You are on page 1of 9

Forme pisanja u naučnom radu U društvenim naukama postoje različite forme pisanja.

Svaka od njih ima različitu funkciju a to se ujedno odražava na njihovu strukturu i stil. Tu svrstavamo apstrakte, beleške, preglede knjiga i preglede literature. Oni nam omogućavaju da se upoznamo sa trendovima i razvojem istraživanja u društvenim naukama. Ovaj rad će se baviti formama pisanja u društvenim naukama i baziraće se na apstraktima, beleškama, pregledima knjiga i pregledima literature. To su one forme koje su prepoznate kao najučestalije i najpragmatičnije.

1. Pisanje rezimea
Osnovne forme pisanja u društvenim naukama mogu se svesti na apstrakte i beleške. Apstrakti predstavljaju rezimee i istraživanja koji se nalaze na samom početku rada ili knjige. Njihovim brzim pregledom čitalac stiče uvid u dato istraživanje i odlučuje da li da nastavi sa čitanjem originalnog rada. U bibliografijama se mogu pojaviti beleške o istraživanjima drugih naučnika koje pored informacija datih u naslovu daju i kratke informacije o radu. Rezime će biti koristan ukoliko je napisan jezgrovito, precizno i sažeto. Preporučuje se da se puno reči svede na njih nekoliko. U profesionalnim časopisima rezimei su ograničeni dužinom i stilom kako bi se dao okvir u kome pisac mora da se kreće. Kada pisac radi rezime sopstvenog rada onda on ima više fleksibilnosti. Međutim, za pisanje dobrog rezimea bitno je prepoznati glavne ideje dela, prepoznati značaj tog dela za određeni auditorijum kao i organizovati rezime jasno i koncizno. Premda ne postoji standardna formulacija za pisanje rezimea, treba se držati određenih elemenata. Potrebno je znati koje se pitanje postavlja datim radom, koji je glavni metod prikupljanje podataka i analize i koji su rezultati istraživanja. 1.1. Koje se pitanje postavlja datim radom Prvi element rezimea, predstavlja ključnu tačku koja će voditi čitaoca. To pitanje se obično navodi rečima neke hipoteze ili grupe hipoteza koje pokazuju odnos između više varijabli. Na primer, u veoma kratkom rezimeu prof. dr. Savo Kovačević sa Univerziteta u Podgorici ovako postavlja odnos između više varijabli u svom radu „Identiteti u teoriji i praksi prevođenja“ :

1. Druga perspektiva uključuje stvaranje sopstvenog prevodiočevog identiteta tokom samog procesa prevođenja u kojem se prepliću razni jezici. (Kostić. Jedna od njih je sama aktivnost u toku koje prevodilac prenosi dato značenje sa jednog jezika na drugi. analiza) u velikom broju slučajeva pružaju koristan okvir za rezime. Bitno je naglasiti i značaj tih rezultata. Organizacija samog rada (uvod. Na neki način rezultati treba da upute na osnovni fokus ili tezu. Ukoliko autor nije argumente izlagao logičnim redosledom i jasno. U pisanju rezimea treba se služiti organizacijom rada za koji se rezime piše. .3. Pri pisanju rezimea veoma je bitno uvesti glavnu ideju rada koji se rezimira rano. 2009) 1. Koji je glavni metod prikupljanje podataka i analize Ovaj element se bavi analizom metoda koje je koristio autor istraživanja. onda je potrebno samostalno razviti okvir za rezime. dakle već u prvoj ili u drugoj rečenici. potrebno je u rezimeu izneti i rezultate do kojih se tim istraživanjem došlo. metode. svesno kombinujući jezički materijal ciljnog jezika. kulture.„Sam proces prevođenja može se posmatrati iz dvije perspektive. Svrha samog rezimea je da objektivno.2. Koji su rezultati istraživanja Kako svako istraživanje treba da ima određeni cilj. odnosi između pisaca i prevodilaca a biće i reči o autorima koji su prevodioci sopstvenih djela kao i o stvaranju ličnog identiteta po uzoru na različite kulture i tradicije koje dolaze u kontakt u procesu prevođenja“. U radu će biti pomenuti i odnosi samog prevodioca i njegovog prevoda. rezultati. On odgovara na pitanja kao što su: Koja je dominantna istraživačka orijentacija (kvalitativna ili kvantitativna)? Koja predhodna istraživanja su pregledana? Gde i kada je istraživanje vršeno? Da li su rađena posmatranja na terenu? Jesu li korišćeni intervjui? Odgovaranjem na ova pitanja dobija se kontekst za rad u okviru šire oblasti koji omogućava lakše upoređivanje sa ostalim oblastima. književnosti pa i načini razmišljanja. tačno i kratko obavesti o radu ispred koga stoji ili koji predstavlja i toga se u pisanju treba držati.

