalice i stidljivi, a neki ute zato to ne ele da sa drugi ma podele svoje znanje. Samo onaj ko je nadiao loe moe se nazvati utihnulim mudracem. I zakljui gornjim stihovima.
NEPOVREIVANJEM DRUGIH POSTAJEMO PLEMENITI

270. Nije plemenit onaj ko druga bia povreuje; tek kad pred svakim biem tap ukloni, tad se plemenitim zove. 270. Na tena ariyo hoti, yena pni hisati; ahis sabbapna, ariyoti pavuati. Komentar ovek po imenu Ariya bee ribar. Znajui da je taj ovek blizu ulaska u tok, Buda otide do mesta na kojem je ovaj pecao. Kad je video da mu se pribliavaju Buda i monasi, ribar odloi sa strane pecaroki tap i ustade sa svog mesta. Kad je doao do njega, Buda zamoli svoje vodee uenike da kau svoja imena, a ovi odgovorie: Ja sam Sriputta, Ja sam Moggallna i tako dalje. Tada Buda upita onog oveka, koji odgo vori: Ja sam Ariya (plemeniti), potovani gospodine. Buda mu na to ree ove stihove, kao opomenu da bude dostojan svoga ime. Kada ih je uo, ribar dostie ulazak u tok i tako zaista postade Ariya.

172

Rei mudrosti

NEKA MONAH NE STANE NA POLA PUTA

271. Ne zadovolji se pravilima i obredima, niti velikim znanjem, ni dobrom koncentracijom, niti ivotom u osami, 272. mislei: Uivam u srei odvraenosti, dalekoj prostom puku, ukoliko, o monae, neistoe uma jo uvek uklonio nisi. 271. Na slabbatamattena, bhusaena v pana, atha v samdhilbhena, vivittasayanena v, 272. phusmi nekkhammasukha, aputhuanasevita, bhikkhu visssampdi, appatto savakkhaya. Komentar Neki monasi koji su ve bili dostigli razne nivoe duhovnog razvoja nisu se dovoljno trudili da postanu arahanti, smatrajui da to mogu uiniti u bilo koje vreme. Razumevi koje im se misli motaju po glavi, Buda ih je prekoreo to su posustali, ukazujui im da svaki oblik preporaanja ukljuuje makar malo patnje, te bi to trebalo po svaku cenu da izbegnu.

173

20. PUT Magga vaggo

NAJBOLJI JE OSMOSTRUKI PUT

273. Meu putevima, najbolji je osmostruki, meu istinama, etiri plemenite, meu stanjima uma, najbolje je odsustvo strasti, meu ljudima, oni to do uvida stigoe. 274. Ovo je put; do proienja uma drugoga nema; njime se zaputite i zavaraete Mru. 275. Idui tim putem, na kraj patnje stii ete. Uvideo sam kako strelu iupati i tome sam vas poduio. 276. Svoj napor uloiti morate, Budni tek pravac pokazuju. Ko putem ovim sabran ide, od okova Mrinih osloboen biva. 273. Maggnahagiko seho, sana aturo pad, virgo seho dhammna, dvipadnaa akkhum. 274. Eseva maggo natthao, dassanassa visuddhiy, etahi tumhe paipaatha, mrasseta pamohana. 275. Etahi tumhe paipann, dukkhassanta karissatha, akkhto vo may maggo, aya sallakantana. 276. Tumhehi kiamtappa, akkhtro tathgat, paipann pamokkhanti, hyino mrabandhan. Komentar Kada se Buda posle lutanja jednom vratio u manastir u Svatthiju, za tee neke monahe kako raspravljaju o razliitim putevima asketskog ivota. Onda im ree da su svi ti putevi nebitni za njihovo oslobaanje i gornjim stihovima ih posavetovao da slede Plemeniti osmostruki put. 174

Rei mudrosti

SVA STANJA SU PROLAZNA

277. Sve uslovljeno je prolazno. Kad mudrou ovo uvidimo, od patnje se okreemo: to je put ka proienju. 277. Sabbe sakhr aniti, yad paya passati, atha nibbindati dukkhe, esa maggo visuddhiy. Komentar Jednom je grupa monaha dobila objekat meditacije od Bude i otila u umu da veba. Meutim, slabo su napredovali. Zato su se vratili Budi i zatraili od njega neki drugi objekat. Buda je znao da su zbog svojih prolih dela ovi monasi spremni da uoe prolaznost svih stvari. Onda im je rekao ove stihove i savetovao da meditiraju o njihovom znaenju.
SVA STANJA SU BOLNA

278. Sve uslovljeno je nezadovoljavajue. Kad mudrou ovo uvidimo, od patnje se okreemo: to je put ka proienju. 278. Sabbe sakhr dukkhti, yad paya passati, atha nibbindati dukkhe, esa maggo visuddhiy. Komentar Jednom je grupa monaha dobila objekat meditacije od Bude i otila u umu da veba. Meutim, slabo su napredovali. Zato su se vratili Budi i zatraili od njega neki drugi objekat. Buda je znao da su zbog svojih prolih dela ovi monasi spremni da uoe nemogunost uslovljenih stva ri da nas trajno zadovolje. Onda im je rekao ove stihove i savetovao da meditiraju o njihovom znaenju.
SVE STVARI SU BEZ TRAJNE OSNOVE

279. Sve uslovljeno je bez trajne osnove. Kad mudrou ovo uvidimo, od patnje se okreemo: to je put ka proienju. 279. Sabbe dhamm anattti, yad paya passati, atha nibbindati dukkhe, esa maggo visuddhiy.

175

Dhammapda

Komentar Jednom je grupa monaha dobila objekat meditacije od Bude i otila u umu da veba. Meutim, slabo su napredovali. Zato su se vratili Budi i zatraili od njega neki drugi objekat. Buda je znao da su zbog svojih prolih dela ovi monasi spremni da uoe kako su sve stvari bez trajne sutine. Onda im je rekao ove stihove i savetovao da meditiraju o nji hovom znaenju.
LENJI NE STIU NA KRAJ PUTA

280. Ko ne uloi napor kad je tome vreme, mlad i snaan, ali lenj, bezvoljan i obuzet mislima tmurnim, taj put mudrosti ne nalazi. 280. Uhnaklamhi anuhahno, yuv bal lasiya upeto, sasannasakappamano kusto, paya magga alaso na vindati. Komentar Pet stotina sinova iz dobrih porodica otilo je u monahe, a kad su dobili objekat meditacije, nastanie se u umi. Tu su marljivo vebali i dostigli probuenje, svi izuzev jednog lenjog monaha, koji je ostao u manastiru. Kad se vratie u Svatthi, Buda se pozdravi sa njima, ali ne i sa onim koji je bio nemaran. To ga je podstaklo da stremi probuenju. Te noi sedeo je dugo u meditaciji, ali ga kad se vraao u sobu savlada pospa nost, te se saplete i slomi nogu. Njegovi krici privukli su monahe, koji ga odnesoe u sobu da mu prue pomo. Buda je onda izrekao opasku o tome koliko je teko za lenjog oveka da ostvari uvid.
PROISTI MISLI, REI I DELA

281. Paljiv na rei, sabranog uma, ne poini bilo ta loe telom; ta tri izvora dela proisti i put koji objavie mudri prei. 281. Vnurakkh manas susavuto, kyena a nkusala kayir, ete tayo kammapathe visodhaye, rdhaye maggamisippavedita. Komentar U vreme Bude Kassape, neki monah posvaao je druga dva monaha koji su dotle bili prijatelji. Kad je umro, preporodio se u Avi istilitu, 176

Rei mudrosti

a u vreme Bude Gotame kao nakazan zloduh. Potovani Moggallna ga ugleda i pomenu to Budi, koji takoe potvrdi da ga je ranije video. Onda Buda ispria priu o njegovom ranijem ivotu, kao upozorenje za pogubne posledice ogovaranja. Na kraju izree ove stihove.
RAZVIJAJ MUDROST

282. Vebanjem znanje se stie, a nevebanjem gubi; znajui ta dva puta nastanka i nestanka, tako sebe usmeri, da mudrost u tebi raste. 282. Yog ve yat bhri, ayog bhrisakhayo; eta dvedhpatha atv, bhavya vibhavya a, tathttna niveseyya, yath bhri pavahati. Komentar Potovanog Pohilu, iako je veoma dobro poznavao Tipiaku, Buda je redovno oslovljavao kao Prazni Pohila, kako bi ga podstakao da do segne stupanj arahanta. Ovaj je to razumeo i otiao je u neki udaljeni manastir, u kojem je ivelo trideset arahanta. Tamo je najstarijeg meu njima upitao da mu d instrukcije za meditaciju, ali ga je ovaj smatrao suvie gordim da bi sasluao savet, te ga je poslao do monaha koji je po hijerarhiji bio odmah ispod njega. Ovaj je pomislio isto, te ga je prosle dio do sledeeg na lestvici. I naredni ga je video na isti nain, te je isto i uinio. Na kraju je stigao do najmlaeg monaha i zamoli ga da mu bude uitelj. Monah ga upita da li e posluati njegove instrukcije, na ta on odgovori da e skoiti i u vatru ako treba. Na to mu mladi monah ree da skoi u oblinje jezero, kako bi testirao njegovu iskrenost, to ovaj i uini sa sva tri svoja ogrtaa. Onda mu monah ree da izae i podui ga: Da bismo uhvatili gutera koji je uao u mravinjak sa est otvora, treba da zatvorimo njih pet i motrimo na onaj esti. Isto tako treba da zatvorimo pet svojih ula i motrimo na um. Potovani Pohila je razu meo instrukcije i meditirao tako da dostigne stupanj arahanta. Videvi ga svojim duhovnim okom, Buda je projektovao sopstveni lik pred njim i izgovorio gornje stihove. Na kraju govora monah postade arahant.

177

Dhammapda

NE VEZUJ SE

283. umu strasti posecite, a ne jedno drvo. Iz te ume vas strah vreba. Uklonivi stabla sve sa korenom, bez ume strasti budite, o monasi. 284. Jer sve dok ak i najmanji koren strasti mukarca prema eni poseen nije, um je njegov vezan, kao i tele za kravlje vime. 283. Vana hindatha m rukkha, vanato yate bhaya. hetv vanaa vanathaa, nibban hotha bhikkhavo. 284. Yva hi vanatho na hiati, aumattopi narassa nrisu paibaddhamanova tva so, vaho khrapakova mtari. Komentar Pet starijih ljudi odoe u monahe. Sagradili su sebi sklonite na obodu manastira, a u proenje hrane su ili u kue svojih sinova i keri. Takoe su jeli i u kui nekadanje ene jednog od monaha, koja ih je obilato hranila. Kada je ona umrla, monasi su se okupili u svojoj kolibi i dugo plakali. Kada su o tome drugi monasi ispriali Budi, ovaj ih je posave tovao da se vebaju u nevezivanju.
NEGUJ OVAJ PUT MIRA

285. Iupaj udnju u sebi, ko rukom svojom ljiljan jesenji; samo put smirenja u sebi neguj, nibbnu to je Blaeni podui. 285. Uhinda sinehamattano kumuda sradikava; santimaggameva brhaya, nibbna sugatena desita. Komentar Jedan mladi se zamonaio i postao uenik potovanog Sriputte. Raz miljajui: Mladi ljudi su puni poude, uitelj ga je savetovao da me ditira na odbojnost tela. Posle mesec dana nije bilo nikakvog rezultata, te se mladi ponovo naao pred uiteljem, koji mu jo jednom objasni kako da veba sa tim objektom. Posle drugog i treeg meseca, uitelj ga odvede do Bude, koji, shvativi prirodu njegovog karaktera, naini lotos od zlata, kako bi se na njega fokusirao tokom meditacije. Monah je ovoga puta bio uspean u meditaciji, u dostizanju zadubljenja i ra zvijanju kvaliteta uma kako ga je Uitelj savetovao. Onda Buda uini 178

Rei mudrosti

da lotos polako nestane. Stekavi na taj nain uvid u prolaznost, mladi monah postade probuen za samo jedan dan.
BUDALA NE MISLI NA SMRT

286. Ovde u provesti vreme monsuna, ovde zimu i leto tako budala razmilja, jer opasnosti ne razume. 286. Idha vassa vasissmi, idha hemantagimhisu iti blo viinteti, antarya na buhati. Komentar Trgovac iz Benaresa krenuo je u Svatthi sa pet stotina kola kako bi prodao robu tokom godinje svetkovine. Ali je karavan zaustavila nabu jala reka. Poto je ve bio preao prilian deo puta, razmiljao je da se na tom mestu zaustavi i tu, prodajui robu, provede period monsuna, ali i hladan i topao period godine. Buda se samo nasmeio, jer je znao da e taj ovek poiveti jo samo sedam dana. Potovani nanda ga upita to se osmehuje, a kad je saznao, ode u proenje hrane upravo tamo gde je trgovac boravio. Ovaj mu je, pun potovanja, darovao hranu. Kada je monah upitao trgovca koliko namerava da ostane na tom mestu, ovaj mu ispria koji su mu planovi. Potovani nanda na to ree da je oveku teko da vidi i ako mu je smrt vrlo blizu. Uznemiren, trgovac ga upita na ta misli, pa mu nanda ree ta je uo od Bude. Ispunjen oseajem hitnosti, trgovac je sedam dana pozivao na obrok Budu i sve monahe iz njegove pratnje. Pri tome ga je Buda savetovao da meditira i na samrti uspeo je da dostigne prvi stupanj probuenja, a sedmog dana je preminuo kao to je i bilo reeno.
SMRT LAKO ZASKOI NEOPREZNOGA

287. Onoga ko se uma vezanog ushiuje porodom svojim ili stadom, smrt odnosi nenadano, kao kad velika bujica zbrie usnulo selo. 287. Ta puttapasusammatta, bysattamanasa nara, sutta gma mahoghova, mau dya gahati. Komentar Pria uz ove stihove je izloena uz strofu 114. 179

Dhammapda

U TRENUTKU SMRTI JE KASNO ZA ZATITU

288. Sinovi te ne mogu zatititi, ni otac, ni rodbina ostala; kad te jednom smrt epa, srodnici ti nikakva zatita nisu. 289. Zato nek mudrac vrlinom obuzdan, znajui sve ovo, to pre sebi prokri put ka probuenju. 288. Na santi putt tya, na pit npi bandhav, antakendhipannassa, natthi tsu tat. 289. Etamatthavasa atv, paito slasavuto, nibbnagamana magga, khippameva visodhaye. Komentar Pria uz ove stihove je izloena uz strofu 113.

180

21. RAZNO Pakiaka vaggo

MALA ZADOVOLJSTVA NAPUSTI RADI VEEG BLAENSTVA

290. Uvidevi da se odricanjem od manje sree moe zadobiti vea, otrouman nek napusti manju i okrene se veoj srei. 290. Mattsukhaparig, passe e vipula sukha, ae mattsukha dhro, sampassa vipula sukha. Komentar Jednom je zavladala duga sua u Vesliju i okolini. Za njom su usledili glad i razne bolesti. Ljudi su pokuavali na razne naine da sebi olak aju situaciju, ali izgledalo je da nita od toga ne pomae. Na kraju, poslae glasnike do Bude, sa pozivom da doe u Vesli. Buda prihvati poziv. I im je u pratnji velike grupe monaha stigao do grada, po celoj okolini izli se obilna kia. Buda tom prilikom odrecitova poznatu Ra tana suttu, te ree monasima da tokom narednih sedam dana idu po gradu i recituju je. Posle nedelju dana sve je u Vesliju poprimilo svoj uobiajen tok. Ljudi su bili zahvalni Budi to ih je spasao nesree i od tog dana pa nadalje imao je veliki broj sledbenika u Vesliju. A stihovi Ratana sutte sve do danas se koriste kao zatita.
NA MRNJU NE UZVRAAJ MRNJOM

291. Ko sebi sreu gradi stvarajui muku drugima, mrnje prepun, takav se mrnje nikad ne oslobaa. 291. Paradukkhpadhnena, attano sukhamihati, Verasasaggasasaho, ver so na parimuati.

181

Dhammapda

Komentar Jednom je ivela neka ena koja je imala kokoku. Kokoka bi joj svaki dan snela po jedno jaje, a ena bi ga razbila i pojela. Kokoka je bila vrlo ljuta zbog toga i poela je da mrzi enu. Poelela je da se prepo rodi kao neko ko bi mogao da joj naudi. I tako je roena kao maka, a ena kao golubica, kojoj bi maka pojela svako jaje koje je snela. U sledeem ivotu golubica postade leopard, a maka jelen i tako su se meusobne osvete nastavljale. U vreme Bude, jedna od njih se rodila kao ena, a druga kao de monka. Jednom se prilikom ta ena zajedno sa muem i siniem vra ala iz posete roacima. Na zgodnom mestu usput njen mue otide do reke da se okupa, a ona se sa sinom odmarala u hladu kraj puta. U jednom trenutku ona ugleda demonku i prepoznala ju je kao svog starog neprijatelja. Da bi se nekako spasla, ena zgrabi sina i pojuri ka obli njem manastiru. Kada je stigla, poloi dete pred noge Budine, koji je u tom trenutku poduavao neke monahe. Ona demonka stie do manastirskih vrata, ali je duh koji je uvao manastir nije putao dalje. Kad je Buda to video, posla nandu da je uvede. Onda im je obema ispriao itavu njihovu povest. Na kraju ih je zamolio da prestanu da mrze jedna drugu, jer inae nikada nee biti slobodne. Ujedno im je izgovorio i ove stihove, kako bi ga to bolje razumele. Obe shvatie pogubnost mrnje i izmirie se.
U OBMANUTOME NEISTOE SE GOMILAJU

292. Ono to treba da uradi odbacuje, a to ne treba da uradi ini; u sujetnom i nepaljivome svakakvo zlo buja. 293. Oni ija je panja neprekidno i vrsto na telu, takvi ne ine ono to initi ne treba, ali ine ono to treba. Neistoe u tako sabranima, znalcima, lagano nestaju. 292. Yahi kia apaviddha, akia pana kayirati, unnana pamattna, tesa vahanti sav. 293. Yesaa susamraddh, nia kyagat sati, akia te na sevanti, kie staakrino. Satna sampanna, attha gahanti sav.

