Леонид Зувић: у Првој београдској гимназији, испод

портрета српских великана, 2003. године, као новинар дневног листа
“Политика“

„Глобално село“-Меклуан на проби времена
Нико не спори да је, на пример, ренесанса првенствено дело људи и
уздигнућа људског духа. Међутим, не би требало занемаривати и
пернебрегавати значај и улогу технологије за комуникацију-штампарије, у том
1

процесу. То хоће амерички аутор, недавно цитиран на страницама
„Политике“:“...није механизам штампе довео до ренесансе, већ су то били
људи“.
Природа медија којим комуницирамо, битно утиче на саму организацију
људског ума, а тако и на природу идеја које ће ум исказати. Другачије ћемо
мислити ако на располагању имамо само говор, а другачије ако уз говор имамо
и писмо. Још другачије ћемо размишљати и другачије ће нам идеје извирати из
главе ако само имамо могућност писања, а другачије ако имамо могућност да
оно што напишемо и одштампамо. Људски ум се прилагођава могућностима
медија комуникације који су му на располагању. Посредно, медију се адаптира
и друштво, култура, политика, економија, уметност. Није медиј тај који се
адаптира на већ постојећу културу. Увек се дешавало обрнуто: нови медиј улази
у стару културу и рапидно, драстично, револуционарно је мења. Ми сами смо
сведoци тог процеса у савременој, култури 21. века. Пред нашим очима видимо
како се различите области културе прилагођавају интернету, новом медију, а не
обрнуто-не прилагођава се интернет постојећој култури. Он је револуционарно
мења. У свим њеним сегментима, што свакодневно можемо да пратимо и на
страницама дневне штампе. Сазнајна комуникација се променила увођењем
интернета, променила се и религијска комуникација, као што се променила и
политичка комуникација и уметничка комуникација. Финансијски токови,
пословање и економија се прилагођавају новом медију, уметност се прилагођава
новом медију и новим могућностима дигитализације, култура, субкултура,
спорт и забава, такође су незамисливи у старим облицима, пре интернета.
Образовање и образовне институције морају да се прилагоде интернету (на
пример, један од захтева пријема Београдског универзитета на Шангајску листу
је и одговарајућа интернет презентација, а о онлајн предавањима и
универзитетима да и не говоримо). Нема сегмента живота, од појединца до
глобалног нивоа, који није своју форму променио и прилагодио је доминантном
медију комуникације садашњости. „Ми обликујемо своја оруђа, а онда наша
оруђа обликују нас“, говорио је увек актуелни Маршал Меклуан, који је
поготово постао актуелан и свеж (са поновним штампањем његових књига,
организовањем међународних скупова посвећених његовом учењу,
увршћавањем у наставне програме престижних светских универзитета,
објављивањем великог броја чланака, публикација и књига посвећених његовој
теорији итд. ) управо после интернета и креирања од света „глобалног села“међусобно зависних култура, друштава, политика, финансија, економија,
друштвених улога, информација, чију је појаву пророчански најавио још 60-их
година прошлог века.
Судбина писаца и друштва у дигиталној револуцији
Писац Давид Албахари, у ауторском тексту објављеном у „Политици“ 2.
фебруара, забринуо се за судбину писаца после дигиталне револуције, у епохи
Интернета и дигитализованих медија. С правом сматра Албахари да
институције такозваног „професионалног писца“, успостављене у Гутенберговој
галаксији и типографској ери, неће бити и да ће се књижевност, али и
новинарство, наука итд. расплинути новим, дигиталним „информационим
магистралама“.

2

Но, чини се да је то одувек тако било после неке од комуникацијских
револуција у историји цивилизације, којих, пак и није било тако много: прелазак
из усменог друштва у писмено, проналазак штампарије, проналазак
електромагнетних таласа и, најзад, дигитализација. Сваки нови медиј на сцени
историје доприносио је да се старе и интелектуалне и друштвене институције и
и на медију успостављени монополи знања распадну и да их смене нови облици
изражавања мисли, идеја, ставова, као и нови друштвени и државни облици.
Проналазак писма издвојио је из племенског битисања државно-интелектуалнорелигијску елиту и засновао монополе знања који су, бар на примеру
средњовековне историје Запада, били резервисани за религиозне институције и
њихово познавање писма и коришћење пергамента. На примеру Старе Грчке и
Рима, видимо издвајање класе интелектуалаца-филозофа, писаца и научника
оличених у монополу знања две грчке академије и Александријској библиотеци
и коришћење писма и папируса у сврхе административног управљања (Стари
Рим).
Гутенбергов проналазак штампарије половином 15. века довео је до
распада католичких манастирских монопола знања заснованих на коришћењу
пергамента, до „демократизације културе“ у којој је писац, научник, филозоф
или новинар могао да буде свако ко је хтео и ко је за то имао дара; до
потискивања званичног латинског језика и појаве књижевности на народним
језицима, као и до великих интелектуалних, уметничких и верских покрета
попут хуманизма и ренесансе и протестантизма. Најзад, како је назначио
Маршал Меклуан, штампа и књижевност на народном, „националном“ језику
довела је до појаве романтичарског национализма и успостављања модерне
националне државе. Електрична и електронска револуција телеграфа, телефона,
радија и телевизије, поготово од друге половине 20. века наовамо, изазвала је
драматичне промене у економији, пословању, култури, уметности и политици
(масовна култура, економски и политички маркетинг и пропаганда, слабљење
државног суверенитета, културни имепријализам и друго). Она је најавила
живот у „глобалном светском селу“, које се успоставило у претходној деценији
ширењем Интернета и „дигиталном комуникацијском револуцијом“. Није само
судбина писца оно што би требало да дође у фокус истраживача савременог
друштва и културе, него су то и сами друштвени, културни, политички,
уметнички, економски и државни обрасци. Нови медиј преобликује нашу
цивилизацију, као што је то одувек било кроз историју. Албахари је у праву
када каже да многи већ сада не препознају цивилизацију у којој су живели још
до пре неку годину. Можемо ли да се запитамо а шта нам тек доноси време
испред нас?

О протективној инхибицији-медији не почињу од
интернета
„Откриће писма произвешће заборавност
у ученичким душама, зато што они неће
користити своју меморију; вероваће
спољним писаним знацима и неће се
сећати собом, изнутра...Ти доносиш
нашим ученицима не истину него само
опонашање истине; они ће бити хероји

3

многих ствари, а неће научити ништа;
изгледаће да знају све, а генерално неће
знати ништа.
(Сократ, „Федар“)
У предговору Инисовој књизи „Тенденције комуникацијa“ Меклуан
наводи познати психички механизам „протективне инхибиције“.
Механизам онемогућава појединцу и култури да буде свестан утицаја
медија комуникације који му је „пред носом“ у његовом општем дејтву како на
појединца, тако и на културу.
Инис, каже Меклуан, у култури открива њену доминантну технолошку
форму (комуникацијску) и тој форми приписује снагу која обликује целу
структуру. Култура, међутим, није свесна доминантне технолошке форме и
њеног утицаја, управо због наведеног психичког одбрамбеног механизма.
Да ли је тако и у савременој култури? Да ли је наша култура свесна да је
њен покретач и снага која је обликује доминантни Интернет, односно
дигитализовани медији? Ипак, чини се да је протективна инхибиција на нашем
примеру понешто и заказала, ако ју је уопште и било! Јер изгледа да је Меклуан,
употребљавајући метафору о „риби која није свесна воде“, што је механизам
„протективне инхибиције“, пре свега мислио на недостатак и слепило
интелектуалаца да у својим делима систематски искажу ту чињеницу-пресудно
дејство медија на обликовање културе, односно реч је о жалби интелектуалној
заједници на недостатак и кашњење у промоцији медиоцентричног погледа на
свет. „Протективна инхибиција“ тако се односи на бројне генерације мислилаца
(мање уметника) који нису медиј комуникације идентификовали као покретачку
снагу друштвене структуре и културе. Међу њима се можда издвајао Платон,
који је увиђао снагу, односно недостаке писмене револуције, на плану
човекових интелектуалних могућности. Протективна инхибиција, међутим,
изгледа да није погађала актере друштвених и историјских процеса, који су,
иако је нису теоријски образлагали, били веома свесни снаге и дејства медија
комуникације (поготово у штампарској култури), тако да се велики део
друштвених конфликата кроз историју, а и данас, одвијао око тога које ће
друштвене групе искористити медије као инструмент за потврђивање и увећање
своје друштвене и политичке моћи (сетимо се само црквене и световне цензуре
књига и новина, а погледајмо и најскорији сукоб САД и Кине у вези са
садржајима који могу бити на Интеренту и деловањем хакерских група на
мрежи). И сам Инис говори о томе када каже да је Александријска библиотека
била „инструмент за утврђивање моћи египатског свештенства“. О монополима
знања (Инис), као што су били средњовековни манастири римокатоличких
монашких редова (бенедиктанци, фрањевци, доминиканци), да и не говоримо, с
обзиром да се великим делом управо на том монополу знања заснивала и
ватиканска, папска борба за краљевима и владарима за световну власт-државу,
током читавог средњег века. Aктери друштва и историје су пренебрегавали
„протективну инхибицију“ и били свесни великог значаја и снаге медија
комуникације (на пример, Римљани су освајајући Грчку из ње у Рим доносили
приватне библиотеке поражених владара, свесни значаја и борбе за културно
благо). Међутим, Меклуан је у праву када протективну инхибицију („рибу која
није свесна воде“) приписује интелектуалцима у погледу усмености, писане и
штампане речи. Међутим, већ са појавом телевизије као да је почела да
оживљава Платонова дискусија о изуму писма („Федар“), јер је све већи број

4

мислилаца за објект свог посматрања управо узимао медиј комуникације,
тачније телевизију („лоша учитељица“, „неверна слушкиња“, „крадљивица
времена“ и друге критичке метафоре). Но, што је опет интересантно, само од
појаве телевизије и у односу на телевизију! Као да пре ње медија није ни било,
као да је ТВ била „први медиј“! Отуда и апокалиптични ставови у вези са
телевизијом, али и они оптимистични, „интегрисани“ (Балдини). Ситуација са
интернетом је још и оштрија. Заправо, цела култура је заборавила да је
постојала не само писана или штампана реч, него и телевизија! Интернет је
доживљен као истински „први медиј“, те је платонска критика писма, односно
интелектуално бављење медијима сада потпуно оживљено. Протективна
инхибиција, тако гледано, на интернету је потпуно заказала. О новом медију
говоре црквени великодостојници, државници и политичари, писци, уметници,
професори, интелектуалци, новинари, све до нивоа наставника, учитеља и
ученика, као и домаћица и обичног света. Међутим, протективна инхибиција
изгледа да је само привидно заказала, јер се данас погрешно сматра да историја
комуникације почиње са Интернетом, да само Интернет има моћ да обликује
културу, као да пре „мреже“ није било ничега! Слично, само у мањем
интензитету, било је и са телевизијом. Реч је о томе да је мишљење и расправу о
та два медија испровоцирала њихова атрактивност. Мање атрактивни говор,
писана и штампана реч, па чак и фотографија и филм, сматрани су као нешто
природно, нормално, инхерентно људском бићу те је стога на тим медијима
„протективна инхибиција“ и опстала, односно непризнавање писму или штампи
снаге да обликује и преобликује културу. То је резервисано за телевизију и
поготово интернет! Значи, савремена култура која се бави телевизијом и
интернетом и у њима види моћну снагу која преобликује свет ипак задржава
суштинску „протективну инхибицију“ спрам других, претходних медија
комуникације, сматрајаћи, донекле да су ТВ и Интернет нека врста „првих
медија“, бар првих медија способних да мењају културу.
Недовољан и погрешан медиоцентризам јер је Торонтска школа
комуникације (Инис, Меклуан, Хавелок, Онг) управо показала снагу медија
током целокупне досадашње историје културе и цивилизације.
Такође, оно што је „протективна инхибиција“ у својој суштини, опстало
је и на примеру интернета, као и на примеру и свих осталих медија, а то је да
обичан човек, али и култура, нису у стању да у медију препознају другу
половину продуженог себе, те да са тог становишта посматрају медије
комуникације и њихово свеобликујуће дејство, како у погледу психичких,
биохемијских, физиолошких и психофизиолошких функција организма, тако и у
погледу социјалних консенквенци које медији изазивају. Истина, расправа
постоји којим путем води друштво, културу, политику и економију, рецимо
интернет, али се не полази са правилног становишта, односно од познавања
праве природе дигитализованог медија, а то је интеракција, продужење процеса
свести. То је једина правилна премиса из које људски ум треба да дедукује
последице по људски организам и људско друштво. Свака друга расправа о
утицају и дометима интернета је произвољна, ако полази од исто тако
произвољних и погрешних премиса.
.
Одвикавање од Интернета
Морам да изразим скепсу и бојазан да пројекат одвикавања од
Интернета, који је покренула једна клиника у САД, неће дати прижељкиване

5

резултате. Иако је о у том пројекту реч, како смо могли да сазнамо на
страницама „Политике“ од 1. фебруара, прецизно од одвикавања коришћења
социјалних виртуелних мрежа као што је „Фејсбук“, иза тога се крије „бацање
рукавице у лице“ самом медију-Интернету.
У медијској теорији одавно је позната тзв. „наркотизирајућа
дисфункција“ медија. Бомбардован вестима са разноврснх медија прималац
вести живи и у заблуди да активно учествује у друштвено-политичким
догађајима, е зато што је прочитао, погледао или чуо неку вест.
Но, одакле потиче поистовећивање медија са својеврсним наркотичким
дејством, са наркотицима? Још од старогрчког Мита о Нарцису, који је канадски
теоретичар медија Маршал Меклуан узео као метафору дејства медија на
човека.
Подсетимо, Нарцис се загледао у лик на воденој површини, за који није
знао да је његов толико дуго да је доспео у стање извесне „отупелости“.
Меклуан је у Миту у Нарцису препознао архетип људско-медијског
„интерфејса“ и тај феномен означио као „нарцисовска наркоза“, која се одвија и
у контакту човека и са свим другим медијима за комуницирање, а тако и са
Интернетом.
Реч је о чистој психофизиологији, на коју се надомешта и биохемија.
Поједниначни медиј ступа у интеракцију са неким делом људског организма,
органом, чулом или функцијом. Због озледе и боли људски ЦНС „одсеца“
(ампутира) погођено подручје („numb affected area“-McLuhan), што доводи до
тренутне обамрлости и искључења из свести медијем “погођеног подручја“.
Процес резултира „нарцисовском наркозом“.
Овај психиофизиолоски процес заслужан је за нашу савремену (али и
кроз историју цивилизације) везаност за медије комуникације. Јер, у тренутку
када људски ЦНС аутоампутира „погођено подручје“, функцију тог органа, чула
или функције преузима сам медиј, постајући „продужетак човека“. „Медиј је
свака технологија која представља продужетак људског тела или чула“Меклуан. Великан људске мисли Сигмунд Фројд (Меклуана управо пореде са
Фројдом), сматрао је да су медији људски „помоћни органи“ и „протезе“.
Меклуан их је сматрао људским продужецима.
Тако и савремени Интернет показује особине било ког другог медија
комуникације у историји. Међутим, док су писмо и штампа били у интеркацији
са чулом вида, а телевизија са људским ЦНС-ом, Интернет, дигитални медиј
сада ступа у интеракцију са самим људским процесом свести. То је сада ново
медијем „погођено подручје“ које ЦНС аутоампутира-дакле, процес свести,
саму људску свест! Интерент је сада нова „водена површина“, а због
„нарцисовске наркозе“ и психофизиолошких процеса који му стоје у позадини,
„одвикавање“ од Интернета, та савремена медијска операција тешко да икако
може да буде изведена. Интернет је део нас самих, он је продужетак наше
сопствене свести, те смо ми, хтели то или не, објективно принуђени и
приморани да будемо у контакту са њим, да будемо у у контакту са другом
половином себе. Сваки покушај да се та веза споља прекине, по мени јесте
борба човека против њега самог и не може да прође без одговарајућих
психичких и физиолошких последица. Пошто су медији наши продужеци, дакле
део нас самих, људи и медији сличе на „сијамске близанце“, а зна се докле
доводи покушај њиховог раздвајања, па и „одвикавања“.
Doba “Avatara”

6

Nesumnjivo je da najnovijim ostvarenjem Djemsa Kameruna otpocela i nova
epoha u “sedmoj umetnosti”. Jeste da se prvi visokobudzetni potpuno digitalni film i
dalje gleda na velikom filmskom platnu (verovatno ne klasicnom), ali to ne umanjuje
cinjenicu da je rec o sasvim novom iskustvu i dozivljaju binarnih “pokretnih slika” na
strani recipijenata-filmske publike.
Naravno, jer je rec i o sasvim novoj vrsti interakcije izmedju novog digitalnog
medija i ljudskog organizma. Klasican film prvenstveno je predstavljao produzetak
cula vida, zasnovan na nesavrsenosti ljudskog oka. To ga je i svrstalo u takozvane
“hot” medije, po cuvenoj dihotomiji Marsala Mekluana, “oca” komunikologije
(vruci-“hot” i hladni ili “cool” mediji).
Medjutim, digitalni medij, u ma kojoj formi da se javi, uspostavlja interakciju
sa procesom svesti-predstavlja produzetak ljudske svesti. Otuda proizlazi i potpuna
rekonfiguracija psiho-fizioloskih funkcija ljudskog organizma u kontaktu sa takvim
medijem.
Drugim recima, na konkretnom primeru, culno-perceptivni dozivljaj filma
izradjenog u celosti digitalnom tehnologijom potpuno je drugaciji od dozivljaja
gledanja filma na celuloidnoj traci. Jednostavno, posto digitalni medij deluje na
proces svesti, indirektno se menja i uspostavljeni odnos (“ratio”-Mekluan) medju
culima, a tako i psiho-fizioloske funkcije kao sto je, recimo, percepcija.
Culno-perceptivni i emocionalni dozivljaj jedne estetske poruke kakav je film
tako je sasvim izmenjen prirodom digitalizovanog medija. Priroda digitalnog medija
ne samo sto ce izmeniti filmsku industriju, nego ce i novim dozivljajem koji namece
gledaocu zatraziti i novu vrstu filmske i umetnicke estetike.
Ista stvar se dogadja i sa digitalnom televizijom, koja je u Americi vec trebalo
da je zazivela, a kod nas “kuca na vrata”. Digitalna televizija, naime, vise ne
produzava samo centralni nervni sistem, kako je za klasicnu televiziju uocio Mekluan,
vec sada produzava samu ljudsku svest.
Otuda i neumitne promene svih oblasti koje su danas sadrzaj televizije. U doba
“Avatara” samo naivni mogu da se nadaju da ce politika, kultura, ekonomija, drustvo,
nauka, umetnost…ostati isti…

Медијски синдром
(Поводом текста о радиосензитивности електросетљивости)
Маршал Меклуан, канадски теоретичар медија популаран 60-их и 70-их
година прошлог века, поставио је чувену хипотезу да су медији комуникације
продужеци, екстензије људских чула, органа и функција организма. Штампа и
писмо су продужетак чула вида, електрични и електронски медији продужетак
нервног система и мозга, а свет компјутера (данас и интернета) продужиће
људску свест, сматрао је Меклуан.
Између осталог, он наводи да медији комуникације, осим што
стимулишу људски чулни апарат, исти и „озлеђују“. Према мом мишљењу (од
пре седам година), дејство медија на психофизиолошке и биохемијске процесе у
организму је таквог интензитета, да се оправадано може говорити о наступању
„медијског медицинског синдрома“. Потврду тога могли смо да прочитамо на
страницама „Политике“ од 19. фебруара, у одличном тексту о постојању
радиосензитивности и електроосетљивости.
И није протекло много времена од увођења мобилних телефона, ширења

7

интернета и опште медијске дигитализације, а погубне последице медија
комуницирања постале су видљиве. Медијски синдром би укључивао, рецимо,
разне врсте неуролошких испада, изненадне и необјашњиве губитке свести,
разне врсте поремећаја вида и слуха, као и радиосензитивност и
електроосетљивост које наводи шведски научник Ула Јохансон. Када ће
медијски синдром од стране медицинске науке да буде јасно уочљив,
идентификован и против њега предузете мере, још не може са сигурношћу да се
каже. Сигурно је да свака наредна генерација осећа све веће последице од
двојаког дејства медија (стимулација-озледа). Процес пројекције и оштећења
човекових чула, нерава и свести разноврсним медијима комуницирања
постајаће, са сваком новом генерацијом, снажнији и све више ће утицати на
општу здравствену слику појединаца (али и култура и друштава).
Нема сумње већ сада да се медијски синдром успоставио и да се појавио
као нови велики човеков противник претећи да постане доминантан и
најпогубнији синдром 21. века.
Медији и чула нису мистика
Ипак и око технологије пројектовања филма могао би да се упути изазов
са једним циљем-да се актуелизује питање односа медија и човека и,
евентуално, покрену нова истраживања. Kаже се да је једино светло које се
пројектује на филмско платно „одговорно“ за рецепцију и перцепцију код
прималаца филмске поруке. У том случају, исту перцепцију имали би и
гледалац „Џез певача“ и гледалац „Аватара“. Али, очигледно је да тако није. У
најмању руку, савременом гледаоцу филма, за разлику од оног из 1927. године,
потребне су 3Д наочари, што и те како мења његову перцепцију и чулни
доживљај филма. Шта више, усудићу се да изнесем хипотезу, 3Д наочари су му
и потребне да би попунио поруку која у себи има уграђену могућност за
вишедимензионалну перцепцију, а не само једнодимензионалну. Очигледно је
да је реч о природи светлости. Рецимо, на нижем ступњу развоја технологије,
она је превасходно упућена на провокацију чула вида, али се развојем
технологије она усмерава и на нешто више што је само изоловано чуло-у
случају електронских медија то је ЦНС, а у случају дигиталних медија реч је
процесу свести. Зато и филмско светло „Аватара“ има потенцијал да,
реципрочно природи технологије којом је израђен (а већим делом је дигиталан),
ангажује одређене центре у мозгу, које омогућују вишедимензионалност.
Наравно, рећи ћемо и „Ајкула“ се гледала 3Д наочарима као и други филмови,
те није реч о измењеној природи светлости која сада „купи“ нуле и јединице,
већ о физичким перформансама једне помоћне алатке какве су 3Д наочари. Но,
тај аргумент не стоји, јер управо узнапредована технологија омогућује 3Д
доживљај. Што ће рећи да светлост, развојем технологије, постепено, „степеник
по степеник“ открива своје могућности у интеракцији са људским организмом и
чулима. Покушајмо да на Ђенкином кинопројектору погледамо филм са 3Д
наочарима? Филм урађен дигиталном технологијом не може толико да се
разликује у пријему у биоскопској сали, од пријема који има на дигиталном
компјутеру, када се „скине“ са дигиталног Интернета или се погледа на самом
Интернету.
Колеге су изнеле је и једну суштинску примедбу, не само теоретског
карактера. Колико сам разумео, емпиријски однос између медија комуникације
и људских чула (што потврђује и физички феномен „покретних слика“) сматрају

8

„мистичном везом“. Даље, наводе да цивилизацијске промене не доноси та
„мистична веза“, него конвергенција (приближавање, стапање) комуникационих
технологија. Но, управо је и савремена конвергенција технологија резултат везе
између људског организма и медија комуникације, која ни у ком случају није
мистична. Колико је мистична веза између говора и чула слуха, између писма и
чула вида, између телевизије и људског мозга? Нимало, већ је реална,
емпиријска, заснована на законима не само физике. „Људска друштва је увек
више обликовала природа медија којим се комуницира, него садржај
комуникације“, још поодавно је утврдио Маршал Меклуан. Конвергенцију
омогућује дигитална технологија, који сваки појединачни медиј преводи у
дигитални облик, у „нуле и јединице“. Текст, слику, звук. Јединствени
дигитални медиј уздиже интеракцију медија комуникације и људског организма
на још један ниво више-после електронског продужења мозга, сада имамо
дигиталан продужетак процеса свести. Нова врста интеракције медија и човека,
доводи до потпуно нових психофизиолошких и биохемијских одговора људског
организма („Медиј је скуп биохемијских дејстава“-Меклуан). Како се мења
човек, тако се мења и његова културна и друштвена средина. У доба „Аватара“,
што ће рећи у епохи дигиталног медија, који нас пресудно обликује,
цивилизација је подложна крупним, брзим и великим променама, што сви ми
искусујемо.
Претварање интернета
Овде се појам „претварање“, како сам назначио и у другим мојим
текстовима, схвата у значењу које му приписује амерички фудбал. Покушаћу,
наравно, да пружим неку врсту одговора и антиципaције, на четврто питање
Меклуанове тетраде, наиме у коју нову форму медија се одмеће стари медиј
када је досегнуо свој зенит. Прво, нагласио бих да се нова форма медија јавља
не само кад сатри медиј достиже свој врхунац, него управо када се пренагласи
његова употреба. Оно што је у подлози медијског претварања, јесте природа
физиолошке озледе и стимулације делова људског организма старим медијем.
То је примаран процес, који резултира нужношћу појаве новог медија.
Пренаглашавањем у употреби старог медија, њиме изазвана озледа и
стимулацијa органа, чула или функције такође се појачава, тако да, у једном
тренутку, исти медиј не успева да задовољи нарасли физиолошки инпут који је
сам произвео. Тада, нужно, на позорницу ступа нови медиј, који сада
интерреагује са наредним, све ситнијим, суптилнијим и важнијим, људским
биолошким одредницама, које су изиритиране и прозване пренаглашавањем
старог медија, а које он сам више није у стању да задовољи. (Процес унеколико
наличи на путању употребе опојних средства, која иде од од оних најслабијих,
преко све јачих и јачих). Медиј, тако и јесте наркотик који све његове
кориснике, физиолошки, биохемијски и психофизиолошки, чини зависним од
његове употребе.
Интернет је интеракција са процесом свести, што значи да свест озлеђује
и стимулише, истовремено. Истовремено, како ми се чини, са интеракцијом са
својеврсном духовном страном људског бића, каква је свест, односно процес
свести, одиграва се интеракција и са њом одговарајућом органском страном.
Шта би био органски еквивалент процесу свести? Раније, а и сад, био сам склон
тврдњи да је реч о интеракцији и продужењу самог људског гена, ДНК. Како
савремена комуникација није више само електронска, него и фотонска,

9

светлосна, помоћу оптичких влакана, а и самим спектром електромагнетних
таласа који су врста светлосних таласа, чини ми се да, док је електрон
продужавао људски ЦНС, имајући за подлогу телевизију, сада фотон може да се
спусти само на ћелијски ниво, ако не и на ниво четири киселине које формирају
ДНК, с обзиром на Меклуанов увид да медиј представља и скуп „биохемијских
интеракција, дејстава“ (тако очигледних у фотографији). Дакле, оптички
интернет интерреагује са људским процесом свести и, еквивалентно, на
органском плану, са људским ДНК. Фотон је, тако, продужетак процеса свести
и продужетак процеса креирања у људском телу атома и молекула, јер је и сам
субатомска честица. Немам довољно знања на овом пољу. Да ли је фотон тај
елеменат који интерреагује са геномом, или ће то тек бити кварк, односно
субатомски компјутер велике брзине и капацитета и на њему формирана нова
верзија интернета, односно нов медиј комуникације? Чак и неважно, јер
сматрам да је садашњи оптички интернет, у односу на интернет који ће за
подлогу имати субатомски рачунар, исто оно што је рукопис за књигу, односно
хирографска култура за типографску. Јер, како нам је показао Инис у есеју
„Минервина сова“, све ставке папирне револуције у пуном обиму су се
оствариле после Гутенберговог проналаска штампарије. Реч је било о истим
душевним, уметничким, економским и социјалним покретима револуције
папира, које је типографска култура само интензивирала и уобличила. Наравно,
и Меклуан је у штампарији видео само да крајњих граница изведену
реализацију природе алфабета и писане културе.
Дакле, садашњи интернет је нека врста припреме за надолазећи
супербрзи субатомски интернет, или можда и друге врсте медија, те ће се
физиолошке, биолошке манифестације, као и социјане и културне, садашњег
интернета, са медијем заснованим на субатомском компјутеру интензивирати и
добити своју пуну снагу и очигледност. Дакле, сигурно је да фотонски интернет
већ сада не само најављује већ и ступа у интеракцију са људским процесом
свести и субатомским елементима људских ћелија, а тако вероватно и са
киселинама ДНК, али ће та интеракција свој прави замах да добије тек са
увођењем новог медија и субатомских рачунара.
Пренаглашавање у употреби интернета, даље ће провоцирати све ситније
и ситније карактеристике људског организма, а како за тај поново нарасли
физиолошки и сваки други инпут интернет неће бити адекватни медиј за
задовољење, на сцену ће ступити нови, снажнији медиј, који ће својом
природом моћи да директно интерреагује са оним што је интернет додиривао и
изазивао индиректно. Наравно, интернет „претварање“, осим свог медицинског
аспекта и има и социјално-културни. Социјално-културна револуција коју је
донео интернет и дигитализовани медији, са широком њиховом употребом и
пренаглашавањем, потом, употребе, упоредо са начетим даљим деловима
људског организма, тражиће и нове социјане и културне форме повезивања,
произашле из његовог пренаглашавања, а које он неће моћи да задовољи, већ ће
то бити у стању само нови медиј, који ће се у том тренутку, из физиолошке и
социјалне нужде, неминовно појавити. Како се претвара медијска стимулација и
озледа, тако се претвара и сам медиј, који тражи нову форму да би задовољио
изиритирани и нарасли физиолошки, али и социјални и културолошки инпут.
Нови медиј интензивираће физиолошку озледу и стимулацију интернетом, као
што ће интензивирати и аспекте социјане и културне револуције започете
интернетом. Слично, понављам, као што је штамаприја интензивирала
револуцију претходног рукописног медија-папира (по Инису, то су појава

10

трговине, адвертајсинга, матерњих, народних језика, национализама,
сконцентрисања моћи у комуникацијским индустријама, па и верских ратова).
Леонид Зувић, 4.3. 2010. године
Протективна инхибиција
У предговору Инисовој књизи „Тенденције комуникацијa“ Меклуан
наводи познати психички механизам „протективне инхибиције“.
Механизам онемогућава појединцу и култури да буде свестан утицаја
медија комуникације који му је „пред носом“ у његовом општем дејтву како на
појединца, тако и на културу.
Инис, каже Меклуан, у култури открива њену доминантну технолошку
форму (комуникацијску) и тој форми приписује снагу која обликује целу
структуру. Култура, међутим, није свесна доминантне технолошке форме и
њеног утицаја, управо због наведеног психичког одбрамбеног механизма.
Такође, оно што је „протективна инхибиција“ у својој суштини, опстало
је и на примеру интернета, као и на примеру и свих осталих медија, а то је да
обичан човек, али и култура, нису у стању да у медију препознају другу
половину продуженог себе, те да са тог становишта посматрају медије
комуникације и њихово свеобликујуће дејство, како у погледу психичких,
биохемијских, физиолошких и психофизиолошких функција организма, тако и у
погледу социјалних консеквенци које медији изазивају. Истина, расправа
постоји којим путем води друштво, културу, политику и економију, рецимо
интернет, али се не полази са правилног становишта, односно од познавања
праве природе дигитализованог медија, а то је интеракција, продужење процеса
свести. То је једина правилна премиса из које људски ум треба да дедукује
последице по људски организам и људско друштво. Свака друга расправа о
утицају и дометима интернета је произвољна, ако полази од исто тако
произвољних и погрешних премиса.
Протективна инхибиција је у директној вези са процесом
аутоампутације, искључивањем из свести дела организма који је погодио медиј
комуникације. Очигледно да у том тренутку обамрлости или утрнућа организма,
протективна инхибиција наступа, када је реч о индивидуалним ефектима медија.
На нивоу културе, протективна инхибиција се јавља у тренутку када култура
почиње да користи нови медиј, када је и сама утрнула од његове појаве.
Наравно, у скаду са мојом поставком о дуалном медијском дејству, који
подразумева скоро симултано наступање вруће и хладне фазе (момента),
истовремено са искључивањем из свести, са потискивањем новог медија,
одиграва се и супротан процес утискивања, истискивања медија у индивидуално
и културно свесно (пример је интернет и својеврсно дивљење које се према
њему гајило на његовим почецима, а и сада у првим контактима. Такође и за
друге технолошке комуникацијске производе, у облику коментара „можеш ово,
можеш оно, више не треба овако, него сад можеш овако, преко уочавања
социјалних и културних импликација новог медија)! Требало би да психологија
именује тај појам супротан протективној инхибицији. У смислу незаштитног
неодбрамбеног механизма. Протективна инхибиција и њој истовремени
супротан процес тако би могао да буде „други закон медија“, у његовим
ефектима на индивидуалном и културном нивоу. Ова два психолошка процеса,
како ми се чини, заправо никада и не напуштају индивидуални и колективни

11

ниво у примени и коришћењу новог медија, ма колико времена прошло од
његове друштвене промоције. Они су, чини се, константе, правила или закони
деловања медија на психу појединаца, као и на карактеристике
друштва и културе. Отуда је и људска мисао о медијским ефектима
амбивалентна, у зависности у којој фази дејства медија, протективној или
непротективној, врућој или хладној је настала. Протективна инхибиција налаже
нам нешто рационалистичкији став о ефектима медија комуникације, који се не
везује толико за њихове интринсичне вредности, колико се њихово дејство
везује за начин њихове друштвене, личне и културне употребе. Супротан,
симултани психолошки ефекат медија, у нама ослобађа незграпно названу (од
стране првог процеса!) метафизику медија и више флексибилности за уочавање
праве, унутрашње природе медија комуникације и њихових, са те стране,
ефеката на индивидуалном и групном плану. Наравно, како сам покушао да
објасним и раније, због инхерентне амбивалентности и у самим моментима
медија, оба симултана психолошка процеса у нама истовремено ослобађају и
физику и мета та физику. Односно, ефекат протективне инхибиције може бити и
оно што је примарни ефекат супротног процеса, као што и ефекат незаштитног
протока (испробавам термин), може да буде и оно што је примарни ефекат
протективне инхибиције. Због тешкоћа које носи амбивалнеција, тешко је чак и
утврдити који је ефекат психолошког процеса, било једног или другог,
примаран, а који секундаран. Но, ипак се од неких претпоставки мора почети и
кренути.
2.3.2010. године
Medijska detelina
Nesumnjivo je da razmisljanje o medijima kad-tad navede na stazu
razmatranja svojevrsne fenomenologije medija, o tome kako oni nastaju, kako
smenjuju i dopunjavaju jedni druge, kako se medjusobno odnose, kakva su, ako ih
ima, pravila te strane njihove prirode, u odnosu jednih medija prema drugima.
Naravno, sto nije za pohvalu, Mekluan je i na ovom polju nepravedno
zapostavljen, iako je on, dakako, bio pionir i ovakvih vrsta promisljanja. Jos u
“Poznavanju medija” on se bavio temom medjusobnog odnosa medija. Tada je uocio
da je sadrzaj novog mediuma uvek stariji medij (govor pisma, pismo telegrafa,
knjizevnost, novele filma), a, govorio je, dva medija mogu da se pomesaju i tako
stvore hibrid. Verovatno je to bila osnova za njegove cuvene “zakone medija” i teoriju
cetvorolista (nazivam je teorijom deteline) u kojoj se bavio time sta novi medij salje u
istoriju i sta pojacava u savremenoj kulturi, sta iz te istorije ponovo cini aktuelnim,
kao i u sta se pretvara kada dosegne svoj maksimum.
Iako sigurno imaju svojih posebnosti, meni izgleda da su koncepti
“metamorfoze medija” i “remedijacije”, iako nastavljaju tradiciju koju je zapoceo
Mekluan, samo varijacije na temu koju je on postavio, a da ga pritom autori nisu
naveli kao uzor (osim, kao tvorci remedijacije, sto bi, citirajuci Mekluana, obavezno
naveli da zele da izbegnu tehnodeterminizam). Opet i Inis bi mogao, kao i u drugome,
da bude inspiracija Mekluanu za bavljenje ovom stranom prirode medija, narocito
onim delom njihovog odnosa koji se tice oblikovanja i preoblikovanja kultura (a taj
kulturno-socijalni aspekt je sadrzan i u remedijaciji). Zapravo, taj deo je i
nezaobilizan.

12

Razmisljanje o medijima i mene je, nezavisno, navelo na tu stazu. Svoje
stavove sam naveo u nekoliko tekstova, a najbolje, iako su jos pocetni, u tekstu
“Medijska proisticanja”.
“Medijsko proisticanje
Razvoj medija izaziva pojavu novih medija. Novi mediji su direktan rezultat
prenaglasavanja prethodnog medija i izmenjene, upgradovane ozlede i stimulacije.
Tako je i fotografija iznedrena iz visevekovne upotrebe stamparije, kao i film. Zato bi
se pre moglo da kaze da je rec o svojevrsnim hladnim medijima, s obzirom da je
prenaglasena Gutenbergova stamparija u drugoj polovini 19. veka, sa svojom ozledom
i stimulacijom cula vida, dosegla prag hladne ozlede mozga. Otuda i telegraf, te
potom telefon, radio i napokon televizija. Naravno, rec je o indirektnom logickom
lancu zakljucivanja kojim se opisuje kako medij izaziva promene. Na primer, teza je
da vruca stamparija utice i na prirodu, na floru i faunu. Kako priroda poprima prirodu
medija komunikacije jeste metafizika koja se racionalizuje logickim lancem: za
stampanje je potreban papir, za papir je potrebno iseci drvo u sumi, a kada se sume
krce zbog papira onda i ekosistem trpi promene. Tako stamparija izaziva i prirodne
promene, a opet je dasak metafizike kako i zasto biljke bas dobijaju obrise prirode
vruceg medija, u ovom slucaju. Tako i za fotografiju i film. Papir i stampa bruse
ljudski intelekt, racio, te je vremenom dolazilo do intelektualizovanja ljudskih vestina
i novog znanja, koje je svoju primenu naslo, recimo u tehnologiji dobijanja
fotografije, ili u raznim i brojnim intelektualisticnim napravama koje su prethodile
filmu! Zapravo, ni elektricni telegraf, telefon, pa cak ni radio nisu drugog nivoa
ozlede ljudskog organizma od one prouzrokovane prenaglasavanjem vruce stamparije
i ozlede cula vida. Unapredjena stamparija kraja 19. i u prvim decenijama 20. veka
sama je po sebi hladan, elektricitetni, a ne vise vruci i mehanicki medij.
25.12.2009. godine”
Ovo bi mogao da bude moj “zakon medija”, prvi, a mozda i jedini. Glasio bi,
na planu individualnih uticaja, da se novi medij pojavljuje iz nuzde, kako bi na pravi
nacin odgovorio na prirodu prenaglasenog fizioloskog (i drugih medicinskih i
psiholoskih vrsta) stimulansa i ozlede starog medija. Takodje, da bi ispunio i nove
vrste socijalnih i kulturnih ocekivanja, koja su nastala prenaglasavanjem prethodnog
medija, a indirektna (ili direktna, na nacin “metafizike medija”) posledica su
prenaglasenih individualnih uticaja. Tako sada mozemo da pratimo u sta ce se internet
“flip into”, kada se bude prenaglasila njegova upotreba i ozleda i stimulacija procesa
svesti bude prerasla, najverovatnije u interakciju i, tehnolosku, reciprocnu ljudima,
imitaciju ljudskog gena, odnosno bude integralno zahvatila, direktno, ceo ljudski
organizam (to sam nazvao “produzetak kompletnog coveka” u tekstu iz 2003. godine
“Produzetak coveka”).
27.2.2010. godine
Kvantni racunar
Nema sumnje da ce kvatni racunar i medij zasnovan na kompjuteru takve
brzine jos vise izmeniti kulturni pejzaz nego sto to danas cini Internet. Taj novi medij
unapredice interfejs tehnologija-covek, kao sto ce ubrzati i promene u drustvu i
kulturi. Nova verzija Interneta, zasnovana na kvantnom racunaru, verovatno ce za
sadasnji globalni medij predstavljati isto ono sto i tipografija za rukopisnu kulturu.

13

Izostrice se produzenje svesti, kao i promene koje je doneo Internet-postignuti obrasci
podici ce se za jos jedan nivo.
30.11.2009. godine
Medijski momenti
Zagonetka je da li je ambivalentnost (ukljuceno-iskljuceno) ljudske percepcije,
kao sto sam vec naveo, autonomna, inherentna ljudskom organizmu, ili je posledica
dejstva ambivalentne prirode medija. Jer, mi cemo je prepoznati i u drugim radnjama,
koje, naizgled, nisu cisto medijske. Na primer, prilikom gledanja u Sunce. I u tom
slucaju u trenutku stopljenosti sa medijem (Suncem), mi mozemo, na primer, da
gledamo u zvezdu i da sutiramo na kos! Naravno, kada naidje vruci moment medija,
gledanje u Sunce je nepodnosljivo (i opasno).. Zato bi neko mogao da kaze kako i
jeste rec o necem prirodjenom ljudskom bicu (kao sto ne mozemo da budemo samo
budni, ili samo da spavamo, kao kada smo gladni, pa nismo gladni itd.) i da ta
ambivalentnost i nije posledica dejstva ambivalencije medija. Zar gledanje u Sunce
nije ocit primer i dokaz za tako nesto, jer Sunce nije medij, reci ce. No, tu nastaje
greska, jer svetlost jeste medij! Kao sto je medij elektromagnetni talas, koji je vrsta
svetlosnih talasa! Ocito da se i u susretu sa tako cistim medijem kao sto je svetlost
ispoljava opet isto ambivalentno dejstvo medijskih momenata na ljudsku percepciju i
organizam. Kao i u susretu sa bilo kakvim zvukom, tekstom ili slikom-recju sa bilo
kojom vrstom medija. Za vreme hladnog momenta medija mi Sunce i ne primecujemo
(generalno-medij), a za vreme vruceg mi ga opazimo (generalno-bilo koji medij).
26.11.2009. godine
Titanik-medijska metafora
Ne bas slucajno Titanik je metafora dejstva medija. Ne samo zato sto bi
potonuce cuvenog broda moglo da se (samo) interpretira kao prenaglasavanje
tipografske kulture. Na primer, ta bi interpretacija ovako izgledala: sam Titanik je
zenit covekovog trijumfa nad ozledom cula vida Gutenbergovom stamparijom, a
njegov krah i potonuce i prelom prilikom potonuca oznacava da je stamparijom
izazvana ozleda i stimulacija cula vida dosegla intenzitet ozlede mozga. Medjutim,
nije samo rec o zgodnom tumacenju, bez pokrica u realnom procesu.
Titanik nije slucajno bio najveci brod tog vremena. On je bio kruna ljudskog
intelektualizma, ovde olicenog u mehanickom konstrukcionizmu, prouzrokovanom
dejstvom vruce, intelektualisticne, racionalne stamparije. Prenaglasena kruna.
Odvojena od svoje vruce medijske postojbine. To je bilo doba i Frojda i Pikasapsihoanalize i kubizma, ali i Ajnstajnove teorije relativiteta. I dok Frojd i Ajnstajn
imaju sluha za krivljenje Gutenbergove prave linije (individualno nesvesno i
zakrivljeno prostor-vreme), dotle kubizam i Titanik istrajavaju u svom ekstremnom
intelektualizmu, konstrukcionizmu i geometrizmu. Oni su dejstvo stamparije izvedeno
do krajnjih granica.
20.11.2009. godine
Platonova pecina
Nesumnjivo je da je Platonova pecina komunikacijska i medijska alegorija.
Izvan pecine su ciste apstrakcije, pojmovi, a u pecini reprezenti tih apstrakcija, ideja.
Senke ideja su komunikacijski simboli. Hirografski i tipografski covek ideju, odnosno

14

pojam i apstrakciju jedino mogu da dozive, a potom i predstave odgovarajucom
oznakom, simbolom. Njihov dozivljaj i spoznaja ideje zahteva posrednika u obradi
uma, neki od medija, govor ili pismo. Ovaj “information processing”, na kome se
zasniva savremeni bihejviorizam, znaci da svaka apstrakcija zahteva svoju simbolicku
obradu, kako bi uopste i dospela u svest, odnosno u um. No, ne moze biti da se isti
proces odvija i kod neotribalnog coveka. Novi mediji komunikacije dozvoljavaju
neotribalnom coveku (a potom i svetlosnom coveku) da apstrakciju dozive i
procesuiraju je neposredno, bez potrebe posredovanja simbolima. Rec je onom
procesu buducnosti (ili i sadasnjosti?) koji sam nazvao “medijska interakcija”,
nasuprot “simbolickom interakcionizmu”. Sama ljudska komunikacija spusta se na
nivo prirode medija kojim se komunicira, postepeno napustajuci informaciju, sadrzaj
medija. U medijskoj interakciji ljudi ne razmenjuju znacenja pojmova, apstrakcija,
kao u dosadasnjoj, vec razmenjuju same apstrakcije neposredno dozivljene i
procesuirane u umu i svesti. (Novi mediji oslobadjaju izvesne strukture mozga koje
same po sebi predstavljaju komunikacijske mogucnosti. Kolektivno nesvesno
(psihicki aspekt, po Jungu, strukture mozga) se procesuira neposredno u svesti.
Kolektivno nesvesno se osvescuje u komunikacijskom procesu buducnosti). Novi
mediji coveka izvlace iz simbolne pecine na svetlost nepatvorenih apstrakcija, ideja.
Za njihovu spoznaju i procesuiranje coveku sada nisu potrebne senke, odnosno
simboli. Ljudska komunikacija postaje asimbolna, nadsimbolna, otvara se taj
nadsimbolicki prostor. Neotribalni covek vise nije i “homo simbolicum”.
16.11.2009. godine
Сигнификантни симбол
Шта се, у епохи интернета и мултимедије, догађа са сигнификантним
симболом, коме досадашња научна мисао одређује да је основна особина
људске комуникације, штавише – њен темељ?
Симболичка интеракција међу људима, названа комуникацијом, која је,
опет, процес из кога се појављује мрежа друштвених односа и целокупна
култура, јесте најбољи опис и објашњење дешавања у интерперсоналним и
групним комуникацијским актима – размена значења представљених симболима
усменог или писаног језика, заиста је и највећи достигнути степен разумевања
процеса комуницирања, за комуникацијска раздобља говора и писма ( штампе)!
Да ли сигнификантни симбол, као до сада најбоље објашњење процеса
људске комуникације, на том месту остаје и у масовној комуникацији
електронских медија? Да ли је симбол исти када се изговори, напише и када се
пренесе електромагнетним таласима, или светлошћу? Да ли технологије
комуницирања (и како?) мењају саму природу комуникације, осим њеног
облика? Да ли симболичку интеракцију наслеђује електромагнетна или
светлосна интеракција, заснована на другим носиоцима процеса комуникације и
обликовања значења, а не више на симболу? ( Шта је симбол? Можда симбол
има више нивоа досезања и манифестовања – ако је трајан – ако није, и симбол
временом постаје човекова прошлост...) Да ли ће, нека нова, будућа
комуникација, да буде размена значења, или нечег другог? Да ли би такав
процес могао да буде назван комуникацијом? Да ли ће комуникација људима
уопште да буде потребна на вишим нивоима еволутивног развоја, или ће
постојање да буде засновано на неким другим процесима? Да ли ће са симболом
да испаре и комуникација и медији?

15

Ово су питања којима би савремена комуникологија требало да се бави.
Искуство неколико људских генерација у употреби електронских медија
комуницирања, а посебно радија и телевизије, можда још не показује јасно да се
испод симболичке интеракције појављује неки други облик комуникативног
саодношења међу људима, али је много јасније да могућности рационалне,
симболичке комуникације слабе, у условима електромагнетних и светлосних
технологија преноса! Односно, можда ће та могућност разумске спознаје да
буде и већа и блиставија са неким другим носиоцем процеса комуникације, који
се помаља из нових технологија, и да слабљење моћи спознавања помоћу
симболичке размене наступа услед преласка на јачи основни чинилац
комуникације – више је реч не толико о незаинтересованости, колико о
објективним сметњама и немогућностима човека да, у присуству нових
технологија, буде у стању да спроводи симболичку интеракцију! Прелазни
симптоми и показатељи су веома варљиви и наводе на погрешне закључке,
често и врло без наде у будућност људи, али је тачније да ће нови процес
комуникације, чији основни чинилац неће да буде симбол, већ нешто друго, да
буде квалитетнији, на плану сазнања, од могућности које интелекту пружа
симболички интеракционизам!
Нове технологије ће у некој мери и извесно време да појачавају и
могућности интеракције симболима, али је неминовно да ће да донесу
историјски и квалитативно нови облик комуникацијског одношења међу
људима.
Medij
No, nama bi trebalo izvesno objasnjenje o nastupanju vruceg i hladnog
momenta medija. Meni izgleda da vruci moment nastupa u trenutku samoamputacije
(“produzavanja”) medijem ozledjenog ili stimulisanog cula, ili psihicke ili fizicke
funkcije. U tom trenutku psiha i organizam nevoljno “otpustaju” “affected area” od
sebe ka mediju. Organizam i psiha se grce sto dovodi do povecanog racia,
racionalnosti. U trenutku kada organizam, iako protiv svoje volje, mediju “preda”
podrucje koje mu je ozledjeno, nailazi smirivanje organizma i mozda nastupa hladni
moment medija, u tom trenutku kada medij postaje produzetak. Organizam, nevoljnim
(podsvesnim ili nesvesnim) nadrazajem-od impulsa koji je proizasao iz kontakta sa
medijem, culo ili funkciju salje u smeru medija, onda sebe sa medijem spaja i tada grc
smenjuje smirivanje psihicke i fizicke tenzije. Medjutim, ovaj proces se neprestano
ponavlja u istovetnom obliku.
13.11.2009. godine
Medjutim, ovaj proces, kako mi se cini, izmice svesti. Odvija se verovatno na
potpraznom ili nesvesnom nivou. Rec je o suptilnom, skoro nevidljivom, prirodnom
procesu. (Covek u ovom procesu pomalo lici na one dobro poznate scene iz crtanih
filmova-kada se leti iznad ponora, a nema se svesti o letenju:)). Naravno, postavlja se
pitanje treba li uopste coveka osvescivati u tom pogledu? To je moja dilema. Ako je
priroda tako udesila, cemu onda spoznaja te medijske akcije i reakcije? Meni
simpaticno zvuce objasnjenja mojih prijatelja o svojoj deci u kontaktu sa medijem,
recimo sa Internetom. “On se tako udubi, nista ne primecuje”. A pred lap topom sedi
decak od 5 godina, glave “uronjene” u ekran:). Ok, neka bude da se “udubi”. To sam
nazvao tipografskim objasnjenjem. Mediocentricno objasnjenje, medjutim, zagovara

16

da je rec o vise nesvesnom procesu “predaje” mediju, odnosno prirodnom procesu
autoamputacije i “ponovnog uspostavljanja sebe” (da citiram i sebe iz diplomskog
rada). O medijskoj akciji i reakciji. Meni bi bilo drago da covek moze da bira da li ce
da se udubi u medij ili nece. Ali je pre rec o vrsti “nagona” (u smislu nevoljne radnje),
nego o slobodi izbora i volje. Priroda je uspostavila interfejs izmedju coveka i
njegovih medija. Proces je primarno fizicki, hemijski, psihicki i fizioloski. Potom je i
socijalni, kulturni.
Nauka se bavila uslovnim refleksima, vezujuci je za poruku-informaciju.
Medjutim, zar Mekluan nije pokazao da ono sto coveka primarno uslovljava,
determinise, nije poruka (content), vec priroda medija, sam medij? “Medij je poruka”odnosno medij je odgovoran za ono sto se pripisivalo poruci. A priroda medija je
ambivalentna. Sam medij nas uslovljava u nasim psihofizioloskim, biohemijskim i
fizickim odgovorima mnogo vise nego informacija koji nosi. Nas organizam se “kaci”
na ambivalentnu prirodu medija. Na primer, kod eksperimenata Pavlova, sklon sam
sledecoj tvrdnji-koliko zvono ili svetlo kod psa izaziva lucenje pljuvacke, toliko taj
proces i blokira. Kada zacuje zvono, mozda se i kod psa pokrece proces
autoamputacije, te organizam tada “pohita” ka mediju, sto uzburkava procese u
njemu. Tada se luci pljuvacka. Kada se proces okonca, organizam se smiruje, odnosno
“vuce” na drugu stranu-izostanak, umanjenje procesa u njemu. Ne sumnjam da je
zakljucak Pavlova i njegovih saradnika i sam bio uslovljen tadasnjim medijem-naime
tipografijom. Linearan, pravolinijski zakljucak, od tacke do tacke, pojedinacnosti.
Uocena je, naravno i razumljivo, sasvim u skladu sa oblikujucom prirodom
stamparije, samo “akcija” organizma u kontaktu sa medijem, samo izdvojeni,
pojedinacni moment medijskog dejstva, ali ne i “tamna strana Meseca”. Ne i reakcija.
Ono sto nas primarno uslovljava je medij, a ne informacija. Naravno, psihologija
smatra da se covek moze informativno usloviti. Usloviti ga da u kontaktu sa
odredjenim okolisem reaguje na isti nacin. Medjutim i takva uslovljenost koja se
navodi u udzbenicima u ljudskom organizmu se odigrava kroz naocale ambivalencije
medija. Imamo primarnu uslovljenost prirodom medija. Sekundarno, na tu primarnu
uslovljenost moze da se veze bilo koja informacija. U svakom nasem delovanju spram
primljenih informacija mi nosimo primarnu ambivalenciju medija. To je temelj nase
psihicke, fizicke, biohemijske kuce. Proces je prirodan. Mozda jeste rec o “reci
ponornici”, ali je to i “tiha voda koja breg roni”. “Podvodan” (u smislu podsvestan ili
nesvesan) proces, kome time nije umanjen njegov intenzitet i vaznost. Tako su i
odgovori organizma spram prirode medija suptilni, na pocetku neuocljivi, ali se
vremenom, kako smatram, pretvaraju u reku sto breg roni. Ok, ljudska nauka je vise
oslonjena na informativnu stranu desavanja. Na taj “socan komad mesa” (Mekluan).
Mozda mediocentrizam i jeste nepotreban. Zasto ljude lisiti iluzije da znaju da
lete? Zar somnabulistu ne treba pustiti da ga priroda vodi i potom ga vrati u krevet?
Zasto dirati u prirodan proces? Covek nista nije dobro izmislio spoznajom
fundamentalnih procesa, kao sto je, na primer, cepanje atoma. To je dovelo do
atomske bombe. Vruc moment medija je fisija, a hladan fuzija organizma. Zar ne
bismo, kao dokazane seprtlje, sada od ljudi napravili hodajuce atomske bombe?
Mediocentrizam treba sakriti od ociju nauke. Mozda treba imati poverenja u prirodu i
njen procese, pa gde god nas odvede. Svojom intervencijom samo bismo zabrljali.
Narocito na sadasnjem stadijumu nauke. Ona je nesposobna danas za takvu suptilnu
hirursku intervenciju, ili bolje reci prilagodjavanje prirodnom medijskom procesu.
Arogantna danasnja nauka samo bi naudila tom prirodnom procesu, naudila i prirodi i
coveku. Mediocentrizam bi trebalo uvoditi “na mala vrata”. Vaspitati coveka da ceni i

17

voli prirodu i vremenom ga, kroz generacije, osposobiti da cuje otkucaje prirode i da
se njima prilagodi.
14.11.2009. godine
Скоро сви медији
Узимајући у обзир амбивалентну природу медија комуникације
(превасходно) у човековој перцепцији (или медијском дејству: ово је очигледан
пример „ослушкивања сопственог процеса мишљења“, оно чему се и Јунг диви
код Индијаца:)-односно код рационално-ирационалног типа личности), требало
да проширимо и сам појам медија.
По Меклуану, медиј је „свака технологија која производи продужетак
људског тела или чула“. По мени, медиј би требало схватити као све оно што
изазива амбивалентно дејство у перцепцији (али и у психофизиолошким
последицама-види мој текст где се говори о блокади бета можданих таласа при
гледању телевизије). То сам и раније објаснио у оквиру моје штампаријске
теорије. Наиме, тамо сам конструисао идеју да постоје разлике у типу медија
(хот или кул) и када је реч о занатима или уметностима (лакша специјалистичка
и тежа специјалистичка штампарија). Односно, медиј је удубљеност у
мануфактурној радњи на неком технолошком процесу (или у било којој
фабрици, компанији, или и воденичарски жрвањ, на пример), али и посвећеност
некој уметности, односно медију-рецимо сликарском платну или музичком
инструменту. У односу спрам свих тих могућих медија, при човековом сусрету
са њима, долази до појаве, слично као и при гледању телевизије (или излагању
било ком другом медију комуникације), амбивалентности у доживљају тих
медија (да се изразим речником типографске психологије-не и
медиоцентричне:)), што се огледа и одређеним физиолошким одговорима
људског организма, како су то показали научници са Индијана универзитета у
САД (са Института за комуникацијска истраживања), као што су наведена
повремена блокада можданих таласа и томе слично (види текст на блогу
Одговор Индијана универзитету). Они су то дејство, морам рећи-наивно, хтели
да вежу са појаву одређеног симбола-информације у рекламама на ТВ-у (о
таквом је експерименту било реч). Међутим, самопосматрањем можемо
утврдити да се исти одговор нашег организма (бар када је реч о пажњи или
перцепцији или рецепцији) јавља и при било којој другој, рекао бих медијској
делатности, као што је, на пример: слушање црквених звона; слушање и цепања
дрва за зиму; слушање рада бушилице или неког другог мотора; писање,
гледање, слушање, али и свирање неког инструмента; итд.). Очигледно је реч о
амбивалентној природи медија, која се пресликава на наше психичке функције и
физиолошке процесе (али вероватно и на биохемијске у организму)-оно што сам
назвао врућим и хладним моментом медија. Наравно, ми типографски можемо
рећи да таква реакција организма јесте њему прирођена и да то нема никакве
везе са медијима, наиме да је таква реакција аутономна и да је део људске
природе. Може бити, али је та људска природа управо извајана природом
медија. Друго, не можемо да изузмемо да се такав одговор људског организма
управо и јавља у интеракцији са медијима (овако широко схваћеним). Дакле,
реч је о некој општој законитости. Јунг би можда рекао да је реч о структури и
природи мозга (колективно несвесно). Но и та структура није иста код
пећинског човека (који црта слике из лова на зидовима станишта), као код

18

садашњег човека прикаченог на Интернет. И структура људског мозга, као и
њен психички аспект (Јунгово колективно несвесно), јесте једна зависна
варијабла, која управо зависи од степена развитка медија, од природе актуелног
медија (али и наслеђених и давно прошлих-медијско несвесно), који је вајају.
Није могао исте архетипе да има и првобитни човек, као и савремени.
Леонид Зувић, 1.11.2009. године
Нови медији и људско комуницирање
Епоха, бар за Западну цивилизацију, компјутера, Интернета и
мултимедије, даје нам за право да теорију Маршала Меклуана размотримо у
коду дигиталне философије: оно што је некада било црно-бело, горе-доле,
напред-назад, лево-десно, изнад-испод...данас је 0 и 1-нула и један.
Тако и теза да су медији продужеци људских чула, органа или функција
(рецимо 0), може, или је чак неопходно, да се допуни антитезом-да су медији
скраћења људских чула. Синтезе-нема, или бар не једне-број комбинација које
даје дигитална философија је неограничен. Колико неки медиј продужује, а
колико одузима чула, зависило би од тога колики смо му број нула, односно
јединица дали.
Нека нула буде да су компјутерска технологија и Интернет продужетак
човекове свести, како је то Меклуан наговестио, а јединица да они човека
редукују на подсвесно и несвесно.
Ако компјутерска технологија са Интернетом као својим врхунским
достигнућем у области људског комуницирања (за сада), заиста продужује
људску свест, онда она од људи прави нека надсвесна или суперсвесна бића.
Но, шта се, у том случају, дешава са подсвешћу и несвесним делом
човекове личности? Да ли и они бивају продужени технологијом, у стопу
пратећи на том путу свест? То би, онда, значило следеће-никаквих промена неће
да буде и за толико и толико година све ће да буде исто-човек ће постепено да
напредује у сазнању и интелекту, освајаће нове области, као што је, уосталом то
чинио и током читаве своје историје, а медији и технологија биће му само од
помоћи-ово је технолошки оптимизам.
Чак иако, дакле, ти дигитални медији понешто и продуже свест,
сразмерно ће да продуже и подручје несвесног и нагона, тако да ће човек да
тапка у месту, иако ће да му изгледа да проживљава брзу авантуру. Међутим,
пре ће бити да медији с тим немају никакве везе и да је цела та замисао
проблематична-рећи ће заговорник техно-утопије.
Да наставимо-не стоји да колико Интернет човеку продужи свест, толико
му продужи и несвесно. Ако је свест увећана, то значи да је човеку повећана
могућност да контролише своје нагоне и несвесно, а то, пак, значи да је
подручје нагона скраћено за продужетак свести. Надсвест и суперсвест, наравно
у односу на садашње стање, које ће човеку да дарује компјутерска технологија,
у пракси би требало да повећа, подстакне и развије људску мисао, креативност,
проналазаштво, комуникацију, толерантност, разумевање, прилагодљивостречју, човек би требало да постане много трезвенији, хуманији, разумнији,
психолошки зрелији, сталоженији, мудрији, обдаренији, (са) осећајнији,
уравнотеженији, друштвено рационалнији, сврсиходнији... Такав будући човек,
технологијом продужене, суперсвести, браће њене плодове и у осмишљавању и

19

вођењу политике, привреде и економије, у стварању културе и уметности, у
успостављању успешне друштвене и међукултурне комуникације...
Исечак из дипломског рада 2002. године
Jungovi tipovi odredjeni su prirodom medija
Namece se kao jednostavna intelektualna formula ili jednacina (naizgled) da
cool medij, ili hladni moment medija izaziva ekstravertirani psiholoski jungovski tip.
Preciznije receno, hladni moment medija izaziva ekstravertiranu crtu u karakteru
pojedinca ili kultura. Ukoliko hladni moment u mediju preteze, onda ga nazivamo
hladnim ili cool medijem i ako je takav medij dominantan medij neke kulture ili
epohe, mozemo reci da i u karakteru epohe, naroda ili kulture preteze
ekstravertiranost. Hladni medij izaziva sinergiju, sinesteziju ili medjuigru,
medjudelovanje cula, sto nam daje za pravo da zkljucimo kako je ljudski oraganizam i
psiha, odnosno organizam kulture koji je izlozen takvom mediju, okrenut
objektivnom, spoljasnjem svetu koji mu se namece kao imperativ, mnogo vise nego
pojedinac ili kultura u kojoj deluje vruci medij, koji produzuje samo jedno culo (kao
sto je tipografija). Po objasnjenju Junga, rec je o ekstravertiranosti. Vruci medij, poput
stamparije, kako je pokazao Mekluan, izaziva homogenizaciju, kako u pogledu
politickog razvoja (nacionalizam, nacionalna drzava-Mekluan), tako i u pogledu,
dodao bih, psihickog razvoja pojedinca (sto bi moglo da bude prepoznato i u
tipgrafskom individualizmu-Mekluan). Tako bi mogli, kao ravnotezu, da kazemo da
hladan medij, ili hladni moment medij, recimo na politickom planu izaziva
heterogenizaciju, ali isto tako i na psihickom planu. Homogena licnost odgovarala bi
introvertiranom psiholoskom tipu, a heterogena ekstravertiranom. Psiha oblikovana
pretezno vrucim momentom medija, ili vrucim medijem, okrece se introspekciji,
samotraganju i dubinama sopstvene duse, a psiha oblikovana hladnim momentom
okrece se objektivnoj spoljasnjosti. Vruci psiholoski tip je subjektivan, podlozan
subjektivnosti, okrenut objektima unutar svoje duse, dok je hladni psiholoski tip
objektivan, u smislu da je okrenut spoljasnjim objektima.
Tipografska kultura-epoha stampe, dala je pretezno introvertirani psiholoski
tip. Sta vise, ekstravertirani tip u njoj tesko da bi i mogao da se nadje, kod bilo kog
pojedinca. Cak i kod onih koji su malo citali ili pisali. Ako su manje bili posveceni
knjigama ili novinama, oni su bili uposljeni na raznim poslovima, a poslovi
tipografske ere su se odvijali pomocu intelektualistickih tehnika i tehnologija
(masina), te pojedinac, iako slabo pismen, ili nacitan, nije mogao da izbegne sudbinu
svoje epohe, a to je da ga oblikuje vruc medij, ma on bio i u obliku neke
intelektualisticne masine (na primer-razboj, seoski alati ili i sama stamparska presa!)!
Udubljeni u pisanje, citanje ili u rad na nekoj intelektualistickoj napravi (na primer i
na nekom muzickom instrumentu!), pojedinci tipografske kulture naravno da su
redom bili introvertirane licnosti.
Ekstravertiranost kao psiholoska crta Zapadne civilizacije pocinje da se javlja
u doba prenaglasavanja dominantnog medija epohe, naime Gutenbergove stamparije
(kroz njene unapredjene oblike, kakav je linotip, na primer), jer tada vrucim medijem
izazvana ozleda i stimulacija cula vida prerasta, pretvara se, zbog prengalasavanja, u
ozledu i stimulaciju CNS-a, mozga, a to je vec teren hladnog medija, ili hladnog
momenta medija. Drugim recima, zagrejana Gutenbergova stamparija od primarnog
vruceg, zapocinje da dobija obrise i konture hladnog medija, upravo zbog
“pregrejavanja”, prenaglasavanja u upotrebi, narocito naustrb govora. Otuda dolazi ne
samo do drustvenih promena, nego do promena i psihi pojedinca i u kulturama, koji

20

sve vise postaju ekstravertirani. Naravno, dolazi i do promena i u psihickim
funkcijama, kao sto su misljenje, osecanje, intuicija i percepcija, a koje sve vise mogu
da se prepoznaju po modelu ekstravertiranog psiholoskog tipa.
Po meni, Jung je sjajno otkrio da se kod ekstravertiranog psiholoskog tipa
nesvesno, zbog neprepoznavanja (“lack of recognition”), ne javlja kao
kompenzirajuce u odnosu na svesno, vec kao suprotno, oprecno (“opposition”), i tako
zanemareno nesvesno postaje izvor koflikata. U meri u kojoj je Ja, zbog tolike
okrenutosti objektivnoj stvarnosti i spoljasnjem svetu, ignorisalo nesvesno, a samo
postalo asimilovano od spoljasnjosti, u toj srazmeri, nesvesno poteze jake sile ne bili
bilo uoceno i priznato, te se kod pojedinca, po recima Junga, ono javlja u arhaicnom
obliku, u oblicjima primitivne, arhaicne psihe-kao egocentrizam, infantilnost,
izgubivsi svoju kompenzatorsku funkciju i postavsi izvor otvorenog konflikta, koji, po
Jungu, kod ekstravertirane licnosti moze da proizvede histeriju, pa cak i samoubistvo.
Opet, moja je teza da potisnuto istovremeno biva i jako istisnuto na povrsinu,
sto svesti, sto drustva ili kulture. Taj psihicki proces u mnogome odgovara onom
Arhimedovom fizickom. Sami i Frojd i Jung daju izvrsne opise kako psiha plemenca,
koja bi trebalo da je ekstravertirana zbog pretezanja hladnog medija govora, te otuda
mora da ima “lack of recognition” nesvesnog, upravo realizuje potisnuto nesvesno
(istiskuje ga!) u svojim naivnim verovanjima, animizmu, totemizmu, tabuima,
ceremonijama i magiji! Recju-u kulturi! Tako vidimo kako i priroda medija,
indirektno, preko oblikovanja psihe, kreira i kulturne karakteristike.
Jung opisuje primitivnog (prvobitnog coveka) da je ovaj svoje nesvesno
materijalizovao u kulturi (u magiji, kultovima, verovanjima). Medjutim, kako je
psiha plemenca dominantno oblikovana govorom, hladnim medijem, mi mozemo
govoriti o njegovoj ekstravertiranosti. Eskravertiranost znaci neprepoznavanje
nesvesnog, drugim recima-potiskivanje i samog nesvesnog! Medjutim, Jung navodi
da je arhaicnost samog plemenca-veoma ziva u njegovim predstavama(Arhaican
covek zivi u topografiji svog nesvesnog-Jung)! To prakticno znaci potvrdu moje teze
da je potiskivanje istovremeno i istiskivanje, sto u svest (plemenac se, na primer,
poistovecuje sa totemskom zivotinjom, cak nosi i njeno ime!), sto u kulturu (zar
povremeno ritualno, obredno ubijanje totemisticke zivotinje ne znaci i samoubistvo?!
Tako infantilni, egocentricni, pod medijem govora ekstravertirani plemenac, isto tako
i histerican, izvrsava i samoubistvo!)!
U ovom svetlu, jos nam je jasniji Mekluanov opis dejstva hladnog, elektricnog
medija radija (iako ga je on svrstao u vruce medije), i taj “primordijalni eho”,
“primordijalna rezonatnost” i “eho plemenskih bubnjeva” koji izbija iz zvucnika.
Jer, javlja se ekstravertiranost…
Leonid Zuvic 28.10.2009. godine
Literatura:
Karl Gustav Jung: “Civilizacija na prelasku”, Atos, Beograd, 2006. godine
Karl Gustav Jung: “Psychological types”
Arhetipi su rezultat borbe protiv medija
I jedino je tacno da se arhetipi javljaju kao posledica covekovog psihickog
napinjanja i uspinjanja da pobedi medij komunikacije, da ne prizna da je medij njegov
sopstevni produzetak. To je ono sto sam na primeru tipografskog coveka nazvao