on pruža uverljiv rezime rada.1 Potrebno je predstaviti pregled ciljeva koji su navedeni u knjizi ili u tezi koja se prikazuje. Za razliku od rezimea koji mora biti potpuno objektivan. Samo prisustvo svesti o tome ko će biti čitalac prikaza direktno utiče na stil i sadržaj onoga što se piše. Ni na koji način ne treba predstaviti sve iz knjige. . prikaz dozvoljava autoru da iznese svoj stav o delu koje predstavlja. 1 Pri ovom postupku treba se služiti veštinom pisanja rezimea. Naučni auditorijum ceni dobru agrumentaciju i analizu.2. Prikazi koji su objavljeni u takvim vrstama časopisa dela su velikih stručnjaka iz određenih oblasti koji su polazili od predpostavke da su njihovi čitaoci dobro upoznati sa materijom i da imaju pozamašno iskustvo na datom polju. Kako prikaz daje subjektivan stav autora. Prikazi omogućavaju istraživačima da budu u toku sa novim dostignućima u svojoj oblasti. međutim fokus treba da bude na onome što autor prikaza smatra najvažnijim. Prikazi knjiga Pregledi/prikazi se obično pišu odmah po objavljivanju knjige. onda i taj stav mora biti čvrsto utemeljen. Na samom stilu neophodno je raditi. Dakle. a naučne forme rada zahtevaju jaku argumentaciju. dakle treba navesti delove knjige koji idu u prilog stavu koji se u prikazu iznosi. Prikaz knjige takođe ukazuje i na implikacije na dalje istraživanje i razvoj u oblasti kojiom se delo bavi. Utisak o celom radu treba predstaviti u jednom ili u dva paragrafa. prikaz knjige uključuje i njenu ocenu. Sama dužina prikaza pogodna je za sve one koji svoja istraživanja obavljaju u bibliotekama. prikaz je kratak. Pritom je poželjno koristiti sopstvenu terminologiju i izbegavati direktno citiranje teksta. ukazuje na njegove prednosti i nedostatke ali i ocenjuje njegov doprinos određenoj oblasti u odnosu na već postojeću literaturu. nikako prazna nagađanja ili interpretaciju drugih istraživanja u datoj oblasti. Ukoliko se razmatra stil i kvalitet izražavanja iznet u knjizi. bitno je imati u vidu kom auditorijumu se obraća. onda je potrebno direktno navoditi tekst. Pri pisanju pregleda knjige potrebno je držati se nekih smernica. Pri pisanju prikaza. Dakle. Potrebno je istražiti različite forme specijalističkog pisanja koje su svima dostupne najčešće preko naučnih časopisa. Argumente treba tražiti u knjizi koja se prikazuje. Pre svega treba biti selektivan. kao i bilo koje druge forme naučnog rada. Čitanje ovakvih radova može biti višestruko korisno počev od samog procesa predstavljanja ideja u „akademskoj“ formi.

prvo od četiri njihova uputstva predlaže da se pregled započne paragrafom koji ukazuje na rad i na njegovog autora kao i na glavnu tezu rada. Zato ne treba koristiti prikaz kao priliku da se priča sopstvena priča. Tu treba dati i komentar o tome da li je cilj knjige ostvaren. te. Samim tim. Kolektivna i pojedinačna paranoja. Prikaz ocenjuje knjigu a ne njenog autora i tu treba biti objektivan. Prikazi u formi eseja Eseji su jedna od najčešće korišćenih formi pisanja u društvenim naukama. Naime. uključuju citate i referentne radove u vezi sa radom. 2. Eseji daju značajnu analizu argumenata i gledišta. pre svega. nije u stanju da se "izrazi". Potrebno je prepoznati osnovne ideje autora i oceniti ih sa te tačke gledišta. Svrha prikaza je ocenjivanje onoga što je autor napisao. Kao primer jednog od pristupa organizovanju pregleda knjige može se uzeti niz uputstava koja su Barnet i Stubbs (1990) ponudili. paranoja. a iznad svega posledica gubljenja individualne svesti. Oni predstavljaju kritički prikaz knjige a pišu ih eksperti u relevantnoj naučnoj oblasti. Nikako se ne treba truditi da se auditorijum ubedi u ono što pisac prikaza smatra. ne stimuliše ga kao individuu. ili zato što mu taj društveni projekt ne ide na ruku. ona je posledica zavisti i straha. Kao kolektivna paranoja.Pregled knjige treba da bude napisan onako kako je knjiga objavljena. kolektivna paranoja i nije ništa drugo do zbir individualnih paranoja doveden do paroksizma. Kao primer eseja u društvenim naukama može poslužiti esej Danila Kiša. Čak ne bi trebalo paziti da se autor knjige ne uvredi njenim prikazom. Ovde treba da budu razmotrene mogućnosti uticaja knjige na dalja istraživanja u relevantnoj oblasti. Treći korak predstavlja ocenu knjige i njene dobre i loše strane.1. ili ga sprečava kao individuu. a ne onako kako je trebalo da bude. Kreću se u okviru date istraživačke tradicije. Četvrti korak (paragraf) treba da da ocenu prednosti i nedostataka knjige. U drugom koraku treba dati rezime knjige a poželjno je i pokušati dati poređenje te knjige sa ostalim istraživanjima iz te oblasti. u okviru društvenog projekta. što će reći ne daje mu da dođe do svog entiteta. Esej o nacionalizmu: Nacionalizam je. prema tome. Ako pojedinac. Eseji su duži od prosečnog prikaza/pregleda knjige i više vremena posvećuju oceni rada. njigovo konsultovanje je značajno jer pruža značajne modele za druga istraživanja. on je primoran da svoj .

književnih. Ne samo "pakao to su drugi". to je istovremeno strast i koncepcija sveta". Mi nismo ono što su oni. Izvan ovog opredeljenja. Nacionalizam je. ili misli da zna. • Nacionalista je. svoje vrednosti. postaje čovek akcije. i kao pojedinac. u okviru nacionalnog ključa.entitet trazi izvan identiteta i izvan tzv. drugo pleme). literaturu (ako je pisac). prema istoriji i društvu. On je zapostavio porodicu. jer nacionalizam živi na poricanju i od poricanja. imaju funkciju tek u odnosu na . narodni tribun. on je nula. posao (uglavnom činovnicki). prevashodno negativitet. pakao to su drugi (druge nacije. dakle. dakle. Nacionalisti je lako. • Nacionalizam je. dakle. Sa teretom takve.N. ili nacija. Nacionalizam je ideologija banalnosti. da parafraziram Sartrov stav o antisemitizmu. Nacionalista u drugima vidi isključivo sebe – nacionaliste. ocuvanje tradicije i nacionalnih svetinja. podjednako ništavan. jer su one isuviše sitne u odnosu na njegov mesijanizam. Nacionalizam je. tajne. Mi smo pozitivan pol. linija manjeg otpora. Strah i zavist. Opredeljenje. • Ovaj i ovakav portret. a po ovoj shemi. angažovanje koje ne iziskuje truda. Naše vrednosti. po opredeljenju asketa. nacionalizam je negativna kategorija duha. Njih ne treba ni proveravati. francusko. Tako on postaje pripadnik jedne skupine koja postavlja sebi. društvene funkcije. privid individuuma.. bar na izgled. Nacionalizam je. nacionalističke. filozofskih. oni negativan. totalitarna ideologija. može se slobodno. Treba li reći da je on. on zna. ne interesuju ga. "potpun i slobodan izbor. itd. nego i: sve što nije moje (srpsko. hrvatsko. ignorant. svoje. globalan stav koji čovek prihvata ne samo prema drugim nacijama nego i prema čoveku uopšte.. razviti do kraja: nacionalista je. etičke i političke. komotna. komocija. po definiciji. Pozicija.) to mi je strano. što će reći vrednosti nacije kojoj pripada. po pravilu. primenjiv na sve nacionaliste. rekosmo li. kao društveno biće. a za ostale se ne interesuje. kao zadatak i cilj probleme od epohalne važnosti: opstanak i prestiž nacije. N. folklornih. etičkih. polujavne ili javne misije. potencijalni borac koji čeka svoj čas. društvene strukture. nacionalne. naravno. što će reći nacionalne.

Na neki način. u prvom redu. Činjenica je da pregledi literature zahtevaju od autora više nego drugi oblici pisanja. Pregledi literature U društvenim naukama svako novo istraživanje nadovezuje se na staro. Danilo Kiš. skromni jer su podli.. Kvalitet i uspešnost jednog pregleda literature zavise u mnogome od sposobnosti autora da rezimira radove drugih. 3. Esej o nacionalizmu. Ciljevi nacionalizma uvek su dostizni ciljevi. ali oni su to još i više. Oni podrazumevaju poznavanje većeg broja istraživanja i zahtevaju razvijenije veštine klasifikacije i kritičke analize. oni moraju posvetiti ogromnu pažnju varijacijama koje karakterišu istraživanja u društvenim naukama. Pre nego što započne novo istraživanje svaki naučnik treba da se upozna sa otkrićima drugih naučnika iz njegove oblasti. Podrobnije ispitivanje dovodi do zaključka da je uzrok tome činjenica da se isti koncept meri na različite načine. ostalo me se i ne tiče. Biti nacionalista znači biti individuum bez obaveze. mi koljemo. nacionalizam jeste nazadnjaštvo. Cilj autora koji pišu preglede literature jeste da naprave ispravna poređenja između više povezanih studija. Istraživači profesionalci imaju izraženu želju za saznanjem već otkrivenih rezultata i ona im ujedno predstavlja i motiv da se bave pregledima litereature. ali oni jos i više. 3. oni su umeće komparativnog pisanja. Sam pregled može biti nezavisan rad ili deo šireg eseja ili disertacije. etičke. u: Čas anatomije. Nacionalizam živi od relativizma.. estetičke. Ponekad se stvara utisak da bliska istraživanja daju kontradiktorne zaključke. Samim tim.1. dostizni jer su skromni. itd. kad se mora. Ne postoje opšte vrednosti. mi smo pijanci. 1978. naša istorija je ispravna samo u odnosu na njihovu. I u tom smislu. oni alkoholičari. Treba biti bolji samo od svoga brata ili polubrata. naš je jezik čist samo u odnosu na njihov. Postoje samo relativne. Istraživačke varijable .nacionalizam onih drugih: mi jesmo nacionalisti.

(1978) Esej o nacionalizmu u: Čas anatomije. To će olakšati pojašnjavanje i sumiranje ideja u kasnijim fazama rada. ali je potrebno obratiti pažnju i na varijable koje se u datom istraživanju razmatraju. ukoliko na posećenost portala utiče vrsta vesti (vesti iz regona. Ukoliko na zavisnu varijablu utiče više nezavisnih varijabli. Beograd: Nolit“. U ovom primeru uvođenje vrste vesti kao kontrolne varijable trebalo bi da uključi poređenje odnosa čitanosti vesti iz sveta i čitanosti vesti iz regiona. Na primer: „Kiš.Zapisati kompletnu bibliografsku referencu dela koje se prikazuje. promene u nezavisnoj varijabli onda treba da rezultiraju promenom u zavisnoj. Pre početka pisanja pregleda literature treba ovladati metodama sumiranja i ocene rezultata svake relevantne studije ili istraživačkog projekta. onda istraživači mogu uzeti vrstu teksta kao kontrolnu varijablu.2. Ovaj postupak može uštedeti napor za kasnije pozivanje na ovaj rad. D. Razlikuju se zavisne i nezavisne varijable.Pri pisanju pregleda literature potrebno je razmotriti načine na osnovu kojih su mereni koncepti u različitim studijama. Na primer. Konstruisanje bibliografskih jedinica Kuba Li i Džon Koking u svojoj knjizi Metodologija izrade naučnog teksta predlažu sledeću šemu organizovanja pregleda literature: . vesti iz sveta). S obzirom na to da u toku pripreme za rad na pregledu literature treba konsultovati veliki broj studija. potrebno je napraviti selekciju podataka i metoda za njihovo prikupljanje i korišćenje. . Kontrolna varijabla postavlja pitanje: Da li se odnos između zavisne varijable (N) i nezavisne varijable (P) menja ukoliko je prisutna kontrolna varijabla (Q). Zavisne varijable označavaju grupu karakteristika za koje se smatra da su uslovljene nezavisnim varijablama. Naime. Ovo treba uraditi na posebnoj indeksnoj kartici i to u standardnoj formi koja će biti korišćena tokom čitavog rada. . U jednostavnoj hipotezi posećenost portala direktno zavisi od kvaliteta tekstova jasno je da je „posećenost portala“ zavisna varijabla a „kvalitet tekstova“ nezavisna.Definisati metod istraživanja (za empirijske istraživačke studije). Što je moguće preciznije navesti slobodnom interpretacijom osnovne ideje dela.Identifikovati glavna pitanja koja su u radu razmatrana. 3. . što su tekstovi kvalitetniji tim je i posećnost portala veća i obrnuto.

Takođe. . Organizovanje prikaza Pregledi literature se obično organizuju prema predmetu ili hronološki. nezavisne i kontrolne varijable. 3. Posle svakog izvora literature potrebno je ostaviti prostor za formulisanje ličnog komentara na rad kao i na njegovu vezu sa ostalim radovima.Opisati populaciju istraživanja. kvalitativne ili kavantitativne.Navesti rezultate istraživanja detaljno. grupe ili organizacije. Da li uzorak obuhvata pojedince. u tom slučaju se istraživanja grupišu u segmente koji predstavljaju koncepcijske podrgupe nekog šireg pitanja. Oni kasnije treba da budu korišćeni kao osnova za analizu u pregledu literature. on ukazuje na promene u teoriji i metodologiji istraživanja. . Kada su strukturirani prema predmetu. ukoliko je naveden period istraživanja i njega treba zapisati.3. . upitnici. U njemu se može videti koji su doprinosi bili najznačajniji (mereno brojem citata od strane drugih istraživača).Dati zaključak sa svog stanovišta.Zapisati piščeve lične komentare.Potrebno je odrediti koje su tehnike korišćene. Može se desiti da su istraživači koji su radili na sličnim pojavama došli do različitih zaključaka.Identifikovati glavne varijable i njihove operativne definicije. U ovoj tački potrebno je zapisati kako je svaka varijabla merena kao i identifikovati zavisne. Hronološka organizacija je veoma pogodna ukoliko se želi razmotriti neki poseban koncept od njegovog nastanka pa do današnjeg dana. Tu treba opisati i oblike razmatranja kao što se intervjui. nao obezbeđuje istorijski kontekst za predmet izučavanja. Takođe treba obratiti pažnju na rezultate kvalitativnih istraživanja. arhivska građa. Svi ovo koraci imaju za cilj da olakšaju organizovanje različitih pregleda i pisanje prve verzije pregleda literature. Ukoliko se literatura oranizuje hronološki. kao i načine na koje su korišćene. Skiciranje rezimea . kolekcije časopisa ili emisija? Posebno treba posvetiti pažnju razlikama koje su nastave u izučavanim grupama. . .

Litereatura koja je pregledana. . Ne zaslužuju svi istraživački nalazi jednaku pažnju u jednom pregledu literature. objašnjenje tačaka poređenja i kontrasta. međutim ponekad on može biti pisan samostalno.Ciljevi pregleda određuju načine na koje će prikaz biti organizovan. Obično je pregled literature deo šireg eseja ili disertacije.Zaključak ili sumarna analiza. analiza relevantnih studija. Naravno.Navođenje teza. Treba dati dovoljno informacija kako bi bilo moguće izvršiti analizu ali ne i previše. tačke sličnosti i razlika. Broj poređenja na koje može da se ukaže jednim pregledom je zaista veliki. bitno je čitaoce voditi kroz pregled počevši od jasnog ukazivanja na . Opis svake studije treba svesti na bitne elemente koji će biti upotrebljeni u komparaciji. . . Navođenje teza. Sličnosti u istraživanju. svrhe i fokusa pregleda. pa jedan može da izgleda ovako: cilj pregleda. Plan za pisanje pregleda literature Pri pripremi pregleda plana njegovog autora može da izgleda ovako: . Koji god plan da je odabran. zato je potrebno odlučiti se za put kojim će se ići u organizaciji eseja. postoje razlišite verzije plana. Zaključak. Razlike u istraživanju.Komparativna analiza.