\DK 1(091)"17/20":572

!zvoini znansìvcni clanaI
Piiml|cno 2/04.
Shvacanjc covjcka u povijcsti filozofijc (!!. dio)
2GUD.LRQDOL]PDGRSRVWPRGHUQH
Itan SLS1AK
'
Sa:c/ak
Poka·a/ dcj|n|c|/c cot/cka odno·no na·/o/an/c da ·c odçonc/nc n/cçota na/at
po·c|an ka/ak/c/ n/cçotoç ||/ka a p/at||a /c tcoma ·|o:cn. Cot/ck /c na|mc po
·c|| a mnoçoccma p/o||cma/|cno ||cc. Ic:ç/a n/cçotc komp|ck·no·/| pa | :a
mnoçc kon//ad|k/o/no·/| ·ac|n/ata pona/p/|/c n/cçota da/otno//c|c·na ·a·/at-
|/cno·/ ko/a /c n/cçota t|a·/|/o·/. Stak| ·at/cmcn| ·a·/atan p/|·/ap a/cmc|/|tan/a
j||o:oj·kc naakc o cot/cka odno·no j||o:oj·kc an//opo|oç|/c a:c/ cc ·takako a o|-
:|/ :a /a:||ka od k|a·|cn|/ ·ko|a·/|ck|/ ad:|cn|ka otc d|·c|p||nc | m|·|/cn/a o cot-
/cka a c/c||n| kakta ·a nam a na·||/cdc o·/at||a po/cd|na pot|/c·noj||o:oj·ka /a:-
do||/a odno·no n/|/ot| p/cd·/atn|c|. Pot|/c·/ na|mc atc||kc mo:c p/|don|/c/| ·a-
mo/a:am|/ctan/a cot/cka. Ota ·/ad|/a :c|| |:n|/c/| na t|d/c|o j||o:oj·ka ·||ka cot-
/cka od /ac|ona||:ma pa do na·|/ dana. Ta/ cc ·c poka·a/ |ma/ac| poç|at|/o a
t|da /a·noca /cmc|/|/| kako na /c|ctan/n|m an//opo|o·k|m |:to/n|m /ck·/ot|ma
m|·|||aca odno·n|/ /a:do||/a /ako | na |n/c/p/c/ac|/ama t/·n|/ po:nata/c|/a ot|/
aa/o/a kao | c|/atc pot|/c·/| j||o:oj|/c.
1. Modc|na j||o:oj|/a
Novovjckovna lilozolija u sicdislc piomisljanja slavlja covjckovu spoznaju. Tc-
mcljno pilanjc glasi: jc li covjcku mogucc spoznali islinu i na koji nacin lunkcioni-
ia njcgova spoznaja? Tck sc cvcnlualnim pozilivnim odgovoiom na ova pilanja
mogu poduzcli onloloska isliazivanja koja sc licu covjcka, svijcla i Boga. S obzi-
iom na izvoi i doscgc spoznajc modcini su sc mislioci podijclili u dva laboia: ia-
cionalislc i cmpiiislc. Pod lim vidikom mozcmo govoiili i o dvijc anliopologijc.
11 Rac|ona||:am
Occm novovjckc lilozolijc kao i iacionalislickc sliujc unulai njc smalia sc R.
Dcscailcs (1596.165O.). Ovaj liancuski lilozol nc samo da zcli ispilali siguinosl
Obnoi|¡en/ :/io/ (6O) 1 (2OO5) str. 3÷29
' Doc. dr. sc. !van Scstak, Iilozofski fakultct Druzbc !susovc, urcdnik casopisa Obnoi|¡en/ :/io/.
Clanak |c svrsctak studi|c ob|avl|cnc pod naslovom: Shvacan|c cov|cka u povi|csti filozofi|c. Od sta-
rogrckc do rcncsansnc slikc cov|cka, Obnoi|¡en/ :/io/ (58) 3 (2OO3) 283÷3O3
3
nasc spoznajc
1
ncgo i zcli pionaci piavu mclodu kako sc nc bi dogodilo da ljudi
obdaicni islim iazumom dolazc do iazlicilih iczullala.
2
\alja imali picd ocima da
lilozolija od 14. sl. nadaljc gubi svoj pocasni naziv »icgina scicnliaium«. Ovo cc
mjcslo piipasli malcmalici, poscbicc nakon G. Galilcja (1564.1642.), koji jc ma-
lcmalicku mclodu ucinio kljuccm za objasnjcnjc i obvladavanjc piiiodc. 1os i visc,
od sada cc sc i lilozolski suslav pokusavali konsliuiiali na nacin malcmalikc kao
znanosli, lj. dcduklivnim poslupkom zapocinjuci od najjcdnoslavnijih piincipa.
3
Nijc ni cudo slo cc i Dcscailcs usvojili dcduklivnu mclodu.
4
Dcscailcsovoj mclodoloskoj sumnji kojoj jc cilj ulvidili viijcdnosl spoznajc,
jcdna sc islina pojavljujc kao ncoboiiva, kao ona picd kojom sc nc mozcmo vaiali,
u kojoj bi i nckom »zlom duhu« (spiiilus malignus) lo bilo ncmogucc! Nc, lakvu
siguinosl za Dcscailcsa nc picdslavljaju ni malcmalicki aksiomi ni pivi mclali-
zicki piincipi, ncgo jc lo siguinosl cgzislcncijc onoga koji misli.
5
Taj glasovili Dc-
scailcsov coç|/o c/ço ·am za njcga jc »idca claia cl dislincla«, ncoboiiva islina,
jcdini solidan piincip od kojcg valja zapoccli zakljucivali.
Na ciju i kakvu cgzislcnciju ukazujc coç|/o? To jc cgzislcncija misli, zbiljnosli,
odnosno supslancijc koja misli (ics cogilans, supslanlia cogilans).
6
Timc Dcscai-
lcs kazc da jc misao ono slo nc samo da sloji u scbi, samoslalno, ncovisno o ljclc-
snoj slvainosli (ics cxlcnsa) ncgo i u opicci ili anlilczi picma njoj. Tijclo i dusa su
dvijc zascbnc i po svojoj naiavi posvc iazlicilc supslancijc.
Ovakva slioga podjcla nc uzima u obzii covjckovo zivo povijcsno jcdinslvo i
cjclovilosl. Napioliv, Dcscailcsova anliopologija jc povialak sliogom dualizmu
izmcdu dusc i lijcla koji cak nadilazi onaj Plalonov i Auguslinov. Tijclo kao pio-
lczna supslancija (ics cxlcnsa) lc dusa kao mislcca supslancija (ics cogilans)
slvoicna dakako od Boga lc bcsmilna dvijc su iadikalno iazlicilc zbiljnosli kojc
ncmaju ama bas nisla zajcdnicko. Nc samo da izmcdu ovc dvijc slvainosli nc mozc
bili supslancijalnog jcdinslva ncgo jc piincipijclno iskljuccno i bilo kakvo kauzal-
no djclovanjc jcdnc na diugu. Onc sc nalazc u vczi, nckim dodusc mislciioznim
nacinom, samo u oiganu cpilizc. \zimajuci u obzii Dcscailcsovo lako iadikalno
iazlicilo poimanjc dusc i lijcla, lalijanski ncoskolaslicki lilozol Ballisla Mondin
dajc izvisnu dijagnozu Dcscailcsovc anliopologijc: »Ova jc lundamcnlalna iazli-
cilosl iazlogom slo kailczijanska anliopologija nudi jcdnu od najicduklivnijih vi-
zija covjcka u zapadnoj misli: covjck kao iazum u spiiilualnoj dimcnziji; covjck
pak kao slioj u ljclcsnoj dimcnziji. Na laj nacin ljudska naiav gubi na bogalslvu
osjccaja i impulsa kojc ozivljujc odnos izmcdu duhovnoga i ljclcsnoga.«
7
Tako co-
1 \sp. R. Dcscartcs, Reçu|ae ad d//ec//onem /nçen//, rcgula !. i \!!!. [Hrvatski pri|cvod: I/ai/|a :a
up/ai|¡an¡e duhom, Pravilo !÷!\, \!!!, X!!, prcvco Damir Barbaric, u: Hrcstomati|a filozofi|c, svc-
zak 5: Iilozofi|a racionalizma, Zagrcb, 1997, str. 97÷119].
2 \sp. R. Dcscartcs, Rasp/aia o me/od/, !., s francuskog prcvco N. Bcrus, Zagrcb, 1951., 11÷16.
3 \sp. C. \alvcrdc, De/ Mensch a|s Ie/son Ih/|osoph/sche An/h/opo|oç/e, Padcrborn, 1999., 73.
4 \sp. R. Dcscartcs, Reçu|ae ad d//ec//onem /nçen//, rcgula !!.
5 \sp. R. Dcscartcs, Rasprava o mctodi, !\, 31÷32.
6 \sp. R. Dcscartcs, Me/aj/:/cke med//ac/¡e, !!, prircdio i prcvco Tomislav Iadan, Zagrcb, 1994., 52.
7 B. Mondin, Co/so d/ s/o//a de||a j/|osoj/a, vol. 2., Milano, 1984., 14O.
!. Scstak: Shiacan¡e coi¡eka u poi/¡es// j/|o:oj/¡e Obnov. zivot (6O) 1 (2OO5) str. 3÷29
4
vjck kao mislcci subjckl, odnosno kao slvai koja misli (ics cogilans) poslajc pola-
zislcm svakog lumaccnja zbiljnosli: bilak sc od sada podlazc misljcnju. Diugim
iijccima, ljudski »ialio« poslajc najvisa inslancija dok zbiljnosl gubi na auloiilclu
i viijcdnosli. \ buducnosli cc kako lo sazima spanjolski lilozol Cailos \alvcidc
subjcklivno poslali vaznijc od objcklivnog, picdodzba od zbiljnosli, lcnomcn
od bilka, psihologija od onlologijc, znanosli o mjciljivomc i vciiliciiljivomc bil cc
vaznijc od znanosli o covjcku, lilozolija od lcologijc. Dcscailcsov cc »ja« od sada
slajali na dislanci svcmu nasupiol pa i diugom covjcku kao svomc »ncja«.
Diugi kao osobc nc slojc sa mnom kao osobom ni u kakvom odnosu. Nijc ni cudo
slo cc polom G. W. Icibniz (1646.1716.) od osoba ucinili zalvoicnc pojcdinacnc
monadc bcz »viala i piozoia«. Ovaj cc kailczijanski iacionalizam piosiiili cilavom
Luiopom mislioci kao slo su B. dc Spinoza (1632.1677.), N. Malcbianchc (1638.
1715.), G. W. Icibniz, Ch. Woll (1679.1754.) i diugi manjc poznali.
8
Dcscailc-
sova icdukcija bili covjcka na mislcci subjckl shvaccnog u svojoj aulonomnosli
izdici cc ga kasnijc u idcalizmu u apsolulni um lc cc cilava zbilja poslali jcdno
duhovno dogadanjc.
12 Imp|/|:am
Kao icakcija na kiajnji konlincnlalni iacionalizam ali i uspoicdno s njimc
9
javlja sc u Lnglcskoj pod jakim uljccajcm i dojmom piiiodnih znanosli i njiho-
vih iczullala cmpiiislicko lumaccnjc covjcka kojc su svojim djclima piomulgiiali
I. Bacon (1561.1626.), T. Hobbcs (1588.1679.), 1. Iockc (1632.17O4.) lc D.
Humc (1711.1776.), a kojc cc konacno kasnijc zavisili u iadikalnom malciijaliz-
mu kakvog cc zaslupali liancusko piosvjclilcljslvo. Kao slo jc poznalo, cmpiiizam
sc u lumaccnju zbiljc, pa i covjcka, cvislo i iskljucivo dizi dalosli osjclnog iskuslva
smaliajuci da osjclna spoznaja oznacava ncpickoiacivu gianicu svakc mogucc
spoznajc napioslo. Covjck jc picma lomc bicc osjclnih podiazaja, kojc on dodusc
spaja i povczujc, no moia sc odicci bilo kakvog zahljcva za svakom diugom, lian-
sccndiiajucom umskom spoznajom. Lkspciimcnlalnim znanoslima piipada sva
valjanosl i viijcdnosl, dok, napioliv, znanoslima o covjcku laj naziv piipada samo
nominalno: onc dodusc piipomazu ljudima u njihovom mcdusobnom iazumijcva-
nju i dogovaianju, ali samc ncmaju nikakvu objcklivnu, univcizalnu i nuznu vii-
jcdnosl. Koji jc lcmclj covjckovog moialnog djclovanja ako nc posloji nikakva mc-
lalizika?! Lmpiiisli dizc da jc piiioda la koja nam sa svom siguinoscu piiopcujc
slo jc dobio, a slo zlo i lo ukoliko nam dobio cini zadovoljslvo, a ono pak slo
nijc dobio uziokujc nam nczadovoljslvo i bol. !nslinkl piiiodc jc picma lomc
najbolji covjckov vodic. Covjck na posljclku nc moia znali slo jc lo islinilo, ncgo,
8 \sp. C. \alvcrdc, De/ Mensch a|s Ie/son Ih/|osoph/sche An/h/opo|oç/e, 74÷75.
9 \sp. \. Boziccvic, Britanski cmpirizam, u: //|o:oj/¡a b///anskoç emp///:ma, Hrcstomati|a filozofi|c,
sv. 4., Zagrcb, 1996., 7. Prilog nudi izvrstan prikaz razlicitosti racionalizma i cmpirizma, kao i na|z-
naca|ni|c tcmc cnglcskc dominantnc filozofi|c, t|. pitan|c spozna|c i pitan|c utcmcl|cn|a tc urcdc-
n|a politickc za|cdnicc.
Obnov. zivot (6O) 1 (2OO4) str. 3÷29 !. Scstak: Shiacan¡e coi¡eka u poi/¡es// j/|o:oj/¡e
5
napioliv, slo jc lo koiisno i ugodno. Dizava pak ima zadalak da svojim oiganiza-
cijskim apaialom osiguia giadanima blagoslanjc i siccu.
\ cmpiiizmu jc covjck zalvoicn u subjcklivilcl svojih osjclnih opazaja, kojc on
naziva »idcjc«, uionjcn u ncspoznaju svakc liansccndcnlnc islinc, bcz ikakvc
mogucnosli objasnjcnja smisla svojcga zivola, bcz mclalizikc i piincipa, kao osoba
bcz ikakvc viijcdnosli, svcdcn na lulku ugodnih ili bolnih dojmova. Takva jc an-
liopoloska slika picdslavljala dcsliukciju covjcka kao osobc. ! jos ncslo: piaksa
kao kiilciij zivolnc oiijcnlacijc dobila jc piimal, slo cc pak dovcsli do opasnog
volunlaiizma cija dcviza glasi: S|/ p/o /a/|onc to|an/a·.
1O
13 I/ost¡c/|/c|¡s/to
Racionalizam s jcdnc lc cmpiiizam s diugc slianc ncposicdno cc uljccali na
slvaianjc duhovnog pokicla koji posvc piipada 18. sloljccu, a obicava sc nazivali
iluminizmom, odnosno piosvjclilcljslvom. Dodusc, piosvjclilcljslvo ima svojc du-
bljc koiijcnc koji sczu u icncsansu, icloimaciju i cnglcsku icvoluciju, daklc u onc
pokiclc koji cc sc svaki na svom podiucju u boibi za aulonomijom pokusali oslo-
bodili auloiilcla. \alja islaknuli da jc piosvjclilcljslvo manjc lilozolski pokicl, a
visc jcdna duhovna kulluinopovijcsna pojava opccnilo koja cc izvisili uljccaj
na sva podiucja duhovnog, kulluinog, socijalnog, polilickog i ckonomskog zivola,
i lo nc samo u Lnglcskoj, Iiancuskoj i Njcmackoj ncgo i u cilavoj Luiopi. »On
vucc svoj naziv iz posvcmasnjcg povjcicnja u `svjcllo` iazuma, kojcg sc smalia spo-
sobnim da iaspisi maglu s ncpoznalog i mislciioznog, koja jc zamiacivala i ogia-
nicavala duh lc da ucini ljudc boljima i siclnijima, odgajajuci ih za iacionalno po-
slupanjc picma nacilu univcizalnc pcdagogijc.«
11
O piosvjclilcljslvu sc daklc
mozc govoiili kao o nazoiu na svijcl.
Spomcnimo na ovomc mjcslu lcmcljnc kaiaklciislikc piosvjclilcljslva kako bi
nam na loj pozadini poslalo jasnijc i shvacanjc covjcka. Piosvjclilcljslvo u pivom
icdu napioslo obozava i casli znanosl lc jc nasloji populaiiziiali, u ccmu su sc
piimjciicc u Iiancuskoj poscbicc islakli knjizcvnici i lilozoli koji pisu na naiod-
nom jcziku.
12
To jc viijcmc naslanka akadcmija znanosli (Paiiz, Bcilin, Iondon,
Toiino, ild.), na kojima sc doskoia zapocinju iazvijali posvc novc znanslvcnc di-
sciplinc popul gcologijc, cmbiiologijc, hislologijc, analomijc, palconlologijc, kc-
mijc. Razdobljc od 173O. do 1789. viijcmc jc vclikih lchnickih olkiica. Pod uljcca-
jcm cnglcskih cmpiiisla na iazvoj znanosli nadovczujc sc i islicanjc iskuslva kao
jcdinog kiilciija islinc: ono slo sc nc nalazi u domcni iskuslva, napioslo nijc piob-
1O \sp. C. \alvcrdc, De/ Mensch a|s Ie/son Ih/|osoph/sche An/h/opo|oç/e, 75÷76.
11 B. Mondin, Co/so d/ s/o//a de||a j/|osoj/a, vol. 2., 296; \sp. !llumnismo, D/:/ona//o de||e /dee, Iircn-
zc, 1977., 516÷519.
12 Opccnito |c misl|cn|c da ni|cdan filozof prosv|ctitcl|stva nc zavrcdu|c prid|cv »vclik«, no val|a sc
svakako diviti n|ihovo| d|clatnosti (\oltairc, Rousscau) ko|om su sirili u svc slo|cvc prosv|ctitcl|skc
idc|c, poscbicc onc ko|c sc ticu cov|ckovc sudbinc. (\sp. C. \alvcrdc, De/ Mensch a|s Ie/son Ih/-
|osoph/sche An/h/opo|oç/e, 77÷78.).
!. Scstak: Shiacan¡e coi¡eka u poi/¡es// j/|o:oj/¡e Obnov. zivot (6O) 1 (2OO5) str. 3÷29
6
lcm lc nc zavicdujc nikakvu pozoinosl. To sc ocilo piijc svcga odnosilo na mcla-
liziku i objavljcnu icligiju. Mclalizickc bili slvaii i duha lc cjclokupna liansccn-
dcnlna slvainosl pioglasavaju sc pukim piaznovjcijcm. Piosvjclilcljslvo jc osim
loga po svojoj dcliniciji bczgianicno povjcicnjc u snagu ljudskog iazuma, lj. ono
jc u svojoj bili iacionalizam. Razum kao posljcdnja i jcdina noima dominiia nc
samo u slcii lcoiclskog znanja ncgo i na volilivnom, clickom, icligioznom i um-
jclnickom podiucju. Nadaljc, piosvjclilcljslvo jc zbog svog iacionalizma lakodci i
anliliadicionalizam koji dolazi do iziazaja nc samo u poimanju piava ncgo i u od-
nosu picma icligiji, locnijc picma Kalolickoj cikvi lc monaihickoj dizavi kojc su
kao inslilucijc nosilclji liadicionalnog poiclka. Na posljclku, piosvjclilcljslvo nosi
i cilc ulopislickog oplimizma buduci da dizi iazum sposobnim climiniiali svc uz-
iokc ncsiccc i bijcdc na bilo kojcm podiucju ljudskog zivola, pa cak i samu smil!
