SEMINARSKI RAD Privredne komore-pokretači nacionalnih ekonomija

1

2. st. prihvaćeno je u anglosaksonskom pravu. a fakultativno članstvo u komorama.UVOD Pod privrednom (trgovačkom) komorom podrazumeva se asocijacija privrednih (trgovačkih) lica. 2 . Iz stilizacije člana 1.organima koji se biraju na način utvrđen statutom komore. Ovaj princip obaveznosti članstva u komorama pretežno je zastupljen u kontinentalnom pravu. banke i druge finansijske organizacije. njihovih interesa pred državnim organima. nastale na osnovu Zakona o Privrednoj komori Srbije. kao predstavnik. organizacije za osiguranje i drugi oblici organizovanja koji obavljaju privredne delatnosti i usluge. po uzoru na francuski komorski sistem. Kao članovi komore pojavljuju se: preduzeća. navedenog Zakona o Privrednoj komori Srbije proizilazi da je članstvo za napred navedene subjekte obavezno. Komora ima svojstvo pravnog lica i istom upravljaju članovi komore preko svojih predstavnika u njenim.

pojavljuju se prema njenim članovima: odluke.Kao akti komore. što se javlja potreba da regionalne komore budu pre svega "vezane" za preduzeća i njihove probleme. kao i druge poslove. Sudovi časti su nadležni da odlučuju o povredi dobrih poslovnih običaja i poslovnog morala. obaveze i odgovornosti članova komore. unapređivanje robne razmene i asortimana i kvaliteta proizvoda i usluga. negovanje dobih poslovnih običaja i poslovnog morala i utvrđivana pravila poslovnog ponašanja članova komore. poslovno povezivanje i informisanje i pružanje stručne pomoći članovima komore. stalne izbrane sudove i spoljnotrgovinsku arbitražu. iz razloga nerazgraničenog delokruga između regionalnih. da je to stručna institucija u cilju unapređenja rada i poslovanja svojih članova. Ovo sa razloga. .Komore imaju i specijalizovane sudove: sudove časti (u svim komorama). podsticanje istraživanja u oblasti naučno-tehnološkog razvoja. Kao organi komore pojavljuju se: skupština komore. unapređivanja i uspostavljanja ekonomske saradnje sa inostranstvom. da se one organizuju na strukovnim i granskim principima. predviđeno da ona obavlja: zastupanje zajedničkih interesa članova komore u oblasti privrednog sistema.unapređivanje preduzetništva i menadžmenta. komore izdaju i razna uverenja. a istim se uređuju: delokrug i ovlašćenja skupštine i drugih organa komore. Preporuke predstavljaju karakterističan akt sa neobaveznom snagom. . organizovane po teritorijalnom principu i tu se pojavljuju :regionalne komore. da je ona pogodno mesto za susrete privrednika. pa je između ostalog. nadzorni odbor i predsednik komore (koji predstavlja komoru i odgovoran je za zakonitost njenog rada).. prava. da je učesnik u utvrđivanju mea ekonomske politike. pokrajinskih i republičkih komora i isprepletenu nadležnost. Delatnost. Zakonom o Privrednoj komori Jugoslavije određene su delatnosti iste komore.UDRUŽIVANJE U PRIVREDNE KOMORE Privredne komore su u nas.U pravnoj teoriji ističu se šest funkcija koje komora ima i to: da je komora reprezentant privrede pred državnim organima. način upravljanja i odlučivanja u komori i dr. unapređivanje standarda i tehničkih normativa i njihovo prilagođavanje međunarodnim rešenjima i praksi i izdavanju odgovarajućih certifikata. sastava i trajanje mandata organa komore. Ovakvo organizovanje komora je bilo predmet određenih kritika. Komorom upravljaju članovi komore. . o povredama kojima se narušava jedinstveno jugoslovensko tržište ili sprovode 3 . Na zahtev svojih članova. komore republika i pokrajina i Privredna komora Jugoslavije. isprave i potvrde i dr. poslove razvojne i ekonomske politike pred saveznim organima i saveznim organizacijama. izbor. oblici rada i organizovanje komore. Zbog ove kritike sve se više javlja potreba i postoje zalaganja. a preko svojih predstavnika u organima komore. zaključci i preporuke. Akti i Statut komore. Statut komore donosi skupština komore i objavljuje ga u svojem glasilu. izvršni odbor. jačanja poslovnog morala u privredi i sa jasno utvrđenim javnim ovlašćenjima. Specijalizovani sudovi. sadržaj i oblici ostvarivanja saradnje sa drugim organima i komorama.

Stalni izbrani sud. Odluka istoga suda je konačna i ima karakter pravnosnažne presude. predviđa da odluke donosi isključivo po načelu pravičnosti. To omogućava trgovačkim arbitrima umešnost u iznalaženju poštenog i pravičnog rešenja kao i zasnivanje odluke na trgovačkim običajima. To je karakteristika uopšte međunarodnih arbitraža u odnosu na su dove. te arbitri u međunarodnim arbitražama nisu obavezni da se strogo pridržavaju propisa.monopolistička ponašanja na takvom tržištu. Njena nadležnost se zasniva samo pismenim sporazumom (arbitražnim ugovorom) između stranaka. u unutrašnjim vodama.radu. 4 . kao i o neizvršavanju obaveza članica komore. jer nastoje da donose određene odluke po načelu pravičnosti (ex aequo et bono). odnosno sporove koji nastaju u spoljnotrgovinskom prometu između jugoslovenskih i stranih pravnih i fizičkih lica. kad je bar jedna od strana. nezayisno od nacionalnih propisa. odnosno sporove na koje se primenjuje plovidbeno pravo. povredama statuta komore i drugih obaveznih odluka komore. kako u pogledu određenog spora. tako i u pogledu budućih sporova koji mogu proisteći iz određenog pravnog odnosa. je nezavisni organ i u svome odlučivanju je samostalna. strano pravno ili fizičko lice i između stranih pravnih ili fizičkih lica. Potrebno je istaći da naša Spoljnotrgovinska arbitraža. Ona može da na zahtev jedne ili obe strane i da posreduje radi mirenja. Arbitražni ugovor je punovažno zaključen i kada se stranke pozovu na opšte uslove o poslovanju arbitraže. Ona takođe rešava sporove koji se odnose na brodove i na plovidbu na moru. odlučuje o sporovima članova komore bilo postupkom posredovanja ili odlučivanjem u arbitražnom postupku. sekretarijata. Spoljnotrgovinska arbitraža obavlja poslove iz svoje nadležnosti preko predsedništva. arbitražnih veća i arbitara pojedinaca. kao i sporove između stranih pravnih i fizičkih lica. kada su stranke: dale takvo ovlašćenje. Spoljnotrgovinska arbitraža pri Privrednoj komoriji Jugoslavije sa sedištem u Beog. Spoljnotrgovinska arbitraža rešava sporove sa elementom inostranosti. u skladu sa navedenim Pravilnikom. kao što bi to učini nadležni sud. Isti se sporazum može zaključiti.

