Sadraj:

UVOD 1. Zalihe 2. Parametri upravljanja zalihama 3. Sistemi upravljanja zalihama 4. ABC klasifikacija 5. Metod najpovoljnijeg momenta porudbine 6. Metod veliine porudbine 7. Metod signalnih zaliha 8. Sistem pravovremenog upravljanja zalihama (JUST-IN-TIME) 9. Merila efikasnosti upravljanja zalihama ZAKLJUAK LITERATURA 2 3 4 5 6 7 8 10 11 12 13 14

www.BesplatniSeminarskiRadovi.com Uvod
U proizvodnom preduzeu, zalihe su sirovine koje se skladite radi proizvodnje. U maloprodaji, zalihe su proizvodi za prodaju koji se dre u skladitima ili su izloeni na policama. Zalihe u lancu snabdevanja postoje zbog razlika u nabavci sirovina, poluproizvoda, gotovih proizvoda i tranje za njima. Upravljanje zalihama se u osnovi svodi na cost benefit analizu, tj. na analizu trokova i koristi od dranja zalija. Zapravo, utvrivanje optimalne optimalne koliine zalihe zahteva balansiranje izmeu trokova dranja zaliha i korisnosti koja se ostvaruje raspolaganjem tim zalihama.

1. Zalihe
Neki od razlozi dranja zalihe jesu:1

Otkloniti gubitak kupaca jer proizvoda nema na zalihi; Kapitalizacija popusta cena sirovina; Zatita preduzea od smanjenja proizvodnje ili zatvaranja; Proizvodnja u onim koliinama koje minimiziraju trokove; pekulisanje s poveanjem cena i trokova; Osiguranje redovne isporuke kupcima; Zatita od trajka.

Govorei o toku materijala kroz lanac, moemo konstatovati da je vreme toka materijala vreme koje protekne od trenutka kada materijal ue u lanac do trenutka kada iz njega izlazi. Zalihe utiu i na brzinu prodaje i isporuke krajnjem kupcu: Po Littlovom zakonu, zalihe predstavljaju umnoak brzine prodaje i vremena toka materijala. I = RT I zalihe R brzina prodaje T vreme toka materijala

U proceni zaliha sirovina i materijala, treba imati u vidu dva opredeljujua faktora koja utiu na njihov nivo. S jedne strane, zalihe su nune za ostvarenje kontinuiteta procesa proizvodnje, dok s druge prouzrokuju trokove dranja. Zbog toga je neophodno definisati onaj nivo zaliha koji e omoguiti odvijanje procesa proizvodnje bez prekida, izazivajui pri tom najmanje mogue trokove. Tako odreen nivo zaliha se naziva optimalan nivo. Ciljevi nadzora na zalihama treba da ukljuuju:2 Raspolaganje dovoljnom koliinom zaliha kako bi se narudbine mogle pravovremeno realizovati; Raspolaganje niim nivoom zaliha kako bi se smanjio iznos novca vezanog u zalihama;
1

Siropolis, Nicholas C.: MENADMENT MALOG PODUZEA, Zagreb: MATE, Hrvatska obrtnika komora, 1995., str. 532. 2 IBID, 533

 Raspolaganje visokim nivoom zaliha kako bi proizvodnja ostala stabilna uprkos fluktuiranju potranje. Meu faktore koji tee smanjiti nivo zaliha spada pritisak radi smanjenja vrednosti sredstava angaovanih u zalihama, mogunost zastarevanja sirovina i materijala, mogue pogoranje njihovog kvaliteta usled predugog stanja, trokovi skladtenja i rukovanja, prostorna ogranienja i porezi. Meu faktore koji tee poveati nivo zaliha spadaju dui proizvodni tokovi, poveana kombinacija proizvoda, konstantne stope proizvodnje, lakoa planiranja i usklaivanja, te elja za boljim usluenjem kupaca. Neke procene ukazuju da trokovi zaliha idu od 14 pa do vie od 50% od vrednosti proizvoda na godinjem nivou. Mogu da ine i do 38% ukupnih trokova integrisane logistike. Zbog toga firme ele da upravljaju zalihama i pridruenim trokovima, koji su po pravilu - trokovi nabavke i trokovi dranja zaliha.

2. Parametri upravljanja zalihama

Planiranje zaliha uvek treba poeti sa prognoziranjem prihoda od prodaje, odnosno potranje, a zatim sa razmatranjem trokova njihovog dranja. Kao parametri upravljanja zalihama javljaju se: 1) potranja i 2) trokovi zaliha. Potranja moe biti nezavisna (obino za finalnim proizvodina, npr. automobilima) i zaavisna potranja (obino za komponentama i delovima, npr. gume za automobile). Pri zadovoljenju tranje bitno je osigurati odreeni nivo usluge ili isporuke (Level of Customer Service); Tranja za sirovinama i materijalima je zavisna tranja, tako da se koliina naruenih zaliha temelji se na potrebama za predmetima vieg nivoa. Trokovi zaliha ukljuuju: 1) trokove dranja zaliha (Carrying Costs); 2) trokove porudbine (Ordering Costs), i 3) trokove neudovoljene potranje (Shortage Costs). Trokovi dranja zaliha (Carrying Costs), su vrsta trokova koja je proporcionalna vrednosti zaliha i vremenu njihovog dranja. Tu spadaju trokovi magacinskog prostora i opreme (amortizacija, odravanje, zakupnina, grejanje, klimatizacija, obezbeenje), trokove vezivanja gotovine u zalihama, trokove uskladitenja, osiguranja itd.

Trokovi porudbine (Ordering Costs) su trokovi koji nastaju u procesu nabavke zaliha sirovina i materijala. To su trokovi vezani za israivanje trita nabavke, preliminarne pregovore sa dobavljaima, ispostavljanjem porudbine, prijemom, istovarom, kontrolom, smetajem zaliha, evidencijom i isplatom nabavnih faktura i sl. Ovi trokovi su proporcionalni broju naruivanja, a nezavisni od koliine naruivanja. Trokovi neudovoljene potranje (Shortage Costs) predstavljaju gubitak prihoda, odnosno gubitak poverenja od strane kupaca, smanjenje prodaje itd. Kod nedostatka zaliha nivo nastalih trokova zavisi od naina reagovanja kupca. Ukoliko kupac odustane od porudbine sa namerom da izvri nabavku kod drugog dobaljaa, javie se izgubljeni prihod od prodaje. Ali, ako kupac prihvati zamenu umesto poruenog proizvoda, koga nema na zalihi, trokovi nedostatka zalihe svode se na razliku izmeu iznosa prodaje zamene proizvoda i potencijalnog prihoda koji bi bio ostvaren da je kupcu prodat traeni proizvod, ako je njegova cena vea.

Ukupni trokovi Uloeni novac

Trokovi dranja zaliha

Trokovi poruivanja

Koliina zaliha

Grafikon br.1 Odnos uloenog kapitala i veliine zaliha

3. Sistemi upravljanja zalihama

Sistemi upravljanja zalihama se dele na 1) kontinuirane i 2) periodine. Kontinuirani sistemi kretanje zaliha prate neprestano, te pribegavaju obnovi zaliha kada njihovo stanje padne na neki unapred odreeni nivo, Taj nivo se naziva takom naruivanja (Reorder Point), i tada se naruuje tzv. ekonomska koliina naruivanja (EconomicOrder Quantity),
5

Kod periodinog sistema upravljanja zalihama, stanje zaliha se utvruje u tano odreenim intervalima (npr. nedeljno, meseno, kvartalno), i u svakom tom intervalu se naruuje ona koliina koja je potrebna da stanje zaliha doe na traeni nivo. U pitanju je jednostavan sistem, ali osetljiv na iznenadne promene potranje,

4. ABC Klasifikacija
Po ovoj klasifikaciji, sve stavke ne sudeluju u istom obimu u ukupnim zalihama. Uobiajeni su sledei odnosi:

5 do 10 % fizikih stavki zaliha ini 60 do 70 % vrednosti zaliha ( klasa A): oko 30 % fizikih stavki zaliha ini oko 15 % vrednosti zaliha (klasa B), i 50 do 60 % fizikih stavki zaliha ini 5 do 10 % vrednosti zaliha (klasa C).

Koraci u sprovoenju ABC-klasifikacije ukljuuju sledee aktivnosti: izraunavanje godinje vrednosti prometa svake stavke (umnoak jedinine cene i godinje potranje); sortiranje stavki po vrednosti godinje potranje; dodeljivanje klasifikacijske oznake i odreivanje modela upravljanja za svaku klasu, s tim da via klasifikacijska oznaka podrazumeva stroije praenje kretanja zaliha.
70% 20% Vrednost zaliha materijala u % 10% 5%

18%

77%

Broj artikala na zalihi u %

Grafikon br.2 Odnos strukture zaliha po vrednosti i broju artikala

6

Izvor: Popovi, : EKONOMSKA ANALIZA POSLOVANJA, Zagreb: Informator, 1979., str. 446

Kada su u pitanju zalihe materijala iz grupe A, zalihe svake pojedinane stavke treba drati na takvom nivou koji omoguuje najnie trokove, ali da istovremeno ne prouzrokuje prekide u procesu proizvodnje. To esto vai i za artikle iz grupe B, dok se za grupu C utvrivanje veliine optimalnih zaliha moe vriti i kumulativno. Otvoreno pitanje ostaje u vezi sa izborom granice izmeu ABC grupa, s obzirom da za sada nisu prisutna pouzdana merila.

5. Metod najpovoljnijeg momenta narudbine

Odluka u kojim intervalima pribavljanje zaliha treba da se obavlja, treba da se zasniva na odmeravanju trokova dranja zaliha sa trokovima koji su nastali zbog nedostatka zaliha. Ukoliko preduzee vie odlae porudbine za zamenu zaliha sirovina i materijala, utoliko pre moe dospeti u situaciju nedostatka zaliha to ima, pak, za posledicu nastanak dodatnih trokova proizvodnje, odnosno oportunitetnih trokova zbog proputenih prihoda od prodaje i dobitaka od prodaje proizvoda. Optimalno reenje namee se u utvrivanju takve uestalosti pribavljanja zaliha koja smanjuje ukupne trokove dranja i nedostatka. Metodi podrazumevaju utvrivanje momenta plasiranja porudbine. Utvrivanje minimalne koliine zaliha zasniva se na proceni one koliine zaliha koja e biti utroena u vremenu od momenta lansiranja porudbine, pa dok poruene koliine ne stignu na zalihe. Prema tome, ta procena obuhvata dva faktora: vreme koje je potrebno za izvrenje porudbine; utroak date pozicije zaliha u tom vremenskom intervalu. Ukupno vreme potrebno za izvrenje porudbine zavisi od vremena potrebnog da se plasira porudbina i vremena koje je potrebno da dobavlja pripremi i isporui poruenu koliinu. Ako su u pitanju pozicije zaliha koje se proizvode u samom preduzeu, onda je to vreme potrebno da se plasira radni nalog, izvri priprema, obavi proizvodnja i zaveni proizvodi dopreme u magacin. U uslovima pune izvesnosti, kada je fiksno vreme izvrenja porudbina i konstantna upotreba zaliha za proces proizvodnje, momenat plasiranja porudbine bi se mogao utvrditi pomou sledee jednaine:
Momenat _ plasiranja _ porudbine = Vremen _ izvrenja _ porudbine * Dnevna _ potreba

Tako, ako npr. preduzee zna da je potrebno est dana da ispostavljena porudbina sirovina i materijala stigne do dobavljaa, odnosno da se zavri poruena koliina artikala,
7

i da se dnevno utroi pet jedinica zaliha, onda momenat za plasiranje porudbine dospeva kada zalihe padnu na nivo od 30 jedinica. To znai da bi, im se zalihe spuste na taj nivo, trebalo plasirati porudbinu za koliinu koja je jednaka ekonomskoj veliini porudbine, poto bi ta koliina bila primljena tano u trenutku kada postojee zalihe budu iscrpljene. S obzirom da u realnom ekonomskom ivotu preduzea upotreba zaliha nije povezana sa izvesnou, ve ona obino fluktuira u datom vremenskom periodu, i da se teko moe raunati sa konstantnim vremenom za izvrenje porudbine, utvrivanje minimalnog nivoa zaliha se znatno komplikuje. Naredni model upravljanja zalihama odnosi se na utvrivanje najpovoljnijeg momenta za lansiranje nove narudbine, vezano za stanje i promenu zaliha sirovina i materijala u uslovima kada je neophodno lansirati novu narudbinu. Treba pretpostaviti sledee uslove:3 Poznat je planirani obim korienja zaliha saglasno dinamici plana proizvodnje (standardi, norme utroaka, serije i sl.) ili elemenata A; Utvreno je vreme izvravanja narudbi, neophodno za pribavljanje novih (dodatnih) zaliha, ili elemenat L; Ugovorom je fiksiran broj jedinica po jednoj narudbi, ili elemenat Q; Procenjen je faktor tolerncije nedostatka zaliha u nekom procentu kolebanja, ili elemenat F.

Obrazac za utvrivanje momenta lansiranja porudbine glasi:

N opt = ( A * L ) + F A * Q * L

Navedena formula nam omoguuje da izraunamo kritini nivo zaliha sirovina i materijala kada treba lansirati novu porudbinu, kako bi se uz najmanji rizik i troak obezbedila neprekidnost procesa proizvodnje. Uslovna obeleja ovog modela se odnose na pouzdano planiranje utroka, vrste terminske planove proizvodnje i sigurnost dobavljaa i transportera u rokovima isporuka. Samo u uslovima datih obeleja vai formula za utvrivanje momenta lansiranja porudbine.

6. Metod veliine porudbine

Metod porudbina se koristi da bi se utvrdila optimalna koliina pozicija koju treba poruiti. Tane koliine se mogu odrediti pomou matematikih metoda. Veliina porudbine i maksimalni eljeni nivo zaliha izvode se balansiranjem trokova uvanja

Vunjak, Nenad: FINANSIJSKI MENADMENT, Subotica: Ekonomski fakultet, 1994. 185

(dranja zaliha) i trokova kupovine (trokova porudbine). Cilj ove analize jeste utvrditi pravu veliinu porudbine. Trokovi uvanja se odnose na trokove skladitenja, osiguranja, kamate, poreza i mogunost zastarevanja artikala. Trokovi porudbine odnose se na trokove plasiranja porudbine za kupovinu, gubitak popusta na koliinu, vie transportne trokove i vee trokove prijema i inspekcije. Generalno, trokovi porudbine se poveavaju sa frekvencijom poveanja porudbine, dok trokovi dranja rastu sa smanjenjem frekvencija porudbine pod pretpostavkom da se koristi ista ukupna koliina. Sa padom frekvencije kupovine, trokovi porudbine se smanjuju, a veliina svake porudbine se poveava. Poveana veliina svake porudbine rezultira u veim zalihama, pa se, prema tome, trokovi uvanja poveavaju. Prava koliina porudbine je ona za koju su ukupni trokovi najnii. Pri toj veliini porudbine se izjednaavaju trokovi uvanja i trokovi porudbine4:
Y Q U (trokovi _ uvanja) = X (trokovi _ porudbine) 2 Q

YQ XU = 2 Q Q= 2 XU YQ 2 XU Y 2 XU Y

Q2 =

Q=

Gde je : X procenjene godinje potrebe odnosne vrste sirovina ili materijala u jedinicama; U trokovi porudbine po jednoj porudbini; Y trokovi dranja zaliha po komadu;

Wren, Daniel A., Voich, Dan Jr.: MENADMENT - PROCES, STRUKTURA I PONAANJE, Beograd: PS Grme, 2001., str. 173

Primer:5 Dati su podaci o broju komada po porudbini, godinjem broju porudbina, trokvima porudbine i trokovima dranja zaliha. Treba utvrditi onu kombinaciju broja komada po porudbini i godinjeg broja porudbina gde su ukupni trokovi zaliha najnii.

BROJ KOMADA PO PORUDBINI

GODINJI BROJ PORUDBINA

TROKOVI PORUDBINE (U DIN.)

TROKOVI DRANJA ZALIHA PREMA KOMADIMA (U DIN,)

UKUPNI TROKOVI ZALIHA (U DIN,)

20.000.000 10.000.000 5.000.000 4.000.000 2.000.000 1.000.000 500.000 400.000 200.000 100.000

1 2 4 5 10 20 40 50 100 200

9.000,00 18.000,00 36.000,00 45.000,00 90.000,00 180.000,00 360.000,00 450.000,00 900.000,00 1.800.000,00

8.000.000,00 4.000.000,00 2.000.000,00 1.600.000,00 800.000,00 400.000,00 200.000,00 160.000,00 80.000,00 40.000,00

8.009.000,00 4.018.000,00 2.036.000,00 1.645.000,00 890.000,00 580.000,00 560.000,00 610.000,00 980.000,00 1.840.000,00

Tabela br. 1 Izraunavanje optimalne veliine porudbine Godinje potrebe iznose 20.000.000 jedinica, te stoga pri svim kombinacijama nabavke proizvod broja komada po porudbini i godinjeg broja porudbina mora biti jednak ovom broju. Trokovi porudbine su obrnuto srazmerni broju komada u porudbini. Trokovi dranja zaliha su upravo srazmerni broju komada u porudbini. Ukupni trokovi predstavljaju zbir trokova porudbine i dranja zaliha. Vidimo da su minimalni ukupni trokovi pri 40 godinjih porudbina od po 500.000 komada.
Q= 2 * 20.000.000 * 9.000 = 948.683,30 0,4

Najnii trokovi bi bili ukoliko bi se godinje ostvarivala 21 porudbinu od po 948.683,30 komada. Meutim, ako na raspolaganju stoje iskljuivo kombinacije navedene u tabeli, onda emo ostvarivati minimalne trokove pri realizaciji 40 godinjih porudbina od po 500.000 komada. Odnosno, svakih 9 dana u godini, preduzee e vriti porudbinu od 500.000 komada.

7. Metod signalnih zaliha

AUTOR ovog rada

10

Ovaj metod se koristi u velikoserijskoj proizvodnji u sledeim situacijama:6 Kada su poznati utroci sirovina i materijala; Kada se u jedinici vremena proizvodnje troe jednake koliine; Kada je proizvodnja kontinuirana, a rokovi isporuke sirovina i materijala promenljivi. Utvrivanje veliine signalnih zaliha se vri po sledeem obrascu:
Zsig = Urt * ( L + F L )

Gde su:
U rt - utroci materijala u jedinici vremena (dani, nedelje, meseci, tromeseja); L - rok isporuke, srednja vrednost karakteristina za datog dobavljaa;

F- veliina rizika u smislu procenjene tolerancije da zalihe budu nula; Zsig optimalne signalne zalihe S obzirom da je vreme isporuke esto kolebljivo, uzima se srednje vreme isporuke. U uslovima kada je stvarni rok isporuke dui u odnosu na prosean, oito je da e se javiti manjak materijala i sirovina. Zato se u obrazac uvodi faktor rizika po tabeli normalnog rasporeda, s tim da se uvek pre toga mora odluiti o veliini rizika koji je tolerantan, imajui u vidu tehnoekonomska svojstva toka reprodukcije. Npr. ako je procenjeno da je rizik 5%, tolerantno je da kod 100 narudbi, u 5 sluajeva zalihe padnu na nulu pre nego to stigne narueni materijal. Signalne zalihe ne moraju biti velike, samo pod uslovom ako se vee naruavanje rokova isporuke ili poveano troenje blagovremeno predvidi. U ovim uslovima se mogu koristiti urgentne nabavke.

8. Sistem pravovremenog upravljanja zalihama (JUST IN TIME SYSTEM)

Sistem pravovremenog upravljanja zalihama je isporuka nabavke na tzv. nain tano na vreme. To je situacija kada preduzee nabavlja koliinu materijala koja je potrebna da se utroi toga dana, tako da nema zalihe. Poto se zalihe sirovina i materijala svode na nulu, poveava se koeficijent obrta, efikasnost upravljanja zalihama i likvidnost preduzea. Preduzee dobija odreenu koliinu materijala upravo u vreme kada su potrebne za nesmetano poslovanje. Samo se izuzetno moe drati mali obim sigurnosnih zaliha.

IBID, 185-186

11

Sistem pravovremenog upravljanja zalihama u proizvodnji podrazumeva da tok nabavke materijala i proces proizvodnje teku bez zastoja od poetka pa do kraja. Cilj uvoenja tog sistema je da se proizvodnja uini maksimalno efikasnom i da se trokovi dranja zaliha rigorozno svedu na najmanju meru. Ovaj sistem podrazumeva taan raspored proizvodnog proces i procesa nabavke sirovinai materijala. Takoe ukljuuje i razvijenu informacionu mreu koja prati poslovanje, nivo potrebne nabavke i budue porudbine, struan menadment i disciplinovano osoblje. U ovom sistemu su najvaniji odnosi sa dobavljaima. Ukoliko doe do prekida kontinuiteta snabdevanja od strane dobavljaa ili do odstupanja u kvalitetu isporuenih sirovina, doi e do prekida procesa proizvodnje, odnosno zastoja u poslovanju. U toj situaciji, sistem pravovremenog upravljanja zalihama je vrlo riskantan i neuspean.

9. Merila efikasnosti upravljanja zalihama

Najee korien pokazatelj efikasnosti korienja zaliha je koeficijent obrta zaliha. Utvruje se kao relativni odnos izmeu neto prihoda od prodaje i prosenog salda kupaca u odreenom periodu, obino u periodu godinu dana. Pri tome se moe posmatrati koeficijent obrta ukupnih zaliha ili pojedinih vrsta zaliha. Indeks efikasnosti upravljanja zalihama predstavlja relativni odnos izmeu pozitivnih i negativnih odstupanja u raspoloivim zalihama u odnosu na unapred normirani nivo zaliha. Raspoloive i normirane zalihe su zalihe koje se ve nalaze u skladitu i za koje je ispostavljena porudbina. Normirani nivo zaliha preduzee utvruje na bazi prihvatljivog koeficijenta obrta.

12

Zakljuak
Po Littlovom zakonu, zalihe predstavljaju umnoak brzine prodaje i vremena toka materijala. S jedne strane, zalihe su nune za ostvarenje kontinuiteta procesa proizvodnje, dok s druge prouzrokuju trokove dranja. Optimalne zalihe predstavljaju onaj nivo zaliha koji e omoguiti odvijanje procesa proizvodnje bez prekida, izazivajui pri tom najmanje mogue trokove Kao parametri upravljanja zalihama javljaju se: 1) potranja i 2) trokovi zaliha. Trokovi zaliha ukljuuju: 1) trokove dranja zaliha (Carrying Costs); 2) trokove porudbine (Ordering Costs), i 3) trokove neudovoljene potranje (Shortage Costs). Sistemi upravljanja zalihama se dele na kontinuirane i periodine, u zavisnosti od toga da li se zalihe prate neprekidno, ili u tano odreenim vremenskim intervalima. Sutina ABC klasifikacije jeste da mali procenat broja stavki zaliha ini veliki procenat njihove vrednosti. Utvrivanje optimalnog nivoa zaliha se vri pojedinano za svaku stavku iz ove grupe. Za zalihi gde veliki procenat broja stavki ini mali procenat njihove vrednosti, utvrivanje optimalnog nivoa zaliha se vri kumulativno. U uslovima pune izvesnosti, kada je fiksno vreme izvrenja porudbina i konstantna upotreba zaliha za proces proizvodnje, nivo zaliha pri kome se plasira porudbina jednak je proizvodu vremena potrebnog za izvrenja porudbine u danima i dnevnih potreba za sirovinom. Postoji mogunost izraunavanja i kritinog nivoa zaliha sirovina i materijala kada treba lansirati novu porudbinu, pri emu se uzima u obzir i faktor tolerancije nedostatka zaliha. Metod porudbina se koristi da bi se utvrdila optimalna koliina pozicija koju treba poruiti. Prava koliina porudbine je ona za koju su ukupni trokovi najnii. Pri toj veliini porudbine se izjednaavaju trokovi uvanja i trokovi porudbine. Metod signalnih zaliha se koristi u velikoserijskog proizvodnji, i to kada su poznati utroci sirovina i materijala, kada se u jedinici vremena proizvodnje troe jednake koliine, te kada je proizvodnja kontinuirana, a rokovi isporuke sirovina i materijala promenljivi.

13

Sistem pravovremenog upravljanja zalihama je isporuka nabavke na tzv. nain tano na vreme. To je situacija kada preduzee nabavlja koliinu materijala koja je potrebna da se utroi toga dana, tako da nema zalihe. Najee korien pokazatelj efikasnosti korienja zaliha je koeficijent obrta zaliha. Utvruje se kao relativni odnos izmeu neto prihoda od prodaje i prosenog salda kupaca u odreenom periodu, obino u periodu godinu dana.

Literatura:
1. Vunjak, Nenad: FINANSIJSKI MENADMENT, Subotica: Ekonomski fakultet, 1994. 2. Hrusti, Hasiba: FINANSIJSKI MENADMENT, Novi Sad: FABUS - Fakultet za usluni
biznis, 2005.

3. Popovi, : EKONOMSKA ANALIZA POSLOVANJA, Zagreb: Informator, 1979. 4. Siropolis, Nicholas C.: MENADMENT MALOG PODUZEA, Zagreb: MATE, Hrvatska obrtnika komora, 1995. 5. Wren, Daniel A., Voich, Dan Jr.: MENADMENT - PROCES, STRUKTURA I
PONAANJE, Beograd: PS Grme, 2001.

www.BesplatniSeminarskiRadovi.com

14