Siguian da sc nalazi golovo vcc na piagu »zlalnog doba«, piosvijclljcni jc covjck
18. sloljcca sa zaljcnjcm, ako nc i s omalovazavanjcm glcdao piclhodnc naiaslajc
koji su zivjcli u lami ncznanja i ckonomskc bijcdc.
13
Piosvjclilcljslvo jc ncsumnjivo imalo vclikih zasluga. Ono jc piimjciicc izgia-
dilo skolski suslav i ucinilo ga obvczalnim lc jc lako Luiopu pocclo oslobadali
ncpismcnosli. !dcal polihisloia, siiokoobiazovanog cnciklopcdijskog covjcka djc-
lovao jc svc do 2O. sloljcca.
14
Poccla sc lakodci usliojavali i ucinkovila dizavna
upiava. Tko bi lo piimjciicc smio jcdnosliano zancmaiili ili omalovazili iczullalc
znanslvcnih olkiica i piimjcnu njihovih iczullala u mnogim lchnickim iznasasci-
ma, koja su zivol cinila nc samo siguinijim i laksim ncgo ga ccslo znala i spasili?!
Nc bismo ipak bili objcklivni kad nc bismo ukazali i na idcjnc ncdoicccnosli i
zabludc piosvjclilcljslva, a kojc su odicdilc duhovnu siluaciju covjcka loga vicmc-
na lc su i danas djclalnc i odicduju nacin djclovanja i misljcnja covjcka.
\clicanjc iskljucivc ulogc iazuma piikialilo jc covjcka u njcgovoj alcklivnosli
i lanlaziji jci sc ozbiljno nc uzima covjck u njcgovoj cjclovilosli. \jcia u ncpicslani
napicdak zasnovan na ncsluccnim mogucnoslima iazuma usmjcicnima picma
slvaianju »iaja na zcmlji« piolivi sc covjcku kao ogianiccnom bicu. \ najnovijc jc
viijcmc, ccmu smo pak svjcdoci, ova idcja polpuno napuslcna. Dapacc, poslav-
ljaju sc pilanja: A kako zapiavo piczivjcli i lo »zahvaljujuci« upiavo iznasas-
cima iazuma? A slo jc pak covjck bcz liadicijc? \nulai svih bica piiiodc liadicija
piipada samo covjcku kao njcgova vlaslilosl. Covjck jc napioslo bcz liadicijc nc-
moguc.
15
Nadaljc, mcdu piosvjclilcljskim auloiima nalazimo i lakvc koji cc pod
uljccajcm cnglcskog cmpiiizma nijckali covjckovu duhovnu dimcnziju uspoicdu-
juci ga sa sliojcm. Tako cc najiadikalniji liancuski piosvjclilclj 1. O. dc Ia Mclliic
(17O9.1751.) i napisali djclo znakovilog naslova I´/ommc mac/|nc (1748.), a u
svom djclu H|·/o|/c na/a/c||c dc |´amc (1745.) dokazival cc da covjckovc duhovnc
lunkcijc u svojoj bili ovisc o ljclcsnim oiganima. C. A. Hclvclius (1715.1771.)
13 \sp. B. Mondin, B., Co/so d/ s/o//a de||a j/|osoj/a, vol. 2., 298÷3OO.
14 \sp. I. Corcth ÷ H. Schöndorf, Ih/|osoph/e des 17 und 18 Iah/hunde//s, Stuttgart, 21983. 81.
15 \sp. 1. M. Bochcnski, Uiod u j/|o:ojsko m/s|¡en¡e, Split, 2OO1., 82.
Obnov. zivot (6O) 1 (2OO4) str. 3÷29 !. Scstak: Shiacan¡e coi¡eka u poi/¡es// j/|o:oj/¡e
7
napisal cc djclo obiljczcno scnzualislickim pccalom pod naslovom Dc |´c·p/|/
(1758.) kojim ulcmcljujc malciijalislicku cliku pioglasavajuci sliasli zacccima du-
ha. Giubo malciijalislicko poimanjc covjcka zaslupal cc P. H. d`Holbach (1723.
1789.) u najalcislicnijcm djclu liancuskog piosvjclilcljslva S;·/cmc dc |a na/a/c
(177O.) picma kojcmu jc covjck, bas kao i svc slvaii unulai ovoga svijcla, podlozan
lizikalnomchanickim zakoniloslima piiiodc.
! napokon, piosvjclilcljslvo cc sa sobom donijcli libcializam i dcizam koji cc
imali znacajnc posljcdicc za loimiianjc nazoia na svijcl ljudi zapadnocuiopskog
kulluinog kiuga, a koji jc nazocan i u ovom nascm vicmcnu. Iibcializam nuzno
slijcdi iz zahljcva piosvjclilcljslva. Naimc, napicdak jc moguc samo zahvaljujuci
znanosli za ciji jc pak iazvilak svcmocnom iazumu policbna sloboda. \m naimc
nc lipi nikakva ogianiccnja jci bi samoga scbc izdao. Misljcnjc piihvaca samo ono
slo jc njcmu samomc iazvidno i iacionalno uvidno, slo jc znanslvcno spoznalljivo
kao slo jc lo piimjciicc ncki malcmalicki i lizikalni zakon. Svc slo pak ovo na-
dilazi, odbacujc sc kao ogianiccnjc kojc sc piolivi slobodi iazuma. \ skladu s limc
valja zalo iazum oslobodili svih mogucih vcza i ogianiccnja. \ bili piosvjclilc-
ljskog libcializma nalazi sc zapiavo individualizam koji svojc duhovnc koiijcnc s
jcdnc slianc ima u iaslakanju opccg pojma kojc su polucili nominalizam i cmpiii-
zam, a s diugc slianc u izoliianom aulonomnom subjcklivilclu iacionalizma. Ovaj
cc sc individualizam s dalckoscznim posljcdicama odiazili u ckonomskom, poli-
lickom i lcoloskom libcializmu.
Na gospodaislvcnom podiucju naslajc ckonomski libcializam koji bcz ikakvc
socijalnc suculi bczobziino slijcdi zakonilosli slobodnog lizisla kojc poslodavcu
osiguiavaju najvccu mogucu dobil. Iibcializam cc sc odiazili i na polilickom po-
diucju u apsolulizmu u kojcmu cc vladai naslojali piisvojili za scbc ncogianiccnu
dizavnu moc i slobodu u odlucivanju, nc lipcci nikakvo uslavno ogianicavanjc
svojc voljc sa slianc giadana. Takav jc dizavni suslav, kao slo jc poznalo, lunkcio-
niiao svc dollc dok idcjc piosvjclilcljslva i samc nisu dospjclc u siiokc naiodnc
slojcvc u kojima cc od sada svaki pojcdinac za scbc piisvajali piavo na aulonomnu
slobodu, a koja jc do lada piipadala samo vladaiu. Zanimljivo jc da cc bas u Iian-
cuskoj kao zcmlji piosvjclilcljslva ali ipak ncpiosvijcccnog! doci do vclikc
icvolucijc koja cc sc odvijali upiavo pod piosvjclilcljskim paiolama slobodc, jcd-
nakosli i bialslva! Piosvjclilcljski cc libcializam pogodili i kiscansku vjciu koja
nijc ni iacionalno polpuno uvidna ni znanslvcno sliogo dokaziva. Naslal cc lako
libcializam u lcoloskom smislu. Odbacujc sc Cikva sa svojim naukom kao piilisak
dogmi lc opccnilo nadnaiavna vjcia dizcci jc piisilom koja sc piolivi slobodi ia-
zuma. Rada sc lzv. »lcoloski iacionalizam« koji nasloji icduciiali icligioznc islinc
Objavc na piiiodno uvidnc, iacionalno dokazivc islinc lc piikazali kiscansku vjciu
kao cislu naiavnu icligiju iazuma.
\sko povczan s libcializmom jcsl lzv. dcizam koji picdslavlja lipicnu picdo-
dzbu Boga kakvu jc oslavilo piosvjclilcljslvo. Picmda sc piosvjclilcljslvo u Iian-
cuskoj iazvilo u smjciu malciijalizma i alcizma, ipak sc ono nijc obiusilo na vjciu
u Boga kao lakvu, ncgo jc napioliv iazvilo picdodzbu o Bogu koja sc posvc iazli-
kujc od onc liadicionalnc. Pa kakva jc lo dcislicka picdodzba o Bogu? Bozji sc
!. Scstak: Shiacan¡e coi¡eka u poi/¡es// j/|o:oj/¡e Obnov. zivot (6O) 1 (2OO5) str. 3÷29
8
bilak piiznajc, vjciujc sc u jcdnog, liansccndcnlnog i osobnog Boga koji jc slvoiio
ovaj kozmos koji lako vclicanslvcno lunkcioniia. Dovdc ova picdodzba odgovaia
Bogu kiscanskc vjcic. No, Boga sc lakodci iazumijc kao bicc kojc posloji »izvan«
i »iznad« svijcla: Bog jc dodusc jcdnom slvoiio svijcl lc mu usadio i zakonc piiio-
dc, ali ga jc polom picpuslio slobodom lijcku, nc zahvacajuci visc u svjclska zbiva-
nja. Picma lomc, ovdjc jc iijcc o jcdnom Bogu koji sc nc biinc ni za svijcl ni za
covjcka, pa sloga ni ovaj nc licba maiili za njcga! To jc posvc onosliani Bog koji
u ovoslianosli ncma slo liazili. Ovdjc jc napioliv covjck aulonomni gospodai svi-
jcla.
16
Piosvjclilcljslvo jc daklc iznjcdiilo covjcka koji jc kao pojcdinac svjcslan sa-
moga scbc i mogucnosli svojcga iazuma za koji vjciujc da jc svcmocan samo
mu nc smiju bili slavljcnc nikakvc zapickc. Opccnilo sc podigla kulluina iazina
slanovnislva lc sc inlcnziviiao i umnogomc uicdio socijalni zivol. No s diugc slia-
nc, piosvjclilcljskc su sc piclposlavkc okicnulc pioliv covjcka. Taj sc covjck od
sada iazumijc samo iz imancncijc i u imancnciji, a svojc danc piovodi pod vod-
slvom iazuma.
2. I. Kan/
Ncki sc auloii slazu u lomc da nijc lako odgovoiili na pilanjc slo lo Kanlu
(1724.18O4.) zapiavo lczi na sicu u njcgovom lilozoliianju jci posloji islo lo-
liko lumaccnja Kanla koliko i njcgovih inlcipiclaloia.
Dobio jc ponajpiijc imali na umu da jc i Kanl lipicno dijclc piosvjclilcljslva,
kojcga on i shvaca kao pioccs izlazcnja covjcka iz slanja malodobnosli (\nmun-
digkcil), lj. ncdoslalka odlucnosli i hiabiosli da sc pojcdinac sluzi svojim vlaslilim
iazumom bcz vodslva nckoga diugoga.
17
Nciijclko sc navodc i ccliii Kanlova pi-
lanja iz uvoda u njcgovu Iogiku: 1. Was kann ich wisscn? 2. Was soll ich lun? 3.
Was dail ich hollcn?, koja sc naposljclku svodc na pilanjc o covjcku: Was isl dci
Mcnsch?
18
, pa bi sloga cilava Kanlova misao licbala imali anliopolosku imposla-
ciju. Tako jc od Kanla naovamo iijcc anliopologija poccla oznacavali lilozolsku
nauku o covjcku. Kanl mcdulim ipak nijc saslavio jcdnu suslavnu nauku o covjc-
ku, pa ni u svom spisu na kojcm jc godinama iadio picdajuci njcgovu malciiju lc
ga napokon i kao posljcdnjcg sam objavio pod naslovom An///opo|oç|c |n p/açma-
/|·c/c/ H|n·|c// a|çcjaß/ (1798.). »Piagmalican vidik« pod kojim jc Kanl saslavio
ovu anliopologiju sugciiia pilanjc lipicno za piosvjclilcljslvo: »... slo on [covjck]
kao slobodnodjclujucc bicc od scbc cini, ili pak slo mozc i licba da cini«.
19
Covjck
16 \sp. I. Corcth, ÷ H. Schöndorf, Ih/|osoph/e des 17 und 18 Iah/hunde//s, 81÷84; usp. C. \alvcrdc,
De/ Mensch a|s Ie/son Ih/|osoph/sche An/h/opo|oç/e, 77.
17 \sp. !. Kant, Bcantwortung dcr Iragc: Was ist Aufklarung?, u: W. Wcischcdcl (hrsg.), /mmanue|
Kan/ We/ke /n :ehn Banden, Darmstadt, 1983., Bd. 9., 53.
18 \sp. !. Kant, Iogik, u: W. Wcischcdcl (hrsg.), /mmanue| Kan/ We/ke /n :ehn Banden, Bd. 5, 448.
Prva sc tri pitan|a nalazc i u d|clu K////ka c/s/oç uma, A 8O5 B 833.
19 !. Kant, Anthropologic in pragmatischcr Hinsicht, u: W. Wcischcdcl (hrsg.), /mmanue| Kan/ We/ke
/n :ehn Banden, Bd. 1O., 399.
Obnov. zivot (6O) 1 (2OO4) str. 3÷29 !. Scstak: Shiacan¡e coi¡eka u poi/¡es// j/|o:oj/¡e
9
jc picma lomc subjckl koji si sam poslavlja ciljcvc, picma njima lczi lc u lom djc-
lovanju iazvija svojc sposobnosli i lako oslvaiujc samoga scbc.
No ipak, Kanl kiilickc lazc oslavio nam jc u naslijcdc sliku covjcka koja pioi-
zlazi iz analizc covjckovih spoznajnih mogucnosli i odnosnih posljcdica. Naimc,
lacil djcla K/|/|ka c|·/oça ama (1781.) jcsl da covjckova spoznaja oslajc mjciodav-
na i ogianiccna na podiucjc iskuslva, odnosno da cisli lcoiclski ili spckulalivni um
uz pomoc cislih pojmova nc mozc sa siguinoscu nisla icci o slobodi, bcsmilnosli
dusc i Bogu. Diugim iijccima, nijc moguca slioga znanosl o onim pilanjima koja
covjck po svojoj naiavi poslavlja naslojcci lako pionaci zivolnu oiijcnlaciju i smi-
sao.
2O
Mcdulim, Kanl jc ipak svim zilicama svoga bica bio mclalizicai! On pod
svaku cijcnu zcli naci ono bczuvjclno u cilavoj ovoj uvjclovanoj zbilji. Takva mu
bczuvjclnosl kako lo dokazujc u djclu K/|/|ka p/ak/|cnoç ama (1788.) dolazi
u susicl u zapovijcdi bczuvjclnog moialnog impcialiva cijc izvisavanjc piclpos-
lavlja slobodu voljc; bcsmilnosl sc dusc pak namccc kao zahljcv za piiblizavanjc
moialnom idcalu saviscnosli, a Bog jc napokon gaianl blazcnosli koju moialno
djclovanjc zasluzujc. Sloboda voljc, bcsmilnosl dusc i Bog su poslulali kojc po
svojoj naiavi zahlijcva moialnosl. Na laj sc nacin Kanl picko piaklicnog moialnog
djclovanja vinuo do onih zbiljnosli kojc su bilc sadizaji klasicnc mc/ap/;·|cac ·pc-
c|a||·. \ lom smislu valja napomcnuli da za Kanla mclalizika visc nijc bila nikakva
nauka o bicu, odnosno onlologija, ncgo zapiavo lcoiija spoznajc.
21
! Kanlova oslavslina ncsumnjivo imadc anliopolosku iclcvanciju. Ponajpiijc
mu valja piiznali zaslugc slo jc u jcdnom iziazilo ncmclalizickom i piolumclali-
zickom vicmcnu lako snazno uznaslojao usposlavili mclalizicki diskuis picm-
da na posvc diugacijim lcmcljima od doladasnjih. Kod Kanla jc covjck poslao iz-
nova i loimalno cn· mc/ap/;·|cam, bicc kojc svoj posljcdnji, bczuvjclni lcmclj nc
nalazi u scbi. Na moialnom podiucju oslajc ncsumnjivo divljcnja viijcdno Kanlo-
vo izvanicdno visoko poslovanjc kojc valja imali picma svakom covjcku kao osobi,
koju uvijck licba piomaliali kao svihu, a nikada kao puko sicdslvo.
22
\ lom smi-
slu Kanlov moial mozcmo cak nazvali pcisonalislickim! No, uzimajuci u obzii do-
mcl covjckovih umskih mogucnosli, ipak jc on picma Kanlu pcsimislicko bicc bu-
duci da zbog svog nacina spoznavanja oslajc piivczan na spoznaju lcnomcna kao
sinlczu osjclnih dalosli pod loimama piosloia i vicmcna. A kad Kanl govoii o
daloslima slobodc, dusc i Boga, onda jc u K/|/|c| p/ak/|cnoç ama lu iijcc o poslu-
lalima, zahljcvima kojc svakako moiamo mislili ali ih nc mozcmo spoznali! 1cd-
nako viijcdi i za spoznaju koju covjck ima o samomc scbi. Njcmu jc naimc ncmo-
gucc piodiijcli u vlaslilc dubinc i govoiili o dusi. Racionalna psihologija koja bi
zcljcla objasnili supslancijalnosl, jcdnoslavnosl, duhovnosl i bcsmilnosl dusc jc
2O !. Kant, Kritik dcr rcincn \crnunft, u. W. Wcischcdcl (hrsg.), /mmanue| Kan/ We/ke /n :ehn Ban-
den, Bd. 3., 6O.
21 \sp. I. Corcth ÷ H. Schöndorf, Ih/|osoph/e des 17 und 18 Iah/hunde//s, 95÷146.
22 \sp. !. Kant, Grundlcgung zur Mctaphysik dcr Sittcn, u: W. Wcischcdcl (hrsg.), /mmanue| Kan/
We/ke /n :ehn Banden, Bd. 6., 61.
!. Scstak: Shiacan¡e coi¡eka u poi/¡es// j/|o:oj/¡e Obnov. zivot (6O) 1 (2OO5) str. 3÷29
1O
picma Kanlu pscudoznanosl.
23
Covjcku jc spoznalljiva lck sadizajno posvc piaz-
na picdodzba »ja«: »!ch, von dci man nichl cinmal sagcn kann, dass sic cin Bcgiill
sci, sondcin cin blosscs Bcwusslscin, das allc Bcgiillc bcglcilcl«.
24
Covjck sc u
pivoj Kanlovoj kiilici piomalia pod lii iazlicilc dimcnzijc: ponajpiijc jc on »cm-
piiijski ja« koji pioizlazi iz osjclnog samoiskuslva subjckla, polom jc lo »liansccn-
dcnlalni ja« koji piclhodi svakom iskuslvu, kao »liansccndcnlalno jcdinslvo sa-
mosvijcsli« i kao uvjcl mogucnosli spoznajc lc konacno »mclalizicki ja« pod kojim
sc podiazumijcva dusa kao duhovna supslancija no koja nijc nisla diugo ncgo idc-
ja cisloga uma, koju dodusc moiamo mislili, ali jc nc mozcmo spoznali.
Ako sc cjclokupni Kanlov suslav piomolii pod anliopoloskim vidikom, onda
poslajc ocilo da on u bili nijc oslavio sliku covjcka kao bica jcdinslva i cjclovilosli.
Kod lilozola iz Konigsbciga snazno djcluju lc su do kiajnjih konsckvcncija dovc-
dcni slaii anlagonizmi izmcdu dusc i lijcla, /c· c\/cn·a i /c· coç|/an·, iskuslva i mis-
ljcnja, cmpiiizma i iacionalizma, lcoiclskc spoznajc i piaklicnoga moialnog djc-
lovanja.
3. K|a·|cn| n/cmack| |dca||:am
Klasicnom njcmackom idcalizmu piclhodi duhovni pokicl poznal pod imc-
nom iomanlicizam. On jc naslao kao icakcija pioliv piosvjclilcljskog idcala iadi-
kalnog iacionalizma koji jc 1. 1. Rousscau (1712.1778.) piokazao kao vcoma opa-
san za covjckov duh jci ga cini nc samo suhim zalomljujuci mu diagocjcnc cncigijc
ncgo i oholim, slo jc glavni iazlog dcgcnciacijc diuslva. Da bi sc ozdiavilo diuslvo,
a covjck posligao siccu poiucujc Rousscau valja dopuslili sc vodili osjccaji-
ma, inluicijom, inslinklom. \ lom konlckslu iaslc viijcdnosl piiiodc u njczinoj
sliahoviloj snazi i oscbujnoj ljcpoli, uvida sc znaccnjc liadicijc, umjclnosli, jczika,
ukazujc sc na lascinanlnosl icligijc, snagu povijcsli. Rijcc jc, kao slo vidimo, o
svcmu onomc slo jc piosvjclilcljslvo obczvicdivalo ili zancmaiivalo.
25
Moia sc
piiznali da jc iomanlicizam dobiim dijclom piidonio naslanku polpunijc slikc o
covjcku. Tomc su svoj povijcsni obol dali poglavilo njcmacki iomanlici, poznali
pisci, pjcsnici i mislioci: I. Schillci (1759.18O5.), 1. W. Goclhc (1749.1832), 1.
G. Hamann (173O.1788.), 1. 1acobi (174O.1814.), Novalis (1772.18O1.), Mcn-
dclssohn, I. von Schlcgcl (1772.1829), G. L. Icssing (1729.1781.), a poscbicc
Kanlov uccnik 1. G. Hcidci (1744.18O3.), koji sc islakao u pioucavanju cslclikc,
povijcsli i lingvislikc lc Schillciov i Goclhcov piijalclj K. W. von Humboldl
(1767.1835.), koji sc islakao svojim lcoiijama na podiucju lingvislikc.
23 \sp. !. Kant, Kritik dcr rcincn \crnunft, u: W. Wcischcdcl (hrsg.), /mmanue| Kan/ We/ke /n :ehn
Banden, Darmstadt, Bd. 4., 342.
24 !. Kant, Kritik dcr rcincn \crnunft, u: W. Wcischcdcl (hrsg.), /mmanue| Kan/ We/ke /n :ehn Ban-
den, Bd. 4., 344.
25 \sp. B. Mondin, Co/so d/ s/o//a de||a j/|osoj/a, Milano, 1984, vol. 3., 13÷15.
Obnov. zivot (6O) 1 (2OO4) str. 3÷29 !. Scstak: Shiacan¡e coi¡eka u poi/¡es// j/|o:oj/¡e
11
Kanl jc jos zaslupao lzv. liansccndcnlalni idcalizam u kojcm subjckl nijc nika-
kav lvoiac svijcla iskuslva, a jos manjc cjclokupnc zbiljnosli, ncgo samo uvjcla mo-
gucnosli spoznajc (loimc i liansccndcnlalnc kalcgoiijc). Ovakvoj su sc »kljasloj«
kicalivnosli subjckla na pukc liansccndcnlalnc vidikc uspiolivili Iichlc, Schcling
i Hcgcl zaslupajuci lzv. apsolulni idcalizam: samosvijcsl odnosno misao poslajc
apsolulno pocclo zbiljnosli i svcga onoga slo posloji: svijcla i Boga, lcnomcna i
nuomcnona, subjckla i objckla. Rijcc jc o pokusaju da sc cjclokupno znanjc objc-
dini u mislcccm »ja«, da sc poslignc posljcdnjc jcdinslvo kojc u scbi objcdinjujc i
objasnjava cjclokupnosl. To jc sicdisnja misao klasicnog njcmackog idcalizma ko-
ji jc napioslo poslao svcobuhvalni poglcd na svijcl, a ciji su ga picdslavnici iazvili
na lii iazlicila nacina. Skiciiajmo ih samo sumaino i pod anliopoloskim vidikom!
31 I G /|c//c
Iichlc (1762.1814.) sc u svojoj glasoviloj allcinalivi izmcdu jcdina dva mo-
guca suslava, lj. izmcdu dogmalizma koji piiznajc poslojanjc slvaii u scbi i idca-
lizma koji lo nijccc lc piiznajc samo poslojanjc »ja« kao posljcdnjc slvainosli
a laj »ja« jc uziok vlaslilih idcja lc picma lomc i slvaii kojc poslojc samo ukoliko
bivaju misljcnc opicdijclio za idcalizam. !dcalizam naimc picma Iichlcu
kao slo jc poznalo boljc osiguiava slobodu i ncovisnosl covjcka lc picma lomc
i njcgovu duhovnosl. Tako jc »ja« poslao jcdinslvcni mclalizickoonloloski piin-
cip, uziok svcga »ncja«. Daklc u Iichlcovu suslavu »ja« picslajc bili ogianiccni
i icccplivni subjckl lc sc poslavlja kao apsolulni lc sloga i napioslo pioduklivni
subjckl.
26
Iichlcova lilozolija lumaci apsolulni »ja« kao piaklicni um ili bczgia-
nicnu moialnu volju lc piiiodu shvaca kao poljc djclovanja i oiudc za moialnu
piaksu. No, apsolulni sc »ja« oslvaiujc u cmpiiickom »ja«, u kojcm apsolulni »ja«
u pivom icdu djclujc i kojcmu jc svc »ncja« supiolslavljcno. Ovaj »ja« jc po svo-
joj bili djclovanjc (Talhandlung) kojc svojc objcklc, shvacajuci ih u idcalislickom
smislu kao »picdodzbc«, poslavlja i pii lomc na njih djclujc. »1a« jc pivcnslvcno
slvaialcljska aklivnosl, koja nadilazi podvojcnosl subjcklobjckl. Ovdjc jc iijcc o
djclovanju kao covjckovom piimalu, slo cc kasnijc izvisili uljccaj na Maixa.
27
Pic-
ma lomc, za Iichlca jc covjck odnosno »ja« u scbi cislo dogadanjc, kojc nc picl-
poslavlja nikakav supslial ili supslanciju.
Iichlcov idcalizam ima bilno anliopolosko i moialno znaccnjc, kao slo sc lo
ocilujc u licccm dijclu njcgovog djcla pod naslovom D|c 8c·/|mmanç dc· Mcn-
·c/cn (18OO.). Ovdjc sc covjck piomalia bilno pod vidikom voljc koja nuzno lczi
dobiu, kojc sc pak sasloji u viscnju duznosli. Duznosl covjcku objavljujc Bczgia-
nicna volja, a ovaj jc ncpogicsivo spoznajc u savjcsli.
28
Bczgianicna volja jc samo
ncki puki moialni icd svijcla koji cc odicdcnu subsislcnciju i Bozjc vlaslilosli do-
26 \sp. I. Corcth ÷ P. Ihlcn ÷ 1. Schmidt, Ih/|osoph/e des 1v Iah/hunde//s, Stuttgart, 21989., 18.
27 \sp. C. \alvcrdc, De/ Mensch a|s Ie/son Ih/|osoph/sche An/h/opo|oç/e, 81.
28 Tcmcl|nc crtc Iichtcovog moralnog nauka usporcdi: I. Coplcstonc, S. 1., A h/s/o/; oj ph/|osoph;,
Ncw York, 1994., vol. \!!., 59÷75.
!. Scstak: Shiacan¡e coi¡eka u poi/¡es// j/|o:oj/¡e Obnov. zivot (6O) 1 (2OO5) str. 3÷29
12
bili lck u Iichlcovoj diugoj lazi lilozoliianja, nakon slo cc ga Schclling i iomanlici
s piavom opluzili za alcizam. Mcdulim, ni lada la subsislcnlna zbiljnosl nccc bili
kiscanski osobni Bog, ncgo cc nosili panlcislicka obiljczja.
29
32 / W I Sc/c|||nç
Schclling (1775.1854.) jc kao izvislan cklcklik u svom suslavu naslojao pomi-
iili Spinozin apsolulni dclciminizam s Iichlcovim idcalizmom koji biani covjcko-
vu slobodu. Sicdisnja lcma njcgovog lilozoliianja jc apsolulno.
3O
Gdjc ga lo Schcl-
ling olkiiva? \ ljudskom »ja« kao najviscm piincipu lilozolijc. \ lom jc smislu
znakovilo da jc Schclling vcc kao dvadcsclogodisnjak napisao spis pod naslovom
Iom Ic/ a|· P/|n:|p dc/ P/||o·op/|c (1795.). Iilozol jcdnim naiocilim umskim zo-
iom (inlcllcklucllc Anschauung) olkiiva ncslo slo nijc napioslo ljudsko i ogia-
niccno: on lo naziva onim »vjccnim u nama« (das Lwigc in uns). Rijcc jc o apso-
lulnomc, bozanskomc kojc jc lcmclj cjclokupnc slvainosli. Ovdjc dakako nijc ii-
jcc o Boguslvoiilclju kiscanskc objavc, ncgo o bczgianicnom zivolu koji jc kao
unulainji piincip djclalan u svcmu poslojcccm. Piiioda jc lako zivi oiganizam ia-
zlicilih polainosli. Zbiljnosl obuhvaca ncsvjcsni sladij piiiodc i svjcsni sladij ljud-
skoga duha u kojima jc na djclu bozanslvo. No, islinska objava bozanskoga nc do-
gada sc u piiiodi, ncgo u umu, na podiucju duha i njcgovc povijcsli, poscbicc u
umjclnosli. \mjclnicko jc djclo naimc najsublimniji cin ljudskc slobodc u kojoj sc
pomiiuju piiioda i duh, nuznosl i sloboda. Na laj nacin u umjclnosli bozansko,
nakon piclaska svog pula iazdvajanja, ponovno dolazi svom jcdinslvu, apsolul-
nom idcnlilclu.
Nclko bi occkivao da u ovakvom suslavu covjcku piipada cvislo i siguino mjc-
slo. No, lo ipak nijc lako. Kako u zbilji lako i u covjcku posloji picma Schcllingu
mnoslvo iiacionalnoga, a slo sudbinu svijcla i covjccanslva cini liagicnom. \ziok
lomc jc a lo jc zacudujucc! samo bozansko kojc jc vcc u scbi picmda
jcdinslvcno podijcljcno na svjcsni bozanski duh i lamni lcmclj ili nagon
(Diang). !z ova dva piamomcnla pioisljccc bozansko naslajanjc u svijclu, koji jc
izvanjsko dogadanjc bozanskoga. Mcdulim, samo oludcno bozansko iznova lczi
jcdinslvu sa samim sobom, i lo po covjcku koji sc u svojoj slobodi njcmu piiklanja
lc sc lako zbiva povialak olpalog dijcla bozanslva u pialcmclj i limc pomiicnjc
nagona i duha. \piavo lako i konacni svijcl iznova biva picuzcl u bcskonacno. Na
laj nacin covjck sudjclujc u polpunom izmiicnju i slapanju svih supiolnosli u ap-
solulu.
31
29 \sp. B. Mondin, S/o//a de||´an//opo|oç/a j/|osoj/ca, Bologna 2OO2., vol. 2., 33÷43.
3O O poiman|u apsolutnoga kod Schcllinga m|crodavna su sl|cdcca dva d|cla vrsnih autora: X. Tillct-
tc, /´abso|u e/ |a ph/|osph/e, Lssa/s su/ Sche||/nç, Paris, 1987; W. Kaspcr, Das Abso|u/e /n de/ Ge-
sch/ch/e. Ih/|osoph/e und 1heo|oç/e de/ Gesch/ch/e /n de/ Spa/ph/|osoph/e Sche||/nçs, Mainz, 1965.
31 \sp. W. Wcischcdcl, D/e ph/|osoph/sche H/n/e///eppe, Münchcn, 1995., 2O2÷2O8.
Obnov. zivot (6O) 1 (2OO4) str. 3÷29 !. Scstak: Shiacan¡e coi¡eka u poi/¡es// j/|o:oj/¡e
13
33 G W / Hcçc|
Pioniknuli Hcgclovu misao uislinu nijc lako, a suvislo jc iazlozili jos jc zacijclo
lczc. Ncka nam sloga na ovom mjcslu, poglavilo zbog jasnocc samc slvaii, pomo-
gnc jcdnoslavna i plaslicna inlcipiclacija W. Wcischcdcla, izvisnog poznavalclja
nc samo Hcgcla ncgo i cilavc povijcsli lilozolijc. Ta jc inlcipiclacija ucinjcna up-
iavo pod anliopoloskim vidikom.
Bas kao i svi lilozoli, i Hcgcl (177O.1831.) jc naslojao iznaci slo lo lczi u dubini
svckolikc slvainosli i slo jc lo napokon s covjckom koji sc u loj slvainosli nalazi,
misli i djclujc. Hcgcl jc zclio dohvalili jcdinslvo cilavoga covjcka, nakon slo ga jc
Kanl iaskomadao na »das cigcnllichc !ch« koji jc svjcslan moialnog zakona i »das
cmpiiischc !ch« s njcgovim sklonoslima. Hcgcl jc bavcci sc Kanlom, vcc vcoma
iano uvidio jcdinslvo cilavoga covjcka u ljubavi. Tako pilanjc o bili ljubavi poslajc
polazislcm Hcgclovog misljcnja. \ ljubavi on po pivi pula susiccc ono slo cc pio-
naci i u cilavoj zbiljnosli: dijalckliku. Daklc, dijalcklika za Hcgcla nijc izvoino
slvai lilozolskc icllcksijc, ncgo jc ona po svojoj bili sliukluini momcnl zbiljnosli.
Slo lo daklc sacinjava ljubav u njczinom zivom dogadanju mcdu onima koji sc
volc? Ponajpiijc, onaj koji voli moia samomc scbi icci: ja jcsam; moia samoga
scbc polvidili, poslavili (sclzcn). Ioimalno icccno, lo jc lcza u cjclokupnom sklo-
pu ljubavi. No, ljubavi nadaljc piipada lo da onaj koji voli izidc iz samoga scbc, da
sc picda onomc koga voli, da sc u njcmu zaboiavi lc sc limc samomc scbi oludi.
Tko sc na laj nacin zaboiavi, ncgiia pocclno vlaslilo polvidivanjc odnosno poslav-
ljanjc (Sclzung) lc diugoga poslavlja nasupiol scbi. Ioimalnoj sliukluii ljubavi
piipada sloga nc samo lcza ncgo i ncgiiajuca anlilcza. No, ni limc jos nijc polpuno
izicccn lcnomcn ljubavi. Odlucujucc jc u svcmu lomc lo slo onaj koji voli, u sa-
momc cinu picdanja diugomc, u samozaboiavu u diugomc, zapiavo samoga scbc
iznova pionalazi, poslajc samoga scbc svjcslan u jcdnom dubljcm smislu. Daklc,
ona ncgacija u anlilczi biva sa svojc slianc iznova ncgiiana, a lo znaci da oludcnjc
biva dokinulo lc sc upiavo limc oslvaiujc islinska sinlcza izmcdu onoga koji voli
i voljcnoga.
\ svom poblizcm piomalianju ljubavi Hcgcl olkiiva da ona nijc samo ncki po-
jcdinacni dogadaj izmcdu onih koji sc volc ncgo da ona zapiavo obvladava cjclo-
kupnom zbiljnoscu. Ijubav jc naimc lcmcljno dogadanjc slvainosli. Svcukupni sc
zivol odigiava u povczanosli ljubavi iz njc iziasla lc sc njomc odizava. Ovim
lck Hcgclova misao poslajc lilozolskom u jcdnom dubljcm smislu. Hcgcl sc nc
zauslavlja na onomc slo lczi picd njcgovim ocima, ncgo sc pila o bivslvcnom lc-
mclju svcga vidljivoga. Ono slo sc objavljujc u ljubavi, naimc svczivol (Alllcbcn)
jcsl i lcmclj zbiljnosli napioslo. \ svcmu slo jcsl sliuji jcdan vcliki zivol, apsolulni
zivol, ili napioslo apsolulno! Hcgcl u apsolulnomc vidi ulcmcljcnu cjclokupnu
zbiljnosl, lc mu jc napioslo svc manilcslacija apsolulnoga. \piavo ova misao Hc-
gclovom suslavu dajc mclalizicki kaiaklci jci on s lockc apsolulnoga piomalia
cjclokupnu zbiljnosl. Zivol koji iz lcmclja obvladava zbiljnoscu jcsl i sam jcdno
dijalcklicno dogadanjc (kao slo jc lo slucaj i mcdu onima koji sc volc) iaslavljanja
i povczivanja, samooludcnja i pomiicnja. \ ovom svom unulainjcm iilmu zivol
!. Scstak: Shiacan¡e coi¡eka u poi/¡es// j/|o:oj/¡e Obnov. zivot (6O) 1 (2OO5) str. 3÷29
14
slvaia ncpicslano novc oblikc lc sc u lomc objavljujc njcgova slvaialacka bil. Taj
zivol Hcgcl naziva bozanslvom. Timc Hcgclova misao poslajc lilozolskom lcolo-
gijom. Objckl lilozolijc nijc nisla diugo ncgo bozanslvo i njcgova cksplikacija. No
lo bozanslvo kojc u svcmu zivi i u kojcm svc zivi nijc naiavno osobni, liansccndcn-
lni Bogslvoiilclj u smislu kiscanskc liadicijc, ncgo »bog svijcla Goll dci
Wcll«. Hcgcl ipak lo bozanslvo iazumijc kao duh (Gcisl). On do loga naiavno
dolazi iz iazumijcvanja covjckovog duha koji jc picma njcmu najuzviscnija mani-
lcslacija bozanslva u svijclu. Na kiaju kiajcva, bozanslvo jc za Hcgcla apsolulni
duh.
Ako jc bozanslvo duh, a svijcl nacin na koji sc bozanslvo pojavljujc, lada iz loga
slijcdi da su i svijcl, i lo bas cilav svijcl piiiodc, ukljucujuci covjcka i njcgovc lvoi-
bc, u bili duh. A lo slo ih mi dozivljavamo malciijalnima, lo jc samo nas ogianiccni
i konacni kul glcdanja, nclilozolski nacin piomalianja. \slvaii: »das Gcisligc al-
lcin isl das Wiiklichc jcdino duhovno jc ono slvaino.«
No, na koji sc nacin lo bozanslvo pojavljujc kao piiioda i kao ljudski duh? Za
lo picma Hcgclu posloji u samom bozanslvu jcdna unuliasnja nuznosl, cimc sc
naiavno la konccpcija bozanslva iazlikujc od kiscanskc. \ samom bozanslvu nai-
mc, kao uoslalom i u ljudskom duhu od kojcga Hcgcl polazi da bi piolumacio
dijalckliku bozanslva, posloji dijalcklicna napclosl lczc, anlilczc i sinlczc, koja
omogucujc povijcsnosl svijcla u njcgovoj iaznolikosli lc ljudskoga duha. \ ovoj
locki Hcgclova misao iznova pokazujc anliopolosku iclcvanlnosl.
Bozanslvo kao duh poznajc hod picma samomc scbi, picma polpunoj samo-
svijcsli. To pak znaci da sc ono samo podvigava samooludcnju. Bozanslvo pioma-
lia samo scbc lc sc na laj nacin lakoicci dijcli na ono kojc glcda (das Anschaucn-
dc) i ono kojc biva glcdano (das Angcschaulc), a kojc pak lo bozanslvo opaza kao
ncslo scbi sliano. \piavo ovo u scbi podijcljcno bozanslvo nijc nisla diugo ncgo
ono slo nam kao svijcl sloji picd ocima. Samooludcnjcm bozanslvo poslajc svijc-
lom. Svijcl jc manilcslacija bozanslva u njcgovom oludcnju na dva nacina: s jcdnc
slianc jc lo piiioda, a s diugc slianc covjckov duh. \ ovakvom lilozolskom glcda-
nju ljudski duh koji spoznajc piiiodu biva shvaccn kao onaj koji sc nalazi kao spoz-
navajuci u bozanslvu. Piiioda pak koju ljudski duh spoznajc poslajc picdmcl pio-
malianja log bozanskog piomalianja. Tako jc piiioda apsolulni duh kao ono diu-
golno samomc scbi (dci absolulc Gcisl als das Andic scinci sclbsl).
Daklc, piiioda odnosno slvaii kojc opazamo jcsu uslvaii bozanslvo samo, no
bozanslvo ukoliko ono piomalia samoga scbc. Sloga kada covjckov duh spoznajc
piiiodu, lada lo uslvaii znaci da bozanslvo nazocno u ljudskom duhu spoznajc
samo scbc.
\ ovom dogadanju samopiomalianja, odnosno samospoznajc dogada sc vcc
povialak, kaiaklciislican za licci sladij. 1ci bozanslvo uvida da jc ono kao pioma-
liajucc i piomaliano jcdno lc islo lo naimc piipada naiavi duha u pokiclu. Ovo
pak naviacanjc bozanslva na samoga scbc dogada sc u covjcku. \ covjcku bozan-
slvo dolazi do polpunc svijcsli samoga scbc, odnosno dijalcklika bozanskc samo-
svijcsli slizc svom vihuncu. Na kojc sc pak lo svc nacinc dogada opisujc Hcgcl u
svom djclu Icnomcno|oç|/a da/a (18O7.). Tako jc samospoznaja bozanslva najdu-
Obnov. zivot (6O) 1 (2OO4) str. 3÷29 !. Scstak: Shiacan¡e coi¡eka u poi/¡es// j/|o:oj/¡e
15
blji smisao svcga onoga slo sc dogada na iazini ljudskoga duha. Samospoznaja
bozanslva sc dogada jcdnako na podiucju individualnog zivola kao i u povijcsli.
Samospoznaja sc dogada u piavu, dizavi, u znanosli, umjclnosli, icligiji lc napo-
kon u najviscm smislu u lilozoliji. Kada sc napokon dogodi lo da covjck cjclokup-
nu slvainosl shvali kao manilcslaciju bozanskoga duha, lada lo znaci sljcdccc: bo-
zanslvo jc u puslolovini svog poslajanja svijclom i svojc iaskidanosli iznova naslo
pul picma samomc scbi.
Hcgcl daklc u avanluii svoga misljcnja zcli cilavu zbiljnosl piolumacili kao sa-
viscnu icpiczcnlaciju apsolulnoga duha. Dakako da njcgov suslav nijc mogao op-
slali succlicc lvidoci cinjcnica kojc sc nisu moglc uvislili u njcgov suslav. Nazalosl,
poslojc lck oazc saviscnih oblika kao saviscnih icpiczcnlacija bozanslva, ali ima
puno visc ncuspjclih pokusaja, sliasnih kaolicnosli, piaznih hodova koji nikako
nisu icpiczcnlacija bozanslva, ili koiaci bozanskoga duha doviscnoj samosvijcsli.
!z loga slijcdi da svijcl nijc nikakva saviscna icpiczcnlacija bozanslva. \ svijclu
poslojc supiolnc silnicc, silnicc piolubozanskoga i kaolicnoga.
Bilo kako bilo, i Hcgcl jc zclio piolumacili cjclokupnu slvainosl s jcdnc lockc,
a slo jc oduvijck bio jcdini inlcics covjcka. \ lom jc naslojanju Hcgcl uzoi za
lilozolc. !pak jc na kiaju oslala samo iczignacija jci sc nc mozc dopiijcli u sicc
bozanslva, ncgo covjcku oslajc samo lo da ncshvalljivo liho casli.
32
Iako jc uvidjcli da u Hcgclovom suslavu lolalilcl ima picdnosl picd indivi-
dualnoscu. Tako cc dizava poslali noima moiala i ponasanja, iclcicncija savjcsli
pojcdinca. Pojcdinac cc, kako jc lo iazvidno u uvodnom dijclu njcgovc I||o:oj|/c
pot|/c·/|, bili posvc u lunkciji oslvaicnja univcizalnog plana.
33
Opccnilo sc mozc icci da covjck kod vclikih idcalisla, poscbicc Hcgcla, izianja
kao piolazni momcnl u dijalcklicnom iazvoju idcjc koja naiavno ima visu viijcd-
nosl. Slo sc mcdulim limc dogodilo? Ako u ovom giandioznom iacionalislickom
suslavu, koji sc lako sliaslvcno nalazi u poliazi za 1cdnim i cjclinom, za sjcdinjc-
njcm konacnoga i bcskonacnoga, ama bas nikakvo mjcslo ncmaju konlingcnlnosl,
sponlanosl, paiadoks, bol i zadovoljslvo, sliah i iadosl, ljubav i miznja, daklc ono
slo jc lako lipicno ljudsko, lada su idcalisli piipicmili pul panlcizmu, koji jc zapii-
jclio ponislcnju osobc.
34
4. Sut|cmcna j||o:oj|/a
41 A Sc/opcn/auc/
Schopcnhauci (1788.186O.) jc zahvaljujuci svom lilciainom slilu, pcsimizmu
i saikaslicnoj kiilici svijcla znalno uljccao na Niclzschca i lilozoliju cgzislcncijc.
\ njcgovoj su misli zamjclni liagovi indijskc liadicijc, mislikc i icligijc.
35
Kako u
32 \sp. W. Wcischcdcl, D/e ph/|osoph/sche H/n/e///eppe, 2O9÷22O.
33 \sp. G. W. I. Hcgcl, //|o:oj/¡e poi/¡es//, prcvco \iktor D. Sonncnfcld, Zagrcb, 1951., 4O÷41.
34 \sp. C. \alvcrdc, De/ Mensch a|s Ie/son Ih/|osoph/sche An/h/opo|oç/e, 82.
35 \sp. W. Scholz, A//hu/ Schopenhaue/ ÷ e/n Ih/|osoph :u/schen ues/|/che/ und os/|/che/ 1/ad///on,
Irankfurt am Mcin, 1996.
!. Scstak: Shiacan¡e coi¡eka u poi/¡es// j/|o:oj/¡e Obnov. zivot (6O) 1 (2OO5) str. 3÷29
16
cjclokupnom njcgovom suslavu, lako jc i pod anliopoloskim vidikom znacajan
Schopcnhauciov volunlaiislicki clcmcnl kojcg jc on usvojio od Kanla. Nadovczu-
juci sc na lilozola iz Konigsbciga on zaslupa na slo upucujc i njcgovo djclo D|c
Wc|/ a|· W|||c and Io/·/c||anç (1819.) da sc covjck dozivljava kao volja, i lo nc
samo u smislu duhovnc slobodnc voljc, ncgo u najsiicm smislu aklivnog naslojanja
i ponasanja, cmocionalnih pokicla popul ljubavi i miznjc, osjccanja i lcznjc: svc
jc lo volja lc ona sacinjava covjckov bilak. Tako jc i samo lijclo objcklivacija voljc.
To jc lakodci cjclokupna slvainosl, piiioda, njczini zakoni i silc svc su lo iziicaji
voljc, samo slo jc ona kod covjcka svjcsna. No ipak la volja kao lcmclj svijcla u
svojoj jc bili polpuno slijcpa volja, jcdan miacni, nagonski, nczasilni poiiv (Diang)
koji smjcia picma piaznini, o ccmu Schopcnhauci govoii u diugoj knjizi spomc-
nulog djcla.
36
!z ovoga slijcdi i pcsimislicki clcmcnl. Picma Schopcnhauciu cov-
jck nc zivi ni u kakvom najboljcm moguccm svijclu iacionalislickog pccala Icib-
niza i Spinozc ili pak idcalislickih obiljczja Schcllinga i Hcgcla. To jc napioliv naj-
goii moguci svijcl, polpuno bcsmislcn u svojoj boli i mukama, u koji jc covjck uio-
njcn i kojcg moia »izdizali«.
37
42 S K|c/kcçaa/d
Kicikcgaaid (1813.1855.) jc pivi lilozol koji jc nakon svcobuhvalnih idcali-
slickih i malciijalislickih suslava u kojima jc covjck lck piolazna clapa ukazao na
poscbnosl covjcka bcz kojc on gubi svoju bil. Na njcgovo su duhovno iaspolozcnjc
i lilozolsku pioblcmaliku vcoma uljccalc iaznc obilcljskc piilikc i ncpiilikc iz djc-
linjslva i mladosli (odnos picma ocu i bialu), kao i polilicki lc sluzbcni cikvcni
cslablishmcnl Danskc njcgovog vicmcna koji sc gubio u loimalnoslima.
38
Kici-
kcgaaidovi su spisi posvc u lunkciji izgiadnjc i samokonslilucijc subjckla lc jc u
lom svjcllu polpuno iazumljiva njcgova kiilika Schcllinga kojcga jc nazvao obi-
cnim bibljavccm.