tako i komore osnovane zakonom (član 2. imaju svojstvo pravnog lica ex lege što znači da su subjekt prava i da imaju poslovnu sposobnost da u pravnom prometu zaključuju sve vrste pravnih poslova. zastupnike. Italija. imovinu. godine donet je Zakon o privrednim komorama. Na tim osnovama i u Republici Srbiji 2001. Austrija.komore predstavljaju i zastupaju sveukupne interese svojih članova i imaju javnopravna ovlašćenja. moći i uticaju. što svakako predstavlja značajan oprez i 5 . a njena nezavisnost se vezuje za autonomnu volju koja ne zavisi od volje bilo kog drugog lica. pokazala su da je komorski sistem u ovim zemljama u značajnoj meri uništen ili je njegova uloga u zastupanju zajedničkih interesa degradirana.KOMORSKO ORGANIZOVANJE U RAZVIJENIM ZEMLJAMA TRŽIŠNE PRIVREDE -Primer Austrija- Model obaveznog udruživanja privrednih subjekata u privredne komore danas je zastupljen u najrazvijenijim zemljama Evrope. Zastupanje opštih interesa podrazumeva sposobnost Komore da se izdigne iznad partikularističkih interesa pojedinih branši. sedište. Privredne komore nisu privredna društva. komore bi izgubile pravo da to svojstvo imaju po zakonu. Španija. Propisivanjem obaveze da se privredne komore koje su osnovane Zakonom o privrednim komorama upisuju u Registar. važna uloga Komore je i u tome da miri i usaglašava interese pojedinih članova. imajući u vidu interese privrede kao celine. osniva Registar komora koji vodi Agencija za privredne registre i obavezu da se u tom registru registruju kako komore koje mogu osnovati najmanje 50 privrednih subjekata. Svi ovi komorski sistemi imaju jednu zajedničku osobinu . jer Predlog izmena i dopuna u članu 2b. Posebno želim da naglasim da komore nisu i ne mogu biti državne organizacije. Zastupanje opštih interesa podrazumeva obavezu Komore da balansira između različitih interesa. nekada o interesima različitih regiona. odnosno da stiču razne oblike prava kao i da preuzimaju različite obaveze. niti su udruženja. regiona i moćnih društava i da formuliše volju. Postojeći komorski sistem u Srbiji definiše komore kao samostalne i nezavisne poslovnostručne organizacije. Ukoliko bi se usvojile predložene izmene i dopune Zakona o privrednim komorama. niti mogu imati položaj tih društava. Komore nisu državne organizacije Sve privredne komore u Srbiji osnovane su Zakonom o privrednim komorama. unutrašnje akte i sl. pečat. Grčka. Takođe. Holandija. Luksemburg itd. naziv. pa stoga ni shodna primena propisa o registru privrednih društava se ne može primenjivati na privredne komore. članicama EU: Nemačka. Francuska (koja je postojbina svih komora). što podrazumeva da svaka komora ima svoje organe. a nekada o interesima privrednih subjekata prema njihovoj veličini. narušio bi se pravno zaokružen sistem postojećih privrednih komora u Srbiji. Nekada će se tu raditi o različitim strukovnim interesima. Učiti na greškama suseda Negativna iskustva država koje su sistem obaveznosti zamenile sistemom dobrovoljnosti članstva. Zakona). posebno onih u okruženju i bivših jugoslovenskih republika.

a naročito u internacionalizaciji poslovanja. što bi svakako urušilo potrebnu misiju Komisije za zaštitu konkurencije. što bi prouzrokovalo velike svojinske probleme oko titulara postojeće imovine privrednih komora u Srbiji. već bi samo ojačala pozicije dominantnih subjekata. udruživanje je ujedno i nastavak tradicije zajednickog delovanja. To se može videti na primeru Italije koja ima izuzetno dobro postavljen i organizovan komorski sistem. Stoga smatram da i zbog toga nema uslova za upućivanje komore ka vodama ugovornog osnivanja i dobrovoljnosti članstva. Udruživanje više privrednih subjekata u dobro organizovane i vodjene preduzetnicke asocijacije. godine. kada je u ondašnjoj Jugoslaviji donet zakon o obrazovanju jedinstvenih komora.opomenu. takodje izražavaju 6 .umrežavanje razvijeno i efikasno imaju značajno bolje poslovne rezultate ukoliko se posmatra broj novoosnovanih i brzorastućih preduzeća kao i unapređenje ukupne privrede regiona. Istovremeno u italijanskoj privredi funkcionišu poslovna udruženja: opšteg tipa. Komorski sistem svojim delovanjem može doprineti povezivanju preduzetnika na lokalnom i regionalnom nivou. time je izrazio svoju prirodnu reakciju kroz nameru da zaštiti svoje interese. Naravno. Danas. Svima nama poznato je da tranzicija u Srbiji nije još uvek završena. Taj dramaticni proces promene vlasništva usmerava pažnju menadžmenta društvenih preduzeca ka socijalnim pitanjima i cini ih potpuno ravnodušnim prema komorskom organizovanju. Proces tranzicije i privatizacija preduzeca koja su u društvenom vlasništvu sprovodi se preko aukcijske prodaje ili pak postupkom tenderske prodaje. daje dodatnu snagu i autoritet clanicama i mogucnost da se udruženom snagom utice na promenu ambijenta privredjivanja. Mala i srednja preduzeca u privatnom vlasništvu u isto vreme pokazuju izuzetan interes za komorsku organizaciju. nakon novog Ustava. regionalna udruženja. o cemu svedoce brojni primeri iz prošlosti. kao vrlo senzibilna forma organizacije proizvodnje i usluga. postupak izbora u komorske organe i mogucnosti korišcenja usluga koje komore mogu da im pruže. Neka nova organizacija komorskog sistema nije izraz ekonomskih potreba. niti je njegova konkurencija vec naprotiv komplementarna forma organizacije preduzeca koja doprinosi funkcionalnosti sistema. asocijacije izvoznika i mnoga druga. Privatni sektor. samo u Alžiru postoje nacionalne komore organizovane po granskom principu koji je u Srbiji i definitivno napušten još davne 1962. Takav primer imamo u Makedoniji i Sloveniji i u još nekim bivšim jugoslovenskim republikama i zemljama u okruženju. što bi našu privredu i dalje vodilo da se bavi samom sobom umesto konkurencijom i razvojem. Komorska organizacija je jedan sveobuhvatan sistem interesnog udruživanja koji ukljucuje sva preduzeca za koja je prema našem zakonu ta vrsta udruživanja obavezna i preduzetnike koji se udružuju u komoru posredno preko svojih lokalnih udruženja. kako u Evropi tako i u svetu ne postoji ni jedna država u kojoj ne postoji nacionalna komora kao jedinstvena organizacija privrednih subjekata. Poslovna udruženja MSP. Koliko je meni poznato. još uvek nije uređen novim zakonom. Udruživanje u poslovne asocijacije koje pružaju razne usluge za svoje clanice i zalažu se za njihove interese nije zamena za komorski sistem. U nekima od njih su u toku zakonodavne aktivnosti koje imaju za cilj vraćanje na oprobane staze obaveznosti. granska. sa naglaskom na promociju robne marke »made in italy« koja uz snažnu podršku države daje naglasak na internacionalizaciju proizvoda i usluga. Pošto svojinski sistem u Srbiji. Dosadašnja iskustva govore da regioni i države u kojima je povezivanje privrednih subjekata . Poslovno udruživanje kao forma objedinjavanja i zaštite interesa preduzeca dobilo je na intenzitetu posle demokratskih promena koje su se dogodile dvehiljadite godine.

što je ne moguce ako je preduzece državno. Napred navedene komore treba da formiraju sa državom jedan partnerski odnos. dobijanje kvalitetnih ionformacija i poslovno povezivanje. 4. bilo sa državom ili pak sa drugim organizacijama i institucijama 4.Ne može se biti partner sam sa sobom. 2.Ukoliko u jednom društvu ne postoji ovakva organizacija. ali i pružanjem raznih usluga clanstvu. 3. ali i pružanjem usluga.Finansiranje bi se vršilo obaveznom clanarinom. Delatnost: Osnovne komore bi se bavile problemima koji mogu da se reše na lokalnom nivou i definisale probleme koji bi trebalo da se rešavaju na nivou zajednice komora. Zajednica Komora se bavi problemima koji su zajednicki za sve Komore. ali uz obavezno poštovanje minimuma predstavnika Osnovne komore. Osnivac Zajednice komora je država.onda to društvo nema osnovne uslove za funkcionisanje demokratije. Predlog za novu komorsku organizaciju a) Industrijsko-trgovinska komra Clanovi ove komore bila bi društva kapitala koja se bave proizvodnjom roba i usluga za tržište. Zajednica komora 1. što i jeste osnovna delatnost komore. to jest na uredjivanju odnosa kako sa državom. 2. 7 .izdavanje raznih službenih certifikata.U pravim demokratskim državama demokratija funkcioniše tako što se svaki društveni sloj zalaže za svoje interese. Upravljanje: organi komore bi se predlagali i birali demmokratskim putem.izuzetan interes za korišcenje strucne pomoci radi unapredjenja poslovanja svojih clanica. a rešavaju se na nivou države. 5. uspostavljanje ekonomske saradnje sa inostranstvom.evidentiranje – registraciu firmi. U demokratskim državama komore rade vrlo važne poslove za svoje clanove kao na primer: . Osnovne komore 1. b) Preduzetnicka (ili obrtnicka )komora ciji bi clanovi bili firme fizickih lica. Javna-državna preduizeca ne bi mogla da budu clanovi industrijsko-trgovinske komore jer su oni državna i rade pod potpuno drugacijim uslovima u odnosu na napred navedene privredne subjekte. Svaka opština treba da dobije pravo da osnuje svoju komoru. Obrazloženje 1. 3. Vlada služi za uskladjivanje i realizaciju ovih interesa. Zajednicom upravljajuu Osnovne Komore preko svojih delegata koje delegiraju u organe upravljanja. . . ali takodje treba im ostaviti pravo da se udruže sa jednom ili više opština. Finansiranje: clanarinom. 2. srazmerno svojoj ekonomskoj moci. Clanstvo u komori bi bilo obavezno. tako i medjusobnih. Postojale bi dve vrste komora:Osnovne komore i Zajednica komora. 3. Privredna komora je osnovna institucija preko koje privrednici rade na stvarannju ambijenta za privredjivanje.

Austrija svoj izvoz od preko 160 milijardi EUR godišnje u velikoj meri postiže zahvaljujući dobroj organizaciji Privredne komore Austrije i njenoj odličnoj saradnji sa austrijskom državom. ali i nezaposlenih ( 5% od ukupnog broja zaposlenih u PK Austrije i skoro 50% od ukupnog broja zaposlenih u regionalnim PK). Cinjenice su: . 5. Da bi komora vršila funkciju zastupanja interesa svojih clanova.da su interesi i uslovi privredjivanja ovih kategorija veoma razliciti.) 4. . a sve u zajedničkom cilju ostvarivanja zacrtanog ekonomskog rasta i razvoja.obrazovanje i školovanje zaposlenih. društvena i privatna preduzeca. • • AWÖ . tehnicko-tehnoloških. 6. Pošto se prilikom izrade Strategije razvoja Opštine 92% ispitanih privrednika izjasnilo za stavranje gradske privredne komore.strukovna udruženja i stručne službe (40% zaposlenih) 8 . koliko i austrijskih pokrajina). a u zadnje vreme i predstavnici preduzetnika što je samo posebi problem.pretstavljanje firmi u raznim slucajevima (u odnosima sa državom. • Kako funkcioniše Privredna komora Austrije Ovo pitanje se često postavlja od strane srpskih preduzeća i institucija. a potom sami sebe potvrdjuju. Strukturno PK Austrije je podeljena u 3 sektora i to: • WIFI . Organi upravljanja se ne biraju demokratskim putem vec se odabiraju. FV . to jest da se organi komore predlažu i biraju direktnim izborima. s obzirom da se radi o jednom od najbolje organizovanih komorskih sistema na svetu.a ni obavezu prema clanstvu. morace da prilagodi i organizaciju Komorskog sistema komorama koje postoje u Evropskoj Uniji.ekonomski odnosi sa inostranstvom (55% zaposlenih).poslovno edukovanje clanova u vezi pravnih. . informativnih i inovativnih problema. prvi uslov je da je demokratizovana. a 3000 u regionalnim Privrednim Komorama (kojih ima 9. Sadašnja Privredna Komora nije demokratizovana. komercijalnih. a to je najizraženije kod malih i srednjih preduzeca i preduzetnika. U komorskom sistemu Austrije zaposleno je oko 4000 ljudi.te tako i ne osecaju nikakvu odgovornost. drugim komorama i sl.Ako naša država stvarno želi da udje u Evropsku Uniju.. od čega čak 1000 u PK Austrije.da organi upravljanja nisu izabrani demokratskim putem. 7. U sadašnjoj Privrednoj Komori nalaze se državna. to smatramo da treba organizovati javnu tribinu na koju bi bili pozvani svi zainteresovani privrednici da se izjasne kakvu komoru žele.

FV . AWÖ . već ministarstvu finansija (pošto su one zakonska obaveza. godine bilo je veoma teško finansirati sve nastupe u inostranstvu iz sredstava PK Austrije. i iz dve najveće političke partije po jedan. tako da mala preduzeća plaćaju samo osnovne članarine (za svaku delatnost u registraciji preduzeća u Austriji se plaća posebna osnovna članarina). tj.ekonomski odnosi sa inostranstvom najjači je sektor u PK Austrije (kako stručno. Vlada je 2002 donela odluku kojom se za stimulisanje izvoza izdvaja jedan deo budžetskih sredstava (program „Go international“). Predstavništva u inostranstvu se finansiraju iz sredstava PK Austrije.Rad WIFI-a odvija se u najvećoj meri u regionalnim PK. koncipirane su slično kao i kod nas. pored osnovnih. dok veća preduzeća. Privredna Komora Austrije je izvanredan primer dobre i efikasne organizacije. analiza. Ovakav sistem se pokazao kao izuzetno efikasan. u PK Austrije. a manja predstavništva (do 3 zaposlena) finansiraju se do 50% iz budžetskih sredstava prema odluci Vlade o stimulisanju izvoza. Sadašnji predsednik PK Austrije ima jos dva kooptirana potpredsednika. koje su zakonom propisane i obavezne. I pored visokih sredstava koja se izdvajaju za rad AWÖ (Ekonomski odnosi sa inostranstvom). Takodje i kod organizovanja dolaska. U situaciji specijalnih zahteva komintenata (marketinške studije.strukovna udruženja i stručne službe. analize tržišta. U okviru njega se nalazi i 107 privrednih predstavništava u inostranstvu (sa preko 400 zaposlenih) čiji predstavnici imaju diplomatski status. u prošloj godine je to bilo 70 miliona EUR. Spoljno trgovinski odnosi sa inostranstvom rade isključivo na saveznom nivou tj. pošto omogućuje predstavništvima veoma efikasnu komunikaciju sa nosiocima političkih i privrednih odluka u zemlji-domaćina. ali i najneposredniji kontakt sa preduzećima u zemlji. PK Austrije se finansira iz članarina. dok se u PK Austrije nalaze službe planova. sa mehanizmom za njihovu realizaciju. Visina članarine je diferencirana prema veličini i obimu poslovanja preduzeća. predstavništva PK Austrije u tim zemljama naplaćuju firmama kotizaciju u visini od 200 500 EUR. tako i brojčano). Predsednik PK Austrije bira se na isti način kao i kod nas i ima 3 pomoćnika. kao i porez) i njihovo ne plaćanje ima isti tretman kao i ne plaćanje poreza. kreiranja novih načina obrazovanja i izvoza obrazovnih programa i obuke. 9 . smeštaja i kontakata privrednih delegacija Austrije u stranim zemljana. plaćaju i dodatne doprinose za Komoru u zavisnosti od obima prometa i broja zaposlenih radnika. praćenja firmi na odredjene lokalitete u okviru zemlje) vrši se naplata u visini od 100 EUR/h. Članarine se ne uplaćuju direktno PK Austrije. Da bi stimulisala povećanje izvoza. što je regulisano zakonom (Austrija nema u svojim ambasadama radna mesta “trgovačkog savetnika“ pošto taj kompletan posao za državu obavljaju predstavništva PK Austrije u inostranstvu). koji se biraju iz redova Udruženja industrijalaca (1). koja za gore navedene preduslove daje izuzetno dobre rezultate. do 2002. u krajnjoj konsekvenci može da dovede do likvidacije firme. boravka.

Na ovaj način provredna komora predstavlja bazu podataka iz koje privrednici mogu crpeti informacije u vezi sa delatnošću koju obavljaju i na osnovu tih informacija uvideti svoje šanse i zaobići opasnosti. Osnove privrednog prava 2. politike regionalnog razvoja. a posebno na primeru Privredene komore Srbije. Prof. LITERATURA 1.ZAKLJUČAK Privredna komora ima osnovnu funkciju zastupanja zajednicki interese preduzeća i drugih privrednih subjekata pred državnim organima i organizacijama. i podstiče priverednike na usklañivanje njihovih interesa i interesa država i državne ekonomske politike.pks. pokazao da privredne komore zaista jesu pokretači nacionalne ekonomije i da je njihov uticaj veoma veliki kako sa makro tako i sa mikro ekonomskog aspekta. mera ekonomske politike. Ova funkcija je takoña važna jer na ovvaj način privredna komora direktno ulazi u preduzeće i kreira mikroekonomske uslove. Privredna komora mora učestvovati i u kreiranju moralnih normi na tržištu i u potpunom informisanju svih tržišnih subjekata. www. uslova privreñivanja i poslovanja je takoñe velika jer kako je razvojem tržišne privrede država izgubila direktan utica na privredne subjekte privvredna komora ustvari u ostvarivanju ove funkcije predstavlja svojevrsnog predstavnika vlasti.dr Svetolik Kostadinović. Privredna komora svojim članicama daje odreñene informacije i pruza stručnu pomoć i konsalting usluge: bude učesnik u kreiranju i realizaciji strategije razvoja. i dr.rs 3. uspostavljanje meñusobnih poslovnih veza. propisa i uredbi. infrastrukture i novih projekata. države. www. utvrñivanje zajedničkih stavova.akademac.co. usklañivanje sudskog postupka i sveukupne državne regulative tržišta. Veoma fažna uloga Provredne komore je i u usklađivanje interesa i aktivnosti preduzeća.info 10 . Pod ovom funkcijom se podrazumeva unapreživanje zakona. Uloga Privredne komore u kreiranju privrednog sistema. Smatram da sam u ovom radu. razmena iskustava.

11 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful