Школски лист ЗВРК

ОШ ``Бора Станковић`` Губеревац

RAZGOVOR S POVODOM

STO TRIDESET GODINA ŠKOLE U GUBEREVCU

oš davne 1882. godine, pre tačno 130 godina, počela је sа radom škola u Guberevcu,
оvај znаčајаn јubiliеј povod je zа razgovor sa Darkom Ivankovićem, direktorom оvе vaspitnoоbrаzovne ustanove.
S obzirom dа ste tek nеkоlikо meseci nalazitе u ulozi direktora, dа li nam možete reći kakvi
su vaši prvi utisci о оbavezama rukovodioca јеdnе оbrazovne ustanove?
Posao direktora je jako kompleksan, s obzirom na to da mora da obezbedi uslove za kvalitetan
obrazovno-vaspitni rad u školi. S tim u vezi direktor predstavlja most izmedju lokalne samouprave i škole,
zatim Školske uprave i škole, kao i roditelja i škole, pri tome još koordinira rad svih zaposlenih u školi.
А šta sе čini nа unapreñenju vaspitno-оbrаzovnog procesа?
U cilju unapreñenja vaspitno-obrazovnog rada, ja kao direktor škole, stručni saradnici i nastavnici
maksimalno se zalažemo na realizaciji vaspitno-obrazovnih zadataka škole u svim vidovima neposrednog
rada sa učenicima, korišćenjem aktivnih oblika i metoda rada, kao i postojećih, ali i novih nastavnih
sredstava. Neke aktivnosti stalno unapreñujemo, recimo, podstičemo rad Učeničkog parlamenta, razvijamo
pozitivnu klimu u školi, obogaćujemo i intenziviramo saradnju škole i porodice, radimo na stalnom
pedagoško-psihološkom i uže stručnom usavršavanjum nastavnika, unapreñeujemo metodologiju planiranja
gradiva i blagovremeno usavršavamo sve zadatake oko planiranja.

1

Школски лист ЗВРК

ОШ ``Бора Станковић`` Губеревац

Kаkо ocenjujete saradnju sa uposlenicima škole?
Za uspeh ovog ili bilo kog drugog posla, neophodna je dobra komunikacija sa kolegama. Sama
činjenica da smo krenuli u realizaciju mnogih projekata, predstavlja rezultat naše saradnje i pokazuje da
smo kao kolektiv kompaktan tim, koji ima različite zadatke a isti cilj, da škola nasatvi put progresa u
svakom pogledu.
А каkvа је saradnja sa roditeljima?
Kao što sam već napomenuo direktor predstavlja most izmeñu škole i roditelja. Kada je u pitanju
konkretno naša škola, ta saradnja je na zavidnom nivou, što se tiče svih pitanja na relaciji roditelji - škola.
U prilog tome pomenuću poslednju akciju roditelja, koji su svesni da ekonomska kriza nije zaobisla ni
školu, organizovano sakupili sredstva i okrecili učionice.
Rad svih škola nadgleda Školska uprava, kakva iskustva imate sa njima?
Da, rad naše škole kontrolise Školska uprava Leskovac. Mi smo u toku oktobra i novembra imali
više poseta prosvetnih inspektora i savetnika, koji su u globalu dali pozitivan izveštaj o radu i organizaciji
naše škole. Naravno moram istaći i to da je Školska uprava uvek na raspolaganju za sva naša pitanja vezana
za što bolje planiranje i organizaciju vaspitno-obrazovnog rada. Tako da slobodno mogu reći da je
komunikacija izmeñu škole i Školaske uprave vrlo korektna.
Kao štо је poznato, svaka škola је upućena нa sardanju sa lokalnom samoupravom, dа li
nam možete nešto reći o tome?
Za ovih nekoliko meseci, sa pozicije direktora, mogu reći da je saradnja sa lokalnom
samoupravom izuzetna, naročito sa Službom društvenih delatnosti i načelnikom gospoñom Marinom
Ljubisavljević, koja je uvek otvorena za rešavanje svih pitanja i problema vezanih za našu školu, u okviru
svoje nadležnosti.
Pored centralne škole u Gubervcu, poznato je da imate i jedno izdvojeno odeljenje u
Nomanici. Kakva je situacija u tom odeljenju?
Upravo tako, imamo i izdvojeni objekat škole u Nomanici, gde se odvija nastava od prvog do
četvrtog razreda. Taj objekat je jako star i uslovi za obavljanje vaspitno-obrazovnog rada su veoma teški,
meñutim, uskoro počinju radovi na rekonstrukciji i adaptaciji objekta, tako da očekujem da će se već
septembra 2012. godine nastava realizovati u objektu, koji će odgovoriti svim potrebama učenika i
nastavnika.
Ove godine se navršava 130 godina оd početka rada škole u Guberevcu, šta se radi da bi se
оvaj značajan јubileј аdekvatno obelažio?
Proslava ovako značajnog jubileja traži složeniju organizaciju. S tim ciljem smo formirali
Organizacioni odbor u kome svako ima odreñene zadatke. Predsednici stručnih aktiva u okviru svojih
nadležnosti planiraju aktivnosti za celu nedelju, a naročito na sam dan proslave jubileja. Slobodno mogu
reći da su svi zaposleni u funkciji pripreme svih aktivnosti tokom proslave jubileja.
Кakvi su planovi škole u budućnosti?
U školsku 2011/12. godinu krenuli smo vrlo ambiciozno, u pogledu prikupljanja neophodne
dokumentacije za rušenje stare školske zgrade i adaptaciju izdvojenog objekta škole u Nomanici.
Očekujemo prikljućenje škole na vodosistem Barje. Izvesno je opremanje škole novim ñackim klupama,
nastavnickim katedrama i stolicama. U pripremi je i jezički kabinet, kao i internet prezentacija škole.
Takoñe, moram istaći da škola nema fiskulturnu salu, ali planiramo da u narednim godinama obezbedimo
izvore finansiranja za izradu projekta i izgradnju balon sale.
Šta biste poručili našim čitaocima za kraj?
S obzirom na to da je školski list najvise namenjen našim učenicima, pa se njima i obraćam
porukom da maksimalno iskoriste vreme provedeno u školi kako bi što bolje izgradili svoju ličnost.
S.S

2

Школски лист ЗВРК

ОШ ``Бора Станковић`` Губеревац

КРАТКА ИСТОРИЈА ШКОЛЕ
сновна школа ``Бора Станковић``(некадашња ``Војвода Мишић``) датира из далеке 1882.
године, са непромењеним седиштем у Губерeвцу. Школе је у првом периоду обављала васпитноодразовну делатност са ученицима до четвртог разреда, да би касније прерасла у осмогодишњу.
Некада су ову образовну установу, поред ученика Губеревца са околним селима, похађали и
ученици са подручја, које данас припада основним школама у Великој Грабовници и Гложану.
У пробитној школској згради настава са изводила све до школске 1990/91. године, од када се
настава изводи у новом и савременом школском објекту. Центарлну школу похађају ученици из
Губеревца, Горњег и Доњег Буниброда, Жижавице и Бадинца од 7 до 15 година и из Номанице од 12
до 15 година, а подручно одељење у Номаници ученици узраста од 7 до 11 година. У школским
просторијама бораве и деца предшколског узраста.
На богатом путу својих стваралачких педагошких прегнућа школа је оправдала своју намену и
истакнуто место у школству Србије. Тако је она стасала у савремену институцију која закорачује у
будућност чврсто ослоњена на уредности богате стваралоштвом прожете педагошке прошлости.
Резултатима своје праксе, низом новина у раду, које су добила највиша друштвена признања (златно
слово, повеље и признања) школа је на најбољи начин нашла своје место у преображајима нашег
друштва израстајући у савремену школу. О овој школи најбоље сведоче њени некадашњи ученици
који данас носе и титуле доктора наука.

ХИМНА ШКОЛE
Док Морава мирно снева,
у постељи плодног поља,
једна школа одолева,
желећи да буде боља.
Ту прваци слова пишу
због задатaка уздишу,
а девојче, нежнa ружа,
враголану срце пружа.
Рефрен:
Нова школска зграда је подигнута за време
мандата директора Божидара Трајковића.
И данас многи сматрају да је он један од
најбољих директора у историји школе.

Ту нема приче,
ту нема спора
- најбоља је школа
Станковић Бора!
Волим је због друга,
а не што се мора,
- најбоља је школа
Станковић Бора!
Ђачке торбе успомене носе,
што те цели живот прате,
а тренуци пуни среће
увек желиш да се врате.
Прва знања школа даје,
прву љубав она крије,
а све ружно заборавиш
к`о да никад било није.
Саша З. Станковић

3

Школски лист ЗВРК

ОШ ``Бора Станковић`` Губеревац

ГДЕ СУ УСПЕСИ – ТУ ЈЕ ЈЕЛЕНА

Наша школа са око 330 ученика има
освојена бројна призњана на разниим
такмичењима. Од мноштва ученика који
учествују на тим надметањима, посебну
пажњу заслужује Јелена Петковић ученица
VII1. О Јелени се једнино може говорити у
суперлативу. Ако питате њене наставнике
шта мисле о њој, добићете епитете: културна,
мултителентована,
паметна,
свемогућа,
вредна и слично. Зато нимало не чуди да ћете
највише њених фотографија пронаћи у овом
школском листу, чак је са братом Ненадом
урадила и школски стрип.

Такође је играла у женској екипи у малом
фудбалу која је стигла до међуокружног
нивоа;

У 6. разреду на такмичењу из физике
стигла је до окружног нивоа;

У 7. разреду на шаховском надметању
осваја прво место на округу;

Јелена тренира кошарку и има освојене
две златне медаље;

Играла је фолклор четири године, а сада
учествује на хип-хоп такмичењима и
освојила је златну медаљу у Новом Саду.

Има завршена 4 курса у школи пливања
и тек планира да се такмичи са
пливачким клубом...

Замолили смо Јелену да се присети
такмичења на којима је била:
• У 4. разреду на такмичењу из математике
пласирала се до окружног нивоа;

Исто у 4. разреду
``Штедњом победи``
медаљу;

У 5. разреду учествује на такмичењу из
историје;

Те године на такмичењу из српског језика
стигла је до окружног нивоа;

Тада је стигла и до полуфинла у емисији
``На крилима маште``;

на такмичењу
осваја златну

Пошто су бројна школска такмичења у току,
још увек не знамо са којим ће
нас
резултатима обрадовати Јелена Петковић.
Њој желимо све најлепше и унапред јој
честитамо титулу ђака генерације, јер и да
ништа више не освоји у осмом разреду - то је
признање чека. Млађи ученици стварно имају
на кога да се угледају.
Саша З. Станковић

4

Школски лист ЗВРК

ОШ ``Бора Станковић`` Губеревац

РАДНЕ БИОГРАФИЈЕ

Представљамо следеће наставнике
Ана Петровић, професор ликовне културе, брине o
неговању ликовних талената школе. Ученици ОШ
``Бора Станковић`` учествовали су на бројним
ликовним конкурсима као и ликовним колонијама.
Освојили су запажена места на ликовној колонији На
крилима
маште,
које
се
сваке
године
традиционално одржава на Власинском језеру. Ове
школске године Никола Илић је освојио 4. место, а
прошле године Љиљана Петковић је била прва. Од
бројних конкурса на којима су учествовали наши
ученици поменућемо само неке: Дете и пол,
Заштићена природна добра Србије, 23. изложба
ауторског стипа ученика основних школа,
Светосавски ликовни конкурс...

Небојша Симоновић је професор разредне наставе са
дугогодишњим искуством. У последњих 10 година са
својим ученицима постигао је бројне запажене
резултате, а за ову прилику издвојићемо следеће:
- Прво место на општинском такмичењу рецитатора у
Грделици 4 године узастопно - Сања Стаменковић
- Школско, општинско и окружно такмичење из
математика – Тијана Петковић
- Позоришна представа Свети Сава – светлост
српска одржана више пута у школи и у Културном
центру у Лесковцу - Позоришна представа
Интрепункција одржана поводом Дана школе

Ученици и наставница Ана са плакатом
И ми идемо у дигиталну школу

Саша З. Станковић, дипломирани филолог за
књижевност и српски језик, а у ОШ ``Бора Станковић``
у Губеревцу ради као наставник српског језика. Од
2010. г. добио је звање наставника грађанског
васпитања након тромесечне обуке на Факултету
политичких наука у Београду. Активно се бави
писањем
и
има
тридесетак
објављених
библиографских јединица, у листу Власина,
часописима Успења (Лесковац), Кораци (Крагујевац),
Просветни преглед и Књижевни лист (Београд).
Године 2007. објављује песме у антологији Кућа од
расцветалих жеља, Фондација даровирих Власотинце. Прву самосталну књигу прича Двадесет
жуљевље објавила му је Књижевна омладина Србије
(Београд, 2010.). Године 2011. објавио је два стучна
рада у Власотиначком зборнику 3 и по једну причу у
антологијама Најкраће приче 2010. (Алма, Београд) и
Пегаз-печат времена (КОС, Београд).

Проба хора школе
Ненад Митровић је дипломирани музички педагог
који већ 15 година интезивно ради на неговању дара
за музику код ученика ОШ ``Бора Станковић``. У
својој педагошкој каријери постигао је доста. Трипут
је са хором био први на региону, а четири пута је
освојио друго место и трипут треће. На републичком
такмичењу хорова учествовао је четири пута и по
једном је био други и трећи у Србији. Годинама води
ученике наше школе на регионалне дечије фестивале
у Вучју, Власотинцу и Грделици. Редовно активно
учествује у свим школским манифестацијама.
Компоновао је химну школе на текст ученице Марије
Петковић. Један је од чланова вокалног квартета
``Либеро`` са којим наступа широм Србије.

Промоција заједничке књиге Исидоре Бјелице и Саше
Станковића у београдском СКЦ-у

5

Школски лист ЗВРК

ОШ ``Бора Станковић`` Губеревац

РАД СТРУЧНЕ СЛУЖБЕ

Стручну службу наше школе чине педагог, логопед и библиотекар. Педагог Стојадин
Стојановић задужен је за стручно пружање помоћи наставном особљу приликом реализације
васпитно-образовног процеса и да помаже ученицима око проблема који се тичу учења, дисциплине
и слично. Логопед Срђан Ранђеловић највише ради са ученицима предшколског узраста на
отклањању ортоепских и ортогрфских потешкоћа у комуникацији.
Поред наведених активности Стручна служба је главни носилац бројних школских
пројеката као што су: Школско развојо планирање, Самовредновање и вредновање рада школе,
Заштите ученика од насиља и други. Посебно можемо истаћи пројекат Дигитална школа, започет
током школске 2010/11. године, када је набављено 30 нових рачунара. Тиме су створени
предуслови за модернизaцију наставе и оспособљавање ученика за сналажење у информатичком
друштву.
Последњих година служба улаже велике напоре на имплементацији инклузивног
образовања у школи. Нарочито је интезиван рад са учитељима на изради Идивидуалног образовног
плана за оне ученике којима је тај вид помоћи неопходан. Све у свему и у нашој школи чине се
пионирски кораци да сви ученици имају образовање прилагођено индивидуалним потребама сваког
ученика.
Ово су само неке активности Стручне службе које смо издвојили за ову прилику.

II разред

ПРОЦЕНАТ ПРОЛАЗНОСТИ ПО РАЗРЕДИМА И КВАРТАЛИМА ЗА ШКОЛСКУ 2010/11. ГОДИНУ
Укупно
Укупно
IV
VIII
III разред
V разред
VI разред
VII разред
нижи
виши
разред
разред
разреди
разреди

На нивоу
школе

1.кв

100.00

100.00

100.00

100.00

100.00

74,92

73.00

65,54

78,36

89.18

2.кв

100.00

100.00

100.00

100.00

94,71

84.89

73.84

66,53

79.99

89.99

3.кв

100.00

100.00

100.00

100.00

95.11

89.21

85.00

89.46

89.69

94.84

4.кв

100.00

100.00

100.00

100.00

100.00

100.00

100.00

100.00

100.00

100.00

100
80
60
40
20
0
Графикон пролазноси ученика од 2. до 8. разреда на крају првог полугодишта 2011/12. године

6

Школски лист ЗВРК

ОШ ``Бора Станковић`` Губеревац
Године 1915. године оставља породицу у
Краљеву и као посланик Министарства вера
се повлачи пред непријатељем у Нишу, са
моштима
Стефана
Првовенчаног.
У
Подгорици га Аустроугари заробљавају и
интернишу га у Дервенту. Јула 1916. године
уз помоћ пријатеља бива пуштен кући у
Београд. Тамо пише културну рубрику у
Београдским новинама, како би прехранио
породицу. После рата, 1920. године постаје
чиновник
Министарства
просвете
у
Уметничком одељењу. 22. октобра 1927.
године умире у Београду и сахрањен је на
Новом гробљу.

Биографија Борисавa Станковићa
ођен је 31. марта 1876. године у Врању
од оца Стојана, који је био по занимању
обућар, и мајке Васке, ћерком богатог
врањског трговца Ристе Грка. Имао је млађег
Тимотија који је умро у другој години. Отац
му умире 1881. године, а мајка 1883. Тако да
се је од тада о њему старала очева мајка,
Злата (познатија као баба Злата). Баба Злата је
потицала из старе угледне, али осиромашене,
врањске породице и често му је причала о
„старом“ Врању.

Његово књижевно дело везано за Врање, он је
у Врању ретко одлазио и нема података да је
икада био у околним селима и није познавао
географски положај материјалних места. Сам
Бора Станковић је у једном предавању
признао да је своје ликове обликовао према
причама које је слушао и додавао елементе
више људских особина како би се постигла
уметничка заокруженост дела. Његово
стваралаштво углавном се сврстава у
реализам, али има особине које га нагињу ка
натурализму. Новија критика сврстава га у
зачетнике модерне српске књижевности.
Станковић је увео Врањски дијалекат у
књижевност, чиме је био стално критикован
од стране многих људи школованих на
западу. Они су критиковали његов језик и
стил писања, говорећи да су његова дела
„неписмена и оријентална.“
Јављајући се у вријеме кад се млађа
генерација све интензивније оријентише
према западњачким узорима, остаје привржен
реалистичким традицијама и дело му је
прожето симпатијом за патријархални свет
старе Србије. Описујући трагичне личности,
јунаке који пропадају као „поетичне жртве
љубави“ дао је упечатљиву слику завичајног
Врања, раслојавање и дегенерацију старих
трговачких породица, продирање сеоског
елемента у град. Био је сликар страсних
сукоба и носталгије за младошћу, проза му је
надахнута осјећајем фатализма и источњачке
чулности. Поред приповедака и романа
окушао се и као драмски писац. Београдске
прилике за Првог свјетског рата описао је у
мемоарском делу Под окупацијом. Улази у
ред значајних имена српске прозе на почетку
XX века и по Скерлићевим речима „то је
можда најјачи таленат који је икада био у
српској књижевности“.

У Врању је завршио основну школу и седам
разреда Гимназије (која данас носи његово
име). Осми разред је завршио у Нишу где је и
матурирао. Баба Злата умире 8. фебруара
1896. исте године када он уписује Економски
одсек Правног факултета у Београду. Он због
недостатка новца продаје кућу локалном
свештенику.

Портрет Боре Станковића
Године 1900. издаје, у часопису Звезда трећи
чин дела Коштана, које је по његовим
речима позоришна игра у четири чина. Цела
драма штампана је у Српском књижевном
гласнику 1902. године и ако га је Станковић
више пута преправљао све до коначне верзије
1924. Те исте године завршава Правни
факултет у Београду и жени се београђанком
Ангелином Милутиновић. Из тог брака добио
је 3 кћери У периоду 1903/04. проводи
неколико месеци у Паризу, а после повратка
ради као цариник и порезник. Објављује
роман Нечиста крв 1910. године. Када је
роман објављен, одмах се проглашава за
најбоље ремек дело српске књижевности.

7

Школски лист ЗВРК

ОШ ``Бора Станковић`` Губеревац

МИ У ОЧИМА ДРУГИХ

У

протекле 4 године објављено је
више чалнака о нашој школи. У
штампаним медијима као пoшто су новине
Просветни преглед и Блиц, али и на
интенету у Јужним вестима и juGmedia
ФУДБАЛЕРКЕ С МОРАВЕ
Да девојчице ни у чему не заостају за дечацима,
доказује и женска фудбалска екипа ОШ `Бора
Станковић` из Губеревца. Наиме, док је мушка
екипа изгубила у самом старту градског
такмичења лесковачких основаца у малом
фудбалу, девојчице су савладале све препреке и
освојиле титулу првака Града Лесковца. У финалу
су фудбалерке из Губеревца победиле своје
вршњакиње из ОШ `Милутин Смиљковић` из
Винарца и тако 23. априла 2010. г. славиле
пласман
на
међуопштинско
такмичење
Јабланичког округа. Дечаци су њихови највернији
навијачи и прави доказ да ће у 21. веку владати
равноправност полова и на фудбалским теренима.
Просветни преглед, 2010, Саша З. Станковић

НА КРИЛИМА МАШТЕ
Дом културе у Печењевцу и Телевизија Лесковац
организовали су манифестацију ``На крилима
маште``, тј. надметање свих лесковачких основних
школа у три категорије: рецитовање, казивање
монолога
и
читање
литерарних
састава.
Учествовала су по три основца из 21 школе. SMS
гласови били су једини критеријум за избор
победника. Уочи последњег круга гласања
телевизијске екипе посетили су школе и домове
најбољих ученика, па међу њима и Емилију Јањић
из ОШ ``Бора Станковић``у Губеревцу, која
освојила је највећи број гласова.
Просветни преглед, 2009, Саша З. Станковић

GUBEREVAC NAJBOLJI U FUDBALU
У ЧАСТ ВЕЛИКАНА

Autor: Danilo Kocić
Izvor: Južne vesti | Objavljeno: 01.04.2011.

У ОШ ``Бора Станковић`` у Губеревцу свечано је
обалежен Дан школе, тј. 31. март датум рођења
нашег знаменитог великана. Манифестацију је
отворио хор школе, који годинама осваја бројна
признања на регионалном и републичком нивоу.
Пригодни рецитал о нашем писцу читале су
ученице петог разреда, док су ученици нижих
разреда показали своје рецитаторске способности.
Драмска секција је приказала одломак из
``Коштане`` Борисава Станковића. Након приредбе
сви учесници су изашли у школско двориште, где
се одржао турнир у малом фудбалу.
Просветни преглед, 2010, Саша З. Станковић

8

Школски лист ЗВРК

ОШ ``Бора Станковић`` Губеревац
IGRALI „SVETOG SAVU“ DA PLATE
DRUGARICI STRUJU

LESKOVAC – U oštroj konkurenciji više od
dvadeset osnovnih škola leskovačke opštine, fudbalska
ekipa OŠ “Bora Stanković” iz Guberevca osvojila je
titulu
prvaka
u
malom
fudbalu.
U daljem takmičenju, na teritoriji Jablaničkog okruga,
ova sportska družina beleži još veći uspeh, jer je
rezultatom 9:0 u funalnom susretu pobedila vršnjake iz
Bojnika. Na Meñuregionalnom takmičenju učenice iz
Guberevca odmerile su snage sa prošlogodišnjom
najboljom ekipom iz Pirota i pobedile rezultatom 5:4
posle zanimljive i na momente veoma uzbudljive igre.
Ova uspešna sportska družina intenzivno se priprema
za republičko takmičenje, što je izuzetan rezultat, ako
se zna da Osnovna škola u Guberevcu nema
fiskulturnu salu.

25.01.2012 juGmedia, Dejan Cakić

LESKOVAC – Učenici Osnovne škole „Bora
Stanković“ iz leskovačkog sela Guberevac izveli su
danas humanitarnu predstavu „Sveti Sava-Svetlost
srpska“ i od ulaznica prikupli 10.900 dinara za
ugroženu četvoročlanu porodicu svoje drugarice iz
jedne leskovačke škole. Predstava je u prepunoj sali
Kulturnog centra odigrana u organizaciji Učiteljskog
društva Leskovac i u saradnji sa OŠ „Josif
Kostić“.„Svetog Savu“ je izvelo 30 malih glumaca,
kojima je skoro bila pretesna bina Kulturnog centra, a
pratio ih je hor od 13 guberevačkih osnovaca.

ŠAHOVSKE NADE

Na nedavno odrežanom pojedinačnom Kadetskom
prvenstvu jablaničkog okruga u šahu za 2011. godinu
održanom u OŠ "Kosta Stamenkoviću" u Leskovcu, za
6 starosnih grupa u muškoj i ženskoj konkurenciji po
ubrzanom
švajcarskom
sistemu
u
pet
kola, najbolje plasirana seoska škola je OŠ "Bora
Stanković" iz Gubrevca. Prvo mesto u ženskoj
kategoriji 1998/99. godišta osvojila je učenica sedmog
razreda Jelena Petković. U istoj kategoriji za muškarce
drugo mesto je osvojio Milan Zdravković. To ne bi
bilo toliko čudno da u ovoj školi uopšte ne postoji šah
kao izabrani sport. Ovim uspehom oni su se plasrali na
Republičko takmičenje u Vrnjačkoj banji, koje će se
održati od 12. do 15. januara 2012. godine. Želimo im
puno uspeha na prestojećem takmičenju.

Predsednik Učiteljskog društva Dejan Cakić je rekao
agenciji „juGmedia“ da će prikupljenim novcem biti
plaćen deo duga za struju četvoročlane porodice sa
samohranim nezaposlenim ocem, odnosno, porodice
koja je korisnik socijalne pomoći i narodne
kuhinje.„Ovo je prva u nizu planiranih humanitarnih
akcija. Naša je namera da na ovaj način pomažemo
siromašne učenike i njihove porodice. U svim školama
ima sličnih slučajeva, a mi učitelji ne smemo da
ostanemo po strani“, istakao je Cakić.Predstava „Sveti
Sava“ biće izvedena i u nekim leskovačkim školama, a
Učiteljsko društvo planira održavanje i drugih priredbi
i humanitarnih turnira.Učiteljsko društvo u Leskovcu
broji 275 članova i okuplja oko 80 odsto učitelja sa
teritorije Leskovca.

Prosvetni pregled, 2011, Danilo Kocić

9

Школски лист ЗВРК

ОШ ``Бора Станковић`` Губеревац

ЂАЧКА ПЕСМАРИЦА

ЈЕЛЕНА

ПЕСМА БОРИ

Мала цура Јелена из нашег разреда
Има нову хаљину, па никог не гледа.

Наша школа савремена и лепа
Носи име славног човека.

Иде она поносна, па се прави важна,
Не види пред собoм да је трава влажна.

Бора је оставио у наслеђе доста,
Иза њега много вредних дела оста.
Само Бора зна завођења тајне,
веселу песму и игру Коштане бајне.
Нина Петковић

Оклизну се Јелена, пружи се по трави,
Њена ђачка торба лупи је по глави.
Устаје Јелена, за скуте се хвата,
Ал` се њена хаљина не види од блата.
Гледа своје другове као мачка маче:
Да л` да чисти хаљину или да заплаче?
учитељ Гроздан Цветковић
ХИЛАНДАР
Свети Сава, наш просветитељ,
Био је први српски учитељ.
Српском народу оставио је дар,
Сазидао и опремио Хиландар.

БОРИСАВ СТАНКОВИЋ
Борисав Станковић је српско име славно,
Романе је писао не тако давно.
Још као мали волео је књигу и учен свет,
Сваку Вукову песму знао напамет.
Још као мали дела је писао
И у књиге преточио своју мисао.
Коштана и Нечиста крв његова су дела,
Што су му књижевну славу донела.

Смештен на Светој гори,
Уточиште у њему нашли су
Људи у црквеној одори.
У Хиландару створена су
Многа дела и знања,
Даривао је српским школама
Књиге пуне знања.

Био је и остао личност коју памтити треба,
А свој југ и родно Врање је дигао до неба.
Моја школа има част да његово име носи,
Да га слави, воли и њиме се поноси.

Тијана Петковић VI2

Сања Стаменковић

10

Школски лист ЗВРК

ОШ ``Бора Станковић`` Губеревац

А Јелена је паметница права,
од учења је боли глава.

ДРУГАРСТВО
Кроз смех и песме,
К`о вода из чесме,
Другарство се шири
И све редом мири.

Страхиња стално репер се прави,
а у ставари, дечко je плави.
Само Стефан да учи не воли,
па га зато исмевају у школи.

Руку под руку,
Кроз свет се вуку,
Другови прави
К`о вредни мрави.

Па и Жељко је дечко плави,
а воли мало и да се прави.

Много волим другове моје,
И пазим на њих к`о на своје,
такво другарство здраво је,
јер оно благо, право је.
Јована Ђорђевић II2

Миљана да учи мора
књига јој је ноћна мора.
Милица воли да се пудерише
а не воли домаћи да пише.
Анђела воли слаткише лепе,
па је баш размажено дете.
МОЈЕ ОДЕЉЕЊЕ

Александра воли да баца футроле,
због тога је јуре полицијске патроле.

Стефан глуми неког дасу
па је зато немиран на часу.

А Никола мисли да је даса
само због тога што бежи са часа.

А Бојана је свезналица права,
али воли на свеске да шара.

Јован чита француски, све зна да ради,
па и домаћи редовно уради.

Марко је причалица права
од причања га боли глава.

Лазар је дечко, воли да се шиша,
али не воли када пада киша.

Ана се понаша као нека фаца,
па највише воли дечаке да баца.

Кристина-Кика мало је дете,
њени снови као птице лете.

Кића глуми неког народњака,
зна песме, па пева к`о сврака.

Милан Здравковић VII1

Јована све воли да препише,
Ана од ње не може да дише.

11

Школски лист ЗВРК

ОШ ``Бора Станковић`` Губеревац

ВЕСЕЛО МАЧЕ

МОЈ БРАТ

Једно мало маче
Кренуло на пут увече
И видело звезде мале,
Које су са неба пале.

Мој брат је много мали,
али му баш ништа не фали!
Зна да каже: ``Мама!``,
а ноћу је с њим права галама.
Знa и како кока носи јаје,
како га љубим ја,
а какао спава тата,
то је ``занимање`` мог брата.
Кад хода не гледа куда иде,
његови зубићи свима се свиде.
Цуцлу не испушта ни дању ни ноћу,
увек се игра оно што ја хоћу.

Са децом се игра
И било је весело.
Весело је запевало
И у ритму заиграло.

Има плаве очи и косу плаву,
мале усне и мали носић,
то је мој мали брат,
по имену Павле Тасић.

Миљана Ристић III1
ШКОЛА ЈЕ МОЈ ДРУГИ ДОМ

Наталија Тасић IV2
Тог дан када сам први пут
Крочила у њено царство,
Тога дана сам јој направила
Место у срцу свом,
Постала је мој други дом.

ПРОЛЕЋЕ
Птичице павају,
буди се све,
ветрић лахори
- стигло је пролеће!
У зеленој трави
цвеће мирише,
зумбул се плави,
природа дише.

Моја школа јутром шири руке
Да загрли ђаке своје.
Уз нашу љубав њено срце цвета,
Ми јој поклањамо осмех,
А она нама све знање овог света.
Школа ме пази и брине о мени
Као што то ради моја мама.
Никад ми не објављује рат,
Игра се са мном као рођени брат.
Научила ме да читам и певам,
Да рецитујем и формуле пишем.
За мене су увек отворена њена врата,
Мада је накад строга као мој тата.

Ласте су стигле,
гнезда праве,
живље се дигле,
пролеће славе!
Хитре руке
вредних сељака,
раде од јутра
па све до мрака.

Она жели да од мене направи човека,
Због тога јој за рођендан поклањам цвет,
А она ме поносно гледа
И спрема ме да овојим свет.
Марија Ранђеловић

Јелена Петковић VII1

12

Школски лист ЗВРК

ОШ ``Бора Станковић`` Губеревац

ЉУБАВНА ХАРМОНИЈА

ХВАЛА МАМИ И ТАТИ

Волим једног Жељка,
Али стално мислим на Вељка.
Марко ми је у души,
Због њега ми се цео свет руши.

Једног дана долази мој тата
И виче гласно са врата:
``Катарина, добила си брата!``
Збуњена сам сад сва ја.
Питам се да л` то шали мој тата?
Можда не или можда да?
Неверовтно ми тада беше ми све,
Ал` радосни осмех на лицу мога тате
Разјаснио је све.
Надам се да ће дођи кући што пре.

Воли ме комшија Мика,
Леп је као ученичка слика.
Удвара ми се враголасти Жарко,
Подсећа ме на сунце јако.
Сви су они смеђи и црни,
А ја волим момке плаве,
који ми понекад пређу преко главе,
Јер се праве као личности славне.
Љиљана Петковић
ЉУБАВ
Једна школа доби новог ђака,
Којег заволе клинка свака.

Сад имам неког да ми по глави скаче
Као неко мајушно маче.
Хвала вам мама и тата,
Што сте ми подарили тако слатког брата.

Он се зове Лука
И за девојчице је права мука.

Несташан он је, али не мари.
Све му опраштам јер још je мали.
Књиге ми дира, стално ме гура,
Ма како невероватно вама ове речи звуче,
Врло брзо је научио и за косу да ме вуче.
Волим га, воли, јер то је мој брат,
Питам се какав ће кад порасте бити ђак?

Лука не обраћа на њих пажњу
Јер он воли једну Анђу.

Још једном вам хвала мама и тата што сте ми
подарили тако дивног брата.
Хвала вам хвала заиста до неба,
Јер много је сладак - права мала беба.

Анђа примети Луку
И ухвати га за руку.
Анђа му тихо рече
Да им љубав к`о река тече.

Катерина Станојевић VI1

Ана Крстић VII2

13

Школски лист ЗВРК

ОШ ``Бора Станковић`` Губеревац

ВАННАСТАВНЕ АКТИВНОСТИ

НА КРИЛИМА МАШТЕ
Од 2009. г. Телевизија Лесковац организује
такмичење ``На крилима маште``, у којем се
надмећу ученици основних школа са
Јабланичког округа у пет категорија:
рецитовање, глума, писање састава, сликање
и певање, односно свирање. Прва из наше
школе је пробила лед Емилија Јањић, која је
до финала била најбоља, да би на крају
заузела другу позицију. Потом су дестине
наших ученика показали своје таленте пред
камерама ТВ Лесковац и многи стигли у
финале. Само прошле године у ликовној
категорији прва на округу била је Љиљана
Петковић, а први у глуми Александар
Петковић.
Тренутно
су
сви
наши
представници ушли у полуфинале: Катарина
Станојевић у рецитовању, Александар
Николић у глуми, Миљана Здравковић у
категорији литерарног састава и Милица
Јанковић у певању. Њима желимо пуно
успеха и надамо се да ће наставити са
победама као њихови претходници.

СТО МЛАДИХ ТАЛЕНАТА
У нашој школи у оквиру литерарне секције
води се рачуна о песничким надама. По други
пут ове године ученици наше школе нашли су
се међу песничким талентима Јабланичког
округа. У другој књизи СТО МЛАДИХ
ТАЛЕНАТА у издању Културно-издавачког
центра ``Српска кућа`` из Пожаревца, нашли
су се следећи ученице: Анђела Митровић,
Љиљана Петковић, Катарина Ивановић, Ана
Крстић, Катарина Стојановић, Милица
Јанковић, Тијана Петковић и Миљана
Здравковић.

МЛАДИ ХЕМИЧАРИ

Годину дана у нашој школи предаје хемију
дипломирани хемичар Далибор Јовановић.
Непосредно по доласку у школу формирао је
секцију ``Младих хемичара``. У сусрет
прослави јубилеја школе организована
изложба радова – израда пројектних задатака
из органске и неорганске хемије. Пошто је
израда радова такмичарског карактера
победничке групе биће богато награђене. На
фотографији су поред наставника
и
представници победничких група Јелена
Петковић, Немања Симоновић, Јовица
Крстић и Петар Трајковић. На Дан школе сви
присутни моћи ће да погледају изложбу
радова``Младих хемичара``.

У првој књизи по броју ученика песника наша
школа је била најбројнија на округу. Тада су
свој први искорак у свет поезије начинили:
Милена Петровић, Марина Илић, Александра
Петковић, Сања Стаменковић, Габријела
Младеновић,
Нина
Петковић,
Марија
Ранђеловић, Сања Ивановић и Емилија
Јањић. Ова традиција ће се наставити, а
наставници српског језика и учитељи већ
пркупљају нове песме за наредну књигу
поезије.

14

Школски лист ЗВРК

ОШ ``Бора Станковић`` Губеревац
14. Џезварови, досељени из Новог Села (изнад
Грделице)
15. Петковци (Костићи), непознатог порекла
16. Кaчарови, непознатог порекла
17. Бурдини, староседеоци
18. Дeдилинци, староседеоци
19. Груинци, непознатог порекла
20. Дaрдинци, из Дарковца
21. Џунини, из Рупља
22. Јовчини, род и истог порекла (из грделичког
Новог Села)
23. Србиновци, сродни са Џезваровима (из
грделичког Новог Села)
24. Копилушини, непознатог порекла
25. Цумбини, староседеоци
26. Пирци, непознатог порекла
27. Лазарови, из Радовишта у Македонији
28. Данчини, пореклом из Вине
29. Јанчини, са Косова, дошли после Косовске
битке
30. Козуљини, дошли са Косова заједно са
Јанчинима и Тотинима
31. Тотини, дошли са Косова
32. У роду Козуљини усињен Димитрије из
Црвеног Брега
33. Миљковци, непознатог порекла
34. Павловци, пореклом из Приштине
35. Ресилкови, Непознатог порекла
36. Попци, непознатог порекла

НОВОСТИ ИЗ ПРОШЛОСТИ
Имена села и порекло родова

У

Лесковачком зборнику XIX из 1979.
године објављен је рад Јована В. Јовановића
Лесковачко поље и Бабичка гора, где се налазе
подаци из прошлости села наведене области. За
ову прилику издвојили смо цитате о именима
села и пореклу родова подручја које обухвата
ОШ ``Бора Станковић`` у Губеревцу.

ГУБЕРЕВАЦ
Село је добило име по томе што су на његовом
првобитном месту, у топољаку крај Мораве,
пастири номади – Ашани, идући са својим стадима
из планински пасилишта у зимовник, застали да
предахну.Ту су резапели своје од вуне и козине
саткане шаторе и остали неколико дана. Кад су
кренули, неко од њих је на овом месту заборавио
свој вунени покривач - губер (губерицу). На путу
до другог одморишта, Ашанин је видео да му нема
губера, па се сетио да га је заборавио у одморишту
на левој обали Мораве. Тада се вратио натраг и
нашао свој губер, а од тада се ово место прозвало
Губеревце, па када се због погодности за људски
живот овде село заселило, добило исто име.

ГОРЊИ БУНИБРОД
Село је ово име добило за време Турака. Наиме, у
Горњем Буниброду живео је његов господар –
Турчин. На Туловској реци у то време се са једне
стране обале на другу прелазило преко греде, која
се налазила на оном месту где се сада излази из
Горњег Бубиброда и иде у правцу Бадинца. Једног
дана ишла из села була бунибродског господара.
Туловска река је била надошла, а греда услед кише
влажна и клизава. Када је була прелазила преко
реке по овој клизавој греди, оклизнула се и пала у
таласе набујале реке, који су је зачас покрили, па
се тако утопила. Тада се село назвало Булин Брод,
што се касније слило у једну реч Буниброд.

Моравска кућа

У њему живе ови родови:
1. Пешинци, из Рупља
2. Пупуљанови, непознатог порекла
3. Стојковци, староседеоци
4. Миленковци, староседеоци
5. Савичкини, староседеоци
6. Банкови, староседеоци
7. Петковци, староседеоци
8. Домузови (надимак добили од Турака, значи на
турском по Василију Пешићу – свиња = домуз),
староседеоци
9. Лингурци, из Велике Сејанице
(надимак добили зато што су, по досељењу, годину
дана седели под шатором)

У њему живе ови родови:
1. Дардини , староседеоци
2. Шупељанови (Јовановићи), непознатог порекла
3. Павлови-Творци, непознатог порекла
4.Шајкини, староседеоци
5. Стаменкови, староседеоци
6. Шишанови, староседеоци
7. Машанови, староседеоци
8. Цокалинци, староседеоци
9. Луларци, староседеоци
10. Веледици, староседеоци
11. Џумбушлијини, староседеоци
12. Кокоданци, досељени из Рупља
13. Ладовчани, из Ладовице

15

Школски лист ЗВРК

ОШ ``Бора Станковић`` Губеревац

10. Станимировци, из Табановаца
11. Плашкови, староседеоци
12. Калиперови, из Војинице
13. Глубчини, староседеоци
14. Ваганчини, староседеоци
15. Шароњини, из Тулова
16. Туловци, из Тулова
17. Табановци, из Табановца
18. Сотоњци, староседеоци
19. Куњци, староседеоци
20. Бељајевци, староседеоци
21. Накаламанци, староседеоци
(накаламак-призећен)
22. Дининци, староседеоци
23. Оџини, староседеоци
24. Шебоњци, староседеоци
25. Калаџици, староседеоци
26. Рајковци, староседеоци
27. Бојкови, староседеоци
28. Гуткинци, староседеоци
29. Бакулинци, (Бакучинци?), староседеоци
30. Станојини, староседеоци
31. Дувчини, староседеоци
32. Шопови-Шопци, из Теговишта
33. Станоњини, из Крушевице
34. Кусобанини, староседеоци
35. Тулоњини, староседеоци
36. Антини, староседеоци
37. Гирини, староседеоци
38. Дреноваци, непознатог порекла

БАДИНЦЕ
О пореклу имена овог села нема података.
У њему живе ови родови:
1. Шутарци, непознатог порекла
2. Симонови, из Буниброда
3. Вечерковци-Гаћини, из Буниброда сродни са
Синоновцима,. Дуго се нису узимали.
4. Грашарци, из Граова, у Грделичкој клисури
5. Ђокини, из Номанице
6. Цакини-Маџарци, непознатог порекла. Име
добили по томе, што је неко из овог рода донео
косу из Мађарске.
7. Кочанци-Накаламанци, непознатог порекла
8. Цакини (шакин Миче) из Номанице
9. Дрданци, староседеоци
10. Шојкови, староседеоци
11. Ружаци, староседеоци
12. Сава Антић, из Кумарева
13. Савинска фамилија, непознатог порекла
ЖИЖАВИЦА
Село добило име зато што га први населио неки
Живко – Жика.
У Жижавици живе ови родови:
1. Каралејци, староседеоци
2. Крстинци, непознатог порекла
3. Душан Стојановић, из Разгојене (из рода
Лебанци)
4. Кркиловци, непознатог порекла
5. Кумановци, из Куманова
6. Јанковци, из Куманова
7. Теофил Обрадовић, порклом из Богојевца
8. Јован Станковић, из Скрапежа
9. Симоновци, Бадинчани

ДОЊИ БУНИБРОД
У њему живе ови родови:
1. Копашничани, досељени из В. Копашнице
2. Банкови, староседеоци
3. Вутејци, сродни са Павловцима из Губеревца
4. Ђекини, непознатог порекла
5. Кумановци, из Куманова после 1878. године
6. Кутраци, непознатог порекла
7. Младеновићи, из Црнатова
8. Колибарци, из Сланишта
9. Јегуљци, непознатог порекла
10. Гмитрови, непознатог порекла
11. Лилкини, из Масурице
12. Ђокини (Ђокићи), из Рупља сродни са
Пешићима из Горњег Буниброда
13. Ђикини, из Ковачеве Баре
14. Барчеви, из Баре код Липове Чуке
(планина Кукавица)
15. Касурини, непознатог порекла
16. Тупкини, непознатог порекла
17. Туловци, из Тулова
18. Брдареви-Тарабанови, непознатог порекла
19. Вилипови, из Градишта код Дадинца

НОМАНИЦА
Номаница би могла значити зимовник влашких
номада који су Срби прилагодили духу свога
говорног језика.
У њему живе ови родови:
1. Гагулци, староседеоци
2. Јоваинци, староседеоци
3. Марковци, староседеоци
4. Илијинци-Брзаци (брзи, хитри, радни),
непознатог порекла
5. Шишавци, из Шишаве
6. Митинци, непознатог порекла
7. Михајловци, непознатог порекла
8. Тодоровић Чедомир, призећен из Стајковца у
роду Митинском
9. Лукић Криста, из Стајковца призећен у роду
Гагулском
10. Врањанци, порклом из врањанског краја
11. Грашарци, из Граова, у Грделичкој клисури

16

Школски лист ЗВРК

ОШ ``Бора Станковић`` Губеревац
Očekivalo se da će selo kao zajednica kojoj pripada
″ubica″, biti pošteñeno njegove osvete. Natprirodna
moć vuka istovremeno je odbijala i privlačila žitelje
srpskih sela. Oni su nastojali da se uklone od njenog
delovanja, ali i da je stave pod kontrolu i iskoriste. Na
primer, ime Vuk se davalo u porodicama u kojima su
deca umirala, jer je to ime imalo istu moć kao i sama
životinja. Posedovati to ime značilo je imati sva
svojstva vuka: njegovu otpornost prema bolestima i
zlim uticajima svake vrste. Moć vuka prenosila se na
sve što je povezano s njim, naročito na delove tela:
oči, srce, dlaku, zube. Poznat je običaj da se deca za
vreme epidemija provlače kroz vučiji zev (kožu
obrezanu oko vučije čeljusti), da bi pod
pokroviteljstvom vuka bila zaštićena. Natprirodna
svojstva pripisivala su se čak i likovnoj predstavi
vuka, odnosno predmetima na kojima se nalazi njegov
lik. To je, na primer “mač vukovac” tj. mač na čijem
je sečivu izgravirana figura te životinje. U nekim
krajevima Srbije i Crne Gore mislilo se da takav mač
zadaje smrtne rane neprijatelju i štiti svog vlasnika i
od ljudi i od demona. Uz pomoć mača su otkrivani
počinioci kraña, nerotkinje sticale sposobnost
rañanja… Često su vukove predstavljali učesnici
pojedinih rituala. U nekim krajevima Bosne, grupa
mladića bi, za vreme svadbe, simbolično napadali
mladoženjinu kuću, a razilazili bi se kada im neko iz
kuće dobaci zavežljaj sa hranom. Vukove su
predstavljali i “vučari”, koji su se obično oko Božića
okupljali po mnogim srpskim selima. Nosili su kožu
vuka, ispunjenu slamom, ili se ogrtali njome, i išli od
kuće do kuće, pevajući pesme i skupljajući darove.
Zamišljene posete ponavljale su se tokom čitave
zimske i dela prolećne sezone. Zavisno od kraja, to bi
bili pojedini hrišćanski praznici (Mitrovdan,
Mratindan, Arandjelovdan, Sv. Vrača, Vavedenja, Sv.
Alimpija, Sv. Andrije, Savindana, Gavrilovdana,
Đurñevdana). Grupe vučara predstavljale su vučija
bića, inače bestelesna, nevidljiva. Njihovo prisustvo se
najčešće samo pretpostavljalo. Od odnosa seljaka
prema zamišljenim vukovima zavisio je odnos
stvarnih vukova prema njim tokom čitave godine.
Stoga se izbegavalo sve što bi moglo da ih izazove i
učini neprijateljski raspoloženim. Pod zabranom su
bili poslovi oko stoke, kao i postupci koji su asocirali
na napadačku aktivnost tih životinja. Vučiji posetioci
nisu uvek zamišljani u množini. Ponekad se
pojavljivao jedan vuk, koji je figurirao kao mitski
predstavnik čitave vrste. U njegovom liku, objedinjene
su predstave o svim vukovima, stvarnim i
zamišljenim. Može se reći da je to bilo vučije
božanstvo, pa se i dočekivalo na odgovarajući način:
upućivane su mu molbe i prinošene žrtve. To se činilo
o božićnim praznicima. Žrtve (kolač i jela) iznošene su
uz poseban ritual, u posebno vreme (po zalasku
sunca), na posebnim mestima (na pragu, raskršću).

Srpska mitologija
KULT VUKA KOD SRBA

edju životinjama koje figuriraju u narodnoj religiji
Srba najznačajnije mesto pripada vuku. To je razumljivo,
jer je ova životinja bila rasprostranjena u našim
krajevima, i predstavljala stalnu opasnost i za stoku i za
čoveka. U očima srpskih seljka vuk je uglavnom bio
opasno, demonsko biće. Posedovao je neku natprirodnu
moć koja je izazivala strah. Izbegavao se svaki postupak
koji je mogao da dovede do susreta sa njim. Čak se nije
smelo pominjati ni njegovo ime, jer bi izgovoriti ga bilo
isto što i prizvati tog demona. Zato su umesto reči “vuk”
korišćeni različiti nadimci: napomenik, kamenik, pogan,
onaj iz gore itd.

Susret sa vukom se nije uvek mogao izbeći, a to bi bila
veoma delikatna situacija, jer seljaku nije bilo
dozvoljeno da ubije vuka, već samo da se brani.
Nekada je ta zabrana bila strogo poštovana. U jednom
našem kraju vukovi su se namnožili u tako velikom
broju da su i vlasti bile prinuñene da intervenišu.
Meštanima je podeljen otrov da bi ubili životinje, ali
su oni odbili da ga upotrebe. Izgleda da se pomenuta
zabrana zasnivala na verovanju u moguću osvetu
ubijenog vuka, odnosno osvetu njegove razljućene
duše. U novije vreme to verovanje se izgubilo, ali su
njegovi tragovi ostali u pojedinim predanjima. Jedino
slično predanje je zabeleženo u okolini Pirota. U
njemu se govori o Sv. Mrati, kao gospodaru vukova,
koji ih povremeno okuplja i odredjuje kome će i na
koji način učiniti zlo. Ovo predanje zapravo, osim što
treba da ukaže na moć sveca, na ispunjavanje njegove
volje, ukazuje i na nehrišćanska shvatanja.
Vuk je bio neprikosnoven. Meñutim, u izuzetnim
okolnostima, kada bi čopori gladnih vukova počeli da
haraju po selima, i ugrožavaju opstanak seljaka, oni bi
bili prinuñeni da ih ubijaju, iako je strah od ubijenog
vuka i dalje bio prisutan. U raznim krajevima su ti
rituali bili različiti, ali dva postupka su bila svuda
poznata. Prvi postupak je bio obmanjivanje vuka, tj.
lovac bi bacio pušku preko vuka, pokušavajući tako da
ga prevari, stavljajući mu do znanja da ubica nije on,
već njegovo oružje. Drugi obavezan čin bilo je
umilostivljavanje ubijenog vuka. Lovci su donosili
vučiju kožu u selo, nosili je od kuće do kuće, a
ukućani su joj prinosili darove: žene uglavnom vunu,
predivo, peškire, a muškarci novac. Na taj način se
ublažavao gnev vuka, odnosno njegove duše.

U ranija vremena vuku su verovatno pridavali i dublja,
simbolička značenja. Pretpostavlja se da vuk nije
poštovan samo kao vuk, već i kao otelovljenje nekih
drugih onostranih bića, o čijoj su prirodi iznošena
različita mišljenja.

17

Школски лист ЗВРК

ОШ ``Бора Станковић`` Губеревац

УСПЕСИ НАШИХ БИВШИХ УЧЕНИКА

З

а
протеклих
130
година
многобројни су бивши ученици наше
школе који су постали познати и признати.
Кад бисмо набрајали њихова имена и
успехе, цео часопис би био недовољан.
Ипак, за ову прилику смо одабрали оне
тренутно актуелне. Надмо се да нам остали
то неће замерити.

НАШЕ

УЧЕНИЦА

ЗВЕЗДА

ГРАНДА

Милица Павловић живи са баком и деком у
Горњем Буниброду. Још као ученица наше
школе, певала је у хору и учествовала на
разним такмичењима. Завршила је средњу
музичку школу ``Станислав Бинички`` у
Лесковцу. Тренутно је студент друге године
Факултета за културу и медије Мегатренд,
смер односи с јавношћу. Поседује и диплому
музичког сарадника. Године 2010. наступа на
Радијском фестивалу са песмом ``Дођи`` коју
је написала Леонтина Пат. Похађала је школу
поп музике Александре Радовић. Милица је
комуникативна, искрена и увек спремна да
помогне. Поред певања, бави се плесом, воли
да игра тенис и шета.

ЈОВАНА У РЕПРЕЗЕНТАЦИЈИ СРБИЈE
Сви успеси бивших ученика наше школе
веома нас радују. Са великим задовољством
смо крајем 2011. године, примили вест да је
Јована Васиљковић позвана на пробни трениг
за репрезентацију Србије у фудбалу. Од 40
кандидаткиња из целе Србије Јована је ушла
у најужи избор од 18 кадеткиња рођених
1995/96. године. Јована је 2011. године била
капитен наше школске екипе која је постала
6. у Србији. И тада је била запажена у екипи
лесковачких Лавица док се данас налази у
редовима нишког Машинца. Она није
заборавила своју основну школу и посетила
нас је за Светога Саву. Том приликом је рекла
да никада неће заборвити своје фудбалске
почетке
на
игралишту
ОШ
``Бора
Станковић`` у Губеревцу.

Омиљени су јој пeвачи Алекасндара Радовић
и Марија Шерифовић. За наш лист Милица се
присетила школских дана: Основна школа
``Бора Станковић`` остала ми је у јако лепом
сећању. Мој учитељ Небојша Симоновић био
је задужен да нас увек орасположи, насмеје и
увек нам је давао корисне савете. И дан
данас имам његову подршку и то ми пуно
значи. Наставници су били различити. Увек
смо их чекали на ходнику, а када би наишли,
утрчавали бисмо у учионице. Поручила бих
свима да уживају у ђачком добу, јер када се
сада осврнем, схватам да ми је то
најбезбрижнији период у животу.
Ми желимо да Милица победи на Гранд
фестивалу и, наравно, редовно за њу гласамо.

Велику захвалност дугује професору физичке
културе Дарку Иванковићу, који је уочио њен
таленат и помагао јој на почецима каријере.
Јованa игра и тенира широм Србије и спрема
кофере за припреме у Шпанији. Ми можемо
само да јој пожелимо све најбоље у каријери
и животу.

18

Школски лист ЗВРК

ОШ ``Бора Станковић`` Губеревац

ОТКАЧЕНА СТРАНА

Питалице

Нове фразе

Зашто у Кини нема комараца? Свако убио
свог.

* Меша се ко дијамант маргарин.
* Вришти к'о кад сестра жени брата.

Шта је то мало, плаво на грани и пева?
Талентована шљива.

* Тресе се к'о ФАП у леру.

Зашто професори траже боље плате? Зато
што су чули да се у неким породицама
једе трипут на дан.

* Мирна к'о резервни точак.
* Ложи се к'о баба на ратлук.

Зашто плавуша носи миша у цркву? Хоће
да кликне на икону.

* Шта се примаш к'о баба на пензију?
* Пун к'о памперс пелена.

Како се зове дете плавуше и Роналда?
Ретардо.

* Стиснуо га к'о сирома' сарму.

Зашто плавуша сипа воду у рачунар?
Хоће да сурфује.

* Пропао си к'о жетон.
* Шта си се загубио к'о Пинокио у кубик
дрва.

Шта је то мало црно, а опасно на живот?
Врана са митраљезом.

* Цвили к'о уштипак у тигању.

Како најлакше убити ноја? Избламираш
га на бетону.

* Ућутао се к'о вепар у кукурузу.

Што марсовци не праве журке? Немају
атмосферу.

* Развалио га к'о булдожер страћару.
* Осушио се к'о сунђер на распусту.

Која је најбоља болест? Склероза!
Не боли, а сваки дан чујеш нешто ново.

* Зинуо к'о конобарски новчаник.

Глупи људи су добри. Деца воле глупе
људе. Да ли вас воле деца?

* Напунио се к'о шпајз пред славу.
* Отекао к'о пчеларски приправник.

У чему је сличност између таште и
Сунца? Ни јено ни друго не можеш дуго
да гледаш.

* Навалио к'о пензос на шалтер.
* Раширио се к'о петнаест до три.

Шта је цивилизација? Човеков пут од
пећине до атомског склоништа.

* Шта стењеш к'о југо на узбрдици.

19

Школски лист ЗВРК

ОШ ``Бора Станковић`` Губеревац

ПРИЈАТЕЉИ ШКОЛЕ

Родитељи
и
локални
привредници често помажу рад школе
зато с правом можемо рећи да су они
искрени
пријатељи
школе.
Ово
приликом им захваљујемо на свему што
су учинили за нас!

Turistička agencija
„BAVKA TOURS“

d.o.o. Gornji Bunibrod - Leskovac
Telefoni:
016 788 705; 064 129 60 84;
064 537 29 34; 064 875 59 52;

Редакција:
Главни и одговорни уредник: Дарко Иванковић
Технички уредник: Саша Станковић
Унос текста: Саша Станковић и VII2
Избор текстова и ђачких радова: Саша Станковић у
сарадњи са учитељима и наставницима
Идејна решења: Саша Станковић
Лектура: Ана и Саша Станковић

20

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful