45865515-Старац-Арсеније-Светац-у-Логору

Sluga Bozji ALEKSANDAR OTAC ARSENIJE (1893-1973) jeromonah, politicki zatvorenik, duhovnik

Objavljuje se uz odobrenje prevodioca - Ane Smiljanic

Biografija Uvod Prvi deo Logor Logor "specijalnog rezima" Baraka Bolesnici Obicni "pop" Prestanite! Kod majora Zivot tece dalje "Gde su dvoje ili troje sabrani u ime moje..." "Pravedni" nadzornik Majko Bozja, ne ostavi ih! Mihail Na cijoj si strani, pope? Sazikov Ispovest "Necu te ostaviti" Tezak put U ime Boga zapovedam ti: prestani! Radost Zivot tece dalje Saslusanje Stvari se menjaju Rastanak Odlazak Drugi dio Secanja Uvod Secam se Beleske zene po imenu Tatjana Ponovni susret Pisma Delovi secanja O.S. Povratak iz proslosti

Secam se Irina Novinar Muzicar Dva koraka u stranu Smrzavam se! Cizme Treci deo Duhovna deca oca Arsenija Tebi, Vojvotkinji, poborniku nasem Otac Matej Otac Platon Skorino Mati Marija Majko Bozja, pomozi! Na krovu Jedno priznanje Pismo Pomen Jedno iskusenje Lena Ljuda Nekoliko setnih misli Pavel Semjonovic Nekoliko reci za kraj

Sluga Bozji ALEKSANDAR OTAC ARSENIJE (1893-1973) jeromonah, politicki zatvorenik, duhovnik IZVOR (STAMPANO IZDANjE)
Naslov: Father Arseny 1893-1973: Priest, Prisoner, Spiritual Father Autor: Servant of God Alexander Prevod: Vera Boutenoff Izdato: 2000. Mesto: Crestwood, New York Izdavac: "St. Vladimir's Seminary Press" INTERNET IZDANjE Objavljeno: 15. jul 2005. Izdaje: © Svetosavlje.org Urednik: prot. Ljubo Milosevic Prevod: Ana Smiljanic Osnovni format: Vladimir Blagojevic Dizajn stranice: Ivan Tasic Korektura: Ivan Tasic

Otac Arsenije je rođen u Moskvi 1893. godine. Po završenoj gimnaziji 1911, upisao je Istorijsko-filoloski fakultet na Kraljevskom Univerzitetu u Moskvi. Uslijed kraće bolesti koja ga je zadesila 1916. godine, stekao je univerzitetsku diplomu tek 1917. Još kao student napisao je i izdao svoje prve radove na temu stare ruske umjetnosti i arhitekture. Zatim je, u potrazi za duhovnim životom otišao u manastir Optinu pustinju u kome je dobio blagoslov da se zamonaši. Moguće je da je u Optini pustinji i primio monaški postrig. Kada je 1919. godine rukopoložen za jeromonaha, dodjeljena mu je parohija u jednoj od moskovskih crkava. S obzirom da monasima nije bilo dozvoljeno da

služe u parohijama, za ovu službu je dobio posebnu dozvolu od tadašnjeg patrijarha moskovskog, gospodina Tihona. Krajem 1921. godine, kada je dotadašnji starješina Hrama, otac Pavel, premješten u drugi grad, a potom i uhapšen, otac Arsenije je stupio na njegovo mjesto starješine hrama. Za osam godina službovanja u toj parohiji, okupio je oko sebe veliko bratstvo Pravoslavnih kršćana i postao njihov voljeni pastir i ispovjednik. Otac Arsenije je prvi put uhapšen 1927. godine. Tada je poslan u izgnanstvo na sjever zemlje. Dvije godine kasnije, kada mu je dozvoljen povratak iz izgnanstva, imao je zabranu kretanja i nije smeo da se priblizi Moskvi u krugu od 100 km. Tada je poceo da sluzi u gradicu nedaleko od Moskve, no ubrzo posle toga, ponovo biva hapsen 1931. Ovoga puta je izgnan u vologdsku oblast na pet godina. Po isteku ovog roka, ponovo je uhapsen, osudjen na godinu dana zatvora i opet proteran i izgnanstvo. Posto je odsluzio sest godina u logoru, dozvoljeno mu je da se nastani u arhangelskoj, a zatim u vladimirskoj oblasti. Bilo mu je strogo zabranjeno da sluzi u bilo kom hramu, tako da je bogosluzenja obavljao kod kuce. U ovom periodu je nekoliko puta u tajnosti putovao u Moskvu, gde bi se sastajao sa episkopom Atanasijem (Saharovim). Takodje bi prisustvovao rukopolozenju svoje duhovne dece u svestenicki cin. Otac Arsenije se tajno dopisivao sa svom svojom duhovnom decom i na taj nacin odrzavao vezu sa njima. Godine 1939. ponovo je poslat u Sibir, a odatle u logor na Uralu. Krajem 1940. obreo se u uralskom zatvorenickom logoru. U martu 1941. prebacen je na prinudni rad, takodje u uralskoj oblasti. Tada je skoro sasvim prestala njegova prepiska sa duhovnom decom, a kada je iste godine poslat u logor ''specijalnog rezima'', koji je ujedno bio i najstrozija vrsta logora u tadasnjem Sovjetskom Savezu, onemogucena mu je bilo kakva veza sa spoljnim svetom. Citavih petnaest godina se o njemu nista nije znalo, a njegovi prijatelji i duhovna deca su bili uvereni da je otac Arsenije stradao negde na stratistima logora. Dobro se znalo da iz logora ''specijalnog'' rezima skoro niko nije izlazio ziv. Otac Arsenije je s Bozjom pomoci uspeo da prezivi logor, iz koga je oslobodjen tek 1958. godine, kada se nastanio u Rostovu, u domu svoje duhovne kceri Nadezde Petrovne. Otac Arsenije se upokojio 1975. godine. Sahranjen je na rostovskom groblju. Na njegovoj nadgrobnoj ploci stoji jednostavan natpis: Otac Arsenije 1894 - 1975 Kazivanja o svome duhovnom ocu sastavio sluga Bozji Aleksandar. UVOD U novije vreme stampana su mnoga svedocanstva o zivotu politickih zatvorenika u Rusiji u Staljinovo doba. Pisali su ih naucnici, pripadnici vojske, pisci, bivsi boljsevici, obrazovani ljudi svih zanimanja, ali i prosti ljudi, seljaci i radnici. Ipak, mislim da do danas niko nije pisao o milionima Pravoslavnih koji su ostavili svoje zivote po stratistima logora i kazamata, koji su bili podvrgavani najstrasnijim mucenjima i isledjivanjima. Oni su stradali i ginuli za svoju veru, u ime Boga kojega se nikada nisu odrekli. Umiruci, oni su Mu pojali hvalu i On ih nije napustio. Zapecatiti usne i cutati o ovome znacilo bi prepustiti zaboravu sve patnje, krstonosni put i smrt miliona mucenika koji su postradali Boga radi i radi nas koji smo ostali da na zemlji zivimo. Nasa je duznost pred Bogom i pred Njegovim ljudima da progovorimo o ovim mucenicima. U ova preteska vremena postradali su najbolji muzevi Ruske Pravoslavne Crkve: svestenici, episkopi, starci, monasi i duboko verujuci narod u kome je goreo neugasivi plamen vere. Po svojoj snazi, ova vera bese jednaka onoj koju su ispovedali prvi mucenici za Hrista, mozda cak i jaca. U ovoj knjizi susrescemo se sa samo jednim od

Traganje za materijalom je bilo naporno. Za ovaj poduhvat zasluzno je na desetine ljudi koji su poznavali i voleli oca Arsenija. Sto se treceg dela tice. seljaka. sticao je nova duhovna cada. Kud god ga je Bog slao. pomolite se za zdravlje i spasenje sluge Bozjeg Aleksandra. prijatelji. nazvao bi se Put. ali uspeva da ozivi pred nama lik oca Arsenija. bilo ih je u gradicu izgubljenom u sumovitom severu gde je proveo nekoliko godina.ona je temelj sadasnjosti i buducnosti. jos uvek nekanonizovanih svetitelja. Bilo ih je u gradu u kome je ranije ziveo dok je bio istoricar umetnosti. intelektualaca. Bog je blagoizvoleo da sa ocem Arsenijem provedem u logoru samo kratko vreme. To ce biti moja velika nagrada." Cesto se desavalo da ponesto ispravi u mojim beleskama. Neki od njih su i dalje medju zivima i . A onda bi uvek dodao: "Sve je nas Bog poveo razlicitim stazama i putevima. oni su postajali njegova duhovna deca. ali je urodilo plodom: mnoga kazivanja i secanja izneta su u ovoj knjizi. zapisivalo i delilo sa mnom secanje na oca Arsenija. da postanem njegovo duhovno cedo. Proslost se ne sme zaboraviti . Kada sam zapoceo posao. ako se samo potrudis da dubinski sagledas njegov zivot. kada su ga upoznali. politickih zatvorenika. da mu se makar malo oduzim sto me je izbavio od propasti i dao mi novi zivot. Sada. Moj zivot je. poslali su milione nevinih ljudi u mucenicko stradanje i smrt. Tada sam mu davao svoje beleske da ih pregleda i pitao ga: "Je li ovako bilo?" "Da". dvadesetom veku. a kasnije rukopolozen za svestenika i u kome je osnovao zajednicu verujucih . a bice potrebno i mnogo rada da se sve to objedini. secanja i kazivanja ljudi koji su poznavali oca Arsenija. uvek bio isprepletan sa zivotima drugih ljudi i tekao uporedo sa njihovim. nesto o cemu je vredno pisati. bivsih komunista." Mnogo je ljudi prikupljalo. Svacega je tu bilo. odgovarao bi uvek. Duhovne dece oca Arsenija je bilo mnogo. Prilikom svakog susreta sa ocem Arsenijem.ovih. . pokusavao sam da saznam vise o pojedinostima iz njegovog zivota. Medju njegovom duhovnom decom bilo je fabrickih radnika. no mada smo cesto razgovarali. A koliko je mnogo bilo onih koji su nas radi stradali! Dvadeset je vekova covecanstvo uzrastalo u Bogopoznanju. i svaki covek ima. u ovom. Obrada knjige je daleko od savrsenstva. Drugi deo bi sadrzavao pisma. Dolazeci u dodir sa ocem Arsenijem. Ali sve je Bog tako uredio. da budem svedok njegovoj dubokoj ljubavi prema Bogu i ljudima. sastavljen iz vec prikupljenih zapisa. Ja sam samo pokusao. Umnozavajuci to zlo u sebi i drugima.Hriscansko bratstvo. "ja sam pisao. Ipak. Zato osecam da mi je duznost da sakupim sto vise materijala o zivotnom putu oca Arsenija. a bilo ih je i u zloglasnom logoru "specijalnog rezima". bilo je i takvih ljudi koji su svesno odbacili ovo bogato i sveto nasledje i koji su se opredelili za zlo. Neke od tih razgovora uspeo sam da zabelezim dok je jos bio ziv. kriminalaca. Hriscanska vera je ljudima darovala svetlost i zivot. pa ipak. krenuli za njim. da shvatim sta znaci biti pravi Hriscanin. Neka bi mi Bog pomogao u tome. kao i svi oni koje je otac Arsenije podigao i usmerio na put vere. nisam imao predstavu o kolicini materijala koji ce mi biti dostupan. razgovarao sam sa njegovom duhovnom decom. da krenem njegovim putem. materijala ima mnogo. morao da menjam nazive mesta i imena skoro svih ljudi o kojima je bilo rec. poput mnogih. i to malo vremena provedeno sa njim bilo mi je dovoljno da udjem u veru. retko je govorio o sebi. citao pisma koja im je pisao i svedocenja ljudi koji su ga poznavali. kao i logorskih staresina raznih cinova. bilo ih je u selima u kojima je bio proteran. misljenja sam da je najkorisnije da se knjiga podeli na tri dela: prvi deo nosi naziv Logor. Da bih sabrao sva ova dragocena kazivanja o njemu. Oni koje sam licno poznavao ispricali su mi ono sto su o njemu znali i cemu su bili svedoci. a drugi deo. Da! Bese ih mnogo koji su. niti sam znao koje ce prirode taj materijal biti.ko zna? Zla vremena se mogu povratiti. Tada sam. Sujeta bi bila reci: "Ja sam sakupljao". Po citanju ove knjige. naravno. po obavljenom poslu. vernici i sledbenici.

Vozila se brzo razmilese po celom logoru. logor najednom ozive. Najednom se zacu udaranje metala o metal. Kadkad bi se na tren sve stisalo. a onda bi se odnekuda iz mraka najednom pojavio ogroman krug svetlosti. kako bi ljudi mogli da kopaju masovne grobnice. Tisine nije bilo ni u jednom trenutku. Sve. a zatim. zatim bi sa zemlje podizao nove smetove. vetar bi razbacivao gomile snega. Ledeni vetar. Logor je spavao dubokim snom. po snegu. kapije logora se otvorise i kamioni puni vojnika i logorskih nadzornika uvezose se unutra. koji odmah stadose da proveravaju svaki delic gradjevine kako bi se uverili da nije bilo pokusaja bekstva. nikuda. Bese to posao zatvorenika u logoru.. duvao i dalje nemilosrdno. Blizu unutrasnjeg kruga bezbednosne zone logora na nekoliko mesta se podizao plamen. Policijski psi pocese nervozno da reze. uz neprekidno odzvanjanje. prvo na kapijama logora. Kod svake barake iz kamiona iskocise po cetvorica. a strazari poskidase puske sa ramena. sve dalje. mraz i mrak predstavljali su pravu agoniju za ljude koji se obrese . a vetar je. polako. i tako bez prestanka. zaklanjajuci snegom snopove svetlosti. politicki zatvorenik. Policijski psi su leno setali izmedju prvog i poslednjeg reda zice. Sa strazarnica su snopovi svetlosti klizili po zemlji. U tom krugu nazirali bi se beskrajni nizovi baraka koje su se sirile svuda unaokolo kao grad. Vojnici su sa strazarnice neprekidno motrili na prostor izmedju redova zice. nalik na zvonjavu. Vetar je vitlao oblake ledenog snega koji bi se potom rasprsivali u kisu ledenih iglica. kao da ne haje sto svice dan. Kilometri i kilometri bodljikave zice cinili su nekoliko zastitnih redova izmedju kojih je zloslutno bljestala svetlost reflektora. Sluga Bozji ALEKSANDAR OTAC ARSENIJE (1893-1973) jeromonah.Sluga Bozji ALEKSANDAR OTAC ARSENIJE (1893-1973) jeromonah. dalje. Reflektori ubrzase svoj klizeci hod. politicki zatvorenik. osim vetra. Svaki put kada bi nailazio na prepreku. U gulagu je zapocinjao novi radni dan. i drugde. iz sve snage. Vetar bi se ponovo podigao. a zatim se vracali natrag ka bodljikavoj zici. duhovnik BARAKA Kada su zatvorenici poceli da izlaze iz svojih baraka na prozivku.. cime je jos vise dolazio do izrazaja mracni i sumorni izgled baraka. Za vojnike na strazarnicama ovo je bio najosetljiviji deo svakodnevne procedure. Mrak se jedva malo podigao na pocetku ovog severnog zimskog jutra. nadzornici otkljucase barake. Posto su utvrdili da nista nije pomereno niti poremeceno. Svetla pocese da se pale svuda. U daljini su se ocrtavale strazarnice sa reflektorima i vojnicima koji su cuvali logor. Na tim mestima je gorela vatra koja je bila neophodna radi lakseg otapanja snega i leda koji je prekrivao zemlju. duhovnik PRVI DEO LOGOR LOGOR "SPECIJALNOG REZIMA" Mrak i surovi mraz su zaustavili sve.

zatvorenici dobise svoj dnevni obrok i podjose pravo na rad. Na -27 stepeni udari vetra su izazivali strah ne samo kod zatvorenika koji su posli na rad. Drva su bila vlazna i delimicno zamrznuta. Sine Bozji. cije svetovno ime bese Pjotr Andrejevic Streljcov. ljudska patnja i okrutnost zlocinaca i dalje prisutni.napolju. pa ih je bilo tesko seci. te iz njih vise nije dopirao ni tracak toplote. sumoran dan. i u Tebe. Neko bi svakog dana bio pretucen. nadzornik ce ga poslati u celiju samicu. pomiluj me gresnog". ljudskog znoja. Znali su da je taj posao namerno osmisljen tako da bi im bilo sto teze. Nije bilo lako loziti vatru sa vlaznim drvima. a potom u kratak. Bese to kriminalac. Govorilo se da se od njegovog imena strepelo jos u vreme pre revolucije. poslali u smrt. Znao je. pomocu jedne teske cepanice. Teskim korakom i sa sveprisutnim strahom zatvorenici su polazili na svoj svakodnevni posao. posrcuci od umora. ali i obicne kriminalce koji su bili osudjeni na smrtnu kaznu. istresajuci iz sebe sav svoj nakupljeni gnev i mrznju. Sve je ucinjeno kako bi se ovi ljudi polako. vodio se kao "zek" (zatvorenik) br. Cinilo se kao da su vika nadzornika. ali nista suvo nije mogao da pronadje. Otac Arsenije pozuri napolje. misleci: "Sutra cu lakse moci da nalozim vatru!" No sada. ako zakasni da nalozi peci. 18376. a peci tople. U logoru je smrt dolazila sporo i bila veoma . vide da ih je neko polio vodom. Presuda mu je kasnije preinacena na izdrzavanje kazne u logoru. ne bi li iza barake pronasao grancicu ili bilo sta suvo. U ovaj logor su slali politicke zatvorenike. jer je. a zatim bi dodao: "Neka bude volja Tvoja!" Gledao je svuda unaokolo. a ni grancice za potpalu nisu bile suve. Stojeci u vrsti po barakama. da se barake nece zagrejati do povratka radnika. to je bila glavna zabava. odajuci utisak da tu ipak neko zivi. no miris vlazne odece. Sine Bozji. medju golim klupama i redovima lezaja unekoliko je razbijala toplota. Od iscrpljenosti i gladi nije ni mogao da radi brze. "Smiluj se na mene gresnog. izmeta i sredstava za dezinfekciju i dalje je ispunjavao prostoriju. vec i kod onih koji su. ublazavala prazninu. U Tebe polazem svu svoju nadu. Retko ko je odatle izlazio ziv. prodje pored njega postariji osudjenik koji je radio u susednoj baraci. kada je posao po suvarke. no kada je predat sudu. podaj mi snage. sudiji je bilo poznato dovoljno podataka o njemu da ga je odmah osudio na smrt streljanjem. Sve mu je bilo tesko i naporno. Ovaj osecaj sveopste potistenosti. psovke koje razdiru dusu. Noc se postepeno pretvarala u mracnu zoru. za njih uobicajenom "poslu" uzivali. Majko Bozja. Gospode. Dosao je u logor pre sest meseci i vec sada mu je bilo jasno da nema nade da ce odatle ikada izaci. O pojedinostima njegovih zlocina nije se mnogo znalo. sto je bilo jos gore od streljanja. Sve vreme se molio: "Gospode Isuse Hriste. a zasigurno ce ga zatvorenici iz njegove barake pretuci. Naravno. ukucavao zasiljeni manji komad drveta. ususkani u toplu odecu. Barake su sada bile prazne. a zatim da ih unosi unutra. i da je gotovo nemoguce ispuniti normu koju je propisivala uprava logora. Otac Arsenije je neprekidno bio na duznosti: morao je da cepa drva u blizini barake. napredovao je veoma sporo." Ovako se molio otac Arsenije. Za zlocince. Ako sve to ne bude na vreme uradjeno. Kako sada da nalozi vatru? Dok je otac Arsenije trazio suvarke. motrili na njih. Dodje vreme da se naloze peci koje se behu tokom noci ohladile. dok su ih kriminalci tukli jer su u tom. Pocinio je toliko krivicnih dela da ih se ni sam nije mogao setiti. Pa ipak. da lozi peci i da odrzava vatru u njima. Reflektori su i dalje osvetljavali logor. blizu peci. neverovatno okrutan i mocan. Posto u logoru nije bila dozvoljena upotreba sekire. uredna i pometena. baraka je morala biti cista. Ne ostavi me. "Gospode Isuse Hriste. Otac Arsenije. dok je prenosio naramke drva za ogrev. ali sigurno. pomiluj me gresnog!" ponavljao je radeci. Politicki zatvorenici su cesto dobijali batine: nadzornici su ih na taj nacin kaznjavali. Prethodnog dana je otac Arsenije naisao na nekoliko suvih grancica koje je sakrio u ugao sobe. cepao ih je tako sto bi u svako drvo. pomozi mi.

" Sivi nista ne rece. besposlicar po imenu Fedjka. noseci grancice u baraku i slazuci ih kraj peci. vec izadje. duhovnik BOLESNICI Toga jutra otac Arsenije nije bio sam u baraci: sa njim su ostala jos trojica osudjenika. Kao i uvek. tuci ce me. poznavao ga je suvise dobro i znao je da od njega ne moze ocekivati nikakvu pomoc. oce Arsenije. odgovori Sivi. Sivi povika: "Pope! Sta trazis?" "Bio sam pripremio nesto suvih grancica za potpalu. Vatra se razgorela u pecima. jednako je saputao. Jednom prilikom. Dok je otac Arsenije radio. Na samo jedan njegov mig. Drva pocese da pucketaju. kao i sav ostali posao mnogo je iscrpeo oca Arsenija. . oce Arsenije. Otac Arsenije mu se pokloni i rece: "Bog te blagoslovio. mnogi zlocinci su postajali veoma okrutni. izlazili su iz njega ubogaljeni i nesposobni. Otac Arsenije brzo uze nekoliko grancica. ponekad i saljivo. cak je udario oca Arsenija komadom drveta po glavi. Videvsi da otac Arsenije nesto trazi. Smrad se sada jos vise osecao." "Tacno. vicuci: "Nije dovoljno toplo! Ako ne budes radio svoj posao kako treba. premlaticu te!" Zatim bi ponovo tonuo u san. uzimaj sta ti treba". "Ne ostavljaj me. bez suvaraka si gotov". cesto na smrt. politicki zatvorenik. Sluga Bozji ALEKSANDAR OTAC ARSENIJE (1893-1973) jeromonah. kao za sebe. u baraci je vladala domaca i gotovo prisna atmosfera. otkucaji srca su mu bili neujednaceni. Otac Arsenije najpre pomisli da Sivi zbija salu sa njim. kojim slucajem. Ovaj zlocinac bese "gazda" u svojoj baraci. Drva su vlazna . Boze moj". "Uskoro ce se vratiti.ne znam sta da radim. Cepanje i nosenje drva. bice im hladno. Znajuci za sve ovo. Dvojica behu ozbiljno bolesni. a zatim bi se iznenada prenuo iz dremeza. pope. rece Sivi i povede oca Arsenija do mesta gde se nalazila citava gomila divnih. Trazim stogod suvo. preziveli logor. a treci.. Vec se blizilo tri sata. Noge su jedva nosile umorno telo. uzmi jos!" rece Sivi. Oni koji bi. rece zlocinac. Imao je jos samo toliko vremena da naslaze jos drva na vatru. Potom se i on sagnu i stade da pomaze ocu Arseniju. Zatim bi poceo uzasno da psuje i da udara pesnicama." rekao je. "Uzimaj. baraka je bila zagrejana. ali zbog toplote. Od premora i slabosti imao je jaku glavobolju. bese sam sebe namerno povredio lopatom. "Dodji. Bilo mu je sezdeset godina i bio je naizgled mirne spoljasnjosti. povijajuci se pod teretom drva. Pribojavali su ga se cak i logorski nadzornici.bolna. Lezao je na krevetu i dremao." Zvali su ga Sivi. a disanje otezano.." On se pomoli i prekrsti u mislima i nastavi da skuplja grancice. dacu ti suvaraka". sve vreme misleci: "Sada ce poceti da vice za mnom da sam mu ukrao grancice. suvih grancica. dogodio bi se "nesrecni slucaj. a od te njihove okrutnosti stradali su najvise politicki zatvorenici: kriminalci bi ih prebijali. U pocetku bi se ljudima obracao ljubazno. obrise stolove. njegove reci su bile pune gneva i pretnje. otac Arsenije. a onda je morao da pozuri da pocisti baraku. Otac Arsenije naslaga drva u pec i nalozi vatru. "Uzmi jos." No tada najednom shvati da ga je Sivi oslovio sa "oce Arsenije. a neko mi ih je ukvasio. pope. u baraku u nekoliko navrata udje nadzornik. pomete podove i donese jos drva.

jedi. a otac Arsenije stade u stavu mirno sa metlom u ruci. po povratku s posla. mada se prezivao Pupkov. ne moras da se trudis!" Otac Arsenije na to ne rece nista. ima da te posljemo u samicu. Ipak. no ovaj. hodajuci izmedju redova kreveta. Hladno je. zlovoljni. ne okreci lice Svoje od mene gresnika. U logorsku bolnicu ih nisu poslali jer je bila prepuna. vec ih nagomila pored peci. "Koga jos ima ovde?" upita nadzornik. uskoro ce se vratiti i ostali. a oni koji bi pokusali da ih u tome sprece bili bi isprebijani. kome je bila povredjena ruka i koji u tom trenutku poce da jeci. Povremeno bi im davao vode ili lek koji je bolnicar pobacao po njihovim krevetima. Prepisivao se za svaku bolest. iscrpljeni i puni gneva. cesto su ostajali bez vecere. vicuci. Zatim nastavi da cisti baraku. Vreme obeda je za mnoge zatvorenike predstavljalo pravo mucenje: zlocinci bi tada otimali hranu politickim zatvorenicima. mozda su zarazni? "Bolje bi ti bilo. "Juce sam pokusao da ih sakrijem. pustali su ih na veceru. Pola sata nakon dolaska. iako je to isto pitanje postavio jos jutros. davao je bolesnome da jede. moci da se odmore u toploj prostoriji. cim otvori oci i ugleda oca Arsenija. Oko podneva u baraku navrati bolnicar. da bi im bar malo pomogao. psujuci i huleci. cetvrtinu sopstvenog dnevnog obroka. bez razloga! Ni sam ne zna zasto!" Kroz sat vremena Optimist ponovo udje i povika: "Ustaj! Inspekcija!" Fedjka skoci iz postelje. no ubice i lopovi behu fizicki nadmocniji. udje nadzornik. Dok je tako razmisljao. odgurnu mu ruku. Uvek su se vracali smrznuti. nije im prilazio blizu.Dvojica bolesnih nalazili su se u veoma teskom stanju. "Sta se tu prenemazes!" povika bolnicar. "Je li. poce da urla na njih. da pokaze kako se strahovito muci. Otac Arsenije dade slabijem od njih dvojice komad hleba. Zatim se primace Fedjki. Posto je izdaleka pogledao bolesnike. namestajuci im tvrde lezaje i pokrivajuci ih." Peci su se vec bile uzarile i otac Arsenije se radovao sto ce radnici. Odluci da ovaj put ne sakrije suve grancice koje je prikupio zahvaljujuci Sivom. je li? Nemam ja nista. Smiluj se na mene. Ugleda onu dvojicu bolesnika i vide da ne mogu da ustanu. i gle sta se dogodilo: neko ih je pokvasio. "Sutra ides na posao! Ako ne odes. A danas mi je Bog pomogao. pa da uzmes moje stvari. Svakoga dana je neko od zatvorenika ostajao bez svog ionako oskudnog . Razmeksavsi hleb s vodom. rekao im pokoju rec i pomolio se za njih. cim bi se dokopali svojih kreveta. Imao je nesto vise od trideset godina i posto je uvek bio naizgled vedar i nasmejan. "Gospode Isuse Hriste! Pomozi. Slabiji i oni koji nisu bili sposobni da se brane. i jedan sto ce sutra na posao!" nastavi. "Dva bolesna. Sa ulaskom radnika u baraku useljavala se hladnoca. te je vrlo dobro znao koga je bilo u sobi. da vodis racuna da sve bude pod konac! Uskoro ces na saslusanje . Ko zna. Ovih dana ih mnogo umire. no samo da bi pokazao svoju silu i moc. sta mislis ti? Zagrejao si ovu baraku kao da je sauna! Trosis ogrev na narodne neprijatelje! Sad cu ti ja pokazati!" I on udari oca Arsenija posred lica i otide. Otac Arsenije tiho rece: "Jedi. osudjenici su ga prozvali Optimist. isceli ih. A zasto bi i imao obzira? U ovakvom logoru nije ni predvidjeno da zatvorenici dugo zive.za sve ces odgovarati!" I otide. vlaga i neka sveopsta uznemirenost. U logoru je jedini lek bio aspirin. pope. pa se tamo izlezavaj!" Otac Arsenije bi s vremena na vreme prekidao svoj posao da bi obisao dvojicu bolesnika." Bolesnik proguta zalogaj i rece: "Sta hoces od mene s tim tvojim Bogom? Cemu se nadas od mene? Nadas se da cu da umrem. Neka ti Bog pomogne. pope. samo ga pazljivo pokri i pridje drugom bolesniku da mu pomogne da se okrene. popadali bi po njima kao bez svesti. Brisuci krv sa lica Otac Arsenije nije prestajao da se moli: "Ne ostavljaj me. pokazi na njima divnu milost Tvoju! Daj im da pozive dok ih ne oslobode odavde!" opet i opet bi saputao. Politicki zatvorenici su bili brojniji od kriminalaca. Spustala se noc." Besposlicar Fedjka se uspravi na svojoj postelji i rece: "Svinja! Tresnuo te je iz sve snage u sred gubice. on dobaci ocu Arseniju: "Jos malo pa su i ovi otegli papke. smeskajuci se i dalje. Dan se blizio kraju. da pripazis. pa zato!" Izgovorio je to bez imalo obzira sto su ga bolesnici culi.

odgovor je uvek bio isti: "Ako je poslat u specijalni logor. pa nam zato pomazes! Plasis se Boga! A zasto? Jesi li Ga ikada video?" Otac Arsenije sa blagim cudjenjem pogleda Sazikova: "Kako sam mogao da Ga ne vidim? On je ovde medju nama. a otac Arsenije ih nije nista pitao. U pocetku bi mu se vrtelo u glavi. legao u krevet i molio bi se. Sveti Serafim Sarovski te nece napustiti." Vec bese pao mrak. vidim Njegovo prisustvo. ne bi preziveli." Sazikovo lice se iskrivi. gresnika!" Dok je obavljao svoje poslove ponavljao je u sebi akatist. ali cim su osetili toplotu. To je izazivalo strasne muke: umorni. izgladneli." "Sta pricas. ali sigurno ubija. kako bi na njegovo mesto dosao drugi. oni su razmisljali samo o hrani i sanjali punu trpezu. misao bi mu se mutila. drhteci od zime. Nocu se otac Arsenije starao o njima. i danju. no ipak. pocinjao bi da po secanju cita jutarnje molitve. Sve je bilo smisljeno tako da ih polako. Obroci koje su dobijali bili su zaista bedni.obroka. Kada su odlazili. i u dusi je plakao za svakim od njih. ali jos nisu mogli da stanu na noge. Otac Arsenije nije znao nista o ovoj dvojici bolesnih zatvorenika. da bi na kraju bio poslat u logor "specijalnog rezima" da umre. otac Arsenije se tiho molio. Kada bi se raspitivali za njega kod drzavnih organa. Jedan od bolesnika mu rece svoje ime: Ivan Aleksandrovic Sazikov. Porcije su bile male. licno je poznavao Lenjina. zasista: "Ubicu te. Kad bi mu neko oteo obrok. pominjao bi imena svoje duhovne dece i svih upokojenih cija je imena znao napamet. Vec tada su bili veoma bolesni. Otac Arsenije je cesto ostajao bez jela. cesto plesnive i iz nekog razloga zaudarale su na kerozin. a ujutro bi osetio neku novu snagu. svoje kelijsko pravilo. svetom Nikolaju i svetom Arseniju. U baraku oca Arsenija ljudi su ulazili ljuti i umorni. i sva ona molitvoslovlja koja svestenici izgovaraju prilikom sluzbi. bio komandant brigade 1920. Negu oca Arsenija su prihvatali nerado. pope. pope? Bog u ovoj baraci?" Otac Arsenije ga pogleda i tiho rece: "Da. da nije bilo njega. . molitve vecernje sluzbe. O sebi nisu nista govorili. radio za NKVD. pope! Ubicu te! Nije mi jasno. Svetlost ce ti doci. Kroz pet dana. pun mrznje. svetlost i tvoj Svetitelj . necete ga naci ni na jednom spisku. Njegova je prica bila slicna mnogim pricama iz logora: ucestvovao je u Oktobarskoj revoluciji od 1917. ponavljajuci u sebi: "Smiluj se na mene. Kolone zatvorenika ulazile su u logorski prostor i slivale se u barake. dvojica bolesnika osecala su se malo bolje.zastitnik. Otac Arsenije je imao mnogo duhovne dece u logoru i van njega. kako znas tolike stvari? Mrzim te!" Otac Arsenije se okrenu i ode od njega. osim da su nedavno prebaceni u njihovu baraku iz drugog logora. niti mu ote hleb. malo su omeksali. Dolazio je u dodir sa mnogim bolesnicima i svakoga je negovao. retko bi o njima ista vise cuo. Vidim i da ti je dusa pocrnela od greha. bio na vaznom rukovodecem polozaju u tajnoj sluzbi. Sazikove. Dok je bio u izgnanstvu i u obicnom logoru. Zagreja malo vode sa borovim iglicama u kojoj rastvori aspirin i napoji ih. Dok se bavio oko njega. akatist Majci Bozjoj. a kada mu je vreme dopustalo. Dvojica bolesnika dobise samo po pola porcije i otac Arsenije sakri malo ribe iz svog tanjira ispod kosulje. on zadrhta i. Danas niko ne udari oca Arsenija. Ribu i hleb podeli na dva jednaka dela i dade im da jedu. Molio bi se tako citavu noc. Njegova duhovna deca su bila ubedjena da otac Arsenije nije vise medju zivima. "Molis se. odlazio bi u baraku. ali u ovom logoru smrti nikakve posiljke nisu bile dozvoljene. je li? Molis se da ti se oproste gresi. Ipak. kao da je sit i naspavan. sa tobom i sa mnom. Drugi od dvojice bolesnika se u logoru obreo iz veoma jednostavnog razloga: morao je biti smenjen sa rukovodeceg polozaja. drhtao bi od hladnoce i umora. Nastavio je da odvaja deo svog obroka i da ih njime hrani. ali u nju jos uvek moze da prodre svetlost. jutrenja. Sazikov to primeti i promrmlja. no nikada se nije zalio. Zivot im vise nije bio u opasnosti. mogao je da od njih prima pisma.

Tada sam prvi put. na stotine hiljada vernika je poslato u izgnanstvo. bacuska." "Sta govoris? Zar se mi znamo od ranije?" "O da. ali da promeni ono sto je ucinio nije mogao. Sudbina ljudska je u Njegovoj ruci. sve je to bledelo pred saznanjem da je pre samo nekoliko meseci on bio taj koji je druge slao na ovo mesto. bio je i izvesni Aleksandar Pavlovic Avsenkov. poslat na robiju. a bilo je i takvih kao sto je bio ovaj bolesnik: komunista . na stotine crkava je zatvoreno. pokusavao je da brani nevine i zbog toga je cesto morao da provodi dane u celiji samici. ni kriminalaca. Sve je ovo Bozja volja." Otac Arsenije bi se na to sam smejao i odgovarao: "E. no nikada nije gubio glavu. Od tada sam promenio nekoliko logora i sve vreme sam ocekivao da te sretnem u jednom od njih. Nije se bojao ni logorskih vlasti. Mnogo je i stalno patio. Medju desetinama hiljada koji su prosli ispred tebe. koji samo sto te nije progutao! Sto se mene tice. a kuda te je dovela tvoja ideologija? Dovela te je u ovaj logor. Shvatio je da je u smrt poslao na desetine. na stotine hiljada nevinih ljudi. konacno te sretoh! "Molim te. To ime se cesto pojavljivalo u novinama -bio je to sef tajne sluzbe koji je ocu Arseniju potpisao smrtnu presudu streljanjem zbog krivicnog dela sprovodjenja antirevolucionarnih aktivnosti. Bog je svuda isti i svakome pomaze. izgubio je dodir sa zivotom i sa ljudima. duhovnik OBICNI "POP" . a moj zivot je samo kap vode u ogromnom okeanu. hvala ti: ublazio si mi kaznu i poslao me ponovo u logor. fizicko zlostavljanje. Jedino se plasio sopstvenog gneva. vidim ja to. Osudio si me na streljanje. Avsenkovu bese tada oko cetrdeset pet godina. uhapsen sam i doveden pred tebe. Verovao je izvestajima islednika i laskavim recima podredjenih. Ipak. Razdiralo ga je osecanje duhovne praznine i gubitka. Cim je izasao iz stampe." Svima njima je bilo sudjeno da pre ili kasnije zavrse svoj zivot u logoru. Aleksandre Pavlovicu. kako da me se secas? Samo Bog zna sve. Bog nas je jos davno spojio i uredio da se u ovom logoru ponovo susretnemo.Neke su ubijali zbog par nesmotrenih reci. Verujem da ce pomoci i tebi!" Jednom mu je otac Arsenije rekao: "Nas dvojica se poznajemo vec dugo. Imas dusu. smenjenih s vlasti. dok sam bio slobodan. Avsenkov je bio privrzen ocu Arseniju: voleo ga je zbog njegove sirokogrudosti i topline. I evo. po tvom nalogu. politicki zatvorenik. znamo se. Naravno da ne mozes da me se setis." Dolaskom u logor uvideo je velicinu svoje zablude. nemoj misliti da te osudjujem. Sa svog rukovodeceg mesta on bese izgubio svaki dodir sa istinom. Cesto bi mu govorio: "Ti imas dusu. Sluga Bozji ALEKSANDAR OTAC ARSENIJE (1893-1973) jeromonah. Jedan od takvih. Kasnije mu je kazna preinacena u petnaest godina teskog fizickog rada u logoru. ja sam imao veru u Hrista i tamo. a ti sluzis tvome Bogu. ali na njegovom licu su se videli duboki tragovi boravka u logoru. neke zbog ispovedanja vere. A 1939. trebao bih da sa tobom vodim ideolosku borbu. moj prijatelju! Zasto bi se borio? Vodio si ideolosku borbu citavog zivota. smo se ponovo sreli. iscrpljujuci rad. Godine 1933. Otac Arsenije je dobro zapamtio to ime. a imam je i sada. ti si svestenik. slusajuci bezumne naredbe ljudi sa vlasti. Glad. ubedjen da brani zemlju od "narodnih neprijatelja. ali ja sam komunista. kada su komunisti pokusali da iskorene veru u narodu.idealista koji je nekome zasmetao i zato je bio "sklonjen. Otac Arsenije ga prepozna cim cu njegovo ime. Bio je tihe i blage naravi i sve sto je imao delio je sa drugima. Razlicite su nam tacke gledista! Teorijski gledano. Ja sam tada upravo izdao neki naucni rad.

Kad god bi zapocela neka rasprava. Ljudi su trazili jedni u drugima oslonac koji bi im zivot ucinio makar malo snosljivijim. Intelektualci su na oca Arsenija gledali s visine. zemljoradnici. govorio je veoma ubedljivo na ovu temu. takav uticaj. vidite uticaj Pravoslavlja na staru rusku umetnost i arhitekturu? Mozda ste culi za umetnicko blago Suzdalja. Zato i veruje u Boga. To je uslovljavalo spontano obrazovanje manjih grupa zatvorenika koji su imali slicna interesovanja. dok su drugi jedva cekali priliku da se nasmeju. hoce svima da pomogne. rece: "Zavrsio sam sa poslom. umora i stalne svesti o neizbeznoj smrti. ni svoje predjasnje zanimanje. Buduci da je izvesno da ne zna odgovor. ljudi bi bili u stanju da vide samo svoje glediste i raspravljali bi o tome.mozda biste bili ljubazni da nam kazete kako vi shvatate uticaj Pravoslavlja na rusku umetnost i arhitekturu. kroz deset minuta. agronomi. pitanje je imalo za cilj da ga ponizi. Ostali su ga slusali sa velikim zanimanjem. Svesni toga. niko od njih nije zeleo da zaboravi proslost. sastajala grupica od desetak pisaca. otac Arsenije se vrati i. svestena lica. oce Arsenije. naucnici. mnogi zatvorenici su zeleli da izbegnu barem duhovnu smrt. Medju zatvorenicima se ponekad govorilo o nauci. ovo je izgledalo uistinu neverovatno." To bese misljenje vecine zatvorenika o ocu Arseniju. Njihove rasprave su uvek bile vatrene. prost. iduci ka svojoj postelji. Postoji li. na licu mu je titrao samozadovoljni osmeh. uzasan. kao da im sam zivot od toga zavisi. Ocu Arseniju se ovo pitanje ucini besmislenim. Mozete li. No. Premda su svi bez razlike bili slomljeni i iscrpljeni. on se udaljavao i odlazio u krevet da se odmori i moli. religiji. rece drugi. gladi. da ponovite pitanje?" Profesor odmeri oca Arsenija pogledom kojim bi posmatrao studenta koji je pao na ispitu i polako rece: "Pitanje. pa su vodili unutrasnju borbu za ocuvanje duha. ponekad su se odrzavala predavanja o umetnosti ili raznim naucnim dostignucima. Govornik. Neki su ga gledali sazaljivo. kao pripadnik ruskog klira. koji je sedeo u blizini. Rostova. Nije se priklanjao nijednoj grupi. uz stalno prisustvo najokorelijih kriminalaca." . grubosti. nasilja. otac Arsenije zastade. objasnite nam vezu koju vi ovde vidite. no ipak zanimljivo: kako vi. Otac Arsenije nije ucestvovao u ovim raspravama.Zivot i rad u logoru bio je neljudski. Usred okrutnosti. i ode. Pereslavlja i manastira Ferapontovo. posle prozivke i nakon sto bi se baraka nocu zakljucala. recitovala se poezija. niti se trudio da zastupa bilo cije glediste. obrati se ocu Arseniju s visine: "Recite nam. Molim vas. lekari. koji je zapravo bio profesor istorije umetnosti. "Priglupi pop. redjala su se secanja o zivotu pre dolaska u logor. U zavisnosti od prirode najnovijeg talasa hapsenja. Medju grupama bi se ponekad razvila zestoka i ostrascena prepirka. povisok covek koji je cak i u logoru zadrzao izvesnu prefinjenost pokreta i gospodski stav. Ovaj visoki i impozantni muskarac imao je iznenadjujuce znanje i bese neverovatno samouveren: besedio je veoma ubedljivo. sta velite?" Dok je ovo govorio. ljudi razlicitih profila su dolazili u logor: inzenjeri. ali nema kulturu. Ovoga puta tema je bila drevna ruska umetnost i arhitektura. gle kako je lukavo izbegao da se osramoti!" dobaci neko. Otac Arsenije. zivotu. saslusa pitanje. Svi su smatrali da prost svestenik kao sto je otac Arsenije nije u stanju da odgovori na ovakvo intelektualno pitanje. Oko njega se razleze smeh. "Nije on lud. Ima dobro srce. je veoma jednostavno. molim vas. pisci. Nema nista drugo sto bi ga ispunilo. dragi oce: vi ste veoma pobozni i pripadate crkvenom kliru . razgovaralo se o davno procitanim knjigama. Mozda ste imali prilike da vidite reprodukcije Vladimirske ikone Majke Bozje i Rubljovljeve Svete Trojice. Jedan od ucesnika diskusije. prekidajuci govornika. umetnici. istoricara umetnosti i slikara. Smrt se svakim danom primicala sve blize. uopste. pogleda unaokolo u podsmesljiva lica i rece: "Odgovoricu vam cim zavrsim posao". **** Cesto bi se. neobrazovan. Premda je bio samo u prolazu. "Ruskom svesteniku je oduvek nedostajala kultura". prodje pored njega. Nasmeja se cak i Avsenkov.

To je razumljivo. a sada sam jeromonah Arsenije. jer ruski ikonopisac slika ikonu uz post i molitvu. uostalom i drugi. Doneli su ruskom narodu knjige. da poucava ljude o Njemu. Za ruski narod. bilo cenzuri." Profesor se sada sasvim preobrazi i upita: "Ko ste vi? Kako se zovete?" "U svetu sam se zvao Pjotr Andrejevic Streljcov. profesore. ruski klir je otkrio i usvojio Vizantijsku kulturu. "Odakle vi sve ovo znate? Poznajete umetnost.a vi tu vidite samo socijalne i ekonomske cinioce. vec duhovni obraz onoga kome se on dusom obraca u molitvi .Svi prisutni su shvatili da je pitanje profesorsko i da nije trebalo da ga uputi prostodusnom i dobrom bacuski. Zatim poce govoriti o ruskoj arhitekturi i njenoj vezi sa Pravoslavljem. Govorio je o poznatim ikonama i objasnjavao svaki primer. zatvorenik. profesor zamuca: "Pjotre Andrejevicu. u "specijalnom" logoru. potice iz razloga sopstvenog interesa. pogleda profesora u oci i rece: "Ima mnogo teorija o vezi Pravoslavlja i lepe umetnosti. vec dusa s blagoslovom Bozjim . "Spomenuste Vladimirsku ikonu Majke Bozje. kao i mnoge druge stare ikone. da Ga slavi. "U vasim radovima vi tvrdite da je ruska umetnost izrasla iz cisto sekularne osnove i skoro sasvim negirate uticaj Pravoslavlja. kao i sa dusom vernika koji ikoni pristupa kao prema duhovnoj i simvolickoj predstavi Hrista. Ovo je veoma potrebno narocito stoga sto ljudi poput vas. Njegove Majke. na zapadnim slikama vidi se samo zena. profesore. kao i vi. te se moze reci da je Vizantija imala uticaj na celu Rusiju onog vremena. "Rus ikonopisac nikad ne potpisuje ikonu koju je oslikao. Posto im je poverena briga o ljudskim dusama. ta osnova iz koje je kasnije iznikla citava ruska kultura. poznaju dusu ruske umetnosti. veru u Bozju milost i nadu u spasenje. cak mu se i izgled donekle izmeni. rece." Govorio je otac Arsenije skoro sat i po. Sa lica profesora nestade prikriveni podsmeh. Nije li nam ova ikona." "Covek je duzan da postuje i poznaje svoju otadzbinu". To je taj uticaj. dosta pisali. kao sto su. moje izvinjenje.radosnoj ili tuznoj. kako ih vi nazivate. Kaze se da ruku ikonopisca vodi sam angeo Bozji.. Videlo mu se po izrazu lica da on na to pitanje ne moze da odgovori. Rusi su ucinili da i kamen zapoje hvalu Bogu.. pecat Pravoslavlja. U nasim ikonama se oseca duh vere. promenilo mu se cak i drzanje. i radi ulagivanja trenutnim politickim pravcima i nastojanjima. Oprostite mi. svakako duhovna. O tome ste vi. ikone. To iskrivljenje istine. Na kraju zavrsi ovim recima: "Gradeci crkve. jer smatra da je nije stvorila njegova ruka. ikona nije idol. zemaljske lepote. koju je potom preneo u Rusiju. ili Njegovih svetih. arhitekturu. Nacin na koji ste upravo postavili ovo pitanje mnogo je blizi istini nego sto to prikazujete u vasim knjigama u kojima obradjujete ovu temu. A pogledajte samo Bogorodicu Vladimirsku: pogledajte joj oci i videcete nesravnjenu duhovnu snagu. Otac Arsenije se ispravi. odgovorio je otac Arsenije. "Oprostite". Vidno zaprepascen. U desetom veku. citali ste cak i moje knjige! Gde ste studirali? Mislio sam da ste svestenik. modele grckih crkava i zitija svetih. lazima i teorijama iskrivljuju um ljudima i zatrpavaju ono sto je u coveku najsvetije i najdragocenije. rekao bih da je vecina vasih teorija i iskaza iskrivljena i netacna. navodeci primere Suzdalja. "Uporedite zapadnu "madonu" sa bilo kojoj starom ruskom ikonom Bogorodice. No. Dok je izgovarao ove reci. Ljudi su ga slusali u potpunoj tisini. otkrivajuci pred svojim slusaocima duh starog ruskog ikonopisa. Vladimira i moskovskih crkava. Nisam mogao da pretpostavim da razgovaram sa poznatim istoricarem ." Otac Arsenije je govorio jasno i izrazajno. "Jako je vazno da cak i "obicni popovi". a ne duhovna osnova ruskog naroda i blagotvorni uticaj Hriscanstva delovali na razvoj ruske kulture od desetog do osamnaestog veka. duzni su da svojoj pastvi prikazu istinu. sada vise nije delovao tako impozantno. naravno. srocena iskljucivo radi udovoljenja bilo citaocu. dosla iz Pravoslavne Vizantije? Nisu li te ikone kamen temeljac na kojima pociva ruski ikonopis i slikarstvo? "Svaka ruska ikona je neraskidivo povezana sa dusom ikonopisca. Pisete o tome da su samo ekonomski i drustveni cinioci. ali puna obicne.

a sada i svestenikom. a u isti mah ga i privlacila. Avsenkovu se nisu dopadali ovakvi njihovi stavovi i on prestade da im se obraca. Ali vama. istina je i to da je u sesnaestom i sedamnaestom veku moral ruskog svestenika pao i da je u tom periodu bilo tek nekoliko "svetionika" vere u ruskoj crkvi. Avsenkov prvi put posle mnogo godina oseti pravi zivot umesto vestackog. Sada. kao jedan od osudjenika u logoru. depresivna atmosfera u logoru. I kad smo vec kod "popova". kada je sve bilo mnogo jednostavnije i udobnije. Njegova rec je bila zakon za sve. Kako je moguce da ste vi. otac Arsenije se povuce. medjutim. Razidjose se i odose na pocinak bez ijedne reci. Avsenkov primeti da su od toga dana intelektualci u logoru drugacije gledali na oca Arsenija. bio je. vec se drzao po strani. da je svoje ideje zamenio "formulama istine" koje je poput papagaja ponavljao u svakoj prilici i izvrsavao data mu naredjenja. Tom prilikom mu rece i ovo: "Uopsteno govoreci. Sada.komunisti vecinom prizeljkivali povratak starog nacina zivota. Neko rece: "Eto vam. Ivan Aleksandrovic Sazikov. ja ne verujem ljudima. kako su kasnije saznali. medju njima i Avsenkov. bio je veoma okrutan. prijatelji. Uz oca Arsenija se uvek osecao dobro. dogodi se jednog dana te Sazikov povredi nogu. posle cega ubrzo nastupi gangrena. Niko ne zna gde ste. Dopadao mu se otac Arsenije zbog svog neobicnog ponasanja prema ljudima. Imao je veliku vlast. sve je to u prisustvu oca Arsenija postajalo snosljivo. Postojala je bojazan da ce ostati bez noge. svestenstvo je bilo pokretacka snaga nase zemlje. mnogo godina. stavise. ne cinite radi sebe nego radi drugih. samo vase knjige i radovi i dalje govore umesto vas. vec zbog tebe i radi tebe. no otac Arsenije mu sa osmehom rece: "Ne radim ja ovo zbog novca. zbog njegove spremnosti da svakome pomogne i istinske dobrote. te Sazikov ozdravi. Takva je bila i moja majka. Citava tri meseca po ozdravljenju. potistenost. Oni koji su ga slusali. eto naseg "obicnog" popa.kontakte sa ljudima su mu zamenili kruzoci i novinski clanci. Svi su mu se pokoravali. odlucili da postanete svestenik?" "Postao sam monah Arsenije zato sto vidim i osecam Bozje prisustvo u svakoj stvari." Rekavsi to. vama verujem. Znam da me necete prevariti. Tada je uvideo da su njegovi stari poznanici . Pjotre Andrejevicu." Ovu pricu su ispricali Avsenkov i Sazikov. cuveni strucnjak. kada je poceo da drugacije posmatra svoj zivot. i sve sto cinite. jedan od bolesnika koga je otac Arsenije negovao. uciteljem mnogih. Rana mu se zagnoji. no njegovo se stanje nije popravljalo. Nazalost. Umne sposobnosti oca Arsenija su ga sasvim razoruzale. Kada sam postao svestenik. piscem tolikih knjiga i eseja. poznatim profesorom. Vi zivite u Bogu i za Boga. a kasnije je poceo da opsti i sa drugim zatvorenicima.. no on nije voleo da se mesa u njihove unutrasnje stvari.jos manje. Vec nekoliko godina se ne zna nista o vama. Izgubio je svaki dodir sa covecanstvom . Prve godine u logoru drzao se po strani. U prvo vreme je njegova bezgranicna vera u Boga i neprestana molitva odbijala Avsenkova. Sazikov nije hteo da bude ni blizu oca Arsenija. svi su ga se logorasi bojali. da ga i ne poznaje. dobro je poznavao drustvo zlocinaca u logoru i vrlo brzo ih je potcinio sebi. Svestenicima . Nisu imali vise nikakvu zelju da se bore protiv nepravednog Staljinovog rezima. Tacnost price je potvrdio i jedan broj bivsih zatvorenika koji su se zatekli u logoru u to vreme. shvatio je da je svoj idealizam izgubio pre mnogo. Avsenkov je bio ubedjeni komunista i skoro fanaticno je verovao u marksisticku ideologiju. Zasto? Na to pitanje nije imao odgovor. shvatio sam da "obican pop" mora vrlo mnogo toga da zna. Pravio se. Posle ovoga je Sazikov hteo da se oduzi ocu Arseniju: pokusavao je da mu da novac. I opet ga je otac Arsenije hranio i negovao.. Zdravstveno osoblje ga nije prisiljavalo da ide na rad. i da mu postavljam tako banalno pitanje. Sve teskoce. zadivljeni i zacudjeni. Ocigledno je bilo da je mnogima od njih postala jasnija veza izmedju Boga.umetnosti. zbog onoga sto jesi. vi barem znate da su "obicni popovi" predstavljali onu snagu koja je stvorila Rusiju cetrnaestog i petnaestog veka i koja je pomogla narodu da se oslobodi Tatara. Do toga doba." Sazikovu se tada otkravise osecanja prema ocu Arseniju i on mu jednom isprica celu svoju zivotnu pricu. . sto ga je prikovalo za postelju nekoliko dana. nauke i inteligencije. i dalje su stajali. poznati kriminalac. Medjutim.

Uprava logora i nadzornici bili su. Ako bi neko od kriminalaca slucajno i zaboravio na ovo novo pravilo... Posedovanje bilo kakvih bodeza je. brzo pomozite ranjenima" i stade kraj svog kreveta. Voleo je igre kartama u kojima je gubitnik placao zivotom. On pridje i zakoraci tamo gde je tuca bila najzesca i snaznim. drugi kriminalci bi ga veoma brzo podsetili. Te veceri je tuca. zatim su poceli da se tuku drvima za lozenje. recite im da prestanu! Vas ce poslusati. kao i jecanje jednog od ranjenih. Ivane Aleksandrovicu! Izbodose ljude nozevima! Krv lije na sve strane! Molim vas. no straza i nadzornici kao da nisu primecivali te nozeve. niti kada su pokusavali da ukazu pomoc ranjenicima. Dogodilo se da su kriminalci dva dana za redom otimali hranu od politickih zatvorenika. Sva njegova paznja bila je usredsredjena na molitvu.. nastala oko sledovanja hrane koje su kriminalci otimali kao od sale od drugih zatvorenika. Zatvorenici su pristizali. uvek na njihovoj strani. a Avsenkov je jedva ziv.. duhovnik PRESTANITE! Napolju je besnelo uzasno nevreme. oce Arsenije. politicki zatvorenik. dok je ovim drugima bilo preostalo jedino da vicu . Na celo "politicara" stao je Avsenkov. Prvo su ranili jednog mladog vojnika. Po podu poce da se razliva krv. poslusace me.od straha nisu smeli da priskoce u pomoc svojima. Posmatrajuci vas i ja pocinjem da shvatam da Bog postoji. Mnogi su vec poumirali od mraza i hladnoce. naravno." Zivot je nastavio svojim tokom. no najgore su prolazili politicki zatvorenici. Sazikov tada pridje ocu Arseniju i rece mu: "Oprostite mi. Kriminalci su umeli da se drze zajedno. Vide ljude oblivene krvlju. . bilo zabranjeno. "Hvala vam! Spasli ste mi zivot. pogruzen u molitvu. a kriminalce je predvodio Ivan Smedji. nastade strasna tuca oko hrane izmedju te dve strane. dobacujuci usput da im je sluzenje tudjim stvarima preslo u naviku. U pocetku su radile pesnice. tesko radili. jauke i dusa mu se ispuni neizrecivim bolom. ali zasto vi i vas Bog ne ucinite nesto? Evo. U baraci je sada vladala potpuna tisina. Vas Bog kao da ni ne primecuje sta se ovde desava!" Otac Arsenije pogleda oko sebe. Otac Arsenije pritrca Sazikovu i stade da ga preklinje: "Pomozite! Molim vas. Sada vidim da On postoji. Te noci. kao da je obasjan nekom cudnom svetloscu. Na njihovo mesto su dolazili drugi i tako se krug ponavljao. Culo se samo kako ljudi polako odlaze na pocinak. ocu Arseniju pridje i Avsenkov. Zatvorenici su redovno bili podvrgavani pretresu. umirali i na kraju bili sahranjivani u promrzlu zemlju." Sazikov se na to samo gorko nasmeja i rece: "Naravno.Sluga Bozji ALEKSANDAR OTAC ARSENIJE (1893-1973) jeromonah. kao da je u nekom drugom svetu. Oprostite mi sto sam vam se smejao. naredjujem vam: prestanite!" Zatim ih sve oseni znakom Krsta i prosaputa: "A sada. a na njihovo mesto su stalno dovodili nove. neradnik i visestruki ubica. Smedji je vec ubio dvojicu. pomozite. posto je baraka zakljucana. To su bili teski dani. Nekoliko puta je pocinio ubistvo i u logoru. Nekoliko "politicara" zavrsise sa razbijenim glavama. nakon prozivke. to je postalo novo nepisano pravilo u logoru. u ime Boga. iz razloga sopstvene bezbednosti. dakle. Stajao je tamo. Sumnjao sam u vaseg Boga. okoreli zlocinac. zacu krike. Kriminalci su bili mnogo jaci i okrutniji. Velika je moc data onima koji veruju." Kroz dva dana. psovke. Nije cuo kada su mrtve odneli do vrata. dok odjednom u rukama nekih od kriminalaca nisu sevnuli nozevi. Osecam strah. razgovetnim glasom rece: "U ime Boga. Od onog dana niko u baraci vise nije otimao hranu.

. Procitajte pismo!" Dragi oce Arsenije. ocevo ime. izvadi parce papira i pruzajuci ga ocu Arseniju rece: "Ovo je za vas." Kada je zavrsio citanje dosijea.. usledilo bi bezdusno batinanje. Poce da se moli u sebi. Otac Arsenije je za to vreme stajao i molio se: "Gospode. ali otac Arsenije bi za svakog pojedinacno pronalazio prave reci. Pjotre Andrejevicu. Oni su bili zaduzeni za isledjivanje. vernika. sa ciljem da svi sto pre poumiru. davale nadu za buducnost. Licno sam vas pozvao da dodjete ovamo.Otac Arsenije je i dalje veoma tesko radio. Naravno. Zatim je usledila optuzba: "Priznaj da si sirio propagandu u logoru!" Otac Arsenije odgovori na sva pitanja u vezi imena. Kada su usli u kancelariju upravnika logora. zatim otkopca dzep na kosulji. u nastupu nesvakidasnjeg gneva. Uzrecica im je svima bila: "Propevaces!" Otac Arsenije je najpre usao u kancelariju nekog mladog narednika. Poziv u takozvani "sektor za specijalna pitanja" je obicno znacio ispitivanje i pokusaj islednika da po svaku cenu od optuzenog iznudi nekakvo priznanje. smiluj mi se. duhovnik KOD MAJORA Nadzornik poce cesto i bez najave da upada u baraku i da proziva oca Arsenija za svaku sitnicu dok je ovaj obavljao svoje redovne poslove. spijun. ali nikada nije klonuo duhom. razlog izdrzavanja kazne. Medju novim zatvorenicima je bilo komunista. Otac Arsenije je znao da se to nece zavrsiti na dobro. da svakome pomogne. a cesto mu pomagale da postane bolji. Svi su strahovali od "specijalnog sektora. Poslala vam je Vera Danilovna. major stade da prelistava dosije oca Arsenija. "Ostavi nas nasamo". U baraku u kojoj je on ziveo doveli su u to vreme mnostvo ljudi najrazlicitijeg porekla. rece naredniku i ovaj izadje. Povede oca Arsenija majoru. Ovu pricu su ispricali Avsenkov. drugim recima. Sazikov i jos trojica bivsih zatvorenika. Sta ima zajednicko jedan komunista . kriminalaca i jos mnogih drugih vrsta ljudi. smiluj se meni gresnome. Avsenkov i Sazikov su postali prijatelji." Major jos jednom proveri fotografiju u dosijeu. Svu nadu sada polazem u Tebe.. prezime. on udari oca Arsenija posred lica i mucki ga opsova. prebijanje zatvorenika je bilo uobicajeno i za vreme ispitivanja. politicki zatvorenik. U logoru je dobro poznato da nocni poziv ne sluti na dobro. proveri vrata. koji je odmah poceo sa uobicajenim pitanjima: ime. Jednog dana. zdravlje je dobro sluzi. a umeli su i da tuku. Ako bi zatvorenik odbio takvu vrstu saradnje. Njegove su reci prodirale duboko u dusu coveka i hrabrile ga da nastavi da zivi. a potom zacuta. Narednik je psovao. Na neki cudan nacin. upravniku logora. Sluga Bozji ALEKSANDAR OTAC ARSENIJE (1893-1973) jeromonah. To je izazvalo ostre sukobe izmedju raznih grupa. Te veceri je otac Arsenije dobio poziv da se pojavi pred upravnikom logora. Toplim i blagim recima umeo je da ublazi bol i patnju. a otac Arsenije bi se uvek nasao da svakoga utesi. Batine se jedino nisu dobijale kada bi nekoga pozvali u upravu da mu saopste da mu je produzena kazna. Major ustade. Govorilo se da je neki novi major dosao na mesto upravitelja logora.idealista sa jednim kriminalcem? To da ga na nevidljiv nacin sa njim spaja otac Arsenije. udarao pesnicom o sto i pretio." Tamo je radilo oko 25 ljudi koji su vecinom bili podlozni uticaju alkohola." Otac Arsenije sede i pomisli: "Pocinje. ili ubedjivanje zatvorenika da postane "tajni saradnik uprave". major se obrati ocu Arseniju sasvim normalnim i ljubaznim tonom: "Sedite. zatim ponovo sede za svoj sto i poce da cita dosije. Ona je dobro. Najzad ustade i rece: "Kod majora ces propevati!" Izadje iz sobe i vrati se posle deset minuta." Nije prestajao da se moli u sebi: "Gospode.

Bog vas je sacuvao u zivotu. Medjutim. Ipak. Otac Arsenije se molio sa tolikim usrdjem da je izgledao potpuno odvojen od sveta. U tom trenutku. Iz njegovih ociju izlivala se bezgranicna blagost i duboko poznavanje ljudske duse. Sada je usao i major. Vera Otac Arsenije je bio zapanjen. iz ociju oca Arsenija isijavala je svetlost i snaga kakvu major do tada nikada nije video. nekada kada je ziveo na slobodi. nije razisla cak ni nakon njegovog hapsenja. Major je samo na molbu svoje zene. Niko drugi nije mogao da napise to pisamce: jos odavno su se dogovorili da. Isti starac koji je sada sedeo pred njim umeo je. bez sumnje bio njen. samo verujte! Molite se i dalje za nas gresne. Ovo sto je major upravo uradio bilo je veoma opasno u ovom "specijalnom" logoru u kome svi samo vrebaju priliku da nekoga prijave. Major je znao da ga covek ovakvog duha nece upitati kako se usudio on." "Gospode. Vera Danilovna je bila lekar. Rukopis je. vec covek krepkog duha koga ni mnoge godine po logorima nisu uspele da slomiju. iz njegovih ociju se izlivala svetlost. I mnoge je od nas sacuvao. Ne plasite se. otac Arsenije ustade. a kasnije se zamonasio. Oko sebe je okupljao veliku grupu vernika koja se.Bezgranicna je Bozja milost. Bio je pisac poznatih studija o staroj ruskoj umetnosti i arhitekturi. Njegove oci su ponirale u najdublja i najskrivenija mesta ljudske duse i bile u stanju da vide covekove misli. Nije mogao da razume sta se to dogadja. Major uze papiric iz ruke oca Arsenija i baci ga u vatru. . No. Vera Danilovna je bila njegova duhovna kcerka. koju je bezuslovno voleo i cije je savete slusao. slomljen. Major je. vec svestenik u svestenim odezdama koji je vrsio sveto bogosluzenje. Posmatrao ga je: pred njim je sedeo starac sa retkom bradom. Major slegnu ramenima pred ovim nesvakidasnjim dogadjajem. Obojica su cutali neko vreme. dok je bio mali. ako ikada budu imali prilike da pisu jedan drugom. koji je tek odnedavno na rukovodecem polozaju u logoru. Odjednom se seti davno zaboravljene slike: seti se kako ga je majka. ne bi li na taj nacin dosli do unapredjenja. on pogleda majora i rece mu: "Hvala vam sto ste mi doneli pismo. Major oseti da je otac Arsenije mogao snagom duha da postigne sve sto je hteo. blagodarim Ti na Tvojoj velikoj milosti!" molio se. da mu preda pismo. blagodarim Ti sto si dopustio da saznam nesto o svojoj deci. mimo ocekivanja vlasti. postojao je jos jedan razlog zbog koga je major zeleo da se susretne sa ocem Arsenijem. Otac Arsenije sede i major ponovo vide pred sobom umornog starca. Major je cutao jer je osetio zbunjenost i potresenost oca Arsenija. Otac Arsenije je bio duboko dirnut. Najednom. iz procitanog dosijea. Najednom ga obuze osecanje topline i blagosti." Gledajuci oca Arsenija. u znak raspoznavanja pogresno napisu rec "molite se. Blagodarim vam u ime Gospoda. od sve njegove duhovne dece njemu najbliza i najprivrzenija. major postade svestan da se sada pred njim vise ne nalazi umorni starac. sada je. samo su ucvrstile snagu njegovog duha. na mnogim mestima zakrpljenu platnenu kosulju i poderane pantalone. Svojom strucnoscu i pozrtvovanjem spasla je zivot nekolicini ljudi koji su bili bliski majoru. Ipak. sve to u njemu umrlo: bio je pregazen. shvatio da je otac Arsenije svrstan u "ozbiljne" slucajeve: jedan clan njegove porodice je bio poznati naucnik. da sjedini duboku veru u Boga i naucnicki um. naprotiv. prekrsti se nekoliko puta i kao da se nekome pokloni. Njegove knjige su govorile o lepotama zavicaja i ucile citaoca da voli svoju zemlju. jer tog trenutka pred njim vise nije stajao starac sa zakrpljenom kosuljom i poderanim pantalonama. a sam Pjotr Andrejevic Streljcov je diplomirao na moskovskom univerzitetu i procuo se po zemlji i inostranstvu kao sjajan istoricar umetnosti. obrijane glave. kao i na molbu Vere Danilovne koja je nekada mnogo pomogla njegovoj zeni i kcerki. obucen u staru. pristao da se izlozi velikoj opasnosti i uruci pismo zatvoreniku. vodila o velikim praznicima u drvenu seosku crkvicu. Tada major primeti da otac Arsenije netremice gleda u nesto iza njega. ocigledno. dok je pokusavao da sabere misli. Smrt mu je bila blizu.

Stid me je da priznam. Ne brinite. izdaju se tajna naredjenja koja su u suprotnosti sa javnim. pope. Sergeje Petrovicu. iskren je." Pun utisaka i osecanja. neko malo popustljiviji. Ako ga neki drugi zatvorenik nesto pita o isledjivanju.. blagodareci Gospodu i govoreci: "Neka su hvaljena dela Tvoja." "Da. Htedoh jos da vas zamolim da pomognete coveku koji zivi u istoj baraci sa vama. budite blagi koliko god mozete i time cete mnogo pomoci zatvorenicima... Jos dok sam bio u Moskvi. . Molio se i presvetoj Bozjoj Majci. drug druga prijavljuje bez razloga. potpisite izvestaj o nasem razgovoru." Za to vreme. Ne ostavi me. vrlo je tesko naviknuti se na ovakav nacin zivota. dati mu snage da istraje. predajte Aleksandru Pavlovicu ovo pisamce sa porukom od njegove zene. Zbog toga cu mu dati nalog da na vas obrati posebnu paznju. njegova zapazanja nece biti uneta u vas dosije. osvrnu se oko sebe i rece: "Sta je.Cinim sve sto mogu. Aleksandar Pavlovic mnogo zna. razgovarao sam sa Verom Danilovnom i uzeo na sebe da vam prenesem poruku od nje. i to uskoro!" I ode. "Nadzornik Pupkov mi stalno salje izvestaje o vama. Svi zatvorenici u njegovoj baraci odahnuse kada su ga videli. ocigledno je da vas ne voli. Markov je tezak covek. ali tesko da mu iko sada moze pomoci. ne mogu vam mnogo pomoci. ali to je premalo. Svuda je sada tesko." A on se na svojoj postelji molio Bogu i u sebi pojao psalme. Izvestaj cu sastaviti prilikom sledeceg susreta. molim vas. Uskoro ce na njegovo mesto biti postavljen neko drugi. rado cu pomoci Aleksandru Pavlovicu Avsenkovu.. preko kriminalaca u logoru. narednika koji vas je primio i doveo meni. Mnogi se secaju Aleksandra Pavlovica Avsenkova. "Molim vas. niste jos imali vremena ni da se naviknete." Otac Arsenije se potpisa na praznom listu hartije i rece: "Cinite ono sto morate. Recite mu da se posebno cuva Savuskina iz vase barake . Vlastima bi islo u racun da se on strelja." Major ustade. "A sada. Znam koliko vam je tesko. samo sto Staljin jos nije naredio njegovu likvidaciju. to je moglo da se protumaci kao da se doticni plasi da nije i njegovo ime mozda spomenuto prilikom ispitivanja. Recite mu da mi je oduzet cin generala i da sam sada samo major." Major zastade. sav je bio obuzet radoscu zbog obilne milosti koju je Bog toga dana izlio na njega. Sledeceg jutra je ustao i sa lakocom zapoceo svoj svakodnevni posao. i kao sto rekoh. ali bojim se za sebe. tesko je. smejuci se. moj Boze. molim vas. niko mu ne prilazi i niko ga nista ne pita. umoran od svega sto je doziveo. ali pokusacu koliko god mogu da vam bar malo olaksam zivot. otac Arsenije se vrati u svoju baraku i."Pjotre Andrejevicu! Nedavno sam postavljen za upravnika logora. covek koji se domogao Avsenkovog polozaja sada pokusava da ga se zauvek otarasi kako bi osigurao svoje mesto. trazeci reci. Celu ga je noc slavio. pravi je idealista. Tesko je. otac Arsenije nije zaspao.. pridje ocu Arseniju i rece: "Pomenite me. Na takve ljude vlasti ne gledaju blagonaklono. Znam da vam nije lako na novom polozaju. "Razumem vas! Naravno. i nakon ispitivanja da vas uvek dovede meni. Od sada cu vam urucivati pozive preko Markova. Toliko uzasnih stvari se ovde desava! No. Srce me boli kada vidim sta se oko nas desava. Nisu se nadali da ce se otac Arsenije vratiti iz sektora za "specijalna pitanja. Te noci. sumnjicav. banu Pupkov u baraku. Ljudi sumnjicavo motre jedni na druge. Govori se da je Ivanu Smedjem dojavljeno da ga nekako ukloni. on ce sam reci ono sto bude hteo o svom ispitivanju. Zato Staljinovi podanici zele da ga "nezvanicno" likvidiraju. Molbe za njegovo oslobodjenje su stigle cak i do Staljina. jos si tu? Ne brini. no jedini je odgovor bio: "Neka odsedi jos neko vreme u logoru. i dalje mi budi milostiv. dokrajcice te oni. Gospode! Blagodarim Ti sto si mi pokazao divnu milost Tvoju." U logoru postoji jedno nepisano pravilo: kada se neko vrati sa "informativnog razgovora". Toga jutra.taj smislja lazne optuzbe protiv njega. ako je raspolozen. Prenecu mu sve sto mi budete rekli.. Pjotre Andrejevicu. hvaleci Boga u sebi. To ce ga okuraziti. zato sam i dospeo ovde. "Aleksandar Pavlovic me poznaje kao generala Abrosimova. leze odmah u postelju.

Mora biti da Bog slusa njene molitve. a zatim je progutajte. Zastiticemo Aleksandra Pavlovica. ali sada pocinjem da verujem. Hocete li da mi pomognete?" Do prozivke je ostalo jos sat vremena. Dobio sam pismo od moje Kace! Pise mi o jednom veoma dragom prijatelju koji ima polozaj na vlasti. pomaze mi preko vas! Vi ste tu. kao da hoce da pogleda panj izbliza i pri slaboj svetlosti zimskog sumraka poce da cita pisamce. Sazikov i Abrosimov. ali da je to gotovo nemoguce i o opasnosti koja mu preti od kriminalaca. kako se na zidovima i odeci ne bi pojavila memla. Sazikov se zaista mnogo. Posle mraza i studeni nastupila je nesnosna vlaga. Otac Arsenije rece Avsenkovu: "Zajedno sa sledecim panjem dodacu vam jednu cedulju. a mnogo ih je umrlo." Nastavili su da rade. "Dobro. Poce vec da se smrkava. Ne znam da li ce ikada od mene postati pravi Hriscanin. da je propao. kao jagnje! Slusa vas i veruje vam. brzo progutajte ceduljicu i pokusajte da se savladate. Otac Arsenije i njemu isprica o svom susretu sa majorom i o tome kako u Moskvi postoji plan da se Avsenkov likvidira preko logorskih kriminalaca. Sve cu vam objasniti kasnije. mada je svestan. pomoci cemo. otac Arsenije je i dalje pomagao kome god je mogao. ne ostavljate me samog sa mojim sumornim i strasnim mislima. Cak i u logoru ima dobrih i blagocestivih ljudi . vec bi sam . pritrca Sazikov da im pomogne." Cim su uneli drva u baraku. Avsenkovu. zastiticemo ga. rece Sazikov. jer evo. "Kako je sve to neobicno". i otac Arsenije uspe da mu prenese ceo razgovor sa majorom Abrosimovim. grejete mi srce. Avsenkov je zgrabi i stade da udara po panju velikim komadom drveta. Otac Arsenije se osecao veoma slabo. koji nam je svima uterivao strah u kosti: sada je pitom. oce Arsenije!" rece Avsenkov uzbudjeno. Logorska bolnica je bila prepuna. To je uvek cinio sa neocekivanom toplinom koja je svakoga duboko dirnula. "Pjotre Andrejevicu. Sluga Bozji ALEKSANDAR OTAC ARSENIJE (1893-1973) jeromonah. nastupi prolece. Nije ni malo strepeo da bi Sazikov mogao prijaviti njihov razgovor. Dobar je to covek. o tome kako njemu. duhovnik ZIVOT TECE DALjE Zime prodje. "Do sada nisam verovao u Boga. ali ja vidim. otac Arsenije pridje Avsenkovu i rece mu: "Necu stici da na vreme isecem ove panjeve. Iz ociju mu grunuse suze. Zatim se sagnu. Mada je bio potpuno iscrpljen i jedva sposoban da se drzi na nogama. sta ste napravili od okrutnog zlocinca kakav je bio Sazikov. premda je i dalje obavljao svoje duznosti. vredan. Ne mogu sam. Hoce da mi pomogne. I sada zaista verujem: to Bog cini preko vas. Reflektori su vec poceli da klize po logoru. Ne brinite se. ako neko sazna za to. mnogo promenio. Pomazete i drugima: gle. Nikada nije cekao da ga neko zamoli za pomoc. Vi to mozda i ne primecujete. Imamo mi nacina za to izmedju sebe. U barakama je moralo da se lozi kao i zimi. ali sada znam: Bog postoji. Procitajte je. zajedno sa panjem." Ovu pricu su ispricali Avsenkov." Avsenkov se zaprepasti: "Kakvu cedulju?" Otac Arsenije mu krisom. Otac Arsenije tiho rece: "A sada. a deo je preuzet iz zapisa samog oca Arsenija. te su bolesni morali da ostanu u barakama. Otac Arsenije je Sazikova zvao krstenim imenom Serafim.nisu svi zaglibljeni u blato.Kada su se zatvorenici te veceri vratili sa rada. U tom periodu su mnogi zatvorenici oboleli. Procitao ga je dva puta. Kaca kaze da se moli Bogu za mene. dodade cedulju koju mu je dao major. politicki zatvorenik. prijatelji zele da pomognu.

Najednom vide da Smedji tuce Alekseja koji vise nije imao snage da se brani. jer ga je Smedji bez milosti udarao pesnicama. Nemam poverenja u ljude koji rade sa mnom. odeca ovog mladica je bila jos uvek dosta pristojna i naravno. potpisite. Bio je strog. major je smenio Pupkova i na njegovo mesto postavio novog nadzornika. duhovnik "GDE SU DVOJE ILI TROJE SABRANI U IME MOJE. po imenu Aleksej. kao da je znao kome je pomoc najpotrebnija. susreo se sa kriminalcima. dobi partiju i sa njome. Neki kriminalci su ga izazivali. zbog starosti.. Otac Arsenije nije video pocetak borbe. nije znao sta ga ceka. svu Aleksejevu odecu. recite mu da ga se u Moskvi secaju. Imao je 23 godine i bio osudjen na dvadeset godina teske robije u logoru "specijalnog" rezima. Prodje i kratko. cak se ni Sazikov nije usudio da se mesa. svako sumnja na svakoga. okolne staze i nuznike. sto samo jos vise razjari Smedjega. cistio je baraku. Major je delovao zabrinuto." Otac Arsenije je predao poruku Avsenkovu. A sada. Rekao je ocu Arseniju: "Teska su vremena. Novi nadzornik nije mnogo govorio." Prvi put ga je ispitivao samo narednik Markov i tada se nije video sa majorom. jer je na suprotnom kraju barake slagao drva. Sa njim se susreo kada su ga drugi put pozvali u sektor. jer je u ovaj logor dosao iz zloglasnog moskovskog zatvora "Butirok. izvestaj o nasem razgovoru. brzo im pridje i.prilazio coveku. nisu poslali napolje da kopa grobove. krv mu je potekla i iz usta. Kao sto je obecao." No.mora umreti. Dva puta je pozivan u "sektor za specijalna pitanja. vec je samo pokrio lice rukama. politicki zatvorenik. toboz navijajuci za njega i bodreci ga. svi strahuju od mene. Potom bi se tiho udaljavao. Vec je posrtao. zgrabi Smedjega za misicu. Otac Arsenije mirno odlozi drva. Ivan Smedji. Ne znam kada cu moci ponovo da vas vidim. Aleksej zamahnu u samoodbrani. Smedji je . ali ne mogu mnogo da pomognem. Logorski zivot mu nije bio sasvim nepoznat. koji je sve to bio shvatio kao salu. no nikoga nije udario i sasvim je retko psovao. Svi su odmah znali da ce Aleksej uskoro ostati bez odece. na opste zaprepascenje. Svi su skamenjeno stajali i posmatrali kako Smedji na smrt prebija mladica. Umesto toga. ali niko nije mogao nista da ucini da to spreci." Strogo je zahtevao da se postuju pravila. Spreciti ovakvo kockanje ili osujetiti ovakvu nameru kriminalaca znacilo je sigurnu smrt. Tada stvari krenuse naopako. Mada u tom periodu nije bilo potrebno loziti peci. Pravila su sve strozija. "Skidaj sve sa sebe. Ivan Smedji predlozi partiju karata u kojoj gubitnik skida sve sa sebe. ali pravican. molim vas. Moj polozaj je veoma uticajan. Smedji tada zapoce predstavu: najpre mu se obrati toboz ljubazno.. Aleksej je bio sav obliven krvlju. a zatim nasrnu na njega pesnicama. odbi da skine sa sebe odecu. buduci veoma mlad. Lice Smedjega se izoblici od besa: pop se umesao u tucu . Aleksandar Pavlovic i vi ste mi stalno na pameti. sparno leto sa nesnosnim najezdama komaraca koji su po logoru sirili zarazu. Dajte mu ovu cedulju. Sastavio sam ga pre nego sto ste dosli. Aleksej. Sluga Bozji ALEKSANDAR OTAC ARSENIJE (1893-1973) jeromonah. prijatelju. naravno. sto se u logoru veoma dobro znalo. narocito higijenska. koji smesta odlucise da se dokopaju njegovog odela. sto ga je veoma oraspolozilo. Cim je dosao u logor.. Svima je bilo jasno da Alekseju nema spasa. student.. S obzirom da je u zatvoru u Moskvi proveo samo nekoliko meseci. zbog cega ga zatvorenici ubrzo prozvase "Pravedni. odmah je privukla paznju kriminalaca. da ce ga Smedji ubiti. ne ocekujuci zahvalnost. oca Arsenija." Jedne zime u baraku oca Arsenija dodje jedan mladic." rece.

On ostavi na trenutak Alekseja i zasista: "U redu pope." U ruci mu sevnu noz i on se baci na Alekseja. Kada je dosao do oca Arsenija. Otac Arsenije je. i jedna celija u koju su mogla da stanu dva coveka. dok mu je drugo bilo svo obliveno krvlju." Zatim. Otac Arsenije se prvi uspravi i rece: "Eto nas. Ko prestane da skace. Premda su se svi bojali Ivana Smedjeg. medjutim. dakle. a sada su ga postovali zbog hrabrosti. samo sto su se zatvorenici vratili s posla. poslovao oko peci. i za njega. uzana daska. a duzina joj je bila dva metra. okomi se na njega i poce da ga udara. U prostoriji je vladao muk. Slabasni i krotki otac Arsenije najednom zamahnu i udari Smedjega po ramenu takvom silom da mu izbi noz iz ruke. Svi su cutali. Strazari ih obojicu odvukose ka izlazu. mraz. Smedji posrnu. Obojica su bili sasvim iscrpljeni. imao valjan razlog da ga ubije. nece preziveti mraz. Otac Arsenije je bio star i iznemogao. pri temperaturi od nekoliko stepeni ispod nule. Ivan Smedji obori pogled. cistio ih i skidao naslage prljavstine sa poda. a kriminalci su veoma postovali coveka koji nije pokazivao strah. Niko nije mogao da objasni sta se tada dogodilo. Niko od zlocinaca ne izusti ni rec. zbog krsenja logorskih pravila i tuce!" zaurla nadzornik. umij se. pa onda ti. Nemojte ih slati u samicu!" Nadzornik raspali pesnicom prvo jednog. jer se bojao ostalih kriminalaca. Hladno je. ka zidu. Obojica padose na pod. Sve je. Napolju je bilo -30o. Zidovi i pod celije su bili zastrti limom. Smedji ih je. Smedji ode u krevet i poce da se dosaptava sa svojim prijateljima. dakle. Avsenkov i Sazikov se usudise da istupe iz vrste i pokusaju da odvrate nadzornika: "Druze nadzornice. kao da se nista nije dogodilo. medjutim. Prvo mali. tolikom zestinom da obojica poletese. nas dvojica skupa. Otac Arsenije se okrenu Alekseju i rece mu: "Idi. no ubrzo uvide da je kod njih izgubio ugled. Obuze ga strah. Aljosa. umesto lezaja. Neko poce polako da brise tragove krvi nogom. Pri ovakvoj hladnoci. Ujutro svi otidose na posao." . Kaznena celija br. prijavio. Nikada pre ovoga nisu nikoga slali u kaznenu celiju na ovakvoj hladnoci. Znao je da su njegovi bivsi prijatelji u stanju da ga ubiju zbog ovakve izdaje. Prodje noc. Znali su da ce kriminalci sada zasigurno ubiti i Alekseja. A toga dana je temperatura bila -30o. Medju kriminalcima. prijavljivanje vlastima je vazilo za najnizi i najpodliji nacin razracunavanja. Nadzornik krenu izmedju redova lezaja i stade da gleda levo i desno. Aleksejevo lice je bilo potpuno smrskano. Uvece. osamuceni. Ovakvu kaznu su mogli da prezive samo oni koji su bili ustanju da sve to vreme skacu gore . pa da sav utrne od hladnoce. otac Arsenije nije oklevao kada je Smedji nasrnuo nozem na Alekseja. Na sredini te prostorije nalazila se. kao i obicno. bez hrane i vode. pa drugog. Zatim ga odgurnu dalje od Alekseja. Smedji je pred svima izgubio obraz. Aleksej sav isprebijan. "Zatvorenici P18376 i P281 u kaznenu celiju br. smrt nastupa za dva casa. Svi zatvorenici poskakase sa svojih kreveta i stadose kraj njih u stavu mirno. smrzava se i umire. nastavi sa svojim poslom. Ivan se polako podize sa poda. Ponekad bi slali tamo zatvorenike na dvadeset cetiri sata. svuda oko nas je lim. duvao je jak severni vetar. Za kriminalce je postupak oca Arsenija bio izuzetno hrabar i odvazan. jedno uvo mu je visilo. Vojnici zgrabise Alekseja i stadose da ga vuku prema izlazu. Aljosa.dole i da na taj nacin zagrevaju krvotok. a jedno oko bilo sasvim zatvoreno. Nece te niko vise tuci. Ovo je kraj . Sada je. sirine jedva oko cetrdeset santimetara.odavno bio ispunjen mrznjom prema ocu Arseniju. 1 na cetrdeset osam sati. Bilo je dovoljno da covek samo na kratko izadje napolje. i oca Arsenija. Svi stanovnici barake su znali da boravak u kaznenoj celiji pri ovakvim vremenskim neprilikama znaci sigurnu smrt. pade i udari licem u ivicu kreveta. ispalo sasvim drugacije. Ranije je otac Arsenije bio poznat samo po svojoj dobroti i nastranosti. U kucici je bilo nekoliko celija samica.i za tebe. no ranije nije smeo da mu pridje. Bog nas je sastavio. Unutra je bio potpuni mrak. "Mirno!" dreknu. u baraku udje nadzornik sa nekoliko vojnika. 1 bese kucica koja se nalazila na samom ulazu u logorski kompleks. Sirina prostorije nije bila veca od tri cetvrtine metra. Oca Arsenija i Avsenkova odvukose u kaznenu celiju i gurnuse ih unutra.

oce. Niko nam nece uci naredna dva dana. Bilo mu je toplo. a ostalo neka bude Bozja volja. Ostao je samo glas oca Arsenija. komsomolac. Umrecemo obojica. Molitva mu je unosila mir u dusu. Molitva ispuni citavo Aleksejevo bice. Ne bismo smeli da lezimo. Mesecine vise nije bilo.Culi su zatvaranje vrata i okretanje kljuca u bravi. spasi nas sada Svojom prevelikom miloscu. bio u crkvi. ni strah. Aleksej je do tada samo jednom. Aljosa. Gvozdene resetke na malenom prozoru propustale su blede snopove mesecine. Aleksejeve noge i ruke su sada bile sasvim obamrle od mraza. Aleksej pokusa da skace. ni bol. Bilo je sasvim bespredmetno odupirati se tolikom mrazu. Kako su dospeli tamo? Aleksej sa divljenjem primeti da nisu sami. ." "Cemu se molite. Otac Arsenije za trenutak zacuta. punim ustima. "Ja sam kriv za ovo. ali je osecao njihovu lepotu. Premda ga je baba krstila dok je bio jos mali.." Otac Arsenije ne rece nista. Aleksej poce pazljivo da prati reci molitve. Aleksej je jasno cuo reci oca Arsenija: "Boze. tamo sam i ja sa njima. Od mraza su im se oduzele i ruke i noge. odeven u blistavo bele svestene odezde. davno." Studen je postepeno savladjivala Alekseja koji pomisli da otac Arsenije gubi razum. U pocetku su ga zbunjivale. Pade mu na um strasna pomisao: "Gubim pamet. Kakve je veze to imalo sa verom? Uprkos obamrlosti tela i bola od zadobijenih udaraca. jer u Tebe. Aljosa. bolje da su nas odmah streljali. Otac Arsenije se oseni znakom Krsta i poce nesto da govori tihim glasom. u njima vise nije bilo ni trunke snage. On ustade i poce da se moli zajedno sa ocem Arsenijem. Vise nije znao da li sedi. smiluj se na nas gresne! Svemilostivi Boze! Gospode Isuse Hriste. vise ga nije bilo briga ni za sta. niti su znali sta je to." Celija je postala sira i prostranija. Ja se vec osecam tako slabo. disao je lako. ovo je kraj. Zasto cutite?" Kao iz daljine. zajedno sa hladnocom. Celija u kojoj su se nalazili odjednom isceze. Celije vise nije bilo: nalazili su se u crkvi. do njega dopre glas oca Arsenija: "Molim se. Nije mogao da im vidi lica. Vera ih uopste nije interesovala. ponirale su mu pravo u dusu. onda ce Otac Tvoj nebeski uslisiti njihovu molitvu. otac Arsenije se glasno molio sa uzdignutim rukama. a onda Aleksej sasvim jasno i razgovetno cu njegove reci i najednom shvati da su to reci molitve. Ovo je prvi put u ovom logoru da je Bog dopustio da se molimo naglas. a zatim i korake strazara kako se udaljavaju. lezi ili stoji. jer "gde su dvoje ili troje sabrani u ime moje. da se sjedini sa njima. "Sami smo. iz radoznalosti. Takve odezde je Aleksej samo jednom video.. samo zelju da se poistoveti sa ovim recima.. sav sam izubijan. Hladnoca mu je sasvim obuzela telo i on bese sav obamro. Umirem. moramo da skacemo gore . smiluj se na nas i izbavi nas od strasne smrti.. postale su mu poznate. uklanjala strah od smrti i sjedinjavala ga sa covekom koji je stajao pored njega. Ocu Arseniju su prisluzivala dva mladica. Smrzavao se. Molicemo se. Noge su mi vec promrzle. dusu mu je ispunjavala neizreciva radost. Boga i Tvorca naseg verujemo!" tako su se izlivale reci molitve i u svakoj se reci osecala najdublja ljubav i vera u Bozju milost. Isuse Hriste! Ti si sam Svojim precistim ustima rekao da ako se dvoje ili troje mole za jednu stvar." Aleksej stade da ponavlja reci oca Arsenija. "Kazite mi nesto. da ih razume. Vise nije osecao nikakvu teskobu. Umrecemo. bolom i strahom. u njegovoj porodici nije bilo poboznosti. Aleksej je bio student. no to mu nista nije pomagalo. koji si iz Svoje prevelike ljubavi prema nama postao covek da bi nas spasao. "Smrzavamo se. "Gospode Boze nas. Sada su reci oca Arsenija bile lake za razumevanje. zajeca Aleksej. bezuslovno poverenje u Boga. oce Arsenije! Neljudi . obasjan mesecevom svetloscu.dole. kad se smrzavamo?" jedva cujno prosaputa Aleksej. ali ne mozemo tako dva dana. Sav obasjan nekom cudnom svetloscu. oce Arsenije". Molicemo se. no postepeno poce da ih shvata. Gde su se oni to nalazili? Aleksej okrete glavu da pogleda oca Arsenija i vide da sve oko njega odjednom sve preobrazilo. a dah u plucima se ledio. Obojica su bili odeveni u iste blistavo bele odezde i obojicu je obasjavala ista neobjasnjiva bela svetlost. kada je iz radoznalosti bio u crkvi.

Svetlost poce da bledi i celija ponovo postade mracna. Mladici u svetlim odezdama ih blagoslovise i lagano se udaljise. samo Mu je uznosio slavoslov i blagodarenje. Otac se molio. pokriva ga toplim pokrivacem. Povremeno bi mu na um dolazila pomisao da su obojica vec umrli. "Nismo sami". rece otac Arsenije." Aleksej ustade. Smesta ih vratite u baraku!" naredi jedan od nadzornika. "Kako je to moguce?" "Zivi smo. Upravnik logora. Otac Arsenije sada nije nista vise iskao od Boga u molitvi. "Obicna halucinacija. Otac Arsenije i Aleksej izadjose napolje." Srce mu je na hiljadu nacina usvajalo te reci. do tada nepoznate." Aleksej leze na pod zastrt limom. a po odeci i citavom telu im se uhvatio debeo sloj leda.Govorio je molitve za ocem Arsenijem. i ja sam pronasla Boga. Sve sto je ostalo u Aleksejevom pamcenju bile su reci molitve. Ko zna kako ce oni na ovo gledati. grejale su mu dusu i vracale ga u zivot. Lezeci u polusnu kraj nogu oca Arsenija. nacelnik specijalnog sektora i jedan strazar stajali su na vratima. Hteo je da nikad ne zaboravi te reci. Nije znao koliko je vremena proslo dok su se tako zajedno molili. lekar. mislio je Aleksej. Aleksej je cuo prekrasne reci. mama. Gle. zelim da sam stalno uz njega". Rukama mu grli glavu.. majka mu odgovori: "Aljosenjka! Kad su te onomad odveli. majka i otac Arsenije su bili uz njega." Sav uzas prethodnog dana je nestao. zaskripa smrznuta brava i zacuse se neki glasovi spolja. "Ne zelim nikada da odem od oca Arsenija. video Ga je ocima duse. dva mladica u svetlosnim odezdama i sveobujmljujuci. Neko udari u vrata." U kaznenoj celiji stajao je starac u iskrpljenoj kosulji. Sve bese mirno i toplo." Lekar udje u celiju.. Aljosa". slika oca Arsenija. Ja cu nastaviti da se molim. Aleksej je shvatao sada da Bog zaista postoji. poverovao sam u Njega!" Kao da je cula njegove reci. I lekar skide jednu rukavicu. no razgovetan glas i prisustvo oca Arsenija brzo bi ga vracali u stvarnost.to nije savremeni nacin. a pored njega mladic u iscepanoj i krvavoj odeci. Aleksej cu lekara kako govori nadzorniku: . Smrznuti lesevi . To mi je dalo snage da zivim. gurnu je ispod odece oca Arsenija. no to nije bilo mehanicko ponavljanje. pogleda okolo i upita: "Cime ste se grejali?" "Verom u Boga i molitvom". da je sa njima. Aleksej otvori oci. Bili su zadivljeni njegovom molitvom. "Ustani. odgovori otac Arsenije. "Dosli su po nas. vidno uznemiren. Dok su ih odvodili. Neko iza njih rece: "Za ovo nema opravdanja . Otac moj nebeski dace im. Reci molitve su ispunjavale citavo njegovo bice: ". a zatim i ispod Aleksejeve i rece. Najednom se odnekuda pojavi njegova majka. neuporedivi osecaj topline koja mu je davala novi zivot. sam za sebe: "Neverovatno! Kako su uspeli? Tela su im topla. da ih pamti do kraja zivota. hladna i sumorna. vec se zaista molio zajedno sa njim. Htede da joj kaze: "Mama! Cujes li? Mozes li da cujes oca Arsenija kako se moli? Saznao sam da Bog postoji. "Zivi su?!" zaprepasceno izusti major. Svi se zgledase u neverici. kada se otac Arsenije okrete ka njemu i rece mu: "Lezi. odgovori otac Arsenije. druze majore".. Otac Arsenije je i dalje stajao u molitvi. "Pretresite ih!" "Napolje!" povika jedan od nadzornika. a ti ces me cuti. a dvojica mladica u svetlim odezdama molila su se s njim i prisluzivala mu. umoran si.. sav u modricama i podlivima. Cinio mu se kao da se otac Arsenije sav utopio u reci molitve. Na licima im se ogledao mir. no znao je da ga bacuska nije zaboravio i da mu sve vreme pomaze da se moli. pomislio je Aleksej.sabrani u ime moje. Reci molitve. Strazari skidose rukavice i stadose da ih pretresaju. Aljosa. nije mogao da oceni. privija ga uz sebe..neko bi mogao da nas prijavi Moskvi.. zatvori oci i nastavi da se moli slusajuci oca Arsenija. Koliko je sve to dugo trajalo. topla i radosna svetlost.

Nedelju dana posle toga dogodio se nesrecan slucaj: dok je radio napolju. vrlo je bitno da se sluzba odvija prema tipiku." Tada bi odlazio i vracao bi se kroz sat vremena da bi proverio da li je otac Arsenije obavio posao na zadovoljavajuci nacin. Njih dvojica su samo odgovarali: "Bog nas je spasao. bi premesten u drugu baraku. pope!" povika i htede da ga udari. zvani Smedji. upita: "Ko te je video?" "Niko me nije video. Izdahnuo je u strasnim mukama. posto je zavrsio pregled. imao bi obicaj da podrugljivo kaze: "Oce." Nadzornikovo lice se smraci od gneva. "Sklanjaj mi se s puta. a nekoliko svedoka iz barake oca Arsenija je potvrdilo istinitost ovog kazivanja. nesto se veoma neobicno dogodilo "Pravednome. Podize je i vide da je to nadzornikova partijska knjizica. na stazi. Cisteci tako staze. Kroz dva sata vide "Pravednoga" kako juri prema njemu u panici. otac Arsenije je cistio staze izmedju baraka. Otac Arsenije mu pridje i rece mu: "Druze nadzornice. posebno u logorima. Otac Arsenije izadje iz barake i podje mu u susret. duhovnik "PRAVEDNI" NADZORNIK Stari nadzornik je smenjen i na njegovo mesto je doveden novi. vadi iz dzepa novcanik. nadzornici. Kad god je mogao."Zapanjujuce! Pri temperaturi od -30o smrt nastupa najkasnije za cetiri do pet sati. ako mu nesto ne bi bilo po volji. Otac Arsenije mu cuteci pruzi partijsku knjizicu." Novi nadzornik nije ispoljavao nikakva osecanja prema ocu Arseniju. gledao je svako malo kroz prozor. koji zbog strogih zahteva o sprovodjenju propisa u logoru. dozvolite mi da vam nesto kazem." Jednog dana. posto zavrsi sa ciscenjem staze. ste danas zaista imali srece." U baraci su ih docekali kao da su vaskrsli iz mrtvih. To je bio cest postupak u logoru. Proneo se glas po logoru da su stenu odvalili njegovi bivsi prijatelji. Izvadio je nesto iz novcanika. Aleksej je postao drugi covek. znacio smrt. Nadzornik zgrabi knjizicu i povika: "Stani!" Prilazeci mu blize. On odjednom vide nadzornika kako. okrete se i podje prema baraci. ne bi li ugledao nadzornika. Ovo je moglo da se zavrsi nepovoljno za sve nas. kao i zbog pravednog pristupa zatvorenicima. U to vreme je gubitak partijske knjizice. ode da pospremi baraku. politicki zatvorenik. vratio ga u dzep i izgubio se iz vida. dobi nadimak "Pravedni. Dok je cistio. a na licu mu je bio ispisan uzas. Ovu pricu je ispricao Aleksej. i "Pravedni" je to dobro znao. kao preporodjen. druze nadzornice. pratio je oca Alekseja u stopu i molio ga da mu prica o Bogu i Pravoslavnom bogosluzenju. Pronasao sam knjizicu pre otprilike dva sata ovde." "Pravedni" se okrete i ode." Kroz nekoliko dana Ivan. Otac Arsenije stavi knjizicu u dzep i. Jurio je po stazama izmedju baraka. Uplaseno je bacao pogled levo i desno i video da je nekoliko ljudi tuda vec proslo. otac Arsenije dodje do mesta gde je "Pravedni" zastao i na zemlji ugleda crvenu knjizicu. Tog leta. Vi. nadzornik bi usmrtio . dok je nadzornik obavljao redovni pregled baraka sa okolinom. ali sada njegovi zahtevi prema ocu Arseniju postadose sve stroziji. Mnogi su pomislili da je namislio da se resi oca Arsenija kao opasnog svedoka. Nista se nije mnogo promenilo. jedna stena se odvalila i zgnjecila ga. "Kako ste se spasli?" svi su hteli da znaju. Sluga Bozji ALEKSANDAR OTAC ARSENIJE (1893-1973) jeromonah.

tamo gde sam trebao sve vreme da budem. vec radi brata svoga. Kad mi je vracao rukopis. Osnova borbe za dusu jeste ljubav. Sluga Bozji ALEKSANDAR OTAC ARSENIJE (1893-1973) jeromonah. Svi su oni bili prisutni u baraci kada je otac Arsenije telesno umro i. za mene je predstavljalo pre svega veliki nauk i opomenu. A da li sam ja to ucinio? Gospode. u sebi kriju samo malenu iskricu vere. pokazali su mi najsvetije i najcudesnije blago . Ljudi sude o veri. da ispravim svoje greske i zablude. a da niko iz logorske uprave za to ne odgovara. opet. pomogla su mi da sastavim slecu crticu iz zivota oca Arsenija. Ispricao Andrej Ivanovic. medju kojima sam bio i ja. ljubavlju i dobrotom. duhovnik MAJKO BOZJA. Gospod i Majka Bozja su mi pokazali da nisam dostojan ni da se dotaknem odece mnogih suzanja u logoru i da od takvih mogu mnogo da naucim. otac Arsenije mi je rekao: "Molim te. na osnovu ponasanja svojih bliznjih. nekadasnji nadzornik logora u kome je otac Arsenije proveo mnogo godina. Posto sam mnogo vremena proveo po logorima. blagost i pomoc bliznjemu. a narocito pastiri ljudskih dusa. A kad umrem. sude cak i o samome Hristu. uz opravdanje da ga je ovaj napao. NE OSTAVI IH! Ovu pricu je ispricao sam otac Arsenije najblizim svojim duhovnim cadima. drugi sa strahopostovanjem. On ga je procitao i dugo zatim cutao. Svedocanstva koja su mi ostavili Avsenkov. No kada sam okusio telesnu smrt.blago ljudske duse ispunjene verom. osetio sam da treba da pokazem rukopis ocu Arseniju. Cesto bi se za tako nesto dobijalo i unapredjenje. "Ono sto mi se tom prilikom dogodilo. prema njihovom svedocenju. politicki zatvorenik. Takodje je pisano: "Jer ces zbog svojih reci biti opravdan i zbog svojih reci biti osudjen" (Mat. "Gospod me je ponizio. Takvima je neophodno da imaju dobrog svestenika koji ce im kao dobri pastir pomoci da se ta iskra u njima razgori u neugasivi plamen vere. do zadnjeg svoga daha. i da je ponesto jos dodao. poceo sam da umisljam kako sam postao jak u veri. neka ljudi citaju. a kada ga upitah: "Zar nije stvarno tako bilo?" odgovorio mi je: "Veliku milost su mi podarili Gospod i Majka Bozja. Sazikov i student Aleksej (koji je tada vec pusten iz logora). 6:2). Gospod mi je pokazao da ljudi koji u sebi imaju vere. postavio me na moje mesto. i posto me je toliko puta milost Bozja izbavljala od nevolja. Kada sam zavrsio beleske o ovom dogadjaju. Taj dogadjaj me je postavio na moje mesto. nemoj ovo pokazivati nikome. Korisceni su i opisi koje je zabelezio sam otac Arsenije. primetih da je neke reci promenio. Gospod i Njegova Mati su mi pokazali da vere na zemlji nikada nece nestati.zatvorenika. pomoc koju dajemo ne radi sebe. Vreme je prolazilo. Otkrio mi je moju veliku nedostojnost i podario mi je jos vremena da se popravim. otac Arsenije uze rukopis od mene i vrati mi ga kroz nekoliko dana. Dok sam ga iznova citao." **** . Postojalo je mnogo nacina da se logoras likvidira. Mnogi je ljudi nose u sebi: neki sa zarom. moraju da se bore za svakog coveka do poslednje kapi snage. vratio se ponovo u zivot. a neki. dok sam ziv. Pred vama je rukopis koji mi je on vratio. 12:37) i "Nosite bremena jedan drugoga i tako ispunite zakon Hristov" (Gal. pomiluj!" Rekavsi ovo.

Posle iscrpljujuceg i vrelog leta sa najezdama komaraca nastupila je vlazna, kisovita i hladna jesen. Tlo se ponekad zamrzavalo, a ponekad bi se pretvaralo u potoke otopljenog mulja. I u barakama je bilo hladno i vlazno, sto je cinilo zivot jos tezim. Odeca zatvorenika nikad nije mogla da bude sasvim suva, dok su im noge bile uvek mokre i izranjavljene. Nastupi tada epidemija gripa. Svakoga dana umiralo je u proseku po cetvoro ljudi. Dodje red i na oca Arsenija. Jednog dana nije mogao da se digne sa postelje. Imao je visoku temperaturu, preko 42o, podilazila ga je jeza, kasljao je, voda mu je prodrla u pluca, srce je otkazivalo. U "specijalnom" logoru, kada bi nastupile epidemije gripa, bolesnike nisu ni slali u ambulantu. Tamo si mogao da ides samo ako ti je naprsla lobanja, ili sa odsecenom ili polomljenom rukom ili nogom. Pravilo u logoru je glasilo: ako mozes da se drzis na nogama, ides na rad; ako ne mozes, onda dokazi da se ne pravis da si bolestan. Ako uspes to da dokazes, i ako logorske vlasti odobre, dobices bolnicku negu. U logoru je postojao plan po kome se odredjivala kolicina posla koju je svaki osudjenik bio duzan da obavi. Ako bi logorske vlasti uspele nekoga da nateraju da prebaci propisanu normu, tada je neko iz vlasti primao za to novcanu nagradu. Suznji za ovo, naravno, nisu znali, ali njihov rad je nekome donosio zaradu. Logorskim vlastima je, dakle, islo u racun da se pridrzavaju norme i zato nije bilo mesta bolecivosti prema zatvorenicima. U slucaju bolesti, osudjenik je prvo morao da trazi dozvolu da ide u ambulantu. Tamo bi mu merili temperaturu. Ako mu je temperatura bila ispod 40o, vracali bi ga na posao, a ako bi se bunio, slali bi ga u kaznenu celiju, a pored toga bi dobio jos i nekoliko samara od nadzornika kako bi se podsetio gde mu je mesto. Ako mu je temperatura prelazila 40o, tada je smeo da ostane u baraci da lezi, ali je morao svakog dana da se javlja u ambulantu. Ako nije imao snage da dodje do ambulante, ili ako bi izgubio svest, dolazio bi bolnicar da mu izmeri temperaturu i dobaci mu neki lek, najcesce aspirin. U tom slucaju je bolesnik mogao da ostane u krevetu, ali tesko njemu ako bi nastavio da lezi ako mu se temperatura spusti ispod 39,5 stepeni. To je, dakle, bilo opste pravilo: ako mozes da hodas, idi na posao, ne pozivaj lekare. Oni su obicno bili zaposleni u drzavnoj sluzbi i dobro znali svoj posao. Nije im trebalo mnogo da viknu: "Sta se tu prenemazes, odmah na posao, ili u samicu!" Medju logorskim zatvorenicima je bilo i lekara, ali takvima nije bilo dozvoljeno da lece ljude u logoru. Morali su da obavljaju fizicke poslove kao i svi drugi zatvorenici, i to posebno teske poslove. Treceg dana posto se otac Arsenije razboleo, pregledao ga je jedan od zatvorenika u baraci koji je bio lekar po struci. Ovaj pozva kolegu, specijalistu za plucne bolesti da se sa njim posavetuje o slucaju oca Arsenija. Nakon toga obojica pozvase Avsenkova i saopstise mu: "Bolesnik ima upalu pluca, pati od sveopste iscrpljenosti, ozbiljne hipovitaminoze, a i srce mu otkazuje. Stanje je vrlo lose. Najverovatnije ce ziveti jos najvise dva dana. Potrebni su mu lekovi, kiseonik, dobra nega. No, pod ovakvim uslovima, ne mozemo nista da ucinimo." Otac Arsenije je izgledao kao starac. Vec je dugo bio u logoru i za to vreme je mnogo ljudi umrlo, a na njihovo mesto su dosli drugi. Bilo je jedva dvanaestak "veterana" poput njega. Svi su im se cudili - kako to da su ovi starosedeoci jos medju zivima? Neko pozva bolnicara. Bolnicar odmeri oca Arsenija sa dva metra udaljenosti, baci mu par aspirina na krevet i dade Avsenkovu termometar da mu izmeri temperaturu. Kad vide da mu je temperatura presla 42o, rece: "Ima grip", i ode. Ocu Arseniju je bilo sve losije. Njegovim prijateljima postade jasno da mu se kraj priblizio, da mu je kucnuo cas. Jedan od njih ode do ambulante da pokusa da dozove pomoc. Zlocinci koji su ga voleli pokusase da omeksaju srca nadzornika; uspese da nabave nesto praha od slacice za obloge i malo dzema od maline. To je bilo sve sto su mogli da nadju. Zatvorenik koji je nekako uspeo da se provuce do ambulante, uz pomoc prijatelja, objasnio je lekaru sta se dogadja sa ocem Arsenijem i molio ga da mu pomogne i da posalje lekove. Lekar ga saslusa i upita: "Koliko je star bolesnik i koliko je dugo u logoru?" Suzanj odgovori da otac Arsenije ima 49 godina i da mu je to treca godina u logoru.

Lekar odgovori: "Zar ti mislis da je ovo sanatorijum, i da svi treba da se trudimo da osudjenici dozive stotu? Tvoj prijatelj je ziveo duze od proseka u ovom logoru i vreme mu je da ide. Dosta je ziveo. Nema lekova za njega, lekovi su potrebni vojsci. " Temperatura je jos rasla i otac Arsenije je poceo da gubi svest. Avsenkov pokusa da mu da aspirin pomesan sa dzemom od maline. Sazikov mu je stavljao obloge od slacice na grudi i ledja. Lekari su mu pruzili onoliko nege koliko su mogli, cim bi dosli sa rada, no stanje oca Arsenija se samo pogorsavalo. Ponekad se cinilo kao da u njemu vise nema zivota. Umirao je. Smrt je u logoru bila cesta pojava i svi su na nju bili navikli. No ovu smrt je svako osetio na poseban nacin. (Sa jednog kraja barake na drugi proculo se: "Otac Arsenije umire! Pjotr Andrejevic je na samrti!" Otac Arsenije je svakome cinio dobro, prema svakome pokazivao samilost. Umirao je jedan izuzetan covek - to su i zlocinci i politicki zatvorenici podjednako shvatali). Poslednju recenicu, u zagradi, dodao sam beleskama posle koncine oca Arsenija. Nju su prilozili Sazikov i student Aleksej. Otac Arsenije se molio. Premda je bio na izmaku svojih snaga, osecao je brigu kojom su ga okruzivali prijatelji. Zatim je polako zacutao. "Odlazi", neko rece. I sam otac Arsenije je osetio da umire. Nista vise nije mogao da vidi: prostorija, Sazikov, Avsenkov, Aleksej, doktor Boris Petrovic - vise nikoga nije video, sve je nestalo, izbledelo... Posle izvesnog vremena otac Arsenije oseti kako ga obuzima neobicna lakoca. Postade svestan potpune tisine oko sebe. Oseti spokojstvo. Otezano disanje, sluz koja mu se natalozila u grlu, vrucica koja mu je sazizala telo, slabost i bespomocnost - sve je nestalo. Oseti se zdrav i pun snage. Otac Arsenije je stajao pokraj svoje postelje i na njoj video mrsavog, iscrpljenog, neobrijanog i skoro potpuno sedog starca ispucalih usana i poluotvorenih ociju. Pored starca video je Avsenkova, Sazikova, Alekseja i jos nekoliko prijatelja koje je poznavao i mnogo voleo. Otac Arsenije se zagleda u coveka koji je lezao na postelji i odjednom, sa zaprepascenjem, prepozna sebe. Prijatelji koji su se okupili oko njegove postelje, ogromna baraka sa brojnim ziteljima, citavo prostranstvo logora - sve je to otac Arsenije sada video sasvim jasno. Mogao je da vidi ne samo njihova tela vec i dusu. Kroz tisinu koja ga je ispunjavala video je pokrete zatvorenika i, mada nije mogao da ih cuje, na neki nacin je mogao sasvim jasno da vidi i oseti o cemu govore i sta misle. Sa cudjenjem shvati da moze da vidi stanje duse svakoga od njih, no spozna i to da vise nije sa njima na ovome svetu. Nevidljiva linija ga je odvajala od ovoga sveta i on vise nije mogao da je predje. Gle, Avsenkov mu prinosi casu usnama i pokusava da mu da nesto da popije, ali uzalud. Voda mu se razliva po licu. Avsenkov i Aleksej nesto govore sa ostalima. Otac Arsenije je stajao kraj svoje postelje posmatrajuci sebe i te ljude kao da je stranac. Ubrzo shvati da je njegova dusa napustila telo i da je jeromonah Arsenije umro. Otac Arsenije se osvrnu oko sebe u cudu. Baraka je nestajala u mraku, no negde u daljini se videla bljestava svetlost. Pribravsi se, otac Arsenije stade da se moli i odmah oseti mir. Bi mu jasno da treba nekuda da ide. On krenu prema jarkoj svetlosti, no posle nekoliko koraka, okrete se i ponovo se vrati u baraku, kod svoje postelje. Gledajuci Alekseja, Aleksandra Pavlovica, Ivanova, Sazikova, Avsenkova i mnoge sa kojima je delio trnovitu stazu bola i patnje, shvati da ne moze da ih ostavi. Zaista nije mogao da ih ostavi. Kleknu i poce da se moli, preklinjuci Gospoda da ne ostavi Alekseja, Avsenkova, Aleksandra, Fjodora, Sazikova i ostale sa kojima je ziveo u logoru. "O Gospode, moj Gospode! Nemoj ih ostaviti. Pomozi i spasi ih!" molio se. Posebno se molio za zastupnistvo Majke Bozje. Dok se molio, plakao je, preklinjuci Boga, Bogorodicu i sve svete da se smiluju na citav svet. Njegova molitva bese bez reci. Sada su mu se baraka i ceo logor prikazivali u sasvim drugacijem svetlu. Video je, iznutra, citav logor sa svim zatvorenicima i cuvarima. Otac Arsenije je sada jasno video dusu svakog coveka. Neke od tih dusa gorele su verom,

i plamen je prelazio na ljude oko njih, duse drugih, poput Avsenkova i Sazikova, gorele su manjim plamenom koji se, medjutim sve vise sirio. Neke duse su u sebi nosile tek iskricu vere i bese im potreban samo pastir koji bi mogao da razgori ovu iskru u pravi plamen. A bilo je i ljudi cije su duse bile mracne i sumorne, bez i najmanje iskrice Svetlosti. Gledajuci duse ljudi koje mu je Bog dopustio da vidi, otac Arsenije je bio veoma ganut. "Gospode! Ziveo sam medju ovim ljudima, a nisam ih cak ni primecivao. Koliko lepote oni nose u sebi! Koliko pravih podviznika vere ima medju njima! Mada su okruzeni duhovnim mrakom i neizdrzivom ljudskom patnjom, oni ne samo da se spasavaju, vec daju svoje zivote i ljubav onima koji su pored njih, pomazuci tako bliznjima recju i delom! "A gde sam bio ja, Gospode? Bio sam zaslepljen gordoscu i umisljao da su moja nistavna dela velika." Otac Arsenije uvide da Svetlost vere gori ne samo u dusama suzanja, vec i u dusama nekih cuvara i logorskih staresina koji su, u granicama svojih mogucnosti, cinili dobro, sto je za njih bilo veoma tesko i vrlo opasno. "Zbog cega se sve ovo desava?" prolete mu iznenadna misao kroz glavu. "Zbog cega?" Stajao je i posmatrao duhovni svet istih onih ljudi sa kojima je nekada ziveo, razgovarao, ili koje je samo vidjao. Kako je zacudjujuce raznovrstan i krasan izgledao taj svet! Ljude za koje je otac Arsenije mislio, ne izdvajajuci ih iz gomile, da su duhovno prazni i bezlicni, sada je video drugacijim ocima. Spoznao je da oni u sebi nose toliko vere, toliko neiscrpne ljubavi za bliznje, da cine toliko dobra i da nose svoj krst bez roptanja. A on, jeromonah Arsenije, koji je ziveo pored njih, nije ih ni primecivao, nije se zblizio sa njima. "Gospode, gde sam ja to bio? Oprosti mi i smiluj se na mene. Gledao sam samo sebe. Pao sam u prelest i nisam imao dovoljno vere u tvoja stvorenja." Dugo se molio otac Arsenije pripadajuci k zemlji. Kada se digao sa kolena, primetio je da se i dalje nalazi u logoru, ali ga vise nije video u predjasnjem svetlu. Nestali su kreveti i baraka. Stajao je kraj ulaza u logor. Ostra svetlost reflektora klizila je po terenu. Pored kapije stajao je strazar. Bila je noc. Logor je spavao. Otac Arsenije se okrete prema logoru, blagoslovi ga i pomoli se za sve koji su u njemu ziveli. "Gospode! Kako da ih ostavim? Kako cu bez njih? Ne ostavljaj ih, ne uskrati im Tvoju milost! Pomozi, Gospode!" I ponovo kleknu na sneg da se moli. Bilo je hladno, vetar je raznosio sneg, no otac Arsenije nista od toga nije osetio. Posto se dugo molio, ustade i napusti logor. Prodje pored strazarnice i izadje na put. Negde u daljini vide jarku svetlost koja kao da ga je pozivala i on krenu prema njoj. Hodao je lako i mirno. Prosao je sumu i selo i odjednom se nadje u svom gradu, u kome je stajala njegova crkva, njegov hram u kome je, kao mlad svestenik prvi put sluzio svetu liturgiju, stari hram koji je, radeci i trudeci se zajedno sa svojom mnogobrojnom duhovnom decom, uspeo da obnovi i da mu povrati predjasnju lepotu. "Gospode, Boze moj, kako je ovo moguce? Zasto sam ovde?" prosaputa i udje u hram. Prvo sto je ugledao bese dobro mu poznata stara i cudotvorna ikona Majke Bozje, cije su tuzne oci sa paznjom i dubinom gledale svakoga ko joj je prilazio. Sve je u crkvi bilo onako kako je ostavio, no sada je hram bio prepun ljudi. Na licima ljudi koji su se molili ogledala se radost dok su gledali u ikonu Majke Bozje. Dok je otac Arsenije koracao prema oltaru, ljudi su se tiskali levo i desno da bi mu oslobodili prolaz. Isao je prema oltaru lakim i radosnim korakom. Kada je usao u oltar, htede da obuce svestene odezde i poce da skida sa sebe zatvorenicku odecu, ali mu neko ko se nalazio u blizini rece: "Nemoj to skidati! I to su svestene odezde." Otac Arsenije pogleda svoju zatvorsku kosulju od fatiranog pamuka. Bljestala je zaslepljujucom belinom. On stavi na sebe epitrahilj da bi poceo da sluzi i odjednom se zapanji. Oltar preplavi cudesna svetlost od koje je sijala citava crkva, a ikone na zidovima izgledase posve neobicno, kao da su likovi na njima zivi. Mnostvo ljudi bese pogruzeno u duboku molitvu, a njihova molitva bese radosna.

Molio se za studenta Alekseja. Vladicice. Hocu li biti u stanju da sluzim ljudima onako kako Ti. Ucini mu se kao da je Majka Bozja sisla i Sama stala ispred njega umesto ikone. nacini zemni poklon. Antonije i Boris. a dusa mu je bila prepuna radosti. Ne ostavljaj me. preklinjao je upokojio. drum. Bogorodicu da ne napusti one koji su jos medju zivima. da je mnoge od njih on sam ispratio do vecnog prebivalista. kako to moze biti?" pitao se otac Arsenije. Idi. Stade pred Carske Dveri. vladika Teofil. pogleda u Majku Bozju i. Srce ga je bolelo i stezalo mu se u grudima . Abrosimova. vec je nastavio da se sabrano moli i da sluzi. ima mnogo ljudi koji meni sluze.. njegov zivot je na neki nacin bio spojen sa njihovim. Vide da sa njim sasluzuju jeromonah German. udje u svoju baraku. djakon Petar i jos neki svestenici. nedostojni gresnik. kako mu govori: "Jos nije vreme za tebe da umres. sve je to prolazilo pored njega velikom brzinom. narodu i svestenstvu i opet vide da su mu svi oni dobro znani. umrli: neki davno. I svi su se oni molili za nekoga. Dok je sluzio liturgiju osetio je da gori radoscu i unutrasnjom toplinom. Nisi sam u dobroti koju poklanjas ljudima. Najednom. a sada su ovde. blag. Otac Nebeski me je pozvao na sud. ne okreci lice svoje od tuge njihove!" Plakao je i ridao. Alcevskog i za mnoge druge. nesto su trazili u molitvi. skide epitrahilj. Hodao je laganim korakom. svi ti ljudi su delili njegov zivot. Tvoja i Gospoda naseg. On leze na postelju i cu . pomoci ces mnogima. jasno cu glas. Bog ti je upravo pokazao da mnogo ljudi cini dobra dela u Ime Njegovo. Nije cekao odgovor. Sve uzdanje moje polazem u Tebe.kako da prezive oni koji su ostali u logoru? Opet i opet je molio Majku Bozju da ih sacuva. Ja sam star i bolestan. otac Arsenije. pogledaj me i reci mi sta istes.Sada je Otac Arsenije sluzio liturgiju. duboko se pokloni i rece: "Majko Bozja. Arsenije. ponavljajuci: "Ti koja si Boga rodila. ja. pokloni se svima prisutnima. Prodje strazu. I ti ces sa njima sluziti i zajedno sa njima. za Avsenkova. Gle. Svi su ga radosno gledali. Ne ostavi me. njegovih parohijana. neka bude volja Tvoja. Bog te salje nazad medju ljude Njegove. Idi i sluzi! Ja te necu ostaviti. to zelis? "Nisi sam. Izgubio je pojam o vremenu i molio se sa tolikim usrdjem da je osecao da se svi prisutni u hramu mole zajedno sa njim. Dobro je biti ovde sa njima!" Otac Arsenije je sluzio i njegova dusa se radovala. Otkrio ti je duse ljudi koji zive u logorima. Otac Arsenije ustade. "Majko Bozja. Medju njima je bilo njegove duhovne dece. i sluzi mi. Molio se za svoje stado. a zatim kleknuo pred ikonu Presvete Bogorodice Vladimirske. Sazikova. ne zaboravi ih. Potrebno je da jos neko vreme sluzis narodu. vec me zastupaj pred Tvojim Sinom. reci mi tvoje misli. svestenik Amvrozije.. prema svojoj baraci. Koracao je prema logoru. Izasao je iz crkve. kao i njegov duhovnik i prijatelj. dirnut Njenom dobrotom i velicinom koja ne bese od ovoga sveta. Suma. zamoli prisutne za njihove molitve i krenu prema vratima hrama. kucerci. za suznje sa kojima je ziveo i koji su jos u logoru. "Gospode". suze su mu se slivale niz lice. "Majko Bozja. vera i ljubav. Arsenije. Vera je u mnogima ziva. no odlucan. "Svi su oni davno umrli. zavrsio liturgiju. njih dugotrpeljive koji podnose muke kakve obican covek ne moze podneti. jer sam se Dok se molio tako za oprostaj sopstvenih grehova. a neki skoro. dok je mnostvo zatvorenika i dalje stajalo okupljeno oko tela. Ja cu ti pomoci!" I otac Arsenije oseti dodir Bogorodicine ruke na svojoj glavi. moleci se za oprostaj grehova. molitva ga je celog ispunila i uzdigla. Po strani stajahu episkopi Jona. On. ne ostavljaj ih! Smiluj se na mene gresnog!" I opet cu Njen glas: "Podigni lice svoje." Otac Arsenije podize glavu. ali i drugih koje je upoznao po logorima i na raznim drugim mestima." Otac Arsenije podize glavu i pogleda ikonu. Arsenije. otide do svog lezaja i vide sebe kako lezi na njemu. pomisli otac Arsenije. poznavao je svakog od njih. Blagosiljajuci okupljene u hramu video je da i mnoge od njih poznaje. Pricestio se. Narod ga je blagosiljao dok je prolazio. Posmatrajuci ih pazljivo shvatio je da su i ovi ljudi. bas kao i svestenici koji sluze sa njim u oltaru. On kleknu kraj Njenih nogu. Bio je u stanju samo da ponavlja: "Majko Bozja.

no zeleo je da pred Gospoda iznese svoj zivot. zatim bi glasovi polako zamirali i barakom bi zavladala tisina. molim vas!" rece ocu Arseniju. posto je ustanovljeno da su svi zatvorenici na broju. a sada. sve je sada izgledalo drugacije. "Srce mi otkazuje". Moramo da javimo nadzorniku. Kroz otprilike dve nedelje. rece: "Sedite!" Otac Arsenije sede pored njega na lezaj. cije monasko ime bese Mihail i poce da se ispoveda. poslali su ga natrag u svet. no njegove oci. umirao je. isprekidano disao. neko dodade.. Ljudi su. da podele utiske o zivotu u logoru. Oprostite mi gresnom. cak i u logoru. skoro licem uz lice sa umirucim covekom." Zatvorenici koji lezahu u neposrednoj blizini ustadose i potrazise drugo mesto za spavanje. pripremi se da saslusa ispovest monaha. cujte sada moju ispovest. Sve mu je bilo neobicno: zivot i ljudi. "Oprostite mi. bio je premoren. tajni monah. Lezao je na ledjima i tesko." Zatim naglo. Napustao je ovaj svet. Oci su mu bile neprirodno razrogacene. mogao se cuti razgovor. Sagnuvsi se. Katkad bi sasvim zacutao. Negde oko jedan po ponoci oseti kako ga neko drma. skoro zapovednicki. Posto su vrata barake zakljucana. a otac Arsenije mi Ga je pokazao. zakljucavali bi ih u barake. Skoro je pet sati. Katkad bi sapat utihnuo i culo se samo sistanje. popravi poderano cebe kojim ovaj bese pokriven i polozi ruku na njegovu glavu. otac Arsenije je smogao snage da ustane. ja sam se celog zivota protiv Boga borio. poput dve uzarene baklje. jer bi se Mihail tada naprezao da udahne. Cak i dva sata nakon sto bi baraka bila zakljucana. Strasna bolest ga je napustila." Otac Arsenije duboko uzdahnu. Digao se sa postelje otac Arsenije. mada su svi i dalje bili zapanjeni. vratio se u zivot. Sabravsi svoje duhovne snage. Bilo im je jasno da covek umire. a mnogi i preplasise. politicki zatvorenik.." "Ostadosmo siroti". otac Arsenije je dugo stajao u molitvi pored svog lezaja. zatim je legao i nastavio da se moli. Sluga Bozji ALEKSANDAR OTAC ARSENIJE (1893-1973) jeromonah. gledale su zivo u oca Arsenija. Kosa mu je bila sva mokra. "Molim vas. Ja sam monah. Napokon je zaspao. "Potrebni ste mi. Skoci iz sna i vide nepoznatog coveka kako mu sapuce: "Dodjite! Moj sused je na samrti i zove vas!" Na sasvim drugom kraju barake jedan covek je zaista umirao. da igraju domine ili da samo leze na posteljama i da se secaju proslosti. na sta se svi zaprepastise. Majka Bozja me je poslala natrag k vama. "On je mnogima pomagao. duhovnik MIHAIL Posle vecernje prozivke. svako bi mu donosio deo svog dnevnog sledovanja. Vec se ohladio. Bio je iscrpljen. uvidjali da prema umirucima valja biti bar malo snishodljiv i popustljiv. U tim je ocima ziveo. mnogo je propatio. uskoro ce budjenje." Ove reci nisu nikoga zacudile. a usne cvrsto stisnute. Otkrio mi Ga je svojim delima. Pre spavanja mogli su malo da porazgovaraju. Svako je zeleo da mu pomogne. plamteo i kao recna bujica proticao citav zivot ovog coveka. Ja umirem. San mu nikada nije bio previse dubok. Umro je nas otac Arsenije.kako neko govori: "Gotovo je. Otac Arsenije se prikloni k monahu. otac Arsenije je slusao skoro necujno saputanje i gledao Mihaila u oci. Sijalica koja je svetlela izmedju redova lezaja bacala je slabu svetlost na lice umiruceg koje bese svo prekriveno krupnim graskama znoja. cinilo bi se . i tiho rece: "Bio sam u mojoj crkvi. rece covek. sapatom izgovarajuci molitvu pre ispovesti. vidite. Eto. Gospod i Majka Bozja su ga vratili u zivot da sluzi ljudima. Cak mu je i "Pravedni" poslao po Sazikovu malo maslaca.

Otkrio mu je do kakvog savrsenstva covek moze da se uzdigne. zracile svetloscu. U tih nekoliko minuta sto mu behu preostali od zivota. koji je poneo "jaram i breme" Hriscanskog zivota i nosio ga do kraja. no ocima je i dalje zivo gledao oca Arsenija. Najvise od svega. No pred ovom smrcu otac Arsenije je drhtao. nije stedeo sebe.. noseci u dusi reci apostolove koje su gorele u njemu kao buktinja: "Nosite bremena jedan drugoga i tako ispunite zakon Hristov" (Gal. Monah Mihail nije dosao do Boga putem zivota u nekom manastiru ili skitu. Osecao je nemoc. imao je sada da preda u ruke svestenomonaha Arsenija sve ono sto je od znacaja. Otac Arsenije je video da je Mihail dobio ovu bitku. poput ladje natovarene svim njegovim bolima. koje je sada prinosio Bogu na sud. ka Bogopoznanju ga je vodila njegova neunistiva. od koga je i primio monaski postrig. teskom borbom protiv sila zla i protiv nasilnog ateizma. Mihailova ispovest na samrti je pomogla ocu Arseniju da uvidi kako je. veoma daleko.. da li sam isao kako valja? Ili sam gdegod skrenuo s puta .ne znam. S vremena na vreme bi se cinilo kao da se njegova dusa vec rastavila od tela na postelji. u najokrutnijem vremenu u istoriji. plamena zelja da se priblizi Bogu. no sada. mozda. coveku moguce da pobedi sve prepreke koje stoje izmedju njega i Boga. Otac Arsenije je shvatao savrsenstvo i velicinu Mihailovu i uvidjao sopstvenu nistavnost. vlascu kojom ga je odenuo Gospod. Sve je to otac Arsenije video i slagao u svoje srce. vec otplovio daleko od njega u daleki svet zaborava i da je sa njime ostalo samo ono najbitnije. nakon toga je Mihail od njega dobio dva ili tri kratka pisma. podviznik koji je sav svoj zivot posvetio Bogu i bliznjima. jasno je video da je pred njim covek neobicno velikog duhovnog zivota. Molio se usrdno da mu Bog podari snage da olaksa umirucem coveku poslednje trenutke zivota. bitku prsa u prsa sa zlom koje ga je sa svih strana okruzivalo. Gospod mu je otkrio najvece Svoje blago koje je On sam. Covek je umirao na nacin na koji su mnogi ispustali duse na rukama oca Arsenija. Umirao je pravednik i otac Arsenije spozna da je on. Posto je odbacio sve nebitno. monah Mihail je morao sve da prinese Gospodu. pada moralnih vrednosti. Pred njim je umirao molitvenik. da govori o sebi van tela. sa ljubavlju. odnegovao. 6. a ovaj. i uvek bi ga svaka ispovest duboko potresla. Medju ljudima je u ime Bozje cinio dobro.da ga je dusa napustila. stalne sumnjicavosti i nedostatka duhovnog rukovodjenja." govorio je Mihail. upoznao je. vec je tim putem stigao daleko. slusajuci Mihailovu ispovest. sve to u sred svakodnevnog zivota ovog vremena i veka. Mihail je prilikom ispovesti bio strog prema sebi. vec ziveci u surovim uslovima. uvidevsi da mu je Gospod podario veliku milost dopustivsi mu da saslusa ispovest ovog pravednika. cak i pod neverovatno zamrsenim okolnostima savremenog zivota. Zivot Mihailov je bio borba za duhovno i moralno savrsenstvo. Otac Arsenije uvide da je ovosvetski zivot monaha Mihaila. No otac Arsenije je znao da Mihail ne samo sto nije skrenuo sa puta koji mu je pokazao vladika Fjodor. covek koji ljubi Boga. brigama i patnjama proslim i sadasnjim. I opet je otac Arsenije mogao da vidi u tim ocima sve sto je monah pokusavao da kaze. Na tom svom putu skoro da ga niko nije vodio niti pomagao. da je nistavan u poredjenju sa njim. koji je u njima video sve sto se bolesnik mucio da kaze. ali oci monaha su gorele. dva ili tri svestenika i proveo je jednu radosnu godinu poznanstva sa vladikom Fjodorom. ali u isto vreme i radost sto je tako blizu . Mihailov sapat postade sve vise isprekidan.2). "Da li sam posao pravim putem. imao je da ga razresi i sve mu oprosti. gazenja sopstvene vere. bile su zive. ozvanicenog bezboznistva. da prizna sva svoja sagresenja i da umije svoju savest pre nego sto stane pred Bozji sud. Mnoge je ispovesti otac Arsenije slusao od ljudi na samrtnoj postelji. jeromonah Arsenije nedostojan da celiva krajicak odece monaha Mihaila. u sred velikih politickih promena. slozenih medjuljudskih odnosa. dalje no sto su otisli i sami njegovi duhovni ucitelji.

Gospode moj!" Zatim se uspravi. Gospodu. Kocijas se namesti i osloni noge na smrznuta telesa. Mihail stegnu ruku ocu Arseniju i stade da se moli. Otac Arsenije ustade i sagnu se nad telom. najstariji medju kriminalcima. Budite opet spokojni. Molio se sa tolikim usrdjem. vec uznoseci blagodarnost Bogu. podize mu ocni kapak rukavicom i rece s gadjenjem: ""Nosite ga napolje. Jedan od bolnicara nemarno pogleda les. uzmite moju kapu: u postavi je zasivena cedulja sa porukom za dve osobe. Pocelo je da svice. uskoro ce svi biti budni. dajte im poruku. zameni svoj zatvorenicki broj sa njegovim i otide zatvoreniku cija je duznost bila da prijavljuje mrtve. 382. Kroz dva sata. Mihail podize oci k njemu. kome je jedan od njih dvojice odlazio. zatim mu preko lica predje senka. Otac Arsenije se i dalje molio nad telom pokojnog Mihaila i. ne mogavsi da se uzdrzi. koji ga u Svojoj milosti udostoji da svojim ocima vidi Nevidivo. Nesaznativo. mada je samo pre nekoliko minuta video njegovu smrt. I opet zadrhta. a potom. poput munje. na licu mu se ocrtavao spokoj. Molim vas. Brzo!" Nekoliko leseva je vec bilo natovareno na saonice. On pogleda upitno u oca Arsenija. To su ljudi jake vere." Jedan od nadzornika udje u baraku. Bilo je veoma tiho. Uzevsi breme Mihailovih grehova na svoju svestenicku dusu. no oci mu behu i dalje blistave. Tu su i njihove adrese. radostan i spokojan izraz. otac Arsenije pripade ka zemlji i poce da se moli.. Opet i opet mu je. Vas zivotni put je jos uvek dug. Ganut." Ocu Arseniju se cinilo kao da su za vreme ispovesti bili sami u baraci. Svaki bol. otac Arsenije zadrhta. poucavajuci ga i usmeravajuci na stazu najdublje vere. nije osecao zbog toga tugu. iscezlo u nebice. ostao je samo Gospod Bog. zajeca pred covekom koji je umirao. Cas Bozje volje je nastupio. Zatvorenik br. Redar im pridje i rece: "Imamo mrtvaca. koja dade citavom licu velicanstven. Posto je izgovorio razresnu molitvu nad Mihailom. nemir i sve ljudsko napustilo ih je. ispruzi ruke. pogleda mrtvaca. atmosfera i ljudi u njoj. molitveno sozercavanje i tihu unutrasnju povezanost obuzelo ih je i uznelo k Bogu. pade natrag na krevet. skoro kao da ce naciniti korak napred i glasno ponovi dva puta: "Gospode! Gospode!" Zatim. a preko ovoga. prevrnu ga nogom i ode. Molite se za mene dok ste u ovom zivotu. "Hvala vam!" rece. po telo dodjose saonice. zatrazi broj umrlog i pri tom rece koliko mu je zao sto je Mihail umro. Prisijte svoj broj na moju kapu. A onda. kad budete na slobodi. Molite se Bogu za monaha Mihaila. sve je to bilo negde daleko. Tajnu nad Tajnama: smrt pravednika. i sto mu je Mihailova ispovest otkrila cudesne puteve Bozje. Zatim otac Arsenije sa ljubavlju namesti Mihailovu odecu i nacini zemni poklon pred njegovim telom. Dodje i trenutak smrti. Ocu Arseniju se cinilo kao da sopstvenim ocima vidi Mihailovu dusu kako napusta telo. Uskoro se vrata barake otvorise i zatocenici izidjose napolje na prozivku. a i oni vama. a otac Arsenije. veoma jake.. ali ne za spas duse upokojenog. Stanje u kome su osecali blizinu Bozju. no svetlost se polako gasila. Otac Arsenije uze Mihailovu kapu. radosna svetlost i on prosaputa: "Ne ostavi me. Sama baraka. pogled mu bese dubok. Iznese Mihaila i bacise ga preko ostalih telesa. takodje ostavi sve brige i sa strahopostovanjem.Mihaila. najpre se zaplaka u sebi. Ispred barake je stajalo nekoliko nadzornika. kroz um proletela misao da je sam Bog Gospod bio ovde i da je On Sam primio Mihailovu dusu. stade poslusno da prati Mihailovu molitvu. Upoznao je pravednika preko koga ga je kosnula Bozja milost i slava. cija dusa bese u molitvenom saglasju sa Mihailovom. gledajuci radosno nekuda gore. Redar. odlazak iz ovozemaljskog zivota. U ocima umiruceg Mihaila zasija tiha. Oci mu prekri jedva vidljiva magla i one se polako sklopise. Mihailove oci i dalje behu sirom otvorene i blistave. Potrebni ste im. da je ostavio za sobom sve ovosvetsko. Kad izadjete iz logora. . vec mir i unutrasnju radost. nastupi trenutak kada Mihail predade sve sto je nosio na dusi ocu Arseniju. Ruka koja je stiskala ruku oca Arsenija sada se opusti. dok je drugome bilo dopusteno da vidi veliku tajnu: smrt. videvsi sopstvenu ljudsku nistavnost i nemoc.

celija samica. povuce uzde. ipak. Kocijas. Zatvorenici su. promrzli prsti ili smrt druga iz barake. zatim se polako topio. ili da pronadje litar votke. skolovanih . a posle godinu dana zarobljenistva obicno prestaju da broje i samo ocekuju smrt. ukradeni komad hleba. zatim nedelje. pa je izgledalo kao da mrtvi placu. izbegavali da izraze svoje misljenje. i otac Arsenije se pokloni i oseni mrtve znakom Krsta. da spava dva dana za redom. Otac Arsenije nikada nije ucestvovao u ovim raspravama. sve to coveka otupljuje i cini ga sposobnim da misli samo o svojoj predstojecoj smrti. U takvim okolnostima covek je bio u stanju samo da razmislja o ovim stvarima. uz secanja. misli bi mu postajale zivotinjske. Suznji stadose da se sakupljaju u grupice i otpocese razgovor uz prepirku. U ovakve rasprave su se ponekad ukljucivali i kriminalci. tuca. narocito tezak posao zadat celoj brigadi. Godine 1966. tuce. bio uvucen. Iscrpljujuci rad. Neki bi cak govorili: "Pa sta. a pogotovu za kriminalce. a pridruzivali bi im se pokatkad i oni politicki zatvorenici za koje se mislilo da ih vise nista ne interesuje. bolnicar i otac Arsenije. Zatim udje u baraku. koliko su im to dopustale prilike u logoru. Drzali su se po strani. Naravno. Medju politickim zatvorenicima bese nekoliko koji su se trudili da ostanu ljudi. osinu konje i saonice se polako izgubise iz vida. Ljudi su upadali jedni drugima u rec i postajali veoma agresivni. udaljenost od doma. neprestana glad. batinanja. pomagali jedni drugima i nisu zeleli da se spustaju na nivo kriminalaca. duhovnik NA CIJOJ SI TI STRANI. posle prozivke. ali jednom je. Zlocinci su igrali domine ili se kartali za novac ili hranu. Otuda je moralni sunovrat cesta pojava kod logorskih osudjenika. Za mnoge od nas politickih zatvorenika. duvajuci na sve strane. rasute beleske je sakupio i sredio jeromonah Andrej. Ispred barake stajali su nadzornici. koji se u sebi molio. Sluga Bozji ALEKSANDAR OTAC ARSENIJE (1893-1973) jeromonah. da se opije i da se posle toga ponovo najede. ponekad bi uspeli nesto i da zapisu na parcicima papira do kojih su nekad uspeli da dodju. Cesto bi se o odredjenoj temi razvila zucna rasprava. Saonice krenuse. baraka je. Sneg je lagano padao i prekrivao lica mrtvaca. sve su ovo bili samo pusti snovi. U ovakvim strasnim prepirkama izbijala je mrznja prema protivnicima. Ova povest je zapisana prema kazivanjima samog oca Arsenija 1960. recitovali poeziju ili citali memoare. najvatrenije diskusije vodile su se na politicke teme. da zive dostojanstveno. Sneg je zatrpao prozore. unutra je bilo zagusljivo i vlazno. i protiv svoje volje.Mraz je stipao. politicki zatvorenik. ionako cu uskoro da umrem. Ovi ljudi bi se sastajali u uglu barake i tamo drzali predavanja. ali bi u jeku jedne ovakve rasprave zaboravljali na strah i na moguce posledice. primitivne. Napolju je besneo vetar. kao i obicno. grdno psujuci." Te veceri. Sijalice su veoma slabo osvetljavale prostoriju.. Jedina zelja vecine zatvorenika bila je da se dobro najede. Sve je ovo doprinosilo sumornoj i depresivnoj atmosferi. vazilo je pravilo da nam raspolozenje raste ili opada u zavisnosti od okolnosti kao sto su: poseta nadzornika. ali ipak toplo. sa rukama skrstenim na grudima. zakljucana. po pravilu.. Blizu lezaja na kome se odmarao otac Arsenije okupilo se nekoliko ljudi ciji je razgovor ubrzo prerastao u strasnu prepirku na temu njihovog misljenja o vlastima. U sledecih cetvrt sata u raspravu se ukljucise jos dvadesetorica i prepirka postade vatrena. POPE? Novi osudjenici u logoru u pocetku broje dane. hladnoca. Pokusavali su. Medju njima je bilo bivsih clanova Kompartije. Ljudima je bilo dosta samovanja. ali barem cu reci sta mislim.

jos si ziv! Znas li koliko sam takvih kao sto si ti sopstvenim rukama postreljao i povesao? Mnogo! Samo mi je zao sto nisam na tebe jos onda naisao! Ja ovde ispastam svoje greske. nikoga ne bi trebalo ubijati niti unistavati. pogazili veru. jer su znali sta ce im otac Arsenije odgovoriti. Prijatelji oca Arsenija behu zabrinuti. "Zna Staljin. slozi se drugi. pope! Pricaj!" Otac Arsenije zastade za trenutak. Eto dokle te je dovela ta tvoja "vlast"! Zatvorenici koji su stajali po strani pocese da se smeju. pa je na taj nacin bio prevaren. A ko je za to kriv? Vlasti? Ne. drzavni cinovnici. jos mnogo pre revolucije. izdajnice!" "Ja izdajnik? Ja izdajnik? Ja sam se borio za sovjetsku vlast!" "Mozes ti da vices "ja". no nekoliko ucesnika rasprave dodjose po njega i posadise ga medju one koji su se svadjali. revolucionari. plemstva. zna. Nekih petoro ili sestoro bivsih clanova Kompartije pokusavalo je da izrazi svoje neslaganje sa ovim i da objasne kako je po sredi velika i tragicna greska koja ce se jednog dana ispraviti. ali hajde da se zagledamo malo dublje u ovaj problem. Da. a onda poce da govori: "Vi ovde veoma vatreno raspravljate. na prvi pogled to zaista tako izgleda. a svoje kosti treba da ostavim zajedno sa tvojima. Zato je ovaj razgovor i postao toliko zucan. znali su razlog zbog kojeg su osudjeni i bili su svesni da im je kraj veoma blizu. Zaculi su se povici: "Zasto smo ovde? Ni za sta! Gde je tu pravda? Trebalo bi ih sve postreljati!" Na licima ljudi ogledala se gorcina i gnev. Stvarno je tesko ziveti u logoru. Onda neko rece: "Unistili su nam crkve. trgovci. Po njima. a pola Rusije u logorima! Ovo je smisljeno unistavanje vladinih sluzbenika!" povika neko. Izgubili smo mnogo toga dobrog i vrednog. da su zatvorili crkve. Svestenici su. mi sada samo zanjemo ono sto smo sami posejali. samo pet ili sest su ostali svetionici Pravoslavlja: Manastir Valaam. cak i agresivna. mi smo sami krivi. za koje cak ni Staljin nije znao. Samo. Mi svestenici smo bili najgori od svih. povesati!" Jedan starac. "Setimo se losih primera koje su nam davali clanovi inteligencije. ove ili one ljude. "On prevaren. ali tebe su strpali u logor kao izdajnika. koga su uhapsili zbog nepodobnog ponasanja i kovanja zavere protiv Staljina. cak ste i mene uvukli u raspravu da bih jednima drzao stranu. Optina Pustinja sa njenim velikim starcima. hajde da se podsetimo malo na proslost. Svestenicki cin je postao profesija. pogazili veru. nekoliko Vlasovaca[1]* i drugih. "Sta su mogli ljudi da nauce u takvim manastirima? Kakav primer su ti manastiri davali? . Jedan od njih rece: "Ajde. a ti ovde sedis. tvrdokorni Boljsevik jos od 1917. vidarima ljudske savesti. svi mi znamo sta nas ovde ceka. bio je narocito ljut. "Kazete da su komunisti pohapsili verni narod. "ja" koliko hoces. Svi vi za ovo okrivljujete nekoga: vlasti. a samim tim provocirao druge. "Izdajnice!" vikao je. iz prostog razloga sto su u svojim porodicama gledala laz i nedostatak prave vere. "Te komuniste bi sve trebalo pobiti. Jedan zatvorenik. koji je neko vreme ratovao na strani Nemaca. On je sam ovo naredio". sve je to bilo rezultat podrivanja od strane neprijatelja u redovima Partije. Vlasovci su urlali. Mnogi su Rusi izgubili veru i prestali da postuju nasu proslost. "Je li. a kakav je stav Crkve prema vlastima?" Otac Arsenije ne htede da odgovori. no svadja nije prestajala. "Od svih manastira u zemlji. Vlasovci su se drzali po strani od ostalih. a glas podrhtavao. "Trebalo te je ubiti. Lice mu se iskrivilo. Pjotre Andrejevicu. Vasa polemika je postala zucna. zenski manastir Divejevo i Sarovski manastir. izgubili pravo da se nazivaju pastirima ljudi." Neko primeti oca Arsenija koji je sedeo u blizini i pozva ga. sud.ljudi raznih struka. razjareno je vikao na drugoga. optuzujuci sve i svakoga. To je razumljivo. Nicega se nisu bojali. Bilo je mnogo svestenika ateista i alkoholicara. "Deca svestenika su postajala ateisti. Drugi manastiri su postali obicne zajednice sa vrlo malo vere.

Sigurno radis za vlast. Kao svestenik.to znamo. Vi ne odlucujete. Zatim odmeri oca Arsenija. zavaljen na krevet.rekoste da vam je to omiljeni pisac. Upamtite to! Zato su ti ljudi tako brzo zaboravili na nas. zatim sede na lezaj naspram Zitlovskog i nastavi: "Ne pokusavajte da me zaplasite. "Samo Bog odlucuje o zivotima ljudi. sve mi je to jako dobro poznato. nase muke." Otac Arsenije nastavi da govori: "Jednom mi je neko rekao da ste vernik." A vi. Sve ostalo nice sa tog tla: logor. Pravis se tu da si svetac." Evo sta je starac okupljenima porucio sa samrtnog odra: "Nemojte mrzeti ateiste. premda je u logor poslat iskljucivo kao pripadnik Vlasovskog pokreta. Ispovedas ljude. Hocemo li da zavrsimo s njim jednom za svagda?" "Umukni."Nismo narod obrazovali kako treba. na svoju veru. A vi? Gde je vas Bog? Gde vam je vera? Stalno i mnogo pricate o tome kako treba zastititi nevine. Zitlovski je neobavezno razgovarao sa svojim drugarima.krvave su vam do lakata!" Zitlovski podize ruke i zagleda se u njih mutnim pogledom. pope. Zbog svega toga." Rece jedan i grubo izbaci oca Arsenija iz kruga onih koji su polemisali. Bio je zdepaste gradje i sirokih ramena. Izgledao je kao da nema vrat. Nekoliko puta je pretucen nocu." "Znaci nas pop je komunista. Grigorenko! Neka kaze sta ima. materijaliste. Ima da te ucmekamo vrlo brzo. "Kad sve ovo znam. No prvo. "Dobro. kako mogu da upirem prstom u vlast? Seme bezverja je palo na tle koje smo mi sami pripremili. vi svoj zivot provodite u . koji bese glavni medju Vlasovcima. Posle ovog dogadjaja. ali za sada cemo samo da te prebijemo. uvek sam ucio svoju duhovnu decu da je nasa duznost da branimo i pomazemo Otadzbinu. dodje po oca Arsenija i povede ga k Zitlovskom. Jedne veceri pripadnik te grupe. jednom ste govorili o Dostojevskom . neki Zora Grigorenko iz Kijeva. Ako se moj zivot ovde i sada prekine. Ovome sto se sada dogadja mora jednom doci kraj: ono je jedna velika greska koja ce se pre ili kasnije ispraviti. nismo mu pruzili osnovu za jaku veru. pretnje smrcu. Koji je svakome od nas odredio meru stradanja i koliko cemo poziveti na zemlji. Zora. siris propagandu. jednom mu je neko prosuo mokracu po krevetu. za primer ostalima. Spustivsi ruke na krilo zaurla: "Ne pokusavaj da me ubedjujes ni u sta!" i prostreli ga strasnim pogledom. Trebalo bi te zgnjeciti kao buvu kad tako propovedas. batine. a u stvari si dupli igrac. Hajde. Govorilo se da je u nemackoj armiji radio kao dzelat. Sada cu da vam citiram reci starca Zosime iz "Brace Karamazova. pa cemo ga srediti. Mi koji smo mu bili prijatelji pokusavali smo da ga zastitimo od te grupe napadaca. Pogledajte svoje ruke . Imao je veliki oziljak koji mu je izoblicavao lice. "Verujem u Boga i verovacu do poslednjeg svog daha. U sta verujete? Secam se. te je izgledalo kao da se stalno smeje. Verujte i drzite visoko obraz vere. To ne mozemo ni vi. ucitelje zla. U opisu radnog mesta mu je pricanje. Ja ne pripadam nijednoj grupi". Preprika se nastavi istom zestinom. Otac Arsenije je mirno gledao Zitlovskog. stradanje nevinih. No. ali do sada ste samo proganjali. krali su mu sledovanje hrane. Ljubite Bozji narod. zato su ucestvovali u rusenju crkava. pojedini zatvorenici pocese da napadaju oca Arsenija. pogotovu u nasem vremenu. dobio napad recitosti. A obojica cemo na kraju morati da stanemo pred sud Bozji i da podnesemo racun za sva nasa dela. hoces li da budes sa nama ili sa komunjarama? Radis za upravu logora . znaci da je to volja Bozja. pa ih posle prijavljujes. Bog je taj u Koga ja bezuslovno verujem. Cinite svima ljudima dobro i pomazite im da podnose svoja stradanja. jer ih ima veoma dobrih. dusa ruskog naroda. svoje svestenike. ubijali i ponizavali ljude. bas kao i komunjarama. rece. kazem vam sasvim otvoreno: sta god se dogadjalo u mojoj zemlji. no neki ucesnici pocese da odlaze. cak ni zle ljude. Vikanje. a ponekad cak i predvodili njihovo unistavanje." Zoru Grigorenka niko nije voleo. izgleda. ni ja da promenimo. znajuci da su to ljudi izgubljeni i stoga sposobni za sve. svima je bio gadan. cujmo sta pop ima da nam kaze. ja sam njen gradjanin. Sa gornjeg lezaja oglasi se Grigorenko: "Arkadij Semjonovicu! Pop je.

a prethodno cu od tebe napraviti pire. Mornar scepa Grigorenka.mrznji i gnevu. koji u baraci bese stekao nadimak "Mornar.vidimo se u neka bolja vremena. pa i vama. bese obrazovana. njegove reci o odgovornosti svih nas za ono sto se desilo u Rusiji dugo su ostale u pamcenju stanovnika barake. Ponekad bi se osvrtao na svoj zivot i pitao kako se sve to dogodilo. vodila ga je sa sobom u crkvu i ucila ga veri. ja cu te licno ubiti. zgrabi ga za ruku i zapreti mu na dijalektu kakvim govore u Odesi: "A sada." Kroz otprilike tri nedelje Zora Grigorenko je prebacen u drugu baraku." Bio je neustrasiv. sve do njegove cetrnaeste godine. Vlasovci: Rusi koji su se pod generalom Vlasovim pridruzili nemackoj vojsci da bi se borili protiv komunizma spolja. Kada mu je . sve vas!" Zitlovski i njegova druzina bili su vidno zaplaseni. Mornar se zatim obrati Grigorenku: "Da se nisi usudio da pipnes Pjotra Andrejevica. U to se kroz okupljenu gomilu probi visok i snazan muskarac. dobar drug i nekim cudom. Ako ih ne smiris. NAPOMENE: 1. dragi moj. da ih vise ne bismo izazivali. Nakon toga. no oca Arsenija vise niko nije primoravao da u njima ucestvuje. Serafimu Sarovskom. Desi li mu se nesto. zgrabi oca Arsenija i stade da ga gusi.sad si ovde. gde je vecina osudjena na smrt vesanjem. a Sazikov se sve vise vezivao za oca Arsenija. no ocu Arseniju je ispricao istinu o svom zivotu. Majka mu je bila pobozna zena. Odgurnuvsi one koji su mu stajali na putu. Otac ih bese davno napustio. ali nije uspeo da smogne snage da izadje iz tog kruga. no Grigorenko skoci sa svog lezaja." Zatim se okrenu ka Zitlovskom. Osudjen je na petnaest godina robije zbog "politike. a on sam je zavrsio rostovski industrijski institut i postao inzenjer. podize ga kao vrecu i baci ga u sred gomile ljudi koji su stajali oko Zitlovskog. uvek raspolozen. po Sv. Zitlovski se smirio i cak postao ljubazniji. Umrla je kad mu je bilo dvadeset dve. sasvim slucajno. prerezacemo vas gde ste najtanji. Moje postovanje svima vama . otac Arsenije ustade i krenu prema svojoj postelji. starao se o njemu i pricao mu o sebi. Njegova porodica. te je skoro dvanaest godina ziveo u medju najgorim kriminalcima. Zatim je. Jednu varijantu svoje zivotne price ispricao je logorskim vlastima i svojim prijateljima. Rasprave su se i dalje vodile." Rekavsi ovo. Sluga Bozji ALEKSANDAR OTAC ARSENIJE (1893-1973) jeromonah. poceo da se druzi sa nekim "prijateljima". politicki zatvorenik. svakom coveku je dato vreme da porazmisli o svom zivotu. Pjotre Andrejevicu. posle cega mu je ceo zivot krenuo nizbrdo. ne tajeci nista. smiri ove tvoje drugare. rodom iz Rostova. mada je vodio isti zivot kao i svi. Na krstenju su mu dali ime Serafim. o svom detinjstvu. Ipak. "Hajdemo. koji su ga povukli za sobom u svet podzemlja. "Ej. nikada nije izgubio zdrav izgled." On je zaista i bio mornar iz Odese. ti! Zaboravio si da nisi vise sa Nemcima . u nasem logoru. duhovnik SAZIKOV Vreme je prolazilo. Odnekuda se pojavi poveca grupa zatvorenika spremnih da brane oca Arsenija i Mornara. No. Docnije su ih saveznici vratili u Rusiju. a ostali izgnani u logore smrti.

Kad se jednom krene ovim putem. Ipak. dok se za pronevere u kojima se radilo o basnoslovnim kolicinama nije ni znalo. Zaprepastio sam se kad ste me nazvali krstenim imenom . jedan "prijatelj" je pod pretnjom islednika odao vlastima da je Sazikov ucestvovao u velikim kradjama novca. ili dok sam bio bolestan.kad se okrenes od ovakvih "prijatelja". no umesto toga ga poslase da umre u "specijalnom" logoru. zapanjili ste me". hteo bih da verujem. mislio se . posto znaju da ce ionako umreti. no ponekad bi iz njega sinuo bljesak njegove istinske duse . pijanke. radi drugih cinite. da nisam mozda buncao u snu.majka umrla. Dok je radio svoj posao. shvatio sam da me podsecate na majku. rece Sazikov jednog dana. ali hteo bih da podjem vasim putem. "prijatelji" ce se vrlo brzo pobrinuti da se vrati natrag. narocito u specijalnim logorima. pomno bi pratio nacin rada doticne firme. Ipak. Odlucio sam da raskrstim sa prosloscu. oni ti zariju noz u ledja. Imao je i veliko znanje ." Sluga Bozji ALEKSANDAR OTAC ARSENIJE (1893-1973) jeromonah. to je veoma tesko . Zene su mu bile od narocite pomoci. Svoje poslove je obavljao besprekorno. a sve u ime vaseg Boga. to cini samo iz straha. Uvek bi dobro proucio odlike svog radnog mesta. samo da znate da vas i Sivi posmatra. "Pazljivo sam vas posmatrao. Ne boje se nicega. mada je nekoliko puta odlezao kaznu po zatvorima i logorima. jer je bio visok i naocit. bez imalo brige za buducnost. posmatrajuci vas.samo "drugare. kada ste vi u pitanju.Serafim. Tada je osudjen na smrt streljanjem. lepo obucen i recit. I. Mi smo. dobro bi upoznao nacin poslovanja firme. "Kad sam vas upoznao. Sivi je bio cudan covek: neverovatno okrutan. i na kraju bi mu polazilo za rukom da prisvoji ogromne kolicine novca iz kase. "Dirnuli ste me u srce. No.kuda me je to odvelo? Nemam pravih prijatelja . Mislio sam. robnim kucama ili na drugim mestima gde je svakodnevni promet novca bio veliki. Dobro je poznavao i ekonomiju. Ako neko i pokusa da izadje iz ovog kola. Inace. oce Arsenije. zestoke tuce i na kraju ubistva. te je postao veoma cenjen u robnim kucama i smatran za velikog strucnjaka. no posle sam uvideo da se slicne stvari dogadjaju i drugima. U pocetku sam mislio da sigurno imate neke koristi od toga.skolovao se za inzenjera. pa su ga pretpostavljeni uvek hvalili. koje su kasnije prerasle u oruzane pljacke. Potpuno ste razoruzali svojim primerom. u nasoj baraci. Da li je uopste moguce pronaci Boga u svetu zlocina? Osim toga. poceo je sa sitnim kradjama. uspostavili nekakav red. politicki zatvorenik. O Bogu nikada nije mislio. vise nema zaustavljanja. ili da niste pri zdravoj pameti. stvarni zivot se mnogo razlikovao od njenih pouka. Zlocinima nije bilo kraja. Mnoge stvari koje me je ucila kad sam bio decak pocele su da mi se vracaju. ali sa ovakvim ljudima to nije lako. Svi njegovi papiri i radne dozvole uvek su bili u savrsenom redu. Zaposljavao bi se u velikim firmama. Serafima kao da je ponela bujica: kao sto to obicno biva. "Sve sto cinite. Zaboravio je sta ga je mati ucila. Obicno su ga hvatali u sitnijim kradjama. duhovnik ISPOVEST . Znam da cu skoncati svoj zivot u ovom logoru.zaista je imao komplikovanu narav. nego drugima. Sazikov je ranije radio na poslovima gde se krao veliki novac. sve dok nisam sasvim jasno shvatio da vi ne zivite sebi. Povremeno je imao sukobe sa Sivim. a ako mi neko i pomogne. Tada sam i ja poceo da se osvrcem na svoj zivot i uvideo da sam uvek ziveo samo za sadasnji trenutak. bilo je toliko mnogo drugih stvari o kojima je morao da brine." Nikome nisam potreban. Kriminalci su u logorima duse izgubljene. U vecini slucajeva kradje su prolazile glatko.

Serafim poce da govori. zeleo bih da se ispovedim. Serafim je. predavsi u ruke oca Arsenija citavu svoju dusu. drugi su se ponosili svojim zlodelima i nastavljali da zive nasilnickim zivotom. Razlikovalo se samo detinjstvo. sa godinama. da otac Arsenije oseti da je Serafimu potrebna pomoc. pocinjali da razmisljaju o svom zivotu. smatrajuci sebe ispravnima. Serafim je uvideo dubinu svoga pada i pokusao da ga zaustavi. Otac Arsenije nista nije rekao. vec samo strah. pijancenje. cak je i za njega je bila zaista velika retkost. vec ga je samo slusao i molio se Bogu. a iznad svega. okrvavljeni. i da mu kaze ima li oprostaja njegovim grehovima ili ne. No. kad bi do njih dolazilo. Bese to prvi put u njegovom zivotu da se sasvim otvorio. Uvide da ne mora da bira reci kojima bi opisao samoga sebe. a lice mu bese vlazno od suza. ali sada je sve to zaboravio. niti mu pomagao. te su stoga provodili te poslednje dane svoga zivota u gnevu i okrutnosti. strah. ljubav. da razume i da odmeri. Behu to ljudi slomljeni. no nisu mogli tome da se odupru. rekavsi mu: "Secas li se kako te je ona zena molila za milost. Iz proslosti nisu crpeli nikakvu radost. Borba izmedju njegove proslosti i sadasnjosti bese toliko velika. Serafim pade na kolena: bio je izgubljen. Nekima je bilo jasno da cine veliko zlo. da je otkrio citav svoj zivot. I otac Arsenije pruzi Serafimu tu "slamku". Onda iznenada rece: "Oce Arsenije. Otac Arsenije je sve ovo shvatao. Dok se spremao za ispovest. okamenjeni u svojoj surovosti i raspusnom zivotu. sve ostalo je bilo slicno: pljacke. jer je znao da covek mora sam da pronadje sebe. Proslo je nekoliko minuta. da cita molitvu. Pred su stajale samo dve mogucnosti: smrt ili uspesno bekstvo iz logora." Ipak. ostalo je dva sata do prozivke. mada krhka i tanka. Osecam da mi je kraj blizu i da necu izaci odavde. kao da se snebiva. Bili su sami. nije ga vodio kroz ispovest. sto bi mu otvorilo put ka istinskom pokajanju. no ispovest okorelog kriminalca. ali nije bio u stanju da progovori iz duse. Sazikov je govorio. Trebalo je samo da bez straha otvori svoju dusu ocu Arseniju. nastavio da govori. "beznadeznog" slucaja. kroz plac. Njihove ispovesti. no zeleo je da Serafim sam. bez nade u bilo sta. vec su tonuli sve dublje i dublje. razlikovala se dubina pada svakog od njih. istina. Bio je veoma zbunjen. Sazikov nekako uspe da dodje ocu Arseniju na ispovest. Vidno potresen i nervozan. Serafim okonca svoju ispovest. ipak. pa si se posle stideo od samog sebe?" Serafim u trenutku shvati da otac Arsenije vidi i zna sve o njemu. Da su ih uhvatili da razgovaraju nasamo. vera u bilo sta. sve je to odavno iscezlo iz njihovih dusa. I dalje je bio na kolenima. poce govoriti o nekim nevaznim stvarima. sada je cekao da cuje presudu za svoju krivicu. bile su sve slicne. Zeleo je da bude sasvim iskren. kao i uvek s paznjom. Tako je njegova ispovest izgubila vezu sa dusom i prerasla u obicnu pricu. Nisu bili u stanju da se istrgnu iz drustva sebi slicnih. ipak moze da spase davljenika koji se za nju hvata." U logoru je tesko provesti nasamo sa nekim sat ili dva.Treci su. dobije tu bitku sa svojom prosloscu. svojim snagama. da mu je potrebna slamcica spasa koja. Za vreme izdrzavanja logorske kazne Otac Arsenije je mnoge ispovedio. Covek je uvek pod prismotrom. a ti joj se nisi smilovao. razmisljao je o tome sta ce i kako govoriti. nedolicno ponasanje. ubistva. I ovo je otac Arsenije shvatio. i ovaj bi tada sve mogao da vidi. ali nije znao da nadje put kojim bi izasao iz sveta zlocinaca. obojicu bi poslali u samicu na najmanje pet dana. cak i herojima. Vecina zlocinaca koji su mu dolazili na ispovest bili su ljudi koji su sve izgubili. ako dozvolite. no ispovest nikako da potece. sto je jedan od razloga sto se ovakvi logori zovu "specijalnima. no ispovest jos uvek nije potekla iz duse. a nosim tesko breme grehova.Jednog dana Sazikov pridje ocu Arseniju i. uzivajuci u tudjem stradanju. I jedan i drugi su to znali. ispocetka isprekidano i nevezano. cije su duse ostale prazne i puste. Otac Arsenije polozi svoju ruku na njegovu glavu i otpoce. Bio je veoma napet. . bez icije pomoci. ali nisu znali kako dalje ziveti. veoma tesko. Savest.

niti da odlucuje. kao da vidi buducnost. Nije mogao da nadje reci kojima bi mogao da podari Serafimu ociscenje i prosvetljenje. Boze. a pred jutro ga uhvati lagan san. A mi smo culi da mozemo da ti nabavimo neke knjige.. lagano i dostojanstveno. molim vas da ne uzimate nicije knjige . Postoji mesto gde logorski sluzbenici drze sve stvari koje se oduzimaju cim neko novi stigne u logor. nedostojni jeromonah Arsenije. On vide tada kako u baraku ulazi neki stari monah koji ga blagoslovi i rece mu: "Ne boj se. ne samo da se okrenuo ka Bogu. da mu pomognem da nadje sebe. Culi smo. Sluga Bozji ALEKSANDAR OTAC ARSENIJE (1893-1973) jeromonah. Pomozi mi da Serafimu pokazem put. cedo Serafime. i moli se Svetom Mitropolitu Alekseju Moskovskom!" Osenivsi ga ponovo znakom krsta." Nakon ovog dogadjaja. bila je toliko duboka i iskrena. Bog ce nam pomoci. Otac Arsenije ustade i prigrlivsi Serafimovu glavu uz svoje grudi izgovori razresnu molitvu: "Ja. vidim da izgovaras molitve napamet. a svest o sopstvenoj ogrehovljenosti toliko snazna. koje tamo leze vec dugo. dodje mu na um saznanje da ne treba nista da kaze." "Za ima Boga. vec Ga je i nasao. Majko Bozja. Boze moj! Podaj mi snage da saznam Tvoju volju. a ja sam im rekao da uzmu i verske knjige. da odvoji jedno od drugoga i da proceni tezinu grehova. pomozi nam obojici. otac Arsenije se molio. Ispovest ovog coveka.Priklonivsi glavu nad Serafimom. Idi i cini ljudima dobro i Bog ce ti pokazati put. Sivi je nesto napomenuo svojim ljudima. oce Arsenije. "Gospode. Serafime. no Serafim ipak bese pocinio toliko uzasnih zlodela." I dok se molio. te da ce od sada pa nadalje hoditi samo ka Njemu." Po okoncanju ispovesti i zagrlivsi Serafima jos jedanput. Kako to da prihvati? Tu noc je probdeo u molitvi." "Naravno da necemo. ." Ovo je veoma zabrinulo oca Arsenija. rece: "Necu te ostaviti dokle god budes ziv. za vreme jednog od mnogobrojnih razgovora sa ocem Arsenijem. Momci su odlucili da "dignu" ceo sanduk sa knjigama. toliko je ljudi ojadio i zadao mnogo bola i stradanja. duhovnik "NECU TE OSTAVITI" Jednom. oprastam ti i razresavam te od svih tvojih grehova. a oni mu rekose da je to izvodljivo. zar mislis da bismo mi to ucinili? Sve cemo urediti tako da niko ne strada. gresnima! Pomozi.greh bi bio na moju dusu. toliko je otkrila njegovu dusu i pokazala da taj covek. cak sam im rekao i koje. Serafim ce za svoje grehe dati odgovor na Sudu pred Bogom i pred svojom savescu. silom koja mi je data. Ova ispovest je bila toliko iskrena. sve je to bilo izmesano. a otac Arsenije je sada morao da sve to izvaga i izmeri. sada se nalazio u otvorenom sukobu sa covekom Arsenijem. nista da odmerava. Arsenije! Uzmi sta ti treba. monah izadje. Sazikov rece: "Oce Arsenije. otac Arsenije. da tamo ima i knjiga. Serafima. politicki zatvorenik.. neke nevidljive vrpce zauvek su povezale oca Arsenija i Serafima Sazikova. Svestenomonah Arsenije kome bese data moc da razresi i oprosti grehe ovom gresniku u ime Bozje. reci kojima bi mogao da ga usmeri u njegovom novom zivotu. koji kao ljudsko bice nije bio u stanju da prihvati i oprosti sva Serafimova zlodela. koji bese pogubio sve veze sa Gospodom. iz pouzdanih izvora. posto nemas crkvenih knjiga.

naravno. Kada je bilo vreme za ustajanje. zaviri ispod kreveta. dok se drugi zatvorenici jos nisu vratili. odgovori otac Arsenije. Pokupi svoje stvari sa poda i zakrpi savove koje su vojnici pocepali." Posle ovoga. Ispod komada svile stajao je natpis: "Antimins[1]*." Zatim nastavi. Posle deset dana. Cinilo mu se da je to mesto bezbedno. Proslo je dva meseca. Poce opsti pretres." "Prebrzo si ga pretresao! Skidaj se. Otac Arsenije bi ponekad zadrzavao Jevandjelje kod sebe i preko dana. Sa poda povadise sve rasklimane daske. Vojnici ispreturase celu baraku. oce Arsenije. samo cemo ih cuvati na bezbednom. Mitropolita Moskovskog. a onda nastavi sa pretresom." Pored ovoga. odmah napipa Jevandjelje. Vlasti su otkrile da su kriminalci ukrali sanduk sa konfiskovanim stvarima. cak i prilikom nocnih i dnevnih pretresa. Kroz otprilike sat i po. no onda sakri Jevandjelje u unutrasnji dzep fatirane pamucne kosulje koju je nosio na sebi i poce da se moli Bogu u sebi. rece otac Arsenije. i zaplaka od radosti. otvori knjigu Jevandjelja i zadrhta pred neshvativom miloscu Bozjom: sa unutrasnje strane poveza nalazio se mali komad svile. vracao bi knjige Sazikovu. Narednik je bio veoma ljut. Otac Arsenije ih primi sa strahom Bozjim. ode do svoje postelje. Sazikov dade ocu Arseniju dve knjizice: Sveto Jevandjelje i Trebnik. nastade vreme velike radosti za oca Arsenija. svaki put kad zavrsis molitvu uz pomoc ovih knjiga. a neki zatvorenici su odmah poslani u specijalni sektor na ispitivanje. velika su dela Tvoja". nego i nama. a zatim brzo vrati knjigu ocu Arseniju i rece: "Ovo je jedna od ukradenih knjiga. kada je zavrsio svoj posao u baraki. Tvojom miloscu sam jos ziv. Nije tesko samo vama zatvorenicima. Jednom. ali ako bude pretresa. Pravedni stade da pretresa oca Arsenija i. Kad je zavrsio. Poskidase i daske sa zidova. Sve vreme se molio u sebi i plakao radi ove neocekivane milosti koju mu je Bog pokazao. Obavljao je svoje poslove. sapatom: "Oprostite mi. "Odgovori mi. velicine novcica od dvadeset kopejki. Pravedni udje u baraku i upita oca Arsenija: "Ima li koga ovde?" "Svi su na poslu". daj ih meni ili Sivome. Kod nas ih niko nece naci. on izvadi jevandjelje iz skrovista i poce da cita. oce! Tesko je ovde. 1883. u logoru. Pravedni pogleda unaokolo. pretresi su se proredili. Naravno. Narednik iz specijalnog odelenja naredi Pravednom: "Pretrazi popa. materijal bese star i vec pozuteo. pope! Sad ces da vidis sta je pretres!" Otac Arsenije svuce sve sa sebe i vojnici stadose da pregledaju njegovu odecu. kod tebe ce ih odmah otkriti. Opsova oca Arsenija i ode. Znam. zatim ga izvuce i neprimetno stavi u svoj dzep. Alekseja. necemo nista oskrnaviti. u povez bese urezana srebrna ikonica. Otac Arsenije nacini zemni poklon pred ovom svetinjom i zablagodari Bogu: "Gospode. tri vojnika i nadzornik zvani "Pravedni. a zatim se dade na posao ciscenja barake nakon pretresa. sve znam. nama kojima je preostala jos poneka mrvica savesti.Drugog dana u baraki nasta velika guzva. ubio bi te od batina. zar ne?" Otac Arsenije je cutao. "Oce Arsenije. Odakle ti knjiga?" "To je jedna od knjiga koje su nestale". Odjednom se uz tresak otvorise vrata i u baraku banuse narednik. Ruka mu se malo zadrza na njemu. no tada bi ga uvek skrivao iza jedne daske na zidu. Otac Arsenije se obuce. Znam koliko je . i oduzece ti ih. da proveravaju savove. Ne brini. mosti Sv." Otac Arsenije u prvom trenutku nije mogao da se snadje. moras ga sakriti! Da ga je narednik pronasao. "Jesi li lud? Razmisli malo! Ako drzis kod sebe Jevandjelje. a uvece bi uz drhtavu svetlost svece citao Jevandjelje i sluzio redovne sluzbe. rece naredniku: "Nema nista. kako mu je savetovao Sazikov. Najzad pobacase na pod sve sto se nalazilo po dzepovima. a zatim naredise zaverenicima da svako istrese sadrzaj svoje torbe na pod. nista nisu nasli. povrsine ne vece od 5 kvadratnih santimetara. Dodjose i do oca Arsenija. nadzornice!" i nastavi dalje sa vojnicima da vrsi pretres.

Pravedni ode. moracu da radim u najvecoj tajnosti. politicki zatvorenik. Napolju je bilo ledeno. Ja sam vazda provodio vreme kraj oca Arsenija i uvideo da on iskreno veruje da je razumevanje ljudske duse svojstveno svakom svesteniku. on mora da ima antimins. Stade da se moli: "Pomiluj me. secao se Avsenkov. veliki si i preproslavljen u delima Tvojim. Evo pomagaca o kojima mi je govorila Presveta Tvoja Mati. u ovom krugu pakla. duhovnik TEZAK PUT Prozorljivost oca Arsenija je zaprepascivala mnoge koji su k njemu dolazili. Avsenkov mi je ispricao dva dogadjaja koja ga behu duboko potresla. Da bi svestenik mogao da sluzi svetu liturgiju. ali za sve to treba vremena. a zivot im se polako gasio. pokusacu cak i da vas posaljem nekuda gde ce vam zivot biti malo podnosljiviji. prema broju praznih lezajeva. poceo da veruje u Boga. Gospode. hrane im nisu davali dva dana. kako je u svakoj dusi moguce pronaci iskricu Bozje ljubavi. Moracete da me izvinete. Licili su vise na seni nego na ljude. Jedne veceri. Imao je ogroman i neverovatan uticaj na ljude koji bi mu dolazili. Jedva su stajali na nogama. "U nasu baraku su tada poslali oko dvadeset petoro". doveli su vecu grupu novih zatvorenika u logor. ali i nekoliko kriminalaca.. i to ne zato sto smo kukavice ili slabici. NAPOMENE: 1. kojima je bio svedok kada je.?" Otac Arsenije se seti da je nadzornikovo ime Andrej i stade da se moli za njega. Administracija logora stade da ih razvrstava po barakama. niti je smatrao da mu je Bog podario neko posebno poznavanje ljudske duse. no on sam nije mogao to da razume. Zar sam ikada mogao da pomislim da je ovaj nadzornik od Tebe poslat radi pomoci meni bednome? Zar sam mogao. Sve sto budem radio. Boze moj. a pred drugima cu morati da budem narocito grub. "Medju njima je bilo najvise intelektualaca. nesto pre poslednje prozivke. Otac Arsenije je gledao za nadzornikom i osetio stid zbog svog nepoverenja u Bozju milost. Bio je ubedjen da ne poseduje nikakvu narocitu sposobnost citanja misli.zivot ovde tezak za sve vas. Boze. Ali molim vas da se setite da smo i mi primorani da radimo ovde. i dok se molio. Ponovo uvide kako je ljudska dusa bogata i puna. po neizrecivoj ljubavi Tvojoj i po velikoj milosti Tvojoj. citav Andrejev zivot se otvorio pred njim i on uvide da je to dobar i velikodusan covek. "narodnih neprijatelja". a neke je cak i plasila. ne osvrcuci se za sobom. "Videlo se da su dugo pesacili. Antimins: ikona naslikana na komadu svile u koju su utkane mosti svetitelja. agronoma i lekara. u Njegove nesaznative puteve. Oprostite!" Rekavsi ovo.. Oni koji su mu cesto dolazili i znali kako on zivi bili su zadivljeni dubinom i snagom njegove Bogom dane prozorljivosti.. . Ugurali su ih u baraku. Sluga Bozji ALEKSANDAR OTAC ARSENIJE (1893-1973) jeromonah. Pomoci cu vam. pod uticajem oca Arsenija. inzenjera. Tri noci nisu spavali.. vec da samo dobro razume ljude koji sami hoce da svoje misli podele s njim i da mu ih prenesu.

Njihova rec je bila zakon za sve kriminalce. gladni i iznemogli. pope?" "Ostali su cutali. a mi cemo spavati tamo gde je hladnije. Promrzli su. "Otac Arsenije se obrati tim vodjama kriminalaca." Tako su. pogotovu na ovakvom mestu gde je uobicajeno da se pomaze samo prijateljima." " "Teski slucajevi" ustadose bez reci i pocese da prave novi raspored spavanja u baraci. gundjali su. Zagrejacemo vode . pa su i njih poslali na rad. Necu da delim svoju hranu ni sa kim. sto nije moglo da se kaze za nesrecnike koji su razmesteni po drugim barakama. novodosli su se dovoljno povratili. "Mrvu po mrvu. Tamo je bilo veoma hladno i nije bilo nacina da se novopridosli tamo zagreju. no ovaj put jedan od kriminalaca pljunu na pod i rece: "Ma nek" crknu. "Zatvorenik zaduzen za red u nasoj baraci im rece: "Idite.. zadirkivanjem novih ucenika u razredu. Razumes li. ali ostali su to primetili i zapretili im. Sta god ko ima od hrane. svasta je moglo da se dogodi. da bi potom zakljucili da je tako nesto suvise komplikovano. kako smo ih nazivali: "Mora se pomoci novima. Stajali su naslonjeni na zidove. dakle odlucili. "teskim slucajevima". znali su da ce mnogi od njih umreti jos te noci. "Otac Arsenije je i dalje mirno gledao kriminalace u oci. Kao sto je poznato. . gde se radnici podsmevaju pripravnicima i prave im neprijatnosti. Komandant logora cak izjavi: "Na kraju krajeva. neka donese ovamo na sto." Svi smo znali da su jedini slobodni lezajevi oni koji se nalaze najdalje od peci. da ne bi bili okrivljeni za smrt velikog boja zatvorenika odmah po dolasku. brzo. posto su nam vec bili podelili vecernji obrok sastavljen od hleba i retke supe. Svi su preziveli. Kada su novi zatvorenici usli. mnogi od njih ce zasigurno umreti nocas. To pocinje vec u skoli. I ostali ucinise isto. ili su se pridrzavali za krevete. nisu bili u stanju ni da stoje. Kriminalci su odmah odmerili novodosle. Neki od zlocinaca su pokusali da sakriju hleb. nego na nekakve ostatke ljudskih bica. "I tako. Sluzbenici koji su radili u logorskoj administraciji su vec bili otisli ili su zavrsavali posao. a da ce u izvestajima morati da slazu kako su ti ljudi umirali u rasponu od nekoliko dana. otkljucamo skladiste. Svi smo gledali u oca Arsenija. zatim se prekrsti i rece: "Dogovoreno je: ustupamo lezajeve blizu peci novima. Zagrejali smo vodu u limenkama na peci. zatim na poslu. I mi cemo uskoro. pa onda jos i da pisemo izvestaj koliko je cega potroseno. zaboravili su na njih. Nista im nece biti. Covek se tesko rastaje od onoga sto je njegovo. a u logorima je to narocito izrazeno.ima vremena. novajlije nisu nigde dobrodosle. nisu oni gosti pa da ih dvorimo. U tom slucaju. Naravno. "Otac Arsenije je lezao i molio se. on ustade i uputi se ka glavnim kriminalcima. novi osudjenici dodjose u nasu baraku. "Stariji stanovnici barake su se vec spremali za pocinak. Za otprilike cetiri dana."Doveli su ih pre prozivke." " "Teski slucajevi" su poznavali oca Arsenija dobro i postovali ga. Otac Arsenije razdeli sakupljenu hranu novim zatvorenicima i oni polegase u svoje postelje. Vadili su ostatke hrane i stavljali na sto. ako bi se neko oglusio o njihove zapovesti. Tako da smo ih i mi samo pogledali . Nije nam bilo jasno kako su uopste mogli da dodju do logora. Ako im ne pomognemo sada. dok su drugi i dalje igrali karte. a kad su videli da od njih nema sta da se uzme. narezemo hleba. "Strazari su najpre pomislili da bi novima trebalo dati nesto da pojedu. kao i za politicke zatvorenike.peci su i dalje tople. Hajde.novodosli zatvorenici nisu ni licili na ljude. Kako ce se ovo zavrsiti? Novodosli su i dalje stajali zbijeni u grupicama i nemo nas posmatrali. Posto su sa njime proveli nekoliko godina. Neki su vec bili legli. Dogovoreno je da novi zatvorenici mogu da pricekaju do sutra . lezite na prazne krevete." "To je zaista bio komplikovan posao.. "Da grejemo supu. odgovornost za njihovu smrt snosio bi logor. nego neprijatelji naroda. sakupilo se dovoljno hrane da se dvadeset pet novajlija nahrani. "Morali bismo ponovi da lozimo vatru". voleli su ga na svoj nacin.

a ne za dobro drugih. komarci su mogli da nas ujedaju bez milosti. I ja sam uvek osecao: upravo to sto je nosio bremena drugih. mladic se nesigurno uspravi i stade na svoje mesto. "Zakljucavanju barake uvek je prethodila prozivka. Mladic pokusa da objasni zasto je zakasnio. To je ljude privlacilo k njemu. Sluga Bozji ALEKSANDAR OTAC ARSENIJE (1893-1973) jeromonah. ali niko se nije usudio da izusti rec. kao i uvek. Poceli su da nas prebrojavaju po treci put. zapovedam ti: prestani! Prestani sa tim!" Zatim nas sve blagoslovi sirokim znakom Krsta i vrati se u vrstu. vec radi drugih. na sta bi otac uvek odgovarao: "Pokusavam li ja da te ubedim da ti krivo verujes? Slusaj svoju dusu sta ti govori i otkrices istinu. Ovakvi fanatici bi cesto pomagali ljudima. skrenuli s uma. Neki su bili fanatici. a nadzornike je obuzeo gnev. Nadzornik smesta prestade da tuce mladica i ponovo poce da prebrojava zatvorenike. jer su se nadzornici istom bacili na njega i stali da ga sutiraju. mogla je da pljusti kisa. Nije imao vremena da stane u red."Zaprepastila me je mirnoca i usredsredjenost oca Arsenija kada je izgovorio te reci: "Hajde brzo!" On se tada obracao ljudima koji nisu imali sta da izgube. zatim kako krstoobrazno blagosilja nadzornika koji je tukao mladica. a njemu samome davalo . "Te veceri smo svi. Cuh jasno njegov glas: "U ime Boga. omogucavalo mu je da trpi sopstveno stradanje. Da nije mozda u pitanju hipnoza. ali pravilo se nikada nije menjalo: svi su bezuslovno morali da izadju napolje na prebrojavanje. kad iz barake odjednom istrca mladic od svojih 25 godina i pokusa da na brzinu pronadje svoje mesto u vrsti. secao se Aleksandar Pavlovic Avsenkov. Secaj se reci svetog apostola Pavla: "nosite bremena jedni drugih i tako ispunjavajte zakon Hristov. "Cesto sam razmisljao o tome". no nadzornici su ga nemilosrdno udarali. Temperatura je mogla biti dvadeset pet stepeni ispod nule. pomislio sam. Sve bi nas isterali napolje. a oni su ga poslusali . "Stajao sam u vrsti pored oca Arsenija i najednom ga video kako izlazi iz vrste. izvrse ono sto im je ionako bila duznost?" Avsenkov zakljuci da se snaga oca Arsenija sastojala iz toga sto je sve trazio u ime Boga. Bilo je veoma hladno. gledali na ostale kao na izgubljene ovce.kao da se radilo o naredjenju. Otac Arsenije ovakve i slicne stvari ne cini radi sebe. bio sam svedok moci kojom je Bog obdario oca Arsenija. pozurili u vrstu ispred barake. koji je ostavio na njega mozda jos dublji utisak. ali morali su da nas prebroje dva puta: jedan zatvorenik je nedostajao. no tada mi sinu odgovor: "Naravno da nije. ili im je naprosto nalagao da. "Kasnije upitah coveka koji je stajao pored mene: "Jesi li video sta je Pjotr Andrejevic ucinio kad su tukli onog mladica?" "Ucinio? Sta je ucinio? Stajao je kao kip!" "Sve je ovo ostavilo na mene ogroman utisak." Zlo mozes pobediti samo dobrim. u ime Boga. Morali bismo da se postrojimo u vrstu i da cekamo prozivku. On im je sasvim mino rekao sta da urade. Otac Arsenije je bio voljen. politicki zatvorenik. duhovnik U IME BOGA ZAPOVEDAM TI: PRESTANI! Evo jos jednog dogadjaja koji je Avsenkov ispricao. Bili su posve uvereni u svoje stavove i kao posledica toga. Smrzavali smo se. "Otkuda ocu Arseniju snage da tako nesto uradi? Da li je uspevao da dirne u savest ljudi. Neki su pokusavali da ga ubede da pogresno veruje. osenjuje se znakom Krsta. no sticao se utisak da su pomagali radi sebe i svoje koristi. U svima nama je kljucao gnev."" U logoru je bilo mnogo razlicitih ljudi.

kada za to dodje vreme. U zivotu nisam pomisljao da postoje stvari koje sam ovde video: kako ljudi unistavaju druge ljude. politicki zatvorenik. a zatim major. Nemam vlast da bilo sta promenim. Postarajte se da ih premeste u obican logor . ili njemu ravnih. nego ce ga i vratiti na njegov polozaj u Partiji . Sutra cu ga pozvati da mu to saopstim.tako je naredio sam Staljin. Sluga Bozji ALEKSANDAR OTAC ARSENIJE (1893-1973) jeromonah. ucinite sve sto mozete da vise ne radite za "sluzbu . Vi ste povezani sa crkvom. Ljudi su umirali. Pjotre Andrejevicu. Ako vas oslobodim bez njihovog odobrenja. Ponovo mi je dodeljen polozaj u Tajnoj sluzbi bezbednosti. ali to nije u mojoj moci. a i lakse ce moci da im pomognu spolja.. Po pitanju vaseg predmeta ne mogu nista da ucinim. Pricalo se da su za tri godine pustena svega desetorica. Primio ga je prvo narednik. "Hvala vam. Otac Arsenije ne spomenu Sivog. a pomoci ce i Aleksandar Pavlovic. On ima slabo srce. recite mi kome bih mogao da pomognem pre nego sto odem. bio sam prestrasen. Osudjen sam na kaznu streljanjem zbog navodne saradnje sa Nemcima. Recite mu da ne treba da brine. jer su od samog pocetka budno pratili svaki moj korak. Voleo bih da mogu da vam pomognem. Major ga je radosno pozdravio: "Dobro jutro. duhovnik RADOST Strogi rezim je i dalje vladao u logoru. Bilo je samo nekoliko slucajeva kada su oslobadjani izuzetno cuveni naucnici ili mocnici Kompartije koji su ranije radili u saveznim organima. da bi i oni potom umirali. "Staljin je naredio da se moj predmet ponovo razmotri. Kad sam dosao ovde. sto se vas tice. "Sergeje Petrovicu!" rece.tamo ce im zivot biti laksi. pomozite Avsenkovu da izadje iz logora. Za vreme poslednjeg rata radio sam u izvidjackoj jedinici i uspeo da spasem hiljade zivota. rece. ukoliko se bilo sta promeni. Njegovi prijatelji su to uspeli da izdejstvuju s teskom mukom.snagu duha kojom je primoravao druge da izvrsavaju ono sto bi im nalagao da urade u ime Boga. ucinicu sve da izdejstvujem slobodu za vas. Primer za to su ova dva slucaja koja sam ovde izneo. Ja cu mu to saopstiti pred dezurnim oficirom. a onda sam nekome zasmetao pa su me prijavili Staljinu." Otac Arsenije je zamisljeno posmatrao majora." Uzasno! Zbog cega se sve to desava? Nikad necemo znati. "Hvala vam".. Svako je cekao svoj red. pozvali u "specijalni" sektor na ispitivanje. Iz ovog logora ljudi kao sto ste vi izlaze samo po nalogu Berije[1]* . gledajuci ga u oci. Ne samo sto ce ga osloboditi. molim vas. U medjuvremenu. znajte da ce me smesta prijaviti i strpati u isti ovaj logor. Pjotre Andrejevicu. Smesta je u Moskvu poslat izvestaj o tome kako "ometam izvrsenje pravde. "Oprostili" su mi. pomoci ce mi Bog. Samo mi je zao sto nisam u mogucnosti da vama pomognem. na njihovo mesto su dolazili drugi. "Medjutim. od kojih je jedan dobio srcani napad i umro kada je cuo vest o svom pomilovanju. Recite mi. pa cu morati da budem grub. i vratili mi cin generala. ako mogu tako da se izrazim. i ja cu se postarati. Znam da mi vi ne mozete pomoci. "Kada stignete u Moskvu. Nisam mogao da budem ni od kakve pomoci. lekaru Denisovu i bivsem zlocincu Trifonovu. "Voleo sam svoju zemlju i branio je citavog zivota. Skoro niko nije doziveo da iz "specijalnog" logora bude pusten na slobodu. pomozite studentu Alekseju Nikonovu. "Dobio sam premestaj za Moskvu. oce Arsenije! Imam za vas dobre vesti: Aleksandar Pavlovic Avsenkov ce biti oslobodjen. pripremite ga pazljivo da primi vest. Oca Arsenija su 1952. No. ali bojim se da ce ga ta vest mnogo potresti. U vasem dosijeu nalazi se poseban pecat sa naznakom: dozivotna kazna. molim vas. Jednom sam sprecio likvidaciju nevinog coveka. a zatim nalozio da me posalju u ovaj logor. vesti nisu dobre.

smatrao sam da cinim dobro. No zar je to vazno? Ti razumes i osecas da Bog zaista postoji. posao.. ucinio je prvi korak na tom putu. veoma ganut. otac Arsenije je izvrsavao svoj hriscanski podvig." Trazite premestaj. a kao posledica toga.. Susret sa ocem Arsenijem potresao mu je dusu. toliko velika da bi. umornog. Pred njim se i dalje nalazio dug put do Boga. Sve mi je vraceno: cin. video je pred sobom starca u iskrpljenoj pamucnoj jakni. pomazite im.bezbednosti. pridje Abrosimovu. no ipak sam se trudio da hodim ka Bogu. Znam da se neprestano molite. bezgranicnom Svojom miloscu. Istinski Hriscanin. mada je i sam ziveo teskim zivotom osudjenika. Pre svega. Ovde. citav njegov zivot bio je teskoban. shvatio je da je otac Arsenije pun zivota. Pjotre Andrejevicu. Posao koji je obavljao Abrosimov bio je veoma tezak. Ni njemu samom nije bilo jasno kakva ce izgledati njegova buducnost. "Aleksandar Pavlovic Avsenkov mi je pomogao. Ipak. Samo veruj. On ustade. Nekada davno je citao o takvim ljudima. Bicu iskren sa vama: pocinio sam mnoga zlodela.. izgubila se njegova veza sa Bogom. A vi i ja cemo se sresti ponovo jednog dana. ili da izdejstvuje bilo sta drugo sto bi smatrao da je korisno za njega ili druge. Sve razumem. ni prazan. Abrosimovu bi jasno da je snaga duha oca Arsenija. Nije bio ni slomljen. vec da je otac Arsenije pozvao njega. naterao ga da ponovo razmisli o sebi i svom zivotu i da svoju proslost drugacije vrednuje. no zahvaljujuci ocu Arseniju. kome sam poverio sve svoje sumnje i nedoumice u pogledu nase vere i verskih obreda. Kada sam shvatio sta sam sve ucinio. ne zaboravite me!" Otac Arsenije ustade sa stolice. Abrosimov je imao utisak da nije on bio taj koji je pozvao oca Arsenija na razgovor. Ja sada drugacije posmatram zivot. Medjutim. vere i preobilne ljubavi prema svakome. priblizi se ocu Arseniju i.." Zatim se pokloni duboko i izadje. nisam dostigao nivo druge njegove duhovne dece. olaksavajuci time njihova stradanja i odgoneci od njih osecanja straha i ocajanja. Ne zaboravite me. bio sam ubedjen da za moje grehe nema oprostaja. u ovom logoru smrti. rece mu: "Ne znam da li cu vas ikada vise videti. Spasite dusu!" Abrosimov je posmatrao starca. tada mi Aleksandar Pavlovic predade poruku od oca Arsenija koji je tada vec bio oslobodjen. mogao da ucini da bude pusten na slobodu. Ponovo ga preplavise secanja iz detinjstva. Goreo je nekom unutrasnjom snagom koju je stedro delio sa drugima. hranjena i ukrepljivana verom. no cinilo mu se da otac Arsenije zna vise o njemu od njega samog. ili cete doziveti slom. No kada ga je pogledao u oci. Na kraju sam duboko razmislio o svom zivotu i ostavio posao. znas put k Njemu. no vi ste na meni ostavili neizbrisiv pecat. ukoliko bi samo hteo." . postali ste drugi covek. Sergeje Petrovicu! Ne zaboravljajte na druge. verujem Veri Danilovnoj i svojoj supruzi. Poruka je glasila: "Pamti i nemoj sumnjati! Bog koji nas kara radi nasih grehova takodje nas i razresava od njih. pomogao mi je da odmrsim stvari u svojoj glavi. koji je delovao slomljeno i prazno. a sve vreme dok sam ih cinio. Prenosio je svoju veru na druge. zagrli ga i rece: "Neka vas Bog cuva. iznemoglog. Abrosimov nikada nije zaboravio svoje susrete sa ocem Arsenijem. otac Arsenije je pravi Hriscanin. Nema tako teskog greha niti kletve koja ne moze biti iskupljena dobrim delima i molitvom. nesto se isprecilo izmedju mog starog zivota i novog. Mnogo godina kasnije. i sve sto je nevazno ce jednostavno nestati. sasvim je razumljivo sto te muce sumnje i nedoumice. Dok je izlazio. Posto ste videli i shvatili sta se ovde dogadja. toliko mnogo uzasnih stvari. Pomazite ljudima." Izuzetan covek je bio otac Arsenije. Abrosimov je izneo svoja secanja: "Moj povratak u Moskvu je bio veoma mukotrpan. uvek bi mi govorio: "Ako se osvrnes na svoju proslost. ma gde se nalazili. na svoje dugo potucanje kroz zivot u kome nisi imao nijednu unutrasnju tacku oslonca. Kada ga je prvi put sreo." "Otac Arsenije mi je mnogo pomogao da shvatim veru. Da. Sergeja Petrovica obuze osecanje duboke tuge. Naravno. cinite dobro. Verujem vam. "Otac Arsenije.

predugo. Aleksej. Na neki cudesan nacin je postajao deo zivota mnogih ljudi.. hteo je da izvrsi samoubistvo. Tih dana se kriminalac koga su zvali "Sivi" ozbiljno razboleo. nosio njihova bremena. otac Arsenije je pomagao svima u svojoj blizini. Bese ih zavoleo. i trajala je dugo. Avsenkov je ponavljao: "Ne zaboravi me. sto ce napokon biti pusteni iz logora i sto ce biti slobodni. bespomocni ocaj je ovladao njime. Mnogima je postao nezamenljiv. Imao je uzasne bolove u crevima. nezainteresovanost i ceznja za smrcu predstavljali su veci deo svakodnevice za vecinu suzanja. jakog duha. jer je znao da mu nece biti dopusteno da se vrati u baraku kada mu saopste da je oslobodjen. Moli se za nas!" Ujutro se Avsenkov oprostio sa Sazikovim i Aleksejem. Te noci su probdeli zajedno na molitvi. Major. Alekseja. Sazikov i Avsenkov. Verovao je da ga Bog nece napustiti i da ce na mesto onih koji odlaze doci novi. Imalo je . Imace manje bliskih ljudi oko sebe. Pojavljivali bi se novi ljudi sa kojima bi se zblizio. Sluga Bozji ALEKSANDAR OTAC ARSENIJE (1893-1973) jeromonah. Kroz otprilike cetiri nedelje. NAPOMENE: 1. navikao se na njihovo prisustvo i podrsku. potrazicu tvoje prijatelje. Zagrlivsi oca Arsenija. sa novim razumevanjem i postovanjem prema stradanjima drugih.Otac Arsenije se vrati u svoju baraku. politicki zatvorenik. poslali su ga logorskim lekarima. izgubio je volju. Kada su bolovi postali neizdrzivi. oce Arsenije.. odrzao je svoju rec. Smrt je bila svakodnevni posetilac i svaki dan odnosila nove zrtve. Otupelost. osecao se duhovno bogatim. Nisu ga odveli u bolnicu. odlazeci iz logora. ali i duhovnu utehu. poznat po svojoj okrutnosti. jer to su sada i moji prijatelji. Razgovarali su celu noc. ili poslani u rudnike pri nekom od drugih logora. tvrde i postojane vere u Boga.sef Staljinove tajne sluzbe. Neprestano su i sistematski dovozeni novi zatvorenici na mesto onih koji su odvozeni u masovne grobnice. Boravak u logoru i poznanstvo sa ocem Arsenijem. Niko ga nije ni pregledao kako treba. pruzajuci im i fizicku pomoc. Ostali su pokusavali da odgonetnu sta se sa njima dogodilo. Tamo su mu dali aspirin i raven (poznat kao sredstvo za ciscenje). Sada. ali koji bi potom bili premestani u druge barake. Iste veceri je saopstio Avsenkovu vest o oslobadjanju. Kada je prvo dospeo u logor. sada general Abrosimov. Kao i uvek. Bio je pun radosti zbog Aleksandra Pavlovica. a ujutro se oprostili. Berija . teskobu. Sazikova. umor. Sutrasnjica je bila bez iznenadjenja: donosila je glad. lavinu podrugljivih reci. a kada su to konacno ucinili. Nista nije pomoglo. ublazavao stradanja i sopstvenim primerom ucio ih da je moguce preziveti i u logoru sa verom da Bog uvek stoji pored nas i da ga uvek mozemo prizvati u pomoc. no neka tuga mu nacas pomraci dusu: odlazili su mu prijatelji. Vise se nisu vratili u baraku. duhovnik ZIVOT TECE DALjE Logorski zivot je prolazio. Nedostajali su mu student Aleksej. Umirao je bolnom smrcu. ili umirali. sve je to sasvim promenilo Avsenkov pogled na svet i na druge ljude. Denisova i Trifonova. Otac Arsenije je nastavio da zivi svojim podviznickim zivotom molitvenika. Trifonov i Denisov pozvani su u glavni sektor. ustanovili su da vec dugo boluje od raka jetre koji je u metastazi. i Sazikov.

"Medjutim. cim zatvorim oci. da ih je nemoguce sve i pobrojati. "Cim smo upali unutra. Ali. verujes u Njega i zivis Njime. ima jedna zena koja me ne ostavlja na miru. Tako je to bilo. eto. Pili su votku. Ovako je to bilo: krenuli smo da opljackamo jedan stan. poznavajuci te. da pljackam. Otac mi je bio djakon. a neko je bio u stanu: zena . da bi dosli sve veci zlocini. Otac Arsenije ga je strpljivo negovao i pokusavao da mu pomogne. Sivi je bio pun gneva prema svakome i svemu. ali za mene nema puta k Njemu. kako me moli da mu postedim zivot. shvatio sam da Boga ima. Pljackaj.tri puta nedeljno. ili se dovijao da izbegnem zatvor. Kad smo zavrsili. skladno gradjena. kao da je sva shvatila u trenu. Imam neko svoje sujeverje. zamolim da me ispovedis. Voleo je njegove posete. pa sam ga ismevao. Skrenuo sam na pogresnu stazu jos u detinjstvu. vidim njega. Nekoliko puta sam bio u zatvoru. "Znam da Bog postoji. i tada sam shvatio. jer sam toliko zlih dela pocinio. Moj otac je jedno govorio. Boga nema. prava lepotica. oce! "Mnogo sam krvi prolio. Vazda sam smisljao kradje. sto bi se reklo. Sta se desilo. Kako Ga ne bi bilo.uzasne bolove. preklinjao me. no svejedno je morao da ustaje na prozivku i u nuznik. Kada je otac Arsenije bio s njim. znam da mi ne bi oprostio grehe. ubijao sam. a u poslednje vreme svaki dan. ubi. "Pa onda. dok najzad nisam prolio krv. tako je to pocelo. mislio sam da si budala koja pokusava nesto da ucari svojim ponasanjem.. kad jedva i verujem u Boga. Radio je kao profesionalac. desilo se. ni ne kajem se. jedna stvar me plasi: ni sam ne znam sta je to. Negde tridesetih godina. molio ga da posedi na njegovoj postelji. Upoznao sam tebe u logoru. on pozva oca Arsenija i rece mu: "Umirem i mucim se ovoliko zato sto sam to zasluzio. "Ja umirem. Onda sam video kako si preobratio duse Avsenkova i mog drugara Sazikova. plakao. a i cemu to. pa bi poslao nekoga po votku. oce. U stanu je bilo svacega. da ti zaista verujes u Boga. sa problemima i neredima. Potrcala je k prozoru.krasna. Naslo se i "odgovarajuce" drustvo i. sluzio je samo radi plate. to dete. Onda je dosla Revolucija. sam si svoj gazda. vidjao sam oko sebe samo laz i prevaru. kad je cak i crkva u kojoj je sluzio moj otac bila uvek puna naroda? Secam se toga. ima dve stvari koje mi ne daju da spavam. Zapravo. Pocelo je prvo sa sitnim prestupima. ili kako cu da se provedem sa zenama. no ne bojim se smrti. Svima bi pricao kako je ukrao novac sa tasa i kako je prevario neku prostu babusku.. Molio me je na kolenima. stasita.. Mnogima sam naneo bol. valjalo nam je pobeci. Isao je cak i lekarima da trazi od njih sredstvo za umirenje bolova. a lice mu obliveno suzama. rugali se na racun Boga i crkvenih obreda. cak i zlata. trebalo je da svi budu na poslu. Nisam imao vremena ni da se upitam: "Ima li Boga?" Iskren da budem. "Odrastajuci. a u isto vreme sakrivali se iza tog istog Boga. Znam da mi nema oprostaja. trebalo je da ubijem jednog decaka. ali. mada sam ucio bogosloviju. Za moja zlodela nema oprosataja. a drugo cinio. Oce Arsenije.. jer drugi posao nije mogao da nadje. Ni on nije verovao u Boga. nisam ni hteo da razmisljam o Njemu. ali znam i osecam da Boga ima. da trosim oteto. ponekad mi i u snu dolaze da me progone. Gurnuli smo je u jednu sobu i zakljucali. za koji smo mislili da je prazan. jer sam kao mali prisluzivao u oltaru kao ctec. jurili zene. "Ni ja nisam verovao u Boga. Na dva dana pre nego sto ce umreti. Poceo sam da pijem. A onda me vise nista nije moglo zaustaviti. Sada. "Iz svestenicke sam porodice. ali nikada mu nista nisu davali. onako kako je samo on umeo. Morali . Upali smo unutra. Ipak. Ismevao bi svetinju i grdno bi psovao. Za mene je to bila sitnica. poceo sam da kradem. Sivi bi mu pricao o svom zivotu i tako ponekad uspevao da zaboravi na bolove. I jos nesto. Ponekad bi posle sluzbe dolazio kuci i brojio novac. ali je s krotoscu prihvatao paznju oca Arsenija. Poceli smo da skupljamo plen. jer ti. Neko vreme sam pomisljao da tebe. Ne mogu ni da se kajem. Dolazi mi dva . a ja sam se bio nalio votkom i hteo sam da se pokazem pred prijateljima. dete od sedamnaest godina. Kad sam zavrsio. ona nas je videla.

mesto nacelnika je zauzeo veoma strog. Ona polako skliznu niz zid i prekrsti se jos jednom. sapucuci: "Gospode. dosijei ponovo otvarani. sredovecan covek. Naposletku. pomiluj!" Takvu je vidjam svaki dan. Bog je sa mnom. a zatim. ali islednici su se i dalje trudili da budu nagradjeni od Moskve za "razotkrivanje" novih i novih "zlocina. no zatim bi svojom okrutnoscu uterivao strah u one koje bi ispitivao. duhovnik SASLUSANjE Po odlasku majora Abrosimova. batinanja. Radi sta hoces. Dok je umirao. Zario sam joj noz ispod grudi.R. koji je u specijalnom logoru zaposlio i nekolicinu svojih prijatelja. nikada ranije nisu nikoga ubili. Sivim i ostalim kriminalcima. Sluga Bozji ALEKSANDAR OTAC ARSENIJE (1893-1973) jeromonah. Osamarila me. cije su nateceno lice presecale tanke usne. nekoliko puta se prekrstila. Sve da mi kazete i priznate. Ipak. dobro. ne ostavljaj me!" "Osecao sam sazaljenje prema njoj. lice Sivoga bese izobliceno od bolova. Moje su metode vrlo poznate. Majko Bozja. bezbojnih ociju. kao i celija samica postali su deo svakodnevice. politicki zatvorenik." Otac Arsenije udje u njegovu kancelariju i stade kraj vrata. a mnogi zatvorenici poslati na streljanje. gneva. najzad se okrete na stolici i obrati mu se: "Drago mi je da vas vidim. zmarci su ga podilazili od uzasnih pojedinosti ove strasne ispovesti. Stajala je naslonjena o zid i cekala udarac. Apsurdno je bilo pomisliti da se od tih nesrecnika." "Da. Zatvorenici su mu dali nadimak "Ljubazni" i "Pocnimo. na njegovom mestu smenila su se jos dva nacelnika koji su se na tom polozaju zadrzali samo kratko vreme. koji je u to vreme ziveo u istoj baraci sa ocem Arsenijem.smo je ubiti. odmerio i resio da je imam. Zatim se masih za noz. donesene nove odluke. Samo brzo!" U ocima joj je sevala mrznja. Logorska pravila postadose jos strozija. Silovao sam je. Svako saslusanje bi uvek zapocinjao uctivim tonom. Pricu je zabelezio A. mirno mi rekla: "Nisi ti covek ti si zivotinja. zatim izustila: "Ubij me. odjednom nekako dostojanstvena. dakle. Povest o Sivom zabelezena je 1965. "Usao sam u sobu u koju smo je zakljucali. Odelo mu je uvek bilo uredno i ispeglano. moglo bilo sta izvuci. celav. cuo sam za vas. Nije bilo druge . Pocnimo. Oci su joj bile razrogacene od straha. takoreci osudjenika na smrt. Ispitivao ga je major po imenu Odincov. pogledala me je i odmah shvatila svoju sudbinu. bacuska! Pocnimo. a zivot zatvorenika prosto neizdrziv. ali sta sam drugo mogao da ucinim? Mnogo smo toga pokrali iz stana." Zloglasno "specijalno odeljenje" je radilo prekovremeno: izmisljavane su nove optuzbe.mogla je kasnije da nas sve prepozna na sudu. sto ju je cinilo jos lepsom. dakle. na osnovu kazivanja samog oca Arsenija. Mnogi su pozivani u specijalno odeljenje na saslusanje. Moji drugari nisu hteli da to ucine. Kada je najzad ispustio dusu. U martu je i otac Arsenije pozvan na saslusanje. kupacete se u sopstvenoj krvi. Bese to covek srednjeg rasta. Pjotre Andrejevicu! Bas mi je drago! Verovatno ste culi za mene . otkrivane "zavere". u protivnom. cinizma i potpuno odsustvo svakog osecanja retko se vidja cak i u logoru. na licu mu je ostao izraz nesvakidasnjeg gneva. dakle: priznajte sve!" . Kako sam otvorio vrata. druze islednice" odgovori otac Arsenije. Toliko okrutnosti. Dok je slusao reci Sivoga otac Arsenije nije prestajao da se moli. Pretnje. Islednik je bio zauzet listanjem nekakvih papira i isprva dugo nije obracao paznju na oca Arsenija. Okrenula se prema uglu sobe u kojoj je stajala ikona. a mozda i od unutrasnjeg gneva. Zgrabio sam je. "No. Doviknuh svojim prijateljima da me pricekaju u drugoj sobi.Odincov.

" Odincov ustade. Vas jedini cilj je da otvorite novi "predmet" i da postreljate nevine ljude. kada ga snazan udarac u lice obori sa stolice na kojoj je sedeo." Odincov stade sasvim blizu oca Arsenija. posto si ionako vec polumrtav i svejedno ti je da li ces sada da umres ili sutra. otac Arsenije se pobojao da ce umreti bez molitve. da mu poda snage da izdrzi ovo saslusanje. Kad god bi bio pri svesti. On cu necije reci: "Brzo. Ocekivao je nove udarce i povike. pitaj. ona bi nestajala iz svesti. Cuo je glas koji je govorio: "Pretukli ga na smrt. pope. zatim ubod. iskrivljene usne su mu podrhtavale. ne znas ti sta tebe sada ceka. no kad god bi se uhvatio za pocetak molitve. Konacno uvide da je u bolnici. Hteo je da prizove Ime Bozje. dok najzad nije ostao sasvim nepomican." "Ne. nemocni duh moj! "Ja ne znam nista o bilo kakvim zaverama niti organizacijama i nemam sta da priznam. udarao po glavi metalnom kopcom na kaisu. Ali. Kada se konacno probudio. neces mi. da li kod islednika.nasi dousnici su nam sve rekli. ljude koji ce ionako uskoro i sami umreti. pokusao je da shvati gde se nalazi. dosao sebi. meni se odgovara kad ja pitam. pokusavao bi da se moli. U ovom logoru ne postoji nikakva zavera." "Druze islednice. Kada je. pazljivo s jodom. Pokusa opet da se moli. Molio se Majci Bozjoj da ga ne ostavi. dozvolite mi jedno pitanje. valjda. . no zatim bi ponovo gubio svest. a za mene i moju buducnost je vrlo bitno da otkrijem zaveru. no ponovo utonu u mrak. Necu nista napisati. znao je da je s njim gotovo. u tom stanju polusvesti. da je saslusanje nastavljeno. da ce ga Odincov ubiti. posto si vec ionako polu-mrtav. ali nije mogao da pocne: jaki bolovi su mu mutili svest. Usicemo posekotine. bez pokajanja. njega . gresnoga! Ukrepi. Cekao je smrt. uprkos batinanju. Prema tome.starca! Nece preziveti do sutra.ne zanima me. dajte mu dve injekcije kamfora. jer mu se ucinilo kao da mu neko sece glavu. samo pazljivo!" Otac Arsenije oseti kako mu neko polako okrece glavu i kako nag lezi na necemu tvrdom. Boze nas! Ne ostavi mene. pope? Necu da igram s tobom nikakve igre. ima da sednes i pises sta ti budem diktirao. Znamo mi sve ." "Gospode. traciti vreme. blago meni. Budio se iz nesvesti sve u svemu oko deset puta. Videcete da nikada." "Druze islednice. Zatim se ponovo onesvesti. pisaces ono sto ti diktiram." Neko je s mrznjom spominjao ime "ljubaznog" Odincova. ni na jednom saslusanju." Otac Arsenije oseti kao da mu se zivci vezase u cvor. "Gospode. Odincov ga je cizmama sutirao u glavu. Osecao je udarce kada bi na kratko dolazio sebi. Zatim se opet nakratko osvesti i oseti da lezi na svojoj postelji i da mu neko brise lice vlaznom krpom. Mislio je. oseti kako nesto pece. ubrzo oseti kako mu neko okrece glavu. Neizdrziv bol ga je razdirao. osetio je kako ga vuku nazad u baraku. o tajnoj organizaciji koja deluje unutar ovog logora. On sabra svu svoju umnu snagu u molitvu. ja vas molim da pregledate moj dosije. Otac Arsenije po treci put dodje sebi. Izbrijte mu glavu. obidje sto i stavi pred oca Arsenija list hartije i pero. Proveo je nekoliko dana u boreci se za molitvu i gubeci svest. ili u svojoj baraci. nisam nikoga izdao. No. Ali kad ja isledjujem. a njegove bezbojne oci bljesnuse i on gotovo promuca: "Dragi moj. Ako si cuo sta se prica o meni." "Znas sta. koja sprema zaveru o ubistvu druga Staljina. "Ko te je to saslusavao ." "Meni se ne postavljaju pitanja. na nekoliko trenutaka. Vladicice Nebeska. Pre no sto mu se svest pomraci od uzasnog bola. pomozi!" Otac Arsenije je jedva imao vremena da u mislima izgovori molitvu. teskom batinanju. Kasnije su mu pricali da je lezao bez svesti tri dana u logorskoj bolnici. U jednom od tih perioda svesnog stanja."O cemu da govorim?" "Da govoris. Povremeno mu se vracala svest i tada bi se molio Bozjoj Majci. da mu ne udje u oci.

Dragi moj. Oci su mu bile povezane zavojima. Ovu povest je otac Arsenije preneo licno svojim prijateljima i duhovnoj deci. Lev Mihailovic bese dobar covek i odlican lekar. Molite se svome Bogu. lepo smo vas zasili. duhovnik STVARI SE MENjAJU Vest o Staljinovoj smrti doprla je do zatvorenika tek tri dana nakon sto se dogodila. Uprava logora iz nepoznatih razloga nije htela da se ova vest obelodani. savetovao ga i umirivao. ali je stalno osecao blagi dodir necijih ruku. Doci ce kraj ovome. Zagrlivsi oca Arsenija. dok mu najzad molitva nije preovladala u svesti.pa zivi. "Pokusacu da vas drzim u bolnici. Tri meseca nakon izlaska iz bolnice. onda. Kad je tako. da ne biste opet naisli na onu zver. bas me raduje." Oziljci po telu i glavi su mu ostali za uspomenu na saslusanje. ili ce se stvari promeniti. Lekar. rece mu sa cvrstim uverenjem: "Ovo se ne moze nastaviti. eto ti . brige. a posle toga je nesto pocelo da se jedva primetno desava: kao da je neko poceo da gura klipove u tockove mehanizma koji je do tada dobro funkcionisao. Prva dva meseca posle pristizanja vesti zivot u logoru se odvijao kao i pre. preko strazara. strepnje. skoro svi koje je poznavao bili su premesteni na drugo mesto." Ali. Cuo je neciji glas koji je s njime razgovarao s ljubavlju. Dacu nalog da te ne salju na tezak rad. Svi su i dalje tesko radili. Bio je mart mesec. Imam novi nalog iz Moskve: da te pustim da zivis. oca Arsenija su ponovo pozvali u specijalno odeljenje." I zaista. da vidimo. Tamo ga je docekao novi nacelnik. Svako se pitao: "Sta ce se sada desiti? Hoce li sve biti kao pre." Otac Arsenije je ostao u bolnici vise od cetrdeset dana. ledena zima. I sam sam preziveo nekoliko slicnih ispitivanja. koju rec molitve vise. Zivi ste.cak ni Odincov nije uspeo da te likvidira. Ne znam zasto. Srescemo se jednog dana ponovo. inace ce vas onaj ubiti." Dva kratkovida oka. Dobro je to. i to sasvim slucajno." Uskoro su mu skinuli zavoje sa ociju i lica. Glas je govorio sa blagim jevrejskim naglaskom: "Sve je u redu. . 1963. "Postaracu se da ostanete ovde sto duze". snezne oluje su besnele logorom i ponekad onemogucavale bilo kakvu vezu sa spoljnim svetom. usrdno se brinuo oko oca Arsenija. Kada se otac Arsenije vratio u svoju baraku. Kada je najzad morao da je napusti. politicki zatvorenik. po imenu Lev Mihailovic. Mislio sam da necete preziveti. " Od trenutka ovog razgovora sa nacelnikom do Staljinove smrti otac Arsenije vise nijedanput nije pozvan u "specijalni sektor. Neko mu je davao da jede. na krotkom i blagom licu. Zajedno sa vesti o Staljinovoj smrti u logor se potkralo i opste osecanje nelagodnosti. i vi i ja cemo se izbaviti ovog pakla. Saznao je da je premesten i major Odincov. verovatno nesto proveravaju. su se ponovo videli. Bicete kao novi. skoro da necete imati ni oziljke! Ovo izgleda dobro. mozda nagore? Hoce li nas sve poslati na streljanje?" Svi su u tisini cekali da se nesto dogodi. obojica su plakali. Sluga Bozji ALEKSANDAR OTAC ARSENIJE (1893-1973) jeromonah. rece Lev Mihailovic.Svakim danom uspevao je da ugrabi. Sutra cu vam skinuti zavoje sa ociju. posmatrala su oca Arsenija iza debelih naocara. doslovno da ugrabi. krupan covek strogog izgleda koji ga je podrobno odmerio od glave do pete. Poznati su mi ti njihovi "razgovori. "Preziveo si . "Samo polako. a najvise neizvesnosti.

otac Arsenije je premestan iz jedne barake u drugu. Za sve to vreme. pored njega. Odluceno je da se smanji povrsina logora. a za njima naucnici i vidjeniji zemljoposednici. Sada je mogao da pise svojoj duhovnoj deci. Ne gubite nadu!" Otac Arsenije je odgovarao na sva pisma. Pisali su zalbe vlastima i iz nekog razloga drzali se po strani od ostalih. Primanje pisama. ispitala nekoliko stotina zatvorenika. vlasovci. Ona dva . a zatim pojedinacno ispitala slucaj svakog zatvorenika ponaosob.tri svestenika i nekoliko verujucih koje je otac poznavao osecali su se izgubljenim i ugnjetenim. Mnoge barake su ostale sasvim prazne. On je i dalje neprestano prebivao u molitvi. Kasnije. Pojedini slucajevi su ponovo razmatrani. Nisu govorili ni sa kim. Kroz dva meseca. da cini dobro. "Nista nisam zaboravio. saslusavani su novi svedoci. Nadzornici su postali uljudniji. Svi njegovi prijatelji su otisli. kao i kvalitetniju odecu i hranu. Ovaj prostodusni covek mnogo je nedostajao ocu Arseniju. mnoge barake spaljene. Tesko je bilo sprijateljiti se sa bilo kime. Ostala mu je samo molitva. u logoru je ostala samo desetina predjasnjih stanovnika. zatim od Alekseja. Serafima Sazikova i Aleksandra Avsenkova. kriminalci sa teskim prestupima koji nisu pomilovani opstom amnestijom. Secam se svega. logor bese skoro sasvim pust. a cigle su bile razbacane svuda po zemlji. no bese mu veoma tesko. pojavila se nova komisija. bez nade da ce biti oslobodjeni. broj strazara i nadzornika je prepolovljen. koja se u logoru smestila na duze vreme. koji je sada nosio cin general-lajtnanta. Irine. Proslo je jos neko vreme. sto mu je pricinjavalo veliku radost. Sredinom 1956. U njemu su ostali samo bivsi pripadnici policije. nije vise bilo psovanja ni batinanja zatvorenika. ali mnogo toga mi stoji na putu. Ovo je za oca Arsenija bilo mozda najteze vreme. Cesto bi iz pisama ljudi koje nije video mnogo godina saznavao toliko mnogo. . promene su postale vidljivije. Sa kapa i rukava skinuti su brojevi i zatvorenici su prozivani po imenu. Oslobodjen je teskog rada i prebacen u invalidsku komandu. ali vise nisu dovodili nove osudjenike u logor. Otac Arsenije je primao mnogo pisama. veoma neuobicajenim putevima dobio je poruku od Abrosimova. Oko njega je bila sve sama pustos. Najpre su oslobodjena vojna lica. nestrpljivo ocekujuci njihov odgovor. Zatvorenici koji su sa njim ostali u logoru behu ogorceni i vazda puni gneva. Navoji zardjale bodljikave zice nalazili su se svuda. U martu 1957. Otprilike godinu dana posle Staljinove smrti. "Sve pamtim!" pisao je Abrosimov. Inspektori su sada dolazili iz Moskve. Nekoliko puta je smanjivana povrsina logora. U roku od godine i po dana. da mu se cinilo kao da se oni nalaze tu. Prvi put do tada u logor je dosla komisija. Trudim se. a neki zatvorenici su cak slati u mesto gde im je izrecena presuda na ponovno sudjenje.ishrana je i dalje bila losa. Pisma su u pocetku stizala od Vere Danilovne. pa cak i paketa. zatim clanovi Kompartije. U ponasanju clanova logorske uprave nazirala se izvesna doza nesigunosti. Posebno mu je tesko padalo sto je goreo zeljom da pomogne. na kraju su spaljene. Hrana je postala bolja. secam se vas! Uzdam se da cemo se uskoro sresti pod drugacijim okolnostima. Barake koje su ostale izvan zasticenog prostora zjapile su prazne. Osmatracnice sa reflektorima su izmestene. razbijena prozorska stakla su se presijavala na suncu. status oca Arsenija je promenjen: dobio je dozvolu da povremeno izlazi iz logora radi odlaska u obliznje selo. i njome je ziveo. a onda su oslobodjeni kriminalci: objavljena je opsta amnestija svih zlocinaca. i dalje je pomagao svima. a zatim otisla. Logor vise nije nosio naznaku "specijalni" . a strazari su cak poceli da sa zatvorenicima razmenjuju sale. Duboko je prezivljavao ono sto se desavalo u zivotima njegove duhovne dece. bodljikava zica je sada okruzivala mnogo manju povrsinu. kao i oni politicki zatvorenici cije bi oslobadjanje ugrozilo neciji zivot. bilo je sada dozvoljeno. a iza bodljikave zice mogli su se videti dimnjaci nagaravljeni od vatre.sada se vodio kao obican logor. zatvorenici su i dalje umirali. ali nije imao kome. Nadzornik koga su nazvali "Pravedni" otisao je iz njihovog logora. Zatvorenici su poceli da dobijaju platu za rad.

Cinilo se kao da se vetar pritajio negde blizu zemlje i da ceka da se nesto dogodi. okupljeni tamo oko mene. napusteni povrtnjak. Postojalo bi samo bezgranicno plavo nebo. osecao bih kao da su moja duhovna deca i moji prijatelji. i samo na nekolicini tablica su se nazirali delovi brojeva ili slova. Bila je to poslednja baraka u koju je smesten pre oslobadjanja. okrutnosti i ponizenja vise nije bilo. kroz cetinare i po travi. Stao sam. Ovi su bili posebno zestoki i bahati i nisu ni malo strahovali od logorskih strazara. Dan o kome cu vam pripovedati bese jedan od tih dana kada mi je odobren izlazak. onih koje sam voleo i onih koje sam slucajno sretao po logorima i u izgnanstvu i koje sam ispratio u vecno obitaliste. kada bi se vetar stisao. Bilo je naporno hodati. zbog novih prestupa. Sa neravnomerno rasporedjenim i zapustenim humkama. Po zavrsetku rada. Prolazio sam grobljem. kako bi se sprecilo zamrzavanje tla. i molitva koja je sve to sjedinjavala sa Bogom i celokupnom Njegovom tvorevinom. Cela njegova povrsina. Poceo sam da se molim. Te tablice su sada vecinom bile razbacane po zemlji. Ostavio sam iza sebe zasticenu zonu i krenuo prema retkoj sumici koja se prostirala iza logora. pogledao oko sebe i krstoobrazno blagoslovio sve one koji su tu pocivali. kriminalce i neprestani nadzor. Toplo prolecno sunce se blizilo zalasku. Sluga Bozji ALEKSANDAR OTAC ARSENIJE (1893-1973) jeromonah. Vise nisam bio pod strogim nadzorom i bilo mi je dozvoljeno da na kratko izlazim iz zasticene zone. trava koja se lelujala na vetru. suma. bilo je tako mirno i tako lako moliti se: grubost logorskog zivota je iscezavala. nadomestavana mogucnoscu sjedinjavanja sa Bogom kroz molitvu. Svi su bili ili oslobodjeni. Koracao sam dalje. Nije mi uvek bilo dozvoljeno da napustim logor. koji tada vec behu na slobodi.U logor su. barake. politicki zatvorenik. Dusa mi je bila prepuna bola i tuge. Otac Arsenije se pomirio sa Bozjom voljom. izlazio bih iz logora i polako odlazio u obliznju sumicu ili pored blatnjavog potocica. no kroz nekoliko trenutaka. Stratiste bese ogromno. u sumi. Na nekim su mestima stubovi sruseni. Zivot je tekao dalje. Odmah bih zaboravljao na logor. zemlja je bila toliko vlazna da su mi stopala tonula u blato slepljeno sa uvelom travom i liscem. tamo je na nekoliko mesta neprestano gorela vatra. Morao sam da preskacem oborene koce. taj oblak komaraca bi se ponovo svio oko mene. . U takvim trenucima. ponovo dovedeni neki od amnestiranih kriminalaca. Tu. ili premesteni drugde. kroz brezovo i vrbovo granje koje se povijalo prema vodi. Vetar bese stao i retko zbunje. U njoj nije bilo ni jednog od njegovih prijatelja. Nacelnik logora je iznenada smenjen i sve se iznova promenilo. komarci su jednolicno zujali. koja je nekada bila zasticena bodljikavom zicom sada bese otvorena. a tu i tamo su komadi zice i dalje zalosno visili. Na pojedinim mestima. Kazne za neposlusnost bile su veoma rigorozne. ali nasilja. Mnogi su pomrli. sacinjavajuci sivi oblak koji je pokusavao da se uvuce ispod mreze. Secao sam se i umrlih. ali je kvalitet hrane poboljsan. Uslovi rada su postali stroziji. da prelazim humke i da zaobilazim uzdignuca ili udoline gde su se nalazile zajednicke grobnice. Iznenadni nalet vetra bi ih rasterao. Glas bi mi se razlegao kroz retko rastinje. radi kopanja plitkih jama u koje bi bacali umrle logorase. duhovnik RASTANAK Godina je bila 1957. ova masovna grobnica je vise licila na ogromni. brojevi zatvorenika na njima izbledeli. pridrzavajuci se za vitka stabla drveca. U doba kada je u logoru camilo na hiljade zatvorenika. Seo bih na neki suvi panj i pocinjao molitvu. mlade breze i cvornovate jele nisu se micale. Vreme bese toplo. Na njima su nekada bili pobodeni koci sa malenim limenim tablicama na kojima su bili ispisani brojevi. poj ptica.

bola srca i dubokog ocaja me obuze svog. uzimao na sebe njihove grehe kada sam ih ispovedao. Bilo je zagusljivo. Gospode!" cuo sam svoj glas. zivci mi behu sasvim istanjeni. krsteci se. bolnih. Osecao sam se stesnjeno. pravednog monaha Mihaila. ocajanje me je oprhvalo do te mere da sam se osetio izgubljenim. cas postajalo jace.Isao sam tim poljem polako. no posle samo nekoliko trenutaka opet se. stradali su zbog surovih uslova zivota u logoru. drvodelje Stjepina koji je do poslednjeg daha cinio dobro svima i tela mnogih koje sam poznavao. zasto si ovo dopustio?" Odjednom. Secao sam se njihovih likova: izmucenih. iscepan komad odece. pa su i rake bile veoma plitke. Zimi su telesa umrlih zatrpavana snegom pomesanim sa zemljom. a iznad polja se vila lagana i skoro prozirna izmaglica. a ja sam te zivote dotakao i. kako bi se zatro svaki tragovoj masovnoj grobnici i kako bi se ugasilo svako secanje na nju. Svaki od njih je imao svoj zivot. razleze poljem. a srce u meni bese stesnjeno kao da ce svakog trenutka prestati da kuca. kao da se nesto u meni slomilo.svi su oni pocivali ovde. pritisnut secanjima. glasan i otegnut lelek. razdiruci mi dusu. nalik na ljudsko plakanje. Neizdrziv bol koji mi je cepao dusu ote mi se uz snazan vapaj: "Moj Gospode. tlo je cesto bilo zamrznuto. Molio sam se naglas i divne reci nasih zaupokojnih molitvi letele su preko groblja. u meni je postojao samo bol. vernici. drhtavi jecaj. Negde na ovom mestu su nemarno bacena tela vladike Petra. kost koja je virila iz zemlje. obican svet koji je u poslat u logor bez nekog posebnog razloga. Ista zemlja je pokrivala i izdajnike. sumnjom i prazninom bez dna. a u leto. Toliko mnogo ljudi koje sam poznavao. "O. mucna. buduci svestenik. na ovom mocvarnom zemljistu. Vazduh je podrhtavao. sam. reci molitve kao da odjednom presahnuse u meni i ja se nadjoh nasred ovog ogromnog polja izgubljen. istom snagom. profesora Gluhova. Molio sam se i spominjao imena usopsih. Tuzan je bio taj lelek. Gospode. dzelate. cinilo se kao da nesto lagano i prostrano lebdi nad grobljem. zato sto ih je neko prijavio . monaha Teofila iz manastira Optine pustinje. Zakopavanje tela umrlih je ovde obavljano uvek u zurbi. posebne radne brigade imale su zadatak da natrpaju zemlju preko kostiju ruku i nogu koje su virile iz zemlje. koje se cas stisavalo. zagospodari celim mojim bicem. Jos i sada se u vazduhu oseco zadah truljenja. svi su oni sada pocivali pod zemljom ovog polja smrti. zaboravljajuci na sve oko sebe. suze me zaslepese. Sunce bese zagrejalo zemlju. njihovi zivoti su se polako gasili. pripadnike tajne policije i zestoke kriminalce. ubice. sa kojima sam provodio poslednje trenutke dok su lezali na samrti. cesto je i po nekoliko telesa bacano u jednu raku. poslani u smrt od drugih ljudi. Prekrio je celo ono beskonacno polje. arhimandrita Jone. Na hiljade. "Viju li se ovo duse umrlih nad mestom njihovog stradanja?" Srce i dusu mi stisnu izuzetno ostar bol. moj Gospode. onih koji su se molili i onih cije su oci gorele mrznjom. dugacak i treperav. no u jednom trenutku. Poceo je kao tihi. U grlu mi zastade vapaj. poljem se razleze plac. Mladici. vlazno i tiho. Vapaj prestade. borci za otadzbinu koju su orosili svojom krvlju. starci. Nizala su se secanja. "Gospode. a moju dusu ispunio bolom kakvim nikada do tada nisam osetio. Negde u daljini cuo se zvuk buldozera koji je poravnavao humke i jarkove. i mene odjednom preplavise secanja. usredsredjen jedino na molitvu za one koji tu pocivaju. ljudi sa kojima sam prijateljevao. Oni pocese da se pojavljuju tu predamnom. izgubljenih. Tu je negde pocivalo i telo doktora Levasova koji je mnogima pomogao. . tela mnogih i mnogih pravednika i molitvenika. Sta je ostalo od onih koji su otisli? Zardjala tablica sa brojem. na desetine hiljada ljudi koji ovde pocivaju. pokazi mi Tvoju milost!" zavapio sam. bolna secanja. strasni bol. koji su mi poveravali svoje zivote prilikom ispovesti. Osecanje potpune beznadeznosti.

a ona mi prica o drvecu. slomljeni deo lopate kojom su kopali rake. Zivot se nastavlja i uvek ce tako biti. I tada je pevala kukavica. Kleknuh tada kraj humke koja bese neciji grob. vec da se molimo za duse umrlih. Vetar se ponovo bio pritajio. nevini i zlocinci cije prestupe ljudski um nije kadar da shvati? Zasto? Dobih odgovor: ovo je jedna od Tvojih tajni. ali ono nadiruce osecanje ocajanja i malodusja koje bese u jednom trenutku zagospodarilo mnome. Ispravih se. Tebi .. i priroda. Zimsko sunce je polako zalazilo iza sume. u ime Njegove Majke i u ime svih ljudi na zemlji. ozive. i da cu. Bilo mi je tada sasvim jasno da je svestenomonah Arsenije popustio pred iskusenjem uninija i tuge. komadici ljudskih kostiju. sto me je vracalo u detinjstvo. cas tiho i ja spoznah da zivot tece dalje i da ce uvek teci. a trava i drvece ponovo ozivese i stadose da se lelujaju. cvecu. Izdaleka bi se. Cije li je godine odbrojavala?[1]* Da nije mozda pevala onima koji leze pokopani na ovom polju smrti. Zemlja je i dalje pokrivala na desetine hiljada pobijenih i umrlih logorasa. humke odronjene kisama. secanja na rano detinjstvo i tihu radost. Setam sa majkom po sumi. Setio sam se svoje prve ispovesti. Nesaznativi su putevi Tvoji. Duga molitva mi je ocistila dusu i svest. kao sto je tekao i pre nego sto su skoncali svi ovi ljudi. To je Tvoja tajna. koju je On stvorio. S vremena na vreme tok misli bi mi prekinuo zov kukavice. predajemo duhu camotinje i ocajanja. Postepeno. To je zakon Bozji. stresoh sa sebe strah i u dascima vetra osetih strujanje zivota. niti racunaju vreme? Ili je pevala meni. dato mi je da shvatim da Tvorceva volja nije da se mi.vernici. Ono osecanje zbunjenosti. vazduh vise nije bio zagusljiv. na mene poce silaziti istinski mir. bol srca koji je tistao i ocajanje. cijoj smrti sam bio svedok? Da li sam mogao da pretpostavim da cu postati deo svega sto se u logoru desavalo. a njen cvrkut na nebu cuo se cas glasno. da cinimo dobra dela u Njegovo Ime. bezboznici. Gospode? Radi cega su postradali ovi silni ljudi . Vetar mi donese svezinu. koja nama. koji sam ostao da tavorim u logoru? Samo je Bogu poznat kraj moga zivota. cuo zvuk traktora. nad grobljem je vladala potpuna tisina. Cim je prestala. no isprva je molitva tesko potekla. Vratio sam se u logor preplavljen secanjima. probudi. vazduh je bio prijatan i cist. Sa ivice sume dopirala je tuzna pesma kukavice. Njegova stvorenja. miris trave i drveca. prijatelja kojih odavno vise nema. od kojih su mnogi bili zauvek nasli mesto u mom srcu. Zavrsio sam molitvu i polako krenuo sa groblja. Tuzni lelek prestade. sve me je to u trenu napustilo. a zatim se spustala niz obronke toliko strmo da su krosnje cetinara licile na ogromnu testeru koja preseca nebo. vecinom nevinih. predamnom se prostiralo polje smrti.Kao da se u tom trenutku najednom oslobodio vetar koji se dotle krio negde u sumi i u travi: dunu mi u lice. porobljenima grehom. Gospode. iscezlo je sa povratkom molitve. raznim travama i o pticama. Ono ocajanje i osecanje beskrajnog bola bilo je posledica jedino moje slabe vere. oslonih se na mladu brezu da bih mogao da saberem svu svoju umnu i telesnu snagu i stadoh da se molim Bogu. i ja poci strmenom stazom stradanja i unizenja? Zbog cega je ovo sve. Sve se u trenu izmeni. Kao i pre toga.. bas kao i oni koji sada leze mrtvi. ogromne bare pune ustajale vode. Ispostavilo se da je ono jecanje koje sam cuo u polju zapravo bilo vibriranje kruzne testere koju su bas tada bili pustili u pogon u logorskoj pilani. izdaleka se oglasila druga kukavica. limene i drvene tablice sa izbledelim imenima mrtvih. I dalje mi je dusu ispunjavao ljudski bol za umrlima. crkve u kojoj sam sluzio mnogo godina. Bozjoj Majci i Svetom Nikolaju Cudotvorcu. Suma se prostirala uz obronke okolnih brda. samo na kratko. Odnekud izlete seva i polete u visinu. vlada se prema Njegovom Bozanskom nacrtu. Da li sam u to vreme mogao i da pomislim kako cu jednoga dana slusati pesmu kukavice na stratistu logora gde je lezalo toliko mnogo ljudi. nije data da je razumemo. Vetar je postajao sve jaci. Cuo sam samo ptice. vec ponovo lak i prozracan. onima koji vise ne broje godine. a kruzna testera bese zamukla.

zbog opste amnestije. Tamo su ga ispitivali. . da rade umesto zatvorenika kojih vise nije bilo. Vest o oslobadjanju saopstili su mu veoma nemarno.red je da ga pustimo!" I tako. godine kazna produzena na jos deset godina. kao i uverenje pomocu koga ce mu biti izdata licna dokumenta kad bude stigao u svoje mesto boravka. da hodimo u zapovestima jevandjelskim i da se Tebi molimo. rekao je sa izvesnim divljenjem: "Vidi ovo! Stari je jos ziv .. politicki zatvorenik. redovi kuca i trgovi. Smiluj se na mene. u prolece 1958. Pamticu. Gospode. duhovnik ODLAZAK Blizio se kraj 1957. one koji pocivaju na ovoj zemlji.Jedinome je poznat zivotni put svakog od nas. Negde u blizini izgradilo se selo. u koje pocese da dolaze ljudi iz svih krajeva Rusije. jer mu je 1952. predamnom su se jasno pojavljivali njihovi likovi. Samo jedan od njih. clan nadlezne komisije. novac koji je zaradio poslednjih godina. Ljudi koji su naseljavali to selo nisu znali da je tu donedavno postojao zloglasni "specijalni" logor. Prema ruskom narodnom predanju. Nekoliko puta je pozivan u upravu logora. Otac Arsenije rece ime stare varosi u blizini Jaroslava. uz duboki poklon. slabost duha i kolebljivost u veri. Mesto boravka? Gde je to? Kada su mu izdavali putnu ispravu pitali su ga kuda ide. Secao sam se imena svih onih koje sam poznavao. oprostio se od njih. Tako se jedino mogu pobediti sile zla. molio se za pokoj njihovih dusa. Jer gde je dvoje ili troje sabrano u ime Tvoje. Proslost je iscezavala u pamcenju ljudi. kukavica kuka onoliko puta koliko je onome koji je slusa preostalo godina zivota. To mu je receno. Ocu Arseniju bese preostalo jos sest godina do isteka zatvorskog "roka". godine. kao da mu porucuju da je za njega stigao paket. vodili zapise. mnogo godina bez ikakve krivice. Gospode. duse usnulih slugu Tvojih. popunjavali formulare. zivot izvan logora nije mogao ni da zamisli i u tom trenutku skoro da mu je bilo svejedno kuda ide. po velikoj milosti Svojoj i oprosti mi greh uninija. nekoliko godina ranije. niti su znali za blatnjavo i mocvarno stratiste gde su pocivale kosti mnogih. Upokoj. niko ni ne spomenu da je otac Arsenije u tom logoru proveo mnogo. saopstili mu da je pusten na slobodu. iako je. tamo si i Ti sa njima. Svakim danom logor je postajao sve prazniji. Bese godina 1957. putnu ispravu. Neka im je vecna pamet! NAPOMENE: 1. Pojavise se i ulice. nase je samo da u Tvoje ime cinimo dobro. vecina ostalih zatvorenika oslobodjena istom takvom amnestijom. koju je cesto posecivao i gde je jedno vreme ziveo dok je bio student. Sluga Bozji ALEKSANDAR OTAC ARSENIJE (1893-1973) jeromonah. dokle god sam ziv. Bio je potpuno nenaviknut na slobodu. i dok sam tako cinio. otac Arsenije dobi preobuku. Tada sam na sve cetiri strane krstoobrazno blagoslovio sve koji su na tom polju pocivali i.. cekali uputstva i konacno.

Severno prolece je naglo pocelo. Otac Arsenije je pamtio ovaj logor u njegovoj prvobitnoj velicini. radostan povetarac mrsio mu je kosu. Nekoliko kula sa bodljikavom zicom . Bog je uvek bio tu. Za dva dana. u tom moru tuge i bola. putem koji je vodio uzbrdo. koji su mu pomogli i od kojih je ucio. vec ga je spasao i dao mu da. okruzen ljudskim stradanjem i bolom. Iza bodljikave zice mogle su se videti gomile cigli. "Pravedni". kao i onih kojima je Bog podario slobodu. Otac Arsenije dobi donji lezaj u vagonu za spavanje. koliko bese proveo kod Andreja Ivanovica. Ljudi su na peronima slobodno hodali. Mnoge i premnoge teskobom ispunjene godine su prosle od dana kada je otac Arsenije prvi put stupio u logor. smenjivale se sibirske reke i jezera. ispunjavajuci jutro prijatnom svezinom i poigravajuci se sa prasinom na putu." Trebalo mu je odmora da bi mogao da prikupi snagu. Novi zivot mu je izgledao vrlo neizvestan." Otac Arsenije otvori oci i vide preko puta sebe mladi par. Neki kamiondzija poveze oca Arsenija do obliznjeg sela u kome je sada ziveo i radio. naucio da se u tisini moli medju ljudima. Pred njegovim zatvorenim ocima redjali su se likovi ljudi. Otac Arsenije se skloni sa puta i poce da se moli. crnim pantalonama i novoj vatiranoj pamucnoj jakni.Pritiskao ga je neizreciv umor i iscrpljenost. mada su neki jos bili medju zivima. Nije bilo vike. ni kriminalaca. Sa torbom u kojoj je nosio ono malo svojih stvari. Strazari su ga posmatrali u cudu: odlazio je starac koji je u logoru preziveo mnoge godine. Bilo je suvo. bivsi logorski nadzornik koga su zvali "Pravedni. cije ime bese Andrej Ivanovic. naucio da i on mora da uzme na sebe stradanja drugih i da ih nosi. Upoznao je ovde mnoge ljude koji su mu pokazali cemu Hriscanska dusa treba da stremi i sta da trazi. Krenuo je. kao i svima onima koji su ovde ziveli. "Sve je u Bozjim rukama". da pronadje mir i da se sabere u molitvi. Otac Arsenije se pomoli za pocetak novog zivota i za one koji su zauvek ostali u logoru. topao vetar topio je sneg sa brda i po putevima. od kojih vecina behu pokojni. ptice selice su se vratile. kako bi mu put bio ugodniji. ni dnevnog rasporeda. Voz se kretao. da je to Hristov zakon. Kada je prosao kontrolni punkt. Ovde je. rekao je. . spozna lepotu i velicinu ljudske duse. Trenutno nije imao ni malo snage. okrenuo se prema logoru i uz duboki poklon blagoslovio ga znakom krsta. Voz je poskakivao na sinama. odrzavala ga je samo molitva. vodili svoj zivot. najezde komaraca jos nisu pocele. Andrej Ivanovic doplati voznu kartu oca Arsnija. kada on bese prepun ljudi koji su u njemu ziveli strasnim.to je sve sto bese ostalo od logora." Lako je pronasao njegovu kucu. i uz Njegovu pomoc ce uspeti nekako da zapocne novi zivot. ponovo se okrenuo i posmatrao logor. Tesko je bilo naviknuti se na atmosferu slobodnog sela. Ovde je. i razgovarali. Iza njih su ostajale stanice. takodje sapatom: "Nikako ne razumem zasto ih pustaju. potrebno mu je bilo da neko vreme provede sam. no Bog ga nikada nije napustao. poruseni stubovi i ostaci strazarnica. u novim cipelama. No. Prizor je bio jadan. On stavi svoju torbu pod glavu i zatvori oci. Topao. Otac Arsenije u molitvi zablagodari Bogu i Majci Bozjoj. Imace prilike da ih vidi. sve mu je bilo nepoznato. reke. vazduh je strujao nadom i energijom. Trebalo bi ih sve postreljati. izasao je otac Arsenije kroz logorsku kapiju.. Mogao bi da nas opljacka!" Drugi glas odgovori. Najednom zacu neciji sapat: "Moramo da pripazimo. kao obican sluzbenik. poucen primerima pravednika i obicnih ljudi. "Bog ce se o svemu postarati. secajuci se mnogih koji su na tom mestu ostavili svoje zivote. sa kapom "usanjkom" na glavi. polu-spaljene barake. tockovi su kloparali u ujednacenom ritmu.. Napolju je prolazila tajga. ni psovki. zatim. otac Arsenije je jedva uspeo da shvati da se zaista nalazi na slobodi. teskim zivotom. Ovaj je logoras. Tek tada ce moci da se ponovo vidi sa svojoj duhovnom decom. gradovi. zajedno sa svojom zenom isprati oca Arsenija do zeleznicke stanice. Ove rasejane misli prestadose da ga tiste i on poce da se moli.

Neki od njih su duhovna deca Oca Arsenija. Dok prebira po secanjima na oca Arsenija. moli Boga za nas! Sluga Bozji ALEKSANDAR OTAC ARSENIJE (1893-1973) jeromonah. Znamo jedino da je taj broj ogroman. kao i o ljudima koji su na ovaj ili onaj nacin bili u dodiru sa njim i cije zivote je dotakao. godine. otisli u svet sa cvrstom verom u Boga. sa svescu o tome sta znaci biti verujuci covek koji u zivote drugih unosi radost. Presvetoj Bogorodici i svima svetima za milost i pomoc koja mu je darovana. videcete i razumeti kakav je bio zivot oca Arsenija. da se vise nikad ne povrati. citaocu ne moze da promakne izuzetna i sveta ljubav koju je on imao prema Majci Bozjoj.Znaci proleca postajali su sve ocigledniji sto su se vise kretali prema jugu. Gledajuci kroz prozor i ne videci nista. Voz se priblizavao mestu u kome ce otac Arsenije poceti novi zivot i u kome ce nastaviti da sluzi Bogu i svojim bliznjima. Molio je za pomoc svima onima koje je znao i koje je voleo. duhovnik DRUGI DEO UVOD U ovom delu sakupljena su i objavljena secanja na oca Arsenija i svedocanstva o njemu. Citajuci secanja koja su ovde sakupljena. a u plavetnim i sjajnim baricama ogledalo se prolecno nebo. no susresce se i sa novim likovima. Sluga Bozji ALEKSANDAR OTAC ARSENIJE (1893-1973) jeromonah. Neki od njih su znacajni i vidjeniji ljudi. Otac Arsenije je umeo da uzme na sebe tegobe i grehe drugih. Jutro bese svetlo. Kada su poceli da se priblizavaju Moskvi. dobrotu i pomaze im u svim zivotnim poteskocama. duhovnik SECAM SE Voz je pristao i otac Arsenije sidje na peron. razdragano. sve je vec bilo u cvetu. Dosao je kraj periodu uzasnih stradanja koje je Rusija pretrpela. politicki zatvorenik. a neki su. otac Arsenije se molio i blagodario Bogu. Umeo je da probudi veru u ljudima i da im pokaze kolika je radost pomagati drugome u nevolji. a drugi obican narod. Presveta Bogorodice. a upoznacete se i sa zivotima drugih ljudi koji nam mogu posluziti kao primer. posto su ga upoznali. Strasna proslost vezana za "specijalni" logor nestade. umeo je i da ih nauci molitvi da bi na taj nacin sami mogli da nadju put k Bogu. Bese prolece 1958. kao sto necemo znati ni koliko ljudi je priveo k Bogu i usmerio na pravi put koji vodi k Njemu. veselo. U ovom delu ce citalac moci da prepozna neke od licnosti o kojima je pisano u prvom delu. . radosno prolece. kojoj se vazda molio za nas gresne. a boje jasne. Tu i tamo se na zemlji jos uvek zadrzalo po malo neotopljenog snega. njegovim prijateljima i poznanicima koji su pristali da napisu svoja secanja i da opisu svoje poznanstvo sa njim. politicki zatvorenik. Veliku blagodarnost dugujemo duhovnoj deci oca Arsenija. Nikada necemo znati tacan broj ljudi kojima je on pomogao i koje je podrzao u najtezim trenucima zivota.

smece po ulicama. no pazljivijem posmatracu ne bi promakli detalji na odeci. naprotiv: samo je neumoljivo upiralo svoje zrake na neokrecene sirotinjske kuce koje su bile u vrlo losem stanju. Tek tada ce moci da se javi svojoj duhovnoj deci i prijateljima. Sve mu je izgledalo nepoznato: ljudi. Sve mu je to odgonilo mir i sabranost misli. sav iscrpljen. No. Eto. u nepoznatoj ulici pred nepoznatom zenom. Otac Arsenije se bespomocno osvrnu oko sebe. Pronasao je broj kuce. prljava i nekako tuzna. Sovjetska. Brzo se prenuvsi. Odeven u pamucnu jaknu. bedni izgled ducana i kioska. sta mu je sada ciniti? Mozda Nadezda Petrovna vise ne stanuje ovde? Pored kucne ograde ugleda klupu koju obrisa vunenom rukavicom i. strano." Vec mu se cinilo mu se da ne moze da zaustavi bujicu znatizeljnih pitanja. mada je pretrazio sve dzepove. samo oronula. Zahladnelo je. Osvrnu se oko sebe. Jedino sam se u Boga nadao. "Poceo sam da razmisljam". i on se sav predade molitvi Bogu i Svetoj Bogomajci. ne znajuci sta da radi. No. postao sasvim stran. na vrhu jedne uzbrdice. Na klupi. naidje na ulicu koju je trazio. sve je ovo bilo previse za njega.. Stajao je tako pred zatvorenom kapijom i osecao se izgubljeno. pri hodu i govoru. sa retkom sedom bradom. izvadi cedulju iz dzepa i odgovori: "Cekam Nadezdu Petrovnu. nepoznato. Pozvonio je nekoliko puta. Varos i ulica iscezose. cesto posecivao i cak poziveo u njoj neko vreme. rupe na kaldrmi. niko mu ne izadje u susret. Oko mene je sve izgledalo zastrasujuce. "i shvatih tada da sam pao u gordost. mislio sam da mogu sam da se staram o sebi. Osecao se izgubljeno. posto se nismo dugo videli. Valjalo mu je sada pronaci nekoga ko ce mu pomoci da pronadje sobu za izdavanje. teme razgovora. ledjima okrenut ogradi. sede na nju. no u taj mah pridje druga zena i otac Arsenije pomisli da bi to morala biti Nadezda Petrovna. sa torbom o ramenu i izgledao kao da drema. Bio mu je potreban odmor i da bude neko vreme sam. Vrtlarska." U uzanoj ulicici jedva da je bilo prolaznika. kako bi mogao da se navikne na ovaj novi zivot koji mu je. naviknutog na strogi rezim specijalnog logora: nasao se odjednom suocen sa slobodom. Ulice koje su nekada nosile nazive Manastirska. Otac Arsenije izvuce iz dzepa cedulju sa adresom izvesne Nadezde Petrovne i podje da je trazi. Cak ni prolecno sunce nije moglo da je ozivi. Kuda da podje? Sta da radi? U ovom gradu nije poznavao nikoga. otac Arsenije je na prvi pogled licio na kolhoznika koji je dosao u grad po hranu. ukazao mi je na moju gresku. kao i sveopste odsustvo boja.. no iako se zvonjava cula iznutra. posle toliko godina. zazvonio i cekao. ponasanje. Otac Arsenije se molio da mu se oprosti greh gordosti i nepouzdanja u pomoc bliznjih. od dozivljaja. ali nije uspeo da je nadje. pricao je kasnije otac Arsenije. Cinilo mi se da cu se brzo navici na ovakav zivot." No pitanja se nastavise: "Ko ste vi? Odakle ste? Zasto? Koliko ste vec dugo u ovom gradu?" Otac Arsenije je izbegavao odgovore na ova pitanja. Maratova. bez pomoci moje duhovne dece i prijatelja. Varos je bila ista kao i pre dvadeset pet godina. od neizvesnosti. a on je vec bio umoran od puta. . Bog mi je pokazao da nije tako. njihov nacin govora. sada su se zvale: Engelsova. raspitujuci se nekoliko puta za pravac i konacno. Lenjinova. Tako je otac Arsenije dosao u ovu varos i tako je prvi put sreo istu onu Nadezdu Petrovnu u cijem ce domu provesti poslednjih petnaest godina svog zivota. Dosao sam u posetu. Imao je negde kod sebe jos jednu adresu. dosao do kapije. sa kapom "usanjkom" na glavi i torbom na ledjima. koji su jasno ukazivali na upravo oslobodjenog logorasa. Kroz cist i prozracan vazduh mogao je da vidi daleke zvonike crkava na cijim kupolama krstovi behu iskrivljeni ili slomljeni. Zarecna. Posle otprilike tri sata neka zena izadje iz susedne kuce i upita: "Koga cekate. pa i sama varos koju je nekada tako dobro poznavao.Otac Arsenije podje peronom i ubrzo se nadje na trgu preko puta stanice. "Ja sam njen prijatelj. Otac Arsenije prepesaci celu varos. sedeo je pogrbljeni starac u bednoj pamucnoj jakni. Vreme je prolazilo. druze?" Otac Arsenije je zgranuto pogleda i odjednom shvati da se nalazi na klupi.

Djubrad!" Otac Arsenije ostade kod nje nekoliko dana." "Videla sam da je i Marija Sergejevna protiv toga da e on preseli kod mene. ja zivim sama. Sergej. ponizenjima. A vi ne verujete u Boga. zavrsila Institut Crvenih Profesora i zapocela rad na takozvanom "ideoloskom polju. Ovo je bila prilika da se bavim necim drugim. kadkad u gnevu. dolazice mi u posetu prijatelji. i to ne mali broj. tada je vec zivela u kucici u kojoj ju je otac Arsenije kasnije pronasao. pocela sam da ga negujem. Od Marije Sergejevne je dobio ikonicu koju je stavio u ugao sobe i pred njom zapalio . mnogo vremena provodim u molitvi i sluzim u svojoj sobi crkvene obrede. Marija je vec dugo bila u braku sa vojnim lekarom. pa sam se iduceg dana vratila i odvela ga svojoj kuci. Dala sam mu vecu sobu. Od njeno troje dece. ateista ste. iznenada bi uhapsena. Nadezdin sin Jurij je mobilisan i sa 19 godina poginuo u ratu. Shvatila sam i to da je otac Arsenije veoma interesantan covek. otac Arsenije je pisao prijateljima i molio ih da pronadju Nadezdu Petrovnu. Nadezda Petrovna nije htela da nastavi zivot u Moskvi. Slusala ga je. Kucicu u kojoj je stanovala. Njena ubedjenja. Ne bih bio dobar podstanar u vasoj kuci. brosure i knjige koje je napisala postali su veoma poznati. boravkom u logoru. posle mnogo poteskoca. Sprijateljio se sa ocem Arsenijem i zamolio ga da. a unuka moze da me posecuje samo za vreme zimskog raspusta. aktivirala se u partijskoj organizaciji. zahvalio se Nadezdi Petrovnoj i uputio se kod Marije Sergejevne. zivotna interesovanja. kadkad u suzama. Imacu ceste posete. Mnogo citam. citavo vece. Odrasla je u uciteljskoj porodici i sa sesnaest godina se uclanila u Partiju. koji joj je podrobno govorio o muzevljevom zivotu. umro je u gradskom sirotistu jedne male varosi. samo je kcerka Marija bila jos u zivotu. Tamo je mirno i tiho.. citavu noc. pricala je Nadezda Petrovna. ljubav.Prica Nadezde Petrovne je veoma neobicna. mada je imao svoju sobu." Clanci. ali mu se ucini da nece moci tu da ostane duze.. U medjuvremenu je pronasao ceduljicu sa drugom adresom. ali je do kraja radio. "Posle deset dana. otisla sam da posetim oca Arsenija".sve joj je to oduzeto. iz kojeg je pustena tek 1955. Radila je rame uz rame sa najznamenitijim clanovima Partije i nekoliko puta bila birana za delegata na raznim kongresima. Bio je tesko bolestan. ciji su prozori gledali na bastu. o njegovom zivotu u logoru i danima pred smrt. Nadezda Petrovna mu je odgovorila i pozvala ga da stanuje kod nje kada bude oslobodjen iz logora. Sistematski ga unistili. Molio je oca Arsenija da pomogne Nadezdi Petrovnoj na bilo koji nacin. Imam slobodnog vremena na pretek. ako se ikad nadje na slobodi. o njegovim mislima izrecenim pred smrt. Napisao joj je dugacko i detaljno pismo u kome joj je preneo sve sto je znao o Pavelu. "On me pogleda krotko i rece: "Mislite li da je to moguce? Vi znate da sam ja svestenik. kada joj je bilo 55 godina. Vidite. Posto je proveo nekoliko godina u sirotistu. No. a zatim ujutru ponovo. poslata u logor. ni sama ne znam zbog cega. njegove poznanice i duhovne kcerke jos iz doba kada je ziveo u Moskvi. skoro u stanju raspadanja. Mnogo toga joj je otac Arsenije ispricao. i njoj je trebala pomoc i nega. Samo je beskrajni bol ispunjavao njenu dusu. Kada su Nadezdu Petrovnu oslobodili iz logora. nekako poseban. videh da slepac vodi slepca.stara kuca. Otac Arsenije je 1952. izbrisano brojnim saslusavanjima. zajedno sa malim vrtom. Molio se po citav dan. proslost . vec je odlucila da se nastani u varosi u kojoj je sahranjen mali Sergej. no 1937. stalno ponavljajuci: "Kakav covek je bio moj Pavel! Ljudina! Unistili su ga. pod istanjenim cebetom. kupili su joj kcerka i zet. zbog toga sto mu je sve u njenoj kuci bilo veoma strano.. Nasli su je. stoickom trpljenju. Ime mu je bilo Pavel. Ucestvovala je u Revoluciji. i to u veoma teskim uslovima. Kcerka i zet me obilaze najvise jedanput mesecno. Posle nekoliko dana. pronadje njegovu suprugu i da joj isprica sve o njemu. Marija Sergejevna je vec bila stara. Najmladji sin. Osim toga. "Imala sam sta vidim . U pocetku nisam mogla da shvatim sta je to sto ga je cinilo posebnim. osecala sam strahovito sazaljenje prema njemu. u logoru upoznao muza Nadezde Petrovne. Nadezda Petrovna je lepo primila oca Arsenija.. a otac Arsenije spava u sobi velicine plakara na polomljenom lezaju na rasklapanje. dok je jos bio u logoru. Drugim recima. Stadoh da ga molim da se vrati kod mene. Ustrucavao se u vreme molitve i osecao se kao gost. Krajem 1956.

moja deca. da mi dozvoli da budem u sobi dok se moli ili sluzi i tada bih videla pred sobom sasvim drugog coveka. Povrh svega. budi mi utesiteljka i pomocnica. videla sam da je ne samo vrlo inteligentan. gledajuci kako me NKVD odvodi. Trebalo mi je oko mesec i po dana da dodjem do ovih zakljucaka. sopstvenog zivota u logoru. ti vidis moj bol. grizla jastuk. setila sam se uzasa kad su me uhapsili i kada sam morala da se oprostim od svoje dece. niti ih je pisao. odagnaj od mene bol. moje stradanje znas. Pozelela sam da mogu tog trenutka nekuda da odjurim i da trazim odgovor na pitanje: zasto se sve ovo dogodilo? "Bila sam sama u kuci. Radi cega da zivim? Radi cega? Tumarala sam tamo . Cesto bismo vodili duge razgovore i tada bih videla pred sobom coveka velikog znanja i kulture. jos nesto sam primetila kod njega: bio je veoma duhovan i imao je srce kakvo do tada nisam videla. Mada mi je rekao da ce primati posete. Sergej i Jurij. da ridam zbog svega sto sam zauvek izgubila. I ja sam. bacila se na krevet. "Mogla sam da pretpostavim u kakvom se stanju nalazio. Ja sam dotle stajala. Htela sam da se bacim na pod i da udaram glavom o njega.amo po sobi. zatim ustala i dugo plakala. teska me je tuga savladala. Kasnije sam saznala da je zamolio Mariju Sergejevnu da nikome ne govori gde je smesten. da placem. zastitnice sirotih i pomocnice bolnih. Ko ce da mi pomogne? Ko ce odgovarati za ono sto sam prezivela? Ko? "Osecala sam se toliko bedno da sam htela da umrem. jer druge nade nemam do Tebe. U glavi su mi odjekivale reci njegove molitve Majci Bozjoj. Pomozi meni nemocnome. "Molila sam ga da mi prica o sebi. ukrepi mene koji stradam. otac Arsenije je prekrstio. "Secam se. Stala sam pored vrata i jasno cula reci molitve koju je on tako razgovetno izgovarao: "Preblaga Carice moja. sa svim svojim stravicnim pojedinostima. sve mi je to sa neumoljivom tacnoscu i nemilosrdnom verodostojnoscu prolazilo kroz glavu. budi mi majka. tugu i uninije. dok su mi se suze slivale niz lice u potocima. pojavljivali su mi se neprestano pred ocima. Medjutim. Osecala sam se depresivno. te sam u suzama otisla u njegovu sobu. Potom se setih i smrti moga muza. spasiteljko onih koji ginu i placucim uteho. kao i mnogi moji prijatelji koji su proveli nekoliko godina po logorima. mozda cak i fanatik ciji je um ostecen dugim zivljenjem u logoru. Suze su mi tekle niz lice. secala se kasnije Nadezda Petrovna. mada sam upala u sobu vrlo grubo. Cak nije dobijao ni pisma. videla sam da je jos nenaviknut na slobodu i da ga zivot u logoru. Zivot mi se cinio bespredmetnim. bezbrojnih saslusavanja. videla sam njihove oci koje su bile pune straha dok su me molili da ih ne ostavljam. kandilo je svetlucalo. Tog . zatim izgovorio drugu molitvu cije reci nisam upamtila. Razmisljala sam o muzu i nesto mracno mi se neprimetno uvuklo u dusu. "Prve tri nedelje nije provirio iz kuce. Nije se cak ni osvrnuo. Pjotr Andrejevic je stajao u uglu pred ikonom Majke Bozje. i na kraju se podigao sa kolena. Pomozi mi. tugu moju i usamljenost vidis. Setila sam se koliko deca pate i kroz sta sve prolaze po sirotistima. jedne veceri sam zamalo imala slom zivaca. pruzi mi ruku. zastito moja i pred Gospodom predstateljnice! Mada bezmerno sagresih i pred Tobom i pred svima ljudima. "Posmatrajuci oca Arsenija. drugi su stalno izmisljali sebi poslove i obaveze. a on se molio naglas. Osecanje praznine i gneva sasvim me je zaposelo i ja udjoh u njegovu sobu bez kucanja. drzeci se za kvaku i ridala na sav glas. napravio nekoliko pojasnih poklona. Meni je sve to bilo vrlo cudno: nisam nista razumela. Posmatrala sam ga. posle razgovora sa njim. nado moja. Pjotr Andrejevic je i sam bio umoran od zivota i zasigurno ne bi mogao da mi pomogne. Majko Gospoda moga!" "Kada je zavrsio molitvu. ali nikog drugog u blizini nije bilo. Ti znas moj bol. vec i visoko obrazovan. besciljnim. da bi kasnije pali u tesku depresiju. niko tada nije dolazio da ga vidi. bez kucanja.kandilo koje je stalno gorelo. Mislila sam da je neobrazovan. Nikada do tada nisam upoznala slicnu osobu. Majko Bozja. Zastiti me i spasi. "Pocela sam da razgovaram sa ocem Arsenijem". prolazila kroz slicna iskustva. a kasnije je poceo da izlazi i da sedi na klupici blizu kapije. proganja i dalje. Neki moji prijatelji su se zatvarali u sebe. i jecali.

"Valjalo mi je najpre da se naviknem na njega. o svom bolu i stradanju. ali da do tada nisam o tome razmisljala. koje sam omalovazavala i ciju sam mozda cak i smrt izazvala. Nisam ga videla od kad je oslobodjen. Provela sam tada nekoliko sati sa ocem Arsenijem. upitao: "Nadezda. samo smo se dopisivali. i najzad sam se smirila. On je govorio o svom hapsenju. On je uhapsen u isto vreme kad i moj suprug i izrecena mu je ista kazna. na nacin na koji je do tada nisam posmatrala. Kasnije mi je postao drag. zainteresovao za okolinu. te je odlucio da me poseti." Zatim me je tri puta blagoslovio. ali se ipak uzdrzah. o logoru i o saslusanjima. Zasto bi. zatim se nekoliko puta prekrsti i poce da govori. Nije dugo govorio. Ispovedala sam se kod njega. samo me je sklonio sa vrata i posadio na stolicu. Moram da priznam da su mi ti ljudi delovali cudno. "Svestenik". pricala mu o sebi. Dok sam govorila o sebi. "Ko je on?" upita me Nikolaj. Moja obnazena proslost je stajala predamnom u sasvim novom svetlu. greskama. o svom muzu i o deci. uspela sam grcajuci. da zavapim: "Osecam se uzasno! Pomozite mi!" "Otac Arsenije me nije nista pitao. On me je slusao. nije me prekidao niti ispravljao. Vi cete naci sebe. ne znas ga. o tome zbog cega sada zivim u ovom gradu. Sve sam to videla pred sopstvenim ocima. Pocela sam. Shvatila sam i to da su moja dela uzrok stradanju koje sam podnela. Sa mnogim sam se sprijateljila i jednostavno ih zavolela. pridje ikoni i namesti kandilo. Tada otac Arsenije ustade. Nadezda Petrovna. I dosao je! Pitala sam ga o svemu. jer ste Pavel i ti proveli poslednje cetiri godine u razlicitim logorima. Ciji su?" "Krenula sam da mu odbrusim. Govorila sam mu o sebi. Kada sam napokon zavrsila. da su i drugi ljudi mnogo propatili zbog mene. "Moj suprug i ja imali smo veoma bliskog prijatelja po imenu Nikolaj. Bog i otac Arsenije su mi pomogli da dodjem do tog saznanja. Otac Arsenije se nije vise ustrucavao predamnom. Medjutim. Ali ono sto mi je tada rekao pomoglo mi je da svu svoju patnju sagledam u drugacijem svetlu. Pusten je iz logora 1955. Nisam mogla ni da pomislim da ce onaj izmuceni starac. a par dana posle toga nekoliko ljudi mu je doslo u posetu. zatim razdrazljivo. "Jednom je Nikolaj putovao za Harkov preko Moskve. "Pjotr Andrejevic Streljcov. coveka koji je poznavao mog Pavela u logoru. Dva meseca nakon sto je dosao kod mene napisao je prvih nekoliko pisama. rekoh ja. Reci molitve koju upravo bejah cula bile su nevidljivo prisutne sve vreme dok sam govorila ocu Arseniju i osvetljavale su moj bol. video sam musko odelo i kapu. nalazio pred mojim ocima i ja sam njime prosto zapljusnula oca Arsenija. kroz plac. a zatim mu je vracen nekadasnji status. videla sam ljude koji su zbog mene stradali. Zaboravila sam na njih i na njihov bol. meni bilo bolje nego njima? "Otac Arsenije mi rece: "Dobro je sto ste mi ispricali ceo svoj zivot. otkravio se. da se nisi mozda ponovo udala? Kada sam ostavljao kaput. Kada je zavrsio. no postalo mi je jasno da postoje stvari koje sam vazda gurala od sebe i odbijala. Kasnije sam ih bolje upoznala i verovatno postala nalik na njih.ja koja sam odbijala Boga i gonila vernike. da govorim najpre gnevno. koji me je onog dana cekao pred vratima u logorskoj jakni imati toliki uticaj na mene i da cu i ja jednog dana postati vernik .trenutka sam upamtila reci molitve za ceo zivot. ali samo u pocetku. ambicijama. do najsitnijih pojedinosti." "Nikolaj skoci sa stolice i uzviknu: "Sta? Otac Arsenije! Ovde? Gde je?" . sedeci nepomicno sa rukama sklopljenim na stolu. "Razgovor koji smo toga dana vodili nas je zblizio. i mene je samu iznenadilo sto sam uspela da kazem to sto sam rekla. "Za pet ili sest meseci i ja sam postala duhovno cedo oca Arsenija. vere i ljubavi prema ljudima. a onda me uz osmeh. Secao se ko ga je prijavio sa izmisljenom optuznicom. onda. videla sam u njemu izuzetnog coveka duboke duhovnosti. poslu. o deci. Ceo moj zivot se. a potom i o citavom svom zivotu. Vera se nije tada jos uvek nije rodila u meni. i rehabilitovan. jer je otvorenost i puna iskrenost pocetak ociscenja savesti u coveka. izdvojila bih jedan dogadjaj koji se dogodio ranije i koji je na mene imao veliki uticaj. Rekoh mu da imam podstanara. Raspitivao se za moju kcerku.

Jedan dan pre nego sto smo bili planirali bekstvo. I tebi je poznato. Boga radi. tolike godine se nismo sreli. pa ces i ti traziti od njega blagoslov!" . izbavio je mnoge od propasti. Prvih nekoliko minuta nije nista govorio. Izasla sam iz sobe i krenula da spremim caj. Kada se isti taj covek nadje u logoru. "Nas dvojica smo bili zapanjeni. Takav ne bi imao milosti ni prema rodjenoj majci. "Ovaj covek. koja sam toliko mnogo propatila. "Secam se nekih njegovih reci. Na mene su potpuno zaboravili. znam da je otac Arsenije dobar covek. pomagali bismo samo onima koji su bili iz nase "grupe. Nikolaj je plakao. pa cak i sopstvenu proslost. Rekoh mu hladno: "Slusaj."On odjuri u sobu oca Arsenija. mene. Malo zatim cuh povike: "Oce Arsenije! Oce Arsenije!" "Posla sam za Nikolajem kod oca Arsenija i videla njih dvojicu kako se grle. ubice sa ubicama. Poceo sam sasvim drugacije da posmatram ljude. on je Pavelu i meni postao kao zvezda vodilja. Spoljni izgled mu nije odavao bas neki utisak. ali to je ucinio tako blago i sa toliko ljubavi. Bili smo ocajni." "Ne znam o cemu su toliko pricali tog dana. Vidim i sama da je otac Arsenije veoma dobar covek. a ti znas sta bi to znacilo za nas. U logoru smo vidjali takve ljude. "Njih dvojica sedose i pocese da razgovaraju. Ako smo slucajno i hteli da nekome pomognemo. a onda me ostavio samu nekoliko sati. otac Arsenije. ispostavi se da je sebican. Ovo mi je u pocetku smetalo. Nadja. Otac Arsenije je svakako dobar covek.. Tek uvece je Nikolaj dosao do mene. pokusavao da vas nadjem preko prijatelja. skolovani sa skolovanima. I ti si bila u logoru. Nisu ga ni okusili. "U logoru smo svi pokusavali da se drzimo onih koji su nam bili po necemu slicni: clanovi Partije sa clanovima Partije. tolike godine se nismo videli!" "Nikolaj me pogleda pomalo zacudjeno i stade da mi govori o ocu Arseniju. "Kada je Nikolaj ponovo dosao da razgovara sa mnom. A otac Arsenije je pomagao svima. lopovi sa lopovima. da smo se smirili i prihvatili njegov savet. pomagao. seljaci sa seljacima. Nikome nismo o tome govorili. lice mu je bilo svetlo." No budimo iskreni: nismo se bas pretrgli da pomognemo svakome. negovao. zasto trazis od njega blagoslov. Dosao je mene da vidi. Nadja. posle godinu dana provedenih sa njim u istoj baraci. Za njega nije bilo dobrih i losih ljudi. dok je na slobodi.. ali zasto Nikolaj trazi od njega blagoslov? To me nogu da razumem. "Kada sam u baraci cuo za njega da je svestenik. "Nadja. isto kao i meni. Na moje zaprepascenje. ja sam se pitala: "Dobro. poceo sam da ga prezirem. upoznaj ga.. Nikolaj mi je rekao da ga je otac Arsenije tada ispovedio. boravak u logoru me je naucio drugacijem poimanju zivota. Nikolaj. No. Dugo je govorio i ja sam pocela da posmatram Pjotra Andrejevica u sasvim drugom svetlu. ali nije trebao da me ostavi. da je izdajnik . razmisljala sam: "Sta li se to dogodilo sa Nikolajem i mojim Pavelom? Zbog cega li su obojica naprosto poludeli oko oca Arsenija?" Posluzila sam ih cajem. prisao nam je i poceo da razgovara sa nama. Jos su me vise zaprepastile njegove reci: "Gospode! Kakva radost da vas ponovo sretnem! Raspitivao sam o vama. hteli smo da pobegnemo. njihove misli. Blagoslovite. Kako je mogao da sazna za nas plan? Bili smo zbunjeni i uplaseni. stavove. posto je proslo nekoliko godina. i upravo zahvaljujuci takvima smo i proveli toliko godina po logorima i izgubili svoje najdraze u njima. Mogao je da saceka i da posle razgovara sa ocem Arsenijem. Dok sam stajala kraj stednjaka. dogadjaje. Ona je potrebnija i od hrane. ali cemu toliko postovanje s tvoje strane. da je u stanju da bilo koga prijavi. ali niko nije znao gde ste. Ubedio nas je da ne pokusavamo nemoguce. Pogledaj ga dobro.. stoga znas neko moze da ti bude dobar prijatelj i imas poverenja u njega. Sve vreme dok je bio sa ocem Arsenijem. koliko znaci moralna podrska kada si u logoru. Zaista to nije bilo nimalo uvidjajno s njegove strane. zasto me ostavljas samu da bi razgovarao sa njim? Zaboga. Mnogo kasnije. a zatim je poceo da prica o ocu Arseniju i nastavio tako Citavu noc. Tako je dosao do mene i tvoga Pavela. vec samo onih kojima je potrebna pomoc. djubre. oce.jednom recju. Kako? Tesio ih blagom reci.

Posle sluzbe. ali pritisak na njega je bio veliki i morao je da popusti. Nismo znali ko je on. Visoka. Ocu Arseniju su dolazile jos dve lekarke. Prozori su se otvarali prema dvoristu. Dolazila je s muzem i decom. Ponekad bi im se pridruzivala i Nadezda Petrovna. Po zanimanju je bila lekar i skoro svi smo bili njeni pacijenti. Prilikom prvog susreta je meni i mom suprugu ispricao svoju zivotnu pricu. i naravno ." Sazikov je izgledao potpuno vezan za svoju veru i svoj posao. Otac Arsenije je primao svakoga srdacno i sa radoscu. takodje lekarka. samo se mali njegov deo nazirao kroz ogolele delove zbunova. Niko za nju ne bi rekao da je cuvena doktorka. Za vreme jedne posete razgovarao je sa mnom.. Cetiri godine posle prvog susreta. a sve nas koji smo bili okupljeni kod Nadezde Petrovne bez reci pozdravio. Ona je bila mozda najblizi prijatelj ocu Arseniju i jedna od prvih njegovih duhovnih cada. To me je veoma iznenadilo i ja rekoh: "Vi se verovatno salite". okoreli kradljivac. ili bi pisao pisma. I ona se starala o zdravlju oca Arsenija i ponekad bi uspela da ga nagovori da provede nekoliko dana na klinici u Moskvi. u njegovim smedjim ocima krila se tuga." Sluga Bozji ALEKSANDAR OTAC ARSENIJE (1893-1973) jeromonah. pametan i naizgled vedar. vi samo umisljate. Secam se i poseta inzenjera Sazikova. Ocu Arseniju je dolazila i jedna veoma lepa zena po imenu Irina."Nikolajeva prica me je veoma dirnula. Ako bi se neko od njegove duhovne dece zatekao u kuci i oni bi se u to vreme molili sa njim. Sazikov bese duhovit. no ustvari je bila veoma blaga. razgovarao bi sa onima koji su mu dosli u posetu. Secam se jos jednog posetioca. U to vreme sam se vec bila dosta vezala za oca Arsenija samo sam bila povredjena i ljubomorna sto me je Nikolaj ostavio samu. slucajno sam srela Sazikova u Moskvi i od tada je on rado vidjen gost u nasoj porodici i u nasem domu. a ponekad bi ih diktirao. Ljudmila i Julija. Susedni vrt se nije video s prozora. ipak. koji je naprosto obozavao oca Arsenija. Ispricao mi je tada da je proveo nekoliko godina u logoru sa ocem Arsenijem kao kriminalac. Cesto je dolazio. Sluzba je trajala do devet. U tim prilikama Nadezda Petrovna bi mu spakovala stvari i zajedno sa lekarkom "izgurala" oca Arsenija iz kuce. koje su bile priblizno istih godina. zgodnog i lepo odevenog.. Otac Arsenije me je izveo iz sveta kriminala.nismo ni pitali. Ja sam bivsi kriminalac. Rano ujutru tamno-crveni petao bi uzleteo na ogradu i poceo odvazno da kukurice." Irina je bila izuzetna osoba: blaga i neobicno dobra. Imao je vojnicki stav i pronicljiv pogled. Voleo je da seta po vrtu sa njim i da razgovara. O njemu nista drugo nisam znala. do sedam sati kada bi pocinjao da sluzi. Mnogo ljudi ga je posecivalo. profesor na univerzitetskoj katedri. delovala je nedostizno. kad se ne bi dobro osecao. no ovog coveka je pozdravio sa posebnom toplinom i usrdnoscu. Zatim bi ponovo legao u krevet. medjutim. Vera Danilovna je bila jedan od redovnih posetilaca. Otac Arsenije bi se uvek protivio odlasku u bolnicu. duhovnik BELESKE ZENE PO IMENU TATJANA Soba koju je Nadezda Petrovna dala ocu Arseniju bila je veoma prostrana. bilo je jasno da je otac Arsenije veoma ceni. Otac Arsenije nas je naucio da nikada nikoga ne ispitujemo. Otisao je pravo k ocu Arseniju. gde su rasle jabuke i tresnje. Imala je oko 45 . Otac Arsenije bi uvek govorio: "Ja sam potpuno zdrav. narocito o umetnosti i pisao je clanke. bele kose i ozbiljna. no Sazikov mi sasvim ozbiljno odgovori: "Ne salim se. Otac Arsenije bi tada ustajao na jutarnju molitvu. Nije mi poznata njena prica.50 godina. . Mnogo je citao. politicki zatvorenik. coveka sede kose i snaznog lica.

mnogo dublje od obicnog prijateljstva. vatrenost duse. budite joj dobar prijatelj. Cesto sam primecivala da je i otac Arsenije dobijao ponesto od svakog posetioca i da je s nestrpljenjem svakoga ocekivao da ponovo dodje. Nisam cula njene reci. Dolazio bi ponekad i stari. Ipak. nasem ocu Alekseju. Dolazilo je mnogo ljudi i nemoguce je pisati o svakom ponaosob. tek sisla s voza.Jednog dana otac Arsenije me pozva sebi i rece: "Ovo je Ivan Aleksandrovic Abrosimov. Ponekad bi podigla ruke k nebu: ovo je obicno znacilo da je njen sagovornik ne razume. Jednom sam je posmatrala dok je razgovarala sa jednom od duhovnih kceri oca Arsenija. koji je bio u penziji. izbavljala nas iz raznih neprilika i vodila racuna o nama u vreme kada je otac Arsenije bio u logoru. Oni su moja svetlost i moja radost!" Cesto sam se molila zajedno sa ocem Arsenijem. tako da je svaka rec bila razumljiva. Ne secam se o cemu su razgovarale. ali ne smem da zaboravim Nadezdu Petrovnu koja je mnogima od nas pomogla. Ipak. veru. bolesni vladika Jona. jos uvek osecajuci u sebi vrevu spoljnjeg sveta. njene ruke su prenosile snagu njenih misli. da bi na kraju pocinule na naslonu fotelje. a da ne napisem nesto i o njemu. ali sam razumela o cemu se razgovor vodi i koliko je to za nju vazno. Pecu. nisam sigurna da tako izgleda susret cak i medju rodjenom bracom koja ljube jedan drugog. budite prijatelj sa Tatjanom.bilo je ocigledno da su nervi i misici na njenoj ruci u direktnoj vezi sa njenim mislima. obrazovane zene. ne mogu da odolim. Sazikov i Abrosimov su mnogo voleli Aleksejevog sincica. nadjite drugog svestenika. Negde duboko u meni zasijala bi svetlost zajednickog ucesca u velikoj tajni sluzenja Bogu. zatim bi joj se ruke postepeno smirivale. Pred ikonama na zidu bi treperela kandila. a ja. Dolazile su stare. dobro je poznavao sluzbe i uvek se veoma usrdno molio. Aljosa je bio blag i dobrog srca. cas bi lupkala prstima po naslonu od fotelje. Kada umrem. Ljudi su dolazili i odlazili. Odlicno je poznavao sluzbe. koga su zasipali igrackama i drugim poklonima. znacilo da je Nadezda Petrovna uspela da ubedi svog sabesednika. sto je. Po odlasku. Kada ja odem. Kada je razgovor dostigao vrhunac. donosi ti malo svetlosti i radosti. veseli. Cas bi savila svoju koscatu ruku u pesnicu. nadu u nesto bolje i delic duse samog oca Arsenija. secam se i kako su se njih dvojica sreli sa Aleksejem. masinbravari. Pozdravili su se na onaj poseban nacin koji je moguc samo kada medju ljudima postoje duboke veze. Karakter Nadezde Petrovne bio je plah i vatren i ona je uvek bila u poslu. prijatni. no otac Arsenije jos jednom jasno i razgovetno ponovi: "Nemojte ga ostaviti! Ivane Aleksandrovicu. Kod oca Arsenija su dolazili zemljoradnici. Kao da je pokusavala pokretima ruke da slusaocu objasni sta hoce da kaze i da ga ubedi u nesto vazno. a njegova specijalnost je bila Istorija crkve. student iz logora. Citao je molitve veoma razgovetno. igrala se sa ivicom stolnjaka . Kada vidis da se taj covek pomirio sa svojim bolom. nemojte ga ostaviti samog. Dok je otac Arsenije jos bio ziv. no vrlo bistrog uma i pamcenja. Cak i ako ti donese samo svoj bol. ali dobro pamtim ruke Nadezde Petrovne." Poceh odmah da se protivim ovim recima. sa sobom bi poneli mir. neka od mojih duhovnih cada mi obnavljaju snagu svaki put kada dodju. Stajali bismo u polumracnoj sobi. Ne moram o njemu posebno da pricam. zaboravljajuci na sve oko sebe. "Svaki covek na koga naidjes obogacuje te. pisali pisma i dobijali odgovore. uvek osetljiv na stradanja drugih. Bio je sa svima ljubazan. zatim bi iscrtavala izmisljene krugove po stolu. Ko bi mogao da pomisli da ce jednog dana Aleksej postati duhovni otac mnogima od nas? Secam se kako su se Sazikov i Abrosimov sreli kod oca Arsenija." Tako smo se upoznali sa Ivanom Aleksandrovicem. a jednom i neki stari naucnik sa zenom iz Lenjingrada. Bio je potpuno pogruzen u molitvu. i ti se radujes zajedno s njim. plavooki Aljosa bio je njegov oslonac i nada. polako sam mu se prikljucivala. opet. pesnici. Videla sam samo ikone na zidovima i cula reci molitve. Otac Arsenije bi sluzio. Mi ga sada znamo kao oca Alekseja koji sluzi i radi u parohiji u kojoj je nekada sluzio otac Arsenije. . Upoznajte se. Kod oca Arsenija je cesto dolazio Aljosa. pisci. otkrices u svemu volju Bozju.

molim vas. On je bio godinu dana stariji. politicki zatvorenik. Saznao sam u kom hramu sluzi. drugog svestenika u toj crkvi. Bio sam veoma iznenadjen kada sam. isli smo u istu skolu. Mir i tisina uselili bi se u dusu onoga koji se molio zajedno sa njim i koji bi i sam poceo da moli Gospoda da mu se smiluje. Nekoliko godina nisam bio u vezi sa njim. ja ne mogu. vratio se u oltar. Videh da svako celiva Pjotra u ruku. nasao bi se u sred crkve. Posto je svakome dao blagoslov. no posle samo godinu dana zena me ostavi i udade se za jednog mog prijatelja. To pitanje (kao i cinjenica da je bio uveren da sam u njegovu crkvu dosao zato sto mi se nesto strasno dogodilo) prilicno me je naljutilo. a da se on svakome obraca s ljubavlju. pa sam otisao tamo da ga nadjem. Pjotr je sluzio liturgiju. i tek sam po zavrsetku studija saznao da je Pjotr diplomirao i izdao knjigu.Otac Arsenije bi kolenopreklono citao svestenicke molitve. posto odlozio svestene odezde. Kroz nekoliko trenutaka ponovo je izasao. Liturgija se zavrsi i svi pridjose da celivaju Krst i da uzmu blagoslov. Zamolio je nekoga da mu pozovu Oca Jovana. Secam se: usao sam tada prvi put i stao sa strane. "Nista. Za sve nas je zajednicka molitva sa ocem Arsenijem predstavljala veliku radost. duhovnik PONOVNI SUSRET Pjotr i ja smo bili otprilike istih godina. kao da je sve vreme znao da sam ja tamo. koja je upoznala oca Arsenija 1959. a bila je stara. otisao sam kod svestenika. pravo prijateljstvo medju nama se rodilo tek u visim razredima gimnazije. Ovo je za mene bio toliko iznenadan. medju kandilima i svetim likovima Kazanjske i Vladimirske Majke Bozje koje blagim pogledima miluju vernika . Toga jutra sam bio dosta popio. hocete li. a bilo mi je tesko i da sve to povezem sa onim Pjotrom Andrejevicem koga sam nekada poznavao.pokajnika. no nikada kod njega nisam primetio zanimanje za veru. i rekao mu: "Oce Jovane. Ta crkva nije bila mnogo velika. neocekivan udarac. proizvod dugogodisnjeg naucnog rada. da sam poceo da gubim prisebnost. pozoriste. ali to me nije zadovoljilo. Sam sam sebi izgledao nezgrapan i glup. On je upisao istoriju umetnosti na moskovskom univerzitetu. Trazio sam pomoc. Pjotr je uvek bio dobar i ozbiljan mladic." . vi da odsluzite moleban. ozenio sam se. godine i koja kaze da nema dovoljno reci kojima bi iskazala sve sto bi htela o ocu Arseniju. Ponekad sam se i opijao. a mnostvo ljudi je s paznjom stajalo na molitvi. jer su me svi zaoblilazili. Onda mi pade na pamet Pjotr i ja odlucih da ga potrazim. no nije me bilo briga za to. Ova secanja su zabelezena rukom T. U crkvi je i dalje bilo mnogo ljudi. Nisam mogao da se pomirim sa time. Setio sam se Crkve. a ja sam otisao na visu tehnicku skolu. voleo umetnost. Sve mi je ovo delovalo veoma cudno. nekoliko godina kasnije. sasvim sam slucajno ovde". Mnogo je citao. Za onoga koji se molio sa ocem Arsenijem soba bi prestala da postoji. slikarstvo i muziku." Zatim se okrenu meni i rece: "Hajdemo kod mene kuci. samo u razlicita odeljenja. odgovorih. ovaj put samo u mantiji. da mu daruje oprostaj grehova i da uslisi njegove prozbe.P. Uputio se pravo prema meni. "Sta se desilo?" upita me Pjotr. Posto sam bio ludo zaljubljen. dok ga otac Arsenije vodi u toploj i svetlonosnoj molitvi. cuo da se zamonasio i postao svestenik. Sluga Bozji ALEKSANDAR OTAC ARSENIJE (1893-1973) jeromonah. Vecina od njih su izgledali kao intelektualci. nakon cega je svako od nas posao svojim putem. sto mi se verovatno i osecalo u zadahu. Tada smo se samo povrsno poznavali. Pjotr je i dalje stajao sa mnom. nisam bio naviknut na ovakve odnose. razmisljao sam i o samoubistvu.

Govorio sam i plakao. Jutarnji vazduh je bio svez. otac Arsenije mi spontano i jednostavno rece: "Sam si kriv za to. no on je uvek bio u nasim srcima. izvor sa koga cu poneti sa sobom "vodu zivu". pakete i korpe pune namirnica iz Moskve. valjda. nisi vodio racuna o njenoj dusi. Otvaram kapiju. Vrata se otvaraju: lice Nadezde Petrovne je strogo. Otac Arsenije (shvatio sam tada da se vise ne zove Pjotr) me je pazljivo slusao. njenim stremljenjima i zeljama. Kada smo saznali da se posle mnogih godina u logoru nastanio u varosi R. Godine su prolazile i moj zivot se promenio. Kao i uvek. Ostao sam kod njega tri dana i otisao u miru. skidam kaput. prisno i veselo. niti je pokusavao da me utesi. no on im je odgovarao da je zauzet. Zeleo bih da ovde iznesem nesto o tim susretima. U isto vreme. jer u meni vazda tinja sumnja u ispravnost mojih dela i misli. Penjem se uz stepenice.. osluskujem poznato skripanje i prolazim stazicom posutom recnim peskom. neiskusan student pred cuvenim. Cujem njene korake i njen glas kako razgovara sa mackom koja joj se vazda mota oko nogu. ponekad me je i strah da prodjem kroz ta vrata. prozorska okna se presijavaju kroz krosnje drveca.Ziveo je nedaleko odatle. uvele trave i tople zemlje. Znao sam da ce me ovaj susret obogatiti necim novim i da ce me naterati da se vise trudim. Kad sam konacno dosao do kraja svoje duge i komplikovane price. Svuda oko mene ljudi zure noseci tezak prtljag: kofere. odjednom sam spoznao neke stvari kojih ranije nisam bio svestan. vodu bez koje nema ni vere. Mala zeleznicka stanica je puna zivota i bucna. veru i Crkvu. sedim profesorom. no svaki put kada bih isao kod oca Arsenija. zbog cega stalno pazi da mu ne stane na rep. ono se ozari i ona me toplo docekuje. Evo. sto me je ispunjavalo radoscu i snagom. Evo kapije sa velikim gvozdenim prstenom u ustima lava. ni ljubavi. no kada me vidi na pragu. Nije me prekidao. dobio sam pocasnu titulu i imao uspeha u svom poslu. nije morao cak ni da mi postavlja pitanja . on mi je bio i najbolji prijatelj. moj dugogodisnji prijatelj je postao moj duhovnik i savetnik. ni nade. Skoro da sam osetio olaksanje. vec da sam zalutao u prelepo i nesvakidasnje carstvo dugo ocekivane radosti. Mala varos deluje cisto. delo ruku vestih ruskih kovaca. cesto sam odlazio da ga posetim. vise nego sto sam to stvarno zasluzio. Kada smo dosli u njegov stan. delimicno i zbog toga sto nisam bio sasvim trezan. Sa velikom radoscu ocekujem susret s njim. Kucica u kojoj zivi otac Arsenije je moj krajnji cilj. jedini koji nosi samo torbicu sa par knjiga i cokoladom koju me je Nadezda Petrovna zamolila da donesem. Od tog doba.moj bol i patnja sami su izlazili iz mene. Isli smo ulicom u tisini. Duge godine izgnanstva i boravka u logoru odvojili su ga od nas od nas. u stanju sam radosnog ushicenja zbog skorog susreta sa ocem Arsenijem. Ulazim. sve sam mu ispricao. voleo sam svoju novu zenu. sto daje neku posebnu draz ovom gradicu koji ima izgled kao iz bajke. osecao bih se kao mlad. koje cak nisam ni hteo da vidim. vec su i dalje namerno zapustene. Zvonim na vrata i udisem miris opalog lisca. Oskoruse koje rastu uz ogradu teske su od grozdova bogatih crvenim bobicama i meni se cini kao da se vise ne nalazim u malenom gradicu u koji sam pre dvadesetak minuta stigao brzim vozom. ljudi su ulazili i pokusavali da mu nesto kazu. U isto vreme. Ja sam. torbe. Voz polako ulazi u stanicu i ja se pripremam. Danas idem da posetim oca Arsenija." Govorio mi je svega nekoliko minuta i ja najednom osetih stid od njegovih reci: kao da mi je sa ociju spala zavesa. Evo njegove ulice. ozenio sam se ponovo. Izasao sam iz stanice i pozurio ocu Arseniju. vetar je donosio miris sume i polja. Prozracne. zaustavljam se ispred vrata i cekam da mi Nadezda Petrovna otvori. Pronasao sam Boga. Kupole na crkvama se i dalje ne popravljaju. uzbudjen sam i ne mogu da se skrasim. kako bih prvi izasao iz voza. Dok smo razgovarali. Stalno mislim: sada cu da vidim coveka koji mi je najblizi od svih . Sam si odgurnuo svoju zenu. bele zavese daju kucici tajanstven i privlacan izgled. kao da mame putnika da zastane i udje unutra.

naravno. ruku Njegovu. Njegov pogled cini da se osecam nelagodno. Otac Arsenije se skoro i naljuti. gleda u mene i u nesto sto se nalazi iznad mene. Zatim sedamo i zapocinjemo razgovor. o sebi. novim izdanjima knjiga. i nikad nije prestajao da mi bude najblizi prijatelj kome sam mogao da poverim ono najvaznije: svoju veru i zivotni put. Poceo sam da mu objasnjavam sta se zapravo dogodilo. Naravno. a zatim se grlimo i nekoliko puta ljubimo. a najvise moji grehovi. pricescuje. kao sto je bio sa mnom. no mi vrlo cesto nismo sposobni da uvidimo velicinu dogadjaja niti da raspoznamo u njemu Bozju volju. pokusavajuci da pronadjem izgovor za ono sto sam ucinio. Ponekad. Stideo sam se svojih dela: ucinio sam nesto sto me je on ucio da ne smem nikada ciniti. za nekoliko trenutaka vrata sirom otvaraju i on. ako je neko vec u sobi kod oca Arsenija. Tada sam jasno poceo da uvidjam Volju Gospodnju. ikone Maje Bozje u uglu sobe pred kojima gore kandila. Kada je doslo vreme za ispovest. Tada se. Nisam nikada razmisljao niti . a u isto vreme je sve novo. sa duhovne tacke gledista. Posle ispovesti bismo ponovo seli i razgovarali. ta molitva je bila lekovita. a ja odgovaram. Odlazio sam od njega kao nov. to sto se meni dogadjalo ili sto se desavalo oko mene. dragoceno. o ljudima koje je sretao i koji su ga na neki nacin obogatili. a onda pocinjem da cutim. Secam se da sam ga prilikom jednog od nasih razgovora upitao da mi kaze nesto o tim cudima. ispraca one koji su na samrti. ide meni u susret. oci mu potamnese. Sa svakim je bio podjednako pazljiv i pun ljubavi. zamisli i potom rece: "Cuda? Ne. Isto tako. Tada bi me otac Arsenije pitao: "Zasto? Zasto si povredio tog coveka? Ti i ja smo Hriscani. bilo mi je sasvim jasno da je krivica samo moja. Razgovaramo. On se najednom oneraspolozi. Sve je uvek isto. Kad god sam se molio sa njim. Mnoga njegova duhovna deca i prijatelji su dolazili kod njega. cesto bi me potresalo i uterivalo u mene strah. Nadezda Petrovna lagano kucne na vrata njegove sobe i javlja mu da sam stigao. Pozeleo sam da se zemlja otvori i da me proguta. cistila me je iznutra i podizala. nikada mi se nije dogodilo nesto sto bi se moglo nazvati cudom. Molitva oca Arsenija je uvek tekla lako. Kroz glavu ubrzano pocinju da mi prolaze nedavni dogadjaji. Posmatram sobu koja mi je vec dobro poznata. no uprkos tome. Niko mi nije tako blizak kao otac Arsenije. Ako je sam. o novostima uglavnom onim koji su vezani za Crkvu. mnogo toga neobicnog se dogadja i svakom verujucem coveku. Uzimam blagoslov od njega. na stolu i po podu. koji su ga naucili da voli sve ljude i da se moli Bogu. cekam u hodniku. kroz nekoliko trenutaka povericu mu sve svoje sumnje. kauc i radni sto sa foteljom. Pricao mi je dosta toga i o sopstvenom zivotu. On me je ucio. ovo je bila veoma naivna i pogresna pomisao s moje strane. kao i duhovnu snagu i putokaz. o nasim zajednickim prijateljima i poznanicima. Iz tih razgovora sam crpeo znanje o veri. promisao. Svakom svesteniku koji ispoveda. Ziveo sam od susreta do susreta i pridrzavao se saveta koje mi je davao. Svako je osecao da je otac Arsenije bas njegov prijatelj. ali bojim se da ne zamaram oca Arsenija. ali dok sam slusao sopstvene reci. jer sam shvatio dubinu svog greha. ponekad dosta dugo. moj otac Arsenije. i dalje sam nekako napregnut. ne smemo tako da se ponasamo. Imam ja jos toga da mu pricam. smeh mu je zarazan. dogadjaju se cudesa. rukovodjenje. I on cuti. radostan i svetlog lica. Redom postavlja pitanja. da mu ne oduzmem previse vremena. uprokos cinjenici sto sam sve to video mnogo puta. Dugo smo se molili zajedno. Delim sa njim sve svoje novosti. Obicno. ukazivao na pravi put vere. i zato sam bio onako usplahiren dok sam dolazio. a svuda po sobi su knjige: na policama. grehe." Ocekivao sam da cujem ove reci od njega. Ljudi su prepricavali cuda koja su mu se dogadjala. misli i snove. Na zidovima su poznati portreti. videci u svakom coveku obraz Bozji. Otac Arsenije je bezuslovno voleo svakoga. O ocu Arseniju se vec tada mnogo govorilo. da navedem razloge zbog kojih sam tako postupio. nasmeje se slatko. kad cuje nesto smesno. Cinilo mi se da je on samo sa mnom tako pazljiv i pun ljubavi. koji poznaje svoju duhovnu decu. On se raspituje o Moskvi. osetih stid.ljudi na svetu.

Cvrsto sam verovao. Iza svakog pisma stajao je ziv covek. Neki bi u pismima ocu Arseniju sasvim otvarali dusu. cini nam se da i vi imate taj dar i. ako pamti ono sto o njima zna. Pisma skoro nikada nisu stizala postom. ulica i varos postajali bi moji. molili ga da odagna njihove sumnje i da usadi u njih duboku veru. od Vladivostoka do Kalinjingrada. sigurni da on vec zna sta ih muci i kako bi trebalo da postupe. svojstveno mnogim svestenicima. Pisma su dolazila iz raznih krajeva. Drugom prilikom sam ga upitao: "Oce Arsenije! Mi. jer to je njeno dete i ona ga voli. Ljudi su mu u svojim pismima pisali o svojim radostima. a neki su pokusavali da mu otvore dusu u nedovrsenim recenicama i frazama. Na isti nacin i svestenik zapaza posebnosti svakog svog duhovnog deteta i zna sta je taj covek hoce da kaze prilikom ispovesti. Ovaj razgovor ne vodi nicemu". Veruj u to!" Shvatio sam da je moje pitanje uznemirilo oca Arsenija. zivi na zemlji. majku malog deteta: ona posmatra sve sto dete radi i moze da predvidi sta ce ono pomisliti ili uciniti. koji bi zatim davali pisma Nadezdi Petrovnoj kada bi dolazili u posetu ocu Arseniju. No. zavrsi otac Arsenije. "Covek je u stanju da spozna Bozju volju tek kada na ovaj nacin posmatra stvari." Otac Arsenije me naglo prekide. "Uzmite. duhovnik PISMA Delovi secanja O. patnjama. Ako je iskren u svojoj ljubavi prema svojoj deci. politicki zatvorenik. Neki su. a nikako nama gresnima. Istinska prozorljivost je dar koji Bog daje samo izabranima. Bozjom voljom. vasa duhovna deca. jer ih poznaje i u stalnom je dodiru sa njima. sve ovo nije prozorljivost.. a soba oca Arsenija bila bi kao manastir. oprostite mi. Uvek bih bio svestan toga da nesto gubim. trazili utehu za bol.. On je . "Ne govorite dalje! Vi ne znate sta je to prava prozorljivost. bez obzira koji put mi izabrali. morao sam ici. Vecina je slata prijateljima u Moskvi. Svestenik koji stalno radi sa ljudima. molili ga za pomoc. stradanjima. a koji su me zadivili i ja sam cesto govorio sebi: "Ovo je cudo. Cesto sam dolazila i provodila duze vremena kod oca Arsenija. "Sve je u zivotu cudo: najvece cudo od svih jeste to sto covek. vec duhovno posmatranje coveka. na primer. samo podsecali oca Arsenija na svoj slucaj. te sam tako izbliza i upoznala njegov nacin zivota. kao sto je otac Jovan Kronstatski. Za vreme tih nekoliko dana koje bih provodio s njim. shvatio sam da meni nije dato da vidim cudesa. kuca. Prekinimo sada.S. Sluga Bozji ALEKSANDAR OTAC ARSENIJE (1893-1973) jeromonah. Na rastanku bih ga zagrlio i on bi me blagoslovio." No kada sam uvideo sopstvenu nistavnost. koji ucestvuje u njihovim mukama i radostima svakako dobro poznaje i ljudsku dusu. svako pismo je bilo ogledalo necije duse. Otac Arsenije je primao mnogo pisama. pak. Od oca Arsenija sam uvek odlazio s mirom i radostan. ponekad razgovaramo o tome kako duhovnici cesto imaju dar prozorljivosti i. drugi su radije iznalazili opravdanja za sebe. jer su mnogi prijatelji oca Arsenija izdrzavali kazne po logorima i po oslobadjanju bili rasejani po citavoj Rusiji. No. ali vazda bih ziveo u ocekivanju novog susreta.sam se pitao: je li ovo cudo Gospodnje ili sticaj neobicnih okolnosti u zivotu. Bilo je mnogo dogadjaja kojima sam bio svedok ili u kojima sam imao udela. i jos uvek verujem da je Bog taj koji nas vodi kroz sve nase zivotne puteve i da stoga moramo verovati da je sve Volja Bozja. ceznjama. ali uvek mi je bilo tesko da se oprostim od njega. on i nehotice pocinje da primecuje svaki pokret njihove duse.

svako pismo citao sa velikom paznjom. Posmatrajuci oca Arsenija dok cita pisma. ni mene koja sam u tom trenutku usla u sobu. izgubljena je njegova dusa. Dugo se molio. A onda. a moja ljudska osecanja drugo. iza svakog pisma. Ko bi mogao da izbroji sate i besane noci koje je provodio moleci se za nas sve." Poceo je da se moli. On je. Za duhovnika je nedopustivo da se oslanja na sopstvenu moc rasudjivanja i na sopstvene snage. Kao da je ta osoba. Ponekad bi dugo sedeo razmisljajuci i moleci se. Pogresi li duhovnik . kao da je stajala kraj njega i govorila mu o stvarima o kojima u pismu nije bilo pomena. cesto bi gledao kroz prozor u krosnje drveca koje su se povijale na vetru. Cinilo se kao da slusa ispovest coveka cije je pismo upravo procitao. dusom osecajuci njegovu patnju. Posto bi procitao pismo. zatim odlozio pero. teska iskusenja u logoru. nacinio nekoliko dubokih poklona. Sedeci za stolom. Probudile su me njegove reci: "Unutar mene se ponekad pojavljuje rascep. Covecji put je tezak i mnogostradalan. Pisanje ocigledno nije islo kako valja. ali ne mogu sada da razgovaram sa vama. Gospod me kara: ne mogu da sastavim pismo. Godine i godine iscrpljujuceg rada. zabravljajuci na okolinu. osvetljavala nedovrseno pismo. kao da je stajao pored tog stradalca. Rastrojen sam. On tada nije bio svestan ni svoje sobe. Bio je prebogat ljubavlju. otac Arsenije bi uvek isprosio za nas od Boga i Njegove Majke pomoc. molim vas. odmerim sta je i koliko doticna osoba sposobna da uzme na sebe i da joj u datom trenutku ukazem na ono sto treba da ucini. U tim trenucima je lice oca Arsenija izgledalo tuzno i neraspolozeno. Moja je duznost da. No. kao i saveti i iskustva verujucih. ni pisaceg stola na kome je lezalo nedovrseno pismo. Za oca Arsenija nije bilo "obicnih" pisama . koji je mnoge i teske bitke u sebi vodio i dobio i koji me sada moli da mu dam blagoslov da se rukopolozi za svestenika. Dao mi je blagoslov. Napisao je jednu stranu. oci su mu pocivale na plamicku kandila. Odsecajuci svoj um od svega sto ga je okruzivalo. pa bi ga na neko vreme odlagao. Ja sam za to vreme zadremala. u njemu je bilo dovoljno ljubavi za sve one koji su mu dolazili. sa svojom prosloscu i sadasnjoscu. i molio se. a stona lampa je. do ove ljubavi on nije dosao nimalo lako. otac Arsenije bi poceo da pise odgovor.to je slozen poduhvat i ne moze ga svako sa uspehom izvrsiti. a tako je potrebno da sto pre odgovorim. U sobi su treperala kandila koja su gorela pred ikonama. svojoj duhovnoj deci. Svojom ljubavlju prema nama. stao pred ikone. U ovom trenutku svestenik u meni govori jedno. "Primera radi. danas sam dobio pismo od jednog dobrog coveka koji je vodio tezak i za svetske pojmove lep zivot. U tim trenucima. a zatim rekao: "Oprostite. zelje i zablude. Jednom prilikom usla sam u sobu dok je otac Arsenije pisao pisma. A zivot svestenika. a to ne moze biti. otac Arsenije bi se duboko zamislio. Pricekajte malo. te bi ustajao. a zatim ponovo seo za sto i poceo da pise. a svaki posiljalac je znao da ce zasigurno dobiti odgovor koji mu je bio preko potreban da mu ukaze na pravac njegovog zivota. Covek i svestenik u meni se katkad razilaze. Osecao bi istinski bol za tog coveka. Tada bi se na njegovom licu videlo da je zabrinut ili nesiguran. video tuznog ili brigama obremenjenog coveka. duge molitve. podrazavanje Svetim Ocima. ponekad bi se prekrstio i pomolio za pisacim stolom i tek tada bi zapoceo da odgovara na pismo. .svako je bilo vazno. Nije prestajao da se moli tu osobu koja je stradala od duhovne ili telesne bede i kojoj je bila potrebna pomoc. Njegov jedini oslonac je Bozja volja koju moze pronaci u molitvi i samo u molitvi. proceniti svoju snagu . Ponekad bi otac Arsenije nekoliko puta pokusavao da zapocne odgovor na neko pismo. razmisljao o tome kako da izmoli od Boga pomoc tom zabludelom stradalniku. a ja sam sela u fotelju. a zatim bi spokojno seo i dovrsio pismo. a zatim bi iznova pocinjao. cesto bih primecivala da on svojim unutrasnjim vidom obuhvata sve sto zna o zivotu osobe koja mu pise. Svom dusom je bio uz njega.covek je izgubljen. osenjujuci se znakom krsta. pogruzen u molitvu. lice bi mu se najednom ozarilo. otrgavsi od mracne sobe krug svetlosti. molio se i plakao. Video je samo coveka koji mu je putem pisma poverio svoju nesrecu. sve je to doprinelo da otac Arsenije primi od Boga sveobujmljujuci dar ljubavi prema bliznjem. Milost Bozja je bila s njim. bila prisutna u ocevoj sobi. kao duhovnik. Razumeti sebe.

sve se prezivljava izuzetno burno. u suprotnom je tezak. I sama sam cesto pisala ocu Arseniju. neka pisma su mu pricinjavala radost i on bi blagodareci slavio Boga. On bi predlozio resenje. Kad sam mu to jedanput spomenula. dobio bi pismo u kome su mu javljali da se predstavio izvesni Sergej Georgijevic. Covek mora sasvim da zaboravi na sebe i da se preda drugima. Secam se. "U logoru je sve ogoljeno. Nije svakome dato da zivi takvim zivotom. desavalo bi se ponekad da vas prekine i da dovrsi vasu misao. i verujem da ces pomoci ovome coveku. Odgovarajuci na pisma otac Arsnije je izlivao dusu. psovki.toliko me je bilo stid. Ako mu se neko dugo ne bi javljao. koju je sluzio u svojoj sobi. Mnogi su primetili da je otac Arsenije bio posebno vezan za ljude koje je upoznao u logoru. Mnogo ce vise ljudi imati koristi od njega ako ne postane svestenik. ili bolesnu sluskinju Bozju Antoninu. brinuo bi i sam bi toj osobi napisao pismo. ili bi odgovorio na pitanje koje jos niste stigli da mu postavite. Gospode. no to nije za njega. odgovorio mi je: "U pravu ste. dok sam bio na slobodi. deleci s njim mnoge beznacajne pojedinosti iz svog zivota i tek kada sam svojim ocima videla sa koliko ozbiljnosti se otac postavljao prema svemu sto bismo mu pisali. ako ne dajes sebe drugima. shvatila sam svoju neuvidjajnost sto ga opterecujem svojim sitnicama. On cezne za tim. nisam znao.pravog svestenika uvek je bio tezak. zeleci da se zemlja otvori i proguta me . Obuzimao bi vas strah i uzdrmalo bi vas to saznanje o necemu cega niste cak bili ni svesni. Veoma sam vezan za njih. Ti ljudi su me izbavili od duhovne smrti. Neki misle da biti svestenik podrazumeva samo sluzenje u hramu. Svedok sam tome da je ponekad na liturgiji. spominjao neka meni nepoznata imena. od sumnje i ocajanja. ali takve stvari su se zaista desavale. Oni su mi pomogli da pronadjem Boga u uzasnim okolnostima. pomogli mi da ostanem duhovno ziv u logoru. U logoru sam naucio da ljude posmatram u drugacijem svetlu. Odjednom bi vam postalo jasno da je njegov savet jedino resenje. rece: "Znam. setim se onoga sto su mi dali i sto su . takvi ljudi ipak postoje. nagovaraju ga na svestenstvo. Tamo je svako osudjen na smrt. ili zelju da nekome pomogne. naucili me da se molim u sred vike. morali biste da imate vise razumevanja. No. Kroz nekoliko dana. pokusavajuci. Imao je odlicno pamcenje." Zatim stade da se moli. Jednom sam usla kod njega u sobu. Ponekad bi njegova radost bila nalik na detinju i tada bi iz sveg srca uznosio blagodarne molitve Bogu i njegovoj majci. Ljudi u njegovoj okolini. kao sto sam blagodaran i Bogu i Njegovoj Majci sto su me uputili na te ljude. jedini put za vas. To posebno vazi za danasnje vreme. gledajuci u ikone. ili bi vam rekao sta misli o vasim postupcima. Veoma sam blagodaran svojim prijateljima iz logora. Nikome o tome niste pricali. ili bi ga posetila izvesna Antonina i ispricala mu kako je bila tesko bolesna. znao je svaciju adresu. Secao se svega sto su mu pojedini ljudi rekli u bilo kom trenutku u proslosti. Kada biste dolazili njemu na ispovest i poceli da mu govorite o sebi. ponekad da to sakrijete i od sebe. ili znanje? Nismo se usudjivali da ga pitamo o tome. Desavalo se ponekad da od njega dobijete pismo i da najednom saznate nesto o sebi sto ranije niste znali. Tesko mi je da savetujem ovog coveka da ne postane svestenik. Uvek kad ih sretnem. Otac Arsenije nikada nije primoravao svoju duhovnu decu da primaju njegove savete. ali to nije tacno. a on me je docekao sa ovim recima: "Nisam ocekivao da cete se posvadjati sa bratom zbog majke. Mnogi misle da je svestenicka sluzba lak posao. video sam milost Bozju u njima i pojedinosti za koje nikada. na primer usnulog slugu Bozjeg Sergeja. To je jedan tezak i sveobuhvatajuci nacin zivota. Za sve to vreme dugog i bolnog umiranja coveku je izuzetno tesko da smogne snage da u sebi probudi veru. ljudsko stradanje je dovedeno do krajnjih granica." Ja sam tada samo stajala pred njim. naravno. otkidao je delic svoje duse i davao je drugome. da uzme na sebe stotine dusa i da ih vodi." Otac Arsenije se okrete od mene i. zaista nisam to ocekivao! Ta vi ste prisniji sa mamom. pokazali mi sta je jaka vera u Boga i ljubav prema Njegovim ljudima. znajuci koliko je on dobar. i samo ste povrsno o tome razmisljali. O cemu se ovde radilo? Da li je to bila njegova intuicija. Lak je. a zatim bi cekao da covek sam odluci. upoznao sam mnoge od njih i nikada necu prestati da im se divim. tuce.

ljudi bi mu se zahvaljivali za dragoceni savet koji im je uputio. razmisljala o boravku oca Arsenija u logoru i o onim silnim ljudima kojima je on sam pomogao i priveo veri.za mene i za mnoge druge ucinili. na putu koji je izabrao. a o praznicima ih je bilo jos vise. . Cak i nakon tri godine zivota na slobodi. duhovnik POVRATAK IZ PROSLOSTI Ocu Arseniju su se snaga i zdravlje vracali veoma postepeno. U ophodjenju prema ljudima uvek je bio veoma blag. cak i u krevetu. jedna za svaki mesec u godini. dok je prema sebi. Premda je otac Arsenije uvek negodovao. Prijatelji su ga mnogo voleli. Sluga Bozji ALEKSANDAR OTAC ARSENIJE (1893-1973) jeromonah. zbog toga osecam veliku prisnost prema njima. molio se nocu. on se nije mnogo promenio. moguce je da smo ga i nehotice unistavali. Ponekad bi mi se ucinilo da se njegovi odgovori ne slazu sa pitanjima iz pisama. i buduci da se uvek drzao uspravno. Ja sam. NAPOMENE: 1. Bilo je opste poznato da otac Arsenije nikad ne zaboravlja coveka koga je jednom upoznao. to nije menjalo njegov nacin zivota: on bi." Rekavsi ovo. Ovo je predstavljalo ogroman teret na plecima oca Arsenija. On bi tada zastao i ne bi mogao da nastavi sa odgovorom. bio strog. za to vreme. politicki zatvorenik. A sve sto su cinili. knjiga koja sadrzi sluzbe svim svetiteljima koji se slave svakog dana u toku jednog meseca. Iako smo ga mnogo svi voleli. Osnova njegovog duhovnog podviga bila je molitva i zivot radi drugih. no kad god bi mu dolazili u posetu ili mu pisali svoja dugacka. predugacka pisma. Posle sam shvatila da nisam bila u pravu: u pismima koja su kasnije stizala. To sam mu nekoliko puta cak i rekla. Minej. pa otac Arsenije nije imao vremena za molitvu. Paznja i srdacnost sa kojom je svima pristupao cinile su da ljudi ponekad zaborave da je otac Arsenije bolestan i da je veoma umoran. No sada su. primao posete. mada je bolovao teze i vise od mnogih. njegovo duboko poznavanje ljudske prirode. Postoji dvanaest knjiga Mineja. odavao je utisak zdravog coveka. citala sam mu pisma koja su mu i dalje stizala i zapisivala odgovore na njih koje je on govorio naglas. cinili su u Ime Bozje i zarad bliznjih svojih. Poslednje godine zivota. doktorka Irina ga je cesto primoravala da ostane u krevetu. njegove bolesti bile ociglednije: artritis u zglobovima i iznenadni napadi tahikardije su ponekad vezivali oca Arsenija za postelju nekoliko dana. Shvatila sam tada njegovu mudrost i prozorljivost. na slobodi. Nisam mogla da se nadivim njegovoj mudrosti. Skrivao je svoju bolest od prisutnih i samo je budno oko doktorke Irine moglo da primeti pogorsanje njegovih bolesti. Buduci da bez molitve nije mogao da zivi. U njegovim ocima se samo ponekad nazirala tuga i tada se cinilo kao da u sebi i dalje nosi patnje i stradanja mnogih dusa. No. Posto je bio dosta visok i mrsav. udubio se u misli. Dok je boravio u "specijalnom" logoru nikada se nije obazirao na sopstvenu bolest. svaki od njih je bio uveren da samo on pise ocu Arseniju ili ga posecuje. kada otac Arsenije vise nije imao snage da sam pise pisma. Posetioci su dolazili svakodnevno. iako to nije bio savet koji su konkretno trazili. pa bismo morali da odlozimo pismo. smanjujuci vreme namenjeno za spavanje.

. koja je sve vreme stajala kraj stola. Izgled te sobe mi se urezao u pamcenje. Ja nisam taj koga trazite. molim vas." Bio je veoma smeten. Vozili smo se autobusom u tisini. imao sam priliku da sretnem coveka po imenu Mihail Terpugov. ljude i kuce. jer je mnogo govorio o vlasniku stana." Skoro istog trenutka iz sobe izidje visok covek lepog. Zao mi je! Ne mogu vam ponuditi da ostanete. Pozvonili smo. nacini jedan korak prema njemu i skoro zaplaka: "Serjoza!" "Neka. Samo trenutak. "Kako mogu da vam pomognem?" upita nas. Ledenim glasom rece ocu Arseniju: "Zao mi je. Knjige su se nalazile svuda . Ponudila sam da prvo sama odem i proverim tacnost adrese. Po sobi je bio razmesten anticki namestaj. Molim vas. Popeli smo se liftom do cetvrtog sprata. Otac Arsenije joj rece ime. "Imam poruku za vas". On odgovori: "Tako mi je drago. Vrata nam je otvorila zena od svojih 45 godina. Nas dvoje ustadosmo i brzo krenusmo prema vratima. "Dakle. Zena obrisa ruke o kecelju i rece ljubazno: "Udjite. Hajdemo. sta mogu da ucinim za vas?" upita Sergej Sergejevic i ponudi nas da sednemo." Zena. Rekao mi je da vas zamolim da ga pomenete u vasim molitvama. Zena bese ostala u sobi. Dodala sam ocu Arseniju kaput i uzela svoj. a njegove ionako tamne oci kao da jos vise potamnese. Otac Arsenije poce da govori: "Godine 1952. skinite kapute." Zatim ode do jednih vrata koja su bila malo otskrinuta i pozva: "Sergeje Sergejevicu! Neko je dosao da vas vidi. Nacicemo ih. "Koga trazite?" upita nas. Dosli ste na pogresnu adresu.. ko ste vi? Kako se zovete?" .Ponekad je otac Arsenije morao da putuje u drugi grad da bi se video sa nekim od svojih duhovnih cada. recite mi. U pitanju je greska. Liza. Prilikom ispovesti Mihail mi je dao vase ime i adresu i zamolio me da vas posetim. Izasli smo iz autobusa na Nevskom Prospektu i skrenuli u jednu od bocnih ulica. Zena koja nam je otvorila vrata takodje udje u sobu i stade kraj radnog stola. U trenutku je izmenio izgled: delovao je odjednom veoma napeto. Dosli su na pogresnu adresu. "Molim vas. prefinjenog lica i crne brade." Ostavismo kapute u ormar koji je vec bio pun i usli u veliku sobu iz koje Sergej Sergejevic upravo bese izasao. Zidove su krasile umetnicke slike i stare ikone. Posla sam s njim na put. sve nam se cinilo komplikovano. Na vratima je stajala plocica sa imenom osobe koju smo trazili. Otac Arsenije je pazljivo posmatrao ulice. raspita se za autobusku stanicu i prosto me odvuce za sobom. U sobi je vladao muk. Otac Arsenije odbi moj predlog da uzmemo taksi. Krajem 1960 odlucio je da podje u Lenjingrad da pronadje dvoje ljudi cije adrese mu na samrti bese dao monah Mihail." Sergej Sergejevic samo sto ne skoci sa stolice. sa oko sest spratova i imala je dva impozantna ulaza. krenuli smo da pravo sa stanice trazimo adresu koju mu je monah Mihail dao. Stigli smo u Lenjingrad u rano jutro i posto otac Arsenije nije zeleo da svratimo kod prijatelja da se malo odmorimo. Ogroman radni sto kraj prozora zauzimao je skoro cetvrtinu sobe. rece otac Arsenije. Ocigledno je bio veoma uzrujan.cak i po foteljama." Sisli smo s voza i kao i uvek u nepoznatom gradu. Police su bile pune knjiga. vi zacelo trazite nekog drugog. no on mi rece: "To ne bi imalo nikakvog smisla. Na sredini sobe nalazio se sto pokriven belim stolnjakom. no i ona brzo izadje i uhvati oca Arsenija za ruku. Jedan od njih krasila je bronzana ploca na kojoj su bila ispisana imena: to je bio znak da su u zgradi nekada stanovali znameniti ljudi . Imao je krupne crne oci koje su nas posmatrale sa izuzetnom zivoscu i paznjom. Upoznali smo se u "specijalnom" logoru iz koga sam oslobodjen tek 1958.naucnici i profesori. Zgrada pred kojom smo se zaustavili bila je velika. Molila sam ga da to ne cini: nismo znali ni da li ti ljudi i dalje stanuju tamo ili ne. Takodje je zeleo da vam ispricam o njegovim poslednjim trenucima na zemlji. Rekao je da ce to biti od velike vaznosti i za mene i za vas. ocevo ime i prezime vlasnika stana.

videci na njoj nesto sto do tada nije video. Dnevna svetlost je padala na beli stolnjak i na ikonu. Pogledala sam oca Arsenija u cudu: njegove ruke." "Cekajte. Samo pogledajte! . No. Dugo je posmatrao ikonu. Naravno. Umetnost i duhovnost: na takav savrseni sklad ljudskog i bozanskog na licu Majke Bozje zaista se retko nailazi. U slatkom poluosmehu Bogoroditeljke ocitavala se milost. Zena otrca u kuhinju i za pet minuta se vrati sa posluzavnikom na kome su bile solje caja i kolaci. pognuta glava i citav njegov stav bili su toliko molitveni. jer je znala sudbinu svoga Sina. Samo pogledajte likove Majke Bozje i Bogodeteta i bice vam jasno. "Dodjite k meni svi koji ste umorni i natovareni i ja cu vas odmoriti" (Mat. otac Arsenije pridje prozoru i stade da je pazljivo zagleda. uz vidan napor. "Smem li da je skinem sa zida? Voleo bih da je podrzim u rukama". On sam skide ikonu sa zida i pokaza je ocu Arseniju. Meni se zamalo ote usklik divljenja. ostavi sve i odmah dodji. Molim te. Sa ikonom u ruci. Sergej Sergejevic. Sin je sedeo u narucju Svoje Majke koja ga je nezno privila uz sebe i gledala svoje Dete pogledom blagim i punim ljubavi. Tanusna zlatna nit kojom je bila protkana odezda Majke i Bogomladenca isticala je i uvelicavala Njenu lepotu i nezemaljsku slavu. a u isto vreme. Otac Arsenije nije nista govorio dok je Sergej Sergejevic gledao u ikonu pun ushicenja. posmatrao ikonu. no ne moze da utvrdi kada je naslikana. Sve ce ti biti jasno kad dodjes. odgovori otac Arsenije." Zena zurno izidje iz sobe i podje na telefon. "Nesto malo". jer je lik Majke Bozje izgledao predivno pri suncevoj svetlosti. dugo se zadrzavajuci na izobrazenom liku. Pogled mu je bio veoma ozbiljan i molitven. upita Sergeja Sergejevica koji nije izgledao nimalo odusevljen tim pitanjem. rece: "Zar je zaista toliko vazno kada je ova ikona napisana i cijom rukom? Takve stvari interesuju samo istoricare umetnosti. Hitno je. Znala je za Njegovu predstojecu smrt na Krstu. U isto vreme se u Njenim ocima nazirala duboka tuga. Jedva uspeh da odvojim pogled od ikone.jeromonah Arsenije. ne znajuci sta da radimo." Otac Arsnije predstavi i mene. Ocigledno je sada verovao da je otac Arsenije zaista covek koji je poznavao Mihaila. 11:28). Malo kasnije on se zagleda u oca Arsenija. znala je radi cega Ga je rodila i zbog cega Ga podize. Pridje jos blize ikoni i stade da je pazljivo posmatra. nemoj se ljutiti. Iz sobe se cuo glas zene koja je govorila telefonom sa nekim: "Ja sam. Nije vratio ikonu u ruke Sergeja Sergejevica. vec ju je pazljivo polozio na sto. Stajali smo u hodniku. Pogledah u Sergeja Sergejevica. ponovo upravivsi pogled prema ikoni. sto se nije primecivalo sa mesta na zidu gde je ikona visila. Znate li stogod o ikonama?" rece zena. Za to vreme otac Arsenije ustade i stade ispred jedne ikone Bogorodice. Ocigledno nije mogao da dopusti da nepoznat covek dodiruje njegovo blago. da covek nikada ne bi mogao da napise ovakvu ikonu bez Bozje pomoci. nabroja imena nekoliko slikara cija su dela visila na zidu. "Dosli smo iz R. Gledao je lik pri dnevnoj svetlosti. nemojte ici! Vratite se. kao da mu je neko u ruke stavio putir sa samim Telom i Krvlju Hristovom. Pokusala sam da razbijem tisinu i zapocela razgovor o umetnickim slikama na zidu. sto je atmosferu u sobi cinilo neprijatnom i teskobnom. da bi smo vas videli. potom se predomisli i veoma pazljivo mu pruzi ikonu. sedite! Sacekajte dvadeset minuta! Serjoza. Neko vreme je vladala tisina. Nikad je ranije nije video na taj nacin. preplavljen tugom. to je primetio i Sergej Ivanovic. "Divna ikona." "I Serjozi se dopada ta ikona."Pjotr Andrejevic Streljcov . pun divljenja. On je. Lik joj je bio ozaren radoscu materinstva. molim vas. da bi video na koji nacin je preparirana drvena daska. a zatim pazljivo okrenuo ikonu i zagledao poledjinu. Trebas nam!" Sergej Sergejevic je seo za sto i odsutno gledao na drugu stranu. Otac Arsenije se ispravi i. Liza. ako ste vernik. Izgledalo je kao da se u Njoj sjedinjuju materinska ljubav i Bozanska mudrost sa zivotom Njenog Sina i Njegovim Krsnim stradanjem.

zatvorska celija.. Pogledajte! Kakvim samo mirom zrace likovi Bogomajke i Njenog Sina! Ikonopisac je bio ispunjen ljubavlju i verom u Hrista. siroti." U to se zacu zvono u hodniku. koji su nemocni. Ko je ikonopisac? Bog sam zna. zivot biti malo laksi. goli. Nikada necu zaboraviti "specijalni" logor. zivo se secam logora i svake. Postoji dvanaest knjiga Mineja. koji su izgubili veru u ljudsku pravdu.. Kada smo najzad dospeli u zloglasni logor bilo mi je jasno da je sve sto sam do tada preziveo bila decja igra prema onome sto me je tamo cekalo."A kad je ikonopisana? Na pocetku sedamnaestog veka. koji su gladni. Povici: "Dva koraka u stranu i pucamo bez upozorenja!" Sve to je bilo uzasno i preuzasno. knjiga koja sadrzi sluzbe svim svetiteljima koji se slave svakog dana u toku jednog meseca. ni krvi. Sergej Sergejevic. Lik Majke Bozje nas zove i pruza nam nadu u spasenje.. Sluga Bozji ALEKSANDAR OTAC ARSENIJE (1893-1973) jeromonah. politicki zatvorenik. podseca ih na postojanje jednog drugog zivota. NAPOMENE: 1. Cak i sada.. Otac Arsenije je ostao u kuci Sergeja Sergejevica cetiri dana. bilo je ocigledno da ga je ponovo napala sumnja da otac Arsenije nije covek za koga se predstavlja. sve je to nevazno. Jelisaveta Andrejevna (kako nam je kasnije predstavi Sergej Sergejevic) pozuri da otvori. u tamnicama. Nocu mi se te slike vracaju i progone me u snovima. jer ova ikona zivi Duhom Bozjim. No.. Pricala sam joj o vama i hvala Bogu sto se setila da me pozove! Vec dugo nameravam da ih oboje dovedem kod vas! Ovo je neverovatno! Molim vas. Hapsenje. Minej. a za njom druga zena. dajte mi blagoslov!" Sve se u trenu izmeni. Daska je veoma stara i preko nje je naslikano nekoliko slojeva ikona. Zacusmo neko saputanje. vraca im nadu. Takve ljude Njen lik vraca u zivot. pa je povereni mu talanat umnozio verom i ljubavlju. jedna za svaki mesec u godini. no postojala je nada da ce. kada je proslo toliko godina. ni svog zla ovog sveta. duhovnik SECAM SE Secam se. Toliko mi je ovo sve bilo potrebno!" Posle ovog dogadjaja. pa je i on dosao da se upozna sa ocem Arsenijem. Jelisaveta Andrejevna i Mihailov prijatelj su cesto posecivali oca Arsenija. Ja sam uspela da pronadjem drugog Mihailovog prijatelja. Bog koji je umetniku darovao nadahnuce. uz strazu naoruzanu masinkama i sa policijskim psima za petama. da ono tesi sve one koji su pritisnuti tugom i svakom bedom. . otac Arsenije mi rece: "Cudni su putevi Gospodnji! Koliko lepote mi je darovano prilikom ovog susreta. Ova poslednja ikona je restaurirana veoma davno. brojna saslusavanja. Sergej Sergejevic je bio vidno napet. Osam meseci u logoru "posebnog rezima" su za mene bili tesko iskusenje. Dugo i iscrpljujuce pesacenje u koloni prema logoru na ledenoj jesenjoj kisi. kada konacno stignemo do logora. pa i najmanje pojedinosti zivota u njemu. Zbog toga je lice svete Bogomatere tako duhovno i toliko stvarno.. mucenje. Otvorise se vrata i Jelisaveta Andrejevna udje ponovo u sobu. koja odmah pritrca ocu Arseniju uzvikujuci: "Oce Arsenije! Oce Arsenije! Divno je sto ste dosli! Boze moj! Zasto niste javili da cete doci? Liza kaze da je Sergej Sergejevic mislio da ste agent. Kada smo putovali kuci. u kome nema uzasa ni straha. Dve zene su razgovarale u hodniku. a jedna je skidala kaput.

Napolju je ledeni mraz. Objasnjava mi da covek nema prava da uzme sam sebi zivot. Nista se nije promenilo u mom zivotu. Svi cemo ionako da poumiremo u ovom logoru. Otkud on to sve zna? Smiruje me. Jednog dana prebacili su me u drugu baraku. gladan. Jedne noci otisao sam u nuznik i tamo ugledao gredu koju su mnogi pre mene upotrebili u istu svrhu. Iako u baraci ima mnogo ljudi. Nocu nikada nisi mogao da se odmoris. Osecam prema njemu mrznju. Necu da umrem kad strazari ili zlocinci odluce da me ubiju. Dok prolazim izmedju redova kreveta. i mora se pobediti . "Gnjido jedna. vidim starca koji. Hocu da umrem sada. i ti si stranac svakome od njih. Predjasnji dan nosi samo uzasna secanja: stalno prisustvo smrti. pred nasim ocima.ako se opredelim za taj put. drugi psuju. Neki od zatvorenika u snu ispustaju krike. zna da mi je tesko. Umoran sam. pun je razumevanja. potpuno sam. sigurno su dobijali odgovor: "Nema ga na spisku. Cim bi se rok na koji si osudjen priblizio kraju.. Duz redova lezaja jedva tinjaju sijalice. Moj zivot je moja briga. "Ubicu te! Zadavicu te!" urlali su kriminalci. 30 stepeni ispod nule. Kakve koristi covek ima od vere? U sta covek da veruje ovde. Pomaze mi. Starac je toliko udubljen u molitvu da me ni ne primecuje. nocu se prolazilo kroz jos gore muke nego po danu. . cas zavija. sve se to moze pobediti. O izlasku iz logora se nije smelo ni razmisljati. stoji kraj svog kreveta i moli se. ti si tamo sam. mucenicka smrt. Odnekuda sam ukrao komad uzeta koje sam nosio do sebe." Moja odluka je bila konacna. Ponekad ti se cini da bi rukama mogao da dodirnes tu stravicnu i lepljivu tisinu koja ti zarobljava misli okivajuci ih u strah i ocaj. Dok idem prema nuzniku starac se odjedanput okrece i polazi za mnom. Starac pocinje da mi prica o mom zivotu iznoseci sve pojedinosti i mene pocinje da spopada strah. kao i obicno. Ima nas mnogo koji se osecamo kao i ti. mrtva tisina je oko tebe i beznadezni uzas koji te ne napusta citavu noc. Oko tebe su stranci. samo Ga spominje. U mojoj porodici su ionako vec svi mislili da sam negde poginuo: kad su se raspitivali za mene u Moskvi. imam zelju da ga povredim.. jer te je noc iscrpljivala tom teskobnom tisinom. Svuda je noc.Noc je. ponizenja. postoj i mogucnost da se covek bori za zivot. primetio sam coveka koji je bez prestanka stajao kraj svoje postelje. ponizen.vreme je da ucinim kraj svemu tome. Uz par neprilicnih reci ustajem. Zavrsicu sa sobom. Za logorasa ne postoji nada. Zbog cega li stoji tamo po citavu noc? Rekose mi da se taj covek moli. Odlucio sam. dok sam se vracao iz nuznika. vec nuznost. no sve to cini tisinu jos strasnijom . Da li je to kukavicluk? Ne. jednostavno receno. Drugi zatvorenici bi mu u prolazu cesto dobacivali zajedljive reci. Cetvrtog dana po preseljenju. glad i unistavanje ljudske duse. Na svoje iznenadjenje. Pocinjem da ga slusam i da shvatam da starac zaista zeli da mi pomogne. beskrajna noc. No. U mojoj porodici su religija i praznoverje izjednacavani i smatrani nedostatkom kulture i inteligencije. dodali bi ti jos nekoliko godina. Ostali spavaju. Prekidam ga. na ovom mestu gde su svi osudjeni na smrt? Na kraju me je savladao ocaj i ja odlucih da oduzmem sebi zivot. Osecam da on poseduje neku unutrasnju snagu koju ja nemam. ali s nama je Bog!" Poslusao sam ga i seo na njegov krevet. odgovaram na njegova pitanja. pobeda ce biti moja. a ne njegova. niti zelim da skapam od gladi ili zime. cas urlice. no on ne prestaje da mi prica. Za sta li se ovaj moli? Zbog cega? Dok sam jos bio na slobodi cuo sam da neki ljudi veruju u Boga i da ih zbog toga salju na rad po logorima. sad ces u samicu! Na streljanje!" urlali su logorski strazari. bez ikakvog objasnjenja. Kad postoji nada. Hvata me za ruku i sapuce: "Sedi! Nisi sam ovde. Svi smo znali da to nisu puka zastrasivanja. Dosta sam stradao . postoji samo sigurna. baraka je zakljucana. jer mi je omeo plan. Ne pokusava da mi o Bogu govori na silu. Sedim tako i slusam ga.kao da si otrgnut od zivota. bolestan. Kroz snegom natrpane prozore se ponekad nazire kruzno kretanje reflektora po logoru. da je duzan da se bori da ga sacuva. batinanja. ali ja vise nisam sam. vec da se to sve svakodnevno dogadjalo u logoru. ali on me i dalje drzi za ruku i nastavlja da govori. necu vise da zivim. Sada sam veoma ljut na njega. Svi zvuci se stapaju u jedan i nestaju. lica iskrivljenih od besa. a prozori se tresu pod udarima vetra koji cas cvili. neki bolno jece. Jos samo da ga zaobidjem .

vazan je tvoj trud i ljubav. Oni koji su ziveli u njegovoj blizini nisu odlazili sa ovog sveta gnevni. Nikolaja Cudotvorca. O njemu bi covek mogao da prica bez prestanka. oni radosni dani i sati koje sam sa njim provodio ostace zauvek utisnuti u mom secanju. bilo bi ti jasno da on o tebi zna vise nego sto ti sam znas o sebi. Najvaznije je pomagati drugima. Mene su iz logora pustili nekoliko godina pre njega. Kada sam cuo da je oslobodjen.hrabar. Po primanju monaskog postriga dobio je ime Arsenije. Tvoje delo ce u sebi nositi delic tebe. Na kraju se nisam obesio o gredu kao sto sam nameravao. vide se najpre ikone Vladimirske i Kazanske Majke Bozje. a ta njegova dela se svode na dve stvari: na Boga i na ljubav ." Tako je ziveo otac Arsenije i tako je ucio sve one koji dolazili k njemu. bez nade. dobijao si snagu. nekakav trag. bice pecat koji ce ostati posle tvoje smrti. drvo koje je zasadio. vec da samo izgleda kao starac posto je u logoru proveo nekoliko godina. Gledajuci u njega. ukoliko si ga napravio zarad Boga i ljubavi prema ljudima. ljubav. on je olaksavao tom coveku bolove i muke. Nikad zbog toga nije osiromasio. U svemu je bio hrabar i jak. Bog i samo Bog je bio njegova snaga. stare ikone. naprotiv. vec prosvetljeni verom u Boga. Redovno sam mu pisao. Davao je od sebe ono najdragocenije: toplinu duse. "Arsenije" znaci . Ljudi ce posmatrati delo tvojih ruku i ti ces i dalje ziveti u radosti koju si im pricinio. vec sam ostao pored starca. mora nesto da ostavi iza sebe. znao si da je u pravu. mogao sam i sam da prenosim na druge ono sto sam dobio od oca Arsenije: veru. niti njegov lik koji mi se tada urezao u secanju. Kasnije sam saznao da on uopste i nije star.. knjiga koju je napisao. u tebe se postepeno useljavao mir. olaksavati im bremena i moliti se za njih. Znao je cak i sta te ceka. i u Bogu je stajao cvrsto u sred one sve bede i stradanja. vrhunske izrade. Neki su ga zvali "Pjotr Andrejevic". pre odlaska iz ovog zivota. vec nezaobilazno iskusenje na putu ka Bogu. a drugi "Otac Arsenije. Uvek ce mi u pamcenju ostati ona kucica i soba u kojoj je ziveo. to ga je bogatilo.." Nikada necu zaboraviti te dane. Jovana Bogoslova i Sv. Sve on to nosi zajedno sa mnom. vec radi drugih ljudi. priveo me je k Bogu i preporodio moje unutrasnje bice. a da sam nije bio svestan toga. Otac Arsenije je ovaj talanat od Boga umnozavao cineci mnoga dobra dela i delio ga velikodusno sa drugima. jer su bezbrojna njegova dobra dela. U Bogu je bio jak. Odlazili su iz logora kao vernici i odnosili sa sobom tracak one topline kojom ih je darovao. S obzirom na moj slucaj. no sta god da je ostavio za sobom. To moze biti kuca koju je sagradio sopstvenim rukama. Oci su mu bile blage i pazljive. Ime mu je savrseno odgovaralo. trazio sam ga svuda i na kraju ga nasao u maloj varosici u kojoj se bio nastanio. Kada bi govorio. iskustvo Hriscanskog zivota. dobrotu. glas mu je bio tako uverljiv da si morao imati poverenja u njega. obnavlja i daje im snagu. Sve sto su tvoje ruke stvorile. Da li iko ko ga je poznavao moze da zaboravi sve sto je ucinio? Mnogi su k njemu dolazili i odnosili sa sobom sve te dragocene darove. Cesto se dogadjalo da ti isti ljudi. Oni ce te se secati i blagosiljati te. pre nego sto umre. prenesu svetlost drugima. ne radi sebe. Secam se ovih njegovih reci: "Svaki covek. a stravican logorski zivot nije za njih predstavljao nepravedno stradanje. Nije vazno sta ces stvoriti. Ukoliko bi do prvog susreta sa ocem Arsenijem doslo kada je covek bio na samrti. Otac Arsenije mi je otkrio novi zivot. Nerukotvoreni Obraz Gospoda Isusa Hrista i likovi sv. nicega se nije bojao. Naravno. I na drugima sam video kako ih poznanstvo sa ocem Arsenijem menja. Sve ovo o cemu pisem. Kada bi otac Arsenije govorio o tvom zivotu. osetio sam na sebi.ljubav kojom je ljubio sve ljude u ime Boga. Zbog toga bih zeleo da iznesem svoja najosnovnija zapazanja o njemu. veru. njegovo utociste i nadanje.Ucio nas je kako da se molimo i razgoreo u svakom od nas onaj zizak vere koji je Bog usadio u svakome od nas.Takodje osecam da ovaj starac uzima na sebe sav moj ocajnicki bol i svu tezinu logorskog zivota koja me svom silinom pritiska. Cim se udje u sobu oca Arsenija. i covek bi mirno presao u drugi zivot. to mora biti nesto sto je uradio. Mnogo mira i radosti nam je stedro darovao nas otac Arsenije. Pred njima uvek gore dva kandila: crveno i .

Na njegovom radnom stolu pored prozora nalazi se mnostvo knjiga: o teologiji. . Namestaj u sobi dopunjuju tri udobne stare fotelje. da se ona ne predaje. zaboravljao sam ko sam i gde se nalazim. Svakog dana dolazilo bi mu po dvoje ili troje ljudi. veoma duboka. Jasno ti je. nije vise sluzio u crkvi. no ako se ponovo zagledas u njene oci. a subotom i nedeljom cak i do desetoro! Kada je imao neuobicajeno veliki broj posetilaca. Za mene je molitva sa njim uvek predstavljala veliku duhovnu radost. osecas da je ziva. Ponekad bi plakao i mi koji smo se sa njim molili osecali bismo koliko ih je voleo i koliko su oni za njega bili zivi. ti koja nam projavljujes blagodat i milost ikonom svojom". Premda skrhana zivotnim iskusenjima. Ipak. medjutim. vec su mu pisma donosili prijatelji koji bi mu dolazili u posetu . mada nijedan izdavac nije prihvatio da stampa njegove radove. da se nikad nece odreci Onoga u Koga veruje. ciji su clanovi bili rasprostranjeni sirom Rusije. prijatelj oca Arsenija. morali su da spavaju na podu. darovi samih umetnika ocu Arseniju. Sa zavrsnim recima akatista: "Raduj se. Zenino lice je lepo i privlacno: mada je vidno iscrpljena. Kad je on citao akatist Bogorodici Vladimirskoj. Portret je naslikao cuveni ruski umetnik. sluzio svakodnevne liturgije. Nadezda Petrovna se veoma brinula za njegovo zdravlje. moleci se za njih. narocito kad se molio Presvetoj Bogorodici. no kasnije se oko njega obrela velika duhovna porodica. savremenoj i klasicnoj poeziji. Duz celog jednog zida prostire se polica krcata knjigama. nisu mu pisali na kucnu adresu. Koristio je svoje slobodno vreme da prati najnovija izdanja. Tom prilikom bi se molio za hiljade usnulih u Gospodu i te sluzbe su uvek bile veoma potresne za sve prisutne. jos neke bogosluzbene knjige. koja je umrla u logoru. istoriji umetnosti. Neprestano se molio. u tim trenucima sam osecao kako se Bozja blagodat izliva i na mene. Na zidu su platna poznatih savremenih slikara.zeleno. Njegova molitva je bila veoma duhovna. prekriveni belom salvetom. Ukoliko je vise ljudi ostajalo da noci. nalaze se i Sveto Pismo. Na skoro svima je predstavljena priroda. kad je gledas. Ne znam ime te zene. Kada se otac Arsenije vratio iz logora. Svako od njih ga je posecivao bar dva puta godisnje. jer bi to predstavljalo opasnost i za njih i za njega. Nadezda Petrovna je u jednoj sobi namestila dva kreveta za posetioce. a uz drugi zid je kauc ma kome se otac Arsenije danju odmara. Zena je odevena u maslinasto-sivo odelo. Prvih nekoliko meseci ziveo je veoma povuceno i usamljeno. cak i ateisticke knjige. a odlazio na spavanje u ponoc. otac Arsenije je slavio bezmerno savrsenstvo Bogomajke i pred njom spominjao imena sve svoje duhovne dece. a nocu spava. Presveta Vladicice Bogorodice. drevnoj arhitekturi. u njoj i dalje zivi Duh Bozji i ona ce uvek biti ziva: njene oci su vatreno svedocile ovu istinu. snaga i nesalomiva volja. uprkos svim stradanjima kroz koja prolazi. Psaltir. Na stocicu ispred ikona je staklena vaza u kojoj se uvek nalazi sveze cvece. znam samo da je bila duhovna kcerka vladike Makarija. ispovedao ljude i razgovarao sa posetiocima. pisali mu pisma (naravno. na glavi ima pohabanu kapu i na prvi pogled se stice utisak krajnje bede. uspeo je da napise nekoliko clanaka. kako se ne bi zaboravilo ime Pjotra Andrejevica Streljcova. Ljudi su dolazili. Ipak. slobodnog vremena je imao veoma malo. Otac Arsenije nije gubio interesovanje za umetnost. jer je autor bio svesteno lice. Otac Arsenije je ustajao svako jutro u sest sati. Na jednoj slici je naslikana zena ispred logorske barake. U pozadini slike je jos jedna baraka. u ocima joj sija zivot. Jednom nedeljno sluzio bi parastos. uprkos smrti koja je prati na svakom koraku. Kandila su gorela dok se tiho molio u svojoj sobi. jedan od njegovih prijatelja je pokusao da preko svojih poznanika u izdavastvu obezbedi stampanje nekih njegovih radova. Na istom stocicu. Dok se molio za mrtve bilo je ocigledno da on svakog od njih pojedinacno cuva u secanju i da oseca njihovo prisustvo. kao i odgovarajuci Minej[1]*. Duhovna deca oca Arsenija bila su vrlo mnogobrojna.na ovaj nacin je dnevno primao oko dvadesetak pisama).

Ljudi koji bi dolazili k njemu odlazili su sa obnovljenom snagom i verom, sa zeljom da postanu bolji i da pomazu drugima. Za vreme onih dugih godina koje je otac Arsenije proveo u kampu, njegova duhovna porodica se smanjila. Mnogi su umrli, mnogi su bili bolesni, a neki su ga napustili iz straha od vlasti. Ipak, vecina njih je ostala verna ocu Arseniju. Pojavljivala su se nova "deca": bili su to ljudi koje je upoznao u logoru, a neke su dovodili prijatelji, kao sto je bio slucaj samnom. Poznavao sam mnoge od njih i svakog se secam, no spomenucu samo one koje sam upoznao prilikom poseta ocu Arseniju, ili one koje znam jos iz logora i koje sam zavoleo. O nekima od njih je vec bilo reci: o doktorki Irini, ocu Alekseju (nekadasnjem studentu iz logora), Abrosimovu, Sazikovu, Avsenkovu i Nadezdi Petrovnoj - sve su to bili divni, izuzetni ljudi. Secam se posete vladike N. koja se zbila 1962. Vladika je bio poznati teolog, filozof i, po recima mnogih, veoma dobar ispovednik. Dolazio je kod oca Arsenija na ispovest. Mnoga duhovna deca oca Arsenija isla su u crkvu u kojoj je on sluzio. Ostao je dva dana u poseti kod oca Arsenija. Za to vreme su ispovedili jedan drugog. Posle su razgovarali o sudbini i buducnosti Crkve u Sovjetskom Savezu i o tome sta je bitno za vernike u danasnje vreme. "Verujucem coveku trebaju samo Sveto Pismo i dela Svetih Otaca", rekao je vladika N., gledajuci biblioteku oca Arsenija. "Nista drugo nije vredno njegove paznje." Otac Arsenije je cutao nekoliko trenutaka, a zatim odgovorio: "U pravu ste, Preosveceni. Ono najvaznije za vernike nalazi se u tim knjigama, no moramo imati na umu da covek danasnjice ima mnogo drugaciji razvojni put nego sto su to imali ljudi u cetvrtom veku. Horizont znanja je danas neuporedivo siri, a nauka nam objasnjava stvari koje tada nije bila u stanju da objasni. Danas svestenik mora mnogo da zna kako bi mogao da pomogne verniku da se izbori sa suprotnostima sa kojima se susrece na svakom koraku. Svestenik mora da razume teoriju relativiteta, naucni ateizam, da prati najnovija otkrica u biologiji, medicini, kao i savremenu filosofsku misao. Posto komunicira sa medicinarima, hemicarima i fizicarima, jednako kao i sa fabrickim radnicima, on mora svakome od njih da odgovori na postavljena pitanja, a da pri tom to ne bude anahronizam ili nekakav poluodgovor. Otac Arsenije je prebivao u stalnoj molitvi. Kad je razmisljao o necemu, setao ili isao nekuda, usne bi mu se jedva primetno micale, izgovarajuci Isusovu molitvu: "Gospode Isuse Hriste, Sine Bozji, pomiluj me gresnog." Ziveo je da bi pomagao drugima. Cak i u logoru, kada je i sam bio gladan i iscrpljen, pomagao je drugima, radio umesto njih, negovao bolesne, delio sa njima svoj mrsavi obrok. Kada je oslobodjen, putovao je kuda god bi ga pozvali; njegova jedina zelja je bila da pomaze, da daje sebe drugima. Cesto smo pokusavali da ga ubedimo da ne rasipa snagu, da se ne iscrpljuje do krajnjih granica. Materijalnu pomoc je odbijao, smatrajuci da je njegova duznost da se sam stara o sebi. Ipak, pokusavali smo da mu pomognemo preko Nadezde Petrovne, sto je on verovatno znao. Ne mogu se izbrojati oni kojima je pomogao, ispunjavajuci do kraja jevandjeljsku zapovest: "Nosite bremena jedni drugih i tako ispunjavajte Hristov zakon" (Gal. 6:2). Izneo sam ono sto znam o ocu Arseniju. Drugi ce napisati vise o tome kako im je pomogao. Sto se mene tice, znam da mi je otac Arsenije dao ono najdragocenije: udahnuo je u mene veru i ljubav. Znam da je svojim molitvama i svetim zivotom osvetljavao i jos uvek osvetljava put mnogim i mnogim dusama. Prema secanjima A. R. S., 1967 - 1969

NAPOMENE:
1. Minej; knjiga koja sadrzi sluzbe svim svetiteljima koji se slave svakog dana u toku jednog meseca. Postoji dvanaest knjiga Mineja, jedna za svaki mesec u godini.

Sluga Bozji ALEKSANDAR OTAC ARSENIJE (1893-1973) jeromonah, politicki zatvorenik, duhovnik

IRINA Decembar 1956. godine je bio izuzetno hladan i vetrovit. Logor je bio skoro sasvim prazan, uskoro ce i otac Arsenije biti pusten. Primanje pisama je sada bilo dozvoljeno, sto je za njega znacilo veliku utehu. Dobijao je mnogo pisama. Jednog dana on dobi pismo od Irine: lepo pismo, neposredno i puno radosti - kao da je Irina samu sebe poslala u njemu. Pjotre Andrejevicu! Od babuske Ljube saznadoh da ste zivi! Bog vas je izbavio. Osecala sam, na neki nacin, da cete imati dovoljno snage da izdrzite sve muke. Mnogima ste veoma potrebni, a meni najvise. Proslost, strasna proslost, polako bledi i ja se uzdam da ce buducnost biti bolja. Deca su sada velika. Tanja je velika devojka, Aleksej uci peti razred. Njega niste ni videli. Petnaest godina nisam imala nikakve vesti od vas i za to vreme mnoge promene su se desile u mom zivotu. Kao sto ste mi predlagali, postala sam lekar. Muz mi je i dalje najbolji prijatelj. U njemu postoje iskrice vere, a ja cu se postarati da se iskre razgore u plamen. On zna sve o vama i cesto mi kaze: "Secaj se oca Arsenija i ne zaboravljaj sta je dobro. Prema ljudima se ophodi kao on sto se ophodio." Dodjite brzo, mada znam da to ne zavisi od vas. Doci cu po vas i prosto cu vas uhapsiti i dovesti da zivite sa nama. Majka Bozja nas cuva. Spasila mi je Tatjanu, a meni vazda pomaze. Vasa babuska Ljuba mi je toliko mnogo pruzila! Zamenila mi je majku. Gospode, kako sam srecna sto sam vas upoznala! Ana

Ovo pisamce ispuni srce oca Arsenija secanjima i dade mu priliku da se ocima duse zagleda u proslost i da se, po ko zna koji put, zadivi putevima Gospodnjim. Otac Arsnije poce da se priseca: Godina bese 1939. Nekoliko godina pre toga izdrzao je kaznu u logoru, da bi po isteku tog roka iznenada bio poslan u izgnanstvo. Selio se iz kostromske u arhangelsku oblast, iz arhangelske u permsku i najzad dospeo u vologodsku oblast. To su bili veoma udaljeni krajevi i jedino je te, 1939. godine ziveo blizu zeleznice. Selo u koje je bio poslan bilo je malo, no ispostavilo se da je starica kod koje je otac Arsenije ziveo bila verujuca zena, dobra i samilostiva. Ubrzo je postala duhovna kcerka oca Arsenija. Cetrnaestog avgusta, na dan praznika Iznosenja Casnog Krsta, otac Arsenije krisom napusti svoje prebivaliste i uputi se u jedan mali grad kod jedne svoje duhovne kceri, Natalije Petrovne Astahove. Za njegov dolazak znalo je samo njih sedmoro najblizih prijatelja. Stan Astahovih se nalazio na trecem spratu velike stambene zgrade. Dogovoreno je da otac Arsenije nece izlaziti na ulicu. Natalija Petrovna i njen suprug odlazili su svakog jutra na posao, a otac Arsenije je ostajao sam u stanu. Dogovor je bio da nikom ne otvara vrata, a ukoliko

bi dosao neko od njih sedmoro, pozvonili bi na dogovoren nacin, i otac Arsenije bi tada bez pitanja otvorio vrata. Njegov dolazak u to mesto je bio tajna. Otac Arsenije je zvanicno bio u izgnanstvu u jednom mestu na severu zemlje. Ovde je dosao da bi se sastao sa dva episkopa i nekoliko jereja i da bi sa njima porazgovarao o buducnosti Crkve u ovim smutnim vremenima. Sastanak je trebalo da se odrzi u selu Abramcovu, u kuci jednog poznatog slikara. Toga dana je bio praznik Preobrazenja Gospodnjeg. Za sve vreme svog boravka kod Astahovih, otac Arsenije je pisao pisma prijateljima i duhovnoj deci. Pisma bi davao jednom od sedmoro prijatelja koji su znali za njegov dolazak, a oni bi ih predavali drugima, koji bi se postarali da ih licno uruce primaocima. Oni kojima su pisma bila namenjena nisu ni sumnjali da ih je otac Arsenije pisao iz izgnanstva i da su odande, preko prijatelja, nasla put do njih. Prvih sest dana njegovog boravka bila su mirna. Otac Arsenije je odsluzio predpraznicno bdenije, ispovedio svoje prijatelje, a sledeceg jutra odsluzio praznicnu liturgiju na kojoj su se svi pricestili Svetim Tajnama. Posle toga njegovi su prijatelji otisli na posao i otac Arsenije ostade sam. Nakon praznicne sluzbe osecao je mir i radost u dusi. Nije bilo razloga za brigu. Od Marte Andrejevne nije stigao telegram, sto je znacilo da niko nije primetio njegov odlazak (bilo je dogovoreno da mu Marta Andrejevna ovim putem javi ukoliko neko bude primetio njegovo odsustvo). Ni ovde, u stanu, nije imao razloga za brigu. Otac Arsenije pade na kolena i stade da uznosi blagodarne molitve Bogu za milost kojom ga je darovao, dopustajuci mu da sluzi svetu liturgiju na veliki praznik uz ucesce njegovih najblizih. U stanu bese mirno i tiho. Posle molitve otac Arsenije sede za sto da pise pisma. Pisao je na uzanim listicima papira, jer su oni mogli lakse da se sakriju. Njegov sitan i uredan rukopis ispunjavao je tanke listice koji su njegovoj duhovnoj deci donosili pouke od zivotne vaznosti. U njima je on poucavao, ubedjivao, upozoravao, smirivao, objasnjavao. Svaki primalac je sa velikim nestrpljenjem cekao da dobije uzani listic hartije od oca Arsenija, jer mu je taj papiric donosio mudre oceve reci i savete. Povremeno bi se otac Arsenije dizao od stola, odlazio do prozora i kroz zavesu posmatrao drugu stranu ulice. U jednom trenutku mu se ucini da je zenu koja je setala ispred izloga prodavnice vidjao i ranijih dana. Zena je zastala i pazljivo gledala u pravcu prozora za kojim je on stajao. "Da li me to neko posmatra, ili mi se samo cini?" pitao se otac Arsenije. Iz kuce nije izlazio, nije primetio da ga prate kada je doputovao i samo sedmoro njegovih poverljivih prijatelja su znali da je on ovde. "Postajem paranoican", rece potom sam sebi i sede opet za sto da pise. Vec je bilo skoro jedanaest casova. Otac Arsenije doli jos ulja u kandilo ciji je plamicak poigravao i u nekoliko navrata se zamalo ugasio. Zatim stade da cita blagodarni akatist Majci Bozjoj. Molitvu mu najednom prekide bucna zvonjava na vratima. Neznani posetilac je zvonio prema ugovorenom znaku: jednom dugacko, tri puta kratko, jednom dugacko, jednom kratko. "Ko li to moze biti? Nikoga ne ocekujem danas. Sta li se dogodilo?" zapita se otac Arsenije. Zvono se opet oglasi, ovaj put nestrpljivo. Zabrinut, otac Arsenije podje prema vratima; znao je da samo njegovi prijatelji znaju za ugovoreni znak zvona, no ipak je bio zbunjen. "Sigurno telegram od Marte Andrejevne", pomisli otac Arsenije. U hodniku se prekrsti jos jedanput, prizove u pomoc Majku Bozju i otvori vrata. Nepoznata mlada zena od svojih dvadesetak godina gurnu vrata nogom, odgurnu oca Arsenija u stranu i grubo upade u kucu. Otide pravo u dnevnu sobu. "Ja sam iz sovjetske administracije. Evo moje legitimacije. Vi ste Streljcov, Pjotr Andrejevic i zivite ovde vec sest dana. Poslali su me ovde da motrim na vas preko dana. Nocu me zamenjuje neko drugi."

da bih mogla da javim u centralu. Ali meni se licno nesto strasno desilo: kcerka mi se ozbiljno razbolela. Moja Tatjana je bolesna i moram biti sa svojim detetom. Zabranili su mi da napustim svoje mesto. Cilj im je da saznaju ko sve kod njega dolazi.Otac Arsenije se najednom oseti izgubljenim. Shvatio je da je njegov dolazak ovde bio velika greska. bilo joj je dobro.. koja je. Vasi ljudi. bicu opet na svom mestu!" uzviknu zena i jos dodade: "Zovem se Ana!" Vrata se zalupise.. Imam za vas veliku molbu: nemojte nikuda da idete. moram znati ko je to bio. Svi strahovi i sve brige odstupise od njega. a motre i na druge. Irina. kad sam odlazila od kuce. Proveo je tako u molitvi oko cetiri casa. za ono sto ih mozda ceka. Otac Arsenije izvadi svoj molitvenik.. nemojte nikuda da idete. Molim vas. "Razumete li me? Ja sam iz administracije. pripade kolenima i stade da cita akatist Vladimirskoj Majci Bozjoj. koji rade za nas. njegov molitvenik je bio otvoren. njegovoj duhovnoj deci. kazu da ste dobri i da pomazete ljudima. morala kod svoje bolesne kcerke.. javicu vam. moram joj nekako pomoci. NKVD zna sve: znaju da je ovde. sve je to otac Arsenije protumacio kao niz dogadjaja koje je Bog uredio Svojim premudrim promislom. molim vas. Znao je da se na stolu nalaze pisma njegovim prijateljima.. Telefonirala sam kuci i rekli su mi da ima vrucicu preko 42o. nastavljajuci da cita tamo gde ga je prekinulo zvono. Vratite se na svoje mesto. Jedna stvar mu je bila na pameti: mnogo ljudi ce zbog njega biti uhapseno. jos ste tu. U tri sata ponovo se zacu zvono i otac Arsenije otvori vrata. Idite. Majko Bozja. Znaci. sta da radim? Kcerka mi umire. da zaboravi na svoje zemaljske brige i da se sasvim pogruzi u molitvu. Zena je bila mlada. Moj zadatak je da motrim na vas sa ulice. Tezina ovog dogadjaja se svom zestinom obrusila na ramena oca Arsenija i zamalo ga nije smrvila silinom osecanja i misli. druze Streljcov! Hvala! Vraticu se do tri. Sve se to desilo sasvim iznenada." Otac Arsenije sve shvati u trenu. zatim je odsluzio blagodarstveni moleban. Taj dogadjaj nije bio nista drugo do potvrda Bozje milosti i staranja prema ocu Arseniju i njegovim prijateljima.. uprkos naredjenjima. I jos nesto: ako vam neko dodje u posetu. Kandila su i dalje gorela. Zamena ce doci u pet sati popodne. "Idite vasoj kcerki. No. njene uzasne reci: "vasi ljudi koji rade za nas"." Zena je izgledala vrlo izmuceno i umorno. verovatno da ne bi privlacila paznju." "Hvala vam. Recite da necete. iznenadna bolest Anine kcerke. Malo po malo uspeo je da se savlada. osecao je veliku odgovornost za sudbinu drugih. Bila je odevena sasvim obicno.Citao je Akatist i druge molitve. Bojao se. Ana. moram po doktora. kako bi mogli da ih pohapse. a svuda po stolu nalazila su se pisma. nisam nikuda isao. moja majka ne zna sta treba da radi. Medjutim. niti je iko dolazio da me poseti. Otac Arsenije ostade sam. pomozi mi!" molio se u sebi. inace cete me unistiti. planirani sastanak sa episkopima. no kada je otac Arsenije nazva imenom Irina. ona se trgnu i rece uznemireno: "Zasto ste me nazvali Irina?" . koja je upala u kucu i koja je znala za ugovoreni znak. lepa i ocigledno inteligentna. recenice su nekako cudno zvucale. medjutim odbili su me. U ocima joj je video mnogo vise nego sto je mogla sama o sebi da kaze. Nije morala nista vise da mu govori. Zvala sam centralu da ih pitam da me puste kuci. Jutros." "Tu sam. da su joj krajnici toliko otekli da je sva poplavela i jedva dise. Ana zurno udje u stan i promuca: "Hvala Bogu. Strepeo je za bezbednost svojih prijatelja koji bi mogli zbog ovoga silno da nastradaju. i on kao da nije uspevao da shvati znacenje reci koje je toliko dobro znao i voleo. a oni mi ne daju. Necu napustati stan. a sada mi majka kaze da moja Tanja umire. drze ga pod prismotrom. znao je da nema dozvolu za boravak u ovom gradu. "Boze moj. Ako neko bude dolazio. Dajte mi rec da necete nikuda otici! Ne napustajte stan.

Telefonirala sam u centralu i javila im da juce niko nije dolazio kod vas. Na kursevima nam govore o vasoj organizaciji. ako vidim nesto sumnjivo." Gledajuci je u oci. branio je svoju veru. seo za sto i cekao. a takodje je zamolio Nataliju Petrovnu da spali bilo sta sto bi moglo da ih ugrozi. To je sigurno neka sifra. govori suprotno. Mada joj je bilo tesko da ga razume. Svi oni su morali biti uhapseni zbog svojih antikomunistickih aktivnosti. o Svemoguci Boze!" Preko puta ulice. i samo se cekalo da se sazna identitet svih clanova ove zajednice. mene koji sam pod prismotrom. dakle. samo bi im natovario brigu na vrat. otac Arsenije poce da govori Irini o veri i o verujucim ljudima. "Dosla sam da vas vidim." "Sedite. Otac Arsenije se toliko udubio u svoje reci da je zaboravio ko to sedi pred njim. Irina ga je pazljivo slusala. Verujte mi. Cega da se plasi? Bilo mu je sasvim jasno da Irina zna mnogo vise o njemu i njegovim prijateljima nego sto bi on mogao da joj kaze. evo ovaj covek. poceo je da se moli. Irina. Kazu da je vasa dobrota opasna za nasu sovjetsku vlast. Gde je istina? NKVD je posedovao mnoge informacije o njima." "Gospode! Ti si mi rekao da je njeno pravo ime Irina! Ti si jedini Sveznajuci. od njih smo culi i da ste fanatik. Razgovarao je sa Irinom kao sa bilo kojim drugim ljudskim bicem i. Neki unutrasnji glas mu je govorio da saceka do sutra i da je sve u Bozjim rukama. Irina! Veoma sam iznenadjen sto ste se usudili da dodjete da me vidite. ko su vasi prijatelji i zasto se toliko borite protiv vlasti? Oni vasi prijatelji koji su u kontaktu sa nama kazu da stalno pomazete ljudima i da ste veoma dobri. posto su Natalija Petrovna njen suprug otisli na posao. te da se posalju u logore ili izgnanstvo. da smestim Tanju u bolnicu. Verovatno me smatrate neprijateljem?" "Nemojte me se plasiti. Recite mi ko ste. Recite mi. nesto o sebi. U jedanaest sati oglasilo se zvono. da okupljate oko sebe crkvene ljude. Irini se sada cinilo da tu zapravo nema nikakve "aktivnosti". kao i da je uveri da se Hriscani ne bore protiv rezima. a sad joj. iz kojih se vidi jedino vasa briga za druge i u kojima pisete o Bogu. Reci cu vam njihova imena. odmah cu otici. kao ni ostalim prijateljima. otac Arsenije nije osecao strah. "U centrali organizuju kurseve za nas na kojima ucimo da ste nam vi neprijatelji. bolest moje kcerke nije nekakva izmisljotina. idite!" umesto odgovora ponovi otac Arsenije. uz velike probleme. Hvala vam za ono juce. bio je zabrinut. U ocima joj zasijase suze i ona prosaputa: "Hvala vam. Pokusao je da joj objasni zbog cega se komunizam bori protiv vere. Pustio ju je u sobu. Sledeceg jutra odsluzio je ranu liturgiju i." . Puno lepih stvari kazu za vas. pokazuju nam vasa pisma. "Imam tri sata slobodnog vremena. neprijatelj naroda. Slusala je mnogo o opasnosti hriscanskih bratstava po sovjetsku vlast. No. Mnogo se brinem za nju. Nije imao mir.. Otac Arsenije odluci da nista ne kaze Nataliji Petrovnoj ni njenom muzu. znala je da su vernici neprijatelji naroda. ali molitva mu nije tekla lako. Dok je razgovarao sa njom. mogao je da vidi Irinu kako nastavlja da seta ispred izloga prodavnice. Otac Arsenije poce da se priprema za ono najgore: spalio je sva pisma koja je prethodno bio napisao i primio. vec da ove ljude spaja iskljucivo vera. Otvorio je vrata i opet ugledao Irinu. pa da se izda nalog za hapsenje svakog od njih. A kad vas slusam i gledam sve je drugacije: izgledate mi kao ljudi iz nekog drugog vremena. U pet sati na njeno mesto dodje neki covek. Do dva sata popodne niko nece dolaziti da me proverava. medjutim. To ionako ne bi promenilo situaciju. dosla sam zato sto sam sama htela. znajuci da je u pravu. Uspela sam. "Neki od "vasih" rade za nas i prosledjuju nam informacije. S vremena na vreme cu pogledati na ulicu i."Idite.

ispravi put moj! Ja sam kriv." Otac Arsenije ostade sam. isti ti ljudi bi sutra mogli da izdaju i mene! Jedanput sam prisustvovala saslusanju. no sve su zapisali sto se od njih trazilo. Irinini nalogodavci joj nisu dozvoljavali da se udalji sa svog mesta osmatranja. Preko dana. Smirite se ti ljudi nisu vredni vase paznje. Otac Arsenije se stade kolenopreklono moliti Bogu i Njegovoj Presvetoj Majci za pomoc. Otac Arsenije stade pred ikone. tuznu. smiluj se na mene gresnog. a Irina je bdela kraj nje nocu. Irina briznu u plac. na sve sam spremna. Sada idem da telefoniram iz govornice da vidim kako mi je kcerka. "No. ne ostavi me. osoba prema kojoj je osecao toliku bliskost! Kaca. druze Streljcov? Istinu vam govorim. nesto propustio. 16. Licno sam. njegove verne duhovne kceri. tesio je Irinu otac Arsenije. Sta ju je nagnalo da to ucini? Strah? Razocaranje? Iznenadna slabost duha? Pretnje? Pa onda. Dugo je i gorko plakao. Kaca! Kaca Kravcova. koja je imala zlatno srce. Video je pred sobom sasvim izgubljenu zenu. Zao mi je sto sam vas ovoliko uznemirila. Pored gnojnog abcesa u grlu. u Irininim ocima se videlo da govori istinu. jeromonah Arsenije. djakon Kamuskin. Ja sada idem. smirite se! Bog je milostiv i vasa Tanja ce ozdraviti". Nije mogao da zaustavi suze."Ne. Zgadilo mi se: oci su im klizile levo i desno. Lekari su rekli da joj nema spasa. ne zelim da ih znam!" prekide je otac Arsenije. a trebalo je da pokusa da smiri njihovu kolebljivost i da im ukaze na greske. Njima je samo vazno da saznaju imena svih onih koji rade sa vama." . njegov duhovni sin i sasluzitelj. nemojte mi govoriti njihova imena. "Gospode!" vapio je. Izdajnici su: Kravcova. koju su zvali Bela. sa devojcicom je bila. ocajnu. "Smirite se. drhtali od straha. praznu. avgusta. ispruzi ruku Svoju i milostiv budi. uvijali su se kao crvi. a zatim Lidija Guskova i Zina Poljuskina. ali ne znam kako da se molim. prosicu od Njega zdravlje vasem detetu. Cim je usla u sobu. da bi je razlikovali od ostalih koje su nosile isto ime. upali jos jedno kandilo i rece: "Molicu se Bogu za vasu Tanju. Necete biti uhapseni zbog ovoga. Zelim samo zdravlje svom detetu. posla sa drugaricom Kravcovom u centralu. eventualno. kao njihov duhovni otac. Ja sam sve to posmatrala sa strane i to sto su govorili zvucalo mi je kao neka polu-istina." "Hocu i ja da se molim tom vasem Bogu. Da! On.. Zaplakao se. "Gospode. te je jedva disala. Nemojte se uznemiravati.. mozda sam mogao da sprecim ovoliki njihov pad? Mozda je sve ovo moja krivica? Gospode. "Nema nade! Tatjana umire. otac Arsenije pokusa da se priseti pojedinosti koje su ih. uzdrman i slomljen. lepa i pametna Kaca. koja mu je toliko pomagala. da se pretvori u izdajnika? Kaca. smiluj se na moju duhovnu decu i sve ih spasi!" Secajuci se njihovih ispovesti i razgovora koje je vodio sa njima. Ima dve teske bolesti. Sve je istina sto sam vam rekla. nije primetio sta se u njihovim dusama dogadja. a mracne misli navalise na njega. "Mozda nije trebalo da vam sve ovo kazem. Sta li im se to dogodilo. Ne znam nista o Bogu. koja je znala sve sluzbe napamet! Kaca je znala sve o njihovoj maloj zajednici verujucih. ali bilo mi vas je zao. te su toliko pale? Zar samo zbog straha? "Mozda sam ja. a ja ne mogu da budem sa njom!" jecala je. Guskova i Poljuskina. "Ali ja hocu da vam kazem ko su oni! Ne volim izdajnike. mogle dovesti do ovako strasnog pada. dobila je jos i upalu pluca. koja se stalno molila. sta je s vama. Doci cu ponovo sutra. djakon Kamuskin. bez nade. spasi moju decu od propasti!" Irina je ponovo dosla sledeceg dana." Otac Arsenije zadrhta i jedva se uzdrza da ne povice: "To nije istina! Ti ljudi nas nikada ne bi izdali!" No. Sta je to moglo da je natera da postane dousnik NKVD-a. Stanje njene kcerke se mnogo pogorsalo. doktori kazu da ce umreti.

. I Ona je majka. Otac Arsenije je bio primoran da promeni svoje planove zbog ovih nepredvidjenih dogadjaja. vi i ja." Pre nego sto su ga poslali u logor "specijalnog" rezima. samo je spasi!" Otac Arsenije nastavi da se moli sve dok se Natalija Petrovna i njen muz nisu vratili s posla." Sa druge strane zice cuo je Irinin glas: "Zovem vas iz govornice. (Ovde vredi napomenuti da su oca Arsenija. dok su sedeli sa jos dvoje prijatelja. prilikom kasnijih saslusavanja. glasno i razgovetno. (Kada mi je. Postavljala bi mu razna pitanja. Irina je prestala da radi za Kompartiju i upisala medicinu. rekao mi je: "Ti znas da ja retko placem. Otac Arsenije se molio za dete Tatjanu svom svojom dusom i sa svom vlascu koja mu je kao svesteniku data. kako i dalje place. Ona mu je dala adresu svoje rodjake. Poslao je poruku babuski Ljubi. Pridje joj.zahtevao. Otac Arsenije podize slusalicu i rece: "Slusam vas." I on otide pred ikone i zablagodari Bogu. Jos mu je u pamcenju bio svez onaj bol sa kojim je razmisljao o djakonu Kamuskinu i o sestrama . Da. no ja sam u njenim ocima video dobrotu i ljubav. Irina! Bog ce pomoci. polozi joj ruku na glavu i rece joj: "Idite sada. gleda ikonu Majke Bozje i mice usnama. Majko Bozja. Postala je duhovna kcerka oca Arsenija. Molili smo se zajedno. Niko nece znati s kim sam razgovarao.Svetlost kandila je titrala pred ikonama. i da na neki nacin izoluje dousnike. uporno ispitivali ko je Ana). jer je Irinin bol bio strasan. Uvece. telefon je zazvonio. Kasnije sam ispovedio ovo svoje "derznovenije" episkopu Joni. Ana. vec sam . na svetu ima mnogo Ana.) Posle dvocasovne molitve. Po diplomiranju. odakle nije mogao nikome da pise. nasa predstateljnica. Zaboravio je na nju. vodite je. vec jednom novorodjenom coveku. Molicemo je da vasa Tanja ozdravi. skoro 25 godina kasnije otac Arsenije pricao o ovom dogadjaju. otac Arsenije je napisao Irini nekoliko pisama. pricala bi mu o sebi. nece se okrenuti od nas. spasi moju Tatjanu. Nakon mnogo razmisljanja i molitava. molicemo se Majci Bozjoj. Dotle nece izlaziti iz stana. avgusta vrati u mesto izgnanstva. zaposlila se u jednoj od velikih moskovskih bolnica. U njoj nije bilo ni nade. Tog decembra 1956. Srce mu se ispuni samiloscu. da bi Irina mogla od nje da uci o veri i o Crkvi. Hvala vam!" Otac Arsenije se prekrsti i rece: "Veliku milost su ukazali Bog i Njegova Majka. molio sam se za iscelenje deteta i da Irina primi svetlost vere i nade u Hrista. sve do njegovog odlaska. i verovacu. osecao je samo njen ogromni ljudski bol. zahtevao sam da Bog ispuni moju prozbu. uze oca Arsenija za ruku i rece: "Pjotre Andrejevicu! Ja od sada verujem. Prvi put u zivotu se ispovedila i pricestila. koja nije bila clan njihovog bratstva. verujem Njoj. Majka Bozja." I on otpoce molitvu. Dok se molio. ali koja je bila tvrdo verujuca zena: "Pomozite ovoj mladoj zeni. prisecao se onih dana avgusta 1939.bojim se i da izgovorim ove reci . Molio sam se "so derznovenijem" i. "Irina. Dogovorili su se da mu Irina pise i da se potpisuje kao Ana. on odluci da otkaze svoj sastanak sa episkopima i da se 25. ali najvise je volela da sedi i da ga slusa. redovno dolazila k ocu Arseniju u jedanaest sati svakog jutra i ostajala do dva. Sve cu uciniti. na koju ce moci da joj odgovara na pisma. Molio sam se da Bog cuje moju molitvu. Otac Arsenije je saznao za ovo tek posto je pusten iz logora. nemojte je ostavljati. Irina je. ni vere. otac Arsenije se osvrnu oko sebe i vide Irinu na kolenima. Jos joj je otac Arsenije dao adresu izvesne babuske Ljube. nekoliko meseci pred oslobadjanje. ali tada sam plakao i molio Boga i Njegovu Majku za pomoc. obasjavajuci narocito lik Bogorodice Vladimirske. Verujem vama. Posle susreta sa ocem Arsenijem. Hvala! Hvala! Dobro je! Pomogla mi je! Ja od sada verujem. nasoj zastitnici. Morao je da zastiti one koji su mu i dalje bili verni. Pomoci ce nam. ne samo da sam se molio. i ako je sve tako kako vi kazete. ne samo meni. Molite se zajedno sa njom." Irina ustade. koju je otac Arsenije zapamtio. Ona ce pomoci. otac Arsenije nije primecivao Irinu. molicemo se zajedno.

Neka te Bog cuva. zavrsila sam!" rekla mu je i tek tada joj otac Arsenije procita razresnu molitvu. neka ga strpaju u samicu. sto je ona i ucinila. vec tamo gde mu je zvanicno mesto prebivanja . Bog te blagoslovio. da se to hapsenje ne dogodi na tom mestu. no ona ne rece nista. Ispovest se zavrsila. . Evo odlomka iz tog pisma: Molim se Bogu za tebe. Zinu i Lidiju. Verovao je da nije izdajica. Kaca je ocekivala da cuje razresnu molitvu i nije mogla da razume zasto otac Arsenije okleva. odlucna. a ne u Boga. Oca Arsenija je ponovo videla tek 1958. Odupiri se zlu i pobedices. sada moras naci snage da se ponovo dignes. avgusta te godine.. zarad drugih. ali ne i razgovor. godine.. ali im nije spominjao Irinu niti im je objasnjavao kako je saznao za izdaju. A sada sam se do guse upetljala u ovo.on nece priznati da je ikada napustio svoje zvanicno prebivaliste. Ovako je tvoje junacenje zavrsilo prvo kao greska. Da si vise verovala Bogu. A bila si mi uzdanica i jedna od mojih najvoljenijih duhovnih kceri. Kada su te pozvali. Kaca je 1966. Kaca se udala i prestala da se vidja sa svojim starim prijateljima.. Lagala sam na informativnim razgovorima. Nekoliko godina kasnije. jer ni jednog trenutka u toku ispovesti ili razgovora sa njima nije bio svestan njihovih namera. Ti si jaka. Secao se i ispovesti Kace Kravcove. Znam da je to tesko. samo tada bi ti tvoja snaga i odlucnost pomogle da se odupres zlu.. verovala si da si dovoljno jaka i da ces moci da im se odupres. Ja sam im samo rekla pola istine. Pala si. godine dala to pismo Veri Danilovnoj i tom prilikom joj ispricala kako je doslo do toga da je postala agent Kompartije. otac Arsenije je imao prilike da se jos jedanput uveri u to da je Irina govorila istinu kada mu je otkrila identitet potkazivaca. Bivsi djakon Kamuskin je do sezdesetih godina uzivao visok polozaj u Moskovskoj Patrijarsiji. Njene krupne oci napunise se suzama i ona stade da se ujeda za usne. Belu Kacu. "Kako ste saznali? Ko vam je rekao? Oce Arsenije. ali oni mnogo toga znaju. Rekao im je razlog zbog koga je dosao. nije spominjao." Kacino lice obuze strah. avgust. Utehu nadji u molitvi. 23. Razumem tvoju gresku i ne krivim te. Majka Bozja je nasa zastitila i predstateljnica pred Bogom. no bilo je veoma vazno. cvrsta. Za vreme rigoroznih saslusavanja 1942. Prestani da se bavis time. ja.Lidiji i Zini. Bilo mu je jasno da ce veoma brzo biti uhapsen. otac Arsenije je dugo razgovarao sa Verom Danilovnom i Natalijom Petrovnom." Razgovor je trajao dugo i zavrsio se dogovorom da Kaca mora napustiti bratstvo. Pre odlaska. Ucvrscuj se u molitvi i nemoj prestajati da molis Majku Bozju za pomoc. uzas. stid. ali Kacu. Uvek se molim za tebe. Rekao im je za djakona. Tvoj duhovni otac Jeromonah Arsenije Doci ce dan kada cemo se ponovo sresti.u seocetu u koje je bio izgnan. otac Arsenije je cekao... " Ona se najednom uozbilji. Vece pre polaska otac Arsenije je proveo pisuci pisma. Otac Arsenije se molio. neka ga tuku u pokazuju mu potpisane izjave svedoka . "Htela sam samo da spasem nase bratstvo. Irina mu je kupila kartu za 25. Neka ga saslusavaju. "Kaca. Pri kraju ispovesti. a onda kao veliko zlo. Bilo mu je jasno da nicim nije mogao da spreci njihov pad. Znali su da ste dosli ovamo. oni su sve vec znali i pre nego sto sam im rekla. sta te je to nateralo da prijavis vlastima nase bratstvo? Zasto si im govorila o nasem radu? Zasto? Time si unistila mnoge zivote. jer je zeleo da ona sama kaze sta je ucinila. da ga zastitim. Bori se protiv zla. od kojih je jedno bilo namenjeno Kaci Kravcovoj. "Oce. Tvoja greska sastoji se u tome sto si verovala u sebe. mada je tesko sagresila.

seo bi na ivicu kreveta i pocinjao bi da pise patrljkom koji je preostao od olovke. sive hartije. Za oca Arsenija je predstavljalo veliku radost sto je jedan novi covek prisao veri. zgrabio bi ga i zasuo pitanjima: "Ko si? Odakle si? Zbog cega si ovde? Ko ti je sastavio dosije?" Premda je bilo logicno da sledece pitanje bude: "Kakvi su vasi utisci o ovom logoru?" on takvo pitanje nije nikad postavljao. Predmet njegove analize bila je baraka i raznovrsnost njenog stanovnistva. Verovao da ce se povratiti. Povremeno bi strazari nalazili ove njegove beleznice i oduzimali bi mu ih. Olovka bi klizila po papiru i ispisivala uredne redove urednih reci sastavljene od urednih slova. avgusta. Irine. kako politicki zatvorenici. Sluga Bozji ALEKSANDAR OTAC ARSENIJE (1893-1973) jeromonah. izvoru nade i zivota. Morao je da im placa tako sto im je davao deo svog sledovanja. Bio je jedan mali broj ljudi koje nije "intervjuisao". Od nekuda je nabavio komad grube. Uz pomoc kriminalaca uspevao je da sakrije svoje beleznice. Donela mu je hrane. nervoza. Secam se. bili su protiv njega. koji je. kao da je trebalo da pronikne u psihu logorasa i logorskih administratora i da kasnije objedini svoje clanke u izvestaj sa naslovom: "Profil zatvorenika u logoru specijalnog rezima. medjutim. da izvestava o zivotu zatvorenika. Slali bi ga u samicu. bio osudjen na dvadeset godina robije u ovom logoru.U jedanaest casova 25. Policajci i vlasovci. izazivali su sumnju kod mnogih. Njegovi zustri maniri. Sastavila osoba koja je ucestvovala u ovim dogadjajima. No. "zek[1]*" broj K-391. tako i kriminalci. Kad god bi sreo nekog novog logorasa. Posmatrao je svet ocima novinara. Ovaj odlazak je za oca Arsenija bio veoma bolan. prerezao stranice nozem i zasio ih. zamrznutog hleba. pokusavao je da osmisli to sto vidi oko sebe. Irinina majka je dosla da ga isprati. neko je jedanput upitao oca Arsenija: "Kako ste mogli odmah da imate poverenja u Irinu?" Odgovorio je: "Jer su putevi Gospodnji cudesni. prema 58. i bio novinar. otac Arsenije je otisao na stanicu i ostao tamo do polaska vecernjeg voza. On je bio obican zatvorenik. medju kojima je bio i otac Arsenije. nezadrziva zelja da se o svemu raspituje. ali to ga nije sprecilo da i dalje pise. dok je Irina cuvala strazu preko puta ulice. Bila je veoma prijatna i pazljiva. ali s obzirom da je bio dobre naravi i lako zapodevao razgovore. ljudi su ga na kraju prihvatili. Nekome bi mozda izgledalo kao da je poslat u logor po zadatku. Vere Danilovne i Natalije Petrovne. dok je ziveo na slobodi. verodostojno i posteno. Po povratku s posla na brzinu bi pojeo porciju bljutave hrane koju bi dobijao sa komadom starog. Prozvali su ga "novinar" i on se ponosio svojim nadimkom. presavio je do velicine notesa. Posmatrajuci logor. radio je za velike novinske kuce kao sto su Izvestija. clanu Zakona. Takav je bio. duhovnik NOVINAR Taj je sve je belezio. iscrpljen od umora. u Kacu je imao poverenja. Da je bio osudjen na streljanje." Zapisano prema kazivanjima oca Arsenija. Pravda i Trud. Izgubio je tri duhovna ceda." No to je samo tako izgledalo. Odgovor je bio suvise ocigledan. Zaista je. . Za godinu dana koliko je proveo u logoru. I dalje polugladan. Irina se pozdravila sa njim ujutru i zamolila ga da se moli za nju i njenu porodicu. politicki zatvorenik. nasao je vremena da ispuni nekoliko ovakvih beleznica i da u njima. taj bi do poslednjeg trenutka zivota belezio na papiru svoja osecanja i reakcije. opise stvarnost u logoru. a milost Njegova neizmerljiva.

Sa ocem Arsenijem upoznao se u baraci. u njemu ima toliko mnogo dobrote. Zatim pridje drugoj peci i isto to ucini. koji se do tada molio. Otac Arsenije je i dalje donosio drva. jednog dana. jer je znao da vernici agituju protiv vlasti. Novinar je lezao na svom krevetu sirom otvorenih ociju i razmisljao: "Kako je do svega ovoga doslo? Zasto sam ovom coveku ispricao svoj zivot?" Od tog vremena otac Arsenije mu je postao veoma drag i prisan. zatim sve to pravilno poslaga u pec. Poceli su razgovor. Ne treba mi nikakva pomoc." On. pa je morao da ostane u baraci i da pomaze ocu Arseniju. Otisao je do druge peci. Novinar poveri svoju dusu u ruke oca Arsenija. Trecu pec je uspeo sam da nalozi. Po zavrsetku posla. to mu je veoma prijalo. ali vatru nije uspeo da nalozi. videlo se kako razmislja i vrednuje stvari oko sebe. Desilo se da se Novinar jednom razboleo. ne mesajte mi se u posao. Mislio je da su policajci. Novinar je bio cvrsto uveren da je otac Arsnije sasvim zakonito u logoru. bila je dovoljna da ga Novinar prezire i zali. glasom je davao poseban . neprimetno. ali ni tu nije imao uspeha. Odgovor je bio ljutit i razdrazljiv: "Molim vas. Radili su u tisini. Gumiljeva. Pasternjaka. No. Imao je dobru dikciju i lep glas kojim je umeo da otkrije dusu pesnika. Potrosio je celu kutiju sibica. ali nije uspeo da potpali vatru. Kresao je sibicu za sibicom. znao je vise i redje je intervjuisao ljude. Otac Arsenije unese i poslednji naramak drva. jednom recju. otac Arsenije. no na kraju ispade da je on ocu Arseniju pricao o svom zivotu. kad se vrate sa rada." Otac Arsenije se skloni u stranu." Medju njima se tada izrodilo dozivotno prijateljstvo." Sada su peci lepo gorele i trebalo je samo dodavati drva. citav svoj zivot do najsitnijih detalja. jer je znao da baraka mora biti topla kada se ostali vrate sa rada. i zacudo. no ipak zadovoljno. pa se nije ni trudio da ga intervjuise. u njoj ima mesta za sve!" Kasnije je govorio: "Otac Arsenije je covek sa velikom dusom. potom je baraka zakljucana. do intervjua sa ocem Arsenijem je ipak. glas mu je bio jasan i izrazajan. Bio je mlad i snazan. cinjenica da je otac Arsenije svesteno lice. kresnu sibicu i vatra se odmah razgori. Novinar nije progovarao. Znao je veoma dobro da ce od ostalih zatvorenika. izvadi kresivo i drva iz peci. pa je radio mnogo brze od oca Arsenija. Zajedno su cistili baraku i lozili peci. Ljermontova i Jesenjina. obidje ga. Bio je uveren da su njega samog uhapsili zbog lazne izdaje i vredjalo ga je to sto se nalazi medju "njima. Nekoliko puta su morali da izlaze na prozivku. Simonova. no ostade da ga posmatra. Novinar je isao za njim bez reci i pazljivo gledao sta otac Arsenije radi. a sada vidim da je to umetnost. poredja ih u peci i dodade kresivo. saradnici Nemaca i vernici deo jedne iste grupe. doslo. "Mogu li da vam pomognem?" upita on Novinara. Novinar je hteo da intervjuise oca Arsenija. lice mu je bilo cadjavo. "Hvala sto ste me naucili. coveku koga nije poznavao. nosio je drva. koji je uvek bio na strani istine. a on je vec bi spreman da zalozi vatru. neprijateljima. sada je bio primoran da zivi u istom kosu sa svestenicima i domacim izdajnicima. Ispricao je ocu Arseniju. Dok je pisao. No.Posle nekog vremena provedenog u logoru. Osecao je mir u dusi. Novinar je mnogo voleo poeziju. Ostali pocese da se vracaju sa rada i uskoro se baraka ispuni zagorom. U pocetku je govorio: "Otac Arsenije je toliko jak! Ima dusu koja je velika kao citav svet. Video je da oca Arsenija mnogi zatvorenici postuju i da on ima uticaja kod mnogih. Voleo je Bloka. Mislio sam da je jednostavno loziti pec. Savladao sam tu umetnost. verujuceg Hriscanina. Poceo je da gubi zivce. Kada je proslo dvadesetak minuta. Poceo je da ga obuzima stah. Mnoge je pesme znao napamet i uvece bi ih recitovao sam sebi ili drugima. Dok je recitovao. Novinar je postajao sve nervozniji. Jedan razgovor je vodio ka drugom i polako. cutke pridje Novinaru. Iznenadio se tome veoma. Cuo je za njega da je svestenik i istoricar umetnosti sa univerzitetskim obrazovanjem. Konacno sam svojim ocima video pravog. Brusova." "Ja sam nalozio stotine ovih peci od kad sam ovde. Bila mu je potrebna samo jedna sibica da potpali vatru. On primeti da Novinar nije zapalio ni jednu. vadio pepeo iz peci i prikupljao suvarke. dobiti batine i on i otac Arsenije.

ocaj. Vecno bez druga i sama. To je ratna pesma: Cekaj me i ja cu doci. Zvonki glas Novinarev je ispunio skoro celu baraku. beznadje i jad oko nas. na frontu. zatvor. Cekaj me i onda kada iz dalekih mesta Pisma ne budu stizala. Lagano kroci ona medj" pijanima. On se zamisli. Neka kazu oni koji me ne budu cekali Da je u pitanju sreca. Razmisljali su o svojim porodicama. proslim vremenima Pripoveda teska svila na njenim ramenima. no potom nas potrese toplota njegovog glasa i dubinski smisao pesme. Neko mu predlozi da recituje. jedne veceri nam je recitovao Blokovu "Neznanku. tugovanje i jadikovanje nad zivotom prozivljenim bez smisla i cilja. Cekaj me i onda kada druge Vise ne budu cekali. ti sama." O davnim. i oko nas je sve nestalo: baraka. o onima koji zive na slobodi: "Cekaju li me? Secaju li me se? Za vlasti sam zvanicno mrtav. Cekaj me i kada sunce zari. sedeo je i razgovarao sa manjom grupom ljudi. no posve iscrpljenu osecajnost. Samo me cekaj. Slusali smo ga. I tanka joj ruka s prstenjem. Secam se. Kada ih zaborave. zima. umeo bi da nam prenese nesrecnu. Cekaj me. Cak su i svima dobro poznati stihovi zvucali drugacije kada bi ih on govorio." Te veceri." Novinarev glas je nastavio: Oni koji nisu cekali nikad nece razumeti Kako si me u sred ognja spasla Svojim cekanjem. duhovnost njegove poezije. U pocetku smo ga slusali neobavezno i ravnodusno. Cekaj me i kada snegovi dodju. glad." Kada bi nam govorio Jesenjinove pesme. Zadubljeni u svoja secanja. probudilo u nama odjeke daleke proslosti. kao da se necega prisecao i rece: "Evo jedne Simonovljeve pesme. i kada se oni koji su me nekada cekali Umore od cekanja. bili smo sami sa Blokovom "Neznankom. sve nas je to podsecalo na nase bliznje. domovima. Cekaj me i onda kada zute kise Budu donosile tugu. Izbrisan sam sa svih spiskova. I sesir njen. Samo tebi i meni bice znano Kako sam uspeo da prezivim: .znacaj svakoj reci i recenici. nisu se usudjivali ni da disu. bolnu dusu pesnika. Ja cu se vratiti. njegovu duboku. s nojevim perjem. Cekaj me. te su se krugu slusalaca pridruzili i drugi zatvorenici. Secam se. Uprkos svemu. Logorski zivot. on mi je sam recitovao tu pesmu 1942. no jedna Simonovljeva pesma mi je ostala urezana u pamcenju: "Cekaj me i ja cu doci. da ne bi propustili koju rec. A oko nje oblak se mirisa slegao Dok se smesta kraj prozora u ugao. Novinar nam je mnogo stihova recitovao.

prosto. izgledao je izmuceno. NAPOMENE: 1. Ni sa kim nije razgovarao. Ovo se dogodilo posto je vec pola godine proveo sa nama u baraci. lezao po bolnicama. no posle izvesnog vremena tema razgovora se promenila i oni pocese da pricaju o proslosti. zena me jos ceka. Niko nije znao kako. Procitao sam nekoliko njegovih knjiga u kojima sam prepoznao dogadjaje u kojima sam i sam ucestvovao. nije dobijao pun obrok. i tada bi. najvaznije od svega je da obojica verujemo u Boga i da nam je otac Arsenije promenio zivot. izasli iz logora i nastavili da zive. saznadosmo nesto o njemu. politicki zatvorenik. odsutne za sva desavanja oko njega. Lice mu je bilo uvelo. Jedan povisok covek od svojih cetrdesetak godina najednom rece: "Preziveo sam rat. u iskrpljenom odelu kakvo smo svi nosili. tako da je iz dana u dan sve vise slabio. O sebi je govorio malo. Danas je njegovo ime veoma poznato i njegovi clanci se stampaju u debelim casopisima i vodecim listovima. Ljudi su raspravljali o uticaju muzike na dusu coveka. pognu glavu i utonu u svoje misli. Oko njega ljudi polako pocese da se razilaze i vracaju u svoje krevete. polako jeo ono malo hrane sto je dobijao. sasvim slucajno. Vratio bi se s posla. U razgovoru je ucestvovao i otac Arsenije. Samo ponekad bi mu lice zivnulo. jedino je jos u njegovim krupnim crnim ocima punim tuge bilo zivota. Zajedno se secamo zivota u logoru. ponovo se borio za Rusiju. oca Arsenija i svih onih koji su. U ovoj knjizi koriscene su mnoge Novinareve zabeleske iz logora.Ti si. Ispocetka se razgovaralo o logoru. ali po oslobodjenju je uspeo da zadrzi sve svoje beleske. One su vazda bile zagledane nekuda u daljinu. uprkos svemu. prstima preletao po kolenima. a zatim se razgovor nastavio o muzici. koza na licu mu bese kao raspeta preko jagodicnih kostiju. Pisao sam zeni: "Vraticu se. kao po nekoj zamisljenoj klavijaturi. Novinar zavrsi pesmu. no jedne veceri. zatim bi seo na krevet i dugo posmatrao bedu logora kroz prljavo okno prozora. price o stradanjima i o njegovim razgovorima sa ocem Arsenijem sa kojim je ostao u cvrstom prijateljstvu do kraja zivota. No. Razgovor o muzici postade ozbiljan. takoreci nista. cekaj me!" I evo me ovde. neki su zastupali misljenje da se odredjena vrsta muzike koristi za propagandu." Zatim neocekivano dodade: "Ko zna? Mozda cemo zaista jednog dana izaci odavde?" Novinar je docekao da vidi Staljinovu smrt. . duhovnik MUZICAR Pojavio se jednog dana u nasoj baraci: mrsav. Secali su se pozorisnih predstava. Cemu sve to? Ostadosmo zakopani u ovom logoru zauvek. i posto smo se svi navikli na njegovu odsutnost i cutljivost. Zek: zatvorenik Sluga Bozji ALEKSANDAR OTAC ARSENIJE (1893-1973) jeromonah. Danas se cesto sastajem sa Novinarem. U razgovor se tada ukljucise i oni zatvorenici koji nikada nisu progovarali ni o cemu. Te veceri se medju jednom manjom grupom zatvorenika zapodenuo razgovor. umela da cekas Kao ni jedna druga. Posto nije uspevao da dostigne normu u radu.

Otac Arsenije obicno nije ucestvovao u ovakvim raspravama, no ovaj put on izrazi svoje misljenje: da muzika, ona koja poseduje duboko unutrasnje znacenje, moze da izvrsi pozitivan uticaj na covekovu dusu, da takva muzika ima moc da oplemeni coveka unoseci mu u dusu elemente religijskog osecanja. Onaj cutljivi i povuceni covek kao da najednom ozive: oci mu zasijase, glas mu postade jaci, i on stade govoriti sa vidnim autoritetom. Govorio je uverljivo i prisno, nadogradjivao se na misao oca Arsenija o uticaju muzike na covekovu dusu. Jedan od zatvorenika koji je stajao u grupi zagleda se pazljivo u njega i odjednom uzviknu: "Cekajte, pa ja vas znam! Vi ste klavirista..." i on rece ime i prezime poznatog koncertnog pijaniste. Muzicar zadrhta i rece, pomalo stidljivo: "Kada biste samo znali koliko mi nedostaje muzika! Eh, kad bi ste znali... Uz muziku bih mogao i ovo da prezivim." Neko postavi uobicajeno pitanje: "Zbog cega ste ovde?" "Jedan prijatelj je posvedocio lazno protiv mene. Ustvari, ovde sam iz istog razloga kao i svi vi", odgovori on i udalji se. Nakon ovog razgovora, kao da je postao jos potisteniji i odsutniji. Pogled mu postade prazan, odazivao se samo ako bi ga nekoliko puta pozvali. Videlo se da je ovaj covek izgubio svako interesovanje za zivot, sto je bilo isto kao da je sam sebi potpisao smrtnu presudu. Prodje mesec dana. Muzicar, kako smo ga zvali od tog doba, poce da slabi, bilo mu je veoma tesko da obavlja poslove koje je nalagala administracija logora i zbog toga je dobijao sve manje i manje porcije hrane. Otac Arsenije je u nekoliko navrata pokusavao da sa njim razgovara, da mu pomogne, no njegov trud bese uzaludan. Muzicar bi mu odgovorio bilo sta, tek da mu odgovori, i odmah bi se udaljavao. "Taj covek ne moze da zivi bez muzike", rekao je jednom otac Arsenije. "Kako da mu pomognemo?" Neki kriminalac koji je voleo oca Arsenija rece: "U crvenom kutku sam video polomljenu gitaru. Probacu da je ukradem." U nasem logoru, kao i u svim sovjetskim institucijama, postojao je "crveni kutak", gde se uprkos njegovoj nameni, nikad nisu organizovali obrazovni skupovi, niti bilo sta vezano za rekreaciju. Tamo se nalazilo nekoliko knjiga koje zatvorenici nisu smeli ni da dotaknu, a na polici za knjige je stajala polomljena gitara. "Crveni kutak" je uvek bio zakljucan, ali je zasigurno u logorskim izvestajima bio naveden kao "kljucni nacin politickog prevaspitavanja osudjenika." Jednog dana, na samo njima poznat nacin, kriminalci su uspese da ukradu gitaru iz "crvenog kutka" i da je donesu u baraku. Gitara je bila napukla, imala je samo pet zica, lak i boja na njoj su skoro sasvim izbledeli, jednom recju, izgledala je jadno. Svi smo znali da gitara nece dugo ostati u baraci, da ce je nadzornici prilikom vec prilikom prve inspekcije pronaci i oduzeti. Ipak, za sve nas donosenje gitare u baraku predstavljalo je dogadjaj. Neko od vestijih zatvorenika zalepi rezonatorsku kutiju tutkalom i ocisti gitaru. Dok se lepak susio, drzali su je na skrovitom mestu dva dana. Treceg dana, posle poslednje prozivke i inspekcije, polozili su gitaru na Muzicarev krevet dok je ovaj bio zauzet necim drugim na drugom kraju barake. Kada je napokon dosao do svog kreveta, Muzicar nista ne primeti dok mu ruka ne okrznu zice. On skoci na noge, zgrabi gitaru i stade da gleda okolo, sav zbunjen, ne znajuci sta da misli. Zatim poce da podesava strune koje u pocetku nisu mogle da proizvedu zvuk, kao da su bile mrtve, no cim ih je valjano zategao i podesio, one ozivese. Za to vreme kriminalci su igrali karte (spilove su pravili sami), neki su igrali domine, dok su drugi bacali kocku. Svi su psovali i hulili. Baraka se najednom ispuni muzikom. Psovaci umukose, odlozivsi karte. Nesto veliko, drago i poznato, pomalo tuzno, no ipak svakom srcu blisko rasirilo se barakom. Svako je u tim zvucima prepoznao poznata i draga mesta, travnata polja, lica supruga i majki, dece i prijatelja zanavek izgubljenih. Muzika je dotakla i ozivela sve ono dobro i svetlo sto je preostalo u dusama ovih ljudi. Odjednom smo mogli da cujemo zveckanje ledenih iglica na borovima, vodu kako

cas tiho tece u planinskom potoku, cas huci preko stenja i kamenja. Muzika nam je prodrla u srca i donela svetlost, usred mraka koji nas je okruzivao; donela nam je zivot i radost. Zvuci su se razlegali barakom i spajali nespojivo. Pomno smo ih slusali, mada su snovi koji su u nama tog trenutka oziveli bili beskrajno daleko. Strune odjednom tuzno zajecase, kao da placu, kao da jecaju. Surova stvarnost se sve vise udaljavala od nas. Zacuse se teski koraci izmedju redova lezaja. Odnekuda se pojavi visok, crnomanjast covek, lica iskrivljenog i vlaznog od suza. Bio je to jedan od najokorelijih i najokrutnijih zlocinaca u logoru. "Prestani da sviras! Ne kidaj mi dusu! Prestani, ili cu te ubiti!" Kriminalac podje sa uzdignutom pesnicom prema Muzicaru, no u tom trenutku ga neki drugi kriminalac, koji je tu stajao, zgrabi za ramena i izbaci na hodnik. Kasnije smo ga culi kako place i rida na sav glas negde u uglu barake. Muzika nam je pevala o stradanju, o nepodnosivom bolu, ocajanju. Svima su nam se srca stezala u grudima, no tuga nas je postepeno napustala i mesto nje se useljavao mir i spokoj. Muzicar je pronasao sebe - bar tako je izgledalo. Izlivao je svoj zivot u tim zvucima, no svaki koji ga je slusao cuo je odjek sopstvenog zivota u njima. On odjednom prestade da svira i ostade da sedi nepomicno. "Pevaj nam!" predlozi neko. Muzicar podize glavu i poce da peva pomalo promuklim, no veoma izrazajnim glasom. Pevao je staru rusku narodnu pesmu: Nasto ste pognuli glave, drugovi moji? Ona me ne voli vise - pa sta? Njenom srcu ja drag nisam vise, No vas, drugovi, necu ostaviti ja. Svi najednom zivnuse i nasmejase se. Muzicarev glas nije bio glas pevaca, no posedovao je veliku izrazajnost kojom je plenio svoju neobicnu publiku. Posle ove pesme odsvirao je, u laganom tempu, dobro poznati valcer. Poznata melodija ih je na neki nacin sve ujedinila i medju njima stvorila prisnost. Nakon toga svi odose na spavanje u tisini. Samo je Muzicar i dalje sedeo na krevetu, uspravno i mirno. Lice mu je sijalo i on je grlio gitaru nezno i s ljubavlju. Njegove krupne crne oci gledale su u mrak. Bio je veoma zahvalan sto su mu pronasli gitaru. Otac Arsenije je seo pored mene na krevet. Bio je zamisljen i ozbiljan. "Znas li da je ovaj Muzicar duboko verujuci covek. Otvorio nam je svoju dusu svirkom." Gitara je ostala u baraki dva dana. Za to vreme se muzicar potpuno preobrazio. Postao je vedar i komunikativan. Kriminalci mu nadenuse nadimak "Umetnik" i stavise ga pod svoju zastitu. Gitaru su mu oduzeli prilikom redovnog jutarnjeg pregleda barake. Neko ga je, ocigledno, prijavio. Poslat je na tri dana u samicu. Muzicar je jos neko vreme zracio mirom, pa cak i radoscu, no posle toga poce ponovo da se gasi. Jedne noci, otprilike tri nedelje posle ovih dogadjaja, otac Arsenije se probudi iz sna. Neko ga je vukao za rukav. "Molim vas, oprostite mi sto vas budim! Znam da je kasno, ali moram da govorim s vama. Znam da ste svestenik, hteo sam i ranije da vam pridjem, ali nisam smeo. Hvala vam za gitaru. Znam da je to bila vasa ideja. Slusajte me - bicu kratak." On sagnu glavu i otac Arsenije je mogao da oseti njegov dah, topao i ubrzan. Govorio je brzo, kao da je hteo da odjednom izlije svoje misli. "Boze, o Boze, kakav sam ja gresnik!" ponavljao je tokom ispovesti. Bilo je ocigledno da se dugo pripremao za ovo i da mu je bilo tesko. Suzama je kvasio ruku oca Arsenija. "Boze, znam da sam gresan, ali muzika... zasto su mi uzeli muziku?" Otac Arsenije se dugo molio sa njim. Nakon tri nedelje, prilikom rada, Muzicar je slomio ruku. Saka mu je bila sasvim smrskana. Smestili su ga u bolnicu, odakle je uspeo da ocu Arseniju posalje poruku preko

prijatelja. U poruci je pisalo: "Ne zaboravite me kad se budete molili Bogu. Smrt je pred vratima. Molite se Bogu za mene!" Ovo kazivanje je zabelezeno na osnovu secanja pojedinih zatvorenika i samog oca Arsenija, 1959. Sluga Bozji ALEKSANDAR OTAC ARSENIJE (1893-1973) jeromonah, politicki zatvorenik, duhovnik

DVA KORAKA U STRANU Oca Arsenija sam poznavao dugo: u logoru je godina smatrana dugim periodom vremena. Znali smo jedan za drugog, retko se vidjali, medjutim, o njemu se cesto govorilo. Nase staze su se ukrstile 1953. godine. Tog leta su nas privremeno poslali u neko zabito nenaseljeno mesto da gradimo barake i rudarsko okno. Mesto je bilo udaljeno oko cetrdeset kilometara hoda. Do tamo nam je trebalo tri dana i dve noci pesacenja, a bili smo i prilicno natovareni. Sunce je peklo, komarci su nas napadali kroz otvore na odeci. Bili smo obuceni od glave do pete, a vreme je bilo sparno i tesko. Svrab po rukama i licu od ujeda komaraca i znoja bio je nesnosan. Ovakvi marsevi su cesto bili naporniji leti, nego zimi, kada se temperatura spustala duboko ispod nule. Koraci su nam bili teski kao olovo, dok nas je teret koji smo nosili na ledjima pritiskao sve vecom i vecom tezinom i ranjavao nam kozu. Odeca nam se lepila za telo, jos vise nam otezavajuci kretanje. Svi smo imali samo jednu zelju: da se prostremo po zemlji i da vise nikada ne ustanemo, bez obzira na posledice. No uprkos toj zelji, kao da nas je neka nevidljiva sila nagonila da nastavimo da se krecemo kao automati, da vucemo noge, boreci se za svaku stopu. Svi smo bili premoreni: i mi zatvorenici, i strazari, i policijski psi. Cinilo nam se da je put beskonacan, mada su ga neki od nas prepesacili vec nekoliko puta. Sa svakim smo korakom gubili snagu. Kolona se otegla, poredak se pokvario. Svako malo culi su se povici strazara: "Ne rastezi kolonu, zgusni redove!" No i taj glas koji je izvikivao naredjenja zvucao je premoreno, dolazio je od coveka umornog od tezine oruzja koje je nosio. Dosadilo mu je da motri na kolonu ljudi koja se sporo krece po letnjoj sparini. Stopala su nam uranjala u naslage crvenkastog lisca koje je prekrivalo zemlju. Sa okolnih breza, jasika i bagrema otkidalo se lisce koje je lagano padalo svuda oko nas po putu kojim smo koracali. Otac Arsenije je isao pored mene. Nekoliko puta sam se spotakao, a on mi je brizljivo pomagao da ponovo ustanem. Gledao sam u njega i mislio: "Zar je moguce da on i dalje ide?" Otac Arsenije je hodao uspravno, usredsredjen na nesto, cinilo se da nista ne vidi. Usne su mu se micale i po tome sam znao da se moli. Put je krivudao kroz brda. Obronci tih brda su sa obe strane bili prekriveni palim liscem koje je razneo vetar. Tu i tamo rastao je poneki zbun. Ispred nas koracao je neki Tatarin izmucenog lika. Bio je prljav, sav u ritama i nosio je praznu torbu. Znalo se da je poreklom iz Kazana. Veoma je tesko podnosio logor i vec mu se video kraj. U baraci je njegov krevet bio u blizini moga. Videci njegovo beznadje, mnogi od nas su pokusali da mu pomognu, ali uzalud. Za njega je vec bilo kasno. Sada je isao ispred nas i neprestano je posrtao. Ruke su mu se trzale, teturao se kao da ce svakog trenutka da padne. Hoce li uskoro predah? pitao sam se. Ponekad bi se neko od zatvorenika srusio na zemlju, ostali bi ga zaobilazili, a strazari bi ga naterali da ustane udarcima nogu i kundaka.

kao snajperista!" Glas je govorio tatarskim naglaskom. Vojnik je nastavio da puca u njegovo mrtvo telo. Ja sam samo mislio na odmor. Bio je to pun pogodak: vojnik koji je pucao. dodace mu jos nekoliko godina u logoru . Dok je padao. naredi da puste pse na njega. zacuh kako neko vice: "Pobegao sam! Ja bezim!" Pribravsi se. Strazari su znali za ovu vrstu bekstva. "Lezite. krenuse prema strazarima. Strazari su bili besni: znali smo da ce na svaki nepredvidjeni korak odgovoriti rafalnom paljbom. od glave do pete. Lice mu je bilo razneto. Ovo je kraj! Ne mogu vise . pojavljivali. vojnici su jurili tamo . Svi smo ga dobro videli. brzo! Dva koraka u stranu i pucam! Poustajali smo i nastavili put. ramena. Strazari uperise automate i pocese da pucaju u Tatarina. videvsi da begunac jedva ide. Pogledah ponovo u oca Arsenija. na kratko. a ne mogu da pomognem. ugledah Tatarina koji je dotle isao ispred nas kako pokusava da trci uz brdo. Meci se razletese svuda oko njega i podigose oblake prasine. skinuo sam ga iz prve. pretukli i silom naterali natrag u kolonu. Telo Tatarina je sklonjeno negde u stranu. Citava kolona se prenu.pascu.amo i na kraju nekuda odvukli telo. Oci su mu i dalje bile vlazne. no i dalje se molio. povika ni pretnji. sto je zavisilo od komandanta. Samo sto sam to pomislio. koje su vodili za uzicu. Zatim je usledila komanda: "Dizi se! U kolonu po dvojica. odelo natopljeno krvlju. Kisa kursuma jos jednom zatresta i promukli glas komandanta jos jednom zagrme: "Lezi!" i grdno opsova. Upitah ga: "Dakle. Zavlada muk. Nije mi ovo prvi put. samo da ne bi vise ziveo. Okrenuh se i videh oca Arsenija kako kleci dok mi svi lezimo. Koracali smo u tisini. Tatarin se s teskom mukom vukao uzbrdo. vec bi ga uhvatili uz pomoc pasa. saputao i krstio se.Psi. No tada se odjednom razleze paljba iz automata. Nisam mogao nista. Obrisi ljudi su nestajali u prasini i ponovo se. U tom trenutku nekome iz kolone se ote uzvik: "Pseto! Ubio si jednog od svojih! Trebalo bi i tebe ubiti!" Vojnik se okrete i nanisani automat u pravcu odakle je cuo glas. Psi ce ga uhvatiti. Odjednom zacuh neciji plac. nesrecnik je izgledao kao da pokusava da se uhvati za nebo: jednu je ruku ispruzio prema suncu i skotrljao se niz padinu. inace ce pucati!" rekoh mu. Bolele su nas noge. ruke. ali su retko udovoljavali zelji begunca. no Tatarin je i dalje bezao. kao probudjena iz teskog dremeza. napeti i pod strahovitim emotivnim nabojem. Klecao je i dalje i gledao u daljinu. Komandant straze. pocinje da bezi. Tesko mi je kad tako nesto vidim. bio je ozbiljan i veoma tuzan. Udario sam ga nadlanicom kako bih ga naterao da legne. Njuskali su put pred sobom i poslusno isli za strazarima. Od umora nisam mogao da vidim ispred sebe. Suze su mu se kotrljale niz lice i nesto je veoma tiho saputao. Ovakva vrsta bekstva imala je poseban naziv: bekstvo u smrt. Begunac bi samo u retkim slucajevima bio streljan. polako i nezgrapno. Gurnuh ga i drugi put. dobice svoju porciju udaraca. Deset ili petnaest minuta je trajala uzbuna.i nastavice da zivi. no nije se obazirao. izgledali su kao da nista ne vide. cuo se samo neujednaceni bat nasih koraka. a onaj vojnik je i dalje pucao. Vojnici im zapucase iznad glava i komandant povika: "Lezi! Svi na zemlju!" Ljudi popadase po liscem prekrivenom putu. usmrtio je Tatarina prvim hicem. Kolona se odjednom razbi i zatvorenici. jer je bio na izmaku snage. sve nas je bolelo. no komandant viknu: "Ibrahimov! Mirno!" Svi smo lezali nicice. Nije me cuo. Razumeli smo da komandant ne zeli da ga ubije. Streljcov. zar stvarno do sada niste imali prilike da vidite ovako nesto?" "Jesam. mada su tragovi krvi po liscu jos bili vidljivi. U tisini koja je usledila cuo se glas vojnika koji je pucao: "Druze komandante. da bi ga strazari ubili." . Desavalo se da covek vise jednostavno ne moze da izdrzi. Sada je telo Tatarina je lezalo nepomicno u prasini. nije bilo razgovora. Uvek je strasno i potresno kada ubiju coveka bez krivice. samo da se nadam da nas nece pogoditi.

koji je bio star i iscrpljen. Zadivio me je za vreme tog puta. pa i u logoru. Trebalo je da tamo ostanemo mesec dana i da radimo od petnaest do osamnaest sati dnevno. cak i danas. a svega dve stotine se vratilo! Povratak u logor je trajao cetiri dana. Za jedan dan stigli smo na nase privremeno odrediste. strazari bi mu jednostavno prisli. Stanje je bilo takvo da su ljudi umirali na nogama. kao i o ubistvu onog Tatarina. naredili najblizem zatvoreniku da prihvati njegovu lopatu ili sekiru i nogama bi udarali onog sto je pao. Bio je veoma tuzan do kraja naseg puta. oneraspolozio se i rekao: "Gospode! Kako je sve to strasno. Poginuo je pre nego sto je imao vremena da se pokaje i da pronadje mir u sebi. jer je uvek nekome pomagao. hvatao bi te ocaj. novi su dolazili. Ljudi su umirali. Ubili su ga njegovi sunarodnici. ali barem biste se osvetili na neki nacin. Svakome je pomagao. Dogadjaj oko ubistva Tatarina nas je unekoliko razdrmao i mi smo brze koracali. dobili smo bolje i vece porcije i odobren nam je trodnevni odmor. no niko ne prozbori ni rec. iako je radio isto koliko i mi ostali. Hodali smo veoma sporo. drzeci lopate i sekire. Bilo mi je jasno da se radi o izuzetnom coveku koji je izdrzao tolike godine ropskog rada u istom logoru kao i svi mi. Tako je izgledao kraj mnogih zatvorenika. Mozda to ne bi bilo od neke koristi. Kada bi neko pao. Secam se da su ga i neki od njih zvali "oce". Kada sam saopstio tu vest ocu Arseniju. a mi smo morali da kopamo rake. Prema svakome se odnosio s paznjom.pseca smrt!" . njega su ubili istog dana kada smo se vratili u "nas" logor. stavljali bi ga na kolica i odvozili u stanicu gde bi ga lekar pregledao i konstatovao smrt. evo. Za vreme tih preteskih mesec dana postao sam veoma prisan sa ocem Arsenijem. Cinilo bi ti se da ne mozes vise. Ponekad bi nesrecnik uspeo da se digne. Ubicu ce stici kazna: andjeo smrti je vec blizu njega. A ja. Mnogima je na ovaj nacin pomogao. Imao je veliko srce. kako to umeju Tatari. Svakog dana je poneko umirao. pogotovu kad bi video da je covek na izmaku snage. Kod njega je sve za mene predstavljalo otkrovenje. Posmatrao sam Streljcova. Porcije hrane koje smo tamo dobijali bile su jos manje nego u logoru. a on bi se najednom stvorio kraj tebe. Na svakom mestu se moze naci po koje ljudsko bice. njegova ljubav i samilost zapanjili su cak i strazare. no cak su i strazari uvideli da je od nas ostala jos samo dusa. Za vreme tih strasnih mesec dana. ne samo meni." "O cemu vi to govorite? Kako je moguce prokleti nekoga? Bog je mnoge od nas spasao. Bio je to zacarani krug. uvek je bio blagonaklon prema svima i svakome hteo da pomogne. ja sam samo mogao da pomislim: "Za pseto . Radili smo mesec dana. Ispricao sam je zbog toga sto je za mene drzanje oca Arsenija za sve to vreme bilo nesto veoma neobicno. Umeo je da nadje pravi trenutak kada da pridje coveku. ali koji je uprkos tome i dalje bio ziv. izvan logora i to na veoma svirep nacin. Gospode! Smiluj se meni gresnome!" To je bio njegov odgovor. On je verovao u nesto i ta cvrsta vera je bila jedini razlog sto je jos uvek bio medju zivima. Nas sest stotina je doslo u ovaj privremeni kazamat.Odgovorih mu. Mozda se pitate zbog cega sam ispricao ovu pricu o ocu Arseniju i tom uzasnom putu. pomalo ironicno: "Zasto niste prizvali u pomoc tog vaseg Boga? A mogli ste i da prokunete ubicu. Sto se tice tatarskog vojnika Ibrahimova. Komarci su nas prozdirali." To je rekao i nekuda otisao. Ono sto me je najvise zaprepascivalo kod njega bila je cinjenica da. Po povratku u logor. O tome smo culi kasnije. Cak su ga i strazari na svoj nacin postovali i izbegavali da ga povrede. Jos jedna smrt svirepa i uzasna. stavio bi ti ruku na rame i rekao par prostih reci koje bi ti najednom unele svetlost i toplinu u zivot i koje bi ti dale odgovor na pitanje zasto ti se sve ovo desava i to bas u ovom trenutku. no u vecini slucajeva.

kad sam vec u polusmrznutom stanju. Zasto li se on brine oko mene? Zamalo sto nisam pao. kada je oslobodjen." Nastavio sam da hodam. Ja sam pao. s Bozjom pomoci. pucace u mene. Policijski psi koji su nas pratili bili su prekriveni injem. Strazar vadi iz dzepa pljosku i prinosi mi je ustima. Pokusali smo da hodamo brze ne bismo li se zagrejali. Smrznucu se od zime i umreti. no moj zivot se zauvek promenio zahvaljujuci njemu. a u izvestaju koji ce podneti logorskim vlastima napisace da su bili prinudjeni da me ubiju jer sam pokusao bekstvo. ali starac i dalje stoji pored mene. Nece ni on izbeci streljanje. Sluga Bozji ALEKSANDAR OTAC ARSENIJE (1893-1973) jeromonah. Kada bismo posustali. Sad ce da nas ubiju. Prilazi strazar i sutira me u stomak. "Hajde deda. "Diz" se!" dere se. Pogledam. a mraz mi se uvukao u kosti. Strazar nam prilazi. strazari bi odmah poceli da vicu na nas: "Brze! Brze ili cete se smrznuti!" Poceo sam da posrcem. Starac me drzi za ruku tako cvrsto da ne mogu da padnem i govori mi: "Ne ocajavaj. Video sam noge ostalih zatvorenika kako me obilaze. "Hvala". rekoh strazaru. buduci da smo morali da nosimo i torbe sa namirnicama i opremom. Nije proslo mnogo vremena. godine covek koga je otac Arsenije voleo i duhovno podizao. cak i strazari. Ako ne budem mogao da ustanem. politicki zatvorenik. To me je grejalo spolja. Odjednom sam osetio da me neko pridrzava za misicu. Zivnuo sam. Samo brze hodaj. kad ono pored mene neki starac. bilo bi im mnogo lakse da me jednostavno streljaju. ali ne mogu ni da se pomerim. Alkohol mi se sliva niz grlo. odrveneli. Napolju je bilo 30o S ispod nule sa vetrom. mada su bili obuceni u tople kapute. Trebalo je da prepesacimo svega desetak kilometara za nekih cetiri do pet sati." Komandant naredjuje da se ide napred i ostaje pored mene. medjutim osetio sam da su mi prsti na nogama i rukama potpuno promrzli. Smrznuce se. Tako cemo brze stici tamo kuda idemo. osecao sam kao da mi prsti na nogama gore. duhovnik SMRZAVAM SE! Pjotr Andrejevic? Naravno da ga se secam . Ruke su pocele da me peku. Gotovo je. Pogledao sam oko sebe i video da svi mrznu. okliznuo sam se i pao. Komandant nesto govori strazaru koji skida automatsku pusku s ramena. tako ce ti biti toplije. Cujem starca kako govori strazaru: "Pomozite mu. Svestan sam svega. a mi smo na sebi imali samo postavljene pamucne jakne.. Kroz dva sata bio sam vec promrzao. Ovo secanje zabelezio je 1966-67. Toga dana smo napustili logor rano ujutru. Pokusao sam da ustanem. Video sam ga ponovo 1958." Podizu me. no posle pola kilometra osetih da gubim svest. sto je bilo veoma bolno. hajde da ga podignemo..pamticu ga dokle god sam ziv. jer me noge vise nisu slusale. Jedan logoras manje ili vise.Pusten sam iz logora tri godine pre oca Arsenija. Osvestio sam se od pada i shvatio da mi je dosao kraj. druze. dodaje pusku komandantu i obraca se starcu. Vrlo brzo osetih kako mi unutrasnjost tela gori. Nisam video put pred sobom." Prilazi drugi strazar i pita svog komandanta: "Druze komandante! Mozda da mu dam malo alkohola? Imam kod sebe pljosku. a alkohol me je grejao iznutra. . Sreli smo se. ali starac nije nimalo uplasen. koga je briga za mene? Nije mi jasno kako. ali ruke i noge kao da vise nisu bile moje. Starac je stao pored mene. Ne znam zbog cega.. prici ce mi strazari i udarati me nogama. ali on je istupio iz kolone. Znam sta je sledece: kada me mimoidje i poslednji zarobljenik u koloni. Popio sam nekoliko gutljaja. Zahvalan sam Bogu sto mi je dao mogucnost da se upoznam sa njim. Namerno su me bacili na zemlju i terali me da ustanem. u prolazu. sto me je veoma iznenadilo. Cemu. Starac ih opet zamoli da mi pomognu. ako mogu tako da kazem. Strazar i starac pocese da me dobacuju jedan drugom da bi mi proradio krvotok.

dobrotu i to do te mere. Otac Arsenije je usao u moj zivot unoseci nesto veliko: veliku radost. nastavljajuci pricu o proslosti. baviti se svojim pozivom dok si na robiji . Reci cu vam istinu: mi strazari smo cesto spominjali tog starca. Tako smo se upoznali.. ali se nije bojao da vam pomogne. zlocinci. glad. Sacuvao sam sva njegova pisma. kad znas za pravilo: dva koraka u stranu . bivsi komandant i ja. Razgovarali smo dugo. ponekad bi kriminalac ubio slabijeg zbog komada hleba. daleko. Svratili smo u kafanu i popili po votku. nego ovom ovde dedi. "I jos nesto: zbunio nas je onaj starac. Zla smrt je vrebala odasvud: ponekad bi uzela oblicje produzene robije. i sada cesto pomislim: "Otac Arsenije je bio u pravu ." Zatim se obrati starcu: "Kako si smeo da istupis iz kolone. svetlost. katkad se prerusavala u glad. Secajuci se ovog dogadjaja... Nisam jedini koji je prosao kroz sve to. slucajno naidjoh na komandira koji mi je onomad spasao zivot. Delio sam sudbinu sa stotinama nesrecnika slicnih meni. Secate li se one pesme: Ti si sada daleko. Tako je stvarno i bilo. Kazu da je bio svestenik. no kada sam ga podsetio na onaj dogadjaj." Kad sam boravio u Kaluskoj oblasti 1963. sto se usudio da ostane pored tebe.smrt na licu mesta?" Starac se pokloni i rece: "A zasto bih se bojao? Svaki covek ima dusu.to je . Sluga Bozji ALEKSANDAR OTAC ARSENIJE (1893-1973) jeromonah. Porazgovarali smo o proslim vremenima i on rece: "Da. topao. Imala je hiljadu lica. Bog nikada ne ostavlja coveka koji strada!" Stigli smo kolonu. odgovorio je. Sve je to vec dobro poznata prica: saslusavanja.." Upitah ga: Kako to da nas tada niste ubili? I da mi je onaj strazar dao alkohola da se zagrejem?" "I mi smo ljudi". Znao sam da cete pomoci. Bio je nekako poseban. S druge strane. Napisao agronom. Dele nas planine snezne I samo ima cetiri koraka Do smrti neizbezne."Nemoj meni da se zahvaljujes. Prosto moram jos jednom da ponovim: bio je to izuzetan covek. predsednik jednog kolhoza u kaluskoj oblasti. srdacan. batinanja. Smrt je bila toliko blizu da si mogao skoro da je dotaknes rukom. Taj starac je bio otac Arsenije. politicki zatvorenik. bila su to mucna vremena. druze komandante. Prisao sam mu i rekao: "Dobro jutro. tek kasnije sam saznao da je svestenik..mnogi ljudi imaju seme dobrote u sebi. Znao je da se zbog takvog prestupa gubi glava.secam se svega. obradovao se. Tesko mi je i danas kad se setim. da sam se od tog doba sasvim promenio. Nase je da pronalazimo dobro u ljudima. Ljudi su bili zapanjeni sto smo jos zivi. duhovnik CIZME Pitate li me da li se secam? Naravno . kao sto je otac Arsenije osetio dobrotu kod strazara i komandanta. logor. samo sto je ono ponekad skriveno. Sa ocem Arsenijem sam bio u vezi sve dok se nije upokojio. sudjenje. Postao je civil i radio u fabrici kao mehanicar. Nije od neke koristi da se svega sada secam. svagdaprisutna smrt i neprestana ceznja za voljenim licima. ne smatram to nekim posebnim podvigom. Gde li je sada?" Rekoh mu da je otac Arsenije jos ziv. Nikad im nisam ispricao kako sam preziveo. U pocetku sam ga znao samo kao Pjotra Andrejevica." Nije me prepoznao.

a onda je probdeo celu noc pored njih i cuvao ih da ih neko ne uzme. oslobodjen sam 1955. Spasao mi je zivot. umoran. Medjutim. Zaista sam i oslobodjen nekih godinu dana posle toga. ali se uvek trudim da ne ulazim u bilo sta sto ima veze sa ateizmom ili antiverskom propagandom. bolni i izranjavljeni. a povod za susret bile su cojane cizme. jer bi ih neko svakako ukrao. u logoru je smrt prisutna svakog trenutka u toku dana i noci. recimo. medjutim. "Sto ne ustajes?" Uspavao sam se. Neocekivano za mene. ili bez razmisljanja. Na moje zaprepascenje. poslali u obican logor gde sam proveo dve godine. starac ponovo dodje i odnese moje cizme i krpe da se suse. Ujutru me redar probudi udarcem u lice. Prethodne veceri. Sve je bilo suvo. Znam da su i drugi imali slicne misli.. Takav je bio moj susret sa ocem Arsenijem. Kad sam se napokon domogao barake. on me ispoveda i vadi prljavstinu koja mi se nakupila u dusi. jer je to vreme bilo rezervisano za kriminalce koji su tada ostavljali cizme pored peci. pa mi kradu cizme. Ubrzo sam se navikao na njega. Clan sam Partije. Starac. to su mi prsti na nogama bili sve vise promrzli. nakon cega su mi vracena sva prava i moj stari posao. kad odjedanput osecam kako mi neko skida cizme. Zimi je.. Uvece. herojstvom u ratu. a zatim polako poceo da skida krpe kojima sam bio povezao noge. poceo je da mi masira noge. stavi svoj zivot na kocku da bi spasao drugoga. prsti na nogama promrzli. Pomislih da mi je sigurno uzeo cizme i obojke. Bio sam veoma zbunjen. Brzo ustadoh iz kreveta. ali sam bio svestan svega. No u logoru su nam cizme uvek bile vlazne iznutra. bas kako mi je rekao otac Arsenije. Bio sam bos. No. za koga sam saznao da se zove Pjotr Andrejevic ili otac Arsenije. U pocetku sam ga samo posmatrao. Nepoznati me je tada pokrio i otisao. Prva pomisao mi je bila da su kriminalci procenili da sam ionako gotov. zasto bi me onda masirao i necim mi namazao noge? Stopala su me i dalje bolela. Vraca mi zivot i ja s nestrpljenjem ocekujem novi susret s njim. Posmatrao sam ga u logoru: mnogima je pomagao. Kako je zima odmicala. Dolazim mu prazne duse. ali sada znatno manje. peta mi se bila slepila za cizmu po kojoj se iznutra uhvatio led. nisam vise mogao da skinem cizme. Za mene je to istinski podvig. Znate li kako mi je susio cizme? Stavio ih je na pec. Nocu nismo smeli da ih ostavljamo pored peci da se osuse. Sigurno hocete da me pitate kako sam posao vernik. Sa ocem Arsenijem sam se prvi put susreo jedne zime. Niko za to ne zna. Pre toga nisam imao prilike da se upoznam sa njim. Porodica mi je bila zdravo i dobro. dok jednog dana nisam mogao da ustanem i da idem na rad. no vise me nije bilo briga. ugledajuci se na njega. U ratu se cesto desava da covek u nekom magnovenju. a zatim su mi ponovo pregledali dosije i poslali me u "specijalni" logor. Tesko je objasniti nekome ko nikada nije robijao u logoru sta zapravo podrazumeva "podvig" u takvim okolnostima i uporedjivati ga sa. lezim na krevetu. Povratila mi se cirkulacija u nogama. Taj neko mi je skinuo cizme jednu za drugom. ali potpuno sam mu verovao. Pokusavam da zaobidjem takve stvari. Razgovaramo. Uvece nismo mogli da ih susimo. Pomagati ljudima u takvim uslovima je mnogo teze i predstavlja istinski podvig. Svet pociva na ljudima kao sto je on. ali u isto vreme sam tajni Hriscanin. Posmatrao sam . Pao sam na krevet i pomislio: evo i mog kraja. nemam snage prst da pomerim. I tako." Ne znam zasto. to nije bio jedini njegov podvig. tako da sam utonuo u san. Osvrnuh se oko sebe i u tom trenutku videh starca kako mi donosi cizme i obojke. kada sam se vratio sa rada u baraku. Vracam se u Novosibirsk noseci sa sobom zavezljaj ljubavi i topline sa kojim me otac Arsenije svaki put ispraca i ja stedljivo trosim te darove. pomagali drugima.retko ko mogao. Vec sutra me nece biti. a mi smo. Nisam bio u stanju da reagujem. Mucila me je mracna pomisao da cu umreti u logoru i da vise nikad necu videti porodicu. Uskoro cete izaci odavde i videcete se sa vasima. a zatim zapodenuo razgovor s njim. Uhapsili su me 1952. Otac Arsenije je uspeo da pronadje svoje mesto u logoru. Posao mi je odgovoran. bilo najvaznije da noge budu suve. To se ponovilo nekoliko puta. no brzo sam se obukao i otisao na rad. jer sam toga dana zagazio u neku baru. Sada posecujem oca Arsenija svakih sest meseci. jednog dana mi pridje i rece mi prosto: "Sve ce biti u redu sa vama i vasom porodicom. inace.

podvig nad podvizima je kad neko u takvim uslovima nalazi snage da pomaze drugima.kuda bi posao? Prijatelja vise nemas. pokusala sam da viknem. no put mi je bio dobro poznat. i mene su spasavali. poceo kao obican vojnik. a sam umire od gladi. da se vratim na pitanje podviga. okruzen ocajnickom smrcu. Ako umrem. stvarno. Kada sam opet htela da potrcim. Prestadoh da trcim. Imam cak dva Lenjinova ordena. znao sam da umirem za otadzbinu. Bio sam komandant partizanske cete. Odlikovan sam ordenom casti. ideju. potpuno i savrseno sam. ali ja odbih da me isprate i odjurih na stanicu sama. Bilo je veoma mracno i pomalo sam ipak osecala strah. znao sam da ce moji prijatelji biti uvek uz mene. U ime cega bi neko pomagao ljudima u "specijalnom" logoru. Bila sam mlada i nicega me nije bilo strah. Znao sam zbog cega sve to radim. ljudi prazni. Dok sam zurila na stanicu. jer sam znao zbog cega to cinim. Vodio sam cetu vojnika u juris. Sve to nije bilo nista. podvig! No sta je. Morate mi verovati. cetiri puta sam ranjavan. a kad stigoh do sumice. Oko tebe su ljudi kojima je takodje smrt za petama.poverovao sam i ja. podvig? Preziveo sam rat. pomislila sam: "Majka ce se ljutiti sto kasnim. Na brzinu se oprostih od nje i potrcah na stanicu. Sam si. put nije bio duzi od sedam minuta. ne mogu ni da pobrojim koja sam jos priznanja sve dobio. U logoru si sam. Stanica nije bila daleko. VOJVOTKINjI. a zatim je do stanice put vodio kroz sumarak. ali sve je to bilo lako. Svi danas rado koriste tu rec. pogledah na sat i videh da je vec 11 casova. iznenada me neko zgrabi za ruke i prebaci mi nesto preko glave. zime i iscrpljenosti.njega kako zivi i kako se ponasa i. svi se plase poznanstva sa tobom. otadzbinskim ratnim ordenom i ordenom crvene zastave. Mlad mesec je bio visoko na nebu i bilo je mracno. iz rata izasao sa cinom majora. Bio sam dobrovoljac. Mnogo sam puta tuda prolazila. Morala sam prvo da prodjem kroz selo. Cinio je to u ime Bozje i zarad Bozjih ljudi. niti bilo sta za uzvrat. POBORNIKU NASEM. Kasnije su mi i drugi pomogli u tome. Svi kazu. ocajni. Nikada nije zalio sebe. Nikad za to nije ocekivao nagradu. podvig.. ucestvovao u mnogim borbama. Shvatio sam tada da nije najteza stvar na svetu dati zivot za odredjenu stvar. potrcah. objasnjavali i razjasnjavali mi nedoumice. A onda sam se obreo u logoru i saznao sta je pravo stradanje. Verujte mi. kao i ti. Njegov podvig je bio podvig ljubavi prema ljudima. Tako sam saznao sve sto mi je bilo potrebno da znam. Borila sam se da se oslobodim. Njihovom stradanju nema kraja i oni. ali napadac mi je drzao nesto . kad su svi tamo ionako osudjeni na smrt? Otac Arsenije je mnogima spasao zivot. gnevni." Najpre sam isla zurnim korakom ulicama. a posle toga moram da radim. duhovnik TRECI DEO DUHOVNA DECA OCA ARSENIJA TEBI. [1] To vece sam se zadrzala duze nego obicno kod prijateljice. O Boze! Kada bi svi ljudi bili kao otac Arsenije! Zabelezio 1966-67 covek kome je otac Arsenije bio duhovni roditelj. vadio sam ljude iz pozara. posto nikog nije bilo u blizini. umiru potpuno bezrazloznom smrcu. no sve zajedno. Sluga Bozji ALEKSANDAR OTAC ARSENIJE (1893-1973) jeromonah. eto . No. cak i ako bi uspeo da pobegnes odatle . Podvig je kad neko daje drugome deo svog sledovanja. Sad.. Sutra moram rano na liturgiju. bio ubacen medju Nemce kao obavestajac. kad onako polumrtav obavlja posao umesto drugoga. politicki zatvorenik. govorili mi o veri. Dok smo jos razgovarale.

pustite me". Mladic je gledao prema sumi i mrmljao: "Sta li se ova mota ovde?" On baci noz i podize me. Oslobodise mi usta i prikovase me za zemlju. Seli smo na voz. Vojvotkinji. "Ti idi trideset koraka uz stazu i cekaj. U vagonu nije bilo putnika osim nas dvoje. Strah me je obuzeo tek kada sam izvadila kljuc. a odatle otisli pesice do moje kuce. on ponovo ustade i stade da osluskuje i gleda nekuda preko moje glave. Ja sam se i dalje molila. no ja sam zaista tako osecala. ali nisam prestala da se molim. Dok sam prizivala u pomoc Majku Bozju odjednom me je napustio strah. "Zucnes li. Molila sam se u tisini." Prosla je godina. Blagodarila sam joj i plakala toliko da sam probudila sestru koja me sanjivo upita: "Sta ti je?" Nisam mogla da joj odgovorim. Uhvatili smo tramvaj do Smolenskog Trga. podize me sa zemlje i rece: "Hajdemo dalje odavde. Znala sam da je Majka Bozja uz mene i da me stiti. nakvasio maramicu na cesmi i sprao mi krv sa lica.. Cula sam je kako nekome govori: "Da. Sta da radim. budalo! Radi sta ti se kaze. dok nismo stigli do udaljenog dela sume. pomozi!" Nisam mogla da se setim reci nijedne molitve. Onaj manji se izgubi u mraku. Znam. Pocinitelje ce stici kazna. naglas. Vrata se otvorise. Sedeli smo u tisini. a onda sam se molila do jutra. "Lezi. iseci cemo te na komade!" pretio mi je muski glas. Ponovo me je bacio na zemlju i nagnuo se nadamnom. ponavljajuci molitvu Bogorodici. Kupio mi je kartu za Moskvu. to je bila veoma smela pomisao. on me zapita: "Gde stanujes?" Rekoh mu ime svoje ulice." Noseci i dalje noz i moju odecu u jednoj ruci. Onda nastavismo da hodamo prema stanici. Kad zavrsim s njom.. Vojvotkinji. Medjutim.. Dosli smo do moje zgrade i popeli se stepenicama do stana. Jednog vrelog i sparnog dana. on ustade i pogleda nekud preko moje glave. Odvukli su me u stranu s puta i skinuli kaput koji su mi bili prebacili preko glave. Majka i ja smo bile same u stanu. no iznenada mi u glavi sinu molitva Majci Bozjoj: "Tebi. Pogledavsi pazljivo svuda okolo. Zderao mi je haljinu i nadvio se nadamnom s nozem u ruci. kako da se odbranim? Pomislih: "Gospode.studenata. jer me je upitao: "Sta to mrmljas?" Ja sam se molila. medjutim dobih udarac u glavu. Isli smo kroz sumu u tisini." On se okrenu u stranu. Tada shvatih da mi nema spasa. otimala se rukama i nogama koliko sam mogla. Otisla sam potom na liturgiju i posle sluzbe sve ispricala ocu Aleksandru. poborniku nasem . a ja se sledih. Nisam prestajala da ponavljam: Tebi. blagodareci Majci Bozjoj sto me je izbavila od napasti. Onaj visoki mi prisloni vrh noza na grudi i ubode me. Nisam se vise bojala. prosaputah i pokusah da gurnem jednog od njih. cuh kako govori svom drugu. vec sam samo stajala.." Visoki mladic me baci na zemlju i stade da kida odecu sa mene. Lezala sam tako na zemlji i znala da mi spasa nema. Tada sam otkljucala vrata od stana i odmah otrcala u svoju sobu. sto me je osamutilo. Dva sata kasnije sam ustala. On me opet zapita: "O cemu ti to pricas?" No odjednom. Videla sam ga sasvim jasno. umila se i okupala. a mene nista vise nije iznenadjivalo niti sam se icega bojala. gurao me je ispred sebe drugom rukom. s vremena na vreme gledajuci u svog saputnika. Moramo im zablagodariti. Ubrzo se ukazase svetla zeleznice. a on me samo jednom pogleda i ode niz stepenice. poborniku nasem. ljutito me udari nogom u rebra. Borila sam se. no usta su mi i dalje bila zacepljena nekakvom krpom. Necu gledati. Udjite. Dugajlija mi dobaci haljinu i rece: "Obuci se. Da me je neko pitao minut pre toga da . kod kuce je.preko usta. zvacu te". Verovatno sam se molila naglas. dok sam ucila pored otvorenog prozora oglasilo se zvonce na vratima. Jedan je bio visok. Obojica su zaudarala na alkohol. drugi malo nizi. Pred ocima mi sevnu noz. Saslusao me je i rekao mi: "Veliku milost ti je ukazao Hristos Gospod i Njegova Presveta Majka." Kada je voz usao u stanicu. "Imajte milosti. Sta ce on ovde sa mnom? Nisam htela da otvorim vrata." Zatim me viknu: "Marija! Neko te trazi!" "Zar bas sada?" pomislih i viknuh: "Slobodno!" Mislila sam da je to sigurno neko od mojih prijatelja . ja se obukoh. Bacila sam se na kolena pred ikonu Majke Bozje." Videh pred sobom dva muskarca. Bio je to onaj covek iz sume. Molila sam se dugo pred ikonom. pa ces ostati ziva.

nesposobna da mislim. ne bih umela. kriv sam pred vama. odmah sam ga prepoznala. "Dosao sam da vas vidim". Radila sam kao medicinska sestra u bolnici dok sam pokusavala da dajem ispite na medicinskom fakultetu. no ja sam i dalje nekako nalazila snage da odem u crkvu. Oprostite. skamenjena na mestu. Stajala sam nasred sobe. Jedna misao mi.. Skinula sam kaput i posla da nalozim vatru u peci. kondenzovano mleko. Ubrzo su se na stolu nasle stvari koje mesecima nismo videli: konzerve sa sunkom. Molio sam se." Zatim se okrete i ode iz sobe. "Ja sam onaj. Naslanjao se na stap. Osecam se uzasno!" Pogledah u njega. nisam mogla da se pomerim. ziv sam. vec unese torbu u stan." I dalje sam stajala nepomicno. bio je srecan sto je uspeo da me nadje. a kada sam dosla kuci. Te godine smo bili stalno gladni." **** Rat je vec uveliko besneo. nikako nije davala mira: zasto je rekao: "To je ona!" kada je ugledao ikonu Bogorodice Vladimirske? "Zasto ga nisam pazljivije pogledala? Zasto me je molio za oprostaj? Mozda hoce nesto od mene? Uopste nije ni toliko visok. Zamenio je neke stvari iz kuce za hranu i doneo mi. u ime Boga. On radi blizu Moskve u kolhozu. a sestra se takodje pridigla i gledala sta se desava. videvsi ga pred sobom. Zivot je bio vrlo tezak. "To je ona!" rece moj posetilac. no nisam mogla. "Ko ste vi?" upitah. Toga dana sam u bolnici imala duplo dezurstvo. Ruke su mi se tresle i bolele su me. da cu umreti. Andrej. Majka i sestra lezale su bolesne. On udje u moju sobu. Poce da vadi stvari iz torbe. na Kavkazu i oko Staljingrada. Majka nas je gledala sa jastuka. Ovaj susret me je silno uzdrmao. kao sto ste se vi onog dana molili." . Bitke su se vodile oko Moskve. Cuo sam kako lekari govore medju sobom da mi nema spasa. No. rekao je. Bilo je prolece 1943. Dok sam lezao. mast. Sta hoce taj bandit od mene? Pade mi napamet da bih mozda trebalo da pozovem policiju. da citam Akatist Majci Bozjoj. ali je i dalje ucila na Institutu. oprostite. Kad je sve izvadio iz torbe. Pokusala sam da se molim. stalno ste mi bili u mislima vi i Majka Bozja. Sve ikone smo drzali zakljucane u ormaru. Onaj dogadjaj me stalno proganja. Sestra mi je bila bolesna. medjutim. da ga uhapse. i ne osvrcuci se na mene pridje zidu na kome je visila litografija Vladimirske Bogorodice ukrasena cvecem.opisem kako izgleda. kriv sam. Preziveo sam. kad odjednom zacuh kucanje. no umesto toga otkljucah orman na cijim su unutrasnjim vratima stajale ikone. No. nije bilo niceg da se jede. secer i druge namirnice. jedino smo ovu okacili na zid pod izgovorom da je umetnicka slika. pa u hranu i povikah: "Nosite sve ovo odavde i smesta izlazite!" Poceh da placem. premda ga nisam ponudila. On mi pridje jos blize i rece: "Oprostite. a zatim mi pridje i rece: "Ne bojte se." Poznadoh napadaca iz sume. Molim vas. Majka je bila toliko slaba da je jedva mogla da hoda. Majka nas je gledala sa svoje postelje. i stadoh da se molim Bogu. vec nekako upitno. on je ponovo zatvori i rece: "Bio sam tesko ranjen. proveo sam tri meseca u bolnici. Stajao je i gledao u ikonu. Ovu hranu mi je doneo brat u bolnicu. On pridje ikonama i prekrsti se." Ostavila sam otvorena vrata od ormara gde su bile ikone. Andrej otvori torbu i sede na stolicu. ipak. a nije me gledao kao razbojnik.. dosao sam da vas molim za oprostaj. Zatim se okrete meni i rece: "Oprostite mi. Na vratima je stajao mlad porucnik sa ogromnom torbom. Stajala sam tako i plakala. Nogu mi i dalje previjaju. Mislio sam da necu preziveti. On ne odgovori odmah. Andrej me samo pogleda i rece: "Necu nista da nosim.

Molite se za mene. raspitivao sam se gde god sam mogao o Majci Bozjoj. Shvatio sam da postoji razlog zasto se sve to desilo. Meni se samo duboko poklonio. Otada ga vise nisam videla. neke stvari sam konacno uspela da shvatim i da prihvatim. Prethodno se okrenuo prema nasoj kuci i nekoliko puta se prekrstio. To ga je iznenadilo i zbunilo. video sam ikonu Majke Bozje i prepoznao zenu koju sam tada video u sumi. celivao je. Neposredno pre ove Andrejeve posete rekla mi je: "Slusaj. ista zena me je ponovo zastitila Svojom rukom." Pruzila sam mu ruku. ja vidim da je taj Andrej dobar covek. majka je skinula sa lancica oko vrata ikonicu Majke Bozje na cijoj je poledjini pisalo: "Spasi i sacuvaj. Za to vreme nisam mogla da se savladam. Poslali su ga nazad na liniju fronta posle nekoliko meseci oporavka." Andrej mi je jos mnogo toga ispricao o sebi. veoma dobar.On pridje peci. kao sto je uvek cinio. a ja. Prisla sam mu i rekla: "Promenili ste se. Udostojila je njega. Sve mi je teze i teze padalo to osecanje krivice koje sam osecao pred vama. Moli se za njega. posle ovog poslednjeg razgovora. no posle toga je nastavio da nam dolazi redovno u posetu. no odjednom je video pored mene neku zenu. Zena ga je zaustavila zapovednickim pokretom ruke. Odlucio je da me pusti da idem i odveo me na stanicu. Marija. Nisam prestajao da mislim na tu zenu. Ispricao mi je nesto o sebi." Prisao je ikoni Vladimirske Majke Bozje i napravio nekoliko metanija pred njom. bojao sam se. Majka me upita: "Sta ti je? Ko je taj covek?" Sve sam joj ispricala. i ponovio: "Oprostite mi. Majka i Kaca su plakale. sama Majka Bozja je zaustavila Andreja. Bilo mi je jasno da sam imao vidjenje. Veruj mi. naslaze drva u nju. Vrata se zalupise za njim." Ocigledno joj je Andrej sve ispricao. stavi malo suvih grancica i potpali vatru. Ko je ona? Zbog cega me je zaustavila? Odlucio sam da dodjem kod vas kuci i da zatrazim oprostaj. Pismo mi je donela majka. Moja sestra Katarina se strasno zaljubila u Andreja. ali i da je moj greh veoma velik. ali se na pecatu videlo da je poslato iz Saratova. Tada je osetio strah. Slusala me je pazljivo i kad sam zavrsila. Mati Bozja nece ostaviti Andreja. Ispricao mi je kako se nagnuo preko mene i cuo da nesto sapucem. Bilo je kratko. Ti si tada pretrpela veliki strah i nije ti ni samoj jasno zbog cega te je Bog spasao. Jedne veceri je dosao kada sam bila kod kuce. Poverovao sam u Boga. plakala sam i jecala na sav glas." Prekrstila ga je ikonicom i poljubila se sa njim. . no ipak sam dosao. rece mi: "Ne znam sta te je tog dana spaslo. bila verujuca zena velikog srca. jos jednom nam se poklonio i otisao iz naseg stana. godine kada sam vec bila udata. Ti mislis da te je spasla molitva. Video je da sam u soku. posto ugasih svetlo. Uvek nam je donosio mnogo hrane. inace. pa i mrznju. stoga mu i ti moras oprostiti. Gledala sam Andreja kako odlazi u noc. Ali znaj. na staru adresu. tri puta. Kada sam usao u vasu sobu. Kada je odlazio. Kada me je po drugi put bacio na zemlju. zatim se pokloni i ode. Oprostili smo se. Samo je jedanput stiglo pismo od njega. zadigoh zavesu kojom smo u to ratno vreme zamracivali stan. bez povratne adrese. Sto se mene tice. 1952. Bilo me je stid. Moja majka je. Nismo ga videle dve sedmice. Oprostite mi sto toliko dugo nisam mogla da prestanem da vas mrzim. Sedeo bi sa mojom majkom i razgovarao sa njom satima. Kaca ga je stidljivo poljubila u obraz. no sta god da je bilo. Bogomajka je ovog coveka udostojila da svojim ocima vidi veliko cudo. ja sam i dalje prema njemu osecala odvratnost. Usila mu je ikonicu u rever od sinjela. Kada sam otisao od vas. Znam da nema nacina da vam to nadoknadim. godine. Postali ste drugi covek. Andrej nas je sve izbavio od gladi. Prisecao se one noci kada su me njegov drugar i on videli u sumi i kako su me napali. No. po ruski. "Savest mi nije davala mira! Bio sam u stalnom kosmaru. Ona se ne pokazuje nedostojnima. Po prvi put sam ga tada videla u drugacijem svetlu i to me je smirilo. Andrej. Prisao mi je i upitao me: "Hocete li mi oprostiti?" Zapoceli smo razgovor. pa me je otpratio kuci." Te 1943. Stajao je pored peci dok se vatra nije razgorela. Boga radi i Njegove Majke. a ne tebe. Cak sam se i trudila da ne jedem hranu koju nam je donosio.

Imao sam tada 28 godina. Bogorodice. posto imas nepobedivu moc. otac Arsenije i njegov posetilac se povukose u sobu i provedose citavu noc u razgovoru. Neka bi i vas uvek stitila i cuvala u sve dane vaseg zivota. mi sluge tvoje. otac Arsenije ustade iz kreveta i radosno pozdravi svog posetioca. Ne obaziruci se na nase negodovanje. *** Aprila 1941. Dok smo vecerali. Presveta Bogorodica je pomogla i vama i meni. a ja prema njoj osecam jos i vecu blagodarnost. Znam da sam se sramno poneo. Slede moje beleske. Kada sam ovo sve ispricala ocu Arseniju. Prvih nekoliko meseci u vojsci nisam imao mira. dosledna. pokazali ste mi ljubav i podrzali me oprostivsi mi moj greh. Nadezda Petrovna i ja smo prisustvovali sluzbi. oslobodi nas od svih opasnosti. Bas u to vreme dodje mu u posetu covek od svojih 55 godina. Znao sam da me voli koliko i ja nju. kazivao nam svoje dozivljaje i odgovarao na pitanja. pa je provodio veci deo dana u krevetu. otac Arsenije je izgledao i osecao se mnogo bolje. Nasa ljubav nije pocivala na fizickoj privlacnosti. duhovnik OTAC MATEJ Otac Arsenije se jedno vreme nije dobro osecao. rekao je: "Bog je izlio veliku milost na tog coveka. politicki zatvorenik. Posle toga su razgovarali ceo dan. a Ti. Ljudmila mi je bila sve. a vera jeste sam zivot. hvala vam svima."Hvala vam. Posle vecere koju je spremila Nadezda Petrovna. a moja Ljudmila 25. NAPOMENE: 1. Bilo je tesko ubediti ih da na trenutak prekinu razgovor kako bi nesto pojeli. no vi me niste odgurnuli od sebe. Ozenio sam se njome iz velike ljubavi. iznenada sam mobilisan u Armiju. Sledeceg jutra nije bilo potrebe da se ocu Arseniju namesta krevet.: "Tebi. Vama je Bogomajka spasla zivot. Zamolila sam ga da mi dozvoli da zabelezim njegovo kazivanje. Proveo je sa nama sest dana. da Ti klicemo: Raduj se Nevesto nenevestna!" Sluga Bozji ALEKSANDAR OTAC ARSENIJE (1893-1973) jeromonah. Bog ga je sacuvao radi velikih i slavnih dela. Njegovi posleratni dozivljaji kao i prica o tome kako je pronasao svoju porodicu i ponovo je izgubio ostavili su na mene nezaboravan utisak. Kad mi je bilo najteze. Otac Matej je mirno sedeo. poborniku nasem. telesni i duhovni. . Ona je izuzetna osoba. Sve vreme je s ljubavlju gledao u oca Mateja. uznosimo pobednicke pesme i zahvalnost za izbavljenje od zala. nego na dubokoj duhovnoj bliskosti i privrzenosti. Andrej To je bilo poslednje pismo koje sam od njega primila. Kondak Bogorodici glas 8. i ja sada zivim kao Hriscanin. Cetvrtog dana boravka u kuci Nadezde Petrovne ispricao mi je mnoge stvari o svom zivotu. sto je on ucinio. Pisali smo jedno drugom svaki dan. Majka Bozja mi je darovala zivot i sacuvala me u ratu. jer mi je darovala veru. a on je pokazao da je dostojan takve milosti. razgovarao. istinoljubiva i prostosrdacna. Vojvotkinji. izrazito snazne volje. Tog jutra su otac Arsenije i otac Matej odsluzili liturgiju zajedno. Nas dvoje nismo mogli da zamislimo zivot jedno bez drugoga. Cini mi se da sam je voleo vise od rodjene dece.

a Ljudmila pedagosku skolu. osecam kako joj lupa srce. no misli su mi uvek bile kod kuce. pa sam se sve vreme pitao u kakvom stanju cu ih zateci. Kao da su se sve one godine stradanja. Ostalo mi je jos da izdrzim tri meseca kazne u Norilsku. On mi je pruzio veliku utehu dok sam ziveo u logoru. Covek me je posmatrao u tisini. a kazna mi je kasnije preinacena na dvanaest godina robije. Osecao sam se izgubljeno. na ceo svet. Nista nije vredelo. ali sam mnogo kasnije saznao da moja pisma sa fronta nikada nisu stizala do nje." U trenu shvatih da sam izgubio sve. Borio se. Najpre sam pokusavao da ih nadjem zvanicnim putem. promuklim glasom rece: "Moj muz. Od samog pocetka sam ucestvovao u teskim i opasnim bitkama u kojima smo se ozbiljno tukli i cak nekoliko puta bili primorani da se povlacimo. zatim se okrenuo prema vratima sobe i viknuo: "Ljudmila! Imamo posetu. Osudjen sam i poslat na robiju. videh na njegovom licu izraz tako iskrene tuge. ruke. Ocajnicki sam trazio svoju porodicu. pisma su prestala da stizu. Cim me vide. Privijam je uz sebe. Ni ja tada nisam dobijao pisma. no nisam dobijao odgovor. Predavala je nizim razredima srednje skole. Optuzbu je izmislio jedan od mojih pretpostavljenih koji je tvrdio da sam vodio kampanju protiv svoje zemlje u saradnji sa neprijateljem. Saznadoh da je Ljudmila za vreme rata prebacena u grad Kostromu i da je tamo ostala. ljubi me. Sta li se njima sve dogodilo? Evo Kostrome. Bio sam ocajan. valjda. a 7. pogleda nas obojicu i placnim. Koliko dugo je to trajalo. Seo sam na stolicu i sve sto sam mogao da pitam bilo je: "A ja?" Oboje su cutali. Oporavljao sam se po bolnicama na Uralu i u Sibiru i tada sam joj pisao i dobijao pisma od nje. Proveo sam poslednje godine u jednom sibirskom logoru. po oporavku. ali sam se nadao da ce Ljudmila to nekako uspeti da sazna kod drzavnih vlasti ili preko prijatelja. Osetih . ponovo sam tesko ranjen. kao nikad do tada u zivotu. kao i svaka druga tragedija. bilo je vec oko devet casova. Kad sam je konacno pronasao i zakucao na vrata. Otvorio mi je nepoznat covek koji me je dugo gledao. Tada sam vec poverovao u Boga. poslali su me u Prag. U februaru 1945. da to nije istina. a kasnije sud. no to mi nije nista pomoglo. Cesto sam joj pisao. strepnje i iscekivanja ponovnog susreta svom tezinom obrusile na mene. No. odakle sam oslobodjen 1957. Rat. Zavoleo sam ga. Tu sam docekao kraj rata. maja. Pokusao sam da ubedim islednika. Grudi su mi bile okicene medaljama. divan covek i pravi Hriscanin. Rat se zavrsio. Sest dana po zavrsetku rata iznenada sam uhapsen. U tome mi je pomogao jedan prijatelj. Kasnije sam saznao da je isto ucinio i nekim mojim kolegama. za veci polozaj i bolju platu. Promenio sam nekoliko logora do 1957. svi smo mislili na svoje porodice i domove. da to ne mogu ni opisati. a ja zaboravljam na sve. cim sam ponovo poslat na front." Na vratima se pojavi Ljudmila. stresao se. Nekoliko puta sam ranjavan. kada sam oslobodjen. Prvog juna sam osudjen na streljanje. Nisam bio jedini koji se tako osecao. koraknuo unazad i najzad rekao: "Udjite. slomljeno. U jednom od tih logora upoznao sam oca Arsenija i postao veoma vezan za njega. Tresao sam se od placa. Aleksandre Ivanovicu. Najzad se obukoh sto sam pristojnije mogao i sam se dadoh u potragu preko prijatelja. Odatle sam pisao u Moskvu i raspitivao se za porodicu. Nikad nisam uspeo da javim svojoj porodici da sam poslat u logor. odbranili smo Otadzbinu. ko je ovo?" Ona se odmaknu od mene.Ja sam zavrsio fiziku. Stigao sam u grad u sedam sati uvece i najpre sam morao da pronadjem ulicu u kojoj stanuju. Bio sam veoma uzbudjen. jer je trebalo uskoro da ih vidim. ljubim joj lice. Uhvatio sam se za glavu i poceo da placem. No kada napokon pogledah coveka koji mi je otvorio vrata. Upitah: "Juda." Udjoh u kucu i skidoh kaput. zatice ljude nespremnima. ne znam. takodje zatvorenik u logoru. pritrca mi i stade da vice: "Sasa! Sasa! Jesi li to ti? Gde si bio?" Ona me grli. Slusali su samo mog pretpostavljenog.

Ali deca? Za ovih poslednjih osam godina. Tada ugledah na zidu sobe nekoliko uramljenih fotografija na kojima sam bio ja.. Time bih samo posejao zlo seme. Pricao sam im o ratu i o pismima koja sam pisao. Zavolela sam ga i udala se za njega cetiri godine posto smo se upoznali. Tamo ce prenociti. a bilo je ocigledno da izlaz ne vide ni njih dvoje. Preziveo sam dvanaest godina u logoru jedino zahvaljujuci nadi da cu je ponovo videti. Nije me zaboravila. a njih je cetvoro. raspitivala sam se o tebi kod vlasti i cekala sam. Rodila nam se devojcica. Zove se Nina." Ljudmila obidje sto koji je stajao izmedju nas. Ti presudi po pravdi Tvojoj jer Ti jedini znas sta je za nas dobro. Ja sam sada sam. Kako bi deca reagovala na to? Da li bi mogla da me ponovo zavole? Da li bi mogla da shvate sve ovo sto se dogodilo? Da li bi bila u stanju da tek tako zaborave na Borisa? Sto sam duze o tome razmisljao. Nisam dovoljno dugo cekala. stade ispred mene i rece: "Sasa. Misli su mi bile maglovite i nedefinisane. Udala se tek posto je bila sigurna da sam poginuo. Voleo sam Ljudmilu (i jos je volim). Dok sam je posmatrao sve je to nestalo i ja sam video samo nju. nasim sinovima sestrica. sedam godina joj je. Lice joj je bilo bledo. Odjednom je sve izgledalo drugacije." nastavila je da govori kroz suze. zapatio bih tugu i razdvojio svoju decu od coveka koji im je bio otac svih ovih godina. Sta mi je bilo ciniti u tom trenutku? Nisam znao. bio sam ubedjen u to. Ispricao sam im o Pragu. "Pricajte nam". deca su se zblizila sa svojim ocuhom i zavolela ga. Njeno drago i poznato lice bilo je i dalje veoma lepo. Tu je. Moja zena. pre nego sto sam otisao u rat. ponovio je. moja draga. nisam video izlaz. Da li vole mene? A sta sa .kasnije sam saznao da se tako zvao njen muz. No ni tada me ova nova porodica nije zaboravila: dokaz za to su bile moje slike koje su visile na zidu. "Gde su deca?" upitah. Odgovor je uvek bio: nestao u borbama. U tom slucaju. zbog svojih sebicnih interesa. Znao sam to. ni ja nismo bili krivi za ovo." Pogledao sam moju zenu. nesposoban da odjednom shvatim sve sto se dogodilo. Verovatno sam dugo govorio. Moja Ljuda. Da ce uzeti decu i ostaviti Borisa. No sta nam je sada ciniti? U sobi je vladala neprijatna tisina. no to mi nije davalo pravo da unistim jednu porodicu. Boris je cutao. Oprosti mi. moja jedina Ljudmila. Sve sam im ispricao. Pogledao sam Borisa i na njegovom licu videh odraz istog bola i izgubljenosti koje sam i sam osecao. "Molim vas. Zar sam polagao ikakva prava na njih? Ni ona. Ispricajte nam sta se sve dogadjalo sa vama svih ovih godina. Gledao sam je. mogao bih da zaboravim na tog njenog drugog muza i da je volim. kao kroz gustu maglu. da ce me poslusati. Samo sam na tebe mislila. Tisina teska i bolna. "Pomislila sam da si verovatno poginuo. trazila." Podigoh glavu i shvatih da mi se obratio Ljudmilin muz. probi mi se do svesti pomisao o Bogu i ja Mu se nemo obratih: "Gospode! Ti nam pomozi." Poceo sam da pricam sve od pocetka. a njene krupne oci pune suza i uzasa. Znao sam. Zar sam imao sta da oprostim Ljudmili? Zbog cega je ona kriva? Cekala me je. secala me se i za celu ovu situaciju niko nije bio kriv. Ljudmilu. o sudjenju i presudi: dvanaest godina robije u sibirskom logoru.. da ako joj ovog trenutka kazem da podje sa mnom. Stajala je tako i gledala naizmenicno u mene i u Borisa . U tom trenutku. Oprosti. sve sam vise shvatao da bih na taj nacin unistio jednu sloznu porodicu. o kojoj sam neprestano mislio svih ovih godina. dok je Ljudmila i dalje stajala. ali onda sam upoznala Borisa i navikla se na njega. isto kao i pre. zatim. Nejasno osecanje gneva i osude isceze i neka cudna blagost mi zagreja srce. i devojcica. patila se sama sa nasa dva sina. bila je sada tudja zena. oprosti mi. Samo sam ja kriva. Cutali su i oni.neciju ruku na ramenima i cuh glas: "Smirite se. porodicu u kojoj postoji ljubav i razumevanje. "Otisli su kod bake. Sada sam je nasao i istog trenutka je ponovo izgubio. Seo je preko puta mene. Kada sam prestala da dobijam od tebe pisma. Moji sinovi sigurno vole Borisa. Poslednje vesti od tebe dobila sam iz Praga. a Boris jos manje. a zatim ponovo utonuo u cutanje. o hapsenju. kriva sam pred tobom.

Idem. Lice joj je imalo izraz najdublje tuge. . Pritiskala ju je neizvesnost koja se tako iznenadno obrusila na nju. No i dalje mi je pred ocima bio samo Ljudmilin lik. jer nisam bio u stanju da zaboravim Ljudmilu i decu. Shvatao sam da drugog izlaza nema. Pomogli su mi neki dobri ljudi. Bio sam veoma bolestan sest meseci. Pisao sam mu. Sada zivim u malenom industrijskom gradicu i sluzim u jednoj maloj crkvi. imas dva sina i kcerku. a da je u isto vreme neophodno obuzdati ono nase ogromno. ali sama pomisao da je Ljudmila. Cetiri godine nakon toga. Njegov dom je. i poceo da sluzim u crkvi. Ustadoh i rekoh im: "Idem. Smatrao sam da to ne bi bilo korisno ni za mene. na veliko zaprepascenje mojih kolega. Imam veliki broj parohijana od kojih su mnogi iskreni i dobri vernici. Postao sam cak i poznat u izvesnim krugovima. Dao mi je blagoslov tek pre dve godine. To je jedini pravi i pravedni izlaz iz svega ovoga. dozvolila da iznad detetove glave stoji ikona." Otisao sam iz njihovog stana. Osetih stid sto ih oboje drzim u neizvesnosti. vec volja Bozja. Ne znam sta me je tada nateralo da odem u drugu sobu. poslao sam im skoro sav svoj novac. saznadoh da je otac Arsenije ziv. posvetio sam se poslu i. toliko godina i jedino sam kroz tu nadu ziveo i ostao ziv. covek koji me je uputio u Hriscansku veru uvek mi je govorio da su dobra dela prema bliznjima jedini put k Bogu. Nisam pokusavao da pratim sta se desavalo u Ljudmilinom zivotu. Zena koju sam voleo bila je za mene izgubljena zauvek. Mnogo sam propatio. U toj crkvi sam upoznao jednog lekara. pruzi mi ruku i rece: "Tesko joj je. hvala Bogu. ali otac Arsenije mi je savetovao da jos nije vreme da se zamonasim. U njemu je ostala samo jedna crkva. mesto gde sam mogao da odmorim dusu i gde sam dobijao utehu. Ljuda. Ocigledno su tu spavala deca. Tako je otac Arsenije postao moj duhovni otac i savetnik. pun nade. za koju sam znao da ne veruje u Boga. kao da se ovaj susret sa Ljudmilom i njenim muzem nikada nije ni odigrao. zamonasio sam se i primio svestenicki cin. Ljudmila je izgedala jadno. Sada je ostala samo proslost." Uzeo sam svoj kaput i obukao ga. a sada sam je izgubio zauvek. bio jedini koji sam tada posecivao i u kome sam mogao da se osecam prijatno i da razgovaram o duhovnom zivotu. Dok sam bio u logoru. a Borisova glava je bila pognuta. a Ljudmila povika: "Ne. pa su moji naucni radovi stampani i ja sam dobro zaradjivao. sve ostale su porusene ili zatvorene. Crkva mi je bila spas. Mnogo kasnije. Preko prijatelja koji je ziveo u Kostromi. Cekao sam. Iznad uzglavlja najmanjeg kreveta na crvenoj pantljici visila je ikonica. Boris mi pridje. sto me je sprecilo da podjem pogresnim putem i da donosim pogresne odluke. ispunila mi je srce toplinom i radoscu. ni za nju. Nisam mogao da vidim koji je svetitelj bio izobrazen na njoj.devojcicom kojoj je Boris rodjeni otac? Ponovo se u mislima obratih Bogu. kakvih svuda ima. a ja nemam nista. Ostavio sam posao. Gradic u kom sam ziveo nije bio mnogo velik. koliko se secam. slomljen onim sto sam upravo doziveo. a kasnije ga i posetio. Lutao sam mracnim ulicama Kostrome. ne idi!" U njenom glasu se osecala izvesna nesigurnost. Znao sam da postoji samo jedan pravi izbor: da odem odatle i da izadjem iz Ljudmilinog i Borisovog zivota i iz zivota dece. Te godine su mi bile vrlo teske. Pronasao sam Ljudmilu. Pati zbog nas oboje i zbog dece. a ja sam deo proslosti. Za to vreme sam se privio uz Crkvu. Ponovo sam bio sam. Vi ste sada porodica. otprilike. Takav je bio. dobrog vernika koji mi je mnogo pomogao. Ovo nije nikakva zrtva. Boris me je gledao zabrinuto. Video sam tri kreveta uza zid. pa je i on izgledao kao pritisnut teskim teretom. Secanje na Ljudmilin lik me nije napustalo. Ti. Jednom sam samo pisao Borisu i zamolio ga da prime od mene materijalnu pomoc. To sam odavno zeleo. Zaposlio sam se kao fizicar na jednom institutu. Vi se volite. postizao dobre rezultate. tok mojih misli tada. ljudsko "JA" koga svi neprestano isturamo ispred sebe.

"No to je samo uvod. Vasa pomoc nam je mnogo znacila. Otac Matej je ostao sa nama jos nekoliko dana. nikad me nije osudjivala. Otac Andrej. ispovedio ga je i pricestio. Na pragu je stajao covek pedesetih godina. odgovorniji i komplikovaniji od moga: pravi podvig. Covek udje u moj stan i pozdravi me. rado bih se ispovedio. . Retki su takvi. Odnekuda mi je izgledao poznat. Mislio sam da je to vazno. "Tezak je i vrlo zamrsen bio zivot oca Mateja". rekao mi je otac Arsenije. Vise ga nikada nisam videla. No secam se. moj sabrat u hramu u kome sam sluzio. a sada idem na hemoterapiju. oslovljavajuci me mojim svetovnim imenom. a i da Ljudmilu uvede u veru. no pre otprilike pola godine desilo se nesto sto me je duboko dirnulo i potreslo. Nisam obratio posebnu paznju na to. Rekao je da ce navratiti ponovo oko cetiri sata. to se u mnogome promenilo. jer su nase sudbine tako bolno i cudno isprepletane. pet meseci posle njegove posete. otac Arsenije je pazljivo slusao njegovo kazivanje. Znam da je sve to vec cuo ranije. otac Arsenije spomenuo da je od njega primio pismo. no siguran sam da ona to i sama zna. proslost se nekako zacelila. uspeo je. Znao sam tada da razmislja o vama. Secam se da mi je posle toga rekao: "Doveli ste mi dobrog coveka. Neka bi Bog uvek bio sa njim!" Zivotna prica oca Mateja me je duboko potresla i ostavila na mene snazan utisak. zut u licu i nekako sav iznemogao. Uprkos tome. Ja sam bolestan. Boris je ostao kod mene tri dana. Nasa kcerka Nina je upisala studije: Bog je dobar. "Ali uprkos tome. Ali ne bi imalo smisla reci da me nije volela posle onog dogadjaja. ali se secam da mi je. "Tesko mi je bilo da zivom u senci njene ljubavi prema vama. Dobar je covek taj Boris. budio bih se ponekad nocu i osetio da ona ne spava. Ljudmila vas je volela i jos uvek vas voli. pre svega. "Zar me ne prepoznajete?" upita me. no kad ste vi otisli u rat. Vratio sam se kuci jednog dana po odsluzenoj liturgiji. ali nisam mogao da se setim odakle ga znam. da vam se zahvalim na pomoci. jer ste svojom zrtvom pokazali snagu vase ljubavi prema njoj. Obojica su inzenjeri. Medjutim." Zatim mi je podrobno ispricao sve o deci i na rastanku mi rekao: "Nije mi ostalo jos dugo da zivim. "Vasi sinovi sada imaju svoju decu. Njegov zivot je bio mnogo tezi. tacno u cetiri sata oglasilo se zvonce na vratima. dva puta su me operisali. Sva nasa deca su vernici. a vlasnik stana mi rece da me je trazio neki sredovecni covek koji nije ostavio ime. Uvek sam se starao da znam gde zivite. Imam rak. Bio je to Boris. Postovao sam vasu zelju i nikad Ljudmili nisam rekao da ste nam vi poslali novac. Hteo bih. no zelim da znate da je sve ovo ostavilo rane i na mojoj i Ljudmilinoj dusi. ali stanje mi se nije popravilo. "Dosao sam da vam javim neke novosti vezane za decu. Tada sam se setio. Ljudmila je od njih dvojice napravila dobre ljude. dani su mi odbrojani. uz Bozju pomoc. da se samo pravi da spava. Jedino su mu oci bile svetle i izrazajne i u njima se ogledala dobrota. Kazu da imam jos najvise dva meseca zivota. Sav sam pozuteo od nje. Znam koliko je vama bilo tesko." *** Dok mi je otac Matej pricao o svom zivotu. Necu ga zaboraviti dokle god budem ziva. Pomozite mi!" Gledajuci Borisa shvatio sam da mu je zivot posle mog odlaska bio vrlo tezak i bolan. Ona vas veoma dobro poznaje. Vas odlazak ju je jos vise vezao za vas. pun sumnja i briga. Nikad prema meni nije bila odbojna niti hladna. "Dosao sam da vam se javim. Ako u vasoj parohiji ima jos koji svestenik. Ljudmilin muz.Smirio sam se. Boris odmah poce da govori. uspeo je da podigne nasu decu i da ih vaspita u veri. Ljudmila nekada nije verovala u Boga. da donese jedinu pravu odluku.

Gospod. Nama se cinio kao intelektualac. ponekad bi zastao. koji su mi na tom putu pomagali i ucili me. sletovima i izletima." Ovo je posebno vazilo za naseg . videcemo kakav je na delu! Kad smo prvi put izasli iz bunkera. postao sam vernik. na njegovo mesto je dosao jedan mladi porucnik . no kad bi se naljutio. Sa svojim uvek cvrsto stisnutim usnama odavao je utisak coveka koji je vazda spreman da se uhvati u kostac sa svim zivotnim preprekama. imao sam svega 23 godine kada je rat poceo. Meni je Bog u nekoliko navrata davao mogucnost da se u raznim situacijama opredelim za put kojim cu ici.Sluga Bozji ALEKSANDAR OTAC ARSENIJE (1893-1973) jeromonah. na tipicno ruski nacin. dok je otac Platon nastavljao pricu. vec da dobro "radi." Bio je srednjeg rasta. ako je potrebno. zbog cega nisam bio obavezan da sluzim vojni rok u mirnodopskim uslovima. Zavrsio sam sedam razreda osnovne skole. u Svojoj prevelikoj Milosti. veoma nas je iznenadio. (Tako je zapoceo svoju povest otac Platon. zeli da pomogne svakome da nadje put do Njega. No. a i one za mene. U isto vreme. da razmisli o smislu svog zivota i da sam odluci o svom odnosu prema Bogu.. Kada je poceo rat 1941. Covek tada moze da bira: da se okrene Bogu ili da se udalji od Njega. a odrastao u sirotistu. Nisam imao vremena ni da se uclanim u Partiju. Njegove naredbe su bile kristalno jasne. duhovnik OTAC PLATON SKORINO Citao sam u drevnom Paterikonu ucenje Svetih Otaca da Bog daje svakom coveku u toku zivota mogucnost da se osvrne iza sebe. U to vreme je bilo veoma popularno ucestvovati u anticrkvenoj propagandi i ja nisam ni malo zaostajao u takvim i slicnim aktivnostima. ili da Ga odbijemo. sve izgleda vrlo komplikovano. izraz lica mu je bio izrazito blag. Ako se dobro secam. koji je uredio da se oko coveka odigrava citav niz krupnih i sitnih dogadjaja i dozivljaja. Mislio sam tada da je to bila cista sreca. mrsav. da polozi i svoj zivot za prijatelje. Dok sam jos isao u skolu. Moram priznati da sam se tada mnogo interesovao za devojke. U toku citavog naseg zivota mnostvo dogadjaja nam pruza mogucnost da spoznamo Boga i da Mu se priblizimo. Gospod mi je opet i opet pomogao i ukazao mi na put vere. Radio sam kao metalac u vojnoj fabrici. sta znaci biti Hriscanin. odmah sam se prijavio kao dobrovoljac. Mi tada stojimo pred slobodnim izborom: da pridjemo Bogu. Dok mi je pricao svoju zivotnu pricu. Bio je uvek veoma precizan i ocekivao od nas poslusnost. politicki zatvorenik. To sam pomislila. Odbacimo li nase spasenje. a kasnije i svestenik. kao da ih je crtao olovkom na papiru. kad covek prica svoju zivotnu pricu. Blagodareci Njegovoj milosti i covekoljublju. da bi u svom gnevu bio strasan. dva puta sam odbio da krenem putem Istine koji mi je Bog tada nudio.no kad dodje vreme da se zadje u neprijateljsku teritoriju. na sopstvenom primeru. lep covek. Iz sivih ociju mu je izbijala upornost. Prvih godinu dana sve je bilo dobro: ne samo da nisam ranjen. a zatim polako nastavio da govori. Za dobrog vojnika se obicno ne kaze da se dobro bori. Zbog necega mi se ucinilo da bi taj covek bio u stanju. Mi ostali smo smatrali da znamo vise od njega.) Kazem vam. jer je bio nekako suvise "cist. vec nisam zadobio ni jednu ogrebotinu. malo pocutao. ne mnogo snazan i nikada nije psovao. bio sam Komsomolac. Otac Platon je bio visok. a onda sam morao da se zaposlim. U njegovim ocima kao da se odslikavalo sve sto se oko njega dogadjalo. Voleo sam da se isticem da igrankama. Kada je nas komandant poginuo. Lako je bilo njemu da izdaje naredjenja iz bunkera . Hriscanin. krupan i. Na svom putu uzrastanja u veri susreo sam se sa divnim ljudima. istinskim pomocnicima Bozjim. pa su me poslali u izvidjacki odred. jer smo duze vremena proveli u ratu. za to nije kriv niko drugi do nas samih. Bio sam snazan i zdrav. Rodjen sam u Lenjingradu. U zivotu je sve mnogo jednostavnije.

Svuda oko nas je tisina. sakrivajuci se iza drveca. pomislio sam: i on ce uraditi isto sto i Seregin ostavice me. a porucnik i ja krenusmo prema crkvi. Bio je to veoma opasan poduhvat. traze nas. jer je predstavljao. na ledjima su mi bili ukrsteni redenici. Dokopali smo se njihove linije fronta i tamo proveli noc. poceli smo da radimo na svom izvidjackom zadatku. zajedno sa porucnikom. cuo sam zvuk eksplozija kao kroz maglu i osecao da me neko i dalje vuce po zemlji. Zestina rafalne paljbe je primorala porucnika da se zastane i da se pritaji. Gde me to nose? Nasima? Nemcima? Kasnije su se moji prijatelji divili kako je omaleni porucnik uspeo da izvuce na cebetu mene. Zrna srapnela su odskakivala po zemlji. a porucnik i ja ostadosmo. Tri nedelje po njegovom dolasku dobili smo zadatak da zadjemo daleko u nemacku teritoriju. Oko nas zasistase svetlece rakete i zapljustate kursumi i mi se brzo ukopasmo u krater od bombe. kad mi se povratila svest. "Tezak sam. Mene je osamutio vazdusni udar. da ljudi ne bi trebali da ubijaju jedni druge. jos zesce nego prvi put. Znalo se. molio sam ga.porucnika: "radio" je majstorski. nije se sakrivao iza njih. isao je prvi.svi ginu. Kako to jednostavno zvuci: "Vratite se u bazu. Uspeli smo da saznamo i prenesemo vazne informacije. reci cu vam ovo unapred: sva sestorica smo se vratili sa zadatka. Bio je neustrasiv. Dobismo naredjenje da se vratimo. naredjenje je naredjenje. Bog nam je ipak pomogao!" Cim sam se oporavio. O tome se danima pricalo. te sam gubio svest. mlad mesec na nebu. On mi odgovori sa osmehom: "Vidis. odgovorio je i nastavio da me vuce. da se na takve zadatke obicno salje sest do deset vojnika. o ramenu mi je i dalje visila automatska puska. Ovako je bilo: bili smo zasli cak trideset kilometara u neprijateljsku teritoriju i nasli se kod nekog sela. Svoje ljude je stitio. Seregin uspe nekako da se izvuce iz kratera i da otpuzi do nase linije. Za ovu ekspediciju izabrano je nas osmoro. Odjednom mi na um pade pomisao da ne bi trebalo biti rata. Zadrzali smo se tamo sest dana. Porucnik i ja smo obojica dobili po medalju za hrabrost. a ja sam ponovo izgubio svest. dobih naredjenje da idem u jos jednu izvidjacku misiju. Kad god je mogao. oprezan. a ja sam posao prema groblju." Nemci znaju da smo u okolini. Na domaku sela. Porucnik se kretao prema crkvi. koji sam bio mnogo tezi i krupniji od njega. Ponovo su nas poslali na neprijateljsku teritoriju. Slali smo telegrafske poruke svaki dan i izgubili jos trojicu nasih. Tada sam prvi put shvatio da ne zivim svoj zivot kako treba. Zavoleo sam svoga porucnika i hteo da mu se nekako zahvalim. i da se retko ko vraca sa zadatka . Medjutim. Dvojicu smo izgubili vec pri prelasku linije fronta. dok je oko nas prasina letela kao vatromet od svakog ispaljenog metka. a smrt je i dalje vrebala sa svih strana. pocetak mog novog zivota. U jednom trenutku. Stoga je i nama bilo jasno da nas ovaj put salju u sigurnu smrt. precizan. na opste zaprepascenje cele divizije. Nemci su u medjuvremenu postali jos oprezniji i sada se sa izvidjackih zadataka niko vise nije vracao. jer je krater u kome smo lezali bio dosta plitak. Bog ce pomoci". Platone. Cetvorica nasih odose u izvidjanje. o bedrima noz. kao i da zarobimo jednog nemackog vojnika od koga su kasnije dobijene jos vaznije informacije. Ostalo nas je svega trojica: porucnik Aleksandar Aleksandrovic Kamenjev. narednik Seregin i ja. Nije me slusao. a porucnik je bio ranjen u nogu. Nemci primetise kretanje i zasuse nas mecima i granatama. na neki nacin. ostavi me ovde. inace cemo obojica poginuti"". a krst na kupoli se presijava plavicastom svetloscu. Upravo dok smo pokusavali da predjemo taj brisani prostor. Umeo je da se sunja kao macka i da puzi na stomaku kao zmija. Bilo mu je tesko da to radi. blizu sume. No. Znao sam da mu nista drugo ne preostaje. Kada je pala noc. Do nase linije bilo je oko dvesta metara. Verovatno ce nas i naci. spazili su nas Nemci i otvorili vatru. Lezali smo na zemlji i pokusavali da procenimo odakle je najbolje da predjemo na nasu teritoriju. Bilo nas je sestorica i. Za mene je ovaj zadatak bio od posebnog znacaja. krenuo je prema nasoj strani vukuci cebe i mene na njemu. "Nemoj. porucnik razvi cebe koje je nosio na ledjima i stade da me gura na to cebe. Ali na moje zaprepascenje. Kad sam dosao sebi. ali nisam uspeo da do njega . Posto smo se domogli sume. ne mozes me vuci. Nasu liniju i nemacku delio je brisani prostor koji smo morali da predjemo puzeci. Znaju zbog cega smo u sumi." "Nista. preko radio operatera. morali smo da idemo. stajala je crkvica.

pravu neustrasivost i istinsku ljubav prema otadzbini. Kad sam bio mlad. Sada vidim da je to sve bila Bozja promisao. i mnogo sam puta udario glavom o zid. Video sam kako je neprijatelj opkolio nase ljude. onako uzbudjen. Slomih jednu grancicu. kojom on uspesno prikriva svoje pravo lice? Neprijatelj je lukav i nikad ne spava!" Ta misao mi nije davala mira. Nisam mogao da verujem. mislio sam. jedva smo ostali zivi. Svojim ocima sam gledao povlacenje. medju nama se stvorio zid nepoverenja i poceli smo da se ophodimo jedan prema drugom sa oprezom. znaci da poseduje burzoasku svest. da skratim pricu. nije se usudjivao da podigne sa zemlje. Kada se vrata zatvorise. reci mi. ili prazna kanta?" i on mi kucnu kaziprstom po celu. Spasao ti je zivot. I bas tada mu neprijateljska granata raznese glavu. odjednom pokazuje nekakvo zaostalo sujeverje. kako je on. Litvanac i izgledao je umorno i potisteno. odsustvo svesti. Znas li da je Kamenjev na pocetku rata izveo citav konvoj ranjenika iz okupirane teritorije? Znas li da je na rukama preneo jednog ranjenog generala? Ako po sitnicama sudis ljudima. I. Svi su mislili da smo opet imali srece. krsti se. dakle. Nego. Kako rekoh. "Samo se pravi da je vojnik. Resih da ga prijavim vojnoj upravi. i ja sam bio prepametan. strah. znaci da nista ne znas o ljudskoj prirodi. Sledece nedelje smo ponovo dobili naredjenje da se prebacimo u neprijateljsku teritoriju. a kako kad je na zadatku. Sve je bilo dobro dok najednom nismo naisli na grupu nemackih vojnika u sumi. Imao sam sta i da vidim. a mene je jednako mucila misao: "Kako sovjetski covek moze da veruje u Boga? Obrazovan je i skolovan i sigurno je citao dela Jaroslavskog i Stjepanova u kojima je jasno dokazano da nema Boga. major se okrete prema meni: "Slusaj. U takvim situacijama ljudi pokazuju svoje pravo lice. u jagnjecoj kozi". Vratili smo se. toboz. Krio se iza nas. molim te: je li to glava sto nosis na ramenima. Ali. skolovan covek. Posle kratkog razmisljanja se posavetovao sa nekim preko telefona i naredio: "Potporucnice. sam pesacio od granice do svoje kuce." Od toga dana. Zatim me je pitao kako se porucnik Kamenjev ponasa prema svojim vojnicima van zadatka. neprijatelj. Skorino! O izvidjanju znam mnogo. i nesto sapuce. Te noci smo posli na zadatak. gleda crkvu i krsti se. no major ga ucutka. zar ne? Doneo nam je dragocene podatke o Nemcima. "Pa ti si stvarno budala! Pa sta.dodjem. Zarobili smo jednog Nemca i krenuli sa njim natrag u bazu. i nauci se da pametnije sudis o ljudima. Radio si s njim. Bio je vrlo zadovoljan i odmah me je odveo kod svog sefa. a svakako su od velike vaznosti i informacije koje je preneo sa neprijateljske teritorije. vi verujete u bogove. sta ako je to samo kamuflaza. ja ne verujem u bogove. Primio me je neki potporucnik pred kim sam izneo svoje sumnje. Sad mi je zbog toga zao." Potporucnik preblede i pokusa nesto da kaze. hrabrost. Sef je bio major. . I ti mi sad nesto izmisljas. pocicete danas u izvidnicu na neprijateljskoj teritoriji i prikupicete mi informacije o ponasanju porucnika Kamenjeva. prema nasoj borbenoj liniji. A ako uprkos tome i dalje veruje. Voleo bih kada ste bi se svi vi borili kao Kamenjev. pridjoh mu i rekoh: "Znaci. Bez sumnje je hrabar. a zatim se savlada i odgovori: "Ne. Skorino. Danas ides na zadatak sa ovim podporucnikom i sa Kamenjevim. posle toga smo se bezbedno vratili u bazu. a znam dosta i o porucniku Kamenjevu i o tebi. neustrasiv i hrabar vojnik. Moj porucnik stoji u senci jednog drveta. ostanite. video paniku. Gleda gore. druze porucnice. Bilo je gusto." "Vuk je to. Moj porucnik. Saslusao je mladog potporucnika koji mu je preneo moje sumnje da se medju nas uvukao neprijatelj po imenu Kamenjev i da ga treba pod hitno ukloniti iz nasih redova. Znas. Trebalo je da uhvatimo i zarobimo nemackog vojnika koji bi mogao da nam oda informacije o njihovom kretanju. Tek tada je potporucnik potrcao. iz cega nepobitno sledi da je on neprijatelj naroda. 1941. cim mi je spasao zivot. Slobodni ste! A vi. Idi!" Bio sam zapanjen posle ovog razgovora. pa sam se vratio na mesto odakle sam posao. Kada smo dosli do ugovorenog sastajalista. pogleda me preplaseno. prosli smo kroz pakao. Iste noci mi bi jasno da je onaj mladi potporucnik najobicnija kukavica. ako je vernik? Sta ako se krsti? Video si ga u akciji. Ja verujem u Boga." On se trze. odbijao je da ide napred i stalno nas je zadrzavao. Dobro posmatraj i jednog i drugog na zadatku! Izbi iz glave te tvoje glupave ideje o neprijatelju u nasim redovima i da ti nije palo napamet da slucajno o ovome nekome pricas! Idi sada.

Ostali su vec bili stigli tamo pre nas. Razgovarali smo tri sata dok smo lezali prekriveni liscem u jami. sve dok sunce nije pocelo da izlazi. nakon cega sam prebacen u sanatorijum na dva meseca. na smenu." "Jeste li vi sin svestenika. nijedan od nas dvojice nije mogao da zaspi. inficirala mi se rana i nastupila je sepsa. Medjutim. poslat sam u bolnicu u blizini Vjatke. na svakom mestu ima zlikovaca koji pokusavaju da se okoriste na bilo koji nacin. Svi smo je voleli zbog te njene osetljivosti i spremnosti da pomogne svakome. Toga dana vratili smo se na mesto sastanka. video bih Marinino lice. Od nas sestoro. Dok je govorio. dok mi je pricao o zivotu Gospoda Isusa Hrista. Sve sam mu ispricao. Medjutim. ili bi mi brisala znoj sa lica. Onako iscrpljeni. ali ne mnogo. Proveli smo jos dva dana obilazeci neprijateljske polozaje i pokusavajuci da predjemo liniju fronta. Cuo si sta ti je major rekao. Lekar koji je bio zaduzen za mene procita izvestaj o mom stanju i zakljuci: "Ne moze se . bolova. Pesacili smo dva dana ili. Vidis. no ubrzo posle toga on dobi unapredjenje i premestaj. Kakve to veze ima sa verom?" "Mnogo toga sto se danas prica o nasim svestenicima je laz". Otac mi je lekar. u kirovskoj oblasti. potresao sam se kada je poceo da mi govori o znacenju Hriscanskog zivota." Nikada necu zaboraviti taj nas razgovor. Ni danas mi nije jasno kako smo uspeli da se vratimo u bazu. istina i takvih. druze porucnice?" "Ne. a majka uciteljica. ljubazna i pazljiva prema svakom bolesniku. ni sredstvo za manipulaciju naroda. odgovorio je porucnik. za to nam je trebalo nekoliko dana. ima dobrih ljudi. U bolnici je radila medicinska sestra po imenu Marina. Po izrazima lica lekara video sam da nema nade za moje ozdravljenje. I tamo. ali vec sam bio umoran i izmucen od stradanja. Mnogo sam zavoleo porucnika. ja sam zeleo da zivim. Secam se da sam ga tada pitao: "Ali. operacija. Davala bi mi injekciju. Telegrafisali su poruke u bazu. nesto sasvim novo. naisli smo u sumi na jamu zatrpanu liscem. Ja zivim za svoju veru. pricao o nedostatku vere i o antireligijskoj propagandi. Uostalom. dok sam tako lezao zatvorenih ociju. Takodje sam hteo da mu iznesem svoje misljenje o religiji. Nemci su rasturili nasu izvidjacku jedinicu. Bio je to izuzetan covek. U pocetku mi je sve to delovalo kao zanimljiva i primamljiva bajka. dve noci. prica se da su popovi prevaranti i da samo gledaju sopstvenu korist. ostali odose drugim putem. u sobu udje vizita: nacelnik odelenja sa svojim mladjim kolegama. Tada odlucih da mu priznam da sam pre neki dan pokusao da ga prijavim. Jedva smo uspeli da se vratimo. a zatim pokusali da se vrate. Prebacen sam u sobu u kojoj sam lezao sam.podelili smo se u dve grupe. Svi vojnici na oporavku bili su zaljubljeni u nju. Dok sam bio u bolnici. Videli smo nekoliko tenkova koje smo morali da zaobidjemo i da procenimo silu kojom je raspolagao neprijatelj u tom trenutku. on je cutao. Lekovi nisu pomagali. Rekao mi je sta je cilj ljudskog zivota. na vrhu. Moje poznanstvo sa njim je ostavilo trajan pecat na mojoj dusi i pripremilo me da primim veru. odlucili smo da tu predahnemo i da malo odspavamo. Naravno. bio sam uglavnom sve vreme u nesvesti. Tada sam prvi put drugacije doziveo pojam vere: shvatio sam da to nije primitivizam. bolje receno. preziveli smo samo porucnik Kamenjev i ja. Bila je sitna i mrsava i imala je smedje oci. Ima ih. Medjutim. kao sto su nas ucili. Nisam imao strah od smrti. Svaki put kada bih na trenutak dosao sebi. Porucnik me je uzeo sa sobom. Kada su me odneli u "sobu iz koje nema povratka". Dok smo se vracali. vec od nepoznatog. Oboje su verujuci ljudi. i svih ostalih uzasnih i nepoznatih stvari. Jednom. predamnom kao da se otvori neki novi put. Od tog doba sam poceo drugacije da razmisljam. ni izmisljotina. ili bi mi presvlacila odecu. drzala je svakog udvaraca na pristojnom odstojanju. Mada je prema svakome bila ljubazna. Uvek je bila vesela. i to sto si pokusao da me prijavis je Bozja volja. Odjednom me upita: "Znas li ti sta je vera?" Nije cekao da mu odgovorim. U bolnici sam ostao pet meseci. Mnogo vremena kasnije. vec je nastavio. a kad sam zavrsio. sto je samo po sebi znacilo da samo cekaju da umrem.

Dugo vremena smo proveli secajuci se ratnih dana.ovde vise nista uraditi: nastupila je sepsa. Prethodno joj ispricah sve o sebi. "Imam pravu zenu za tebe! Moja rodjaka Nina" rece. Kad sam izasao iz crkve. pacijent ima infekciju krvi. bilo je tesko. Kad mi je bilo bolje. Kasnije. pod hitno moram naci sebi nevestu. Nisam se tada kretao u drustvu devojaka. ako prezivim rat. devojke me nisu interesovale i nisam pomisljao na zenidbu. Vratio sam se u moj rodni Lenjingrad i posao da upisem bogosloviju. Kraj rata sam docekao u Berlinu. Ponekad mi se cinilo da mi ljudi namerno smetaju da ucim. prosfore. ne znam da li je bio dan ili noc." Iako sam bio u stanju polusvesti. Bilo mi je vrlo naporno. pucas od zdravlja. jer sam bio neskolovan: zavrsio sam samo sedam razreda osnovne skole i to davno. Sa sobom bi uvek donosila flasicu sa svetom vodom i po malo osvecenog hleba. Uskoro su me pozvali pred Ratnu komisiju. ali znao sam i nesto drugo: da me je Neko izlecio preko sestre Marine. nadovezujuci se na "salu. pomislio je da se salim. Naucila me je nekim molitvama. a zatim presli na probleme svakodnevice. Rat se konacno zavrsio. i sad hoces u popove! Sramotis Armiju!" No. a ona mi tada rece: "Bice sve u redu. ugledao sam coveka sa jednom nogom kako polako ide ulicom pomocu staka. Zavrsih nekako tu bogosloviju i odlucih da se zamonasim. a oni ih pogledase i vratise mi ih. a poceo sam kao prost vojnik. dodjoh sebi i u jednom trenutku osetih da sestra Marina stoji kraj mog kreveta. a sada sam morao da nadjem zenu. Tada sam dao sebi zavet da cu. Dok sam ucio bogosloviju. sve sam cuo i razumeo. nacelnik odeljenja mi rece: "Izvukli smo te iz "onog sveta". Nisu hteli da me prime. Porucnik Kamenjev i Marina su zaista preokrenuli moj zivot. To je trajalo otprilike dve nedelje." Dade mi malo vode da popijem. Njoj dugujes veliku zahvalnost. pravi domacin. Marina je cesto dolazila i molila se kraj moje postelje." To sam vec i sam znao. Voleo sam Marinu kao rodjenu majku. pocela je da mi prica pomalo o veri. bio sam veoma uporan i na kraju me primise. dakle. cin porucnika si dobio. ali bez sestre Marine ne bismo mogli nista da uradimo. uprkos svim mojim molbama i ubedjivanjima. a izgledalo je da se i ja njoj dopadam." Iskreno govoreci. Ona me je izlecila. Sad su poceli da mi se smeju ovi iz bogoslovije: "Sta? Vidi kakav si. tako ces bar moci da postanes svestenik. Kada mi je napisao uput za sanatorijum. gde sam demobilisan. Pritrcah kapetanu i on mi se veoma obradova. Platone. Nisam ja za monaha. prepoznao sam bivseg kapetana puka u kome sam sluzio. To je bilo tesko. Kvasila mi je celo sundjerom i nesto saputala. Kapetan je bio veoma dobar i veseo covek. Molila se za moje zdravlje. Pozva me odmah u svoj stan. U pocetku joj je bilo tesko da prihvati da cu biti . Otisao sam u crkvu da se pomolim Bogu da mi pomogne. Samo sto sam zavrsio bogosloviju. Otvorih oci. postati svestenik. Da. Zaboravio sam da napomenem da sam u ratu stigao do cina porucnika. Dopala mi se. ozeniti se. Tamo su me ismevali i pokusali da me odvrate od moje namere: "Hej Skorino! Jesi li sisao s uma? Nosilac si svih mogucih ordena i medalja za hrabrost. a osim toga. Predao sam dokumenta. bili su u pravu. Ozdravices. Kad sam mu rekao da sam zavrsio bogosloviju i da trazim devojku da se ozenim njome. Iz bolnice sam izasao kao verujuci covek. Kad sam mu prisao malo blize. ovde vise nema nade. Odlucih da je zenim. Hriscanin. ona je izmolila moje ozdravljenje od Boga. nisam ni rukopolozen." Sa Ninom sam se upoznao dva dana posle toga. Time me je hranila i pojila svaki dan." Nacelnik odeljenja me takodje odmeri i rece: "Da. Dolazila mi je cak i kada nije bila dezurna. pa joj to u predlozih kroz nekoliko dana. na zalost. Proveo sam dugo vremena u molitvi. Svoju odluku saopstio sam i sestri Marini. gde bih mogao da se pripremim za monaski zivot?" Valjalo mi je. mada je bila istih godina kao ja. Pre rata sam imao mnogo prijatelja. Znaci. a vec su odlucili da me posalju na parohiju u Irkutsk. Cim bi se priblizila mojoj postelji pocinjala bi da se moli. no svi su se udaljili od mene kada sam krenuo u bogosloviju. zar ti da budes monah? Bolje ti je da se zenis. Kasnije sam saznao da mi je davala osvecenu vodu.

bio sam veoma srecan. uhvati se za dugme!" Cesto bih cuo i psovke na svoj racun. ometali mi sluzbu. Radovalo me je kad sam mogao nesto da im kazem o veri. U pocetku. pa sam u slobodno vreme poceo da radim. Medjutim. kad sam stigao u selu. a posle za prezvitera. Do kraja godine u moju crkvu je dolazilo 80 . Nina rece: "Idi ti. Platone. Sada je imala diplomu. Otisao sam kod vladike." Sta. na primer. Mnogo mi je pomogao u tim prvim danima moga sluzbovanja. Mislili su da ne mogu da se branim. uskoro ce vam doci i zena. Isao bih. ali ja ne verujem u Boga. Jednom me je grupa mladica presrela i pretukla. tri meseca. Nedostajala mi je Nina. ume da odgovori. imala veliko znanje i u svemu je bila primerna. Nema dlake na jeziku. prihvatila je. a neki su cak dosli u crkvu. pomislih u sebi. a zatim sam najpre rukopolozen za djakona. dolazice vam parohijani. Nekome bih popravio krov. Bila je odlican radnik. Jedva sam imao novca da se prehranim. Slusali su me. Pozvao me je svojoj kuci i veoma me lepo primio. Ni ja nisam verovao! Otisao sam u bogosloviju i rekao im da sam nasao zenu. i vrlo je lako dobila posao tehnologa u velikoj fabrici mleka. Vladika me je pazljivo saslusao i na kraju mi rekao: "Sve u svoje vreme.svestenik. ali skladno gradjena. pa sam se zabrinuo. Sluzio sam nedelju dana. Radio sam savesno i posteno. Ispricao sam mu svoju tuznu pricu. Medjutim. ali i njoj je u pocetku bilo tesko. drugome bih doneo drva. Neki su poceli da se raspituju za veru. Otisao sam u Sibir. Valjalo nam je uskoro da otputujemo za Irkutsk. Pomagale su mi dve starice. U pocetku su samo dosli da razgledaju. Usli bi u crkvu i poceli da se smeju i zavitlavaju. Sacekao sam kraj sluzbe i prisao starom svesteniku koji je tamo sluzio. ali nisam prestajao da sluzim svaki dan. Uvek sam ih uctivo molio da izadju. svratio sam u gradsku crkvu. Dok sam radio. Samo je rekla: "Platone. a onda su poceli da dolaze na sluzbe. Dogovorili smo se da ce mi se ona pridruziti cim zavrsi skolu. Ja moram da ostanem jos godinu i po u Lenjingradu da zavrsim srednju skolu. razgovarao sam sa domacinima. Sada bih zeleo da kazem nesto i o mojoj Nini. Posto se niko nije brinuo o zgradi crkve. Pao sam u ocajanje. ali na sluzbama je bilo uvek samo troje ljudi. Vrlo je lepa. Njima je bilo zanimljivo da razgovaraju sa svestenikom. a druge godine su poceli da mi dolaze i mladi. Proslo je pola godine. Vencali smo se dve nedelje posle toga. Da budem iskren: tesko mi je bilo da je ostavim. Pokusao sam da tamo zavedem neki red i da koliko . . do ramena mi je. rekao mu da sluzim svaki dan. Zavoleo sam je. morao sam da idem.90 ljudi. samo sam ih molio: "Nemojte. Bog je milostiv!" Kad sam odlazio iz vladicanskog dvora. ali su crkvu morali da zatvore jer im je stari svestenik umro. Selo je bilo dosta veliko. I dalje niko nije dolazio. ali sam zaboravio. Rekla mi je. molim vas! Prestanite!" Valjda im je bilo zabavno da biju popa. uglavnom starijih godina. Ima krupne sive oci. a oni bi odlazili uz najgrdje psovke. ali da mi niko ne dolazi. Setao sam se jedno vece kad su me napali. Kada je napokon dosla. ulicom. Ipak. Valjda sam i naucio nesto za sve one godine rada u fabrici u Lenjingradu. a ja sam imao samo osam parohijana. Gde su parohijani? Odlucio sam da sluzim svaki dan. kad su saznali da je zena svestenika. Nije mnogo visoka. Poceo sam da sluzim. a deca bi vikala za mnom: "Eno popa. to je ona bila u prilicno losem stanju. Nikad joj nije palo napamet da ce se udati za seoskog svestenika i ziveti u nekoj seoskoj zabiti." Ne znam kako sam mogao da zaboravim da ona jos ide u skolu. Saslusali su me i na kraju mi dali blagoslov da se zenim. a bio je i vrlo duhovan covek. nije joj bilo lako na poslu.toliko popravim zgradu. Sve ce biti u redu. nisam sumnjao u to da ce doci. Tesko je bilo. Tanka je. ljudi me nisu najbolje prihvatili. Cesto sam bio meta ismejavanja. Dok su me udarali. ali kad je malo razmislila. trecem promenio bravu. samo se molite! Sto vise se molite Bogu!" Sprijateljio sam se sa ocem Petrom i cesto ga posecivao. mesec dana. Ipak. Rekao mi je: "Bog vas je prizvao u svestenicku sluzbu. u jedno selo iza Irkutska. Poceli su da me traze i ubrzo su se umnozili pozivi za popravke po kucama.

Razmislio sam i odlucio da i ja nesto kazem. . pa sam ih jos malo izlupao. a da su jos dvojica prisla odnekuda i da gledaju. Kada sam kasnije to ispricao episkopu. jer svestenik ne sme da se tuce. Video sam da je jedan oborio Ninu na zemlju. nije nas nikada ostavio. Nina je pocela da vristi i da zove u pomoc. Crkva je bila puna ljudi.. slavila se godisnjica pobede nad fasizmom i zavrsetka rata. molim vas. opet sam krenuo da ih bijem. a ono ispade da ste sportista!" Godinu dana kasnije. Bilo ih je mnogo: tri ordena Slave. a i jak si. drugog sam udario u stomak. Pozvani su svi koji su ucestvovali u ratu. Postala je iskreni vernik. Ona dvojica posmatraca pokusase da pomognu svojim drugarima. kao da mi je to prezime. Sada je predsednik bio u nezgodnom polozaju: svi oni koji su imali medalje trebalo je da se popnu na tribinu. Naravno. Predsednik kolhoza i predsednik seoske opstine su obojica bili ratni veterani i organizovali su svecanu proslavu u klubu. cetiri sa Crvenom Zvezdom.Jedne veceri kada smo se Nina i ja vracali kuci. jednog od njih sam vencao u crkvi. brate. tri medalje za hrabrost i jos neke. Predsednik se posavetova sa jos nekima. Ali nisam imao izbora. Kad su poceli da se bune. treceg sam nadlanicom samo lako udario u vrat. istina. Nisu se tome nadali. a 9. ali. Nina nije mogla da veruje svojim ocima. Zatim sam se vratio na onu trojicu sto su me napali. no danas je ona jaca u veri od mene. no dok sam jednog sredjivao.sada me je toga stid. sa napomenom da obavezno dodju sa ordenjem i medaljama koje su u ratu dobili. Bio sam strasno ljut. Trojica su poceli da me tuku. Kad sam usao u klub. Naterao sam ih da puze pedeset metara . vec da zaista veruju u Boga. I tako." U to vreme su me mnogi zvali "Platonov". Molio sam ih da nas ostave na miru.. "Platone. da zive Hriscanskim zivotom. to bi bila sasvim druga stvar. imao vise medalja i ordenja nego bilo ko na toj proslavi. No ubuduce bih te molio da ne zloupotrebljavas svoju snagu! Bog ce ti oprostiti!" *** Ziveli smo u tom selu nekoliko godina. Ona trojica su poceli ozbiljno da me tuku. oce Platone! Znas da se bijes. ljudi su poceli da me postuju.Trebalo je da svako od veterana ko je ucestvovao u borbama isprica poneki dogadjaj ili ratnu anegdotu. on se nasmejao i rekao: "U ovom slucaju pravo si postupio. mislili smo da ste samo nekulturni pop. moras ici na proslavu!" nagovarala me je Nina. oce Platone!" Ali bio sam tada veoma ljut. maja 1965. a jedan je bio vise zainteresovan za Ninu. a zatim sam presao na onog sto je hteo da napastvuje moju Ninu. Resio sam da im ocitam bukvicu. Da sam bio sam. Posle ovog dogadjaja. napala su nas cetvorica polu-pijanih mladica. predsednik kolhoza me prvo nije prepoznao. Tada rekoh samome sebi: "Ehej. Moja se Nina nije odmah prilepila za crkvu. Oni momci sto su hteli da me biju posle toga su mi prisli i rekli: "Druze Platone. Ostali smo u tom selu dvanaest godina. smejuci se: "Nisam znala da si takav. Mislili su da je pop slabic i lak plen. a posle me je pitao: "Odakle vam to silno ordenje?" "Kako mislite. Posle ovoga sam se cak i sprijateljio sa predsednikom kolhoza. Kasnije mi je pricao da je imao neprilike sa vlastima sto je pustio svestenika da govori na proslavi. bio si u ratu.. Bog nam je bio milostiv. znao sam da bi to moglo da mi napravi neprilike kod crkvenih vlasti. Postavio me je da sednem u drugi red. ali sa mnom je bila Nina. pa sam ga dobro isprasio i bacio ga u zbunje. pa me onda pozva: "Druze Platonove. dodjite i sedite na tribinu. ali sam zarko zeleo da pokazem tim ljudima da vernici i svestenici nisu neobrazovani i glupi. koji je poceo da me ceni. ja sam svestenik. a ja sam. onaj drugi pobeze. a drugome krstio dete. voleli su me. Znam da sam kriv za ovu tucu. orden Boraca Crvenog Barjaka. orden Lenjina. Nina mi je posle rekla. a vlasti mi nisu mnogo smetale. Sta cekas?" Pa kad sam navalio na njih! Jednog sam bacio preko ramena. trudeci se na svom putu ka Bogu uprkos svim teskocama i da u tome ne traze niti nalaze nikakvu materijalnu korist. odakle? Dobio sam ih u ratu!" rekoh. obukao sam civilno odelo i prikacio sva svoja odlikovanja. dobro poznaje sve crkvene sluzbe i mnogo mi pomaze.

a spomenula je i los uticaj na drustvo u celini. Cak su resili da ga umotaju u carsav.. Bio je dobar djak.ne secam se njegovog prezimena. Bilo je sedam svedoka. postao vrlo uznemiren. Iako je imala ulogu branioca. Svi smo mu tapsali. Svaki covek ima pravo na svoja ubedjenja!" Zatim sede na stolicu. Toga dana Natanail Aronovic nam saopsti da ce "optuzeni" na sledecem sudjenju biti Isus Hristos. Svako od njih je citirao autore knjiga o antiverskoj propagandi. Bilo je to ovako: organizovali bismo. kao publika. Svi su se . sto mi tesko pada. Uvek smo na ovakvim skupovima sticali nova iskustva i znanja. ali niko ga nije slusao. Zatim ustade Zona Fomina. nismo osecali prijatno. upravo sam se setio kako sam prvi put od jednog vernika cuo za Boga." O njegovoj ulozi u "sudskom procesu" smo mu rekli tek dan pre nego sto je sudjenje pocelo. na nedostatak kulture. ne priznajem!" i onda bi otpocela diskusija. Bilo je pozeljno da "sudski proces" vodimo sami. dajuci nam ideje kakve sve "optuzbe" da iznesemo na racun Isusa Hrista. a treci. Jedan ucenik bi predstavljao tuzioca. a Vovka nije znao sta radimo. konferencije. drugi odbranu. diskusione klubove. Bazarov i drugi. Vovka Balacov. Vovka je pokusao da odbije. Sutradan smo otisli u "sudnicu". kao i bolje razumevanje knjizevnih ili istorijskih likova. Poceli su da ga ispituju. na ovakvim "sudjenjima. Primetili smo da je Vovka. ali nije voleo mnogo da prica. sudjenje knjizevnim likovima kao sto su Cackin. naravno. njen govor je vise imao prizvuk optuzbe. Tatjana Larina. Osvrnula se na kapitalisticki olos. i sud je poceo da zaseda. Stajao je na sred sale. No ovaj put nas Vovka sve iznenadi odgovorom: "Ja sam vernik! Ne prihvatam ovo sudjenje. bio je povucen. Stalno je bio sa nama i mi smo ga voleli. a ni mi ostali se. bio je bled. odbranu je predstavljala Zina Fomina. prijavi ga odmah dezurnom nastavniku. vodio nas je po muzejima i osnovao klub za anti-versku propagandu. optuzenog junaka iz knjige. ali trudim se. Zatim predsedavajuci pozva svedoke. toboz. Organizovao nam je vecernja druzenja. To je sve sto mogu da kazem o svom zivotu i o putu koji me priveo k Bogu. Predsedavajuci upita Vovku: "Priznajete li da ste krivi?" Vovka je trebalo da odgovori: "Ne. a predsedavajuci je bio Kolja Ostrovski. Natanail Aronovic nas je dobro pripremio za "sudjenje". ne mogu da se naviknem. Nismo znali kako dalje da vodimo diskusiju. Cekajte. bez kapi krvi u licu. Neko je cak doneo karikaturu Isusa Hrista isecenu iz stripa. naravno. koja takodje odrza govor. Proveo je u sirotistu sest meseci kada jedan od decaka primeti da se Vovka krsti i. Devojcicama ga je odmah bilo zao.. ali da je "sudjenje" izvedeno jer je Natanail Aronovic bio veoma uporan. Taj susret mi je ostavio dubok utisak i naterao me da razmislim. Bilo bi zanimljivo." Pripreme su trajale deset dana. kao i uvek. bez pomoci. od trenutka kad smo mu saopstili vest. Vovka nije dopustio da ga uviju u carsav. da bi vise licio na Hrista. I njoj smo tapsali. Tuzilac je bio Jura Skurin. No. ali u to vreme su u modi bile debate i diskusije. koji se trudio da se ne mesa u diskusiju. Svi smo bili zaposleni oko ovog "sudskog procesa. ocigledno iz skolovane porodice. Odluceno je da ce ulogu Isusa Hrista dobiti Vovka Balacov. Ne znam sta mu je tom prilikom receno. Jurka ustade i poce: "Ostaci trulog kapitalizma: kulaci. Vovka je cutao. Predsednik je otvorio slucaj. Cesto sam se vracao na ovaj dogadjaj i mislio o njemu. Zato je diskusija bila veoma vazna. a u publici su bila dva razreda." Podupirali bismo svoje argumente citatima iz knjiga. ustanovljena procedura ovog puta ocigledno nije mogla da se primeni. Kasnije smo saznali da su mnogi nastavnici bili protiv ovoga. "Sudjenju" bi obavezno prisustvovao nastavnik. U to vreme nam je predavao sociologiju profesor po imenu Natanail Aronovic . popovi i intelektualci. u to vreme sam imao samo cetrnaest godina i jos uvek sam ziveo u sirotistu.Sada sam premesten u veliki grad. Natanail Aronovic dosapnu predsedavajucem da odrzi pripremljeni govor. cinilo se kao da je za jedan dan oslabio. Evgenije Onjegin. Tada je u nase sirotiste dosao decak mojih godina. neceg sam se setio! Oprostite. Iza ledja smo ga cak prozvali "Mali Hristos." i zavrsi svoj govor recima da su sve to truli ostaci kapitalizma.

"U crkvi gde sada sluzim imam jedno duhovno cedo koje je dobar prijatelj sa ocem Arsenijem. koja je slobodna. Kasnije smo cesto razgovarali o ovom dogadjaju. da su nam prazne i duse i glave. kao da mu je spao neki nevidljivi teret sa ramena. ni predsedavajuci nisu znali sta da rade. Deca su u sustini iskrena. Govorio je tako lepo i tecno. Natanail Aronovic je bio toliko besan. Svi smo ocekivali da ce Vovka cutati. sestra Marina. poce da govori. i niko nema prava da natura svoje ideje drugome. Govorio nam je o dobrom i o zlu i o ucenju Gospoda Isusa Hrista. I Natanail Aronovic je bio zadovoljan. politicki zatvorenik. "A kako ste upoznali oca Arsenija?" upitala sam oca Platona. pokusacu da ubedim Ninu da i onda dodje da ga vidi. bogoslovija. Natanail Aronovic dade znak predsedavajucem da zaustavi Vovku. Balacov je premesten u dom za "problematicnu" decu. i to je moja stvar. Cim se vratim kuci. i jos mnogo. mnogo toga.. pa je na kraju ponudio Vovki Balacovu da kaze nesto u svoju odbranu. Povrh svega. Bio je zadovoljan tokom sudjenja. Balacov je izgovorio opasne lazi! Procitajte presudu!" Predsedavajuci. Blagodarim Bogu zbog ovog susreta. tek sada vidim na koliko nacina me je Bog zvao k sebi! Vovka Balacov. medju sobom. Vovka zavrsi svoje izlaganje recima: "Da. Zamolio je oca Arsenija za blagoslov da me dovede k njemu. On. Sve je ovo laz. trljao je ruke. i sada sam drugi covek.zabavljali i ucestvovali u igri. Objasnio nam je zasto on veruje u Boga. publika. da niko od njih dvojice nije kriv. medjutim. ni branilac. ispravi se i. Slusali smo ga kao opcinjeni. Sve su to koraci kojima me je Bog vodio Sebi. Predsedavajuci se odjednom seti da je prvo trebalo da svedoci iznesu svoje dokaze. Odakle mu reci za tako nesto. ustade. da smo ga svi sa paznjom slusali i bili veoma dirnuti time sto je rekao. glas mu je drhtao i on zasista: "Dosta! Ovo je farsa! Nema Hrista! Hriscanstvo je samo neuspela imitacija Judaizma. se posavetova sa svojim "kolegama" i na kraju izjavi: "Sud nije stanju da donese presudu zbog okolnosti koje su izvan nase kontrole. Poverio sam citav svoj zivot ocu Arseniju. on nije kriv!" Pitanje koje se niko nije usudio da postavi je glasilo: "Ko nije kriv? Vovka Balacov ili Isus Hristos?" Zakljucili smo. ali ovaj. Bog. jer se na neki nacin kosnuo srca svakog od nas. ali vec je bilo kasno da se to ispravi. gde li ih je nasao? Ni tuzilac. Kad pogledam u proslost. duhovnik . tj." Svi smo napustili salu sa nekim gorkim ukusom u ustima. Vovkin govor je bio pun iskrenosti i neizvestacen. i evo me. dobro razumeli Vovkine reci. Nije bilo nimalo zabavno. iskusenja koja sam imao na pocetku svestenicke sluzbe. Dugo smo mu tapsali i vikali "Bravo!" Niko od nas nije ocekivao da Vovka moze tako da odgovori. porucnik Kamenjev. da je Bog uvek sa njim. pa smo i mi. njegova nada i njegova snaga! Izgledalo je kao da ce da zaplace. Bilo nam je jasno da niko nema prava da osudjuje ljude zbog njihovih ubedjenja. Svako od nas ima svoju savest. izvidjacka jedinica. Rekao nam je da on nikada nije sam. Tako mi je rekao otac Arsenije!" Sluga Bozji ALEKSANDAR OTAC ARSENIJE (1893-1973) jeromonah. Rekao nam je da nas zali sto nemamo vere. da su mu po licu izbili crveni pecati. Verujem u Boga i ponosim se time!" Ostao je da stoji. Natanail Aronovic skoci sa stolice i povika predsedavajucem: "Procitajte presudu!" Kolja Ostrovski mu odgovori: "Ali. ja verujem u Boga. Niko nema prava da mi sudi zbog toga.. iz nekog razloga nije hteo da ga prekida. Kroz dve nedelje. Kao i uvek kada je bio dobrog raspolozenja. pa tek onda da se jave branilac i tuzilac. Natanail Aronovic nije vise uzivao naklonost medju nama djacima i nerado smo ucestvovali u njegovim aktivnostima. Nina. Kolja Ostrovski.

Kad sam ponovo usao u sobu oca Arsenija. No pamcenje nam cesto ne dozvoljava da ih potisnemo. sa svim radostima. ali je bio u stanju raspadanja. tegobama i zalostima. No. Voleo sam da obilazim stare crkve i drevne manastire od kojih su mnogi bili u rusevinama. donosi radost i vecito se preporadja u drugim ljudima. Mracne i turobne godine . i setao bih njegovim ulicama dan. Svetla i radosna secanja obasjavaju dalji zivotni put covekov. cas u strogom devetnaestom. ublazuju bol i privode Bogu. pomogla mi je prilikom pakovanja. Tako se prozivljene godine zivota neizbezno pretvaraju u secanje.MATI MARIJA Duge godine naseg zivota. muce i nanose nam bol. . bezgranicna vera u Boga i molitva. Voleo sam gradic u kome je ziveo. Zelim da kazem nesto o ljudima ciji zivot ne pripada dalekoj proslosti. molio bih se sa njim ili razgovarao. Njih dvoje su izvor zive vode koja nam daje snagu vere i koja nas obnavlja. i onda nas ta secanja progone. Uvek bi se. Ostacemo mozda cetiri dana u Moskvi. kada bi otac Arsenije bio slobodan. Posmatrala je sve to nekako s visine. Molim vas. Nije se obazirala na mene kada sam usao u sobu. kupite tri karte i podjite sa mnom. jer je potrebno da se zna da postoje i takvi ljudi koji u sred teskih iskusenja pomazu drugome. vec je i danas veoma stvaran i aktuelan. osecao duhovno bogatijim. Moramo da uhvatimo jutarnji voz koji polazi oko pet sati ujutro.njih pokusavamo da zaboravimo. Upoznao sam se sa kustosima muzeja. Zbog toga zivotna prica oca Arsenija i mati Marije ne predstavlja memoare. Tada sam imao samo dvadeset sedam godina i mogao sam da pesacim kilometrima po gradicu i njegovoj okolini. a ponekad bih samo sedeo i slusao njegove razgovore sa drugima. To vece dodje ocu Arseniju u posetu neka nepoznata devojka i predade mu pismo. vremenom se pretvaraju u secanja koja svako od nas nosi u sebi. po odlasku od oca Arsenija. Otac Arsenije procita pismo i rece mi: "Sutra ujutru krecemo za Moskvu. Veci deo zdanja je i dalje stajao na mestu. njima se dusa hrani. cime mi se pruzila prilika da zavirim u skrivene tajne drevnih predmeta koje vecina turista. ali to nije uvek bilo moguce. kroz njihov primer pronaci novi zivot i istiniti put. vec je nastavila da razgleda stvari po sobi. jer su zapisane pod utiskom raspolozenja u kom sam se tada nalazio. pa sam legao da se malo odmorim. kako bismo mogli da zivimo tom verom. Uvece. cas u kitnjastom osamnaestom. Jevdokija Ivanovna mi javlja da je monahinja. tesko bolesna. vec sam zivot. Istinska ljubav obogacuje coveka. to je onda samoodricanje radi bliznjih. Nisam imao vremena ni da pogledam tu devojku. Zelim da vam pricam o njima. brigama. poucavaju. Pri zapisivanju ovih secanja oslanjao sam se na dnevnik koji sam u to vreme vodio gotovo svakodnevno. ako postoji snaga veca od snage ljubavi. u kojoj je jos uvek stajao ikonostas iz sedamnaestog veka. Svaki put bih naucio nesto o duhovnom zivotu i o veri. njena poznanica. nasao bih se cas u cetvrtom veku. kao ni stanovnika ovog grada. jer sam odmah posao da pripremim stvari koje ce nam biti potrebne za put. *** Dosao sam da provedem svoj godisnji odmor kod oca Arsenija. Prepisujuci iz ovih belezaka trudio sam se da izostavim svoje licne komentare. njega nije bilo." Zatim se okrenu i poce da razgovara sa tom mladom devojkom. Sigurna sam da ce ko god bude citao o zivotu oca Arsenija i mati Marije i o njihovim delima. mada je vec nasao svoje mesto u mome secanju. blagost i dobrota. zagledajuci knjige na stolu i po policama. Jednog jutra odlucim da obidjem jedan manastir iz sesnaestog veka. Setajuci tako. nije videla. kao i uljana platna i ikone na zidu. Otac Arsenije i mati Marija su oboje bili ljudi upravo takvog kova. Nepoznata devojka je setala po njegovoj sobi. mati Marija. Zbog toga ce neke moje zabeleske mozda delovati subjektivno. u cijoj kuci je otac Arsenije ziveo. Nadezda Petrovna. Narocito je lepa bila glavna crkva. Kada sam se vratio kuci bio sam umoran.

pre nego sto nastavite da govorite o ocu Arseniju tim tonom. oticicu na stanicu sutra u cetiri ujutru. Obrazovan. kako posmatra devojku sa osmehom i sa ocinskom neznoscu. Bas me iznenadjuje ovaj vas Pjotr Andrejevic.. Zvala se Tatjana. Crkve su nam pune." "Knjige?" upita ona iznenadjeno. a iz jednog stana je dopirala muzika sa radija. Stan u koji smo usli je bio tih. cak i od mojih roditelja. obrati mi se i rece: "Ko bi rekao da se jedan svestenik interesuje za umetnost. Putovali smo nekoliko sati. Culi smo lupu vrata od lifta. na stolu se nalazilo verovatno sve sto su imali u kuci od hrane. Kada bi svi mogli tako da veruju kao ona. no tada primetih oca Arsenija na vratima.. Njene krupne. Po seoskim putevima videli su se ljudi." Devojka me iznenadi pitanjem: "A vi? Sta vi mislite o Bogu?" Htedoh da joj odgovorim. i u njih ne idu samo babe." Nastavila je da govori." Zatim se okrete prema meni i rece: "Znate. sive oci su nas posmatrale sa blagom radoznaloscu. sira i malo ribe. lezala starica ozbiljnog i pomalo tuznog lica. Odgovorih: "Da. jer je bio utonuo u molitvu. kao sto je Pjotr Andrejevic?" Ovaj bezobrazluk me je uvredio. kad smo seli u voz. Otisli smo u kupatilo da se osvezimo posle puta dok je Tanja obisla svoju baku u drugoj sobi i iznela caj. nije umeo da zatvori vrata i zacudjeno je posmatrao tramvaje." Sledeceg jutra. Otac Arsenije je gledao kroz prozor. veruju pisci i slikari. sunce je ulazilo kroz prozore. a vas dvoje biste morali da stignete na voz do pet. Milioni obrazovanih na zapadu . zastajuci da procita po nesto. Ona uze jednu i stade da je prelistava. naviknut na zivot u varosici. ucila je nesto iz debelog medicinskog udzbenika. stanice. Otac Arsenije je nekoliko puta oslovio Tatjanu i nesto je pitao.. Tanja je iznela na sto kriske hleba. planine. a svestenik! Kakva neobicna kombinacija. a najvise me je boleo njen stav prema ocu Arseniju. Moja baka Kaca bezuslovno veruje. jeste li vi jedan od "onih". Ja sam pokusavao da pratim roman koji sam poneo sa sobom.. Kad biste vi znali moju baku! Bolja je od svih ljudi koje poznajem. Zivot napreduje. nema sta.Kada je napokon ponovo sela u fotelju. Seli smo za sto i posluzili se. Puna energije. Za tili cas. na krevetu sa rukama sklopljenim na carsavu. ili se svadjaju sa Bogom i pokusavaju da Mu dokazu da On u stvari ne postoji. da.Mnogo je toga napisano. "Veoma obrazovan covek. Videlo se kako pored nas promicu sume. udaranje potpetica po asfaltu i videli prolaznike kako zure i podozrivo gledaju na starce koji su sedeli na klupi blizu ulaza u soliter. Devojka. lekari i profesori i ucitelji veruju. Onda smo otisli u drugu sobu. Kad smo usli u taksi. koja je posla na put sa nama. ja sam jedan od "onih!" No. On nije bio svestan svega toga. "Jeste li se spakovali?" pitao me je. izgledao nekako izgubljeno i nesigurno.. ." Ona me zatim odmeri od glave do pete i rece.. medju nama je vladala tisina. Odlucih da ne kazem nista. Zaustavili smo se ispred nove visespratnice oko koje se orio decji zagor. "Veruju naucnici. materijalizam je priznat u skoro celom svetu. a religija i dalje postoji. filosofiju i marksizam. prodro je u umove skoro svih ljudi. procitala sam mnogo knjiga o naucnom ateizmu. pomalo podrugljivo: "A. Oni ili pokusavaju da ocrne religiju. Tamo je. Mnogo knjiga je napisano u kojima se dokazuje apsurd religije.i oni veruju. ali imam utisak da autori tih knjiga nikada nista nisu u stanju da dokazu. Mislila sam da oni samo znaju crkvene sluzbe i Bibliju. Moskva je veoma bucan grad i primetio sam da je otac Arsenije. predlazem vam da pogledate knjige koje je on napisao. trolejbuse i automobile kako jure ulicama.. a niko jos nije uspeo da dokaze da Bog ne postoji... Otvorih plakar i pokazah joj neka njegova dela. medicinu. kao za sebe: "Da. Kako su me nervirale te babe kad sam bila mala! Stalno bi pokusavale da me uteraju u red. "Jesam. raskrsnice i zgrade.

Shvatila sam sta se desava. iznad kreveta. Volela me je kao svoje dete. Svetiteljke su to bile. izraz joj je bio tuzan i umoran. oce. Uzela me je kod sebe moja baka. Pokloni se i blagoslovi je veoma pazljivo. Ni otac Arsenije. Sergej Petrovic me je voleo kao sopstveno dete. "Stasala sam. Primetio sam da vrlo pazljivo posmatra lice ove neobicne bakice. sklopljene na stolu. bacuska! "Sad. "Blagoslovi me. Mada se njene tanke i izduzene ruke se nisu pomerale sa kreveta. pa sam ga izbegavala. "Bacuska. Tanja neka ide da poradi malo u kuhinji."Babuska. ali moj duhovni otac. Lice mati Marije je bilo vrlo neobicno. Ucila sam zajedno sa njenom kcerkom. bacuska. videlo se da je veoma napeta. bacuska! Lepi dani. Natalijom Sergejevnom. Od toga smo ziveli. Imala sam sedamnaest godina. dozvolili su mi da se igram sa njenom kcerkom. uzela me je da radim kod nje. Lepota je i dalje prosijavala kroz mrezu bora koje su joj prekrivale lice. a onda bih zelela da me ispovedite. Bilo je ocigledno da je u mladosti bila veoma lepa. To nimalo nije smetalo Jeleni Petrovnoj i Natasi. mazio me je i grlio. nalazila se ikona Vladimirske Majke Bozje. Nepokretnost njenih ruku i ta napetost davali su utisak da ruke pripadaju nekoj statui. Hocu prvo da vam kazem nesto o sebi. "Sedite. Sergej Petrovic je pokusavao da me odvrati od molitve. sirota seljanka. mi je rekao jednom: "Kad dodje vreme da umres. Bog dusu da mu prosti. Vlastelinka na obliznjem imanju. Izgledalo je kao da se otac Arsenije zamislio i da nesto posmatra. sedi i ti ovde. bacuska Jovan. ali kad sam vec postala devojka. ni mati Marija nisu progovarali. To su bili lepi dani. sedi i slusaj. jer su mu se usne jedva primetno micale. Ne ljutite se na mene. Posmatrajuci njene ruke. Sunce je obasjavalo sobu kroz prozracne bele zavese." Otac Arsenije primaknu stolicu blize njenom krevetu. pokusavao je da ostane samnom nasamo. Blagoslovi monahinju Mariju. Starala se o celokupnom gazdinstvu. Kad su se navikli na mene. One su se prema meni ponasale kao prema svojoj rodjenoj kcerki i sestri. dovela sam ti prijatelje Jevdokije Ivanovne!" "Da! Cula sam vas iz sobe da ste stigli". Ipak. Jelena Petrovna me je cak u sali zvala "monahinjice moja. Prvih nekoliko trenutaka smo cutali. "Bacuska. Ne smes to da zaboravis!" Zato hocu da uradim onako kako mi je on rekao. Jelena Petrovna je bila blaga i pravedna. Morali smo da prosimo hleb po kucama i pokoju paru ispred crkve. Mozda ce vam ovo biti cudno. Znao sam da se moli Bogu. No. siroce sam od svoje seste godine." U sebi sam se pitao zasto me je ova starica nazvala "dragi moj. moras da ispricas sve o sebi svesteniku koji te bude ispovedao. Desavalo se ponekad da gosti misle da sam gazdaricina kcerka. Jelena Petrovna. Bilo mi je jasno da je svu svoju duhovnu snagu usredsredio na predstojeci razgovor. Na krstenju su mi dali ime Ekaterina. dragi moj. Bilo me je strah i stid od Jelene Petrovne i od Natase. Ona primi njegov blagoslov sa strahopostovanjem i osecanjem nedostojnosti. da je ikona prema potrebi. nije bio los covek. Jelena Petrovna je imala muza koji je bio zenskaros i koji joj je mnoge brige zadavao sa svojim nevaljalstvima. sto cu malo duze da govorim. Njene sive oci posmatrale su oca Arsenija molecivo i sa nadom. pokusao sam da zamislim njen karakter. U sobi je vladala neka cudna tisina. "Od najranijeg detinjstva sam verovala u Boga i zelela da se zamonasim. secajuci se portreta akademika Pavlova koga je naslikao Nesterov: i njegove ruke. bila mi je kao roditelj." Seli smo. govorile su o njegovom karakteru. mogla brzo da se pokrije. Bog da joj dusu prosti. Rekla bih vam prvo nesto o sebi. rece bakica. a Bog mi je dao lepo lice i vitak stas. Na zidu je bilo nekoliko reprodukcija Nesterovljevih slika. sedite blize. da biste znali. bacuska!" rece ona ocu Arseniju. prekrivena belim vezenim ubrusom. a ja sam ga samo . Ne mogu glasno da govorim. Izgledalo je kao da ce ih svakog casa upotrebiti da se pridigne na krevetu i uspravi. ko sam ja. "Dok sam odrastala. kad me budete ispovedali." Volela sam duge molitve i cesto sam se molila. Postale smo prijateljice i zavolele smo jedna drugu." Otac Arsenije joj pridje blize. U uglu sobe. "A ti. Ubrus je bio tako namesten.

bio se zagledao u mene i ona je dugo pokusavala da me ubedi da se udam za njega. Htela sam u manastir. Od njega sam mnogo naucila. no htela sam da pobegnem sto pre. Onda me on ljutito baci na zemlju i stade da mi kida haljinu. I stvarno ga je i izbacila iz kuce. no Jelena Petrovna se nije sa tim slagala. Branila sam se. rece. poce da mi cepa donju suknju. kad se ovo dogodilo. Jedne veceri." Ljubila me je po licu. a 1919. spasi me. Bio je uporan. Nije dolazio citavih godinu dana. no ja sam pocela da se branim. Svetica je bila ta zena. dok sam cistila crkvu posle bdenija. a on se na to razbesne i prebi me. vrata moje sobe se otvorise i u sobu upade Sergej Petrovic. Kaca. Jelena Petrovna me odvede u manastir u kome je jedna njena rodjaka bila igumanija. Sergeje Petrovicu. Jednom mi je rekao: "Budalo mala! Ne znas ti sta je prava sreca!" "Jednom su Jelena Petrovna i Natasa otisle nekome u posetu. Sve mi je to kasnije dobro doslo. gurala ga i molila ga da me ostavi na miru. Pevala sam u horu. Svestenik je bio dobar: zvao se otac Jovan. jer mi se udvarao predsednik kolhoza koji nije hteo da me ostavi na miru. Konacno. bolela me je glava. Ja sam se branila i kroz suze vikala: "Nemojte. a onda sam pustena. Mozda je greh ovo sto cu sada reci. a Sergej Petrovic nije bio kod kuce. "Ona me tada zagrli i. kao da je poludeo. Kosa mi je bila sva rascupana. Posmatrala sam te i sad. gde sam cistila crkvu. a oca Jovana prognali u Sibir. jer me je otac Gerasim prijavio da agitujem protiv vlasti. smiluj se na mene!" Uto se vrata sirom otvorise i Jelena Petrovna povika: "Napolje! Necu vise da te vidim u mojoj kuci!" "Ja skocih na noge. sin njenih prijatelja. nisam se dugo zadrzala u manastiru: dosla sam 1914. Blagoslovio mi je da zivim kao monahinja. kad vam kazem. Bila sam u zatvoru tri meseca. Dopisivali smo se neko vreme. u Pariz!" Htede da me zagrli. Ja sam htela samo u manastir. Kaca! Ne ti. . Gurala sam ga od sebe koliko god sam mogla i naglas se molila: "Majko Bozja. sve vreme dahcuci i izgovarajuci sablaznjive reci. Bogorodice moja. Stanovala sam blizu crkve i u pocetku je sve bilo dobro. Uhapsili su me. Odjednom. upade mi policija u kucu. No ona me zaustavi i povika: "Ne ti. ali ni tamo nisam mogla dugo da ostanem. Htela je da me uda: jedan mladi inzenjer. Osamarih ga. strasan greh! Ne skrnavite me! Ja samo hocu da idem u manastir!" "On se onda razbesne kao zver. Vlasti su zatvorile crkvu. Ja sam otisla u svoju sobu. Sumnjala sam u tebe. jer sam tamo imala poznanike. "Preselila sam se u Kostromu. Ni ja nisam mogla da se suzdrzim. Dala je veliki prilog manastiru i tako postadoh iskusenica. nemojte. sta sam drugo mogla. "Oprosti mi. Godinu dana sam stanovala sa jos nekim sestrama u privatnom stanu. "Posle toga nisam ostala dugo u toj kuci. posto su se neki prijatelji zauzeli za mene. naucila sam i da sijem. haljina sva u ritama. U blizini su stanovale jos neke monahinje. i tako sam joj uvek odgovarala na njena ubedjivanja. i strasno je psovao. vec on! Ne zelim da ga vise vidim!" vristala je. "Otisla sam u Rjazan. ne sramotite porodicu! Ovo je greh. jer mi nije bilo dobro. a ja sam ridala. toliko da nisam mogla da prestanem. a ja. no onda se otac Gerasim iznenada zaljubio u mene. Mnogo sam toga naucila i shvatila. placuci. Medjutim. Mnogo sam dobrih ljudi upoznala koji su me upucivali i poucavali na putu k Bogu. ja te volim! Hajdemo odavde! Vodicu te u Sankt Peterburg. Gospode. pomozi!" On. "Na rastanku su i Jelena Petrovna i Natasa plakale. sav uzbudjen i poce da mi govori: "Kaca. upoznala se sa manastirskim sluzbama. Uspela sam da pobegnem. Kroz dve nedelje. bila sam sve vreme iza vrata. Htela je cak i miraz da mi da. meni nista ne treba. cuvaj me. ali od njega sam naucila vise nego u manastiru. napao me je i pokusao da me siluje. On je bio vrlo star i nije mogao dugo da prezivi u izgnanstvu. a onda sam morala da odem. kakvim si me dobrim ljudima okruzio! Tvoja slava se na njima preslikava! "U manastiru sam bila veoma srecna.molila da me ne dodiruje. godine vlasti su najurile sve iskusenice iz manastira. nego da se molim na sav glas: "Majko Bozja. Sve sada razumem. Cula sam te. Imao je veliku dusu i mnogo se molio. Tu sam ostala godinu dana.

Nije bilo lako. da se bavim njima. svetski. Aleksejem i malom Valentinom."Otisla sam iz tog grada. Sada sam stara i bolesna. "Nikada nisam dosla cak ni blizu prave molitve. imala sam vise vremena za molitvu.. Ta me je zelja pratila i kada sam postala iskusenica. Zivela sam u svetu. "Eto. a ja sam bila medicinska sestra u gradskoj bolnici. Na monasenju sam dobila ime Marija. to je spas monaha. Moja porodica je tek kasnije cula za to. ali kad sam dosla kuci. po imenu Vera Andrejevna. Nisam cak mogla da cinim dobra dela. Zivot je i njih razdvojio. Ona je imala tezak zivot i mnogo je stradala. Njenog muza i nju su streljali 1937. Valentina je zelela da stupi u vojnu sluzbu. Aleksej je 1943. zazvonilo bi zvonce. u tajnosti. iako sam mnogo zelela da budem monahinja. no ubrzo bih utonula u san. "Od detinjstva sam zelela da postanem monahinja. Nisam ispunila njihove savete. Nikad nisam zivela pravim monaskim zivotom. Neka mi Bog oprosti! Zaboravila sam da vam kazem ono najvaznije: primila sam i monaski postrig. nemajuci snage da nastavim. proveden uglavnom po bolnicama. U toj bolnici sam ostala do 1924. no Bog nas nije napustao. tvoj put ka monastvu ce biti dug. babuska?" . Kod kuce sam morala da cuvam decu. mada sam mnogo volela da se molim i da idem u crkvu. Bila je to zena srednjih godina. dobila sam posao u operacionoj sali jedne bolnice. Ja sam im bila druga baka. Valentina je Tanjina majka. Ponekad bih u toku jednog dana uspela svega desetak puta da izgovorim: "Gospode Isuse Hriste. Sine Bozji. i nisam smela ni da se nadam da cete mi doci. godine zamalo da se udam. bacuska! Sve sam vam ispricala. da bi. Moja Tanja vas je danas dovela ovde. Kasnije sam upisala skolu za medicinske sestre. Sergej Petrovic se upokojio 1919. ili kod kuce. Kad sam zavrsila skolu. Vidite. Prekjuce sam bila u crkvi i dobro sam se osecala. Bacuska. a kad sam se zamonasila. Mnoge ces prepreke morati da prebrodis. Prvo je dobila kcerku po imenu Ksenija. godine. a onda je rodila Tatjanu. "Vera Andrejevna je radila u vojnoj poliklinici. Umela sam lepo da sijem. "Preselila sam se kod nje i pomagala joj da podigne decu. "Tesko mi je bilo da vas pozovem. U operacionoj sali sam morala sve vreme da mislim na instrumente koje dodajem hirurgu. Godinu dana pre toga je operisana u nasoj bolnici. Je li to monaski zivot? Vidite i sami. no Bog te nece napustiti. 1935. nisam mogla da ispunim zavet koji sam dala Bogu i zbog toga sam mnogo gresna. nisam uopste zivela monaskim zivotom. bila monahinja samo po imenu. Eto mog zivota. molila bih se putem. Ili bih po citavu noc morala da provedem kraj postelje nekog teskog bolesnika. no tada vise nisam mogla nikome da pomognem. Natasa me je cesto posecivala u Moskvi. Taman sto bih stala na molitvu. znali ciju ispovest slusate. "Sve vreme sam se dopisivala sa Natasom i Jelenom Petrovnom. Muz ju je ostavio sa dvoje dece. cuvajuci decu. "Dok sam radila u bolnici zblizila sam se sa jednom lekarkom. no sam Bog me je sprecio. Lepo smo ih odgajile. a Jelenu Petrovnu smo ispratili u vecni zivot 1927. Mnogo sam gresila. kad me budete ispovedali. jer mi je tako rekao moj duhovni otac. to je moj zivot. no kasnije je i ona zavrsila medicinu i udala se. Rekla sam Valentini i njenom muzu da cu umreti u utorak. dok sam jos zivela u manastiru jedan starac mi je rekao: "Cini dobro ljudima i moli se vise. Kad sam se penzionisala. Teskom mukom sam uspela da se zaposlim u fabrici odece. Ekaterina. Kada bih isla nekuda. kada sam otisla u penziju. izdala me je snaga i osetila sam da mi je kraj blizu. "U bolnici sam cesto dezurala nocu. toliko sam bila zauzeta svakodnevnim poslovima. Smejali su mi se i govorili: "Sta pricas." Isto mi je rekao i otac Jovan. Znam da je to veliki greh. da kuvam. "Pre mnogo godina. pomiluj me gresnu!" Nocu bih pocinjala da se molim. gde mi je pomogla jedna monahinja koja je i sama radila u bolnici kao medicinska sestra. godine mobilisan i skoro odmah poginuo. Moj zivot je bio obican. a 1930. Kasnije sam se preselila u Moskvu. Od tada mi je trebalo dvadeset godina da se zamonasim. ili pacijenta koji je tek operisan.

"Ali, onda je dosao lekar i poslusao mi srce. Rekao je da mi je srce veoma slabo. Znala sam to, kao sto znam i da mi nema pomoci. Veoma sam zahvalna Jevdokiji Ivanovnoj sto je pristala da posalje Tanju po vas sa pismom. Ne izmisljam: znam da cu umreti. Valentinu i Tanju sam vaspitala u veri. Ali one veruju kao intelektualci. Moj greh je sto nisam umela da im prenesem ono sto znam i moracu da dam odgovor za to pred Bogom. "Andrej Ivanovic, Valentinin muz, je veoma dobar covek. On mnogo pomaze ljudima i nikad ne govori lose o drugima. Ali, zivim sa njima vec, evo, trideset godina i jos uvek ne znam da li on veruje u Boga ili ne. Mozda i veruje, ali je vrlo povucen u sebe. Molim vas, bacuska, sad me ispovedite. A ti, dragi moj, idi u drugu sobu. Idi kod Tanje." Dok je govorila, otac Arsenije je bio vrlo ozbiljan i usredsredjen, a u isto vreme, oci su mu izgledale nekako pune svetlosti. Dok sam izlazio iz sobe, cuo sam ga da govori mati Mariji: "Milost Bozja je uvek sa nama i Njegova volja je na nama." Izasao sam iz sobe i seo pored prozora u dnevnoj sobi. Bicu iskren: zivotna prica mati Marije nije na mene ostavila neki poseban utisak. Njen zivot ni po cemu nije bio izuzetan. Znao sam za slucajeve ljudi koji su ziveli i podvizavali se u mnogo tezim i kolmplikovanijim uslovima, podnosili bol i druge nedace. Nije mi bila jasna ozbiljnost sa kojom je otac Arsenije slusao njenu pricu. Njen zivot je bio tako obican. Tanja je u kuhinji spremala rucak. Posedeh jos malo u dnevnoj sobi, a zatim otidoh u kuhinju kod Tanje. Na sebi je imala kecelju i ljustila je krompir. Na stolu je stajao otvoren udzbenik iz medicine u koji je s vremena na vreme gledala. "Znaci, ispricao si se sa njima, a sad si dosao ovde da mi smetas. Ja ovde kuvam i ucim", rece Tanja. Okretoh se da izadjem iz kuhinje. "Sto se odmah ljutis? Mnogo se lako vredjas - primetila sam to juce kad sam te pitala jesi li i ti mozda od "onih." Uzmi noz i ljusti krompire. Zar neces, na kraju, i ti da jedes s nama?" Dade mi noz i svoju kecelju, a onda me upita, pomalo zabrinuto: "Kako je babuska?" Ja samo slegoh ramenima - otkud sam znao? Tatjana poce da mi prica o mati Mariji. "Kad bi samo znao kakva je to zena! Toliko je ucinila za moju drugu baku, za mog oca, za Kseniju i mene. Ona nas je odgajila, Nas dve smo se oslanjale na nju sve ove godine. Znas li koliko je ljudi ona pomogla? Mnogo! "Znala je da provede po citavu noc sa bolesnicima, a da je niko nije pitao, i nikad nije htela da primi ni jednu paru. To je cinila i sa poznatima, i sa nepoznatima. Nikad nije pitala: "Treba li vam pomoc?" vec je jednostavno pomagala. Nijednog trenutka nije zivela za sebe. Moj otac je vrlo povucen covek, ali on babusku voli vise nego sto voli moju majku, mene i Kseniju, vise nego rodjenu majku. A to nije samo zbog toga sto ga je negovala kad je imao srcani udar. On nju voli i postuje zbog njenih dobrih dela, zbog njene nesebicnosti i pozrtvovanosti prema ljudima. Niko ne zna koliko je ljudi od nje dobilo pomoc, i ne samo pomoc, nego i ljubav. Ona je to sve placala svojim vremenom, snagom, zdravljem, snom. Moje drugarice bi dolazile kod mene, malo bi porazgovarale sa njom, a onda bi se vracale da je pitaju za savet, kao da im je majka. Volela je i da daje poklone. Uvek je znala da odabere pravi poklon za covekove potrebe. Mi smo, kao njeni najblizi, bili navikli na nju i nismo uvek obracali paznju na to sto radi, no drugi ljudi su uvek bili zadivljeni njenom dobrotom. "Nije njoj bilo lako da zivi sa nama. Na primer, ne usudjuje se da stavi svoje ikone na zid. Nece. Tata joj je nekoliko puta rekao: "Molim vas, okacite ih na zid, necemo nikoga pustati u vasu sobu." No, ona nece da ih okaci da nas ne bi sramotila pred ljudima, i zato uvek kaze tati: "Neka, ja ionako idem u crkvu. Tamo ima puno ikona." "Znam da je boli sto nismo vernici. To nije istina, mi verujemo, ali ne onako kako babuska veruje. Mi verujemo na svoj nacin." Dok je govorila, Tanja poce da place, nije joj smetalo sto sam ja u sobi. Kasnije smo presli u dnevnu sobu. Nestrpljivo je cekala da otac Arsenije izadje iz sobe. Nije prestajala da mi prica o mati Mariji. Tri sata kasnije, otac Arsenije izadje iz sobe i rece Tanji da udje kod babuske. Skide sa sebe epitrahilj i sede u fotelju. Bio je duboko zamisljen i nije primecivao sta se oko njega dogadja. Tanja izadje iz sobe i pozva lekara, koji ubrzo dodje. Otac Arsenije je za

to vreme bio i dalje zaokupljen svojim mislima. Mislio sam da se moli, pa da mu ne bih smetao, otisao sam u kuhinju. Posto je ispratila lekara, Tanja udje u kuhinju. "Sta je rekao otac Arsenije?" upita me, sapatom. "Ne znam, nisam ga nista pitao", odgovorih joj, takodje sapatom. "Lekar kaze da joj je srce jos vise popustilo. Poslusala sam je i ja. Zvala sam roditelje da dodju. Tanja nasloni glavu na sto i tiho zajeca. Pre tri sata, prica mati Marije mi je izgledala nezanimljiva i obicna, poput price stotine ljudi. No sada mi je Tanja svojom pricom pokazala mati Mariju u sasvim drugom svetlu. Zivoti ovih ljudi se odjednom spojise sa mojim zivotom i ja osetih potrebu da u svemu tome ucestvujem. Otac Arsenije je dotakao zivote mnogih ljudi, uzimajuci na sebe njihova stradanja. Mirio ih je, bilo sa zivotom, bilo sa smrcu. Otac Arsenije se uvek secao tih ljudi, osecao je njihov bol i stradanje, pokusavao je da pomogne zivima, a za mrtve se uvek molio. Znao sam da je otac Arsenije video i preziveo uzasne stvari dok je bio u logoru, kao da je i tamo dolazio u dodir sa ljudima koji su po mnogo cemu bili izuzetni. Dogadjaji i susreti iz tog doba su na njega ostavili neizbrisiv pecat i meni se cinilo da ga vise nista ne moze iznenaditi. Sta li je to sada na njega proizvelo toliki utisak? Uskoro dodje kuci Valentina Ivanovna, Tatajnina majka. Posto je razmenila nekoliko reci sa Tanjom i pozdravila se sa ocem Arsenijem, otisla je u sobu kod mati Marije. I Andrej Fjodorovic ubrzo dodje kuci, pozdravi se sa nama i ode kod babuske. Iz sobe se cuo njegov glas. Kroz deset minuta Valentina Ivanovna izadje iz sobe i, obracajuci se ocu Arseniju, rece: "Babuska vas moli da udjete." "Oce Arsenije, hocu da se pozdravim sa svima vama", rekla je mati Marija. Lice joj je bilo radosno, ozareno svetloscu, lezala je na krevetu u obucena u crno. Oprostaj je za njene bliznje bio veoma bolan. Svi su joj prilazili i ona je svakog ponaosob osenjivala znakom krsta, izgovarajuci reci koje su za njega ili nju bili od posebnog znacaja. Andrej Fjodorovic je plakao kao malo dete. Nije mogao da se odvoji od mati Marije. Ja sam stajao pored oca Arsenija. Mati Marija me najednom primeti. "Dodji, mili moj! Dodji da se pozdravimo, da ne kazu posle da si uzalud dolazio! Pridji blize." Prekrstila me je i rekla mi: Cuvaj moju Tanju. Nemoj da mi je povredis!" Nisam razumeo sta je htela da kaze. Otac Arsenije, koji je stajao u uglu sobe, pridje mati Mariji posle mene. On je blagoslovi tri puta svojim naprsnim krstom, zatim pred njenom posteljom nacini tri metanije. Zatim se uspravi i ostade tako da stoji, a u ocima mu je sijala neka radosna svetlost. Cinilo se kao da je video nesto veliko i vazno, neku veliku tajnu, i da se boji da je ne izgubi. *** Sahrana je zavrsena. U meni je neko bolno osecanje tuge. U glavi su mi reci koje sam cuo od mati Marije, njen razgovor sa nama, oprastanje sa njom. Lica njenih najblizih su tuzna i izgubljena, dok se na licu oca Arsenija vidi da mu je paznja i dalje usredsredjena na nesto sto mi ne vidimo. Bolan rastanak sa mati Marijom me je veoma dirnuo i uznemirio. Hteo bih nekako da pomognem, da dam nesto od sebe kako bih im malo olaksao bol. Ali ne mogu. Vreme je vec i da se rastanemo. U stanu je samo porodica i njihova prijateljica Jevdokija Ivanovna. Valentina Ivanovna trazi blagoslov od oca Arsenija, Ksenija takodje, no vidi se da joj je pomalo neprijatno. Tatjana, sirom otvorenih ociju, prilazi ocu Arseniju, uzima ga za ruku, zatim ga grli i tri puta ljubi. Lice oca Arsenija se ozari blagim osmehom, osmehom svojstvenim coveku udubljenom u ozbiljne misli. Andrej Fjodorovic ocigledno ne zna kako da se pozdravi sa svestenikom, sa svestenikom koji mu se dopada i kome je zahvalan, jer je ispunio zelju mati Marije i dosao da je vidi na samrti. Ne znajuci kako da izrazi svoju zahvalnost, on mu pruza ruku, a zatim se dugo rukuje sa njim, pozivajuci ga da opet

dodje u posetu. Na kraju pokusava da mu da novac. Ruka ostaje da mu visi u vazduhu, a otac Arsenije ga grli i ljubi ga obraz. Sa mnom se svi pozdravljaju kao da me vec dugo poznaju. Pozivaju me da opet dodjem. Tatjana ponavlja poziv. Posto se sa svakim ponaosob pozdravio, otac Arsenije, uz dubok poklon, kaze: ""Hvala vam sto ste me pozvali. Pruzili ste mi mogucnost da upoznam jednu izuzetnu osobu, pravu podviznicu, Hriscanku koja je ljudima pruzala samo dobrotu i radost. Mnogo sam naucio od mati Marije o savrsenstvu. Hvala vam! To je retka i izuzetna zena." Posto se jos jednom poklonio porodici, otac Arsenije, Jevdokija Ivanovna i ja napustismo stan. Otac Arsenije je i dalje bio veoma ozbiljan. "Hajde da prosetamo po Moskvi", rece mi. Dadoh torbu sa nasim stvarima Jevdokiji Ivanovnoj koja je krenula kuci, a nas dvojica podjosmo u setnju moskovskim ulicama. Posli smo Bastenskim Krugom, a zatim uzanim i krivudavim ulicicama, prolazili kraj oronulih starih kuca sa kojih se ljustila boja i pored novijih zgrada, okruzenih dvoristima i drvecem. "Zeleo bih da vidim Moskvu", rece otac Arsenije. Pozvao sam taksi. Odvezli smo se prema Kremlju. Vreme je suncano i malo vetrovito, vazduh je lak i prozracan. Ulazimo kroz Borovicku kapiju, penjemo se uzbrdo, pored zida, obilazimo velike crkve i dolazimo do zvonika Ivana Velikog. Pustam oca Arsenija ispred sebe, jer mi se cini da bi voleo da bude neko vreme sam. On polako obilazi zvonik i zagleda svaki kamen na njemu, svaku oblinu, istesanu pre mnogo stotina godina. U sabornom hramu Uspenja Presvete Bogorodice danas nema mnogo sveta. Gledamo freske, ikone, gvozdenu kapiju vrhunske umetnicke izrade, natpise na grobovima, mosti svetitelja... U ovom hramu pociva celokupna proslost i velicina ruskog naroda, njegova vera i nada, njegovi razbijeni snovi. Otac Arsenije dugo stoji pred ikonama i freskama, izgubljen u mislima, izgleda ozbiljno i zamisljeno. Evo zida duz kojeg su sahranjeni moskovski arhijereji, medju njima mitropolit Aleksej i Petar. Otac Arsenije lagano prilazi grobovima, cini tri velike metanije pred njima, krsti se. Sa razdaljine od nekoliko metara cuje se strogi glas: "Druze! Ovo je narodni muzej! Nije dopusteno moliti se." Otac Arsenije se ne osvrce, vec nastavlja da stoji ispred mesta gde su pre nekoliko vekova sahranjene mosti moskovskih svetitelja. Zatim lagano prelazi naos i posmatra ikonostas i likove svetitelja na njemu. Dugo vremena stoji na jednom mestu, a zatim se ponovo vraca i stoji ispred nekih ikona. Odlazimo, zatim, u Saborni hram svetih Arhangela, a zatim preko Crvenog Trga dolazimo do hrama svetog Vasilija. Tu uzimamo taksi. Dok se vozimo, otac Arsenije izgovara imena ulica kojima prolazimo, a onda zaustavlja taksi da bi pogledao neke crkve. Dugo ih i pazljivo posmatra. Crkava ima mnogo. Neke su zatvorene. Crkvica sv. Mucenika Trifuna je otvorena, kao i Andronovski i Donski manastir. Vozac me pita: "Je li stari turista, ili naucnik?" "Naucnik", odgovaram. Obilazimo tri groblja. Otac Arsenije provodi oko pola sata na svakom: prvo na Vagankovom, zatim na Vavedeljskim visovima i na kraju na Pjatnickom groblju. Taksista, mlad covek, postaje nervozan. "Ne brinite", kazem mu. "Platicemo vam koliko bude trebalo." Vracamo se u centar grada, kruzimo poznatim ulicama i trgovima stare Moskve. Zaustavljamo se pokraj starih kuca i ubogih brvnara u poluraspadnutim stanju zidanih u dvoristima kuca. Na nekim mestima vidimo novu kucu, sagradjenu na mestu stare, koju je otac Arsenije poznavao. Prolazimo Molcanovkom, zatim Taganjkom, a zatim uzbrdo ka crkvici sv. mucenika Nikite. Blizu crkve je stara, oronula kuca pred kojom otac Arsenije zastaje, posmatrajuci njene prozore, dvoriste, okolne kuce. Tada mi se ucinilo da je sa lica ubrisao jednu suzu.

koje je voleo i pomagao. Po povratku kuci. a posle je presao u obliznji gradic gde je stvorio bratstvo . No. Mislim da su svi oni koji su znali da je u Moskvi dosli ga isprate na voz. Sigurno se secao ljudi koje je voleo i kojih vise nema. Pogled mu je klizio po zrelom zitu. grad u kome je poceo da se izgradjuje kao vernik. i na tom je temelju kasnije izgradio svoje bratstvo. i to jos u crkvi? Jevdokija Ivanovna. Sunce je vec bilo daleko odskocilo. postavio je temelj vere u dusama mnogih ljudi. ali Moskva je za njega bila i ostala grad njegovog detinjstva i sazrevanja. kad god je nekuda putovao? Odgovorih sam sebi pitanjem: "A da li je za mene korisno da znam odgovore na sva ova pitanja?" Otac Arsenije se vratio oko devet sati sav radostan. Neke sam i ja poznavao. a kasnije postao jeromonah. vec uvek prijateljima). Ko bi znao o cemu je sve razmisljao? Ili se mozda molio? Cinilo mi se kao da je zaboravio na mene dok smo isli kroz zitno polje. njegove mladosti. Ona poce da nam priprema nesto za jelo. smrti mati Marije." Otac Arsenije je otisao iz Moskve umoran i neispavan. Izasli smo iz grada i krenuli prema recici. delice svoje proslosti. a odatle u polja. *** Nakon nedelju dana. Zasto nije nikoga od njih pozvao u posetu kod Jevdokije Ivanovne? Zasto nije otisao u posetu kod nekog od svoje duhovne dece. Kasnije nam je pricala da je sve to vreme proveo citajuci pravilo i moleci se. zajednicu verujucih. a i clanovi njegovog bratstva su vecim delom bili Moskovljani. zasto? Mada ova strogoca i izrazita ozbiljnost nije bila svojstvena ocu Arseniju. pomalo zabrinuti. Klasje nam je dopiralo do ramena i zakrivalo nam . Ptice su veselo leprsale po polju. U Moskvi se zamonasio. pa su nam senke bile duze. posto ju je neko obavestio o nasem odlasku. Postao je poznati naucnik. sahrane. Vazduh je bio blag. Bili su to njegovi "drugovi iz logora. U ovom gradu je jos kao srednjoskolac napisao svoje prve radove. no u tom trenutku otac Arsenije se dize i rece: "Vraticu se brzo." Ponudio sam mu da podjem s njim. a zvonce na vratima se oglasilo i u stan udje sesnaestoro ljudi. otac Arsenije je morao da se odmara dva dana. zasto je bio onako neuobicajeno ozbiljan. na njemu se osecala skrivena tuga. Sledeceg jutra smo napustili Moskvu u jedanaest sati. sve vreme cuteci. Dugo je sluzio u Moskvi. Dosla je cak i Tatjana. kao sto je uvek imao obicaj da cini. a sa nekima se cuo telefonom. vi cete mi oprostiti . vetric je povijao zrelo klasje i mrsio nam kosu. kako je tamo naisao na mnogo svojih prijatelja i poznanika (on ih nikada nije nazivao duhovnom decom. To se nastavilo do kasno u noc.rekao sam im da sam odseo kod vas. i danas u Moskvi zive ljudi koje on poznaje i voli. Otac Arsenije ih je ispovedao i razgovarao sa njima. Moskva je bila grad njegovog detinjstva. Jos dok je ziveo u Moskvi. Jevdokija Ivanovna i ja ostadosmo u stanu. a onda se najednom prekinuo i mi ugledasmo pred sobom ogromno zitno polje. Voleo je taj gradic. pa cu verovatno veceras imati posetu. no on je hteo da ide sam. Zbog toga je bio vidno potresen danas kada je obilazio krajeve svog detinjstva. lako smo disali. zamisljen i kao otrgnut od sveta. U gradic u kome je ziveo cesto su dolazili kod njega iz Moskve. mesto u kome se oblikovala njegova licnost i ucvrstila njegova ubedjenja. gde se nalazio stan Jevdokije Ivanovne." Nije proslo mnogo. Pre polaska na stanicu. bili su zaprepasceni: otkud ja u Moskvi. U ovom gradu je naucio da voli ljude i zbog toga je Moskva za njega imala poseban znacaj. prisecao sam se nedavnih dogadjaja: iznenadnog puta u Moskvu. jos nekoliko ljudi je doslo da vidi oca Arsenija. Dok smo ga cekali da se vrati. Otac Arsenije je isao ispred mene. svog susreta sa Tatjanom. otac Arsenije me pozva da idemo u setnju. Pronasli smo jedan uzani puteljak i posli njime. Ispricao nam je kako je otisao u svoju crkvu. Ali. neobicnog raspolozenja oca Arsenija i njegovog obilaska Moskve.Konacno zadjosmo u Zamoskovorecje. Samo je Nadezda Petrovna mogla da udje kod njega. Uzani seoski drum je krivudao. a kasnije i knjige. "Kad su me videli. po izduzenim senkama rastinja i narandzastoj suncevoj lopti. no izuzetno radostan.

dakle. pomoc. Dodjosmo do jednog brdasca. Iznenadila me je snaga njenog duha i postojanost ceznje da pripadne Bogu. Ipak. da sunce zalazi. sila kojom se covek u ime Boga trudi moze da ucini da taj covek zasija kao andjeo Bozji. vec je odmah nastavio. Ona nije postojala radi sebe. Sretao sam mnoge ljude i prilikom svakog susreta mi je darovano nesto jedinstveno i izuzetno. i . Tanja i ja smo se vencali godinu dana posle toga. ne misleci na sebe. kao da se uz veliki napor odvojio od svojih misli. i sada sa mati Marijom. Jos kao devojcica. Kada cinis dobro ljudima moras uvek imati na umu da je onaj kome pomazes u nevolji . da ne kazem . Nisi jedini: i njena porodica je na nju gledala na isti nacin. "Tako sam ja od svakog coveka koga sam u zivotu sreo naucio nesto. ispovest monaha Mihaila u logoru. medicinska sestra. vec radi Boga i radi ljudi. Zivela je u kuci kod bogatih ljudi. "Mati Marija je umela da trpi. "Znas. Njena ispovest pred smrt mi je jos vise otkrila njenu savrsenost i duboku smirenost u dusi. Mati Marija je mnogo ucinila za njih. pred sobom videsmo sumicu. To je razumljivo: covek koji stoji u podnozju planine vidi kamenje i stenje od koga je planina sazdana. Danas pomazemo jedan drugom. kao i njena smirenost i osecanje nistavnosti. Osetio sam da te nije nesto posebno dotakla i da je u pocetku mozda nisi ni razumeo. susret sa prostim seoskim bacuskom. Ti mu pruzas. sirotica. Cinilo se kao da je tek sada video da se nalazimo u sred polja. ko god da je. "Nema vaznih i nevaznih susreta.vidik. Dok sam slusao njenu ispovest. duhovnu prekretnicu koja mi je otvorila oci da sagledam zivot u celini i ljude. svuda naokolo zitna polja. od svakog sam poneo sa sobom nesto lepo i dobro. a da pri tom ne misli da je postigao nesto veliko. radnica. misli su joj uvek bile okrenute Bogu i ona je svoje "ja" sasvim potisnula. Gde god da je zivela. osetila je zelju da pripadne Gospodu. a iza sebe. koja joj je pomogla da predje preko svih prepreka i da prebrodi sva stradanja. "Mene je njena prica duboko dirnula. Sad.tvoj brat. Mati Marija je umela bas tako da pomaze. Tebi je njen zivot izgledao tako obicno. Otac Arsenije zastade i. pogleda na zitno polje koje se prostiralo pred nama. svedoci su pobede duha nad ploti i vere nad grehom. Bila je iskusenica u manastiru. Nemoj da ih zaboravis!" Nisam ih zaboravio. sto te nije dotaklo. ali je i dalje zelela da se posveti Bogu. "Ali porazmisli malo dublje o njenom zivotu: on se sastojao iz potpunog samoodricanja. Uvek sam u tim susretima prepoznavao Volju Bozju. ali ne od sebe. da ubere cvetic. Tada se otac Arsenije okrete k meni i rece: "Secas li se kada je umrla Mati Marija?" Nije sacekao moj odgovor. Za Hriscanina je najvaznije od svega da nauci da trpi. nesto novo i poucno. ocem Jovanom daleko na Severu. Nemoj nikad da zaboravis njenu porodicu. Njegovu promisao i premudrost. mnogo toga sam video u svom zivotu. To je ono sto nisi uspeo da osetis u njenoj prici. a bilo ih je. a ponekad. kao i svoj sopstveni zivotni put. samo jos bolje svedoce o velicini njenog truda pred Bogom. najbolje od onoga sto je taj covek imao u sebi. sazdan je prema liku i podobiju Bozjem i taj lik je uvek u njemu. uzdigao sam se duhom.banalno. Cak su i njeni gresi. Tri puta mi je u zivotu dato da provedem neko vreme u prisustvu takvih velikih sluzitelja Bozjih i svaki od tih susreta je za mene predstavljao veliku duhovnu radost. rastvorila ga u zivotima bliznjih. Covek je uvek covek. "Cuo si zivotnu pricu mati Marije. svedocili o velicini njenog truda: njeni napori da prevazidje ove grehe dokaz su da je dobru borbu vodila. bogatstvo i Bozje otkrivenje. a onda se nasmeja i rece: "Nije mi jos dugo ostalo od zivota. nego od Boga i u ime Boga. da je oko nas miris nane i pelena i da nas dvojica hodamo uzanim krivudavim puteljkom u toplo letnje vece. Video sam tada koliko je ona volela ljude. Sve se to dogadjalo usred najobicnije svakodnevice. Cinjenica sto je njen podvig ostao neprimecen od vecine ljudi. u svetu koji je ogrezao u sujetu. ta tri susreta su za mene predstavljala otkrovenje. ali ne vidi planinu kao celinu. nesto sto mi je u tom trenutku bilo veoma potrebno. a kada se uspesmo na njega. osetio sam veliku radost. Tako je i sa zivotom svakog pojedinca. cistacica u crkvi ciji je staresina bio nasilnik. Zastao je da pomiluje poneki klas zita. koji strada i kome je tesko. medju najobicnijim ljudima. taj lik usled grehova ponekad bledi.

poce da recituje ove stihove: "Videti sve. lice mu je svetlelo. a ja sam ostala kod kuce sa Kacom. Na ulasku u grad on se najednom okrete prema meni i rece: "Istina je! Sta sve covek ne moze da postigne uz Bozju pomoc. tako da moja pisma nisu ni imala vremena da dodju do njega. a onda.zato mi je ovaj susret sa mati Marijom veoma mnogo znacio. po ko zna koji put. mnogo se kolebao. a on poznati pesnik. on moja nije dobijao uopste. sve u sebe primiti. ali posto je Kaca i dalje bila bolesna.. Isli su oboje prema istom cilju. i svemu dati novu plot. pomagao im. No ta vremena su bila za njega veoma teska. "Tu je pesmu ispevao jedan divan covek i izuzetan pesnik. . Mati Marija. bezala sam sa malom Kacom u skloniste ispod kuce i ostajala tamo do kraja uzbune. ali u ocima je i dalje imao izraz tuge. isao putem svetlosti na nacin koji je samo njemu bio poznat.S. nadovezujuci se na samo njemu poznatu misao. protivavionska paljba. Prosla sam kroz to mozda hiljadu puta. zabrinjavajuce vesti o povlacenju nasih iz velikih gradova i citavih oblasti. znati sve.ali taj covek je imao dobru dusu i dobar zivot. Morala sam da radim.. vecno se vracao na pocetak puta. sve razumeti. Nocne uzbune. Bio je radostan. a ja nisam imala nacina da mu objasnim da on moja pisma ne dobija! Mnoga su deca evakuisana iz Moskve tada. "Poznavao sam ga. mati Marija.. barazni baloni iznad grada. Od muza sam veoma retko dobijala pisma. bljesteca svetlost reflektora na nebu. sve je to uticalo na sumorni i zabrinuti izgled ljudi. Zabelezio K. no tada je vec bilo kasno i nije vise bilo mogucnosti za evakuaciju. Muz me je pitao u svojim pismima zasto mu nikada ne pisem. Otac Arsenije je gledao obrise grada i kupole crkava sa zvonicima. politicki zatvorenik. Voleo je ljude. Divizija u kojoj se borio se stalno selila iz mesta u mesto. Evakuisano je citavo odeljenje vrtica koji je Kaca pohadjala. zavijanje sirena. smiluj se na nas!" I tako dodjosmo do kuce u kojoj je stanovao.. Zivela sam u neprekidnom strahu i stalno osecala da ce se nesto uzasno i nepopravivo desiti. "Mati Marija je bila prosta Ruskinja. Svaki put kada je bila uzbuna. Da li je ikada stigao kuda je namerio? Samo Bog zna . U septembru je evakuisano citavo preduzece u kome sam radila. Tako je izgledala Moskva 1941. Bog je za njega predstavljao apstrakciju i zbog toga je njegov zivotni put bio veoma krivudav. nismo mogle da podjemo sa njima. ali kako su razliciti bili njihovi putevi! Gospode. smirio!" Krenusmo kuci. Bog je tako uredio da bas u ovom trenutku svog zivota susretnem zenu pravednicu naseg vremena da bi me. POMOZI! Drugog dana rata moj suprug je mobilisan i poslat na front. po imenu Maksimilijan Volosin." Ponovio je njeno ime nekoliko puta. pa su je cuvali neki moji dobri prijatelji. duhovnik MAJKO BOZJA. Ispricao mi je ponesto o ljudima koje je imao prilike da upozna i koje je voleo. ocima svojim gutati svaki oblik i svaki cvet svu zemlju pohoditi gorucim korakom sve opaziti. bilo je to oko 1925. Sluga Bozji ALEKSANDAR OTAC ARSENIJE (1893-1973) jeromonah. Kasnije je Kaci bilo bolje. ali posto je tada bila bolesna. godine. ostala je kod kuce samnom.

razmisljacu sutra. Mada je bilo veoma naporno i opasno. Put je bio prava nocna mora. "Bar bi na ovom mestu trebalo da imaju obzira prema nama. Neka starija zena mi rece: "A vi. no znala sam da je treba da sidjem na poslednjoj stanici. Svako je svakoga pokusavao da na neki nacin istera iz voza: bilo je guranja. Osvanulo je jutro. O svemu ostalom. Konacno smo stigli do odredista. U meni se kuvalo osecanje gneva. U tom zagrljaju sam osetila neverovatnu ljubav i brigu Majke prema svome Detetu. Vozili smo se snegom prekrivenim stepama i samo bi retko prolazili kroz stanice. Usle smo u crkvu. Ni sama ne znam zasto. Kaca je plakala: bilo joj je hladno. Tramvaj iznenada stade i ostade dugo da stoji. Stajala sam na sred perona sama sa detetom i uplasena. prijatelje. Svako je svakoga mrzeo i sumnjicavo gledao. ljudi su odlazili vozom. Duvala sam u prozor i tako uspela da otopim malo leda. Sa ikone su me posmatrale oci Majke Bozje. da sam dobegla iz Moskve sa papirima i da imam dete. Voz je bio toliko krcat ljudima. Grad je opusteo. nepoznat. "I odavde hoce da me oteraju". a kod Rjazana mi je neko ukrao kofer sa stvarima. da vristim. Ona stara poslovica: "Covek je coveku vuk" se tada pokazala istinitom. neka velika tragedija. ali kome? Kome da se obratim? Zasto smo uopste dosle na ovo mesto? Ne znam koliko smo dugo tu stajale. Tramvaj je klizio nepoznatim ulicama. bila je umorna i htela je da spava. imala glavobolje i bila vrlo neraspolozena i placljiva. hladan. Crkva se punila narodom. Probala sam da podjem na razne strane. ni kupona za hranu.. Popeli smo se na tramvaj. Nalazile smo se u srcu Sibira. Bilo je toplo. Pocelo je da se smrkava. on mi je odgovorio: "Grad je pun izbeglica. ni odece. koja Ga je stitila i grejala svojom ljubavlju. kuda da podjem? Kaca mi je gladna i umorna. Kaca poce da me vuce za rukav i da place: "Mama! Umorna sam!" Oko mene ljudi pocese da sapucu. Kuda da podjemo? Gde da prenocimo? Kako da prezivimo? Tada shvatih da nije bilo bas pametno sto sam pristala da odem iz Moskve gde sam imala stan. ili pesice. i ja se probih napred i stadoh ispred jedne velike ikone. Krenuh prema salteru vojne komande. Provirih jos jednom kroz prozor i videh da tramvaj stoji ispred crkve na kraju jedne ulice. Otisle smo da nesto pojedemo. Presli smo Ural i obreli se u Sibiru. Kaca mi se na putu prehladila..Nemci su probili front i napredovali prema Moskvi. Iza perona se video neki grad. ali niko se nije obazirao na mene. dao mi je dva bona za hranu. Vetar je bio jak. no ispred njega se vec otegao beskrajan red. tek ja ustadoh i izvedoh Kacu za ruku iz tramvaja. ali niko ga nije hteo. Pokupile smo sve sto smo imale sa sobom i izasle iz voza. Ispred crkve je bilo mnogo ljudi i svi su se gurali unutra. da molim. Nisam imala novca. ali kupaca nije bilo. a oko mene zaglusujuca buka zeleznicke stanice. a zatim sam morala da pronadjem pijacu i da pokusam da prodam jedino sto sam imala: dzemper koji sam imala na sebi. Nemci su gadjali voz tri puta. Unutra se odvijala neka sluzba. Moracete sami da se snadjete. Prozori na tramvaju bili su zaledjeni i kroz njih se nije nista videlo. ali moje cetvorogodisnje dete je bilo samnom. Bogomajcine oci su bile tako tople i svetle da je svako ko je posmatra mogao da oseti mir . ne bih se toliko bojala. kolima. sto dovodite dete ovako kasno u crkvu! Bas ste nasli gde cete da stanete!" i pokusa da me gurne dalje od ikone. Kroz rupicu koju sam napravila pogledala sam kroz prozor. hladno joj je. U glavi mi je bila samo jedna misao: "Sta da radim. napolju je duvala mecava." Pogledala sam ikonu ispred koje sam se nasla." Ipak. Nisam bila jedina: mnogi su stajali i pokusavali da prodaju delove odece. Sta da radim s njom?" Da sam bila sama. Htela sam da placem. da nije moglo da se dise. pomislih. neke su terali da menjaju voz. da zahtevam. psovki. ljubavlju koja je svojstvena samo majkama. Svi smo osecali da nam se priblizava nesto strasno. posao i platu. Kada sam konacno uspela da se probijem do jednog majora i da mu objasnim da mi je muz na frontu. Lice joj je bilo nagnuto prema Detetu koje je prislanjalo svoj obraz uz Njen. Crkva se jos vise punila i nisam imala kuda da se pomerim. neki su jednostavno bili gurnuti iz voza. prema svemu i svakome. Ne znam zbog cega. i mi smo krenuli iz grada. Skinula sam Kaci sal i otkopcala joj kaputic. Nudila sam ga prolaznicima. a stepski vetar je nemilosrdno sibao. ali tih dana nisam upoznala nijednog pristojnog coveka. Odlucih da se vratimo na zeleznicku stanicu i da tamo prenocimo.

Kaca je sedela na podu crkve. Sta li ce sada da se desi? Dace mi da prespavam ovde. Kada bi se ljudi smejali crkvenim stvarima. iznenada zgrabi Kacu za okovratnik kaputa i stade da vice kako ovo nije javna spavaonica. privijena uz mene." Ustadoh i udjoh u kuhinju. iz mraka mi pridje jedna zena. duboko u meni. Nailazile su mi razne pomisli u vidu strepnje. Nadala sam se da ce sve ispasti na dobro. Suze su mi tekle niz lice." Izasle smo iz crkve i ja pomislih: "I ova hoce da nas otera. Secam se sada da se citava moja molitva sastojala samo iz trazenja pomoci za Kacu: "Majko Bozja. Pozvacu vas. U trenutku dok sam otvarala vrata crkve. snegom pokrivenom dvoristu. a onda? Tresla sam se sve vise. Okacite ih u hodniku i sedite. Mislim da me je neobicna. Oci Bogomatere koje su me sada posmatrale odjednom izazvase pravu buru u mojoj dusi i ja shvatih. molim vas. da se operete.. Kada je svestenik otisao. ja nisam prestajala da se molim. jer mozda imate vaske. a on samo bespomocno rasiri ruke i. ali se nisam usudjivala. "Stavite vruce vode. Najzad se zaustavismo pred kucom sa visokom ogradom. koga si to dovela?" "Dovela sam onoga koga nam je Bog poslao. Bozanska toplina Njenog izraza uverila da ce nam Ona zaista pomoci. Pod nogama nam je skripao sneg. pomozi nam. "Udjite brzo i skinite kapute. no negde je. uprkos bezizlaznoj situaciji u kojoj sam se nalazila. zurnim korakom izadje iz crkve. Ja cu okupati malu. "A znate li kad vam je imendan?" . Cvrsto sam verovala da ce nam pomoci. "Zovete se isto kao i ja . Kaca je spavala. Celivala sam je i jos jedanput zamolila Bogorodicu da nas ne ostavi.i utehu. Ulice su bile gotovo puste. Pocela sam da se molim. a na njoj se u velikim loncima grejala voda. Zena potrazi kljuceve i pusti nas unutra. molila se tako i drhtala. Isli smo pored niza omanjih ogradjenih kuca. da poverujem u tako nesto u tom trenutku." Zatim odnekuda zacuh kloparanje kofa za vodu. Ja se vratih jos jednom kod ikone. zakopcavajuci kaput. Kaca je spavala na podu. brige i straha od neizvesnosti. Kapija zaskripa i mi se nadjosmo u malenom. Otvorise se vrata i Nina Sergejevna me pozva: "Draga moja. smejala bih se i ja sa njima. Kaca se probudila i pocela da place. Nisam znala reci nijedne molitve. Ugledah svestenika kako ide prema izlazu. nego crkva i da sam ja jedna najobicnija propalica. uze me pod ruku i rece: "Idemo. ona zena koja je nekoliko puta htela da me odgura od ikone. Kuca je imala samo jedan sprat. Palo mi je napamet da je upitam kuda nas vodi. dodjite da mi pomognete. Moje ime je Nina Sergejevna. Kako sam mogla ja. da mi je Ona jedina nada. videla bih pred sobom ikonu Majke Bozje i sve te pomisli bi odstupile od mene i nestajale. ateista. Blizu peci je stajala emajlirana kada. A kako je vase?" Rekoh joj kako se zovem. Gledala sam ikonu. a ja sam se molila. cini mi se da mi se mraz uvukao u kosti. rece ona. na ovu klupu.Nina". Ja sam i dalje stajala pred ikonom i molila se. omirisah kuvani krompir. Pec je bila topla. a ja se nisam odvajala od ikone. Nije me napustala misao da nas Majka Bozja nece ostaviti i dok smo isle ulicama. u pomalo smesno. pomozi nam!" ponavljala sam stotinu puta." No zena me je cvrsto drzala pod ruku i nekuda nas vodila. Crkva se skoro ispraznila. Verovala sam da ce nam pomoci. ljutitim glasom: "Nina. jedino bi pored nas projurio pokoji automobil. a onda je dodajte malo hladne. Tresla sam se od umora i soka. Mozda. a donekle i tuzno secanje. majka me je ucila da se molim "za mamu i tatu" i naucila me "Oce nas" i "Bogorodice Djevo." Zatim zacuh da neko iz susedne sobe pita. I nas dve je Majka Bozja gledala tuznim ocima punim topline i saosecanja. no cim bih zatvorila oci. U crkvi sam cula njeno ime. tinjalo neko nejasno osecanje da Bog mozda ipak postoji. Bilo je veoma hladno.." Posle sam sve zaboravila i sve se to preselilo u proslost. neznatna. Moja vera je uvek bila veoma slaba. vec sam je jednostavno molila da nam pomogne. ona zena mi je nesto sapatom dobacivala. ni danas mi nije jasno. Kad sam bila dete. Pridjoh mu i zamolih ga za pomoc. Sacekajte tu. To mi je davalo nadu i utehu. Sluzba se zavrsila i ljudi su poceli da odlaze.

stavljaju mi nesto toplo na grudi i daju mi malo vode. Stala sam pored peci. Nina i ja smo se dogovorile da je najbolje da ostanete kod nas. Od svega se secam samo da mi je pred ocima bila ikona Bogorodice i da sam joj se molila. a ja sam pruzala ruke k Njoj i uspevala da napravim par koraka prema njoj. Bilo mi je neprijatno sto sam se nasla u kuci kod nepoznatih ljudi i sto im stvaram neprilike. draga moja. a Nina Sergejevna je u bolnici. Ako nam pruzi ruku i ukaze Milost. Probudila sam se ujutru. ponovo sam cula otkucavanje sata i neki susanj. Obe smo iz Moskve. ona zacica od radosti i zapljeska rucicama. 27. Pod zaskripa. kako je moguce da sam mogla da se molim dok sam bila u nesvesti! Kada mi se konacno povratila svest. Osecam kako mi neko utire suze i ja tonem u san. Zatim sam cula skripanje drvenog poda i neciji sapat. "Kaca je ovde. Pogledala sam u ikonu i jedino sto sam mogla bilo je da ponavljam iste reci koje sam izgovarala dok sam bila u nesvesti: "Majko Bozja. i jedva sam uspela da otvorim oci. Nepoznata zena me pogladi po glavi. koja je bila vrlo pospana. Odvode me nekuda. za sebe. Iznad sebe ugledah lice sa naocarima. Videla sam da se nalazim u nepoznatoj sobi sa prozorom preko koga je bila navucena zavesa. Sada ce sve biti u redu. Ponovo sam otvorila oci i videla ikonu. Iz daleka sam osecala da me neko kupa. influencu i sok. Majka Bozja vam je pomogla. Sanjala sam da je neko pokusavao da me odgura od ikone. Kada sam otvorila oci. "Nemojte se stideti. Obe ste prljave posle tolikog puta. Stalno ste je dozivali u pomoc dok ste bili u nesvesti.Nisam znala. Nina Sergejevna i ja smo dobre prijateljice." Nije mi bilo jasno zasto ona to meni prica. za Kacu i za Ninu Sergejevnu koja nas je uzela kod sebe. Kada bih samo mogla da objasnim sebi. onako mokre.. Kada sam je stavila u kadu sa vodom. U snu sam se mnogo plasila. Toliko sam se tresla da mi je sundjer ispadao iz ruke i jedva sam se drzala na nogama. sve u isto vreme. Bila sam toliko slaba da nisam mogla da pomerim ni prst. "Morate to znati. i na svoju veliku radost vidim ikonu Majke Bozje pred kojom u svetluca kandilo u zelenoj casici. i tada bi se Njeno lice ozarilo svetloscu. januara. Kuhinja je bila topla. Ostala sam u krevetu pet dana. Odjednom. Sve je izgledalo tako nestvarno. Pokusala sam da pozovem Kacu. "Imali ste upalu pluca. kad vec idete u crkvu. "Nemojte biti tako osetljivi. po prvi put mirna i bez straha. Punila sam kadu vodom. Brzo se operite . zivecemo. a ja sam se branila i vikala: "Majko Bozja. ne ostavljaj nas!" Neko me je stalno gurao. Rekoh to Nini Sergejevnoj koja ne htede da me slusa. Iz druge sobe se cuo glas moje Kace i jos jedan glas.. . Polako pokrecem oci. savi Nini Sergejevnoj oko vrata. Znala sam da nam samo Ona moze pomoci. prvo sto sam cula bili su otkucaji velikog zidnog sata. vi se ozbiljno tresete. prijatno i blago. skoro u nesvesti. danas se vraca kasno. Kasnije su mi pricali da sam povratila svest tek posle cetiri dana. draga moja. a ja bih u sebi osetila mir. i to samo na kratko. Osetila sam mir i ponovo pokusala da dozovem Kacu i Ninu Sergejevnu. a mozda ste zaradile i vaske. Sveta Nina se praznuje samo jednom u godini." Svukla sam odecu sa Kace. da me brise i oblaci u spavacicu. Ona iznese Kacu iz sobe.bolesni ste. Bilo mi je neprijatno. obuzeo bi me uzas pri pomisli da ce me neko odvojiti od ikone Majke Bozje. no potom bi me neko opet gurnuo od nje i sve bi ponovo postajalo mracno i borba bi ponovo pocinjala. Tek tada mi je Nina Sergejevna dozvolila da ustanem. koji joj je citao bajku. Dobro je da ste se probudili. a ja se svukoh i udjoh u kadu. Kaca i ja smo se sprijateljile. kroz maglu dopre do mene glas Nine Sergejevne. Donesite malu da je okupam. Ja sam lekar. "Sada je red na vas". Kasnije sam saznala da je to ikona Bogorodice Vladimirske. sve mi se zamuti pred ocima: i Nina Sergejevna i kuhinja. Znate. S vremena na vreme cujem necji glas koji me hrabri. polazu me u postelju. Bila je to ista ona ikona koju sam videla u crkvi. internista. a zatim ih. miris dima i hrane koja se kuvala je bio vrlo prijatan. Nina Sergejevna ponovo udje u kuhinju. ne ostavi nas!" Placem. I ja sam lekar. i stade da cavrlja. Slusajte. Moje ime je Aleksandra Fjodorovna. kao da sanjam.

obuzela me je jos veca blagodarnost i ljubav prema Njoj koja nas je spasla i kao i prema zenama koje su nam pomogle. i tek tada se. Po dolasku u Moskvu. Zelela bih da vam ispricam nesto o snazi molitve koju je imao nas duhovni otac i o jednom dogadjaju koji je ostavio veliki utisak na nas. Krstile su Kacu i naucile nas svemu sto nam je bilo potrebno da znamo kako bismo zaista postale Hriscanke. a ulje i maslac nismo videli mesecima. ni kupusa. Sa ocem Arsenijem su me upoznale 1958. godine kako bi izbegle talas hapsenja koji je u to vreme besneo. Rublja nije imala nikakvu vrednost. Blagodarim ti. cuvali mi Kacu. Mnogo puta u zivotu sam se uverila da je jedini istinski spas u molitvi. oca Arsenija. posto je pusten iz logora. ni zitarica. "Cena" im je bila basnoslovna. Prema gradjanstvu su se odnosili kao prema dusmanima. Sve sam ovo ispricala Nini Sergejevnoj i Aleksandri Ivanovnoj. iskrenoj molitvi. Ostale smo kod njih tri godine. za cudo vere koje je pokazala na meni i kojim me je privela Crkvi. Svaki put kada bih se udaljila sa puta Gospodnjeg. Blagodarim i Vladicici nasoj. sustinski vaznom za mene. Bili smo gladni. Dobijali smo kupone za osminu vekne hleba dnevno. Tamo je zavrsila skolu i institut 1960.. vratila u Moskvu. i mi smo bukvalno morali da ih molimo da nam daju veknu hleba ili vrecicu krompira za zlatan lanac ili krzneni kaput. sto si mi u pravi cas poslala dve tvoje kceri i sto si mi dala duhovnog oca i ucitelja. Boze. pun iznenadnih opasnosti i strahova koji su neprestano ugrozavali nas zivot. Onda sam morala da se vratim u Moskvu da ne bih izgubila stan. Njih dve su mi mnogo pomogle i uputile me na put vere. No. za veliku milost koju si mi pokazao. a molitva Majci Bozjoj mi je uvek bila najspasonosnija zastita i najpouzdanije izbavljenje od svakoga zla. Nina Sergejevna i Aleksandra Ivanovna su kupile malu kucu. Majko Bozja. veri i izvoru zivota. . seljaci su prodavali hranu iskljucivo za robu. jos dok sam lezala u krevetu. i to bas ikonu Vladimirske Majke Bozje? Zakljucila sam da je sve sto mi se dogodilo bilo istinsko cudo kojeg su Bog i Njegova Majka udostojili mene gresnu. sa njenim babuskama Ninom i Sasom. politicki zatvorenik. Dodacu jos samo to da su obe bile duhovne kcerke oca Arsenija koje su morale da napuste Moskvu 1936. smrzavali smo se i ziveli smo u vecitom strahu. mislim da sam sve rekla o ovim dvema Hriscankama. Za to vreme sam radila u fabrici. duhovnog i telesnog. U Moskvi je vladala glad. Po ducanima nije bilo nicega: ni krompira. Kada sam to shvatila. slava Tebi! Sluga Bozji ALEKSANDAR OTAC ARSENIJE (1893-1973) jeromonah. Sta me je navelo da udjem u crkvu ono vece? Zasto sam stala bas ispred ikone Majke Bozje? Kako to da mi je palo napamet da je molim za pomoc? I kako to da sam bila sigurna da ce nas Ona izbaviti? Zasto je Njeno lice bilo pred mojim ocima sve vreme dok sam bila bolesna? Kako to da sam prvo ugledala ikonu kad sam se probudila iz nesvesti. zajedno sa njih dve. Nema potrebe opisivati kakve su bile ove dve zene.Sasvim nepoznati ljudi su nas uzeli kod sebe i negovali me dok sam bila bolesna. Slava Tebi Boze nas. a hleb koji bi nam davali bio je plesniv. Uvek bih u trenucima zivotne opasnosti prizivala Ime Bozje i On bi mi uvek slao pomoc. Presvetoj Bogorodici. Blagodarim ti. On bi mi poslao nekoga ko mi je pomagao da se vratim na pravi put i ucio me da izbegavam greske i stranputice. fizicki i duhovni. Pisuci o ovom periodu svog zivota. medjutim vise su vremena provodile sa Kacom i njenom porodicom. duhovnik NA KROVU Zivot je u to vreme bio tezak. Kaca je ostala kod njih. Bog i Majka Bozja su nam bili milostivi u trenucima neposredne opasnosti i nikada nam nisu uskracivali Svoju pomoc. hranili me i pojili.

Od njih smo cule uzasne price. roditelji su nam bili skolovani i nismo poznavali nikoga sa sela. Zeleznica je u to vreme bila rezervisana samo za vojsku. Vecina ne uspeva. Evo nas gde prolazimo kroz nenaseljenu stepu ciju uvelu travu preseca jedna jedina pruga. Znalo se da svuda po okolini patroliraju "anti-profiterske" jedinice koje oduzimaju ljudima hranu koju su nabavili sa sela. Naravno." Dade nam blagoslov i zacuta. Zene koje su bile sa nama rekose nam da je opasno voziti se sa vojnicima. Otac Mihailo nas je pazljivo saslusao. Nabavile smo hranu! Kako ce se obradovati nasi roditelji! Medjutim. Uspele smo da nabavimo vrece od oko petnaest kilograma brasna i trideset kilograma psenice. Teskom mukom smo uspele da se popnemo na krov. cinilo nam se da nam nema spasa i da je sve izgubljeno. Na kraju. Vagoni su bili puni vojnika. Iz lokomotive kulja dim koji nas stipa za oci i za nos. voz se iznenada zaustavi negde podaleko od Moskve.Sasa. Pronese se glas da je to vojni voz koji ide za Moskvu. Majke Bozje. . zatim stao pred ikonu Bogorodice pred kojom se dugo molio. Bio je kraj septembra. kad je zavrsio molitvu. povescemo vas! Uskoro polazimo!" Bilo nas je veoma strah. Konacno ipak polako krecemo. Zapitale smo se medjusobno. ali smo na kraju ipak otisle. Iz vagona dopire smeh i svirka harmonike. Nas tri pokusavamo da na brzinu odlucimo sta nam valja ciniti. pusili su i grickali semenke i dobacivali zenama na peronu: "Ehej. Za to vreme smo jele mladi luk i zvakale sirovu psenicu. Prolazimo kroz neku stanicu sa koje ljudi ocajnicki pokusavaju da se bace na nas voz. Govorile su jos i da su beloarmejci probili front i da sada napreduju ka nama. Neke zene se ipak odlucise da podju sa njima. Stadoh da se molim Majci Bozjoj. Kazu da taj voz putuje sa Serpukov. Bilo nam je veoma vruce. dobacujuci i smejuci se sve vreme. odlucuje da se popne na krov voza. Htele smo da ih pitamo da li mozemo da se ukrcamo na njihov voz. Molite se sve vreme puta. Krovovi su puni ljudi. jer loze drva. straha i hule. cveklu ili luk. Sasa i Kaca takodje. sv. Kaca i ja odlucismo da zamolimo naseg duhovnika. Sve smo same nosile. rece nam: "Stavljam vas u zastitu nase Zastupnice. Svuda po krovu su ljudi i zene. mada su vrece bile veoma teske. Nisu pustali narod u vozove. a vezivala nas je Crkva. medju kojima smo i nas tri. Bilo je uzasno. I tako smo nas tri krenule na put." Zatim rece. I danas osecam taj ukus u ustima. Poslednja vest je glasila da se do daljnjeg obustavljaju svi vozovi za Moskvu. Ljudi su vec poceli da se penju na krovove vagona. Nekako smo uspele da se smestimo na metalnom krovu jednog od vagona. Svaka od vas neka ponese ikonicu na put. hajde s nama. konja i artiljerijskog oruzja. Bogomajka i Sveti Georgije ce vas sacuvati. Bice tesko. Nasi roditelji se nisu slagali sa time da idemo na selo. jer drugog nacina da se ode odatle nema. Jedna grupa zena. ali bile smo tako srecne. Uto voz stade najpre da se drmusa. sacuvaj ih i zastiti od svake opasnosti. sa negodovanjem vrteo glavom. Mnogi su tada isli u selo sa svojim stvarima i vracali se sa hranom. za blagoslov da idemo u selo po hranu. Nije nam bilo lako. o zivotu nismo znale skoro nista. Voz se zahuktava i pocinje da ide sve brze. kao da ne zna da li da podje napred ili nazad. Ujutru se vrata od vagona otvorise i vojnici poskakase iz voza da zamene ono sto su imali kod sebe za hranu: jabuke. pokusavajuci da se neprimetno prekrstim. Vojnici su sedeli svuda: po sedistima. lezajima. Sve tri smo studirale na fakultetu. da bande dezertera pljackaju i siluju sve zivo po okolini. Uvek smo zivele u gradu. Slusajuci ih. zivot nam se cinio veoma jednostavnim i nismo se nicega bojale. Georgije. Georgije! Pomozi. a cule su i kako je u blizini izbila epidemija kolere. zasto je otac Mihail rekao da ce nas na putu cuvati Sv. Tada smo se setile reci naseg oca Mihaila. no bilo nas je strah. Kao da je zaboravio na nas. Iz Moskve smo otputovale stojeci izmedju vagona voza. otac Mihail se ponovo okrete ikonama i nastavi da se moli. gladni. Trece noci u stanicu udje dugacak voz. Vojnici im pomogose da unesu svoje torbe i zavezljaje u voz. Bilo smo mlade. Svuda oko nas su bili ljudi bolesni od tifusa. Ja cu se odavde moliti za vas. Pomagale smo jedna drugoj i vukle preteske vrece sa namirnicama. kao za sebe: "Majko Bozja! Ugodnice Boziji. oca Mihaila. po podu i u hodniku. Voz se nije pomakao tri dana.

ali znam da se iz sve snage moli. a setih se i kako nam je spomenuo svetog Georgija. narocito ustrasene zene. Lice joj je prkosno. Posmartam stepu i krovove vagona nacickane ljudima. ali uglavnom se sve vreme vozimo kroz suvu stepu. no iznenada se pojavljuje nekoliko njih. Ovo sam. Na sirokim grudima mu je mornarska majica. Sasa se neprekidno moli: "Mati Bozja. dobro se provode. zakljucila. moli se i place Kaca pored mene. a sada verovatno misle da imaju prava na sve. Prolazimo tu i tamo pored neke brvnare ili seoceta. ne ostavi nas i Tvojom nas miloscu pokrij. nesrecnice! Mogu majka da ti budem!" "Nemojte mi samo uzimati hranu. da me spopada uzas. Pokusavamo da otresemo varnice sa sebe. koje nas peku po licu i rukama i koje prave rupe po nasim torbama. Cuje se plac i kuknjava: "Sta to radis. da nismo same. Setih se reci oca Mihaila pred put. Iako se voz ne pomera. a po nama padaju varnice. neke zene se i dalje opiru. "Lezi i necu ti nista!" Guram ga od sebe i uspevam da se nekoliko puta prekrstim. posto je sunce vec na zalasku. svaki vagon za sebe. Otresamo ih sa sebe i jedna sa druge. a u njegovim iskosenim ocima nema ni traga od bilo kakvog osecanja ili misli. Molim se Majci Bozjoj. dok smo se nas dve uspravile i sele. prolazeci kroz sela. polazimo. Uzdam se u Sasinu molitvu. Neka zena histericno place i kuka. molimo se Kaca i ja. Na nasem krovu jos nema vojnika. raspolozen. u Tebe se nadamo i Tobom hvalimo. pa mu je to smesno. Smeju se i psuju." Osecam. a usne joj se jedva primetno micu. Mnogo je vojnika. "Blizu si ivice!" Okretoh se i videh da vise ne mogu nazad. Navikli su. Jedan vojnik obilazi neke zene i ide prema nama. Vrlo je bucno. "Gospode." "Ne zanima nas hrana! Dobro nas hrane u vojsci!" Po krovu se razleze bat vojnickih cokula. Vrata vagona se otvaraju. To nam daje sigurnost. U tom trenutku se na krov pope jedan mornar. Vozili smo se tako neko vreme. Njihov puk se hrabro borio i sada su dobili otpust.. a za njima pocese da se pojavljuju i drugi. Osecam mir. Vagoni se ispraznise. Krece se sa tolikom odlucnoscu prema meni i sa takvim izrazom gneva na licu. ali sada pocinje da nas muci zedj. Tako i ucinismo. Voz povremeno staje u stanici da bi vojnici natovarili drva. da ih oteramo kao muve. Neki vojnici vec su bili na krovu. znam da mnogo moze molitva duhovnika. Ljudi pocese da iskacu iz voza i da o necemu raspravljaju. . jedan od njih rece: "Hajdemo gore gde su zene! Vidi sta ih ima po krovovima!" Njihovo raspolozenje se odjednom promeni. Sasa ne prestaje da se moli. Premrle smo od straha. U Tvoje ruke predajemo sebe. "Pazi!" povika Kaca. sve vreme ga gledajuci u oci. Ogradi i spasi nas bespomocne od svake bede. Hvata me za ruku i vuce dole. a vojnici stadose da se penju na krovove. vojnici izlaze napolje i odlaze u zbunje. Boze moj! Sta sada?" pomislih. Ozbiljna je i mirna i nastavlja da lezi. sve im je ovo veoma zabavno. pod pokrov Tvoj pribegavamo. Ima visoke jagodice i celav je. Znam nasu Sasenjku. nikad im se nece dati. a Sasa samo seva ocima. Otpor koji im zene pruzaju samo im jos vise raspaljuje niske strasti. Ugledajuci se na nju. a onda je voz najednom stao. neke skacu s krova na ledinu i naravno..Povremeno iz lokomotive grune gust crni dim koji nas zasipa cadju. naravno. Niko je ne cuje. cak i zaboravljam na molitvu. da siluju sve sto im padne pod ruku. bili izlozeni nebrojenim opasnostima. izgleda. jer si nam ti jedino spasenje i nada nasa. Vrece neprestano klize i moramo da ih cvrsto drzimo i vucemo ka sebi da ne bi spale sa voza. a ona poce da izgovara reci Akatista Presvetoj Bogorodici Vladimirskoj koji je znala napamet. Vrucina je velika i sa mukom uspevamo da sa sebe stresemo varnice. i dalje lezimo na krovu. Sasa nam daje znak da legnemo tako da nam se glave dodiruju. Vojnik mi se opet priblizi i ja koraknuh unazad. Odjednom. Oci su mu uzagrene. Malo je svezije. ozledjuju se. lice joj je ozbiljno. pri svakoj reci molitve. Kada se lokomotiva napuni vodom. a da se istovremeno drzimo za krov voza. deca su mi gladna i cekaju me da im donesem. Obracam se i njemu sa molitvom da nam bude u pomoci. Dobro je. jer voz strasno tandrce. vec da je sa nama Majka Bozja i da ce nas Ona sacuvati. tek kada smo stigli u Moskvu. idu na zasluzeni odmor. a neke su se predale. Na frontu su gledali smrt u oci. U medjuvremenu. koje se otimaju.

koji u sebi nosi iskricu vere. stade pred Jurija. sestre i majke! A sad. pogotovu Sasa. zbog Tvoje velike milosti. Dva puta smo nailazili na barikade. zagrli ga oko vrata i rece mu: "Neka te Bog sacuva za dobra dela. otac Mihail se molio. a mi se ovde sramotimo. gura me u stranu i govori: "Smiri se. Ovakvo ponasanje nije bilo svojstveno nasoj Sasi. Okupljaju se svi da rasprave sta se dogodilo. Dok smo se pozdravljali. Mornar se ponovo pope na krov i pozva nas: "Devojke. zagrli nas. Dali su nam da jedemo corbu od jecma i caj koji je imao zagoreli ukus. Mornar prilazi drugom vojniku koji je legao preko neke zene i vice: "Sta radis to. Zene nisu silazile sa krova. Na vratima nas je docekao otac Pavel. Na kraju je rekao: "Blagodarim Ti. Pricekaj. Sedeo je pored nas. U pocetku su neki vojnici poceli da se bune i da potezu oruzje. Cim smo se umile i oprale. Bila je to poslednja stanica. vi koji se smatrate komunistima . Sve se ubrzo stisalo." Prilazi onom vojniku. "Mi smo vojnici Revolucije. nasa tiha i povucena Sasa. Posle toga smo mu ispricale nas dozivljaj. sad cu da rascistim stvar.za mnom!" Vojnici se bune. i mi smo iz naroda! Sta radite? Sram vas bilo! Crvena Armija stiti radnicku klasu. Samo nastavi da pomazes ljudima. Vojnici su bili dobri prema nama. a nasa ljubljena Sasa je takodje umrla u . Vojnici brzo zakopase mrtvog druga i vratise se u vagone. Mornar nas je slusao i nije se smejao. zasluzuje da bude streljan na mestu! Mozda na krovu nekog drugog voza sede nase supruge. o fakultetu. a Sasa. Neka Bi Bog dao da uvek imas ovako veliko i dobro srce. Za skakanje sa krova uvek ima vremena. koja je inace bila veoma cutljiva i tiha. Razgovarale smo i molile se zajedno. pozurile smo kod oca Mihaila. ali svi silaze sa krova. neki pokusavaju i da ga udare." Voz je putovao citavih 48 sati. Ponovo je dosao rat. Mornar me hvata za ramena. recit je i lepo se izrazava. godina je bila 1943. Telo vojnika se otkotrlja na ledinu. izvolite dole u vagon bice vam udobnije. drugi mi se priblizava otpozadi. o nasem prijateljstvu.To lice mi ostaje urezano u pamcenju za sva vremena. Molite se za njega. a mornar poteze revolver i usmrti ga jednim hicem." Sasa. zadaje mu poprilicno jak udarac u grudi. Sve ovo vreme se molio za vas!" Udjosmo u kucu. Nemam kud: jedan je ispred mene. no vojnici su ih oba puta uspesno otklonili. pa me je poslao da otvorim vrata. Ispricala mu je i kako smo se molile Majci Bozjoj i svetom Georgiju da nas sacuvaju na putu. "Bacuska zna da dolazite. Cinilo mi se da nije bas pametno sto mu prica o nama. Jurij nam rece na rastanku: "Mozda cemo se negde ponovo sresti! Zivot je pun iznenadjenja. smrdljivi pacove! Sramotis sovjetsku armiju!" Vojnik se dize. psujuci pokusava da udari mornara. Bio je partijski komesar puka. nije prestajala da prica. Nasi roditelji su bili presrecni kada su nas ugledali. Da niste slucajno zaboravile na mornara Jurija. "Drugovi!" povika mornar. jer su uz mornara ubrzo stali komandujuci oficiri i drugi vojnici. dade svakoj blagoslov." Od tada je proslo vise od dvadeset godina. niti nas kritikovao. ovde smo da branimo i stitimo sovjetsku vlast! Mi smo za narod." Sasa ustade i rece nam: "Idemo. uz povik: "Gubi se odavde!" Vojnik bezi i skace u prostor izmedju vagona. Jurij i jos neki vojnici smestise nas u lokalni voz kojim smo stigli u Moskvu. Mornar drzi govor. Otac Mihail je stradao u logoru. poznata po umerenim recima i ponasanju. ali pobuna je brzo savladana." Duboko mu se poklonila. Vojnik ponovo zamahnu da ga udari. Najzad stigosmo u Podolsk. a zatim se okrete ikonama Presvete Bogorodice i svetog Georgija i otpoce da cita blagodarnu molitvu. Dok smo govorile. Boze. Ko siluje. no ovaj mu odvali samar. Spavale smo u uglu vagona. Jednoga dana cete se ponovo sresti i tada ce biti potrebno da vi njemu pomognete. o Crkvi. Mornar nam rece da se zove Jurij[1]* Nikolaevic Tulikov. Otac Mihail skoci od radosti kad nas ugleda.

i ja mu odbrusih: "Ja za vas nisam Masenjka. Jedne veceri unesose nekog pukovnika cija je rana bila pod infekcijom. bled i izmucen. a jos me nisi prepoznala!" To me je malo naljutilo. Pomogle su mu da upozna veru i da se prema ljudima odnosi sa paznjom i dobrom voljom. Bilo je tesko bez oca Mihaila. opet cu u rat. nisam se ni presvukla. Ispricala sam mu i za oca Arsenija koji je tada vec bio u logoru. Sasa je. mnoge ranije uspomene su pocele da blede i da se gube iz secanja. dobre i zle. a Kaca se jos odavno udala. preko prijatelja. Oporavljao se." Posetila sam ga nekoliko puta. radila sam kao hirurg u vojnoj bolnici.izgnanstvu. "Kada je poceo rat. godine. Umro je u logoru 1941. Morala sam hitno da ga operisem iste noci. Masenjka. Pricala sam mu o ocu Mihailu. I on je meni pricao o sebi. blagoscu i toplinom. Zatim pogledah natpis iznad kreveta gde je stajalo njegovo ime: Jurij Nikolaevic Tulikov. Tamo sam sretao razne ljude. vec vojni hirurg. Sasine reci prilikom rastanka u vozu su mu se utisnule u pamcenje i nikada ih nije zaboravio. . On me je priveo k Bogu. s mukom progovorio: "Masenjka! Tako me cesto posecujes. no njegova je dusa uvek bila cista i otvorena. Ostale smo u vezi. O svemu smo razgovarali. a jednom prilikom provela mesec dana u mestu blizu logora u kome je bio zatvoren. Dvadesetog dana posle operacije dodjoh da ga posetim. jedva smo stajali na nogama. presla da zivi u mesto u koje je kasnije izgnan. o pokojnoj Sasi i o Kaci i njenoj porodici. vec sam bio stekao cin pukovnika. koji mu je bio duhovni sin i koji je ziveo blizu Moskve. Te ratne. Kacu i Sasu dobro zapamtio i nisam vas zaboravio!" Proslost mi najednom sinu pred ocima i ja povikah: "Jurij!" Stadoh da ga grlim. U tom uzasu rata. Oca Mihaila su uhapsili 1928. 1943." Redovno sam ga posle toga posecivala kad god bih imala vremena. Nedeljama nisam uspevala da odem kuci. Sasa je umrla. U to ratno vreme radila sam kao hirurg u bolnici za vise oficire. Te godine su bile pune tragicnih dogadjaja. a ja sam tebe. zbog "verske propagande. Operacija je trajala cetiri sata. a za to vreme smo morali nekoliko puta da mu dajemo krv. Prvo sto me je pitao bilo je da sam i dalje pri Crkvi. ali tada su me poslali u logor. Za nas je rastanak od oca Mihaila bio veoma bolan i tezak." Bilo mi je neprijatno sto me je tako oslovio pred kolegama koji su posli sa mnom u vizitu. Molila sam se kad god sam mogla. Spavala sam cetiri sata. da su ga svi voleli..u Spanskom ratu. On se samo osmehnu i rece: "O. stiglo pisamce od njega. Imala sam toliko posla da nisam imala vremena ni da pogledam lice ranjenika: obracala sam paznju samo na ranjeni deo tela. Grlila sam ga i plakala kao malo dete. Ponekad bi nam. svi smo bili iscrpljeni. zive su mu bile samo oci. Zar je moguce da nisam obratila paznju na ime bolesnika? Oci su mu sijale. "Idi. Finskom i sada u Otadzbinskom. Mnogi ljudi su izgubili zivot. zavrsi vizitu. a zatim otisla da pregledam pukovnika. no on nas bese poverio duhovnoj brizi oca Arsenija. Skoro sam sasvim zaboravila na ono nase putesestvije na krovu vojnog vagona. Kada je operacija napokon zavrsena. Kad ozdravim. ostavivsi sve. Bio sam do sada u mnogim ratovima . ali veoma sporo. Zivot mu nije bio lak. pa se vrati. Komandovao sam jednom divizijom dok nisam ranjen. Nekoliko puta je zapadao u krizu i mnogo smo se namucili da bi mu spasli zivot. Pogledao me je i polako. Zaspala sam na stolici. ponekad i po dvadeset sati dnevno. Morao sam ponovo da zaradim cin pukovnika. ali od svih najbolje pamtim jednoga koji se prema ljudima odnosio sa takvom dobrotom. Zvao se Gleb. cak i kriminalci. U crkvu sam mogla da svratim sam povremeno. Lekari i sestre se neprimetno povukose. Bio je vrlo slab. a mene su oslobodili iste godine u avgustu i ponovo poslali na front.

Sada je u penziji. spasi nas! Prepisano iz beleski M. Ziveli smo udobno. cak ni sa mnom. Svojim toplim molitvama Bogu i Majci Bozjoj. U nasoj porodici je. politicki zatvorenik. no imao je dozvolu da prima posete. Nije mnogo govorio. godine sa porodicom preselio u Moskvu.A. zivi na svojoj daci u blizini Moskve. Pre rata bio je u izgnanstvu. Otadzbinski rat se bio zavrsio. i osecas da on vidi tvoju dusu u celini i da cak zna i ono sto mu nisi rekao. izostavicu svoje ime. vladao savrseni mir i sloga. koje se moze drugacije nazvati i intuitivnim znanjem. cesto smo se posecivali. Imali smo dve kcerke. a sa druge strane sam osetila neopisivu srecu.Jurij i ja smo se rastali kao najbolji prijatelji. NAPOMENE: 1. sve do kraja rata. a ono sto se tada dogodilo ostavilo je duboku brazdu u mom zivotu. duhovnik JEDNO PRIZNANjE Pisati o ocu Arseniju uvek znaci pisati i o sebi. o svom zivotu i o sopstvenim delima koja su na neki nacin povezana sa njim. a jos vise molitva duhovnika za svoju decu. posvecivao je mnogo vremena deci i vaspitavao ih u duhu nase vere. Presveta Bogorodice. cesto se molili zajedno. priveo veri i mornara Jurija. Milostiva je Majka Bozja prema nama gresnicima. i 1952. I sada se vidjamo. Muku teskih posleratnih godina izmedju 1946. godine smo izgubili svaki dodir sa njim. sve te osobine su doprinele da u mom zivotu on stekne posebno mesto medju mnogim svestenicima koje sam imala prilike da upoznam. nismo cak znali ni da li je ziv. te smo od njega vrlo retko dobijali pisamca sa duhovnim savetima. najcesce u Troicko-Sergijevskom manastiru u Zagorsku. Zatim je doslo prolece 1952. godine. Mnogo moze molitva Bogu. Bio je dobar otac. punotu radosti koju pruza . krotak. poznavanje ljudske prirode i zivota uopste. za koga sam se iskreno pokajala i koji sam ispovedila svom duhovniku. a kroz nas. nasim duhovnim ocem. Njegov neobicno bistar um. tih i veoma dobar. Kada se 1948. naizgled. Bio je deset godina stariji od mene. Kako su cudni putevi Tvoji. a subotom i nedeljom odlazili u crkvu gde je sluzio nas dobri otac Georgije. Kasnije je otac Arsenije prebacen u logor "specijalnog" rezima. Dugo smo se dopisivali. Jurij je ruska varijanta imena Georgije Sluga Bozji ALEKSANDAR OTAC ARSENIJE (1893-1973) jeromonah. no posto su dogadjaji koje cu opisati isuvise licne prirode. Tada sam imala osamnaest godina. Gospode! Otac Mihail je bio u pravu one daleke 1920. 1949. godine. Moja majka i ja smo cesto odlazile kod njega i ja sam tada postala njegova duhovna kcerka. a sa nama je zivela i moja majka. Bio je povucen. Muz me je voleo na miran i postojan nacin. kada je rekao da cemo se ponovo sresti. Stojis tako pred njim. Ta brazda je imala dve strane: pocinila sam tezak greh koga sam bila potpuno svesna. Medjutim. okruzen unucima. njegova neprekidna molitva i potpuno predavanje sebe drugima. nismo osetili na sopstvenoj kozi. Bilo je nemoguce od njega sakriti ili izostaviti nesto prilikom ispovesti. Ovom prilikom cu izneti nekoliko svojih secanja na oca Arsenija.N. otac Mihail nas je sacuvao od smrti i od greha. Udala sam se cetrdesetih godina za verujuceg coveka. covek je jednostavno morao sve da mu kaze.

preporodjeni. U daljini su se zelenela brda. Pocela sam da nekako drugacije posmatram Fjodora: videla sam ga kao talentovanog intelektualca. a svuda okolo je bila suma. odeveno u prozirne zelene tonove. Imao je jaku volju. samo da se nije dogodilo nesto uzasno. Morao je da ide na dugacak sluzbeni put negde daleko.. gledano iz jednog ugla. stedljiva. ni pazljiv. moj muz prema meni nikada nije bio ni nezan.jedino prava ljubav. Bio je umeren u svemu i veoma uzdrzan. Voleli smo krajolik u kome se banja nalazila i mnogo smo puta tamo boravili. odlucismo da je ponudimo Fjodoru. Svoj sam greh ispovedila ocu Georgiju. Fjodor i ja bismo zapodenuli razgovor o poslu.. Da. sasvim stran: nije verovao u Boga. Ipak. sprecen nepredvidjenim okolnostima na poslu. "Tako neces biti sama. vreme je bilo suncano i toplo. Bio je pocetak maja. Nazalost. pedantna. s druge strane. Kao da je onaj tihi i povuceni Fjodor nestao. bio je visok i snazan. a posebno zeni. mada nisam znala kako i cime. Privlacnost sam prva osetila ja: taj me je covek osvojio neznoscu. U svakoj porodici interesovanja njenih clanova vremenom postaju nepromenljiva i nikada vise ne prevazilaze ocekivanja koja se tokom zajednickog zivota uspostave. Covek u koga sam se zaljubila bio mi je. 1958. posto je ovaj imao mesec dana neiskoriscenog godisnjeg odmora. prostosrdacan. vidjali bismo se na sastancima i ponekad saradjivali na razlicitim projektima. moja porodica je bila veoma slozna. da saznam tajne njegovog bica. no on je uvek bio prilicno miran i povucen. osetili kada je on oslobodjen iz logora. godine. U prolece 1952. No pred sam put. Zelela sam da mu pomognem. imaces drustvo". Nema reci da se opise radost koju smo mi. a pomalo i plasila. Ovaj drugi sloj moga greha lezi sakriven duboko u meni. Znala sam sta ce me muz pitati. povucena u sebe. znaci lepa rec i paznja! Moj bracni zivot je bio nekako rutinski i umeren. Osecala sam ogroman stid i bojala sam se da ce me odbaciti kad bi znao sta se dogodilo. te 1952. Bio je. zene ga nisu zanimale. a narocito zenama veoma prija i potrebna im je. Izgledalo je kao da smo svi odjedanput blizi Bogu. Voleo je samo jednu zenu. Ljudi su ga voleli. Iznenada. koja je ujedno bila i moja dobra prijateljica. duhovna deca oca Arsenija. Fjodor je bio veoma sirokih interesovanja i znanja.. veoma inteligentan. Znalo se ko ce sta reci kada dodje kuci. Sve je to doprinosilo nekakvom opstem ushicenju i uzbudjenju. Svi smo tada isli na ispovest kod oca Arsenija. Koliko znam. osetila sam privlacnost: pozelela sam da ga bolje upoznam. Nasi su razgovori sada bili zivi i raznovrsni. Sve je izgledalo savrseno. A evo sta se dogodilo: kao sto vec rekoh. Sunce se kupalo u malenim jezercima i potocicima. Prvih pet dana naseg boravka u banji Fjodor i ja smo se setali po okolini i razgovarali o svemu i svacemu. Ziveli su skromnim i umerenim zivotom. Ana je te godine napunila 43. Fjodor je bio zaljubljenik u svoj posao. U pocetku me je Fjodorova (ne koristim njegovo pravo ime) paznja i neznost iznenadjivala. a banja je bila poluprazna. kao i mi njih. Poljsko cvece je taman procvetalo. Bilo je mirno i ceo ambijent me je podsecao na liku Nesterova ili Levitina. s obzirom da Fjodor i ja nismo prekidali razgovor o poslu. prijemciv. moj muz bi prinudjen da otkaze put. pokriven kajanjem. Bila sam srecna i sve mi je to veoma prijalo. godine. bas kao i nas dvoje. da saznam sta mu je u dusi. Da mu ne bi propala rezervacija u banji. Pricali smo o religiji. samo da se nesto uzasno nije dogodilo. O Boze! Koliko coveku. Ljubav se pojavila iznenada. mada smo bili zaposleni u razlicitim sektorima preduzeca. ja sam se zaljubila i ta me je ljubav celu progutala. iskrenim prijateljskim staranjem i paznjom koja ljudima. a Fjodor 46 godina. Voleli smo iste stvari. i nije imala neznosti u sebi. ali ja nisam bila u stanju da ipovedim pred njim sta se dogodilo 1952.. veri i prirodnim lepotama. trebalo je da moj suprug i ja odemo na odmor u jednu banju koju smo rado posecivali. Imao je lepo i pravilno lice. misleci da sam ispovescu ociscena od tog greha iz proslosti. godine. a to je bila njegova supruga. Nase bi prijateljstvo verovatno nastavilo da traje jos mnogo godina. Fjodor i Ana su nas cesto posecivali. Posao nam je bio donekle slican. pun energije. Anjuta me je podsecala na mog supruga: i ona je bila cutljiva. a drvece vec olistalo. ali zivi i dalje i ja sam svesna njegovog postojanja. a pri tom . . a onda bi se Anjuta ljutila: "Zar mora i kod kuce da se govori o poslu?" Na kraju bi ipak bila primorana da zapodene razgovor sa mojim suprugom ili drugim gostima. a sta cemo mu ja ili deca odgovoriti. rekao mi je muz.

Bila je to ljudska. Iznenadio je svoje kolege. Najvise od svega sam se plasila da moja svekrva ne sazna za moju vezu. preobrazio: posedovao je zadivljujucu kolicinu energije.. U pocetku smo se vidjali u tajnosti na raznim mestima. ili kada sam bila razdrazljiva. i do dana danasnjeg. Lagala sam svoga muza. Nisam vise bila u stanju da razmisljam kao Hriscanka. u kome me je grejala svetlost njegovog prisustva i u kome sam po prvi put osetila ogromnu. Izgubila sam sposobnost kritickog misljenja.drugi covek. pred ljudima. Za mene on nije bilo samo muskarac koga sam volela: u svojoj opcinjenosti njime otkrila sam jedan za mene do tada nepoznat svet. Ponekad sam se osecala kao lopov u tudjoj kuci. koje je do tada bilo uspavano negde u dubinama njegovog uma. Jednom prilikom je na mojoj potkosulji primetio prikacenu ikonicu i krst. Osecanje ljubavi me je sazizalo.. pala u ambis sumnje. znaci. dakle da nastavim da ga volim jedino u najvecoj tajnosti i samo pod uslovom da ne razmisljam ni o cemu. strah od krivice koju bih osetila ako bi se moja porodica raspala usled moje prevare. Ponesena bujicom novootkrivenih osecanja zaboravila sam na sve sto sam ranije volela i sto mi je nekada nesto znacilo. Svet oko mene je bio lep i sve ono sto je nekada izgledalo sivo i tmurno dobilo je novu boju. pod izgovorom da idemo u biblioteku ili na neki poslovni sastanak. nisam sigurna da li jeste. On je uvek samo cutao. bili smo sasvim drugi ljudi. sve to da bih se sastajala sa Fjodorom. a kasnije smo iznajmili sobu u kojoj smo mogli da se sastajemo. na svaki zvuk vrata koja su se otvarala. i za mene predstavljao izvor nikad do tada dozivljenih osecanja i radosti. Krali smo ljubav od svojih porodica. Nasa veza je postala jos jaca i cvrsca.neznog i osecajnog muskarca. a osetila sam da se i njemu isto dogadja. Mozda zvuci neverovatno. a njegovo ogromno znanje i iskustvo. Fjodor se. Ni ovo njegovo direktno pitanje nije uspelo da u meni probudi proslost. Svaki dan proveden sa Fjodorom bio je prepun srece. osecanje stida. Trzala sam se na svaki susanj. Mnogo se molio. Nikada nije postavljao pitanja kada sam se izgovarala kolicinom posla ili dugim sednicama. Mogla sam. Nastavili smo da se sastajemo. U mojim ocima on je bio preobrazen . mozda cak i sa vecim intenzitetom. Nikada prema svome muzu nisam osetila tako nesto. . Plasili smo se da se za nasu vezu ne sazna. svoju majku. a ja jos i pred Bogom. niti mi je tada palo na pamet da zastanem i razmislim. kako sam se tada osecala. Krala sam nesto dragoceno i strepela da cu biti uhvacena na delu. nisam ni zelela. Mislila sam da moj muz nista nije primecivao. ili nije. Mnogi su me strahovi tih dana proganjali: strah od bola koji bi nastupio ako bih ostala bez svoje velike ljubavi. Pokusavam da opisem.. sveobuhvatajucu ljubav. patnje i bola. Muz. Nisam bila u stanju da je odgurnem od sebe. Sestoga dana boravka u banji ceo moj prethodni zivot se jednostavno srusio. U tom slucaju. stavise. Na poslu je postao veoma uspesan: naucna otkrica su se nizala jedno za drugim. Izbegavala sam svaku pomisao o tome sta se zapravo sa mnom dogadja. iznenadjeno. deca. vera. zacelo. Moja veza sa Fjodorom nije mogla ni sa cime da se uporedi. reci mog duhovnog oca. sjaj i lepotu. uprkos njegovoj postojanoj ljubavi prema meni i nasem zajednickom zivotu u veri. Tada bih. krili se od sopstvene savesti. kako rekoh. sve je to nestalo pred vihorom snazne ljubavi kakvu nikada do tada nisam okusila. da nas poznanici ili kolege ne primete da smo zajedno. Kada smo se vratili kuci. najrealnije i najistinitije sto mogu. zaboravila sam na svakoga i na sve. Tada bi se samo povlacio i posvecivao se deci. a zatim bismo se sastajali u nasoj sobi. Sa nestrpljenjem sam iscekivala svaki novi susret. nisam nijednom osetila kajanje niti grizu savesti.. izbegavala obaveze. zemaljska ljubav kakvu covek moze samo jedanput u zivotu da dozivi. moja proslost bi preplavila sadasnji trenutak i ja bih izgubila smelost koja je se temeljila na ukradenoj sreci. zapoceo je novi zivot u kome sam nestrpljivo iscekivala susret sa njim. zapostavila decu. niti da se okrenem od nje. Nisam mogla da prestanem da ga vidjam. Odmor u banji je proleteo kao vihor. Odlazili bismo sa posla u razlicito. "Ti. verujes u Boga?" upitao me je. ali za tih sedam meseci koliko je nasa veza trajala. Iste misli su me proganjale i u snu. razgovor i prisnost. sada je postalo dostupno drugima. koje ga nisu poznavale takvog.

*** Nastavila sam da zivim sa muzem kao i pre. nesto sto je imalo veze sa mnom. suvise iskrena i suvise istinita. Dali su joj injekciju i sada spava. Posle sastanka. Neki su mi rekli: "Ako tako govoris. Od toga dana prekinula sam vezu sa Fjodorom. poseti i isceli sluskinje Tvoje (i on rece moje ime i ime nase kcerke). pala sam nize i od bezboznika na koje sam gledala sa prezirom. znam. Nevidljiva linija nikad izrecene tajne delila me je od njega. obe ste se vratile. sve je to palo na pleca moje majke i moga muza. kada je zivot moje kceri bio u opasnosti. sto sam zaboravila na sve reci i pouke oca Arsenija i sto sam se opredelila za put neverstva i prevare. morali smo da je odvedemo u bolnicu. ali cinilo mi se kao da njegove reci znace jos nesto. "Gospode! Ne okreni lice Svoje od nas gresnih. ne mogu da zalim zbog onoga sto sam ucinila. no uprkos tome. Pored kcerkine postelje zatekoh muza.zar ga nisam videla kod kuce pre pola sata? Sta se to desava sa mnom? Proveli smo citavu noc kraj postelje nase kcerke. sve. nisam imala nameru da otkazem. Kao da je tog trenutka spala neka teska zavesa sa mojih ociju. verujuca zena. neprospavane noci. pred ikonama i upaljenim kandilom. no meni se cinilo da on nije bio svestan te linije. duhovno cedo oca Arsenija koji u ovom trenutku strada u zloglasnom logoru i koji se moli za mene i za moje spasenje. da proklinjem proslost. da na nekoliko trenutaka zaboravim na sve svoje probleme. I dalje je malo govorio. umisljajuci da sam bolja od njih. "Sada kada je proslo ono najgore. kao i uvek tih i povucen." To nije tacno. Citav moj zivot je te noci prosao pred mojim ocima. I tada je veci deo tereta pao na moga muza. Videla sam sebe onakvom kakva zapravo i jesam. no on me zaustavi: "Nemoj da je budis." Ovo me je veoma zacudilo. Mnogo je godina proslo od tada. moze da posmatra moj slucaj iz mnogo razlicitih uglova. Cak i tada.Ne znam koliko je jos mogla da traje moja veza da se. Pokusali smo da je lecimo kod kuce. Poceh da placem. moja starija kcerka nije tesko razbolela. drzeci me za ramena. ja sam imala ugovoren sastanak sa Fjodorom koji. rece: "Sve je sada u redu. da nisi shvatila dubinu svoga pada. Osecala sam da imam prava. rece. Njegova smirenost i trpeljivost su ucinili vise od bilo kakvog osudjivanja. Nega za bolesno dete. no ja sam tog coveka istinski volela. bio je." Zatim me odvede do prozora. kako to da je u bolnici od jutra . "Cekam te od jutros da dodjes". kako se moli iz sveg srca. ali nisam u stanju. Shvatila sam da sam sve vreme bila igracka u rukama necastivoga i osecala sam ogroman stid sto sam se toliko udaljila od Boga. Ko hoce da mi sudi. ali oboje smo duboko razmisljali. i izli na njih blagodat Tvoju!" Ja se iskradoh iz sobe. On me zagrli i. zastranila sam veoma. Tada mi se po prvi put pojavi jasna misao o mom strasnom duhovnom i moralnom padu. Cutali smo sve vreme. znaci da se nisi stvarno pokajala. Ja sam se veoma iskreno pokajala i dobro shvatam dubinu i tezinu svoga greha za koji se i danas molim Bogu da mi oprosti. na putu za bolnicu svratila sam kuci da uzmem hranu koju je majka pripremila za moju kcerku i tada ugledah mog muza na kolenima. Ljubav koju sam davala i dobijala je bila suvise lepa. Nije mi bilo jasno. No. Kada joj se stanje pogorsalo. uprkos vestima iz bolnice. Sve shvatam. sada kada prolazim kroz tesku krizu. Znala sam . samo sto sam sada postala drugacija. uzeh paketic sa hranom i odjurih u bolnicu. i ne zelim. Hriscanka. Muza nisam smela ni da pogledam. nalazila sam vremena da se sastajem sa Fjodorom." Shvatila sam da je dete zivo. Sta je hteo time da kaze: "Obe ste se vratile?" U trenutku pomislih da je dete umrlo i da moj muz ne zna sta govori. Ja. Jednoga dana majka me pozove na posao da mi javi da je detetu mnogo gore i da je nastupila kriza. jer verujem u Boga! Stigla sam u bolnicu trceci. Pogresila sam. greha i svadje. dogovori sa lekarima. Htedoh da je zagrlim. sedam meseci posto je sve to pocelo.

ili smo mi odlazili njima. Do sume je vodio uzan puteljak. Posle toga sam se ispovedila. Napolju je bilo lepo i suncano. a vreme se naoblacilo. godine Fjodor imao vanbracnu vezu sa nekom zenom. "Imam nesto da vam kazem. Kada sam zavrsila svoju dugu ispovest. pored kuca okruzenim bastama. Za njega sam bila i ostala majka njegove dece. Isla sam kod njega jednom mesecno. pogledao je u mene i rekao: "Ici cu sa L. Nikada vise nismo ni spomenuli nasu raniju vezu. Povratio se tek posle osam godina. pa sam. ali nikada supruga. no otac Arsenije ipak obuce kaput i stavi kapu na glavu. upucuje i ucvrscuje na stazi vere. Irina i Anja su htele da podju sa njim u setnju. pozvah ga." Izasli smo iz kuce i krenuli ulicom. ispovedala se. svoju duhovnu decu. On uzdahnu duboko i ponovo upita: "Je li to sve?" i posto nije bilo odgovora." I ja poceh da mu pricam sve od pocetka kako je bilo. odgovorila sam. vise nije imao mesta u mom zivotu. crni oblaci. Imala sam utisak kao da hodam po necem zivom.. izasla napolje i malo posedela sa Anjom na klupici ispred kuce. Vetar se u sumi cuo jos jace.. Uvek bih odlazila od njega sa osecanjem spokoja. mirna i radosna posle ispovesti i pricesca. zeleli da idemo sa njim. no posto su se njih dve prve javile. Oktobra 1963. upitao me je: "Je li to sve?" "To je sve". Posle toga. a nad zemljom su se nadvili teski. Iduceg jutra sam se na svetoj liturgiji pricestila zajedno sa jos nekolicinom vernika koji su bili dosli kod oca Arsenija. Nesto je pocelo da me muci: "Zasto me je bacuska pozvao u setnju?" neprestano sam mislila. Doktorka Irina se nije slagala sa time.. Vetar je fijukao. jer je poceo da duva vetar. cas je letelo unaokolo i sudaralo se sa stablima drveca. otac Arsenije je bio neobicno cutljiv. Sigurno postoji razlog zasto me je pozvao da podjem s njim. Nije dolazilo u obzir da prestanemo da se porodicno druzimo. Posle rucka se otac Arsenije malo odmorio. no isuvise racionalno i tiho . Otac Arsenije stade pored mene. Najgore od svega je bilo sto mi je Anjuta. Snazan vetar je cupao travu i povijao granje. Ponekad samo na licu bi mu zaigrao osmeh. Uvek je mislio o tome kako da nas. razgovarala sa njim i dobijala od njega savete. Suvo lisce je vitlalo svuda oko nasih nogu pod snaznim udarima vetra. Za vreme ispovesti. grane kao da su se borile sa snaznim vetrom. Ana i on. Pogledala sam oca Arsnija. Bilo mi je veoma tesko i osecala sam ogroman stid. odjedanput mi secanja na dogadjaje iz 1952. Molili smo se zajedno u njegovoj sobi gde je sluzio vecernju. "Oce Arsenije". koja je bila oko jedan kilometar udaljena od kuce. a posle toga izrazio zelju da se proseta sumom. kao i uvek. sve u jednom dahu. Svi smo. nikada zena. On nikada ne cini nista bez valjanog razloga. njih dve se obukose za setnju. Otac Arsenije je tada izgledao posebno veseo i oran. zadubljen. Juce ispovest. Za vreme rucka smo razgovarali i razmenjivali secanja. posle svega. Slusao . pokri mi glavu epitrahiljem i procita razresnu molitvu. mirna i kao preporodjena. jer bi njegova zena i moj muz shvatili da nesto nije u redu. Sto se Fjodora tice. no kada je izasao iz sobe. Nadezda Petrovna nam je posluzila rucak: przeni krompir (kakav je samo ona umela da pripremi). naravno..da me voli. Suvo lisce koje je pokrivalo zemlju. Njoj je potrebnije. bljesnuse kao munja pred ocima.. postao je lenj i inertan. Nisam se osecala prijatno. caj i kolac. *** Proslo je pet godina od kada je otac Arsenije pusten iz logora. da bi se ponovo razletelo pod novim naletom vetra. no teret proslosti me je i dalje pritiskao.kao da sam drag komad namestaja u stanu. sto se odrazilo na njegov posao. iskreno i duboko. Prekid nase veze je ozbiljno poremetio Fjodorov zivot: odjedanput je izgubio svoju novostecenu energiju. ostali su cutali. Dok je otac Arsenije jos bio u svojoj sobi. ponovo sam otisla da ga posetim. cas je padalo po zemlji. danas Sveto pricesce. On je isao napred mirno. a lisce sustalo pod nasim nogama. I dalje su nam dolazili u posetu. pored skladista ispred kojeg su radnici bojili cigle i uskoro se nadjosmo u polju. Drvece se povijalo. u svoje misli. Sve je to doprinelo da se osecam neraspolozeno i potisteno. jednom prilikom poverila svoje sumnje da je 1952.

prema celoj Njegovoj tvorevini! "Secajmo se uvek Pisma: "Ne cinite osvetu za sebe. To sto nista nisi rekla muzu je i dobro i nije dobro. Vise me ovo ruzno vreme nije plasilo niti je uticalo na moje raspolozenje. iskrenoj i neusiljenoj. Kada smo dosli kuci. o tome kako treba da slusamo s paznjom kada nam neko prica o svojim mukama.me je sa paznjom i gledao blago. kroz ljubav jedni prema drugima. ali Bog ti je oprostio. Sve sam razumeo. a ako nam ipak dodje. bez prestanka moliti za oprostaj. "jer zivimo na zemlji. takva molitva mnogo moze pred prestolom Bozjim i pred Njegovom Presvetom Majkom. Greh koji sam pocinila nije nestao. otac Arsenije je bio radostan i cio. Najvaznije je da si imala hrabrosti da sve kazes tvom duhovnom ocu. gusila se u suzama dok sam pokusavala da nastavim. otac Arsenije je i dalje bio u tom radosnom raspolozenju. Najvise se zadrzao na molitvi. pamti ovaj tvoj greh koji si ucinila pred Bogom i pred svojom porodicom. Znam da cu za njega morati da dam odgovor na Sudu. Pricao nam je o raznim ljudima koje je upoznao u logoru. Idemo sada. Svaka njegova rec je imala svoju tezinu i poseban znacaj za mene. duboko i bez osudjivanja. Vetar je i dalje zavijao i lomio granje. Ne ponavljaj ispovest." Plakala sam. Osecala sam tada. Starajmo se da nas osecanje osvetoljubivosti nikada ne poseti. narocito istina izgovorena prilikom ispovesti. rekao je otac Arsenije. "Nemoj. Molicu se i ja. kada se dvoje ili vise ljudi okupi i dogovori da moli za istu stvar. Moras se moliti. prekinuo me je. Nisam ga izbrisala ispovescu i pokajanjem. secajuci se Svetih Otaca i kako su se oni borili sa ovom strascu i pobedjivali je. Moramo uvek da Mu pribegavamo u molitvi. A on to ionako zna. govori Gospod" (Rim. Priklonio je glavu. navodio nam delove Jevandjelja i misli svetih otaca. ljubljeni. Marije Egipatske. Priznavsi ga pred duhovnikom osetila sam se kao prikovana za "stub srama". 12. no ispovest i pokajanje su mi omogucili da u potpunosti sagledam svoj postupak." I on me blagoslovi. jer je napisano: moja je osveta. Moramo pokusati da sagledamo zivot ocima te osobe. oce Arsenije. Dok je govorio. nego podajte mesto gnjevu Bozjem." . On te voli: da si mu rekla. Otac Arsenije mi rece na rastanku: "Ne prestaj da se molis za oprostaj. kao i da uvidim sopstvenu nistavnost. tada jos student. Nema potrebe. no to mi je pomoglo da se rascep koji se usled moga greha stvorio u dusi zaleci. kao da gledajuci mene vidi celu moju dusu. i ako je njihova molitva iskrena i potice iz cistog srca i jake vere. borimo se protiv njega molitvom. duboko bi ga povredila i izazvala bi ozbiljne probleme u porodici. rece na to: "Da. Te veceri nam je govorio i o paznji sa kojom treba da se odnosimo jedan prema drugom. ispovesti. ja cu vratiti. moli se stalno. No najvaznija stvar na svetu jeste -nas odnos prema Bogu. Prisetio se kako se u logoru molio za izbavljenje prijatelja. Ispricao mi je zitije sv. Secate li se kako smo nas dvojica preziveli dva dana i dve noci u kaznenoj celiji? Nasa zajednicka molitva je ucinila da se na cudesan nacin izbavimo od sigurne smrti!" Uvek cu pamtiti reci oca Arsenija da kad se dvoje ili troje okupe na i mole Bogu za istu stvar. Govorio nam je o neispovedjenim gresima i o molitvi. otac Arsenije bi cesto gledao u mene. Ne zaboravljaj nikad koliko si zgresila muzu i prastaj mu sve. Istina cisti coveka iznutra. Okrenuli smo se da podjemo kuci. "Ogromna vecina ljudi ne moze da izbegne greh". Ukoliko osetimo u sebi zedj za osvetom. Svi smo mi gresni. makar se i ne slagali sa tom osobom. a sem toga. Zivot je ponekad toliko komplikovan da covek cesto ne moze da predvidi svoje postupke. ispovedila si se vec ocu Georgiju. Govorio nam je o snazi molitve. da Mu se priblizavamo kroz dobra dela. otac Arsenije nas je savetovao da odmah stavimo sebe na mesto onoga kome zelimo da se osvetimo. Aljosa. Nismo mnogo duboko zasli u sumu. Tvoj greh je velik. ali u mene se uselio mir kakav nisam osetila jos od 1952. Dok smo se vracali kuci. kako bi sto pre shvatili nerazumnost ove zelje. oni crni oblaci se nisu razisli. Kada je cuo prvih nekoliko recenica.19). Drhtala sam od nekog unutrasnjeg straha i od stida. u pokajanju. a sada svestenik Aleksej. prekrstio se i rekao mi: "Nemoj. lisce je i dalje sustalo i vitlalo u krug.

Pre nego sto sam joj dala pismo. rekoh joj da sam izgubila njeno. Sluga Bozji ALEKSANDAR OTAC ARSENIJE (1893-1973) jeromonah. Kada me je saslusao. osecala sam se uzasno.Osecala sam se mnogo lakse. Njegove duhovne oci su mogle da vide i nase najskrivenije tajne. otac Arsenije rece: "I to je volja Bozja!" Sledeceg jutra. Kada? Kako? Ni sama ne znam. Pricestio je sve nas koji smo se ispovedili. Niko od . Otkrila sam da nema pisma tek kada sam dosla kod njega. Odmah sam mu rekla da sam izgubila pismo koje bilo njemu namenjeno. politicki zatvorenik. Plakao je dok je sluzio. Umro je i moj muz. a vecernjim vozom jos cetvoro. otrcala sam do M. ali ovaj put od radosti. Sada imam dovoljno vremena za razmisljanje i za secanje. Na putu sam ga izgubila. Kada je otac Arsenije umro. kada sam odlazila. ostavio nas je sirotima. Izgledalo je kao da je potpuno sam u sobi. Objasnio nam je da mora da odsluzi pomen i da ce nam se pridruziti za sat vremena. Otac Arsenije je zaista umeo da cita nase duse. politicki zatvorenik. duhovnik POMEN U rano jutro 21. blagoslovio me je. No kada je procitala pismo oca Arsenija ona ponovo zaplaka. Pomen je bio molitveni vapaj njegove duse. Celim putem do kuce pokusavala sam da shvatim kako je otac Arsenije znao da sam svoj greh ispovedila ocu Georgiju. Stalno je ponavljala: "Gospode. U subotu je kod njega doslo troje ljudi. ako zelimo da popijemo caj sa Nadezdom Petrovnom. dao mi je pismo i rekao: "Nemojte i ovo da izgubite!" Otisla sam i cim sam stigla kuci. nije nas primecivao. marta. kad ja nikome nisam rekla za tu ispovest. Otac Arsenije poce da sluzi pomen za novopredstavljenog slugu Bozjeg Kirila. otac Arsenije je sluzio liturgiju. kakva radost! Otac Arsenije mi je poslao odgovor na ono sto sam ga pitala u svom pismu! Sve mi je napisao! Zasto si se salila sa mnom i rekla mi da mu nisi predala moje pismo?" A ja pomislih u sebi: "Kako je ovo moguce?" Sluga Bozji ALEKSANDAR OTAC ARSENIJE (1893-1973) jeromonah. Znala sam da je osobi koja mu je pisala bilo veoma stalo da odgovor dobije sto pre i da se radilo o necemu veoma vaznom. a deca su otisla od kuce. se sneveseli i poce cak i da place. Niko od nas nije izasao iz njegove sobe. Bilo mi je veoma krivo. M. a zatim nam rekao da mozemo. Stoga sam i odlucila da zapisem svoje uspomene na oca Arsenija i na duhovnu utehu kojom nas je krepio u najtezim trenucima zivota. procitao otpust. No nisam imala ni pribliznu ideju o cemu se radilo i sta je pisalo u tom pismu. Za njega je postojala samo bezgranicna molitva za milost i oprostaj grehova novopredstavljenog Kirila. duhovnik PISMO Dali su mi pismo koje je trebalo da odnesem ocu Arseniju. usrdna molitva za spas duse nekog ko mu je bio veoma drag. pred kojim sam bila toliko kriva.

marta u sedam casova ujutru umro je moj otac Kiril od srcanog napada. . U njemu je pisalo: "Dana 21. Zbog toga je raznosenje pisama bio opasan zadatak. Voz je bio pun. Zatim je otisao u svoju sobu da se odmori." Telegram je dosao iz Jaroslava. "Dok sam putovala kuci vozom. Boze. a nas ostale su cesto pratili i pozivali na saslusanja. Nekih sto metara posto sam napustila Natasinu kucu. a drugu ja. ohrabrilo me je i smirilo moja dotadasnja kolebanja. da li Pjotr Andrejevic sluzi crkvene obrede u kuci." Tako mi je pricala Natasa kad sam otisla kod nje po pisma. uz blagoslov: "Bog ce te sacuvati. stalno sam imala osecaj da je neko iza mene. Napetost je nestala i pomislila sam da mi se samo ucinilo da me neko uhodi. Vremena su tada bila veoma teska. u izabranima Tvojima! Sluga Bozji ALEKSANDAR OTAC ARSENIJE (1893-1973) jeromonah. Po odsluzenoj zaupokojnoj sluzbi. Te noci sam spavala kod Natase. Nikome nije bilo do price. popili smo caj u tisini. a mi smo ostali za stolom. Zastadoh i pogledah. ali paznju mi je privukla jedna zena koja je uvek "slucajno" stajala ili sedela pored mene. Nadezda Petrovna i neki od suseda su cak pozivani na "informativni razgovor": pitali su ih ko dolazi kod njih u kucu. nisam vise imala osecaj da me neko prati. "Sve vreme sam razmisljala: sta da radim sa pismima ako me uhapse? Nisam znala kako da postupim. Natasa se vratila u Moskvu sa citavom gomilom pisama koje je trebalo sto pre uruciti onima kojima su pisma namenjena. Rano sledeceg jutra sam krenula da raznesem pisma. Mnogi od nasih prijatelja su bili u zatvoru. Jednu gomilu ce raznositi ona. osetila sam da me neko prati. duhovnik JEDNO ISKUSENjE Posto je provela dve nedelje kod oca Arsenija. Potpis . Korak mi je bio lak i veseo. Mirno sam otisla kuci. da li prima pisma i niz drugih pitanja. Svi smo se pogledali i pomislili isto: kolika je prozorljivost oca Arsenija! Znao je za smrt svog duhovnog sina pre nego sto je vest stigla do njega. politicki zatvorenik. Natasa nam je pricala da je kuca Nadezde Petrovne pod prismotrom. bice sa tobom. te na ulici nije bilo mnogo ljudi. no tesile su me reci oca Arsenija koje mi je rekao na rastanku. a na glavu vezala maramu. Oko tri sata popodne stigao je telegram na ime oca Arsenija. Stavile smo pisma na sto. toboz neobavezno oko sebe. Velika je sila Tvoja. i spazih iza mene ide jedna zena. otac Arsenije skide odezde i sede da popije caj sa nama. Bio je veoma tuzan.sin Igor. Pismo koje mi je otac Arsenije poslao mnogo mi je znacilo. Zamolila me je da ja uzmem polovinu pisama i da ih raznesem. Nemoj nicega da se plasis. Citavu noc smo pricale o ocu Arseniju i o njegovom nacinu zivota. Tek tada smo znali da se radi o Kirilu Sergejevicu. a zatim ih razvrstale u dve gomile. ali smo shvatili da je taj Kiril svakako veoma blizak prijatelj oca Arsenija. Bila je nedelja. nekoliko ljudi je uslo u voz zajedno sa mnom. Sve ce biti dobro!" "Kada sam sisla sa voza u Moskvi. I otac Arsenije je cutao. Obukla sam kaput.nas nije znao o kome se radi. dobrom i poboznom coveku koga je otac Arsenije poznavao jos iz logora.

o ramenu ista torba. Isle smo tako zajedno. samo me Ti mozes izbaviti. Nepoznata zena je takodje presla ulicu. ja sam je pratila sve dok joj se nije pridruzila jedna zena koja je bila potpuno isto. Postepeno me je napustao strah. isti kaput. Cula sam kako mi se koraci priblizavaju. Pade mi napamet da bih mogla da izrucim sva pisma iz svoje torbe u kantu za otpatke i da pobegnem ." Glas joj je bio strog. a ona je nastavila ulicom. Ubrzah korak i skretoh u bocnu ulicu. Kada smo dosle do druge raskrsnice. Zastala sam na uglu. Pratila sam ih.znaci da je Bog tako hteo. Tek tada se osvestih i smogoh snage da se okrenem i podjem natrag. Kada dodje blizu mene. obucena kao ona: ista marama. rekla je: "Druze narednice. no ja sam je poslusala.Odlucih da proverim da li me zena zaista prati. U medjuvremenu do ugla stize i zena koja me je pratila. "Neka bude volja Bozja!" molila sam se. Vise se nisam bojala.mada sam i dalje cula iza sebe zloslutni bat potpetica zene koja me je pratila. Zato sam posla za onom koja je nastavila da hoda. lice joj je bilo nekako svetlo i bila mi je odnekuda poznata. pratila sam je jos deset minuta. Krajickom oka videh da me zena i dalje prati. Do dva sata popodne. pogledala sam je. i nestale mi iz vida. Pogledah je jos jedanput.tek tako! Kao u cirkusu!" . a ako mi se nesto desi. Nije mi bilo lako. Sve mi je to bilo veoma cudno. zastade. Sada znam da je to mozda bilo suvise smelo. Na saslusanju je islednik zahtevao da mu kazem ko je zena koja mi je pravila drustvo onog dana i kuda smo obe pobegle. Na saslusanje su doveli cak i agentkinju koja me je pratila. Iza mene su se culi koraci. mnogi ljudi ce nastradati. Uspela sam nekako da savladam paniku i pocela sam da se molim. Do dana danasnjeg se pitam i cudim se: koga mi je to Mati Bozja poslala da me izbavi u onom kriticnom trenutku? Godinu dana nakon ovog dogadjaja su me uhapsili. jer joj je lice zaista blistalo. Imala sam kod sebe u torbi mnogo pisama. stoga sam bila veoma mirna i spokojna. Samo mi Ti mozes pomoci. pogleda me unezvereno. Kada su je ispitivali. Zena mi se pridruzuje i koraca pored mene. isti kaput. urucila sam sva pisma koja je trebalo da raznesem prijateljima. ali lice joj je bilo blago i puno dobrote. I dalje sam cula korake iza sebe. i ne samo to: hodala je na isti nacin i imala isti polozaj glave. Dosla sam do raskrsnice i skrenula iza ugla. a koja joj se naknadno pridruzila. Nisam znala sta da radim. Na sledecoj raskrsnici obe su skrenule na desno. Nastavila sam da se molim. ista torba. kunem vam se! Nestala . Srce poce da mi lupa. Morala sam da okrenem lice. morala sam mnogo da se trudim da usredsredim misli na molitvu. Bila sam uverena da nisam sama. Nisam vise obracala paznju kuda idem. Mislila sam samo na svoju Spasiteljku. a zatim pozuri za mojom saputnicom. kao da je mrzela ceo svet. Nekoliko metara dalje odlucih da predjem ulicu.30 metara. Dok sam mogla. svaki detalj odece je bio isti. Stajala sam dugo na tom cosku. ali vise nisam znala koju sam prvo pratila. sta god da mi se dogodi . moja nepoznata saputnica mi rece: "Stani ovde i nemoj dalje da ides. u Tvoje ruke stavljam svoj zivot. a ja sam se radovala sto vise nisam sama. Majku Bozju. Posto je okrenula glavu prema meni. Usporila sam hod i sabrala misli. Njena pojava je bila potpuno ista kao moja. ceka me neka druga zena. Vise nisam zurila. Bila je veoma lepa. Kad tamo. Ja cu nastaviti da idem ulicom umesto tebe. i neobicno svetlo. gledala sam za svojom "dvojnicom" koju je sada pratila agentkinja. Majka Bozja je sa mnom. ali ovako sam se molila Presvetoj Bogorodici: "Majko Bozja. identicno. a mene bi lako nasli. svu svoju nadu sada polazem u Tebe. nisam imala snage da se odmah pokrenem. jer znaju da sam izasla iz Natasine kuce. Isla je za mnom na razdaljini od oko 20 . jer sam shvatala u kakvoj se bezizlaznoj situaciji nalazim. koja je hodala veoma brzo. iste cizme. koja je obucena istovetno kao ja: potpuno ista marama. nisam mogla da je gledam.no potom shvatih da bi pisma u tom slucaju bila odmah pronadjena. i ako mi ih oduzmu. ili mi se to samo pricinjava. a ona je onda nestala! Istinu govorim. Svu sam svoju nadu polozila u Bogorodicu. noge me nisu vise slusale. Sada mi je bilo potpuno jasno da me neko prati. pomozi mi!" Tako sam isla ulicom i molila se. Zena koja me je pratila je imala natmuren i gnevan izraz lica.

" Kazne su u to vreme bile veoma surove. kada sam dosao kod njega. Kada sam zavrsio svoju pricu. no medju njima je vladalo ocigledno jednomislije u svemu sto se ticalo vere. a na kraju nisam vise mogla da cutim. i ja sam im. Predlozio sam im da mi ispricaju svoju pricu. slava Tebi! Presveta Bogorodice. V. spasi nas! Uvek nosi sa sobom Kazansku ikonu Majke Bozje. godine. Spasla me je Majka Bozja kojoj sam se sve vreme molila. R. sve to stoji zapisano u mom dosijeu. do kraja dana ispricao kako sam dospeo u Crkvu i kako sam poverovao. Jedan dan posle mog dolaska u posetu ocu Arseniju je stigao jedan bracni par: Jurij Aleksandrovic. Sluga Bozji ALEKSANDAR OTAC ARSENIJE (1893-1973) jeromonah. Sa ljubavlju je gledao Jurija i razgovarao sa njim. "oprostajni caj". kome je prisustvovao i otac Arsenije. 1958. Boze nas. "Slava Tebi. preko nje!" Iz nekog razloga. Bilo mu je bolje. nisam nestala. a sam nam je ispricao mnogo zanimljivih i korisnih stvari. Posle ovog dogadjaja. nakon cega nam je Nadezda Petrovna priredila. da sam cula njen glas: uostalom. budno je motrila na svaki njegov korak. jer da su zaplenili ona pisma. pomalo netakticno i nepromisljeno: "A kako ste vi poceli da idete u crkvu?" Jurij pogleda u svoju zenu i odgovori: "Pa. vikao. nasa zastupnica i zastitnica. Irina. njegova duhovna kcerka koja je u isto vreme bila i njegov lekar.trogodisnje izgnanstvo iz Moskve. Cudo i veliku milost je izlila na tebe. mnogi bi bili pohapseni i . Ja sam samo cutala. cula je tvoje molitve i ukazala ti je veliku milost. ali i na mene i na druge. a da toga ni sam nisam bio svestan.Sta sam mogla da kazem na to? Islednik je. Koga mi je Majka Bozja poslala u pomoc onog dana? Da li je to bila Ona sama? Ili je to mozda bio moj Andjeo cuvar? Mozda mi je neka svetiteljka dosla u pomoc i zavarala trag agentkinji koja me je uhodila? To nikada necu saznati. Citav dan smo proveli u zivom razgovoru. Moj jedini odgovor je bio: "Ne znam!" Molila sam se Bogu i cutala. pa je mogao da provede neko vreme sa nama u razgovoru. Ispricala sam mu za ovaj cudesan dogadjaj i upitala ga sta misli o tome. ali znam da sam je videla. koji je imao oko cetrdeset godina i njegova supruga Jelena Sergejevna. Dopali su mi se. duhovnik LENA Odlucio sam da posetim oca Arsenija i da mu ispricam svoj zivot. Ostali smo jos dva dana. sav iskrivljen od besa. bili su pomalo uzbudjeni i verovatno zbog toga malo bucniji. Sledeceg dana posao sam sa njima u obilazak starih crkava i manastira po okolini. pa nije vise morao da lezi. pa sam morao da ostanem nekoliko dana u gostima kod Nadezde Petrovne i da sacekam da ocu Arseniju bude bolje. "Presveta Bogorodica. Otac Arsenije se interesovao za vesti iz Moskve. nego sam rekla: "Nisam se nikuda sakrila. Odjednom rece: "Nije trebalo da odbijete da ispricate Aleksandru . oboje se nasmejase. cak me je i udario. kako je sama imala obicaj da kaze. upitao sam ih. oca Arsenija sam videla samo jos jedanput. Oboje su bili naociti i visoki. No.ko zna? Mozda bi zavrsili u logoru. Treceg dana naseg boravka jos smo se vise zblizili. da se ispovedim i od njega dobijem duhovni savet i odgovor na mnogobrojna zivotna pitanja koja su me mucila. zivota i odnosa prema ljudima. ali oni se ponovo pogledase i promenise temu razgovora. politicki zatvorenik. Otac Arsenije se sada bolje osecao. Nosi je sa sobom i moli se! Zapisano prema secanjima A. kojoj je moglo biti oko trideset pet. nije se osecao dobro. no ponovo mi je Majka Bozja pomogla: dobila sam najblazu mogucu kaznu .

*** Zavrsio sam gimnaziju i upisao se na fakultet. knjige i planinarenje bile su moje strasti u to vreme. Bila je vrlo ozbiljna i strucna u svom poslu. bilo je samo nas cetvoro mladih. pa sam se i ja prijavio za putovanje. Ponekad bi ljubav nastupala kao neka zarazna bolest i ja bih drhtao. moj zivot je bio prazan. no nikada me nije interesovala kao zena." No. kada je pocela da radi. dosadna ljubavna veza. Godinu dana sam radio sa njom. Kolege su je oslovljavale zvanicno: Jelena Sergejevna. Jurij mi je. prilazem njegov zapis. postajao slep i gluv za sve oko sebe. ili je zapisite. ali nisam znao za cim. oblaka. Bila je veoma talentovana. upisao sam post-diplomske studije. Krenuli smo autobusom rano izjutra. zivot je bio veoma zanimljiv. kao i neverovatne oblike stena. Spolja je izgledao veoma privlacno: bio sam uspesan mlad covek i ziveo dinamicno. da joj blagodarim za takvu lepotu kojom badava daruje nas ljude. novo i lepo. Stalno sam trazio i pokusavao da nadjem to "nesto". vreme bi prolazilo i ja bih se hladio. no iznutra. Lepo nam je bilo. pevali smo ruske pesme koje su tada bile popularne. Podelite sa njim svoju pricu. veliku zbirku starih knjiga. planinskih livada i suma odevenih u jesenje ruho. kao u studentskim danima. Mada smo imali vodica koji nam je sve objasnjavao. predao pismo u kome je napisao svoju pricu. no ovaj put sam hteo da posto-poto izbegnem neku rodjendansku proslavu. bio sam pun sebe i otputovao sam u drugi grad da se bavim naucnim radom. Bezbrizno sam uzivao u zivotu. Takav je bio moj zivot. a to su bili muzeji i crkve. Nekoliko puta sam se zaljubio i svaki put pomisljao da je to "ono pravo. U nasem drustvu bila je i Lena. Kada smo stigli. Guste sume na severu su me vracale u svet detinjstva. Provodeci vreme u prirodi. Ona im je ozbiljno rekla: "Zasto komplikujete stvar? Zovite me prosto . patio sam i zalio za necim. Dok smo se odmarali na tim planinskim ekskurzijama. No. no uvek sam razmisljao samo o sebi. nisam bio zadovoljan: nesto je i dalje nedostajalo u mom zivotu. Ozbiljno sam se bavio svojim poslom. odlucna i pomalo svojeglava. Posle diplomiranja. koja mi je sluzila samo da ubijem vreme.Aleksandrovicu (tako se ja zovem) kako ste dospeli u Crkvu. Jednom je nase preduzece organizovalo izlet do Rostova. osecao bih se prazno. Sakupio sam. U Rostovu sam bio nekoliko puta. Cesto sam se osecao kao patuljak koji je zalutao u zemlju divova. Voleo sam da posmatram prozracnu maglu kako se spusta na planinske vrhove i lagano sve prekriva svojom tajanstvenom i velicanstvenom lepotom. vec tada. pa sam na nju gledao kao na jos jednu intelektualku. Nemojte zaboraviti!" Svi smo se cudili kako je otac Arsenije znao da sam postavio pitanje na koje nisam dobio odgovor. ali sam se i dalje planinario. Pricali su mi. Dva meseca posto smo se upoznali kod oca Arsenija. Sa njegovim i Leninim dopustenjem i blagoslovom oca Arsenija. u svom zivotu." Tako je i bilo. Hteo sam da se poklonim pred prirodom. vazduha. U odseku za gradjevinu mog preduzeca radila je devojka od svojih dvadeset pet godina. a i sam sebe sam nekoliko puta doveo do ivice ocaja. Mnoge sam na taj nacin ozalostio. a ja sam samo ponekad bio svestan toga. primetio sam da se Jelena Sergejevna izdvojila i da sama . imao sam prilike da posmatram bezgranicni svet planina. pomalo stidljivo. pozoriste. no svaki put kada bih se vratio kuci posle takvog izleta.Jelena Sergejevna. Veoma ih je interesovala moja zbirka starih knjiga. Sport. krenuli smo prvo u obilazak znamenitosti grada. Jurij i Lena su nas cesto posecivali. u svet drevnih ruskih bajki. Cesto sam radio sa njom. Nikada nisam ni pomisljao da su moji postupci izazvali neciju patnju. da su pokusali da joj tepaju Lena ili Lenka. no bio sam i dobar student. Svaki susret sa tim nedokucivim savrsenstvom i lepotom dirnuo bi me skoro do bola. Putnici su vecinom bili stariji ljudi. ponekad bi se neprimetno uvukla u moj zivot bezbojna. Posto sam dao magistraturu. a da je nisam ni primecivao. Kada smo se vratili u Moskvu. a ljubav bi ustupala mesto ravnodusnosti i dosadi. pa mu je posaljite.

arhitekturu i istoriju. Lice joj je bilo preobrazeno.posmatra ikone. posle posla.bio je to samo izgovor. u tajnosti. Ubrzo smo zajedno posetili Suzdalj i Ugljic. Vas umetnost uopste ne interesuje . glas joj je bio iskren i topao. mladu zenu poput Lene. Posli smo zajedno u obilazak muzeja. Ni tada nije htela da govori sa mnom. Celivala je ikonu i nekoliko puta se prekrstila i poklonila pred njom. a ako bih je upitao nesto o poslu. da ih razumem. na ravni duhovnosti i sve je povezivala sa verom i sa zivotom Ruskog coveka. ali kako moze neko ko zivi u danasnjem svetu i veku da poveruje u Boga. Svaki od tih izleta mi je predstavljao nesto sasvim novo i posebno. a zatim odatle. Stajao sam sa strane i posmatrao je. posle mesec i po dana. Zaintrigiralo me je da saznam sta je to nagonilo savremenu. covek moze da ode i na koncert. freske i druge detalje po crkvama. a jos uz to i da sedi. To me je jos vise zagrejalo za nju. Zatim je popela u hor i pocela da peva sa njima. bocnim ulicama otisla do jedne male crkve. Jednom. shvatio sam da jednostavno ne mogu da zivim bez nje. Osecao se u njenom glasu prisni odnos vernika prema Bogu i prema veri. Ona se tada otrgla od mene. Jednom odlucih da je presretnem na ulici i pokusam da razgovaram sa njom. s tim sto joj je ton bio sasvim drugaciji. pa sam procitala neke knjige o tome. Usla je u crkvu. Ni mene nije interesovalo da slusam vodica. Nikad je nisam video takvu. bila je puna poleta i njeno tumacenje rostovskih ikona mi je otvorilo neke do tada sasvim nepoznate vidike. odgurnula me i otisla. primetila me je. u planinskom ambijentu gde smo kampovali. odgovorila mi je. Posle toga sam na poslu cesto zastajao kraj njenog radnog stola da popricam sa njom. Doslo je leto i godisnji odmor. kada sam je pratio kuci. . a ne da stoji. "Ja na drugaciji nacin tumacim staro rusko slikarstvo". Pozeleo sam da shvatim znacenje sluzbi. a ja za njom. kao ovde. hteo sam da razgovaramo. svetlo i sabrano. Kada je pricala o istorijskim dogadjajima i zivotima svetitelja. posao sam za njom i stigao sam je. Kad god bismo usli u neku crkvu. gde sam upoznao jednu devojku. na kome nastupaju profesionalci. Nastavio sam da odlazim u onu crkvu. Nije mi bilo tesko da se zaljubim. ali da bi uzivao u lepom pevanju. odgovorila mi je: "Interesovalo me je. njegovom sadasnjoscu i prosloscu. da joj se izvinim. a narocito neke zene kojima nikada nista ne moze da promakne. Zaboravio sam Lenu na neko vreme. pevanje je veoma lepo. Stajao bih medju vernim narodom i gledao nju. pa sam joj se pridruzio. Uskoro je zbog mene napustila posao. Odbijala je svaki razgovor." Tada sam se zagrejao za nju i mislio da cu je vrlo brzo pridobiti. Zainteresovala me je. po povratku u Moskvu. sve sam ucinio da joj se ponovo priblizim. pitao sam je. Na poslu sam pokusavao da joj se priblizim. Kolege na poslu. i pokusao da je poljubim." Od tada je odlazila kuci uvek u drustvu koleginica. i sve se to odslikavalo u njenom predstavljanju ikona. pocele su da me zadirkuju. Samo mi je rekla: "Nisam mislila da cete biti takvi. Kada sam je pitao kako to da se toliko razume u rusku umetnost. pa jos i da se moli? Kako neko moze da stoji u gomili starog sveta. Hteo sam da joj pridjem. Jednom. Sela je na tramvaj i sisla na sledecoj stanici. sto naravno nije promaklo mojim koleginicama. ali nista nije vredelo. ali uzalud. No. Kasnije sam saznao da je to bila ikona sv. vecinom baba. "Zasto ga ne slusate? Prica vrlo zanimljive stvari". Bilo mi je jasno da covek moze da se interesuje za umetnost. da veruje u Boga. Ona je crkvenu arhitekturu i umetnost posmatrala na nekoj visoj ravni. Pratio sam je kada je posla kuci s posla. Bila mi je potrebna. Nikolaja Cudotvorca. No. svake subote. grubo sam je zgrabio. "Dosla maca na vratanca!" dobacivale su mi. Pokusavao sam da proniknem u reci molitava. odgovarala mi je jednosloznim recenicama. kao civilizovano bice. i da slusa svestenika koji peva i cita nesto nerazumljivo i krajnje neubedljivo? Naravno. Govorila je skoro kao vodic. da voli stare stvari. no od tada me je stalno izbegavala i nije htela sa mnom da razgovara. Otputovao sam na jug. Od toga dana redovno sam odlazio u tu crkvu.

ipak sam u njemu pronasao tumacenja i objasnjenja molitvoslovlja i sluzbi. ali za savremenog coveka nekako naivne. A onda sam pomislio: vec je proslo dve hiljade godina kako ljudi veruju u Isusa Hrista i u Majku Bozju. Osetio sam da je pristup veri u takvim delima "naucnog ateizma" povrsan. kao neki stari rukopis. takodje su redovni posecivali sluzbe. mladi ljudi koji su licili na intelektualce. Nabavio sam Sveto Pismo i neke knjige o Crkvi koje su stampane pre revolucije. Bio je to za mene veoma radostan susret. "Sada otpustas slugu Tvojega. Napustio sam veliki deo svojih navika i obicaja iz proslosti. vec da ima i dosta mladih.. Misli iznesene u Jevandjelju su bile razumljive i blage. Gospoda. Razgovarao sam i sa nekim rodjacima i prijateljima. Mnogo mi se od svega toga pojasnilo.".. Trazio sam vise od toga. Pokusavao sam da saznam sto sam vise mogao o Hriscanstvu. Poceo sam da za vreme odmora i praznika posecujem TrojickoSergijevski manastir. Trebalo mi je duze od godinu dana da shvatim o cemu se radi u crkvenim sluzbama i da usvojim osnove Pravoslavne vere. sada sam imao drugacija interesovanja. a onda zurio da ih zapisem i da razmisljam o njima. osecao sam se radosno i lepo. u sebe ukljucivao.. nisam vise samo slusao reci molitve. Mozda se radi i o nekom neistrazenom psiholoskom ili psihickom fenomenu? Slusao sam i pamtio molitve kao sto su: "Isuse Hriste. Jednom sam kod mostiju Sv. ali nje nije bilo. Pazljivo sam pratio sluzbe. na jedan stari katihizis. Svetlosti tiha. Jesam li tada verovao? Ili sam se navikao da dolazim na sluzbu? Tesko mi je sada da odgovorim na to pitanje. Jednog dana u domu svojih rodjaka naisao sam. Zdravi momci. mole se. Pokusavao sam da razumem sta se peva ili cita. "Blagoslovi. Primetio sam tada da u crkvu ne dolaze samo stari ljudi. Taj svet nije bio odvojen od savremenog zivota. posto me je primetila u crkvi. jos uvek mi se mnogo toga cinilo neprikladnim za ovo vreme. odgonetao. Lenu nisam vec dugo sreo. Knjigu sam odmah procitao od korica do korica. ali sam i dalje bio u mraku. vec ga je. U pocetku sam dolazio samo subotom.. posle cega su mi mnoge stvari postale jasnije. no ja sam i dalje odlazio tamo. Mada je taj katihizis bio napisan zvanicnim i suvoparnim jezikom.. I dalje sam voleo prirodu i planinarenje. no i dalje sam veoma malo znao. no sada je u moj zivot stupilo nesto novo. U svakom slucaju. nesto sto je svemu tome davalo znacenje i smisao. .. no bio sam zbunjen kada bih citao Jevandjelje. Sta li ih je to privlacilo? Sta je privuklo Lenu ovamo? Pozeleo sam da razgovaram sa nekim o tome. ali uspevao sam da uhvatim samo pokoju rec ili izraz. Jos uvek mnoge svari nisam razumevao. Otisao sam u biblioteku i pronasao neke naslove o religiji. I tako. sasvim slucajno. majke sa decom. neiskren i neistinit.Odlucio sam da podrobnije ispitam i proucim prirodu verovanja u Boga kod savremenog coveka. Medjutim. Neke stvari su mi se razjasnile. Najvise sam saznao o vecernjoj i o jutrenju. nikoga nisam poznavao u crkvi i nisam znao koga da pitam da mi razjasni sve moje nedoumice. a zatim sam poceo da dolazim i drugim danima. Kada su ljudi pevali u crkvi. Lena je. On mi je odgovorio na mnoga pitanja i razjasnio mi mnoge stvari. klanjaju do zemlje. Dosao je dan kada sam konacno shvatio zasto ljudi veruju u Boga. prestala da dolazi. Trazio sam je po drugim crkvama. poceh strasno da se bavim proucavanjem Hriscanstva. duso moja. To me je uvelo u svet koji mi je do tada bio nepoznat. ginu za svoju veru. a sada sam dolazio zato sto nisam mogao da ne dolazim. Ne cine to sve valjda zato sto ih je neko naterao? Mora biti da u coveku postoji urodjena potreba za verom. nadahnuce i punocu. devojke. no u njima sam naisao samo na ismevanje i kritikovanje vere i svega sto ima veze sa Crkvom. pevao sam i ja sa njima." Pamtio sam reci. na moje veliko iznenadjenje. Zeleo sam da saznam sta je to sto coveka privlaci i nagoni da veruje. jer sam na te sluzbe uglavnom isao. Savremene knjige o ikonografiji i arhitekturi mi nisu mnogo pomogle. kako bih izbliza mogao da proucavam fenomen vere. No. Nekada sam dolazio u crkvu da bih video Lenu. Tamo bih iznajmio sobicu i svaki dan odlazio u manastir. Postepeno sam ih. kasnije bih razmisljao o onome sto sam cuo.". Tesko mi je bilo da pronadjem u tim recima smisao. normalno obuceni. Sergija upoznao studenta bogoslovskog fakulteta. teskim za razumevanje.

pozva me Lena. politicki zatvorenik. a moram da priznam. negativnim osecanjima. Danas je sve lepo: Vaskrs. Nisam bio nimalo iznenadjen sto je vidim. zivot. Lenino prisustvo. dusa hoce da mi poleti. "Znala sam sve vreme da ides u moju crkvu. grad je jos spavao. Lena!" ponovih. a poneki put uhvatio sebe da se i ja molim. Ako je i bilo drugih prolaznika na ulici. ali nista ne govori. Sada je tamo bila u toku druga sluzba. Posle sluzbe mi reci molitava i pesama ostajale duboko urezane u dusi. Sa ocem Arsenijem nas je upoznala Lenina majka pre dve godine. ceka me da dodjem posle sluzbe". Gledam je i pricam joj. prisecajuci se svoje proslosti. Svi pevaju: Hristos Vaskrse iz mrtvih. verovatno su bili iznenadjeni scenom: jedan krupan momak na sred ulice grli devojku. Lena? Znas li sta hocu da ti kazem?" stalno ponavljam. Sada ce to biti nasa crkva.sada sam pustao da njihovo znacenje prodre u mene. da svakoga volim. drzi me pod ruku. Od tada ga cesto posecujemo i svaki put odlazimo od njega sa osecanjem radosti koje se ne moze ni sa cim uporediti. "Hajdemo kod moje majke. o svojim lutanjima. o svom zivotu i o njoj. a sada idem kao vernik. a sada dolazim zato sto verujem!" Pricam joj o sebi. Bio sam pun Vaskrsnje radosti. smrcu pogazivsi smrt. videlo se da se iskreno obradovala.. ja ih nisam video. Sluzi se jutrenje i svuda unaokolo je radost. Osecam se kao da sam se ponovo rodio. ne mogu da prestanem. "Hristos Vaskrse. dok se ponovo nismo nasli ispred crkve. Na glavnim vratima je bila velika guzva i ja odlucih da izadjem na sporedna vrata. Jurij. Idemo bocnim ulicama. o veri. Mozda nas i niko nije video. Razgovaram sa Lenom o Vaskrsu. Sunce samo sto je bilo izaslo. Zavrsio se Casni Post. Ona me gleda pomalo stidljivo onim njenim krupnim crnim ocima i odgovara mi: "Znam. no ne nalazim snage da dovrsim recenicu. Sve ostalo je doslo samo po sebi. Njeno cutanje pocinje pomalo da me brine. Nasa!" Nista nisam odgovorio. Otac Arsenije nas uci i savetuje kako da hriscanski zivimo u danasnjem svetu." Pevam i ja. "Vaistinu Vaskrse!" odgovori mi ona i pridje mi. Po odsluzenoj Vaskrsnjoj Liturgiji. Uzeo sam Lenu pod ruku i rekao joj: "Lena. no ne prestajem da pricam: "Znas sta. Dusa mi je ispunjena Vaskrsnjim molitvama i srce mi peva: "Hristos Vaskrse!" Lena koraca pored mene i slusa me. rece Lena. Imam zelju da svakoga grlim. prvo iz znatizelje. ko zna? "Jurij". Ona me pogleda i lice joj se odjednom ozari. glavnim ulicama. raspolozenje. To je prica o tome kako sam poceo da idem u crkvu. bulevarima. Ta me radost celog obuzima. duhovnik . a vazduh je bio blag i svez. zatim sam nastavio da idem iz radoznalosti. Vaskrs je. "Hristos Vaskrse!" pozdravih je. Ona ide pored mene. poceo sam da odlazim u ovu crkvu pre dve godine zbog tebe.. Zapisao sam ovu svoju pricu jedne duge veceri. a zatim potrcali zajedno niz stepenice i krenuli ulicom. samo sam je jos jace zagrlio i tako smo jos dugo isli ulicama. ljudi su poceli da se razilaze. Prvo sam isao zbog Lene. setamo bez cilja. povremeno me gleda. Prosle su dve godine od kako sam poceo da odlazim u crkvu. i radosti sto sam u Leninom drustvu. Oci joj zasijase radoscu. Poljubili smo se tri puta. Pun sam neke neobjasnjive i neiskazive radosti. sa radoscu Bogopoznanja." Ako je bilo prolaznika. Sluga Bozji ALEKSANDAR OTAC ARSENIJE (1893-1973) jeromonah. Nema mesta umoru. brigama. Usli smo unutra i celivali ikone. Ta proslost i nije tako davna: Lena i ja smo u braku tek cetiri godine. Tada na stepenicama ugledah Lenu. pomolili se zajedno i otisli.

Sonja se cak upoznala sa nekim od parohijana i razgovarala sa njima. Imala je tada dvadeset cetiri godine. objasnivsi mi da nisam bila spremna za ispovest. bas se lepo osecam!" Kasnije smo cesto odlazile u tu crkvu. Na kraju sam mu rekla da mi se crkvene sluzbe cine vrlo komplikovanim i da nista ne razumem. Govorio mi je o molitvi. a sta ne. da. Mogu zaista da kazem da je od mene napravila iskrenu vernicu i pomogla mi da saznam mnoge stvari. ali samo povrsno. Ostale smo do kraja. Ispovedao me je jedan visoki i mrsavi svestenik. Probile smo se napred da bolje vidimo. sada vec shvatajuci znacaj i neophodnost ove svete tajne. a ja nisam bila izuzetak. o grehu. ali me je ipak kod kuce naucila "Oce nas" i "Bogorodice Djevo. on mi je sam davao odgovore. Kada smo izasle iz crkve." Deca su ismevala svestenike i monahe. Posle toga ces pristupiti svetoj tajni ispovesti. ali mi nije procitao razresnu molitvu. nismo imale sta da radimo. Sluzba nas je privlacila i nekako nas uzdigla." Dao mi je blagoslov. Cutali smo oboje neko vreme. . Crkva postoji. Retko me je vodila u crkvu (tako se to tada radilo i takav je bio red). Veoma sam joj zahvalna. otac Arsnije upozna sa Natalijom Petrovnom. Kao i svuda. Nista nismo razumele. Cekao je. blago i ljubazno: "Zbog cega si dosla?" Poceh da mu pricam o sebi. Iz nekog razloga odjednom mi bi veoma neprijatno. Tek pre deset godina sam se usudila da je od miloste nazovem . Moj otac je bio skeptik. Odlazila je na sahrane i parastose prijateljima i clanovima porodice. sve vreme sam se pitala. Na kraju me svestenik. Vrlo brzo smo postale nerazdvojne prijateljice. a svestenike nazivao "dugokosima. a zatim o Sonji. Nismo znale ni sta je to." Uvek mi je govorila da treba da se molim za mamu i tatu. svojim idejama i raspolozenjima. i ja zaboravih sta sam htela da mu ispricam. kao i kada bi se dogodila neka nesreca. na cemu sam mu bila veoma zahvalna. Onda stadoh da mu nabrajam sta mi se u crkvi dopada. a zatim me ubedila da se i ja ispovedim. Pripremila sam se da upoznam svestenika sa svojim nacinom razmisljanja. Druzi se sa njom. Otisla je na ispovest. pomalo se salio na racun crkve i njenih obreda. avgust. Pitao me je da li me nesto muci ili brine. bez dubljeg razmisljanja. Jednom. za vreme letnjeg raspusta. ali zbog cega? Radi koga? O tome nismo razmisljali. Kada sam zavrsila. dok smo sa nipodastavanjem gledali na proslost i na sve od "pre rata." Moja majka je imala obicaj da svrati u crkvu na Bozic i Vaskrs. a onda me on upita. Natalija Petrovna.LjUDA U mojoj porodici postovala se crkva i vera. pitao me je da li znam sta je vera i sta je cilj covekovog zivota. Pohadjala sam skolu u koju su isla deca iz razlicitih sredina: deca radnika kao i deca obrazovanih roditelja. Bio je 19. Slegla sam ramenima i rekla mu da me nista ne muci i nista ne brine. te smo se osecale lagano i radosno. Klekla sam pred ikonu.Natasa. Ali. jer je u mene ulozila veoma mnogo svog vremena i energije. a onda ga pogledala i videla da je dosta mlad. koja cisti dusu od svakoga zla i greha. Ona ce ti pomoci da neke stvari razumes i objasnis. Tada on rece: "Upoznacu te sa jednom dobrom i prijatnom osobom koja ce ti pomoci da naucis malo vise o Pravoslavnoj veri. o ljubavi prema bliznjima i o svemu sto je dobro. ne znajuci sta da kazem. praznik Preobrazenja Gospodnjeg. moras prvo da naucis neke stvari. Sest meseci posto sam se upoznala sa Natalijom Petrovnom otisla sam na ispovest ocu Arseniju. To je bilo jedino sto sam znala o veri sve do svoje petnaeste godine. pa smo odlucile da odemo u obliznju crkvu da vidimo sta se tamo desava. Svestenik me je slusao i nije me prekidao. privlacile su nas savremene stvari i kretanja. Uvek sam je oslovljavala punim imenom. Dok je trajala sluzba. Sonja mi rece: "Ljuda. Tada sam se sprijateljila sa jednom devojcicom po imenu Sonja. Posto sam na vecinu njegovih pitanja cutala. sa kim to svestenik ima nameru da me upozna? Bojala sam se da nije neka "babuska" koja ce me daviti sa pridikama o ponasanju danasnje omladine. ali nam se mnogo dopalo.

neki su slani u izgnanstvo. odlazila na predavanja. duhovnu pouku i savet. napustili nase bratstvo. duhovnik NEKOLIKO SETNIH MISLI Za vreme dvadesetih. pricao je viceve o svestenicima i manastirima i cesto je citirao Volterove misli o religiji. vec se oslanjao na misljenje moje majke koju je bezuslovno voleo. O ocu Arseniju nista nismo znali. Zabranjivali su mi da postim. nekima od nas je bilo dato da mogu vise da daju svojoj Crkvi. savet. Samo se uzdaj u Boga. puni energije. kao i uvek. Neki su. Ipak. zbog straha da se i njima nesto slicno ne desi. Nije mi nista rekla o svojoj nameri. Tata se. Nisam bila miljenica oca Arsenija. uspela da dodje do njega. mnogo sam naucila i shvatila. Smatrali su moje odlazenje u crkvu beskorisnom. no tek je sledeceg dana. Postala sam. Prolazile su godine. Tata je bio veoma dobar i posten covek. Smirio se i prihvatio novo stanje u kuci. Sluga Bozji ALEKSANDAR OTAC ARSENIJE (1893-1973) jeromonah. prema svemu tome odnosio sa nipodastavanjem. ali u pitanjima vere. Jednog dana je moja majka otisla u crkvu sa namerom da razgovara sa ocem Arsenijem. izuzetno obrazovan i inteligentan. ali uvek mi je bila potrebna pomoc. Posto su nam zatvorili crkvu. rukovodjenje. Usvojila sam jedan drugaciji nacin misljenja i ponasanja. imas mnogo uspeha u zivotu. Vera je dala smisao mom zivotu. veoma sam se zabrinula i ocekivala da ce se nesto neprijatno desiti. a neki u jedan od zloglasnih sovjetskih logora. no ipak bezopasnom detinjarijom. Roditelji su mi se smejali prvih nekoliko godina. politicki zatvorenik. Bog se postarao da se uvek neko takav nadje u mojoj blizini. Goreli smo od zelje da jedni drugima pomazemo. ali Natalija Petrovna mi sapnu: "Ne brini. tridesetih." Posle njenog razgovora nije vise bilo uvredljivih komentara kod kuce. Ja sam bila od onih koji su primali: crkvi sam prisla da bih dobila utehu. Crkva mi je mnogo dala. prava Hriscanka. On nas je sve podjednako voleo. bice ti uvek potreban neko da te vodi. pa i cetrdesetih godina. verujem da su mama i on razgovarali o tome. bili smo prinudjeni da se okupljamo po kucama i da tamo sluzimo.Slusala sam njegove propovedi. Krajem dvadesetih godina otac Arsenije me je blagoslovio i rekao mi: "Ljuda! Bog ti je mnogo dao. morala sam uvek da se oslanjam na nekoga ko je jaci i zreliji od mene u veri. Neki su culi da je umro od gladi . vodio nas je i poucavao. Kasnije je bilo jos gore." Tada me je upoznao sa jednom zenom koja mi je bila oslonac u veri citavog zivota. nego ostalima. posle sluzbe. Cekala je da se zavrsi sluzba. cak i kada je bio u izgnanstvu. Nase malo bratstvo je zivelo i radilo u tajnosti. Cak je i dosao nekoliko puta u crkvu da porazgovara sa ocem Arsenijem. kako mi se tada cinilo. otvoreni i iskreni. ucestvovala u duhovnim razgovorima i citala duhovne knjige koje mi je preporucivala Natalija Petrovna. ometali me kada sam pokusavala da se molim. i ja sam naucila mnogo o crkvi o njenim sluzbama. kao i da se napojim sa izvora zive vode. no nisam bila nista manje omiljena od ostale njegove duhovne dece. Zahvaljujuci veri. uprkos velikim iskusenjima koja sam imala. Zatim je dosao rat i sve nas razdvojio: usled gladi. bili smo mladi. zbegova i mobilizacije rasuli smo se po celoj Rusiji. U pocetku je sa nama bio otac Arsenije. ali nije imao svoje misljenje. Tako smo majka i ja postale duhovna deca oca Arsenija. Tata nam se nije vise smejao. Mnogi od nas su hapseni. Kada sam ugledala majku u crkvi. a moja majka je pocela redovno da odlazi u crkvu. zivot mi je miran i srecan.

Svi smo hrlili u kucicu u kojoj se nastanio posle izlaska iz logora. decu. o velikim crkvenim praznicima i sahranama. da oseti Bozje prisustvo. probleme. ipak smo se promenili. ko je umro. trudili se da citamo. Pitala sam oca Arsenija jednom: zbog cega nam se ovo desava? Odgovorio mi je. I dalje smo govorili kako je vazno voleti i pomagati bliznje. Svako od nas je imao svoju porodicu. najedanput. svi smo zurili da se ponovo nadjemo pod njegovim roditeljskim staranjem. a za uzvrat dobijali duhovni savet. Nikada necu zaboraviti reci oca Arsenija: "U svetu idite samo stazom Bozjih zapovesti. nas duhovni zivot se skoro ugasio. Pri kraju cetrdesetih shvatili smo. neosetljivi. casopisi. i sve su te ovosvetske brige umnogome razvodnile i oslabile nasu veru i nase dobre namere. Budite milostivi jedni prema drugima. a drugi su nas napustili. Cinilo mi se kao da sada u molitvama vise trazimo od Boga nego sto Ga proslavljamo. nasi razgovori i ispovesti bili su za sve nas dogadjaj nesravnjene radosti. da smo ostarili. Ljudi su kroz svasta prosli. jer i . Donosili smo mu svoje grehe. i pozorista: sve to stvara jedan standardni nacin misljenja. bioskopi. Otac Arsenije je mnogo propatio zbog nas. Kao i ranije. skoro svi: jedan mali broj nase brace i sestara je usled straha i ravnodusnosti otisao od nas. 13:7) A onda smo. isti za sve i cini da covek ne moze ni trenutak da ostane sam sa svojim mislima. molili se zajedno. svi smo se ponovo nasli u Moskvi. posao. Sastajali smo se. Svakoga dana proveravajte svoje postupke i dajte odgovor za njih pred sobom i pred Gospodom. Bilo je to 1958. Sve je ucinjeno da se iz dusa ljudi iskoreni vera. Odjednom smo dobili neku novu snagu i uspeli da otresemo sa sebe prljavstinu ovosvetskog zivota i da se ponovo priblizimo Crkvi. ko je dobio dete ili unuce. vec i prijatelji koje je otac Arsenije stekao tokom dugogodisnjeg zarobljenistva u logoru. stalni pritisak. ali smo svoje duse odnosili na lecenje ocu Arseniju i ostavljali kod njega sve svoje brige. Tada ce Bozja milost uvek biti sa vama. To nam je pomoglo da se odrzimo u veri. da se obrazujemo i da negujemo bolesne medju nama. Tada smo razgovarali o zdravlju i razmenjivali novosti: ko se ozenio. bol i ogorcenost. Nismo vise bili mladi. novine. Zapravo. "zvanicne" crkve. Pogledaj samo kakav je danas zivot: radio. Nekada nije bilo tako. Svetlost je utihnula. neki da je streljan." Rekao nam je jos i ovo: "Molitva Majci Bozjoj je jedna od najmocnijih i najvaznijih molitvi. televizija. Bili smo ogorceni zbog neblagodarnosti. Po zavrsetku rata. da smo izgubili duhovnu snagu. bolesti. ali to je sve nekako tesko islo. Cak i u to tesko vreme nas nekoliko duhovnih cada oca Arsenija pokusavali smo da se drzimo zajedno. mada plovite burnim morem zivota u svetu. te je i kontakt sa njima bio veoma otezan.u logoru. "Udaricu pastira i ovce ce se razbeci. Razgovori o veri i zanimljive teoloske rasprave pripadale su proslosti. pouku i utehu. zbog okamenjenosti srca i zaborava nekih ljudi. a kome je dodeljen stan. Nismo ga posecivali samo mi. cak i kada ode u banju ili odmaraliste. Nije bilo nikoga ko bi mogao da nas upucuje i da nas ispravlja. iznenada. pripadali smo razlicitim moskovskim crkvama. Uslovi su bili takvi da je bilo neophodno sve svoje snage usmeriti na prezivljavanje. Duhovna deca oca Arsenija koji su posle rata postali svestenici otisli su iz Moskve. no mi smo zapravo zeleli da nama drugi pomognu. Nas prvi susret sa njim. u mislima i delima upodobljavajte se monasima. mnoge su teskoce preziveli. sumnje. Vidjali smo se samo retko. zivot nas je umorio i slomio. netrpeljivi. Covek nikada nije sam. verujuci da im je bolje i bezbednije da posecuju otvorene. Jedna mala grupa sastajala se oko one duhovne dece oca Arsenija koja su bila najjaca u veri. Promenili smo se." (Zah. sve to cini da danas ljudi misle na nacin koji im neko drugi propisuje. Prosla je godina i broj posetilaca u malenoj kuci u dalekom gradicu je rastao. Povratak oca Arsenija je za nas znacio povratak u zivot." Mada je otac Arsenije bio sa nama i mnogima od nas dao novi zivot. saznali da je otac Arsenije ziv i da je pusten iz logora. pomalo setno: "Na neki nacin to je prirodno. "Brzina zivota danas... pokusavali da jedni drugima pomazemo kao nekad. Postali smo bezosecajni. na prevazilazenje prepreka.

upitao me za zdravlje. Zvao se Pavel Semjonovic. u sobu udje otac Arsenije. Ljudima se govori i daje ono sto neko drugi misli da im je potrebno. narocito nedeljom i praznicima. no otudjeni jedan od drugoga usled svakodnevne borbe za prezivljavanje. Sluga Bozji ALEKSANDAR OTAC ARSENIJE (1893-1973) jeromonah. pozdravio se. No. vremena su. Pavel Semjonovic je umeo da naplati kaznu ili da uruci opomenu od vlasti. citajte Sveto Pismo i Bog ce vas sacuvati. O njemu se sve zna. Ispocetka sam podsecala oca Arsenija da je ovakvo okupljanje opasno. no on je sve prepustio Bogu. Ljudi zive zajedno. Propisani nacin misljenja sputava radjanje vere kod coveka i odrzavanje iste te vere kod verujucih. ridj. Ja sam. Godinu dana posle dolaska oca Arsenija u moju kucu. Nece dopustiti da izgubite jasnocu misli. Spomenuo je Jehovine Svedoke. U nasoj ulici su ziveli i dobri ljudi. Pavel Semjonovic je najpre sa razumevanjem slusao odgovor oca Arsenija na njegovo pitanje o logoru. Za takve aktivnosti postoje zvanicne crkve. mnogo. plavook. a zatim su ljudi krenuli da dolaze. ipak. a subotom i nedeljom bi se u mojoj kuci sakupilo i do desetoro posetilaca. politicki zatvorenik. otac Arsenije je svestenik koji ne pripada ni jednoj zvanicnoj. vise se molite. a zatim sam poce da prica o nekakvoj sekti iz inostranstva koja hara njegovim rodnim gradom. ali se pribra i odgovori: "Da. sta vam. no mestani su mu nadenuli nadimak "grabljivac. Svasta je moglo da se desi.na zalost. Ko je? Odakle je? Ja se nasmejah i rekoh mu: "Druze Semjonovicu. Kasnije je poceo da pise pisma. Znamo da je vas podstanar svesteno lice. Uz to. brinula i pokusala da uvedem nekakav red u posete. no cinjenica je da smo i otac Arsenije i ja oboje hapseni i slani na robiju. priblizilo ih "normi". ali bilo je i onih drugih . ucinilo da postanu ravnodusni. Cuvajte veru. kako se ne bi privlacila paznja vlasti. u pocetku nije vidjao nikoga. rekao i . duhovnik PAVEL SEMJONOVIC Bog nas je sacuvao Svojom miloscu i nije odstupio od nas. pozdravi se sa posetiocem i sede sa nama. ne zaboravi: Crkva Hristova ce u svim. ona ce ziveti vecno. i uvek nasmejan. Istina. "Sve ovo je imalo uticaja i na vernike. pocela da se polako menjaju nabolje.tamo postoji odredjeni ritam i program koji se mora postovati. da ljudi dolaze jedan po jedan. i tamo neko drugi odlucuje umesto njega. posle Staljinove smrti. Pitao sam drugaricu da li sluzite crkvene sluzbe u kuci. sve sa osmehom na licu. borite se da zadrzite ispravno misljenje o svemu. Recite mi." Dok smo razgovarali. bio je srednjeg rasta." Bilo mu je oko 35 godina. Preko nedelje bi imao nekoliko poseta. na vrata mi je zakucao inspektor iz nase pomesne policijske stanice. Da ne sluzi mozda crkvene sluzbe u kuci? Vi znate da je to strogo zabranjeno zakonom. zapravo treba?" "Ne treba mi nista. a zatim poceo da se raspituje za mog podstanara. niti dozvoliti da se pretopite u bezlicnu masu hladnih ljudi koji misle onako kako im je propisano. moj podstanar je i zvanicno prijavljen policiji. Priznajem da smo ga se svi pribojavali upravo zbog tog osmeha. od vlasti odobrenoj crkvi. Cujem da ste bili u logoru?" Poce razgovor. pa i u ovim uslovima ziveti. "Raspitujete se za mene?" Pavel Semjonovic se iznenadi ovim iznenadnim pitanjem oca Arsenija. Jednog dana mi je usao u kucu. Kada je otac Arsenije odlucio da se za stalno nastani kod mene. druze Streljcov. niti je kome pisao. Vapi susedi pricaju da je kod vas uvek puna kuca.

no on se na to samo mirno osmehivao. Bas tih dana." Posle ovoga. nesto proverava. Svi njegovi prijatelji. Svaki put bi popricao sa ocem Arsenijem. drugi put je. "Svaki put kada dodje. Inspektor provede sa nama oko sat vremena u razgovoru uz caj i kolace. Otac Arsenije je pokusao da ga utesi. Ispostavilo se da je to stvarno zeleo. ni ovakvi razgovori. pak. Nisu mi se dopadale ove posete. no sta sam mogao? Molim vas. dodjite da je ispovedite i da je pricestite. Iz meni nerazumljivog razloga. govorili su mu da to ne cini. Bilo joj je krivo sto radim za policiju. dolazio nam je redovno jedanput mesecno. vec cekao Pavel. bojala sam se i nisam imala poverenja u policijskog inspektora. ili bi se nadovezivao na razgovor o temama koje je otac Arsenije nacinjao. Pavel Semjonovic dodje kod nas jedno popodne. Seo je za sto i poceo da place. Tada bih otrcala na stanicu i javila onima koji su dolazili u posetu da moraju da se vrate. vec je poceo da nam donosi poklone u vidu hrane koja nije bila dostupna obicnim ljudima. Desilo bi se. pa se molila kod kuce. otac Arsenije bi pricao Pavelu Semjonovicu o svom zivotu u Moskvi. popio caj i rucao sa nama. i samo su joj oci bile zive. porucio nam je: "Pripazite na kucne posete. Pravio se kao da nije video.. "Zasto se upustate u razgovor sa njim?" upitala sam jednom oca Arsenija. Njegova majka. Otac Arsenije se. Odmah nas je uveo u kucu. Bio je veoma neraspolozen: majka mu je bila na samrti. Otac Arsenije bi svaki put kada on dodje izasao iz svoje sobe i seo sa nama. Marija Karpovna. ne samo sto nije hteo da uzima novac. Posete Pavela Semjonovica su se nastavile citave dve godine. Odbijao je da mu platimo. Dodjite veceras. no postalo je sasvim primetno da se Pavel sve vise vezuje za oca Arsenija. Novac nije hteo da dodirne. Prvi put je proveravao broj kuce. Uprkos tome. zaista je izgledala veoma lose. Posle tri godine. nece vas niko videti. a Pavel Semjonovic bi mu rekao ponesto o sebi i o svojoj porodici. Kad je odlazio." Krenuli smo oko osam sati te veceri. primetila bih da nam je kuca pod prismotrom. ukljucujuci i mene. Na moje iznenadjenje. koja uopste nije mala.. vi ga niste pogledali dovoljno pazljivo. . Dosli smo do kapije gde nas je. dala sam mu nesto novca. da nam neki pijanac kao "slucajno" upadne u dvoriste i pocne da zagleda okolo. "Majka je uvek verovala u Boga. Novembra 1963. prema dogovoru. Imala sam osecaj da on prosto zeli da porazgovara sa ocem Arsenijem. ja i dalje nisam volela te posete. zagleda svaki cosak i jos nam uzima novac!" Otac Arsenije me pogleda veoma ozbiljno i odgovori: "Nadezda Petrovna. Moja majka me je zamolila da vas pozovem. dodjite sa Nadezdom Petrovnom. Ne znam o cemu su sve otac Arsenije i Pavel Semjonovic razgovarali. Ne znam zbog cega. Ti razgovori su bili veoma neobicni. bila je mrsava i suva. Jedva je govorila. Proveli bi neko vreme u razgovoru. toboze pregledao da li nam je ograda oko kuce u ispravnom stanju i raspitivao se da li drzimo psa. videcete da taj covek u sebi nosi iskru Bozje ljubavi. Kada ga dobro osmotrite. ali otac Arsenije je bio veoma radostan. Odlazeci. o istoriji nase varosice. morala sam da mu ga stavim u dzep.neku rec o Bogu.. oko sto rubalja. ali zbog prirode mog posla nije smela da ide u crkvu. Vec je pao mrak. Otac Arsenije je poceo da ga poziva u svoju sobu. izgledalo je kao da uziva u tom razgovoru. i uvek govorio: "Ovo je moj poklon za vas. cekacu vas kod kapije. Nisam mogla ni da zamislim gde je mogla da se krije iskra Bozje ljubavi u ovakvom coveku." Prolazilo je vreme. Desilo se nekoliko puta da nam Pavel Semjonovic poruci da odredjenog dana ne primamo posete ni pod kojim uslovima. Mada je u pocetku uzimao novac koji sam mu davala. njuska oko kuce. na primer. radovao ovim susretima i reklo bi se da je uzivao u njima. posle nekog vremena nije vise zeleo da ga prima. Vece je bilo kisno. a otac Arsenije ga je slusao i zivo razgovarao sa njim.

Bilo je kasno." Umela sam da citam crkvenoslovenski. Upalili smo svece i poceli da citamo. no uprkos tome. vec neizbezna stvarnost koju smo duzni da obasjamo svojom ljubavlju i molitvom. Pavel je stajao pored mene. Pavel se trudi da pomogne kome moze. sabrano i blago. Vratila sam se kuci. Pavel je upisao pravni fakultet. Otac Arsenije mi je mnogo puta govorio da Pavel Semjonovic poseduje izuzetno cistu i dobru dusu. ali nam to nikada nije prebacivala. Zina je pocela da dolazi kod oca Arsenija da se moli sa njim i njegovom duhovnom decom koja bi se tu zatekla. odselio se iz naseg mesta i postao sudija u nekom drugom gradu. i da se njihov odnos prema njoj nece prekinuti njenom smrcu. sirom otvorenih ociju. da njihova majka koja sada odlazi od njih krece na dugo putovanje. Kada sam joj najzad i ja prisla. 1973. U crkvu nije smela zbog nas. Otac Arsenije me je naucio da citam molitve kada sam poverovala u Boga. a ja sam bila veoma umorna. Marija Karpovna kao da je malo zivnula posle ispovesti. mada priznajem da sam se bojala.. Marija Ivanovna tiho predade dusu Gospodu. molite se za mene. teskom mukom. Lice Marije Karpovne bilo je ozbiljno. vere koju mu Bog daruje prema naravi. ne zaboravite ih. kod koga ga je otac Arsenije uputio. Nadezda Petrovna. pa vas molim da mi ucinite ljubav. unutrasnjim silama covekovim i duhovnom podvigu daruje Bog. No u njihovim dusama je gorela Bozanska iskra. a u sobu je malo kasnije usla i Zina.. Znam da cu danas umreti. ne zaboravite na moju decu. Negde oko sest sati sledeceg jutra. posto se vratila i stavila decu na spavanje. oprostite mi. Zamolila nas je da joj pomognemo da se uspravi na jastuku. Molim vas. u ime Boga. U njihovim ocima videla se duboka ljubav i svest o tome da smrt bliznjeg nije nesto uzasno. . Po diplomiranju. a zatim rece: "Oce Arsenije. a Pavel je ostao u sobi sa mnom." Nastavila sam da citam Psaltir. Zatim se obrati meni i rece mi: "Golubice. Jedne veceri. Pavel je uvek dolazio sam. Dolazio je kod oca Arsenija sve do njegove smrti. Posle svekrvine smrti. a onda i od vas. Ponekad bi se samo prekrstila. a mi smo izasli napolje. Marija Karpovna je lezala mirno." Osecala se neumitnost rastanka i tuga. To vece otac Arsenije je odsluzio pomen Mariji Karpovnoj. Imala je ikone kod kuce i pred njima se molila. "Pogledajte Zinu i Pavela. prestanite da citate na trenutak. ona mi sapnu: "Ne zaboravite ih. Sagnuh se blize. Poneo sam psaltir. Pomagala nam je. a psaltir sam mnogo puta do tada vec procitala. Tu iskru je u njima zapalila i odrzavala Pavelova majka. Pavela i Zinu. javljajuci nam unapred kada ce doci. Pogledah u jednom trenutku Mariju Karpovnu i videh da hoce nesto da mi kaze.. Polazilo mu je za rukom da cini dobro cak i kada je radio za policiju. pa sam zbunjeno pogledala u oca Arsenija koji mi rece: "Ostanite sa njom. Godinu dana posle ovog dogadjaja. U pocetku sam gresila. no ubrzo sam se savladala i citala tecno. Hocu da se oprostim od Pavela i Zine. a ona mi sapnu: "Molim vas.Otac Arsenije je ostao u sobi sa njom. na njemu nije bilo ni traga od straha. Dobra su to deca. Pavelova supruga je plakala i stalno ponavljala: "Takvu zenu nikada niste videli. Pavel i Zina su joj poljubili ruke i tiho plakali. Monahu ili svesteniku koji se podvizava pod rukovodstvom duhovnog oca mnogo je dato. odgajila nam decu." Otac Arsenije izadje iz sobe dva sata kasnije i pozva nas da udjemo. zamuckivala i spoticala se o nepoznate reci. Ostala sam u sobi." Nikada ranije nisam citala ovu molitvu. sta je njima bilo dato? Skoro nista. nastavila sam da citam. Po smrti oca Arsenija postao je duhovno cedo oca V. kada smo razgovarali o snazi vere rekao nam je: "Svaki covek poseduje moc vere u sebi. ostanite sa mnom i citajte mi molitvu za ishod duse iz tela. iako radi za policiju. ali ce se mnogo i traziti od njega. Zina je ispratila oca Arsenija.

seljci. knjiga nam pruza mogucnost da spoznamo okrutnu i mracnu stvarnost u kakvoj je ziveo otac Arsenije. zakljucio je otac Arsenije. Stari. . lekari. Otac Arsenije pokusava da. Bog mi je cesto davao da se sretnem sa ovakvim ljudima ciste duse". A sada. cak i kod takvih."Cak i pre nego sto su postali svesni Boga. mozda. da u njima pronadje onu iskricu vere. pa cak i na samrtnoj postelji njihovoj. U isto vreme. promicu pred nasim ocima dok citamo ovu knjigu: pred nama se. kao sto smo culi od drugih po njihovom odlasku iz grada. Koliko je samo ljudi izbavio od vecne propasti u najtezim trenucima zivota. Nikada nije postao zrtva mracnih i okrutnih sila od kojih je sam tesko stradao i bio surovo gonjen. sa kolikom tugom i sa kakvom duhovnom brigom on gleda u oci i srca najokrutnijih ljudi. zlotvora koji seju strah svuda oko sebe. oni su pomagali ljudima oko sebe i bili dobri prema svima. uklesani kao u kamenu. mladi. pronadje put do njihovog srca. da ispravi njihov put i da ih upravi prema Dobru. otkrivaju njihovi zivoti. politicki zatvorenik. pocetkom ove godine. otvorenog i iskrenog. profesori. koga ovaj svet ogrezao u lazi. seme koje je Bog posejao u svakom coveku. Citajuci ova kazivanja i secanja na te dane. kao na dlanu. sa jednostavnoscu i uz stalno samoodricanje. Tim putem je dostojanstveno hodio do kraja zivota. inzenjeri: jasni obrisi njihovih likova. Upoznali smo blagog i jednostavnog coveka. 20:1-16). radnici. zasijali su jace i svetlije od onih koji su. radili u vinogradu "od prvoga casa" (Mat. vec je po svojoj slobodnoj volji izabrao put Gospodnji. Kazivanje Nadezde Petrovne Sluga Bozji ALEKSANDAR OTAC ARSENIJE (1893-1973) jeromonah." Otac Arsenije je bio odvazan i cvrsto privrzen onome u sta je verovao. vojnici. kao sto je promenio mnoge od nas koji smo dozvolili da nas oblikuje prema svome "liku i podobiju. Svedocenje o njemu i drugim Bogougodnim ljudima njegovog vremena ne moze i ne sme da se zaboravi. samovolji. Pavela Semjonovica sam videla nedavno u Moskvi. sujeti i surovosti nije uspeo da promeni. setimo se u molitvi svih onih koji su postradali za Pravoslavnu veru i za nas gresne. Obratite paznju sa kakvom mudroscu. kada se plamen vere razgoreo u njima. duhovnik NEKOLIKO RECI ZA KRAJ U ovoj knjizi nam se kroz price razlicitih ljudi otkrivaju pojedini trenutci iz zivota oca Arsenija.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful