Forme pisanja u naunom radu U drutvenim naukama postoje razliite forme pisanja.

Svaka od njih ima razliitu funkciju a to se ujedno odraava na njihovu strukturu i stil. Tu svrstavamo apstrakte, beleke, preglede knjiga i preglede literature. Oni nam omoguavaju da se upoznamo sa trendovima i razvojem istraivanja u drutvenim naukama. Ovaj rad e se baviti formama pisanja u drutvenim naukama i bazirae se na apstraktima, belekama, pregledima knjiga i pregledima literature. To su one forme koje su prepoznate kao najuestalije i najpragmatinije.

1. Pisanje rezimea
Osnovne forme pisanja u drutvenim naukama mogu se svesti na apstrakte i beleke. Apstrakti predstavljaju rezimee i istraivanja koji se nalaze na samom poetku rada ili knjige. Njihovim brzim pregledom italac stie uvid u dato istraivanje i odluuje da li da nastavi sa itanjem originalnog rada. U bibliografijama se mogu pojaviti beleke o istraivanjima drugih naunika koje pored informacija datih u naslovu daju i kratke informacije o radu. Rezime e biti koristan ukoliko je napisan jezgrovito, precizno i saeto. Preporuuje se da se puno rei svede na njih nekoliko. U profesionalnim asopisima rezimei su ogranieni duinom i stilom kako bi se dao okvir u kome pisac mora da se kree. Kada pisac radi rezime sopstvenog rada onda on ima vie fleksibilnosti. Meutim, za pisanje dobrog rezimea bitno je prepoznati glavne ideje dela, prepoznati znaaj tog dela za odreeni auditorijum kao i organizovati rezime jasno i koncizno. Premda ne postoji standardna formulacija za pisanje rezimea, treba se drati odreenih elemenata. Potrebno je znati koje se pitanje postavlja datim radom, koji je glavni metod prikupljanje podataka i analize i koji su rezultati istraivanja. 1.1. Koje se pitanje postavlja datim radom Prvi element rezimea, predstavlja kljunu taku koja e voditi itaoca. To pitanje se obino navodi reima neke hipoteze ili grupe hipoteza koje pokazuju odnos izmeu vie varijabli. Na primer, u veoma kratkom rezimeu prof. dr. Savo Kovaevi sa Univerziteta u Podgorici ovako postavlja odnos izmeu vie varijabli u svom radu Identiteti u teoriji i praksi prevoenja :

Sam proces prevoenja moe se posmatrati iz dvije perspektive. Jedna od njih je sama aktivnost u toku koje prevodilac prenosi dato znaenje sa jednog jezika na drugi, svesno kombinujui jeziki materijal ciljnog jezika. Druga perspektiva ukljuuje stvaranje sopstvenog prevodioevog identiteta tokom samog procesa prevoenja u kojem se prepliu razni jezici, kulture, knjievnosti pa i naini razmiljanja. U radu e biti pomenuti i odnosi samog prevodioca i njegovog prevoda, odnosi izmeu pisaca i prevodilaca a bie i rei o autorima koji su prevodioci sopstvenih djela kao i o stvaranju linog identiteta po uzoru na razliite kulture i tradicije koje dolaze u kontakt u procesu prevoenja. (Kosti, 2009) 1.2. Koji je glavni metod prikupljanje podataka i analize Ovaj element se bavi analizom metoda koje je koristio autor istraivanja. On odgovara na pitanja kao to su: Koja je dominantna istraivaka orijentacija (kvalitativna ili kvantitativna)? Koja predhodna istraivanja su pregledana? Gde i kada je istraivanje vreno? Da li su raena posmatranja na terenu? Jesu li korieni intervjui? Odgovaranjem na ova pitanja dobija se kontekst za rad u okviru ire oblasti koji omoguava lake uporeivanje sa ostalim oblastima. 1.3. Koji su rezultati istraivanja Kako svako istraivanje treba da ima odreeni cilj, potrebno je u rezimeu izneti i rezultate do kojih se tim istraivanjem dolo. Bitno je naglasiti i znaaj tih rezultata. Na neki nain rezultati treba da upute na osnovni fokus ili tezu. U pisanju rezimea treba se sluiti organizacijom rada za koji se rezime pie. Organizacija samog rada (uvod, metode, rezultati, analiza) u velikom broju sluajeva pruaju koristan okvir za rezime. Ukoliko autor nije argumente izlagao loginim redosledom i jasno, onda je potrebno samostalno razviti okvir za rezime. Pri pisanju rezimea veoma je bitno uvesti glavnu ideju rada koji se rezimira rano, dakle ve u prvoj ili u drugoj reenici. Svrha samog rezimea je da objektivno, tano i kratko obavesti o radu ispred koga stoji ili koji predstavlja i toga se u pisanju treba drati.

2. Prikazi knjiga
Pregledi/prikazi se obino piu odmah po objavljivanju knjige. Za razliku od rezimea koji mora biti potpuno objektivan, prikaz dozvoljava autoru da iznese svoj stav o delu koje predstavlja. Dakle, prikaz knjige ukljuuje i njenu ocenu. Prikazi omoguavaju istraivaima da budu u toku sa novim dostignuima u svojoj oblasti. Sama duina prikaza pogodna je za sve one koji svoja istraivanja obavljaju u bibliotekama. Dakle, prikaz je kratak, on prua uverljiv rezime rada, ukazuje na njegove prednosti i nedostatke ali i ocenjuje njegov doprinos odreenoj oblasti u odnosu na ve postojeu literaturu. Prikaz knjige takoe ukazuje i na implikacije na dalje istraivanje i razvoj u oblasti kojiom se delo bavi. Pri pisanju prikaza, kao i bilo koje druge forme naunog rada, bitno je imati u vidu kom auditorijumu se obraa. Samo prisustvo svesti o tome ko e biti italac prikaza direktno utie na stil i sadraj onoga to se pie. Nauni auditorijum ceni dobru agrumentaciju i analizu, nikako prazna nagaanja ili interpretaciju drugih istraivanja u datoj oblasti. Na samom stilu neophodno je raditi. Potrebno je istraiti razliite forme specijalistikog pisanja koje su svima dostupne najee preko naunih asopisa. Prikazi koji su objavljeni u takvim vrstama asopisa dela su velikih strunjaka iz odreenih oblasti koji su polazili od predpostavke da su njihovi itaoci dobro upoznati sa materijom i da imaju pozamano iskustvo na datom polju. itanje ovakvih radova moe biti viestruko korisno poev od samog procesa predstavljanja ideja u akademskoj formi. Pri pisanju pregleda knjige potrebno je drati se nekih smernica. Pre svega treba biti selektivan. Ni na koji nain ne treba predstaviti sve iz knjige. Utisak o celom radu treba predstaviti u jednom ili u dva paragrafa.1 Potrebno je predstaviti pregled ciljeva koji su navedeni u knjizi ili u tezi koja se prikazuje, meutim fokus treba da bude na onome to autor prikaza smatra najvanijim. Kako prikaz daje subjektivan stav autora, a naune forme rada zahtevaju jaku argumentaciju, onda i taj stav mora biti vrsto utemeljen. Argumente treba traiti u knjizi koja se prikazuje, dakle treba navesti delove knjige koji idu u prilog stavu koji se u prikazu iznosi. Pritom je poeljno koristiti sopstvenu terminologiju i izbegavati direktno citiranje teksta. Ukoliko se razmatra stil i kvalitet izraavanja iznet u knjizi, onda je potrebno direktno navoditi tekst.
1

Pri ovom postupku treba se sluiti vetinom pisanja rezimea.

Pregled knjige treba da bude napisan onako kako je knjiga objavljena, a ne onako kako je trebalo da bude. Potrebno je prepoznati osnovne ideje autora i oceniti ih sa te take gledita. Svrha prikaza je ocenjivanje onoga to je autor napisao. Zato ne treba koristiti prikaz kao priliku da se pria sopstvena pria. Nikako se ne treba truditi da se auditorijum ubedi u ono to pisac prikaza smatra. ak ne bi trebalo paziti da se autor knjige ne uvredi njenim prikazom. Prikaz ocenjuje knjigu a ne njenog autora i tu treba biti objektivan. Kao primer jednog od pristupa organizovanju pregleda knjige moe se uzeti niz uputstava koja su Barnet i Stubbs (1990) ponudili. Naime, prvo od etiri njihova uputstva predlae da se pregled zapone paragrafom koji ukazuje na rad i na njegovog autora kao i na glavnu tezu rada. Tu treba dati i komentar o tome da li je cilj knjige ostvaren. U drugom koraku treba dati rezime knjige a poeljno je i pokuati dati poreenje te knjige sa ostalim istraivanjima iz te oblasti. Trei korak predstavlja ocenu knjige i njene dobre i loe strane. etvrti korak (paragraf) treba da da ocenu prednosti i nedostataka knjige. Ovde treba da budu razmotrene mogunosti uticaja knjige na dalja istraivanja u relevantnoj oblasti. 2.1. Prikazi u formi eseja Eseji su jedna od najee korienih formi pisanja u drutvenim naukama. Oni predstavljaju kritiki prikaz knjige a piu ih eksperti u relevantnoj naunoj oblasti. Eseji su dui od prosenog prikaza/pregleda knjige i vie vremena posveuju oceni rada. Kreu se u okviru date istraivake tradicije, ukljuuju citate i referentne radove u vezi sa radom. Eseji daju znaajnu analizu argumenata i gledita. Samim tim, njigovo konsultovanje je znaajno jer prua znaajne modele za druga istraivanja. Kao primer eseja u drutvenim naukama moe posluiti esej Danila Kia, Esej o nacionalizmu: Nacionalizam je, pre svega, paranoja. Kolektivna i pojedinana paranoja. Kao kolektivna paranoja, ona je posledica zavisti i straha, a iznad svega posledica gubljenja individualne svesti; te, prema tome, kolektivna paranoja i nije nita drugo do zbir individualnih paranoja doveden do paroksizma. Ako pojedinac, u okviru drutvenog projekta, nije u stanju da se "izrazi", ili zato to mu taj drutveni projekt ne ide na ruku, ne stimulie ga kao individuu, ili ga spreava kao individuu, to e rei ne daje mu da doe do svog entiteta, on je primoran da svoj

entitet trazi izvan identiteta i izvan tzv. drutvene strukture. Tako on postaje pripadnik jedne skupine koja postavlja sebi, bar na izgled, kao zadatak i cilj probleme od epohalne vanosti: opstanak i presti nacije, ili nacija, ocuvanje tradicije i nacionalnih svetinja, folklornih, filozofskih, etikih, knjievnih, itd. Sa teretom takve, tajne, polujavne ili javne misije, N.N. postaje ovek akcije, narodni tribun, privid individuuma.

Ovaj i ovakav portret, primenjiv na sve nacionaliste, moe se slobodno, a

po ovoj shemi, razviti do kraja: nacionalista je, po pravilu, kao drutveno bie, i kao pojedinac, podjednako nitavan. Izvan ovog opredeljenja, on je nula. On je zapostavio porodicu, posao (uglavnom inovnicki), literaturu (ako je pisac), drutvene funkcije, jer su one isuvie sitne u odnosu na njegov mesijanizam. Treba li rei da je on, po opredeljenju asketa, potencijalni borac koji eka svoj as. Nacionalizam je, da parafraziram Sartrov stav o antisemitizmu, "potpun i slobodan izbor, globalan stav koji ovek prihvata ne samo prema drugim nacijama nego i prema oveku uopte, prema istoriji i drutvu, to je istovremeno strast i koncepcija sveta".

Nacionalista je, po definiciji, ignorant. Nacionalizam je, dakle, linija

manjeg otpora, komocija. Nacionalisti je lako, on zna, ili misli da zna, svoje vrednosti, svoje, to e rei nacionalne, to e rei vrednosti nacije kojoj pripada, etike i politike, a za ostale se ne interesuje, ne interesuju ga, pakao to su drugi (druge nacije, drugo pleme). Njih ne treba ni proveravati. Nacionalista u drugima vidi iskljuivo sebe nacionaliste. Pozicija, rekosmo li, komotna. Strah i zavist. Opredeljenje, angaovanje koje ne iziskuje truda. Ne samo "pakao to su drugi", u okviru nacionalnog kljua, naravno, nego i: sve to nije moje (srpsko, hrvatsko, francusko...) to mi je strano. Nacionalizam je ideologija banalnosti. Nacionalizam je, dakle, totalitarna ideologija.

Nacionalizam je, dakle, prevashodno negativitet, nacionalizam je

negativna kategorija duha, jer nacionalizam ivi na poricanju i od poricanja. Mi nismo ono to su oni. Mi smo pozitivan pol, oni negativan. Nae vrednosti, nacionalne, nacionalistike, imaju funkciju tek u odnosu na

nacionalizam onih drugih: mi jesmo nacionalisti, ali oni su to jo i vie, mi koljemo, kad se mora, ali oni jos i vie; mi smo pijanci, oni alkoholiari; naa istorija je ispravna samo u odnosu na njihovu, na je jezik ist samo u odnosu na njihov. Nacionalizam ivi od relativizma. Ne postoje opte vrednosti, estetike, etike, itd. Postoje samo relativne. I u tom smislu, u prvom redu, nacionalizam jeste nazadnjatvo. Treba biti bolji samo od svoga brata ili polubrata, ostalo me se i ne tie... Ciljevi nacionalizma uvek su dostizni ciljevi, dostizni jer su skromni, skromni jer su podli. Biti nacionalista znai biti individuum bez obaveze. Danilo Ki, Esej o nacionalizmu, u: as anatomije, 1978.

3. Pregledi literature
U drutvenim naukama svako novo istraivanje nadovezuje se na staro. Pre nego to zapone novo istraivanje svaki naunik treba da se upozna sa otkriima drugih naunika iz njegove oblasti. Istraivai profesionalci imaju izraenu elju za saznanjem ve otkrivenih rezultata i ona im ujedno predstavlja i motiv da se bave pregledima litereature. Sam pregled moe biti nezavisan rad ili deo ireg eseja ili disertacije. Kvalitet i uspenost jednog pregleda literature zavise u mnogome od sposobnosti autora da rezimira radove drugih. injenica je da pregledi literature zahtevaju od autora vie nego drugi oblici pisanja. Oni podrazumevaju poznavanje veeg broja istraivanja i zahtevaju razvijenije vetine klasifikacije i kritike analize. Na neki nain, oni su umee komparativnog pisanja. Cilj autora koji piu preglede literature jeste da naprave ispravna poreenja izmeu vie povezanih studija. Samim tim, oni moraju posvetiti ogromnu panju varijacijama koje karakteriu istraivanja u drutvenim naukama. Ponekad se stvara utisak da bliska istraivanja daju kontradiktorne zakljuke. Podrobnije ispitivanje dovodi do zakljuka da je uzrok tome injenica da se isti koncept meri na razliite naine. 3.1. Istraivake varijable

Pri pisanju pregleda literature potrebno je razmotriti naine na osnovu kojih su mereni koncepti u razliitim studijama, ali je potrebno obratiti panju i na varijable koje se u datom istraivanju razmatraju. Razlikuju se zavisne i nezavisne varijable. Zavisne varijable oznaavaju grupu karakteristika za koje se smatra da su uslovljene nezavisnim varijablama. U jednostavnoj hipotezi poseenost portala direktno zavisi od kvaliteta tekstova jasno je da je poseenost portala zavisna varijabla a kvalitet tekstova nezavisna. Naime, to su tekstovi kvalitetniji tim je i posenost portala vea i obrnuto. Ukoliko na zavisnu varijablu utie vie nezavisnih varijabli, promene u nezavisnoj varijabli onda treba da rezultiraju promenom u zavisnoj. Na primer, ukoliko na poseenost portala utie vrsta vesti (vesti iz regona, vesti iz sveta), onda istraivai mogu uzeti vrstu teksta kao kontrolnu varijablu. Kontrolna varijabla postavlja pitanje: Da li se odnos izmeu zavisne varijable (N) i nezavisne varijable (P) menja ukoliko je prisutna kontrolna varijabla (Q). U ovom primeru uvoenje vrste vesti kao kontrolne varijable trebalo bi da ukljui poreenje odnosa itanosti vesti iz sveta i itanosti vesti iz regiona. S obzirom na to da u toku pripreme za rad na pregledu literature treba konsultovati veliki broj studija, potrebno je napraviti selekciju podataka i metoda za njihovo prikupljanje i korienje. Pre poetka pisanja pregleda literature treba ovladati metodama sumiranja i ocene rezultata svake relevantne studije ili istraivakog projekta. 3.2. Konstruisanje bibliografskih jedinica Kuba Li i Don Koking u svojoj knjizi Metodologija izrade naunog teksta predlau sledeu emu organizovanja pregleda literature: - Zapisati kompletnu bibliografsku referencu dela koje se prikazuje. Ovo treba uraditi na posebnoj indeksnoj kartici i to u standardnoj formi koja e biti koriena tokom itavog rada. Na primer: Ki, D. (1978) Esej o nacionalizmu u: as anatomije, Beograd: Nolit. Ovaj postupak moe utedeti napor za kasnije pozivanje na ovaj rad. - Identifikovati glavna pitanja koja su u radu razmatrana. to je mogue preciznije navesti slobodnom interpretacijom osnovne ideje dela. To e olakati pojanjavanje i sumiranje ideja u kasnijim fazama rada.
- Definisati metod istraivanja (za empirijske istraivake studije).

Potrebno je odrediti koje su tehnike koriene, kvalitativne ili kavantitativne, kao i naine na koje su koriene. Tu treba opisati i oblike razmatranja kao to se intervjui, upitnici, arhivska graa. ukoliko je naveden period istraivanja i njega treba zapisati. - Identifikovati glavne varijable i njihove operativne definicije. U ovoj taki potrebno je zapisati kako je svaka varijabla merena kao i identifikovati zavisne, nezavisne i kontrolne varijable. - Opisati populaciju istraivanja. Da li uzorak obuhvata pojedince, grupe ili organizacije, kolekcije asopisa ili emisija? Posebno treba posvetiti panju razlikama koje su nastave u izuavanim grupama. - Navesti rezultate istraivanja detaljno. Takoe treba obratiti panju na rezultate kvalitativnih istraivanja. - Zapisati pieve line komentare. Oni kasnije treba da budu korieni kao osnova za analizu u pregledu literature. Moe se desiti da su istraivai koji su radili na slinim pojavama doli do razliitih zakljuaka. - Dati zakljuak sa svog stanovita. Posle svakog izvora literature potrebno je ostaviti prostor za formulisanje linog komentara na rad kao i na njegovu vezu sa ostalim radovima. Svi ovo koraci imaju za cilj da olakaju organizovanje razliitih pregleda i pisanje prve verzije pregleda literature. 3.3. Organizovanje prikaza Pregledi literature se obino organizuju prema predmetu ili hronoloki. Kada su strukturirani prema predmetu, u tom sluaju se istraivanja grupiu u segmente koji predstavljaju koncepcijske podrgupe nekog ireg pitanja. Ukoliko se literatura oranizuje hronoloki, nao obezbeuje istorijski kontekst za predmet izuavanja. Hronoloka organizacija je veoma pogodna ukoliko se eli razmotriti neki poseban koncept od njegovog nastanka pa do dananjeg dana. U njemu se moe videti koji su doprinosi bili najznaajniji (mereno brojem citata od strane drugih istraivaa). Takoe, on ukazuje na promene u teoriji i metodologiji istraivanja.

Skiciranje rezimea

Ciljevi pregleda odreuju naine na koje e prikaz biti organizovan. Obino je pregled literature deo ireg eseja ili disertacije, meutim ponekad on moe biti pisan samostalno. Broj poreenja na koje moe da se ukae jednim pregledom je zaista veliki, zato je potrebno odluiti se za put kojim e se ii u organizaciji eseja. Opis svake studije treba svesti na bitne elemente koji e biti upotrebljeni u komparaciji. Treba dati dovoljno informacija kako bi bilo mogue izvriti analizu ali ne i previe. Ne zasluuju svi istraivaki nalazi jednaku panju u jednom pregledu literature. Plan za pisanje pregleda literature Pri pripremi pregleda plana njegovog autora moe da izgleda ovako: - Navoenje teza, svrhe i fokusa pregleda; - Litereatura koja je pregledana; analiza relevantnih studija;
- Komparativna analiza; take slinosti i razlika;

- Zakljuak ili sumarna analiza; objanjenje taaka poreenja i kontrasta. Naravno, postoje razliite verzije plana, pa jedan moe da izgleda ovako: cilj pregleda. Navoenje teza; Slinosti u istraivanju; Razlike u istraivanju; Zakljuak.

Koji god plan da je odabran, bitno je itaoce voditi kroz pregled poevi od jasnog ukazivanja na