21

“izvojevana pobeda nad ozledom cula vida”. No, takva pobeda Pirova je kada je rec o
hladnom i univerzalnom mediju komunikacije.
Dakle, covekov napor i tvrdoglavost da pobedi i ne prizna medij zahvata ne
samo u individualno nesvesno (sto se olicava neuroticnim kompleksima), vec i u
kolektivno nesvesno i carstvo arhetipa. E, tog je intenziteta ta borba i nepriznavanje
medija (kada se na medij gleda slicno kao na mlin za kafu ili sokovnik)! Covek u
svojoj slepoj borbi protiv sopstvenog produzetka, dakle protiv-sebe, dakle-u
sadomazohistickom piru, do te mere rasteze i zateze svoju psihu da vedrom zahvata
pravo ne iz individualnog, nego i iz kolektivnog nesvesnog! To je jasno, recimo na
primeru arhetipa anime i animusa. Razvijenu sliku anime ili animusa moze da ima
samo pojedinac ili pojedinka koja se grcevito bori ili se borila protiv svoje kolektivne
nadsenke i nadarehtipa, a to je onaj medijski! Borba protiv medija je ta opruga, to laso
koje se kaci oko vrata anime ili animusa! Dakle, borba protiv medija je tolikog
intenziteta i znacaja (sto potvrdjuje i medij kao biolosku cinjenicu), da provocira
javljanje primarnih psihickih kolektivnih instikata, takodje bioloske i empirijske
prirode, kao sto arhetipi! Jung je naveo da je kod retko koje svoje pacijentkinje
nailazio na razvijenu sliku animusa. No, to su verovatno bile one sa medijem knjige
(lirskim romanima i poezijom) pomirene tipografke! Medjutim, na primeru, recimo
mnogih danasanjih Srpkinja, mi mozemo da naidjemo na istovetnu razvijenu sliku
njihovog animusa, medjutim cije je “prirodno” okruzenje neka vrsta konc-logora!:)
Naime, njihov animus-idealni i zamisljen musakarac je “onaj koji radi za svoju
porodicu i decu”, koji, dakle, “rinta ko konj” i toj slicne metafore! Njihov animus se
svodi na neku vrstu robota, cija je glavna karakteristika “da radi”-na to se svodi (a
one, valjda, treba da stoje sa bicem i korbacem i da nadziru taj rad!). Slika je takva
kakva je, no bitno je da animus postoji, a to nam ukazuje kakav odnos takve osobe
imaju prema mediju komunikacije! To je odnos grcevite borbe i pokusaja
nadvladavanja pogotovu elektronskih medija (tipa radija ili televizije)! Eto dokle nas
vodi potiskivanje hladnog medija-pravo do izazivanja i provociranja arhetipa!
Naravno, moje je stanoviste da tek osvescivanjem medija u sebi pojedinac ili kultura
moze da likvidira i arhetip! Naravno, moje je stanoviste da arhetip i treba da bude
likvidiran!:) Zasto? Jednostavno-sve dok imaju razvijenu sliku anime ili animusa,
pojedinci nemaju partnera u-stvarnosti! Tek kada su izmirene sa svojom “sudbom”,
odnosno podsvesno i nesvesno sa medijem komunikacije kao sopstvenim
produzetkom, usamljene pojedinke, ali i pojedinci, umesto iracionalnog psihickog
zahvata imace realnu osobu pored sebe! Taj psihicki napor da se ne prizna medij kao
produzetak, ima i svoje fizioloske-metabolicko-antropoloske posledice! Neretko su
pojedinke za razvijenim animusom (“koji radi”), izuzetno jakih vratova, sa
podignutim ramenima i glavom nagnutom napred! Zahvat u kolektivno nesvesno,
izazvan borbom protiv medija, odrazava se na izgled i njihovog organizma…kao i na
biohemijske procese u organizmu…a mozemo samo da zamislimo kakva su isparenja
iz takvih ljudskih epruveta, kada ima se psiha grci do arhetipa…
Leonid Zuvic, 29.10. 2009. godine
Communication archetype
Sta nam je prvo ciniti, kad pomislimo na nas kontakt sa vanzemaljskim
civilizacijama? Naravno, pitanje kome smo u tom slucaju posveceni je-komunikacija,
kako uspostaviti komunikaciju sa vanzemaljcima; da li su oni u komunikacijskom

22

pogledu slicni nama, ili su razvili savrsenije forme komuniciranja od nasih; da li ce
nas razumeti, da li cemo mi njih razumeti…
Saljuci u kosmos, u svemir, nas glas, letece objekte koji nose nase medije i
predstavljaju, potencijalnim sagovornicima, nase mogucnosti komuniciranja misli,
ideja i predstava, nesvesno dodeljujemo komunikaciji ono mesto koje joj i pripadaarhetipa same ljudske prirode. Sposobnost za komunikaciju isto je sto i posedovanje
svesti homo sapiensa-ona karakteristika koja nas izdvaja i cini specificnim u odnosu
na ostale zive vrste. Ne zaboravimo da je komunikacija, razmena mentalnih sadrzaja
posredstvom simbola, iskljucivo osobina svesnog subjekta, a to je jedino covek na
planeti Zemlji.
Opet, samo po sebi je simbolicno i ukazujuce to sto beskrajni svemir, u nasem
prvom pohodu i potrazi za kosmickom bracom, pokusavamo da popunimo i ispunimo
nasim sposobnostima za komuniciranjem. Kosmos se uzima kao cesta metafora za
kolektivno nesvesno iz koga izviru arhetipi, ti instinkti naseg dusevnog zivota (Jung).
Kao sto je Jung pokazao i u tumacenju snova o NLO, koji dolaze iz beskrajnog
svemira i oni su samo manifestacije kolektivno-nesvesne pozadine ljudske psihe,
izaslanici arhetipa, kolektivnih korena nase psihe. I slikari su prikazivali arhetipe kako
dolaze iz svemira, odnosno sa nebesa. Dakle, kosmos je adekvatna metafora za
kolektivno nesvesno, iz kog se ukazuju i prikazuju arhetipi. On je carstvo mandala,
“carstvo majki” i bozanskih sinova. Upucujuci nase medije i komunikaciju u kosmos,
mi nesvesno otkrivamo komunikacijski pra i nadarhetip, koji u stvari personifikuje
samo kolektivno nesvesno. Ono se, tako, svodi na ljudsku sposobnost komunikacije i
njegove medije, a ceznjiva potraga za istovetnom komunikacijskom svemirskom
bracom ukazuje na najvecu ljudsku zudnju, patnju i nagon-a to je onaj za
komuniciranjem, posrednim i neposrednim. Za izaslanika u kolektivno nesvesno mi
biramo komunikaciju! Zasto? Jer nesvesno znamo da samo komunikacija moze da
popuni prostore nase kolektivne psihe. A na osnovu toga lako mozemo da zakljucimo
da je komuniciranje nas osnovni ne samo nagon, nego i nasa primarna praslika, nas
primarni instikt i koren nase psihe: nas pra i nadarhetip, kao sto je i pra i nadnagon.
Jer, slanje ljudskog glasa u otvoreni kosmos, moze se shvatiti i kao osobeno
intrapersonalno komuniciranje covecanstva, kao komunikacija ljudi sa samim sobom,
jer je u stvari rec o pokusaju komuniciranja, osvescivanja nase kolektivno nesvesne
psihe. U susretu sa kosmosom, nase nesvesno je nepogresivo ukazalo da je ono sto
treba da prikazemo komunikacija, nasa sposobnost za komuniciranje, sto se pokazuje
kao izvesna potvrda medijskog i komunikacijskog korena i nase psihe i nase vrste: da
u susretu sa maksimalnim izazovom mi pokrecemo isto tako nase maksimalne
mehanizme, a prepoznajemo ih u komunikaciji. Tako, ako nasu zapocetu svemirsku
avanturu shvatimo i kao zapoceti proces individuacije za koji se zalaze Jung, mi cemo
odmah videti da u osnovi tog procesa lezi medijski praarhetip, da lezi komunikacija. I
jedino osvescivanjem komunikacije i medija kao nasih izvornih nagona i instikata mi
mozemo da otpocnemo proces individuacije, spoznavanje sopstvenog nesvesnog i
kolektivnog nesvesnog, osvescivanjem tog kolektivnog nesvesnog, komunikacijskom
sondom koju u njega saljemo. Osvecivanje komunikacije i medija kao osnovnog
nagona i arhetipa jeste prvi korak u procesu individuacije ljudskog bica i ljudskih
kultura, a tako i civilizacije (vidi moj rad “Nadkosmicki covek” iz 2006. godine).
Leonid Zuvic, 27.10.2009. godine
Medijski konstrukcionizam

23

Naravno, nisam upucen u teoriju konstrukcionizma, ali sam ponesto
nacuo-u komunikologiji postoji teorija socijalne konstrukcije realnosti, u cemu
odredjenu ulogu imaju i mediji.
Medjutim, ukratko bih izlozio svoje vidjenje konstrukcionizma. U toj
teoriji psihologije se kaze: formiranje nase stvarnosti i licnosti kroz jezik, sto bi
trebalo da cini jedinstveni "licni konstrukt". Slozio bih se, ali bih se malo i
odmakao od samo antropoloskog jezika i "jezik kojim se koristimo" shvatio bih
sire, prosirio bih ga uopste na sve medije komunikacije, dakle ne bih
podrazumevao samo govor. To bi bila prva postavka. Drugo, kad sam u
konstrukciju licnosti ukljucio i sve druge medije, ne bih smatrao da je sadrzina
medija ono od cega konstruisemo nasu licnost i stvarnost, vec bih smatrao da
su "materijal" za licni konstrukt sami mediji kao takvi, sa svojim intrinsicnim
vrednostima i objektivnom interakcijom sa covekovim organizmom (culima,
organima, procesom svesti i psihom-dusom), kao i sa covekovim drustvom
(konstruisanje stvarnosti) i kulturom. Licni konstrukt shvatio bih, dalje, kao
DNK-gen ljudske psihe, analogan pravom, bioloskom covekovom genudezoksiribonukleinskom lancu. Nesumnjivo bi mi bilo da i ljudska dusa-psiha
ima svoj sopstveni genetski kod, empirijski-ne metaforican, isto kao i covekov
organizam. Dalje, licni konstrukt kao gen ljudske psihe prepoznao bih u
medijima komunikacije, sa njihovim aktuelnim ili
sadasnjim stanjem, nasledjenim stanjem iz relativno bliske proslosti i stanjem
nasledjenim iz daleke proslosti-to je ono sto sam nazvao "medijsko
nesvesno". Dakle, medijska sadasnja okolina ili sredina, medijsko nasledje i
medijsko nesvesno su osnovni "hromozomi" licnog konstrukta, tog "DNK
lanca" ljudske psihe i licnosti. A sama "kiselina" bile bi instrinsicne vrednosti
medija, dakle priroda njihove objektivne interakcije sa covekovim
organizmom; stepen njihovog ekskluziviteta i inkluziviteta; kao i razliciti odnosi
i kombinacije izmedju samih medija. Recimo, da postavim prvu hipotezu:
introvertirani psiholoski tip bio bi predodredjen, uslovljen
delovanjem ekskluzivnog medija, medija koji deluje na samo jedno covekovo
culo, a ekstravertirani psiholoski tip bio bi rezultat delovanja sinestetickog
(inkluzivnog) medija, medija koji izaziva sinesteziju-medjudelovanje cula.
Ovo je bilo "na prvu loptu"-mozda je i obrnuto.
Leonid Zuvic
Nesvesno i priroda medija
Kolektivno nesvesno se javlja u "all-inclusive" kulturi, a u pravolinijskoj,
(gutenbergovski) stamparijskoj, individualistickoj kulturi moze da se javi samo
individualno nesvesno, kao i naznake kolektivnog nesvesnog u fazi
pretvaranja takve individualisticke kulture u kolektivisticnu. Nesvesno, bilo
individualno ili kolektivno, jeste psihicki odgovor na medijsku ozledu (i
stimulaciju) organizma. Ekskluzivni medij, ozledjujuci i stimulisuci jedno culo,
srazmerno stepenu svesti (racionalizma), u covekovoj dusi siri i
nesvesno (zbog dualne prirode interakcije) i to je ono nesvesno u tipografskoj
kulturi o kojem je govorio i Makluan. Inkluzivni medij, ozledjujuci i stimulisuci
sinesteticki sva covekova cula, preko direktne ozlede i stimulacije mozga,
izaziva i srazmerno pojacavanje ( u odnosu na tipografskog coveka) svesnog i
nesvesnog kod coveka, koji postaju kolektivni. Nefonetski deo hirografske
kulture takodje koketira sa kolektivnim nesvesnim, zbog ikonicnog,
sfernicnog-dakle prezentacijskog i, zasto da se ne kaze i donekle

24

sinestetickog karaktera takvog pisma. Medjutim, pismo je, ipak, samo po sebi,
ekskluzivan medij, tako da je i to nefonetsko hirografsko kolektivno nesvesno i
prilicno racionalizovano, individualizovano, kao, na primer,
u stvarnoj (racionalizacija), postojecoj fizickoj licnosti kralja-boga (arhetip
bozanskog sina) u kulturi Starog Egipta. U originalnim tribalnim kulturama i
sinesteticki govor je izazivao izvesnu racionalizaciju arhetipa bozanskog sina,
ali, u skladu sa hladnocom i kolektivisticnoscu samog govora i subjekti takve
racionalizacije su vise hladni i kolektivisticni (kolektivizam i hladnocu, izmedju
ostalog vezao sam za zivotinje-zbog nagona, rekli bi i "ida", a tako sam i
medije zasnovane na zivotinjama svrstao i hladnije varijante, kao na primer
pergament-zato je rec o hladnijem toplom mediju), kao sto je primer
plemenskog poistovecivanja zivotinje magarca-sa bogom. Razlike izmedju
delovanja papirusa i pergamenta u hirografskim kulturama uocljive su sigurno
u velikom broju posledicnih kulturnih karakteristika, izmedju ostalog i u
religijskim ucenjima-ona zasnovana na toplijem papirusu su racionalnija
(islam, Bagdadski kalifat-u stvari vec je rec o papiru; budisticko
specijalizovanje i individualizovanje Nirvane ukazuje na medij blizak
stampanju; dualnost i rimokatolicko naglasavanje Raja i Pakla proizvod je
hladnijeg pergamenta, kao i medijski prenaglaseno novozavetno Otkrivenje
Jovanovo; nesto manje "insistiranje" na dualnosti Raja i Pakla u pravoslavlju
posledica je i papirusne tradicije Vizantije i Svetih otaca, kao sto su Sirin,
Damaskin i Jovan; racionalizacija Boga u stvarnoj licnosti coveka, a ne
zivotinje-u licnosti Isusa Hrista, ukazuje na papirusno nasledje Jevreja iz
vremena ropstva u Starom Egiptu-slicnost Hrista sa konceptom boga-kralja,
medjutim hladnija pergamentna okolina Isusa Hrista proizvela je i srazmernu
de-racionalizaciju, u vidu Hristovog vaskrsenja, kao i u vidu vec pomenutog
Otkrivenja Jovanovog; fragmentacija-12 hriscanskih apostola i
individualizacija, specijalizacija, racionalizacija proroka Muhameda u islamu,
dobra je tema za razmatranje posledica delovanja hladnije i toplije varijante
ekskluzivnog medija), a ona zasnovana na hladnijem od papirusa
pergamentu su i vise a-racionalna. Ikonoboracki pokret u Vizantiji (u kojoj se
upotrebljavao i pergament i papirus), na primer, ukazuje na delovanje
papirusa, toplijeg od pergamenta ekskluzivnog medija, jer meta pokreta bila je
sinesteticka ikona (proizvod inkluzivnog i hladnijeg ekskluzivnog medija).
Posledica delovanja papirusa (mozda i papira) u Vizantiji je i srazmeran
razvitak racia, a tako i nauke (slicno kao i u papirnom Bagdadskom kalifatu),
olicen, recimo i u pronalasku "grcke vatre". Izostanak inkluzivnih ikona u
islamu je posledica racionalizacije religijskog ucenja (na primer-zene u
Raju) pod dejstvom toplijeg ekskluziviteta kakav je bagdadski (islamski) papir.
Kada je rec o Jungovom kolektivnom nesvesnom, slicno kao i Frojdova
"nelagoda u kulturi" i ono je, kao ideja spoznato, a i prakticno pocelo da
nastaje, u fazi "pretvaranja" ekskluzivnog u inkluzivni medij. Introvertiranost i
ekstravertiranost u stvari su samo dve strane licnosti neotribalnog coveka,
koje pokazuju dualnu prirodu inkluzivnog medija i dualne posledice takvog
medija po covekovu psihu, proizasle iz objektivne interakcije sa culima i CNSom. A kada smo se vec i ida dotakli, onda mogu da kazem da je "superego"
sigurno-medijsko nesvesno, taj supercenzor (ili savest-"bozji glas u coveku"Dostojevski) u nama je u stvari prisutna medijska okolina zenskih
supercivilizacija (otuda to zensko osecanje krivice i iracionalnost-superego) iz

25

daleke (kvantitativno) proslosti. Jung je, pak, mogao da spozna pojavu
kolektivnog nesvesnog sigurno zahvaljujuci i licnoj stamparijskoj okolini, cija je
posledica, izmedju ostalog bila i njegova mentalna povezanost sa Tibetom, sa
budistickim monasima (postoji tvrdnja da je Jung sa njima "komunicirao",
valjda iz Svajcarske).
Kada je rec o Hristu ("ultimativnom produzetku coveka"-Makluan) i medijskoj
okolini apostola, dobar ukazujuci primer je epilepsija apostola
Pavla, posledica visestrukog prenaglasavanja hladnijeg ekskluzivnog medija i
prebacivanja ozlede cula vida do intenziteta ozlede mozga. I epilepsija
sadasnjosti je posledica nulte stamparije nesvesno medijskog "zatezanja"
(kao, recimo i cesto zensko padanje u nesvest ili i skoro tipicno zenskistigmatizam).
Jungie
O medijima i nelagodi u kulturi
U vreme nastajanja Stamparijske teorije i pri medijskoj analizi kulturnih
karakteristika pokusavao sam da je logicki sto vise opravdavam-sluzio sam se
izvesnom logikom. Pri kraju svih tekstova hteo sam i samu tu "logistiku" kojom
sam se sluzio da odredim i na neki nacin definisem i tako sam napravio
"najkraci filozofski sistem" pod nazivom "Apsolutna logika". "Apsolutna logika:
Apsolutna logika je odnos u kome iz uzroka posledica proistice
stoprocentno."
Cilj je, dakle, da se izbegne i najmanji "prazan hod", kakav je, recimo, kod
tockova automobila.
U tekstu "Kosmicki covek" rekao sam da svakoj pojavi kojom se bavila
civilizacija pisma mogu da nadjem..."tacnije i logicnije medijsko objasnjenje i
sustinu". Sigurno je 99 odsto mislilaca svih oblasti, u civilizaciji pisma
previdjalo medij kao uzrok pojava. Zato sam naveo da nam civilizacija "visi o
vazduhu", jer je jedino medij "Zemljina teza" kulture. Makluan, koga ponovo
iscitavam, najblizi je apsolutnoj logici. To je veoma jasno u dva izvanredna
poglavlja "Razumevanja medija"- Odeci i Stanovanju, cemu cu da poklonim
poseban mejl. Mediocentrizam, koji opravdano moze da bude nazvan i
"logo(s)centrizam", isti je kao i heliocentrizam- oko medija okrecu se covek,
priroda, drustvo i kultura!
Mozda da pokusam da demonstriram apsolutnu logiku na "nelagodi u kulturi".
U najkracem: da li je "nelagoda u kulturi" moguca u civilizaciji pisma i da li je
moguca uopste? Navodim u civilizaciji pisma, jer je tada kao dijagnoza
i nastala. Da bi se nelagoda od potiskivanja seksualne zelje javila, seksualna
zelja prvo mora da postoji, nagoni moraju da budu probudjeni. Da li je
nagonska strana kod coveka mogla da bude probudjena i naglasena u
civilizaciji pisma, odnosno u tipografskoj kulturi i da se usled toga javi
seksualna frustracija, zbog njenog potiskivanja koje namecu konformisticke
drustvene i kulturne norme? Nije mogla, zato nije moglo da bude i "nelagode
u kulturi". Zasto nije mogla? Zato sto je delovao ekskluzivni medij! Pismo u
hirografskoj i posebno stamparija u tipografskoj kulturi umesto sinestetickog
uha dale su pismenim i stamparskim drustvima ekskluzivno oko, kako je
slikovito rekao Makluan-"oko za uho". Covekov senzorijum u tipografskoj
kulturi nije bio pokrenut u celini, vec je odelito bilo (pre)naglaseno culo vida,
hladno neutralno oko, sto je za posledicu imalo individualizam i drustveno

26

distanciranje ljudi. Dobri kulturni primeri za to su: "English people rarely shake
hands", individualizovani dvoboj koji podrazumeva distancu ucesnika, na kraju
i Onjeginova ljubavna pisma, kao i udaljene dame u balskim haljinama, kojima
se pruza naklon i ljubi ruka. Izdvojivsi culo vida iz sinestezije sa ostalim culima
ekskluzivni stampani medij nije mogao da probudi nagonsku, culnu stranu
coveka niti da pojaca njegov seksualni nagon, vec suprotno! Zato nije moglo
da bude "nelagode" u tipografskoj kulturi. Na prvi pogled, sinesteticki medij,
izazivajuci sinergiju cula kao da budi i pojacava seksualnu zelju i nagon kod
coveka. Spustimo li neotribalnog, sinestetickog coveka, medijima nadrazenog
celokupnog senzorijuma u tipografsku kulturu, da li ce on da oseti
"nelagodu"? Nece. Zato sto njegov senzorijum trpi i regeneraciju (stimulaciju) i
degeneraciju (ozledu), a najverovatnije ne i podjednako, vec vise
degeneraciju! Hladni sinesteticki medij kod coveka vise budi kontemplativnost,
nego seksualni nagon! Nelagode, opet, nema! A moze da je ne bude i iz
drugog pravca-cula i seksualni nagon neotribalnom coveku i jesu pojacani, ali
on ne trpi u kulturi nelagodu, jednostavno sto seksualnost i ne pokusava da
potisne, vec je odgovarajuce ispoljava i zadovoljava! Nelagode, opet-nema,
odnosno ne bi je bilo, jer aktuelna neotribalna situacija "singl" omladine i
adolescenata pokazuje da je degenerativno dejstvo sinestetickog medija
izgleda zaista snaznije od regenerativnog! Dakle, nelagode ne samo da nema
u tipografskoj i neotribalnoj kulturi, vec je i uopste nema-seksualno
frustrirajuca nelagoda u kulturi je nemoguca! Ovo je resenje i za jos jedan
moguci "izlaz" za nelagodu u tipografskoj kulturi-naime u fazi kada zbog
prenaglasavanja stamparskog medija ozleda cula vida postaje ozleda i
mozga, kada se vruci, ekskluzivni medij prebacuje, pretvara u hladni
sinesteticki. Recimo da je zaista i rec o prve dve decenije 20-og veka, kada je
"nelagoda u kulturi" i nastala. Adekvatni stepenu pretvaranja su i regeneracija
i degeneracija (kao i mogucnost da se nelagoda izbegne tako sto bi se
pojacani seksualni nagon praznio slobodno, bez ustrucavanja i osecanja
nelagode!:))! I u fazi pretvaranja tipografski covek pokazuje slican profil kao
neotribalni covek, u srazmeri sa stepenom dosegnute (zapocete) sinestezij
e, tako da resenje za neotribalnog coveka vazi i za prenaglasenog
tipografskog-a to znaci da nelagode nema!
Ne postoji, dakle, "nelagoda u kulturi", vec samo pokazatelj da je Inis bio u
pravu kada je rekao da je "doba pisanja bilo egoisticno doba".
A ja predstavniku tog doba ne bih uzvratio: "Drski Jevrejinu!", na njegovo:
"Drski Srbi!" pri izbijanju Prvog svetskog rata.
Leonid Zuvic
Nagon ka komunikaciji-zudnja za medijem
Usudio bih se da covekovu “potrebu” za komuniciranjem podvedem pod
nagon za komunikacijom, odnosno pod zudnjom za medijem.
Dalje, smestio bih taj nagon u one fundamentalne ljudske nagone, kao sto su
seksualni nagon, nagon za moci i religiozni nagon.
Jos dalje, nagon za komunikacijom i zudnju za medijem pretpostavio bih
ostalim osnovnim ljudskim nagonima. Sta vise, u seksualnom nagonu, volji za moc i
religioznom dozivljaju video bih samo manifestacije (samo informativnu stranu)
nagona za komunikacijom (medija)-samo i sam sublimirani nagon za komunikacijom.

27

Rec je, dakle, o svojevrsnim deduktivnim, izvedenim nagonima iz nagona za
komunikaciju. Ili o induktivnim nagonima, preko kojih se i stize do nagona za
komunikacijom i koji je njima nadredjen, opsti. Sve psihicke procese, pojave i
komplekse koji se pripisuju uskracenju ili zadovoljavanju ovih informativnih nagona
u nadistanci pripisao bih uskracenom ili zadovoljenom nagonu za komunikacijom.
Dalje, i arhetipe, to kolektivno nesvesne korene (Jung) nase psihe pripisao bih
manifestacijama nagona za komunikacijom i zudnji za medijem. Komunikacija i
medij jedini su izvorni arhetipovi ljudske psihe iz kojih poticu i svi ostali arhetipovi,
kao i svi ostali nagoni. Medij je arhetip. Kolektivno nesvesno, shvaceno kao psihicki
aspekat strukture mozga (Jung) nije nista drugo do komunikacijski i medijski arhetip.
Jer ljudska struktura mozga i njen psihicki aspekt i nije nista drugo nego prica
o mogucnostima homo sapiensa da na razlicite nacine, verbalno i neverbalno,
neposredno i posredno, komunicira svoje misli, ideje i predstave. Struktura mozga
tako u sebi sublimira svekoliki tehnicko-tehnoloski napredak, a pogotovo izumljivanje
i koriscenje razlitih medija-onih za komunikaciju i onih kako ih je i Mekluan shvatao.
Nije zato ni cudo sto se u posebnim stanjima svesti, recimo u snovima, ili u
vizijama i halucinacijama, upravo i zacinju, odnosno preslikavaju se i tehnickotehnoloska dostignuca civilizacije, ili vanzemaljskih civilizacija, kao sto je slucaj sa
snovima o NLO koje je opisao Jung. Struktura mozga krije tajnu proslih, sadasnjih i
buducih medija, oni su u strukturi mozga vec prisutni, a na coveku i njegovoj nauci i
kulturi je kada ce svaki novi oblik prepoznati, osvestiti i poceti da primenjuju u
svakodnevnici. U osnovi, svi nasi snovi su projekcije ili korekcije nesvesnog u
pogledu potisnutih nagona (najcesece se navodi seksualni), ali u nadistanci uvek se
javljaju, u simbolickom obliku, da upozore na potiskivanje nagona za komunikacijom
i zudnje za medijem, iz koga su i svi ostali nagoni izvedeni i kome su potcinjeni. Tako
je i sa arhetipovima. Na primer arhetip mandale, koji personifikuje ljudsku nesvesnu
teznju za redom, celovitoscu i savrsenstvom, sam nije drugo do personifikacija medija
i komunikacije, samo informativna ili slikovita manifestacija medijskog praarhetipa.
Vidjenje i snivanje NLO, prema Jungu, upravo i jeste psihicka projekcija ljudske
nesvesne teznje za celovitoscu, jeste jedna mandala. Medjutim, kako je mandala, kao i
drugi arhetipovi (bozanskog sina, na primer), samo slikoviti opis medijskog
praarhetipa (jer “u pocetku bese rec”-to jest medij, komunikacija), tako su i snovi
NLO, u nadistanci, samo projekcije covekove nesvesne zudnje za medijem, za
komuniciranjem, nagona za komunikacijom koji je na nekoj ravni, individualnoj ili
kulturnoj, ostao uskracen, nezadovoljen, pa samim tim i potisnut.
Arhetip bozanskog sina, sa stanovista mediocentricne psihologije, mogao bi da
se tumaci upravo na nacin da je sam covek, njegova kultura i civilizacija, proizvod,
“sin” medijskog praarhetipa, bozanstva (biblijska rec), odnosno da je medij i
komunikacija ona sila koja od arhajskih vremena oblikuje coveka i njegov pogled na
svet, te se kao takva i javlja kao njegov najosnovniji nagon, kao objekat njegove
najvece zudnje, kao njegov izvor i ishodiste. Da nije tako, da medij nije praarhetip, ne
bi se toliko verovalo u isceliteljsku moc reci i komunikacije (na primer, molitva ili
cuveni dodir plemenskih i engleskih kraljeva-Frojd), ili se pisanju i mediju stampe i
papira ne bi pripisivala svetost u praktikovanju i upotrebi. Zar i Biblija nije “Sveto
pismo” ili “sveta knjiga”?
Frojdova psihologija smatrace da je potreba za ljudskom komunikacijom samo
posrednik u ostavarivanju glavnog cilja-zadovoljenja seksualnog nagona. Medjutim,
stvari stoje upravo obrnuto. Kako Jung pokazuje, na primer kod zena, pa navodi da je
njima mnogo potrebnija intimna psihicka veza, nego puko zadovoljenje seksualnog
nagona (“kada je ima seksualno(zenu), ima je najmanje”-Jung), ono za cime polovi u

28

stvari tragaju fundamentalno je ta psihicka intimna veza olicena u razgovoru,
dodirivanju (ili pisanju ljubavnih pisama), to jest zadovoljenje nagona za
komunikacijom i zudnje za medijem. Seksualni nagon, kao potcinjeni, vec je sadrzan
u realizaciji ili uskracenju nagona za komunikacijom ili medijem. Individue koje
poseduju intuiciju o tome da ljudska komunikacija u sebi sadrzi i posredno ostvarenje
seksualnog nagona, zato ce teze stupati u komunikaciju sa drugim ljudima (jer se
plase da sam cin komunikacije podrazumeva i realizaciju seksualnog nagona!), ili ce,
pak, mozda i lakse, cak i napadno stupati u komunikacijske veze (naravno, ukoliko
svesno zele, jer poseduju tu vrstu znanja, da preko nagona za komunikacijom
posredno zadovolje i seksualni nagon). Zene su po ovom pitanju mnogo osetljivije od
muskaraca, jer poseduju i vecu intuitivnu svest o tome da je seksualni nagon sadrzan
u nagonu za komunikacij (same za sebe kazu da se zaljubljuju u muski govor,
odnosno u muskarca dok govori!). One su, dakle, sklone, da u svakom
komunikacijskom aktu prepoznaju skriveni seksualni cin, te otuda u njima konflikt
oko ulazenja ili neulazanja u komunikaciju sa osobama suprotnog pola, ali i istog!
No, one su osetljivije i vezi sa realizacijom ili uskracenjem arhetipa, o cemu
takodje imaju nesvesno znanje, vece od muskaraca-to da je medij nadredjeni arhetip
iz koga proisticu ostali arhetipi. I otuda je razumljivo sto zene, kako je utvrdio Jung,
vise teze za tim intimnim psihickim vezama, olicenim u medijima i komunikaciji, jer
prakticnom realizacijom medijskog i komunikacijskog praarhetipa realizuju i svoje
nesvesne projekcije u pogledu i drugih arhetipova, koji su samo opis karakteristika
osnovnog medijskog!
Veliki broj usamljenih (singl) devojaka u savremenim kulturama, ukazuje na
njihovo intuitivno saznavanje gore opisanih procesa, kao i na prvu fazu duhovnog
razvoja u pogledu tog znanja-usamljenost, izbegavanje neposrednog komuniciranja sa
osobama suprotnog pola, sto je posledice unutrasnjeg konflikta da se time zadovoljava
i seksualni nagon! Drugim recima, dok muskarci pokusavaju da logicki i apstraktno
dostignu i obrazloze mediocentricnu teoriju komunikacije, pa i mediocentricnu
psihologiju, posve u skladu sa svojom logickom prirodom (Jung), zene
mediocentrizam ne samo dozivljavaju nego ga i zive i prozivljavaju realno,
empirijski, u skladu sa njima inherentnim Erosom (Jung)
Leonid Zuvic, 21.10.2009. godi
Senka medija
U pravu je Jung kada kaze da je Zapadna civilizacija, da parafraziram, lisena
poznavanja nesvesnog, zbog prevelikog poverenja koje je gajila prema racionalizmu,
odnosno prirodnim naukama i duhovnom pokretu koji je coveka smestio u centar
vaseljene. I po Jungu, koliko vidim, Zapad je, jos u vreme njegovog zivota, bio
neurotican, disocijativan, zbog toga sto je, kako sam razumeo, potisnuo i samo
nesvesno!
No, ako ukljucimo Mekluana i mediocentricno stanoviste, nama je jasno da je
izvor i tog racionalizma i poverenja u prirodne nauke i coveka, samo izraz dejstva
Gutenbergove stamparije, odnosno vruceg momenta medija. Hot medij je izazvao
epohu razuma i svesti, prosirio je svest u psihickoj strukturi coveka, a sam
neosvescen-sa neosvescenim njegovim dejstvom i prirodom, paradoksalno bivao je
potisnut, zauzimajuci i zauzvrat oblikujuci, intelektualizujuci i samo covekovo
nesvesno, njegove sadrzaje i kompenzirajuce (Jung) dejstvo na svesno! Uprkos
sopstvenoj neosvecenosti od strane coveka, njegove nauke i kulture, medij se nije dao
i kao “revenge” i shodno njegovoj sveoblikujucoj prirodi spustio se na tlo covekovog

29

nesvesnog, racionalizujuci i nasu senku (nesvesno-Jung), cineci je zaista
dopunjujucom u odnosu na svesno! To je priroda nesvesnog oblikovanog vrucim
momentom medija! Intelektualizovana i racionalizovana, samim tim sa jakim,
kompenzirajucim uplivom na covekov svestan zivot! Jer samo otuda, sto se vruc
medij spustio u nesvesno u racionalizovao ga, psihoanaliza je u nesvesnom coveka
tipografske kulture otkrila sile u oblliku razlicitih kompleksa, koji sami po sebi
poseduju racionalnost i psiholosku logiku, te isto tako uspostavljaju veoma racionalnu
i logicku vezu sa covekovim svesnim zivotom! Medij je jedna kultura izbacila kroz
vrata, odnosno nije ga ni videla, da bi se medij pojavio na prozoru! Nesvesno, ta
senka coveka, jeste nas neosvesceni medij komunikacije, sama priroda medija i
komunikacije!
Spas savremene kulture od globalne neuroze i psihoze, zato jeste u
osvescivanju medija, u spoznavanju njegove prirode i dejstva. Tim cinom medij se
vadi iz nesvesnog cime njime oblikujuci nesvesni kompleksi bivaju istopljeni, a covek
i njegova kultura se tako lisavaju straha od nesvesnog i onog materijala koji tamo
mogu da nadju (Jung). Drugim recima, ako hocemo da iscelimo neurozu poteklu iz
Edipovog ili Elektrinog kompleksa, moramo da osvestimo silu koja je u nesvesnom i
oblikovala te komplekse i onda ce, posredno i sami ti kompleksi i njihovo dejstvo
splasnuti! Oblikovanje nesvesnih kompleksa sa tako zastrasujucim sadrzajem bio je
samo vapaj medija usmeren ka coveku, da ga covek spozna i osvesti!
Covekova psihicka struktura je promenljiva varijabla koja zavisi od aktulenog
medija komunikacije i njegove prirode. Potisnuti i nespoznati hot medij, odnosno vruc
moment medija, u skladu sa svojom racionalnom i razumskom prirodom oblikovao je
i ljudsku psihicku senku, to nesvesno. No, sta se desava kada jedna kultura potisne
cool medij, odnosno hladni moment medija? Da li ce se cool ljudska senka, slicno kao
i hot, opet spustiti u prostore nesvesnog, ili ce, pak, okupirati i uplivavati u svesno?!!!
Priroda cool medija nije ista kao priroda hot medija. Ona je iracionalna, sama
metafizicka, kolektivisuca i univerzalna. Ode li potisnuti i sam iracionalni medij u
nase i kulturno nesvesno, kakve ce komplekse on takav da oblikuje u covekovom
nesvesnom? To vise ne mogu biti istovetni kompleksi koje je izazvao i oblikovao hot
medij. Drugim recima, ako je kultura potisnula i dejstvo i prirodu televizije, cool
medija, i ako se njena priroda prihvatila oblikovanja nesvesnog, slicno kao i
tipografija, necemo li se zacuditi ako u covekovom nesvenom naidjemo na sumu
kompleksa prema kojima ce Edipov ili Elektrin kompleks biti samo decja igra?!!!
Recnik i pojmovi psihoanalize tada gube svoju snagu i opravdanost. Vise se ne bi
radilo o neurozi ili psihozi, vec o njihovim nad oblicima, koji zahtevaju novo
imenovanje, jer bi nastali kao rezultat i novih psihickih i psiholoskih relacija! Izvrsi li
neosvesceni i nespoznati cool medij invaziju i upliv u svesno, dolazi do
iracionalizacije razuma, racionalnosti, prakticno dolazi do iskrivljivanja svesti i njenih
manifestacija, logickog misljenja, na primer! Zapadna i uopste savremena kultura
moze se nadati takvom udesu. Pa iako je i Frojd o medijima govorio kao o
“protezama” i “pomocnim organima” coveka, sam Mekluan nije priznat isto kao i
Frojd, mada postoji poredjenje sa ocem psihoanalize. Odnosno, Mekluanovo i
narocito prethodno Inisovo ucenje o medijima. Ozbiljnost njihovih uvida nije uzeta za
ozbiljno koliko je trebalo. Uzeto je, ali i to nedovoljno, samo u sferama koje je
tipografska svest i nauka mogla da “svari”, kao sto su Mekluanova zapazanja u
pogledu dejstva medija na linearnost ili na umetnost. Ono sto se dalo naslutiti iz
ucenja jedina dva mediocentrista 20. veka, bilo je dejstvo medija na ljudsku psihu. Taj
horizont nije ni dotaknut, a kamoli prosiren. Zato nam se i cool medij, slicno kao i hot
tipografija, obreo u nesvesnom, ali i u svesnom, a zato covecanstvo pravi jos jedan

30

nemocan korak, ne spoznavajuci prirodu i dejstvo i Interneta, tog ekskluzivnoinkluzivnog medija, ponavljajuci gresku iz proslosti, potiskujuci i najnoviji medij u
dubine ljudske psihe, da tamo oblikuje nove superekskluzivno-superinkluzivne
komplekse, kao taj vapaj za spoznavanjem njegove prave prirode! Jer, nisu dovoljni
pokusaji osvescivanja kulturnih, ekonomskih i socijalnih implikacija Interneta, niti
bilo kog drugog medija. To je prostor povrsi njihove prirode, povrsnih manifestacija
njihove prirode (a isto tako tesko uhvatljivih, dakle prilicno voluntaristicki
objasnjenih), a da njihova prava priroda i dejstvo nisu ni dotaknuti! Zato mediji, svaki
sa svojom prirodom, odlaze u nase nesvesno, po ko zna koji put u istoriji postaju nasa
senka, jer nije dovoljno zahvaceno u otkrivanje njihove objektivne prirode i dejstva!
Otkrivanje uticaja medija na ljudsku psihu namece se kao imperativ savremenosti.
Samo osvescivanjem nase senke medija, koja je i nase nesvesno, terapeutski cemo
likvidirati i sve one komplekse u nesvesnom, koje je oblikovao ili hot, ili cool ili
super hot-cool medij komunikacije. Ako se covecanstvo usmeri tim putem, moglo bi
da dodje do razvitka superracionalne licnosti i kulture, u kojoj bi stradao i svaki mit.
Ako postoji i covek bez nesvesnog (Jung), a to je onaj koji je na pravom zivotnom
putu, onda moze postojati i kultura bez naslaga nesvesnog, bez psihickih kompleksa i
arhetipova, koje ce istopiti i u novi kvalitet pretopiti osvescivanje nase senke medija.
Leonid Zuvic, 19.10.2009. godin
Totem, mediji i komunikacija
Frojd u svom poznatom delu “Totem i tabu” navodi da je izvor totema u
plemenskom drustvu, sa psihoanalitickog stanovista, u stvari zamena za oca, kao sto
je u kasnijem razvoju to pradavno “ubistvo oca” postalo temeljem patrijarharlnosti i
monoteistickih religija. I za totem i predmete tabua Frojd ustvrdio da ih krasi izrazita
ambivalencija osecanja plemenaca prema njima, usporedivsi tu ambivalenciju sa
njemu i u njegovo vreme poznatim simptomima neuroticara. Divljak je izrazito
ambivalentan u osecanjima, zakljucak je Frojda, isto kao kao sto je u osecanjima
ambivalentan njegov neuroticar u epohi prenaglasavanja Gutenbergove stamparije
naustrb govora, i u epohi medija koji su i sami proizasli iz tog prenaglasavanja:
fotografija, film, radio.
Prvo, postavlja se pitanja izvora same ambivalencije. Odista, sta je uzrok
ambivalenciji oralnog divljaka (pod hipotezom da takav, bez ikakvog upliva bilo koje
vrste grafizama, simbolotvorstva-dakle pisma, divljak uopste i postoji; pre ce biti da je
rec o ideal tipu, hipotetickom modelu cisto oralne kulture, koji u zbilji nikada nije ni
postojao). Frojd na to pitanje nije dao odgovor. No, osvrnimo se na moje ranije
tekstove. Tamo je detektovano (pre citanja Frojda), da ambivalentnost kao svoju
prirodu nosi sam medij komunikacije, a koja se pokazuje u smenjivanju hot i cool
faze (a sto ima i precizne fizioloske i biohemijske posledice). Dakle, medij je uzrok
psihicke ambivalencije, jer je i sam ambivalentan. No, zamena, projiciranje straha od
oca i premestanje tog straha u spoljni svet, konkretno na zivotinje, sto je Frojd uocio
kod dece u njegovoj tipografskoj eri tesko moze da bude primenjivo na psihologiju
kulture u kojoj, bar i hipoteticki, postoji samo govor. Psiha i psiholoski procesi
tipografskog coveka ne mogu biti isti i kod oralnog tribalca. Zasto? Zato sto psihu i
psihicke procese uoblicava medij komunikacije. Usmene kulture nemaju stampariju,
kao u Frojdove vreme, sto znaci da da njihovi psiholoski procesi ne mogu biti isti.
Stoga Frojdova teza o infantilnom povratku totemizma otpada. Plemenac, oblikovan
samo govorom, nije bio u stanju da izvede psihicki proces projiciranja, zamene oca za
zivotinje, kako to cini dete oblikovano tipografijom. Medjutim, to je hipoteticki nivo.

31

Ciste oralne kulture ne postoje. Neki oblik grafizma ili pismenosti svaka od njih
poseduje. U srazmeri sa dostignutim nivoom simbolnog sistema komunikacija (ma
kakvi oni bili-recimo dimni signali ili bubnjevi tam-tam, sto su kodirani sistemi
komunikacije), plemenac se priblizio i psihickim procesima koje oblikuje hirografija
ili tipografija. Medjutim, i na tom stadijumu on nije sposoban za istovetne psihicke
procese kao tipografski covek. I na realnom modelu Frojdova teza otpada…
Proces potiskivanja istovetan je sa procesom realizovane (nad)identifikacije i
identiteta. Ne samo da u potisnutom lezi nasa nesvesna identifikacija i identitet, vec se
cinom potiskivanja (slicno kao u fizici: potiskujemo telo u vodu, da bi kolicina
istisnuta vode bila srazmerna tezini tela! Heureka!), u svest istiskuje, ili se u svest i
utiskuje potisnuti sadrzaj! Kako na nivou pojedinaca, tako i na nivou kultura! Identitet
i identifikacija sa potisnutim veca je kada je objekt potisnut, nego kada je osvescen!
Slicno je i sa medijima komunikacije cijeg dejstva nismo svesni zbog procesa
“protektivne inhibicije”, kako je to objasnio Mekluan u predgovoru Inisu. To ne znaci
nista drugo do da medije i njihovo dejstvo na nas ne samo previdjamo, nego i
potiskujemo, bilo kao pojedinci, naucna zajednica ili citava kultura. Totem je potisnut
medij u nama. Ne priznajuci i potiskujuci medij mi smo im dodeli status totema i
bogova, potpuno se, protivno nasim svesnim naucnim i kulturnim stremljenjima,
identifikujuci sa nasim totemima, stapajuci se sa njima, potpuno preuzimajuci njihov
identitet, svojstva njihove prirode. A ta priroda medija je ambivalentna sa hladnim i
vrucim momentima u smenjivanju. To je onaj proces koji sam nazvao “hladnija
specijalizacija”, kada objektivna priroda medija komunikacija, naucno neosvescena,
krci svoj put kroz ljudski organizam i kulturu bez ikakve ljudske kontrole, sirovo i
stihijski. Rec je o opisanom medijskom sindromu (vidi moj rad iz 2003. godine
“Produzetak coveka”). U neotribalizmu, slicno kao u pravom tribalizmu, zahvacenost
neurozom je globalna. Zbog potiskivanja medija komunikacije, covek 21. veka je
prepusten na milost i nemilost njihovoj sirovoj prirodi. Otuda je i neurotican i
histerican i psihotican, a takvo mu je i drustvo i priroda i kultura i politika, kao i
nauka.
Leonid Zuvic, 13.10.2009.
Andric o hladnom i vrucem momentu medija
Mekluan, kao dobar poznavalac literature, zakljucio je da su umetnici, zbog
prirode stvaralastva, u stvari prvi istrazivaci prirode i uticaja medija na ljudsku psihu i
drustvo i da su nam ta saznanja ostavili nu svojim delima.
Jedno sjajno svedocanstvo i istrazivanje ljudske psihe ostavio nam je
nobelovac Ivo Andric na onom mestu gde opisuje karakter i psihu bosanskog coveka.
Andric je zakljucio da se najuzvisenija osecanja Bosanca isprepletena sa mrznjom.
Medjutim, on ne navodi eksplicitno da su za takvu dualnu prirodu odgovorne razlicite
religije na tom prostoru, vec karakter ljudi iz Bosne vezuje za njihove planine. Slicno
Jovanu Cvijicu, koji je otkrio da geografija u mnogome odredjuje psihu ljudi. Slicno
je utvrdio i Monteskije u delu “O duhu zakona”, gde je tip politickog sistema izvodio
iz klime i geografije odredjenog podneblja. Nema sumnje da je rec o mediocentricnim
uvidima. Medjutim, samo o onim koji kao oblikujuci faktor psihe i drustva prepoznaju
ono sto sam nazvao “prirodna stamparija” ili prirodni medij. Do Inisa i Makluana
(osim izuzetaka), dejstvo ljudske stamparije ili medija se uglavnom previdjalo, iako je
rec o primarnom faktoru, dok je prirodna stamparija sekundarni faktor u oblikovanju
ljudske psihe, drustva i kulture.

32

Jedan medijsko-psiholoski tip “prikljucen” je spontano na medijski “klikklak”, faze “ukljuceno-iskljuceno”, on je u potpunosti predat naizmenicnom dejstvu
vruceg i hladnog medija koji se nalazi u svakom mediju. Drugi medijsko-psiholoski
tip hoce da medij nadvlada, da se bori protiv medijske ozlede organizma i on se ne
prepusta u potpunosti momentima medija. Prvi tip karakteristican je za Slovene, s
obzirom na medijsko nesvesno dejstvo staroslovenske univerzalne, racionalnoiracionalne stamparije. Drugi, prenaglaseni medijski tip karakteristican je za Zapadnu
civilizaciju.
Karakteristike psihe ljudi spontano prikljucenih na momente medija Andric je
opisao kroz pismo doktora Maksa. U tom opisu jasno vidimo psihicke karakteristike
proizasle iz dejstva vruceg momenta medija (one uzvisene) i iz hladnog momenta
medija (mrznja). Andric to preplitanje priroda naziva bolescu, uporedjujuci mrznju sa
leprom. Medjutim, ta “bolest” nije nista drugo do objektivan prirodan proces
interakcije medija i ljudskog organizma, koji oblikuje i ljudsku psihu. Ta “lepra”
covecantva i ljudskog roda je objektivan prirodan proces, a ne bolest koja bi trebalo
da se leci. Ta “bolest” je neizleciva, protiv nje ne mozemo da se borimo, osim
naucnim ispitivanjem odnosa izmedju medija i coveka. I Frojd je, opisujuci psihu
Dostojevskog, u stvari samo opisivao kakvo je dejstvo hladnog momenta medija na
ljudsku psihu.
11.8.2009. godine
Frojd po mediocentrizmu
No, sta je uzrok idu, egu i superegu? Psihicka struktura licnosti (ako je uopste
ovakva) moze da odslikava samo “vruci” i “hladni” moment medija. Potonji moment
medij covek popunjava svim svojim bicem, ili medjuigrom svih cula, kako bi rekao
Mekluan. Prvi moment je “viskoko definisan” (“high defintion”) i covek manje
angazuje svoje potencijale u njegovom pounjavanju. Medjutim, tu nastupa i
ambivelentnost. Naime, hladni moment medija, zacudo, upravo vezivanjem za sebe
iracionalnog dela kod coveka, nasuprot vezivanju oslobadja racionalnost. Vruci
moment medija, opet, vezujuci za sebe racionalnost, oslobadja iracionalno kod
coveka. Na primer, kod citanja knjige, koja je prevashodno vruc medij, nama ce cesto
“misli odlutati”, odnosno imacemo problema da odrzimo paznju i koncentraciju, sto
znaci da dok smo mi usmereni, odnosno dok vruci medij kod nas za sebe vezuje nas
racionalni deo (ili ego), na drugoj strani oslobadja se id, nesvesno kod coveka, koji
pocinje da isparava kao iz epruvete, cak i nesputan u svojoj slobodnoj igri. Otuda
ludilo koje prati tipografsku kulturu. Dobro poznate neuroze i psihoticna stanja onih
vezanih za knjigu i pisanje. Otuda i u visokocivilizovanim tipografskim i mehanickim
kulturama i podosta samoubistva (Svajcarska). Zar nije cudno da u zemlji koja je dala
i prvu stampanu knjigu u 9. veku, Japanu, postoji samoubistvo kao tradicija? Da li je
neko cuo za primer samoubistva u hladnim, plemenskim kulturama? Isto tako, kod
gledanja televizije, koja je prevashodno hladni medij, cesto nam se desava da
uhvatimo sebe kako sasvim racionalno razmisljamo o nekim problemima, ili o onome
sto smo planirali da radimo. Nama je tad id zadovoljen, nagonski i culni deo licnosti
nasao je svoje zadovoljenje u vezanosti za medij koju mu njegova priroda namece,
dok se ovamo oslobadja ego, odnosno racio, povecava paznja i koncentracija. Slicno
je i sa hladnim govorom. Vruci i hladni moment medija se nazmenicno smenjuju u
dejstvu na coveka i njegovu psihu, hladeci ili je zagrevajuci, uvek noseci u sebi
ambilentnost dejstva. Naravno, vruc moment, potencirajuci ego, jace i razvija ego
nego hladni moment. Kao sto i hladni moment, potencirajuci id, id jace i razvija. Kao
sto ostaje i ambivalentnost i jednog i drugog momenta. Medij je i praslika, arhetip.

33

Hladni moment medija udaljuje od nas prasliku, dok nam je vruci medij priblizava.
Tokom hladnog momenta covek pocinje da angazuje sve svoje potencijale ne bi li
dosegao udaljenu prasliku. Otuda se javlja, angazuje i nagonski deo licnosti, jer covek
zahvata duboko od svog bica da bi bio zajedno sa praslikom. Nagon je metafora za
ceznju za “biti sa praslikom”, biti u komunikaciji sa arhetipom, dosegnuti ga.
Seksualnost iza sebe krije ceznju i patnju, zamenu, odnosno teznju ka praslici, ka
arhetipu (veza izmedju seksualnosti komunikacije je ocigledna-kao sto je zakljucak
psihologije da svadje i spoljne netrpeljivosti izmedju osoba u stvari prikrivaju
nezadovoljenu seksualnu zelju, odnosno id. Medjutim i to je samo spolja seksualnost i
id. Ono sto za cime covek sustinski tezi jeste pronaci zadovoljenje u arhetipu, u
praslici, odnosno biti jedno sa medijem komunikacije i njegovom prirodom). Upucena
na detinjstvo, psihoanaliza u stvari istrazuje arhetip, kolektivno nesvesno, traume u
istoriji roda ili naroda. Neuroze i psihoze jesu posledica nedosegnutosti arhetipa, ali
su istovremeno posledica i njegove dosegnutosti! Cak su i vise posledica ovog
drugog! Kakav moze da bude covek koji je zadovoljen u svojoj zedji za arhetipom,
ako ne samodovoljan i izgubljen u odnosu na realnost, odnosno, drugim recima,
neurotican ili psihotican?! Biti sa arhetipom verovatno coveka vodi u veci delirijum i
ushicenje, u svojevrsno stanje hipnoze ili stondiranosti, nego ne biti sa arhetipom.
Frojd je informacija, vruc medij, vruci moment medija, a Jung je sam medij, njegova
priroda, arhetip. Frojdova teorija zasluzuje i ovakvu “deseksualizaciju”, upravo
prevodjenjem ida u racionalnu zudnju za arhetipom. Racionalizacija ida kao rezultat
moze da da samo zudnju, glad za arhetipom, odnosno za medijem komunikacije.
Zudnja za medijem, za praslikom, snaznija je nego covekova zudnja za moci, njegova
“volja za moc”. Citava psihopatologija licnosti javlja se kao rezultat nezadovoljene
zudnje za praslikom, kao posledica nedovoljnog osecaja sjedinjenosti sa medijem, kao
posledica nepopunjavanja medija. Kulture su nelagodne, isto kao i pojedinci u kulturi,
kada im nedostaje adekvatno medijsko zadovoljenje, kada im se praslika udaljava.
No, zbog ambivalentnosti dejstva medija, tesko bi bilo psihoterapeutu jasno ukazati
koje medije pacijetnu da preporuci, a koje da mu preporuci da izbegava, odnosno da
ih manje upotrebljava.
5.7.2009. godine
Mediji komunikacije i ljudski organizam
Mi govorimo o “hot” i “cool” mediju, odnosno o “vrucem” i “hladnom”
momentu dejstva medija komunikacije. Kako bi to slikovito docarali, u interakciji
medija i ljudskog organizma?
Uzmimo primer plime i oseke. Smatrajamo da je medij komunikacije u odnosu
na ljudski organizam isto ono sto i Mesec za plimu i oseku. Dakle, objektivna sila i
determinisuci fakor. Zamislimo, sada, da pod dejstvom “vruceg” momenta medija
ljudski organizam zahvata “plima”, a pod “hladnim” “oseka”. Ni u jednom ni u
drugom slucaju nemamo “mirnu” i “normalnu obalu”, odnosno normalno
funkcionisanje organizma. Imamo cas “plimu”, cas “oseku”. Sta bi nam obezbedilo
normalnu obalu? Smatram da je to prirodni govor. Jedino prirodni govor moze da drzi
ravnotezu sa upotrebom vestackih medija komunikacije (samo uslovno tako nazvanih,
jer su oni takodje deo prirodnih procesa, kao sto je brzina svetlosti, ili brzina vida),
podjednako da je rec o nivou pojedinaca, ili o globalnom, kulturnom nivou.
Puko prepustanje mediju komunikacije i njegovom digitalnom “klik-klaku”,
“plimi” i “oseci” dovodi organizam u okolinu sirovih i surovih prirodnih procesa, koji
na njega mogu i pogubno da uticu. Bez ravnoteze sa prirodnim govorom, bez

34

interpersonalne verbalne i neverbalne komunikacije, funkcionisanje ljudskog
organizma, kao i njegova psiha, prepusteni su na milost i nemilost objektivnoj prirodi
medija komunikacije, koja od coveka veoma lako pravi “digitalnog lutka”, “klik-klak”
marionetu, pumpu i automat “vruceg” i “hladnog” svog momenta, plime i oseke. To je
ono sto nazivam slabija specijalizacija karakteristika, a tice se i ljudskog organizma i
njegove kulture. Medij tako kreira psihu pojedinaca, ali i citavih kultura, javljajuci se
kao dubinski uzrok individualnih kolektivnih svesnih i nesvesnih psihickih
manifestacija, a sve u koreografiji “plime” i “oseke”. Neka psihologija uzme samo
primer kompulsivne licnosti, i videce da se iza njega krije sirovi medij komunikacije.
Ili autoritarne. Medijsko nesvesno “zatezanje”, odnosno zracenje medijske okoline
pradavne proslosti nekog naroda, jesu njegovi arhetipovi, njegove praslike. Takodje i
moguci uzrok Edipovog ili onoga sto se naziva pred-edipovskim kompleksom.
Trebalo bi da shvatimo da su medij i covek povezani svojevrsnom “pupcanom
vrpcom”. Empirijskom, zasnovanoj na delovanju prirodnih sila. U coveka “utice”
priroda medija komunikacije. Ceo njegov i psihicki i kulturni zivot odredjen je tim
protokom, sto su mediocentristi vec lako pokazali. Kao i funkcionisanje njegovih
organa, biohemijski procesi u organizmu, sam njegov gen je izlozen uplivu prirode
medija komunikacije. Otuda je objektivna priroda medija komunikacije i primarni
faktor u nastanku svih bolesti. Ukoliko covek ne pokaze tracak individualizma i svesti
o medijskom dejstvu, on se dobrovoljno prepusta momentima medija, sto uslovljava
poremecaje, kako fizioloske, tako i psihicke. U nedostaku govora i poznavanja
medija, coveka i njegovu civilizaciju zahvata pogubni medijski sindrom.
4.7.2009. godine

Televizija nikada nije bila, niti che ikada da bude "uccitelj"
ccoveku! Ta ccinjenica proizlazi iz prirode tog medija, iz njegove
hladnoche i dubine, u kojima dominira mrak, ili tamne nijanse
podsvesti, dok su svetli zraci svesti retki i samo sporadiccni!
Televizija, dakle, "blokira" ccoveka i njegovu svest moguchnost pazznje, koncentracije, missljenja, pamchenja intelektualni "aparat" ccoveka je potpuno, ili u najvechem van
upotrebe, u kontaktu s medijem! (Dokaz je vrlo jednostavan - neka
neko pokussa da, posle odgledane emisije, recimo s nekom istorijskom
temom, ponovi ono ssto je ccuo! Ispostaviche se da, zapravo, taj nije
u stanju, ccak i uz velike napore, da zapamti i ponovi gotovo nissta,
ili mozze da se seti samo nepovezanih delova, istrgnutih reccenica
itd.! Neko bi rekao - pa, tako je i posle ccitanja - i tada retko
ssta mozze da se zapamti, na osnovu samo jednog ccitanja i bez
preslissavanja i ponavljanja! Medjutim, dok kod medija sstampe, s
ponovljenim ccitanjem i procesom uccenja, ccovek zaista mozze da
povecha fond zapamchenog i da tako ucci i naucci, kod medija
televizije, isti postupak ponovljenog, recimo, gledanja, dache joss
lossije rezultate, nego ssto su bili posle prvog! Tek tada ccovek
neche biti u stanju da bilo ssta ponovi, ili che to da bude joss
veche buncanje, jer che blokada njegovih intelektualnih potencijala
da bude joss izrazitija! Zassto je to tako? Vrlo jednostavno televizija angazzuje sva ccovekova ccula, ceo ccovekov organizam je
izlozzen, protresen medijem i pritom je, dakle, izazvan nagonski deo
njegove liccnosti, dakle i podsvest, te je usled takvog cculnog
"pregrejavanja" moguchnost svakog razumskog postupka, missljenja ili
ponassanja, u velikoj meri umanjena, jer ccovek dolazi pod udar i
kontrolu tutorskih podsvesnih sila! Medij sstampe je "dostizzan" za
ccoveka i njegovu logiku i intelekt, jer je angazzovano samo jedno
cculo - vida, tako da je ccovek na tom stepenu joss u stanju da

35

"kontrolisse", da se "bori" i "pobedi" takvu cculnu ozledu, a samim
tim i sadrzzaje koji su mu saopssteni takvim medijem! Kod medija
televizije, svaka ccovekova logika biva obesmissljena dubinom i
hladnochom ovog medija, a ozleda svih ccula i nerava je
nenadoknadiva, tako da se ccovek "predaje" cculnom dozzivljaju i
podsvesnom diskursu ponassanja i missljenja - rekli bi da ccovek sve
visse i visse - ludi! CCovek se miri s tim da od njega postoji neki
vechi "duhovnik", koga on ne mozze da "pobedi", da ga "spakuje" u
racionalni i loigiccki diskurs, jer svaki takav napor hladan i dubok
medij u sebe lako prima i unizzava ga! Televizija, tako, postaje
pravi mentalni i psihiccki tutor ccoveka, gospodar, ne samo zato ssto
ccovek toliko sati dnevno provodi uz TV, vech i zato ssto je "iznad"
ccoveka, ssto u sebe upija i obesmissljava sve njegove intelektualne
potencijale, etiku, logiku, zdrav razum! CCovek postaje rob najgore
vrste, dakle ne samo sbog svakodnevne vissesatne fizzicke
izlozzenosti mediju, vech prevashodno kvalitativno, jer se odrekao
sveg svog razuma i njegovih tvorevina, zarad "duhovne bliskosti" s
podsvesnom dubinom i hladnochom tog medija! Recc je, dakle, o
najgoroj vrsti mazohizma!
Sve te, dakle, brojne nauccno - obrazovne TV emisije, jesu
jedan veliki promassaj, bez ikakvog efekta na gledaoce, ili mozzda sa
samo joss gorim efektima po ccovekov intelekt! A onaj ko gura
ccovekovu intimu, dakle onaj gofmanovski bek-stejdzz u televizijske
serije, filmove, ankete itd., umesto da tako osvesschuje ccoveka,
ssto je navodni izgovor i opravdanje za ovakvu delatnost, zapravo
ccoveka joss dublje obesveschuje i stavlja u vlasnisstvo sve tamnijih
sila podsvesti i pravi od njega sve vecheg intelektualnog (manje) i
psihicckog podanika, roba! Takav projekat, jednostavno i nazzalost,
potpuno previdja prirodu medija, ssto je poccetniccki i katastrofalno!
Pricca o ccovekovom ludilu spram medija, licci na onu anegdotu
"Vuci, vuci, pomagajte ljudi!". Dakle, i medij sstampe mozze da
ccoveka donekle odvucce u nekontrolisanu podsvest, ali je to
"ludilo", bilo o kom velikanu epohe sstampe da je recc, mnogo visse
odglumljeno upravo na gofmanovski naccin ( "Vuci, vuci... prvi ili
drugi put!), dok danas, kada televizija u ludilo vucce gotovo svakog
pojedinca, bez obzira na njegovu "veliccinu", svi chute i prave se
normalni, zapravo i ne smaju nissta ni da kazzu jer - vuci su stigli!

Компјутер и колективно несвесно (независно од претходног, али у
вези са )
Када дође у контакт са компјутером, човек се сусреће са колективним
несвесним!
Интернет је, заправо, архетип – истовремено наталожена и сенка, али и
њена светла страна ( која неминовно постоји!)! Дакле, и светла и тамна
«праслика» пројектују се и одбијају од интернета! Даље, нема сумње да
интернет призива и архетип мандале! Тежња за редом и нарочито савршенством
итекако је уочљива под симболом «интернет»!!!
Заправо уопште не би требало да изненади што ће писци за тастатуром
увелико да надмаше писце за писаћим столом!
Папир и штампа човеку нису могли да омогуће такав продор у дубину
сопствене психе, као што то чини, рецимо телевизија, а посебно дигиталне
технологије комуникације – компјутери, интернет, мултимедија!
Када је и сама идеја о постојању кокективног несвесног била
саопштавана, то је и даље било доба јаких утицаја папира и штампе, али већ
«укршетних» с утицајима радија и телевизије ( отуда, рецимо, раније и није

36

могла да буде досегнута!)! Тада је, дакле, та теза била прилично невероватна и
за већину још недокучива!
Међутим, популарност у последње време, само говори у прилог тези да је
услед утицаја телевизије, а потом и компјутера и интернета, психа глобалног
човека више отворена за откривање њених дубина, те је тако савремени човек
више у могућности да појми, искуси и разуме и колективно несвесвно него
раније, а отуда и повећано интересовање за ту теорију!!!
Човек почиње да бива свестан свог колективног психичког наслеђа и то
је, практично, револуционарни преокрет у његовом постојању! Такав развој
догађаја поништио би и тезу да садржаји колкетивног несвесног никада раније
нису били у свести, у ствари да они никада не могу да постану свесни!!!
Шта ће да се догађа у том свесном сусрету човека са његовим
колективним несвесним, већина нас имаће непоновљиву шансу да посматра
«уживо», јер се тај процес убрзано одвија, а биће и све бржи, како нове
дигиталне технологије комуникације буду замењивале «старе» технологије!!!
( «Заробљеници» писма и штампане речи, тешко да могу да схвате овај процес!
Читав њихов свет руши се пред њима!)
Какве ће, само, архетипске персоне да произађу из овог, само наизглед
немогућег, фантастичног споја свести и колективног несвесвног!!! Какву ће,
само индивидуалност да развије човек у доба дигиталних технологија
комуникације!!! Дакле – праву архетипску!!!
Ко ће моћи, тако индивидуализованом човеку, да наметне неки
друштвени оквир или норму, или да над њим испробава политичку моћ? Да ли
ће, уопште, за тим да буде потребе?
Човек такве (супер)свести биће најразвијенија личност у досадашњој
историји! Ко би, сад па, тако развијену личност требало да «опомиње» или да
му «програмира» животни пут?
Ако некога интересује зашто су и држава и политика, али и само
човеково друштво већ анахроне појаве, ево, дакле, одговора!!
Л.З.
23.4.2004. у 21 час
Medijska nevidljivost sebe
Sam Mekluan postavio je niz mediocentricnih, medijskih i komunikacijskih
problema. Jedan od njih je sigurno i cuveno njegovo zapazanje da kad razgovaramo
telefonom, da parafraziram, “nismo u mogucnosti da stvorimo sliku sagovornika, ma
koliko pokusavali i upinjali se da to ucinimo”. Zasto to ne mozemo?
Pitanje i problem nije nimalo jednostavan, i njegovo razresenje moze nas
odvuci na razne puteve. Prvo, ako razgovaramo sa nekim ko nam je blizak, to znaci
isvestan stepen medjuidentifikacije ucesnika komunikacionog cina, pa je pokusaj da
stvorimo sliku sagovornika istovremeno i pokusaj da stvorimo sliku samih sebe, dok
razgovaramo, a to je, ipak, nemoguce. Mi, eventualno, ako o nekome razmisljamo,
mozemo da stvorimo sliku tog nekog drugog, a nikako nismo u stanju da zamislimo i
“vidimo” sebe, te je to tako i tokom telefonskog razgovora, kada je sagovornik delom
reprezent i nas samih, te zato ne mozemo da stvorimo ni njegovu sliku, u onoj meri u
u kojoj smo sagovornik mi. Drugo, mi mozemo da kazemo da nas blokira tehnologija
komunikacije. Vestacki posrednik u komuniciranju sprecava nas da angazujemo um i
da u njemu materijalizujemo sliku drugog. Medjutim, da li je tako u kontaktu i sa
vrucim medijem, posto je telefon hladan medij? Kada pisemo pismo, da li smo tada
37

sposobni da “mislimo u slikama”, dok je blokada takvog misljenja rezervisana samo
za hladan medij? Problem moze da izgleda i neresiv. Izuzmimo sada sadrzaj, odnosno
sagovornika i usmerimo se na sam medij-to je uvek dobar pocetak puta kada se
razmatraju komunikacijski problemi i kada moze da se dodje do izvesnih
zadovoljavajucih zakljucaka, mnogo cvrscih nego kada je u pitanju samo putanja
sadrzaja, informacije, informativnog, sadrzajnog dela komunikacije-to je nesigurno tle
proizvoljnosti i spekulacija, na kome se spoplicu i zaplicu mnoge nauke (tipa
psihologije), ne mogavsi da dopru do bilo kakvog sigurnijeg i pouzdanijeg zakljucka.
Naravno, ni informaciju ne mozemo da zanemarimo, ali primaran je odnos coveka i
samog medija. Jer, blokada ce se javiti i kada telefonom razgovaramo sa nepoznatom
osobom, sto znaci da tu svaka psihologija pada sa objasnjenjima.Opsti je, dakle,
zakljucak, da je medij, a ne konkretan odnos sa sogovornikom, odgovoran za nasu
blokadu. I to jedna od vrsta medija, vruca ili hladna. Ambivalentnost (i neistrazenost)
vruceg i hladnog momenta medija opet nas moze obeshrabriti, jer ce nam i zakljucci
biti ambivalentni. Opet, nikako ne smemo da zaboravimo i arhetipsku (Mekluan ima
delo “Od klisea do arhetipa”), kolektivno-nesvesnu i medijsku nesvesnu dimenziju
interfejsa medij-covek. U kontaktu sa medijem covek ne ispunjava samo onu
narcisovsku zudnju za samim sobom (mada i mit o Narcisu dokazuje da je u pitanju
odnos samog medija sa covekom, jer je Narcis bio prikovan za odraz na vodenoj
povrsini, dakle za medij, upravo zbog samog medija, a ne zbog sebe, jer Narcis nije
znao da je to njegov odraz!), vec ispunjava i onu svoju zudnju za arhetipom, preko
medija covek uspostavlja kontakt sa svojim kolektivnim-nesvesnim, a to znaci i sa
svojim precima! Preko medija zadovoljena zudnja dovodi coveka u stanje izvesne
nirvane, do arhetipske ispunjenosti, do susreta sa arhetipom, te bi otuda svaki i
mozdani napor, u pravcu kreacije slike sagovornika (konkretno na primeru
telefonskog razgovara) bio i nepotreban i nemoguc, jer se preko medija zadovoljila
zudnja za arhetipom! Medijima izazvana nirvana nas u toj meri zadovoljava i
ispunjava da nam to uskracuje i cini nepotrebnim i izlisnim bilo kakvo posezanje,
psihicki napor u dopunjavanju i ispunjavanju praslike, arhetipa koji je dosegnut!
(Nesumnjivo da je ovde na delu ne samo i jungizam, nego i frojdizam, jer na nivou
informacije jasno je da kontakt sa medijem ima i snazni erotski, libidonozni naboj!
Koliko, samo, usamljeni ljudi medijem kompenzuju nedostatak seksualnog
zadovoljenja!) Nesto slicno tome je onaj neotribalni, plemenski, primordijani eho i
pradavna rezonantnost cime je Mekluan opisivao covekov dozivljaj slusanja radija!
Medjutim, sada bi trebalo da generalizujemo i ovo razmisljanje koje se pojavilo i da
ovakvo dejstvo pripisemo samo jednom od momenta medija, sa svescu da se momenti
smenjuju u dejstvu, tokom naseg kontakta sa medijem!
4.8.2009. godine
Gramatika i um i-mediji
Comski smatra da postoje univerzalna pravila, cak na nivou mentalnih procesa
i fiziologije, koja uredjuju ljudsku mogucnost sklapanja recenica. Jezik se ponasa u
skladu sa tim univerzalnim pravilima, sa tom jedinstvenom “gramatikom uma”.
Generativna gramatika je ta iz koje proizlazi korpus jezickih pojava, dok je obicna
gramatika rezultat, dolazi na kraju jezickog korpusa, objasnjava Comski. Ta
nadgramatika generise jezik.

38

Generativna gramatika o kojoj govori Noam Comski neizostavno mora da
bude u vezi sa prirodom medija komunikacije. Objektivna priroda medija
komunikacije jeste “generativna gramatika” celokupnog ljudskog organizma, a tako i
mentalnih i fizioloskih procesa koji su u pozadini generativne gramatike Comskog.
Medijska okolina, nasledje i medijsko nesvesno odredjuju tip “gramaticnosti”
koji ce rezultirati u pojedinacnim jezicima od opste generativne gramatike.
Mediji izaziva biohemijske i fizioloske procese u organizmu. Kultura se moze
programirati, kao sto je smatrao Mekluan, ali to programiranje tice se poznatog
“racia”, odnosno odnosa medju culima, kako je Mekluan smatrao. Cilj nauke je da
spozna kakve biohemijske i fizioloske procese pojedinacni medij izaziva u ljudskom
organizmu i onda da programira, kreira medij koji ce izazivati po coveka
najpovoljnije procese u njemu. U protivnom, prepustamo se stihijnom fizickom,
hemijskom i fizioloskom delovanju medija. Mediocentrizam je, tako, projekat za 21.
vek. On neizostavno za sobom povlaci i bujanje svih ostalih ljudskih nauka, koje
svaka ponaosob moraju da se stave u funkciju spozavanja medija. Na matematici,
fizici i hemiji je da svojim formulama spoznaju dejstva medija i da mu podare
odredjene hemijske i fizicke velicine. Tako bi mogli da se stvaraju, kreiraju mediji
odredjene utvrdjene velicinske vrednosti, za koju bi se znalo da izaziva takav i takav
proces u ljudskom organizmu. Tako bi se i procesi u celokupnoj ljudskoj kulturi,
shvacenoj najsire, stavili pod kontrolu, usp[ostavjanjem i kontrolisanjem “medijske
gravitacije”. Jer, kako rece Mekluan, medij ima osobinu Midinog dodira, ne toliku u
smislu da sve pretvara u zlato, koliko u smislu da se svega dotice.
26. 9. 2009. godine
Komunikacijski refleks
Verbalna, kao i neverbalna komunikacija verovatno su u uskoj povezanosti sa
funkcionisanjem mozga. Posebno, cini se, kada je rec o neverbalnoj komunikaciji. Jos
je Moris pokazao kako primena takozvanog “eha drzanja” izaziva pojacano lucenje
odredjenih mozdanih enzima. No, isto tako, cini se, jeste dejstvo i verbalnog “eha
drzanja”, odnosno ponavljanje odredjenih reci sagovornika tokom cina komunikacije.
Rec je o svojevrsnom komunikacijskom refleksu. Priroda tog refleksa je
uslovljavajuca. No, ne samo psiholoski, vec i fizioloski. S tim u vezi, odgovarajuce
komunikacijsko ponasanje moglo bi da se primeni kao izvesna alternativna
medicinska terapija u lecenju bolesti i poremecaja. Na primer, mozda bi i lako moglo
da se pokaze, kako je neko ucestalo neverbalno ponasanje, neki pokret koji se
nesvesno primenjuje i ponavlja, u stvari uzrok prevelikog ili nedovoljnog lucenja
odredjenih mozdanih enzima (tipa serotonina ili dopamina), sto moze da ima i
psiholoskih posledica, uslovljavajuce prirode. Pokusaj stavljanja pod svesnu kontrolu
tako identifikovanih neverbalnih radnji moze da dovede do uspostavljanja normalnog
toka lucenja mozdanih enzima. Recju, otklanjanje neverbalnog ponasanja moze da
deluje kao zamena za sedative i farmakoloska sredstva.
Ratovi tipografske kulture
Zar nam nije cudno, da je era Gutenbergove stamparije i vruceg momenta
medija, dala odnos medju narodima kao onaj sto smo pripisivali plemenskim
kulturama?

39

Kako je moguce da je epoha oblikovana vrucim medijem u pravcu razuma,
racionalnosti, mogla da izazove takvo nepoverenje medju narodima, da jedino resenje
bude rat, kao sto takav nazor pripisujemo plemencima?
U nasem formiranom stereotipu o plemenskim kulturama, hladna plemena
jedna na drugo gledaju nepoverljivo i sporove resavaju ratom. Stereotip je, jer se
previdja da plemena isto tako mogu da zive u miru. Rat se vezuje za hladnocu govora.
Rec je o dve pojave. Jedna je ambivalentnost medijskih momenata, a druga
prenaglasavanje vruceg medija u stadijum hladnog. I u jednom i u drugom slucaju
oslabadja se hladnoca potrebna za rat, slicno kao u plemenskim kulturama.
Posrbljavanje engleskog jezika-vukovski engleski jezik
Wer r u from? Instead of “where are you from”? How r u? Instead of “how are you”?
Ovo su samo neki primeri sa inostranih sajtova za druzenje i caskanje primene
u engleskom jeziku vukovskog jezickog nacela “Pisi kao sto govoris…”
Primera ima jos mnogo vise. Naravno, za sada dnevna stampa istrazuje samo
uticaj engleskog jezika na srpski, pogotovo preko Interneta. Medjutim, kako se vidi,
rec je o istovremenom, veoma zanimljivom procesu: u jeziku mladih Srba prisutno je
svojevrsno posrbljavanje reci iz engleskog jezika, prevashodno onih u vezi sa
koriscenjem novih medija komunikacije (tipa “cekiram”, odnosno proveravam
elektronsku postu); medjutim, kod mladih govornika engleskog jezika sirom planete,
odigrava se, verovatno i lingvisticki mnogo sustinskiji, fundamentalni proces: oni,
zbog neznanja srpskog ne upotrebljavaju, doduse, srpske reci, ali zato pocinju da u
pisanju poruka upotrebljavaju srpski pravopis i Vukovo nacelo “Pisi kao sto govoris,
citaj kao sto je napisano”, izbacivanjem iz engleskih reci “visak” slova-onih koja se
pisu, a ne izgovaraju, skracujucu reci i izraze posve u duhu nacela velikog srpskog
jezickog reformatora! Srpska jezicka imperija uzvraca udarac!
Medjutim, otkuda ovaj neosrpski lingvisticki trend u savremenoj Internet
upotrebi engleskog jezika?
Retko koji Srbin koji se bavi problemima jezika i komunikacije, ne bio bio
zatecen ovim trendom u engleskom jeziku! Takodje, retko koji jezikoznanac ne bi
ustvrdio da je taj trend u engleskom mnogo dublji, nego slican u srpskom! Srbi
prilagodjavaju engleske reci svojoj svakodnevnoj upotrebi, ali govornici engleskog
jezickog podrucja (i sire) ocigledno primenjuju Vukovo pravilo! Misteriozno, bez
ikakvog kontakta sa srpskim jezikom, a kamoli sa srpskim pravopisom! Zato je
pitanje otkuda takav jezicki trend provokativno.
Komunikolog bi rekao sledece: da govornici engleskog umesto “where” pisu
“wer”, primenjujuci nacelo “Pisi kao sto govoris”, nema niti jednog vidljivog niti
racionalnog razloga: srpski jezik nije globalan jezik kao engleski, pa da su sa te strane
mogli da crpe uticaj, a i da je tako, taj bi se uticaj, pre svega, iscrpljivao u primeni,
poenglesnjenju pojedinih srpskih reci izraza, kao sto je upravo slucaj sa engleskim
jezikom u srpskoj varijanti; ako Englezima sirom planete nije poznat srpski jezik kao
takav, jos manje su im poznata srpska jezicka, pravopisna nacela i gramatika, a oni,
opet, ne upotrebljavaju srpske reci, nego upravo srpski pravopis! Otuda je to za mene
misterija, koja nema racionalno objasnjenje, a opet je taj trend jasno uocljiv. Kako
racionalnog objsnjenja nema, preostaje samo ono iracionalno! Mogli bi da
pretpostavimo da je za engleski “wer” umesto “where” odgovorno svojevrsno
linvisticko kolektivno-nesvesno! Kako je jedan od Jungovih arhetipa kolektivnog
nesvesnog upravo arhetip Mandale, koji simbolizuje savrsenstvo, a kako srpski jezik i
Vukovo nacelo slove kao najsavrseniji jezik i nacelo, otuda srpski pravopis dobija

40

auru arhetipa savrsenstva-mandale i kolektivno-nesvesnim kanalima isplivava na
povrsinu Interneta i globalnog engleskog jezika koji se na Interentu i najvise koristi!
Ovog procesa nije bilo na nivou medija knjige ili televizije. Medjutim, proces je
uocljiv na mediju Interneta, jer se sam taj medij se posmatra kao svojevrsni arhetip,
kao svojevrsno savrsenstvo ljudske posredne komunikacije! Kako Internet dubi
ljudsku psihu do nivoa kolektivnog nesvesnog i arhetipova, nije ni cudo sto se upravo
preko Interneta preliva uticaj lingvistickog savrsenstva, lingvistickog uzora i arhetipa,
olicenog u srpskom jeziku i Vukovom nacelu! Tako, srpska jezicka imperija uzvraca
udarac engleskoj nevidljivim kanalima lingvistickog (i ne samo lingvistickog, vec i
celokupnog kulturnog!) kolektivnog nesvesnog.
Tacku specijalizuje medij komunikacije
Iako sam tacku razmatrao na osnovu primera etrurskih zlatnih plocica iz
knjige “Vincansko pismo”, pre tri godine, u tom prvom citanju, zaobisao sam deo koji
sam otkrio u drugom, nedavno: i profesor Radivoje Pesic identifikovao je postojanje
tacke kao veoma vazan trenutak u rekonstrukciji starih pisama, navevsi da tacka
postoji i u vincanskom pismu! Sama cinjenica da se dvojica autora, ipak nezavisno,
zainteresuju za isti problem, govori da je zaista i rec o odgovarajucoj postavci
problema, odnosno o tome da pojava zasluzuje da se razmatra kao naucni problem i
pojava.
Navescu moj prvi tekst o tacki, koji je nastao, zapravo, godinu dana posle
prvog razmisljanja o toj temi: “Jedan zanimljiv indikator moze da ukaze na
postojanje u drevnim (i starim) civilizacijama i kulturama izvesnog oblika
stamparije-stampanja, a cije dalje prenaglasavanje moze da dovede i do
pojave elektriciteta, odnosno do nivoa elektricitetne ozlede mozga (ali, ako do
takvog prenaglasavanja ekskluzivnog medija dodje, onda takve kulture ne
poseduju samo taj, prenaglaseni ekskluzivni medij, vec i, odgovarajuci
prenaglasavnju, inkluzivni medij, u ovim slucajevima-elektricitet!). Rec je o
tacki. Tacka kod Etruraca ukazuje na stampanje u toj kulturi, jer tacka nije
mogla da bude specijalizovana, u toj meri individualizovana, da nije bilo
izrazitog individualistickog medija kakav je stamparija! Medjutim, polozaj tacke
u sacuvanim etrurskim tekstovima na zlatnim plocicama (zlato sam postavio
kao jos jedan indikator koji ukazuje na stampanje!), na sredini ili pri vrhu
recenicne linije, ne i na dnu, ukazuje na prenaglasavanje hladnijeg toplog
individualistickog medija, na pretvaranje hladnijeg ekskluziviteta u topliji (a
moguce i u inkluzivni medij!), a tako i na odgovarajuci, verovatno
prvobitni, oblik stampanja. Azbuka starih Maja sastavljena od tacki i linija
neodoljivo podseca na telegraf (dakle na mogucnost postojanja struje!), osim
sto tako ukazuje i na neki oblik stampanja u toj kulturi!” (Leonid Zuvic:
Fingeranovo bdenje, 2007. godina).
Citat je iz teksta “Fingeranovo bdenje”, koji sam pisao jeseni 2007. godine.
Razmatranja o tacki je ono sto mi je ostalo od prvobitnih razmatranja iz 2006. godine,
kada sam prvi put citao “Vincansko pismo”. Argumentacija je sustinski ista, kao i tad,
tako i sad. Postojanje tacke, njeno izdvajanje kao posebnog postojanja, njena
specijalizacija, moglo je da se javi samo u okolini stamparije, kao intenzivne faze
fonetskog pisma-alfabeta. O tome govori tacka u stampanim tekstovima, a ona se
obicno nalazi na kraju recenice, na dnu recenicne linije. Sam alfabet, ta niza faza u
dejstvu vruceg medija pisma (od stamparije), nije mogla da specijalizuje tacku na
kraju recenice, vodoravno. Zato je na etrurskim zlatnim plocicama i nalazimo sto na

41

sredini recenice, sto na sredini reda. Medjutim, negde postoji prelaz od cistog
rukopisa prema nekom obliku stampanja, u samom postojanju, specijalizaciji tacke.
Smatram da cista rukopisna kultura nije raspolagala dovoljnom toplotom svog
pisanog medija da specijalizuje i tacku. Specijalizacija, fragmentacija i
individualizacija jesu deo intrinsicnih vrednosti vruceg medija fonetskog pisma i
stampe, s tim sto ja ta priroda izrazenija na nivou stamparije, koja je intenzivnija faza
vruceg medija komunikacije od alfabeta. Smatram da ni fonetsko pismo, samo po
sebi, iako fonetsko, za razliku od nefonetskih, nije bilo u stanju da samostalno
specijalizuje tacku. Odnosno, mozda je i moglo, ali da se tacka ne nadje na kraju
recenice, niti na dnu reda, nego na sredinama recenice i redova. Medjutim opravdana
je i pretpostavka, da kada jedna kultura vec osvoji fonetsko pismo, da se u daljem
njenom razvoju javlja i neki oblik stampanja. Tako, hipoteza je da je za etrursku
tacku, odgovorna i neka prvobitna stamparija-Raseni su poznavali neki oblik
stampanja! Slicno je i sa vincanskom kulturom. I tamo je otkrivena tacka, sto
potvrdjuje fonetski karakter vincanskog pisma, ali otvara i opravdanu raspravu o tome
da li je ta kultura poznavala i neki oblik stamparije.
26.7.2009. godine

Условљеност структуре језика природом медија
комуникације, смернице
(Предворфова хипотеза)
Очигледно је да је објекtивна природа медија, подједнако интринсичне
вредности и физичко-био-хемијске особености, „граматика ума“ Чомског.
Речју, природа медија комуникације, облик медијске околине одређује
структуру језика, јесте његова основна „граматика“, преко, наравно, ума, коме
такође медиј служи као „граматика“.
Узмимо за пример санскрт, језик староиндијских Веда. За тај прајезик се
најчешће наводи да је савршенији од савремених јер има могућност да од једне
основе формира нове, сложене појмове. Као и да је по броју падежа, родова и
деклинација истоветан једино са српским језиком и граматиком.
Обрнутим медиоцентричним методом лако долазимо до закључка о
објективној природи медија комуникације која је стајала иза настанка санскрта.
Та природа употребљаваног медија била је рационално-ирационална,
остварилавала је склад вруће и хладне стране медија, односно производила
медијску околину склада употребљаваног медија и природног говора.
Зашто лако долазимо до таквог закључка? Слично као и са религијом и
философијом Старих Словена реконструисаних из Велесове књиге. И у
структури и формирању санскрта јасно се пресликава вруће-хладна,
рационално-ирационална природа медија. Од вруће, рационалне стране медија,
проистиче специјализација, индивидуализација, али и фрагментација (СИФ)
сложених појмова. Међутим, они настају на једној универзалној, интегралној,
колективишућој основи за све те појединачне појмове, а та КИУ проистиче из
хладног, ирационалнод дела употребљаваног медија, односно из хладне стране
медијске околине. Дакле, медиј који је стајао иза креирања санскрта, који му је
подарио структуру и наведену синтаксу, био је оно што ја називам универзални

42

медиј или штампарија, медијска околина која се састојала у складу, фузији
употребљаваног медија комуникације и природног говора.
Недостатак овакве могућности, да се од једне универзалне основе граде
више појединачних појмова и речи, значи да иза таквих, мање способних језика
и култура, стоји медијска околина не склада медија и говора, него
пренаглашавања првенствено употребе медија науштрб говора, мада постоји и
ситуација где се говор пренаглашава у односу на медиј. У оба случаја долази до
слабије сецијализације људских и друштвених и културних карактеристика, а
тако и самог говора и језика.
Цивилизација која је створила санскрт користила је вештачки медиј
комуникације у складу са природним говором и све њене што људске-биолошке
карактеристике, што културне карактеристике биле су скоро савршене, биле су
јаче, квалитетније специјализоване и таква култура је била напреднија и
савршенија од култура које су вишеструко пренагласиле медиј у односу на
говор, што је довело до њихових изопачења (пример је западноевропска
цивилизација која је пренаглашавањем пергамента произвела јеврејски геноцид
и инквизицију).
Мени сасвим вероватном звучи хипотеза да су у Хипербореји, која се
сада лоцира на арктичком делу Русије, Аријци остваривали склад вештачког
медија комуникације и природног говора, као и да је исти случај био и у
Атлантиди. Управо стога су и философски извештаји о тим митским земљама
препуни идиличних описа, јер рационално-ирационални медиј у употреби
заиста и даје основу за креирање скоро савршених људи, култура и
цивилизација.
2.7.2009. године
Mediji, narodi i seobe
Vincanska civilizacija poznavala je neki oblik stampanja
Cilj mi je da ovim veoma kratkim tekstom samo nabacim teze i potpuno
zamutim svaki dosadasnji zakljucak i pristup proucavanju starih naroda, njihovih
kultura i kulturnih osobenosti.
Prvo, smatram da pismenost antickih i predantickih naroda nije bila privilegija
neke povlascene klase ili kaste, nekog religijskog reda kako se to obicno smatra.
Pismenost je bila masovna. Vincanska civilizacija, uveren sam, nije imala neki
religijski red, posvecen i upucen u tajnu slova, za razliku od vecine stanovnistva kome
je, navodno, ta tajna ostala nedostupna. Jesu li to vincanski svestenici pravili grncariju
i nju urezivali slova Vincanskog pisma? Ne, to je bio posao umetnika-zanatlija, sto
znaci da je jedan nizi, svetovni sloj poznavao pismo! Od koga su nove generacije
grncara ucile pismena? Od nekoga su to znanje morali da naslede, sto govori o
postojanju skola u Vincanskoj kulturi! Kada pismo stigne do nivoa alfabeta-linearnog,
pravolinijskog pisma, svaka ekskluzivna pozicija, u pogledu poznavanja tehnologija
pisanja i pisma-otpada! U manjoj ili vecoj meri, u okolini linearnog pisma, pismenost
prevazilazi granice jednog drustvenog stratuma, postaje u nekoj meri masovno,
43

odnosno njegova tajna postaje dostupna i obicnom, a ne samo posvecenom coveku.
Naravno, veoma je vazan i medij koji se koristi za pisanje. Toplija varijanta medija
(poput papira ili papirusa) vise doprinosi masovnoj pismenosti, nego hladnija
varijanta istog tog medija (papira-pergament, na primer). Primer su imperije
Zapadnog rimskog carstva i njegovih naslednika, koje su koristile pergament i
Istocnog rimskog carstva, Vizantije, koja je uz pergament koristila i papirus (a mozda
je poznavala i papir zbog kontakata sa Kinom), i otuda bila i mnogo vise
racionalisticka i narodnija od ekskluzivnog Rima. Na primer, ikonoboracki pokret u
Vizantiji, koji se protivio postojanju hladnih ikona, jeste posledica aptraktnosti koju
sa sobom nosi toplija varijanta medija papira (papirus), te otuda slicnost tog pokreta
sa Islamom, koji takodje ne poznaje ikone, a poznato je da zasnovan na koriscenju
toplog arapskog papira! Otuda sva apstraktnost i umetnosti i arhitekture, recimo
Bagdadskog kalifata, kao i Maora na tlu danasnje Spanije! Kulture koje su poznavale
topliju varijantu papira (papirus, pa i sam papir), bilo su mnogo vise racionalisticke od
onih kultura koje to nisu-razvijale su nauke, svetovne nazore nasuprot crkvenim, a i
sami religijski sistemi, pod uticajem toplije varijante medija, koja naglasava racio, tih
kultura bili su ponesto i racionalniji, manje misticni od onih koji su poznavali hladniju
varijantu inace toplog papira-na primer, pergament. Primer je misticizam
rimokatolicantva naspram nesto racionalnijeg pravoslavlja (papirus), i dosta
racionalnijeg islama (papir). Primer je i racionalizovanje, ponarodnjavanje
rimokatolicizma protestantizmom, nastalog pod dejstvom vruce Gutenbergove
stamparije.
Vincanska civilizacija bila je racionalna, narodska, demokratska i nije mogla
da specijalizuje neki poseban vladarski ili ratnicki stalez, odvojen od naroda, jer to
nije dozvoljavao alfabet! Da specijalizuje ratnicki, vladarski ili svestenicki stalez
moze samo hladnija varijanta toplijeg medija, kao sto je pergament! Vincanske
figurine upucuju na zakljucak da je Vincanska civilizacija koristila medij topliji od
pergamenta, jer takva sicusnost u likovnom predstavljanju moze da bude
specijalizacija samo od toplije varijante medija komunikacije! Slicna je bila i
Slovenska civilizacija, te mi na osnovu Velesove knjige zakljucujemo da je poznavala
neki oblik neposredne demokratije, a tu nema posebnih vladarskih ili ratnickih
staleza! Vincanska i Slovenska civilizacija bile su homogene civilizacije (Mekluan je
ustanovio homogenizujuce dejstvo vruceg medija komunikacije), upravo zbog
poznavanja linearnog pisma. Poput kulture Maja i one su bile pretezno mirnodopske
kulture, ratujuci samo kada je bila u pitanju odbrana teritorije i ognjista, vodeci
iskljucivo odbrambene ratove (sto je kulturna crta kojom se dice i Srbi, a verovatno
od nasledja Starih Slovena!). One su u pravom smislu reci bile kulture, vodeci brigu o
razvijanju i unapredjivanje sopstvenog zivota, kulture i umetnosti, a manje o drzavi i
politici (Sloveni su nesto vise o tome vodili racuna od Vincanaca). Linerana,
homogena kultura ima osnova za linerano, pravolinijsko kretanje, ali nema toliko
potrebe za masovne seobe. Njihovo kretanje moze da bude stvar vise individualnih
poduhvata (slicno kao italijansko-papirni Marko Polo), a manje sveopste narodnih.
Alfabetska homogena kultura gradi pravolinijske puteve i komunikacije, ali za
pragmaticne interese-ne bi li imala mrezu puteva za sopstvene potrebe i, verovatno, za
potrebe trgovine. Vicanska civilizacija bila je veoma dinamicna kultura, a tako i u
pogledu kretanja i putovanja-mozemo smatrati da je kretanje Vincanaca bilo veoma
zivo u okviru granice sopstvene kulture, ali i prema drugim podnebljima. Seobe su
mogle da budu vise individulanog karaktera, u smislu promene mesta prebivalista I
bile su vise narodne (cak i u savremenom smislu slobodnog protoka robe, ljudi,
kapitala i ideja), a manje rezervisane za neke posebne ratnicke ili vladarske staleze,

44

kojih najverovatnije nije ni bilo! Jedan arheoloski detalj, nalaz Vincanske kulture,
upucuje nas na jednu opravdanu hipotezu, koja samo laicima moze da zvuci
neverovatno i fantasticno! To je dokazana spratnost vincanskih kuca! Ostri, linerani,
vodoravni, horizontalni, pravolinijski, geometrijsko pravilni sprat, moze da
specijalizuje, individualizuje, fragmentise, izdvoji kao zasebno postojanje samo-vruca
stamparija! Ne cak i samo linearno, alfabetsko pismo! Za sprat je neophodnastamparija! Da bi imala kuce sa zidovima kulturi je dovoljno poznavanje tehnologije
pisma. Da bi imala kucu na sprat, kultura mora da poznaje i neki oblik stampe, tiska!
Vincanska civilizacija, ne samo da je poznavala linerano pismo, nego je poznavala i
neki oblik, najverovatnije prvobitni, stamparije! Racionalna dvospratna kuca moze da
bude rezultat samo poznavanje i tehnologije stampe! A kultura koja poznaje stampu je
narodna i demokratska, ona ne poznaje staleze (ili tezi da ih ukine kao Francuska
revolucija!), ona je homogena i okrenuta kulturnom i privrednom stvaranju!
Vincanska kultura u neolitu bila je kao sadasnja Evropska unija u malom, i s pravom
je nazvana Prva Evropa!
Drugo, smatram da poznavanje bilo kog oblika pisma, implicira poznavanje i
njemu odgovarajuceg nivoa tehnologije stampanja! Slicno kao sto nema cistih oralnih
kultura koje ne bi poznavale nekakav oblik izrazavanja pisma, tako nema ni cistih
rukopisnih ili hirografskih kultura koje ne bi poznavale neki oblik stampe! Na nivou
alfabetskog, fonetskog ili linearnog pisma, postojanje stamparije, bar ksilografije cini
mi se nesumnjivim!
Trece, slicna medijska okolina kreira i slicne kulturne karakteristike, te nije
potreban fizicki kontakt nosilaca kulture da bi se neka slicna kulturna crta i detalj
nasli u geografski udaljenim podrucjima! Ako su geografski udaljene kulture koristile,
razvile slicne medije i njihove kulture bice slicne, te se slicnost kultura ne mora
objasnjavati i fizickim kontaktom naroda, a pogotovu ne seobama!
17.7.2009. godine
Komunikacijski procesi
Meni se cini da Sapir govori o primarnim procesima komuniciranja, a ne o
tehnikama. Primarni procesi komunikacije ne mogu da se odvoje od tzv. sekundarnih
procesa. Ako se navodi, recimo, suvozemni ili vodeni saobracaj kao primarna
“tehnika” komuniciranja, odnosno, implicite podrazumeva proces razmene
informacija govorom, preko suvozemnih i vodenih kontakata medju narodima,
takodje se time implicira, dakle, da narodi plove i trguju, ili i ratuju, a nemaju bar
razvijenu tehnologiju pisma, nego “primarno” sire neke ideje samo govorom. Tako
ispada pri razdvajanju primarnih i sekundarnih procesa komuniciranja. Medjutim, ne
bi mogli da navedemo nijedan primer takve primarne komunikacije u istoriji
civilizacije, koji podrazumeva sirenje ideja plovidbom, trgovinom i ratovima, a da
nosioci tih primarnih procesa, dakle pojedini narodi i kulture, nisu poznavali bar
tehnologiju, onu sekundarnu, pisma. Ne mozemo da kazemo za Fenicane, poznate
morske trgovce, da nisu poznavali pismo i to ono fonetsko koje su preneli Grcima. Ne
mozemo to ni da kazemo ni za Vincansku civilizaciju koja je prva u istoriji
proizvodila i trgovala bakrom, jer je ta civilizacija poznavala Vincansko pismo,
takodje fonetskog karaktera. Ni isto da tvrdimo za migracije naroda, kao na primer
Indoevropljana, jer su i oni pre migracija poznavali pismo, kao ono na kojem su
napisane Rg-Vede. Aleksandar Makedonski nije pronosio helenske ideje sve do Indije
samo ratnim pohodom, a da se istovremeno te ideje nisu sirile sekundarnim
procesima-zar nije poznato da je Makedonski cak i u vojnim pohodima spavao sa
svicima papirusa pod glavom. Po cemu, onda, tzv. sekundarni procesi komuniciranja

45

ne bi bili primarni? Drugo je ako hocemo da istrazujemo samu ljudsku komunikaciju i
onda da kazemo, pretpostavimo da je primarna, osnovna komunikacija ona koja se
odvija govorom, odnosno neposredna interpersonalna komunikacija, a sekundarna ona
koja se sluzi posrednicima, medijima, bilo za interpersonalno ili grupno i masovno
komuniciranje. To se, dakle, takav nauk krije iza podele na primarne i sekundarne
procese komuniciranja. Zar nije tako, zar ovako navedene primarne “tehnike”
komunikacije ne impliciraju da je, zapravo rec o govoru?
Pokusaji da se preplice mediocentricna teorija komuniciranja i tzv. sistemska
nisu dobri, sa stanovista naucnog poznavanja te dve teorije, ili pristupa. Zakljucci, u
suprotnom ispadaju smesni i govore o nepoznavanju osnovnih postavki, narocito
mediocentrizma.
Mediocentrista, kad govori o prostornom mediju (kakav je pismo, odnosno
papir), kao jedinu i pravu njegovu prirodu navodi da on u coveku aktivira “politicku
zivotinju”. Nikako da je politicki pristrasan u danasnjem poimanju odnosa u javnoj
sferi. Na drugoj strani, vremenski medij i na takvom mediju utemeljene kulture u
coveku vise aktiviraju “homo religiosusa”, odnosno proizvode duhovne, a ne
svetovne, monopole znanja.
LZ
Midin dodir medija
Mediocentricni projekat tek treba da utvrdi pod kojim uslovima postaje zlato
ono cega se medij dotakne. Ne znamo da li sve na sta medij deluje postaje zlato,
slicno Midinom dodiru koji je sve u zlato pretvarao, ali znamo da medij deluje na-sve.
Namece se zakljucak da je medij komunikacije, kao spoljna forma, “izabran”
od strane ljudskog organizma da reprezentuje, u tom spoljnjem svetu, sam ljudski
genom. Medij je izabran upravo zbog njegove prirode da interreaguje sa pojedinim
ljudskim culima, organima i funkcijama. Iza te interakcije krije se na medij preslikan
gen. Tako, otkrivajuci pravila i zakone, odnosno prirodu medija komunikacije,
otkrivamo i sam nas gen, njegovu prirodu i funkcionisanje. Na osnovu utvrdjena dva
momenta medija-vruceg i hladnog, mozemo da pretpostavimo da se i funkcionisanje
ljudskog genoma odvija u slicnim ciklusima, vrucem i hladnom. Naravno, onda bi
mogli da kazemo, da ako je sam ljudski genom takav, onda je covek “navijen” na
“klik-klak” periode vruceg i hladnog, prirodno, bez obzira na medij, cime bi se
osnovne postavke mediocentricne teorije, da je medij produzetak coveka i dovele u
pitanje. Medjutim, priroda je odabrala da na medij komunikacije preslika prirodu
ljudskog gena i da je odatle opet salje u pravcu organizma, pa i samog gena! Od gena
ka organizmu i ka mediju, ali od medija ka organizmu i ka genu! Na medij preslikana
priroda genoma menja i sam gen u povratnom dejstvu medija na organizam, kao sto
menja i sam organizam. Vruce-hladna priroda genoma je relativno stabilna i
univerzalna, ali ta priroda, preslikana na medij komunikacije, postaje nestabilna i
podlozna promenama, u odnosu na nacin na koji pojedinac, kultura ili civilizacija
upotrebljava medij. Ako na “mikseti” medija pojacamo “kanal” samog medija, a
smanjimo kanal govora, dolazi do prenaglasavanja medija naustrb govora i do slabije
specijalizacije sto samog ljudskog genoma, koji trpi povratnu promenu od objekta
svoje preslikane prirode, sto i celokupnog ljudskog organizma, psihe, drustvenih i
kulturnih izvedenica. Medij kao Midin dodir dotice sve, ali ne pretvara sve i u zlato!
Ako potenciometre dominantnog medija komunikacije dovedemo u ravnotezu, balans
sa potenciomentrima govora, tek tada se omogucuje jaca specijalizacija ljudskih i
kulturnih karakteristika, tek tada mozemo da kazemo da medij svojim dejstvom sve

46

cega se dotaktne pretvara u zlato! Tada ce nasa pesma, koju snimamo u studiju
civilizacije, uz dodatak multidisciplinarnih instrumenata i efekata, imati odlicnu,
savremenu i savrsenu produkciju!
17.7.2009. godine
Kvantna komunikacija
Tvrdnja profesora Djure Koruge sa Masinskog fakulteta u Beogradu, da je
primarna komunikacija kvantna komunikacija, kvantnog karaktera koja se zasniva na
magnetnom polju izmedju mreze neurona i mreze astrocita preko centriola (kao
posrednika) i da je takavog karaktera bila komunikacija prvih ljudskih kultura, poput
Lepenskog Vira ili Vince, jeste, za mene, dokaz moje nezavisne hipoteze da je
lepenski medij komunikacije bio, za civilizaciju koja ga je upotrebljavala, kvaliteta
onoga sto je Internet (odnosno kvantni racunar u pripremi) za savremenu civilizaciju.
Pismo se zaista sa ove tacke cini, kao sto je napomenuo profesor Koruga, kao “put na
dole” u razvoju komunikacijskih mogucnosti, jer je pismo, kako iz tog stava proizlazi,
dovelo do stvaranja i mehanickog (a ne samo kvantnog) kanala komunikacije u
ljudskom mozgu (preko pretvaranja zvucnih, mehanickih talasa u puzu uha u
elektromagnetne). Medjutim, ja se zalazem sa sledecu liniju evolucije ljudske
komunikacije: hladni medij govora isprovocirao je, prvo, kvantni kanal komunikacije,
a potom je vruci medij pisma specijalizovao mehanicki. Odnosno, smatram da ni
razvoj ljudskih komunikacijskih mogucnosti najverovatnije i nije tekao pravolinijski,
vec da je bio istovremeno i simultan, istovremen (kruzni), i da je bio samo odraz
univerzalne prirode medija, koja se zasniva na medjusobnom smenjivanju i
zajednickom postojanju vruceg i hladnog momenta. Razvoj ljudske komunikacije nije
tekao pravolinijski i evolutivno-od govora ka pismu. Jer, profesor Radivoje Pesic je
pretpostavio da je covek bioloski, ne samo “jezican”, “govoran”, nego i pismen. U
ljudskom genu kodirana je informacija i za govorni dar, ali i za pismenost. Otuda gen
nosi informaciju i za kvantni i za mehanicki komunikacioni kanal. Medjutim, mi
mozemo da pretpostavimo da ljudski organizam nesto pre dekodira informaciju za
govor, a neznatno kasnije za pismo. Ovakav razvoj na nivou pojednicne ljudske
jedinke, moze da nam da, donekle za pravo, da je tako i sa razvojem komunikacije
kroz istoriju civilizacija. Pismo dolazi neznatno kasnije posle izrazene sposobnosti
govora, ili gotovo istovremeno. Kvalitetu dekodiranja govorne informacije pridruzuje
se i izrazavanje pismene genske informacije, proporcionalno dosegnutom kvalitetu
govora. Prakticno, pismo je uvek pratilac govora. Ciste oralne kulture nikada nisu
postojale. Na osnovu arheoloskih komunikacionih nalaza kultura Lepenskog Vira i
Vincanske kulture, na osnovu zabelezenog stepena pismenosti u tim civilizacijama
(znaci oko zrtvenika u Lepenskom Viru i natpisi na keramickim posudama u Vinci),
mi mozemo da naslutimo kako su te kulture, odnosno ljudi u tim civilizacijama i
verbalno komunicirali, kakav im je bio govorni (ne samo pismeni) jezik, kako je
zvucalo njihovo govorenje. Srazmerno tome da Lepenci nisu poznavali alfabetsko
pismo, gde svaka fonema ima svoju grafemu, mi mozemo da pretpostavimo da oni
nisu imali ni klasican jezik razdvojen na pojedinacne foneme, u onom obliku u
kakvom nam je danas poznat! Da su imali tako razvijen jezik, imali bi i alfabetsko
pismo! Otuda i stoji tvrdnja da je rec o osobenoj nesvesnoj verbalnoj komunikaciji, ili
kvantnoj komunikaciji! Komunikacija Lepenaca vise odgovara definiciji informacije
matematicke teorije informacije, nego socijalno-antropoloske! Matematicka teorija
smatra da je informacija svaki signal ili nadrazaj koji izaziva automatsku,
programiranu reakciju. Socijalno-antropoloska teorija kaze da je informacija

47

novosteceno saznanje ili iskustvo koje se komunicira jezickim ili nejezickim
medijumom. Lepenci su vise komunicirali u skladu sa matematickom teorijom
informacije. Oni su komunicirali binarno, digitalno, logaritamski, ili kvantno! Kao
racunari! Oni mozda nisu imali kompjuter u danasnjem znacenju, ali je njihov sistem
komunikacije bio digitalan, posve racunarski iz 20. i 21. veka! Otuda i njihov
mehanicki odraz organskog (hladno kvantnog), odnosno njihovi embrionalno pismeni
znaci oko zrtvenika, nisu, ma kako nama to izgledalo, manje savrsena pismena,
odnosno komunikacijska forma od klasicnog alfabeta! Znaci oko zrtvenika vise su
kompjuterski program, nego pismo! Rec je o svojevrsnom paleolitskom kompjuteru,
slicno kao sto se za Stonhendz tvrdi da je neolitski kompjuter! Kod njih je organsko u
isto vreme bilo i mehanicko i obrnuto. Vise nego sto je to kod tehnologija alfabeta i
stampe, koje su, u izvesnoj meri, uspele da daju primat mehanickom nad organskim,
vrucem momentu medija nad hladnim. Lepenski medij, kako opet proizlazi, bio je ono
sto ja nazivam univerzalni medij (ili stamparija), bio je racionalno-iracionalan.
10.7.2009. godine
Lepenski medij
Lepenski medij bio je ono sto ja nazivam univerzalan medij, racionalnoiracionalan medij. On je bio istovremeno i hipervruc medij i hiperhladan medij-slican
danasnjem Internetu (ili onome sto ce da donese kvantni racunar), zasnovan na
pescanom kamenu. To je kljuc za razumevanje i tumacanje ocuvanog lepenskog
pisma na arheoloskim nalazima. Znaci oko zrtvenika bili su supervruci i superhladni u
isto vreme. Svojom supervrucom stranom oni su predstavljali jako definisanu
(“superhot”) informaciju, koja verovatno da prevazilazi definisanost pisanog ili
stampanog izraza, ali takvu definisanost istovremeno i ukljucuje. Dakle, ti znaci su
ukljucivali i simbolnu definisanost, izrazavanje, predstavljanje govornog jezika, ali su
je istovremeno i nadilazili, postajuci jedan nadkod, predstavljajuci simbole, znakove,
nekog mnogo egzaktnijeg, preciznijeg koda, nego sto je to samo jezik. Moguce je da
su znaci oko zrtvenika bili nosioci znacenja onoga sto bi danas nazvali “vestackim
jezicima”, a cime opisujemo, uglavnom, visoko definisan jezik kompjuterskih
komandi-odnosno programa, algoritama, odnosno i same matematike. I sa svoje
hipervruce strane, lepenski znaci su bili univerzalni-oni su predstavljali sve vrste
definisanih i superdefinisanih pisama i jezika, bili su u isto vreme i jezicki i
matematicki, algoritamski izrazi. U stvari, to okupljanje pod jedno okrilje razlicitih
formi jezika, od prirodnih do vestackih, zapravo je posledica istovremenog dejstva
hiperhladnog momenta medija u lepenskom mediju (hladno trazi popunu, hiperhladno
trazi hiperpopunu, te zbog toga, od te istovremeno hiperhladne strane, svaki niz
hipervrucih lepenskih znakova, u sebe ukljucuje i sve vrste kodova, koji ga svojim
mnostvom popunjuju). Rekli bi da postoji polivalentnost lepenskog izraza-niz
znakova je istovremeno i pismo jezika, ali i pismo i umetnickih jezika ( na primer
sigurno da je njime izrazen i muzicki kod, jezik, notni sistem, odnosno tonovi i
lestvice, melodije i harmonije; verovatno i slikarski i vajarski kod-otud poseban stil
lepenskih skulptura), kao i pismo visoko definisanih, masinskih jezika-odnosno
matematickih, geometrijskih, cak i kompjuterskih, digitalnih, binarnih-kvantnih
izraza. Tri lepenska znaka jesu nadkod, kod koji ukljucuje u sebe mnostvo
podkodova, pojedinacnih kodova.
11.7.2009. godine

48

Pogled i na istoriju oblikuje priroda medija
Zar nam nije cudno i ukazujuce da poslednjih godina pred nama izranja jedan
pogled na istoriju, koji u mnogome odudara od onog istorijskog pogleda kome smo
uceni u nasem skolovanju? Za mediocentristu to ne bi trebalo da bude zacudjujuce.
Rec je o prirodnom procesu promene prirode dominantnog medija komunikacije jedne
epohe, koji za sobom povlaci i “tumbanje”, “okretanje naglavacke”, samog ljudskog
emocionalnog, perceptivnog i kognitivnog procesa, sto opet, za sobom povlaci i
otkrivanje sasvim novih i drugacijih cinjenica o svekolikim procesima u istoriji,
drustvu, kulturi, ali i u funkcionisanju ljudskog organizma (medicina) i same prirode i
prirodnih pojava, zakona i sila. Civilizacija svlaci tipografsku kozu i navlaci
neotribalnu. Sa nove “kote” izranja i sasvim novi i drugaciji pogled. Linearni pogled
na svet i istoriju smenjuje, dopunjuje kruzni. Gutenbergova galaksija negovala je
osoben istorijski pogled, koji je proizlazio iz njene linearne, pravolinijske prirode.
Stamparija je oblikovala ljudsku misao i spoznaju u skladu sa svojom objektivnom
prirodom. Istorija ljudskog roda, kakva se nazirala iz Gutenberga, bila je linearna,
pravolinijska, specijalizujuca, fragmentisana, individualisuca. Tako smo i mi,
svojevrsnog skucenog pogleda, kao konj koji ima pokrivace za oci i gleda samo
pravo, specijalizovali i individualizovali bioloske i kulturne jedinice u vremenu, koje
smo oznacili kao posebne narode. Na pamet i nije moglo da nam padne ideja o nekoj
zajednickoj, kolektivisucoj osnovi za sve te brojne istorijske narode koje smo
identifikovali. Za to nije bilo medijske osnove. Mi smo jedino mogli da smatramo da
se i istorija, u svom kvalitetu, odigravala linearno, od tacke do tacke, hronoloski,
specijalizujuci na svakom pojedinacnom odredistu odredjeni narod, kulturu ili
civilizaciju. Primer moze da bude istorija Balkana i Podunavlja. Mi smo prepoznavali,
od tacke do tacke, kao posebne narode, Pelazge, Tracane, Dacane, Ilire, Rasene,
Slovene itd. To je bila nasa stamparijska, linearna traka. Vruc medij nije nam
dozvoljavao drugaciju kogniciju istorijskih procesa. Odnosno, generalizujuce i opste,
to nam ne dozvoljava vruci moment medija. Kada je na scenu stupila, uporedo sa
jednoculnom stamparijom i viseculna, sinesteticna televizija, a pogotovu sa pojavom
hipersinesteticnog Interneta, u vruci pogled na istoriju umesao nam se i hladni, od
hladnog momenta koji su nam doneli novi mediji komunikacije. Jednoculnu istoriju
smenjujemo, dopunjujemo sinesteticnom istorijom. Evolucionisticka antropologija je
bila jednoculni pogled na coveka i kulturu. Sada istoriju “miksujemo”. Otkrivamo
novu, sinhronijsku istoriju...
Mediocentricni “trikovi”
Zid je produzetak cula vida, utvrdio je Mekluan. Zato ce se zid javiti samo u
kulturama i civilizacijama koje su poznavale tehnologiju pisma, kao ekstenziju cula
vida. Stare civilizacije ostavile su nam dokaze te tvrdnje. Kina, sa papirom i
ksilografijom, od 2. veka nove ere nadalje, ostavila je Kineski zid; papirusna Grcka
dolucki zid u Atini; Vavilonski i Sumerski gradovi, donedavno smatrani kao kolevka
pismenosti sa klinastim pismom i glinenim plocicama, gradske bedeme i zidine itd.
Na proputavanju istorijom civilizacije uvek cemo naici na zidine u kulturama koje su
poznavale neki oblik pisma. Zato je postojanje zida pouzdan indikator postojanja
pisma. Ukoliko arheolozi na iskopinama naidju na zidine ili bedeme grada, ili neki
drugi oblik zida, sa velikom sigurnoscu mogu da pretpostave da je data kultura
poznavala i pismo. Ukoliko zida nema, najverovatnije da nema ni klasicnog pisma.

49

Medjutim, ukoliko u nekoj civilizaciji, na osnovu areholoskih nalaza, mozemo da
naidjemo na neki oblik medija, a zidina nema, to moze da znaci i da je ta civilizacija,
uspotavljenim odnosom izmedju medija i govora, medijskom okolinom, i prevazisla
nivo alfabeta, uspostavljajuci forme spoljne, vidljive kulture, kao sto je arhitektura, u
resenjima koja i nadilaze puko alfabetske ili stamparijske forme. Primer moze da bude
Lepenski Vir. Zid tamo nije pronadjen, sto nam govori da Lepenci nisu poznavali
klasicnu tehnologiju pisma. Medjutim, uoceni znaci oko zrtvenika, koji su mogu
tumaciti kao “protopismo” ili “embrionalno pismo”, jesu oblik lepenskog medija
komunikacije. Odnos koji su Lepenci uspostavili izmedju takvog medija i govora,
najverovatnije da im je bio osnova i za skoro savrsenu geometriju i arhitekturu
njihovih kuca, koje mozda nisu imale klasicne zidove, ali upravo takvim resenjem su
postigle mozde i neke posve savremene forme arhitekture, koje takodje ne poznaju
klasican zid, vec svojvrsne kupole za stanovanje! Lepenci kao da su imali kosmicku
arhitekturu kuca iz 21. veka! To samo govori da je njihov medij komunikacije u rangu
danasnjeg Interneta. Ono sto je za savremenog coveka Internet, a ne pismo ili
stamparija, ili cak i televizija, bio je za Lepence njihov kameni medij komunikacije.
Lepenska kultura kao da je preskocila analogne praistorijske varijante klasicnog
pisanog ili stampanog medija, cak i elektronskog i odmah kreirala okolinu kosmickog
ili svetlosnog medija, baziranog na kamenu! Zato je preskocila i zid i osmislila formu
arhitekture koja i danas nekima moze da izgleda futuristicki! Poredjenja radi- mi
danas na Internetu imamo samo ostatke stamparske tehnologije. Internet sadrzi
karakteristike civilizacije pisma i stamparije, ali je Internet novi medij, koji u sebe
samo ukljucuje stare, koji su prusutni ne celom svojom snagom, nego samo
preostalim delom snage i prirode. Kod lepenskog medija je slicna situacija, samo sto,
na osnovu nasih dosadasnjih saznanja, Lepenci nisu proziveli doba pisma i stamparije,
pa da u mediju ostave njihove delove, vec je njihov medij od samog pocetka kreiran
kao novi medij iznad pisma, te je i tehnologija pisma sacuvana i prisutna u njemu
takodje smanjene snage, sto nama ostavlja utisak da je rec o zametku pisma,
smatrajuci pritom da je i celokupan lepenski medij na nizem stupnju medijskog
razvitka od pisma. Ali stvari stoje obrnuto. Interent i lepenski medij su dve identicne
medijske situacije, kreirane iz razlicitih smerova!
5.7.2009. godine

Zagonetka Lepenskog Vira
“Covek je bioloski pismen.”- profesor Radivoje Pesic
Cisto oralno tribalno drustvo, kao sto sam nagovestio u jednom od svojih
tekstova, tesko da je ikada postojalo. Kao argument sam uzeo nesposobnost medija
govora da specijalizuje, individualizuje drugog s kojim bi se stupilo u bilo kakav
odnos, jer priroda govora nije specijalizacija, nego univerzalizacija. Da specijalizuje,
individualizuje drugog moze samo medij pisma. Otuda, cisto usmeno drustvo,
zasnovano samo na govoru, nije ni moglo da postoji! Kako to i profesor Radivoje
Pesic kaze u znamenitoj knjizi “Vincansko pismo”: “Covek je bioloski pismen.”! Sto
ce reci da je od svog postanka covek izrazavao, kroz razne oblike pisma ili grafizama,
tu, pismenu stranu svog gena. Tako i sa te strane, drustvo koje bi se zasnovalo samo
na govoru, bez poznavanja pisma, nije moglo da postoji u istoriji ljudske civilizacije.
Pismo je sazdano u ljudskoj genetici, u njegovoj biologiji. Ko opisuje cisto oralno
pleme, koje ne postoji, u stvari opisuje delovanje medija govora, opisuje dejstvo
hladne strane medija komunikacije.
50

Na primeru civilizacije Lepenskog Vira, nastale na tlu danasnje Srbije pored
reke Dunav, negde oko sedmog do sestog milenijuma pre nove ere, vidimo
opravdanost Pesiceve konstatacije, kao i mojih nezavisnih uvida. Ta dunavska kultura
nije izgradjivala samo skulpture-monumentalne kamene oblutke, niti samo svoje
geometrijsko proracunate naseobine i stanista. Pored svakog zrtvenika u svojoj
naseobini ona je ostavljala i po tri znaka na okolnom kamenju, sa obe strane i sa
jednim spajajucim znakom, tako da je znakova bilo ukupno sedam kraj svakog
zrtvenika, a negde i vise. Profesor Radivoje Pesic prepoznao je tri znaka, cije se
varijacije dobijaju promenom mesta posmatranja i promenom ugla padanja svetlosti
na njih. Spajanjem, razdvajenjem i komponovanjem tih znakova Profesor Pesic je
dosao do sistema od 48 znakova, kombinacija osnovna tri znaka, koji, vise ili manje
mogu da se nadju i u brojnim potonjim pismima drevnih civilizacija. Uostalom i u
Vincanskom pismu, najstarijem svetskom pismu po nastanku, sto je upravo bilo i
veliko otkrice profesora Pesica.
Kakvu nam je tajnu ostavio svetlosni medij Lepenskog Vira? Cemu je sluzilo
to rudimentarno, “embrionalno”, kako kaze profesor Pesic, pismo Lepenaca? Za
kakvu vrstu komunikacije? Pesic kaze da je i medij Lepenaca izrazavao karakter
celokupne njihove civilizacije, koja je bila okrenuta spoju racionalnog i iracionalnog,
koja je, kako je smatrao, bila upucena na komunikaciju i vezu sa kosmosom, sa
onostranim, jer je takva bila u pogledu i bilo koje svoje druge karakteristike. No,
ocigledno na ovom primeru mi mozemo da primenimo pravilni mediocentricni metod
i da kazemo da je kultura Lepenskog Vira bila zasnovana na harmoniji realnog sa
onostranim, dakle na balansu racionalnog sa iracionalnim, upravo stoga sto joj je
medij komunikacije bio univerzalan, racionalno-iracionalan. On to jeste i bio. Igrom
svetlosti senke koja je padala na kamenove sa urezanim znacima, dobijao se drugaciji
oblik tih znakova, cime se, verovatno, menjala i njihova sadrzina, njihovo znacenje,
kako je istakao profesor Pesic. Nesumnjivo je da su ti znaci, u svojim razlicitim
oblicima ili kombinacijama, za Lepence imali i tacno odredjeno, fragmentirano
znacenje. To je od vruce strane njihovog univerzalnog medija. Opet, te specijalne
poruke, kojih je moglo biti najmanje 48, najverovatnije su sadrzavale neka
univerzalna znacenja, koja su se najverovatnije ticala osnovne filozofije, shvatanja
zivota Lepenaca, njihove magije i religije (ukoliko su ih imali), njihove kosmologije i
kosmogonije. Na kraju, njihov medij je mogao da bude i prava svetlosna, ili kosmicka
stamparija! S tim sto oni nisu imali potrebe, da kao kod prave stamparije, slazu slova,
odnosno njihova tri znaka i stampaju ih na papiru, tako praveci knjigu koja ce posle
da se cita. To je bio posao padanja svetlosti pod raznim uglovima i menjanja mesta
pozicije posmatranja kamenja sa znakovima. To je bila svojevrsna “onlajn” stamparija
ili knjiga, medij kao otvorena knjiga, friska, sveza knjiga “ispod saca”, koja se cita u
samom trenutku njenog “stampanja”, odnosno u trenutku kada svetlost menja svoj
ugao padanja ili kada posmatrac promeni poziciju posmatranja. Tada na kamenju oko
zrtvenika svetlost “odstampa” novu kombinaciju osnovna tri znaka, a tako se pojavi i
nova poruka za citaoca! Kakvo se znacenje poruka sa svetlosne stamparije ostvarivalo
u svesti Lepenca, to, verovatno, samo su oni znali. Mi mozemo da preptostavljamo da
je bilo rec o nekim univerzalnim pravilima, zakonima, o citanju sadrzaja samog
kosmosa, prirode, prirodnih i kosmickih zakona. Kosmicki lepenski medij samo je i
mogao da emituje poruke kosmickog, onostranog sadrzaja. Medjutim, racionalnom
svojom stranom, on je mogao da emituje i posve prakticne i pragmaticne poruke
Lepencima, od znacaja za njihov svakodnevni zivot, u onom delu koji je lisen slepom
pokoravanju onostranom, iracionalnom, kosmickom, odnosno pokoravanju samo
hladnoj strani njihovog univerzalnog medija.

51

Najzad, ne bi mnogo kostao ni eksperiment zivljenja u jednoj od naseobina
Lepenskog Vira. U originalnom ambijentu u svest posmatraca polako bi se urezivalo i
znacenje poruka sa “online” kosmicke kamene i svetlosne lepenske knjige… Mozda
se ne bi iznenadili kada bismo zakljucili da je lepenski medij bio posve slican
danasnjem Internetu, kao i da je takva igra svetlosti sa znacima dala i prvu fotografiju
ili i prvi bioskop u istoriji ljudske civilizacije…
19.6.2009. godine

Zagonetka Lepenskog Vira 2
Verovatno da od tipa ulica, komunikacija u nekom naselju, gradu, naseobini
itd., isto kao i od arhitekture, stila gradnje, nema zgodnijih primera za ilustraciju
dejstva medija komunikacije.
Bi sam sklon da smatram da je pozanavanje trougla, na primer, dokaz sklada
papira (papirusa) sa govorom, mada sam posvecenost neke zajednice samo
pravouglom trouglu (kao sto je slucaj sa zajednicom Pitagorejaca), pripisivao
prenaglasavanju medija naustrb govora, kao sto sam tome pripisivao i pravougaonik,
dok bi kvadrat opet bio svojevrstan dokaz sklada medija i govora. Krug sam, pak,
nazivao “nultom stamparijom”, odnosno medijskom okolinom “ne govor”, dakle
tolikog stepena prenaglasavanja medija naustrb govora da je govor, kako sam to
nazivao, zavrsavao u visetrukoj svojoj hladnijoj specijalizaciji, ili je i skoro iscezavao
iz upotrebe (hladna specijalizacija govora-na primer, “razgovori” sa zivotinjama,
svetacko, kao Prohor Pcinjski, komuniciranje sa biljkama, pticama itd., neki
individualni oblici religijske komunikacije, kao i intrapersonalne komunikacije,
razliciti oblici lelekanja, ispustanja krikova, sto moze da se dokumentuje u
sakupljenoj folklornoj gradji pojedinih naroda i kultura itd.; naspram toplije
specijalizacije govora, pod kojom sam smatrao najvise usko familijarne, iskrene, tople
razgovore, o intimnim temama, na primer razgovore izmedju supruznika, sa decom
itd.: na primer i glumacki govor, na pozornici, iako je govor, ipak spada u hladnije
specijalizovan govor, jer je rec o svojevrsnoj imitaciji komunikacione situacije;
smatrao sam da je sklad sa govorom veoma vazan za jacu specijalizaciju bica, bilo
bioloskog, bilo drustvenog, u svim segmentima, a upravo toplija specijalizacija
govora doprinosi da i ljudske i drustveno-kulturne karakteristike budu bolje,
neizopacene, dakle jace, a ne slabije specijalizovane; slabijoj, pak specijalizaciji,
doprinosi praksa hladnije specijzalizacije govora itd.). Elipsu sam, pak, smatrao
savrsenim geometrijskim oblikom, koji je “skolski primer” sklada medija i govora, a
to sam zakljucio na osnovu elipsastog oblika planete Zemlje, jer, upravo se na njoj,
elipsastoj i razvio zivot, dok se na drugim, vise pravilnijim kruznim, to nije dogodilo.
Kada je rec o specijalizaciji govora, smatrao sam da je razlog isceznuca, cak i
misterioznog, drevnih civilizacija (poput Stounhendza) bilo upravo visetruko
prenaglasavanje medija naustrb govora, zavrsavanje civilizacije u “nultoj stampariji”,
sto je doprinelo slabijoj specijalizaciji svih karakteristika date kulture, kako bioloskih,
tako i kulturnih i drustvenih. U “nultoj stampariji” civilizacija je dozivljavala svoj
krah, slabije se specijalizujuci. Smatrao sam da upravo iz te tacke, dakle iz “nulte
stamparije”, zraci to stamparijsko ili medijsko nesvesno na savremenost, na 20. i 21.
vek. Sto bi znacilo da mehanizmom medijskog nesvesnog, na primer, Stounhendz
“hoce” da i savremenoj civilizaciji “nametne” tip medijske okoline koji ga je zadesio
pred isceznuce, a to je “nulta stamparija”. To nesvesno medijsko “zatezanje”, kako
sam to nazivao, mozda bi moglo da se uporedi, kako bi se docarala njegova snaga i
postojanje, sa slicnim psiholoskim zatezanjem koje postoji, na primer, u odnosu

52

majka-sin, dete. Nepobitno je, dakle, ustanoviti i psiholosku (pa i psihopatolosku)
dimenziju tog interfejsa medij-covek, medij-covek-kultura.
I u svom prvom razmisljanju o civilizaciji Lepenskog Vira, pre nekoliko
godina posle citanja knjige profesora Radivoja Pesica “Vincansko pismo”,
prepostavio sam da je i ta civilizacija zavrsila u visestrukoj hladnijoj specijalizaciji
govora, u “nultoj stampariji”. No, pre toga, ona je morala osvariti svoj procvat i sjaj,
kada je jos gajila sklad govora i medija kojim se sluzila. Na osnovu arheoloskih
nalaza i dokumentacije, postoji obilje gradje koja nas moze uputiti, primenom
obrnutog mediocentricnog metoda, na prirodu i karakter kako lepenskog medija, tako
i na stepen razvitka i domete lepenskog pisma. Dovoljno je samo ispitati tip ulica,
komunikacija u naseobini Lepenski Vir, kao i lepensku arhitekturu stanista i vec, na
osnovu toga, izvesti zakljucke o, na primer, stepenu alfabeticnosti njihovog
embrionalnog pisma. Kao i o prirodi lepenskog medija. Poznato je, iz mediocentricne
teorije (na primer Makluan) da alfabet svoj linearni oblik preslikava i na arhitekturu,
umetnost, sisteme ulica itd. Kultura koja poznaje linearno pismo sigurno ce imati
linearnost kao karakteristiku ugradjenu i u ostale segmente svoje kulture. Na osnovu
sistema ulica, umetnosti i arhitekture Lepenskog Vira, mi tako mozemo da izvucemo
zakljucke i o karakteru njihovog pisma, kao i njihovog medija u celini. Na primer,
oblik zasecenog trougla, mozda bi nam saopstavao da Lepenci mozda nisu poznavali
neki oblik hartije, ali da su mu, mozda, bili blizu! Jer, Egipcani, koji su poznavali
papir (papirus) trougao (recimo na piramidama), nisu zasecali! Tako, ako postojanje,
poznavanje nezasecenog trougla uzmemo kao indikator upotrebe, poznavanja papira
(papirusa), onda bi nam zaseceni trougao ukazivao da je kultura koja ga je poznavala i
koristila u arhitekturi, bila nadomak papirusa! Ali, zasecenost mozda moze da nam
govori i o tome da je ta kultura razvila i savrseniji medij od papirusa-mozda,
posmatrajuci “utvrdjeno”, pojedinacno i sam-papir, ili bi “papir” bio metafora za
ostvarivanje skladnije medijske okoline od Egipcana, a da se papir, a mozda ni
papirus nisu poznavali! Ne mora nivo ostvarenog pojedinacnog medija da bude merilo
uspesnosti, skladnosti, harmonije neke civilizacije, nego ostvarena medijska okolina!
Drugim recima, i da nisu poznavali papirus ili papir, Lepenci su mogli da ostvare
kvalitetniju i harmonicniju kulturu od egipatske, ukoliko su ostavrivali sklad govora i
svoje svetlosne stamparije, svog svetlosnog medija koji je prepoznat u kombinacijama
tri osnovna znaka koji se javljaju oko zrtvenika! Da, reci cemo, ali Egipat nam je
ostavio piramide! Da, ali Lepenci su nam ostavili monumentalne kamene oblutke! Da,
reci cemo, ali Egipcani su pokazali zavidno znanje matematike i astronomije, dakle
proracuna prilikom gradnje piramida! Da, ali su to isto pokazali i Lepenci prilkom
gradnje svojih kuca, ciji nam rekonstruisani oblik i danas, iz 21. veka delujefuturisticki, kao neka kupola koja treba da se izgradi za zivot na nekoj drugoj planeti!
“Iz ritma proilzlazi broj, a iz broja pismo”, setimo se reci profesora Radivoja
Pesica (uzgred, ako se za glasovnu vrednost moze pronaci, izracunati brojevna
vrednost, onda se to isto moze uciniti ne samo za foneme, dakle za pismo, nego i za
medij i medijsku okolinu u celini! To znaci da bi se medijska okolina mogla i
matematicki izracunati, kao da bi svoj izraz mogla da dobije i u fizickim i hemijskim
formulama!). Pristupimo, dakle, rekonstrukciji pisma i medija Lepenskog Vira…
Leonid Zuvic, 21.6. 2009. godine

Сеобе народа

53

Читам, код Драгољуба Антића у „Континуитету Винчанске
цивилизације“, да је сеоба Словена са простора „негде иза Карпата“ на
Балканско полустрво 626. године била-немогућа. За то аутор наводи низ
аргумента који се тичу елементарне логике и непостојања физичко-техничких
услова за спровођење сеобе. Својом анализом, аутор заправо хоће да подупре
тезу о Подунављу као прапостојбини Индоевропљана, односно Словена,
односно хипотезу да су Словени аутохтоно балканско становништво и да се
досељавање Словена 626. године на Балкан Константину Порфирегениту,
византијском цару који је о њој писао, само причинило.
Нећу много улазити у логички спор са аутором. Само ћу да укажем на
контрадикцију његових аргумента и логике. Ако словенска хипотеза тврди да су
Словени са Подунавља били тај народ који је стигао до Индије и подарио
Индијцима санскрт на коме су писане Веде, да су Подунавци носиоци Ведске
цивилизације, како је онда у њихово, неолитско доба могло да има физичкотехничких услова за кретање, сеобу, или и ратни, војни поход од Подунавља
преко дела Азије све до Индије, а у време 7. века нове ере тих истих услова није
могло да буде? Но, ова логичка критика, односно критика логичких аргумента
не значи да и ја нисам присталица и заговорник Подунавске хипотезе. Јесам, али
зато имам неких других, својих разлога, који се, наравно, тичу природе медија
комуникације који „дозвољава“ праволинијско кретање, дакле и кретање
народа, сеобу. Као резиме овог кратког научног полемисања навешћу да је било
и кретања Подунаваца ка Индијском подконтиненту, али и кретања Словена на
Балкан у 7. веку, или бар извесних словенских племена, који су на Балкану
наишли на своје „остављене“ сроднике...
Навешћу сада моје медиоцентричне разлоге. Култура и цивилизација
линеарност као своју карактеристику могу да имају само ако поседују линеарно,
алфабетско писмо. То је Маклуан јасно показао. Линеарношћу писма тако ће
бити обојена свака карактеристика, црта и детаљ дате културе или
цивилизације. Тако и стања-мировања и кретања, проистичу из хладног медија
(мировање, за племена са оралном културом, ако их их уопште било, јер је говор
хладан, колективистичан медиј који производи мировање), односно из врућег
медија (кретање, линеарно, праволинијско, у складу са линераном природом
врућег алфабетског писма или тиска, штампарије). Тако, неминовна црта
култура и цивилизација које поседују линеарно писмо јесте исто такво,
линерано и праволинијско кретање. Дакле и линерани, праволинијски ратни
походи (као походи Александра Македонског до Индије, што можда није
случајно, јер је тиме можда хтео да обнови, подсвесно, првобитни подухват
Подунављана, а који су проистекли из линеарности старогрчког алфабета и
топлоте папируса-не заборавимо да је Александар Велики и на походима спавао
са свицима папируса под главом), али и-праволинијске, линеарне сеобе. Ако је
за Винчанску цивилизацију утврђено да је још у неолиту располагала
линеарним алфабетским Винчанским писмом, онда са тих позиција мени сасвим
могућом и вероватном звучи хипотеза о линераном неолитском кретању или
сеоби Подунаваца-Старих Словена све до Индије. Овиме, подунавска хипотеза
о прастојбини Словена и носиоцима Ведске цивилизације добија
медиоцентрично упориште, које је од свих могућих врста доказа и најтачније,
најубојитије и најдрагоценије. То је што се тиче словенске хипотезе о ведској
цивилизацији. Међутим и Стари Словени у 7. веку нове ере су били способни за
линерано, праволинијско кретање, јер ми тврдимо да су они имали писмо и пре
Ђирила и Методија (што потврђује и Велесова књига, између осталог)! Ако су

54

словенски народи, па и „негде иза Карпата“ у том тренутку, располагали
линеарним, алфабетским писмом, онда су они били способни и за линеарно,
праволинијско кретање, односно сеобу, и не само способни-кретање је било
утиснуто у њихов културни, али вероватно и биолошки ген, а то утиснуће је од
њиховог линеарног писма и врућег медија, а ја сам претпоставио да су
познавали и неке облике првобитних штампарија, тиска-ксилографија!
Да читалац не би помислио да сам све ово тек сада измислио, нудим у
наставку мој текст на исту тему-кретања и сеоба, који сам написао пре скоро
равно три године...
„...сеобе, народи, говор, хладан, сферничан, колективистичан, зато
племена, говорна, непокретна, међутим кретање, племена, премештања,
Индијанци, сеобе, народи, Хуни, Словени, указује на околина топлија
штампарија, лака штампарија, папирус, папир, мање и штампарија, пут,
прволинијски, линеаран, од лака штампарија, зато сеобе, указује на околина
лака штампарија, Хуни, Словени, вероватно папирус, мање и папир, мање и
пергамент, међутим, пренаглашавање папирус, папир, науштрб говор,
специјализација, путовања, кретање, зато Аргонаути, Стара Грчка, указује на
пренаглашавање папирус, науштрб склад са говор, зато специјално путовање,
слично као и Марко Поло, Италија, указује на околина пренаглашавање лака
штампарија, папир, мауштрб говор, зато специјализовање, индивидуализација,
путовање, зато и путовање, линеарничност, кретање, од лака штампарија, папир,
штампарија, мање и колективизација, Марко Поло, путовање, због губљење
контакт са говором, пренаглашавање папир, науштрб говор, зато и путовање,
Кина, слична штампарија, тежи слична штампарија, али слабија ка јача,
међутим, можда и супротно, због кинеско нововековно штампаријско
ненапредовање, међутим Хуни, Словени, Велика сеоба народа, указује на склад
са говором, зато колективизација, путовање, кретање, сеоба, од склада са
колективистични говор, вероватно Словени, Велика сеоба народа, међутим,
Хуни, колективизација, кретање, не путовање, мање сеоба, више и војни поход,
али и насељавање, као сеоба, зато и држава, указује на колкетивизација, не од
склада са колективистични говор, него колективизам од пренаглашавања
хладнија у вруће, у хладно, лака штампарија, мање пергамент, специјалистички,
изопачени војни поход, од пренаглашени пергамент, зато крсташи, више
папирус, чак и папир, зато као сеоба, насељавање, али пренаглашени у хладно
папирус, науштрб говор, зато и као војни поход, сукоб са Рим, али зато и
индивидудлаизација, коњ, коњ, чак од штампарија, зато указује на вишеструко
пренаглашавање папирус, папир, до штампарија, зато и специјализација,
рационализација, индивидуализација, Атила, као пророк, слично можда и као
Мухамед, али близу и краљ бог, неправилност, изопаченост, од пренаглашавање
папирус, слично као и Египат, краљ бог, међутим, Атила, рационализованији,
зато бич Божји, рационализација, индивидуализација, религија, Атила, као бич,
као пророк, али чак и рационалнији, него Мухамед, него ислам, религија Хуна,
ако Хуна, световна религија, више философија, зато Хуни, држава, Атила,
између краљ председник и цар премијер, између краљевине и републике, због
папирус, зато близу краљ, председник, али због пренаглашавање, папирус,
близу и цар, премијер, слично као кинески цар премијер, од пренаглашавање
штампарија, науштрб говор, могуће, Хуни, чак и штампарија, слична кинеска,
штампарија, специјалистичка, ксилографија, чак и специјалнија, хунски,
Атилин, штампаријски лап топ, зато и Словени, кретање, сеоба, насељавање,

55

указује на пренаглашавање лака штампарија, вероватно папирус, науштрб
говор, зати и пљачка, сукоб, са староседеоци, насељавање, сукоб, указује на
тежња слабија ка јача штампарија, слична штампарија тежи слична штампарија,
али слабија ка јача, насељавање, уз насиље, насељавање, без насиље, сеоба од
штампарија, тежња јача штампарија, ка слична, али слабија штампарија, Велика
сеоба Срба, указује на пренаглашавање штампарија, науштрб говор, мада и
даље склад са говор, зато колективизација, кретање, сеоба, међутим, Словени,
насељавање, уз насиље, указује на кретање, слабија ка слична, али јача
штампарија, зато указује на штампаријска околина, староседеоци, папир,
штампарија, чак и пренаглашавање, штампарија, Хуни, насељавање, указује на
слична, али јача штампарија, територија хунске државање, мада не много јача,
због мање сукоб, насиље, на територија, випе сукоб са Рим, даље од територија,
државе, зато можда и истоветна штампарија, Хуни, теририторија, насељавање,
зато Словени, религија, богови, међутим, зато и Словени, мања цивилизација,
војно покорава, напреднија цивилизација, зато Словени, са староседеоци, не
род, племе, него, због контакта са напреднија, држава, вероватно више и од
република, староседеоци, надилажење република, индивидуалиистичко,
специјалистичко, колективистичка, изнад република, староседеоци, Келти, али и
цивилизација несталих Савчица, Савска цивилизација, зато и Словени, близу
република, између краљевина и република, због контактирања са напреднија
цивилизација,
Леонид Зувић, 22.9.2006. године“
30. 6. 2009. године
Антимедијска цивилизација
Медиј је продужетак човека. Комуникацијом се не бори. Против медија
се не бори. То су основне лекције, које савременог човека, 20. и 21. века није
имао ко да учи у основним и средњим школама.Зато се развио глобални
„ауторитарни“ профил личности. И њему су подложни подједнако и
националист и демократа, а само је јадно научно политиканство ауторитарност
означило као извор национализма, приписујући је само одређеном соју људи,
такозваном ауторитарном типу личности.Овде је реч о медијској
„ауторитарности“, о непознавању природе медија, односа према медијима и
односа према комуникацији. Зато је медијски ауторитарни профил личности
данас глобалан и тиче се свих људи, свих раса и националности, јер људи на
планети користе једне те исте медије и једну те исту комуникацију, а ни о
једном, ни о другом-не знају ништа.
О томе су много више знале праисторијске цивилизације пећинских
људи, које су, лицемерно и из само терапеутских разлога и називанецивилизацијом. Е, а када се сада употреби термин цивилизација за савремену
планету или културни круг, то је управо у том психотерапеутском значењу и
маниру, а за праисторијске цивилизације то није важило! Пећински човек је
испред савременог човека.
Е, сад, постојао је одређени континуитет са праисторијских цивилизација
и цивилизација и култура античког доба. Негде сам прочитао (код Срејовића),
да је антрополошки доказано да је Винчанац наследио Лепенца. А ако
поштујемо словенску хипотезу о Подунављу као прапостојбини
Индоевропљана, односно Словена, онда нам је јасан тај цивилизацијски

56

континуитет, од Лепенца, преко Винчанца, до Пелазга, Трачана, Дачана, Илира
и Рашана (Етрурца), ...Дакле, речју, све су то били Словени, да сад баш не
призовем Олгу Луковић Пјановић... Хехе...
Е, сад, зашто је то важно за питање познавања медија? Зато што су
Стари Словени и цивилизације које су из њих произашле (као што је Стара ,
херојска Грчка била под утицајем Пелзга или Пеласта) имале не само
интуицији, већ и праву скоро свест о томе да је медиј продужетак човека, што је
основно знање, што је Веда свих Веда. Такорећи: Рг-Веда. Та интуиција, свест и
знање били су уграђени у њихову културу, обичаје, веровања, религију, а потом
и у науку и философију. Зар Стара Грчка није сматрала да идеални полис треба
да буде велик онолико докле допире „фама“, то јест говор, људски глас? Јесте
сматрала, њихови највећи философи су то сматрали, те се или Аристотел или
Платон данас означавају као први медиоцентристи у историји! Највећи умови
човечанства били су медиоцентристи! Они су медиј ставили у центар полиса,
око „фаме“ су центрирали идеалну величну града-државе! А модерни народи су
били цивилизације (што ће рећи да су имали праву науку, философију,
уметност, културу, економију, политику...) само у време када су били најближи
Рг-Веди, када су своје научне, философске и државотворне идеје заснивали на
знању Старе, медиоцентричне Грчке, када су им стари Хелени били
инспирација и извор креирања сопствених држава и култура! По правилу, тада
су и остваривали склад говора и медија, били су јаче специјализовани. Пример-а
ште ће бољи и сликовитији од-Америке! Зар сви ми (још увек) не дивимо том
савршеном америчком Уставу из 1778. године који за више од 200 година само
допуњен амандманима, из којег је проистекла америчка држава и демократија?
Што је Вукова ћирилица за писма, то је амерички Устав за право, државу и
политику. А одакле су федералисти (у Федералистичким списима) црпли
инспирацију за стварање таквог Устава и такве државе, таквог политичког
система? Па из политичке философије Старих Грка, Старих Грка
медиоцентриста! Зато је и настала творевина била скоро савршена, када се било
близу Рг-медијске-Веде. И Торонтска школа комуникологије била је изданак са
тог америчког рг-ведског извора, зато је уопште и била могућа. Е, а онда је
Рејмонд Вилијамс Рг-Веду означио као-технодетерминизам, што је Западна
цивилизација, већ добрано напустивши рг-ведски извор и вишеструко
пренагласивши, већ, медиј у односу на говор, здушно прихватила. Од тада је
Западна цивилизација цивилизација само у оном психотерапеутском значењу.
То је, сад, шпенглеровски Запад, Запад који је пропао, што доказују и најновија
дешавања у вези са економијом (или и гриповима, а поготову оним
семиолошким грипом из мојих претходних текстова).
Е, сад, не може бити да је изданак најстаријих Словена-Подунављана,
као што је био Стара Грчка, био и већи медиоцентриста од свог стабла! Наравно
да није. Неке читалац узме само књигу Веселина Чајкановића „Религија и мит
Старих Срба“ и наћи ће тамо прегршт примера и доказа да је свест о медију као
продужетку човека била уграђена у старословенске културе и цивилизације!
Рецимо делови о крвној освети или вампиризму. Колико је, само на тим
примерима (а има их још), показана медиоцентрична свест! Зар одећа није
медиј? Јесте, прочитајмо Маклуна! А шта су веровали Стари Словени, а у шта и
данас Срби верују? Да одећа, то јест медиј, у себе привлачи душе покојника,
односно људске душе! Зар то није медиоцентрична свест уткана у културу?
Медиј је продужетак душе, продужетак човека! Основне лекције Стари Словени
су врло добро знали, не само у погледу медија, него и комуникације, што је

57

потврдио и Петар Влаховић у делу „Србија“, разматрајући старосрпске
комуникацијске конвенције!
Навешћу само један илустративан пример старословенског
медиоцентризма из Чајкановића:“... Димитријевић причао ми је да на
Косову Арнаути овако раде када секу дрво за које се боје да није
сеновито: један сече, а други чека са каменом у руци, па чим онај
посече дрво, овај други брже-боље постави камен на пањ.
Зашто? Камен има моћ да привуче, веже за себе сваку душу:
сетимо се само гробног споменика, коме је био првобитан циљ да
покојникову душу за себе веже; или белутака којима се оивичује
гроб и који имају иста циљ; па онда белутака који се бацају у
гроб покојника за кога постоји бојазан да ћe ce повампирити.
Камен који Арнаути мећу на пањ посеченог дрвета има,
очевидно, задатак да душу која се у том дрвету можда налази —
веже за себе, тако да ова не буде у могућности да оде слободна и
изврши освету.“ !!!! Зар камен није медиј?! Јесте, сетимо се Лепенског Вира,
сетимо се Старог Египта и пирамида, сетимо се Мојсијевих камених плоча,
сетимо се и пелашке камене плоче која је била инспирација за Илијаду! Кад смо
код Лепенаца, а дотакли смо се примера Чајкановића, да ли би могли да
претпоставимо да је и лепенски жртвеник, можда, имао функцију белутака и
камена у наведеном цитату? Можда су и облуци, камене лепенске скулптуре
такође биле, на известан начин, медиоцентричне?!!!
Зато би требало подржати актуелне напоре словенских научника око
проширивања подунавске словенске хипотезе. Зашто? Јер то значи бити на
изворима рг-медијске веде. А то је, пак, предуслов за стварање скоро савршеног
друштва и културе у садашњости.
30.6.2009. године
Хроми познаваоци медија
Користећи се примерима из упоредне религије Веселин Чајкановић у
књизи „Мит и религија Стариг Срба“ показује да је у неколико древних култура
забележен мит или мотив хромог дечака или старца са штапом, који оличава,
заправо, хтонично, брховно божанство неке културе, у случају Старих СрбаСловена, њиховог националног бога, родоначелника, инитиас генус. Одатле и
једно божанство у пантеону Старих Словена-Дабог, добија епитет хроми Дабог
и у хришћанској интерпретацији добија пежоративно значење хришћанског
ђавола. Овде је, нама, битан мотив хромости божанства.
У свом делу „Словенска митологија“, пак, Спасоје Васиљев на једном
месту наводи тумачење једног раног писца о Старим Словенима, где овај
говори, на пример, да се Перун звао неки човек, као и да су остала божанства у
ствари били људи са тим именима. Васиљев не одбацује могућност да су Стари
Словени, како каже „дивинизирали“ и на престо божанстава постављали тек
„обичне људе“. Наравно, чини се да је Васиљев један од ретких који је слутио
да је култура Старих Словена, како је наводио била „дивна и напредна култура“.
И аутор овог блога је у неким од претходних текстова (Види Гвоздени човек и
Гвоздени човек 2) изразио сумњу да се иза мита о вилама крију људиинтелектуалци, стручњаци итд.

58

Дакле, још једном, битан је мотив хромости божанства. Зашто су у старој
религији божанство Стари Словени насликали као хромо, шепајуће, криво на
једну страну? Зато што је, највероватније и било реч о класи или касти учитеља,
обичних људи, који су, пак, били врсни познаваоци медија комуникације и
њима се обилато служили! Јер, неуролшки поремећаји, манифестације и испади,
типа хромости на једну ногу, шепања, вучење једне ноге, јасне су неуролошке
последице пренаглашавања медија науштрб говора, односно претеривања у
коришћењу медија који ступају у директну интеркацију са људским ЦНС-ом, а
то су или директно електрични медији комуникације, или штампани медиј када
се са његовом употребом претера и када њиме изазвана озледа чула вида
прераста у озледу ЦНС-а, односно мозга! А од озледе мозга-ЦНС-а медијима и
произлазе неуролошке манифестације у облику поремећаја, као што је, једна од
њих и шепање, хромост, вучење једне ноге и слично (сетимо се, само, нажалост,
скоријег примера спортског коментатота на телевизији Срђана Кнежевића, који
је после узбуђења које је показао преносећи рукометну утакмицу, прво имао
симптом леве ноге која му се „вукла“, да би потом постао и параплегичар, а
недавно је и преминуо). Епилеписија апостола Павла, на пример, чист је пример
неурошког поремећаја насталог пренаглашавањем у употреби вештачког медија
науштрб природног говора!
Тако би сасвим разложно могло да се претпостави да је и међу класом
учитеља Старих Словена, било оних који су изузетно пренагласили медиј у
односу на говор и зарадили шепавост, хромост, али и производњу у божанство,
хромо божанство! Као што видимо, јасно је да је класи учитеља Старих Словена
била позната употреба, највероватније разноврсних медија комуникације,
могуће и не само штампаних и писаних, већ и електричних, да су их они у
једном тренутку пренагласили и са, неуролошким поремећајима као
последицама тог пренаглашавања медија, запосели пантеон религије Старих
Словена!
Л.З. 15.4.2009. године
Одговорни су медији
Миграција становника из села у град изазвана је магнетским,
објективним дејством, привлачношћу медија комуникације на људе! Људи
долазе у град да би могли више да озледе и стимулишу своје, медијима
изиритиране и надражене органе!
У граду могу да нађу веће медијско задовољење организма: ту су новине,
књиге, кочије, бицикли, аутомобили, трамваји, аутобуси, радио, телевизија,
пошта, Интернет!
У самом граду медији комуницирања се екстериоризују: ТВ апарати по
продавницама, кафићима, банкама, улични видео – бимови, радио итд. Један од
разлога што сви још не носе слушалице на ушима (то је електрична фаза, у
светлосној долазе визири итд!) је то што се још довољно задовољава
продужецима ногу – превозом, ушију – бука, очију – носе се новине, читање
књига у превозу, билборди итд., али је почела и увелико траје екстериоризација
електричних медија - радио у превозу и ТВ и компјутери на јавном месту – а
слушалице се носе још од пре пар деценија јер се не тичу задовољавања
продуженог мозга, него чула слуха, као на пример и некада транзистори!
Неко ће да ми, због ногу, противречи примером авиона – ту нема
продужетка ногу, рећи ће, шта сада? Наравно, авион у лету је ампутирао ноге и

59

човек се зато осећа нелагодно! Међутим, сразмерно одузетом задовољству од
продуживања, у лету, на полетању и слетању путник добија – велике авионске
точкове и пропроционално задовољење свог озлеђеног и стимулисаног органа!
Намеће се закључак да је за рушење летелица одговорна несразмерна
величина, дужина точкова (увод у медијску аеродинамику!)! Чини се да су се
увек рушили авиони, који су били најновији, најмодернији типови, јер је то
сигурно увек значило да су имали и мање или краће точкове од претходног
модела! свака ракета, без иједног точка, обавезно завршава срушена!
Хеликоптери већином немају точкове и зато и лете краће од авиона, да не
би ноге биле само ампутиране, без истовременог продуживања (као, на пример,
у каросерији аутомобила – истовремено изнад земље, али точковима – ногама
опет прикован за земљу!), али – зато се и чешће руше! Заправо, то је зато што
имају «санке» и руше се сразмерно падању са санки и скија! Ако хоће да се
мање руше, нека има наместе точкове! Несреће се и догађају када се блокирају
точкови, или кад се, због превелике брзине, одлепе од тла!
Л.З.4.5. 2006.

Шта све нисмо знали о рунама, а нисмо смели да
питамо?
И може аутор овог блога само спокојно да се смеје незнању и заблудама
једног типографа!
Сматрати да Стари Словени нису имали писмо и штампарију, па шта је и
могло да буде веће интелектуално достигнуће типографа тог?
Зашто да се смеје заблуди тој? Прво, зато то што јесте заблуда, која је
„тако лепо певала“, како то песник рече! Друго, а што би се нервирао због
нечијег незнања?
Но, „вратимо се нашим овцама“, то јест првом закључку! Кад, ето, а ту
нас и стварно чека овца и њено-руно!!! И како, онда, код те овце и њеног руна,
да се не смеје тим „великим“ познаваоцима науке, народне културе итд.
оличених у универзитетској институцији и још подоста других „институција“?
Јер, сада ће ти посленици имати шта да науче са једног интернет блога!!!
Но, неће се аутор тог блога, ни много трудити да учи незналице! Под
један, само ће те захвалне читаоце упутити на текст у архиви блогова „Рунска и
старословенска штампарија“ и на оно (а сад незахвално, како то назва
Чајкановић, или бар наизглед) „етимологисање“ поводом речи „руна“ у српском
језику! Тамо се помену да се реч „руна“ у српском језику употребљава у
значењу „длака“ и за то се наведоше општепознати примери, попут оног о
„нашој овци“, којој се „вратисмо“!
И под два (типографи, ваљда, знају за чувене Хемингвејеве реченице које
су почињале са „и“?), само ће дотичне упутити на народну приповетку
„Длака“!!!
Па нека се, онда, типографи врате својој „овци“ (или, можда и
„златоруном овну“)!!!
Леонид Зувић, 14.4.2009. године
Гвоздени човек

60

Техничка култура старих цивилизација велика је загонетка. Да ли су
Стари Словени имали роботе?!
„"За Бога, шура, невоља ме тера; иште отац да му донесем гвоздена
човека, да се с њиме разговара." Онда му шура одговори: "Почекај мало; сад ћу
ја изаћи, али се немој препадати ни стравити." Кад мало час, али ето ти гвоздена
човека. Велики је, страшан је! вуче буџу за собом, све оре земљу, иде за њим
бразда као да осам волова оре. Кад цар издалека угледа где иде гвозден човек,
он се поплаши, те затвори дворове, па побегне на горње чардаке, и затвори се.
Кад дође гвозден човек, стане лепо на вратима лупати да му отворе, а кад види
да нико не отвора, он бубне песницом у врата, а врата се одмах на двоје
распадну, тако отвори редом сва врата и дође пред цара. Кад дође пред цара,
запита га: "Шта си ме звао?" А цар ћути као нем. "Та шта ти имаш са мном."
рече гвозден човек, па га зврцне у чело, а цар одмах душу испусти. Онда
гвозден човек узме зета свога па га постави за цара, и тако је најмлађи син са
својом женом царовао до свога века.“
Одломак је из српске народне приповетке „Гвоздени човјек“. Заиста, да
ли би иоле било погрешно закључити, на основу овог одломка, да су стари
Словени (Срби), пошто су народне епске песме и приче путоказ у њихову
културу, имали неку врсти пољопривредне механизације?!! „Гвоздени човек“ у
најмању руку овде представља-трактор, са додатним алаткама („вуче буџу за
собом“)! Но, треба прочитати и остатак ове приповетке! У њој цар, натеран од
царице љубоморне на најмлађег сина и његову прелепу жену, хоће сина да се
ратосиља, тако што му поверава наизглед немогуће задатке: да са једним
„каблом“ (мислећи на захват воде кантом из бунара), напоји 100 волова; да са
једним парчетом проје нахрани 100 свиња! Уз помоћ „шуре“, царев најмлађи
син све то успева, а на крају цар од њега тражи да му доведе „гвозденог човека“
да се с њиме разговара! Гвоздени човек би сам царићев шурак, а како се цар
провео види се из краја приче! Но, док овако описани „гвоздени човек“
нескривено упућује на закључак да је реч о некој пољопривредној машини,
тачније-трактору, у прва два немогућа задатка такође можемо, скривено,
метафорички, да препознамо неки облик пољопривредне механизације, односно
технике или технологије храњења и појења, као да је код старих Словена заиста
и постојала нека механичка (или и електрична, односно бензинско-струјна?)
технологија која се користила, рецимо за наводњавање ораница (једним
„каблом“ да напоји), или за свакодневно подмиривање марве, баш као на
савременим фармама! Заиста реч „кабл“ за ведро воде је необична и упућује на
закључак да је реч о некој технологији, нарочито што данас добро знамо шта
реч „кабл“ представља! „Немогући цареви задаци“ у ствари су метафора за
техничка достигнућа Старих Словена зарад рационализације обраде њива и
бриге о стоци! Опет, у српским именима имамо трагове који упућују на ову
причу о „гвозденом човеку“, односно на повезаност гвожђа и човека: зар
немамо подоста Гвоздена, Гвозда, или Гвозденовића?! Да ли је култура старих
Словена, за коју је недвосмислено утврђено да је познавала лутке, направила и
корак даље, створивши механичку, покретну лутку, тј.-робота, „гвозденог
човека“!?
18.3.20
Гвоздени човек 2
61

„Једно вече стојећи он са женом својом на прозору, угледа не далеко од
куће некаку велику гору де сва у великоме пламену пламти, па упита жену шта
је оно, а она му одговори: "Не питај ме, господару! оно је чудовита гора, што
преко дан сијева а по ноћи гори, и когод к њој поде да види што је, остане у они
трем мутав и на оно мјесто удуречен."
Слично као и прича о „гвозденом човеку“ и овај уломак из народне
приповетке „Три јегуље“ опет упућује на појаву наоко немогућу у култури
Старих Словена (бар у официјеном тумачењу)-на то да су они имали и погоне за
производњу гвожђа, односно челика! Шта би била „гора која сева и гори“, ако
не-топионица гвожђа или челика-железара! Наравно, намеће се као неспоран
закључак да су Стари Словени, кад су већ имали „гвозденог човека“, имали и
фабрике за њихову производњу-где се топила и обрађивала руда гвожђа! Нама
је познато и доказано постојање великог броја рудника (Ново Брдо као
најпознатији) у средњовековној Србији. Но, ти рудници нису могли да никну
сами од себе-нека рударска традиција морала је да постоји, а њу можемо наћи
сигурно и најпре код Старих Словена! Као сасвим разумну можемо узети
претпоставку да су митови и митолошке личности и појаве само поетичан одраз
реалних појава и односа. А када се после неке појаве слегне историјска
прашина, оно што иза ње остаје заиста и јесте-мит! Невероватни подухвати
избегавају непрестаној моћи рационалног суђења и они се, по природи ствари,
лагано „одмећу“ у мит, у оно што после њих засигурно остаје као сведочанство
постојања, иако делимично замагљено за очи разума! Тако и за виле у
митологији Старих Словена, можемо да поставимо питање шта су оне биле у
реалности? Послужимо се још неким траговима у наслеђу Старих Словена, који
нам могу помоћи у расветљавању мита. Етимологија може да буде од помоћи. У
песми „Краљевић Марко“ и вила, имамо сведочанство о имену бар једне виле-то
је Равијојла. Знамо да „рави“ значи „учитељ“. Нису ли, онда, виле били неки
старословенски „учитељи“, односно зналци и стручњаци? Наравно да је то
могуће, а ако поставимо питање на коју се тачну област стручност односи,
можда би добили и изненађујући одговор: на-инжењере или конструкторе! У
истој наведеној причи на „гори која сева и пламти“ заробљени су многи људи
који су, крочивши тамо, бивали скамењени и неми, а тако се провео и царићев
брат! Наводи се да је авлија у којој су скамeњени и мутави људи ограђена
људским костима. Сад долазимо до везе између вила и фабрика гвожђа! Опште
је познато из митологије Старих Словена да су виле градиле „градове од
костију“! Такође и да живе на „гори“! „Градови од костију“ биле би фабрике
„гвозденог човека“ (окамењених људи у причи), то јест „горе“, у којима живе
виле, то јест механичари, инжењери, конструктори! „Ко тамо крочи остане на
месту мутав и удеречен“, то јест „окамењен“-указује заиста на погoне за
производњу неке врсте машина, можда и робота (који су мутави), тих „гводених
људи“! Но, не би чудило да су се у „вилинским горама“ производили и возови,
вагони, па чак и-аероплани, авиони! Шта би била „утва златокрила“, ако не неки
ваздухоплов (зар и данас немамо име за тип авинона „утва“?) Шта би били
митолошки змајеви (од којих су остали и надимци епских јунака), попут Баш
Челика, ако не нека врста авиона (зашто би се цар змајева поистовећивао тек
тако са челиком-Баш Челик?) Најзад, шта би био „чардак ни на небу ни на
земљи“, ако не опет нека врста зракоплова, авиона, летелице?
Када је реч о претпоставци о томе да су Стари Словени имали и
железницу, ни она није тако невероватна ни немогућа! Опет у митологији и

62

легендама имамо траг о тако нечему. У легенди о благу цара Милутина наводи
се да је од његове летње резиденције до рудника злата у јужној Србији водила
камена стаза по којој се шетала његова жена са дворкињама. У легенди о благу
деспота Ђурађа Бранковића имамо идентичан мотив-да се од његовог
летњиковца на Венчацу до Рудника и тамошњих рудника простирао „камени
мост“ по којем је ходила Јерина са пратњом! Мост од Венчаца до Рудника ( пар
десетина километара удаљености) само за „шетњу“-не чини се баш реалним!
Пре ће бити, у оба случаја, да је реч о железничкој прузи! Наравно, рационално
објашњење опет није „велика наука“-ако су и Стари Словени имали руднике у
којима се вадила разноврсна руда, онда су морали да имају и превоз те руде до
места дистрибуције, зарад потоње обраде, а зашто то не би били, као и у
садашња времена-рударски возови и пруге?! Најзад, из стрипова о Дивљем
Западу, ако ни из чега другог, познато нам је какве су метафоре Индијанци
употребљавали за возове, а потом и за авионе: зар то нису „гвоздени коњ“ и
„челична птица“? Крије ли се исто и иза старословенског „гвозденог човека“?
18.3.2009.
Гвоздени човек 3
Немамо само у српским народним песмама и причама трагове који нам
указују на постојање развијене технике и технологије у културама старих
народа (види текстове Гвоздени човек 1 и 2 на овом блогу). Једно чисто
сведочанство оставила нам је и Велесова књига, за коју се претпоставља да је
уобличена у 9. веку нове ере. Ево тог цитата:
„Tvorac naš Svarog, ovako kaza ocu Oru: Stvoreni ste vi
rukama mojim
i sinovi ste tvorca i kao takvi deca moja, a Dajbog će biti otac vaš.
Njemu budite poslušni i što vam on kaže tako činite i tako radite. I
bićete
narod veliki, pobedićete sve rodove tuđe koji iz kamena snagu crpu i
čuda tvore - kola bez konja i druga čudesa mimo čarobnjaka.“
„Кола без коња и друга чудеса мимо чаробњака...“. Цитат говори сам за
себе. Очигледно је да су Стари Словени, било на самим својим почецима, како
овде може да се види, било у неком другом тренутку своје историје, били у
сусрету са извесним народом који је био веома технички и технолошки
развијен! Ти „туђи родови“, сведочи нам Велесова књига, познавали су
самоходна средства превоза, та „кола без коња“, али и „друга чудеса“, вероватно
техничко-технолошка! Јасно је да су Словени били под утицајем технички и
технолошки веома развијене цивилизације! Да ли је та цивилизација познавала
аутомобил, трактор или воз-није толико важно, колико је важно да је неки од
тих облика сигурно познавала! Но, да ли су новогородски жреци, који су писали
Велесову књигу, у виду имали неку цивилизацију која је била њихов
савременик, или је детаљ о „колима без коња“ уврштен јер је био део, одсјај
неке својеврсне митске, пратеће свести историје Словена-о томе да су у
прадавна времена, можда у својој прапостојбини, Стари Словени имали
контакта са суперразвијеном праисторијском цивилизацијом? И у једном и у
другом случају податак о превозном средству типа оног из 20. или 21. века јесте
невероватно, узбуђујуће сведочанство! Подједнако нам звучи фантастично да је
аутомобил, трактор или воз постојао у раном средњем веку, али и негде далеко
у праисторији! Новгородски жрец није могао да измашта „кола без коња“, јер би
га у том случају приписао самом себи, а не „туђим родовима“! Није могао ни да
63

га измашта, а да га није самостално открио и измислио, те и у том случају не би
то откриће приписивао неком другом народу!
Мени се, ипак, чини да се сусрет са технички и технолошки развијеном
цивилизацијом одиграо у далекој прошлости словенског рода, на самим
почецима историје Словена, јер и цитат говори управо о томе. Међутим, тај
сусрет са моћном и технички супериорном цивилизацијом, оставио је трајан,
неизбрисив траг у колективној психи и сећању Старих Словена! Можда је, чак,
било реч и о својеврсном трауматичном искуству словенског рода, које је
колективна, историјска свест тог народа подједнако хтела да потисне и
превазиђе, али и да о њему остави трага, вероватно највише у својој митологији
(види текст Гвоздени човек 2)! Могуће је да је суперразвијена цивилизација с
којом су Словени били у контакту, после нестанка тог контакта, који је такође
очигледан, заузела место у митској словенској свести, а потом заузела и трагове
у народним причама и песмама! Да је било реч о својеврсном трауматичном
искуству, али нижег интензитета, говори нам и народна прича Гвоздени човјек.
У њој се исказује својеврсно страхопоштовање према „гвозденом човеку“, али и
другим техничким и технолошким достигнућима суперцивилизације, оличеним
сигурно у немогућим задацима које је цар поверавао свом сину! На крају, страх
од надмоћне цивилизације и њених достигнућа показује се и у уверењу да
„гвоздени човек“ са лакоћом може да убије цара, који овде вероватно
персонификује саме Старе Словене! Међутим, највероватније је било реч о
подсвесном колективном страху једног народа, али који је заувек остао само на
нивоу страха, никада се не реализујући у реалности! Другим речима, Стари
Словени нису трпели никакав могући терор и потчињавање од стране
супермоћне цивилизације! Није било никаквих кажњавајућих реперкусија по
Словене због контакта са моћном цивилизацијом, није било никаквих
демонстрација моћи од стране мистериозног народа који је имао „кола без
коња“! Шта више, митологија Старих Словена указује нам на сарадњу са
супермоћном цивилизацијом, која је, наравно, словенском роду доделила место
ученика мистериозне цивилизације, а овој, пак, место учитеља, или „равија“,
односно митолошке старословенске виле или вила (траг је етимолошки, у песми
Марко Краљевић и вила Равијојла, где име виле на старојеврејском значи
„учитељ“, од „рави“-учитељ)!
18.7.2009. године
Наравно, можемо да поставимо и друга, занимљива питања. Да ли је
свештеник из Новогорода (или његов преводилац), под „туђи родови“, управо
због употребе и асоцијација присвојног придева „туђи“, мислио на неки облик
есктратерестријалног живота, на ванземаљце?! Можда и није било реч о другом
земаљском, несловенском народу, него управо о „туђинима“ из свемира?!
Дилема добија на важности и оправданости, ако се постави још једно питање,
наиме оно о пореклу, прапостојбини Словена. Одакле остатак у српској
народној песми, односно у језику Срба, старојеврејског „рави“, у значењу
учитељ, а препознатог у имену виле? Није ли то траг који указује да су Словени,
на самим почецима своје историје и постојања, били у контакту са Јеврејима,
односно са Старим Египтом у чијој су Јевреји тамници били? Зар нема хипотеза
о ванземаљским градитељима египатских пирамида, као и о Египћанима као
наследницима ишчезле цивилизације Атланта, Атлантиде? Има и један
културни детаљ, који Старе Словене доводи у везу са народом Израиља. То је
постојање лутака, и у једној и у другој култури. Код Старих Јевреја то је

64

прављење, оживљавање фигура од глине, што може да их сврста у својеврсне
лутке. Код Старих Словена то је прављење лутака, али које много више
одговарају данашњем поимању лутке. Међутим, сличност је очигледна. Као што
је очигледна сличност и старогрчке и старословенске културе, у мотиву
„златоруног овна“, који се појављује и у старогрчком миту и у Велесовој књизи
и српским народним причама. Када смо тога, склон сам једној смелој, али
оправданој, утемељеној претпоставци. Сматрам да је „златоруни ован“ у ствари
персонификација медија комуникације који има везе са племенитим металима,
типа злата, али и бакра (који је због недовољног познавања хемије, од старих
култура подведен под „злато“, које им је било познато!)! Хипотеза је утемељена
у српској народној причи „Длака“, где се под длака, како се испоставља на крају
приче, крије староставна књига са многим тајнама, у ствари, метафорично и
генерализујуће, „длака“ је медиј комуникације уопште! Како сам показао у
својим ранијим текстовима да „руно“ у српском језику упућује на „руне“,
односно писмо-односно медиј, а како се зна да је „руно“ и „длака“, онда се лако
закључује да је „златоруни ован“ у ствари медиј комуникације! И то или
врхунски, „златни медиј“, „медиј над медијима“, но пре биће да је то, како сам
навео, медиј чије се функционисање повезивало са извесним племенитим
металима, односно металима уопште, које је мит подвео под заједнички термин
„злато“, а како је нама данас познато да бакар као проводник користе
електрични медији комуникације, онда је лако да претпоставимо да се у
митском мотиву златоруног овна крије колективно сећање земаљских народа на
електрични медиј комуникације који су развиле ванземаљске цивилизације у
далекој прошлости планете Земље! Или је то била земаљска суперразвијена
цивилизација Атлантиде, која је преко Старог Египта дотакла и Стару Грчку, те
стога и њене митове, али и Старе Словене, ако се узме у обзир претпоставка о
њиховом контакту са Старим Јеврејима, те отуда и у старословенској култури
истоветни мотив? Како год да било, једно је сигурно: „туђи родови“, како су
познавали и „многа друга чудеса мимо чаробњака“, сигурно је да су познавали и
развијене форме медија комуникације, а то је сигурно била нека врста
електричног медија (можда врста телеграфа или телефона)!
19.7. 2009. године
Autor: Leonid Zuvic

Велесова књига: области проучавања
Несумњиво да нам Велесова књига пружа више области, подручја
људског искуства која би требало да буду протумачена, описана и објашњења.
Намећу се следећи аспекти: религијски, војни, историјски, политички, културни,
морални, етички, филозофски и комуникацијски.
Смернице за комуникацијски аспект: посебну пажњу истраживача
требало би да привуку делови Велесове књиге где се говори о начинима
комуникације и употребе говора. На пример, кад Руси крећу у бој, ноћ пред
битку проведу у страсној причи и разговору о старим биткама и победема ( у
нечему наличи, чак и на традицију и праксу јеврејских свештеника-рабина, за
које је познато да духовне појмове из јеврејских светих кнњига „вежбају“ у
гласном говору и разговору, скоро препирци међу собом); када је због

65

претеране употребе говора, рекли би пренаглашавања говора у односу на медиј,
на писање и писмо, дошло до пропасти Руса.
За религијску комуникацију имамо највише примера: Стари Словени
комуницирају са својим боговима певајући им песме, славећи их, не тражећи,
притом, храма, него користећи природна изворишта воде-кладенце. Даље, на
веома занимљив и оригиналан начин, који сличи на хришћанску комуникацију
(симболичку размену са телом и крвљу Исусовом) хлебом и вином, Стари
Словени комуницирају са пантеоном својих божанстава испијајући сурунапитак, чији су рецепт за справљање добили, како нам сведочи Велесова
књига, од самих богова, од Сурије. Суру-напитак пије се пет пута дневно,
вероватно уз умивање и купање у води, што је такође био начин молитве и
комуникације са боговима. И још једна занимљивост и духовита паралела:
Стари Словени су суру-напитак, који су добили од богова, а правио се од меда и
воде и трава, па стављао три дана на сунце да се „осури“ и потом цедио кроз
вуну, испијали пре поласка у бој, слично као у стрипу о Астериксу и Обеликсу,
где Гали крећу у битку после испијања чувеног друидовог чаробног напитка!
Очигледна сличност културних црта Гала и Словена, коју би требало
подробније изучити, пробајући и са компаративним методом. Тим начином,
комуницирајући путем суре са боговима непосредно пред полазак у битку, они
траже од богова помоћ, снагу и надахнуће да у бици победе! ( Један преживели
топоним, присутан у српским и шумадијским селима, највероватније говори о
културном континуитету Старих Словена и савремених Срба. Реч је о –
сурутци! Сурутка, познато је, јесте пиће које се добија приликом сирења млека,
цеђењем младог сира, слично као суру-напитак код Старих Словена! И сурутка
је нека врста посластице, омиљеног, ексклузивног пића српских сељана, што
само говори о наставку традиције испијања сура-напитка, односно о значају и
вредности који су му придавали Стари Словени, као сада Срби сурутци! Даље,
ту је испијање и познатог расола, течности којиа се добија приликом кисељења
купуса. И сурутка и расо указују на континуитет културног детаља испијања
течности у култури Словена која се добија цеђењем, с тим што је суру-напитак
био уско везан са религијском комуникацијом, док се савременој сурутци и
расолу даје изузетан медицински, скоро магијски значај!)
О сазнајној комуникацији сазнајемо у делу где се говори да су Грци
оптужили Словене да немају своје писмо, и да су им, наводно, даровали своје.
Тамо се наводи детаљ да је неки Грк морао да се крије по кућама изучавајући
писмо Старих Словена, како би помоћу њега могао да учи друге. Тај податак
нам говори да је постојао институционални ток сазнајне комуникције код
Старих Словена, садржан у институтцији учитеља и вероватно у мањим,
индивидуалним школама. Требало би испитати и моју првобитну хипотезу, да је
код Старих Словена писменост била неке врсте масовне писмености, односно да
у тајну слова нису били упућени само привилеговани. Словени, дакле,
традицију и културно наслеђе нису преносили само усменим путем, сазнајном
комуникацијом „с колена на колена“, већ су имали и описмењене људе у
функцији учитеља.
Религијска комуникација Старих Словена показује се и у обредима
жртвовања божанствима, што је и иначе, први историјски облик религијске
комуникације. Ту сазнајемо да култура Старих Словена није познавала људске и
животињске жртве (потоњих је било само у изузетним приликама, јагње), него
су то били плодови воћа и поврћа, цвеће, зрневље и томе слично (културна црта
„преживела“ у данашњем слављењу Божића, односно Бадњег дана). Дакле и

66

обредно жртвовање као облик религијске комуникације постојао је код Словена,
са садржајем који изузима људске и животињске жртве.
Леонид Зувић 9.и 10. 6.2008. године
ВЕЛЕСОВА КЊИГА И МЕДИЈИ КОМУНИКАЦИЈЕ СТАРИХ СЛОВЕНА

„Јер тајна је велика...“-универзални старословенски медиј
„Велесова књига“ нам даје путоказе за откривање карактера система
комуникације (природе коришћених медија) Старих Словена, а могуће и
прастарог првобитног старословенског народа, за који се претпоставља да је
Индијцима даровао Веде, у ствари да их је описменио, да је им даровао писмо и
медиј
Општи принцип, у откривању природе медија којим се служио неки
народ или култура, уколико немамо много материјалних доказа о постојању
њиховог писма, јесте да на основу сачуваних и доступних културних црта и
карактеристика, на основу њихове структуре, можемо да откријемо и наслутимо
и природу система комуникације, природу медија и медијске околине дате
културе, народа или цивилизације.
Тако, још увек официјелна наука тврди да Стари Словени нису имали
писмо и медије, да су били варвари. Зато ћемо овај иреверзиблни
медиоцентрични метод да користимо на „студији случаја“ Старих Словена, како
би доказали да су они имали писмо и медије.
Међутим пре тога, обавестићу читаоца да сам ја, приликом првих
текстова о Старим Словенима, користио медиоцентрични метод, не
иреверѕиблни или обрнути, већ правилни и дошао до закључака који су ми сада
потврђени. Дакле, нисам пошао од културне црте или детаља (обрнути
медиоцентрични метод), него од претпоставке о природи медија Старих
Словена (правилни медиоцентрични метод), и на основу ње дедуковао културну
црту-да је старословенски пантеон божанстава у ствари само један бог са више
лица (слично као у хришћанству). Пре читања Велесове књиге то нисам могао
да знам, него само да претпоставим, да изложим идеју. Дакле, пошао сам од
претпоставке да је систем комуникација Старих Словена био универзални медиј
или штампарија, како ја то називам. А то значи да је био подједнако рационалан
и ирационалан, подједнако „хот“ и „кул“, подједнако линеаран и кружан,
подједнако индивидуалан и колективистичан, подједнако специјалан и
универзалан. Речју, остваривао је склад вруће и хладне стране медија. Пошавши
од те премисе, закључио сам да је из вруће стране медија проистекла
фрагментација индивидуализованих словенских богова и божанстава. Но,
пошто сам претпоставио да је њихов медиј истовремено био и универзалан,
колективистичан, закључио сам да је од те хладне стране медија, нејвероватније
реч само о више лица и наличја једног те истог бога!
Када сам прочитао „Велесову књигу“, наишао сам на потврду моје
хипотезе!
Она је скривена на брезовој дашчици број 34: „Оно што створено јеполовичним умом не бива виђено. Јер тајна је велика, како то Сварог бива у
исто време и Перун и Световид“. !!!!!!!!!
67

Дакле, и иреверзибилним медиоцентричним методом, на основу овог
одломка, на основу понуђеног религијског детаља, дошли бисмо до истог
закључка о природи медија Старих Словена, која је била специјалноуниверзална.
Леонид Зувић, 8.6. 2009. године
Smernice za filozofski aspekt kulture Starih Slovena
Nepobitna je cinjenica da priroda dominantnog medija komunikacije
odredjuje, determinise (kako samo volim ovaj glagol!) i poimanje neke zajednice
sveta i odnosa u prirodi i drustvu. Prioroda medija preslikava se, dakle, i na filozofske
ideje i sisteme. Na primer, empirizam i racionalizam, nastali posle pojave
Gutenbergove stamparije, oslikavaju prirodu stamparske prese, tiska, jer donose ideje
da se iskustvo, na neki nacin, “stampa” ili utiskuje preko cula na duh koji je “tabula
rasa” (empirizam), ili da su u duhu ideje vec utisnute, rekli bi odstampane, dakle
urodjene (racionalizam). Nesumnjivo je da medij svoje najsnaznije dejstvo ostvaruje
neposredno posle njegove pojave na sve drustvene, prirodne, ljudske i kulturne
karakteristike, u trenutku stupanja na scenu istorije on se najjace utiskuje u ljudski
duh i um, u ljudski gen, u covekovo drustvo i kulturu. Tako se i njegova priroda
najbolje spoznaje upravo u tim trenucima kada je medij nov, svez. Otuda u empirizmu
i racionalizmu i najjasnije mozemo i da vidimo neposredno dejstvo tadasnjeg novog
medija stampe, dakle dejstvo u nastanku filozofskih ideja, ali i u nastanku pravog
znanja o medijima. Primer je i Marsal Makluan, koji je covecanstvu darovao spoznaju
prirode elektronskog ili elektricnog medija (televizije, radija), upravo u doba pojave i
ekspanzije tog medija, kada je jos bio novost.
Dakle i filozofsko poimanje sveta Starih Slovena bilo je odredjeno prirodom
medija koji su upotrebljavali. Izneo sam hipotezu da je njihov medij bio univerzalan,
zasnovan na balansu vruce i hladne strane (Harlod Inis), odnosno na skladu medija i
prirodnog govora. Njihova stamparija (u smislu medij), bila je racionalno-iracionalna.
Sada i nije bitno da li cemo upotrebiti pravilni ili obrnuti mediocentricni metod za
rekonstrukciju i filozofije Starih Slovena. Dosli bismo do iste situacije kao i kod
rekonstrukcije religijskog sistema. Vazno je da je opisemo i samo usput napomenemo
i objasnimo odakle takve karakteristike.
Recnikom starogrcke filozofije, rekli bismo da su Stari Sloveni smatrali da sve
proistice iz Jednog i da se sve Jednom opet vraca. Taj filozofski koncept
prepoznajemo u ideji njihove religije, a opet je, kao i religijski sistem, karakter takvog
koncepta dokaz da je iznikao iz racionalno-iracionalne prirode medija koji su
upotrebljavali, odnosno iz medijske okoline, odnosa. U Velesovoj knjizi nalazimo na
taj filozofski koncept Jednog iz koga sve proizlazi i kome se sve vraca, kada se,
prilikom nabrajanja bogova i bozanstava staroslovenske religije, na kraju kaze da se iz
najracionalizovanijeg, isfragmentiranog bozanstva (totemistickog, prirodnog
karaktera-Drevici, Jezerkici itd., a to je od vruce strane medija), ponovo pojavljuje
“Ognjebog”, to jest Perun, a kako je ranije pokazano da je “tajna velika kako to
Svarog u isto vreme biva i Perun i Svetovid”, jasno je da to ponovo izranja jedno od
lica Triglava-te se kaze na tom mestu u Velesovoj knjizi “da iz Svaroga sve potice i
da se Svarogu sve vraca”. Iz Jednog se svet specijalizuje, izdvaja, inidividualizira i
fragmentise (od racionalne strane medijske okoline drevnih Slovena), da bi se, opet,
taj razasuti svet ponovo integrisao, kolektivizovao, univerzalizovao u bicu Jednog (od

68

iracionalne, hladne strane prirode medijske okoline). To je bila filozofija Starih
Slovena, kakvu smo mogli da je rekonstruisemo iz Velesove knjige.
15.6.2009. godine

Тисак је Старим Словенима дао протестантски морал
Какав је морал Старих Словена, онакав каквог нам је посведочила
Велесова књига? Тај морал је био посве-протестантски, младолиберално
капиталистички! На више места Велесова књиге наилазимо на исказану тежњу
дравног народа да ради поштено, од „јутра до сутра“, да привређује за себе,
породицу и заједницу, да ради на својим пољима и њивама погледа стално
упртог у небо и кроз молитве са својим боговима, да се после тешког
целодневног рада нађе за огњиштем како би утолио глад итд. И то је основни
смисао његовог морала, у коме да наравно препознајемо црте нововековног и
модерног протестантског морала. И он тражи само да не буде ометан у тој својој
основној посвећености и смислу-да ради и поштено привређује, а највећа
претња остваривању тог његовог смисла и циља, наравно, био је изазов и
искушење рата, сукобљавања са другим народима са којима су древни Словени
долазили у контакт, од своје индијске прапостојбине, путем преко Урала, до
Карпата, Балкана и средње Европе. Таква црта морала могла је да произађе само
из рационалне стране медија и писма које су Стари Словени употребљавали, из
врућег дела универзалне штампарије или медија. Рад је типично типографска
специјализација друштвене и људске карактеристике, дакле поникла на изуму и
деловању штампарске пресе, као што је и апстрактни новац као медијпродужетак рада и утрошка радне енергије, такође класични производ,
карактеристика, у овом случају сам медиј у облику друштвене карактеристикетипографске културе. Као што је и цео капитализам, са приватном својином и
иницијативом у својем средишту производ приватне, индивидуалне, изоловане
озледе и стимулације чула вида Гутенберговом штампарском пресом. Град, као
облик људксе заједнице, такође. Протестантски капиталистички морал јавио се
из рационализоване римокатоличке вере-протестантизма, а та је религијска црта
у нововековној Европи била само религијски израз изума штампарије, врућег,
линеарног, рационалног медија. И на тлу „видљивијих“ историјских процеса
добро је познато колико је штампарска преса, тада сасвим нови медиј
комуникације, утицала на појаву, пробој и развој протестантизма, како у
религијском, тако и у морално-капиталистичком погледу. Тако, ако и даље
будемо изводили модификоване аналогалије (уместо „дигиталија“, што ми је
недавно предложио један пријатељ), могли би сасвим комотно да закључимо да
је иза морала Старих Словена скоро истоветног типа као протестантски морал
модерних Европљана, морао да стоји и исти медиј, иста медијска околина која је
дала културну изведеницу истога типа! Дакле, сасвим је оправдана хипотеза да
су и Стари Словени, као и протестанти, познавали неки облик тиска, штампе,
који је стајао у позадини како њиховог морала, тако и целокупног њиховог
друштва и културе, религије и политике, у позадини њиховог особеног,
антрополошког и штампаријско(медијско)-психолошког типа, као и иза
њихових биолошких, физиолошких и генетских обележја и карактеристика!
Било би оправдано да се претпостави да су древни Словени познавали барксилографију. Или, с друге стране, да су хирографску културу (ако је била само

69

хирографска) до те мере пренагласили, а можда и јаче специјализовали, да је
она у резултанти, досегнувши интензитет дејства тиска, штампарије, дала и
истоветне, посве типографске културне црте и карактеристике? Наравно,
медиоцентризам нуди и ту могућност...
14.6.2009. године
“Медиј је порука“ и Интернет је-ускршње јаје!
Заиста дигитални медиј комуникације, назван Интернет, можемо да
посматрамо, метафорично, као ускршње јаје, које фарбамо свим досадашњим
познатим облицима људске комуникације: текстом, сликом, речју, звуком,
бојама итд.! Интернет је, заправо, као камен у Старом Египту, а сви досадашњи
облици и изрази људске комуникације задобили су значај и вредност једног
јединог-хијероглифа! Интернет, као кодекс пергамента, на коме целокупно
досадашње људско искуствено комуницирање и њени облици постају један
хијероглиф, један презентациони симбол! И, наравно, да на том ускршњем
јајету, сви досадашњи облици људске комуникације представљају само добро
изведену шару, само декор за одору Његовог величанства Интернета! Остварује
се Маклуаново пророчанство да се цео свет одмеће у естетску форму! И заиста,
на Интернету је било какав интелектуално-логички-дискурзиван напор потпуно
бесмислен и цела та хрпа артефаката цивилизације писма, штампе и књиге,
смештена на Интернету, јесте идентична управо оним комплетима књига које се
купују да украсе стан или кућу, а да је њихова употреба и сврха потпуно
другоразредна и деградирана! Тако је страдала симболичка интеракција, тако је
страдао симбол, тако је страдала и људска комуникација! Сведена на естетску
форму, она је постала само декор, сценографија за успостављање медијске
интеракције међу људима, чији је родоначелник Интернет!
Дигитални медиј у себе је упио и све досадашње људске медијске
продужетке без по муке и тек сада медиј почиње да остварује снажно психофизиолошко дејство на човека, на људски организам! Атак на ген, атак на душу,
који у новом медију добијају свој бинарни продужетак!
Све и друштвене и културне установе које су из претходних медија
произашле и имале свој логички, дискурзивни смисао, такође постају декор,
сценографија и шара на ускршњем јајету Интернета, обесмишљавајући, тако,
своје вредности, функције, односе, структуре итд.! Политика, економија,
култура, наука итд. и сами постају бесмислени сами по себи и једини смисао
који им је остао јесте да буду шара на ускршњем јајету Интернета, тату на
људском организму и организму историје, ожиљак на људској души, само један
сценски реквизит и то онај који најављује наилазак не светског племена, како је
мислио Маклуан, него светске хорде и саме претворене у привезак медија који
јој је продужио све, који јој је продужио њену суштину и срж, биолошку,
духовну и душевну! Типографија је нестала као Атлантида! Свет се претворио у
једну једину хорду која лута планетом, на ступњу ниже организације и смисла
првобитне хорде! Једно јаје, да га слави једна хорда!
Леонид Зувић, 13.6.2009. године
О Старим Мајама и Анасазијама

70

Официјелна археологија и историја цивилизације сматра да су путеви
које су градиле Старе Маје, а посебно пуебло Анасази-мистерија. Научницима
није довољно јасно, не могу продрети у суштину чему су ти путеви служили,
какав је био њихов карактер и природа, какве су им биле функције. За путеве и
једних и других тврде да су били прешироки или предугачки, да би остваривали
функцију друма или пута каква је данас нама позната. Стога су износили разне
претпоставке, рецимо да је чак и више стотина километара путева Анасазијама
служило као трговачка веза са латиноамеричким цивилизацијам и културума. И
тако даље, али је сврха тих путева и даље непозната и представља мистерију.
Међутим, медиоцентристи имају алатку помоћу које могу да одгонетну
ове мистерије, чак и уопште без потребе да бораве на терену. Може се изнети
теоријска претпоставка. Алатка је, наравно, медиј комуникације које су те
културе употребљавале, њихова објективна природа. На основу природе медија
можемо да реконструшимео културу неког народа, поједине културне црте и
детаље, њихову функцију и карактер. Од Старих Маја остали су нам њихови
писани кодекси, тако да знамо какво им је било писмо. Оно је било
идеографског карактера, где су се апстрактни појмови представљали разним
правоугаоним облицима који су садржавали и слике. Маје су имале писмо, али
писмо хладније од типично врућег фонетског писма или алфабета, азбуке.
Управо из природе писма Маја произлази и карактер њихове културе, а тако и
карактер културних црта и детаља, као што је изградња путева. Писмо Маја у
себи је објединило врући медијски елемент-писмо и знакове, за представљање
логичких, рационалних појмова, слично алфабету; међутим, оно је само по себи
било и понешто хладније, универзалније, носило је печат уметничког стварања,
само писмо је било уметничко дело за себе. Тај спој хладног медијског елемента
и врућег елемента у појединачном медију означио сам као универзална
штампарија, универзални медиј. Писмо Маја, дакле, било је универзални медиј,
слично као што је данас интернет универзални медиј-истовремено и суперврућ
и суперхладан медиј. Одатле, целокупна култура Маја носила је печат природе
њиховог медија, дакле универзалности. Како би ова медиоцентрична анализа и
реконструкција изгледала на примеру мајанских путева? Чему су они служили,
каква им је била функција и сврха, зашто су се градили? Одговор је следећи: и
карактер путева Маја носи у себи природу њиховог медија, која је вруће-хладна.
Она је на путеве пресликана. Тако, мајански путеви такође у себи носе врућу,
рационалну, праволинијску, логичну димензију, као што исте особине у себи
носи и њихово писмо. У пракси би то значило да су вероватно, тим делом своје
природе, и били коришћени за праволинијски, индивидуалистички саобраћај, за
кретање, праволинијско у простору, за преваљивање раздаљине од вруће
утврђене тачке А до исте такве тачке Б. Могуће за путеве трговине, могуће за
путеве административног управљања, слично као што су Римљани користили
путеве за управљање провинцијама нардбама у свицима папируса. То је једна
страна Мајанских путева. Међутим, путеви које су градиле Старе Маје носиле
су у себи и онај хладан, универзалан, колективистички елеменат њиховог писма.
И вруће лице и хладно наличје медија било је пресликано на мајанску културу и
на њихове путеве. Истовремено, дакле, путеви Маја су били и својеврсно
уметничко дело, јер је уметност хладан медиј. Они нису били грађени само из
прагматичних, практичних, рационалних разлога, већ и због ирационалних,
могуће култних или религијских. У сваком случају, путеви су били истовремено
и уметничко дело, материјални споменик мајанске културе слично као и њихови
храмови, и могуће да су имали и неку врсту вертикалних, обредних,

71

религијских, али и научно-философских функција. То је тако јер су и они
пресликавали истоветну такву природу медија којим су се служили. Слично је
било и у другим старим културама, па и оним мистериозним. Грандиозни
споменици археологије, чија нам намена делује мистериозно, лако могу да се
одгонетну на основу претпоставке о карактеру медија којим се неки народ
служио. Рецимо, ја сам тачно пре три године за Стоунхенџ утврдио да да је
произашао из универзалне штампарије-медија, те да му је намена и функција
била вишеструка, па сам онда побројао, у тексту који тренутно не могу да
пронађем, за шта је све СХ могао да служи, а између осталог сам навео да је
било реч и о својеврсној болници (уз место окупљања, религијских обреда,
астрономских и научних истраживања, чак и позоришта итд.). Не мало сам се
изненадио када сам у једним дневним новинама пре неколико месеци прочитао
кратку вест о томе да двојица британских научника износе хипотезу да је
Стоунхенџ био-лечилиште! Ипак, ја сам до тога дошао неколико година пре
њих. А, опет, није било само лечилиште или болница, јер је то само била једна
од бројних фунцкија и намена тог споменика, како сматрам. Дакле, сасвим
рационално СХ је могао да служи као место за лечење, али је истовремено био
грађен тако да трилитони буду постављени у тачкама такозване солстиције,
равнодневница, дугодневница и краткодневница и тако да служи и као
опсерваторија, а опет са религијским, научним и филозофским сврхама. Зашто?
Јер је таква, рационално-ирационална, највероватније била природа медија који
су користили, односно највероватније је њихов медиј био универзална
штампарија, или универзални медиј. Тако би и код путева Старих Маја, можда
требало тражити сличне астро-религијске функције: можда би требало испитати
под којим су углом грађени у односу на солстицију и томе слично. Путеви
Старих Маја истовремено су били и уметничко дело и вероватно имали
научних, математичких, религијских и астрономских функција, као што је била
и цела њихова култура.
Слично је и са веома дугачким и широким путевима, правим
аутопутевима, чак и ширим, народа Анасазија на југу Северне Америке.
Сматрало се да они предтављају везу са државама Маја или Ацтека, али је
њихова грандиозност и даље мистерија, Као што је мистерија и нестанак људи
тог народа, који су иза себе оставили своје грађевине и недовршене оброке у
часу када их је нешто снашло, што је проузроковало, како се претпоставља и
њихов мистериозни нестанак! Медиј као алатка опет је од помоћи. Прво,
ниједна култура не може да гради праволинијски, рационални пут, уколико
нема такав медиј и писмо. Писани споменици нису пронађени код Анасазија,
али таква културна црта као што је праволинијски пут, није могла да се појави
да је било реч о усменом или неписменом друштву. Анасази су морали имати
писмо (иторија нас учи: Римљани су били познати по царским друмовима, а
Римљани су користили прво пергамент, а после папирус-нема градње путева у
некој култури уколико она не поседује писмо). И судећи по дужини и
праволинијчности њихових путева, као и према квадратном изгледу пуебла који
су градили, вероватно да су Анасази имали неку врсту фонетског,
праволинијског писма. Опет, њихова велика ширина упућује да је пут могао
имати и друге намене-рецимо церемонијалне, обредне, религијске, са
процесијама и парадама слично као што је у Кини! Могуће је, дакле, да су
Анасазе имале неко писмо слично кинеском или јапанском, идеограмског
карактера! Тако би из саме природе идеограма који су мала уметничка дела за
себе, дакле носе тај хладнији медијски елемент, произашла и хладнија,

72

истовремена употреба и њихових путева, који, такође, највероватније нису били
грађени из само рационалних, прагматичних, практичних разлога.
Леонид Зувић, 30.5.2009. године

Системи комуникација Старих Словена
У народним епским песмама видимо да је писмо, осносно култура
писмености, била саставни део културе средњовековне Србиије, односно
Старих Словена! Готово да и нема песме у којој главни или неки од главних
јунака не „пише ситну књигу“-односно писмо, користећи „дивит, перо и
артију“. За пренос писма, што је веома значајно, имамо на једном месту код
Краљевића Марка сокола (не голуба-писмоношу), те донекле можемо да
закључимо да је та птица и коришћена за пренос поште. У једној песми о Марку
Краљевићу, пак, имамо изричито напоменуто да из тамнице Марку његови
пријатељи „ситну књигу“ шаљу по-човеку поштоноши! Веома значајно са
становишта пруочавања развоја писма код Словена, као и поштанске услуге!
(Дигресија: на пример, требало би видети у каквој је вези старокосовска
именица, израз „таксират ти“, у значењу „теби за задовољство, по вољи“, са
именицом „такси“, која је настала у новом веку од италијанске породице Тасис,
која се традиционално бавила у Италији и на Сицијили преносом поштанских
пошиљки!)
Какав је, онда, био систем комуникација Старих Словена, судећи по
народним песмама, пошто су оне путоказ у њихову културу? Без сумње, веома
развијен и суптилан! Поврх тога, систем комуникација Старих Словена изгледа
да је био веома практичан и прагматичан, високо фрагментован и
индивидуализован, а тако и универзализован, што ће значити да су Стари
Словени (превасходно мислећи на Србе и Хрвате), били махом сви писмени!
Писање писама у народним јуначким песмама је мотив који се показује не само
као саставни део дате културе, већ и као њен равноправан део! Да писмо уврсти
у равноправан чинилац сопствене културе може само народ који поседује
високу свест о значају писма и његовом утицају на остале културне и
друштвене облике! А Стари Словени су били такав народ! Изгледа да Стари
Словени нису писали као модерни писци, подстакнути Гутенберговом
штампаријом-много и у томовима, него да су писали кад су морали, за неки
посао или обавезу! Одатле проистиче њихова практичност и прагматичност у
коришћењу писма! На то указују комуникације српских војвода у Првом
српском устанку, који су сви одреда имали писаре (и Вук је био писар) и слали
кратка писма другим војним старешинама! Без сумње модел комуникације који
своје корене може да има што у средњовековној Србији, али много више у
култури Старих Словена! И један савремени индикатор, наиме остављање
порука на цедуљицама на „коњу“, споменику на главном градском тргу у Нишу,
чиме се омладина забављала 90-их година 20. века, указује на сличне корене
наслеђене вероватно из културе Старих Словена! Прагматични и практични у
писању, остатак времена расположивог за комуникацију Стари Словени су
користили за говор и разговор и тако закључујемо да је њихова култура била
заснована на складу, балансу усмене и писане културе, што је и по Харолду
Инису, предуслов за цветање културе, као што је пример Старе Грче који је
аутор наводио-склад, баланс усмене грчке традиције и алфабета! По томе је

73

култура Старих Словена слична са старогрчком, али и са културом ренесансе,
када је још једном у историји остварен склад говора и писма, односно
Гутенбергове штампарије! Међутим по свему судећи, систем комуникација
Старих Словена био је од ова три примера најсуптилнији! У односу на Грчку,
Стари Словени су били напреднији културно јер су вероватно за писање
користили папир од дрвета (живели су по шумама), а не од хладнијег папируса;
од ренесансне културе систем комуникација Старих Словена био је суптилнији
јер су и они користили неку врсту штампарије, али опет много фрагментарније
и индивидуалније, скоро личне штампарије! Да је њихов систем комуникација
био високо фрагментиран, индивидуалиозован, а тако и универзализован,
практичан и прагматичан, неоптерећен великим формама, говоре и наслеђе
старих народних кратких прича, као што су оне о Ери и друге! У причама о Ери
имамо доказ да у позадини стоји једна конфучијанска културна и филозофска
традиција (рационална и народна), а тако су и оне путоказ у филозофију и
интелектуализам Старих Словена! Њихова мисао опет је била суптилнија од
старогрчке или ренесансне, нововековне, јер је била производ суптилнијег
система комуникације и већег интелектуализма, али фрагментованог,
индивидуализованог, практичног и прагматичног, што је представљено у
причама о Ери, Усуду и другим! У њима се садржи филозофија и религијска
веровања Старих Словена, посве слична конфучијанској, народној, али је и
превазилази, што само значи да су они имали и напреднију штампарију од
кинеске ксилографије!
Још један детаљ из народних песама пада очи, а значајан је за
реконструкцију културе Старих Срба-Словена! Када Марко пише или добија
писма, она, по клишеу, на одредиште стижу у недељу, када су сви уз цркви на
богослужењу! Међутим, у тој типичној ситуацији, прималац поште излази
испред цркве и пошиљку преузима! Овај детаљ вероватно говори опет о томе да
се Стари Срби-Словени никако нису хтели да одрекну свот световног назора, а
који је оличен у писму, писмености и штампарији, него да су га уденули и као
равноправан чинилац и у хришћанску културу коју су прихватили! Најзад, о том
двојству светог и профаног, ирационалног и рационалног, говори и и
просветитељска мисија Светог Саве, хришћанског светитеља који је подизао и
прве школе и болнице, што ће се наставити и даље у писменој иторији српске
културе (манастирске школе и штампарије, Достеј Обрадовић који је прво био
монах итд.).
26.3.2009.
Kulturna antropologija
Cini se da bi pojam kulture zasluzio i ovakav pokusaj definisanja: kultura je
prostor ljudske psihe, sazdan u psihickoj strukturi ljudskog bica, kako svesnoj sferi,
ali mnogo vise i u onoj podsvesnoj i nesvesnoj. Ukoliko ono sto nazivamo kulturnom
tvorevinom, bilo da je to nesto apstraktno, idejno ili u materijalnom obliku, ima
dovoljno snage da popuni i ispuni prostor ljudske psihe koji smo nazvali kulturom,
onda ce to zaista i biti kulturna tvorevina, odnosno predstavljace kulturu. Cini se,
dalje, da je linija distinkcije u nazivanju jednog drustva ili naroda kulturom, a drugog
ne-u postojanju drzave, odnosno u premoci ili potcinjenosti politike. Kulturama
nazivamo ona drustva i narode gde je i sama politika bila kulturna tvorevina, ili bolje
reci, tvorevina te kulture, i sama u funkciji jednog stvaralackog, imaginativnog
zamaha i zanosa. Narod mozemo poistovetiti sa kulturom samo ako taj narod nije

74

preduzimao osvajacke pohode i nije ratovao, nego je bio zrtva osvajanja. U
protivnom, gde politika i drzava pretezu nad kulturom, ne mozemo govoriti o tim
narodima kao o kulturama, vec da one imaju kulturu. Medjutim, tek ona kultura s
kojom i jedan narod moze da bude poistovecen ima dovoljno snage da prekrije
psihicki prostor ljudske licnosti-tek tada mozemo i govoriti o kulturi. U protivnom
govorimo o drzavama, imeperijama i njihovom kulturnom aspektu, ali zbog
pretezenja politickog nad kulturnim, ne mozemo te narode i drzave nazvali kulturama,
a to znaci i da su njihove kulturne tvorevine manje snage u pogledu ispunjavanja
psihickog prostora koji smo nazvali kulturom. Prevashodno je apstraktnost ono sto
moze da ispuni psihicki prostor. Maje su gradile hramove, ali mi cemo pre reci da je
sastavni deo kulture Maja bio izgradnja hramova, a manje i sami hramovi. Naravno i
da su hramovi deo kulture Maja, ali se ovde materijalno ponesto i apstraktuje, jer
dozivljaj hrama, materije jeste ono sto ispunjava kulturni prostor psihe.
8.3.2009. godine
Le revanche des deuses
Ocigledno je da zivimo u veoma uzbudljivom vremenu ozivljavanja u obicnom
coveku i narodima obrazaca kolektivnog nesvesnog, odnosno paganskih obrazaca
kulture i verovanja!
Ako je kraj 20-og veka bio obelezen kao Le revanch de deus, pocetak 21. veka
je era Le revanch des deuses! U nama progovara “mitsko i primordijalno”, kako bi
rekao Makluan!
Temelji hriscanstva su ozbiljno uzdrmani! Sta vise, rec je o pravom ratu
kolektivno nesvesnih paganskih kulturnih obrazaca protiv kulture hriscanstva! Veliki
povratak paganizma na pozornicu istorije odigrava se veoma snazno i prevashodno se
prelama kroz obicnog coveka i narode, kroz njihovu psihu, a zatim se premesta i na
celokupnu kulturnu okolinu coveka i naroda! Rec je o etnopaganizmu, gde zamena za
hriscanske propovednike nisu propovednici nauke, vec ziva paganska verovanja u
obicnom narodu, ozivljavanje cak i neolitskih, matrijarhalnih obrazaca kulture,
verovanja i zivljenja!
Na udaru paganske revolucije, naravno je hriscanska, ali i ostale monoteisticke
crkve. Hriscanska crkva i kultura trpi, pod naletom je revivala paganizma i sigurno je
da ce doziveti reformu-bilo unutar svojih redova, ali je jaca i mnogo opasnija
paganska revolucija i reforma koja je zahvatila dusu i srce obicnog coveka iz naroda!
I sve tu u doba Interneta, digitalne televizije i ostalih tehnoloskih cuda savremenog
doba! Uporedo i paralelno sa razvojem tehnologije doslo je do povecanog
samoistrazivanja covecanstva i odlazenje i osvetljavanje sve tamnijih kutaka sve
daljih istorijskih kultura i civilizacija! Duhovito bi se moglo da primeti da za
racunarom sedi-neandertalac!:) Po ko zna koji put istorija i kultura su pokazali da su
veoma zivi organizmi koji su u stalnim promenama, pa i u revolucionarnim!
Pokazano je da nista ne moze da zadrzi duzu stabilnost! Primer kapitalistickog modela
ekonomije je dokaz da se visevekovni kulturni model modernog doba raspao pred
nasim ocima i da ce sada nici novi obrasci ponasanja i delanja u svim oblastima
drustva i kulture, a tako i u ekonomiji! Naravno, promenama, bioloskim i
psiholoskim, zahvacen je i covek i njegovo prirodno okruzenje! U kom smeru?
Mozemo da pretpostavimo, zahvaljujuci uocenom trendu, da se kultura pomera kao
izgledu i modelima starih kultura i civilizacija! No, tek smo na pocetku uzavrelog
kotla menjanja poretka kultura, drustava i civilizacija!
Leonid Zuvic, 10.3.2009. godine
75

Gde psihofiziologija srece Makluana
Privukao mi je paznju eksperiment koji su autori naveli: prilikom gledanja
reklama uoceno je EEG-om da se alfa mozdani talasi u jednom trenutku blokiraju, sto
je indikator povecane paznje. I sad oni tragaju za simbolom ili znakom u reklami, koji
je izazvao tu blokadu. Drugim recima, opet analiziraju sadrzaj medija, preciznije ne ni
efekat poruke, nego sadrzaj same poruke. Opet se medijska istrazivanja fokusiraju na
poruku, samo sto odlaze dalje u sitnjenje, istrazuju spoj fizioloskih reakcija i simbola
u samoj poruci! Ali, zasto se blokada alfa mozdanih talasa ne bi pripisala samom
mediju, samom izlaganju recipijenta mediju, samoj objektivnoj prirodi medija kao
takvih, bez obzira na sadrzaj? To je mnogo verovatnije uticaj i dejstvo samog medija
na mozak, preslikavanje njegove prirode na organizam, nego dejstvo pojedinacnog
simbola u poruci! To su oni “talasi” “medijskog sindroma” o cemu sam vec pisao,
istovetni naleti kompulsije i nakon toga opustanja. Upravo tome odgovara period
blokade alfa mozdanih talasa i nakon toga opustanje! Odgovara periodima medijskog
sindroma, prirodi medija kao takvih, odgovara tom “klik-klaku”, nuli i jedinici,
ukljucenom-iskljucenom u manifestacijama ljudske psihe i fiziologije!
Opet, ni informaciju ne mozemo da zanemarimo. Blokada tih talasa, naravno
da nastupa u odredjenom trenutku, da se vezuje za odgovarajuci simbol u poruci. No,
sklon sam uverenju da ni psihoanaliza ne bi utvrdila kod konkretnog ucesnika u
eksperimentu zasto je reagovao bas na taj i taj simbol. To bi tek bilo uzaludno
traganje. Kao sto sam ubedjen da blokada alfa talasa nastupa uvek pri gledanju
televizije, bez obzira da li se gledaju reklame, film ili nesto trece. To govori da je rec
o dejstvu neceg opstijeg, neceg deduktivnijeg, a ne induktivnog, kao sto su oni naveli.
A to moze da bude samo priroda medija. Sam eksperiment, navedeni, ili je sturo
opisan, ili neadekvatno sproveden. Trebalo je da grupu ispitanika podvrgnu istim
medijskim sadrzajima, i da uporede tajming kada se kod svakog od njih pojavila
blokada alfa talasa. Da li u isto vreme, ili u razlicito. Sklon sam da verujem da bi taj
trenutak bio vremenski blizak kod svih ispitanika. No, glavni zakljucak je da ne treba
tragati za pojedinacnim simbolom i njemu pripisivati dejstvo, nego mediju kao
takvom. To bi bio pravi put ka otkrivanju objektivne prirode medija.
12.5.2009. godine
Kratkotrajni i dugotrajni kognitivni efekti, napori
Usporavanje rada srcanog ritma ili njegovo ubrzavanje, opet je posluzilo kao indicator
povecanje paznje, bilo da je rec o kratkotrajnom ili dugotrajnom kognitivnom
odgovoru. Kao i ponasanje koze i alfa i beta mozdanih talasa. Naravno, prilikom
susreta sa medijskim sadrzajem, porukama. Primedba je opet ista, generalna:
posmatra se odgovor organizma na pojedinicnu poruki i znak u njoj, a zanemaruje
odgovor organizma usmeren prema objetkivnoj prirodi medija kao takvog.
A ona je bar dvostruka: imamo hot medije, koji ne traze veliki emocionalni,
kognitivni, culni napor u popunjavanju poruka na hot mediju, jer su one, kako kaze
Makluan, “visoko definisane” (high definition); i imamo cool medije, koji nod
recipijenta zahtevaju povecano ucesce u dozivljaju poruke, povecanu paznju,
emocionalni, culni, kognitivni napor-jer angazuju vise cula, dok hot mediji angazuju
jedno culo.
S tim u vezi, istrazivanja bi trebalo da budu usmerena direktno ka culu, organu
ili funkciju, koje je produzeno tehnologijom. Promene na njima dale bi “iz prve ruke”

76

odgovore o prirodi medija I spektru fizioloskih (ali i biohemijhskih ) reakcija koje
izazivaju u ljudskom organizmu. Kod stampe fokusirali bi se na organ cula vida, kod
radija na culo sluha, ali i na mozak, kod televizije na mozak, ali i na sva cula pod
ingerencijom mozga, kao i na sve funkcije organizma koje kontrolise mozak. Kod
interneta na process svesti (“varenje mozga”), ali i na sam mozak, kao i na prakticno
sve funkcije i organe organizma. Kod govora na culo sluha, ali i na ostala cula, jer je
govor cool medij. Kod pisma na culo vida, ali i na ostala cula, jer je pismo, iako hot
medij, hladniji od stamparije-stampe.
Dakle, mnogo je bolje poci od organa, cula ili funkcija direktno produzenih
medijem (komunikacije), nego od nekoliko izabranih, kao sto su ovom slucaju mozak
(podudara se sa produzenim organom), koza (manje), srce (manje).
Takodje bi, uz fizioloske i psihofiziolske reakcije organizma na medij, trebalo
istrazivati i biohemijske promene u organizmu u susretu sa hot ili cool medijem. Kao i
fizicke, kao sto su elektromagnetni talasi mozga.
Usporavanje ili ubrzanje srcanog ritma, blokada alfa mozdanih talasa itd. , po
meni, jesu efekti dejstva digitalne, 0 1, klik-klak, ukljuceno-iskljuceno itd. prirode
medija. Naravno, treba istraziti u kom mediju je ta digitalnost latentna, a u kom
eksplicitna. Verovatno digitalnost postaje izrazenija prilikom zagrevanja,
prenaglasavanja hot medija stampe, a sasvim je izrazena u hladnoj televiziji, a
donekle, iako manjeg intenziteta i u govoru. Najzad, potpuno je neskrivena u
kompjuterima i internetu, koji cak imaju i digitalnu, binarnu struktutu.
No, ja bih biohemijsko dejstvo medija stavio i iznad fizioloskog i
psihofizioloskog. Jer ono je dublje, a objektivna priroda medija, bez sadrzaja, upravo
se kaci, pokazuje se na tim osnovnim dubinama ljudskog organizma, kao sto je
hemijski sastav, celije, hemijski i biohemijski procesi. Zato je ona mozda i manje
vidljiva za fiziologiju. Tu se na konkretnim organima pokazuje samo kao klik-klak,
ubrzanje-usporavanje srcanog rada, blokada-deblokada alfa mozdanih talasa itd. No i
to su samo manifestacije dubljih hemijskih i biohemijskih procesa u organizmu, na
koje je priroda medija direktno upucena. Dakle, medij dotice sam gen, sastavljen od
cetiri kiselinem jer ako ima biohemijsko dejstvo, a gen su cetiri kiseline, onda utice i
na gen, na gensku strukturu. Upravo sam to i pretpostavio, i pre citanja Makluana i
dela Razumevanja medija o fotografiji, gde on govori o mediju kao “skupu
biohemijskih dejstava”: da medij direktno utice na gen, ali i na gensku strukturu i u
tom tekstu sam medij i prozvao kao faktor nastajanja, recimo Daunovog sindroma.
Naravno, medij sa svojom aktuelnom, nasledjenom i nesvesnom okolinom. Zato se
medij pokazuje i kao faktor evolucije, jer posto je “skup biohemijskih dejstava” deluje
i na gen, na hromozomsku strukturu, menjajuci je i preoblikujuci je i to u dva pravca
koje sam nazvao: slabija i jaca specijalizacija.
Dakle, program istrazivanja dejstva medija ukljucivao bi i biohemijske,
primarne eksperimente, a ne samo fizioloske i psihofizioloske., cija je vrednost
sekundarna.
L. Z. 13.5.2009. godine
I cvrci, cvrci, cvrci-svest
Na stocicu mobilni telefon, sa najnovijim dizajnom i funkcijama, koji,
zapravo, sve manje i nalici na telefon, na sredstvo posrednog interpersonalnog
komuniciranja, kakvo je na pocetku zamisljeno, nego na sasvim novi medij, verovatno

77

vec sada naslednika Interneta (ono sto sam, pozivajuci se na Negroponta, nazivao
multimedijski centar).
Zakljucak moze i teorijski da bude potvrdjen-prema Makluanu, novi medij u
sebe ukljucuje stari medij, a “mobilni telefon” jos poodavno na svom meniju ima
Internet.
Na centralnoj polici ormara-stari, dobri televizor. Na okolnim policama
uredno poslagane knjige i jedan stari magnetofon, kome vec pripada mesto u nekom
muzeju nauke i tehnike. Na radnom stolu kompjuter, na kompjuteru dobro poznati
pretrazivac. Pored rastvoreni laptop, online. Slusamo muziku nase mladosti, Kult,
Ramonsi, na Internet radiju AOL.
U sredistu nas dvoje ili troje-ljudska bica. Razgovaramo, slusamo, gledamo,
citamo, prisecamo se starih vremena, pricamo o sadasnjosti, doticemo proslost,
razgovaramo o buducnosti. (Ja bih rekao, odrzavamo sklad medija sa govorom, ne bi
li se jace specijalizovali). Na stocicu je i Norbert Viner, “Kibernetika i drustvo”,
koju sam nasao na polici sa knjigama.
“Svet je danas postao globalno selo”-primecuje moj prijatelj, kompjuterski
programer.
“Da”, potvrdjujem, “evo, ja sam za Majkla Dzeksona cuo od devojke sa
Jamajke, na mesindzeru dok smo chatovali, poslala mi link neke televizije, tako da
sam procitao ceo clanak!”
“Aha, “cuo”, bas kao u pravom selu, od nekog sa druge strane sveta!”,
nastavlja moj prijatelj.
Mediji su nasa neizostavna tema, koja se sama namece. Kao sto su i
neminovno nase okruzenje. Pitam se, nije li ova slika arhetipska? Covek, njegovo
staniste i-medij. Zar tako nije bilo i na pocecima nase civilizacije, ovde u Podunavlju,
u Lepenskom Viru, pre osam ili devet hiljada godina? Slika je i tada bila ista-covek,
staniste i-medij. Izvire mi lepenska kuca, sa znacima koji nalice na pismo, svrstani
oko zrtvenika. Sve skupa, bio je to lepenski medij, za koji je profesor Radivoje Pesic
zakljucio da se zasnivao na igri svetlosti. Zar na svetlosti nisu zasnovani i televizija,
Internet, “mobilni telefon”? Jesu, a to je znao i veliki Martin Hajdeger. Velikana
prohujale tipografske kulture, gledao sam pre neki dan na Ju-tjubu. I kaze, veliki
Hajdeger: “Svega pet ili sest strucnjaka u svetu upoznato je sa zakonima fizike koji
stoje iza radija i televizije”. Zakoni svetlosti, razmisljam, isti za Lepence i za nas.
“DJ, sve su civilizacije u istoriji imale neki svoj medij komunikacije. Evo, u
Lepenskom Viru su pronadjeni znaci koji su mogli da budu vrsta pisma, vrsta medija
komunikacije, u kuci pored ognjista. Mozda je to bio njihov Internet”, dodajem,
ispijajuci ohladjeno belo vino.
DJ je zamisljen. Tisina je. U njoj kao da sam zacuo interakciju nove verzije
svetlosnog medija sa ljudskim organizmom. Nije vise u pitanju samo ekstenzija
mozga televizijom, kao sto je zakljucio Makluan. Svetlost je sada, sa Internetom i
“mobilnim telefonom” fokusirana na ono sto je proizvod “varenja mozga” (kako to
opisuju strucnjaci za pitanja svesti-kao sto je varenje proizvod rada organa-creva)-na
sam proces svesti!
U tisini, zacuh tada, kako cvrci svest…
28.6.2009. godine
Читање медиоцентризма
Известан „проблем“ са нама медиоцентристима је бар двострук: пишући
и размишљајући о неком појединачном медију, склони смо да сликамо само
78

једну страну објективне медијске природе, да загледамо само једну страну
медијске скулптуре, слично као што се са Земље увек види једна те иста страна
Месеца-притом занемарујемо интегралну природу медија комуникације, која се
састоји, истовремено и од врућег и од хладног дела, али пропорционално опет у
зависности о коме медију је реч; и друго, сликајући дејство медија историјски,
када разматрамо како је медиј пресликавао своју природу на човека, друштво и
културу у некој епохи, на неком тлу или међу неким историјским народом, ми
често превиђамо да и тиме откривамо суштину и природу интеракције медија и
човека, људског организма, у тренутку када је људски организам изложен неком
медију, дакле када се тај „интерфејс“ догађа, што би рекли данас, у „реалном
времену“.
Наши, дакле, историјски увиди, заслужују извесно превођење на језик
медицине, физиологије и психофизиологије, чиме се наше познавање
објективне природе медија и природе интеракције са људским организмом, а
потом и друштвеним и културним извденицама (или самосталницама), само
проширује и увећава, а наши се историјски увиди потврђују и надограђују.
Као илустрација нека читаоцу буду текстови са овог блога
„Медиоцентрична теза“ и „Психофизиологија и медији“. У Медиоцентричној
тези се каже „до извесне тачке у историји медији човека освешћују“. У преводу
на „где психофизиологија сусреће медиј“, тај медиоцентрични увид би могао
овако да се тумачи: у „онлајн“,“реално временској“ интеракцији медија и
људског организма у једном тренутку долази до блокаде бета можданих таласа,
што је индикатор повећане пажње и концентрације-рекли би да тада наступа
дејство „врућег момента“ медија; „... а онда долази до његовог обесвешћивања“
у преводу на језик психофизиологије гласи: после блокаде бета можданих
таласа наступа њихова деблокада, што је индикатор, аналогно, смањене пажње
и концентрације (то је оно што је Маклуан називао „неотрибална
равнодушност“), рекли би да је то период дејства „хладног момента“ медија...
На овај начин могу да се „преведу“ и Маклуанови увиди о дејству
алфабета и штампарије. Први превод је да су тиме описана својства „врућег
момента“ медија, а други превод је да у директној интеракцији медија и
људског организма, у фази дејства „врућег момента“, долази до специјализације
и фрагментације, својеврсног „цепања“, слично као у нуклеарној физици атома,
функција органа и организма, што би требало да утврде биохемијски и
психофизиолошки експерименти. Цела „Гутенбергова галаксија“ догађа се у
„реалном времену“ интеракције медија и људског организма у фази дејства
„врућег момента“ и то на плану биохемијских и (психо) физиолошких процеса.
Маклуанови увиди о колективишућој снази електричних и електронских медија
такође заслужују превод у биохемијску и психофизиолошку фазу дејства
„хладног момента медија“.
Но, стигли смо и до новог увида. А то је да људски организам наличи на
атом, а интеракција медија и људског организма на процес цепања атома,
односно на нуклеарну фисију. Јесмо ли ми, то, само ходујаће атомске бомбе,
ходајуће епрувете хемијске лабораторије? Сада је јасан мој увид да је „медиј
физика и хемија“. А те две науке би такође требало да се укључе у процес
откривања објективне природе медија комуникације и њиховог дејства на
човека. Јер, нуклеарна фисија је поље које оне покривају...
Л.З. 25.6.2009. године
КОМУНИКОЛОШКЕ РЕФЛЕКСИЈЕ

79

Та хладна теорија!
Утицаји медија на човека и његово друштво још су неистражена
галаксија у научном космосу
Оставили су нам, Инис и Меклуан, нерешиву загонетку. Пред нама је
прави философски и логички ћорсокак, или боље рећи философски лавиринт –
једна безизлазна мисаона задата. Какав год нов закључак да се донесе у оквиру
теорије медијских утицаја, за њим се одмах појављује други, који му
противречи и обара га. До неке чврсте, конзистентне теорије, а да таква за собом
не остави места исто тако јакој могућности побијања и отварања нових
приступа, практично је немогуће да се дође. Што се у теорију и могуће односе
између њених елемената више урања и пробају најразноврсније комбинације, то
израња још више и више нових, другачијих могућности, прилаза, закључака...
Највише што би могао поједини истраживач да уради, чини се, јесте да
проба да «испрати» наговештени дуализам теорије ( који је само једна њена
особина! ) – дакле, оно што је у философским примерима познато као однос 0 и
1, горе и доле, јесте и није... – и да сваком свом изведеном ставу, закључку или
тврђењу придода и његову супротност и да, сходно томе, одреди и двоструке
последице и предвиди двоструку будућност.
Јер, што год јачи став или закључак до ког истраживач дође, и који му се
у тренутку представи као једино могуће решење проблема, то се под њим,
истовремено, отвара понор из кога зјапи огромна рупа ( скептична и
релативна! ) недовољног објашњења, неоправдане визије! Рекли би за таквог
истраживача, али и много више за сваку његову констатацију – «једна сламка
међу вихорове!» - а то, наравно, далеко од тога да може да годи сујети и
славољубљу! А ко угледа да га чека бескрајна логичка провалија, и да пред њим
светлуцају дубине философског океана, научног свемира и његове неистражене
галаксије – и спозна колико је човек мали, као што је мало и све оно што он
може да створи, ма био и геније над генијима - тај можда одлучи да би било
боље да ништа и не започиње, и оде да обрађује неки, други, «свој врт»!
Леонид Зувић, 14. на 15. 1.
2004. године
Антропoлошка чињеница
Савремени човек све више задобија контуре преткосмичког човека
(цивилизације електрицитета)! На пример, мобилни телефон постаје саставни,
неодвојиви део човека, његове личности, не само на социолошко – културни
начин, већ је то комуниколошко – антропoлошка чињеница, а вероватно и све
више физичко – биолошка!!! Дакле, тај смисао је доминантан и једини
одговарајући!!! ( У врло блиској будућности, када човек буде представљан на
сликама у уџбеницима (какви год да буду били, ако их буде било!), на њима ће
неизоставно да буду и техничка средства за комуникацију!!!)
Више, дакле, не може да се говори и каже да постоји однос између
човека и медија, подразумевајући тада независне и самосталне ентитете!!!
Технологија постаје и буквално саставни део човека, између људи и
машина долази до симбиозе – спајања и прожимања!!!
Последице су, наравно, вишеструке! Човек с медијима ступа у духовни
однос, слично као искушеник и духовник!!! Тако, као већ увелико приметна,

80

последица таквог прожимања између медија и човека јесте смањено
интересовање за културне и друштвене активности – његово неучествовање у
њима, што је, на пример, најуочљивије у чињеници да млади нису
заинтерсовани за учење, образовање и стицање и продубљивање сазнања и
интелектуализма и све оне духовности које прозлазе из медија писма и
штампе!!!
Као прави искушеници, којима духовник «открива» да школа није битна,
да образовање није потребно! Дакле, ништа није важније од пуког постојања и
комуницирања са технологијом, тај је»духовни однос» и искуство кудикамо
веће него оно с медијем штампе!!! Писмо неизоставно губи од атрактивнијег
електричног медијског конкурента!!! Човек је, дакле, приморан да буде сужањ
медијима и ту нема никакве идиле нити места за лажну и притворну естетику!!!
Реч је о томе да и електрични медији комуницирања ( попут осталих)
задиру у човекову психу и структуру свести, али их мењају у правцу подсвесног
и несвесног, потискујући и удаљавајући од човека свест и – све њене практичне
манифестације!!!
Наравно, рекли би да у сваком таквом мазохистичком «напредовању» и
психичком насиљу над човеком, путем медијског развоја, снага добра увек
изнова, чак и у већој мери, због претрпљеног понижења, човеку надомешта
изгубљену светлост и прозирност свести, слично борби снаге добра за човека,
која је највећа када је овај и највећи- грешник!
Међутим, и то има своје границе, а оне су садржане у непростивим
неделима – када дубоки мрак несвесног онемогући продор и најмањег трачка
свести и добра!
Можда су телевизија, радио и телефон, нагризајући човекову психу,
продубљујући је и отварајући све дубље поноре црнила подсвесвног и
несвесног, још увек приступачни за «интервенцију» свести, пропорционалну
дубини мрака, те човек заиста, на овом нивоу, још задобија, као надокнаду,
супресвест!!! Међутим, да ли је и интернет «опростив», а да ли «неопростив»
медиј за човека и његову свест?
Човек је, дакле, блокиран електричним медијима за комуницирање, у
ропском страху од медија он мора да им служи и не сме ( али је и неспособан –
губи способност!) да се бави било чиме другим – рецимо интелектуалним
радом!!!
Медији га уздижу, наизглед, на виши ниво «духовности», с обзиром да га
воде све дубље у просторе несвесног, али – да ли је та «духовност» права, и да
ли је та «надокнада» за повреду и понижење уоште људска или не, сврховита
или сулуда?
Пре ће бити, у једном посмтрању, да је реч о овом другом, јер је човек,
противно својој вољи, приморан да буде с медијима ( дакле, неслободан је!), у
отпочетом комуницирању с технологијом, а медији постају његов саставни део
у антрополошко – физиолошко – биолошком смислу!!!
Човек, каквог сада знамо, изгубљен је, а његову будућност имамо разлога
да сажаљевамо, без обзира што му донесе и особине «супребића»!!! Но, управо
због тога!!! Човек заслжује сажаљење, јер је несрећан и јадан, јер је неслободан
и због тога што постаје налик технологији – против своје воље, заправо,
приморан и натеран на то!!!
Леонид Зувић,
14.6.2004. године

81

Одећа
Слично као што су чула мириса и укуса превише активирана услед
деловања електричних медија комуницирања, те отуда преткосмички човек има
неутољиви импулс ка зачињеној храни и разновесним мирисима, тако ће и
одећа, као наставак коже, у цивилизацији елктрицитета човеку да буде све мање
потребна, док у цивилизацији светлости човек се, у потпуном складу с
ретроградним «законом», враћа спољашњем изгледу далеког претка – дакле
нагости!!!
Но, као што су и «нови кромањонац» и «космички човек», само метафоре
које помажу да се боље разуме и створи слика еволутивних промена код човека,
које изазивају медији комуницирања, тако је и нагост метафора, која би требало
да буде протумачена, а тиче се еволутивних промена коже!!!
Испрва може и стварно да изгледа, ако се доследно придржавамо
чињеница, да човек заиста, у цивилизацијхи елктрицитета хита и буквално
нагом изгледу!!!
На пример, мини –сукње, бермуде, кратке панталоне итд. су културни
детаљи настали услед утицаја електричних медија комуницирања, а врхунац
употребе тек би требало да достигну!!! Човек се, дакле, у цивилизацији
електрицитета – свлачи!!! Ко је још могао да види неког човека у цивилизацији
писма, рецимо у 17. и 18. веку, како шета у кратким панталонама, или неку даму
у мини – сукњи?!!
Афричка и друга домородачка племена широм света, показали су се
много мудријим од «цивилизованих» и «рационалних» Ервопљана!!!
Они су стрпљиво сачекали да цивилизација писма и штампе прођу, и у
цивилизацију електрицитета крочили као њени културни предводници и узори –
заправо наги!!!
Тамо где није било писма и штампе, или бар не у великој мери, тамо није
било ни толико развијеног разума и свести, те је доминантан човеков дискурс
подсвесних нагона одбацивао и сувишном чинио било какву врсту одевања –
осим, можда, церемонијалног!!!
Ако је трибализам био ( и остао ) наг, такав је и неотрибализам!!! Веома
једноставно!!!
Међутим, рекао сам да је буквално неотрибално свлачење човека у
цивилизацији електрицитета само први утисак, док је «нагост» у ствари
метафора за онај процес који ће да буде кудикамо дубљи и значајнији за
човека!!! Реч је, дакле, о еволутивној промени – коже!!!
Космички човек ће у тој мери да буде захваћен еволутивним променама,
да ће то да се одрази и на овај део његовог тела!!!
У првом налету, човек ће да са себе и буквално «свлачи», «збацује»
одећу из цивилизације писма и облачиће, навлачиће одећу – цивилизације
елктрицитета, а поготову се то односи на цивилизацију светлости!!!
То је прва, заправо већ и друга, фаза «нагости» - врло једноставно – нова
одећа преткосмичког човека неће да буде тако кабаста, јасна и уочљива као до
сада, већ много мање приметна, лакша, еластичнија и ближа телу, готово ће да
изгледа да с њим сраста – а то ће да омогући – технологија нових материјала!!!
Одећа од нових метаријала већ ће толико да приања уз човека, да ће
споља изгледати посве као у научно – фантастичним филмовима и серијама,
готово као да је човек – наг!!! Међутим ни у овој другој фази није до краја
изведена она «нагост» као метафора!!!

82

У тој, (скоро) последњој фази, заправо долази до срастања природне
човекове коже и вештачких, технологијом произведених материјала, услед
развитка процеса комуницирања између човека и технологије!!!
Космички човек – заправо човек захваћен великим еволутивним
променама које карактерише комуницирање, размена својстава са технологијом,
у великој је мери, дакле – техночовек!!!
Дакле, тај метафорнчни, ретроградни «нови кромањонац», јесте
еволутивни или техно – човек са својствима технологије, али и као такав је, по
спољњем изгледу, опет јасан за метафору «нагости», јер је и он, као «далеки
предак», без одеће из цивилизације писма и електрицитета!!!
С тим што, наравно, није наг као прави кромањонац, заправо он можда и
јесте исто тако наг – без одеће, али не и са истом кожом!!!
Космички човек неће да носи панталоне, јакне, мајце, џемпере, обућу
итд, већ ће његова кожа да еволуира у правцу лаких, вештачких материјала,
тако да ће споља заиста да изгледа као да је наг – а у ствари, то неће да буде –
бар не до краја!!!
У ствари, када буде до краја наг, то ће да значи да је процес срастања
коже с вештачким материјалима – окончан!!! Савршенијем бићу, какво ће да
буде космички човек, неће да буде потребан продужетак коже у виду одеће од
природних и конфекцијских материјала!!!
Температура његовог тела ће постепено да расте, човек ће да буде
загрејан као машина, и неће да му буде потребна заштита од хладноће –
савршеније биће хладноћу неће ни да осећа, неће за њу да мари!!! (Ово је само
један аспект овог процеса!)
Претпостављам, на пример, да ће у некој фази еволутивних промена
човек да буде у стању и да буквално топи поједине руде и уграћује их у свој
физички изглед – дешаваће се, из овог угла, толико фантастичних ствари, да
једва могу да их наслутим, оваквим појединачним примерима!!!
20. 6. 04 , 19, 40
часова
Тиранија технологије – тиранија људи
интернет је прави комуникацијски деспот, султан и тиранин. Кибер –
простор није ништа друго до централни чадор глобалне светске интерактивне
комуникационе деспотије, засноване на страху од интернет – тиранина, у којој
људи једни с другима не смеју да комуницирају непосредно, плашећи се
султанске комуникацијске ( «комуникацијске» ) технологије. Када се у
разговору, при размени информација, интернет - деспот помене, застрашени
човек престаје да говори, понизно се савијајући. Веома брзо, човек ће од страха
да – занеми, а људска комуникација ће тако да нестане и заувек да се изгуби у
помрчини хладних комуникационих медија, који ће уместо човека да говоре,
уместо човека да мисле, уместо човека да стварају («стварају» )...
Тако је интернет ништа друго до «шеф мафије», локални «бос» и моћник
који у страху и комуникацијској потчињености држи читаво глобално светско
село. Наравно, као што се много пута показало у оваквим околностима,
почевши од малих пријатељских група, па преко већих и ширих друштвених
организација, правих криминалаца, до националне или међународне политике,
многи су, већином људи без сопствене личности и они склони мазохизму, брже

83

– боље потрчали под шаторе деспота, да постану му верне слуге. Уместо да
испуне «људску дужност најсветију» и «тирјанству стану за врат», људи, тако,
једни другима постају прави комуникацијски тирани, а глобални, постмодерни
човек, постаје двоструким комуникацијским робом – према деспотском
интернету и, према његовим служитељима, да не кажем – правим
комуникацијским јаничарима.
Дакле, интернет не побољшава, већ омета комуницирање међу људима,
та технологија комуникацији не помаже, већ јој одмаже. Многи људи мисле да
су све комуникацијске проблеме решили ако су неку информацију сместили на
интернет. Као да их нека интернет – страна разрешава било ког
комуникацијског «греха». «Имате то на интернету» - изговор је који у ствари
саопштава: «Шта хоћете од мене, овде се наша комуникација завршава,
обратите се технологији». А интернет, осим што је деспот комуникације,
највећи је и бирократа у човековој историји, јер те опште информације које се
на њему налазе, најчешће човеку и не могу да помогну да реши неки конкретан
проблем, те је овај опет приморан да се обрати људима. Тако се ствара
тирански, зачарани комуникацијски круг, у чијем вртењу испаштају управо
људи и њихова потреба за комуницирањем и корисним информацијама.
6.1.2004. године

Језик и стваралаштво
Каже се да је стваралачко с помоћу језика двоструко, па се као прво
наводи да се језиком твори књижевно дело.
Да наставимо самостално – језичко стваралаштво се не исцрпљује само у
творењу неког, конкретног књижевног дела, већ се показује и у ауторовом
«баратању» језиком којим се служи и креирању оригиналног, препознатљивог
стила изражавања. Дакле, језик није само пуко средство за стварање
књижевности, већ је и он сам за појединачног књижевника велики стваралачки
изазов – како ће да на најбољи начин искористи богатство и особине конкретног
језика и у повеже их у складну целину.
Познато је да језик књижевности није исто што и књижевни језик. Језик
књижевности може да буде и књижевни, али не мора, док је књижевни језик
увек вишеструко строго нормиран и не признаје одступања ка могућностима
језика књижевности, штавише су такви стваралачки излети, са становишта
књижевног језика потпуно некњижевни. Управо се, великим делом, у
повезивању елемената књижевног и некњижевног језика у неодвојиву целину
показује стваралачка снага неког аутора. Међутим, језичко стваралаштво у
књижевности препознаје се и у мајсторском коришћењу и комбиновању
експресивних и импресивних својстава језика и обликовању јасног, концизног,
тачног, живог и складног стила изражавања. Такође, творећи своје дело, аутор
може да ствара и нове речи – неологизме и тако да увећа и обогати лексички
фонд језика на коме ствара.
Може се рећи да је први вид језичког стваралаштва – стварање
књижевног дела помоћу језика, некада важније и од самог изгледа
употребљеног језика и искоришћених изражајних средстава. Радња тада
неометано тече и реципијент језик и не примећује, мада би се претходно
становиште могло да доведе и у питање, јер управо чињеница да читалац не
стиже да обрати пажњу на стил, говори да је сам стил бриљантан, што значи да
84

је аутор подједнако водио рачуна и о другом виду језичког стваралаштва у
књижевности – креативности унутар самог језика. Опет, неким ауторима можда
није битно какву ће причу да исприповедају, већ како ће то да учине, у ком
стилу, као што је можда у тзв. креативној књижевности. Ипак, између причања
и стила свакоме је аутору потребан дослух, дакле да начин изражавања одговара
радњи и ликовима. Међутим, креативност и језичко - стилска домишљатост
може да се упражњава и тако што ће аутор намерно, у сврху стилистичке
вредности, да раздвоји и «распари» одговорајући стил за одговорајућу радњу и
читаоцу, као уметничку провокацију, на таласу естетског доживљаја да пошаље
неподударност, као комуникацијски изазов.
Даље, књижевнк не ствара само дела и не ствара само сопствени језик и
стил, богатећи на тај начин књижевност и jезичку културу, већ он доприноси и
уопште култури неког народа. Креативно обликујући језик он може да понуди
нову слику прошлости, садашњости и будућности.
Језик и дијалекти
Пре него што наступи и потпуна дезартикулција говора и одласка у
историју и саме граматике ума и тих правила, лингвистика ће да се суочи са још
једним – ванредним феноменом – поновном употребом старих и, више,
настајањем нових дијалеката у оквирима признатих и нормираних књижевних
језика!
Једноставно – такви језици су ствар исфорсиране, епохе разума, када је
тако нешто и могло да се освоји! Међутим, сада је човек, уопште узевши, много
опуштенији, јер урања све више у подсвесно, те тако допушта себи и вишак
креативности – што се на плану јкзика показује у настајању нових – не жаргона
и сличног – већ дијалекатских говора ( по важећој терминологији и схватању!),
који ће, у ствари да буду и потпуно самостални језици! Наравно, те промене се
јављају због употребе нових медија комуникације! (Рецимо, у оквиру српског
књижевног језика, изгледно је формирање београдског дијалекта, с тенденцијом
да врло брзо постане и скоро нови језик, да се толико удаљи од изворног,
српског!)
Леонид Зувић,
27.6.2005.године
Медиоцентрична теза
Наредна, медиоцентрична теза гласи: до извесне тачке у историји медији
( комуницирања ) човека освешћују, а онда почиње период када медији човека
остављају без свести - обесвешћују га. Освешћивање, односно обесвешћивање
човека, наилази услед тога што медији озлеђују неко човеково чуло, као,
заправо, човеков одговор на озледу. Сада следи разматрање тезе у односу на
медије: говор, писмо, струју и светлост
Говор озлеђује чуло слуха, али не у великој мери. Зато, помоћу говора
човек и долази до свести ( или је говор дошао после свести? ), али због тога што
је озледа незнатна, мада приметна, у његовој псичкој структури и даље
преовладавају наслаге несвесног - што понашања, што и првобитног мишљења.

85

Све оно што карактерише племенску заједницу и ступањ варварства, резултат је
ове «мале» свести, а и даље веће несвести.
Писмо, схваћено само по себи као медиј, са својим варијантама
подмедија, озлеђује човеков вид, а уз комбинацијu са већ озлеђеним чулом
слуха, дакле ове две озледе заједно приморавају човека и на много снажнију
психичко - физиолошку реакцију, која се показује у већем степену свесности и
освешћености ( што већа озледа, тим већа и човекова свест да је баш он
озлеђен ). Врхунац психичког грча и човекове борбе за самог себе насталих због
озледе првенствено чула вида ( уз и чуло слуха ), долази са усавршавањем
технологије штампе, а то је и доба у историји када човек у највећој мери развија
своју свест на уштрб несвесног ( понашања и мишљења ), односно када највише
постаје свестан својих хоризонталних, посве земаљских и људских квалитета.
Медијско садејство - увод у модел утицаја медија комуникације
Изум и појава електричних медија комуницирања – телеграфа и телефона
у другој половини 19. века и радија и телевизије у првој половини 20 – ог, у
први мах намећу становиште ( ? ) да електрични медији, због тога што
превазилазе физичке препреке, јесу просторни медији, и да тако наглашавају
политички активизиам и централизовану организацију, чак у тој мери, да доводе
до појаве ауторитарнх поитичких сиситема и тоталитарних друштава.
Међутим, већ је упозорено да је овај правац размишљања о утицајима,
дејству електричних медија на империје и друштвена кретања – нетачан, чак и
супротан! Дакле, еллектрицитет је – хладан медиј, који наглашава време,
континуитет и трајање, али и – нагласак на религијској организацији!
Електрицитет, дакле, умањује политички активизима и наглашава религијски
мир, духовност и толеранцију и смањује политичке сукобе! Електрицитет, као
хладан медиј наглашава духовни мир и религијску толеранцију, наспрам папиру
и штампи, као врућим медијима, који су нагласили политички активизам,
трвења и сукобе! Штампа секуларизјује, а електрицитет поново ставља религију
у први друштвени план – то је порука новог медија на историјској сцени!
Папир и штампа, као превсходно просторни медиј и технологија, који
наглашавају централизацију, политички активизам и организацију, опозвали су
хладан временски медиј пергамента, и у западној цинилизацији довели до
секуларизације и политичког активизма, који је свој израз дао кроз
национализам и револуције. Међутим, политичка владавина је успостављена
под утицајем просторног медија, али да би држава, империја и цивилизација
била стабилна, њена владавина би требало да ослонац добије и у временском
медију, у његовом складном садејству са просторним, и да тако реши проблеме
трајности и континуитета, дакле свог одржања. Уколико складно садејство
изостане, деловање и утицај само једног медија, било просторног или
временског, неизбежно доводи до нестабилности владавина, до изопачења
владавина и нестанка империја и цивилизација.
Ратови и револуције се јављају услед недостатка складног садејства
временског и просторног медија, односно услед деловања само једног од њих.
Одсуство временског медија у модерној историји западне цивилизације, и
утицај само просторног медија папира, који наглашава политички активизам,
довело је до бројних ратова и револуција и, на крају, до два светска рата,
односно до појаве нацизма, фашизма и комунизма – тоталитаризма, чак и

86

упркос томе што је хладан временски електрични медиј ступио на историјску
сцену и садејство – инерција вишевековног самосталног деловања и утицаја
врућег и просторног медија, узела је свој данак, не само у другом светском рату,
већ и у продуженим, централизованим тоталитарним друштвима државног
социјализма и комунизма! Балкански ратови 90н- их, такође су део те инерције,
продуженог дејства самосталног деловања просторног медија комуникације!
Поставља се, чак и питање да ли су и САД успеле, да складним
садејством ( ако су га, дакле, оствариле, питање је ?! ) вруће штампе и хладног
електрицитета, неутралишу дејство само просторног медија, односно избегле
комунизам, тоталитаризам и ауторитарност! Продужено дејство самосталног
просторног медија комуникације, уопште не мора да буде неутралисано
ступањем у садејство са временским медијем елктрицитетом, чак иако је то
садејство на историјској сцени присутно век, век и по, а можда чак – и до два
века, и да тек након тог периода почну да бивају видљиве последице складног
медијског садејства! Међутим, медијско садејство врућег папира и штампе и
хладног електрицитета је започело, а складно садејство би требалко да нагласи
ширење америчке и европске империје, као и њихов развој. Америчка империја
је, изгледа, донекле остварила складно садејство штампе и електрицитета ( бар
на сопственој територији ) и колико – толико стабилну политичку владавину
( са просторним и временским ослонцем ), јер су у САД електрични медији
комуникације највише развијени. Међутим, биће да је век и по до два
недовољно да се сузбије и изнегне инерција самосталног деловања просторног
медија штампе, за шта би потврда могла да буде пренаглашени политички
активизам у спољној политици и готово свакодневно ратовање широм планете –
што би могло да буде посебна тема – могућност ширења америчког
империјалног демократског тоталитаризма, као последица продуженог дејства и
утицаја врућег просторног медија штампе. У сваком случају, тај би
тоталитаризам требало да буде опозван започетим складним садејством
електрицитета и штампе – што би, имајући у виду телеграф, требало да буде још
у другој половини 19. века, али би почетак правог садејства била појава радија и
поготову ширење телевизије после другог светског рата. То би значило
неповољно – изгледи су да ће део 21. века да буде тоталитаран, услед инерције
самосталног дејства просторног медија папира и штампе, док је не опозове
утицај складног садејства штампе и временског електрицитета.
Електтрицитет је хладан медиј, и наглашава време, трајање, континуитет
и децентрализацију, и насупрот секуларизму папира и штампе, човеку и
његовом друштву поново доноси религију. Телеграф и телефон, а поготову
радио и нарочито телевизија поново код људи утичу на могућност појаве
религиозности, стварају услове за религију и уопште духовност и истовремено
остварују донекле складно садејство са књигом и новинама и тако одржавају
равнотежу са секуларизмом, политичком организацијом и активизмом.
Међутим, после периода медијског садејства, долази до осамостаљивања новог
медија који опозива стари медиј и неутралише његове утицаје, али је ту реч о
одложеним процесима и наговештено је да би то одлагање могло да буде и до
век и по, а можда чак и до два века! Појава интернета, а ускоро и
мултимедијског центра, опозива стари штампани медиј и његове утицаје ( овде
исправка ! ) и на историјску сцену ступа самостално деловање хладног медија
електрицитета. Нови медиј је хладан, наглашава време, трајање, конинуитет и
децентрализацију, ништи секуларизам и поново у први план ставља религију.

87

Услови за религиозност делом се стварају самоампутацијом свести у
нову, хладну комуникациону технологију, хладну у тој мери да је човек
испуњава самом својом свешћу и активирањем несвесних делова личности.
Међутим, свако самостално деловање, било просторног, било временског
медија, доводи до неизбежног застрањивања у утицајима. Самостално деловање
хладног медија електрицитета ствара услове и за децентрализацију религије –
што значи њено расипање у разне групе, покрете, учења, мистицизме,
мрачњаштва, уз можда и враћање неким облицима природних религија и
напокон довешће и до верских ратова, уколико на историјску свену не ступи
нови просторни медиј и не ступи у складно садејство са старим. Такав медиј
једино може да буде светлост, уколико на светлости већ и интернет није
заснован, а то већ отвара питање трајања медијског размака. Ако се тај размак
са савременошћу све више скраћује, питање је да ли уопште онда има места за
самостално деловање медија комуникације. Ако дигиталне, високопропусне
мреже, сигнале пропуштају брзином светлости, онда је интернет светлосни
медиј и претходно речено не важи – али, можда и остаје, ако прихватимо да је
тек мултимедијски центар прави светлосни медиј, јер овакве мреже укључују и
телефонске и телевизијске сигнале, а не само интернет и рачунаре! Медијски се
размак доводи на најмању меру! Колико је човеку било потребно да проговори?
Колико да почне да пише? Колико је времена протекло од камена до глиненних
плоча, од ових плоча до папируса, од папируса до пергамента, и од пергамента
до папира? Векови! Размак између штампе и елктрицитета је четири века,
толико је требало Западној цивилиазцији, а од елктрицитета до свтлости
непуних век и по! Од писма и писања ( на камену, плочама, папирусу,
пергаменру и папиру ) до штампарске пресе и штампања биле су потребне
хиљаде година! Од штампања и штампарске пресе до електрицитета и звука и
слике од четири до четири и по века, а од електрицитета до светлости непуних
век и по, или само нешто више од пола века! Међумедијски размак се значајно
смањује, што значи да се и утицаки медија на психу и друштво све брже
испољавају! Друштвене се промене убрзавају и постају видљиве већ постојећим
генерацијама, као и психичке промене! Утицај стиже утицај, а последица
последицу!
Индивидуализам је стање психичког грча, настало услед озледе и
аутоампутације чула вида, и његовог продуживања у писмо. Тај психички грч
поједини медији су наглашавали и подстицали, а поједини ублажавали и
олакшавали. Наглашавали су га више просторни ( врући ) медији, а ублажавали
временски ( хладни ) медији, али је психички грч, у сонови, настао у контакту са
врућим медијем писма, док су поиједини медији само наглашавали или
умањивали нијансе врућег, што је човеку отежавало или олакшавало.
Индивидуалзиам се постепено равијао, као и психички притисак несвесног
«цензора». Појавом медија папира и штампарске пресе, психички притисак
несвесног «цензора», тај психички грч се увећава и радикализује, и самостално
дејство врућег медија у оквиру и самог по себи вружег писма, без садејства са
хладним временским медијем који би психички грч умањио, доводи до
секуларизма, реформације, ренесансе, национализма, револуција, светских
ратова, диктатура и тоталитарних поредака! То су последице непрестаног стања
психичког грча појачаног вишевековним самосталним деловањем врућег
штампаног медија! Човек, коме је писмо озледило чуло вида, узнемирен је и
изиритиран том озледом и под сталним је психичким притиском несвесног
«цензора» - када на њега делује хладан медиј тај притисак делимично попушта,

88

а када делује врућ медиј притисак се појачава. Индивидуализам није слобода
избора, већ неслобода, дужност и морање, проистекло из психичког грча
насталог озледом чула вида. Дуготрајно самостално деловање медија, у сваком
случају води у застрањивање и врућ медиј штампе је самостално на човека
деловао више од четири века! Хладан пергамент дао је инквизицију после више
од хиљаду година самосталног деловања, и врућ папир и штампа после више од
четири века нацизам, фашизам, комунизам и тоталитаризам! Упркос готово веку
и по садејства са хладним електрицитетом, одложене последице цивилиоазције
писма и вишевековног самосталног деловања врућег медија папира и штампе и
даље су присутне.
Потпуно хладан медиј електрицитета не озлеђује ниједно човеково чуло,
већ доводи до синергије – заједничког међуделовања чула. Садејство хладног
електрицитета и вруће штампе, умањује последице самосталног деловања
просторног медија и санира озлеђено чуло вида. Хладан елктрични медиј
истовремено ангажаује више човекових чула, неспецијалистички, за разлику од
специјалистичког продужавања и озледе само чула вида. Синергија човека
опушта и потпуно хладан медиј приморава невсеног «цензора» да попусти
психички притисак, што човеку знатно олакшава психичко стање вишевековне
узнемирености и изиритираности, услед озледе чула вида. Заправо је само
потпуно хладан медиј електирцитета уопште и био у стању да врућим медијем
произведену озледу отклони и санира. Међутим, ствари по човека опет нису
добре, јер елктрични медији комуникације можда не озлеђују ниједно човеково
чуло, али му зато озлеђују сам централни нервни систем, што је много већи
ниво од озледе чула вида!
9.
на 10. 03.
Двострука медијска игра
Технологија са човеком игра сурову медијску игру! Као да му се смеје у
лице! Она сама напредује, мења се, постаје разноврснија, с великим
могућностима прихватања и представљања информација. Човек, пак, тај темпо
не може да прати!
Дигитални електронски и светлосни медији, у првом посматрању, дакле
сама њихова појава утицала је на човека код кога постепено долази до
умањивања свести и њених изведеница – човекових интелектуалних и
разумских могућности, наспрам ширења подсвесног, а потом и скоро несвесног
понашања!
Садржаји таквих медија опет морају да предност дају њиховом
директном утицају на свест и психу!
Једноставно речено – чему дигиталне енциклопедије и култура, када
човек објективно, управо због дејства тих медија, више нема нити
интересовања, нити интелектуалних могућности (способности?!) и психичких
подстицаја ка таквим садржајима!!?
То је, дакле, наметнута ситуација, са само привидном ( и то у почетку)
«слободом избора»! Нехотице, људи се сами себи, једни другима ругају, још
једном потврђујући колико је мала њихова моћ да контролишу и усмеравају
сопствена достигнућа!
Свака метафора је груба и недолична!

89

Или је, можда, реч о другом правцу – суперразвоју интелектуалних
потенцијала, услед дејства медија, и надилажења садржаја насталих у
претходној медијској цивилизацији, само представљених другачије?!!!
Очигледно да ће човек врло брзо да покаже нов таленат, који ће да да садржаје у
стању да га мотивишу на уступање суперпажње, сагласно са променама у новој
медијској цивилизацији!!!
Леонид Зувић, 27. на 28.
јануара 2005. године

Крај једне теорије
Да се појавила 20 – их или 30 – их година прошлог века, и затим већ 50 –
их година истог – ишчезла, такозвана социјално – антрополошка теорија
информација можда би и имала смисла. Овако, за младе нараштаје 21. века,
таква теорија представља непотребан терет и анахронизам. Да парафразирам
једног од «корифеја» те теорије – куда ће симбол поред зграде Мајкрософта?
Конституисана, дакле, око философско – логичких категорија и термина,
као што су појам, значење, симболи, смисао и универзум, социјално –
антрополошка теорија информације, заправо је погрешно и названа – једино
што је у тој теорији социолошко или социјално – јесте критеријум корисности
информација за друштвену праксу, а чињеница да комуникацију условљава
човеком, као свесним бићем, даје за право оном – антроплошка, али би тај
наставак могао да се дода и бројним другим наукама и дисциплинама, које се
дотичу човека. Бољи би, назив, дакле био: философско – антрополошка теорија
информација.
То што је у многоме слична симболичком интеракционизму Чикашке
школе ( симболичка размена, друштвена пракса и култура ) 30 – их година 20.
века, само потврђује да социјално – антрополошкој теорији информација место
није и у 21. веку. Могла је, та теорија, да се дури и ликује над папиром,
штампом и књигама вруће цивилизације писма, илинам «Гутенбергове
галаксије». Али, каква корист од такве теорије у хладној цивилизацији
телевизије и интернета, илинам «Дигиталне галаксије»?
Ко, дакле, у 21. веку инсистира на социјално – антрополошкој теорији
информација, тај је 19 – овековни научни Нарцис и тиранин.
Комуникологија ће, дакле, морати да тражи нове приступе у описивању и
објашњавању феномена комуникације међу људима, и да, уважавајући медијски
карактер савремене епохе, понуди ововремену теорију информације и
комуникације.
Само нова теорија у стању је да буде комуникабилна са генерацијама 21.
века и да буде комуникацијски и цивилизацијски путоказ у савремено друштво
и културу.
Леонид Зувић, 10.1.
2004. године
О «информатичком друштву»

90

Практично, «информатичко друштво» је већ застарели пројекат! Та
синтагма не значи само друштво које не може да функционнише без
информација, већ се, много обичније, односи на обезбеђивање, пре свега,
технолошке инфраструктуре за проток информација.
Наравно, друштво у својој историји никада и није могло да опстане без
информација, разних врста, јер без њихове размене – комуникације, људи не би
ни почели да организовано буду у друштву. И не само стога би израз
«информатичко друштво» пре свега требало да буде примењен на
информациону инфраструктуру, а потом и на појаву . тзв. мултимедијске
индустрије.
У пракси би то значило замену старих бакарних и коаксијалних
телефонских каблова стакленим, фибер-оптичким кабловима, такозваним
дигиталним мрежама, заснованим на светлосној физици. Такође, настанак
мулитимедијске индустрије претпоставља повезивање телекомуникационих,
медијских и компјутерских компанија., које би, као у технолошки развијеним
земљама, требало да корисницима пруже бројне нове сервисе и услуге. Пре
свега су то брзи интернет, интерактивна телевизија, мобилна телефонија, разни
мултимедијални сервиси и производи, као и пројекти електронске владе,
електронског пословања и куповине, виртуелног образовања и рада,
здравствених услуга итд.
Врхунац развитка и тзв. конвергенције, илинам приближавања
технологија за проток информација и комуникацију јесте медиј који у једно
ставља телефонију, радио - технологију, телевизију, интернет и компјутер То
би, дакле, требало да буде медиј.информатичког друштва.
Међутим, свако је друштво у историји цивилизације имало неки свој
медиј за комуникацију, а ниједно до сада још није названо информатичко! За
такав придев би, онда, могло да се каже да му је «дошло време», јер нове
технологије за пренос информација стварно и пружају људима могућност да
стварају и низ информативне слапове спуштају велики број информација, у
толикој мери да већ долази до појаве тзв. «друштвене непрозирности» (Гоцини),
услед информативног преобиља.
Сходно и сразмерно информативном напретку, требало би да буде
увећан и потенцијал за људску – комуникацију.Основно је питање колико
информационе технологије и медији информатичког друштва доприносе развоју
друштвене и личне комуникације?.
Не би требало да људи буду толико под утиском информативних
могућности нових технологија и медија, већ би требало да те технологије и
медије прилагоде себи и својим потребама за комуницирање са другима..
Дакле, једна би савремена цивилизација, заснована на начелима
постмодернизма, нагласак требало да стави на развој комуникације у друштву,
а не само на обезбеђивање најновијих информационих инфраструктура, јер
развој таквих мрежа и могућности за проток информација, не значи обавезно и
да ће комуникација да сразмерно томе буде развијена,.
Може, дакле, да се догоди да комуникација буде загушена медијима и
технологијама, које би, наводно, требало да могућности за комуницирање у
друштву увећају! Насупрот квантитативном, количинском увећању
информација и њиховог протока у друштву, више би рачуна требало да се
поведе о увећању квалитета комуницирања!
Стога – «информатичко друштво» већ би требало да буде «стари
пројекат», а интелектуална и оперативна снага и енергија једног друштва

91

требало би да буде усмерена ка стварању претпоставки за настанак истинске
комуникационе заједнице.
Леонид
Зувић, 7.9.04
Говор и медијске цивилизације
Као што писмо изазива појаву градова, народа и држава, тако и под
дејством говора настаје човеково – друштво. Како и зашто? Врло једноставно!!!
Човек своје првобитно друштво био је у стању да створи тека када је
имао развијену свест. Дакле, без свести нема ни друштва, а свести нема без деловања медија говора!!! Медиј говора, преко органа слуха – ушију, озлеђује
мозак и активира његове потенцијале, човек задобија свест и тако почиње да
гради друштво и да ствара културу!!!
.
ПУТОВАЊЕ КРОЗ ИСТОРИЈУ МЕДИЈА
Шта је комуникација, а шта информација? Шта су то медији, када су
настали и како су се развијали? Каква је улога и место средстава за
комуникацију у друштву и како медији утичу на људе?
Човеку данашњице је неопходно да зна одговоре на ова питања, јер
његовом свакодневницом доминиирају медији, а савремено друштво је –
информатичко друштво, зависно од информација.
Целокупна досадашња позната човекова историја, када је реч о
комуникацији и медијима, може да буде сажета у два - три раздобља или
комуникацијске епохе.
Убрзани развој информација и медија у последњих деценију и по,
проузроковао је у људској комуникацији и друштву драматичније и веће
промене него у целој досадашњој историји цивилизације!
Интернет, мобилна телефонија, сателитска и кабловска телевизија,
дигитални радио и филм, компјутери и мултимедија, уз још присутну штампу –
књиге, новине, часописе, творе шаролико медијско окружење, скоро праву
шуму информација и средстава за комуницирање!
У таквом медијском амбијенту, сваком од нас су потребни оријентири и
комуникацијски путокази, да се не би изгубили у савременој цивилизацији, која
је оквир нашег свакодневнoг живота.
А да бисмо се снашли и разумели комуникацијску садашњост и били
способни да предвидимо будућност наших друштава, потребно је, пре тога, да
завиримо у најудаљенију прошлост и ослушнемо медијско одзвањање древних
цивилизација...
Када данас поменемо медије, одмах помислимо на електронске или
штампане медије, али су тада, на обзорју човековог постојања, медији за
комуницирање били и понешто другачији...
У пећини
Када је човек почео да комуницира и којим се прво медијима користио?

92

Првобитни човек, иако још неразвијене свести, способности говора, без
језика, значења и писма, ипак се напрезао, не би ли саопштио и другоме
комуницирао неко своје примитивно искуство.
Зидове пећина у којима је обитавао осликавао је далеки предак знацима
којима је хтео да представи сцене из лова или свакодневног живота.
То је било прво иоле смислено комуницирање у човековој историји, а реч
је о својеврсној уметничкој комнуникацији, а први комунукацијски медиј је био
– камен.
Тек када је развио свест и способност говора, када је створио језик и
значења за предмете из сопственог окружења, човек је отпочео да први пут у
својој историји смислено комуницира.
Говор је божји дар исказан кроз природну способност и само условно
може да се назове «медијем», али и дан-данас је, надграђен језиком,
најсавршеније средство за људско комуницирање.
Наравно, у савременој, претежно техничкој цивилизацији, када роботи,
компјутери и остале паметне машине могу да говоре и мисле, над свима нама
лебди оправдано питање и бојазан – да ли то божји дар потпуно прелази са
човека на технологију и да ли ће људска раса и у будућности умети и хтети
самостално да говори и комуницира, или ће пустити да машине то раде уместо
човека?
Писмо
Око 3.500 хилљаде година пре нове ере, на тлу древне Месопотамије,
људи су створили прво писмо, а то је било тзв. клинасто писмо. Приближно у
исто време и древна египатска цивилизација развила је своје, надалеко чувено
хијероглифско писмо.
Оба писма, клинасто и хијероглифско, сврставају се у сликовна или
пиктографска писма, јер су предмети, бића и појаве из стварности,
представљени истоветним сликама, графичким одразима, или њиховом
комбинацијом.
У Египту су, као главни медиј за исписивање хијероглифа, на почетку
користили и даље камен, док су у Месопотамији употребљавали нови медиј
комуницирања, а то су биле глинене плочице.
Знаке су становници месопотамских древних градова урезивали у свежу
глину, а потом је пекли или сушили на сунцу. Глинене плочице биле су веома
постојане и трајне, а поруке забележене на њима бивале су очуване дуго у
времену, у низу векова који су следели.
Међутим, на комуникацијској историјској сцени убрзо се појавио нови
медиј, који су почели да употребљавају стари Египћани – папирус, тачније
папир добијен од биљке папирус, пресовањем дугачких листова и влакана.
У односу на камен и глинене плочице папирус није био постојанији и
погоднији за очување порука у времену, јер је био крт и лако пропадао, али је
зато био много погоднији медиј за слање порука на даљину, за комуникацијско
савладавање простора.
Када је страри поморски и трговачки народ Феничани изумео фонетско
писмо и потом га у 12. веку п.н.е. пренео на острва Грчке, папрус је био прави
медиј.
Папирус је био економичнији и ефикаснији медиј, те се из Египта
проширио готово у све старовековне цивилизације. Стара Грчка прихватила је
медиј папируса у 6. веку пре нове ере, а потом и Стари Рим.

93

На папирусу су настале и прве књиге. Старогрчки филососфи, као
Платон или Аристотел, исто као и писци трагедија и комедија, своја су дела
писали и ширили на папирусу. Сматра се да је прву библиотеку у историји
цивилизације направио управо Аристотел и да је садржавала на стотине и
стотине свитака папируса.
Римски познати песници, историчари и правници, такође су своја главна
дела писали на папирусу.
Овај медиј је доминирао историјом људске комуникације више векова,
када му је славу помрачио нови медиј – пергамент. Овај медији настао је у 2.
веку пре нове ере у граду и краљевини Пергаму, по којој је и добио име, а
добијао се од штављене коже домаћих животиња и био врло погодан за
записивање порука.
Док је папирус омогућавао комуникацију простором, на даљину,
пергамент је опет био медиј који је забележене поруке чувао дуго у времену, јер
је био стабилнији и постојанији од свог претходника.
Био је прихваћен у Римском царству и у првих неколико векова нове ере
из употребе потпуно истиснуо папирус. Од 4. века нове ере, те кроз читав
средњи век, пергамент је био једини медиј комуницирања у европској
цивилизацији.
Половином 20. века, канадски научник и један од утемељивача
комуникологије, Харолд Инис написао је о медијима комуницирања старих
цивилизација:
«Писано доба било је егоистично доба“...
Mediji i um
Medjutim, jasno je da je generativna gramatika Noama Comskog primenjiva
samo na hirografsku-i to fonetskom nivou i na tipografsku kulturu, i na jezik i pismo u
tim kulturama. Naime, Comski govori o dve komponente generativne gramatike:
sintaksickoj, koja ima semanticku interpretaciju i fonoloskoj, sa fonetskom
interpretacijom. I nema sumnje da on ovde u vidu ima organizaciju uma tipografskog
coveka i sintaksu jezika sa fonetskim pismom. Medjutim, moze li se generativna
gramatika, sa svojom strukturom, primeniti na nivoe pismenosti nize od fonetskog
pisma? Vaze li univerzalna pravila uma za um, recimo Starog Egipcanina ili Sumera,
koji su pisali ideografskim i klinastim pismom? Da li je um nefoneticara bio isto
ustrojen kao um fonetskih naroda, kako bi se i na njega primenila ista univerzalna,
generativna gramatika? Bice da je odgovor negativan. Tesko mozemo da zamislimo
kako Stari Egipcanin putem transformacionih pravila prevodi svoje dubinske
semanticke strukture u povrsinske fonetske, iz jednostavnog razloga sto hijeroglifi
nisu bili fonetsko pismo, vec ideografsko. Opravdano je pitanje kako je izgledala i
fonologija ideografskih naroda, odnosno kako je zvucao njihov govor. Govor
ideografa nije mogao da bude isti kao govor foneticara, hirografa i tipografa. Da je bio
isti, Stari Egipat ne bi imao pismo u slikama, vec u slovima.Ocigledno je, dakle, da je
ljudski um promenljiva varijabla. Ono sto struktuira ljudski um, iz kojeg se, potom,
kao derivat izdvaja jezik, jeste priroda dominantnog, osvojenog medija komunikacije
u datoj epohi. Kamen i glinene plocice nisu mogle da omoguce fonetsko pismo, jer
njihova priroda nije struktuirala i naoruzala um takvom mogucnoscu. Medjutim,
papirus je to vec bio u stanju, kao i pergament, a o cistom papiru, potom i o
stampariji, da i ne govorimo. Sada je pitanje u kom pravcu ljudski um struktuiraju
savremeni mediji komunikacije, prvenstveno televizija i Internet, a potom i sasvim

94

novi mediji danasnjice koji se zasnivaju na potpunoj konvergenciji svih do sada
poznatih ljudskih medija komunikacije.Vazi li generativna gramatika tipografske ere i
u neotribalizmu? Ili i ona, zajedno sa umom, trpi neumitne promene, sto dovodi do
promena i govornom i u pisanom jeziku, odnosno do sustinske promene same srzi
ljudskog komuniciranja kao takvog? Na ta pitanja bi lingvisti i komunikolozi trebalo
da pruze odgovore, vec sada…
5.1.2010. godine
Pavic i ja
Sreo sam ga samo jednom, na njegovom gostovanju u Arandjelovcu. Mnogo
vise sam ga gledao na televiziji. Njegove romane nisam citao-veliki Pavicevi romani
pojavljivali su se kada sam bio mlad i bili mi cudni i nerazumljivi. Medjutim, ja sam
njegov djak. U pisanju. Cini mi se da je to bilo 2001. godine kada sam mog piscaucitelja gledao na nekoj televiziji. Intervju. Jedno od pitanja je bilo i sta biste
prepoporucili mladim piscima. Pavic je odgovorio: “Da ne stezu mnogo ruku dok
pisu!” Pisac nisam, ali sam ponesto i pisao narednih godina. U svim svojim
pisanijima, kao i u ovim ovde na blogu, drzao sam se mudrosti i saveta svog piscaucitelja. Nisam stezao ruku i odatle su, verujem, izasle i mnoge smele hipoteze i
osmatranja problema kojima sam se bavio. Na citaocima mojih tekstova je da u njima
pronadju Pavicev savet. Pisac-ucitelj je otisao, ali je bar jedan djak-ostao…
5.12.2009. godine
Homer i mediji
Postovani kolega Colakovic,
Moje ime je Leonid Zuvic i imao sam cast, kao i Vi, da se moji tekstovi nadju na sajtu
Centra za filozfiju medija i medioloska istrazivanja iz Zagreba. Nadam se da cemo u
buducem periosu imati pregrst zajednickih tema i ideja za promisljanje i razmenu.
Hteo bih da Vam izlozim svoje misljenje o dilemi iskazanoj u Vasem tekstu
"Posttradicional Homer".
Tema o tradicionalnom ili netradicionalnom Homeru, po mom verovanju, izuzetno je
vazna za filozofsko-medijsko i mediocentricno promatranje. Ukratko, "fiksirani
Homer" o kome govorite, nedvosmisleno ukazuje na delovanje vruceg medija na
pocecima starogrcke kulture, s obzirom da specijalizovano "fiksiranje"
individualnosti, segmenata ili fragmentarnosti upravo i proistice iz objektivne prirode
vruce ljudske stamparije (medija) i njenih intrinzicnih vrednosti: individualizacija,
specijalizacija, fragmentacija, dodali bismo, posledicno i "fiksacija" (ono sto bi
Makluan nazvao "utvrdjenom tackom gledista u odnosu na Euklidovski prostor").
Ukratko, slozio bih se sa Vama, manje i sa Perijem, da je Homer uistinu bio post ili
netradicionalan, s tim sto je u kontekstu razvoja anticke kulture Grcke taj
posttradicionalizam znacio ulazenje u teritoriju Gutenbergove galaksije (vruceg
medija, prethodnih, papirusa, pergamenta, papira, ali i glinenih ploca) i upravo
"konstrukciju" individualnog autora (posledica vruceg medija), njegovom izdvajanju
iz mitskog, plemenskog kolektivizma, naspram danasnjem znacenju termina
posttradicionalizam, koji upravo suprotno zagovarao je "dekonstrukciju autora" i
mitske obrasce retribalizacije, deindividualizacije i totalne sveukljucivosti,
dekonstrukciju sadrzaja zarad forme same, u cemu je i Makluan, na samim pocecima

95

svog knjizevno-filozofskog rada (sto je bio uvod u njegovo bavljenje medijima i
ocigledno inspiracija za geslo "Medij je poruka") doprineo, medjutim-on nije tada
predlozio "dekonstrukciju autora", sto ce postmodernizam da usvoji, vec je samo
uocio jedan, ravnopravni aspekt prirode medija-da osim svoje individualisticke,
poseduje i kolektivisticnu stranu. Naravno, postmodernisticki poklic za "ukidanjem
autora" je gledanje na jedno oko i moze da po civilizaciju da porazne rezultate. Kako
sam naglasio u svom tekstu o fotografiji, autor, odnosno individualnost,
individualizam zahteva obnovu u savremenom, kolektivisticnom "svetskom selu"
iskorenjenih plemenaca, kako bi civilizacija i covek uopste bili sacuvani. Pogresno bi
bilo optuzivati Makluana da je naglasavanjem forme iznad sadrzaja i sam on bio
inspirator suicidalne postmodernisticke "dekonstrukcije autora", sto je i
"dekonstrukcija", odnosno destrukcija i civilizacije same. "I do not explain, I
explore", govorio je on, tako da je otkrivanje uticaja forme spram sadrzaja (knjizevnih
dela, u prvoj Makluanovoj fazi), kao i "medij je poruka" jesu samo tadasnji rezultati
istrazivanja koje je Makluan u trenutku spoznao. No, treba ici dalje i ne zanemariti
superindividualisticki efekat i prirodu digitalnog medija, autora ne ukidati i ne
dekonstruisati, vec ga sacuvati, priznati i unaprediti, kao ravnopravan, sastavni,
individualisticki deo hiperinkluzivno- hiperekskluzivnog medija danasnjice i
sutrasnjice.
Leonid Zuvic
Pozdrav iz Arandjelovca
Postovani profesore Colakovicu,
Hvala Vam na brzom odgovoru i na tome sto ste mi zadali veoma dobar logicki
zadatak!:)
Potrudicu se da pokusam da dam odgovor i, naravno, pri tome cu u pomoc pozvati
nase prethodnike, konkretno Harolda Inisa i Marsala Makluana.
Prema Inisu, Stara Grcka je ostvarila taj preko potrebni balans hladnog i toplog
medija, tako sto je vrlo plodotvorno spojila svoju usmenu tradiciju sa kulturom koja je
nicala iz alfabeta i papirusa. Homer je sigurno deo tog srecnog spoja, cini mi se u
samom trenutku njegovog nastajanja.
Fuziju vruce i hladne stamparije(medija), odnosno sklad govora i Gutenbergove
stamparije, kao i nasledja nesto hladnijeg, od papirusa, papira i stamparije pergamenta
(sholastika), donekle je ostvario i novovekovni modernizam, tim vise sto je bastinio i
jace specijalizovanu kulturu (zbog fuzije govora i papirusa) Stare Grcke. Medjutim,
novi vek je postepeno prenaglasavao stampariju i napustao sklad sa govorom (i
hladnijim medijem), cime je zapadnoevropsku kulturu, misao, coveka i drustvo
takodje postepeno slabije specijalizovao. Hladnija specijalizacija postajala sve veca i
hladnija, sa uvodjenjem, a potom i prenaglasavanjem i samog hladnog elektricnog
medija.
Ma kako nam izgledalo da je modernizam ostao bez tradicionalnih vrednosti, onda
kada je poceo da prenaglasava tipografsku kulturu, upravo usled tog prenaglasavanja i
zbog pojave hladnog elektriciteta dosli smo, kako kaze Makluan, u doba
neotribalizma i "primordijalnosti".
Paradoks je da je od tradicije otcepljeni modernizam u svojoj poslednjoj fazi zavrsio
ne samo u tradicionalizmu, vec i u konzervatizmu, cak i mitskog karaktera, kako opet
tvrdi Makluan!

96

Da ne duzim ni ja, nadam se da je ova putanja modernizma ka epskom sasvim
dovoljna da nam ukaze na presudno delovanje prirode medija na (ne!:))prirodu
covekove kulture!
Nadam se i da cemo se ovim temama i dalje baviti u okviru Centra za filozofiju
medija.
Srdacan pozdrav,
Leonid Zuvic
Prve bore “Fejsa”, Politika, 25. januar 2010. godine, novinar A.
Cveticanin
…”Sve je izvesnije da ce fenomen Interneta samo doziveti sudbinu ostalih izuma koji
su dostigli pocetni bum u koriscenju, a onda nastavili mirnije tokove poput nekada
davno televizije, kasnije kompjutera, mobilnih telefona…”
Knjiga
Ono od cega savremena civilizacija strahuje nije gubitak knjige kao medija,
pod naletom novih medija, nego je to strah od nepovratnog gubitka svojevrsnog
romanticarskog razdoblja ljudske istorije, odnosno strah od gubljenja osobitih modela
spoznaje, kognitivnih i ostalih psiho-fizioloskih funkcija oblikovanih medijem
stamparije i knjige. Rec je o strahu od gubitka osobenog intelektualno-fizioloskog
habitusa, osobene postojbine ljudskog uma i organizma, osobenog “medijskog
zavicaja”. Nova nota je stigla u nasu sredinu (Mekluan) i ona sada menja racio medju
culima i funkcijama organizma i organa u pravcu novih sto oraganizamskih, sto
socijalno-kulturnih melodija i harmonija. Ne tuguje civilizacija za medijem knjige,
nego za pesmom koju je ona pevala. Tuguje za gutenbergovski uspostavljenim
raciom. I jos je jedan izvor tuge: to je ozleda procesa svesti digitalnim medijem.
Tugovanje za knjigom je i tugovanje, sazaljevanje sebe zbog nove ozlede. Knjiga je
stara nota u partituri ljudske evolucije. Sada sviramo po novoj, kako medij kaze! A
ostaje nam melanholija, “zal za mlados”, zal za starom ozledom…
24.11.2009. godine
Mediji komunikacije i ljudski organizam
Mi govorimo o “hot” i “cool” mediju, odnosno o “vrucem” i “hladnom”
momentu dejstva medija komunikacije. Kako bi to slikovito docarali, u interakciji
medija i ljudskog organizma?
Uzmimo primer plime i oseke. Smatrajamo da je medij komunikacije u odnosu
na ljudski organizam isto ono sto i Mesec za plimu i oseku. Dakle, objektivna sila i
determinisuci fakor. Zamislimo, sada, da pod dejstvom “vruceg” momenta medija
ljudski organizam zahvata “plima”, a pod “hladnim” “oseka”. Ni u jednom ni u
drugom slucaju nemamo “mirnu” i “normalnu obalu”, odnosno normalno
funkcionisanje organizma. Imamo cas “plimu”, cas “oseku”. Sta bi nam obezbedilo
normalnu obalu? Smatram da je to prirodni govor. Jedino prirodni govor moze da drzi
ravnotezu sa upotrebom vestackih medija komunikacije (samo uslovno tako nazvanih,

97

jer su oni takodje deo prirodnih procesa, kao sto je brzina svetlosti, ili brzina vida),
podjednako da je rec o nivou pojedinaca, ili o globalnom, kulturnom nivou.
Puko prepustanje mediju komunikacije i njegovom digitalnom “klik-klaku”,
“plimi” i “oseci” dovodi organizam u okolinu sirovih i surovih prirodnih procesa, koji
na njega mogu i pogubno da uticu. Bez ravnoteze sa prirodnim govorom, bez
interpersonalne verbalne i neverbalne komunikacije, funkcionisanje ljudskog
organizma, kao i njegova psiha, prepusteni su na milost i nemilost objektivnoj prirodi
medija komunikacije, koja od coveka veoma lako pravi “digitalnog lutka”, “klik-klak”
marionetu, pumpu i automat “vruceg” i “hladnog” svog momenta, plime i oseke. To je
ono sto nazivam slabija specijalizacija karakteristika, a tice se i ljudskog organizma i
njegove kulture. Medij tako kreira psihu pojedinaca, ali i citavih kultura, javljajuci se
kao dubinski uzrok individualnih kolektivnih svesnih i nesvesnih psihickih
manifestacija, a sve u koreografiji “plime” i “oseke”. Neka psihologija uzme samo
primer kompulsivne licnosti, i videce da se iza njega krije sirovi medij komunikacije.
Ili autoritarne. Medijsko nesvesno “zatezanje”, odnosno zracenje medijske okoline
pradavne proslosti nekog naroda, jesu njegovi arhetipovi, njegove praslike. Takodje i
moguci uzrok Edipovog ili onoga sto se naziva pred-edipovskim kompleksom.
Trebalo bi da shvatimo da su medij i covek povezani svojevrsnom “pupcanom
vrpcom”. Empirijskom, zasnovanoj na delovanju prirodnih sila. U coveka “utice”
priroda medija komunikacije. Ceo njegov i psihicki i kulturni zivot odredjen je tim
protokom, sto su mediocentristi vec lako pokazali. Kao i funkcionisanje njegovih
organa, biohemijski procesi u organizmu, sam njegov gen je izlozen uplivu prirode
medija komunikacije. Otuda je objektivna priroda medija komunikacije i primarni
faktor u nastanku svih bolesti. Ukoliko covek ne pokaze tracak individualizma i svesti
o medijskom dejstvu, on se dobrovoljno prepusta momentima medija, sto uslovljava
poremecaje, kako fizioloske, tako i psihicke. U nedostaku govora i poznavanja
medija, coveka i njegovu civilizaciju zahvata pogubni medijski sindrom.
4.7.2009. godine
Idealna kultura
Bila bi ona koja ostvaruje sklad vestackog medija komunikacije i prirodnog
govora. Takva kultura u stanju je da jace specijalizauje svoje karakteristike. Ona je
najbliza svom arhetipu-skladnoj medijskoj okolini i zato je srecna kultura.
Istovremeno, njoj je pruzena i apsolutna racionalna sloboda, upravo zbog
bliskosti sa arhetipom koji je delom na iracionalnoj strani. Idealna kultura, dakle,
uravnotezila je dejstvo hladnog i vruceg momenta medija. Ispunila je osnovnu Inisovu
mediocentricnu postavku. Mediocentrista nikada ne treba da smetne s uma da je
kanadski autor upozoravao da ce Zapadna civilizacija doziveti krah, ukoliko ponovo
ne uspostavi ravnotezu prostorno usmerenih i vremenski usmerenih medija.
Sklad, balans, fuzija govora i medija komunikacije jeste medijski raj. Teoloski
raj. Prenaglasavanje govora naustrb medija, ili medija naustrb govora jeste
komunikacijski pad, greh, otpadanje od raja. Rekli bi da je to i nemoguca misija, da
raja na Zemlji nema, kao sto nas uci i teologija. Medjutim, da li je ljudski rod nekada
bio u medijskom raju i kada? Veliki su izgledi da je upravo Atlantida bila taj medijski
ljudski raj na Zemlji, ta idealna, samo naizgled utopijska, kultura. Koji je recept,
dakle, idealne kulture? To je sklad medija i govora i kulturna osvescenost medija,
odnosno svest o tome da je medij produzetak coveka i da je tako medij sastavni deo
ljudskog bica. Atlantida je imala i jedno i drugo. O tome nam govore i civilizacije,

98

koje su se ispostavile kao najbolji “ucenici’ Atlantide, kao najbolji bastinici
medijskog raja i idealne kulture. To su starogrcka civilizacija i staroslovenska
civilizacija. Na osnovu dostupnog znanja, ali i onog znanja izvedenog iz primene
mediocentricnog metoda o tim civilizacijama, zakljucujemo da su i jedna i druga
kultura ostvarivale sklad govora i medija komunikacije, kao i da su imale svest o tome
da je medij sastavni deo coveka, da je medij produzetak ljudskog uma, tela, cula,
organa i funkcija. Grcka je bila mediocentricna kultura, u onoj meri u kojoj je
smatrala da su idealne granice polisa one koje omedjava ljudski glas, odnosno govor.
Polis treba da bude velik onoliko dokle dopire “fama”, ljudski glas ili govor, smatrali
su Stari Grci, prvi potvrdjeni mediocentristi. Brojni staroslovenski narodi, koji su
bastinili i kulturu Podunavlja, pocev od Lepenskog Vira, preko Vince, do Etruraca i
dalje, mediocentricnu svest su pokazivali u, mozda ne i filosofskim spisima (a mozda
i da, samo nisu sacuvani), ali zato je ta svest bila snazno prisutna i utkana u svaku
poru njihove kulture, narocito svest o tome da je medij produzetak coveka. U brojnim
verovanjima i obicajima ta je svest jasno ispoljena, veoma neskriveno, kao sto su
verovanja da odeca (koja je takodje medij, produzetak koze), ili kamen (jos jedan
medij), imaju moc da privuku ljudsku dusu. Medij je produzetak ljudske duse,
smatrali su Stari Sloveni. Oni su, takodje, o cemu svedoci i Velesova knjiga, imali i
svest o pravom uzroku propasti drustava i kultura, a to je ili prenaglasavanje govora
naustrb medija, ili medija naustrb govora. U jednom odeljku Velesove knjige,
pripoveda se kako su Rusi propali usled toga sto su se prepustili bujici govorenja,
govora i u tom odeljku je jasno ukazano da je pisac Velesove knjige smatrao da je
upravo to prenaglasavanje govora dovelo do “propasti Rusa”. Ova cinjenica pokazuje
cak i vise nivoe poznavanja mediocentricnih pojava, pa makar bila i vise intuitivna
nego racionalno teorijski obrazlozena. Ona je, sta vise, potpuno na naucni nacin,
empirijski, bez mnogo teoretisanja, pokazana i demonstrirana na prakticnom primeru
trenutne propasti slovenskog naroda, za koju je okrivljeno preterano govorenje,
odnosno prenaglasavanje govora. To samo govori da je poznavanje medija kao uzroka
bila snazno utisnuto u kolektivnu svest Starih Slovena. Opet, svedocanstva o
politickom ustrojstvu, slicnom starogrckom, upucuju nas na zakljucak da je i
staroslovenska kultura ostvarivala sklad govora i medija, slicno kao sto je to Inis
pokazao za starogrcku kulturu i njen balans usmene tradicije i alfabeta.
Medjutim, utisak je da su i Stari Grci i Stari Sloveni bastinili ipak samo
fragment, mada znacajan, medijskog atlantidskog raja. Atlantida je zaista i bila
Atlantida! Idealna kultura, medijski raj, raj na Zemlji. Mediocentricna svest u
kulturama Starih Grka i Starih Slovena, opet, govori nam da su te dve kulture zaiste i
bile naslednice i bastinice Atlantide.
30.7.2009. godine
Greska tipografa
Poznavalac osnovnog prirodnog procesa, a koji se odvija izmedju ljudskog
organizma i medija komunikacije, moze samo da se smeje tipografskim naporima da
se stvori vestacka inteligencija! Taj tipograf, koji je izvojevao pobedu nad medijskom
ozledom cula vida, posve u duhu trijumfalizma smatra da je covek i njegova
tipografska nauka iznad samog prirodnog procesa, te i da taj prirodan proces-srastanja
masina i coveka-on moze i treba da kontrolise, izaziva, usmerava i razvija! Nikada
kraja tipografskim zabludama i neznanju! Dzaba se i Internet spustio na tlo ljudske

99

psihe i biohemije, zvanicna medicinska nauka i dalje je-tipografska! Na vrhu njene
piramide i proklamovanog samoznanja i nauke i dalje je covek-subjekt, koji, pak,
deluje na objekt-na konkretnom primeru: covek-subjekt je taj koji stvara vestacki um,
inteligenciju, koja je-objekt. To je urodjena tipografska mana i njoj nema leka, makar
se pred ocima probranih naucnika sa elitinih svetskih instituta kompjuterski hardver
pretvorio u ljudski mozak ili svest! Elitna tipografska nauka elitna je samo za sebe i
elitna je u svojim zabludama i neznanju, a kako i ne bi, kada osnovna mediocentricna
lekcija nije ni doprla do njenih usiju, a kamoli da je savladana: covek i medij nisu u
odnosu subjekt-objekt, vec je rec o jednom subjekt-objekt (poput koncepta prostorvreme) entitetu. To znaci da se nezavisno od bilo kakve spoljne ljudske intervencije
odvija sirovi prirodni proces srastanja, u ovom slucaju kompjuterskih tehnologija
komunikacije i ljudskog ekvivalenta, a to je mozak i proces svesti. Nema potrebe da
covek stvara vestacki um ili kibernetski organizam, kada se on uspostavlja sam od
sebe, prirodnim interfejsom izmedju coveka i medija! Sta vise, svako tipografsko
najnovije otkrice o funkcionisanju bioloskih sistema koje se, potom, preslikava na
masinske (kompjutere, medije) sisteme i, dakle, primena tih saznanja u konstruisanju
medijskog Frankenstajna, daleko je od stadijuma preklapanja do kojeg je stigao
prirodni proces samostalno! Ta “najnovija otkrica” su uveliko smesna i jos vise jadnamedij i mozak i svest vec su se isprepleli i stvorili nove oblike ljudsko-medijskog
postojanja, taj ljudski organ-mozak i njegov proizvod-svest, vec su toliko izmenjeni
interakcijom sa digitalnim medijem, vec je toliko izmenjena njihova funkcionalnost i
procesi, a tipograf ponosno saopstava svoja najnovija otkrica u vezi sa mozgom,
proucavajuci ljudski mozak kao da je rec o istom onom organu kakav je bio u 19.
veku, ili cak u dobrom delu i 20. veka! I to se predstavlja kao vrh nauke! Da li je
potrebna neka metafora da bi citalac lakse uvideo stupanj tipografskog neznanja i
rezonantnost njegovih promasaja? Vi hocete da od najobicnijeg kamenog tocka
napravite bicikl, a pred vama se sam od sebe vec stvorio najnoviji tip “audija”! Vi
proucavate obican kameni tocak, a ni ne vidite da pred sobom imate tocak i
mehanizam upravljanja najnovijeg modela “audija’! Razumnom citaocu nije potrebno
nista vise napisati o stvaranju vestacke inteligencije i kibernetskog organizma…
31.7.2009. godine

Медијски пеницилин
„Цивилизација књиге се распала“, кажем свом пријатељу Ди Џеју.
Он одговара научно-философски: „И буђ је настала грешком научника, а из ње
се појавио-пеницилин! Ко зна у коме смеру ће и та распаднутост да повуче
науку“.
Да ли је, дакле, могуће, из плесни типографске културе и типографског
човека извући наук, поуку, лек, својеврсни медијски пеницилин, који ће наредне
генерације спашавати медијског синдрома?
Медиј своју објективну природу и силу пресликава и одашиље на човека
и његову културу, без обзира да ли је он те силе свестан или не. Међутим,
разлика између две ситуације постоји. Ако човек и његова наука нису освестили
медиј у себи, објективна природа медија и медијска сила, упркос томе, крчиће
сами себи пут свог дејства. Но, човек и култура тада завршавају у слабијој
специјализацији карактеристика. Чини ми се да то не значи само мање савршен

100

човек и мање савршена култура. Погубност медијског синдрома тада је
очигледна. Ако мање говоримо, ако се више служимо медијима, ако се
међусобно отуђујемо, ако у говору и понашању манипулишемо, ако не
прихватамо медиј као саставни део наших бића итд. медијска сила неће у човеку
наићи на контрасилу која би је ублажила и спречила сирову специјализацију
биохемијских процеса у организму. У том случају наша се хемија квари, а наша
енергетска опна поприма обрисе енергије која се добија нуклеарном фисијом. За
човека погођеног медијским синдромом општеприхваћени закони и физике и
хемије доводе се у питање. За друштво и културу погођене медијским
синдромом закони економског и општедруштвеног развитка доводе се у питање.
Човек, друштво и култура захваћени медијским синдромом неизоставно се
кваре, изопачују и пропадају. Избаците човека у отворени космос без
скафандера и добићете човека и његову културу препуштене објективној
природи медија и медијској сили, без адекватног знања о медијима и без
заштите.
Зашто би физици било тешко да одгонетне и идентификује медијску
силу, када је она тако очигледна? Зар заиста мислимо да силе квантне физике,
која је у позадини савремених медија комуникације, не дотичу човека, његове
генске киселине и остале биохемијске процесе? Зар заиста мислимо да
организам остаје ван домашаја сила субатомске физике, а изложен је медијима
који на погон тих сила и раде?
Зашто се медијска сила не би добијала, израчунавала поделом брзине
светлости и, на пример, масе организма изложене светлосном медију? Па онда
да се каже да организам од 60 килограма трпи медијску силу од 5.000
Маклуана? Онда да се Маклуани прведу у Њутне? Онда да се израчуна енергија
организма изложеног дејству медијске силе од 5.000 Маклуна? А онда да се
физика преведу у хемију и да се формулишу формуле за израчунавање
хемијских величина биохемијских процеса који се у организму одигравају под
дејством медијске силе од 5.000 Маклуана, односно од толико и толико Њутна?
И онда да се на бази истраживања открије и хемијска формула истинског
медијског пеницилина, који ће се, као и права инјекција, убризгавати, као серум
или вакцина, деци, као превентива од медијског синдрома, или одраслима већ
захваћеним медијским синдромом? Болести хирографске и типографске културе
више нису и болести неотрибалне културе. Из плесни, из рушевина
Типографије, за ову генерацију људске врсте откривање медијског пеницилина
је ултиматум. Ништа више од тога...
29. 6. 20009. године
За др Ирену Ћосић (Аустралија): Медиоцентризам, семиологија и
вируси, бактерије...
На интелектуализацију вируса и бактерија (њихову модификацију и
резистентност) утиче природа доминантних медија комуникације као таквих (на
глобалном и појединачном нивоу) и пракса медијског (и сваког другог)
манипулирања знаковима/симболима или оним што се скраћено назива
„ембодимент“
Медиј са својом природом (интринсичним вредностима), без обзира на
информацију (Маклуан) је један, а сама информација други фактор у
обликовању природе (све више резистентне и модификоване) савремених

101

бактерија, вируса, али и свега осталог што има везе са људским организмом и
стањем здравља или болести.
Међународни научни скуп који се одржава крајем априла 2009. године у
Београду управо на тему вируса и бактерија, осуђен је на неуспех, уколико до
медицинксих научника не допре свест и спознаја о утицају два наведена
фактора.
Први фактор, медиј сам по себи, довео је, великим делом, сматрам, до
интелеткуализације вируса и то до лоше интелектуализације, због
пренаглашавања савремене технологије науштрб говора. Међутим и други
фактор, информација, у датом случају и конкретно-савремено манипулирање
знаковима или ониме што семиологија назива „ембодиментом“ такође је
уздигло ту примарну лошу интелектуализацију вируса и бактерија од стране
медија на још виши и за научнике, лекаре, микроскопе и фармацеутске
лаборатороје још неухватљивији ниво.
„Јурити“ на типографски (Маклуан) начин, линеаран, појединачан,
разврстан, класификован и категоризован, лек против све паметнијих вируса,
значи унапред бити осуђен на неуспех. Ту би сваки лек био привремен, јер би се
вирус или бактерија, као жилица врло брзо гранала и брзо постајала
резистентна, ма и на најновији лек! А јурити све те безбројне жилице и рачвања
која би се појавила, крпити сваку рупицу на броду који тоне, није стратегија и
тактитика која може да гарантује бар неки успех у борби против вируса. Велике
људске жртве, највероватније би биле неизбежне.
Интелектуализацији вируса може се доскочити само ако се уважи први
фактор, медиј сам по себи, његова природа, као узрок интелектуализације
вируса и бактерија. Тада би и линерана, типографска јурњава за жилицама
вируса или бактерија која се рачва, била кудикамо смисленија и успешнија, а
тако и лекови или третмани који би се изналазили.
Манипулирање „ембодиментом“ промовисано од стране америчке
интелектуалне елите уназад више деценије, а које постало глобални, светски
феномен у практиковању, рецимо и политике и економског маркетинга и тако
даље, јесте једини модел, узор, на који је вирус, на терену другог фактора, дакле
информације (не медија, који је први фактор), могао да имнитира, усвоји да на
себе преслика. А вируси и бактерије су управо то и учиниле и отпочели
истоветну манипулацију људским организмом, стањем здравља или болести,
али и манипулацију медицинским стручњацима, за које су постали “невидљиви“
и неухватљиви! Резултат усвојеног модела манипулирања „ембодиментом“
јесте резистентност вируса, односно бактерија на антибиотике, њихова
модификација, али не само на лекове, него и на витамине, рецимо на витамин Ц,
било у таблетама, било у воћу!
У оној мери у којој је, рецимо политика, користила манипулацију
„ембодиментом“, а често је резултат тога био рат, у тој мери и с таквим
последицама по здравље „ембодиментом“ манипулише и вирус или бактерија,
створивши већ глобалну пандемију коју савремени медицински научници још
не виде, а коју бих назвао „семиолошки грип“, распрострањен на свих пет
континенаната! Но, не само вируси и бактерије, него и целокупан скуп до сада
званичној медицини познатих узрока и могућих узрока свих и заразних и
незаразних болести еволуирао је, боље рећи мутирао је у лошу
интелектуализацију типа манипулирања „ембодиментом“! Људски организам
сада је у фази бескруполозне тираније и манипулације свих могућих узрочника
болести, а велика жртва самообмане и незнања је и корпус савремених

102

медицинских наука, с последицама да ни за једну болест више не може да се
нађе лек, јер више то и нису болести које су биле, него су и оне мутирале,
еволуирале, ношене таласом манипулације „ембодиментом“. У ранијим
радовима то стање сам назвао „медијски синдром“, сада би, на пример, могли да
говоримо и о пандемији „семиолошког грипа“ који је рашпирен на свих пет
континената, а медицинари га још нису ни констатовали!
Без третмана првог фактора болести, медија као таквог, његове природе
без информације, нема успешног ни лабораторијског хватања појединачних,
типографских, линеарних жилица рачвањам рецимо бактерија или вируса, како
би се против њих пронашао адекватан лек.
За разлику од Титаника, у нашој ситуацију неопходно је да се викне
„Паничите!“. Јер, ко зна докле је људски организам отишао далеко у
практиковању манипулације „ембодиментом“, а самим тим и у симулациији
здравља или болести, а колико су далеко тек отишле болести усвојивши ту
знамениту манипулацију, у „лажним представљањима“ на медицинским
скенерима, снимцима, апаратима у лабораторијама и разним другим местима
где се бистри медицинска наука!
Леонид Зувић, 24.4.2009. године
Критичка медијска писменост
Читам недавно на Интернету уводник ревије „Миоко“, која се, како се
истиче, бави „екологијом медија“. Чини ми се да је тај појам први употребио
Пол Левинсон, но, можда грешим. У уводнику се наводи неопходност
заснивања „критичке медијске писмености“.
Ок, да би била критичка, прво мора да постоји и сама медијска
писменост. Из текста уводничара нисам разумео шта он подразумева под
медијском писменошћу, осим што је навео цитат из неке повеље, или нечега
сличног.
Наравно, слажем се да мора да постоји како медијска писменост, тако и
критичка медијска писменост. Али би требало одредити и једну и другу. Мени
ствари изгледају посве јасне: медијска писменост није ништа друго до
познавање и разумевање медија, њихове објективне природе, у маклуановском
смислу; критичка медијска писменост било би подвргавање критици досегнутих
сазнања, теорија, концепата и хипотеза о природи медија као таквих.
Објективна природа медија комуникације, независна од њихове
друштвене употребе и инструментализације на подручју информација-порука
која преносе, јесте основни, базични контекст медијске писмености и њеног
критичког аспекта.
Тек секундарно, можемо говорити и о критичком промишљању употребе
медија у хијерархији друштвене моћи. То може и независан интелектуалац или
било ко други. Но, бити медијски писмен у том смислу, значи познавати
функције, превасходно масовних медија у савременом друштву, а даље и
начине, односно технике манипулације догађајима, вестима, информацијама.
Но, зар Волтер Липман није поодавно о томе писао? Таква медијска писменост,
на плану информације, наравно да задире у политикологију (јавно мнење,
формирање јавног мнења и слично), као и у економски маркетинг
(манипулисање потрошачком психологијом у маркетиншким агенцијама). Као

103

што видимо, таква медијска писменост, иако се као наука представља, и нема
много везе са истинитим, неисполитизираним знањем о медијима. Она је, као
таква, резервисана за такозвану политичку и друштвену елиту неког друштва,
дакако, као једно од политичких средстава, актера домаће и спољне политике.
Као таква, тајне такве медијске поткованости или „писмености“ крију се као
што змија крије ноге, те је илузорно и говорити о спуштању тог знања на нивое
ниже од универзитетског. Информативном делу медија даје се превелики значај
од стране представника друшптвених елита, који садржај медија перцепирају
несразмерно његовом стварном утицају и ефектима. Зар није, у том домену,
наука најчшвршће закључила да „неке поруке имају неко дејство на неке људе у
неким околностима“? Чему, онда, такав преозбиљан третман медија од стране
савремених друштава? Чему та беспотребна политичка инструментализација
медија у схизофреној „борби за значење“ и истом таквом дефинисању
политичких догађаја, на домаћем и међународном плану? Заиста, једном
друштву таква врста медијске писмености, односно оспособљености уопште
није ни потребна, да и не говоримо да се регрутација у друштвене елите, која се
управо спроводи уз такву „медијску писменост“ и која подразумева познавање
техника медијских манипулација, као таква коси са основама демократије!
Дакле, то не може бити медијска писменост којој треба да тежи
демократско и културно друштво. Ово би била критика такве „медијске
писмености“.
А програм истинске и праве медијске писмености дат је у овом тексту у
трећем параграфу.
29.4.2009. године
Klod Levi Stros i srodnicki odnosi
-Kratka mediocentricna analizaNesumnjivo da u delu Klod Levi Strosa primecujemo onu, tako preko
potrebnu, medijsku svest ili svest o strukturi, funkcionisanju ili prirodi medija kao
potki svih potonjih drustvenih i kulturnih karakteristika, a cak i onoga sto je francuski
naucnik nazvao “strukturom”, podrazumevajuci pod njom smisleni totalitet drustvenih
odnosa, odnosno taj zahvat u nesvesno koji daje zakonitost u konstruisanju vidljivog
covekovog sveta, ali i onog nevidljivog, na podrucju, recimo religije ili ostalih
“idejnih sistema”.
Kako i zasto? U predgovoru Strosovoj “Divljoj misli”, znameniti naucnik
juznoslavenskih prostora Rudi Supek objasnjava metodoloski i teorijski okvir Levi
Strosove misli. Tu saznajemo da je Klod Levi Stros iskoristio takozvani fonoloski
metod u lingvistici i jednostavno ga preslikao na drustvo, primenio u socijalnoj
antropologiji! Kao sto se govor ili jezik sastoji od niza elemenata koji tek u
odredjenim kombinacijama daju smislene jezicne i govorne tvorevine, tako se i
drustvo sastoji od niza materijalnih elemenata, drustvenih odnosa, koji tek pomocu
strukture koje stoji iza njih tvore smisleno drustvo ili drustveni sistem. Jednostavnije,
a sto je veoma znacajno za mediocentrizam, Levi Stros je iskoristio prirodu jednog
medija, govora, da bi istovetne zakonitosti u njegovom formiranju primenio na
izucavanje drustvenih odnosa i ustanova! Potpuno mediocentricno! Odnosno-dopola!
A zasto dopola? Zato sto se Levi Stros posluzio “samo” informacijom, a ne i
medijem po sebi, samo informativnim delom medija govora, a ne i prirodom govora

104

kao takvom, bez obzira na pojedinacne konretizacije u jezicima, bez obzira i na
savremeni postbihejvioristicki “information processing”, odnosno process formiranja
govornog jezika! On nije uzeo kao odredjujucu potku drustva i drustvenih odnosa
hladnu prirodu samog medija govora, njegove intrinsicne vrednosti, nego se fokusirao
na tipografsku rascepkanost govora u foneme i na pravilnosti u stvaranju njihovih
smislenih kombinacija i tek taj, “vidljiviji” deo medija govora, uzeo kao temelj
drustva i strukture. Makluanovski govoreci, on je inace sekundarni faktor-informaciju,
uzeo kao primarni faktor u konstruisanju drustva, a inace primarni faktor-medij sam
po sebi, ocigledno da nije ni dotakao! Dakako da bi saznanja o coveku, njegovom
drustvu, prirodi i kulturi bila kudikamo precinija i dublja da se kao odredjujuci faktor,
kao ta strosovska struktura uzme objektivna priroda medija komunikacije, njihove
intrinsicne vrednosti, bez obzira na konkretne informacije koje se njima pronose. Ali,
naravno, ta bi saznanja bila i dodatno konkretizovana uvazavajuci i faktor same
informacije i ne samo medija, jer medij i informacija, sto je tako ocigledno, jesu nesto
nedeljivo, s tim sto medij ima neku prednost u odredjivanju kulture od informacije!
Da ne kazemo da je medij strategija, a informacija taktika!:)
Naravno, mi se mozemo baviti i pitanjem sta je uzrok samoj Strosovoj misli,
sta je opredelilo njegovu misao da pohita informaciji, a zaobidje medij? Naravno i
opet, to je priroda dominantnog medija komunikacije u epohi u kojoj je Levi Stros
stvarao, a to je bila vruca Gutenbergova stamparija, u fazi kada je ozleda i stimulacija
cula vida prerastala u ozledu i stimulaciju mozga-otuda i taj Strosov “dohvat”
informacije kao determinisuceg faktora, ali, opet, otuda i ta nesvesnost o medijskog
determinanti kao takvoj!
Primeri slikovitije, kao uvek, mogu da predstave kako je objektivna priroda
medija uzrok ponesto jaci od informativnog njegovog dela. Recimo, na primeru u
predgovoru navedenih srodnickih odnosa u Evropi i na Tibetu. Kako je samo
nesumnjivo i kristalno jasno, na osnovu Supekovog pisanja, da je srodnicke odnose,
njihov kvalitet i kvantitet u zapadnoevropksoj civilizaciji odredila upravo objektivna
priroda stamparije ili stampe, njene intrinsicne vrednosti da specijalizuje,
individulizira i fragmentise! Poslusajmo Supeka: “Pomenuli
smo da postoje razlike između evropskih i sino-tibetanskih
govora. Ne manje razlike postoje i u srodničkom sistemu, jer
mi Evropejci razlikujemo najviše nekoliko tačno
individualiziranih( podvukao L.Z.)
rođaka (otac, mati, brat, sestra, djed, baka, ujak,
nećak, itd.), koji se svi kreću oko nuklearne porodice, dok
Kinezi razlikuju preko stotinu različitih naziva, tako da ne
postoji rođak niti u sedmom koljenu koji ne bi imao svoj naziv,
a to znači i svoje tačno određeno mjesto u srodničkom sistemu.”
Za mediocentristu ovo bi bila sjajna “studija slucaja”! Jer ovde,
sad i nisu toliko u pitanju “govorne razlike” izmedju dva pomenuta
drustva, jer ona i nisu usmena, oralna, vec razlike u medijima
komunikacije kojima su se sluzili! Ocigledno da uzrok treba traziti u
razlikama izmedju kineske ksilografske stamparije i evropske
Gutenbergove na prvom mestu; na drugom mestu su razlike u
pismima koja su iz tih stamparija proistekla. Ocigledno je da sistem
srodnickih odnosa Evropljana cvrsci, stabilniji, sa jakom
kvalitativnom, ne toliko i kvantitativnom razudjenoscu oblika.
Kineski sistem srodstva opet je nesto labilniji, sa izrazenom
kvantitativnom rascepkanoscu, ali bez toliko jake kvalitativne veze
105

kao sto je to slucaj kod Evropljana. Rec je o prelitanju vruce,
individualisticke strane medija i hladne, kolektivisticke i univerzalne.
Da pojasnim, Kinezi mozda i imaju veci broj naziva i srodnickih
odnosa, ali oni, mozda, imaju snagu ogromnog broja kineskih
znakova cije se poznavanje zahteva da bi se bilo pismen! Koliko
znakova-toliko srodnickih veza! Znaci, mogu da se znaju, ali i ne
moraju ili ne mogu svi, takva je snaga i tih, vidljivo bogatih
srodnickih odnosa-oni su slabiji, labilniji, ne mogu da se porede sa
jako tipografski individualizovanim kvalitetom svega nekoliko
klasifikovanih, izdvojenih rodjaka u zapadnoevropskoj civilizaciji!
Da samo predlozim nastavak ove studije: ako je evropska
stamparija jaca od kineske, zar ne bi ona morala da da i vecu
fragmentiranost oblika? Kako to da je kineska ksilografija, u
intrinsicnim vrednostima nizeg kvaliteta od Gutenbergove
stamparije, dala vecu fragmentovanost sto znakova kineskog pisma
u odnosu na evropske azbuke, sto vecu razudjenost i
fragmentiranost srodnickih odnosa? Deo odgovora vec sam dao u
prethodnom pasusu, govoreci o kvalitetu odnosa. Drugo, kineska
ksilografija, koja je verovatno tradicionalno kod Kineza utvrdila
mnostvo srodnickih odnosa koji se pronose generacijama bez obzira
na tehnoloski napredak,
bila je ponesto hladnija od evropske u intenzitetu vrucih intrinsicnih
vrednosti. Ona je bila svojevrsna univerzalna stamparija, racionalnairacionalna i otuda dala i takvo, univerzalno pismo ponesto nalik
umetnickom delu, ali i takvu slabiju, labilniju specijalizaciju i
individulaziciju srodnickih odnosa u odnosu na evropske, mada I,
naizgled, znatno fragmentovaniju. No, zar univerzalnost
Iikolektivizam nije samo prenaglasena fragmentacija-mnostvo sitnih
delova daje kolektivizam, a ovaj, opet univerzalizam?! Tom
hladnijom stranom svog medija, odnosno vecom hladnocom
ksilografije u odnosu na tipografiju, kineska kultura dala je vecu
razudjenost i rascepkanost sto znakova pisma, sto srodnickih
odnosa, ali se oni, u pogledu kvaliteta i intenziteta, ne mogu da
porede sa individualizacijom euklidovski “utvrdjenih tacaka gledista”
(Makluan), podjednao kad je o evropskim azbukama rec, ili kad je
rec o fragmentaciji, specijalizaciji i individualizaciji evropskih
srodnika! I sa ovih premisa medijski argument je neprikosnoven!
Medjutim, mozda premisa i nije tacna, da Kinezi imaju veci broj
srodnickih veza?! To bi trebalo istraziti, otkriti, “skinuti zavese”
mozda i te zablude! I jos jedan pravac u razmatranju ove studije
slucaja na mediocentricni nacin: trebalo bi videti kako se upotreba
ksilografije i tipografije odnosila prema govoru, da li se u tim
kulturama ostvarivao sklad sa govorom ili ne, te je otuda dolazilo do
jace ili slabije specijalizacije drustvenih, prirodnih, kulturnih i
ljudskih karakteristika.
Leonid Zuvic, 2.6.2009.
godine

106

Kantova metafizika morala u svetlu mediocentricne teorije
-Kroki esej za filozofsku radionicu virtuelnog KIRA Instituta, na zadatu temu
“Kantova Metafizika morala”
Naravno, ja se i ne bih slozio sa Kantom da metafizika morala, odnosno sam
moral, u sebi ne treba da ima nista konkrektno (“antropoloski), nista empirijski, i da
bude zasnovana samo na “cistoj volji” (pure will), odvojenoj od konkretnog subjekta,
ili bilo cega empirijskog. Kant se za to zalaze. On traga za cistom, formalnom
filozofijom na polju etike, iako na pocetku svog traktata u formalnu filozofiju svrstava
logiku, a etiku i fiziku u materijalisticku filozofiju, koja pociva na empirijskom
iskustvu. Naravno, to je kontradiktorno.
No, ni sama metafizika morala, kakvom ju je Kant zamislio-bez pozivanja ni
na sta emprijsko, bez empirijskog ne moze, jer ni sam moral, odnosno etika, ne moze
bez empirijskog iskustva. “Sta treba da cinim” ne moze da nadidje vreme u kome se
postavlja, a kategoricki imperativ, ocigledno kao esencija tako shvacene metafizike
morala, opet je, ma kako bi se Kant tome mozda protivio, uslovjena empirijski-i to
medijem stampe.
Dakle, na ovom mestu ulazimo u um filozofa, pokusavajuci da raskrinkamo
sile koje su ga navele da tako definise kategoricki imperativ: “Postupaj prema
maksimi za koju mozes pozeleti da bude univerzalni zakon prirode”.
Medij dvostruko oblikuje i “ostri” moral: i empirijski, polazeci od morala
pojedinca preko morala grupe ili epohe i logicki (i formalna logika je odredjena
prirodom medija komunikacije), kroz zakljucke o moralu i etici, recimo i kroz
Kantovu Metafiziku morala.
Kako medij uslovljava, odredjuje, determinise moral i misljenje o moralu?
Prema svojoj objektivnoj prirodi. Ako je dominantan medij neke epohe vruc (hot), ili
ta komponenta je u njemu izrazenija, moral i misljenje o moralu bice subjektivizirano,
individualizovano, specijalizujuce i fragmentirano. Kant, koji je stvarao u doba zenita
Gutenbergove stamparske prese, obraca se, naravno, pojedincu “Delaj tako...”.
Medjutim, drugi deo imperativa ima univerzalniju dimenziju “…da bude univerzalni
zakon prirode”. Odlican primer za mediocentricnu ili mediolosku analizu. Otkuda
Kantu univerzalna naostrenost kad je vrednost stamparije individualizam? Tu treba
razmotriti Kantovu takozvanu licnu medijsku okolinu. Da li je Kant, prilikom
stvaranja, imao sklad pisanja, misljenja sa govorom, govorenjem, ili je, cutavsi i
pisavsi, mislivsi, tako prenaglasio medij (papir, stampu) naustrb govora? I u jednom i
u drugom slucaju dolazi do hladjenja intrinsicne vrednosti stamparije/stampe, samo
sto je u prvom slucaju rec o jacoj specijalizaciji, a u drugom o slabijoj specijalizaciji,
u Kantovom slucaju-specijalizaciji misljenja. Licno smatram da je kod Kanta u
pitanju ovo drugo, kao, uostalom i kod vecine mislioca tipografske kulture. Dakle,
razmatra se nastanak, pojava intrinsicne univerzalnosti, kako u ljudskom ponasanju,
tako i u misljenju (ne mozemo da pretpostavimo da su dela rane tipografske kulture
svesno razvijala ovu vrednost, nego vise u savremenim i modernim interpretacijama
tih dela ona je apostrofirana, izvorno, cini mi da ne, vec da postoji vreme njene
pojave, nastanka).
Ako je, pak, dominantan medij neke epohe, naroda ili kulture hladan ili
pretezno hladan, onda ce i moral na takvom tlu biti u skladu sa objetkivnom prirodom
hladnog medija komunikacije: kolektivistican, univerzalan i integrativan.

107

Dakle, u podlozi i morala i metafizike morala jeste nesto empirijsko: medij
komunikacije sa svojim intrinsicnim vrednostima. Jer nista drugo nego medij jeste i ta
“gramatika uma” za kojom traga Comski…
Leonid Zuvic, 3.6.2009. godine
Velesova knjiga: Politicki sistem Starih Slovena 1
Na pocetku razmatranja, pravicu se (koliko mogu) da nisam procitao Velesovu
knjigu i pokusacu da napravim vrlo kratku analizu karaktera vlasti i politickog sistema
Starih Slovena na osnovu pravilnog mediocentricnog metoda.
Kao pretpostavku i hipotezu smatracu da imam posla sa univerzalnom,
racionalno-iracionalnom stamparijom ilinam medijem. Tako bi mediocentricna
analiza koja sledi bila opsti model koji bi mogao da se primeni na bilo koju epohu,
kulturu ili narod koji je ostvarivao sklad, balans vruceg prostornog i hladnog
vremenskog medija, odnosno sklad (vestackog) medija komunikacije i govora.
Jasno je da od vruce, racionalne strane univerzalne medijske situacije
(okoline) proizlazi individualizacija, specijalizacija i fragmentacija (ISF) vlasti,
politike, politickog sistema. Sto ce reci na planu drzave: ISF vlasti, dakle podela
najmanje na zakonodavnu, izvrsnu i sudsku vlast; ISF drzavnih funkcija, funkcionera,
organa-dakle ISF i organa prinude (na primer, vojska), kao i ISF jedne licnosti
(predsednik, premijer, knez, obor-knez), ali i vise licnosti u sastavu drzavnog sistema
(npr. ministri, zamenici itd.). Uopsteno, generalizovano govoreci, od vruce strane
medija proizlazi ISF vlasti, drzave i politike (i kao zasebnih pojava, naravno, ali kao,
kad je o politici rec, postojanje i stranackih frakcija, krila, organizacija itd.).
Od hladne strane univerzalnog medija proizlazi kolektivizacija, integracija i
univerzalizacija (KIU) vlasti, drzave i politike. Sto ce reci, najkrace i najsazetije,
rasprostiranje vlasti, drzave i politike na ceo populus, narod ili demos, a ne samo da
vlast, drzava i politika budu rezervisani za specijalne, individualizovane pojedince.
Recju-demokratija, vladavina naroda, koji vlada preko svojih izabranih predstavnika.
Univerzalni medij ne daje ni cistu podelu vlasti, niti cisto jedinstvo vlasti. On daje
balans izmedju podele i jedinstva vlasti. Univerzalni medij ne daje predstavnicku,
posrednu ili indirektnu demokratiju, vec daje neposrednu, direktnu demokratiju.
Univerzalni medij ne daje ideju da je vlast bozjeg porekla-nasledna i bogomdana,
nego da vlast ima poreklo u narodu. Dakle, daje princip narodnog suvereniteta.
Univerzalni medij ISF vlast u pojednim licnostima i funkcijama, ali je KIU u
integralnom pojmu i postojanju drzave kao pravne licnosti. Univerzalni medij
specijalizuje drzavu i njena tela kao zasebnu organizaciju, ali je istovremeno
univerzalizuje i integrise, rasprostiruci je na citav narod. U okolini univerzalnog
medija drzava i narod su isto. Itd…
Naravno, treba praviti razliku izmedju univerzalne stamparije koju stvara
stamparska presa (cist i najjaci vruc medij) u skladu sa govorom, od one stvorene od
ksilografije, papira i papirusa (hladniji vruci mediji od stamparske prese,
hijerarhijski), u skladu sa govorom.
Navedena mediocentricna analiza ticala bi se univerzalnog medija sa
stamparskom presom u svom sastavu. Sto ce reci da ovde izvedene karakteristike
vlasti vaze i za univerzalni medij sa hladnijim vrucim medjima u sastavu (recimo sa
ksilografijom), ali u nizem intenzitetu, jasnosti i vidljivosti ispoljavanja.
Sada cemo ponovo otvoriti Velesovu knjigu.
16.6. 2009. godine

108

Medijski determinizam
Kako pobediti medijski sindrom, ocigledno je poruka koja se zahteva od mene.
Mislim da je kasno. Ljudska kultura i civilizacija imala je putokaz, ali ga je sklonila,
nazvavsi ga “tehnodeterminizam”. Posle toga, na tlu gde je nastala mediocentricna
teorija komunikacije, njena dostignuca bastinila su se na na nivou koji je previse
opisan, literaran, nedovoljan za znanje koje bi pruzilo spas ljudskoj vrsti od medijskog
cunamija. Ne tice se to samo mora informacija na medijima, pa niti samo broja I
raznovrsnosti medija, vec, pre svega, njihovog direktnog dejstva na ljudski
organizam, koji nije spoznat, te tako medijski sindrom sam krci put kroz ljudski
organizam, nespreman da ga doceka i da na njega adekvatno odgovori. I ne samo na
ljudski organizam, vec i kroz svaku oblast drustva, kroz svaku crtu kulture. Bitka
protiv medijskog sindroma mozda bi se sastojala u ljudskoj komunikaciji, razgovoru,
neverbalnom govoru i dodiru. No, odustajanje od komunikacije ljudsku kulturu
kostalo je nje same.

Шетња с разумом
Упитах га: - Где ти је здравље? –
- Оно је увек ту – одговори разум и настави да хода, не погледавши ни лево ни
десно. Само право, откако је знао за себе, учили су га да иде, погледа упртог у
даљину. Њему су веровали, од њега тражили савет, његовим судовима се
повиновали, ковали га у звезде, даривали му векове.
- Врло рационално понашање – шалио би се разум на њихов и сопствени рачун,
али је, убрзо, опет постајао озбиљан, ведар, бистар и оштар. То су биле његове
особине, којима он не даде да га направе гордим, мада су искушења била
велика.
Посебан је однос имао са зборењем, делањем и мишљењем.
- Морам да их проткам – говорио је разум – то је моја дужност - .
Тако је свако говорење које се отимало његовом закону отерао од здравих људи,
приписујући га онима болесне памети. Врло сурово и немилосрдно, рекли би.
По његовој вољи делање и мишљење, прогласио је једино исправним и
пожељним. Заведе, тако, разум диктатуру, праву једну деспотију у којој се из
земље протериваху и у окове бацаху мрачне метафизике, алхемије и разне
религије. Царство његово беше отворено, позитивно, прозрачно и блиставо и не
би му на целом свету равног.
Међутим, док дланом о длан, а за њим, у прошлим вековима отпочеше страшни
ратови, револуције и народни помори, разноврсни тоталитарни режими, војни
походи и смакнућа, а на све то се накупи и освета, па, сасвим неочекивано,
царство разума поче да се осипа и љуља, гутајући само себе.
Разума почеше да прогањају параноидне мисли и он крете да тражи неко згодно

109

место где би могао да побегне и скрије се. Позва он своју пријатељицу науку, да
му ова погледа у бројанице и да му његову судбу, потом појмовно и теоријски
уобличи и дефинише, те да му је непристрасно саопшти, ма каква она била.
Наука се прво снебивала, али када виде да разум од своје намере не одустаје,
она се повинова његовим захтевима и саопшти му његову судбину у виду опште
теорије.
Но, први пут у животу разума ухвати нека мука од сопствених творевина, не
хтеде ни да погледа ону општу теорију, већ се упути да тражи помоћ од магова,
гатара и прoрока. Али, када их нађе, а он виде да од њихове изворне
бајковитости и маште не остаде ништа, већ га сачекаше термини и судови посве
сличним оним научним.
То га је веома разљутило, па одлучи да се одрекне свих државних титула и
привилегија, свих заслуга и посртања, и оде да живи сам на једном
велеградском брду, решен да у будућности постане чаробњак, потпуно сам, без
ичије помоћи и вођства, благодарећи и поштујући само сопствену интуицију. А
та му говораше да одавање жељи да се постане чаробњак може да доведе до
неслућених последица, попут оне да он, разум, својом искричавошћу и
оригиналношћу, човечанству понуди посве нову и јединствену формулу, која ће
бити у стању да у нередних неколико векова за себе потпуно веже људски
стваралачки напон и тако створи нову идеологију и, на њеној основи, потпуно
нову цивилизацију, у којој би његови владалачки апетити могли да буду на
прави начин задовољени. Здраворазумски говорећи, напор вредан труда.
Леонид Зувић, 13. 10. 2002. године

Odgovor Liotaru
Medjutim, solarne eksplozije nece biti! Zapravo, ona je nezamisliva! A i kako
bi bila, kada foton i kvark nose ljudski gen i dusu? Napajano ljudskim genom i
dusom, a i samo preneseno u ljudski gen i dusu, Sunce ne moze da nestane, da se
ugasi!
Naravno, ne zameram takvom misljenju, ali bih pokusao da ukazem cega je ono
proizvod. Ukratko, ono je proizvod ekskluzivne filozofije, a koja je, pak, proizasla iz
ekskluzivnog medija, u ovom slucaju tipografije. Cudi, donekle, sto je takvo misljenje
prisutno i kod Liotara, koji vazi za rodonacelnika postmodernisticke filozofije, ali i ta
cinjenica samo govori o snazi inercije samostalnog delovanja ekskluzivnog medija.
Rec je, dakle, o misljenju koje izvire iz ekskluzivnosti, iz njene moci da
individualizuje, da distincira, da radvoji, fragmentise postojanja. Takvo misljenje, u
posmatranju bilo koje stvari, individualizuje, specijalizuje subjekt i objekt, smatrajuci
pod njima odvojene entitete, a to razdvajanje, odvajanje upravo je intrinsicnost
ekskluzivnog medija. Dakle, bez obzira sto je Liotar oznacen kao relativisticka
filozofija postmodernizma, u stvari je i dalje rec o ekskluzivnoj, a ne inkluzivnoj ili
sisnesteticnoj filozofiji. Liotar i dalje ima “utvrdjenu tacku gledista” linearne,
110

uzrocno-posledicne, subjekt-objekt, tipografske, ekskluzivne filozofije, odnosno
misljenja. On smatra da su Sunce i covek odvojeni entiteti, kao i covek i njegova
tehnologija, njegovi mediji i opet smatra da covek kao zasebni individualitet, entitet,
treba da stvori inteligentnu tehnologiju kao zaseban individualitet i entitet. Takav
pravac misljenja proizlazi iz ekskluzivnog medija i njegovih intrinsicnih vrednosti da
individualizuje, specijalizuje, razdvoji i fragmentise, kao i psiholoski, usled te
izvojevane pobede nad ozledom i stimulacijom samo cula vida ekskluzivnom
tipografijom, te otuda i dalje ta inercija nadmocnog coveka subjekta, koji moze da
kontrolise prirodu, tehnologiju, svoje okruzenje i da pritom ostaje nezavisni i
samaostalan subjekt, individualnost za sebe. Jasna posledica u misljenju
individualistickog, ekskluzivnog medija.
Medjutim, (hiper) inkluzivna i (hiper)sinesteticna filozofija, pod dejstvom i samog
takvog medija, coveka shvata integralno, kao integralnu licnost. Ona smatra da su
covek i njegova tehnologija-mediji jedan entitet, jedna integrisana individualnost, a
posto su i priroda i kultura proizasli iz takvog medija, onda je covek jedno i sa svojom
kulturom i prirodom-dakle i sa Suncem! Kvantni medij ozledjuje, stimulise i
produzava sam ljudski gen i dusu, u foton i dalje od fotona, u kvark, tako i u Suncevu
svetlost, u Sunce, koje je sa covekom, kao i njegov hipersinesteticki medij - jedno!
Umesto solarne eksplozije odigrava se solarna hiperimplozija, odnosno kosmicka
hiperimplozija gde se ceo fizizki kosmos sazima u coveku, tako da sam postaje jedan
Kosmicki covek! Naravno, hiperimplozija kosmo-coveka istovremeno je i
hipereksplozija, jer je rec o mehanickom organskom, o oraganskom koje je u svom
prvom vidu ispoqavanja opet zadobilo izvesnu mehanicku vrednost, ekskluzivnu,
individualisticku, odnod u hiper stanju, a uzrok tome je hipervruca ozleda procesa
svesti hipersinestetickom tehnologijom, medijem, koja je istovremeno i hiperhladna,
hiperinkluzivna i sinesteticna. U daljem, brzom razvoju hipersinesteticnost postajace
sve istancanija, do direktne ozlede i stimulacije ljudskog gena i duse!
Hipersinesteticki medij umesto ekskluzivne postavlja inkluzivnu i hiperinkuzivnu
filozofiju i misljenje. Ono vise nije pravolinijsko, nego kruzno i elipsasto. Covek i
medij su jedan entitet, a posto iz medija proizlaze i kultura i priroda, covek je jedan
entitet i sa prirodom i kulturom. Ljudski gen i dusa zavrsavaju na fotonu i kvarku,
kosmos tako postaje produzetak coveka, a kao i bilo koji produzetak sa covekom cini
neodvojivu, neraskidivu celinu. Zato su i kosmos i covek jedno- Kosmocovek ili
Kosmicki covek.
Leonid Zuvic, 6.3.2008. godine
О карактеру српске војске од Косовског боја наовамо
Војна тактичност је резултат суптилности система комуникације у једној
култури
У песми „Иван Косанчић“ уходи Турке имамо пример и доказ да је
српска војска била добро убежбана и организивана, чак на тај начин да је у
својим редовима имала и извиђаче, извидницу. Специјализација једнот таквог
ситног дела војне организације модућа је само ако дотична култура располаже

111

довољним „хот“ медијем, медијем комуникације који у себи садржи
фрагментираност таквог интензитета. Са супротне стране, бар на основу
народних песама, не можемо закључити да су и Турци извиђали положаје
српске војске. Мада, можемо да претпоставимо, пошто је Отоманска империја
израсла из крила Персије, писмене Персије, да је таква специјализација била
могућа, с обзиром на медијским потенцијал који је Персија прелила на
Османлије. То се види и подели турске војске на крила, што, с једне стране,
указује на топлији систем комуникације у култури Османлија, еластичан,
донекле у складу са говорм. На неки начин, Косовски бој је била битка
достигнућа персијске и српско-византијске-старословенске културе и
цивилизације. Средњовековни српски пергамент, са својством наглашене
праволинијчности и линеарности, допринео је праволинијском удару српске
војске на турску, с таквим интензитетом да су звона Богородичине цркве у
Паризу звонила победу хришћана. Међутим суптилност османлиојског система
комуникације, наслеђеног од персијског, дала је фрагментацију војске на два
додадтна крила, који су опколили главнину српске војске и нанели јој
ненадокнадив ударац. Међутим услед наслеђа од Старих Словена топлијге
медија од пергамента и већим складом постојећег медија са говором, систем
комуникације Старих Срба био је и суптилнији од Турског, а као израз те
суптилности имао је војну једницу спремну да ѕада тактички удар, чиме се
еластичност турске војске и подела на крила, на тај начин „надскочила“. Питање
је оправданости процене Вука Бранковића да ли је његова војска могла да
промени ток Косовске битке.
“Кнежева вечера” је вишеслојни пример за културно-антрополошка
истраживања. Прво што пада у очи јесте сличност мотива кнежеве вечера и
Христове Тајне вечере са апостолима. Одсудност актуелне ситуације, јер у игри
је судбина српског царства, могуће је да је навела народног песника да узор
потражи у библијској, такође одсудној Тајној вечери, где Христос окупља
ученике пре него што ће бити ухапшен, оптужен и разапает на крсту. Слична
судбина дочекала је и српско царство и средњовековну српску државу после
Косовског боја. Друга сличност вероватно је везана за културно наслеђе Келта
које су оставили Старим Словенима. Кнежева вечера, где кнез Лазар окупља
своје најбоље војводе и витезове, неодољиво подсећа на келтски мит о
Витезовима округлог стола и мачу краља Артура! И у једном и у другом
примеру, сличност мотива вечере, односно окупљања за истим столом најбољих
витезова, указује на сличне системе комуникације у намесништву Понтија
Пилата и Келта, са тадашњим српским, али и старословенским системима
комуникације.
Мотив „издаје“ Вука Бранковића заслужује да се посматра са становишта
утицаја доминантног система комуникације на културу и њене карактеристике,
а тако и на војне. Вук Бранковић се са својом војском повукао у Босну са
намером да споведе тактички удар на Турке, али је од тога одустао због лоших
вести са терена на коме се битка одвијала. Таква једна тактичност неке војске,
може да буде доведена само у везу са суптилним системом комуникације и

112

складом у употреби вештачког медија (писма) и природног говора.Сличан, мада
много јаснији и очигледнији, мотив издаје имамо и у бици у Термоплиском
кланцу, између спартанског краља Леониде и 300 пробраних Спартанаца,
против више хиљада бројне персијске војске. Мотив издаје у две велике битке,
један очигледан, а други прикривен иза неизвршеног тактичког војног маневра,
указује на сличност система комуникације Старе Грчке и Старе Србије-Старих
Словена, пошто је познато и да су Стари Словени били врсни војни тактичари,
бирајући за борбу неподесна географска и природна подручја (кланце, теснаце и
слично). Сличну су тактиту, герилску, партизанску, употребљавали и Индијанци
у сукобима са „плавим блузама“, те отуда можемо закључити да су постојали
слични ситеми комуникације Старих Грка, Старих Словена и Индијанаца.
Најзад, војна тактичност Индијанаца дала је свој резултат у тактичкој победи
Бика Који Седи над генералом Кастером, чија је војска била ношена
праволинијским дејством америчке протестанстке штамаприје. Због
пренаглашавања штампарије науштрб говора, изостала је суптилна војна
тактичност, коју су Индијанци имали, захваљујући систему комуникације који
се заснивао на складу природног говора и њиховог писма, за које је доказано да
је постојало. Војна тактичност је резултат утицаја система комуникације који се
заснивају на складу природног говора и вештачког медија (писма, штампарије)
и отуда та црта суптилности што система комуникације, што карактеристика
које из њега произлазе, а тако и војних. Упоређујући системе комуникције
Старих Грка и Старих Срба-Словена, а користећи мотив издаје, закључујемо да
је термопилска издаја била посве рационална, праволинијска, нееластична, док
је српска „издаја“ била, у ствари, планирани тактички ударац. То говори да су
ситеми комуникације Старих Срба-Словена били суптилнији од старогрчких, да
су остваривали већи склад говора и медија писма. Картагињански војсковођа
Ханибал био је можда и највећи војсковођа у историји, а управо је познат по
тактичким победама против Римљана. Заслугу за то сигурно има систем
комуникације Картагине, за који се каже да је био веома напредан и суптилан,
иако од њега није остало трагова, после пустошења Римљана. Александар
Велик, пак, у својим војним походима био је веома линеаран, проволинијски,
што проиистиче из преглашености вештачког нмедија комуникације (грчког
алфабета и папируса, са чијим свицима под јастуком је Алексабдар и спавао), на
уштрб природног говора. Даље, Карађорђе је против Турака у Првом Српском
устанку отварио неколико блиставих тактичких победа, по угледу на Ханибала
(чак је и нагнао Наполеона да устврди да је Вожд бољи војсковођа од њега).
Опет је то резултат суптилног система комуникације устаничке Србије, додатно
погуране истоветним војним наслеђем Старих Словена и Срба! Ако се удубимо,
видећемо да је сваки српски војвода имао писара и преко писама комуницирао
са другим војводама, али уз све то никада се није престајало живо говорити о
даљим плановима. То указује на склад природног говора и писаног система
комуникације у устаничкој Србији, што том систему комуникације даје
суптилност, а ова потом даје војну тактичност као неподево средство у
наношењу губитака непријатељу. Слична војна и културна баштина показала се

113

одлучујућом у, опет тактичким, победама српске војске над аустријском на
Колубари и Церу, а тактичност Старих Словена, односно суптилност система
комуникације уткана је и фантастичан тактички, маневраски отпор Војске
Србије у рату са НАТО пактом, у коме су, од ратне технике, највише страдале
лажне мете!
22.3.2009.
Медији и религије
Незахвално је говорити о почецима религиозног осећања код људи.
Наиме, религиозност је, по мом мишљењу, у уској вези са природом
употребљаваних медија комуникације. А подаци о њима, на изворима
цивилизације, ипак су прилично опскурни, обавијени велом мистерије. Иако
нам се чини да је наука успешно реконструисала еволуцију медија
комуникације. Но, шта ако није онако како тврде утабане стазе и званичне
научне верзије? Шта више, није тајна да су неке утврђене истине одавно
подвргнуте сумњи. На пример, о писмености Тројанаца, односно Грка. Новије
сумње иду и дотле да Илијада и Одисеја припадају другим народима, односно
да су написани, а не спевани и то од стране представника писмених и културних
народа. Говори се о балканској предантичкој писмености. Тајна је и језик и
писмо Етрураца. А шта тек да се каже о фонетском писму Винчанске
цивилизације? Зар званична интернационална наука на том пољу не сматра да
су прва писма настала у Сумеру и Египту и да су била пиктографска? А Винча
је имала писмо и много раније од Сумера и Акада и од старих Египћана.
Моје је мишљење да без познавања писма нема ни религије. Односно и
не мора бити реч о правом писму, колико о некој врсти симболичког система
комуникације. Јер, по мени, и сама идеја бога је ипак интелектуална идеја и као
таква није могла да буде спозната, саопштена и доживљена, без познавања
интелектуалне алатке која би избрусила рацио за такву врсту представе. Та
алатка је, наравно, медиј комуникације: писмо или неки други до-писмени
симболички систем. Антрополози ће приговорити да примитивна племена
немају писмо, али да имају религију. Међутим, моја је теза да чисто орално
друштво не постоји, нити да је икада постојало. Не кажем да није очигледно да
примитивна племена немају писмо, да не пишу. Међутим, она сва сигурно имају
неки симболички систем, што може да наликује писмо. Познато је, надам се, да
је писмо симболички систем који извире из исто таквог језика. Имамо говорне и
писане симболе или знакове. Сматрам да антрополози нису довољно обраћали
пажње на такву врсту писмености, односно симболотворства. На пример,
племенски врач користи, у сврхе магије или врачања, одређене материјале, од
којих сваки, за њега, има одређено значење. Ако се кости, бројанице, пасуљ и
томе слично нађу у једном односу, то добија једно, одређено значење, које само
врач интерпретира. Кад се нађу у другом, реч је и о поруци са другачијим
значењем. У том смислу, врачев радни алат је систем знакова или симбола, и
представља одређен комуникацијски систем, симболичке природе.
Метафорички се може рећи да је реч о одређеној врсти писма, писмености,
функционалне племенске писмености за коју је био оспособљен само племеснки
врач или свештеник. Ми и сада за оне које се слабо сналазе за рачунарима
кажемо да су функционално неписмени. Дакле, примитивна племена, осим

114

говорног језика, имала су бар функционалну писменост, симболичке природе,
веома блиску писму. То је оно што је промакло антрополозима. До-писмена
племенска писменост и симболички систем представа и комуникација. На
основу овога, погрешно је рећи да су примитивна племена имале само говор, а
имале су и религију, што би довело у сумњу моју тезу да религије нема без
писма, односно без неког облика симболичке комуникације. Примитивне
заједнице су имале религију, јер су поседовале и примарну писменост,
предсписмени симболички систем. Можемо само замислити да су се од
материјала за врачање постепено развили цртани симболи и дошло до
сликовног писма. Примитивна религија, тако, одражавала је природу
употребљаваних симболичких магијских система. Шта више, како су магија и
врачање уско повезани са религијом, а реч је о симболичким системима, то моја
теза о уској повезаности религија и медија комуникације добија на значају,
тачности и важности. Религија је идеја такође апстрактне, интелектуалне
природе и свој изглед и површински облик добија, одсјајаваћи достигнути ниво
апстракције симболичког система који се употребљавао. Фонетско писмо је
технологија визуелне фрагментације, говорио је Меклуан. Но не само визуелне,
него и интелектуалне, појмовне, не само фрагментације него и специјализације,
категоризације, сакупљања индуктивног података итд. што је опет његово
откриће. Ако је писмо, односно било који симболички систем комуникације,
алатка за интелектуалну специјализацију и фрагментацију- апстрактне природе,
и ако је и религија ипак и сама једна интелектуална, апстрактна идеја, онда,
генерално узевши медиј комуникације (не само писмо или симболички систем
неке врсте), јесте алатка помоћу које уопште и долази до специјализације појма
религије или бога-то је алатка која производи и ту врсту интелектуалне
апстрактизације. Наравно, као што сам навео, како ће изгледати поједина
религија зависи од постигнутог нивоа апстрактности симболичког система у
употреби. Врачев симболички систем изнедриће једну врсту религије, у
сразмери и складу са нивоом апстрактности његовог „језика“. Старогрчки
симболички систем фонетског писма специјализовао је сасвим другу религију,
која је опет у складу са степеном апстрактности фонетског писма. Но, овде
треба додати још једну варијаблу, а то је-сам медиј који се употребљава за
писмо. Један ниво апстрактности даће фонетско писмо на папирусу, други на
пергаменту, један на папиру, а други на одштампаној страници. На примеру
Старе Грчке: сама идеја богова је резултат поседовања писма; монотеистичност
је последица употребе папируса; опет, употреба папируса даје грчкој религији и
призвук монотеиозма, јер је ипак познавала једног врховног бога (а не два или
више). С друге стране, на папиру засновани ислам, јесте чиста монотеистичка
религија. Јесте и папирус врста папира, али је ипак хладнији од чистог папира,
односно мање је изоштрени медиј од папира. Више изоштрени папир даће и
већи ниво апстракције, али и отворенију специјализацију једног ентитета-овде
оличеног у једном богу, у Алаху. Мање изоштрени папирус оставиће већи
простор за хладноћу и тако оставити само монотеистичну назнаку, у облику
врховног бога Зевса. Пергамент је за степен топлији од папируса, он је
прегрејани папирус, и самим тим и топлији, али и хладнији медиј. Од такве
његове природе произаћи ће и идеја једног бога (од изоштренијег, топлијег
дела), али и идеја о Тројици (од мање изоштреног дела од папируса, од
пренаглашене топлоте, која прелази у хладноћу, по термодинамичком принципу
„беле смрти“). Од топлијег свог дела фрагментисаће 12 апостола, али од
хладнијег дела неће их произвести у богове. Опет, старогрчки папирус у оном

115

делу у којем је хладнији од пергамента неће специјализовати само једног бога
(оставиће га само у назнакама), а у оном делу који је топлији фрагметисаће низ
божанстава, богова.
године

6.3.2010.

Filozofija i mediji
Nema sumnje da je I filozofija bila, cak I mnogo vise od drugih
mislecih grana, uronjena u u ono sto zovemo objektivnom prirodom
medija komunikacije I da, poput Makluanove “ribe koja nije svesna
vode”, ni ona nije bila svesna intrinsicnih vrednosti medija koji
oblikuje epohu.
Opet, iako nije pruzila konkretna znanja o mediju, sto bi se
mozda ocekivalo od egzaktne nauke, kakva je, recimo, matematika,
ona je, u onom delu gde se vrednost informacije i medija koji je nosi,
pruzila najverodostojnija saznanja upravo o racionalnom delu.
Mozda ne samog medija, ali simbioze koju medij cini sa
informacijom.
Manje je to ucenjeno u eksplicitnom filozofskom bavljenju
medijima, a vise kroz ispitivanje razlicitih aspekata drustva ili
metafizike, gde se odlucujuci faktor medija u kreiranju tih
karakteristika nametao sam po sebi.
Platonova alegorija o pecini jasno upucuje na covekovu
simbolicku prirodu, na njegov svet I sudbinu da mu taj svet kreiraju
simboli, odnosno mediji. Jer, sta su drugo senke stvari na zidovima
pecine, ako ne simbolicke zamene, oznacitelji za ono sto se
oznacava; i sta su drugo bukagije na nogama ljudi ako ne objektivna
vezanost coveka za medije, to nevoljno robovanje oznaceno
Makluanovom sentencom da je “medij produzetak coveka”.
Takodje, govoreci o idealnoj drzavi, Platon kaze da ona treba
da se prostire dokle seze ljudski glas-odnosno govor, medij
komunikacije, a to je bio taj osecaj starogrckog intelekta za
odlucujuci uticaj medija komunikacije u kreiranju kulturnih I
drustvenih karakteristika. Osecaj proistekao iz sklada usmene grcke
tradicije i papirusa i alfabeta, koji je Inis naglasavao kao presudan za
procvat starogrcke kulture.
Sofisti su, kao rezultat jace specijalizacije koju daje sklad
medija I govora, I coveka shvatili kao medij, dok je Demokrit stigao
do atoma. Pitagora i pitagorejci do broja, shvacenog kao
determinisuci faktor, s tim sto su opet to pripisali ne direktno
mediju, vec informaciji, ali je I to naslucivanje sustine bilo dovoljno;
do metempsihoze, do pravouglog trougla I broja pi, do komune koja
se bavila intelektualnim radom, sto je individualisticka strana koju je
nametnuo papirus I alfabet, ali je bila komuna, sto je kolektivisticna
strana koju je nametnuo kolektivistcni govor.
Sokrat je svojim primerom ukazivao na presudnu vaznost
ljudskog govora, bez cijeg sklada sa medijem komunikacije nema
kvalitetnih kulturnih karakteristika. Zanimljivo je da je Sokrat,
116

koristeci samo govor, stigao do nekih posve tipografskih vrednosti I
pojmova, kao sto je moral, vrlina. Dok su mislioci koji su se sluzili I
pismom, negde predosetili hladniju stranu kulture, metafizicku, kao
sto su Platon I Pitagora. Opet, Aristotel je, prenaglasavajuci papir
naustrb govora, dosao do nekih posve stamparijskih saznajnja I
zasnivanja racionalne, empiristicke nauke I filozofije.
Politika je proistekla iz vruce, individualsticke prirode alfabeta
I papirusa, dok je prenaglasavanje medija naustrb govora dovelo do
izopacenja kulture I drustva, kao sto je bio osvajacki pohod
Aleksandra Makedonskog I zahtev za stvaranjem nacionalne drzave
Grka. Put, linearni, pravilonijski odraz je iste takve prirode vruceg,
individulaistickog medija, kao I seobe naroda. Izraz sicilijanskog
papira bio je Marko Polo. Stupajuci u direktnu interakciju sa
covekovim culom vida pismo I papirus doprineli su razvitku
racionalizma I intelekta, vidljivog I kroz stvaranje mehanickih
naprava, kao sto je bio katapult. Na polju misli stiglo se do
Ptolomeja I heliocentricne teorije, koja je, opet, samo metafora za
mediocentricnu teoriju. Naravno, treba posumnjati u ono sto se
naziva najvecim dostignucima Grka u doba helenizma, jer je upravo
u to doba doslo do prenaglasavanja medija naustrb govora I do
kvarenja, izopacenja intelekta, do slabije specijalizacije racia, a tako
I do iluzionistickih rezultata. Opet, na polju informacije dat je tacan
odgovor-heliocentricna teorija, ali je opet izostalo medijsko
podupiranje tog stanovista, ukazivanje na kolektivisticni moment
kreiranja sveta, na medij sam po sebi I u interakciji sa informacijom,
Doslo je do preintelektualizacije, do preracinalizacije znanja, cime je
izgubljena prirodna veza sa metafizickim ustrojstvom sveta, koja je
opet samo odraz objektivne prirode medija komunikacije, shvacenog
idealno kao sklad govora I medija, odnosno kolektivizma I
individualizma, odnosno racionalnog I iracionalnog, pri cemu to
iracionalno je posve racionalno I opipljivo, realno, empiristicko. Moze
se reci da od tog helenistickog odlazenja od kolektivisticne strane
medija I misli, sama evropska misao, kultura I civilizacija zapocinje
da visi u vazduhu, bez utemeljenja ideje, osim u informaciji I u
mediju kao takvom, bez informacije I u interkaciji sa informacijom.
Slicna stvar ponovila se I u novom veku, kada je na pocetku
postojao izvestan sklad Gutenbergove stamparije I govora, sto je
dalo pravilnije rezultate misli, ali je posle doslo do prenaglasavanja
stamparije naustrb govora cime se doslo do losijih rezultata.
Dodatno, pretezno je usvojen I taj viseci deo nasledja starogrcke
kulture, u doba humanizma I renesanse, tako da se I sopstvenim
odlaskom od iracionalnog, znanje evropske kulture jos vise udaljilo
od faktora medija kao takvog I jos vise pocelo da lebdi u vazduhu,
bez temelja. Rezultat toga su naucne iluzije koje su proglasene
aksiomima, zacementirane institucionalno, kojima se pokoravaju
generacije I generacije studenata I istrazivaca. Na polju filozofije
ugrozena je logika I veci dometi u otkrivanju prirode sveta. Misao je
prepustena nekontrolisanom dejstvu prenagalasenog medija
naustrb govora, te reprodukuje tu sliku na sva polja saznanja, koja

117

se sve vise kvare I izopacuju I sama postaju sve vise iracionalna u
onoj meri u kojoj se ne prihvata iracionalni moment koji determinise
svet, a to je medij sam po sebi, njegova objektivna priroda I prirodsa
njegove objektive interakcije sa ljudskim organizmom, drustvom,
prirodom I kulturom. Izgleda kao neki zakon-ko upotrebljava hladni
medij stize do racionalnih saznjanja, ko upotrebljava vruc medij stize
do iracionalnih, ako nema sklada sa iracionalnim medijem!
Sva filozofija, psihologija, misao jeste traganje za objektivnom
prirodom medija komunikacije I njihove interakcije sa covekom, ali
su ta saznanja do sada bila prilicno intuitivna I metaforicna, sto ne
porice njihovu individualisticku tacnost, u nekoj meri, ali na polju
racionalnog znanja o mediju kao takvom to su i dalje samo opisne
metafore, cak i umetnicke tvorevine koje traze racionalnu
interpretaciju, bez obzira sto tu moze biti rec I o naucnim teorijama,
a ne samo filozofskim sistemima. Cini se da smo jos na prelogickom
stupnju misli, jer ni vruci spoznati deo ne moze da bude tacan, ako
je zanemaren hladni, kolektivisticni moment medija.
Leonid Zuvic,
29.12.2008. godine
Digitalni ljudski mozak
Zapravo, iskoristio bih ovaj pokusaj medijske manipulacije da
ukazem na opstiju stvar-na dejstvo medija na covekovu recepeciju,
na samu prirodu odnosa medija i coveka, na to kako covek recipira
medijski sadrzaj, te, na osnovu toga, kakva je, dakle, priroda te
interakcije, ovoga puta-na nivou recepcije.
Cini mi se da sledeci zakljucak vazi za sve medije, s tim sto
ostajem pri svojoj tezi da je u nekom mediju razvijeniji hladniji deo,
a u drugome vruci. Makluan, na primer, kaze da je doba televizije
“doba nesvesnog i ravnodusnog”. Naravno, on je u pravu-ali samo u
pogledu jednog aspekta recepcije televizije (kao medija koji emituje,
bez obzira na konkretan sadrzaj), a to je onaj hladniji, odnosno, kako
se to naziva i istice u teorijima medija-takozvani “potprazni” ili
podsvesni/nesvesni uticaj televizije. Medjutim, iz sopstvenog
iskustva gledanja televizije, mi mozemo da zakljucimo da je
recepcija i TV-a i sadrzaja izuzetno svesna, ili vruca, a posle toga,
kao talasi koji se smenjuju, nastupa period “uronuca” u medij,
predavanja mediju, odnosno slabljenja paznje, koncentracije, a tako
i otvaranje puta podsvesnom uticaju. Ali, opet, posle takvog talasa
dolazi do budjenja onog koji je u interakciji sa medijem, do svesne
recepcije medija i poruka, s koncentracijom i paznjom, kao i
percepcije. Zamislimo, dakle, da ljudski mozak, u susretu sa
medijem, funkcionise posve digitalno-ima svoju 0 fazu (recimo
hladni talas) i svoju 1 fazu (topli talas). Mogli bi, uslovno, da kazemo
da je sam ljudski mozak-digitalan! Smatram da je ova uocena
digitalnost primenjiva na sve medije komunikacije, ne samo na

118

televiziju, odnosno da se covek a na opisani nacin ponasa u odnosu
prema bilo kom mediju. Medjutim, kao sto sam rekao, ostajem pri
stavu da je kod nekih medija izrazeniji topli, a kod nekih hladniji
talas. Kada se medij prenaglasi naustrb govora, dolazi do pojave
medijskog sindroma, koji produzava trajanje hladnog talasa.
Globalno gledajuci, danas je cela kultura, drustvo, politika,
ekonomija, covek, recju-civilizacija pod naletom cunamija medijskog
sindroma, sto znaci da je u svim oblastima produzena 0 faza.
-

CENTAR ZA FILOZOFIJU MEDIJA I MEDIOLOSKA ISTRAZIVANJA,
ZAGREB

-

FOTOGRAFIJA, TRIBINA
Leonid Zuvic, 2.6.2008. godine

Fotografija, kao medij komunikacije, mozda i najbolje moze da predstavi,
oslika civilizacijsko kretanje koje medij upravo i kreira. Izuzetno vruc (kako bi rekao
Makluan), individualisticki medij, fotografija je veoma pogodna da ukaze i na
objektivnu prirodu medija danasnjice i sutrasnjice. Poruka koju ona nosi za nas je:
individualizam treba da bude sacuvan.
Individualizacija, proistekla iz vruce ozlede i stimulacije cula vida, jeste
intrinsicna vrednost fotografije i objektivna priroda koja se tice medija uopste,
misleci, pri tom, na najnoviji, digitalni medij-Internet i na medije koji ce nastati
usavrsavanjem kompjuterske-digitalne tehnologije.
Tipografska kultura, u cijem se zenitu fotografija pojavila u 19. veku,
promovisala je individualizam, koji je bio posledica njenog objektivnog uticaja,
prirode objektivne interakcije medija komunikacije i ljudskog organizma. U fazi
prenaglasavanja tipografske kulture, krajem 19-og i u prvim decenijama 20-g veka,
kada je tipografijom izazvana ozleda i stimulacija, vruca i individualisticka, cula vida,
razlicitim unapredjivanjem stamparije i manjim skladom sa prirodnim govorom
dosegla nivo hladne, kolektivisticne ozlede mozga i sam individualizam usao je u fazu
pretvaranja, kao ona situacija u americkom fudbalu, u hladniji kolektivizam.
Tipografska, originalna i individualisticka kultura, tada je, sopstvenim
prenaglasavanjem, poprimila obrise hladnije, kolektivisticnije kulture, zbog
prerastanja, pojacavanja vruce ozlede vruceg vida do nivoa, do ozlede i stimulacije
kolektivisticnog mozga. Takvo medijsko “pretvaranje”, u zargonu americkog fudbala,
naravno odrazilo se i na citavu modernu i savremenu istoriju, kulturu, nauku,
umetnost, slicno kao kad krma promeni ugao i brod zauzme drugi kurs.
Individualizam je, tada, mesto ustupio kolektivizmu, odnosno, pravilnije, zacetku
kolektivizma, koji je, u punoj meri trebalo da donese kolektivisticni medij sam po
sebi.
S povecanom upotrebom telefona, a potom radija i, naposletku televizije, na
istorijsku scenu stupio je, medjutim samo naizgled- hladan i sinesteticni, elektricnielektromagnetni medij, sa objektivnom prirodom da kolektivizuje, univerzalizuje i
integrise. Medjutim, kolektivizma nema ukoliko istovremeno nije zadrzan i
individualizam. Izvorni tipografski individualizam je samostalnim prenaglasavanjem i
pretvaranjem te vruce kulture u hladnu, kolektivisticnu, a potom i pojavom samog
hladnog, kolektivisticnog, elektricnog medija-napusten u ime kolektivizma, sto se
najbolje videlo u nastupu postmodernizma i “dekonstrukciji autora”- dakle
individualizma! Medjutim, ta dekonstrukcija je bila nedovoljna, nepravilna i neprava,
119

odnosno-slabije specijalizovana, tako da je, navodno dekonstruisana individualnost
otplovila u ono sto se zove-nista! Individualizam je okrnjen, napusten i prakticno
unisten i obesmisljen, u ime kolektivizma, ali kolektivizam bez istovremenog
individualizma nije mogao da nastane, tako da neotribalna kultura pod dejstvom
televizije nije ni nastala-u tom nista nije bilo ni individualizma ni kolektivizma, a zato
je to stanje i bilo-nista! Televizija, dakle, samo je dopola sinesteticni, inkluzivni
medij, ona je sama slabije specijalizovana, posledica dejstva njene objektivne prirode
je slabija specijalizacija karakteristika coveka i kulture. Rec je o destrukciji
postojeceg bez kreacije novog.
Posle navodne dekonstrukcije tipografske kulture i same nedovoljno pravilno
konstruisane, coveku je pruzena sansa u obliku Interneta da autora obnovi i unapredi
ga u odnosu na tipografski nivo. Svojom objektivnom prirodom Internet pruza
mogucnost coveku da zajedno sa medijem ucestvuje u kreiranju skoro savrsene,
harmonicne, rajske kulture i civilizacije. Njegova priroda u sebi nosi ispravan, delatan
logicki princip koji se zasniva na istovremenom postojanju suprotnosti, koje se samo
naizgled iskljucuju-Internet je istovremeno i individualisticki i kolektivisticki medij i
samom tom cinjenicom cini mogucom i realizaciju i individualizma i kolektivizma u
covekovoj kulturi. Objektivna priroda Interneta, odnosno digitalnog medija uopste,
ciji je Internet samo prva verzija, priroda objektivne interakcije tog medija i ljudskog
organizma, a rec je o ozledi i stimulaciji samog procesa svesti, omogucava coveku da
uspostavi skladnu kulturu, jer ga snaga te interakcije neminovno upucuje kako na
gvozdenu i staklenu metropolu, tako i na sirovu prirodu.
Proces svesti je hiperindividualisticki, suptilan, supervruc, ali u isto vreme je i
sveukljucujuci, hiperinkluzivan. Svest ljudska sama je po sebi hipervruca, ali je
proces svesti hiperinkluzivan jer trazi angazovanje svih potencijala organizmapsihickih i fizioloskih. Imamo medij koji objektivno, empirijski, medicinski
interreaguje sa samim procesom svesti, te je i njegova priroda ista kao i priroda svesti
i procesa svesti, kao proizvoda “varenja” mozga-hiperindividualisticka i
hiperinkluzivna. Otuda i neotribalizam i neotribalna kultura nastaju tek pod
Internetom, ali nemaju samo svoj kolektivisticni, inkluzivni vid, vec istovremeno i
individualisticki, ekskluzivni aspekt, jer u suprotnom svetskog plemena nema uopste,
sto dokazuje primer televizije! Svetsko pleme ili rod, kao izraz hiperinkluzivnosti
Interneta i radikalni individualac, kao izraz hiperekskluzivnosti tog medija - to su dva
neodvojiva, ravnopravna, istovremena aspekta neotribalne, odnosno neohordicke
kulture. Medjutim, objektivna priroda Interneta samo je pretpostavka hiperinkluzivnohiperekskluzivne kulture. Da bi do realizacije te objektivne prirode medija u kulturi
doslo, potrebne su najmanje dve stvari koje su do coveka: 1. priznanje da su covek i
medij jedno, jedan entitet, Mediocovek ili Covekomedij i 2. da se hiperinkluzivnihiperekskluzivni vestacki medij upotrebljava u skladu sa prirodnim govorom.

Fotografija procesa svesti
Izvesno je da postoji ne samo ekskluzivnost, vec i inkluzivnost fotografije. I
samo vreme njenog nastajanja i rasprostiranja, u fazi prenaglasavanja tipografske
kulture, govori da priroda i medija fotografije odgovara tadasnjem profilu medijske
kulture-ona zadrzava ekskluzivnost, ali postaje delom i inkluzivna. Otuda Makluan s
pravom govori o izvesnoj taktilnosti fotografije, o njenom psihickom izazovu coveku
da angazuje vise cula, da ih prevodi jedno u drugo u njenom dozivljaju, mada,
naravno, nije rec o pravom sinesteticnom ili inkluzivnom mediju.
Otuda, usudio bih se da kazem istovremeno i racionalna, dokumentaristicka,
faktografska, dakle vruca, pravolinijska, tipografska upotreba fotografije, ali i
120

iracionalna, ikonicka, sfernicka, hladna i sinesteticna upotreba fotografije-kao
umetnicke fotografije. Ekskluzivna i inkluzivna upotreba odrazava objektivnu prirodu
fotografije: rec je o ekskluzivnom mediju prebacenom, delom u inkluzivni medij.
U bliskoj vezi sa ovim je i Makluanovo zapazanje da je upravo fotografija
zasluzna za pojavu Frojdove i Jungove gestalt psihologije. Rekao bih, opet, da su ta
ucenja bila uslovljena, ne toliko fotografijom, koliko trenutacnom vrednoscu
objektivne prirode stamparije, a to je nesto manja (Frojd) i nesto jaca (Jung) faza
prenaglasavanja medija naustrb govora, kada i po Makluanu “tipografski covek
postaje graficki covek”. Tada je vruca, individualisticka ozleda i stimulacija cula vida
dosegla nivo, intenzitet hladne, sinesteticne ozlede i stimulacije CNS-a-mozga.
Sledece Makluanovo zapazanje, u odeljku o fotografiji, smatram najznacajnijim:
“Razumeti opstilo fotografije, dakle, uopste nije mogucno bez poimanja njegovih
odnosa sa drugim opstilima, kako starim, tako i novim. Jer opstila, kao produzeci
nasih telesnih i zivcanih sistema, obrazuju jedan svet medjusobnih biohemijskih
dejstava koji, s pojavom svakog novog produzetka, vazda mora stremiti novoj
ravnotezi” (M. Makluan: “Poznavanje opstila-covekovih produzetaka”, Prosveta,
Beograd, 1971.).
Medjutim, da li, kako kaze Makluan, “svet fotografije i likovni svet
predstavljaju bezbedna podrucja anestezije”?
Ekskluzivno (vise)-inkluzivna (manje) priroda fotografije omogucuje njen
opstanak u kulturi koju kreira hiperekskluzivni-hiperinkluzivni medij, u svojoj
pocetnoj verziji. Medij je fizika i hemija i biohemija, kako kaze Makluan. Fotografija
ima sansu da osnazi i unapredi svoju objektivnu prirodu. Naravno, postavlja se pitanje
njene objektivne interakcije sa ljudskim organizmom. Ocigledno je, jos kod
Makluana, da to nije bila samo vruca interakcija samo sa culom vida, vec da je
fotografija iziskivala izvesnu sinergiju ili sinesteziju-taktilnost cula.
Dominantan hiperinkluzivno-hiperekskluzivni medij komunikacije neminovno
ka svojoj objektivnoj prirodi vuce i ostale medije, a menjajuci njihovu objektivnu
prirodu, menja i njih same, tako da vec nije rec o istim medijima. Zapravo, svi mediji
su danas, ne samo kao sastavnice Interneta (hiperinkluzivna strana kulture i na
primeru samih medija), vec i kao pojedinacna postojanja (hiperekskluzivni aspekt),
svedeni na digitalni oblik: stampa, telefon, radio, film, televizija, a tako i fotografija.
Slicno kao i Internet i ovo su samo pocetni mediji, ili pocetna faza interakcije medija
komunikacije sa ljudskim procesom svesti. Dakle, tu vise nije rec o televiziji ili
fotografiji, njihov digitalni oblik, bez obzira sto je prvobitni, vec predstavlja samu
simulaciju i produzetak samog ljudskog procesa svesti, cineci to gro informacija,
slika, pasaza itd…. zaista - nebitnim, na taj nacin samo potvrdjujuci Makluana:
“Medij je poruka” i “medij je produzetak”. To je, napokon u digitalnoj eri postalo
posve jasno i uocljivo. No, to je tek pocetak, jer tom cinjenicom trebalo bi da se
prosvetle sve ljudske nauke, kako bi ljudska vrsta uopste imala buducnost.
Tema za razmisljanje i ispitivanje: Da li je, dakle, fotografija “bezbedno podrucje
anestezije?” (Makluan).
Makluan : fotografija i gestalt psihologija - i psihologija uopste, izazivanje
psiholoskih senzacija fotografijom, frekvencijom boja, stepenom toplote datog
elektromegnetnog talasa-boja, mogucnost intelektualizacije medijske senzacije i
izazivanje na taj nacin ponasanja, osecanja, govora, verbalnog i neverbalnog licnosti
ili predela koju fotografija predstavlja. Mogucnost tela da adekvatno odgovori na
svesnu i nesvesnu intelektualnu obradu necije licnosti i psihicke strukture na taj nacin

121

sto ce je oponasati, izimitirati, u culnom (ukus, miris, dodir, sluh, vid), metabolickom
i psihickom pogledu. Dakle, biohemijski uticaji fotografije.
Pokusaj odgovora: Smatrajmo ovde pod “fotografija” medij komunikacije uopste. Da
medij anestezira, naravno to je poznato-u stvari preko odbrambenog mehanizama
samoamputacije medijem pogodjenog podrucja (“affected area”-McLuhan) koji
sprovodi ljudski centralni nervni sistem. Medjutim, ocigledna je i mogucnost
senzibilizacije-metabolicke, culne, psihicke, intelektualne…individue u kontaktu sa
bilo kojim medijem ili simbolickim oblikom-pisana rec, stampana rec, izgovorena rec,
televizijska slika, fotografija, glas na radiju, fotografija na Internetu… Izvestan
simbol u coveku pokrece mehanizam istovremene i autoamputacije, ali i mehanizam
fizioloskog i psihickog uspinjanja, propinjanja, da se ono sto je datim simbolom
prekriveno popuni, osmisli, kreira njegov model. Svaki medij (simbol) prekriva
odredjeni duhovno-intelektualni nivo, te covek u kontaktu sa medijem sebe
istovremeno anestezira, ali i senzibilise u pravcu upravo prirode i intenziteta tog
duhovno-intelektualnog nivoa, u njegovoj popuni, obradi, u njegovom
pounutrasnjenju. To se ostvaruje procesom intelektualne, svesne ili nesvesne, obrade i
potom usvajanja pretpostavljenog nivoa prekrivenog simbolom ili medijem. Recimo,
govorni simbol-ime, koje oznacava nekog coveka, u slusaocu tokom komunikacije
moze da izazove trenutacnu senzaciju psihe, pa cak i metabolizma te pomenute
licnosti, usvajanje, akutno, “duhovne strukture” pomenute osobe. Kako govorni
simbol-tako i svaki drugi simbol, odnosno medij, racunajuci tu i neverbalni, nemi
govor tela (medijsku mehaniku). Da li srazmerno ili ne, sto bi trebalo da bude
ispitano-tek, medij komunikacije istovremeno zaista i jeste “bezbedno podrucje
anestezije”, ali i “brisano polje stimulacije i senzibilizacije”! Medjutim, ne bi trebalo
potrcati sa zakljuckom da je Makluan video samu jednu stranu interakcije medija i
coveka-on je video i ovu drugu, samo ga je potrebno sistematizovati: on kaze i
“medium is a massage”, a to je culno i celokupno-organizamski stimulaciono dejstvo
medija. Naravno i u tom pogledu postoji ambivalentnost dejstava-medij istovremeno i
stimulise, senzibilise ljudski organizam, ali ga i ozledjuje-jer otuda, od ozlede,
anesteziranje i “samoodsecanje” podrucja organizma koje je u interakciji sa medijem.
L. Z. 7.5.2008. godine
Propast Zapada
Covecanstvo nije naucilo osnovnu lekciju iz prirode, nije savladalo osnovni
prirodni, biohemijski proces-objektivnu interakciju medija (komunikacije) i ljudskog
organizma. Do tog procesa su dosegli, ili su ga naslutili mnogi mislioci. Platon, kada
je govorio da idealna drzava treba da bude velika onoliko dokle dopire ljudski glasrekli bi govor ili medij; Sarl Luj de Sekonda, kada je uocio da prirodna stamparija
(medij) opredeljuje tip politickog sistema i vladavine; Milutin Milankovic, kada je u
Suncu prepoznao, u stvari medij koji formira zivotne oblike, kao sto su foraminiferi;
Jovan Cvijic, kada je prirodnu stampariju (medij) odredio kao faktor formiranja
etnopsiholoskih tipova (ostaje nejasno kako je Cvijic, koji je obilazio naselja,
prevideo njihovu ljudsku stampariju (medij)-arhitekturu, urbanisticko planiranje,
medije komunikacije); najzad, pravi zacetnici mediocentrizma, Harold Inis i Marsal
Makluan.Njima se, verovatno, moze pridodati jos neko, kao sto su, moguce, Dekart ili
Frojd.

122

Covek, medij, kultura, priroda i drustvo su jedan pojam. Oni cine jedan
organizam. Makluan tvrdi, pozivajuci se na Luisa Mamforda, da je i grad produzetak
coveka, njegove koze. Isto tako je i sa prirodom. I prirodne pojave i procesi su
produzeci coveka-recimo za sume se kaze da su “pluca”, a sta bi onda bile reke
(krvotok?) itd. Intervencija na jednom polju, kao u sistemu spojenih sudova, odrazava
se na drugom, odnosno na svim ostalim poljima. Zato je ljudima potrebno znanje o
osnovnom prirodnom, empirijskom procesu, koji se ne razlikuje, po postojanje,
recimo od cinjenice da vetar duva: a to je objektivna interkacija medija komunikacija
i ljudskog organizma. Kada se raskopava ulica da bi se postavio novi asfalt ili trotoar,
nesto se u tom trenutku ozledjuje i stimulise u ljudskom organizmu, u prirodu, u
drustvu, kulturi ili u politici. Isti je slucaj kada se intervenise u prirodi.
Medjutim, savremena civilizacija ne samo da nije ispitala i pronikla u tajne
osnovnog prirodnog procesa, vec odbija i da ga prizna. Ona se sprda sa Makluanom
na zvanicnim konferencijama posvecenim njegovom stvaralastvu.Ta civilizacija, istim
intenzitetom kojim je uspevala da se nosi i savladjuje ozledu i stimulaciju cula vida
stamparijom, hoce to isto i u odnosu na interakciju medija sa mozgom, a sada i sa
procesom svesti!
Bez znanja osnovnog prirodnog procesa, bez mirenja sa osnovnom cinjenicom
da je medij produzetak coveka, vec nastavljajuci tipografsku borbu, zapocela je ta
civilizacija sadomazohisticki pir. Zapocela je borbu protiv svoje biohemije, protiv
svog gena.
Urbanizam Beograda je dobar primer za to. Gradjani su vec godinama izlozeni
stalnim gradjevinskim radovima u glavnim ulicama, asfaltiranjem, postavljanjem sina,
rekonstrukcijom tramvajskih koloseka i slicno. Bez znanja o odnosu coveka i medija,
civilizacija je otpocela samougnjetavanje i samounistenje.
Leonid Zuvic, 29.8.2008.
godine
Fenomenologija duha (medija)
Mi znamo ono sto nam filozofi nisu rekli. I bas zbog toga sto to znamo, mi se ne
bunimo kada vidimo da duh posmatraju i shvataju kao nesto samostalno, nesto sa
svojom samostalnom licnoscu, neutemeljenom ni u cemu cvrscem doli u vazduhu! A
mi znamo da taj duh nije nista drugo do medij, komunikacije, koji razvija, a i sam se
razvija kroz prirodu, istoriju, drustvo, kulturu i kroz nas same-kroz nasa tela, cula,
organe, funkciju, kroz samu nasu dusu, svest, razum i um! Kroz duh! Jer sve to je,
zapravo, taj nas duh, dakle medij, cija je priroda da je sastavni deo kako coveka, kao
biloskog i duhovnog bica, tako i njegove prirode, drustva, kulture, samim tim i nauke,
politike, filozofije, morala, umetnosti! Delatan duh, koji predstavlja gen ljudskog
duha, njegove psihe, duse, a samim tim i rezultata ljudskog duha, materijalnih i samih
duhovnih, racionalnih, mehanickih, iracionalnih i organskih! Fenomenologija tog
duha, njegova priroda je dvostruka: mehanicka i organska. Ravoj duha kroz istoriju, a
tako i razvoj i same istorije, odigravao se od mehanicke do organske faze, od
organske do mehanicke; preko zajednickog postojanja mehanickog i organskog do
stapanja organskog i mehanickog; do stupnja kada mehanicko postaje organsko, do
stadijuma kada je organsko i mehanicko! Pritom, organsko mehanicko nikada nije
vise nije isto kao cisto mehanicko, prethodno mehanicko, koje je preraslo u organsko.
Organsko mehanickog organskog, u fazi kada mehanicko organsko prerasta u
organsko organsko, to organsko nekadasnjeg mehanickog organskog, dakle organsko
organskog, nikada nije isto kao cisto organsko, niti kao mehanicko organsko.

123

Leonid Zuvic, 4.3.2008. godine

HI i HE
Hiperinkluzivnost i hiperekskluzivnost samo su pretpostavke.
Objektivna priroda hipersinestetickog medija nije dovoljna za pravilnu
fragmentaciju coveka i kulture, za jedino stanje kada se
hiperekskluzivnost i hiperinkluzivnost mogu da realizuju u konkretnim
modelima spoznaje, kulture, politike, kao i odnosu na samog coveka, kao
jaca specijalizacija njihovih karakteristika.
Bez prirodnog govora jaca specijalizacija nije moguca. Jer govor je
sam po sebi pravilno fragementisana inkluzivnost, dok je sinesteticni
tehnoloski medij (TV) inkluzivnost obrnuto fragmentisana. Tako,
(hiper)inkluzivnost (hiper)sinesteticnog medija moze da bude delotvorna
samo ako postoji sklad sa prirodnim govorom. Cak i bez obzira na to sto
je rec o susretanju dva inkluzivna medija-govora i, na primer Interneta.Jer
Internet je i (hiper)ekskluzivan, odnosno taj individualisticki potencijal
moze da razvije samo uz govor, a onda moze da pravi i produktivni i
preko potrebni sklad sa prirodnim, hladnim medijem komunikacije
*upravo tim govorom). Takodje i u samom sebi bi mogao da ostvari
produktivnu fuziju hiperinkluzivnosti i hiperekskluzivnosti. Bez sklada sa
govorom, covek se obrnuto fragmentise, prenaglasavanjem
hipersinestetickog medija. Cula su ostecena, sprzena, intenzitetom vruce
medijske ozlede procesa svesti, njih gotovo i nema, ali nisu dobila ni
adekvatno tehnolosko produzenje, tehnoloski pandan. Tako je i sa CNSom i sa samim procesom svesti. Zapravo i sama ozleda procesa svesti
moze punim intenzitetom da nastane, da i sama bude pravilno
fragmentisana i jace specijalizovana samo ako postoji sklad
hipersinestetickog medija i govora. U protivnom i odgovarajuca
hipersinesteticna ozleda i stimulacija, odgovarajucih covekovih
karakteristika i sama je obrnuto fragmentisana i slabije specijalizovana.
Medjutim, intenzitet prenaglasene interakcije hipersinestetickog medija,
dovoljan je za slabiju specijalizaciju, ali ona podrazumeva, na primer,
unistenje covekovih cula, njihovo svodjenje na patrljke. Slabija
specijalizacija dovoljna je jaka da osakati coveka, a da za sakacenje on ne
dobije adekvatnu nadoknadu. Slabija scijalizacija od coveka pravi
nakazu, kreaturu, a tako i od njegovog drustva i kulture. Nastupa medijski
sindrom, sa jos snaznijim ispoljavanjem i inace snaznijeg degenerativnog
dejstva medija.
20.2.2008.
Medijski sindrom

124

Kako pobediti medijski sindrom, ocigledno je poruka koja se
zahteva od mene. Mislim da je kasno. Ljudska kultura i civilizacija
imala je putokaz, ali ga je sklonila, nazvavsi ga
“tehnodeterminizam”. Posle toga, na tlu gde je nastala
mediocentricna teorija komunikacije, njena dostignuca bastinila su
se na na nivou koji je previse opisan, literaran, nedovoljan za znanje
koje bi pruzilo spas ljudskoj vrsti od medijskog cunamija. Ne tice se
to samo mora informacija na medijima, pa niti samo broja I
raznovrsnosti medija, vec, pre svega, njihovog direktnog dejstva na
ljudski organizam, koji nije spoznat, te tako medijski sindrom sam
krci put kroz ljudski organizam, nespreman da ga doceka i da na
njega adekvatno odgovori. I ne samo na ljudski organizam, vec i
kroz svaku oblast drustva, kroz svaku crtu kulture. Bitka protiv
medijskog sindroma mozda bi se sastojala u ljudskoj komunikaciji,
razgovoru, neverbalnom govoru i dodiru. No, odustajanje od
komunikacije ljudsku kulturu kostalo je nje same.
Medij je poruka-medij je medij
Prvo, ne mislim da je rec o aforizmu, kako se cesto pripisuje Mekluanu za
tvrdnju da je medij poruka. Takodje, povrsne su interpretacije da se ovaj uvid odnosi
na to da je vazniji, na primer, sam cin razgovora telefonom, nego informacije koje
razmenjujemo-sto se tice i ostalih medija. Levinson je donekle u pravu kada kaze da
se uvid pogresno shvatao kao manifest protiv informacije i za to navodi da je Mekluan
pod sadrzinom medija smatrao druge medije, a ne informacije. Medjutim,
analizirajuci Sramovu studiju on se osvrce i na manju vaznost programske sadrzine
televizije.
Odakle izjednacavanje medija i poruke? Ocigledno je o tome rec. Mekluan
sam daje objasnjenje. Navodi da spoznaja da je medij poruka nije mogla da nastane u
tipografskoj epohi, nego da je to postalo jasno i ocigledno u vreme sveobuhvatnog i
trenutacnog elektricnog polja. Kao primer tog polja navodi kubizam. Platno kubista u
sebi objedinjuje gotovo sve fragmentovane elemente umetnicke slike. Te pojedinacne
slikarske poruke istovremeno ispunjuju kubisticko platno-medijum, cineci od njega
takodje integralnu poruku-dakle, i sam medij je-poruka. Naravno, opravdano je, dalje,
logicko pitanje: da li medij postaje poruka samo nakon pojave elektricnih medija
(odnosno da li je samo hladan, sveukljucujuci medij poruka, kao na primer i govor),
ili je uvid univerzalan i tice se i vrucih medija, dok hladnom mediju mozemo samo da
zahvalimo za samu spoznaju?
18.3. 2010. godine
Smesne su tvrdnje nekih savremenih autora (Fransis Bal, Niklas Negropont) da u
doba multimedije, interneta i uopste digitalizovanih medija Mekluanovu “mantru”
treba obrnuti: poruka je medij, kazu oni; medij je poruka, po njima, vise ne vazi. Taj
zakljucak izvlace imajuci u vidu sinergijsku, konvergentnu prirodu digitalnog
“informativnog autoputa” ili “informacionih magistrala” (Antoan Iris): jedna te ista
poruka moze se predstaviti razlicitim medijima (zvuk, tekst, slika), te otuda sada vazi
“poruka je medij”, a ne i “medij je poruka”. To se moze pobiti i naciniti smesnim na
vise nacina. Jedan od njih je: 2 vise nije jednako 2 (medij=poruka), nedo je sada 2
125

jednako 2 (poruka=medij). Levo 2 vise nije jednako sa desno 2-sada je desno dva
jednako sa levo dva! 2 vise nije 2, sada 2 je dva! Apsurdno! Ozbiljnije: Mekluanovo
“medij je poruka” upravo oznacava (jednostavan) uvid o prirodi integralnosti, koja je
sacinjena od fragmenata. Taj uvid svoj puni smisao zapravo tek i dobija u epohi
konvergencije i digitalizacije: medij je jedinstvena poruka sastavljena od mnostva
razlicitih medija. Mnogo je ispravnije sada utvrditi tautologiju: “medij je medij”!
24. 3. 2010. godine
Identitet i mediji
Ako podjemo od toga da su tehnologije, generalno govoreci, a pogotovo
mediji komunikacije, nasi produzeci, ogledala nas samih, onda mozemo ustvrditi da je
rodno mesto naseg identiteta zapravo ravan komunikacije, odnosno medija.
Identitet, bilo licni ili kolektivni, kreiran je od strane prirode dominantnog
medija komunikacije. Mi mozemo reci da identitet pojedinca, naroda ili epohe lezi u
njegovoj kulturi, ali ne treba da zaboravimo da identitet kulture u mnogome zavisi, da
je cak i determiniran pretezucom komunikacijskom i medijskom formom. Politicka
ideologija, naucni ili umetnicki pravac, oblik religije, jezik koji upotrebljavamo…jesu
dedukcije prirode medija (mada mogu biti i indukcije, u procesu otkrivanja te prirode,
kada navedeni elementi sluze kao indikatori). Ako licni i kolektivni identitet kreiramo
pomocu socijalno-kulturnog konteksta, a ovaj je uslovljen prirodom medija, onda se
kao zakljucak namece da nam identitet odredjuje upravo ta priroda. Oko prirode
medija skoncentrisano je, sa njom je sinhronizovano individualno i kolektivno
kulturno iskustvo. Na primer, i sam jezik je uporiste naseg identiteta. Fonetiku sa
fonologijom, opet determinira priroda medija komunikacije i intenzitet i boja njegove
interakcije sa ljudskim organizmom. Amerikanac, za razliku od Britanca, prepoznace
svoj identitet u nesto tvrdjem, karakteristicno americkom, zvucanju izgovorenih
glasova. Opet, takva artikulacija je direktan rezultat aktuelne medijske okoline,
medijskog nasledja, pa i medijskog nesvesnog. Rec je o fizioloskim procesima. Kada
indivudua ili kultura prenaglasi upotrebu medija koji ozledjuje i stimulise culo vida,
kakva je pisana ili stampana rec, to se odrazava i na fizioloski proces artikulacije
proizvodnje glasova, koji tako nekom jeziku daje njegovu karakteristicnost, odredjenu
boju i zvucnost. U smislu da prenaglasena ozleda cula vida doseze prag ozlede i
stimulacije mozga, sto opet doprinosi nervnoj osetljivosti, recimo nozdrva, odnosno
cula mirisa, ali postepeno odvlaci jezik i fonoloske procese, u recimo, karakteristicne
nazalnosti, u osobeno tvorastvo glasova pomocu usana, zuba, nepca itd. Zvucne
karakteristike, recimo i nemackog ili francuskog jezika, ili onoga sto se nazivalo
srpsko-hrvatskim jezikom, na primer u poremecaju izgovaranja glasova Dj (Dzak
umesto Djak), ili C ( na primer u izgovoru prezimena koja se zavrsavaju na ic),
direktna su posledica fizioloske ozlede i stimulacije medijem komunikacije, odnosno
stepena njegovog prenaglasavanja ili nepreglasavanja. Opet, u toj zvucnosti glasova
koje izgovaramo, lezi i nas identitet. Pojedinacni ili kulturni.
U autore koji su u komunikaciji, odnosno mediju, prepoznali oblikujuci faktor
identiteta, odnosno kulture i kulturnog identiteta, ubrajam, shodno svom skromnom
citanju, Dzejmsa Kerjua, na primer, i njegov koncept “komunikacije kao kulture”, sto
je i naziv njegove cuvene knjige “Communication as culture”. Kerju razlikuje
takozvani transmisioni model komunikacije (uzgred, koji odgovara tipografskoj
kulturi, moja primedba), gde se komunikacija shvata u svrhe prevaljivanja i
kontrolisanja prostora i ritualni (odgovara neotribalnoj kulturi), gde se komunikacija

126

javlja u funkciji stvaranja kulture, zajednistva i zajednice. Kako je kultura neodvojiv
pojam od identiteta, tako zakljucujemo da je komunikacija, odnosno medij, taj faktor
koji, oblikujuci jednu zajednicu, daje joj i odgovarajuci identitet. Dalje, da se govori o
identitetu, a ne o necem drugom, jasno je kada se u vidu ima njegova krizna
dimenzija, ono sto se naziva kriza identiteta. O svojevrsnoj krizi identiteta Zapadne
civilizacije, pisali su i Inis i Mekluan, ali i Nil Postman (“Amusing ourselves to die”).
Potonji, na primer, vesto slika tipografsku Ameriku, a iz tog opisa se jasno vidi da su
naseljenici severnoamerickog kontinenta imali jak tipografski, stamparijski identitet, u
prilog cemu autor navodi i statisticke brojke, povodom broja knjiga, potom i novina
itd. Identitet drzave u nastajanju bio je skoncentrisan oko jake upotrebe (po meni i
veoma brzog prenaglasavanja), upotrebe stamparije, bio je tipicno tipografski (u
svojim ranijim tekstovima, ovu izrazenost, odnosno prenaglasavanje stamparije kod
Amerikanaca-tekst “Stamparijska svastara”, iz koga je proizaslo i mnostvo kultunih
karakteristika, nazivao sam “protestantska stamparija”).
“We may, in any case, consider it a significant loss that we have no record of
the deliberations of the Dunkers. It would certainly shed light on the
premise of this book, i.e., that the form in which ideas are expressed
affects what those ideas will be. But more important, their
deliberations were in all likelihood a singular instance in Colonial
America of a distrust of the printed word. For the Americans among whom
Franklin lived were as committed to the printed word as any group of
people who have ever lived. Whatever else may be said of those
immigrants who came to settle in New England, it is a paramount fact
that they and their heirs were dedicated and skillful readers whose
religious sensibilities, political ideas and social life were embedded
in the medium of typography.” (1984-25).
Osnovna teza Postmana je, da je sredinom 80-ih godina proslog veka, od kada
datira navedena knjiga, Ameriku zahvatila kriza identiteta (moje tumacenje), jer je
tipografska Amerika “otisla na periferiju”, a u centru savremene kulture nasla se
televizija, koju Postman naziva trivijalnom i apsurdnom. Stav prema tom mediju i
kulturnoj matrici, odnosno identitetu koji proizvodi, izrazen je u naslovu knjige.
Mekluan, pak, zajedno sa Fijoreom, najbolje je oslikao zapadnu krizu
identiteta u knjizi “Medium is the massage”. Autori tamo nabrajaju posledice
elektricnih medija, pogotovu televizije, na pismom i stamparijom uoblicenu
civilizaciju, odnosno kulturu i kulturni identitet. “Ti”, “Tvoje susedstvo”, “Tvoj
posao”, tvoja politika i javno mnenje, tvoje obrazovanje itd. samo su neke od oblasti
cije su dramaticne promene autori objasnjavali trenutacnom prirodom televizije i
elektricnih medija uopste. Na primer, elektricnom brzinom ukinuti prostor i vreme, u
odnosu na individualizam i individualni identitet u tipografskoj kulturi, na scenu
uvode kolektivni identitet “globalnog sela”; electrical circuit sada produzuje,
podrazava centralni nervni sistem, za razliku od tipografskog produzetka cula vida;
obrazovanje se skoncentrise oko procesa stalnog otkrivanja, otkrica, ucesca studenata
na taj nacin, putem otkrica u obrazovnom procesu, naspram kategorizovanih,
klasifikovanih i collection data znanja tipografske epohe; kako individualna tacka
pogleda na svet nestaje, tako nestaje i javno mnenje shvaceno kao proizvod
individualnih misljenja u eri novina i knjige; specijalizacija drustvenih poslova i
funkcija, koja je krasila doba stampanja, u svetu mitskog zivljenja i dubinskog
ucestvovanja, u svetu elektricne implozije prouzrokovane prirodom el medija, mesto
ustupa igranju uloga, ne toliko u globalnom selu, koliko u “global theatre”. Itd.

127

Najzad, ne treba zaboraviti ni doprinos Harolda Inisa. On je, cak i prvi, u
delima “Empire and communication” i “Bias of communication” slikao kreiranje
kulturnih identiteta kao faktor navodeci medij komunikacije, a prvi je i upozoravao,
polazeci sa istog stanovista i na krizu of “Western civilization”. Na primer,
razmatrajuci posledice pojave i upotrebe papira u Zapadnoj Evropi, Inis navodi da je
to dovelo i do sve vece pojave maternjeg jezika (kao primer navodi Dantea),
nacionalizama, pospesivanja trgovine, a sa prvim novinama i izdavacima doslo je do
pojave reklama, advertisinga, skoncentrisanja moci u komunikacijskim industrijama,
produbljivanja nacionalizama i jacanje upotrebe maternjih jezika (sto je zapoceo
medij papira), do potpunog unistenja, od strane stamparije (“print has destroyed”),
crkvenog autoriteta koji je pocivao na Bibliji i latinskom jeziku, cak i do verskih
ratova. Inis je, ocigledno, slikao krizu kulturnog (maternji jezik, nacionalizam, slom
verskog autoriteta) i socijalno-ekonomskog identiteta (rast moci medija, reklama,
trgovina, opet nacionalizmi, verski ratovi) zapadnog srednjovekovnog sveta koju je
prouzrokovao papir, a potom i stamparija. Najzad, u “Empire i communication”
eksplicite je upozorio da Western civilization ceka kriza politickog identiteta, cak i
propast, ukoliko ne uspostavi balans prostornih i vremenskih medija, sto je bila
njegova osnovna podela medija, iz koje je proizasla i podela kultura na “spacebiased”, and “time-biased” kulture. Kao sto vidimo, Inis je stabilnost politicke
vladavine i uopste stabilnost civilizacija dovodio u vezu sa ravnopravnom upotrebom
i balansom i jedne i druge vrste medija komunikacije. Jako prisustvo jedne vrste
medija, a izostanak ili slabost druge vrste, neminovno je “privlacilo osvajace” i
dovodilo do kriza imperija i civilizacija (a tako i do kriza identiteta), sta vise i do
njihovog sloma i nestajanja (to sam pokusao da primenim na istoriju Srbije, ne bas
toliko uspesno, u tekstu “Medioistorija”), cemu je Inis i posvetio celu navedenu
knjigu.
Leonid Zuvic, 11. i 12. mart 2010. godine
Vratio bih se, opet, na Postmana. U navedenom delu on daje sjajan primer
kako se oko medija, u vidu koncentricnih krugova, siri socijalna, ekonomska i
kulturna matrica, odnosno kulturni identitet jednog naroda. To su cuvene polemike
Daglasa i Linkolna, koje su trajale po vise sati i privlacile veliku paznju stanovnika
americkih mesta i gradova gde su se odvijale. Postman, dajuci analizu tih verbalnih
duela sa stanovista teoreticara komunikacije, utvrdjuje da je bilo rec o politickim
polemikama koje su predstavljale i kulturno-socijalni dogadjaj. Oko mesta gde su se
odvijale debate nicala je, govoreci nama poznatim jezikom, neka vrsta vasarske ili
karnevalske atmosfere, cak i one koju kreira savremeni sportski dogadjaj, gde su
trgovci iznosili svoje proizvode na prodaju, a narod se i zabavljao i razonodio.
Verbalna suceljavanja Daglasa i Linkolna, koje, na neki nacin, mozemo porediti sa
danasnjim televizijskim talk-show emisijama ili dnevnikom u prime-timeu, jer su
cesto predstavljale i celovecernje mesto pohoda, bile su medij po sebi, slicno kao sto
su srednjovekovne katedrale bile “novine za narod”, odnosno narodski medij. One
same, pak, kako sjajno analizira Postman, bile su izraz identiteta ukorenjenog u
tipografiji, jer su predstavljale “literarnu oralnost”, govorni medij u kome je
odzvanjala rezonantnost prirode pisane i stampane reci, sto on upecatljivo dokazuje.
Tako vidimo kako je stamparija oblikovala jednu dominantnu kulturnu formu
izrazavanja, koju Postman naziva “konverzacijskom formom”, odnosno medij koji je
sluzio i kao kondezator znanja (medij kao epistemologija) i kao faktor oblikovanja
kulture (medij kao metafora), odnosno i-kulturnog identiteta.

128

Marks mediocentrtista
Karl Marks kao teoreticar komunikacija i medija: Nemacka ideologija: “da li
bi Ilijada bila moguca u okolini stamparije?”. Pitanja: da li je Faust bio nemoguc u
okolini stamparije? Da li je Ep o Gilgamesu bio nemoguc u okolini ne samo
klinastog pisma, nego i tehnologije visoke stampe u glini (tekst iz Politike, rubrika
Da li znate?), koja se primenjivala u Ninivi? Ako je Ilijada ep, a i Gilgames je ep,
i ako je Gilgames nastao u okolini visoke stampe u glini, nije li i Ilijada mogla da
nastane u istoj medijskoj okolini? Tim vise sto slovenska istorijska skola drzi das
u Sloveni autohtono balkansko stanovnistvo i da su neka plemena ili narodi, za sta
ima i pisanih materijalnih spomenika, bili na tom tlu i pre Grka i da su imali
pismo (a mozda, slicno Sumerima i tehnologiju visoke stampe u glini, narocito sto
se tice Vincanske civilizacije), te se, mozda oni i autori Ilijade? Rec je, cini mi se,
opet o potvrdi mojih teza: cisto oralno drustvo nije postojalo; i kao sto oralnost za
sobom povlaci neki oblik pismenosti, tako i pismenost za sobom povlaci
istovremeno poznavanje nekog oblika stampe (tekst “Vincanska stamparija”).
BBC- jeva emisija na RTS-u, sa japancem voditeljem. Navodi se primer
britanske studentknije istorije koja radije boravi po sest sedam sati igrajuci online
igrice, nego u biblioteci.Psiholoskinja sa Oksforda izrazila je bojaznost da trend
umanjivanja direktne, interpersonalne zive komunikacije vec postoji. Pita se,
retoricki: Kome treba takav kontakt, kome trebaju feromoni, lakse je biti za
internetom. Po meni, ona pogresno pretpostavlja (a to je stvar ispitivanja), da
enzimske reakcije izostaju prilikom, na primer, chata online. Imam iskustva, ne
bih rekao da je tako. Internet je superhaldan i supervruc medij istovremeno. Kao
isupoerhladan on najvise od svih dosadasnjih medij zahteva dubinsko ucesce
ucesnika u komunikaciji, koji i najvise napreze svoje biolosko, fiziolosko i
biohemijsko bice ne bili popunio tu superhladnocu (istovremeno internet je i
naizgled najlaksi, najtopliji medij dosad, ciju gravitaciju skoro i da ne osecamo).
U tom upinjanju organizma, u njemu samom sigurno da dolazyi do lanaca
biohemijskih reakcija (a tako i do feromona), kao i fizioloskih i psihofizioloskih,
sto proucavaju na Indijana institutu za komunikacijska istrazivanja.
Knjiga
Ono od cega savremena civilizacija strahuje nije gubitak knjige kao medija,
pod naletom novih medija, nego je to strah od nepovratnog gubitka svojevrsnog
romanticarskog razdoblja ljudske istorije, odnosno strah od gubljenja osobitih modela
spoznaje, kognitivnih i ostalih psiho-fizioloskih funkcija oblikovanih medijem
stamparije i knjige. Rec je o strahu od gubitka osobenog intelektualno-fizioloskog
habitusa, osobene postojbine ljudskog uma i organizma, osobenog “medijskog
zavicaja”. Nova nota je stigla u nasu sredinu (Mekluan) i ona sada menja racio medju
culima i funkcijama organizma i organa u pravcu novih sto oraganizamskih, sto
socijalno-kulturnih melodija i harmonija. Ne tuguje civilizacija za medijem knjige,
nego za pesmom koju je ona pevala. Tuguje za gutenbergovski uspostavljenim
raciom. I jos je jedan izvor tuge: to je ozleda procesa svesti digitalnim medijem.
Tugovanje za knjigom je i tugovanje, sazaljevanje sebe zbog nove ozlede. Knjiga je
stara nota u partituri ljudske evolucije. Sada sviramo po novoj, kako medij kaze! A
ostaje nam melanholija, “zal za mlados”, zal za starom ozledom…

129

24.11.2009. godine
Tipografska Srbija
“Oktoih prvoglasnik” je bila prva knjiga stampana na srpkom jeziju, 1494.
godine u u Obodu kraj Cetinja. Po svedocenju Jovana Skerlica, od tada su srpske
stamparije postojale pri raznim manastirima, zemljama i gradovima sve do 1638.
godine, kada je prestao njihov rad (drugi navode da je bilo osam takvih stamparija).
Dakle, nekih 150 godina od osnivanja prve srpske stamparije postojalo je srpsko
stamparstvo, u to “zlo politicko i duhovno doba po Srbe”, kako istice Skerlic. I rec je
bilo mahom o stampanju crkvenih knjiga. U nedostatku stamparije, na zapadu
napusten posao pisara i prepisivaca kod Srba je i dalje postojao.
Posle Velike seobe u Juznu Ugarsku, Srbi su se bez uspeha bezmalo ceo 18.
vek borili da dobiju svoju stampariju. Umesto toga, pojavila se ona u Mlecima,u
vlasnistvu Grka Dimitrija Teodosija, gde je od 1761. stampano 72 srpske knjige, a
medju njima u “Slavenoserbski magazin” Zaharije Orfelina. U nemackim
stamparijama stampana su dela Dositeja Obradovica. Tek je poznata Kurcbekova
stamparija 1770. godine u Becu pocela da stampa knjige na srpskom jeziku, pre ce biti
na rusko-slovenskom. Nju je otkupio Srbin Stefan Novakovic 1792. godine i poceo da
stampa knjige na jeziku i pismu blizem narodnom. Pre njega prvi srpski list, po
ugledu na slicne nemacke, poceo je da stampa 1791. godine u Becu Grk Markides
Puljo- Serbskii Novini.One su izlazile dve godine, a na njihovom gasenju pojavio se
list Stefana Novakovica “Slavenoserbske vjedomosti”. Takodje je izlazio dve godine,
nakon cega se ugasio. Tek 1813. godine Dimitrije Davidovic i Dimitrije Frusic poceli
su u Becu da stampaju srpski list “Novine Srbske iz carstvujusceg grada Beca”. Iako
je bilo pokusaja ustanovljena srpske stamparije 1809. godine u Zemunu od strane
Dositeja Obradovica za vreme Prvog srpskog ustanka, zbog sloma ustanka i
stamparija je morala da ceka bolje dane. Tek za vreme vladavine Milosa Obrenovica
osniva se 1832. godine srpska stamparija u Beogradu. Od tog datuma pocinje
oblikovanje tipografske Srbije tokom 19. veka, bolje reci u njegovoj drugoj polovini.
Znacajna dela knjizevnosti, istoriografije, politikologije, filologije itd. stampano je u
tom razdoblju, kada je pokrenut i veliki broj manjih i vecih novina. Ono sto je
znacajno za pregled tipografske Srbije, jeste u stvari veoma mali vremenski prostor za
njeno uoblicavanje, konstituisanje i izgradnju trajnijih karakteristika. Naime, prvo
znacajnije politicko tipografsko delo u Srbiji pojavilo se iste godine kada je u Americi
uveden telegraf (“Nacertanije” Ilije Garasanina 1844. godine). Tipografska Srbija
tako se veoma brzo ukrstila sa telegrafom, potom i zeleznicom i telefonom (vec 1855.
godine uspostavljena je telegrafska veza izmedju Beograda i Zemuna; u narednim
godinama usledilo je sirenje telegrafa u Srbiji. Prvi telefonski razgovor obavljen je
1883. godine, a telefon je u Srbiji javno uveden 1892. godine). Tipografska Srbija nije
imala ceo 17. i 18. vek, kao i prvu polovinu 19. veka za uoblicavanje, kako je to bilo u
Americi. Nil Postman istice da se prilikom uvodjenja Morezeovog telegrafa u Americi
1844. godine tada smatralo da ce nova tehnologija od rastrkane drzave napraviti
“jedno susedstvo”. Sudar stamparije i telegrafa, mehanicke i elektricne tehnologije
komunikacije, prelomio se u Srbiji, na neki nacin i preko umetnosti. Sazimno dejstvo
elektricnih tehnologija komunikacije najbolje je iskazao umetnicki duh Laze Kostica.
Veliki pesnik poslao je telegram: “Danas po, sutra do. Laza Ko.”.
No, ne bi trebalo da cudi sto se promena sistema ulica u Beogradu poklapa sa
narastujucom tipografskom Srbijom. Ortogonalna projekcija beogradskih ulica

130

Emilijana Josimovica zaista preslikava pravougaonu prirodu stampane stranice.
Centriranje kulture i drustva oko mehanicke tehnologije komunikacije i Srbiji je, za
kratko vreme, donelo karakteristike koje su papir i stamparija iskristalisali evropskim
narodima u poznom srednjem veku i nastupanju novog veka. Sekularizam i
svetovnost; snazan politicki nacionalizam koji je rezultirao proterivanjem Turaka i, na
kraju, sticanjem nezavinosti 1878. godine; maternji, narodni jezik za koji je borba
zapocela u “stampariji jermenskoga namastira” u Becu, a dovrsila se stampanjem
knjiga na narodnom jeziku“Vucica” u stamparijama na Cetinju i u Novom Sadu;
politicki aktivizam promovisan stvaranjem politickih stranaka 1881. godine. Dejstva
stamparije u Srbiji druge polovine 19. veka ovim nisu iscrpljena. Narocito njeno
homogenizujuce dejstvo, izrazeno, mozda kroz nacionalne teznje juznoslovenskih
naroda, iz cega je proistekao i Ilirski pokret, ali i Knjizevni dogovor u Becu 1850.
godine. Из истог тог дејства проистекао је и хомогени, уједначени и
препознатљиви стил писања београдских интелектуалаца, познат као
„Београдски стил“, чији је Јован Скерлић, дакако, један од најпознатијих
представника.
15.4.2010. godine
Tehnoromantizam?
Malo me cudi ova interpretacija Mekluanovog globalnog sela. Po njoj, to selo
je velika srecna porodica, te je otuda oznaceno kao “tehnoromantizam”. Mozda je
tako u delu “Rat i mir u globalnom selu”, koje nisam procitao. Medjutim, u
“Gutenbergovoj galaksiji” Mekluan jasno kaze da je stanje svetskog plemena, stanjeuzasa, dodali bi straha i panike. Ne verujem da bi Mekluan kasnije odustao od svojih
uvida. A uzas nije nikakav romantizam niti utopija.
Prigovara se danas da je vise rec o globalnoj carsiji, nego selu. Imaju se u vidu
glasine, to jest-propaganda, a to opet odudara od shvacenog seoskog romantizma(?).
No, Mekluan i nije zagovarao idilu, vec stanje-uzasa. Jos jedna stvar je veoma vazna,
a naznacio sam je i u ranijim tekstovima: Mekluan je, po meni, slikao dejstvo hladnog
momenta medija (globalno selo). Medjutim, hot i hladni moment su simultani u
dejstvu, tako da savremeno drustvo sadrzi i dozu individualizma, sto moze da bude
skrivenu u pojmu “carsija”. Necemo sporiti da se hot moment medija realizuje i da se
individualizam zadrzava. Medjutim, pogresno bi bilo i tvrditi i da samo hot moment
opstaje, a hladnog nestaje, te je onda i prognoza svetskog sela pogresna. Ona nije. Od
hladnog momenta imama selo, od hot carsiju. Zasluga je Mekluana sto je otkrio
dejstvo kako hot, tako i hladnog momenta medija. Mozda je u zanosu prilikom
prognoze svetskog sela on prenbregao i dejstvo hot momenta (odnosno simultanost
momenata), ali to ne umanjuje tacnost uocenog dejstva hladnog momenta. Svet jeste i
globalno Mekluanovo selo.
20.4.2010. godine
„Глобално село“-Меклуан на проби времена
Нико не спори да је, на пример, ренесанса првенствено дело људи и
уздигнућа људског духа. Међутим, не би требало занемаривати и
пернебрегавати значај и улогу технологије за комуникацију-штампарије, у том
процесу. То хоће амерички аутор, недавно цитиран на страницама

131

„Политике“:“...није механизам штампе довео до ренесансе, већ су то били
људи“. (Текст Милана Мишића у недавном “Културном додатку”, прим.Л.З.).
Природа медија којим комуницирамо, битно утиче на саму организацију
људског ума, а тако и на природу идеја које ће ум исказати (о овоме видети код
Нила Постмана: „Amusing ourselves to death“). Другачије ћемо мислити ако на
располагању имамо само говор, а другачије ако уз говор имамо и писмо. Још
другачије ћемо размишљати и другачије ће нам идеје извирати из главе ако само
имамо могућност писања, а другачије ако имамо могућност да оно што
напишемо и одштампамо. Људски ум се прилагођава могућностима медија
комуникације који су му на располагању.* Посредно, медију се адаптира и
друштво, култура, политика, економија, уметност. Није медиј тај који се
адаптира на већ постојећу културу. Увек се дешавало обрнуто: нови медиј улази
у стару културу и рапидно, драстично, револуционарно је мења. Ми сами смо
сведoци тог процеса у савременој, култури 21. века. Пред нашим очима видимо
како се различите области културе прилагођавају интернету, новом медију, а не
обрнуто-не прилагођава се интернет постојећој култури. Он је револуционарно
мења. У свим њеним сегментима, што свакодневно можемо да пратимо и на
страницама дневне штампе. Сазнајна комуникација се променила увођењем
интернета, променила се и религијска комуникација, као што се променила и
политичка комуникација и уметничка комуникација. Финансијски токови,
пословање и економија се прилагођавају новом медију, уметност се прилагођава
новом медију и новим могућностима дигитализације, култура, субкултура,
спорт и забава, такође су незамисливи у старим облицима, пре интернета.
Образовање и образовне институције морају да се прилагоде интернету (на
пример, један од захтева пријема Београдског универзитета на Шангајску листу
је и одговарајућа интернет презентација, а о онлајн предавањима и
универзитетима да и не говоримо). Нема сегмента живота, од појединца до
глобалног нивоа, који није своју форму променио и прилагодио је доминантном
медију комуникације садашњости. „Ми обликујемо своја оруђа, а онда наша
оруђа обликују нас“, говорио је увек актуелни Маршал Меклуан, који је
поготово постао актуелан и свеж (са поновним штампањем његових књига и
биографија, организовањем међународних скупова посвећених његовом учењу,
увршћавањем у наставне програме светских универзитета, објављивањем
чланака и књига посвећених „медиум теорији“ итд. ) управо после интернета и
креирања од света „глобалног села“-међусобно зависних култура, друштава,
политика, финансија, економија, друштвених улога, информација, чију је појаву
пророчански најавио још 60-их година прошлог века.
Леонид Зувић, теоретичар комуникација
(текст је објављен у „Политици“, у рубрици Међу нама)
*Niceov primer: Sometime in 1882, Friedrich Nietzsche bought a typewriter
—a Malling-Hansen Writing Ball, to be precise. His vision was failing, and
keeping his eyes focused on a page had become exhausting and painful,
often
bringing on crushing headaches. He had been forced to curtail his writing, and
he feared that he would soon have to give it up. The typewriter rescued him,
at least for a time. Once he had mastered touchtyping, he was able to write

132

with his eyes closed, using only the tips of his fingers. Words could once
again flow from his mind to the page.But the machine had a subtler effect on
his work. One of Nietzscheʼs friends, a composer, noticed a change in the
style of his writing. His already terse prose had become even tighter, more
telegraphic.
“Perhaps you will through this instrument even take to a new idiom,” the friend
wrote in a letter, noting that,
in his own work, his “ʻ thoughtsʼ in music and language often depend on the
quality of pen and paper.”
“You are right,” Nietzsche replied, “our writing equipment takes part in the
forming of our thoughts.” Under
the sway of the machine, writes the German media scholar Friedrich A.
Kittler , Nietzscheʼs prose “changed from arguments to aphorisms, from
thoughts to puns, from rhetoric to telegram style.”

Source:

July/August 2008 Atlantic Monthly

What the Internet is doing to our brains
by Nicholas Carr

Is Google Making Us Stupid?

Pitanja identiteta
Kad god neka nova tehnologija (Makluanov medij) ulazi u nas zivot, dolazi do
krize i promene identiteta uspostavljenog od strane prethodnog medija/tehnologije.
Taj proces opisao je Makluan, mozda i ponajbolje u “Gutenbergovoj galaksiji”. Kada
novi produzetak naglasi jedno culo, organ ili funkciju i izdvoji ih iz prethodno
uspostavljenog medjudelovanja sa ostalim culima, organima i funkcijama, onda dolazi
do promene celog sistema, u slucaju cula-senzorijuma-koji tezi novom ekvilibrijumu,
raciu ili odnosu, novoj ravnotezi. Tako i nas identitet dozivljava promene sa svakim
novim uvodjenjem novog produzetka, medija ili tehnologije. Kako se menja odnos
entiteta iz kojeg je identitet dedukovan, kako se menja oblicje premise, tako i
dedukovani zakljucak prozivljava krizu, to jest promene. Novom eksternalizacijom,
prosirenjem nasih fizickih mogucnosti u kulturni i socijalni sistem, izvan coveka,
dolazi do prenaglasavanja odredjene vrednosti ili vise vrednosti, njihovog izdvajanja
iz korpusa vrednosti, ciljeva i orijentacija, koje i cine identitet, tako da se i sam
identitet menja, njegov uspostavljeni sistem vrednosti tezi stremi novoj ravnotezi
133

medju tehnologijom proizvednim vrednostima. Jedna ili skup vrednosti i kvaliteta
dobili su prevagu nad ostalima, tako da, slicno poremecenom senzorijumu, dolazi do
pregrupisavanja, pomeranja ostalih elemenata koji sacinjavaju identitet, u pravcu
novih srazmera, odnosa i ravnoteze. Tako, posle prvobitne krize, pomeranje
tektonskih ploca identiteta izazvano novim produzetkom se smiruje, a one se
uspostavljaju u novom rasporedu i intenzitetu, dajuci nam identitet drugaciji od
prethodnog. Podloga tog procesa je fizioloska, psihicka-psiholoska, psihofizioloska ibiohemijska. To je temelj, baza identiteta koji oblikuje medij, na koji se nastavlja ona
poznata duhovna, idejna, politicka nadgradnja-odnosno pojedinicani navedeni
identiteti. Iz promenjenog fizioloskog zavicaja, fizioloske baze identiteta, izranja i
izmenjeni duhovni, kulturni, politicki, verski, idejni identitet, jer se menjaju eticke,
politicke, moralne norme, mentalni procesi i organizacija misljenja, te tako promene
trpe i idejni, filozofski i naucni sistemi. Recju, medij je superego. Kada se uvede novi
medij menja se i superego, a posledicno dolazi do promena i ida i ega, kao i do
promena u tipu licnosti, introvertiranom ili ekstravertiranom, kolericnom ili
melanholicnom. Recju, menja se nas i individualni i kolektivni-socijalni i kulturni
identitet, jer novi produzetak pretpostavlja i pojavu novih umetnickih i kulturnih
formi, kao i novih obrazaca socijalnih povezivanja.
23.4.2010. godine
Globalni nacionalizam
McLuhan i Innis u nasledje su nam ostavili uvide o dejstvu hot medijskog
momenta. U ciju god istoriju naroda da zavirimo, videcemo kod toga naroda, posle
uvodjenja stamparije, iste socijalne posledice, koje je Innis pripisao dejstvu papira i
stampe: narodni jezik, nacionalizam, slom verskih identiteta, razvoj trgovine, rast
moci u industrijama komunikacije, reklamiranje itd. Kao i narastajuce rasparcavanje
licnosti i drustva, sto je uvideo McLuhan.
Nije nam tesko, sada, da uvidimo dejstvo interneta na nasu civilizaciju. Treba
da znamo da je rec o superhot i supercool mediju. Kao superhot tehnologija, internet
raspolaze uzasnom moci fragmentacije, mnogo vecom od stamparije. Kao supercool
medij on kudikamo vise univerzalizuje od televizije, ima izrazeniji hladni moment.
Gde se spajaju ove dve paralelne linije, kada u vidu imamo nacionalizam, kao
neizbeznu posledicu hot momenta? Ako je rec o superhot i supercool momentu, onda
je rec o globalnom (od hladne strane) nacionalizmu (od vruce strane). Globalni
nacionalizam svetskog sela uvidjamo u brojnim drustvenim karakteristikama:
opsednutost sudbinom planete, terorizmom, pitanjima bezbednosti, trzistem, licnom
srecom pojedinaca i porodica koji su svedeni na kvalitet zivotinjske, da ne kazem
zajednice covekovog pretka, zdravljem, produzetkom zivota, samim razvojem
informacionih i komunikacionih tehnologija, kao i svih ostalih itd.
Od superhot momenta interneta imamo uzasnu (Makluan) fragmentaciju,
mrvljenje nasih identiteta. Od njegovog supercool momenta dolazi do utapanja tih
rasparacanih, razmrvljenih, rekao bih potpuno rastocenih, unistenih identiteta u
globalnu, kolektivnu sudbinu covecanstva i ljudske vrste. Rekli bi da je to
superdubinsko sudelovanje u kolektivnoj sreci ili nesreci srazmerna kompenzacija za
pregazeni, samleveni, smlavljeni identitet i postojanje. Savremeni pojedinac, drustva i
kulture nalaze ispod strahovitog tocka i zrvnja najizrazenijih medijskih momenata u
dosadasnjoj ljudskoj istoriji. A kako stvari stoje, ti momenti ce se, brzim
unapredjivanjem postojecih tehnologija, samo i sve vise razvijati i jacati,
oslobadjajuci, fisione i fuzione sile, koje ce nas tek razapeti u nevidjenom intenzitetu,

134

izmedju fragmentacije i integracije. Horda, pa cak i ispod horde integrisano
covecanstvo. No, ne kao globalna zajednica ljudi, vec pre-ljudi, ne ni kao covekolikih
majmuna, neandertalaca, sinantropa ili kromanjonaca, nego opet sa prefiksom “pre”.
To je sustina globalnog sela i posledice medijskih momenata. To je poruka interneta i
poruka medija koji nasledjuju internet.
Primer politickog identiteta
Razmrvljen internetom, u toj meri da je unisten, samleven sam pojam politke i
politickog. Istovremeno, kvazi-politika se integrise i opstaje na globalnom nivou, na
nivou kvazi super-drzava i medjunarodnih saveza i organizacija, tipa EU, SAD ili
NATO, koji prestavljaju samodovoljne (Bodrijar bi rekao informacije odvojene od
dogadjaja), zatvorene autoritarne i totalitarne sisteme.
Primer licnog identiteta
Razmrvljen internetom, u toj meri da je unisten, samleven sam pojam coveka.
Homo sapiens vise ne postoji. Sazezeni licni identitet (banalni primer devojcice koja
ima osam profila na facebooku, ne racunajuci one lazne). Superrasparcana psiha koja
daje stanje stalne supershizofrenije, shizofrenije mnogo jace od one koju je
prouzrokovala stampa, tako da se vise i ne moze nazvati tako. Istovremeno, od
superhladnog momenta interneta, uspotstavljanje, sazidavanje kvazi-kolektivnog
nacistickog superautoritarnog profila licnosti. Spoljasnji svet savremenog ne homo
sapiensa je topografija i njegovog nesvesnog i kolektivnog nesvesnog, slicno sto je
Jung uocio za primitivna drustva. Arhetipi rasuti u medijske slike, politicke, modne,
estradne i sportske figure, u kvazi vidu. Autoritarnost nacista kao rezultat
prenaglasavanja stamparije decja je igra spram superautoritarne licnosti kvazi homo
sapiensa koju izaziva internet, i koja ce samo jos vise jacati jacanjem interneta.
Razmrvljeni, unisteni ego i id pojedinaca, kao i superego koji olicava kulturu,
istovremeno sazidan, uspostavljen, integrisan u globalnom, planeteranom kvazi,
simulacionom egu i idu, bez realnih manifestacija i akcije, u globalnom superegu
vrste, koja je zavrsila svoje istorijsko postojanje. Fiziologija, psiha, psihofiziologija i
biohemija razmrvljena interentom, u toj meri da je unisten, samleven i sazezen ljudski
organizam u pogledu funkcionisanja i biohemijskih procesa, u toj meri da je unisten
sam ljudski gen, tako da i vise nije rec o homo sapiensu. Uzasno fragmentovani
ljudski gen, suprrasparcan i razmrvljen, a istovremeno nanovo sazdan u novom kodu
ili sifri, koji ljudima oduzima epitet homo sapiensa. Otuda nemoc nauke medicine,
koja leci tipografskog coveka, a pred njom stoji izmenjeni, neotribalni covek, sa
svojom poremecenom fiziologijom, psihom i biohemijskim procesima, koji su rezultat
interakcije interneta sa procesom svesti. Superfregmenatcija covekovih bioloskih
karakteristika pod zrvnjem superhot momenta interneta, s druge strane trazi
reciprocnu kompenzaciju u sazidavanju, superdubinskom sudelovanju u globalnom
identitetu, u integraciji nove forme zivota, nove forme globalne zive vrste, a koja je,
ipak, sama po sebi-kvazi zivotna forma. Covek, homo sapiens je unisten dejstvom
interneta i njemu bliskih buducih medija, a nova vrsta nije nastala. Globalno selo,
satkano od istovremenog dejstva superhot i supercool medijskog momenta, tako je
grobnica homo sapiensa. On je kraj sveta i istorije.
24.4.2010. godine

135

Medij kao seksualnost
Mekluan navodi, jos u njegovo vreme, da covek (muskarac) sa automobilom
ima seksualni odnos. Tako je i sa drugim medijima, a podjednako je rec i o zenama i
muskarcima. Ukratko, smatram da ljudi u medijima vide svoju Animu ili Anima.
Naravno, kada je ovo u pitanju, medij ne mora da predstavlja i samo seksualnu
zamenu za idealnog partnera, koliko moze da bude ceznja sa prisustvom neke
odredjene ili idealne osobe. U ophodjenju prema mobilnom telefonu, televiziji ili
internetu, lezi nas odnos sa nama idealnim ili odredjenim licnostima, za kojima
postoji ili i seksualna zelja ili samo zelja za prisustvom i druzenjem.
7.4.2010.

Tehnoromantizam?
Malo me cudi ova interpretacija Mekluanovog globalnog sela. Po njoj, to selo
je velika srecna porodica, te je otuda oznaceno kao “tehnoromantizam”. Mozda je
tako u delu “Rat i mir u globalnom selu”, koje nisam procitao. Medjutim, u
“Gutenbergovoj galaksiji” Mekluan jasno kaze da je stanje svetskog plemena, stanjeuzasa, dodali bi straha i panike. Ne verujem da bi Mekluan kasnije odustao od svojih
uvida. A uzas nije nikakav romantizam niti utopija.
Prigovara se danas da je vise rec o globalnoj carsiji, nego selu. Imaju se u vidu
glasine, to jest-propaganda, a to opet odudara od shvacenog seoskog romantizma(?).
No, Mekluan i nije zagovarao idilu, vec stanje-uzasa. Jos jedna stvar je veoma vazna,
a naznacio sam je i u ranijim tekstovima: Mekluan je, po meni, slikao dejstvo hladnog
momenta medija (globalno selo). Medjutim, hot i hladni moment su simultani u
dejstvu, tako da savremeno drustvo sadrzi i dozu individualizma, sto moze da bude
skriveno u pojmu “carsija”. Necemo sporiti da se hot moment medija realizuje i da se
individualizam zadrzava. Medjutim, pogresno bi bilo i tvrditi i da samo hot moment
opstaje, a hladnog nestaje, te je onda i prognoza svetskog sela pogresna. Ona nije. Od
hladnog momenta imamo selo, od hot carsiju. Zasluga je Mekluana sto je otkrio
dejstvo kako hot, tako i hladnog momenta medija. Mozda je u zanosu prilikom
prognoze svetskog sela on prenbregao i dejstvo hot momenta (odnosno simultanost
momenata), ali to ne umanjuje tacnost uocenog dejstva hladnog momenta. Svet jeste i
globalno Mekluanovo selo.
20.4.2010. godine

Divinizacija
Da li su bogovi Starih Slovena u stvari bili ljudi, koji su se u slovenskom
Panteonu obreli zahvaljujuci svojim, možda i nadnaravnim osobinama? Ovu
pretpostavku izneo je jos Spasoje Vasiljev, jedan od najboljih poznavalaca religije
Starih Slovena iz stare srpske etnološke škole.
U delu “Religija Starih Slovena” Vasiljev navodi podatak o zabeleženim
izvorima u pojedinim krajevima, koji kažu da se, na primer Perun, “zvao neki čovek”,
te da nije sasvim isključeno da su Stari Sloveni “divinizirali i na presto bogova

136

dovodili tek obične ljude”. A divinizacija je termin koji označava, prema Milanu
Vujakliji: “oboženje, obogotvorenje, stavljanje nekoga u red bogova, obožavanje”.
Mogućnost divinizacije i proizvodnje u božanstva sasvim običnih (?) ljudi,
otvara nam nova pitanju u pogledu karaktera kulture u kojoj je divinizacija, čak i
hipotetički, mogla da bude izvedena. Pitanja bi bila jednostavna: kakva je kultura koja
sprovodi postupak divinizacije? iz koje kulturne matrice je divinizacija izvedena,
odnosno iz koje karakteristike kulture proističe? koja je svrha i cilj divinizacije-šta se
njome u jednoj kulturi postiže? Naravno, ovo bi bila samo neka od pitanja.
Komparativnom metodom, zavirivanjem u istorije naroda, civilizacija ili
kultura koje su, možda, poznavale neki oblik divinizacije, i nama bi bili pruženi, ako
ne i pravi odgovori, zasnovani na analogiji, ono bar pouzdani putokazi u kulturu i
Starih Slovena, naravno, prilikom ispitivanja hipoteze i o njihovoj divinizaciji.
Čini mi se da bi poređenje moglo da počne osvrtom na kulturu starih Inka. U
nekada veoma popularnoj knjizi “Kon Tiki”, norveški biolog i avanturista Tur
Hajerdal nas obaveštava da je Sunce Tiki bio naziv boga Inka, a koji je bio
predstavljen licem belog, bradatog čoveka. Šta više, Hajerdal je tada izneo i hipotezu
du su Kon Tiki i njegov narod “bele rase”, bežavši od ratova, putovali na splavovima
iz Perua preko Tihog Okeana i naselili ostrva veoma udaljene Polinezije, kao i nešto
bliže Uskršnje ostrvo. Boravivši na Uksršnjem ostrvu sa svojom ekspedicijom,
Hajerdal je tamo pronašao kipove istesanih ljudskih glava, koji je “nepoznati narod
bele rase” sagradio pri svom dolasku sa okeana. Kipovi pronadjeni na Uskršnjem
ostrvu mnogo su ličili na one pronadjene u Peruu, postojbini Inka, te je i odatle
Hajerdal izveo hipotezu da su i na Uskršnjim ostrvima tamošnje kipove gradile isto
tako Inke. Ogromne istesane glave na kipovima predstavljale su lica i likove
pripadnika “bele rase bradatih ljudi”, odnosno njihove poglavice ili bogove. Čini mi
se očiglednim da je kod starih Inka upravo bilo reč o sprovodjenju postupka
divinizacije. Da sada razmotrimo, pošto smo utvrdili da su Inke divinizirale
(ne)obične pripadnike svojih naroda, odnosno sebe same, da li postoji sličnost u
nekim drugim karakteristikama kulture izmedju Inka i Starih Slovena, koje bi
dozvolile i našim precima primenu postupka divinizacije. Jedna od tih karakteristika
je poznavanje ili nepoznavanje pisma. Za Stare Slovene oficijelna nauka tvrdi da su
bili nepismeni do pojave Ćirila i Metodija. Za Stare Inke da su poznavale oblik
pretpisma, takozvani sistem kipua, užadi sa čvorovima koji su označavali neke
predmete, bića ili pojave. Medjutim, čini se upravo da na primeru kipua, postoji neka
sličnost i vrsta analogije izmedju Inka i Starih Slovena. Iz starih tekstova je poznata i
kod Slovena, što je kasnije ostalo i kod Srba, neka vrsta komunikacijskog medija
poput kipue: to su one čuvene “čerte i zarezi”, koje pominje srednjovekovni pisac
Crnorizac Hrabar. Crte i zarezi urezivani u štap bili su u funkciji kontrole plaćanja u
trgovini (verovatno je još od tih vremena u našem narodu ostalo da “danas pijem” ili
“uzimam”-“na crtu”!). Dalo bi se pretpostaviti da su i kipue Inka, osim predstavljanja
jezičkih tvorevina, mogle da služe i u istu svrhu-beleženja, računanja, vodjenja
računovodstva prilikom razmene roba i dobara. Kao i obrnuto, da su štapovi Starih
Slovena sa svojim crtama i rezama, mogli da saopštavaju i neke jezičke tvorevine, da
budu neka vrsta pretpisma. Otuda su kipue i štapovi sa čertama i rezama veoma slične
karakteristike u dve, vremenski ne toliko, ali prostorno veoma udaljene kulture.
Drugo, na Uskršnjim ostrvima pronadjene su i daščice sa simbolima, za koje se
smatra da su simboli pisma (nepoznato mi je da li su sačuvane i odgonetnute), i da su
ih donele Inke, taj “beli, bradati narod nepoznate rase”. Nama je, pak, danas poznata
“Velesova knjiga”, sastavljena od odredjenog broja ispisanih brezovih daščica, koja
govori o pismenosti Slovena i pre dolaska Solunske braće, a čijoj rekonstrukciji je

137

ukrajinska akademija nauka poslednje dve decenije 20. veka posvetila veliku pažnju.
To je druga sličnost u kulturnim detaljima kultura Starih Inka i Starih Slovena. Prva
su kipua i štap, druga je sačuvano pismo na daščicama. Sada lako možemo da
zaključujemo: ako je jedna od dve kulture koje poseduju dve slične, a veoma značajne
kulturne crte ili detalje, nepobitno sprovodila postupak divinizacije, da li bi bilo
greška tvrditi da je divinizirala i druga kultura, naročito ako je jedan od najboljih
njenih poznavalaca (Spasiljev) i sam izneo tu pretpostavku? Dalji napor bio bi
usredsredjen na pruocavanje obličja staroslovenskih idola (ukoliko ih ima sačuvanih) i
videti da li su i oni, slično kipovima Inka, predstavljali ljudske likove, likove svojih
(ne)običnih sunarodnika (pa čak i da li su imali brade!), koji su, tako, proizvedeni u
bogove…
Leonid Zuvić, 6.5.2010. godine

Medijski determinizam?
Označiti Makluana kao tehnodeterministu, teoreticara i mislioca koji po svojoj
volji medij stavlja u srediste licnog psihičkog i društvenog života, znači napraviti
veliku pogrešku. Izvor te predrasude mogao bi da leži u nedovoljnom čitanju njegovih
knjiga i neodgovarajućoj interpretaciji Makluanovih uvida.
Otrežnjenje od ove predrasude ili stereotipa donosi jednostavno i lako
zavirivanje u stranice „Gutenbergove galaksije“. Makluan tamo utvrđuje da je dejstvo
medija subliminalno-da medij podsvenim i nesvesnim putevima ljudske psihe, potom
i kulture i društva, istima nameće svoju prirodu. Rečju, čovek nije svestan dejstava
njegovih oruđa, tehnologija, na uobličavanje ličnih i socijalnih identiteta. „Zupce“ tog
procesa trebalo bi učiniti vidljivim, sam proces osvestiti, kako bi se izbegle
nepovoljne posledice i „gnusni determinizam“ medija, kaže Makluan pri kraju knjige,
posvećene razgolićavanju i ogoljavanju tog procesa, upravo sa ciljem da medijski
determinizam bude kontrolisan proces!
Naravno, kao što reporter ne može da bude odgovoran za događaje koje
opisuje, tako ni Makluan ne može biti odgovoran za objektivni, subliminalni medijski
determinizam, čije je dejstvo on sam nazvao „gnusnim“! Njegova odgovornost sastoji
se samo u uočavanju tog nesvesnog procesa, a koji je tačan, čemu u prilog govore i
dela brojnih autora koje Makluan nesebično citira u svojim knjigama.
Nije li, stoga, gnusno samo po sebi upravo ovakvog Makluana nazvati
„deterministom“, medijskog tipa?
4.5.2010. godine

Usmenost i pismenost-hladni i vruci moment medija-dvodimenzionalni
i trodimenzionalni prostor
Seade, pozdrav!
Citao sam ponovo tvoj tekst o odnosu usmenog i pismenog. Ako ga nisi zavrsio, samo
bih ti na nesto skrenuo paznju, sto je meni bilo zanimljivo: Makluanovi stavovi u
pogledu dejstva tipografije i govora na ostroumnost. Iskreno, tek sam sada prvi put u

138

celosti procitao “Gutenbergovu galaksiju” (a da nije bilo samo prvih nekoliko
desetina stranica). Negde nam se misao poklopila (npr. moj nezavisan uvid da je
Ajnstajnova teorija relativiteta bila odraz hladjenja tipografske kulture, poklapa se sa
Makluanovim nesto ostrijim stavom da se Gutenbergova galaksija raspala 1905.
godine), negde ne-ja novodim da je stampanje sirilo svesnost i brusilo intelekt, a za
njega je otvorilo ponore nesvesnog (uzgred, na ovoj temi Makluan ulazi u nezahvalnu
oblast ambivalencije efekata medijskih momenata). To podupire i njegovo stanoviste
o plemencevom “ostroumlju” koje izaziva medjuigra cula, a koga, po tome, nema u
tipografskoj kulturi koja iz te medjuigre izdvaja, naglasava culo vida. Eto, taj detalj
sam hteo da ti predlozim kao mogucu dopunu za tvoj tekst, mislim da je relevantan i
da zasluzuje paznju.
Ono o cemu sam razmisljao u poslednje vreme, jeste priroda prostora koji
stvara 3d televizija i 3d digitalni film (da li je akustican ili vizuelni). Pokusao sam da
resim taj problem: nama se cini, po analogiji sa perspektivom u slikarstvu koju je
izazvala stamparija, da je i ova savremena 3d perspektiva odraz vruceg momenta
medija i da takodje predstavlja trodimenzionalan, vizuelni prostor. U tom slucaju
nastupila bi deneotribalizacija (o tome sam pisao jos u diplomskom radu 2002.
godine), odnosno ponovno radjanje individualizma, te Makluanovo prorocanstvo o
pretvaranju planete u umetnicku formu (odnosno u dekor koji slika hladni moment
medija) ne bi bilo tacno. Medjutim, ne moze se prenebreci dvodimenzionalna priroda
televizijske slike, na koju se sada nakalemljuje (Makluanovo tacno predvidjanje)
trodimenzionalnost (ali vise nije rec o-televiziji!). Stoga je savremni 3d prvi
mehanicki vid organskog akusticnog prostora i kao takav ne moze biti iskljucivo
vizuelni, likovni, trodimenzionalni prostor. Tako, rec je o dvodimenzionalnom,
sinestetickom prostoru koji je uzdignut na stepen vise, o pojacanom organskom. Kao
takvo, ono jos vise dovodi do medjuigre ne samo cula, vec i organa i funkcija
organizma, sto je rezultat njegove direktne interakcije sa procesom svesti (i sam
Makluan, što sam utvrdio tek sada, kada sam, opet da budem iskren, prvi put pažljivo
pročitao pogalavlje “Razumevanja medija“ o fonografu, a nakon pisanja ovogo tekstazato stavljam ovo u zagradu, kao dodatak... dakle i sam Makluan u tom poglavlju
navodi da je priroda svesti sama po sebi uključiva. Drugim rečima, svest je
inkluzivna, hladna. Medjutim, smatram, naravno, da je Makluan otkrio, spoznao samu
jednu stranu svesti. Čitalac mojih ranijih tekstova videće da sam pretpostavio da je
proces svesti i superhladan, uključiv, čime se slažem sa Makluanom, ali i supervruć,
ekskluzivan. Otuda sam i izveo zaključak da je takva priroda i interneta, odnosno
digitalnih medija, jer oni produžuju svest i gen-dodato 1.6.2010. godine). Nije rec o
povratku tipografskog individualizma. To je tracak mehanickog u organsko doba,
proistekao iz ambivalencije medijskih momenata. Medjutim, mi vidimo primat
hladnog momenta, gde i dalje prisutni vruci momenat kreira samo mehanicki odraz
organskog, koji je, sam po sebi, jace organsko od onog na koje nakalemljuje. Evo nas
opet na tlu usmenosti i epova, koje si analizirao, te Ongove sekundarne usmenosti,
koja je sada, osim na dvodimenzionalnu TV, primenjiva i na 3d tehnologiju, koja je
svojom trodimenzionalnoscu htela da nas zavara da je rec o povratku i likovnog,
vizulenog prostora i nestanku dvodimenzionalnog sinesteticnog. E, sad, obnavlja li se
i na globalnom nivou ta plemenska ostroumnost, ako taj uvid uopste vazi?
Pozdrav od Leonida
Žene i mediji

139

Do pravog čitanja „Gutenbergove galaksije“ nisam slutio da sam se bavio
slicnim stvarima i uvidima kao i veliki i ozbiljni mislilac. Naravno, bio sam inspirisan
Makluanom, delovima „Razumevanja medija“, intervjuom Plejboju itd., ali se tim
putem moja misao nezavisno razvijala, da bi se u nekim detaljima opet srela sa
Makluanom, kada sam pročitao celu i „Gutenbergovu galaksiju“. Sto samo dokazuje
da ova vrsta razmisljanja ima svoj kalup, putanju, odnosno formu u koju se ulazi (jer
dvojica autora dolaze do sličnih uvida), kao i da takva, tom svojom formom, zaista i
može da prekrili predmet proučavanja-odnosno primenjiva je i otkriva istiniti ugao
gledanja na predmet i pojave proučavanja (po novinarskom principu da je informacija
tačna ukoliko je potvrdi najmanje dva izvora). Jedan od tih mojih nezavisnih uvida je
smeštanje Ajnštajnove teorije relativiteta u fazu prenaglašavanja, hladjenja
tipografske kulture. Makluan, pak, kaže da se Gutenbergova galaksija raspala te 1905.
godine, kada je Ajnštajn saopštio svoju teoriju. Očigledno, vibriranje iste misaone
žice. Drugo, na primer, moje bavljenje polovima spram medija. Moja postavka je da
su žene same po sebi vruće, a muškarci hladan medij (čak sam pokušao da razvijem i
telesnu muško-žensku mehaniku pravilnog vodjenja ljubavi, odnosno sa najviše
efekata). Ne malo sam se iznenadio kada sam u „Gutenbergovoj galaksiji“ naišao na
Makluanovo objašnjenje pisanja „Mehaničke neveste“ (koju još nisam pročitao).
Medjutim, on tvrdi suprotno: da su žene, za razliku od muškaraca, zadržale audiotaktilnost sve do daleko odmakle faze tipografske kulture, kada su i one počele da
usvajaju tipografski model. Tom procesu je posvećena „Mehanička nevesta“. Dakle,
bavili smo se nezavisno ženama spram medija, tim više što sam u konceptu medijskog
nesvesnog prepoznao prvenstveno žene kao njegovog nosioca. Šta više, njih sam i
optužio da se ne bave mediocentričnom teorijom, nego da je žive, proživljavaju
(recimo, opsesivna ženska vezanost za odeću, otkriva njihovu intuitivnu svest o tome
da je odeća njihov sopstveni produžetak). Opet sam se ne malo iznenadio kada sam na
stranicama „Gutenbergove galaksije“ otkrio sličan Makluanov uvid: da su praktičnije
nacije živele prirodu štamparije-što je jači nivo od pukog predavanja posledicama
njenog objektivnog dejstva. Misao nam se poklopila čak i u izrazu: „živeti,
proživljavati“ medij. Dalje, Makluan mi je učinio shvatljivim moj nezavisan uvid, koji
me je punio srdzbom, a to što sam u štampi uvideo instrument, snagu koja se bori i
protiv sopstvene države, odnosno protiv same ideje države i politike! Da sam na
vreme čitao „Gutenbergovu galaksiju“ ne bih se toliko nervirao, jer je Makluan to
genijalno sažeo: štampa je stvorila opoziciju prema državi kao takvoj!
Moj nezavisan uvid je i da je privatna svojina posledica izdvajanja čula vida iz
medjuigre sa ostalim čulima pod dejstvom štamparije. Onda ne bi trebalo da čudi
zašto me je, u celoj Gutenbergovoj galaksiji, najviše oduševio jedan Makluanov uvid:
feudalni posed odgovara usmenim strategijama učenja u sholastici! Za većinu, možda
nerazumljivo i ono što stvara, navodno „neproziran“, Makluanov stil. Za mene,
kristalno čisto i jasno, genijalno! Naravno, kada dvojica autora hodaju po istoj
misaonoj žici...Imalo je tu još stvari. Na primer, Makluan se u svega nekoliko
rečenicama bavi pitanjem Ja, odnosno identiteta. Pri tom, da bi dočarao snagu medija
služi se izrazom „zupci“, „pod tim zupcima“. Baveći se pitanjem identiteta pre čitanja
tog dela „Gutenbergove galaksije“ ja sam koristio, a i pre, izraz „žrvanj“, pod
„žrvnjem medija“...Šta znači da nam je „puzzle“ ista...O primeni medija na polje
ljudske psihe i doticanje Frojda i Junga, da i ne govorim...
18.5.2010. godine

140

Jos jedan dokaz za Lepensko pismo
Postoji i način da se putem umetnosti jedne kulture ili naroda uspostave veze
sa postignutim razvojem komunikacijskih mogućnosti. Primetno je da su one
civilizacija koje su raspolagale nekim oblikom pisma, u svojoj umetnosti, recimo
slikarstvu, bile usredsredjene na slikanje individualnih ličnosti ili njihovih lica.
Individualizacija je posledica pismenosti, intrinsična vrednost tehnologije pisma.
Tako su Egipćani, imajući slikovne hijeroglife, slikali dvodimenzionalne ljudske
figure i glave u jednom pokretu. Kako je utvrdio Makluan, perspektiva se u slikarstvu
javlja tek posle pojave štamparije. Štamparija najjače razvija individualnost, a pošto je
donela perspektivu, kao posledicu imamo razvitak individualnih portreta i
autoportreta, sa perspektivom (u renesansi). Naseljenici Uskršnjeg ostrva u Tihom
Okeanu, taj „nepoznati beli narod bele rase sa bradama“, vajali su od kamena velike
kipove-ljudske glave koje su oličavale njihove starešine. Slični kipovi su pronadjeni i
u postojbini Inka u Peruu, te je Tor Hajerdal opravdano pretpostavljao da su Inke
gradile iste kipove i na Uskršnjim ostrvima. A na njima, osim kipova, pronadjene su i
daščice sa simbolima, za koje se pretpostavlja da su predstavljale pisani sistem.
Takodje, poznato je du su Inke imale i poznate kipue, užad sa čvorovima, koje su
služile kao neka vrsta pisma. Dakle, opet imamo situaciju da je kultura koja je
poznavala neki oblik pisma u umetnosti predstavljala individuilizirane likove, lica ili
glave. Još jedan posredan dokaz da je i kamenje oko žrtvenika u naseljima Lepenskog
vira takodje predstavljalo bar ono „embrionalno pismo“, kako je to okarakterisao
profesor Radivoje Pešić. Jer, čest motiv umetnosti kamenih oblutaka bilo je neka
individualnost-kao skulptura Praroditeljke, ili i individualizirani detalj vulve na
jednom od nadjenih oblutaka. Potenciranje likova, lica i individualnosti u umetnosti
Lepenskog vira, analogno prethodnim primerima, daje nam za potpuno pravo da
ustvrdimo da je kamenje oko žrtvenika zaista bio oblik ili forma simboličkog sistema,
pisma i da je predstavljalo lepenski medij komunikacije.
Leonid Zuvić, 20.5.2010. godine
Usmenost i pismenost-hladni i vruci moment medijadvodimenzionalni i trodimenzionalni prostor
Seade, pozdrav!
Citao sam ponovo tvoj tekst o odnosu usmenog i pismenog. Ako ga nisi
zavrsio, samo bih ti na nesto skrenuo paznju, sto je meni bilo zanimljivo: Makluanovi
stavovi u pogledu dejstva tipografije i govora na ostroumnost. Iskreno, tek sam sada
prvi put u celosti procitao “Gutenbergovu galaksiju” (a da nije bilo samo prvih
nekoliko desetina stranica). Negde nam se misao poklopila (npr. moj nezavisan uvid
da je Ajnstajnova teorija relativiteta bila odraz hladjenja tipografske kulture, poklapa
se sa Makluanovim nesto ostrijim stavom da se Gutenbergova galaksija raspala 1905.
godine), negde ne-ja novodim da je stampanje sirilo svesnost i brusilo intelekt, a za
njega je otvorilo ponore nesvesnog (uzgred, na ovoj temi Makluan ulazi u nezahvalnu
oblast ambivalencije efekata medijskih momenata). To podupire i njegovo stanoviste
o plemencevom “ostroumlju” koje izaziva medjuigra cula, a koga, po tome, nema u
tipografskoj kulturi koja iz te medjuigre izdvaja, naglasava culo vida. Eto, taj detalj

141

sam hteo da ti predlozim kao mogucu dopunu za tvoj tekst, mislim da je relevantan i
da zasluzuje paznju.
Ono o cemu sam razmisljao u poslednje vreme, jeste priroda prostora koji
stvara 3d televizija i 3d digitalni film (da li je akustican ili vizuelni). Pokusao sam da
resim taj problem: nama se cini, po analogiji sa perspektivom u slikarstvu koju je
izazvala stamparija, da je i ova savremena 3d perspektiva odraz vruceg momenta
medija i da takodje predstavlja trodimenzionalan, vizuelni prostor. U tom slucaju
nastupila bi deneotribalizacija (o tome sam pisao jos u diplomskom radu 2002.
godine), odnosno ponovno radjanje individualizma, te Makluanovo prorocanstvo o
pretvaranju planete u umetnicku formu (odnosno u dekor koji slika hladni moment
medija) ne bi bilo tacno. Medjutim, ne moze se prenebreci dvodimenzionalna priroda
televizijske slike, na koju se sada nakalemljuje (Makluanovo tacno predvidjanje)
trodimenzionalnost (ali vise nije rec o-televiziji!). Stoga je savremni 3d prvi
mehanicki vid organskog akusticnog prostora i kao takav ne moze biti iskljucivo
vizuelni, likovni, trodimenzionalni prostor. Tako, rec je o dvodimenzionalnom,
sinestetickom prostoru koji je uzdignut na stepen vise, o pojacanom organskom. Kao
takvo, ono jos vise dovodi do medjuigre ne samo cula, vec i organa i funkcija
organizma, sto je rezultat njegove direktne interakcije sa procesom svesti*. Nije rec o
povratku tipografskog individualizma. To je tracak mehanickog u organsko doba,
proistekao iz ambivalencije medijskih momenata. Medjutim, mi vidimo primat
hladnog momenta, gde i dalje prisutni vruci momenat kreira samo mehanicki odraz
organskog, koji je, sam po sebi, jace organsko od onog na koje nakalemljuje. Evo nas
opet na tlu usmenosti i epova, koje si analizirao, te Ongove sekundarne usmenosti,
koja je sada, osim na dvodimenzionalnu TV, primenjiva i na 3d tehnologiju, koja je
svojom trodimenzionalnoscu htela da nas zavara da je rec o povratku i likovnog,
vizulenog prostora i nestanku dvodimenzionalnog sinesteticnog. E, sad, obnavlja li se
i na globalnom nivou ta plemenska ostroumnost, ako taj uvid uopste vazi?
Pozdrav od Leonida
*I sam Makluan, što sam utvrdio tek sada, kada sam, opet da budem iskren, prvi put
pažljivo pročitao pogalavlje “Razumevanja medija“ o fonografu, a nakon pisanja
ovog teksta-zato stavljam ovo u futnotu, kao dodatak... dakle i sam Makluan u tom
poglavlju navodi da je priroda svesti sama po sebi uključiva. Drugim rečima, svest je
inkluzivna, hladna. Medjutim, smatram, naravno, da je Makluan otkrio, spoznao samu
jednu stranu svesti. Čitalac mojih ranijih tekstova videće da sam pretpostavio da je
proces svesti i superhladan, uključiv, čime se slažem sa Makluanom, ali i supervruć,
ekskluzivan. Otuda sam i izveo zaključak da je takva priroda i interneta, odnosno
digitalnih medija, jer oni produžuju svest i gen.
dodato 1.6.2010. godine
Ovom tekstu, mogao bih da dodam nesto sto sam, takodje, otkrio tek danas
eksplicitno kod Makluana, čitajući o fonografu. Na 340. strani Makluan kaže: “Zar se
na svom vrhuncu mehaničko ne približava organskom”? Naravno da je Makluan u
pravu!
Sopstvenim poniranjem u mediocentrični sistem mišljenja, ja sam ovo i
samostalno otrkio, bez podrške (tek sada) pročitanog, još pre više od četiri godine!
Upravo u tom samostalnom otkriću je i srž moje sopstvene mediocentrične teorije.
Čitalac mojih tekstova videće u njima da ja stalno govorim o tome kako vruća ozleda
čula vida prerasta u hladnu ozledu mozga. Drugim rečima, to potpuno odgovara gore

142

navedenom Makluanovom retoričkom pitanju: mehaničko se na svom vrhuncu
pretvara u organsko! I moji zakoni medija baziraju se na istom, toliko ponavljanom,
samostalnom uvidu. Ono što sam ranije otkrio kod Makluana, a što je potvrdjivalo
moj nezavisan uvid, jeste deo rečenice “kada tipografski čovek postaje grafički
čovek” (drugim rečima, kada mehaničko postaje organsko). To je to implicitno, a
danas sam otkrio i eksplicitni Makluanov uvid, a iskoristio sam taj deo u mom tekstu
o fotografiji. Medjutim, čitalac mog teksta od pre tri ili četiri godine “Filozofija
duha”, odnosno medija, videće da je posvećen upravo prelazima iz mehaničkog u
oragansko i organskog u mehaničko. Još tada sam demonstrirao isto ono što i u ovom
tekstu: uvid da mehaničko prelazi u organsko, ali i uvid da organsko, takodje, prelazi
u mehaničko! Čini mi se da je taj drugi smer, da i organsko, prenaglašavanjem, na
svom vrhuncu, može poprimiti obrise mehaničkog, Makluanu promakao…
1.6.2010.
De Kerkov i priroda medija
U intervjuu datom “Politici” pre par sedmica Denis de Kerkov, jedan od
najpoznatijih teoretičara medija današnjice i Makluanov učenik, istakao je da ono što
najviše nije prihvatio od Makluana jeste podela na vruće i hladne medije i predložio
podelu medija na one sa visokom i one sa niskom rezolucijom.
Meni izgleda da ova De Kerkova podela, u stvari i ne donosi ništa novo, s
obzirom da bi mediji sa visokom rezolucijom odgovarali vrućim medijima, a oni sa
niskom rezolucijom hladnim medijima. (Logička igra bi bila kada bi rekli da visoka
rezolucija odgovara hladnim medijima, jer oni traže visok stepen angažovanja
organizma, a da niska rezolucija odgovara vrućim medijima, jer oni traže niži stepen
ljudskog angažovanja).
Pitanje je i šta bi se podrazumevalo pod “rezolucija”, a da bude primenjivo na
različite vrste medija? Koliko je meni poznato, izraz se tiče oštrine televizijske slike.
De Kerkov je svrstao internet u medij niske rezolucije. Po Makluanovoj
podeli, bio bi to hladan medij. No, to je samo jedna strana interneta. Ne slazem se sa
De Kerkovom: internet je istovremeno i (super) vrući medij. Do ovog zaključka
dolazi se iz više pravaca. Jedan od njih naveo sam u svojim ranijim tekstovima. Drugi
su takodje lako uočljivi. Koji stepen individualizacije, koja je posledica vrućeg
medija, doživljava korisnik interneta? Velik: korišćenje interneta u najvećoj meri deo
je superintime koja se pokazuje u pretežno samostalnom izlaganju mediju. Sami
sedimo za kompjuterom, satima pretražujemo stranice, u fizičkoj osami se
priključujemo na svetske dating sajtove i chatujemo sa nepoznatim ljudima itd.
Istovremeno, masovna smo publika raznih sajtova, s obzirom da ih sa nama, u isto
vreme, pretražuje masa drugih iz celog sveta. Dakle i na primeru korišćenja interneta
jasno se uočava i njegova hladna i njegova vruća strana. A model korišćenja ne može
da bude u suprotnosti sa prirodom interakcije medija i ljudskih čula, organa i funkcija.
Ne treba biti u zabludi i smatrati da čovek ne ulaže veliki napor kako bi definisao
zbrku nula i jedinica u svojoj svesti, u svojim čulima. Mnogo veći nego da bi od
televizijskih tačkica stvorio sliku. Istovremeno, nule i jedinice, pretočene u sliku,
zvuk ili tekst, mnogo nam se jače, lakše i nevidljivije utiskuju u naš duh i svest, nego
što to čini stranica neke knjige. Mnogo je bolje upotrebiti, umesto rezolucije,
Makluanov izraz “definisanost”. Po naporu koji ljudski um ulaže da bi u sebi
razumljive činioce preveo električne impulse kakvi su nule i jedinice, internet je
kudikamo niže definisan medij od televizije. Opet, po lakoći kojom prianja uz taj

143

medij i njegov sadržaj (bilo po Makluanovom shvatanju sadržaja medija, bilo po
shvatanju da su to informacije), internet je, opet, kudikamo više definisan medij od
štampe. Reč je o superhladnom i supervrućem mediju istovremeno.
25.5.2010. godine

Pol Levinson i bager
Ne čini mi se da je Levinson u knjizi “Digitalni Mekluan” pokazao neko
zadovoljavajuće poznavanje Makluanovih uvida. Iza interpretacije i primene
teorijskih gostignuća na eru interneta, nije se krila toliko potvrda Mekluanovih
stavova od strane Levinsona, koliko, ono što provejava, da bi Mekluana trebalo
osavremeniti, što implicira njegovu zastarelost. Uostalom, to govori i Postmanova
kritika na koricama engleskog izdanja knjige, u kojoj se kaže da je Mekluanov rad
“proročki” i da sada zaslužuje neku vrstu naučnog ili, u svakom slučaju, jačeg
utemeljenja.
Prekoatlantski, najpozvaniji, baštinici Mekluana, sam mediocentrizam,
njegovu suštinu, suštinu interakcije ljudskog organizma i njegovih produžetaka-nisu
spoznali. A ona pretpostavlja ne samo skup biohemijskih dejstava, psihičkih i
fizioloških odgovora organizma, nego u sebe uključuje i zakone fizike i mehanike. I
samo je to temelj i osnova za eksperimentalni mediocentrizam, samim tim i više
naučni. No, savremena, oficijelna nauka, izgleda da mediocentrizam i ne smatra
naukom, nego više nekakvom filozofskom disciplinom. Zato savremema nauka pati
od pogrešne naučne leksike, gramatike i semantike: naime, slovo A nije savladano,
njega uopšte i nema u korpusu nauke, ono je negde na marginama savremene misli.
Koliko filozofije ima u rukovanju bagerom i sličnim mašinama za iskopavanje
temelja građevina, kada rukovalac, iz svoje kabine, pokretima ruku na palicama
upravlja produžetkom sopstvenih nokata, da ne kažem kandzi, odnosno šaka?
Mediocentrična teorija prisutna je u našem podsvesnom i predsvesnom. Tek sad sam
se setio, gledajući tu mašinu kako kopa temelje nove zgrade u mom susedstvu, da sam
i kao klinac, možda ne još ni kao tinejdzer, u tim bagerima i sličnim mašinama, u
onim delovima koji kopaju, sa izvesnim strahom prepoznavao veštačku ruku, odnosno
kandzu (sada bih rekao nokat), koji imitira ljudsku zgrčenu ruku koja kopa! No, kada
čovek nije u kabini, te magije nestaje. Tek kada se mašinom rukuje, dolazi do izražaja
preuzimanje funkcije nokta ili šake od strane mašine, u tom zajedničkom,
simbiotičkom aktu čoveka i mašine. Tek sa ljudskim prisustvom mediju odvija se
proces projekcije, odnosno preuzimanja funkcija i organa ljudskog organizma od
strane produžetka, medija. A iza tog procesa kriju se zakoni fizike, mehanike, hemije,
biohemije, fiziologije i psihofizilogije. Rukovalac bagerom pod mekoćom sopstvene
ruke oseća kako mašina kopa! On oseća mašinu! On nevoljnim podsvesnim aktom od
sebe udaljuje neku odredjenu funkciju ili organ, koji potom preuzima medij. Slično
kao što se, u ranim danima televizije, čovek pred ekranom grčio i pokazivao istovetna
osećanja sa glumcem u određenoj, po organizam napetoj sceni! Tako, gradjevinske
mašine, interakcija čoveka i njih, jeste primer pure ili čistog mediocentrizma! U
mešavini nevoljnih podsvenih akata, koji imaju i svoju fiziku, mehaniku, biohemiju, u
ovom slučaju covek na mašinu prebacuje funkciju nokta; u slučaju televizije otpušten
ka mediju je mozak; u internet je prebačena, nevoljnom podsvesnom radnjom
odbačena (ne u smislu izgubljena, nego kao što se lopta odbaci) je ljudska svest; u

144

nule i jedinice, još, nevoljno, kao strele, podsvesno odapinjemo svoj ljudski gen.
Mediji, bez prisustva čoveka, samo su puke i usamljene mašine, bez života. Sa
čovekom, one se pretvaraju u živi, empirijski organizam, u onaj entitet koji sam
nazvao Ćovekomedij ili Mediočovek, a koji, na žalost, još nije predmet naučnog
proučavanja. Naravno, o poslu, na primer, čoveka sa bagerom, može se i filozofirati,
ali je proces interakcije posve emprijski, zasnovan na zakonima gore navedenih
naučnih disciplina! A nešto tako očigledno, A slovo nauke, još nije u tom famoznom
zvaničnom naučnom korpusu! Toliko o nauci 21. veka…
30.5.2010. godine

Kod neurona
„...uzorak električnih signala koji se pojavljuju u neuronima može se, dakle, zamisliti
kao i neka vrsta Morseova koda koji je u stanju prikazati vanjski svijet unutar mozga
(percepcije) te može nastaviti izvoditi kalkulacije o tim prikazima (mišljenje, odnosno
kognicija).“1
No, ako i postoji ovakav Morzeov kod u neuronima, on svakako ne bi bio
unapred zadat. Bio bi podložan menama, u zavisnosti od toga kakav vanjski kod
„prepisuje“. Ta dekodaciona unutarnjemozgovna mreža bila bi elastična i
prilagodjavala bi se nabubrenjima spoljašnjih simbolnih sistema, tipa jezika ili pisma.
Generalizacijski, ona bi svoju prirodu prilagodjavala prirodi dostupnog medija
komuniciranja. Teško bi bilo pojmiti da je taj Morseov kod neurona bio isti kod
pripadnika zajednice koja je upotrebljavala piktografsko, ideografsko ili fonetsko
pismo. U sva tri slučaja, on bi morao biti drugačiji, bar u suptilnim razlikama (kakva
je izmedju slogovnog feničanskog i slogovno-vokalnog fonetskog grčkog pisma).
Dalje bi se moglo razmišljati kako bi se ta elastična mreža za dešifrovanje vanjskog
1

Hobson, Allan, Definiranje mozga uma u Kolo, br. 2, Zagreb 2003 god. Str. 84

U skladu sa mogućnošću hipoteze, dolazi u pamet jedna ideja. Ako Feničani
nisu imali pisanog reprezenta za vokale, zar nije verovatno da ih nisu ni imali? Teško
je preptostaviti da jedna kultura ili narod ima razvijene i vokale i konsonante, a da
grafički predstavlja samo potonje. Šta bi bio uzrok takvoj pometnji, da su imali i
vokale? Ako ni staroegipćani i Sumeri takodje nisu imali vokala, nisu li dešifrovanja
njihovih pisama od strane Grotefenda i Šampoliona bili proizvoljni, u duhu
tipografske kulture koja nije mogla da prihvati da ako ona ima vokale, da ih i drugi
narodi nisu mogli da nemaju? U tom slučaju, dobar deo stare istorije ostao bi
neprotumačen na odgovarajući način. No, ne samo taj deo, već i onaj adilno-takstilni
deo istorije srednjeg veka...
145

sveta ophodila prema govoru, odnosno govornom jeziku nosilaca pomenuta tri pisma.
I prema govoru ona bi morala zadržati promenljivost i adaptilnost. No, neko bi upitao
kako je to moguće? Zar govor, odnosno jezik nije univerzalan, jednom zauvek dat u
genu ljudskog bića? Odgovor bi bio da nije. Govorni jezik Staroegipćanina ili Sumera
nije mogao biti isti sa govorom Starogrka (formalno, ne sadržinski, jer je normalno da
su u pitanja bila i dva različita jezika). Da je bilo tako, i Egipat i Vavilonija bi
poznavali fonetsko pismo, a ne piktografsko. Kako je njihovo pismo bilo slabije
razvijeno nego grčko, s pravom bi se dalo zaključiti da je i govor koji je pismom
reprezentovan takodje bio slabije razvijen. Ne bi bilo da je samo pismo proživljavalo
evoluciju, a da nije i sam jezik, odnosno govor. Dakako, neuronski kod bi se ugibao i
pod prirodom i jezika/govora i pisma, prepisujući njihov kod u sopstveni. No, sada se
postavlja pitanje da li je govor uobličavao pismo, ili je bilo obratno. Kokoš li je ili
jaje? Verovatno je reč o dijalektičkom, medjusobno prožimajućem procesu...
4.6.2010. godine
U skladu sa mogućnošću hipoteze, dolazi u pamet jedna ideja. Ako Feničani nisu
imali pisanog reprezenta za vokale, zar nije verovatno da ih nisu ni imali? Teško je
pretpostaviti da jedna kultura ili narod ima razvijene i vokale i konsonante, a da
grafički predstavlja samo potonje. Šta bi bio uzrok takvoj pometnji, da su imali i
vokale? Ako ni staroegipćani i Sumeri takodje nisu imali vokala, nisu li dešifrovanja
njihovih pisama od strane Grotefenda i Šampoliona bili proizvoljni, u duhu
tipografske kulture koja nije mogla da prihvati da ako ona ima vokale, da ih i drugi
narodi nisu mogli da nemaju? U tom slučaju, dobar deo stare istorije ostao bi
neprotumačen na odgovarajući način. No, ne samo taj deo, već i onaj audilno-taktilni
deo istorije srednjeg veka...
8.6.2010.
Levo i desno
“Nedavno sam pronašao znanstvenu (istraženu i potvrđenu činjenicu) da se
alfabet uglavnom 'obrađuje' lijevom hemisferom a ideogrami desnom. Budući da
znamo razliku tih hemisfera, to baca novo svjetlo na utjecaje tehnologije pisma na
ljudsko biće. Pokazuje se da je temeljna opreka u tome obrađujemo li svijet kojega
imamo na način 'empatije' ili na način 'kalkulacije'. Istok i Zapad su zapisani u pismu
kojim se služimo.“ Sead Alić

146

Naravno, slazem se. Tu su i zanimljiva pitanja načina pisanja starovekovnih
civilizacija-s desna ulevo. Kao i ljudi koji se služe levom rukom i nogom. Mozak tu
igra ulogu, ali sam pretpostavio da je kod takvih ljudi prisutan snažan upliv onoga što
sam nazvao medijsko nesvesno, a koje deluje različito rasporedjujući mozgovne sfere.
Dakako, bio bi to determinizam, posve „gnusan“, kako ga je McLuhan nazvao.
Ako su neke od starovekovnih civilizacija pisale s desna u levo, zar ne bi bilo
logično pretpostaviti da je bilo reč o civilizaciji levorukih? Mi, još uvek generacijski
oblikovani tipografijom i fonetskim pismom, kao desnoruki pišemo s leva u desno.
Stoga bi s desna u levo pisali levoruki. To su sad igre moždanih hemisfera/polutki.
Ako je Indija, Japan, Kina ideograme čitala desnom stranom mozga, a bila levoruka,
šta nam to govori? Ništa novo, već bi samo potvrđivalo asimetriju moždanih
hemisfera: leva kontroliše desnu, a desna levu stranu. Tako, ideogramima osnažena
desna polutka mozga, kao posledicu ima snažnije leve ekstremitete-snažniju levu ruku
i njenu upotrebu. Fonetskim pismom i štamparijom osnažena leva strana mozga, za
posledice daje desnoruke civilizacije-jer ojačava suprotnu stranu, desnu. Kao što
vidimo, asimetrična kontrola moždanih sfera direktno izvire iz prirode medija
komunikacije i njihove tradicije. Otuda moja hipoteza o delovanju medijskog
nesvesnog, koje daje levoruke (slično kao carstvo ili sistem gljiva u biologiji), ima
uporište, jer je moja preptostavka da je medijsko nesvesno zračenje, u posledicama i
dejstvu, medijske okoline istorijski dalekih civilizacija, a kako je na početku teksta
izneta hipoteza, po uzoru na način pisanja, da su one bile mahom levoruke, onda se i
savremena levorukost može i objasniti dejstvom medijskog nesvesnog. Civilizacije
daleke prošlosti, medijskim nesvesnim procesima, koji mogu biti deo kolektivnog
nesvesnog, hoće da i savremenim ljudima upriliče njihove sopstvene karakteristike,
što biološke (levorukost), što kulturne, društvene, ali i prirodne.
U sposobnosti desne polutke mozga da čita ideograme, sadržan je proces
prebacivanja iz vrućeg u hladno u vruće itd. Naime, desna strana mozga je
kolektivistična, hladna. Mnogo bi bilo logičnije da njenu hladnoću ispunjavaju slova
vrućeg fonetskog pisma. Medjutim, njena snaga je tolika, da ona, kao orao, ne vidi
sitan plen, već samo nešto krupniji (ideograme) i upravo tom svojom snagom daje im
mesto simbola koje ona, desna hemisfera mozga, može da odgonetne, koji su joj
recipročni po snazi i intenzitetu. Desna strana je zadužena za racionalizaciju ikone ili
prezentacijskog simbola i to onim trećim delom procesa bele smrti-1.vruće u 2.hladno
147

u 3. vruće (u ovome je sadržana putanja mehaničkog ka organskom i organskog ka
mehaničkom). Leva strana mozga je sama po sebi vruća, individualistička. Stoga bi
bilo logično da je ona zaslužena da bude popunjena hladnom ikonom, ideogramom ili
nekim drugim prezentacijskim simbolom. Medjutim, ta vrsta simbola je previše
kolektivističkog karaktera, da bi leva strana mogla snagom desne da ih racionalizuje.
Ona tu snagu nema. Leva strana mozga se usmerava ka više definisanim simbolima i
sistemima, kakvo je fonetsko pismo (putanja ove misli neizbežno utanja u
ambivalenciju posledica i efekata medijskih momenta). Ona nema snage, kao desna
strana, da se upusti u tumačenje niže definisanih ikona, ideograma i slično. Medjutim,
leva hemisfera ojačana fonetskim pismom i štamparijom je ta koja je proizvela
“Jerusalimsku desnicu”-“Jerusalime, da te ne zaboravi desnica moja”. Inis bi, možda,
reako da je i verski fanatizam posledica dejstva alfabeta i štamparije. Što više
bildujemo levu hemisferu artefaktima civilizacija knjige i pisma, to nam je desnica
jača. I na političkom planu je jasno čega je produkt nacizam i fašizam: ne radija, već
prenaglašavanja štampe. Kao i autoritarni profil ličnosti, pa samim tim i autoritarni
politički sistemi, te čak i istočne despotije. Sve su one posedovale jaku pisanu
tradiciju, a koja je, pak, dala “čvrstu ruku” u vođenju države. U francuskom
parlamentu levo su sedeli vrući predstavnici sitne buržoazije i trećeg staleža, a desno
hladni predstavnici plemstva i sveštenstva.
9.6. 2010. godine

Медијски уговор
Изгледа ми згодно да за објашњење психичког (између и осталих)
процеса проширења или продуживања људских способности технологијама
употребимо метафору друштвеног уговора. На исти начин на који се, у тој
теорији, људи одричу дела своје слободе и овлашћења преносе на суверена,
односно државу, не били превладали (Хобс) или задржали (Лок) природно
стање, тако се и невољним психичким актом или радњом, несвесне природе,
људи одричу појединих делова тела, чула, органа, и овлашћења за њихово
функционисање преносе на одговарајућу технологију/медиј. Реч је о несвесном,
такође својеврсном уговору између човека и његових технологија. Несумњиво
ми је да се ради о психичком одбрамбеном механизму (што је и Меклаун сјајно,
генијално објаснио). Као одговор на озледу коју на поједине делове његовог
биолошког бића изазивају медији/технологије, човек одговара несвесним
„отпуштањем“ озлеђеног дела ка технологији, при чему долази до инхибиције
самог медија и привременог отупљивања (Маклуан користи и израз-утрнуће)
свести. Циљ је, чини се, локовски: несвесним процесом невољног одапињања
озлеђеног подручја у медиј, само то подручје жели се сачувати од озледе,

148

стратегијом максималног приближавања, понирања, загњуривања, утонућа у
извор озледе-медиј, како би организам озледу и интеракцију са медијем држао
под контролом, са жељом да избегне лоше последице по озлеђени орган, чула
или функцију. Чини се да невоља по људско биће у сусрету са медијем нема
уколико се он у потпуности преда том несвесном психичком процесу. Наиме,
тада се предаје у руке природи и том њеном описаном, регулаторном
механизму. И заиста, која се индивидуа са толиким поверењем преда процесима
овакве природне регулације, чини нам се да има великих изгледа да без већих
сметњи проживи и срећно и дуговечно. Јер, изгледа нам, на другој страни, да
невоље по људско биће настају онда када оно почне свесно да препознаје иначе
несвесни процес медијског уговора. Мада немам много медицинског знања,
горе описани процес несвесног медијског уговора упоредио бих са неким
аутоматским или (колико се сећам), аутономним, вегетативним функцијама
организма. Као кад зевнемо, накашљемо се, кинемо, или одемо у тоалет и
слично. Те радње су природне и не можемо их спречити. Ми им се предајемо, не
размишљамо о њима и добро је што је тако. У супротном, можда би дошло до
извесних техничких сметњица приликом њиховог извођења, што би нам, негде,
у неком обиму и штетило, јер сваки акт организма има своју сврху. Стога не би
било, чини нам се, ничег лошег ни у томе да се исто тако, с пуним поверењем
предамо несвесном процесу медијског уговора. Најзад, у такве се ствари лаички
и не дира, већ им се препушта, о њима се не размишља, постоје стручњаци за
њих. Међутим, по мом мишљењу, иако је природа подарила и решење за
технологије, чини ми се да оно није и-идеално. Можда би то била превелика
очекивања од природе. Потпуно предавање процесу понирања, утонућа у
медије, без интервенције свести, доводи и до пренаглашеног несвесног
понашања. Најзад, ништа нам не гарантује да један заштитни механизам негде
нема своје границе, и да се у одсуству његове контроле појављују и потпуно
контрапродуктивни ефекти. Тако је, на пример, са потпуним предавањем
технологијама комуникације. Индивидуа која се препушта природном процесу,
еквивалентно том интензитету несвесног препуштања медију, имаће, на пример
и сигурно, и већу тражњу за медијем, у смислу његовог дуготрајног
конзумирања и коришћења. Непосредно-превише се утања у несвесно и
несвесност постаје кључна карактеристика понашања индивидуе; посреднопредуго времена проведено уз медиј (што се сигурно јавља ако се медијском
уговору несебично поклања), довешће до разних психичких и социјалних
поремећаја личности.
Дакле, потребна је и друштвена едукација о овом природном феномену.
Но, ње нема ако сама наука тај феномен не проучава, него га, шта више и
игнорише. Уверен сам да би се озбиљним научним проучавањем медијског
уговора лако изнашла и увидела веза између психе, механике, физике и
(био)хемије. Такође сам уверен да би се показало како је тај сплет различитих, а
укрштених природних и психичких закона присутних у процесу продуживања
нашег тела технологијама и преовлађујући фактор настанка, али и спречавања,
многих болести, за које није утврђен поуздан узрок. Стога ми изгледа да је
озбиљно научно изучавање овог процеса и императив савремене цивилизације.
17.6.2010. године
Žene i mediji

149

Do pravog čitanja „Gutenbergove galaksije“ nisam slutio da sam se bavio
slicnim stvarima i uvidima kao i veliki i ozbiljni mislilac. Naravno, bio sam inspirisan
Makluanom, delovima „Razumevanja medija“, intervjuom Plejboju itd., ali se tim
putem moja misao nezavisno razvijala, da bi se u nekim detaljima opet srela sa
Makluanom, kada sam pročitao celu i „Gutenbergovu galaksiju“. Sto samo dokazuje
da ova vrsta razmisljanja ima svoj kalup, putanju, odnosno formu u koju se ulazi (jer
dvojica autora dolaze do sličnih uvida), kao i da takva, tom svojom formom, zaista i
može da prekrili predmet proučavanja-odnosno primenjiva je i otkriva istiniti ugao
gledanja na predmet i pojave proučavanja (po novinarskom principu da je informacija
tačna ukoliko je potvrdi najmanje dva izvora). Jedan od tih mojih nezavisnih uvida je
smeštanje Ajnštajnove teorije relativiteta u fazu prenaglašavanja, hladjenja
tipografske kulture. Makluan, pak, kaže da se Gutenbergova galaksija raspala te 1905.
godine, kada je Ajnštajn saopštio svoju teoriju. Očigledno, vibriranje iste misaone
žice. Drugo, na primer, moje bavljenje polovima spram medija. Moja postavka je da
su žene same po sebi vruće, a muškarci hladan medij (čak sam pokušao da razvijem i
telesnu muško-žensku mehaniku pravilnog vodjenja ljubavi, odnosno sa najviše
efekata). Ne malo sam se iznenadio kada sam u „Gutenbergovoj galaksiji“ naišao na
Makluanovo objašnjenje pisanja „Mehaničke neveste“ (koju još nisam pročitao).
Medjutim, on tvrdi suprotno: da su žene, za razliku od muškaraca, zadržale audiotaktilnost sve do daleko odmakle faze tipografske kulture, kada su i one počele da
usvajaju tipografski model. Tom procesu je posvećena „Mehanička nevesta“. Dakle,
bavili smo se nezavisno ženama spram medija, tim više što sam u konceptu medijskog
nesvesnog prepoznao prvenstveno žene kao njegovog nosioca. Šta više, njih sam i
optužio da se ne bave mediocentričnom teorijom, nego da je žive, proživljavaju
(recimo, opsesivna ženska vezanost za odeću, otkriva njihovu intuitivnu svest o tome
da je odeća njihov sopstveni produžetak). Opet sam se ne malo iznenadio kada sam na
stranicama „Gutenbergove galaksije“ otkrio sličan Makluanov uvid: da su praktičnije
nacije živele prirodu štamparije-što je jači nivo od pukog predavanja posledicama
njenog objektivnog dejstva. Misao nam se poklopila čak i u izrazu: „živeti,
proživljavati“ medij. Dalje, Makluan mi je učinio shvatljivim moj nezavisan uvid, koji
me je punio srdzbom, a to što sam u štampi uvideo instrument, snagu koja se bori i
protiv sopstvene države, odnosno protiv same ideje države i politike! Da sam na
vreme čitao „Gutenbergovu galaksiju“ ne bih se toliko nervirao, jer je Makluan to
genijalno sažeo: štampa je stvorila opoziciju prema državi kao takvoj!
Moj nezavisan uvid je i da je privatna svojina posledica izdvajanja čula vida iz
medjuigre sa ostalim čulima pod dejstvom štamparije. Onda ne bi trebalo da čudi
zašto me je, u celoj Gutenbergovoj galaksiji, najviše oduševio jedan Makluanov uvid:
feudalni posed odgovara usmenim strategijama učenja u sholastici! Za većinu, možda
nerazumljivo i ono što stvara, navodno „neproziran“, Makluanov stil. Za mene,
kristalno čisto i jasno, genijalno! Naravno, kada dvojica autora hodaju po istoj
misaonoj žici...Imalo je tu još stvari. Na primer, Makluan se u svega nekoliko
rečenicama bavi pitanjem Ja, odnosno identiteta. Pri tom, da bi dočarao snagu medija
služi se izrazom „zupci“, „pod tim zupcima“. Baveći se pitanjem identiteta pre čitanja
tog dela „Gutenbergove galaksije“ ja sam koristio, a i pre, izraz „žrvanj“, pod
„žrvnjem medija“...Šta znači da nam je „puzzle“ ista...O primeni medija na polje
ljudske psihe i doticanje Frojda i Junga, da i ne govorim...
18.5.2010. godine

150

Pitagorejski broj
Možda je fina misterija otkuda pitagorejcima ta opsednutost brojem?
Medjutim, pribegnemo li Makluanovom metodu, čini nam se da bi je lako
odgonetnuli. Broj je, naime, produžetak čula dodira. On je opipan. Magija broja za
pitagorejce znači samo da su oni tu dubinu, opipnost, spoznali i doživeli. Srazmerno
stepenu organskog koje se pomaljalo iza njihove upotrebe papirusa i alfabeta, a potom
i njihovog prenaglašavanja, izronio je na toj koti prelaska mehaničkog u organsko,
ikoničko, opipno-broj. Na sličan način je štamparija, mnogo vekova kasnije, bar
prema Makluanu, otvorila ponore nesvesnog.
10. 7.2010. godine

Plima medija današnjice
Kao kad se plima pojavi i potopi do tada mirnu ostrvsku lagunu, tako je i
plima interneta potopila savremenu kulturu i civilizaciju. U središtu internet okeanske
medijske struje leži interakcija- produženje procesa svesti i začetak produženja
ljudskog gena. Sama svest, koliko bila uključiva, inkluzivna, kako smatra Mekluan,
istovremeno je i potpuno ekskluzivna, isključujuća, vruća. Interakcija interneta sa
procesom svesti, pak, čini zavisnim od medija, u najvećoj meri u dosadašnjoj istoriji
čoveka, sve one oblasti društva, kulture, ekonomije, politike…u kojoj je čovek
prisutan.
Internet i njemu srodni digitalizovani mediji današnjice, pokazuju ogromnu
snagu u rekonfiguraciji ljudskih čula, svesti i strukture društva, kao i fizioloških,
psihičkih, psihofizioloških i biohemijskih procesa u organizmu. Najjači do sada
tehnološki produžetak čoveka stvara i potpuno izmenjenu, da ne kažem novu vrstu
novog čoveka, kao što kreira i potpuno novu kulturnu i civilizacijsku sliku.
Tipografska kultura, pa i kultura električnih medija, doživele su potop. Praveći darmar u opštoj slici čoveka i kulture, digitalizacija i na njoj bazirane tehnologije
komunikacije prave i pravi ršum i u tehnološkoj slici današnjice, bilo da su posredi
tehnologije dobijanja novih materijala, svemirskih letova, tehnologije koje se koriste u
medicini, molekularnog biologiji, istraživanju ljudskog gena itd. Intelektualnog
poštenja radi, reč je o procesu koji je identifikovao Mekluan, u onom delu njegovog,
inače slojevitog i složenog učenja u kome govori o pritiscima naših vlastitih
ekstenzija/tehnologija na njih same i na novi i tehnološki poredak koji se pomalja iza
društvene i kulturne promocije svakog novog ljudskog produžetka/tehnologije. Osim
što su, prema njemu i sami ljudi reproduktivni organi tehnologije, to su i same
tehnologije jedne spram drugih. Naravno, postavlja se pitanje šta je Nojeva
komunikacijska barka savremenog digitalnog tehnološkog potopa? Kako će i da li će
biti sačuvana ona odrednica ljudskog bića koja ga prikazuje kao “homo
simbolicuma”, kao biće sposobno i nagonjeno da kreira različite vrste simbola i
pomoću njih komunicira? Ako i “homo simbolicum” bude poplavljen plimom
interneta i digitalizovanih medija, da li će na susednoj obali isplivati neki novi čovek,
koji više neće biti i naša vrsta “homo sapiensa”? Kakav nam je, onda, usud kulture,
umetnosti, društva, ekonomije, politike…
Leonid Zuvić, 29.7.2010. godine

151

Plima medija današnjice
Kao kad se plima pojavi i potopi do tada mirnu ostrvsku lagunu, tako je i
plima interneta potopila savremenu kulturu i civilizaciju. U središtu internet okeanske
medijske struje leži interakcija- produženje procesa svesti i začetak produženja
ljudskog gena. Sama svest, koliko bila uključiva, inkluzivna, kako smatra Mekluan,
istovremeno je i potpuno ekskluzivna, isključujuća, vruća. Interakcija interneta sa
procesom svesti, pak, čini zavisnim od medija, u najvećoj meri u dosadašnjoj istoriji
čoveka, sve one oblasti društva, kulture, ekonomije, politike…u kojoj je čovek
prisutan.
Internet i njemu srodni digitalizovani mediji današnjice, pokazuju ogromnu
snagu u rekonfiguraciji ljudskih čula, svesti i strukture društva, kao i fizioloških,
psihičkih, psihofizioloških i biohemijskih procesa u organizmu. Najjači do sada
tehnološki produžetak čoveka stvara i potpuno izmenjenu, da ne kažem novu vrstu
novog čoveka, kao što kreira i potpuno novu kulturnu i civilizacijsku sliku.
Tipografska kultura, pa i kultura električnih medija, doživele su potop. Praveći darmar u opštoj slici čoveka i kulture, digitalizacija i na njoj bazirane tehnologije
komunikacije prave i pravi ršum i u tehnološkoj slici današnjice, bilo da su posredi
tehnologije dobijanja novih materijala, svemirskih letova, tehnologije koje se koriste u
medicini, molekularnog biologiji, istraživanju ljudskog gena itd. Intelektualnog
poštenja radi, reč je o procesu koji je identifikovao Mekluan, u onom delu njegovog,
inače slojevitog i složenog učenja u kome govori o pritiscima naših vlastitih
ekstenzija/tehnologija na njih same i na novi i tehnološki poredak koji se pomalja iza
društvene i kulturne promocije svakog novog ljudskog produžetka/tehnologije. Osim
što su, prema njemu i sami ljudi reproduktivni organi tehnologije, to su i same
tehnologije jedne spram drugih. Naravno, postavlja se pitanje šta je Nojeva
komunikacijska barka savremenog digitalnog tehnološkog potopa? Kako će i da li će
biti sačuvana ona odrednica ljudskog bića koja ga prikazuje kao “homo
simbolicuma”, kao biće sposobno i nagonjeno da kreira različite vrste simbola i
pomoću njih komunicira? Ako i “homo simbolicum” bude poplavljen plimom
interneta i digitalizovanih medija, da li će na susednoj obali isplivati neki novi čovek,
koji više neće biti i naša vrsta “homo sapiensa”? Kakav nam je, onda, usud kulture,
umetnosti, društva, ekonomije, politike…
Leonid Zuvić, 29.7.2010. godine
Струна

152

Понешто о моментима-интервалима медија
Оно што сам називао моменти медија у ствари је на човекову перцепцију
медија самог, независно од садржаја, пресликана „струна“, односно смењивање
фазе притиска и фазе опуштања, што одговара подели на хот и кул медије,
односно на врућ и хладан момент медија.
Сматрао бих да је из струне настао и сам космос, односно да се велики
прасак догодио у преласку из фазе притиска у фазу опуштања. Од самог
настанка васионе струна прожима све у њој, па тако и живот на Земљи, од
његове појаве.
Струну данас јасно осећамо и живимо, предајемо се налетима и
смењивању фазе притиска и опуштања, а о самој струну можда и не знамо
много.
Она се најјасније уочила и њено разоктривање је почело на пољу медија
за комуницирање, где су проницљиви умови јасно уочили и описали дејство
фазе притиска, хот момента и фазе опуштања, кул момента, пре свега на људско
друштво и културу, али и на људску психу. На пољу медија, вероватно и због
тога, што се на њима најјасније може уочити попуштање и повећавање пажње и
концентрације приликом коришћења. Но, струна прожима целокупну природу,
човека, његову психу, као и културу и друштво.
Но, радови пар научника у 20. веку на тему дејства медија, што је
пресликано дејство струне, нису били довољни да се сама струна спозна у
поптпуности, односно да покуша да се дефинише познатим формулама и
аршинима математике, физике, хемије и осталих грана наука. Чини се да је то
посао који тек претходи научној заједници. Поготово због тога што је почетком
друге деценије 21. века деловање струне постало веома јасно и очигледно и што
је препуштање фази притиска и фази опуштања постало очигледни, искуствени
глобални феномен, коме не измиче ништа од оног што имамо на нашој планети.
Међутим, због недовољног познавања саме струне, одговор човека, као и
глобалног екосистема и културе најшире схваћене, прилично је спонтан,
инстиктиван, повезан са осећајем страха и кривице.
Реч је о томе да пошто струна постоји од памтивека, а људска наука је
недовољно познаје, њено деловање скоро да је употпуности лишено људске
контроле и усмеравања, што заиста и неприкривено човечанство почиње да
своди на нешто налик хорди, не само у облику организације живота, него и
психичком и у друштвеном.
2.5.2011. године
Komunikacijska ravan kao primarni uzrok ( i prirodnih pojava)

Izostanak (skrivanje) određenog simbola u određenoj komunikacijskoj matrici
(nastaloj u nekoj tački vremena i prostora)zaista može da dovede do toga da se ka
potisnutim simbolom uputi priroda sa svojim pojavama. Naravano, ne zato što bi
priroda imala um sličan ljudskom , već zbog toga što što određena verbalna i
neverbalna komunikacijska matrica i ponašanje neizbežno dovode lančane reakcije u
fizikim i hemijskim procesima I drugim koji tu matricu usvajaju nalik na opnošanje,
153

imitiranje. Komunikacijska ravan ili matrica-fizički I hemijski procesi-reakcije
prirode koja pokriva izostavljeni, zapostavljeni simbol. Tako je uvek bilo kroz istoriju
kada su kom. Matrice nastajale spontano. Od nastanka bihejviorizma do danas , kom.
Matr. Su nastajale smišljeno, kao oblik uslovljavanja da bise izazvalo željeno
ponašanje. Tako su se principi i modeli tako kreiranih matrica preslikali na živi svet i
prirodne pojave koji su preko fizičkih i drugih procesa počeli da usvajaju I principe
kom. Matrica. Jedan od njih je I formulacija predsvesnih sadržaja ljudskog uma.
Naravno, lančanom reakcijom verbalno I neverbalno ponašanje ljudi išlo je ka sve
većem stepenu samo programiranja što je u čovekovoj prirodnoj okolini uslovilo
određene fizičke pojave, te se I priroda adaptirala I usvojila takvo samoprogramirano
ponašanje. Bhejviorist. Kom. Matr. dalo je ljudsko neverb. Ponašanje koje odgovara
kretanju slepog miša. Tako se bio stvorio samoprogramirani sistem koji se
samoprogramiran jer je sličan vicu koji svi znaju, a ne zna se ko ga je izmislio i pustio
u opticaj. Priroda, ranjiva I osteljiva, bila je potpuno u stanju da zaskoči samu
matricu, da osvešćuje njene predsbvesne delove, repertoarom svojih pojava. Naravno,
ovakav sistem bio je prožeo i celu ljudsku kulturu u društvo, izvrisavši apstraktne
granice između ljudi I životinja I prirode.
21.3.2011.

Struna
Kosmos je nastao iz strune, odnosno iz momenta medija, odnosno iz dve faze
ili intervala-vrućeg i hladnog momenta. Veliki praska najverovatnije se dogodio ,
odigrao u prelasku iz faze prirtiska u fazu opuštanja. Ova dva intervala iz kojih je
Zemlju i živi svet na njoj od njenog nastanka do danas. Ljudska nauka je, medjutim,
ovu strunu osetila, više instiktivno, u 20. veku sa bihejviorizmom I komunikacijskom
naukom. (Naravno, prirodu momenta jedini su na pravi način opisali Makluan I Inis,
mada ni oni nisu otkrili sintezu momenata u struni). Intervali strune, prelasci iz faze
pritiska u fazu opuštanja osećali su intuitivno i njima pridavali određene
komunikacijske vrednosti (tipa globalne aktuelne reči), smatrajući da se
komunikacijsom, informativno može vladati ljudskim ponašanjem. Medjutim, strunu
savremena ljudska nauka ne poznaje. Ono što se prvo I zaista nalazi ispod strune i
jeste komunikacija . Tako da ko kontroliše komunikaciju, kontroliše naizgled i strunu.
Od komunikacije struna zatim preko fizičkih, hemijskih pojava deluje na prirodu i
prirodne pojave kao i na celokupni živi svet, kao na društvo i kulturu, uvlačeći ih u
ritmove pritiska I opuštanja ( odnosno u momente). Naučno nepoznavanje strune
dovelo je do situacije da je čovek sa svojim ekosistemom I prirodom osetio je I
prilagodio joj se na instikktivan način, što je izbrisalo granice izmedju ljudi i
prirodnih pojava i flore i faune. Nekontrolosiano delovanje strune pretilo je da
pretvori planetu u zvezdu nizom radioaktivnih procesa viših nivoa koji su za
savremenu nauku nevidljivi I neuhvatljivi. Opet, ako bi se I prišlo struni svesnom
kontrolisanom komunikacijom I hipersimboličkom produkcijom (kao terapije)ona bi
pokazala svoju snagu tako što biza čoveka postala još udaljenija. Ipak, kontrola strune
možda bi uklonila neželjene procese na Zemlji, kao što je gore navedeno ponašanje
prirode spram komuniklacijske matrice. Ipak, I nepoznavanje, kao I poznavanje strune
I pokušaj njene kontrole, ostavile su I bi snažno desjtvo na čoveka I njegovu prirodnu
I društvenu okolinu.

154

L.Z. 26.3.2011. godine
O fazama, intervalima, struni…
Ispostavilo se da je ono što sam nazivao momentima medija, odnosno fazama,
intervalima, odnosno, napokon i strunom, u svojoj fizičkoj realnosti u stvari
smenjivanje intervala ili faza pojačanog elektromagnetizma, odnosno smanjenog
elektromagnetizma. Faze, intervali, ono što čini strunu, u stvari su naleti i smanjivanje
naleta elektromagnetnih talasa ili zračenja.
Upotrebio sam i metaforični izraz „sajla“. Kada je sajla zategnuta, to je hot
faza ili interval, kada je opuštena, to je hladna ili cool faza ili interval. Medjutim, ono
što mi je potvrdila empirija i logičko zaključivanje, jeste da zapravo ni u jednoj od
faza i nije reč o onom poznatom elektromagmetizmu, već o ponešto „okrnjenom“
lektromagnetizmu i zračenju. Nije, zapravo, reč o elektromagnetnim talasima, već o
njihovoj izmenjenoj prirodi, okrnjenoj u obe faze, tako da ono što smo nazivali
elektromagnetizmom gubi svoja svojstva i preobraća se u neku drugu, sličnu, ali ipak
drugačiju vrstu energije ili zračenja. Šta više, i sami sastavni delovi, odnosno
elektricitet i magnetizam, nisu više oni stari sa poznatim svojstvima, nego izmenjeni,
tako da više, suštinski i nije reč, na primer o magnetizmu, već o nekoj drugoj sili koju
nemamo čime da merimo. Dalje, kako su elektromagnt. talasi samo vrsta svetlosnih
talasa, dalo bi se zaključiti da je i sama svetlost izgubila svoju nama poznato prirodu i
Sunčeva energija preobratila u drugu, nama za sada nepoznatu vrstu energije. To, pak
ukazje na promene i poremećaje na samom Suncu, na primer verovatno na izmenjeni
proces fuzije helijuma i vodonika. Takodje, ako i svetlost u prvoj fazi „šlajfuje“,
odnosno kreće se tako, au drugoj se i na njoj otkači „sajla“, onda i njena guistina
sigurno nije ista, odnosno i poznata brzina, tako da ona i sigurno ne iznosi 300.000.
km u sekundi.
Posledice i u privlačnim silama nebeskih tela, magnetne prirode, kao što je
Zemljina gravitacija, sigurno da su osetne i vidljive. Tako, gravitacija i nije više
gravitacija, nego izmenjena i okrnjena, što na površini Zemlje daje jasne pokazatelje.
Na primer, ako pešačimo, u fazi zategnute „sajle“ ili strune, imaćemo utisak kao da
letimo, da smo laki i tome slično, dok će nam u fazi otkačene sajle ili strune, noge
„suljati“ po asfaltu hoteći da potonu u njega! Naravno, reč je o premećaju
gravitacione sile. U oba slučaja, rezultat je isti-od Zemlje smo odlepljeni, u prvo
slučaju kao da lebdimo, u drugom poniremo, ali naravno ne u asfalt...nego verovatno
u čisti bezgravitacioni kosmos!
Dedukcijom, lako dolazimo do zaključak da isti model izmenjene prirode
svetslosti, odn. elektro i magnetizma, možemo primeniti i na nama sve do sada
poznate pojave: fizičke, hemijske, biloške, psihološke, medicinske, socijalne,
političke, kulturne, ekonomske itd. Jer, kako reče Mekluan mediji sa hot and cool
fazom, odnosno sada je jeasno da je reč o svetslosti-struni, imaju moć Midinog
dodira, ali u onom delu da dotiču sve!
Jedan banalan primer delovannje izemenjenog elektromagnetizma na
površini Zemlje, jesu i medjuljudski kontakti. Ono što mlade ili singl omladinu
sprečava u potpunom ostvarenju kontakta jeste izmenjena gravitacija i
elektromagnatizam na Zemlji, da su poteškoće prilaženja, komunikacije i ostvarivanja
kontakta, mnogo više objemktivne, fizičke prirodem nego psihološke, koja se samo
nadovezuje kao posledica izmenjenih zakona fizike! Dakle, i u jednoj i u drugoj fazi
graviracija i magntizam slabi! Ili rasopoloyenja dece i beba: fazu otkacene strune
karakterise spontani plac kod beba, a yategnute poravljanje raspolozenja.

155

Na naučnoj zajednici je da ispita posledice izmenjenih fizočkih i hemijskih
uslova na Zemlji na sveukupni prirodni i društveni svet na našoj voljenoj planeti! Na
primer, sada i Zemlja ima izmenjenu i osu o okretanje oko sopstvene ose, kao i
putanju okretanja oko Sunca, što je sve opet podložno i odvija se u kalupu i modelu
strune. Velike su promene i samom kosmosu, Sunčevoj galaksiji, kretanju sazvežđa
itd. Jer, nije još sasvim jasno da li je ono što je struna svetlost, ili je i sama svetlost i
sadržaj kosmosa ono što je opredeljeno strunom, koja bi bila neka vrsta nadenergije?
Leonid Zuvić, 8.6.2011. godine
Прилог за струну
Смена интервала, с фазом притиска и фазом опуштања (односно хот и
кул фазом) у подлози има поремећај у простирању електромагнетних таласа,
односно светлсоти уопште.
Поремећај се показује у фази притиска. Тада долази или до повећања или
до смањења количине светлости, односно електромагнетних таласа, до
поремећаја фреквенције или амплитуде. Електромагнетни талас, у односу на
нормално простирање, тада као да „шлајфује“ у месту (или кретању), а
приликом успостављања нормалног ширења, наилази кул или фаза опуштања.
Поремећај указује шире на поремећај у ширењу саме светлости, односно на
измењени (?) начин функционисања Сунца. Тако би се лако могло закључити да
струна, са две фазе или интервала, прожима цео Сунчев систем односно
галаксију Млечни пут, но, највероватније да је њеним пулсирањем прожета и
читава васиона.
Многе ствари класичне и квантне физике, ако се уважи емпирија
постојања струне, могле би лако да се доведу у питање. На пример, сама брзина
светлости не би била тачна. У појединим интервалима она је гушћа или ређа,
односно бржа или спорија, тако да би њена апсолутно израчуната вредност
требало да буде исправљена. Исто се, вероватно односи и на брзину простирања
звука.
У фази притиска као да се ствара магнетно или електромагнетно поље,
које је у стању да исуши, сажеже, хипнотише, људска бића и природу. У тој
фази фрегментације, највероватније се одвијају хемијски процеси који се везују
за функционисање електрицитета, наиме на стварање струје у батеријама или
акумулаторима. Тако атмосферу, у тој фази прожимају електролити, процес
електролизе и галванизације. Такође, слици доприноси и утицање јоносфере )
уколико се на овај начин она сама не ствара веома близу површине!). Заправо и
сама Земља као да постаје не само магнет него и електромагнет, а фазама струне
подложна је и сила гравитације, што значи да у једном од интервала она то
квалитативно и престаје да буде, претварајучи се у силу друге врсте. У фази
притиска, која се може поистоветити са фисијом, распарчавањем итд.
највероватније да долази до појачане природне радијације и ширења кроз
атмосферу оних елемената који прате тај ток. Посебно је приметно и
претварање атмосфере у петролеј, бензин, нафту или њене деривате, као и у
елементе који имају опијајуће и успављујуће дејство. Оно настаје у кул фази
опуштања и интеграције.
Питање је када је и зашто фаза притиска почела да јача у струни (у
протеклих неколико деценија) науштрб фазе опуштања, те сада и претеже,
загревајући планету (на чијој се поврчини можда одвијају електролитички

156

процеси, као галванизација итд) и претварајучи је у место тешко препознатљиво
садашњим људским генерацијама и савременој науци, која струну до сада није
показала да познаје и да зна о чему је реч.
Како сам закључио да хот и кул фазу карактерише поремећај у
функционисању електромагнетних таласа, односно светлости саме? Прво, због
извесног неразликовања розе и љубичасте боје што је дугогодишња
несигурност. Отуда, у својој иначе розе трзалици упорно сам тражио љубичасту
боју. И љубичаста боја трзалице појавила се на фотографији коју сам направио
увече уз помоћ блица. Закључак је био јасан: пошто су боје саме по себи
фреквенције светлосних таласа, розе се претворило у љубичасто јер је
фреквенција светлости поремећена додатом количином светлости од блица
фотоапарата! Друго, знајући да струна мора да делује и на електромагнетне
таласе, а тако и на функционасање тв сигнала, питао сам се, гледајући
телевизију, шта то превиђам што би потврдило моје сумње и закључке. После
фотографије трзалице, обратио сам пажњу (јер имам земаљску антену) на честе
смене периода без боје и перида са бојом одређеног тв канала који пратим. Томе
нисам до сада придавао толики значај. Међутим, брзо сам изнео хипотезу и
почео да посматрам да ли се ти периоди поклапају са периодима струне и,
наравно, добио потврдан одговор! Како сам хипотезу о већој или мањој
количини електромагнетних таласа у фази притиска изнео у подне (да заправо
то карактерише, чини срж хот или фазе притиска, елк.мгнт. талас!), послеподне
истог дана за то сам добио потврду у смењивању боје и црно-белог на тв-у!
Чини ми се да боје нестаје у фази притиска, када долази до поремећаја у
распростирању и квалитету елетромагнетних таласа (односно и сам светлости),
а да боја долази приликом успостављања нормалног распростирања.
Тако, ако би Ајнштајнови близанци били ништа друго до увид у
постајање вруће фазе фрагментације (близанаца на Земљи) и хладне фазе
интеграције (близанаца у космосу), слично као што је Меклуан објаснио
Елијадеово схватање религије, онда се као закључак намеће да су данас оба
близанца заправо на-Земљи и да један персонификује врући интервал струне, а
дрги њен хладни интервал! Наравно, оба су истовремено и у Млечном путу, као
и у космосу, јер струна није ништа друго до начини распростирања светлосних
таласа (или је, пак, она и још општија сила којој се и само Сунце, односно
светлост покорава?!?)!
Отуда, нису само простор и време релативни, већ су релативна и сва
досадашња људска сазнања на подручју свих наука, посебно, чини ми се, на
подручју физике, хемије, медицине, односно подједнако се тиче људске
спознаје било које области! Имати право знање, значило би призанти струну као
основни и детерминишучи фактор живог света на планети Земљи.
Леонид Зувић, 28.5.2011. године

Нов поглед на глобално село
Када је реч о комуникацијама, глобално село се не односи само на
масовну комуникацију и облике који следе за њом (интернет, дигитални
медији), већ се највероватније односи на сваку раван комуникације, мислећи
притом на вербалну, али и невербалну комуникацију.

157

Људска се породица заиста преобратила у једну једину свест, како је то
пророчки наговештено. Наравно, глобализовање сваке равни комуникације,
може да представља изненађење за уврежено поистовећивање глобалног села
само са телевизијом или интернетом!
Међутим, упоредо са масовном комуникацијом, глобална је постала и
вербална и невербална комуникација (говор тела), као и интраперсонална, а
могуће је, делом, да се исто односи и на сам процес мишљења.
То би практично значило да, по принципу спојених судова, комуникација
тече и прелива се целим човечанством, које је, тако, задобило колективни мозак
и заједничку свест, веома емпиријски!
Људска породица се, посредством заједничке свести, перцепције и чула
огледа у самој себи, на планети која је сама постала једна резонантна кутија,
делећи вербалне и невербалне комуникационе облике (вероватно не само и
дискуризивне, него и презентацијске, што ће рећи и слике!) као у митолошкој
долини еха! Наравно, овај објективни и емпријски процес одвија се у и кроз две
фазе струне, која обавија Земљину куглу, као наизменична струја.
Наравно, са овом универзализацијом и колективизмом, истовремено се
реализује и наглашени индивидуализам, што повремено ствара привид да
назначеног колективизма и нема.
Такође, оваква могућност дељења не само масовне комуникације, него и
вербалне и говора тела на нивоу човечанства, указује и на измењено стање
физичких, хемијских и осталих природних процеса на Земљи, о чему је
Меклуан такође писао (говорећи о продуженом људском мозгу путем
електромагнетних таласа као о „глобалној мембрани око Земље“).
Л. З. 24.5.2011. године

158