Doc.

dr Đorđe Jovanović

OSNOVNI POJMOVI I ODNOSI U MENADŽMENTU

GENEZA MENADŽMENTA

GENEZA MENADŽMENTA

• “Svoje izvorne oblike menadžment nalazi u predvodništvu koje postoji u životinjskom svetu”. Ž. Radosavljevid i R. Tomid

• Pojavom govora i mišljenja, čovek stiče prva iskustva koja mu obezbeđuju olakšanje sopstvenog opstanka. • On vrši izradu prvih oruđa, oružja, vrši izradu ambara, korpi i drugih primitivnih, ali u to vreme značajnih alatki. • Time počinje proces racionalizacije radi štednje energije da bi “sadašnjost poslužila bududnosti”.

GENEZA MENADŽMENTA • U životinjskim skupinama često postoji visok nivo organizovanosti. “da je bolje krdo jelena koje predvodi lav. životinja u stadu ili čoporu ima svoje mesto. • Zato i kažemo. • Svaki mrav u mravinjaku. ulogu i karakteristike grupe. nego krdo lavova koje predvodi jelen”. svaka ptica u jatu. • Svaka životinjska skupina ima svoje lidere za kojim je često spremno da krene čitavo krdo. .

• Tako su nastale prve ljudske organizacije i prve “klice” menadžmenta.GENEZA MENADŽMENTA • Ljudske skupine su počele da se organizuju. • Ovi fenomeni su se vremenom razvijali do današnjih dana. ali i sopstveni razvoj. što zahteva detaljnija objašnjenja. jer u grupi pojedinac lakše odoleva nedadama prirode i lakše ostvaruje opstanak. . međusobno povezuju i biraju svoje vođe koje de artikulisati interese grupe.

Lewis H. • Morgan je otkrio da su Indijanci u Severnoj Americi imali veoma sličan obrazac zajedničkog plemenskog organizovanja sa organizacijom antičkih Grka i Rimljana. poznat posebno za utvrđivanje studije sličnosti Sistema i za njegovu sveobuhvatnu teoriju socijalne evolucije.“Klice” menadžmenta u preistoriji • Američki etnolog i glavni osnivač naučne antropologije. Morgan (1818-1881) .

“Klice” menadžmenta u preistoriji • U preistorijskoj organizaciji. rukovodioci skupina. klanova i plemena bili su prvi menadžeri. a osnovni kriterij za njihov izbor bila je darovitost i/ili veština. • Veruje se da je i starost člana grupe mogla biti od uticaja za izbor vođe. . • To su bili ljudi od ugleda.

. možemo konstatovati da je najvedi deo principa vladavine i političkog ustrojstva savremenog sveta stvoren u preistorijskom dobu ljudske civilizacije. naročito po pitanju demokratičnosti.“Klice” menadžmenta u preistoriji • Ne ulazedi u analize organizacije i rukovođenja kod drugih plemena. • Savremeni menadžment se dobrim delom može unapređivati izučavanjem iskustava preistorijskog društva i njihovom doslednom primenom.

Menadžment u robovlasništvu • Razvoj proizvodnih snaga prvobitnog društva doveo je do stvaranja sela. a onda i gradova koji su se pretvarali u države. • Dolazi do metamorfoze primitivnog. nevlasničkog i homogenog prvobitnog društva u klasno i antagonističko društvo. • Time je u osnovi promenjena i organizacija prvobitnog društva. pa shodno tome i njegov menadžment. .

godina p. n. e. Sumerska mitologija je stvarala “hijerarhiju vođa po kojoj je bog najvedi” i kao takav ovlastio zemaljskog samrtnika na svakoj teritoriji da vlada kao njegov predstavnik.) uvode se profesionalni upravljači i profesionalne upravljačke strukture.Menadžment u robovlasništvu Kod Sumera (5000. .

