You are on page 1of 11

Izreke i misli poznatih

1. Grad uniti etvu ali ne i polje. 2. Svi ivotni snovi zainju se u mladosti. (H. Harer) 3. Postoji samo jedan nain da budemo sreni iveti za druge. (Tolstoj) 4. Majka mi je upalila najplemenitije svetlo to ga poznaje ovaj svet ljubav prema oveku. (arli aplin) 5. Prva ljubav vie vredi od svih ostalih zajedno. Simon Jenko) 6. Nije teko zaljubiti se, tee je umeti to rei. (Alfred De Mise)
7. Ime nije vano.Cvee koje nazivamo ruom svakom bi mirisalo i sa

drugim imenom. (ekspir) 8. Najvei hram oveanstva je srce jedne ene. (Kocebu August) 9. Nesrea je nebiti voljen, ali je jo vea nesrea nevoleti. (Alber Kami)
10. Brana ljubav stvara oveanstvo, prijateljska ga usavrava, ali ga

razuzdana ljubav poniava. (Roder Bekon)


11. Srea je kad vas voli ena koju volite. (Ivan Turgenjev) 12. ovek koji nije patio neume ni da prata. (Tomazeo) 13. Tragedija svake ljubavi je ravnodunost. (Samerset Man) 14. Srean je ovek koga mogu da opominju tue stvari. (Jan Kamenski) 15. Bolje je voleti i izgubiti nego nikad ne voleti. (Tenison Alfred) 16. Ne moe se govoriti o ljubavi prema svima ako se barem jedna osoba

nije volela. (Ibezen Henrik)

17. Brak je lutrija u kojoj mukarac stavlja na kocku svoju slobodu a eka

na svoju sreu. (Fransoa Sagan)


18. Najsreniji je onaj koji nalazi mir u svom domu. (Gete) 19. Voleo sam te, volim te, pa ako je to grehmoliu Allaha da mi nikad ne

oprosti greh. (Main Ibn Al Ansari)


20. Ludost zaljubljenih je najvea srea u ivotu. (Platon) 21. Ko silno voli taj vie ne ivi u sebi nego u linosti koju voli. (Platon) 22. Kad ne bi bilo ena dijamant bi bio obian kameni. (Viktor Igo) 23. to vie poznajem ljude sve vie volim ivotinje. (De Gol) 24. Svako e znati da vam kae koliko ima koza i ovaca ali ne i koliko ima

prijatelja. (Sokrat)
25. Dok si srean ima mnogo prijatelja a kad dou oblana vremena bie

sam. (Ovidije)
26. elja za prijateljstvom je tako slatka, postojana i pouzdana da e trajati

celog ivota, sve dok se ne zatrai novac na zajam.(Mark Tven)


27. Sluaj onog ko te je upozorio na tvoje mane kao da ti je otkrio najvee

blago. (Buda)
28. Rana koju ti zada prijatelj nikada ne moezarasti. (kineska izreka) 29. Duboka reka tee mirno, pametan ovek govori tiho. (kineska izreka) 30. Ako stalno dokazuje da si u pravu bie kriv. (jevrejska izreka) 31. Mada je slatko za domovinu umreti, jo je slae iveti za domovinu.

(Horacije)
32. Junatvo je kad branim sebe od drugoga , ojstvo je kada drugoga

branim od sebe.(Marko Miljanov) 33. Ko i malo dobro ini on e i veliko kad bude mogao. (Marko Miljanov)
2

34. Kad se naem unemoguoj situaciji ja onda donosim odluku da je bolje

uiniti bilo ta nego nita. (Tito)


35. Nije siromah koji nikad nije imao, ve onaj koji je imao, pa izgubio.

(narodna izreka)
36. Voljena ena nikad ne moe da ostari. (Maksim Gorki) 37. Oni koji ele da neto naue nikad nisu besposleni. (arl Monteskje) 38. Oni koji itaju znaju mnogo, oni koji posmatraju znaju vie.

(Aleksandar Dima) 39. Glupak uvek misli da je mudrac, a mudrac sebe smatra za neznalicu. (ekspir) 40. Bitku dobija onaj koji je tvrdo odluio da je dobije. (Tolstoj)
41. Sanjao sam da bi ivot trebao da bude radost. Probudio sam se i shvatio

da je ivot napor. Radio sam i video da je u naporu radost. (Rabindrant Tagora)


42. Blaenstvo nije u tome da je ovek lien duha, ve u tome da osea da

ga ima. (Henri Bargson)


43. To to znamo je kapljica, to to ne znamo je more. (Isak Njutn) 44. Prvo hodi svojim nogama i puteve svoje ispravljaj. (Sv. Sava) 45. ovek koji razmilja u stanju je da ivi u vie epoha. (Zuko Dumhur) 46. Moja najvea srea je to nikad nisam bio nesretan. (Zuko Dumhur) 47. Nije mi ao to me ljudi ne poznaju, ve to ja njih ne poznajem.

(Konfuije)
48. Loi ljudi kad su sretni postaju nepodnoljivi. (Eshil)

49. Jo u mladosti trebe da odsee tap na koji e se oslanjati u starosti. (Konfuije)

50. Mudrost ne stanuje samo u jednoj kui. (Afrika izreka) 51. Drui se sa onima koji e te boljim uiniti. (Cezar) 52. Oprosti ljudima ali sebi nemoj. (Seneka)
53. Ako istinu duboko zakopamo u zemlju istina e sopstvenom snagom

izbiti napolje. (Emil Zola)


54. Mnogi su hrabri tek onda kada ne vide nikakav drugi izlaz. (Viljem

Fokner) 55. ivot je dosadan ako nema borbe. (Mihail Ljermontov) 56. Jesti, piti i oblaiti se jeste ivotna potreba, ali ne i smisao ivota. (Marks) 57. Istinoljublje je osnova i najbitnija crta karaktera.ovek koji lae nema karaktera. (Kant)
58. ovek je ljubomoran kad voli, a ena i kad ne voli. (Kant)

59.Glupo je gledati na tue mane, a zaboravljati na svoje (Ciceron) 60. Praznoj vrei je teko da stoji uspravno. (Bendamin Franklin) 61. Ako voli da ivi ne gubi vreme jer se ivot sastoji i od vremena. (Bendamin Franklin) 62. Istina postoji izmiljati se moe samo la. (or Brak) 63. Ljudiu stvaraju dela, a ene ljude. (Roman Rolan) 64. O Boe daj da ivim vie nego to mogu. (Mikelanelo) 65. Od sitnica se stvara savrenstvo ali savrenstvo nije sitnica. (Mikelanelo) 66. Ljude treba uiti, jer je razum jedini izvor istine i ujedno put ka savrenoj slobodi i najveoj srei. (Spinoza)
4

67. Za savet pitajte iskusnog, a za korist pitajte naivnog. (Duan Radovi) 68. Od pamtiveka sinovi su nerazumniji od oeva ali sreom, sinovi postaju razumni im postanu oevi. (Mea Selimovi) 69. Mladost imamo da bi inili gluposti, a starost da bi za tim glupostima alili. (Ernest Hemingvej)
70. Ako me ne voli nije vano, ja ionako umem da volim za dvoje. (Ernest

Hemingvej) 71. Primetila sam da sam poela stariti upravo onda kad su me ljudi poeli uveravati da uopte ne starim. (Marlena Ditrih) 72. Dobrom uhu je i komarac muzika. (Irvin o) 73.Najvea dobra ivota: zdravlje, mladost i slobodu ne umemo da cenimodok ih imamo ve onda kad ih izgubimo. (Artur openhauer) 74. Stari ljudi mogu da budu opasni jer im nije stalo do budunosti. (Bernard o) 75. Istina je uvek ista, samo la je uvek nakinurena i prljava. (Tolstoj) 76. Genije lii na svakoga a na njega niko ne lii. (Onore de Balzak) 77. Ne opirem se prirodi, ali je i ne podravam. Moj izum je ovekoljublje. (Henri Mur) 78. Tragedija slave je u tome to e izgubiti mnogo vremena da bi ostao slavan. (Pikaso) 79. Umetnost je vena kao i sam ivot. (Fjodor aljapin)
80. Talenat se odlikuje u tiini, a karakter u bujici sveta. (Gete)

81. Splesti venac je mnogo lake nego za njega nai dostojnu glavu. (Gete) 82. ta sam ja ako se usporedim sa svemirom? (Betoven)

83. Svaka je ena lepa u mraku, iz daljine i pod kiobranom. (Japanska izreka) 84. Volim mukarca koji ima budunost i enu koja ima prolost. (Benedito Kroe) 85. Dvostruko daje ko brzo daje. (Bubli Sirius)
86. elite li da vam ljudi pomognu?Nastojite onda da ne budete u nevolji.

(Bronfild Luis) 87. Misliti se moe i bez novca u depu. (Nikola Tesla) 88. Meni ne treba pomo im tee tim bolje.Najbolje radim u borbi. (Nikola Tesla) 89. Borbu je stvorila priroda, a mrnju je izmislio ovek. (Karel apek) 90. Slava je otrov koji treba uzimati u malim koliinama. (Onore de Balzak) 91. Ljudi su zabrinuti za svoju slavu i to im je slava vea to se vie boje da je ne izgube. (Samjuel Donson) 92. Samo se mali ljudi bore za presti. Veliki ga imaju. (Karel apek) 93. ovek je neki put dobar, kad nema prilike da bude zao. (Petefi andor) 94. Svi ideali sveta na vrede suza jedog deteta. (Dostojevski) 95. Rad nas oslobaa od tri velika zla: dosade, poroka i oskudice.(Volter) 96. Jedina vrlina kojom se ovek ne moe pohvaliti jeste skromnost.Kad bi se njome pohvalio vie ne bi bio skroman. (Volter Fransis) 97. Dobar Saputnik skrauje putovanje. (Oliver Goldmit) 98. Smrt je da znate poetak besmrtnosti. (Robespjer) 99. Pametan roditelj e svojoj deci ponekad dopustiti da pogree. (Gandi)

100. Detinjstvo je roditelj ovekove linosti. (Sigmund Frojd) 101. Kad planiramo potomstvo moramo imati u vidu da vrline nisu nasledne. (Tomas Man) 102. Zabava je srea onih koji ne mogu da misle. (Bomare Ogisten) 103. Ja neznam ta mi je deda bio, vie me brine ta e biti njegov unuk. (Abraham Linkoln) 104. Ako ne mislite o budunosti ne moete je ni imati. (Goldsvorti Don)
105. Dete moje, ako poe u svet treba ti jo jedan par oiju za itanje i

pisanje. Znanje je svetlostkoja osvetljava na put i vodi nas u budunost. (majka Mihajla Pupina) 106. Kad bi batine mogle nekoga da naue pameti, najpametniji bi bili bivoli. (sa Madagaskara) 107. Najoptereenija kategorija rada su aci. Nastavnici njima pokazuju ta sami znaju, a ne ta bi ak trebalo da zna. (Akademik Pavle Savi) 108. Treba biti blag i popustljiv prema svakome samo ne prema sebi (Juvenal) 109. Glup ovek je naroito glup kad hoe da bude najpametniji. (Hikok)
110. Nauna dostignua su na tako visokom stepenu da se pomou njih

oveanstvo moe usreiti ili unititi. (Tito) 111. Porazi su kratka odmaralita za budue pobede. (M. Pupin) 112. Nemoj da oajava ako pravda plae, zlo i kad pobedi nikad nije jae. (Ljuba Nenadovi) 113. ovekov moral, uprkos svim svojim vrednostima jo u sebi nosi peat svog niskog porekla. (arls Darvin) 114. Sve su strasti dobre ako ume njima da vlada. Sve su strasti zle ako im se poda. Neka ti je dunost vazda prea od strasti. (an ak Ruso)
7

115. ast se ne moe oduzeti, ast se jedino moe izgubiti. (ehov A. P.) 116. Lukavi ljudi preziru nauku, priprosti joj se dive, a mudri se njome koriste. (Roder Bekon) 117. Ako se dua odmara postae razumna. (Aristotel) 118. Mladost je u stanju da se brzo razoara zato to se brzo ponada. (Aristotel) 119. Zdrav ovek ima stotinu elja, a bolestan samo jednu: da bude zdrav. (Slovenaka izreka) 120. Isso aportet, utvivas non vivere ut udas. Ne ivise da se jede, ve se jede da se ivi. (Sokrat) 121. ovek treba da bude ratnik, a ena da bude odmor ratniku. Sve je drugo glupost. (Nie) 122. teta je to matematiku nisam bolje znao. (Ajntajn)
123. Vodama koje teku i ljudima koji ute ne poklanjaj poverenje.

(Aleksandar Vuo) 124. Niko me na svetu nije pokorio nego ja sam sebe. (Aleksandar Veliki) 125. Ne preziri hleb, jer e jednog dana sa stola dasakuplja mrvice. (ekspir) 126. Najgluplja ena moe da upravlja pametnim mukarcem, ali upravljati budalom moe samo pametna ena. (Radjard Kipling) 127. ena bez tajni je isto to i cvet bez mirisa. (Sara Bernar) 128. Kad je glupost bolela po vazdan je jaukala. (Narodna izreka) 129. Bolje je iveti upustinji nego sa besnom enom. (Sulejman a.s.) 130. ena je koren, a mu je stablo. Stablo raste samo ako je koren jak. (Perl Bak)

131. Akotajnu preutim, onda je ona moj rob, ako je kaem, ja sam njen rob. 132. Rei su kao pele, one su istovremeno i med i aoke. (vajcarska) 133. uvaj bjele novce za crne dane. (Narodna izreka) 134. Kako si spremio svoj krevet, tako e da spava na njemu. (Engleska izreka) 135. Poljubac je susret najvei na svetu. (Jovan Dui) 136. Najbolji ljudi su najbolje udi. (Viktor Igo) 137. Ljudi sa karakterom su raznoliki, oni bez karaktera su svi jednaki. (Erih Marija Rilke) 138. Plemenit ovek je miran i velikoduan, prostak je uvek uzbuen. (Konfuije) 139. Smeh je glas ljudske due. (Edmund Gonkur) 140. Ili uti ili reci ta bolje od utanja. (Pitagora) 141. Istii se ali ne tri. (Stari Rimljani) 142. Daj vie odmora jeziku nego rukama. (Lav Nikolajevi Tolstoj) 143. Srebro vredi manje od zlata, zlato manje od vrline. (Kvint Horacije) 144. Put koji vodi slavi nikada nije posut cveem. (Dante Aligijeri) 145. Ako prezre smrt, savladae svaki strah. (Publijus Surus) 146. Nezadovoljstvo je kao zver nemona kad se rodi, strana kad ojaa. 147. Oprosti neprijateljima, ali nikad ne zaboravljaj njihova imena. (Don F. Kenedi) 148. Lake je oprostiti neprijatelju nego prijatelju. (Viljem Blejk)
9

149. Kada ena odlui da oprosti svome oveku, onda ne treba svakog jutra da podgreva njegove grehe sebi za doruak. (Marlen Ditrih) 150. Ako u svemu postoji neto to se mora oprostiti, onda postoji i neto to treba osuditi. (Fridrih Nie)
151. Oprotaj je miris koji ljubiica ostavlja na toku kola koja su je

pregazila. (Mark Tven) 152. U Holivudu kau da bi trebalo opratati neprijateljima, budui da ne zna s kime e od njih morati da radi. (Lana Tarner) 153. ovek oprata u onolikoj meri koliko voli. (Fransoe de la Rofuko) 154. Mogu da podnesem da neki moji prijatelji neki moj rad osude na oganj, da bude spaljen, samo neka mi ne diraju i ne menjaju slova. (Johan Volfgang Gete) 155. Neljubazna kritika je ma koji naizgled sakati drugoga, a ustvari sakati gospodara. (Kristijan Morgenstern)
156. Kritika esto nema veze sa naukom, to je zanat za koji je potrebno

vie zdravlja nego duha, vie rada nego sposobnosti, vie navike nego dara. (an de Labrujer) 157. Profesija kritiara je sigurno jedna od najstarijih na svetu. Uvek je bilo ljudi koji nisu bili sposobni da rade i da stvaraju, pa su se sasvim ozbiljno prihvatili zadatka da ocenjuju rad i dela drugih ljudi. (Marsel Panjol) 158. Ljudi od vas trae kritiku, a zapravo oekuju pohvalu. (Somerset Mom) 159. Kad ovek ne moe da bude umetnik, postaje kritiar, isto kao to postaje uhoda kad ne moe da bude vojnik. (Gistav Flober) 160. Na brusu besmislica, bruse se noevi kritike. (Herbert Hekman) 161. Kritikovati to znai dokazati autoru da ne radi onako kako bih ja radio kad bih znao. (Karel apek)
10

162. Od svih zloba ini mi se da je najgora kad nekoga ko je u potpunosti

upuen u svoju umetnost kritikuju i ismejavaju oni koji o njoj nemaju najosnovnijeg pojma. (Gasparo Goci) 163. Hteo bih da vas pitam: da li su kritiari ti koji su uvrstili veliinu Dantea, ekspira ili Mikelanela ili su to zapravo bile legije italaca? (Benedeto Kroe) 164. Slava, to je jedina ovekova srea koja nije spokojna i koja je najskuplje plaena. (Jovan Dui) 165. ta znai biti slavan? Postii da se govori mnogo gluposti na va raun. (Gistav Flober)
166. ta je slava? Sjajna zakrpa na tronoj odei pesnika. (A.S. Pukin) 167. Slavna osoba je ovek koji celog ivota predano radi na tome da

postane poznat, a potom nosi tamne naoare da ga ne prepoznaju. (Fred Alen)

11