SEMINARSKI RAD

Iz Predmet: Teorija i politika bilansa Tema: Hartije od vrednosti u raunovostvu (ekovi, menice, obveznice, akcije, komercijalni zapisi, blagajniki zapisi i ostali )

Profesor: Doc.dr Aleksandar Majstorovi

Student: Ivan Duda 110-09

Novi Sad 2012

SADRAJ
Uvod...................................................................................................................................3 Sadrina hartija od vrednosti..................4 Vrste hartija od vrednosti...5 Akcije.7 Menica....8 ek.8 Obveznica .....9 Skladistnica....1 Blagajniki zapis .10 Centralni registar hartija od vrednosti...11 Trgovina hartijama od vrednosti...12 Zakljucak..........................................................................................................................13 Literatura......14

Uvod
Hartije od vrednosti* predstavljaju dokumente kojima se obeava isplata novca, kamate, zarade ili dividende. Sam papir koji predstavlja hartiju od vrednosti nema neku posebnu vrednost. Poto se pravo na koje se odnosi hartija od vrednosti ne moze vriti ni prenositi bez te hartije, ona u pravnom prometu dobija onu vrednost koju ima to pravo. Hartije od vrednosti u uem smislu su investicioni instrumenti, odnosno one hartije od vrednosti kod kojih postoji rizik ulaganja koji se kompenzuje potencijalnom zaradom. U ovoj grupi hartija nalaze se akcije, obveznice, opcije, drugi derivati . Ove hartije su izraz ili vlasnikog (akcije) ili indirektno vlasnikog (opcije) ili kreditnog (obveznice) aranmana. One se prodaju i kupuju na specijalizovanom finansijskom tritu tj. tritu kapitala i predstavljaju najznaajniju grupu finansijskih instrumenata kojima se trguje na finansijskim tritima. U irem smislu, hartijama od vrednosti pripadaju i instrumenti kredita i plaanja, kao to su ekovi, menice, skladinice, konosmani i slino. Prema propisima Srbije hartije od vrednosti moe emitovati savezna drava, republika lanica, pokrajina, grad, optina, i drugo pravno lice.

.. *lan 2. Zakon o trzistu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata ("Sl. glasnik RS", br. 47/2006) Hartijom od vrednosti, u smislu ovog zakona, smatra se akcija, obveznica, blagajniki zapis, komercijalni zapis, dravni zapis, certifikat o depozitu, kao i finansijski derivat kojim se trguje na berzi.

Sadrina hartija od vrednosti

Svaka hartija od vrednosti mora da poseduje odreena svojstva, odnosno mora da ispuni tri uslova : -da je u pisanoj formi -da je u toj ispravi sadrano neko graansko (najee imovinsko) pravo -da je postojanje i ostvarenje imovinskog prava povezano sa postojanjem hartija od vrednosti Hartije od vrednosti u savremenom prometu mogu da igraju razne uloge i da se pojave kao sredstva plaanja, kredita, obezbeenja potraivanja, robnog prometa i slino. Svaka hartija od vrednosti mora da sadri sledece elemente: -Oznaka vrste hartije od vrednosti -Naziv i sedite izdavaoca hartije od vrednosti -Tano utvrenu obavezu izdavaa hartije od vrednosti -Mesto, datum i serijski broj izdavanja hartije od vrednosti -Potpis izdavaoca hartije od vrednosti ili faksimil potpisa Kod hartije od vrednosti postoje dva prava: - pravo na hartiji - pravo iz hartije. Pravo na hartiji je: pravo svojine ili pravo zaloge koje za svoj objekt ima hartiju kao telesnu pokretnu stvar. Pravo iz hartije je, po svojoj pravnoj prirodi : stvarno pravo (npr. pravo svojine na robi predatoj brodaru na prevoz i opisanoj u konosmanu) ili neko obligaciono pravo (npr. najee pravo na isplatu sume novca) ili neko lansko pravo (npr. pravo uea). Pravo na hartiji je inkorporisano (utelovnjeno) u samoj hartiji i ne moe se ostvariti bez nje.

Vrste hartija od vrednosti

Svrstavanje i podelu svih hartija od vrednosti mogue je izvriti na vie naina i to prema: vrsti inkorporiranog prava, prema funkcijama hartija od vrednosti u privredi, prema vrsti prihoda, prema dospelosti, prema mestu plaanja, prema valuti, prema izdavaocu. Od svih kriterijuma po kojima se vri podela hartija od vrednosti najvaniji su: nain odreivanja imaoca prava i prirode prava koje je sadrano (inkorporirano) u nekoj hartiji. Prema nainu odreivanja poverioca u ispravi, hartija od vrednosti moe da glasi: na ime (retka hartija), na donosioca, po naredbi i moe da bude meovita i alternativna kada se, pored imena naznaenog na hartiji, unosi i klauzula na donosioca. *Hartija od vrednosti na ime-predstavlja ispravu u kojoj je, prilikom njenog izdavanja, tano naznaeno ime lica ili naziv firme poverioca, odnosno, vlasnika. Kod hartije od vrednosti koja se po zakonu smatra hartijom po naredbi (menica), pored imena mora stajati klauzula "ne po naredbi".Ova hartija ima ogranienu sposobnost cirkulacije zbog komplikovanosti prenosa prava , mogunosti prigovora izdavaoca, potrebe dokazaivanja osnova sticanja i slino. *Hartija od vrednosti po naredbi je-praktino novi oblik hartije od vrednosti kojim se otklanjaju svi nedostaci izraeni kod hartije od vrednosti na ime. Hartija od vrednosti po naredbi je isprava kao i hartija na ime, s tom razlikom to je kod njenog izdavanja ugraena dodatna klauzula "ili po naredbi". Na ovaj nain izdavalac hartije se obavezuje da e svoju obavezu plaanja izvriti licu na koje svoja prava iz hartije ono prenese. *Hartija od vrednosti na donosioca je-pismena isprava koja, pored drugih bitnih karakteristika i sastojaka, sadri u sebi oznaenje da se radi o hartiji na donosioca. Ova hartija se odlikuje velikom sposobnou cirkulacije. Hartija od vrednosti prema prirodi prava , sadranog u hartiji(inkorporiranog), moe biti: *Stvarnopravana hartija od vrednosti- ona sadri odreeno stvarno pravo na pokretnim ili nepokretnim stvarima (pravo svojine ili zalono pravo, takav je na primer, konosman, koji se izdaje kod pomorskog prevoza robe; prenosom konosmana prenosi se i pravo svojine na robi koja je u njemu opisana i koja se nalazi na brodu, bez potrebe da se izvri i predaja same robe). *Obligaciona hartija od vrednosti- ona inkorporira odreenu obligaciju iji je sadraj neko potraivanje, najee izraeno u izvesnoj svoti novca. U obligacione hartije od vrednosti spadaju: ek, menica, obveznica, blagajniki zapis i drugo. *Hartija sa pravom uea- ona sadri pravo lanstva njenog vlasnika u nekom pravnom licu. Najtipiniji primer za ovu hartiju od vrednosti je akcija ili deonica. Hartije s pravom uea (npr. akcije koje izdaju akcionarska drutva) sadre odreena lanska prava imaoca (da uestvuju u radu organa drutva), koja su po svom karakteru lina i prava uea u dobiti drutva (pravo na dividendu), koje je imovinske prirode.

Hartija od vrednosti prema karakteru potraivanja moze biti: *Novane hartija od vrednosti- koja moze biti emitovana kao pojedinana dakle menica ili ek ili emitovana u seriji kao sto su akcije, obveznice, sertifikati o depozitu, finansijski derivati, blagajniki+komercijalni+dravni zapisi) *Robne hartije od vrednosti- u koje spadaju skladinica, tovarni list i teretnica odnosno konosman Hartija od vrednosti prema roku dospelosti moze biti: * Kratkorona hartija od vrednosti kod nje je rok dospelosti kraci od jedne godine. *Dugorona hartija od vrednosti kod koje je rok dospelosti duzi od jedne godine Hartije od vrednosti izdatemogu biti: prema svojoj vezi sa osnovnim poslom povodom kojeg su

* Kauzalne kod kojih se vidi veza sa osnovnim poslom, vidi se povodom kojeg posla su izdate (npr. konosman, tedna knjiica, obveznice narodnih zajmova (npr. *Apstraktne su one hartije iz kojih se ne vidi povodom kojeg posla su izdate menica).

Akcije
Deonice ili akcije su udeo koji svaki uesnik u akcionarskom druvu ima u imovini drutva i podrazumeva ispravu pomou koje njen vlasnik stie pravo uea u raspodeli dobiti akcionarskog drutva, to jest ostvarivanju prava na dividendu. U zavisnosti od veliine sopstvenog uea ostvaruje se pravo na: dividendu, upravljanje ili likvidacioni ostatak. Sredstva uloena u akcije nose sa sobom rizik da ne budu vraena, ukoliko na primer doe do likvidacije preduzea.Sa druge strane, akcije pruaju i veu mogunost ostvarivanja dobiti na uloena sredstva, bilo po osnovu porasta cene akcija bilo po osnovu dividende koja se distribuira akcionarima ukoliko preduzee ostvari pozitivan finansijski rezultat. Osnovni kapital drutva podeljen je na akcije ija je najnia nominalna vrednost odreena zakonskim propisima. Maksimalna vrednost se odreuje statutom drutva, odnosno ugovorom zakljuenim izmeu uesnika u drutvu. Pod pojmom akcija najee se podrazumeva isprava koja se izdaje uesniku drutva koji uplati svoj udeo i na osnovu koje se stie pravo, kako na uee u organima upravljanja drutva, tako i u raspodeli njegove dobiti. Akcije se izdaju, po pravilu, u obliku hartija od vrednosti koje glase na ime ili na donosioca. Mogue je i izdavanje akcija po naredbi. Akcije se mogu prenositi bez obzira kako je vlasnik odreen. Prema vremenu izdavanja dele se na privremene i stalne akcije.

Privremene se izdaju prilikom osnivanja drutva, i traju dok vlasnik takve akcije ne uplati odreenu svotu na ime svog udela, nakon ega se privremene akcije povlae i zamenjuju se stalnim. Prema sadrini prava imaoca, akcije mogu biti obine (statutom garantovana prava) i prioritetne (gde vlasnici imaju odreene privilegije u odnosu na ostale uesnike). Akcijama trguju brokersko-dilerska drutva ili ovlaene banke, na organizovanom tritu, berzi. Dividenda je deo profita koji akcionar naplauje na osnovu svoje akcije, a iju visinu odreuje skuptina akcionara u zavisnosti od rezultata preduzea i u skladu sa pravilima akcionarskog drutva. Obino se utvruje u procentu od vrednosti akcije, a taj procenat se menja u zavisnosti od ostvarenog poslovnog rezultata. Akcije imaju varijabilnu dividendu koja zavisi od visine dobiti preduzea. Trina cena sigurnih akcija je njihova sadanja vrednost. Dnevno kretanje cena akcija deluje nepredvidivo ali opti indeks cena akcija (npr. Dou-Dons indeks) pokazuje uzlazno kretanje na dui rok. Koeficijent koji meri stepen rizinosti svake akcije naziva se beta-koeficijent. On predstavlja odnos izmeu rizinosti date akcije i opteg nivoa rizinosti celog trita akcija i procenjuje se uobiajenim statistikim metodama.

Menica
Menica je hartija od vrednosti po naredni kojom njen izdavalac (trasant) izdaje bezuslovni nalog drugom licu (trasatu) da zahteva isplatu naznaenog novanog iznosa od meninog dunika. Svaku menicu karakteriu: pismenost, formalnost, inkorporiranost, strogost, samostalnost, solidarnost. Menica se ispisuje itko i pismeno po predvienom formatu i javlja se u vidu trasirane i sopstvene menice. Kod sopstvene menice postoji izjava o neopozivoj isplati dok kod trasirane menice postoji naredba o neopozivoj isplati. Menice se javljaju u sledeim oblicima: blanko, komisiona, kreditna, operativna , cirkulaciona,domicilirana.Ipak razlikujemo dva osnovna tipa menica : trasirana i sopstvena Sutinska razlika izmeu trasirane i sopstvene menice je u tome to kod sopstvene menice postoji izjava o neopozivoj isplati dok kod trasirane postoji naredba o neopozivo isplati.

ek
Pod ekom, jednom od najeih i najznaajnijih hartija od vrednosti u unutranjem i spoljnotrgovinskom robnom prometu, podrazumeva se obligaciono-pravna hartija od vrednosti kojom izdavalac (trasant) daje nalog trasatu (najee banci) da korisniku eka (remitentu), isplati odreenu sumu novca iz trasantovog pokria, i to odmah im mu se isprava podnese na isplatu. U savremenom privrednom ivotu ek se iskljuivo pojavljuje kao sredstvo plaanja. Osnovne oblike eka nalazimo jo u antikom zemljama, a naroito u srednjevekovnim trgovakim gradovima. Ipak, smatra se da se ek razvija od tzv. blagajnikih pisama, pomou kojih se u Holandiji i Belgiji u XVI veku obavljala isplata i promet novca. Na poetku XVIII veka u Engleskoj se pojavila isprava koju su izdavali zlatari, a pomou koje se imaocu te isprave isplaivala odreena koliina zlata.

ek u savremenom smislu rei definitivno se pojavio u drugoj polovini XVIII veka, kada su engleski bankari poeli da svojim klijentima izdaju ekovne knjiice, ija je namena bila ista kao i kod dananjeg eka. Na brzi razvoj eka kao sredstva plaanja uticalo je i to to se pomou eka upotreba gotovog novca svodi na najmanju meru, a podstie bezgotovinski platni promet. U pogledu izdavaoca i lica kojem se isplauje ek (trasanta i trasata), razlikujemo bankarske i nebankarske ekove. Za razliku od menice, koja se izdaje i kada nema novca na raunu, ek se izdaje samo uz postojanje novanog pokria jer se novac za isplaivanje povlai iz deponovanih sredstava izdavaoca eka. ek uvek sadri: naznaku koja vrsta hartije od vrednosti je u pitanju, bezuslovni nalog za isplatu naznaene svote, ime lica koje isplauje novanu svotu, datum i mesto izdavanja, kao i potpis izdavaoca eka (trasanta). U zavisnosti od namene. ek moe biti gotovinski, virmanski, obraunski, putniki itd. ek se ne moe izdati blanko i on moe biti opoziv.

Obveznica
Obveznica je hartija od vrednosti kojom se njen izdavalac (emitent) obavezuje da e licu koje je naznaeno na njoj ili donosiocu iste (zavisno da li se radi o obveznici na ime ili donosioca) isplatiti iznos koji je naveden na njoj (nominalnu vrednost obveznice) i platiti kamatu za odreeni vremenski period.Vlasnitvo nad njima se stie ispunjenjem obaveza u novcu. Svaka obveznica se sastoji iz plata i kamatnih kupona. Prvi deo sadri osnovne podatke o obveznici kao to su oznaka da je ta hartija od vrednosti obveznica i koja je vrsta obveznice, naziv i sedite emitenta, naziv i sedite kupca ili pak oznaku da glasi na donosioca, iznos na koji glasi obveznica (nominalnu vrednost obveznice), visinu kamatne stope, datum i mesto plaanja kamate i glavnice (nominalne vrednosti), mesto i datum izdavanja, ime garanta (ako je obveznica garantovana, procenat uea u dobiti (ako je to uee predvieno), oznaku serije i kontrolni broj obveznice, faksimil potpisa ovlaenog lica i peat emitenta. Kamatni kuponi sadre pak, osnovne podatke o samoj isplati kamate: oznaku serije i broj kupona, visinu kamate, datum dospea, mesto, datum i nain plaanja kamata kao i potpis ovlaenog lica i peat emitenta. Ovaj drugi deo obeveznice je znaajan zato to vlasnik odnosno imalac obveznice isti mora pokazati emitentu, zajedno sa platom, kada doe vreme za naplatu kamate. U skladu sa postojeom regulativom, emitent moe da, umesto tampanja obveznice, izda potvrdu koja bi sadrala iste elemente kao i plat obveznice s tim to ona onda mora biti overena od strane banke kod koje emitent ima otvoren depo raun. Podela obveznica: Prema roku dospea, dele se na: kratkorone koje dospevaju na naplatu u roku koji je krai od godinu dana , dugorone koje dospevaju na naplatu u roku koji je dui od godinu dana. Prema nainu oznaavanja vlasnitva nad njima, dele se na: obveznice na ime koje na platu imaju navedeno ime kupca. Takve obveznice se prenose na novog vlasnika indosiranjem - pismenim izjavljivanjem vlasnika iste da svoje pravo prenosi na drugo lice, obveznice na donosioca koje na platu imaju navedeno da glase na donosioca, one se na neko drugo lice prenose prostom predajom. 8

Prema nainu na koji se ostvaruje pravo na kamatu, dele se na: obveznice bez kupona kod kojih se kamata isplauje odjednom o roku dospea i koje kao takve nemajU kamatne kupone, obveznice sa kuponima kod kojih se kamata isplauje peridino i koje kao takve imaju kamatne kupone koji se moraju prezentirati prilikom njene naplate. Prema nainu obrauna kamate, dele se na: obveznice sa fiksnom kamatom kod kojih je kamata u momentu kupovine poznata i ona je fiksna obveznice sa promenljivo(varijabilnom) kamatom kod kojih je kamatna stopa obveznice promenljiva i vezuje se za kamatnu stopu neke kratkorone hartije od vrednosti (a to je najee ona koja ima najnii kreditni rizik) , obveznice sa indeksiranom kamatom kod kojih se fiksna kamata, u momentu isplate koriguje indeksom rasta cena na malo ili nekim drugim ugovorenim indeksom. Prema vremenu u kome se isplauje glavnica, dele se na: jednokratne obveznice kod kojih se glavnica (nominalna vrednost, vrednost na koju glase) isplauje odjednom o roku dospea , anuitetne obveznice kod kojih se glavnica otplauje periodino.Prema nainu obezbeivanja otplate, dele se na: hipotekarne obveznice kod kojih emitent zalae svoju imovinu kao garanciju da e obaveze po osnovu obveznica biti isplaene njihovim imaocima. Ukoliko emitent ne bude sposoban da iste izmiri izvrie se prodaja te imovine i tako omoguiti naplata potraivanja koja vlasnik ima prema izdavaocu obveznice ,garantovane obveznice za iju isplatu o roku dospea garantuje odreeno pravno lice kao to je na primer komercijalna banka, to znai da vlasnik obveznice moe svoja potraivanja iz obveznice da naplati od banke ukoliko emitent nema sredstava za isplatu svojih obaveza po osnovu obveznica negarantovane obveznice kod kojih vlasnik svoja potraivanja po osnovu obveznice koju poseduje moe da naplati jedino od emitenta. Prema mogunosti otkupa pre roka dospea, dele se na: opozive koje u sebi sadre pravo emitenta da ih otkupi pre roka dospea, po unapred utvrenoj ceni koja je, po pravilu, vea od nominalne vrednosti obveznice , neopozive koje u sebi ne sadre pravo emitenta da ih otkupi pre roka dospea. Prema tome ko se javlja kao emitent obveznica, dele se na: dravne obveznice koje emituje drava odn ovlaeni dravni organ, radi obezbeenja sredstava iz realnih izvora radi usklaivanja priliva i odliva bueta odnosno za pokrie trenutnih buetskih deficita kao i anticipativne buetske potronje. municipalne obveznice (obveznice lokalnih organa vlasti) koje emituju gradovi, regioni, kole, univerziteti i sl. radi obezbeenja potrebnih sredstava za finansiranje budetskog deficita lokalnih organa vlasti, za izgradnju kole, bolnice, ulinog osvetljenja, sportskih objekata korporativne obveznice koje emituju preduzaa bilo da su to javna preduzea, transportna i industrijska preduzea, banke ili druge finansijske kompanije.

Skladinica

Skladinica je stvarno-pravna hartija koju izdaju ovlaena skladita kao dokaz da je roba primljena na uvanje.

Blagajniki zapis
Blagajniki zapis je vrsta hartije od vrednosti kojom se emitent obavezuje da e njenom imaocu u roku dospea platiti nominalnu vrednost naznaenu na hartiji. Blagajniki zapis izdaje Narodna banka ili poslovna banka. Narodna banka izdaje zapise u cilju regulisanja novane mase u opticaju tzv. operacije na otvorenom tritu. Prodajom blagajnikih zapisa poslovnim bankama Narodna banka povlai novac sa trita. Rokovi dospea ovih zapisa su najee 15, 30 i 60 dana i imaju kamatnu stopu od 10 do 15 posto na godinjem nivou.

Centralni registar hartija od vrednosti

Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti jeste institucija koja vodi jedinstvenu evidenciju zakonitih imalaca hartija od vrednosti i evidenciju o pravima iz tih hartija, kao i o pravima treih lica na hartijama od vrednosti. Centralni registar hartija od vrednosti obavlja i poslove kliringa i saldiranja* transakcija zakljuenih sa hartijama od vrednosti, odnosno vri prenos vlasnitva nad hartijama od vrednosti istovremeno sa plaanjem tako da ne moe da se dogodi situacija u kojoj neko proda hartiju od vrednosti i ne dobije novac. Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti a. d. Beograd je institucija na finansijskom tritu, iji je osnovni zadatak da vodi evidenciju o vlasnicima hartija od vrednosti, da vodi evidenciju o pravima koja proizilaze iz hartija od vrednosti (npr. pravo glasa, pravo na isplatu dividende, pravo na isplatu kamate), kao i da vri prenos vlasnitva sa prodavca na kupca. Pored toga, zaloga, odnosno zalono pravo treih lica na hartijama od vrednosti se konstituie upisom u Centralni registar hartija od vrednosti. Ovo je veoma dobar nain za otklanjanje rizika banaka u procesu kreditiranja, naroito zbog toga to se u sluaju neblagovremenog izvrenja obaveza dunika, zaloene hartije od vrednosti mogu lako prodati (bez sudske procedure). U Centralnom registru je napravljen indirektan holding, to znai da svi klijenti otvaraju raune preko lanova Centralnog registra. Svi korisnici prelaze u ruke korporativnih agenatalanova Centralnog registra koji e im elektronskim putem otvarati raune. Centralni registar hartija od vrednosti je osnovan kao institucija za potrebe razvoja finansijskog trita u Srbiji. Njegovo poslovanje obuhvata registraciju razliitih vrsta hartija od vrednosti u koje spadaju: obveznice, blagajniki zapisi i akcije koje nastaju iz procesa privatizacije koji se odvija u Srbiji.
. *Kliring i saldiranje radnje koje se obavljaju nakon realizacije naloga kupovine i prodaje, odnose se na menusobno poravnavanje obaveza i potraivanja, kao i prenos prodatih hartija od vrednosti sa starog na novog vlasnika i istovremeno prenos novca sa rauna kupca na raun biveg vlasnika hartija od vrednosti.

10

Trgovina hartijama od vrednosti

Trgovina hartijama od vrednosti se vrsi na berzi. Berza je fiziki i poslovno organizovan prostor, na kome se po strogo utvrenim pravilima trguje hartijama od vrednosti, novcem i stranim sredstvima plaanja. Berza je institucija finansijskog trita, ali je i sama po sebi finansijsko trite. Berze kao institucije organizovanog finansijskog trita kapitala, predstavljaju samostalne organizacije koje poseduju sopstveni poslovni prostor (zgradu), lanstvo i poslovna pravila. Iako berze u promet ne unose svoje hartije od vrednosti, niti same kupuju i prodaju hartije od vrednosti, one spadaju u finansijske institucije, ali nisu intermedijarne finansijske institucije. Predmet trgovanja na berzi mora da bude tipiziran i standardizovan kako bi bio lako zamenljiv, i time trgovina njime jednostavna, brza i efikasna. Ovo omoguava odsustvo predmeta trgovanja sa mesta na kom se trguje. lanovi berze su brokersko-dilerska drutva i ovlaene banke. Prijem u lanstvo berze vri se na osnovu podnetog zahteva i dokumentacije propisane aktima berze. Trgovina se odvija po posebnim pravilima berze, obino potvrenim od strane dravne vlasti. Na berzi se samo zakljuuju poslovi, dok se isporuke i plaanja odvijaju van berze. Pravila trgovanja na berzi izrasla su iz obiajnog trgovinskog prava i uobliavala su se zajedno sa postepenim nastankom berze tokom razvoja trita i trinih odnosa. Ova pravila imaju dvostruku funkciju: da obezbede standardizaciju predmeta trgovine i samih pravila trgovanja, i da prue zatitu uesnicima u trgovanju. Berza utvruje i publikuje cene hartija od vrednosti. Cene pojedinih hartija od vrednosti utvruju se na bazi efektivne kupovine i prodaje, odnosno ponude i tranje konkretne hartije od vrednosti. Objavljujui pregled cena razliitih hartija od vrednosti i zahtevajui da se finansijski izvetaji preduzea koja ih emituju uine dostupnim javnosti, berze omoguavaju postojeim i perspektivnim ulagaima da procene rizik i rentabilnost svojih ulaganja i usmere ih u skladu sa svojim preferencijama prema riziku i rentabilnosti Berza je duna da u svom poslovanju obezbedi: zakonito obavljanje trgovine na berzi, zatitu interesa uesnika na berzi, potovanje pravila i standarda berze koji se odnose na ponaanje uesnika na berzi, i informacije za javnost o svim injenicama znaajnim za rad berze.

11

Zakljuak

Kroz prolost, od kraja drugog svetskog rata pa do dananjeg vremena, svedoci smo stvaranja odnosno pojava novih finansijskih instrumenata. Glavne uzroke njihovih nastajanja moemo nai u potrebama trine ekonomije kao i u globalizaciji svetske privrede koja je do te mere povezana,da jednostavno politika ili privredna kretanja u jednoj zemlji mogu dovesti do veoma ozbiljnih posledica u drugim zemljama. Ako bi smo eleli da istaknemo karakteristike meunarodnih poslovnih finasija sa aspekta trita kapitala, onda pre svega moramo rei da je razvoj i pojava novih hartija od vrednosti u stalnom usponu. Da bi se mogle iskoristiti sve prednosti i eliminisati slabosti finansiranja pomou vrednosnih papira, potrebno je stvoriti institucionalni okvir. A to se odnosi na postojanje organizovanog trita kapitala (primarnog i sekundarnog), specijalizovanih institucija za posredovanje pri emisiji (investicione banke), te postojanju organizovane drutvene kontrole poslovanja s vrednosnim papirima. Naoj zemlji je potreban moderan i efikasan finansijski sistem, koji e bez potekoa komunicirati sa svetom, ali e istovremeno biti odraz naih potreba i naeg nivoa razvijenosti. Potrebe naih privrednih subjekata e nakon okonanja procesa privatizacije privrede rasti a upotreba hartija od vrednosti e imati presudan znaaj. Da bi se dostigli pomenuti ciljevi uslovi su stabilan novac, razvijena struktura finansijskih institucija (komercijalne banke, tedionice i zajedniki fondovi), finansijske kompanije, raznovrsni brokeri i dileri, institucionalni investitori (penzioni fondovi ), osiguravajua drutva i sl.

12

Literatura

Spirovic Jovanovic L.:Trgovinsko pravo:Medjunarodni naucni forum-Dunav reka saradnje ,Beograd, 2004 Zakon o trzistu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata ("Sl. glasnik RS", br. 47/2006) A.Karamesic-Berza- vodic kroz zapadno trziste Bozidar Pavicevic I Miodrag Micovic-Hartije od vrednosti www.crhov.co.yu www.nbs.rs Zakon o eku ("Sl. list FNRJ" br. 105/46, "Sl. list SFRJ" br. 12/65, 50/71 i 52/73 i "Sl. list SRJ" br. 46/96) Zakon o menici("Sl. list FNRJ" br. 104/46, "Sl. list SFRJ" br. 16/65, 54/70 i 57/89 i "Sl. list SRJ" br. 46/9 www.wikipedia.com

13