Univerzitet Educons Fakultet poslovne ekonomije Konsultativni centar Ni

Prva predispitna obaveza (domai rad) iz predmeta Meunarodna finansijska revizija

Predmetni profesor: Prof.dr Slobodan V.Vidakovi

Student: __________________ Broj indeksa: ________

Meunarodna finansijska revizija

Ni, novembar 2012.

Prva predispitna obaveza (domai rad)

Meunarodna finansijska revizija

1. Navedite rei Benka Koculjia, Karla Furestnberga, kao i jedan od zakljuaka ekonomskog samita u Tokiju 9. i 10. Februara i komentariite ih u kontekstu globalne finansijske krize Benko Kotrulji (1400-1468): "Trgovac ni u kom sluaju ne sme da se osloni na svoje pamenje, ve mora sve beleiti i o svemu voditi rauna i kako svako nije obdaren izvarendnim pamenjem, pribegava se knjigovodstvu, pomou kojega ne samo da se ouvaju i odre u seanju obavljeni poslovi, ve se blagodarei njemu izbegnu mnogi sporovi, sumnje i sramote". Carl Furstenberg (1850-1933): "Akcionari su glupi i drski. Glupi, jer svoj novac slepo poveravaju jednom preduzeu, a da nemaju pri tome dovoljnu kontrolu o upotebi njihovih sredstava. Drski, jer za ovu glupost oekuju jo i nagradu u obliku dividende". Ove poruke nisu izgubile na aktuelnosti u trenutku globalne finansijske krize to ukazuje i jedan od zakljuaka ekonomskog samita odranog u Tokiju februara 2008, koji glasi: U samom jezgru osumnjienih za finansijsku krizu na berzama nalaze se najvee banke Wall Street-a, odnosno veliki investitori sa najuspenijim profitnim performansama, ija se razbijaka praksa realizovala voenjem "tajnog knjigovodstva", ime su ohrabrivani, ali i zavoeni svi ostali investitori, a najpre oni sami. Procesi internacionalizacije i globalizacije su uinili da se kretanja na svetskim finansijskim tritima odvijaju po zakonu spojenih sudova, a negativni trend na finansijskim tritima, koji je najpre zahvatio trite SAD-a, vrlo brzo se proirio i na ostale zemlje sveta, uzrokujui duboke poremeaje finansijskog i celokupnog ekonomskog sistema ostalih zemalja. 2. Objasnite pojmove "audit" i "audire" a zatim obrazloite tretman bogatstva ili profita do perioda kraja srednjeg veka "Audit" pojam za reviziju, se koristi u engleskom govornom podruju, a i ova re potie od latinske rei "audire" to znai uti, tj. sluati. Originalno znaenje rei auditor (revizor) u engleskom jeziku je onaj koji slua i iz toga je izveden pojam audit (revizija). U samim poecima razvoja revizije, revizor je svoj posao obavljao na taj nain, da je sasluao usmeni izvetaj obveznika bogatstva. Krajem srednjeg veka, sa pojavom velikih trgovakih kua u Italiji, zaivela je ideja o maksimalizaciji profita. Do tada, bogastvo nije bilo u funkciji vetog preduzetnitva ili mudrih poslovnih transakcija, tj. prihvatanja trgovine ako je korist vea od troka. Bogatstvo je bila neka vrsta nagrade za lojalnost dravi ili ivljenju u verskim i moralnim naelima i pravilima. 3. Revizija je imala od svojih poetaka pa do svetskog rata, manje-vie knjigovodstveno-tehniki karakter Objasnite ovu konstataciju, a zatim obrazloite nain regulisanja zvanja privredni savetnik u SAD, Velikoj Britaniji i Irskoj, a zatim navedite dunosti privrednog savetnika
Prva predispitna obaveza (domai rad)

Meunarodna finansijska revizija

Do Svetskog rata, zadatak revizora je bio uglavnom pronalaenje pogreno knjienih knjigovodstvenih stavova i utvrivanje eventualnih raunskih greaka. Zato se od revizora (sem strune spreme) i nisu traile velike kvalifikacije. Moe se rei da je revizija imala, od svojih poetaka pa do Svetskog rata, manje vie knjigovodstveno-tehniki karakter. U SAD-u, naziv privrednog savetnika se ubraja meu slobodna akademska zvanja, a zbog delovanja gigantskih preduzea, njegova uloga je od velike vanosti. U Velikoj Britaniji i Irskoj je uvedena privredna revizija kod akcionarskih drutava, pa je tano odreeno ta sve treba da se vidi iz bilansa, a posebno je regulisana i revizija kod holding drutava. Udruenje revizora predvia tano potrebne kvalifikacije. Dunosti privrednog savetnika su sledee: na zahtev vlasti i privatnih interesenata vri pregled privrednih preduzea, daje svoje miljenje na osnovu pregleda, vri organizaciju i reorganizaciju preduzea i daje savete po svim privrednim i finansijskim pitanjima. 4. Uredba o privrednim savetnicima je objavljivanjem u slubenim novinama 07.avgusta 1939. usvojena. Protumaite lan 3. uredbe o privrednim savetnicima. lanom 3 Uredbe o privrednim savetnicima, objavljenom u Slubenim novinama 7. avgusta 1939, utvruje se delokrug privrednog savetnika u praksi. Osnovni zadatak privrednog savetnitva sastoji se u: - davanju saveta i pruanju strune pomoi u privrednim pitanjima pojedincima i pravnim licima - davanju privrednih strunih miljenja - vrenju revizije i i ispitivanja poslovanja privrednih preduzea a na zahtev sudskih, pravnih ili samoupravnih vlasti, kao i na zahtev ovlaenih privatnih lica. Poverene poslove privredni savetnici su duni da vre savesno i tano, uvajui tajne o stvarima koje su im poverene. Za sve tete, koje prouzrokuju svojim postupcima, privredni savetnici odgovaraju. 5. Pojam revizija se proirio. Polazei od sve ireg i raznolikijeg delokruga rada revizora, navedite definicije revizije prema Hansonu i Cigleru Prema Hanson-u, revizija predstavlja ispitivanje beleaka da se ustanovi njihova pouzdanost kao i pouzdanost bilansa sastavljenog iz njih. Prema Cigler-u, revizija treba da se bavi ne samo kritikim ispitivanjem ekonomskih i pravnih postupaka izvedenih iz samih knjigovodstvenih beleaka, nego i ispitivanjem ispravnosti i vrednosti, te da iz toga izvede zakljuak o prosuivanju poslovnog procesa, bilo na svim ili pojedinim radnim podrujima, kao i rukovodstva u celosti ili delimino, a napokon i same ekonominosti. 6. Definiite reviziju prema malenbahu i loseru Prema malenbahu, upravu preduzea ne treba ljutiti sitnicama. Po njemu, revizija treba da se protee samo na ono to je bitno, upadljivo i to je za nalogodavca zanimljivo.
Prva predispitna obaveza (domai rad) 4

Meunarodna finansijska revizija

Prema loseru-u, revizija predstavlja sistematsko ispitivanje finansijskih izvetaja, knjienja i poslovnih transakcija, sa ciljem da utvrdi podudarnost sa opte prihvaenim raunovodstvenim principima, kako bi se vlasnici kapitala (i ostali interesenti) informisali o utvrenom stanju, te na taj nain stekli mogunost za donoenje racionalnih poslovnih odluka. 7. Definiite reviziju prema meunarodnom standardu revizije 200 (ISA 200) Definicija revizije data u ISA 200, tei cilju da se revizoru omogui da izrazi miljenje, da li su finansijski izvetaji pripremljeni u svim bitnim aspektima u skladu sa utvrenim propisima i pravilima finansijskog izvetaja. Fraze kojima se revizor koristi treba da daju istinit i fer prikaz ili da na fer nain prikazuju sve bitne elemente. 8. Definiite reviziju prema amerikom savezu raunovoa (AAA) i komentariite definiciju Ameriki savez raunovoa (AAA) dao je bolju i optiju definiciju revizije. Ona predstavlja sistematian proces objektivnog dobijanja i procene dokaza, vezanih za izjave uprave preduzea o ekonomskim aktivnostima i dogaajima, kako bi se odredio stepen saglasnosti izmeu tih tvrdnji i ustanovljenih kriterijuma, a dobijeni rezultati preneli zainteresovanim korisnicima. Sistematian proces, znai da revizor postupa u skladu sa unapred pripremljenim, dokumentovanim planom. Revizija mora da bude planirana i pripremljena na takav nain da oni, koji vre reviziju, mogu u potpunosti da ispitaju i analiziraju vane dokaze. Objektivno dobijanje dokaza, znai da je revizija nezavisno, objektivno i struno ispitivanje i procena dokaza. Lica koja vre reviziju moraju da budu potena i da ne dozvole da predrasuda ili pristrasnost nadvladaju njihovu objektivnost. Oni uvek treba da zadre nepristrasan stav. Objektivna procena dokaza, znai da on procenjuje pouzdanost i dovoljnost podataka, sadranih u poslovnim knjigama preduzea sa prateom dokumentacijom i drugim izvorima podataka, i to tako to: - prouava, analizira i procenjuje raunovodstvene sisteme i sisteme interne kontrole na osnovu kojih treba da odredi prirodu, obim i terminski raspored ostalih postupaka revizije - vri sva ostala ispitivanja, istraivanja putem upita i druge postupke verifikacije raunovodstvenih transakcija i salda rauna koje smatra odgovarajuima u konkretnim okolnostima. U definiciji se naglaava i to, da revizor utvruje nivo usklaenosti izmeu izjava uprave i ustanovljenih kriterijuma. U poslednjem delu definicije, istie se da je cilj revizije prenoenje rezultata zainteresovanim korisnicima. 9. Primarna aktivnost nezavisnih javnih raunovoa ili nezavisnih ovlaenih raunovoa, odnosi se na reviziju finansijskih izvetaja. Navedite ovlaenu definiciju cilja revizije finansijskih izvetaja Svrha redovnog ispitivanja finansijskih izvetaja koje provodi nezavisni revizor predstavlja izraavanje miljenja o korektnosti, uz koju ti izvetaji predstavljaju finansijski poloaj,
Prva predispitna obaveza (domai rad) 5

Meunarodna finansijska revizija

rezultate poslovanja i novane tokove u skladu sa opteprihvaenim raunovodstvenim principima. Revizorski izvetaj je medij kroz koga on izraava svoje miljenje ili izraava svoju uzdranost od izraavanja miljenja. 10. Objasnite naela zakonitosti, zatim uobiajene dobre prakse i dokumentarnog poverenja Princip zakonitosti je osnovni princip od kojeg revizija polazi u procenjivanju pravilnosti ili nepravilnosti, tj. ispravnosti ili neispravnosti. Polaznu taku za revizore pri ocenjivanju rada i poslovanja preduzea predstavljaju zakonski i drugi propisi i na njima zasnovane upute, direktive, smernice, pravilnici i statuti. Revizor e, rokovodei se naelom zakonitosti da oceni ne samo njihovu sklaenost sa postojeim propisima, ve i njihovu prikladnost za bre i bolje odvijanje poslovnog toka. Principi uobiajene dobre prakse ili princip dobrog i vrednog ekonomisanja, primenjuje se ukoliko za ocenu rada i poslovanja preduzea ne postoje nikakvi specijalni propisi, upute, smernice ili direktive. Neophodno je ispitati, da li je primenjen osnovni princip poslovanja, a to je princip racionalnosti i princip ekonominosti. S obzirom da je revizija naknadno ispitivanje, potrebno je proveriti dokumentaciju o pojedinom poslovnom dogaaju, tj. vano je uvaiti princip dokumentovanog poverenja. 11. Objasnite sutine generalnih i eksperimentalnih metoda revizije Generalne metode su induktivne i deduktivne, na osnovu kojih revizor dolazi do potrebnog zakljuka o objektu revizije, odnosno izrie da li je neto uinjeno ispravno ili neispravno, pravilno ili nepravilno. Prilikom poslovno-ekonomskih istraivanja svoje mesto je nala i eksperimentalna metoda, jer je praksa pokazala da se i eksperimentom mogu postii znatni rezultati u revizorskoj nauci, s obzirom da je i sam akt revizije u sutini eksperiment koji pokazuje vei ili manji uspeh. Na podruju revizije je upravo i neophodno bogato iskustvo, a njega nema bez eksperimenta. 12. Standardi ureda za dravno raunovodstvo (GAO) definiu dve vrste dravne revizije. Navedite ih I objasnite. Standardi GAO-a definiu dve dravne revizije: - finansijsku reviziju : revizija finansijskih izvetaja i revizija finansijskog poslovanja - reviziju rezultata: revizija ekonominosti i efikasnosti i revizija programa Revizija finansijskih izvetaja odreuje da li su izvetaji prezentirani korektno u skladu sa opteprihvaenim raunovodstvenim naelima. Revizija finansijskog poslovanja odreuje, da li su finansijski izvetaji i sa njima povezane pozicije (elementi, rauni ili fondovi) korektno prezentovani, da li se konkretno telo pridavalo zahteva u odnosu na uspostavljene ili navedene kriterijume, te u odnosu na finansijsku regulativu. Revizija ekokonominosti i efikasnosti odreuje, da li neko telo pribavlja, titi i koristi svoje resurse efikasno i ekonomino, da li se pridrava zakona u pogledu ovoga, kao i uzroke efikasnosti i ekonominosti. Revizija programa odreuje efikasnost organizacije programa, aktivnosti i funkcija i da li se pridrava odreeno telo zakona i regulative, primenjive u odnosu na program.
Prva predispitna obaveza (domai rad) 6

Meunarodna finansijska revizija

13. Za nefinansijske revizije svih vrsta organizacija znaajni su GAO standardi. Objasnite internu reviziju i reviziju poslovanja, tj.operativnu reviziju Interna revizija je aktivnost ocenjivanja, koja se provodi unutar date organizacije s ciljem pregleda raunovodstvenog, finansijskog i drugog poslovanja kao usluga menadmenta. Izvetaji se podnose visokorangiranim slubenicima iste kompanije. Interna revizija je merenje i vrednovanje efikasnosti organizacione kontrole. Revizija poslovanja (operativna revizija) je obuhvatnija delatnost, koja je osmiljena da analizira organizacionu strukturu, interne sisteme, tok radnog procesa i rezultate menadmenta. Vie se bavi sveobuhvatnim ostvarenjem ciljeva, efikasnou poslovnih postupaka i interne kontrole, rezultatima pojedinih menadera i drugim nefinansijskim gleditima poslovanja odreene organizacije. Polako je poela prerastati internu reviziju. Sutinska razlika izmeu interne i eksterne revizije jeste u organima koji je vre. Organe interne revizije preduzea ovlauje vrhovna uprava preduzea i vre je zaposleni u organizaciji, za razliku od eksterne revizije ije organe ovlauju na reviziju nalogom izvan preduzea (nezavisni revizori). 14. Objasnite iroko shvatanje kontrole prema Lajtneru, a zatim navedite njegovu klasifikaciju kontrole. Po Lajtner-u, pod kontrolom privrednog preduzea podrazumeva se plansko i struno nadziranje (posmatranje, ispitivanje i procenjivanje) internog i eksternog rada preduzea. Kontrola moe biti: - prema organima: interna i eksterna - prema vremenu: permanentna, periodina i sporadina - prema intenzitetu: formalna i materijalna. 15. Objasnite stavove Hasenaka prema konroli i reviziji. Hasenak zakljuuje da, ako kontrola predstavlja trajni nadzor poslovnog toka, a revizija nadzor u jednakim vremenskim intervalima, ili neredovan svrsishodan iznenadan nadzor, tada dolazi do nareenog pojma nadzora koji opet omoguava razlikovanje tekueg, periodinog i neredovnog nadzora.Poslednje dve vrste nadzora obuhvaene su pod pojmom revizije a prva pod pojmom kontrole. 16. Danert u izlaganjima o kontroli postavlja tri pitanja. Navedite ih i objasnite. U svojim izlaganjima o kontroli Danert postavlja sledea pitanja i odgovore na njih: 1. ta je kontrola? Kontrola predstavlja tekui nadzor nad sadanjim dogaajima. To je utvrivanje injenica i uporeivanje. 2. ta se moe kontrolisati? Kontrolisati se moe sve to je merljivo. 3. Ko treba da kontrolie? Kontrolu treba da obavlja svaki pojedinac nad sopstvenim radom, a zatim i rukovodstvo preduzea.
Prva predispitna obaveza (domai rad)

Meunarodna finansijska revizija

17. Definiite internu kontrolu i internu reviziju prema Alenu i Tomasiju i objasnite razgranienja. Interna kontrola prema Alen-u i Tomasi-ju se definie kao organizacija, politike i procedure, koriene da pomognu vladinim programima u postizanju njihovih zadataka, da se koriste u skladu sa definisanim ciljevima i svrhom programa i da su programi zatieni od pronevera i loeg upravljanja. Internu reviziju definiu kao nezavisnu, nepristrasnu, zatitnu i savetodavnu aktivnost dizajniranu tako da dodatno pobolja aktivnosti organizacije. Razlike izmeu ove dve metode se svode na: - frekventnost ispitivanja (interna kontrola je stalna, interna revizija je povremena) - vreme ispitivanja (interna kontrola je preventivna, interna revizija korektivna) - organe ispitivanja (organi interne revizije su izvan sektora u kojim se odvija radni proces) 18. Zakoni saveznih drava u SAD na osnovu kojih se generalno formiraju korporacije ne zahtevaju reviziju. Odakle meutim u SAD potiu zahtevi za revizijom? Zahtevi za revizijom u SAD potiu od zahteva berze, regulativa Komisije za trgovinu HoV, i generalnog prihvatanja korisnosti miljenja nezavisnog revizora u pogledu finansijskog predstavljanja. 19. Navedite okolnosti koje su uticale na inicijativu samih firmi za vrhunski strunom i potpuno nezavisnom revizijom njihovih godinjih finansijskih izvetaja Okolnosti koje su uticale na inicijativu samih firmi za nezavisnom revizijom njihovih finansijskih izvetaja su: - obilje kapitala u vlasnitvu pojedinaca i privatno-pravnih lica, to je iniciralo razvitak razliitih oblika akcionarskih drutava, - porast veliine preduzea, kao i potiskivanje preduzea sa ogranienom odgovornou, vodilo je sve eem odvajanju vlasnitva od operativne kontrole nad poslovanjem. 20. Objasnite ulogu revizije u zadovoljavanju potrebu najire javnosti Na poetku 21. veka, najira javnost je glavna ciljna grupa ije potrebe revizori moraju da zadovolje. Sutinska uloga revizije je da se uine pouzdanijim finansijske informacije, za potrebe svetskih trita kapitala, i uloga revizora u izvetavanju tela i organa iz javnog sektora irom sveta, s ciljem sticanja poverenja najire javnosti u njihov rad. Najira javnost oekuje da informacije budu tane, tj. da primarna dunost revizora bude u obavetavanju korisnika finansijskih izvetaja o istinitosti izvetaja. Primarni zadatak revizora je da utvrdi da li su objavljene informacije prezentovane na korektan nain i da li su informacije "frizirane" u cilju prikazivanja ekonomskih entiteta u boljem svetlu. Specifini zahtev u reviziji javnog sektora je razmatranje zakonitosti i ispravnosti budetskih transakcija, jer najira javnost oekuje da bude uverena da su
Prva predispitna obaveza (domai rad) 8

Meunarodna finansijska revizija

transakcije sastavljaa finansijskih izvetaja u zakonskim okvirima i zato revizor mora da ispituje, i visinu i prirodu izdataka, te da li su izdaci uinjeni u zakonskim okvirima. 21. Specifian zahtev u reviziji javnog sektora u veini zapadnih zemalja je razmatranje zakonitosti i ispravnosti budetskih transakcija. Objasnite ovu konstataciju. U veini Zapadnih zemalja, specifian zahtev u reviziji javnog sektora, jeste razmatranje zakonitosti i ispravnosti budetskih transakcija. Zahtevi u reviziji javnog sektora su vei od zahteva u privatnom sektoru. Od revizora najira javnost oekuje da bude uveren da su transakcije sastavljaa finansijskih izvetaja objavljene u zakonskim okvirima. Ispravnost obavljenih transakcija je tesno povezana sa etikom i od revizora se zahteva da otkrije eme za manipulaciju i da daju svoje miljenje o pitanjima zakonitosti (legalnosti) i ispravnosti transakcija.

Prva predispitna obaveza (domai rad)