nesebičnih i sposobnih”. organizaciju i kontrolu u poljoprivredi. . • Oni su razradili centralistički oblik vladavine i pripovedali da “oni koji rukovode ili vode poslove treba da budu birani između iskrenih.Menadžment u robovlasništvu • Stari Egipdani su u javnim radovima primenjivali planiranje.

vođenje knjiga. Hamurabi (1728– 1686.Menadžment u robovlasništvu • Kralj Babilona. godina p. e. “Hamurabi ponizno stoji ispred boga sunca” .) uveo je proračune. n. • Hamurabijev zakonik je jedan od najtemeljitijih zakonskih akata koji dobrim delom obrađuje pravna pitanja menadžmenta. procenjivanje i opisivanje radnih mesta.

. n. e. • Oni su znali za “crne liste” na koje su dolazili pojedinci ili trgovci koji su se bavili nemoralnim radnjama.) utvrdili standarde odgovornosti rukovodioca.Menadžment u robovlasništvu • Kinezi su (2000. g. p.

Platon se zalagao za izbor najsposobnijih i zahtevao je obrazovanje rukovodioca. . Onaj koji ne zna rukovoditi. jer onaj koji zna rukovoditi ljudima u privatnom domadinstvu. grešide u rukovođenju jednim ili drugim preduzedem”. Sokrat je isticao da: “ne treba omalovažavati ljude koji su sposobni da vode domadinstvo.Menadžment u robovlasništvu Stara Grčka je u upravljanju prva uvela načelo demokratije. bide sposoban da rukovodi ljudima i u javnim preduzedima.

Menadžment u robovlasništvu Rimljani su prvi formirali birokratsku organizaciju i odvojili upravljanje civilnim od upravljanja vojnim organizacijama. Smatra se da je kod Rimljana nastao i prvi privredni rukovodilac u nazivu vilikus (vilicus). gonič i poverenik robovlasnika. On je bio nadglednik. Svoju vernost vlasniku. vilikus je dokazivao po žestini svog biča. Smisao bičevanja je bio da se putem prinude iscedi od robova što vedi višak rada. .

• Rob je postao bezimeni učesnik mehaničkog življenja lišen svake inicijative i sigurnosti. a time i kriza u odnosima čoveka prema organizaciji. podela carstva. građanski ratovi. • To je dovelo do sloma robovlasništva i nastanka nove epohe ljudske civilizacije. a time i novog menadžmenta.Menadžment u robovlasništvu • U tredem veku pojavljuju se prvi simptomi krize u Kini. • Zakon i stari običaji stavljali su robove i životinje u istu vrstu. . • Oni su u antičkom svetu sve manje spominjani “jer ko da obrada pažnju na domadu životinju”.

. zapostavljajudi zajedničke interese. ved i od centralnog feuda. ne samo od drugih delova u celini. Tako nastaju države u malom sa svojim aparatom koji je bio samostalan i nezavistan.Menadžment u feudalizmu Menadžment u feudalizmu karakteriše hijerarhijska dimenzija sa svojim redom i strogim pravilima ponašanja. Nosioci vlasti su nastojali da izvršnu vlast predaju onim vazalima koji su im najviše obedavali. Celina slabi i poprima oblik labavih veza sa zatvorenošdu i izolovanošdu. Time su se feudi sve više osamostaljivali.

(2) vojvode – su bile drugi nivo upravljanja. (3) baroni – su bili tredi nivo upravljanja. . (4) vitezovi – kao četvrti nivo upravljanja.Menadžment u feudalizmu U liniji hijerarhije u feudalnoj organizaciji se izdvajaju četiri nivoa upravljanja i to: (1) kralj – je predstavljao prvi nivo upravljanja.

esnafske organizacije su odigrale odlučujudu ulogu u razvoju gradova i zanatstva.Menadžment u feudalizmu • U feudalizmu nastaje esnafska organizacija. • Esnafska organizacija je izoštrila kriterije za prelazak kalfi u majstore. . • Zanatski preduzetnici su zapošljavali vedi broj radnika. kao udruženje majstora iste struke. što je dovodilo do vede profesionalizacije ove organizacije. dok su sitne zanatlije prešle na izradu samo pojedinih delova proizvoda. • Prema mnogim procenama.

• Lojalnost centru.• Najvedi uticaj na menadžment feudalne organizacije imale su religiozne organizacije – odnosno crkve. . stroga hijerarhija. • Upravljanje katoličkom crkvom zasnivalo se na neprikosnovenom autoritetu njenog centra. neprikosnovenost centra da naređuje i podanika da izvršavaju značajna su pravila koja karakterišu ovu crkvenu organizaciju.

. • Svi vernici treba da poštuju božanske zakone. • Samo je jedan autoritet. kome se svi moraju pokoravati.Menadžment u feudalizmu • Islamska organizacija imala je drugačije organizaciono ustrojstvo. niti na crkvenom autoritetu. • To se odnosi i na obrazovana verska lica koja su delegirana od “Alaha” da šire islamsku veru. a on je “Alah”. • Ona se ne zasniva na klasičnoj crkvenoj organizaciji. • Ovde sveštenstvo nije crkveni autoritet.

• Pravoslavna crkva nema zajedničkog poglavara. .Menadžment u feudalizmu • Pravoslavna crkva se u svom organizacionom ustrojstvu razlikuje u odnosu na katoličku i islamsku organizaciju. • Svaki patrijarh. mitropolit i arhiepiskop je samostalan i nezavisan jedan od drugog. niti jedan zajednički centar. • Njenu osnovu čine patrijaršije.

• To je i normalno. • Religijske organizacije su pored pravila i organizovanja imale značajan uticaj i na razvijanje ideje “pravednosti” koja je do tada bila skoro nepoznata. . • Mnogi kadrovi iz sveštenstva su preuzimali važne poslove u reorganizaciji vođenju privrede. jer je sveštenstvo sve do kraja trinaestog veka bilo najbrojnija obrazovna populacija. školstva itd.Menadžment u feudalizmu • Bez obzira na dogmatska shvatanja. crkvene organizacije su imale značajan uticaj na menadžment u srednjem veku.

• Ovde se prvi put ističe zahtev da računovodstvo bude u funkciji upravljanja. praktičan značaj u razvoju menadžmenta imala je Mletačka republika. tkača i bojadžija evidentirane do detalja na jednom “listu”.Menadžment u feudalizmu • U feudalizmu. • Kod mletačkih trgovaca nalazimo ortačka i deonička društva kao poslovne organizacije. . • Tako su zarade predilaca.

Menadžment u feudalizmu • “Brada Soranzo su upisivali sve poslovne promene u “memorijal” a zatim u dnevnik. . • Feudalizam je zahvaljujudi napretku oruđa i stečenim iskustvima u radu promenio odnos čoveka i organizacije. tako da je u slučaju gubitka glavne knjige (pljačka. • Ovde se metod prinude zamenjuje i uvode blaži. požar. brodolom) bilo mogude pomodu ove knjige (dnevnika) uspostaviti glavnu knjigu sa istim ulazima (kolonama)”. ali i efikasniji metodi za eksploataciju kmetova. pre unošenja u glavnu knjigu.

Menadžment kapitalizma • Početni oblik kapitalističke proizvodnje je kooperacija. • Zbog toga se kooperacija i predstavlja kao način organizacije mnogo ljudi. • Kapital je uspeo da razdvojene esnafske majstore okupi na jednom mestu. . kako bi radedi zajedno povedali proizvodnu snagu rada. koji rade pojedinačne. ali planske i povezane poslove.

Menadžment kapitalizma • Osnovna karakteristika kooperacije je: komandovanje oplodnjom kapitala i komandovanje društvenim procesom rada. • “komande kapitalista na polju organizacije proizvodnje postaju isto onako neophodne koliko generalova komanda na bojištu”. • U kooperaciji treba tražiti korene razdvajanja funkcije vlasništva od funkcije upravljanja kapitalom. .

odnosno da se proširila i da je došlo do pojedinačne podele rada koji je zasnovan na ručnom radu (manu facera – raditi rukom). . • Ona se razlikuju od zanatske radionice po mnogo vedem broju zaposlenih radnika.Menadžment kapitalizma • U manufakturi dolazi do novih kvalitativnih promena. • Ovde se u stvari radi o tome da je esnafska radionica majstora postala veda. koji su jednovremeno zaposleni od strane istog kapitaliste.

vlasnik obavlja funkcije upravljanja. • U početnim i nerazvijenim oblicima manufakture.Menadžment kapitalizma • U manufakturi radnik postaje delimičan radnik. rukovođenja i izvršavanja. • Time se dolazi do specijalizacije alata i podele radnika na kvalifikovane (nekvalifikovane. a alatka i sredstva sa kojima se radnik služi postaje delimičnim alatom. . polukvalifikovane i kvalifikovane).

. • Time nastaje nova funkcija koja obezbeđuje napred navedeni cilj. kojim sredstvima i na kojem mestu proizvoditi. kojima je praktično upravljao. dok je izvršavanje prepustio drugim ljudima. • Vlasnik je i dalje odlučivao šta de. a to je funkcija koja se bavi upravljanjem.Menadžment kapitalizma • U daljem razvoju manufakture nastaje potreba za vođenjem i koordiniranjem pojedinačnih radova. ali je on za sebe rezervisao samo odlučivanje o navedenim pitanjima.

• Time manufakturna proizvodnja stvara podelu rada stavljajudi naspram drugih nezavisne proizvođače roba koji ne priznaju nikakav drugi autoritet sem autoriteta konkurencije. prinudu koju na njih vrši pritisak njihovih međusobnih interesa.Menadžment kapitalizma • Dok u funkciji izvršavanja dolazi do podele na pripremu i izvršenje. kao što u životinjskom carstvu velum omnium contra omnes više ili manje održava uslove egzistencije svih vrsta. dotle se suština upravljanja svodi na kontrolu korišdenja sredstava. .

odnosno mašinskog rada.Menadžment kapitalizma • Manufakturni način proizvodnje je odigrao istorijsku ulogu u povedanju produktivnosti rada. • Na određenom stepenu razvoja manufakturni način proizvodnje došao je u suprotnost sa postojedim odnosima. a time i životnog standarda. i uvedanju viška proizvoda. . specijalizacije alata i ljudi. a time i novog razdoblja u razvoju kapitalizma – mašinske industrije. • Suprotnost je rešena pojavom fabrika.

ova faza kapitalizma sve više poprima karakteristike liberalnog kapitalizma. časopisa i dr.“Menadžerska revolucija” • Pojavom mašinskog rada. ali i potreba da se individualni kapitalisti povežu ekonomskim putem. odnosno putem tržišta. nastaju preduzeda koja primenjuju mašine. . • Pošto se privreda povezuje putem ekonomskih veza i odnosa. kao i drugi stilovi upravljanja. • Nastaju škole koje se bave profesijom upravljanja i to: škola naučne organizacije rada. udruženja. • Pitanje upravljanja industrijskim fabrikama postalo je predmet razmatranja brojnih institucija. kasnije škola međuljudskih odnosa.

• Takva pojava u kapitalističkom svetu naziva se “menadžerska revolucija”. . • To dovodi do situacije da vlasnici sredstava za proizvodnju postaju rentijeri. • Time ekonomska vlast sa vlasnika prelazi u ruke menadžerskog sloja.“Menadžerska revolucija” • U monopolskom kapitalizmu. a da kapitalom upravljaju menadžeri. koji postaje posebna elita u okviru klase najamnih radnika. proces razdvajanja svojine nad kapitalom od njegove funkcije. doživljava svoj vrhunac.

. • Peter Draker u vezi sa tim kaže: • “To se najpre desilo u Nemačkoj. osnivač i direktor prve nemačke banke. kad je Georg Simens.” .“Menadžerska revolucija” • Praktično razdvajanje vlasništva i upravljanja ostvareno je prvo u Nemačkoj i pod pritiskom finansijskih. koju je osnovao njegov rođak. spasio kompaniju električnih aparata.. odnosno bankarskih institucija.

“Menadžerska revolucija” • Dok su promene u petnaestom veku bile revolucija u nauci. . ali su profesionalci za upravljanje.. u osamnaestom veku revolucija pomodu nauke.revolucije u revoluciji”. • Izvršena je praktično dobrovoljna denacionalizacija od vlasnika i pravo upravljanja povereno ekspertima za upravljanje. dotle je u devetnaestom veku odvajanje vlasničke i upravljačke funkcije dovelo do . • Oni možda ne znaju da izvrše nijednu operaciju na proizvodu koji proizvode njihove fabrike.

• (3) logici hijerarhije”. • (2) logici metričkog vremena.“Menadžerska revolucija” • Eksperti za upravljanje su osposobljeni pre svega da upravljaju ljudskim. . • Menadžeri se pokoravaju “trima tehnologikama i to: • (1) logici veličine. ali i drugim resursima i da u turbulentnim uslovima obezbeđuju uspešno poslovanje kompanija koje su im poverene na upravljanje.

ali i ostalim resursima. što je interesantno i zaslužuje potrebu posebne analize. • Oni zahvaljujudi svojoj stručnosti. ne upuštajudi se često ni u vede probleme svoje kompanije. • Vlasnici su u celosti poslove upravljanja prepustili menadžerima. . pa mnogi žive po nekoliko stotina kilometara dalje od svojih fabrika. bolje upravljaju od vlasnika.“Menadžerska revolucija” • Menadžeri su eksperti za upravljanje pre svega ljudskim.

• Zadovoljavajuda dividenda ili rast kompanije znači produžetak mandata za dalje vođenje firme. vlasnici ocenjuju po visini profita.“Menadžerska revolucija” • Efikasnost menadžerskog rada. • U suprotnom. . odnosno dividende koja se ispladuje. menadžmentu se uskraduje dalje vođenje i to pravo poverava drugima.

umetnicima. menadžeri imaju odlučujudi uticaj na vođenje ne samo unutrašnje. novinarima i drugim uglednim ljudima. . • Tako na primer tri najveda monopola u Americi u proizvodnji čelika drže 50% američke proizvodnje čelika. ved i spoljne politike. a ona je veda od celokupne proizvodnje čelika.“Menadžerska revolucija” • Zajedno sa naučnicima. evropske zajednice za ugalj i čelik”. • “U svakoj važnijoj industrijskoj grani postoji četiri do šest korporacija koje kontrolišu cene i tržište. • To je i normalno. jer kapitalistička privreda funkcioniše na osnovama korporacijskog prioriteta. književnicima.

• Menadžeri se ne interesuju za ideologiju. • U njoj se vrši najviši stepen saradnje izmedu brojnih institucija koje mogu da utiču na povedanje profita. menadžeri propagiraju biznis. • Umesto ideologije. • Njihova je ideologija da nema ideologije. .“Menadžerska revolucija” • Menadžeri u “menadžerskoj revoluciji” se koriste znanjem i naučnim institucijama u ostvarivanju svojih ciljeva.

ODREĐENJE MENADŽMENTA .

kako u praksi. • To stvara “džunglu” određenja. čemu je doprinela i menadžerska teorija Zapada.Šta je zapravo menadžment? • Termin menadžment danas je u veima širokoj upotrebi kod raznih naučnih disciplina. a za jedno i drugo termin organizovanje. što je dovoljan razlog da se isti termin shvata na različite načine. umesto rukovođenja u upotrebi je upravljanje. za upravljanje se često koristi termin rukovođenje. tako i u teoriji. . • Za menadžment se često koristi termin “administration”.

Šta je zapravo menadžment? • Ovom neodređenju je posebno doprineo neadekvatan prevod Tejlorovog dela “Shop management” i “The principles of scientistic menagement”. a u isto vreme i najboljih definicija menadžmenta dala je Meri Parker Folit (Mary Parker Follett): menadžment je “umetnost ostvarenja ciljeva posredstvom drugih ljudi”. odnosno orkestriranje ljudi. kako bi se postigli definisani ciljevi. tako što se prvo delo prevodi kao naučno upravljanje. rada i sistema. . a drugo kao naučno rukovođenje. • Jednu od najstarijih.

kao i da nema razlika u upravljanju velikim organizacijama. ali i na najnižim nivoima. opisao je funkcionalni pristup organizacije i menadžmenta. . obavljaju slične funkcije. • On je smatrao da su poslovi menadžera isti na najvišim. obrazovnim institucijama. tvorac univerzalnog menadžmenta. bez obzira na kojem se nivou hijerarhije nalaze i u kojim vrstama delatnosti (vladinim agencijama. kakve su na primer. društvenim službama). jedna zdravstvena institucija i frizerski salon. • Fajol je ukazivao da svi menadžeri.Šta je zapravo menadžment? • Francuski inženjer Henri Fajol (Henri Fayol).

• Za P. pri čemu ističe da je “management” specifični organ industrijskog društva.Šta je zapravo menadžment? • Piter Draker (Peter Drucker). . Drakera menadžerstvo je specifična. “samostalna oblast aktivnosti i znanja”. jedan od najboljih poznavalaca menadžmenta kaže da je on “nauka i veština upravljanja ljudima”. • Glavni fokus stavlja na ljudski resurs. od koga zavisi pokretanje svih drugih resursa. • Smatra da se menadžerstvo odnosi samo na “poslovno preduzede” i da treba razlikovati vlasnika (“boss”) od menadžera.

• Zato se menadžment može definisati i kao proces planiranja. zarad ostvarivanja organizacionih ciljeva pod najpovoljnijim uslovima. organizovanja. možemo redi da je menadžment modalitet rukovođenja.Šta je zapravo menadžment? • Generalno uzevši. • U tom modalitetu menadžeri preuzimaju brojne funkcije i zadatke od vlasnika i organa upravljanja. materijalnih. kako bi što efikasnije i efektivnije organizovali menadžment proces. vođenja. finansijskih. informacionih i drugih resursa. koordinacije i kontrolisanja ljudskih. .

. kao što su: hijerarhijski nivo na kojem se menadžeri nalaze. itd. uslužne itd). • Menadžeri obavljaju raznovrsne aktivnosti u organizacijama. što je uslovljeno brojnim i relevantnim faktorima. • Oni su članovi organizacije koji nose primarnu odgovornost za organizovanje i izvršavanje menadžment procesa.Šta je zapravo menadžment? • Ljudi koji se bave menadžmentom u praksi nazivaju se menadžeri. vrste organizacije (proizvodne. disperzije i decentralizovanosti organizacije.

definisao je menadžment kao svesno koordiniranje aktivnosti dve ili više osoba. • Menadžment je i nastao onog trenutka. kada su ljudi počeli da se međusobno druže i zajednički obavljaju pojedine aktivnosti. • Tada se i javila potreba da neko od njih koordinira ili usmerava zajednički rad. istaknuti naučnik iz organizacije i menadžmenta Čester Bernard (Chester Bernard). .Potreba za menadžmentom • Pre pedeset godina.

. ljudi se moraju udruživati.Potreba za menadžmentom • Zajednički rad je neminovnost. • Shodno tome. u najvedoj meri zavisi od njegovog usmeravanja. zbog toga što su ljudi društvena bida i što su upudeni jedni na druge. ali i uz niže troškove ostvaruju postavljeni ciljevi. zajednički živeti i raditi i zbog toga što se kroz ovaj način lakše i efikasnije. • Koliki de efekat zajedničkog rada biti. • Iz toga zaključujemo da je zajednički rad neminovnost. što je posao menadžera. na koju je čovek orijentisan.

• Trgovinsko preduzede je osnovano radi posredovanja između proizvođača i kupca. • Bolnica je osnovana da pruži visoko kvalitetnu zdravstvenu negu i izlečenje bolesnika.Menadžment i organizacija • Organizacije su instrument ili sredstvo za ostvarenje postavljenih ciljeva. uslov je njihove uspešnosti. • Koledž je formiran da obezbedi obrazovanje u određenim oblastima. . • Organizovanje zajedničkog rada putem različitih organizacionih formi. • Ona povezuje zajednički rad i čini ga još efikasnijim.

menadžeri su ključna spona u uspostavljanju odnosa između organizacije i okruženja. . menadžeri simbolizuju vlast i organizaciju u statusnom i ceremonijalnom smislu.Menadžment i organizacija Postoji više razloga kojima se opravdava postojanje menadžera u organizacijama: da organizacija ostvari efikasnu i efektivnu proizvodnju ili pružanje usluge. menadžeri projektuju i održavaju stabilnost rada jedne organizacije. menadžeri obezbeđuju da organizacija služi krajnjim korisnicima. menadžeri vrše izbor strategije radi prilagođavanja i upravljanja promenama.

tehnički analitičari iadministracija imaju zadatak da operacionalizuje planove i zamisli koje projektuje rukovodeda struktura menadžmenta.Zadatak menadžmenta • Menadžment je profesija čiji je zadatak da obezbedi opstanak. kroz ostvarenje misije zbog koje je organizacija i osnovana. • Menadžeri su angažovani po odgovarajudim nivoima ili u okviru pojedinih funkcija sa zadatkom da upravljaju određenim delom ili funkcionalnom oblašdu. . • Ostali zaposleni radnici. pomodno osoblje. odnosno rast organizacije.

Zadatak menadžmenta • Organizacija ne može efikasno da funkcioniše. • I ne samo to. • To znači da tek u njihovom međusobnom povezivanju oni mogu da uspešno realizuju misiju organizacije. bez obe grupe zaposlenih. ove grupe moraju biti povezane. . a njihove aktivnosti međusobno usklađene i uslovljene.

. razlike u načinu na koje menadžeri obavljaju svoje aktivnosti po funkcijama.Zadatak menadžmenta Menadžeri obavljaju različite poslove u zavisnosti od hijerarhijskog nivoa. Razlike se ispoljavaju u četiri glavne aktivnosti: razlike u vremenskom okviru u kojem se obavljaju određene aktivnosti. razlike u posedovanju različitih znanja i veština da se aktivnosti izvedu efikasno. razlike u organizacionoj odgovornosti.

• Konačno razlike postoje i u veštinama i sposobnostima kojima menadžeri moraju da raspolažu. • Top menadžeri se orijentišu na izradu strategijskih planova kojima obuhvataju čitavu organizaciju.Zadatak menadžmenta • Menadžeri na različite načine obavljaju poslove iz okvira menadžment procesa. poslovođe i dr.). organizuju. kao što je na primer sektor. brigadiri. usmeravaju i kontrolišu. • Oni različito planiraju. . • Menadžeri prvog nivoa (predradnici. ali imaju i različite stepene odgovornosti. koncentrišu se na planove kojima se obuhvata neki podsistem organizacije.

motivišu. • One su uslov za uspešno upravljanja promenama i uopšte bududnošdu kompanije. rešavaju međusobne konflikte i grade timski rad. • Konceptualne veštine omogudavaju menadžerima da shvate zamisao i koncept funkcionisanja organizacije na jednom apstraktnom nivou analize. • Ove sposobnosti su najvažnije za top menadžment.Zadatak menadžmenta • Ljudske sposobnosti i veštine omogudavaju menadžerima da sarađuju i razumeju ljude kojima upravljaju. . • One su bitne za sve menadžerske nivoe. da ih vode.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful