You are on page 1of 51

ATLAS OBLAKA

Principi klasifikacije oblaka


OBLAK je hidrometeor sastavljen od skupa siunih estica tene vode ili leda, ili i jednih i drugih, koje lebde u vazduhu i obino ne dodiruju zemlju. On moe da sadri i krupnije estice tene vode ili leda, kao i tene ili vrste estice koje nisu vodenog sastava, kao to su na primer estice dima, smoga ili praine. Oblaci se nalaze u stanju neprekidnog stvaranja i promena. Zbog toga postoji bezbroj njihovih moguih oblika. Ipak, postoje definicije ogranienog broja, vrlo karakteristinih oblika. U te karakteristine oblike moemo svrstati veinu oblaka koji se pojavljuju u atmosferi planete Zemlje. Na taj nain ih klasifikujemo. Ovi karakteristini oblici ipak ne obuhvataju sve pojave vezane za oblanost. Pre svega, postoji ogroman broj prelaznih formi, koji ovom klasifikacijom nije obuhvaen. Te forme nisu od presudne vanosti, jer su vrlo nestabilne i prema tome kratkotrajne. Inae, po svojim najvanijim osobinama ne odstupaju znaajnije od neke od definisanih formi. Druga grupa, neobuhvaena klasifikacijom su razne vrste specijalnih oblaka. Klasifikacija oblika klasinih oblaka je izvrena u osnovi trostepeno. Primarno, oblaci su podeljeni na rodove, zatim sekundarno na vrste, i na kraju tercijalno na podvrste. Rodovi su podeljeni u deset grupa. Rodovi se meusobno iskljuuju, odnosno, oblak moe pripadati samo jednom rodu. Veina osmotrenih i klasifikovanih u rodove oblaka se nadalje moe sekundarno podeliti na vrste. Ova podela na vrste je izvrena na osnovu izgleda oblaka ili prema njihovoj unutranjoj strukturi. Oblak jednog roda, moe pripadati samo jednoj vrsti. Dakle, jedan isti oblak ne moe imati vie vrsta, kao to ne moe imati ni vie rodova. Tercijalno oblaci se mogu podeliti na podvrste. Podvrste su odreene na osnovu nekih karakteristinih pojedinosti oblaka, kao to je razliit makroskopski raspored elemenata, ili manji ili vei stepen njihove providnosti. Jedan isti oblak moe da ima vie od jedne podvrste, ali ima samo jedan rod i jednu vrstu (mada vrsta kao i podvrsta moe i da izostane). Ova trostepena klasifikacija ipak ne zadovoljava u potpunosti praksu. Zbog toga su uvedena dva dodatna parametra za klasifikovanje oblaka. Prvi dodatni parametar (dvostruk dodue) su takozvane dopunske odlike i oblaci pratioci. Kod jednog istog oblaka, mogu se istovremeno osmotriti jedna ili vie dopunskih odlika. Takoe, mogu se istovremeno osmotriti jedan ili vie oblaka pratilaca. Oblaci pratioci mogu biti na bilo kom nivou oblaka, ili iznad ili ispod njega. Tako se naa trostepena klasifikacija pretvorila praktino u petostepenu. Drugi dodatni parametar je uvoenje pomonog pojma, matinih oblaka. Klasini oblaci, o kojima smo do sada govorili, formiraju se na vedrom nebu. Jedan veliki oblak moe tokom vremena da dobije veliku izraslinu na sebi. Ta izraslina moe ostati spojena, ili se ak i prekinuti u odnosu na oblak iz koga je

izrasla. Oblak iz koga je izrasla naziva se matini oblak, i onda se u klasifikaciji novonastalog oblaka dodaje oznaka, da je nastao iz matinog oblaka, kao i rod matinog oblaka sa prefiksom genitus. Ovo je bio prvi sluaj matinog oblaka. Drugi sluaj pojave matinog oblaka je kada ceo jedan klasian oblak doivi transformaciju u oblak drugog roda. U tom sluaju se novonastali oblak oznaava svojim rodom, ali i rodom od koga je nastao transformacijom, sa sufiksom mutatus. Dakle, klasifikacija klasinih oblaka bi ila priblino ovim redom: 1. Oblaku se odreuje ROD. Mora ga imati i moe biti samo jedan. 2. Uvodi se oznaka VRSTE, ako oblak uopte ima osobine vrste, jer je ne mora imati. Ako je ima, moe biti samo jedna vrsta. 3. Uvodi se oznaka PODVRSTE, jedne ili vie, ako ih uopte ima. Oblak ne mora imati obeleja podvrste, ali ih moe imati i vie od jedne. 4. Ustanovljava se da li oblak ima DOPUNSKE ODLIKE i OBLAKE PRATIOCE. Oblak ne mora imati niti jednu od njih, ali moe istovremeno imati vie dopunskih odlika, kao i vie oblaka pratilaca. 5. Ako je jasno da je u pitanju MATINI OBLAK, nastao iz drugog oblaka ili mutacijom jednog roda u drugi, uvodi se oznaavanje u GENITUS i MUTATUS formi, umesto onih gore nabrojanih etiri taaka. Ovde treba posebno obratiti panju, jer nije navedeno ak ni u evropskoj literaturi. Neko moe da pita a ta ako neki matini oblak ima mnogo vie osobina od roda kojim se opisuje i jo i genitus, mutatis odlike? Odgovor je da takvih oblika u stvari nema. Genitusne i mutatisne forme su samo one koje su isto vidljive uz matini oblak i, prema tome, jasno pripadaju njemu. Ukoliko im je forma malo nepravilna, odnosno pripadaju prelaznom obliku, bitno je da ga svrstate u rod koji mu odgovara i da mu date odliku matinog oblaka. Dakle, u pitanju su male forme u odnosu na matini oblak. Ne mogu to biti velike, razvijene forme, ve samo male forme, koje su jasno uz matini oblak u sluaju genitusa. Kod mutatisa su u pitanju, najee, odvojeni pojedinani oblaci ili zone mutacije, i njih treba svrstati samo onda kada je jasna neposredna mutacija sa prelaskom u drugi rod. Ukoliko su oblaci razvijenih formi sa svim moguim odlikama, nemojte ni traiti osobine matinih oblaka, jer oni to sigurno nisu, ve imate posla sa klasinim oblakom, sa svim svojim rodovima, vrstama itd. I mutatis i genitus forme su pomalo ograniene u prostoru, a i u vremenu, i vie slue za parcijalne sluajeve nego za osnovne forme koje ine izgled oblaka. One vie slue, figurativno reeno, za opis isturenih delova fasade velikih graevina, to jest oblanih masiva, ili za eventualne registrovane degeneracije izmeu rodova, odnosno mutacione pojave.

Rodovi
Cirrus (Ci)

Cirrus unccius Razdvojeni oblaci u vidu belih, nenih pramenova ili belih, veim delom belih banaka ili uskih traka. Imaju vlaknast izgled (nalik na vlasi kose), ili svilast sjaj, ili obe ove karakteristike zajedno. Ime im potie od starogrke rei paperjasti.

Cirrus se obino javlja na nadmorskoj visini izmeu 3 i 8 km u polarnim, izmeu 5 i 13 km u umerenim, i izmeu 6 i 18 km u tropskim oblastima. Cirrocumulus (Cc) Tanak oblani pokriva ili tanak sloj belih, neosenenih oblaka, sastavljen najee od sitnih zrnastih ili talasastih oblanih elemenata, meusobno stopljenih ili razdvojenih i manje ili vie pravilno rasporeenih. Veina ovih elemenata ima prividnu irinu manju od jednog stepena. Cirrocumulus se najee javlja na visinama iznad 3 km u polarnim, iznad 5 km u umerenim, i iznad 6 km u tropskim oblastima.

Cirrostratus (Cs) Providan, beliast oblani veo vlaknastog izgleda (nalik na vlasi kose) ili gladak, koji potpuno ili delimino pokriva nebo. Na ovim oblacima se obino stvara halo. Cirrostratus se najee javlja na visinama iznad 3 km u polarnim, iznad 5 km u umerenim, i iznad 6 km u tropskim oblastima.

Altocumulus (Ac)

Altocumulus flocus Beo ili siv, ili i beo i siv tanak oblani pokriva ili sloj, uglavnom osenen, sastavljen od elemenata u vidu ljuspica, oblutaka, valjaka itd. Katkad, delimino vlaknastog ili rasplinutog (difuznog) izgleda, kojii mogu a ne moraju biti stopljeni. Veina pravilno rasporeenih malih oblanih elemenata, obino ima prividnu irinu izmeu jednog i pet stepeni. Altocumulus se najee javlja na visinama izmeu 2 i 4 km u polarnim, izmeu 2 i 7 km u umerenim, i izmeu 2 i 8 km u tropskim oblastima. Altostratus (As)

Altostratus Sivkast ili plaviast oblani pokriva ili sloj, izbrazdanog, vlaknastog ili ujednaenog izgleda, koji potpuno ili delimino pokriva nebo i ima delova koji su dovoljno tanki da se kroz njih Sunce nazire kao kroz matirano staklo. Na Altostratusu se ne stvara halo. Pojmove kao halo pogledati u dodatku. Altostratus se najee javlja na visinama izmeu 2 i 4 km u polarnim, izmeu 2 i 7 km u umerenim, i izmeu 2 i 8 km u tropskim oblastima. esto se, meutim, gornji delovi Altostratusa proteu iznad navedenih gornjih granica od 4,7 i 8 km. Debljina Altostratusa-a moe da bude od 1000 do preko 5000 m. Nimbostratus (Ns) Siv oblani sloj, esto taman, koji ima rasplinut izgled zbog manje ili vie neprekidnih padavina (kie ili snega), koje u veini sluajeva stiu do tla. Debljina ovog oblanog sloja je svuda toliko velika, da se kroz njega ne moe videti Sunce. Ispod sloja ovog oblaka esto se nalaze niski, isprekidani oblaci, koji se ponekad mogu i stapati sa njim. Glavna masa Nimbostratus-a se skoro uvek nalazi na nadmorskim visinama izmeu 2 i 4 km u polarnim, izmeu 2 i 7 km u umerenim, i izmeu 2 i 8 km u tropskim oblastima. Veoma esto, baza ovog oblaka je nia od 2 km; neretko njegova gornja povrina je iznad navedenih gornjih granica od 4,7 i 8 km. Nimbostratus je obino deblji od Altostratus-a; njegova debljina se kree od 2 do 8 km.

Stratocumulus (Sc) Siv ili beliast, ili i siv i beliast tanak, oblani pokriva ili sloj, koji skoro uvek sadri tamne delove. Sastavljen od meusobno stopljenih ili razdvojenih elemenata u vidu ploica, oblutaka, valjaka itd. koji nisu vlaknasti (izuzimajui virge-vidi kasnije). Veina ovih malih, ravnomerno rasporeenih oblanih elemenata, ima prividnu irinu od pet stepeni. Stratocumulus se obino javlja na nadmorskoj visini manjoj od 2 km; njegova debljina se kree od 500 do 1000 m. Zbog vee vertikalne razvijenosti, a naroito zbog veeg sadraja vode, Stratocumulus je tamniji od Altocumulus-a.

Stratus (St)

Stratus

Stratus Oblani sloj, obino sive boje, prilino ujednaene baze, iz koga moe da pada rosulja-sipea kia, ledene iglice ili sneg. Kada kroz ovaj oblani sloj proviri Sunce, njegove se konture jasno ocrtavaju. Na Stratusu se ne stvara halo, izuzev eventualno, pri veoma niskim temperaturama. Stratus se ponekad javlja u vidu iskidanih banaka. Ime potie od grke rei izdueni. Stratus se obino javlja na nadmorskoj visini manjoj od 2 km. Debljina Stratus-a se kree izmeu 10 i nekoliko stotina metara. Cumulus (Cu) Razdvojeni, uglavnom gusti oblaci, jasno ocrtanih kontura, koji se vertikalno razvijaju u oblike narastajuih gomila, kupola ili tornjeva, iji pupei gornji delovi obino podseaju na karfiol. Delovi ovih oblaka obasjani Suncem najee su blistavo beli, a baza im je relativno tamna i priblino horizontalna. Cumulusi ponekad mogu biti iskidani. Samo znaenje cumulus, od starogrke rei gomilasti ih lepo opisuje. Cumulusi se javljaju u vrlo razliitim stepenima vertikalne razvijenosti. Od Cumulus-a humilisa, sa vertikalnom razvijenou od nekoliko desetina do nekoliko stotina metara, preko Cumulus

mediocris-a, vertikalne razvijenosti nekoliko stotina metara do oko dva kilometra, do Cumulus congestus-a ija vertikalna razvijenost ponekad prelazi i 5 km.

Cumulonimbus (Cb)

Cumulonimbus capilatus opa Moan i gust oblak velike vertikalne razvijenosti, u obliku planine ili ogromnih tornjeva. Bar jedan deo njegove gornje povrine je obino gladak ili vlaknast, ili izbrazdan i skoro uvek zaravnjen. Ovaj deo se esto razvlai u oblik nakovnja ili ogromne perjanice. Ispod baze ovog oblaka, koja je obino veoma tamna, esto se nalaze niski iskidani oblaci, stopljeni sa njim ili ne, i padavine, ponekad u obliku virge. Najmoniji i najopasniji oblak po padavinama (ukljuujui i zone leda). Po tome mu, samo delimino, konkuriu Cumulusi vrlo visokog razvoja, koji se mogu sresti samo u tropima. Baza Cumulonimbus-a se obino nalazi na nadmorskoj visini manjoj od 2 km; njegov vrh esto dostie visine vee od 10 km. Vertikalne razmere Cumulonimbus-a kreu se od 3 do 15 km. Ovako navedeni rodovi su poreani, koliko je to mogue po visini. Osnovica klasifikacije oblaka je u tome da se prepozna njihov rod. Nabrojani rodovi su istovremeno i prvih deset realnih sluajeva oblaka, jer postoje i takvi, nazovimo ih isti oblici oblaka, koji imaju samo rod bez vrste i podvrsta i drugih osobina. To bi bili etalonski tipovi. Relativno retko se susreu. Ipak, prva i najznaajnija injenica je prepoznati rod. Kada su rodovi u pitanju, ima nekoliko pomonih informacija koje su vezane za njih, kao najvaniju odliku oblaka. Oblaci se uglavnom nalaze (osnovni tipovi) na visinama izmeu srednjeg nivoa mora i nivoa tropopauze, tj. do 18 km u tropskim, 13 km u umerenim, i 8 km u polarnim oblastima. Prema konvenciji, deo atmosfere u kome se oblaci javljaju podeljen je po vertikali na tri sloja ili etaa: gornji, srednji i donji. Slojevi se meusobno preklapaju, i njihove granice menjaju se sa geografskom irinom. Pribline visine granica slojeva date su u sledeoj tablici: Tablica 1. Visine granica slojeva

Sloj Gornji Srednji Donji

Polarne irine 3-8 km 2-4 km Od zemljine povrine do visine od 2 km

Umerene irine 5-13 km 2-7 km Od zemljine povrine do visine od 2 km

Tropske irine 6-18 km 2-8 km Od zemljine povrine do visine od 2 km

U odnosu na slojeve moemo da primetimo sledee zakonitosti, koje su od koristi prilikom prepoznavanja rodova oblaka: 1. Gornji sloj Cirrus, Cirrocumulus i Cirrostratus (visoki oblaci). 2. Srednji sloj Altocumulus (srednji oblaci). 3. Donji sloj Stratocumulus i Stratus (niski oblaci). 4. Altostratus se obino nalazi u srednjem sloju, ali esto prodire u gornji. 5. Nimbostratus se gotovo stalno javlja u srednjem sloju, ali obino prelazi u druge slojeve. 6. Cumulus i Cumulonimbus obino imaju baze u donjem sloju, ali je njihova vertikalna razvijenost esto tolika da im vrhovi doseu do srednjeg i gornjeg sloja.

Vrste
Specifine karakteristike u oblicima oblaka i razlike u njihovoj unutranjoj strukturi dovele su do dalje podele rodova oblaka na vrste. Oblak koji pripada jednom rodu moe nositi i naziv samo jedne vrste; to znai da se vrste meusobno iskljuuju. Dodue, jedna ista vrsta se moe pripisati oblacima raznih rodova. Mada tu postoji mali, ali ogranien broj najeih sluaja. Zapravo, mnoge vrste se javljaju samo kod jednog roda a neke i kod vie rodova, najvie 4. Ukoliko oblaku ne moe da se odredi vrsta, onda se njemu vrsta i ne pripisuje. Postoje sledee vrste oblaka: Fibratus

Long Cirrus fibratus Razdvojeni oblaci ili tanak oblani veo, sastavljen od gotovo pravolinijskih, manje ili vie nepravilno izvijenih niti, ali koje se ne zavravaju kukicama ili upercima. Ova karakteristika se najee javlja kod Cirrus-a i Cirrostratus-a. Uncinus Osobina Cirrus-a, esto u obliku zareza (interpunkcijskog) koji se na vrhu zavrava kukicom ili uperkom. Ali taj uperak nema oblik zaobljene protuberance.

Spissatus

Cirrus spissatus Osobina Cirrus-a ija je optika debljina dovoljno velika je da izgledaju sivkasti, kada se posmatraju prema Suncu. Castellanus

Altocumulus castellanus Oblaci koji bar u jednom delu, na svojoj gornjoj strani, imaju kumulusne (gomilaste) protuberance u obliku malih kula, to im najee daje zupast izgled. Ove male oblane kule, od kojih neke imaju veu visinu od irine, meusobno su povezane zajednikom bazom, tako da izgledaju da su svrstane u nizove. Castellanus-ni karakter je naroito uoljiv kada se oblaci posmatraju sa strane, tj. iz profila. Ova karakteristika se javlja kod Cirrus-a, Cirrocumulus-a, Altocumulus-a i Stratocumulus-a. Floccus

Cirrocumulus floccus Svaki element oblaka ove vrste ima izgled malog uperka kumulusnog oblika, iji je donji deo manje ili vie iskidan i esto praen virgom (videti deo o dopunskim osobinama). Ova karakteristika se javlja kod Cirrus-a, Cirrocumulus-a i Altocumulus-a. Stratiformis

Cirrocumulus stratiformis

Altocumulus stratiformis

Stratocumulus stratiformis Oblaci razvueni u prostrani, horizontalni pokriva ili sloj. Ova karakteristika se javlja kod Altocumulus-a, Stratocumulus-a, i ree kod Cirrocumulus-a. Nebulosus

Cirostratus nebulosus

Oblak u vidu magliastog vela ili sloja, koji ne pokazuje nikakve posebne detalje. Ova karakteristika se najee javlja kod Cirrostratus-a i Stratus-a. Lenticularis

Altocumulus Lenticular Oblaci u vidu soiva ili badema, esto veoma izdueni i obino sa jasno ocrtanim konturama; na njima se katkada javlja irizacija (vidi dodatak). Ovakvi oblaci se najee pojavljuju u oblanim formacijama orografskog porekla (vidi dodatak), ali takoe mogu da se pojave i iznad predela bez izrazitog reljefa. Ova karakteristika se najee javlja kod Cirrocumulus-a, Altocumulus-a i Stratocumulus-a. Fractus Oblaci u obliku nepravilnih krpa, iskidanog izgleda. Ova karakteristika se javlja samo kod Stratus-a i Cumulus-a.

Cumulus fractus Humilis

Cumulus humilis Osobina samo Cumulus-a; mala vertikalna razvijenost, koja uglavnom dovodi do toga da izgledaju spljoteni. Mediocris

Cumulus mediocris i humilis

Cumulus mediocris

Osobina samo Cumulus-a; kada su oblaci umerene vertikalne razvijenosti a gornji delovi pokazuju slabo razvijene protuberance. Congestus

Cumulus congestus

Cumulus congestus Osobina samo Cumulus-a; kada oblaci primetno narastaju i esto se odlikuju velikom vertikalnom razvijenou; njihov gornji, pupei deo, najee podsea na karfiol.

Calvus

Osobina samo Cumulonimbusa, kod koga bar neke protuberance na gornjem delu poinju da gube kumulusni izgled, ali u kojima se jo ne zapaaju delovi cirusnog (vlaknastog) karaktera. Protuberance i pupljenja, poinju da se pretvaraju u beliastu oblanu masu, sa manje ili vie vertikalnim brazdama. Capillatus

Cumulonimbus capilatus Takoe Cumulonimbus, koji uglavnom u svom gornjem delu ima jasno izraene cirusne delove, izrazito vlaknaste i izbrazdane strukture, esto u obliku nakovnja, perjanice ili razbaruene kose. Cumulonimbus capillatus je obino praen pljuskovima ili grmljavinom, esto sa udarima vetra i ponekad gradom.U njemu se esto javlja vrlo jasna virga.

U sledeoj tablici je pregled vrsta oblaka i odgovarajuih rodova, u kojima se po pravilu javljaju. Ukupno u tablici ima 26 razliitih oblaka sa pripadajuim rodom i vrstom. Kada na taj broj dodamo 10 istih oblika rodova (etalon oblici) sa sistemom rodova i vrsta oblaka - imamo ukupno 36 karakteristinih oblanih tipova. Dakle, uvoenjem rodovske podele i uvoenjem pojma vrste i karakteristinim vezivanjem vrsta za pojedine rodove, do sada smo dobili 36 tipova oblaka. Posle tablice e se nastaviti tipologija uvoenjem podvrsta. Kao to vidite, sistem klasifikacije oblaka je prilino sloen i brzo se grana. Konkretno raspoznavanje samo ovih 36 tipova do sada, zahteva godine teorijskog i terenskog rada. Postoje posebne procedure za tipologisanje oblaka pri radu na zemlji, a posebne pri radu iz vazduha, odnosno iz letelice. Sloenost problema se oituje time to smo ve u uvodnom delu morali da posegnemo za pojmovima koji dolaze kasnije, kao to su dopunske odlike (virga). Osim toga, oblaci spadaju u takozvane hidrometeore, a ve smo posegli za pojmovima iz oblasti fotometeora, kao to je halo i irizacija, a kojih ima jo. Fotometeori i jo neki drugi pojmovi e biti objanjeni u dodatku na kraju teksta. Tabela 2. Pregled vrsta oblaka i odgovarajuih rodova u kojima se one najee javljaju RODOVI Ci Cc Cs Ac As Ns Sc St Cu Cb + VRSTE fibratus (fb) + uncinus (unc) + spissatus (spi) + castellanus + + + + (cas) floccus (flo) + + + stratiformis + + + (str) nebulosus (ne) + + lenticularis + + + (len) fractus (fra) + + humilis (hu) + mediocris + (med) congestus (con) + calvus (cal) + capillatus (cap) +

Podvrste

Raznovrstan raspored makroskopskih oblanih elemenata i vei ili manji stepen providnosti, dovode do uvoenja pojma podvrste. Dati oblak moe da nosi naziv razliitih podvrsta, to znai

da podvrste nisu meusobno iskljuive, osim u sluaju translucidus i opacus podvrsta, koje jedna drugu iskljuuju. Sa druge strane, odreene podvrste mogu se pripisati oblacima nekoliko razliitih rodova. injenica da je ustanovljeno vie podvrsta, ne znai da osmotreni oblak mora obavezno da dobije naziv jedne ili vie od tih podvrsta. Dakle, vae slina pravila kao za vrste, samo sa tom razlikom to se podvrste mogu pojavljivati istovremeno, odnosno ne iskljuuju jedna drugu (osim dve gore pomenute). Podvrste su, dakle, nastale na osnovu dva razliita pojma, pa tako imamo podvrste intortus, vertebratus, undulatus, radiatus, lacunosus i duplicatus, koje su ustanovljene prema rasporedu makroskopskih oblanih elemenata, kao i podvrste translucidus, perlucidus i opacus, koje su nastale prema stepenu providnosti. Intortus Cirrus-i u vidu veoma nepravilno izvijenih vlakana, koja su esto prividno isprepletana na haotian nain.

Vertebratus Oblaci sa rasporedom elemenata koji podsea na kimu, rebra ili kostur ribe. Ova karakteristika se vezuje uglavnom za Cirrus-e.

Undulatus

Altostratus undulatus

Altostratus Undulatus

Stratocumulus undulatus Oblaci u vidu banaka, pokrivaa ili slojeva u kojima postoji talasanje. Talasanje se moe zapaziti unutar dosta ujednaenog oblanog sloja, ili u oblacima sastavljenim od razdvojenih ili meusobno stopljenih elemenata. Ponekad se moe osmotriti dvostruki sistem talasanja.

Ova talasasta karakteristika se javlja uglavnom kod Cirrocumulus-a, Cirrostratus-a, Altostratus-a, Altocumulus-a, Stratocumulus-a i Stratus-a. Radiatus Oblaci u vidu irokih, paralelnih traka ili rasporeeni u paralelne trake, koje zbog perspektive izgledaju kao da konvergiraju ka jednoj taki na horizontu. Ili u obliku, kao da oblane trake prelaze preko celog neba, ka dvema suprotnim takama na horizontu nazvanim taka(e) radijacije. Ova karakteristika se javlja uglavnom kod Cirrus-a, Altocumulus-a, Altostratus-a, Stratocumulus-a i Cumulus-a.

Lacunosus

Oblaci u vidu banaka, pokrivaa ili slojeva, obino dosta tankih, koji se odlikuju prisustvom manje ili vie pravilno rasporeenih vedrih otvora krunog oblika, od kojih mnogi imaju iskrzane ivice. Oblani elementi i vedri meuprostori, esto su rasporeeni tako da podseaju na mreu ili pelinje sae. Ova karakteristika se javlja uglavnom kod Cirrocumulus-a i Altocumulus-a; ona moe, mada vrlo retko, biti vezana i za Stratocumulus-e.

Duplicatus Oblaci u vidu banaka, pokrivaa ili slojeva, koji su rasporeeni jedni iznad drugih, na neznatno razliitim visinama i koji su ponekad delimino spojeni.

Ova karakteristika se javlja uglavnom kod Cirrus-a, Cirrostratus-a, Altocumulus-a, Altostratus-a i Stratocumulus-a.

Translucidus Oblaci u vidu prostranog banka, pokrivaa ili sloja, iji je vei deo toliko prozraan, da se kroz njega moe odrediti poloaj Sunca ili Meseca. Podvrste translucidus i opacus se meusobno iskljuuju. Ova karakteristika se javlja kod Altocumulus-a, Altostratus-a, Stratocumulus-a i Stratus-a.

Perlucidus

Altocumulus opacus

Altocumulus perlucidus Prostrani oblani banak, pokriva ili sloj, koji sadri jasno ocrtane i ponekad veoma uske vedre meuprostore-pukotine, izmeu svojih sastavnih oblanih elemenata. Ovi meuprostori omoguavaju da se vide Sunce, Mesec, plavetnilo neba ili oblaci koji se nalaze na viim nivoima. Ova podvrsta se moe javiti zajedno sa podvrstama translucidus i opacus (sa po jednom od njih).

Ova karakteristika se javlja kod Altocumulus-a, Stratocumulus-a. Opacus

Stratocumulus opacus Oblaci u vidu prostranog banka, pokrivaa ili sloja, iji je vei deo toliko neproziran, da potpuno zaklanja Sunce ili Mesec. Jo jednom, podvrste opacus i translucidus se meusobno iskljuuju, to je presedan meu podvrstama, ali fiziki oigledan. Ova karakteristika se javlja kod Altocumulus-a, Altostratus-a, Stratocumulus-a i Stratus-a. U sledeoj tablici prikazane su podvrste u odnosu na rodove u kojima se one najee pojavljuju. Posle uvoenja podvrsta, ve je teko govoriti o konanom broju oblanih tipova. Dodue, mogli bismo da ga izraunamo i da navedemo ak sve te mogue oblike. To bi uradili tako to bi onih 36 tipova oblaka, koje smo dobili uvoenjem rodova i vrsta, sad podvrgli jo i tretiranju podvrsta. Dosta je sloenije, jer se podvrste javljaju u konanom broju ali mogue istovremeno (osim ve pomenutog iskljuivanja dve) pojavljivanje. Time bismo morali da primenimo kombinacije podvrsta na onih 36 osnovnih oblika. Tabela 3. Pregled podvrsta oblaka i rodova u kojima se one najee javljaju RODOVI Ci Cc Cs Ac As Ns Sc St Cu Cb PODVRSTE intortus (in) +

vertebratus + (ve) undulatus + + + + (un) radiatus (ra) + + + lacunosus + + (la) duplicatuss + + + + (du) translucidus + + (tr) perlucidus + (pe) opacus (op) + +

+ + + + + + + + + + +

Dopunske odlike i oblaci pratioci

Oblaci ponekad mogu da imaju dopunske odlike, ili mogu biti praeni drugim, obino manjim oblacima, poznatim pod nazivom oblaci pratioci, koji su odvojeni od mase glavnog oblaka, ili su delimino stopljeni sa njim. Posmatrani oblak moe da ima povremeno jednu ili vie dopunskih odlika ili oblaka pratilaca, to znai da se dopunske odlike i oblaci pratioci meusobno ne iskljuuju. 4. 1. D o p u n s k e o d l i k e Incus Gornji deo Cumulonimbus-a razvuen u oblik nakovnja, glatke vlaknaste ili izbrazdane strukture.

Mamma Visee protuberance na donjoj povrini oblaka, koje podseaju na sise ili depove. Ova dopunska odlika pojavljuje se veinom na Cirrus-ima, Cirrocumulus-ima, Altocumulus-ima, Stratocumulus-ima i Cumulonimbus-ima.

Virga

Nimbostratus virga Vertikalni ili kosi tragovi padavina (padavinske pruge) koji izlaze iz donje povrine oblaka, ali ne dopiru do zemljine povrine. Ova dopunska odlika moe se osmotriti veinom kod Cirrocumulus-a, Altocumulus-a, Altostratus-a, Nimbostratus-a, Stratocumulus-a, Cumulus-a i Cumulonimbus-a. Praecipitatio

Nimbostratus praecipitatio Pojava padavine (kie, rosulje, snega, krupe, ledenih zrnaca, grada i sl.) iz oblaka, koje stiu do zemljine povrine. Ova dopunska odlika se najee moe osmotriti kod Altostratus-a, Nimbostratus-a, Stratocumulus-a, Stratus-a, Cumulus-a i Cumulonimbus-a. Arcus Gust oblani valjak u horizontalnoj ravni, manje ili vie iskrzanih ivica, smeten na donjem, prednjem delu nekih oblaka; kada je veih razmera ima izgled tamnog prateeg luka. Ova dopunska odlika vezana je za Cumulonimbus-e, ree za Cumulus-e.

Tuba Oblani stub ili oblana surla (levkasti oblak) koja izlazi iz baze oblaka; to je oblana manifestacija snanog vihora (tromba ili pijavica). Ova dopunska odlika moe se osmotriti kod Cumulonimbus-a, a ree kod Cumulus-a.

4. 2. O b l a c i p r a t i o c i Pileus Oblak pratilac malih horizontalnih razmera, u obliku kape ili kapuljae; ovaj oblak se pojavljuje iznad ili se stapa sa gornjom povrinom kumulusnog oblaka; koji esto uranja u njega. Dosta esto se moe osmotriti nekoliko pileus-a jedan iznad drugog. Pileus se pojavljuje uglavnom uz Cumulus-e i Cumulonimbus-e.

Velum Oblak pratilac u vidu vela, velikih horizontalnih razmera, samo malo iznad ili stopljen sa vrhovima jednog ili nekoliko kumulusnih oblaka, koji ga esto probijaju. Velum prati uglavnom Cumulus-e i Cumulonimbus-e.

Pannus

Iskidane oblane krpe koje se pojavljuju ispod nekog drugog oblaka, ponekad sainjavajui neprekidan sloj, a ponekad se stapajui sa njim.

Ovaj oblak pratilac pojavljuje se, u veini sluajeva, sa Altostratus-ima, Nimbostratus-ima, Cumulus-ima i Cumulonimbus-ima. Tabela 4. Pregled dopunskih odlika i oblaka pratilaca i odgovarajuih rodova oblaka sa kojima se oni najee javljaju RODOVI Ci Cc Cs Ac As Ns Sc St Cu Cb + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + +

DOPUNSKE incus (inc) ODLIKE I mamma OBLACI (mam) PRATIOCI virga (vir) praecipitatio (pra) arcus (arc) tuba (tub) pileus (pil) velum (vel) pannus (pan)

+ +

4. Matini oblaci
Oblaci se formiraju na vedrom nebu. Oni takoe mogu da se formiraju ili da izrastaju iz drugih oblaka, koji se nazivaju matinim oblacima; tu postoje dve mogunosti. 1. Jedan deo oblaka moe da razvije i formira manje ili vie izraena ispupenja. Bez obzira da li su spojena sa matinim oblakom ili ne, ovakva ispupenja mogu prerasti u oblake roda razliitog od roda matinog oblaka. Ovi oblaci onda dobijaju naziv odgovarajueg roda, iza koga sledi naziv roda matinog oblaka kome je pridodat sufiks genitus. Na primer: Cirrus altocumulogenitus, Stratocumulus cumulogenitus. 2. Ceo oblak ili njegov vei deo moe da pretrpi potpunu unutranju transformaciju, prelazei iz jednog u drugi rod. Novonastali oblak tada dobija naziv odgovarajueg roda, iza koga sledi naziv matinog oblaka kome je pridodat naziv mutatus. Na primer: Cirrus cirrostratomutatus, Stratus stratocumulomutatus. Unutranje promene oblaka treba razlikovati od promena u izgledu neba, koje su posledica relativnog kretanja oblaka i posmatraa. Na kraju treba rei da postoje posebna pravila za odreivanje tipova oblaka i njihovo ifrovanje oblaka po kljuevima. Za to postoje i posebni ilustrovani vodii. Veina uobiajenih formi ima i svoja opirnija pojanjenja i po opisu, i po mestu, i po sastavu. Ali to je obima nekoliko desetina strana minimalno. Svrha ovog malog vodia je samo da prui uvid u sloenost klasifikacije

oblaka i da u sluajevima, kada se sreete sa meteorolokim oznakama i opisima moete da klasifikujete oblak. Na svetu jako mnogo ljudi, i profesionalno i na svaki drugi nain, zavisi od trenutnog klimatskog stanja. Najvaniji oblik ispoljavanja klime u smislu raznih vrsta nepogoda ili korisnih padavina, dolazi sa takozvanim meteorolokim frontovima. U biti postoji 5 sluajeva frontova: topli, hladni I vrste, hladni II vrste, topli front okluzije i hladni front okluzije. Sve vrste padavina potiu od njih. Svi oni su gigantske strukture izgraene upravo od oblaka, na razne naine. Ali, to je ve druga pria. Na kraju e biti data tablica, koja ukupno predstavlja sve ono o emu ste do sada itali. Rodovi oblaka su postavljeni po visini, koliko je to mogue. Mutusne i genitusne forme takoe. Meutim, sve ostale forme su date po verovatnoi njihovog pojavljivanja, od veih ka manjim naravno. Na kraju, u dodatku e biti dati, sa neto objanjenja, oni pojmovi koji su se koristili tokom rada, a koji ne spadaju u osnovnu temu, ve se pojavljuju posebno, kao to su recimo fotometeori itd. Tabela 5. Klasifikacija oblaka DOPUNSKE MATINI OBLACI ODLIKE I PODVRSTE OBLACI GENITUS MUTATUS PRATIOCI Cirrocumulus Altocumulus Cirrostratus Cumulonimbus Cirrus Cirrostratus Altocumulus Cirrus Cirrocumulus Cirrocumulus Cumulonimbus Altostratus Cirrocumulus Cumulus Altostratus Cumulonimbus Nimbostratus Stratocumulus

RODOVI

VRSTE

fibratus intortus uncinus radiatus Cirrus spissatus mamma vertebratus castellanus duplicatus floccus stratiformis lenticularis undulatus virga Cirrocumulus castellanus lacunosus mamma floccus Cirrostratus fibratus duplicatus nebulosus undulatus translucidus perlucidus stratiformis opacus lenticularis duplicatus castellanus undulatus floccus radiatus lacunosus translucidus opacus duplicatus undulatus

Altocumulus

virga mamma

Altostratus

virga praecipitatio Altocumulus Cirrostratus pannus Cumulonimbus Nimbostratus mamma

radiatus Nimbostratus translucidus perlucidus stratiformis opacus Stratocumulus lenticularis duplicatus castellanus undulatus radiatus lacunosus opacus nebulosus Stratus translucidus fractus undulatus humilis mediocris radiatus congestus fractus praecipitatio Altocumulus Cumulus virga Altostratus Cumulonimbus pannus Sratocumulus Altostratus mamma Altocumulus Nimbostratus virga Nimbostratus Cumulus praecipitatio Stratus Cumulonimbus Nimbostratus praecipitatio Cumulus Stratocumulus Cumulonimbus pileus velum virga Altocumulus Stratocumulus praecipitatio Stratocumulus Stratus arcus pannus tuba praecipitatio virga pannus Altocumulus incus Altostratus mamma Nimbostratus Cumulus pileus Stratocumulus velum Cumulus arcus tuba

Cumulus

Cumulonimbus

calvus capillatus

5. Dodatak
Tromba (Vodena pijavica, Pijavica) Pojave izazvane vrtlonim vetrom, esto izuzetno snanim, koje se ispoljavaju u vidu oblanog stuba ili surlastog (levkastog) oblaka koji izlazi iz baze Cumulonimbus-a i buna sastavljenog od vodenih kapljica, podignutih sa povrine mora (vodena pijavica) ili u vidu stuba praine, peska ili raznovrsnih otpadaka podignutih vetrom sa tla (pijavica). Slabe trombe se ponekad mogu osmotriti i ispod Cumulus-a. Fotometeori Halo pojave

Grupa optikih pojava koje se manifestuju u vidu svetleih prstenova, lukova, stubova ili arita i nastaju refrakcijom ili refleksijom svetlosti na ledenim kristalima koji lebde u atmosferi (cirusni oblaci, ledene iglice, itd.) Mali halo ovo je najei halo, svetlei prsten bele ili veim delom bele boje, poluprenika 22 (luna stepena) u ijem centru se nalazi svetlee nebesko telo. Veliki halo ovaj halo se mnogo ree javlja, krunog je oblika sa 46 poluprenika; uvek je manje jasan od malog haloa. Irizacija Boje koje se javljaju na oblacima, ponekad pomeane, ponekad u obliku pruga, skoro paralelnih sa ivicom oblaka. Preovlauje zelena i ruiasta boja, esto pastelnih nijansi. Unutar rastojanja je od 10 od Sunca, uzrok joj je difrakcija a preko 10 interferencija je obino dominantan faktor. Moe se javiti i na vie od 40 od Sunca. Orografski oblaci Orografski oblaci mogu da se formiraju u vazdunoj struji koja prelazi preko brda, izolovane planine ili planinskog lanca, ispod, na, ili iznad vrha planinske prepreke. Izgled ovih orografskih oblaka moe znatno da se razlikuje od uobiajenog izgleda ma kojeg od deset rodova oblaka. Pa ipak, orografski oblaci se uvek svrstavaju u neki od ovih rodova. Orografski oblaci koji se najee javljaju pripadaju rodovima Altocumulus-a, Stratocumulus-a i Cumulus-a.