182

Rei mudrosti

Komentar U manastiru u gradu Bhaddya ivela je vea grupa monaha. Vremenom meu njima je nastalo takmienje ko e sebi napraviti lepe ukraene sandale. Okupirani ovim poslom, zapostavili su meditaciju i tako pre stali duhovno da napreduju. Za celu stvar je douo Buda i prekoreo ih ovim stihovima. Postieni, nastavili su marljivo da vebaju i uspeli da dostignu probuenje.
BRAMA JE BEZ KAJANJA

294. Ubivi u sebi majku, oca i dva kralja ratnika, razorivi zemlju, a s njom i podanike, bez kajanja odlazi braman. 295. Ubivi u sebi majku, oca i dva uena kralja, razorivi put opasnosti, bez kajanja odlazi braman. 294. Mtara pitara hantv, rno dve a khattiye, raha snuara hantv, angho yti brhmao. 295. Mtara pitara hantv, rno dve a sotthiye, veyagghapaama hantv, angho yti brhmao. Komentar Jednom je grupa monaha posetila Budu. I dok su mu se klanjali, neda leko od njih proe monah Lakuaka Bhaddiya, koji je ve bio arahant. Ugledavi ga, Buda na to izree monasima ove stihove i uputi ih da se ugledaju na ovog monaha. Jer on je ubio sopstvene roditelje i kraljeve, zapravo itavu zemlju; a ipak ide unaokolo mirno, bez ikakvog kaja nja. Monasi su u prvi mah bili potpuno zbunjeni, jer bili su ubeeni da ovaj arahant nije nikoga ubio. Onda im Buda objasni da majka pred predstavlja udnju (tah), jer ona nam zapravo donosi novo roenje. Oca . predstavlja verovanje u objektivno postojanje ja ili due, koja je po budistikom uenju tek privid. Dva kralja-ratnika su dva ekstremna . stanovita, kakva su eternalizam (veno postojanje due) i nihilizam (sve se zavrava naom smru). Naa zemlja su pet organa ula i objekti koje oni registruju, kao granice naeg sveta, a podanici su ve zanost za zadovoljstva ula i pouda. Na kraju, pet prepreka (nvaraa) ( 183

Dhammapda

na putu ka probuenju su: 1. elja za zadovoljstvima ula (kmmahanda), 2. zlovolja (vypda), 3. tromost i tupost uma (thna-middha), 4. uznemirenost i gria savesti (uddhaa-kukkua) i 5. opsesivna sumnja (viikih).
NEPREKIDNO MEDITIRAJ

296. Uenici Gotamini, ija je sabranost dan i no okrenuta Budi, oni su uvek do kraja probueni. 297. Uenici Gotamini, ija je sabranost dan i no okrenuta Dhammi, oni su uvek do kraja probueni. 298. Uenici Gotamini, ija je sabranost dan i no okrenuta Sanghi, oni su uvek do kraja probueni. 299. Uenici Gotamini, ija je sabranost dan i no okrenuta telu, oni su uvek do kraja probueni. 300. Uenici Gotamini, iji je um dan i no okrenut nenasilju, oni su uvek do kraja probueni. 301. Uenici Gotamini, iji je um dan i no okrenut meditaciji, oni su uvek do kraja probueni. 296. Suppabuddha pabuhanti, sad gotamasvak yesa div a ratto a, nia buddhagat sa. 297. Suppabuddha pabuhanti, sad gotamasvak yesa div a ratto a, nia dhammagat sati. 298. Suppabuddha pabuhanti, sad gotamasvak yesa div a ratto a, nia saghagat sati. 299. Suppabuddha pabuhanti, sad gotamasvak yesa div a ratto a, nia kyagat sati. 300. Suppabuddha pabuhanti, sad gotamasvak yesa div a ratto a, ahisya rato mano. 301. Suppabuddha pabuhanti, sad gotamasvak yesa div a ratto a, bhvanya rato mano. Komentar

184

Rei mudrosti

U gradu Ragahi iveo je neki drvodelja. Jednoga dana poe on sa sinom u umu da seku drva. Na povratku, zaustavie se kod groblja da pojedu hranu koju su poneli. I dok su jeli, volovi im odlutae. Kada su to shvatili, otac ode da trai volove i ree sinu da ostane kraj kola. Pronaao ih je tek unutar gradskih zidina. Kad je hteo da se vrati, bee kasno i gradska kapija je ve bila zatvorena. I tako deak ostade napolju sam. Podvukao se pod kola i zaspao. Tokom noi, dva duha dooe i pokuae da ga uplae. Deak povika: Uzimam Budu za utoite. Duhovi odmah shvatie da treba da zatite deaka. Jedan otide do palate kralja Bimbisre i donese kraljevski tanjir pun hrane. Deak se najede i onda zaspa sve do jutra. Duhovi ostavie poruku ispisanu na onom tanjiru (koju je jedino kralj mogao videti). Ujutro kraljeve sluge poee svuda da trae onaj tanjir. Na kraju ga pronaoe kod deaka. Mislili su da ga je ukrao, pa ga odvedoe pred kralja. Kada je video tanjir i poruku na njemu, shvatio je da ovo nije lak sluaj. Deak je neprekidno ponavljao da su mu njegovi roditelji doli u snu i nahranili ga. Kralj pozva i njegove roditelje, koji rekoe da su spavali kod kue. Kralj onda odlui da ih sve zajedno odvede pred Budu. Buda obja sni ta se dogodilo. Kralj onda upita da li sabranost panje na Budu predstavlja jedinu zatitu pred opasnou. Buda mu kroz ovih est stro fa objasni da su svih est vrsta meditacije dobra odbrana pred opasnou. Na kraju govora deak i njegovi roditelji su dostigli stupanj ulaska u tok, a kasnije se zamonaie i postadoe potpuno probueni.
OBUZDAVANJE JE TEKO

302. Teko je monah postati, teko se tome radovati, teko kuu kuiti, teko je drutvo nedoraslih, preporaanje je uvek bolno, zato, ne preporaaj se vie, da te patnja dalje ne prati. 302. Duppabbaa durabhirama, durvs ghar dukh, dukkhosamnasavso, dukkhnupatitaddhag, tasm na addhag siy, na a dukkhnupatito siy. Komentar Jednom je bio veliki praznik u Vesliju. Grad je sav bio osvetljen i prepun nasmejanih ljudi, svi su pevali i plesali. Sve ovo gledao je mladi monah, iz svog manastira, i osetio nezadovoljstvo monakim ivotom. 185

Dhammapda

Naglas se poalio da je njegova sudbina najgora na svetu. U tom trenut ku, pojavi se njegov duh uvar i ree mu da kao to oni u paklu zavide onima u raju, isto tako i ljudi iz grada zavide monasima u umi. Monah uvide istinitost ovih rei. Ujutro on ispria sve Budi, koji ga opomenu ovim stihovima, do dadjui da bi monah trebalo da bolje uoi prolaznost i bol, koji su sa stavni delovi ivota svakog bia.
POSVEENI SU SVUDA POTOVANI

303. Ispunjen pouzdanjem, vrlinom, obdaren slavom i bogatstvom, gde god da se nae, tamo sa potovanjem biva doekan. 303. Saddho slena sampanno, yasobhogasamappito, ya ya padesa bhaati, tattha tattheva pito. Komentar Potovani Sriputta je imao nezareenog uenika po imenu ita. Iako ovaj nije bio monah, dostigao je trei stupanj probuenja. Jednom se ita zaputio do Svatthija da se pokloni Budi. Stigao je tamo vodei karavan, sa mnotvom kola natovarenih hranom i drugom robom. U manastiru se zadrao nekoliko dana, neprekidno darujui Budu i mona he. Ali i pored toga, tovar na onim kolima se nije smanjivao. Dan pre nego to je trebalo da krene natrag u rodni grad, ita svu preostalu robu koju je doneo pokloni monakoj zajednici. No njegova kola se preko noi opet napunie! Bogovi ih natovarie raznim vrednim poklonima. Potovani nanda je o ovome obavestio Budu, koji mu od govori ovim stihovima, potvrdivi da e svako ko je kao ita uvek biti doekivan s potovanjem.
DOBRI SE VIDE JO IZDALEKA

304. Izdaleka blistaju dobri, slino vrhovima Himalaja; ravi, makar i blizu bili, nevidljivi su poput strele odapete u no. 304. Dre santo paksenti, himavantova pabbato, asantettha na dissanti, ratti khitt yath sar.

186

Rei mudrosti

Komentar Anthapindika i Uga su kao mladi bili uenici istog uitelja. Kasnije Anthapindika je dobio ker, a Uga sina. Kada su deca porasla, roditelj dogovorie njihov brak. Anthapindikina ker ula Subhada otide da ivi sa muem i njegovim roditeljima. Uga i njegova porodica nisu bili sledbenici Bude, ve ainskih golih isposnika. ula Subhada ispria svojoj svekrvi o Budi i ova poele da se susretne sa njim. Tako odluie da sutradan pozovu Budu kod sebe, kad bude krenuo da prosi hranu. Poto je etavana, hram u kojem je u to vreme boravio Blaeni, bio daleko od njihove kue, ula Subhada je mogla jedino mislima da dozove Budu. Tako je otila u gor nji deo kue i okrenuvi se u pravcu etavane, izgovorila u sebi poziv. No on je i takav poziv razumeo i prihvatio. Istoga dana Anthapindika otide do manastira i pozva Budu da su tradan doe u njegovu kuu na obed. No, Uitelj mu odgovori da je ve prihvatio ula Subhadin poziv. Anthapindika upita kako je to mogue, kad njegova ker ivi tako daleko. Buda mu odgovori ovim stihovima, govorei da je dobre ljude mogue videti i uti jako daleko. Sutradan, Buda praem velikim brojem monaha otie do Ugine kue. Posle obroka, odra govor o Dhammi i tako itava Uga porodica postadoe njegovi sledbenici.
RADUJ SE SAMOI

305. Ko sedi sam, spava sam, ide sam neumorno, sam sebe obuzdavajui takav se ushiuje ivotom u umi. 305. Eksana ekaseyya, eko aramatandito, eko damayamattna, vanante ramito siy. Komentar Potovani Ekavihri je imao obiaj da ivi sam, jede sam i meditira sam. Nije voleo da provodi mnogo vremena u drutvu sa ostalim mona sima. To neki od njih nisu razumeli i celu stvar iznee pred Budu. Buda pohvali Ekavihrija i izgovori ove stihove o tome koliko je dobro za monaha da se okrene sebi i meditaciji u osami.

187

22. ISTILITE Niraya vaggo

LALJIVI PATE U ISTILITU

306. Laljivac u istilitu zavrava, kao i onaj ko porie uinjeno; obojicu prestupnika isto eka kad umru, u sledeem ivotu. 306. Abhtavd niraya upeti, yo vpi katv na karomi ha; ubhopi te pea sam bhavanti, nihnakamm manu parattha. Komentar Buda je imao mnogo sledbenika. Neki od njih su bili prvo uenici dru gih uitelja i prili mu kad su uli i razumeli Dhammu. Drugim uitelji ma se to nije mnogo dopadalo i skovae plan. Nagovorie devojku po imenu Sundari da se ponaa kao da je ima la ljubavnu vezu sa Budom. Uvee bi ona otila u pravcu manastira, a ujutru se vraala u grad. Svakome ko bi je zapitao odakle ide odgovori la bi da je Budina ljubavnica. Onda zaverenici unajmie ubice da ubiju Sundari i bacie njezino telo blizu manastira u kojem je Buda boravio. Telo bi pronaeno i zaverenici po gradu raire priu da ne samo da je Buda imao ljubavnicu, nego ju je i ubio kada se za to proulo. Buda je na sve to ostao miran i jedino je odgovorio ovim stihovima. Kralj odlui da istrai itavu stvar. Posle detaljne istrage, njegovi ljudi saznadoe za unajmljene ubice. Kad su ih pohvatali, priznali su ko ih je unajmio. Na to zaverenike naterae da po gradu razglase svoju krivicu i Budinu nevinost. Tako Budina reputacija jo vie poraste i prioe mu novi sledbenici.

Osnovna postavka Budinog uenja jeste prolaznost i ona se odnosi na sve svetove u kojima se preporaaju iva bia, od nebeskih do onog u kojem je intenzitet patnji najvei. Tako su i ivoti boanstava i ivoti muenika ogranieni; nema ni venog raja, ni venog pakla. Da bi se podcrtala ova razlika u odnosu na hriansko uenje, umesto rei pakao koja prva pada na pamet, pli termin niraya je preveden sa istilite.

188

Rei mudrosti

ISKVAREN MONAH PATI U ISTILITU

307. Mnogi su u utom ogrtau, ali sa ravim delima, neobuzdani; takve sopstvena rava dela vode pravo u istilite. 307. Ksvakah bahavo, ppadhamm asaat, pp ppehi kammehi, niraya te upapaare. Komentar Potovani Moggallna jednom susrete grupu gladnih duhova (preta). Kada se vratio u manastir, upita Budu za njih. Buda mu odgovori da su oni nekada davno bili monasi, ali nisu se obazirali na svoje duhovno usavravanje i poinili su mnoga loa dela. Zbog toga su patili u istili tu jako dugo, da bi se sada preporodili takoe u stanju patnje. Buda potom dodade ove stihove, kao opomenu uenicima da ako svoje monake dunosti ne shvate ozbiljno, sve to mogu oekivati jesu bolne posledice.
NE BUDI NEMORALAN

308. Bolje je monahu i uarenu kuglu da proguta, nego da, tako dvolian, neobuzdan, jede ono to je isprosio. 308. Seyyo ayoguo bhutto, tatto aggisikhpamo, yae bhueyya dusslo, rahapiamasaato. Komentar Jednom je zavladala glad i neki monasi su se, da bi obezbedili hranu, pred nezareenima pretvarali da su probueni. Na to im ovi ponudie najbolju hranu koju su imali i toliko da za njih same skoro nita nije ostalo. Na kraju povlaenja u vreme monsuna monasi otidoe do Bude. I dok su svi ostali bili bledi i iznemogli, ova grupa je bila veoma zdrava i ugojena. Na Budino pitanje kako je to mogue, oni ispriae kako su se snali. Buda odgovori ovim stihovima, korei ih da je za monaha pre tvaranje da je dostigao ono to nije jedna od najgorih stvari koju moe da uradi. Od tada je uvedeno da se takav prekraj kanjava gubljenjem monakog statusa i naputanjem zajednice.

189

Dhammapda

PRELJUBA U ISTILITE VODI

309. etiri nevolje ekaju nepromiljenog, koji tue ene zavodi: gomilanje loih dela, nesanica, osuda i, kao etvrto, istilite. 310. Taj nevoljnik gomila loa dela i preporaa se u istilitu, malo zadovoljstva ljubavi u strahu, a kazna vladareva odista teka. Zbog svega toga, ovek nek ne juri za enama tuim. 309. attri hnni naro pamatto, paati paradrpasev. Apualbha na nikmaseyya, ninda tatya niraya atuttha. 310. Apualbho a gat a ppik. Bhtassa bhtya rat a thokik. R a daa garuka paeti. Tasm naro paradra na seve. Komentar uveni dobrotvor Anthapindika je imao neaka po imenu Khema. On nije bio samo bogat, ve i veoma lep. ene su ga saletale i Khema je esto inio preljubu. Bio je nekoliko puta i uhvaen na delu, ali kralj nije nita preduzimao protiv njega, iz potovanja prema njegovom uja ku. Kada je Anthapindika doznao za sve to, odvede Khemu kod Bude. Buda tom prilikom izgovori ove stihove, nabrajajui posledice prelju be. Zamislivi se nad reenim, Khema je promenio svoje ponaanje i nadalje se uporno pridravao pet pravila morala.
ISKVAREN IVOT DONOSI PATNJU

311. Ba kao to otra kusa trava, uhvaena pogreno, posee ruku, tako i monaki ivot, shvaen pogreno, u istilite odvodi. 312. Nesmotrena dela, lako krenje zaveta, sumnjiv monaki ivot sve to mnogo dobrog ne donosi. 313. Ono to uiniti treba, uradi, bez oklevanja. Svakim kolebanjem monah samo novu buru strasti die. 311. Kuso yath duggahito, hatthamevnukantati, smaa dupparmaha, nirayyupakahati. 190

Rei mudrosti

312. Ya kii sithila kamma, sakilihaa ya vata, sakassara brahmaariya, na ta hoti mahapphala. 313. Kayir e kayirthena, dahamena parakkame. Sithilo hi paribbo, bhiyyo kirate raa. Komentar Jednom je neki monah nenamerno posekao nekoliko biljaka. Zbog toga ga je obuzelo kajanje i on drugom monahu priznade svoj prekraj mo nakih pravila. Drugi monah poe da ga ismeva, govorei da je kidanje trave sasvim bezazlen prekraj. Da bi mu to i praktino pokazao, uze da upa travu oko sebe. Kada je Buda doznao za ovo, on neopreznog monaha posavetova ovim stihovima da ne potcenjuje manja pravila. I biljke su iva bia i ne treba iz bezrazlono unitavati. Monah se u prvi mah nije na ovo mnogo obazirao, ali kasnije uvide vanost svih pravila koja usmeravaju ivot monaha. Nadalje ih je sledio i marljivo meditirao, tako da je na kraju uspeo da stigne i do probuenja.
LOE DELO JE BOLJE NE UINITI

314. Loe delo je bolje ostaviti neuinjenim, jer za njim muka sledi. Mnogo je bolje uiniti dobro delo, jer tada muke nema. 314. Akata dukkaa seyyo, pah tappati dukkaa. Kataa sukata seyyo, ya katv nnutappati. Komentar U Svatthiju je ivela jedna vrlo ljubomorna ena. Kada je otkrila da njen mu ima odnose sa sluavkom, u nastupu besa ju je vezala, odsekla joj ui i nos, pa je zakljuala u ambaru. Kako bi prikrila ta je uinila, otide sa muem do etavana manastira. Kada su sluavkini roaci doli do kue gde je bila zarobljena, videe ta se dogodilo, oslobodie je i povedoe kod Bude. Sluavka je pred svima, pa i svojim poslodavcima, ispriala ceo dogaaj. Buda je prekoreo ljubomornu enu ovim stihovima, da je bolje ne uiniti nita loe, ak ni tajno, jer sve ipak ispliva na videlo. ena uvide svoju gre ku i od tada se trudila da umiri svoj burni temperamenat.

191

Dhammapda

ZATITI SEBE POPUT UTVRENOG GRADA

315. Kao to je grad na granici dobro uvan i spolja i iznutra, isto tako sebe uvajte. Neka vam ova ansa ne promakne. Proputene prilike zaista su bolne, u nevoljama okonavamo. 315. Nagara yath paanta, gutta santarabhira, eva gopetha attna, khao vo m upaag. Khatt hi soanti, nirayamhi samappit. Komentar Grupa monaha je period monsuna provela kraj nekog pograninog grada. U poetku su stanovnici dobro pazili na njih i obezbeivali sve to im je bilo potrebno. Ali kasnije su neki pljakai proli tuda i sve opustoili, odvodei sa sobom i mnogo roblja. Tako je grad trebalo po novo podii i ljudi nisu imali dovoljno ni vremena ni hrane da brinu o monasima. Posle nekog vremena monasi odoe do Bude i ispriae mu ta ih je zadesilo. On ih posavetova da ne budu pohlepni, ve da se zadovolje i malim. A pri tom da, marljivo vebajui, bez prekida motre na vratima ula. To je ansa koju ne treba da propuste.
STIDI SE ONOG TO JE SRAMOTNO

316. Ne stide se sramotnog, a stide onog to sramotno nije. Kad tako pogreno vide stvari, bia u mnoge nevolje srljaju. 317. Ne plae se stranog, a plae onog to strano nije. Kad tako pogreno vide stvari, bia u mnoge nevolje srljaju. 316. Alaitye laanti, laitye na laare. Mihdihisamdn, satt gahanti duggati. 317. Abhaye bhayadassino, bhaye bhayadassino; Mihdihisamdn, satt gahanti duggati. Komentar Grupa monaha je jednom videla grupu ainskih golih asketa kako idu u proenje hrane. Iako su sami bili nagi, zdele su im bile pokrivene tkani nom. Na to monasi prokomentarisae da bi moda bilo bolje da su tom 192

Rei mudrosti

tkaninom pokrili sebe. Gole askete im odgovorie da pokrivaju zdele zato to ne ele da praina upadne u nju, jer i u njoj ima ivih bia. Monasi se vratie u manastir i ispriae ovu zgodu Budi, a on na to odgovori ovim stihovima.
PRIHVATI ISPRAVNO GLEDITE

318. U ispravnom vide pogreno, a u pogrenom vide ispravno. Kad tako pogreno vide stvari, bia u mnoge nevolje srljaju. 319. Pogreno kao pogreno znaju, a ispravno kao ispravno. Kad tako ispravno vide stvari, bia do mnogo sree dolaze. 318. Avae vaamatino, vae vaadassino. Mihdihisamdn, satt gahanti duggati. 319. Vaaa vaato atv, avaaa avaato. Sammdihisamdn, satt gahanti suggati. Komentar Svi lanovi jedne porodice u Svatthiju bili su sledbenici nekog askete i nisu eleli da se njihova deca meaju sa decom Budinih sledbenika. Naroito su im zabranjivali da odlaze u etavana manastir. Ali jednom su se deca igrala u blizini manastira i oednela. Zamo lie svog druga, sina Budinih sledbenika, da ode u manastir po vodu. Deak otide, pokloni se Budi i ispria mu o svojim prijateljima kojima nije doputeno da tu dolaze. Na to Buda pozva svu decu da uu i napiju se koliko ele, a onda ih i podui. Na kraju deca postadoe njegovi sledbenici. Kada su se vratili kui, ispriae roditeljima ta se dogodilo. Ro ditelji su bili vrlo besni i optuivali su svoju decu da su nezahvalni. No, njihovi susedi, kojima je Buda bio uitelj, malo-pomalo su uspeli da promene njihov stav i ne zadugo itava porodica prihvati Budu kao svoje utoite. Kada je za to saznao, Buda im odrecitova ove stihove kao poziv da koriste svoju sposobnost razumevanja i razlue ta je dobro, a ta ravo. Jer bez toga moemo vrlo lako zameniti loe za dobro i obrnuto.

193

23. SLON Nga vaggo

SAM SEBE OBUZDAJ

320. Kao to slon u bici podnosi strele iz luka odapete, tako u i ja uvrede podnositi. Mnogo je ljudi slabog morala. 321. Ukroenog slona meu gomilu vode, ukroenog i kralj jai. Ukroeni je najbolji i meu ljudima, onaj uvredama neokrznut. 322. Izvanredne su ukroene mule, istokrvni atovi iz Sinda i slonovi monih kljova, al jo je bolji onaj ko je sebe ukrotio, 323. jer ne moe se ni sa svima njima u zemlju jo neposeenu stii, ko to to obuzdani ini, krotei i usmeravajui sopstveni um. 320. Aha ngova sagme, pato patita sara, ativkya titikkhissa, dusslo hi bahuano. 321. Danta nayanti samiti, danta rbhirhati. Danto seho manussesu, yotivkya titikkhati. 322. Varamassatar dant, ny a sindhav kuar a mahng, attadanto tato vara, 323. na hi etehi ynehi, gaheyya agata disa, yathttan sudantena, danto dantena gahati. Komentar Kraljica Mgandiy, jedna od tri ene Udene, kralja iz Kosambja, mr zela je Budu. Kada je on doao u Kosamb, unajmila je neke lupee da svuda idu za njim i vreaju ga. Potovani nanda predloio je da napu ste Kosamb i odu negde drugde da prose hranu. Buda ga na to upita ta e se desiti ako ih i na tom drugom mestu budu vreali i ismevali. Da li
1

Nibbna.

194

Rei mudrosti

e opet negde pobei? Nije li bolje reiti problem tu, na licu mesta? Na kraju izree ove stihove, ovu pohvalu strpljivosti i obuzdanosti.
SLON ZA UMOM EZNE

324. Slon po imenu Dhanapla, silan i za kroenje preteak, u ropstvu hranu niti da onjui, sve tuei za umom svojom. 324. Dhanaplo nma kuaro, kaukabhedano dunnivrayo, baddho kabaa na bhuati, sumarati ngavanassa kuaro. Komentar U Svatthiju je iveo imuni braman. Kad mu je ena umrla, razdelio je imetak sinovima, ali posle toga oni nisu uopte vodili brigu o njemu. Tako je ostao bez iega i morao je da prosi. Na kraju je otiao do Bude i zamolio za savet. Buda mu ree da kad god se nae u veoj grupi ljudi ispria ta mu se dogodilo. I tako ovaj braman otide na veliki skup svih bramana u Svatthiju (kojem su prisustvovali i njegovi sinovi) i ispria svoju priu. Takva nezahvalnost veoma razljuti sve prisutne, a njegovi sinovi ostadoe postieni. Od tad pa nadalje, veoma su se brinuli o ocu. Tako je braman svaki dan dobijao etiri posluavnika sa hranom, od kojih bi dva davao na poklon Budi. Posle nekog vremena, najstariji sin pozva Budu u svoju kuu da ga ugosti. Tom prilikom ovaj je izgovorio stihove o slonu koji je i u ropstvu jo uvek mislio o svojim roditeljima u umi.
OBUZDAJ SEBE U JELU

325. Lenjivac, onaj ko je prodrljiv i onaj ko uvek spava i lenari poput kakve svinje pregojene, takav se zaista uvek iznova preporaa. 325. Middh yad hoti mahagghaso a, niddyit samparivattasy mahvarhova nivpapuho, punappuna gabbhamupeti mando.

195

Dhammapda

Komentar Pasenadi, kralj Kosale, jednom je posetio Budu neposredno poto je obilno jeo. Zato se oseao tromim i pospanim, te nije mogao da se skon centrie na ono to mu Buda govori i skoro da je zaspao. Na kraju se izvinio Budi i ispriao mu koliko se mnogo najeo. Buda mu odgovori ovim nimalo blagim stihovima o navici prejedanja. Kralj je posluao savet, nadalje je manje jeo i bio mnogo zdraviji i aktivniji.
MOTRI NA SVOJE MISLI

326. Ovaj um moj je na besciljno lutanje navikao, kad mu se svidi, kud mu se prohte i kako god eli, ali danas u ga do kraja obuzdati, kao to goni tapom svog slona kroti. 326. Ida pure ittamari rika, yenihaka yatthakma yathsukha, tadaaha niggahessmi yoniso, hatthippabhinna viya akusaggaho. Komentar Snu je bio mladi samanera (iskuenik). Redovno je recitovao Uenje i na kraju bi svoje zasluge za to posvetio svojim roditeljima. Kao rezultat toga, veoma su ga potovali duhovi i boanstva. No kako je vreme prolazilo Snu postade nezadovoljan ivotom monaha. Tako je jednom posetio majku i rekao joj da namerava da se razmonai. Majka je pokuavala da ga ubedi da to ne ini, ali on je ostajao pri svojoj nameri. Neki duh je uo taj razgovor i zaposede mla dievo telo, tako da on poe da se valja po podu. Ljudi su se okupili i razgovarali o prednostima monakog ivota. Ako se Snu razmonai, nee biti u stanju da dostigne probuenje. Na to duh izae iz njegovog tela. Posle ovog iskustva Snu odlui da nastavi svoje putovanje ka ko nanom cilju. Vratio se u manastir i dobio puno zareenje kao bhikkhu (monah). Buda je eleo da mu pomogne i zato je izgovorio ove stihove, savetujui Snua da kontrolie svoj um. Snu je razmiljao o ovoj poruci i kasnije, uporno krotei um, postao probuen. ak je postao poznat kao vrlo potovan i vet uitelj. 196

Rei mudrosti

SKRENI SA LOEG PUTA

327. Ushiuj se marljivou, titi sopstveni um, sa loeg puta sam sebe uzdigni, kao i slon kad u mulj upadne. 327. Appamdarat hotha, saittamanurakkhatha, dugg uddharathattna, pake sannova kuaro. Komentar Bee neki slon vrlo snaan, ali kada je ostario i snaga ga napusti. Jed nom se zaputio do pojila i tu se zaglavio u mulju na obali. Kralj posla nekoliko krotitelja slonova da mu pomognu. Oni odoe do mesta na kojem je bio i poee da udaraju u borbene bubnjeve. Kad ih je slon uo, to ga obodri i nekako uspe da se izvue iz klopke. Buda je ovo iskoristio kao priliku da ukae kako i mi treba da uloimo sav mogu napor i sami sebe iupamo iz kaljuge mentalnih neistoa i patnje.
ILI SE SA MUDRIMA DRUI ILI OSTANI SAM

328. Ako naie na mudrog saputnika, istih dela, vrstog u vrlini, prevladavi prepreke sve, takvom se obradovan i sabran pridrui. 329. Ako ne naie na mudrog saputnika, istih dela, vrstog u vrlini, tada ko kralj to zemlju u boju izgubi ili slon u umi, sam se zaputi. 330. Bolje je iveti sam, jer nema drugarstva sa budalom. Sam se krei i ne ini nita loe, zadovoljan i s malim, ko slon u umi samotan. 328. Sae labhetha nipaka sahya, saddhi ara sdhuvihridhra, abhibhuyya sabbni parissayni, areyya tenattamano satm. 329. No e labhetha nipaka sahya, saddhi ara sdhuvihridhra, rva raha viita pahya, eko are mtagaraeva ngo. 330. Ekassa arita seyyo, natthi ble sahyat. Eko are na a ppni kayir, appossukko mtagaraeva ngo. 197

Dhammapda

Komentar Jednom su se monasi iz Kosambija sporekali oko nekih trivijalnih stvari. I poto niko nije hteo da popusti, malo-pomalo itava stvar se izrodila u veliku svau tolikih razmera da ak ni Buda nije uspeo da ih izmiri. Videvi da nema pomoi, Buda napusti Kosambi i otide u umu da jedno vreme proboravi u samoi. Posle nekog vremena monasi su se dozvali pameti i uvideli greku. Zato otidoe u umu do Bude, da ga zamole za oprotaj. Tada im Buda ree ove stihove, naglaavajui vrednost istinskog prijateljstva.
IZVORI BLAENSTVA

331. Srea je imati prijatelje kad nevolja naie. Srea je kad smo i sa malo zadovoljni. Srea su mnoga naa dobroinstva kad ivot okonavamo. Srea je kad se oslobodimo svake patnje. 332. Srea je na svetu ovom pomagati sopstvenoj majci, sopstvenom ocu, srea je na svetu ovom monah biti, istinski probuen biti. 333. Srea je estit biti sve do smrti, srea je imati veru vrstu, srea je mudrost stei; ne initi zlo jeste srea. 331. Atthamhi tamhi sukh sahy. Tuh sukh y itartarena. Pua sukha vitasakhayamhi. Sabbassa dukkhassa sukha pahna. 332. Sukh matteyyat loke, atho petteyyat sukh, sukh smaat loke, atho brahmaat sukh. 333. Sukha yva ar sla, sukh saddh patihit, sukho paya pailbho, ppna akaraa sukha. Komentar Buda je jednom razmiljao koliko ljudi pati zbog loih vladara. I poku ao je da smisli nain na koji bi ubedio kraljeve da vladaju pravednije. Mra na to poe da nagovara Budu da je najbolje da on sam postane vla dar. Ali Buda mu je odgovorio ovim stihovima, pokazujui ta su pravi izvori sree, te da je nemogue Mri nagovoriti ga da postane kralj. 198

24. UDNJA Tah vaggo

U NEPALJIVOME SE UDNJE MNOE

334. U oveku koji je nepaljiv, udnja buja kao maluva puzavica, taj iz ivota u ivot luta, ko majmun u umi to za plodom traga. 335. Koga god kobna udnja savlada, ta vezanost za ovaj svet, u njemu jadi narastaju, kao i bujna trava birana. 336. A ko god kobnu udnju nadjaa, tako teku da se prevlada, sa njega jadi otpadnu, ko kine kapi sa lista lotosovog. 337. Kaem vama koji se okupiste ovde: Koren udnje iskopajte, ko travar mirisni koren birana trave, neka vas Mra ne savlada kao to bujica trsku prelomi. 334. Manuassa pamattarino, tah vahati mluv viya, so plavat hur hura, phalamihava vanasmi vnaro. 335. Ya es sahate amm, tah loke visattik, sok tassa pavahanti, abhivahava braa. 336. Yo eta sahate ammi, taha loke duraaya, sok tamh papatanti, udabinduva pokkhar. 337. Ta vo vadmi bhadda vo, yvantettha samgat, tahya mla khaatha, usratthova braa, m vo naava sotova, mro bhai punappuna. Komentar Ribar iz Svatthija jednom je ulovio prekrasnu zlatnu ribu. Ali kada je otvorila usta, iz njih ga zapahnu odvratan smrad. Kad mu se ukazala prilika, upitao je Budu zato je to tako. Ispostavilo se da je ta riba u nekom od prolih ivota bila monah po imenu Kapila. Kapila je bio veoma uen i poznat, te je mnoge poduavao Dhammi. No, zbog svega 199

Dhammapda

toga osvojila ga je oholost i na druge je poeo da gleda sa visine. A ako bi ga neko od monaha sa kojima je iveo u neemu ispravio, estoko bi se raspravljao. Zbog otrog jezika, uskoro su ga svi izbegavali. Tako se bes u Kapili jo vie gomilao, sve dok na kraju nije omrzao i monahe i Dhammu. Kao posledica tolike mrnje i oholosti, dugo je patio preporaajui se iz jednog u drugi ivot. Zato to je druge poduavao Dhammi, imao je lep ten nalik boji zlata. Ali zato to je vreao monahe i Uenje, iz usta mu se irio straan smrad.
UDNJA JE IZVOR PATNJE

338. Ba kao to e drvo, makar i poseeno, ponovo izrasti, samo ako mu je korenje jako i neoteeno, tako e i ova patnja uvek ponovo bujati, ako pritajena udnja unitena nije. 339. U kome trideset est monih bujica ka prijatnim stvarima teku, njega pogrena gledita i misli pune strasti odnose. 340. Te bujice na sve strane teku, ko puzavica kad se uspue i vrsto stoji. Videvi je da sve vie buja, maem mudrosti koren joj presecite. 341. Ljude ispunjava ushienje to od ula dolazi i prepuno je elja, uitkom vezani, slasti edni, veno putuju od roenja do smrti. 342. Ljudi gonjeni udnjom skau unaokolo poput zeca ulovljenog; sputani sa deset okova, kroz patnje prolaze, dugo, zaista dugo. 343. Ljudi gonjeni udnjom skau unaokolo poput zeca ulovljenog, zato iupaj udnju, nastoj da sebe strasti oslobodi. 338. Yathpi mle anupaddave dahe, hinnopi rukkho punareva rhati, evampi tahnusaye anhate, nibbattat dukkhamida punappuna. 339. Yassa hattisati sot, manpasavan bhus, mh vahanti duddihi, sakapp rganissit. 340. Savanti sabbadhi sot, lat uppaa tihati. Taa disv lata ta, mla paya hindatha. 341. Saritni sinehitni a, somanassni bhavanti antuno, te stasit sukhesino, te ve tiarpag nar. 200

Rei mudrosti

342. Tasiya purakkhat pa, parisappanti sasova bandhito, sayoanasagasattak, dukkhamupenti punappuna irya. 343. Tasiya purakkhat pa, parisappanti sasova bandhito, tasm tasia vinodaye, kakhanta, virgamattano. Komentar Jednom je Buda video krmau i nasmejao se. Na pitanje potovanog nande zato se nasmejao, rekao je da je ova krmaa u vreme prethod nog Bude bila kokoka. ivela je blizu manastira i otuda je ula mno ge govore o Dhammi. Kasnije se preporodila kao princeza. Jednom je primetila neke crve u kupatilu i poela je da meditira o odbojnosti tela. U narednom ivotu se preporodila kao boanstvo u Braminom svetu. A onda se, zbog neke davne loe kamme, ponovo rodila kao krmaa. Buda je ovim stihovima prokomentarisao kako jednostavno nema kraja krugu preporaanja na osnovu dobre i loe kamme.
VRAANJE U LAIKI IVOT JE NEPROMILJENO

344. Napustivi ikaru, u umi ivi; a onda iz ume u ikaru opet juri Pogledaj ga! Tek to se izbavio, u okove ponovo srlja. 344. Yo nibbanatho vandhimutto, vanamutto vanameva dhvati, ta puggalametha passatha, mutto bandhanameva dhvati. Komentar Neki monah bio je uenik potovanog Mah-Kassape. Iako nije posti gao bilo kakav stupanj probuenja, bio je u stanju da ue u bilo koje od etiri mentalna zadubljenja. Jednom kada je posetio svog ujaka zlatara u njemu se razvila snana udnja za zlatnim nakitom. Zato je odluio da napusti monaku zajednicu i preseli se da ivi kod ujaka. No, poto je bio lenj, ujak ga izbaci iz kue. Onda on postade lo pov. Posle nekog vremena uhvatie ga i osudie na smrt. Na gubilitu nije pokazao bilo kakav strah i umesto toga uao je u duboko zadu bljenje. Kad delat to vide, veoma se iznenadio i bre-bolje je o tome
1 2

Misli se na ikaru elja koje sa sobom nosi ivot domaina. Kao monah.

201

Dhammapda

obavestio kralja. Kralj naredi da se ovek oslobodi. Buda je prekoreo monaha ovim stihovima, pokazujui mu koliko je bilo nepromiljeno to je napustio monatvo. Dalje ga je uputio u meditaciju uvida. Tako ovaj dostie prvi stupanj probuenja i kasnije se ponovo prikljuio prosjakoj zajednici, da bi na kraju postao i potpuno probuen.
VEZANOST JE JAA OD LANACA

345. Nije jaka ona spona, govore mudri, nainjena od metala, drveta ili babaa trave. Opinjenost draguljima i ukrasima, udnja za sinovima i enama mnogo je snanija, 346. Ta spona je zaista jaka, kau mudri. ini se labavom, ali te sa puta odvodi i teko je se osloboditi. Koji taj okov raskinu, bez elja idu poput monaha, sve ulne elje za njima ostale su daleko. 345. Na ta daha bandhanam hu dhr, yad yasa drua babbaaa. Srattaratt maikualesu, puttesu dresu a y apekkh. 346. Eta daha bandhanamhu dhr, ohrina sithila duppamua. Etampi hetvna paribbaanti, anapekkhino kmasukha pahya. Komentar Grupa monaha zaputi se jednom u Svatthi u proenje hrane. Usput naioe na grupu zatvorenika, ruku i nogu okovanih u lance. Kad su se vratili u manastir, ispriae o tome Budi. Buda odgovori ovim stihovima i objasni im da su strast i udnja za voljenim stvarima i biima mnogo jai okovi od svakog gvoa. One bia vezuju za toak sasre. Samo naputanje tih udnji moe nas osloboditi novih roenja i patnje.

202

Rei mudrosti

KO UDI U SOPSTVENU MREU ULOVLJEN BIVA

347. Raspaljeni strau padaju u taj vrtlog, ko pauk u sopstvenu mreu. Kad okov raskinu, bez elja idu mudri, sve patnje za njima ostaju daleko. 347. Ye rgarattnupatanti sota, sayakata makkaakova la. Etampi hetvna vaanti dhr, anapekkhino sabbadukkha pahya. Komentar Kraljica Khema bila je ena kralja Bimbisare i nadaleko uvena po svo joj lepoti. Kralj je eleo da ona ide u manastir i slua Budine govore. No, ona je znala da Buda esto govori o prolaznosti i nevezivanju za telo, tako da se nije usuivala da se sa njim sretne. Na kraju kralj naredi muziarima da sviraju pesmu u pohvalu Ve luvana manastira i kraljica se najzad odlui da ode tamo. Sela je meu sluaoce dok je Buda izlagao uenje. Onda Buda stvori lik devojke vid ljiv samo Khemi i postavi je da sedi pored njega i hladi ga. Bila je vrlo mlada i izuzetno lepa. Khema je ugleda i istog trenutka shvati da u poreenju sa lepotom ove nepoznate devojke ona lii na majmuna. I dok ju je netremice gledala, devojka lagano poe da stari. Prvo je postala mlada ena, potom malo starija, dok nije dola u srednje godine, a zatim sve starija, da bi na kraju postala starica. Khema utom shvati da je promena tela neprekidni proces, kao to se i ova divna devojka pretvorila u smeuranu, runu staricu. No, proces se nije zaustavio na tome. Poto nije bila u stanju vie da sedi, ona starica je legla na pod i na kraju umrla. Telo joj se nadulo i poee da ga riju crvi. Khema konano uvide da je i njezina lepota prolazna podlona bolesti, starosti i smrti. Buda ju je dodatno uputio ovim stihovima i na kraju Khema dostie probuenje. Kasnije se pridruila redu monahinja i postala glavna enska uenica Budina.
NE PRIJANJAJ!

348. Oslobodi se prolosti, oslobodi se budunosti, oslobodi se sadanjosti. Kad na drugu obalu pree i um tvoj e biti potpuno slobodan, u krug roenja i umiranja ne vraa se. 203

Dhammapda

348. Mua pure mua pahato, mahe mua bhavassa prag, Sabbattha vimuttamnaso, na puna tiara upehisi. Komentar Jednom je grupa putujuih akrobata dola u Ragahu. Mladi po ime nu Uggasena zaljubi se u jednu od plesaica, oeni je i pridrui se trupi. No, poto sam nije bio akrobata, mogao je jedino da pomae kao nosa, vozar kola i slino. Devojka kasnije rodi sina, ali je esto grdila mua to nije u stanju da uini neto vie za njih do da radi kao sluga. Zato Uggasena vremenom savlada akrobatske vetine i postade i sam vrlo dobar akrobata. Jednoga dana trupa se ponovo obrela u Ragahi. Uggasena je na roito eleo da dobro izvede svoju taku i bude nagraen aplauzom u rodnom gradu. I dok ju je izvodio, nedaleko naie Buda i svi gledaoci se okrenue prema njemu. Uggasena sede na pozornicu potpuno razo aran. Na to mu Buda izree ove stihove i u trenu Uggasena postade probuen. Odmah se i zamonaio. Kasnije je Buda Uggaseni ispriao priu. Nekada davno, u vreme Bude Kassape, Uggasena je nahranio monaha i poverio mu se da bi jed noga dana eleo da postane probuen. Taj monah je ve bio arahant i poto je video u budunosti da e Uggasenina elja biti ispunjena, samo se nasmejao. Uggasena je pogreno protumaio ovaj gest, pomislio je da mu se monah podsmeva i spopade ga jak bes. Zato je morao da jedan deo ivota provede kao putujui akrobata pre nego to je dosegao svoj cilj.
U NEOBUZDANOME UDNJA BUJA

349. U oveku zbrkanom, snane udnje, samo u prijatnosti zagledanog, elje se umnoavaju; takav svoje okove samo jo snanijim ini. 350. A onaj ko je smirenju predan, ne bei od neprijatnog, uvek sabran, takav na kraj udnji stie, takav Mrine okove preseca. 349. Vitakkamathitassa antuno, tibbargassa subhnupassino, bhiyyo tah pavahati, esa kho daha karoti bandhana. 350. Vitakkpasame a yo rato, asubha bhvayate sad sato, esa kho byanti khiti, esa hehati mrabandhana. 204

Rei mudrosti

Komentar Mladi monah je zamolio za malo vode u kui u kojoj je mlada ena ivela sama. Ona se smesta zaljubi u njega i pozva ga da doe kod nje po hranu kad god poeli. Kad je drugi put doao, ona mu nagovesti da ima dovoljno novca, ali se osea usamljenom. Monah oseti privlanost prema njoj i poe da razmilja da se razmonai i oeni je. Naglo je iz mraveo i postao nervozan zbog misli koje su ga muile, tako da drugi monasi itavu stvar prijavie Budi. Buda ree monahu da je u prethodnom ivotu ta ena bila njegova supruga. I jednom su putovali i susreli neke lopove. Ona se zaljubila u vou bande i pomogla mu da ubije njenog mua. Ba kao to je u prethodnom ivotu bila izvor njegove smrti, tako i u ovom moe postati razlogom njegove propasti kao monaha. Buda tada ree ove stihove, a monah uze njegov savet ozbiljno i posveti se marljivom vebanju.
NEMA STRAHA U ONOM KO JE STIGAO NA CILJ

351. Onaj ko je dosegao savrenstvo, ko je bez straha i bez elje, ist, ko strele ivota iz sebe iupa, takvome ovaj ivot jeste poslednji. 352. Onaj ko je bez udnje, bez okova, znalac svetih rei, vet da ih pravim redosledom izgovori, taj je kao mudrac znan, to svoj poslednji ivot ivi. 351. Nihagato asants, vtataho anagao, ahindi bhavasallni, antimoya samussayo. 352. Vtataho andno, niruttipadakovido, akkharna sannipta, a pubbparni a, sa ve antimasrro, mahpao mahpurisoti vuati. Komentar Velika grupa monaha dola je da poseti etavana manastir. Budin sin, monah Rhula, morao je zato da spava pred vratima Budine odaje. Onda se Mra pretvori u slona i pokua da uplai Rhulu. Ovaj nije pokazi vao ni najmanji znak straha. Na to Buda izae i ree Mri ove stihove, ukazujui mu da je Rhula probuen i nita ga na ovome svetu ne moe uplaiti. Shvativi da je ovo istina, Mra istog trena nestade. 20

Dhammapda

ONAJ KO SVE ZNA NEMA UITELJA

353. Sve sam savladao i sve razumeo, nijednom stvari uprljan nisam, sve sam napustio i gaenjem udnje sebe oslobodio, sve sm otkrio. Koga onda uiteljem svojim da nazovem? 353. Sabbbhibh sabbavidhamasmi, sabbesu dhammesu anpalitto, sabbaaho tahakkhaye vimutto, saya abhiya kamuddiseyya. Komentar Nedugo poto je Buda dostigao probuenje, zaputio se ka Parku jelena kraj Vranasija, gde su boravili petorica njegovih nekadanjih saputni ka na asketskom putu, kako bi im saoptio svoje otkrie. Usput je sreo lutajueg aivaka asketu po imenu Upaka, koji je bio vrlo impresioni ran Budinom pojavom: Prijatelju, bistar ti je lik, ist i svetao. Po ijoj si se uputi odrekao sveta, ko ti je uitelj, ije uenje ispoveda? Na to mu je Buda odgovorio gornjim stihovima, tvrdei da nema uitelja, ve da je iskljuivo sopstvenim naporom postao probuen. Ne ba ubeen ovakvim tvrdnjama, Upaka odgovori: Pa neka ti bude, prijatelju!, i odmahujui glavom skrenu na sporedni put. Ovaj dogaaj opisan je u Ariyapariyesana sutti (MN 26).
NEMA VEEG DARA OD ISTINE

354. Dar Uenja sve druge darove nadmauje, ukus Uenja sve druge ukuse nadmauje, uitak Uenja svaki drugi uitak nadmauje, iskorenjivanje udnje svaku patnju pobeuje. 354. Sabbadna dhammadna inti, sabbarasa dhammaraso inti, sabbarati dhammarati inti, tahakkhayo sabbadukkha inti. Komentar Bogovi su se jednom raspravljali oko etiri pitanja: Od svih darova, koji je najvei? Od svih ukusa, koji je najbolji? Od svih uitaka, koji je 206

Rei mudrosti

najvei? Zato se za iskorenjivanje udnje kae da je najbolje? I nikako nisu mogli da se saglase oko odgovora, te Sakka, prvi meu bogovi ma, poseti Budu i postavi mu ista pitanja. Ovaj mu odgovori gornjim stihovima. Na to je Sakka zatraio da i bogovi budu pozivani da dele zasluge steene darivanjem Dhamme. Buda se saglasio i od tada je po stao obiaj da se prizivaju bogovi da uestvuju u zaslugama kad god se ini neko dobro delo.
IMETAK RANJAVA NEZNALICU

355. Imetak ranjava neznalicu, ne i tragaa za drugom obalom; zaslepljen eljom za imetkom, neznalica povreuje druge, ali i sebe samoga. 355. Hananti bhog dummedha, no a pragavesino, bhogatahya dummedho, hanti aeva attana. Komentar Kralj Kosale je jednom doao da vidi Budu i ree mu kako je neki imuni stanovnik Svatthija toga dana umro. Nije imao naslednika, te je itavo imanje otilo u dravni trezor. Ree mu i da je pokojnik bio izu zetno krt i nikada nita nije poklanjao. Buda potom ispria kako je isti taj ovek bio bogat i u jednom od svojih prolih ivota. Tako se desilo da je jednom dao hranu monahu, ali da se usled krtosti odmah potom pokajao to je to uinio. Sem toga, njegov brat, takoe vrlo imuan ovek, imao je sina i taj ovek ubio je svog bratia kako bi on nasledio bratovljev imetak. Zbog svega toga dugo je patio. I u ovom ivotu nita nije uinio da dobrim delima sakupi zasluge, te je opet protraio priliku da uini neto dobro sa svojim bogatstvom.
TA UNITAVA LJUDE

356. Njive unitava korov, ljude unitava pohlepa, zato ono to je dato nesebinima, velike zasluge donosi. 357. Njive unitava korov, ljude unitava mrnja, zato ono to je dato nemrziteljima, velike zasluge donosi. 358. Njive unitava korov, ljude unitava obmana, zato ono to je dato neobmanutima, velike zasluge donosi. 207

Dhammapda

359. Njive unitava korov, ljude unitava udnja, zato ono to je dato nepoudnima, velike zasluge donosi. 356. Tiadosni khettni, rgados aya pa; Tasm hi vtargesu, dinna hoti mahapphala. 357. Tiadosni khettni, dosados aya pa; Tasm hi vtadosesu, dinna hoti mahapphala. 358. Tiadosni khettni, mohados aya pa; Tasm hi vtamohesu, dinna hoti mahapphala. 359. Tiadosni khettni, ihdos aya pa; Tasm hi vigatihesu, dinna hoti mahapphala. Komentar Kada je Budina majka umrla sedam dana posle poroaja, postala je bo anstvo po imenu Santusita na Tvatimsa nebu. Poto je postao probu en, Buda je otiao da je poseti i podui Dhammi. Dok je boravio tamo, sreo se sa druga dva boanstva. Jedno od njih, Indaka, bio je ovek u prethodnom ivotu, koji je jednom dao hranu Anuruddhi, Budinom ueniku. Drugo boanstvo, Ankura, esto je davao hranu tokom svog ivota kao ljudsko bie, ali nijednom to nije bilo probuenom oveku. Zato Ankura upita Budu kako je mogue da je davao toliko mnogo, a ipak se preporodio u istom nebeskom svetu kao i Indaka, koji je hranu dao samo jednom. Buda mu odgovori ovim stihovima, objanjavajui da je kvalitet vaniji od kvantiteta. Darivanje hrane je veoma vano, ali takoe moramo praviti razli ku kome dajemo. Darovi onima koji su se oslobodili vezanosti donose mnogo vie plodova nego onome ko je u vlasti udnje, mrnje i ne znanja. Zato je Buda eleo da naglasi vanost podravanja onih koji to zaista zasluuju. Hraniti one koji su jednostavno lenji da sami za sebe obezbede hranu teti kako celome drutvu, tako i samim tim ljudima.

208

25. MONAH Bhikkhu vaggo

STRAARI NA VRATIMA ULA

360. Obuzdanost oka je dobra, dobra je obuzdanost uha, obuzdanost nosa je dobra, dobra je obuzdanost jezika. 361. Obuzdanost tela je dobra, dobra je obuzdanost govora, obuzdanost uma je dobra, dobra je uvek obuzdanost. Uvek obuzdan monah, svake muke osloboen biva. 360. akkhun savaro sdhu, sdhu sotena savaro, ghnena savaro sdhu, sdhu ivhya savaro. 361. Kyena savaro sdhu, sdhu vya savaro, manas savaro sdhu, sdhu sabbattha savaro. Sabbattha savuto bhikkhu, sabbadukkh pamuati. Komentar U Svatthiju su iveli pet monaha i praktikovali obuzdanost samo po jednog ula. I svaki od njih tvrdio je da upravo on veba najvaniju vrstu obuzdanosti. Dugo su se oko toga prepirali i nikako nisu mogli da se usaglase. Na kraju odoe da pitaju Budu, iji je odgovor zapisan u ovim stihovima, i on kae da je za probuenje potrebno vladati svim svojim ulima (to znai i umom, jer se on u budizmu smatra naim estim ulom). Bez takvog napora ne napredujemo u meditaciji, jer nam panju uvek odvlae razni podraaji koji nam dolaze kroz ula. Zato tokom itavog dana treba da vebamo koncentraciju i svesnost, a formalne, sedee meditacije su samo intenziviranje tog vebanja.

209

Dhammapda

MONAH SEBE OBUZDAVA

362. Ko je obuzdao ruke, noge i govor, ko je sebe potpuno obuzdao, u svojoj radosti uvren, u osami zadovoljan, toga monahom zovu. 362. Hatthasayato pdasayato, vsayato sayatuttamo, ahattarato samhito, eko santusito tamhu bhikkhu. Komentar Poto su se okupali u reci Airavat, dva monaha su se brisala na obali na popodnevnom suncu i razgovarali. Onda jedan od njih ugleda divlju gusku, zgrabi kamen i ubi je pogodivi je u oko. Drugi monasi koji su se tu nali odvedoe ga pred Budu. Uitelj ga je prekoreo, pominjui kako su oduvek mudraci bili oprezni da ne uine nijednu lou stvar. Onda on dalje ispria okupljenima Kurudhamma taku ( 276).
OBUZDAJ GOVOR

363. Slatke su rei monaha koji obuzda svoj jezik, govori blago i bez oholosti izlae Uenje i njegovo znaenje. 363. Yo mukhasayato bhikkhu, mantabh anuddhato, attha dhammaa dpeti, madhura tassa bhsita. Komentar Buda je ove stihove izgovorio u vezi sa Koklikom, koji je kritikovao dva njegova glavna uenika, optuivi ih da imaju zle namere.1 Kada
1

Koklika sutta, SN 6:10, Sn stihovi 662-683. U Sutta nipti se on naziva a Koklika, da bi se razlikovao od Devadattinog uenika koji se takoe zvao Koklika. Jednom je doao kod Bude, poklonio mu se i rekao da potovani Sriputta i Moggallna gaje u sebi loe elje. Buda ga posavetova da ne govori tako, zato to su njih dvojica uzorni monasi. Koklika ponovi svoje optube tri puta, zatim se ponovo pokloni i ode. Uskoro, po itavom telu su mu iskoili irevi, koji su sve vie rasli, sve dok ne bi prsli i iz njih krenuo gnoj da curi. Uskoro je od toga i umro i preporodio se u Lotos istilitu. Tokom te noi Brama Sahampati doe kod Bude i obavesti ga da je Koklika umro i gde mu je novo odredite, zato to je gajio toliku mrnju prema Sriputti i Moggallni. Sledeeg dana Buda je sve to ispriao monasima i jedan od njih ga upita: Koliko traje ivot u Lotos istilitu? Uitelj odgovori da ga nije lako izmeriti u godinama, hiljadama godina, stotinama hiljada godina. Onda monah upita je li mogue izraziti ga kroz poreenje. Na to Buda ree da ako bi postojao tovar sezamovog semena na kolima i neko svakih sto godina sa njega uzimao po jednu semenku, pre bi uklonio ceo tovar sa kola nego to bi protekao

210

Rei mudrosti

su monasi jednom razgovarali o Kokliki, naiao je Buddha i upitao ih o emu priaju. Kad su mu rekli, on im ispria Kahapa taku, da bi pokazao kako je ne samo u ovom ivotu, ve i u prethodnom, Kokliku zadesila teka nesrea zbog toga to nije mogao da kontrolie svoj jezik. Tada je bio kornjaa u nekom jezeru koje je poelo da presuuje. Dve divlje guske ponudie joj da je prenesu u drugo jezero tako to e u kljunovima drati tap na oba kraja, a kornjaa e snano zagristi tap u sredini i tako se drati dok budu leteli. Tako je i bilo, ali na putu ih spazie neka deca i poee da viu kakvo je to udo da kornjaa leti. Kornjaa smesta zausti da im odgovori, tresnu o zemlju i rasprsnu se.
RADOST UENJA

364. Monah koji boravi u Uenju, koji se ushiuje Uenjem, misli o Uenju, pamti Uenje, takav od istinskog Uenja ne otpada. 364. Dhammrmo dhammarato, dhamma anuviintaya, Dhamma anussara bhikkhu, saddhamm na parihyati. Komentar Potovani Dhammrma, poto je uo od Bude da e dostii parinibbnu (konano utrnue) za etiri meseca, izbegavao je druenje sa drugim monasima i umesto toga meditirao u osami, stremei probuenju. Sma trajui da time pokazuje nepotovanje prema Uitelju i svojim saputni cima u svetakom ivotu, ostali monasi se jednom poalie Budi. Kada je pred svima potovani objasnio svoje postupke, Buda ga pohvali ovim stihovima, govorei da oni koji ga potuju treba da se ponaaju isto kao i Dhammrma. Jer najbolji izraz potovanja jeste da vebaju marlji vo u skladu sa uenjem. I kad je Buda zavrio svoj govor, potovani Dhammrma dostie probuenje.

jedan ivot u Abudda istilitu. Dvadeset puta dui od toga je ivot u Nirabbuda istilitu u Ababa istilitu u Aaa istilitu u Ahaha istilitu u Kumuda istilitu u Sogandhika istilitu u Uppala istilitu u Puarika istilitu, a dvadeset puta dui od toga je ivot u Paduma (Lotosovom) istilitu.

211

Dhammapda

NE ZAVIDI DRUGIMA

365. Ne preziri ono to dobije, ne ivi zavidei drugima. Monah kog zavist mui do sabranosti ne dosee, 366. Ako monah ne prezire ono to dobije, makar to bilo i malo, njega zaista bogovi hvale kao bie ista ivota i marljivo. 365. Salbha ntimaeyya, nesa pihaya are. Aesa pihaya bhikkhu, samdhi ndhigahati. 366. Appalbhopi e bhikkhu, salbha ntimaati, ta ve dev pasasanti, suddhvi atandita. Komentar Neki monah, dok je iao u proenje hrane, naie na svog prijatelja koji je bio Devadattin uenik. Prijatelj mu ree da ih je kralj Atasattu sve bogato darovao i pozvao ga da ostane u manastiru koji je podigao specijalno za Devadattu. Tako on provede nekoliko dana uivajui u prijateljevom gostoprimstvu. Kada se vratio u Veuvana manastir, neki monasi ga prijavie Budi. Onda ga Uitelj pozva i raspita se o tome gde je bio i ta je radio. Monah mu odgovori da iako je boravio u tom ma nastiru, on nije prihvatio Devadattina pogrena gledita. Buda ga na to prekori da i pored toga to nije prihvatio gledita, drugi mogu pomisliti da jeste, te zato ne treba to da radi, ve da bude zadovoljan onim to sam isprosi. I dodade da to nije prvi put da boravi u pogrenom drutvu i ispria Mahimukha taku.1 Na kraju Buda izlaganje zavri ovim stihovima.

taka.26. U prethodnom ivotu ovaj monah je bio slon blagog lica po imenu Mahilmukha. Ali dogodilo se da su se kraj njegove tale esto nalazili lanovi neke bande i priali o svojim nedelima ili kovali planove za nove pljake i ubistva. Sluajui ih, do tada blagi slon postane i sam okrutan i divalj, te tako ubi neke od ljudi koji su se o njemu i drugim slonovima u kraljevskoj tali starali. Bodhisatta, koji je u to vreme bio kraljev savetnik, istraio je itavu stvar i pronaao ta je razlog svemu tome. Zato je naredio da neko vreme u tali borave izuzetno dobri ljudi i svojom blagou utiu na slona. Tako je ovaj povratio svoju dobru narav.

212

Rei mudrosti

MONAH SE NE VEZUJE

367. Ko god kao svoje ne rauna bilo ta to je ime-i-oblik, ne tri za neim to ne postoji, njega monahom zovu. 367. Sabbaso nmarpasmi, yassa natthi mamyita, asat a na soati, sa ve bhikkhti vuati. Komentar Neki braman je imao naviku da u vreme etve, vridbe, skladitenja, kuvanja ili jela daruje druge pre nego to bi i sam neto uzeo za sebe. Jednoga dana je seo da dorukuje leima okrenut vratima, kada se pred kuom pojavio Buda prosei hranu. Bramanova ena, poto nije htela da ponovo kuva za monaha, pokuala je da sakrije od mua ko stoji pred kuom. Zato se iskrade napolje i apatom ree Budi da nemaju nita da mu daju. Buda samo odmahnu glavom i nastavi da stoji na istom mestu. ena poe glasnije da govori i braman uvi glasove pogleda sa kim razgovara. Kad je video Budu, izgrdi je i dade mu ono to mu je preostalo na tanjiru, izvinjavajui se to je skoro ve pola pojeo. Buda prihvati ponueno, reima da bi i poslednja kaika bila dovoljno. Zado voljan, braman ga upita: Potovani gospodine, vi vae uenike naziva te monasima (bhikkhu) ta znai re monah? Buda mu odgovori ovim stihovima i braman i njegova ena postadoe ne-povratnici.
MONAH ZRAI LJUBAVLJU

368. Monah to ivi u ljubavi, s poverenjem u uenje Budnoga, na mirno mesto e stii, do nestanka svega uslovljenoga. 369. Isprazni ovaj amac, o monae! Jednom prazan, bre e poi. Presekavi strasti i mrnju, tako e ka nibbni doi. 370. Presei treba pet, napustiti treba pet, posebno razviti treba pet. Monaha koji nadie pet vezanosti zovu onaj to bujicu pree. 371. Meditiraj monae i nepromiljen ne budi, neka ti um za uicima ula ne juri, da tako lakom vrelu kuglu ne proguta, pa dok te pri povie: Patnja!
1

Ime-i-oblik, nma-rupa, sintagma kojom Buda oznaava celinu ljudskog bia, sainjenu od uma i tela. Ovaj stih se odnosi na nevezivanje ni za jednu od mentalnih i telesnih komponenti sopstvenog bia.

213

Dhammapda

372. Nema meditacije bez znanja, ni znanja bez meditacije. U kome su i meditacija i znanje, taj je zaista na pragu nibbne. 373. Monaha to na pustom mestu boravi, iji um jeste smiren, nadljudsko blaenstvo obuzima kad jasno sagleda Istinu. 374. Kad god razume nastanak i nestanak sastojaka bia, obuzmu ga srea i ushienje. To je mesto besmrtnosti za one koji znaju. 375. Ovo je poetak za mudrog monaha: straarenje na vratima ula, i malim zadovoljenost, u monakoj disciplini obuzdanost. 376. Sa iskrenim prijateljima se drui, koji istom ivotu streme. Postupaj prijateljski, da sve to ini na korist bude. Tek tada e, radosti pun, na kraj patnje stii. 368. Mettvihr yo bhikkhu, pasanno buddhassane, adhigahe pada santa, sakhrpasama sukha. 369. Sia bhikkhu ima nva, sitt te lahumessati. hetv rgaa dosaa, tato nibbnamehisi. 370. Paa hinde paa ahe, paa uttari bhvaye. Paa sagtigo bhikkhu, oghatioti vuati. 371. hya bhikkhu m pamdo, m te kmague ramessu itta, m lohagua gil pamatto, m kandi dukkhamidanti ayhamno. 372. Natthi hna apaassa, pa natthi ahyato. Yamhi hnaa pa a, sa ve nibbnasantike. 373. Sugra pavihassa, santaittassa bhikkhuno, amnus rati hoti, samm dhamma vipassato. 374. Yato yato sammasati, khandhna udayabbaya, labhat ptipmoa, amata ta vinata. 375. Tatryamdi bhavati, idha paassa bhikkhuno, indriyagutti santuhi, ptimokkhe a savaro. 376. Mitte bhaassu kalye, suddhve atandite. Paisanthravutyassa, rakusalo siy. Tato pmoabahulo, dukkhassanta karissati.

214

Rei mudrosti

Komentar U pokrajini Avant iveo je Soa, sin Kl i predani uenik potovanog Kayane. Iako iz veoma imune porodice, eleo je da ga potovani zamonai. No ovaj je dva puta odbio njegovu molbu, govorei da je monaki ivot veoma teak. Kada je ovaj i trei put zatraio, sloio se da zamonai Sou. U toj graninoj oblasti bilo je teko pronai mona he, te je trebalo tri godine da okupi deset monaha koliko je potrebno za ceremoniju potpunog zareenja. Onda, u elji da vidi Budu, Soa zatrai dozvolu da poseti Uitelja u Svatthiju. Potovani Kayana mu dopusti i ovaj je vie dana hodao do etavana manastira. Kada je najzad stigao, Buda pozdravi Sou vrlo srdano i odredi da e noiti u Mirisnoj dvorani. Poto je vei deo noi proveo u meditaciji na verandi, Soa na kraju otide do svog mesta da se odmori. Ujutro Buda ga zamo li da odrecituje ono to je nauio i Soa odrecitova celu osmu knjigu iz Anguttara nikaye. Buda mu estita na elokvenciji i znanju reima sdhu tri puta, a aplaudirala su i boanstva koja su se tu nala. U isto vreme, mnogo kilometara daleko, Kl zau boanstva kako aplaudira ju, a kad su joj boanstva iz njene kue rekla i zato, njezino telo obuze pet vrsta zadovoljstva. Buda onda upita Sou treba li mu neto. Soa iskoristi priliku da prenese molbu svoga uitelja da mu se dopusti da u graninoj provinciji obavi ceremoniju potpunog zareenja sa pet monaha, od kojih je barem jedan dobro upuen u Vinayu. Buda se saglasi. Poto je ostao jo neko liko dana sa Uiteljem, Soa se oprosti od svih i vrati se u rodni grad. Po povratku, zajedno sa svojim uiteljem, Soa otide do majine kue i tu Kl predloi Soi da uskoro odri govor o Dhammi. U me uvremenu je dala da se u manastiru sagradi paviljon i kada je sve bilo spremno, otide tamo sa svim ukuanima, izuzev jedne sluavke. Ona je ostala sama u kui opasanoj sa sedam zidova i krvolonim psima uvarima. Dok je Soa tumaio Dhammu majci i mnogim drugima koji su se okupili, grupa od devetsto razbojnika uspe da ue u Klnu kuu tako to su prokopali tunel. Voa bande posla jednog od svojih ljudi da motri na gazdaricu i da je ubije ako krene kui pre nego to zavre pljaku. Ona sluavka kad je videla ta se dogaa, otra do manastira i obavesti Kl da lopovi kradu bakrenjake iz riznice. Ali ova je posla natrag rei ma: Neka lopovi uzmu ta god hoe, ne elei da je ova uznemirava dok slua o Dhammi. Drugi put sluavka doe da joj kae da lopovi 21

Dhammapda

sada odnose srebrnjake, a trei put da odnose zlatnike. Kl bi je svaki put rekla da je ne uznemirava. uvi od svog pijuna ta se dogaa, voa bande je bio veoma impresioniran Klnom predanou Dhammi. Zato naredi pljakaima da vrate sve to su uzeli, strahujui da e ih sigurno negde poubijati grom zato to su opljakali tako estitu enu. Potom svi odoe do paviljona da odsluaju ostatak govora o Dhammi. Kad on bi zavren, zatraie oprotaj od Kl i zamole je da nagovo ri sina da i njih zamonai. Tako svi postadoe monasi, dobie objekat meditacije koji je svakom od njih odgovarao, te krenue da vebaju. I dok su bili u meditaciji, Buda je projektovao svoju sliku pred njima i izgovori ove stihove, primerene njihovim razliitim temperamentima. Kad to bi izgovoreno, svi postadoe osloboeni znanjem.
UKLONI POUDU I MRNJU

377. Kao to jasmin odbaci cvetove svoje uvele, tako i vi, o monasi, svoju udnju i mrnju odbacite. 377. Vassik viya pupphni, maddavni pamuati, eva rgaa dosaa, vippamuetha bhikkhavo. Komentar Poto su dobili objekat meditacije od Bude, petsto monaha su se osamili i meditirali. Jednoga dana, ugledavi opale latice jasmina oko sebe, bili su podstaknuti da sa jo vie truda prionu na vebanje. Onda je Buda projektovao svoju sliku pred njima i izgovorio ove stihove, koje im pomogoe da postanu probueni.
MONAH SEBE STIAVA

378. Monah stianog tela, stiane misli, govora stianog, skoncentrisan, od ovog sveta odvraen, takav se utihnulim zove. 378. Santakyo santavo, santav susamhito, vantalokmiso bhikkhu, upasantoti vuati. Komentar Neki monah bio je vrlo blage naravi i tih, te je takva njegova sabranost privlaila panju ostalih monaha. Buda, kad je uo kakav im primer daje, posavetova ovim stihovima i ostale monahe da ga slede. 216

Rei mudrosti

KO SEBE UVA, SRENO IVI

379. Samim sobom sebe obuzdavaj, samim sobom sebe istrauj, sebe uvajui i sabran, sreno e iveti, o monae. 380. Sam si, zaista, zatitnik svoj, sam si, zaista, utoite svoje. Motri zato na samoga sebe, ko i trgovac na konja dobre sorte. 379. Attan odayattna, paimasetha attan, so attagutto satim, sukha bhikkhu vihhisi. 380. Att hi attano ntho, att hi attano gati. Tasm sayamamattna, assa bhadrava vio. Komentar Jednom je neki monah ugledao oraa koji je od imovine imao samo svoju odeu i plug. Predloio mu je da postane monah i ovek pristade. Ostavio je svoju jadnu imovinu pod jednim drvetom i obue monaki ogrta. Ali uskoro je postao nezadovoljan i pomiljao je da bi bilo dobro da se razmonai. Otiao je do onog drveta, ali se ipak predomislio. I tako se lomio nekoliko dana. Drugi monasi su ga videli kako ide tamo-amo i pitali ga gde on to ide. Odgovorio im je da ide da poseti svog uitelja. Posle nekog vremena postao je probuen i vie nije odlazio do onog drveta. Monasi su ga sad pitali zato vie ne ide kod uitelja. Odgovori im da poto je raskinuo sve veze sa ovim svetom, nije mu potrebno vie ni da via uitelja. Na kraju monasi sve ispriae Budi, koji je potvrdio da je monah probuen i izgovori ove stihove.
DOLAZAK DO MIRA

381. Monah pun radosti i poverenja u uenje Budnoga, do mesta mira stie, do sree i smiraja svega uslovljenoga. 381. Pmoabahulo bhikkhu, pasanno buddhassane, adhigahe pada santa, sakhrpasama sukha. Komentar Neki mladi, opsednut fizikim izgledom Budinim, zamonaio se samo zato da bi stalno mogao da ga gleda. Jedno vreme Buda mu nita nije 217

Dhammapda

govorio, ali onda shvati da je Vakkalijev uvid sazreo i prekore ga to stalno pilji u njega: Onaj ko vidi Dhammu vidi i mene. Kad je bilo vreme za period povlaenja tokom monsuna, Buda se uputi za Svatthi, rekavi potovanom Vakkaliju da se vrati u Ragahu. Poto nije mo gao da podnese tromoseno razdvajanje od Bude, Vakkali je nameravao da izvri samoubistvo tako to e skoiti sa Leinareve stene. U tom se lik Budin pojavi pred njim i izgovori ove stihove. Iako je bio ophrvan tugom, Vakkalija iznenada obuze srea. Onda Buda ponovo progovori: Doi, Vakkali! Podii u te kao to goni izvlai slona iz mulja. Doi, Vakkali! Oslobodiu te kao to Rhu oslobaa Sunce posle pomraenja. Doi, Vakkali! Oslobodiu te kao to Rhu oslobaa Mesec posle pomraenja. Poto nije video bilo kakav put kojim bi doao do Bude, Vakkali skoi sa planinskog vrha1 i dostie probuenje, zajedno sa natprirodnim moima. Spustivi se bezbedno pred Budu i poklonivi mu se, Vakkali stade pred njega.
PREDAN MONAH OSVETLJAVA OVAJ SVET

382. Monah koji jo u mladosti sebe posveti uenju Budnoga, osvetljava ovaj svet, kao Mesec kad iza oblaka izroni. 382. Yo have daharo bhikkhu, yuati buddhassane, soma loka pabhseti, abbh muttova andim. Komentar U vreme Bude Padumuttare, neki ovek, kad je video Uitelja kako hvali jednog od svojih uenika kao prvog meu onima koji poseduju duhovno oko, ponudi Budi i Sanghi bogate darove tokom sedam dana. Pri tome je u sebi izgovorio iskrenu elju da i sam postane prvi meu onima sa duhovnim okom u vreme narednog Bude. I Buda Padumuttara predvide da e se to dogoditi u vreme Bude Gotame. Kada je Buda Pa dumuttara dostigao parinibbnu, onaj ovek postavi vatreni prsten oko stupe koja je bila podignuta da sauva njegove posmrtne ostatke.
1

Ne pokuavajte ovo da sami izvedete! Vakkali je posedovao neophodne kvalitete da stekne natprirodne moi i stanje arahanta. Kasnije ga je Uitelj izdvojio i hvalio kao monaha sa najsnanijim poverenjem u Budu.

218

Rei mudrosti

Poto se dugo preporaao u nebeskim svetovima, dolo je vreme i da se rodi kao siromaan nadniar Annabhra (onaj koji donosi hra nu), u slubi dareljivog bogataa po imenu Sumana. Jednoga dana, Annabhru je duhovnim okom ugledao utihnuli Buda (paeka Buda) po imenu Upariha i u elji da izlije blagodat na Annabhru, uze prosjaku zdelu i stvori se pred njim. Annabhra ga zamoli da saeka i brzo ode do kue i donese hranu koju je ena pripremila za njega. Ponudivi ovo kao dar usamljenom Budi, on u sebi izgovori iskrenu elju da vie nikada ne uje rei natthi nema vie. Boanstva su se obrado vala i aplaudirala njegovom darivanju, ukljuujui i boanstvo koje je boravilo u suncobranu bogatog darodavca Sumane. Poto je uo takav aplauz po prvi put, Sumana se pitao ta bi to moglo biti. Boanstvo mu ree da je upuen daru koji je prineo Annabhra, jedan od njegovih radnika. Sumana onda zamoli Annabhru da mu ustupi polovinu svojih zasluga za hiljadi zlatnika. Annabhra otide da se o tome posavetuje sa usamljenim Budom, koji mu ree da e deljenjem zasluge u stvari biti udvostruene, ba kao to i vatra sa baklje kojom su upaljene druge samo uveava svetlost vidljivu svima. Annabhra prihvati Sumaninu ponudu, koji ga posavetova da dobijenim novcem izgradi sebi kuu i da je opremi ime god hoe iz gospodarevih skladita. Tako Annabhra postade prijatelj sa imunim darodavcem Sumanom. Kasnije se Annabhra rodio kao roak Siddhattha Gotama u poro dici Amitodane1 Sakyanina iz Kapilavatthua i dobio je ime Anuruddha. Kad je poodrastao, imao je obiaj da igrajui se sa drugovima, alje majci poruku da poalje jo kolaa za njih, sve dok ova nije odluila da mu da lekciju i poslala praznu iniju sa porukom: Nema vie. Zbog njegovog zaveta u prethodnom ivotu, boanstva napunie usput iniju boanskim kolaima. Kada se Anuruddha vratio kui, upita majku da li ga zaista toliko voli kad mu je poslala kolae ukusnije nego ikada ranije. Od tada, kad god bi Anuruddha zatraio kolaa, majka je slala praznu iniju i boanstva bi je napunili najlepim kolaima. Kada je Anuruddha odrastao, njegov stariji brat Mahnma pred loio je da jedan od njih dvojice postane monah, poto to jo niko iz njihove porodice nije uinio. Anuruddha je smatrao da nikada nee biti u stanju da podnese sve tegobe monakog ivota, te ga brat uputi u po slove oko zemljoradnje. No, Anuruddha je bio toliko razmaen, da nije znao ak ni odakle dolazi hrana koju jede. I dok je njegov prijatelj Ka
1

To je brat Suddhodane, Siddhatthinog oca.

219

Dhammapda

mila mislio da ona dolazi iz ambara, a drugi prijatelj Bhaddiya da dolazi iz lonca, Anuruddha je verovao da dolazi iz zlatne inije, jer nikada nije ni video kako se hrana priprema. I tako, kada mu je Mahnma objasnio sve dunosti oko domainstva i njiva, Anuruddha odlui da je ipak bolje zamonaiti se, a svog brata Mahnmu ostavi da se brine oko porodice. Tako su Anuruddha, Kimila i Bhaddiya, tri princa i dobra prijatelja od detinjstva, zajedno postali uenici Bude Gotame.1 Vremenom je Anu ruddha postao arahant, sa trostrukim znanjem. Seao se prethodnog ivota, kada je nahranio usamljenog Budu Uparihu. I pitao se ta se dogodilo sa njegovim prijateljem iz tog vremena, bogatim darodavcem Sumanom. Razmiljajui o tome otkri da je Sumana roen u trgova kom gradu Mua, u Viha umi, kao asumana, mlai sin sledbe nika po imenu Mahmua. Poto se bliio period monsuna, Anurudd ha otide tamo letei kroz vazduh uz pomo svojih natprirodnih moi i pojavi se na kapiji grada. Videvi potovanog Anuruddhu kako oblai svoj ogrta, sledbenik posla svog starijeg sina da pozove monaha na obed, a sam pripremi sedite za njega. Tokom tromesenog povlaenja monaha u vreme monsuna sledbenik je uvek ekao na potovanog da ga nahrani i kada je na kraju doao Pvraa praznik doneo mu je kocke eera, ulje, oljuteni pirina i druge potreptine. No, potovani odbi da primi sve te poklone, objanjavajui da nema iskuenika sa sobom koji bi se starao o tim stvarima. Kada sledbenik ponudi Mahsumanu kao iskuenika, potovani ponovo odbi, rekavi da mu nije potreban Mahsumana. Onda domain ponudi asumanu da se pridrui Sanghi i monah se saglasi sa time. I dogodi se da dok su brijali Sumaninu glavu, on doivi probuenje. Tako su uitelj i iskuenik ostali na tom mestu jo naredne dve nedelje, a onda se zaputie natrag u Himalaje, u monahovu kolibu u umi. Kad su uitelja muili bolovi u stomaku, iskuenik bi zahvatao vode iz himalajskog jezera Anotatta. I kada su uitelj i uenik kasnije posetili Budu, drugi monasi su tretirali iskuenika kao dete. U elji da pokae deakove moi, Buda ree potovanom nandi da zamoli sve iskuenike da donesu malo vode iz jezera Anotatta. Samo je Sumana to bio u stanju da uini. Hvalei Sumanu zbog njegovih natprirodnih moi, Buda izgovori ove stihove.

U isto vreme kada i nanda, Bhagu, Devadatta i njihov berberin Upli.

220

26. BRAMAN Brhmaa vaggo

ZNALAC NEUSLOVLJENO VIDI

383. Uloi napor, preseci bujicu! ulne elje odbaci, o bramanu. Uoivi kraj uslovljavanja, saznaje nestvoreno, o bramanu. 383. hinda sota parakkamma, kme panuda brhmaa. Sakhrna khaya atv, akatasi brhmaa. Komentar Braman snane vere sluio je redovno u svojoj kui hranu za esnaest monaha. Kad god bi im se obratio, inio bi to sa arahanti. U njihovoj skromnosti, monasima se to nije dopadalo, te su prestali da dolaze u njegovu kui. Braman bee razoaran i otiao je do Bude da pita za to ga monasi vie ne poseuju kad prose hranu. Monasi rekoe razlog Budi, a on im objasni da je braman tako govorio iskljuivo iz potova nja i da bi trebalo da uloe napor da zaista i postanu arahanti, tako to e presei bujicu udnji u sebi.
NEGUJ KONCENTRACIJU I UVID

384. Kada u dve stvari braman na drugu obalu stigne, time za njega, znalca, svi okovi nestaju. 384. Yad dvayesu dhammesu, prag hoti brhmao, athassa sabbe sayog, attha gahanti nato.

Bramani su predstavljali najviu kastu u okviru vedske kulture stare Indije. Kao i u vie drugih sluajeva, Buda i ovde koristi jedan termin te kulture da bi se pribliio svojim sluaocima, ali mu pridaje i novo znaenje. Ovde pojam braman takoe oznaava najvieg, probuenog oveka, onog koji vidi stvari kakve zaista jesu. 2 Misli se na dva tipa meditacije: smirenje (samatha) i uvid (vipassan).

221

Dhammapda

Komentar Znajui da su neki monasi koji su doli izdaleka da posete Budu sazreli da dostignu nibbnu, potovani Sriputta otiao je do Uitelja i upitao ga o ova dva vida meditacije, koja je on uvek isticao. Kao odgovor, Buda je izgovorio ove stihove.
BRAMAN NE ZNA ZA STRAH

385. Za koga ni dalja, ni blia obala ne postoje, nijedna od njih, takvog neustraivog, bez ikakvih spona, ja bramanom zovem. 385. Yassa pra apra v, prpra na viati, vtaddara visayutta, tamaha brmi brhmaa. Komentar Pretvorivi se u oveka, Mra je doao do Bude i ispitivao ga o daljoj obali. Poto ga je prepoznao, Buda ga prekide reima da za njega ona nema nikakvog smisla, jer je dostiu samo moralno proieni. I potom je izgovorio ove stihove.
BRAMAN JE NEUPRLJAN

386. Ko je zadubljen, proien, u osami, ko svoj je zadatak obavio, bez mrlja i do najvieg cilja stigao, njega ja bramanom zovem. 386. hyi viraamsna, katakiamansava, uttamatthamanuppatta, tamaha brmi brhmaa. Komentar Neki braman primetio je da se Buda nekad svojim uenicima obraa sa bramani, te je mislio da zasluuje da se i njemu tako obrati, jer je braman po roenju. Pitao je Budu o tome i ovaj mu ree da se svetim
1

Za razliku od drugih svojih govora, gde ovom i suprotnom obalom Buda oznaava svet u kojem ivimo i nibbnu, u ovom sluaju ova obala oznaava naih est ula (u budizmu i um je jedan od ula), a druga obala su est vrsta objekata koja ta ula registruju (slike, zvukovi, mirisi itd.). Onaj ko se ni sa jednim od tih objekata ne poistoveuje i ne shvata ga kao ja i moje, oslobaa sebe svakog nepovoljnog mentalnog stanja, te se otuda smatra bramanom.

222

Rei mudrosti

ovekom ne postaje samim roenjem, ve dostizanjem najvieg cilja. Poto je zavrio govor kojim mu je razjasnio razliku, braman postade onaj koji je uao u tok.
BUDA BLISTA I DANJU I NOU

387. Sunce sija danju, Mesec svetli nou, ratnik u oklopu blista, a braman kada meditira; ali Budni sjaji u izobilju, i danju i nou. 387. Div tapati dio, rattimbhti andim, sannaddho khattiyo tapati, hy tapati brhmao, atha sabbamahoratti, buddho tapati teas. Komentar Na kraju perioda kia, neposredno pred svetkovinu Pvrne, u mana stir je sa darovima za monahe stigao kralj Pasenadi, obuen u najbolje odelo i sav okien. U tom trenutku Sunce je zalazilo, a Mesec izlazio. Potovani Kudy je sedeo u meditativnom zadubljenju. Posmatrajui kralja u punom sjaju, blistavo telo potovanog Kudyja, sunce na za lasku, mesec na nebu i na kraju Budu, potovani nanda primeti da od svih najvie blista Buda. Na to Uitelj izree ove stihove, kao potvrdu uenikovog zapaanja.
BRAMAN JE ODBACIO SVE LOE

388. Ko zlo ne ini jeste braman, ko u miru ivi, zovu ga asketom, kad brlog neistoa napusti, zato se beguncem zove. 388. Bhitappoti brhmao, samaariy samaoti vuati, pabbayamattano mala, tasm pabbaitoti vuati. Komentar Neki asketa doao je do Bude i zatraio od njega da ga oslovljava sa begunac (pabbaito). Buda izree ove stihove, objanjavajui mu da se beguncem moe nazvati jedino onaj ko je umakao svojim strastima i drugim mentalnim neistoama.

223

Dhammapda

NE POVREUJ BRAMANA

389. Niko neka ne udari bramana, niti on uzvrati onima koji to uine. Teko onom ko bi udario bramana, a jo tee ako on na to uzvrati. 390. Nije mali dobitak za bramana kad um okrene od prijatnih stvari; to se vie nasilja kloni, to vie patnje u sebi stiava. 389. Na brhmaassa pahareyya, nssa muetha brhmao. Dh brhmaassa hantra, tato dh yassa muati. 390. Na brhmaassetadakii seyyo, yad nisedho manaso piyehi; yato yato hisamano nivattati, tato tato sammatimeva dukkha. Komentar Nezareeni sledbenici potovanog Sriputte hvalili su njegovu stplji vost, govorei da on nikada nije ljut. Neki braman kad je uo taj raz govor ree da e on naljutiti monaha. I tako, dok je ovaj iao u proe nje hrane, braman ga snano udari pesnicom u lea. Sriputta se nije razbesneo, ve je samo rekao: ta to bi? i nastavio svojim putem, ni ne obazrevi se vie. Istog trena braman oseti kajanje zbog onoga to je uinio, te se sustigavi monaha baci pred njim na zemlju, molei za oprotaj. Potovani mu oprosti i prihvati poziv da primi hranu u brama novoj kui. Neki koji su sve to gledali, ljutiti to je braman udario monaha, dograbie tapove i kamenje, te odoe pred njegovu kuu reeni da ga ubiju. Na to Sriputta izae pred gomilu, u pratnji bramana koji je iao iza njega i nosio mu prosjaku zdelu. Okupljeni mu rekoe da uzme svoju zdelu, a bramanu da se vrati u kuu, jer oni znaju ta e sa njim. Onda ih Sriputta upita da li je braman udario njih ili njega. I ree da je on bramanu oprostio, te da se raziu. Kasnije, kada su monasi uli za ovaj dogaaj, raspravljali su o tome i plaili se da od sada svako ko hoe da udari monaha moe to da uradi bez posledica. U jednom trenutku naie Buda i kada je uo o emu razgovaraju, ovim stihovima pohvali potovanog Sriputtu zbog njegove izuzetne strpljivosti.

224

Rei mudrosti

BRAMAN JE OBUZDAN

391. Ko loe ne ini telom, reju, a ni milju, obuzdanog na ova tri naina, njega ja bramanom zovem. 391. Yassa kyena vya, manas natthi dukkaa, savuta thi hnehi, tamaha brmi brhmaa. Komentar Neke monahinje nisu elele da prisustvuju uposatha ili Pvrana ce remoniji zajedno sa Mah-Papati Gotam, jer nisu bile sigurne da li je ona pravilno zareena kao monahinja. Buda im onda objasni da u trenutku kada je prihvatila osam tekih pravila, to je bilo njeno zare enje i da je on njen uitelj. Zato ne bi trebalo imati sumnje u nju koja je uklonila iz sebe sve neistoe. Kad je Buda zavrio svoje izlaganje, mnoge od onih koje su ga sluale dostigoe stupanj ulaska u tok.
POTUJ DOSTOJNE POTOVANJA

392. Od koga moe nauiti poruku potpuno Probuenoga, toga potuj, kao to braman potuje rtveni oganj svoj. 392. Yamh dhamma vineyya, sammsambuddhadesita, sakkaa ta namasseyya, aggihuttava brhmao. Komentar Potovani Sriputta je prvi put uo Dhammu od potovanog Assaija i od toga dana, poto je uao u tok, imao je obiaj da se svako vee pokloni u onom smeru u kojem je tada njegov uitelj boravio. Neki monasi su ovakvo ponaanje pogreno protumaili i izvestili Budu da Sriputta nije napustio svoja ranija pogrena gledita, te da se klanja stranama sveta. Buda stade u odbranu potovanog, objanjavajui da je to ispravan stav uenika prema svom uitelju.
BRAMAN JE ISTINOLJUBIV

393. Ni po upletenoj kosi, ni po rodoslovu, ne postaje se braman. U kojem je istina, u kojem Dhamma, tek taj je ist, taj je braman. 393. Na ahi na gottena, na a hoti brhmao. Yamhi saaa dhammo a, so su so a brhmao. 22

Dhammapda

Komentar Neki braman koji je iveo kao atila asketa1 razmiljao je kako Buda svoje uenika nekad naziva bramani, te da bi i njega tako trebalo da oslovljava, jer je po roenju braman. Onda doe kod Bude sa takvim zahtevom. No, Buda ga odbi ovim stihovima.
PROISTI SEBE IZNUTRA

394. ta e ti upletena kosa, ludo, to se antilopinom koom ogrnu? U tebi je dungla, a spoljanjost glanca. 394. Ki te ahi dummedha, ki te ainasiy. Abbhantara te gahana, bhira parimaasi. Komentar Neki asketa zakaio se nogama za granu i tako visio sa drveta u blizini gradske kapije Veslja. Pretio je da e se otpustiti, pasti na glavu i ubiti, to e itav Vesl pretvoriti u prah, ukoliko mu graani ne donesu ono to eli. Kada su se monasi vraali iz proenja hrane u gradu, on je jo visio na istom mestu. Neki ljudi su mu donosili ono to bi im on rekao, u strahu da e nakoditi gradu. Kasnije tog dana monasi videe istog asketu u blizini manastira i upitae ga je li dobio sve to je eleo. Kada su o svemu tome ispriali Blaenom, on ree da je ne samo u ovom ivotu, ve i u prethodnom taj asketa bio prevarant. Tada im ispria Godh taku ( 138). Jednom davno Bodhisatta se rodio kao guter koji je iveo u mrav ljem gnezdu. Svakoga dana klanjao se estitom asketi koji je iveo u blizini. Kada je ovaj jednom otiao dalje, na isto mesto je doao drugi asketa i Bodhisatta je nastavio svoje svakodnevne posete, smatrajui da je i ovaj takoe pun vrlina. I tako jednoga dana taj asketa je primio meso gutera za obrok i poto mu se dopao ukus, pomislio je da ubije tog gutera to mu svaki dan dolazi, tako to e sakriti tap ispod mo nakog ogrtaa. Meutim, guteru je postalo sumnjivo njegovo ponaa nje i uspeo je da se spase.

Posebna vrsta asketa koji su dobili ime po jednoj od svojih asketskih praksi da nikada ne seku kosu, ve je vezuju u ogromnu punu (ati).

226

Rei mudrosti

BRAMAN MEDITIRA SAM U UMI

395. Kome je ogrta od odbaenih krpa, ko je ispoen, nabreklih ila, ko u osami ume meditira, toga ja zovem bramanom. 395. Pasukladhara antu, kisa dhamanisanthata, eka vanasmi hyanta, tamaha brmi brhmaa. Komentar Jednom je Sakka, vladar bogova, posetio Budu pri kraju prve treine noi, praen velikom grupom drugih boanstava, kako bi sluao izlaga nje o Dhammi. Potovana Kisgotam, koja je sama meditirala u umi, u ogrtau od krpa pokupljenih na smetlitu, dolete takoe da poseti Budu. Sakka upita ko je ona. Buda ree da je to njegova ki Kisgotam, prva meu onim monahinjama koje nose ogrta od starih krpa. Zatim izree ove stihove i mnogi prisutni dostigoe ulazak u tok.
BRAMAN JE NESPUTAN

396. Ne zovem bramanom ni u materici bramanke roenoga, onog ko od takve majke nastade. Ako nije sputan, samo bho govori. Onog bez igde iega, bez vezanosti, njega bramanom zovem. 396. Na ha brhmaa brmi, yonia mattisambhava, bhovdi nma so hoti, sae hoti sakiano. Akiana andna, tamaha brmi brhmaa. Komentar Neki braman traio je od Bude da mu se obraa sa bramane samo zato to je roen u bramanskoj porodici. Kao odgovor na to Buda je izrekao ove stihove.
BRAMAN JE RASKINUO SVE OKOVE

397. Ko zaista presekavi sve okove ne drhti, ko prijanjanje nadie, bez spona ikakvih, njega ja bramanom zovem.
1

Bho je re koja se koristi da nekog oslovimo sa potovanjem, otprilike kao nae gospo dine. Dakle, takav samo poznaje etikeciju, formu, ali ne i sutinu.

227

Dhammapda

397. Sabbasayoana hetv, yo ve na paritassati, sagtiga visayutta, tamaha brmi brhmaa. Komentar Pria o Uggaseni je ispriana uz strofu 348. Buda je izgovorio ove sti hove kada su mu monasi ispriali da potovani Uggasena tvrdi kako u njemu nema bilo kakvog straha.
BRAMAN JE PRESEKAO VEZE

398. Ko presee am (zlovolje) i remen (udnje), lanac pogrenih stavova, ko prepreku neznanja ukloni, probuen, njega bramanom zovem. 398. hetv naddhi varattaa, sandna sahanukkama, ukkhittapaligha buddha, tamaha brmi brhmaa. Komentar Dva seljaka raspravljala su se oko toga iji je vo snaniji. Isprobavali su ih tako to su kola natovarili peskom, pa terali svako svog vola da ih vue. Kola su nekako izdrala, ali se pokidae i amovi i remenje kojima su upregli jadne ivotinje. Neki monasi su se nedaleko odatle kupali u reci, pa kasnije ispriae Budi ta su videli. Na to ih on posavetova da i sami pokidaju amove i remenje u svojim umovima.
BRAMAN JE STRPLJIV

399. Ko ne inei nita naao, strpljivo podnosi porugu, udarce i zatvor, ija je snaga u strpljenju, toj sili monoj, njega bramanom zovem. 399. Akkosa vadhabandhaa, aduho yo titikkhati, khantbala balnka, tamaha brmi brhmaa. Komentar Dhanan je bila dostigla prvi stupanj probuenja i imala je obiaj da hvali Budu kad god bi kinula, nakaljala se ili spotaknula. I tako se jednoga dana dok je sluila neke bramana spotakla i po navici poela da recituje: Namo Tassa Bhagavato Arahato Sammsambuddhassa.1 Njen mu se razbesni i poe da je prekoreva. Kasnije je otiao do Bude
1

Potovanje Blaenom, Dostojnome, Potpuno probuenome.

228

Rei mudrosti

i ne ba najutivije stao sa strane i upitao ga u stihovima: Kad ta preseemo, ivimo u miru? ta presekavi, vie ne alimo? Gotama, ta je ta jedna stvar koju ti savetuje da se uniti? Buda mu odgovori: Kad preseemo bes, ivimo u miru. Presekavi bes, vie ne alimo. Koren besa je otrovan, sa slatkim vrhom. Plemeniti hvali razaranje besa; kad on uniten je, tada ni tuge vie nema. Kad je uo ovakav odgovor, izreen sa mnogo strpljenja, gnevni mu se preobrati, prikljui se Sanghi i kasnije postade arahant. Tri njegova mlaa brata dolazila su jedan za drugim da grde Budu zato to je pro menio njihovog brata. Buda je strpljivo podnosio njihove uvrede i po duio ih Dhammi. Tako se i oni preobratie, postadoe askete i na kraju probueni. Kada su jednom monasi govorili o Uiteljevom velikom str pljenju dok je poduavao etiri brata, iznenada se meu njima pojavi i Buda i upita ih o emu razgovaraju. A onda im ree ove stihove.
U BRAMANU GNEVA NEMA

400. Ko je bez srdbe uzeo zavet, vrlina pun, proien, ukroen, u poslednjem telu, njega bramanom zovem. 400. Akkodhana vatavanta, slavanta anussada, danta antimasrra, tamaha brmi brhmaa. Komentar Potovani Sriputta otiao je da prosi hranu u selu Nlaka i tako stigao i do vrata svoje majke. Ona mu pripremi sedite i nahrani ga, ali ga je takoe grdila zato to se odrekao velikog imetka da bi postao monah koji ivi od ostataka hrane nepoznatih ljudi. Posluila je i druge mo nahe i njih grdei to su od njenog sina napravili svog linog pratioca. Potovani Sriputta i ostali monasi strpljivo su tolerisali njezine rei, pa poto su jeli, vratie se u manastir. Kad Buda upita Rhulu gde je iao po hranu, ovaj mu ree da su bili u kui majke onoga ko ga je zaredio. 229

Dhammapda

Buda ga dalje upita ta im je ona rekla i Rhula ispria kako ih je sve izgrdila ali da joj niko nita nije odgovorio. Kada su monasi uli za ovo, poee da hvale Sriputtino zavidno strpljenje. uvi o emu razgova raju, Buda im uputi ove stihove.
BRAMAN NE UIVA U ZADOVOLJSTVIMA ULA

401. Ko ne prijanja za slasti ula, ba kao ni kap kie za list lotosov ili goruice seme za vrh igle, njega ja bramanom zovem. 401. Vri pokkharapatteva, raggeriva ssapo yo na limpati kmesu, tamaha brmi brhmaa. Komentar Pria o Uppalavai je ispriana u komentaru za strofu 69. Kada ju je silovao nekadanji prosac, monasi su poeli da raspravljaju da li i ara hanti oseaju ulna zadovoljstva. Buda objasni da je razlika u tome to se um arahanta ne vezuje za ta zadovoljstva i nije njima uznemiren.
BRAMAN JE ODLOIO TERET

402. Ko upravo na ovom mestu upozna i kraj sopstvenoj patnji, odloi tovar i bez ikakvih je veza, njega ja bramanom zovem. 402. Yo dukkhassa panti, idheva khayamattano, pannabhra visayutta, tamaha brmi brhmaa. Komentar Pre nego to je uveo pravilo kojim zabranjuje zareenje robova, desilo se da se rob nekog bramana pridruio Sanghi i uskoro dosegao probu enje. Videvi ga kako ide u proenje hrane, bivi gospodar ga zgrabi za kraj ogrtaa. Na to se Buda okrenu i upita o emu se radi, a braman uzviknu: On je moj rob! Buda mu ree da je taj ovek odloio svoj teret i postao sveti ovek, te zakljui ovim stihovima. Braman na to dostie ulazak u tok.

230

Rei mudrosti

BRAMAN JE DOSEGAO CILJ

403. Ko je dubokog znanja, mudrosti ima da dobar put od loeg razlui, ko na najvii cilj stigao je, njega ja bramanom zovem. 403. Gambhrapaa medhvi, maggmaggassa kovida, uttamatthamanuppatta, tamaha brmi brhmaa. Komentar Jednom je tokom noi Sakka, kralj bogova, praem velikom svitom drugih boanstava, doao da vidi Budu i slua o Dhammi. Potovana Khem je takoe dola u posetu Budi, ali kada je videla Sakku, samo se poklonila Uitelju i otila. Onda Sakka upita ko je ona, a Buda mu od govori da je to njegova ki Khem, koja je mudra i veta u razlikovanju koji je ispravan, a koji pogrean put bia.
BRAMAN SE NE VEZUJE NI ZA KOGA

404. Ko se ne mea ni sa kuedomainima, a ni sa beskunicima, ko svog boravita nema, a malo elja, njega ja bramanom zovem. 404. Asasaha gahahehi, angrehi bhaya, anokasrimappiha, tamaha brmi brhmaa. Komentar Potovani Tissa dobio je objekat meditacije od Uitelja i smestio se u nekoj peini, s namerom da tu provede itav period monsuna. No, zlo duh uvar peine, koji je do tada obitavao u njoj, videvi da je Tissina vrlina besprekorna, nije se usuivao da ostane u istoj peini sa njim, ve ju je napustio. No stalno je smiljao kako bi ga naveo da uini neto loe i time izgubi poverenje seljana koji su ga hranili. Zato zaposednu telo sina jedne od Tissinih sledbenica, a njoj ree da e dete izleiti ako ga poprska vodom kojom je potovanom oprala noge. Kada je lakoverna ena tako i uinila, sin joj bi izleen. Kad se Tissa vratio u peinu, duh mu ree da ne ulazi, jer je njegov moral upr ljan time to se bavi magijom. Monah se nije na to naljutio, ve umesto toga promisli o svojim delima i vide da su ona potpuno ista. Zatim prekore duha zbog optubi i ree mu da ide. Kasnije je sve ispriao drugim monasima. Kada ga oni upitae je li bio ljut na zloduha, ree im da nije. Ovi sve to kasnije ispriae Budi, 231

Dhammapda

mislei da ih je potovani Tissa slagao. Buda im odgovori ovim stihovi ma, kako bi potvrdio da je on zaista probuen.
BRAMAN NE INI NASILJE

405. Ko god se okanuo tapa prema svakom biu, ko ne ubija, niti zbog njega iko ubijen biva, njega ja bramanom zovem. 405. Nidhya daa bhtesu, tasesu thvaresu a, yo na hanti na ghteti, tamaha brmi brhmaa. Komentar Poto je dobio objekat meditacije od Bude, neki monah otide u umu. Posle marljivog vebanja, dostigao je probuenje, te krete natrag do Uitelja da mu se zahvali za blagodet koju mu je podario. Kroz istu umu zaputila se i ena koja se posvaala sa svojim muem, u elji da se vrati u dom svojih roditelja. Kako bi bila sigurnija, ila je na kratkom rastojanju iza monaha. Kad je mu video da ene nema, krenu kroz umu da je trai i vide je kako ide u stopu pratei nekog monaha. Ubeen da mu monah odvodi enu, sustie ga i prebi namrtvo, i pored preklinjanja eninih da bije nevinog oveka. Kada je potovani na kraju ipak stigao do manastira, ostali monasi videe da je sav u modricama i ranama, a on im ispria ta se dogodilo. Onda ga upitae je li osetio bes zbog svega to ga je zadesilo, ali im on ree da nije bilo nimalo besa u njegovom umu. Kad su sve to monasi ispriali Budi, uzvratio im je ovim stihovima, posle kojih mnogi dosti goe ulazak u tok.
U BRAMANU NI PREMA MRZITELJIMA NEMA MRNJE

406. Trpeljiv meu netrpljevima, miran meu nasilnima, ne udi meu udnjom zaslepljenima, njega ja bramanom zovem. 406. Aviruddha viruddhesu, attadaesu nibbuta, sdnesu andna, tamaha brmi brhmaa. Komentar Jedna Budina sledbenica pripremila je hranu i poslala mua u manastir da pozove na ruak etiri starija monaha. Kada je ovaj stigao u mana 232

Rei mudrosti

stir, ree: Molim vas, dajte mi etiri arahanta. Meutim, dodeljena su mu etiri iskuenika Sakia, Paita, Sopaka i Revata koji su po stali probueni jo sa sedam godina. ena je kod kue pripremila etiri luksuzno ukraena sedita i stajala je na vratima, ekajui mua da se vrati. Kad je videla da dolazi sa etiri iskuenika, razbesnela se i poe da grdi mua to dovodi etiri deaka koji mu mogu biti unuci. Brzo je pripremila nia sedita i ree im da tu sednu, te opet posla mua da joj dovede etiri arahanta. Ovaj naie na potovanog Sriputtu i pozva ga u svoju kuu. Kada je stigao, Sriputta upita: Jesu li ovi arahanti ve poslueni? Kad mu rekoe da nisu, poto je znao da je hrana pripre mljena za etiri osobe, uze svoju zdelu i napusti kuu. Kad ena upita mua zato je otiao, ovaj joj ispria ta se dogodilo. I opet ena posla mua u manastir. Ovoga puta doveo je potovanog Moggallnu, koji ree isto i napusti kuu. Do tada iskuenici su ve bili dobro ogladneli, tako da kada je ena ponovo poslala mua u manastir, Sakka se pojavi u obliku starijeg mo naha. Kad ga je mu video, sav radostan pozva ga na obed u svoju kuu. I domaica je bila presrena kad ga je videla, te dva sedita pripremi kao jedno i tu ga ponudi da sedne. Meutim, Sakka se pokloni iskue nicima, te sede kraj njih. ena je bila sada van sebe od besa i ponovo je grdila mua to joj je doveo nekakvog senilnog monaha, dovoljno starog da mu moe biti otac. Zato mu naredi da ga iznese iz kue. No, makoliko se mu upinjao da ga podigne, nije uspevao. Onda su poku ali zajedniki, ali kad su mislili da su uspeli da ga izbace i vratili se u prostoriju, naoe ga kako opet sedi tamo gde i pre. Prenerazie se i kada je Sakka otkrio ko je u stvari, brani par bre-bolje iznese hranu svoj petorici gostiju. Posle obeda svaki od njih napusti kuu u razli itom pravcu, prolazei kroz zidove i krov, tako da je nadalje njihova kua bila poznata kao kua sa pet otvora. Kad su se iskuenici vratili u manastir, monasi ih upitae: Kako je bilo? Bolje da nas niste pitali, rekoe ovi i ispriae ta im se desilo. Kad su zavrili, monasi ih upitae da li ih je sve to razljutilo, a iskueni ci rekoe da nije. Kasnije su monasi sve to ispriali Budi, a on je ovim stihovima odgovorio.
BRAMAN JE UGASIO SVAKU STRAST

407. Sa koga su pohlepa i mrnja, gordost i licemerje otpali ko seme goruice sa vrha igle, njega ja bramanom zovem. 233

Dhammapda

407. Yassa rgo a doso a, mno makkho a ptito ssaporiva ragg, tamaha brmi brhmaa. Komentar Potovani Mahpanthaka ree svom bratu apanthaki da napusti mo naki ivot, jer ovaj ni posle etiri meseca vebanja nije bio u stanju da zapamti nijedan stih. Ostali monasi su pomislili da je stariji brat to uinio iz besa, pa upitae Budu je li mogue da, iako je probuen, on ipak osea bes. Buda im objasni da u arahantima nema bilo kakvih loih mentalnih stanja i da je jedini motiv Mahpanthakin njegova briga za bratovu dobrobit i potovanje prema Dhammi.
BRAMAN NE VREA NIKOGA

408. Ko god zbori rei ne grube, ve poune, prijatne, rei koje nikoga ne povreuju, njega ja bramanom zovem. 408. Akakkasa vipani, gira saamudraye yya nbhisae kai, tamaha brmi brhmaa. Komentar Potovani Pilindavaha je imao naviku da se drugima obraa sa Vasa li, to je nain kojim se oslovljavaju samo oni koji nisu pripadali nijed noj kasti, ve su bili izopteni iz drutva i nazivali su ih nedodirljivi. Monasima se to nije dopadalo i poalili su se Budi. On im objasni da se potovani poslednjih petsto egzistencija preporaao u bramanskim porodicama, koje su sebe smatrale superiornim u odnosu na druge. Dakle, da on to ne ini iz loe namere, ve samo gonjen navikom. Arahant nema potrebu da povreuje i omalovaava druge. I potom izgovori ove stihove.
BRAMAN NE KRADE

409. I ko god ne uzima ono to mu dato nije, dugo ili kratko, malo ili veliko, prijatno ili neprijatno, njega ja bramanom zovem. 409. Yodha dgha va rassa v, au thla subhsubha, loke adinna ndiyati, tamaha brmi brhmaa. 234

Rei mudrosti

Komentar Neki monah naie na pare krpe na putu i poto je mislio da ne pripada nikome, uze je. No vlasnik je to video i optuio ga za krau. Monah mu objasni da je nije uzeo sa namerom da je ukrade i predade mu je. Kasnije je ispriao drugim monasima o ovom dogaaju. Monasi poee da mu se podsmevaju. A Buda im na to objasni da arahant nikada ne krade bilo ta od bilo koga.
BRAMAN UDNJI NEMA

410. Ko elja nema za svetom ovim, za svetom narednim, takvoga bez strasti, nesputanoga, ja bramanom zovem. 410. s yassa na vianti, asmi loke paramhi a, nirssa visayutta, tamaha brmi brhmaa. Komentar Potovani Sriputta proveo je period monsuna zajedno sa mnotvom drugih monaha. Kad je dolo vreme da krene dalje, nezareeni sledbe nici jo uvek nisu bili doneli sve ogrtae i ostale monake potreptine koje su obeali. On predloi monasima da razdele ogrtae mladim mo nasima i iskuenicima, a da ostalima kau da nita vie nije poklonjeno. Neki od starijih monaha pomislie da u njemu jo uvek ima pohlepe i da eli sve da zadri za sebe. Buda im je kasnije objasnio da je potovani Sriputta razmiljao: Neka darovaoci steknu zasluge za ono to su da rovali, a mladi monasi i iskuenici dobiju ono to im je bilo obeano.
BRAMAN ELJA NEMA

411. Ko elja nema, kog sumnje ne mue i na vrsto tlo besmrtnosti stupio je, njega ja bramanom zovem. 411. Yasslay na vianti, aya akathakath amatogadhamanuppatta, tamaha brmi brhmaa. Komentar Ova pria je slina kao i prethodna. Ovoga puta sline optube bile su upuene potovanom Moggallni. 235

Dhammapda

BRAMAN JE NADIAO DOBRO I LOE

412. Ko god je vezanost i za dobro i za zlo nadiao, bez alosti, bez strasti, njega ja bramanom zovem. 412. Yodha puaa ppaa, ubho sagamupaag, asoka viraa suddha, tamaha brmi brhmaa. Komentar U komentaru uz strofu 98 ispriano je kako je potovani Revata kori stei psihike moi izgradio itav manastir. Kada su monasi razgovarali o velikim zaslugama koje je time stekao, Buda im objasni da je po tovani sa one strane bilo kakvih zasluga ili pogreaka, jer ih je oboje napustio.
BRAMAN JE PROIEN

413. Blistavog i istog poput Meseca, spokojnog, a ne uzburkanog, s radou i bez ei za novim roenjem, njega ja bramanom zovem. 413. andava vimala suddha, vippasannamanvila, nandbhavaparikkha, tamaha brmi brhmaa. Komentar Neki ovek donese komad sandalovog drveta obraenog u obliku Me seevog diska u hram Bude Kassape, koji je podignut kad je on dosti gao parinibbnu. Zbog takvog dela, kada se ponovo rodio u vreme Bude Gotame, iz pupka mu je zraila svetlost poput Meseca. To su iskoristili bramani i sa njime putovali po itavoj zemlji, nudei ljudima za novac da dodirnu Meseev disk za sreu. Kada su stigli u Svatthi, naioe na Budine uenike, koji uopte nisu bili impresionirani ponudom. Ume sto toga, oni povedoe Meseev disk do Bude. I im se pojavio pred Uiteljem, njegov sjaj nestade. Pomislio je da Buda zna neku aroliju kako da ukloni taj sjaj. Buda mu onda obea da e ga nauiti aroliji ako pristupi Sanghi. Tako ovek obavesti svoje kompanjone da e nauiti aroliju, a onda im se vratiti da nastave dalje. Postao je monah, nauio da kontemplira trideset dva dela tela, te na kraju dostigao probuenje. Kad su ga bramani kasnije pitali je li nauio aroliju, on im ree da je dostigao status onoga koji se nikada vie nee vratiti u ovaj svet. Kad su monasi pitali Budu je li to tano, on im potvrdi ovim stihovima. 236

Rei mudrosti

BRAMAN SE NI ZA TA NE VEZUJE

414. Ko je preao movaru elja, ko obmanu ovu prozre i drugu obalu dosegne, zadubljen, bez ei i sumnji, ko je do nibbne stigao, njega ja bramanom zovem. 414. Yoma palipatha dugga, sasra mohamaag tio pragato hy, aneo akathakath, anupdya nibbuto, tamaha brmi brhmaa. Komentar Ove stihove Buda je izgovorio dok je boravio u Kuadhna umi, a u vezi sa arahantom Svaljem, koji je morao da pati sedam dana u maji noj utrobi.1 Naime, Suppavs, ki Koliya klana, nosila je dete u utrobi sedam godina i trpela poroajne bolove sedam dana. Za to vreme je kontemplirala o tome kako je Buda prevaziao svaku patnju, kako je tome poduavao i druge, te kako su njegovi uenici, vebajui na pravi nain, u tome uspeli. Na kraju, poslala je mua Budi da ga obavesti o njezinom stanju. Uitelj ju je blagoslovio reima: Neka Suppavs, ki Koliya klana, bude dobro i srena, neka rodi zdravog sina. U tom trenutku je Suppavs rodila Svalja. Majka je u znak zahvalnosti ka snije pozvala Budu i monahe, te ih hranila tokom sedam dana. U isto vreme je Sval cedio vodu za monahe, kako ne bi pijui sluajno ubili bilo kakav ivi organizam. Kad je odrastao, zamonaio se i dostigao probuenje. Jednoga dana su monasi diskutovali o Svaljevoj patnji tokom bo ravka u materici, kad je Buda naiao i izrekao ove stihove kao znak da je Sval prevaziao svaku patnju.

Razlog za to je dat u Astarpa taki ( 100). U prethodnom ivotu Sval je bio sin kralja Benaresa. Onda je kralj Kosale ubio njegovog oca i odveo mu majku kao robinju. Princ je uspeo da pobegne kroz odvodni kanal i okupi veliku vojsku. Po savetu majke, drao je opsadu sve dok, posle sedam godina, ljudi nisu sami odrubili glavu kralju Kosale i predali mu grad. Zbog svega toga, majka mu se preporodila kao Suppavs i morala je da nosi Svalja u materici sedam godina. Isto tako, morala je da trpi poroajne bolove sedam dana.

237

Dhammapda

BRAMAN JE ODUSTAO OD ZADOVOLJSTAVA ULA

415. Ko god odustavi od slasti ula, meu beskunike pobegne, bez udnje za uicima i novim ivotom, njega ja bramanom zovem. 415. Yodha kme pahantvna, angro paribbae, kmabhavaparikkha, tamaha brmi brhmaa. Komentar Sundarasamudda je bio sin bogate porodice iz Svatthija. Jednoga dana video je da svi ljudi idu u pravcu etavana manastira i nose poklone, te odlui da im se i on pridrui. Sluajui kasnije Budin govor o Dhammi, poeleo je da se zamonai i kada je govor bio zavren, zatrai odobrenje. Buda mu ree da mora traiti saglasnost svojih roditelja, to je on i uinio. Postavi monah, odluio je da napusti Svatthi i zadri se u Ragahi. Jednoga dana, u vreme praznika, njegovi roditelji ugledae mladi e kako se zabavljaju i poee da plau, mislei kako je njihov sin sve to napustio. Kad ih je jedna kurtizana videla kako plau, upita ih ta bi joj dali ako njihovog sina navede da napusti Sanghu. Obeae joj da e je nainiti gospodaricom doma i jo joj dati i novca. Kurtizana otide za Ragahu i kupi kuu u ulici kojom je potovani iao u proenje hrane. Onda je pripremila ukusnu hranu i davala mu je svakoga dana. Kasnije je na verandi pripremila sedite i pozvala ga da tu jede. Sledee, podmi tila je neke deake kolaima da na ulici diu prainu dok monah bude jeo i da ne prestaju ak i kad im ona kae da to uine. A u isto vreme je pripremila sedite unutar kue i onda pozvala gosta da jede podalje od sve te praine. Sledeeg dana je nagovorila deake da prave veliku buku i nagovorila gosta da jede na gornjem spratu. Na taj nain je upotrebila sve svoje umee kako bi zavela monaha, a on je toliko zavoleo njezinu hranu da nije shvatao ta se dogaa. Na kraju je poela da se svlai i tek tada on uvide ta mu se sprema, te pomisli: Zaista sam svojom nepro miljenou i nemarnou nainio veliku greku. U Svatthiju, Buda je sve to video svojih duhovnim okom i na smeio se. Kad je video da se osmehuje, potovani nanda ga upita za razlog. Buda mu ree da se u Ragahi vodi velika bitka izmeu kurti zane i monaha. Kad ga je upitao ko e pobediti, Buda ree da e to biti monah. Onda je projektovao svoju sliku pred monahom i izgovorio ove stihove. Kad ih je uo, monah postade probuen i stekne velike psihi ke moi, te uspe da pobegne kroz krov na kui. Spustio se u Svatthiju i poklonio se Budi. 238

Rei mudrosti

Kad su monasi diskutovali o ovim dogaajima, Buda im ree da to nije prvi put da je spasao Sundarasamuddu u situaciji kad ga je muila udnja za prijatnim ukusima. U prethodnom ivotu se to isto dogodilo. A onda im ispria Vtamiga taku ( 14).
BRAMAN NE UDI

416. Ko god odustavi od udnje, meu beskunike pobegne, bez udnje za uicima i novim ivotom, njega ja bramanom zovem. 416. Yodha taha pahantvna, angro paribbae, tahbhavaparikkha, tamaha brmi brhmaa. Komentar Poto je preminuo Buda Kassapa, jedan od arahanta krenuo je u saku pljanje priloga da se podigne stupa za njegove posmrtne ostatke. Tako je stigao i do kue nekog zlatara, koji se upravo u to vreme svaao sa svojom enom. Kad ga je video, poe da grdi monaha: Baci taj njegov prah negde i vrati se u manastir! Na to ga ena prekore: Ako si ljut na mene, ne mora da ismeva monaha. Veliku si nepravdu uinio. Zlatar shvati da je pogreio i kako bi se iskupio naini cvetove od zlata, stavi ih u tri zlatne posude i priloi kao dar za stupu Bude Kassape. U narednom ivotu rodio se kao vanbrani sin keri nekog boga taa iz Benaresa. Njena sluavka uzela je dete kad se rodilo i u drvenoj posudi ga pustila niz Gang. Nizvodno, dve ene su videle posudu kako plovi niz reku. Jedna odmah ree da je posuda njena, a druga da je sadraj posude njen. Ova druga je bila uenica potovanog Kayane. I kad je dete odnela kui i oprala ga, kosa mu se sama ukovrdala u punu. Tako je i nazvan aila. im je bio u stanju da hoda, ponudila je svom uitelju da ga zamonai. Poto mu je eleo to bolju budunost, Kayana ga posla svom sledbeniku u Takkasilu. Radio je kod njega, a vremenom je i oenio njegovu kerku. Ubrzo posle venanja, u dvo ritu svoje novopodignute kue otkrio je velika grumen zlata, tako da je aila postao izuzetno bogat ovek. Imao je tri sina, a pred kraj ivota se povukao u osamu i postao probuen. Buda je jednom, praen monasima meu kojima je bio i aila, prosio hranu i dooe i do kue u kojoj su ivela tri ailina sina. Ovi su monahe hranili tokom petnaest dana. Jednom neki iz grupe upitae ailu je li mu ao to vie nije u svojoj kui i ne poseduje onaj veliki 239

Dhammapda

grumen zlata. On im odgovori da ni najmanje za tim ne udi. Kada su to ispriali Budi, on je ovim stihovima potvrdio da aila govori istinu. *** Zbog1 njegovih zasluga u jednom od prethodnih ivota, kada je po digao Mirisnu dvoranu za Budu Vipassija, na dan otikinog roenja sva Ragaha bila je okupana svetlou. Tako je i dobio ime otika (Blistavi), a kralj Bimbisra je ponudio hiljadu zlatnika ako mu ustupe dete. Vremenom je postao izuzetno bogat i sebi podigao palatu izuzetne lepote. Kada ga je jednom kralj Bimbisra posetio zajedno sa svojim sinom Atasattuom, ovaj se videvi u kakvoj palati ivi njihov doma in zakleo da e je jednoga dana preoteti. Bimbisra je kasnije postavio otiku za gradskog rizniara, a ovaj postade predani sledbenik Budin. Jo kasnije, kada je Atasattu postao kralj, pokuao je da jednom prilikom zaposedne otikin dom dok je ovaj bio u poseti Budi i sluao njegov govor o Dhammi. No boanstva uvari otikinog doma, oterala su kralja i ovaj potom pronae vlasnika kako sedi pred Budom. Odmah ga optui da se pravi da slua govor, a do malopre se borio protiv kralja. Na to mu ovaj ree: Potovani kralju, vi ne znate da nita to je moje ne moe mi biti oduzeto na silu. I na to isprui ake pred kralja, sa svojim zlatnim prstenjem, nudei mu da uzme prstenje ako moe. Ko liko god da je kralj vukao, nije mogao da skine nijedan prsten sa prsta. Onda otika ree kralju da rairi tkaninu na zemlju i kad to bi uinjeno, isprui prste nad njom i prstenje samo popada na tkaninu. Zatim otika zamoli kralja za odobrenje da se zamonai i Atasattu bre-bolje pristade, nadajui se bogatom plenu. Ali im se otika zamonaio, njegova palata nestade kao da je nikada nije ni bilo, a nje gova supruga se vratila u Uttarakuru, nebeski svet sa kojeg je i dola. Kad su ga kasnije monasi pitali da li mu nedostaju njegova palata i ena, potovani otika ree da mu ne nedostaju. A Buda izree ove stihove kao potvrdu da su u ovom probuenom monahu sve udnje ugasle.
BRAMAN JE RASKINUO SVE VEZE

417. Ko je lea okrenuo vezama ljudskim, i boanske nadiao, svaku vezu presekao, njega ja bramanom zovem.
1

Uz ovu strofu date su u komentarima dve prie.

240

Rei mudrosti

417. Hitv mnusaka yoga, dibba yoga upaag, sabbayogavisayutta, tamaha brmi brhmaa. Komentar Jednom je Nataputtaka, plesa i zabavlja, imao priliku da uje Budin govor. Poeleo je da se pridrui monakom redu i vremenom dosegnu do probuenja. Tako je jednom zajedno sa Uiteljem i grupom monaha iao u proenje hrane, kad na jednom uglu ugledae nekog mladog ple saa kako zabavlja okupljene. Monasi upitae Nataputtaku da li jo e zne za pozornicom, a ovaj sa punim ubeenjem odgovori odreno. Kao komentar te njegove velike promene u ivotu i dostizanje probuenja, Buda je izrekao ove stihove.
ODUSTAO OD SVIANJA I NESVIANJA

418. Napustio je i zadovoljstvo i nezadovoljstvo, ohlaen, bez gomilanja, pobednik nad itavim svetom, heroj, njega ja bramanom zovem. 418. Hitv ratia aratia, stibhta nirpadhi, sabbalokbhibhu vra, tamaha brmi brhmaa. Komentar Pria uz ovu strofu je gotovo ista kao i prethodna.
BRAMAN JE NESPUTAN

419. Ko god zna sve naine nestanka i nastanka bia, nesputan, dobrih dela, budan, njega ja bramanom zovem. 420. ije mesto preporaanja ne znaju ni bogovi, ni duhovi, a ni ljudi, ko je svaki trag za sobom izbrisao, njega ja bramanom zovem. 419. uti yo vedi sattna, upapattia sabbaso, asatta sugata buddha, tamaha brmi brhmaa. 420. Yassa gati na nanti, dev gandhabbamnus, khsava arahanta, tamaha brmi brhmaa.

241

Dhammapda

Komentar ovek po imenu Vagsa bio je u stanju da prorie gde e se preporoditi pokojnik, tako to je kuckao po njegovoj lobanji. Bramani su ga vodili svuda po Indiji i dobro zaraivali od njegove vetine. Tako su jednom stigli i u Svatthi, ali Budini uenici nisu bili ba impresionirani njiho vim tvrdnjama, te ovi pokuae da ih ubede. Kad nisu uspeli, ree da odu do Bude, mislei da e tako postii svoj cilj. Poto je znao da mu bramani iz Vagsa dolaze u posetu, Buda unapred porea pet lobanja pred sobom. Kad su stigli, upita Vagsu da pogodi gde su pokojnici sada. Kada je Vagsa uspeo da odredi mesto preporaanja za etvoricu istilite, ivotinjski svet, duhovi i boanstva Buda ga pohvali. Me utim, peta je bila lobanja arahanta i Vagsa je bio potpuno zbunjen. Zato zamoli Budu da ga naui mantru uz pomo koje e biti u stanju da kae sudbinu i tog oveka. Buda mu ree da takvu mantru ne moe poduiti nekog ko nije zamonaen. S namerom da je naui, Vagsa se zamonai i naui da meditira na trideset dva dela tela. Marljivo je ve bao i uskoro postao probuen. Kada su ga kasnije prijatelji bramani pitali je li nauio mantru, on im odgovori: Bolje se vratite odakle ste doli. Nemam vie bilo kakvu potrebu za takvom mantrom. Doao sam do znanja i bez nje. Mislei da lae da je probuen, neki monasi koji su to uli prijavie ga Budi, ali ovaj potvrdi da je Vagsa stekao znanje o roenjima i smrti ivih bia. Na kraju im ree ove stihove.
NE EZNE ZA BILO IME

421. Za njega niega nema, ni pre ni posle, a ni u sredini, bez iega, niim zarobljen, njega ja bramanom zovem. 421. Yassa pure a pah a, mahe a natthi kiana, akiana andna, tamaha brmi brhmaa. Komentar Ovo uenje je bilo dato dok je Uitelj boravio u Bambusovom gaju, kraj Ragahe. Jednog dana je Viskha, mu Dhammadinne, dostigao stupanj ne-povratnika dok je sluao o Dhammi. Kad je stigao kui, nije se smeio kao obino, ve je pojeo svoj obrok u tiini. Mislei da joj je mu neto ljut, Dhammadinn je utala i ekala da se odobrovolji. Posle 242

Rei mudrosti

obroka, Viskha je pozva i ree joj da ne eli vie da se bavi svojim po slovima, te da ona preuzme upravljanje itavom njegovom imovinom. Ne elei da uzme ono ega se on odrekao, Dhammadinn ga zamoli za saglasnost da i ona postane monahinja. On se saglasi i posla je u mana stir sa bogatim darovima. Viskha je odabrala da ivi povueno, daleko od Ragahe, te je uskoro postala probuena i stekla natprirodne moi. A onda je poelela da od njenog dela imaju koristi i njezini roaci, te se vratila u rodni grad. Zbunjen time to se vratila, ali shvatajui da bi bilo neutivo pi tati je li nezadovoljna ivotom monahinje, Viskha zapodenu s njom razgovor o svakom od etiri puta probuenja, a ona je na njegova pita nja vrlo lako odgovarala. Kad je zavrila, ona uputi Viskhu na Budu ukoliko bude imao nekih drugih pitanja. uvi kakve je odgovore Dhammadinn dala Viskhi, Buda pohvali njezinu mudrost i to zakljui ovim stihovima.
BRAMAN JE PROBUEN

422. Ko god je predvodnik ljudi, plemenit, heroj, veliki mudrac, utrnulih udnji, ist, probuen, njega ja bramanom zovem. 422. Usabha pavara vra, mahesi viitvina, anea nhtaka buddha, tamaha brmi brhmaa. Komentar Pria povezana sa ovom strofom ispriana je uz strofu 177. Monasi su upitali potovanog Agulimlu da li se uplaio kad mu je slon Dhanapla drao suncobran iznad glave tokom masovne ceremonije darivanja koju su organizovali kraljica Mallik i kralj Pasenadi. Potovani ree da se nije plaio. Monasi rekoe to Budi, ubeeni da Agulimla ne govori istinu. Buda im je odgovorio ovim stihovima, mislei na Agulimlinu neustraivost.
SAM JE SEBE PROISTIO

423. Ko svoja ranija boravita zna, ko vidi i nebesa i paklove, a ivota novih pred njim nema, utihnuli mudrac u znanju savren, najvii cilj je dostigao, njega ja bramanom zovem. 243

Dhammapda

423. Pubbenivsa yo vedi, saggpyaa passati, atho tikkhaya patto, abhivosito muni; sabbavositavosna, tamaha brmi brhmaa. Komentar Jednom je Buda patio od poremeaja izazvanog elementom vazduha.1 Zato je poslao potovanog Upavu2 do bramana Devahite da mu done se tople vode. Braman je bio oduevljen da je Buda odabrao upravo od njega da trai, te mu je poslao dovoljno vode da se okupa, kao i posudu sa melasom da se okrepi. Kad se Buda izleio, braman Devahita otide do Bude da ga poseti. U razgovoru pomenu i darivanje, te upita Budu koga kada darujemo, to donosi najvie zasluga. Gornjim stihovima Buda mu je odgovorio da su to probueni, nakon ega braman postade predani Budin sledbenik.

Vtaroga, bolest izazvana elementom vazduha moe znaiti neku vrstu poremeaja u varenju, ali isto tako i poremeaj u cirkulaciji ili reumatski bol. 2 On je bio Budin lini pratilac pre potovanog nande, to znai da se ovaj dogaaj odigrao u Budinim zrelim godinama. Upava je bio arahant i posedovao je natprirodne moi.

244

BIBLIOGRAFIJA

Achariya Buddharakita: The Dhammapada: The Buddha's Path to Wisdom, Kandy 1985. Burlingame, E. W.: Buddhist Legends I-III, Cambridge, 1921. Byrom, Thomas: The Dhammapada: the sayings of the Buddha, New York 1976. Chaha Sagyana - Pli Tipiaka, Vipassana Research Institute, Igatpuri, 2008. Daw Mya Tin: The Dhammapada: verses & stories, Yangon 1995. Gambiro Bhikkhu: Dhammapada Stories, Buddha Dharma Education Association 2007. Mendis N.K.G.: Inspiration from the Dhammapada, Kandy 1980. Narada Thera: The Dhammapada: sayings of Buddha, Boston 1993. Pesala Bhikkhu (Ed.): Dhammapada and Commentary Piyadassi Thera: Selection from Dhammapada: sayings of the Buddha ; with introductory essays and notes, Kandz 1974. Weragoda Sarada Maha Thero: Treasury of Truth - Illustrated Dhammapada, Taipei, 1993.

POTOVANI KHUVA BUNUM (1964 )

Ovo srpsko izdanje Dhamma pde je za besplatnu distribuciju objavljeno uz velikodunu pomo sledbenika potovanog Khuva Bunuma, u znak obe leavanja njegovog zlatnog ju bileja (50 godina ivota), koji se navrava 5. januara 2013 (po budistikom kalendaru 2556). Potovani Khuva Bunum pri pada umskoj monakoj tradiciji i ve od svoje trinaeste godine dobro je poznat sledbenicima u Laosu, Sipsongbanu (u kineskoj provinciji Junan), u saveznoj dr avi an (Mjanmar) i u Tajlan du, po svojoj praksi meditacije u izolaciji. Potovani Khuva Bunum je roen 1964 (po budistikom kalen daru 2507) u selu Pa Maisak, iang Saen oblasti u severnom Tajlandu, sada dobro poznatoj kao Zlatni trougao. Dobio je ime Bunum (Znak blagoslova) zato to je njegova majka sanjala upeatljiv san sa divnom zlatnom pagodom u vreme njegovog zaea. Bunumovi deda i baba su poticali iz Mong Jonga, blizu Kengtunga (iangtunga) u istonom delu drave an i preselili su se u iang Saen, gde se i rodila Nang Saeng La, Bunumova majka. Bunum je najstariji od etvoro dece u porodici i njegov otac, Lung Kham La, umro je kad je on imao svega est meseci. Majka mu se preudala i rodila jo troje dece. Prema obiaju u jugoistonoj Aziji, gde se deaci zamonae kao iskuenici (samanera) ve vrlo mladi, Bunum je to uradio sa jedanaest godina, zajedno sa jo trideset dva deaka, poto je 1975. godine zavrio osnovno obrazovanje. Posle godinu-dve svi oni su se vratili kui, izuzev samanere Bunuma, koji se veoma za 247

interesovao za meditaciju. Poto je godinu dana prouavao budistike tekstove i poloio nak-dhamma tri, prvi formalni dravni ispit iz pozna vanja Dhamme, zakljuio je da formalno obrazovanje, kako mu je bilo prezentirano, suvie insistira na teorijskom razumevanju i ispitima, a da on eli da Budino uenje upoznaje vie na praktian nain. Tako je, kad god bi mu se ukazala prilika, odlazio kod dobro poznatih uitelja meditacije u severnom Tajlandu i uio od njih. Nekada bi za mesto me ditacije odabrao groblja, a kao objekat meditacije uzimao leeve. Poto je bio neuobiajeno tih i meditativan za svoje godine, drugi iskuenici su ga esto zadirkivali. Ali ga to nije omelo da u meditativnu praksu ulazi dublje i ozbiljnije nego to je to bilo koji manastir mogao da po nudi mladom monahu njegovih godina. Takva ozbiljna praksa poela je da privlai sledbenike i bogate darove, ali ih je on sve prosleivao drugima. Kad god bi mu doli neki sledbenici, on bi recitovao kako bi prizvao Budine blagoslove za njih i jednostavnim reima im objanjavao Budino uenje. esto je govorio o svom divljenju prema Budinom ivotu, to ga je vodilo ka meditaciji o Budi (Buddhanussati), o Budinom uenju o pet pravila morala, o od bojnoj prirodi tela (asubha-bhavana), neizbenosti smrti (maranassa ti), kao i meditaciji prijateljske ljubavi (metta). Njegovo recitovanje bi potrajalo oko dva sata, uz duboku koncentraciju i divan glas. Recitovao je na jeziku pli i ono to je bilo sauvano u umskoj meditativnoj tra diciji oblasti Lanna (severni Tajland) i dravi an. Njegov nain reci tovanja i snana posveenost probudili su iskru predanosti u mnogima koji su ga sluali. Sa trinaest godina i sa tek dve godine monakog staa, bio je ve dovoljno poznat da prikupi sredstva za obnovu pagode u selu po ime nu Wieng Keau, nedaleko od njegovog rodnog mesta. Ovakve stvari inae u stanju su da urade tek stariji i ugledni monasi. Meutim, on je nastavio da luta, zadravajui se na jednom mestu samo tokom perio da monsuna (vassa), u potrazi za samoom i uiteljima meditacije. Sa esnaest godina otiao je da meditira u umu Pa-sah, kraj Mong Phong sela, Tailek u saveznoj dravi an, to je zapravo na drugoj obali reke Mekong u odnosu na mesto gde je roen. Pa-sah uma je bila gusta i zavoleo je osamu koju mu je ponudila. Njegov boravak na tom mestu naveo je seljane da mu podignu umski manastir i od tada je poznat kao Sao (ao) Mong Phong ili potovani Mong Phong (Maing Phone prema burmanskom izgovoru). Iz potovanja, neki ljudi bi ga zvali Sao Ton Bun (Potovani blagoslov) ili Sao Paw Sildham (Potovani otac vie 248

vrline). Kao iskuenik, poslednje povlaenje tokom monsuna proveo je u Himalajima, poto je iao na hodoae u Bodh Gaju u Indiji i na ri Lanku. Godine 1984 (2529. po budistikom kalendaru), uz pokroviteljstvo porodice gosp. Sai Numa i gospoe Nang Sam Seng, kao i porodice gosp. Nan ve i gospoe Nang ve iz sela Mong Phong, Tailek, pri mio je vie zareenje, upasampada, u sedam vekova starom manastiru Vat Suan-dok (Cvetni vrt) u iang Maiju. Da bi simbolizovali Budino uenje o 38 vrsta blagoslova, pozvano je 38 monaha da uestvuju u ceremoniji zareenja. Posle toga, i u znak priznanja za njegovo umee meditacije, postao je poznat kao Khuva Bunum. Khuva (Khruva u taj landskom izgovoru, kao kod Phra Khruva Sriviai, 1878-1938) znai uitelj i isto je kao i phra aahn na tajlandskom i sajado na burman skom. Monako ime na pliju mu je anasamvaro, onaj koji svoj um uva mudrou. Na burmanskom je poznat kao Mong Phong Sajado. Posle potpunog zamonaenja, Khuva Bunum je svaki tromese ni period povlaenja tokom monsuna provodio u samoi, u razliitim peinama severnog Tajlanda, severnog ana i u Butanu, gde je poznat kao lama Khuva. Mimo toga, esto bi se povlaio u peinu radi odmora i meditacije. Tokom godina postao je vrstan govornik o Budinoj Dhammi, koju moe da izlae na vie jezika: tajlandski, lanna, laoski, an, dai i tai lue. Bez mnogo uenja, takoe je vrlo brzo, kroz sluanje, nauio butanski i pomalo kineski. Tako je do sada odrao na stotine govora o Dhammi, neprekidno putujui od sela do sela i nikada se due ne zadravajui na jednom mestu. Njegovo pli recitovanje je postalo nadaleko poznato, a povremeno recituje i na tibetanskom. Od aprila 2010. potovani Khuva Bunum ivi u osami u Raagrha peini, u pokrajini Lampang, na severu Tajlanda. Njegova odluka je da tako provede tri godine, tri meseca, tri nedelje i tri dana. Vegetarijanac od roenja, ivi od voa i hleba koji mu sledbenici donose i ostavljaju na ulazu u peinu. Iz nje povremeno izlazi da uzme hranu i to kada ni koga nema u blizini. Sve vreme povlaenja ne govori, ali odgovara na pisana pitanja o Dhammi koja mu nekada takoe ostavljaju.

249