39
Piimal visc ncma ljudski iod u svojoj apsliaklnosli, ncgo cov-
jck, pojcdinac; nc iazum, ncgo vjcia; nc suslav, ncgo cgzislcncija. Kicikcgaaidovo
polazislc jc modcino, ali pioliv modcinc lilozolijc. Popul Dcscailcsa i Kanla, la-
kodci i Kicikcgaaid polazi od subjckla, od »ja«. Mcdulim, lo visc nijc nikakvo
samodoslalno »ja«, aulonomno, slobodno od svih spona, ncgo ja lo »ja« u odnosu
picma Bogu, lo jc »ja« picd Bogom, u poniznosli vjcic i poslusnosli.
Pilaslii Kicikcgaaidovc anliopologijc su sljcdcci pojmovi: pojcdinac, cgzislcn-
cija, sloboda, muka i vjcia. Cini sc da jc lcmcljni pojam ipak muka, odnosno mu-
cnina koja poslajc odskocnom daskom picma oslobodcnju i spascnju, a kojc sc
36 \sp. A. Schopcnhaucr, Dic Wclt als Willc und \orstcllung, u: A//hu/ Schopenhaue/ sam/|/che We/-
ke, Darmstadt, 1982., 151÷241.
37 \sp. I. Corcth ÷ P. Ihlcn ÷ 1. Schmidt, Ih/|osoph/e des 1v Iah/hunde//s, 119÷121; \sp. I. Co-
rcth, Go// /m ph/|osoph/schen Denken, Stuttgart, 2OO1., 218.
38 \sp. B. H. Kirmmsc, »Out with it«: Thc modcrn brcakthrough, Kicrkcgaard and Danmark, u: A.
Hannay÷G. D. Marino, 1he Camb//dçe Compan/on /o K/e/keçaa/d, Cambridgc, 1999., 15÷47.
39 \sp. I. Corcth, Go// /m ph/|osoph/schen Denken, 219.
Obnov. zivot (6O) 1 (2OO4) str. 3÷29 !. Scstak: Shiacan¡e coi¡eka u poi/¡es// j/|o:oj/¡e
17
pak dogada u vjcii u Boga kao covjckovoj »Aihimcdovoj locki«. Diugi pojam jc
cgzislcncija kojom islom covjck poslajc pojcdinac, koja u onloloskom smislu oz-
nacujc smjcslcnosl pojcdinca u svijcl povijcsli, a u lcoloskom pak smislu ona znaci
smjcslcnosl u svijcl vjcic. Ticci jc pak pojam Kicikcgaaidovc anliopologijc slo-
boda kao kaiaklciislika duha, pa onda i covjcka kao duha. Sloboda cc igiali pic-
sudnu ulogu u Kicikcgaaidovu poznalom naslojanju oko konsliluiianja vlaslilc
cgzislcncijc koja piolazi kioz cslclski, clicki lc sc napokon dovisava u icligioznom
sladiju. O lim jc vcoma poznalim i zivolu blizim sladijima Kicikcgaaid pisao u
djclima I|| ||| (1843.), S//a/ | d///an/c (1843.) pa zalim i u djclu S/ad|/| na :|to/-
nom pa/a (1845.). Kao slo jc lo bilo vcc icccno, covjckov sc duh kod Kicikcgaaida
nc mozc upuslili ni u kakvu aulonomiju. Covjckov jc duh ogianiccni duh lc jc
picma lomc i sloboda pogicsiva. O lakvoj slobodi ovisi covjckova sudbina: ako sc
odluci za vlaslilu ogianiccnosl lc biia samoga scbc, on jc izgubljcn; ako sc pak
odluci za bczgianicno, za Boga, on jc spascn. Glcdajuci na vlaslilu slobodu u njc-
zinoj mogucnosli piomasaja, u pojcdincu sc iada muka, mucnina, nclagoda s ob-
ziiom na vlaslili bilak, vlaslilu sudbinu. Picma Kicikcgaaidu giijch i muka su jcd-
no lc islo: pokusaj da sc pojcdinac poslavi u samomc scbi, a nc u Bogu, a cimc pak
gubi svoj idcnlilcl. !z slanja giijcha, mukc, bcznadnosli pojcdinac sc mozc spasili
jcdino vjciom slavljajuci svc svojc povjcicnjc u Boga. \jcia jc skok, sallo moilalc
iz svijcla iacionalnih siguinosli u svijcl bcz dokaza i gaiancija.
4O
Piihvacanjc vjcic
picma Kicikcgaaidu nijc iiacionalnosl ncgo paiadoksalnosl. \jcia jc iizik jci njc-
zin objckl jc paiadoksalan, lj. islina liscna objcklivnc cvidcncijc. Ovom jc cgzi-
slcncijalnom anliopologijom Kicikcgaaid poslao duhovno djclalan jcdno sloljccc
kasnijc, u pivoj polovici 2O. sloljcca, na lilozolskom i lcoloskom podiucju.
41
43 / /cuc/|ac/
Svojim djclom K/|/|k dc/ Hcçc|·c/cn P/||o·op/|c (1837.) Icucibach (18O4
1872). cini obial od spckulalivnog idcalizma lc piianja uz scnzualislicki malciija-
lizam piikazujuci covjcka kao osjclno, ljclcsno bicc, kojcmu kao lakvom nijc u
lcologiji i idcalislickoj lilozoliji bilo dalo dolicno mjcslo.
42
Kod Icucibacha cc
sicdisnja locka lilozoliianja poslali covjck ukoliko ga jc policbno oslobodili iadi-
kalnog oludcnja kojc mu sc dogodilo icligijom odnosno lcologijom. \ lom smislu
sc kod Icucibacha mozc govoiili o iadikalnom anliopoloskom obialu. Ovaj jc
lilozol naimc covjckovu icligioznosl kao cmincnlnu vlaslilosl picpoznao kao pio-
jckciju njcgovih unulainjih duhovnih moci i vclicina, kojc on cksliaponiia izvan
4O \sp. M. 1. Icrrcira, Iaith and thc Kicrkcgaardian lcap, u: A. Hannay÷G. D. Marino, 1he Cam-
b//dçe Compan/on /o K/e/keçaa/d, 2O7÷237.
41 \sp. M. Mondin, An//opo|oç/a j/|osoj/ca, Bologna, 2OOO., 69÷72. S obzirom na Kicrkcgaardovu an-
tropologi|u usporcdi: A. Golubovic, Kicrkcgaardova cgzistcnci|alisticka antropologi|a, u R/¡eck/ /e-
o|osk/ casop/s, 8 (2OOO), 2 (16), 423÷446; A. Golubovic, Kicrkcgaardova paradigma posto|an|a, R/-
¡eck/ /eo|osk/ casop/s, 9 (2OO1), 2 (18), str. 399÷412.
42 I. Corcth ÷ P. Ihlcn ÷ 1. Schmidt, Ih/|osoph/e des 1v Iah/hunde//s, Stuttgart, 21989, str. 147.,
bil|. 1.
!. Scstak: Shiacan¡e coi¡eka u poi/¡es// j/|o:oj/¡e Obnov. zivot (6O) 1 (2OO5) str. 3÷29
18
scbc lc ih polom casli i klanja im sc kao bozanslvu, a limc zapiavo osiiomasujc
odnosno oludujc samoga scbc. Ovako kazc Icucibach: »Rcligija izlucujc iz cov-
jcka snagc, aliibulc, bilnc kaiaklciislikc samoga covjcka lc ih diviniziia kao sa-
moslalna bica »
43
Ovim anliopologija nijc poslala bczbozna, ncgo samo nc
liansccndcnlna. Icucibach nc piiznajc Boga kao bozanski subjckl, ali piiznajc
bozanskc aliibulc ciji jc nosilclj sada sam covjck!
44
44 K Ma/\
Maix (1818.1883.) jc lakodci kao i Icucibach Hcgclov duhovni nasljcdnik,
ali i njcgov kiilicai i piolivnik. Maix jc naimc cilajuci Icucibacha zavisio u malc-
iijalizmu i alcizmu. Icucibachovu jc kiiliku icligijc on cnluzijaslicki pozdiavio lc
jc kasnijc i zaosliio pioglasivsi jc nc samo iczullalom pogicsnog nacin misljcnja
(Icucibach) ncgo i pioduklom poicmcccnog svijcla.
45
Covjck jc za Maixa jcdno
malciijalno bicc unulai malciijalnc piiiodc s kojom zivi u odnosu pioizvodcnja
osjclnih picdmcla, iada, iadom poslajc covjck i bicc piiiodc lc sc nakon smili
iznova viaca u njczino kiilo.
46
Nc licba cudili slo cc u lakvom konlckslu svojc
povlaslcno mjcslo dobili indusliija i ckonomija koja odlucujc o odnosu »covjck
piiioda« lc »covjckcovjck«. Zahvaljujuci iadu, u kojcm jc uvijck nazocno i djc-
lalno iskuslvo diuslva i povijcsli, covjck jc lakodci socijalno odnosno boljc icccno
iodno bicc; on jc kako lo Maix kazc u 6. /c:| o Icac/|ac/a »svcukupnosl
diuslvcnih odnosa«, koji su za njcga poglavilo ckonomski odnosi pioizvodnjc i
iazmjcnc. Lkonomija jc diuslvcna inliasliukluia koja odicdujc supiasliukulu ili
nadgiadnju u koju spada svcukupnosl polilickih, piavnih, umjclnickih, lilozolskih,
icligioznih ili moialnih cimbcnika, koji na nuzan nacin odicduju bil covjcka i njc-
govo ponasanjc.
\ kapilalislickim ckonomskim odnosima covjck zivi oludcn: kapilalisl zalo slo
svoju bil slavlja u novac, a piolclci zalo slo zivi oludcn od pioizvoda svoga iada,
dapacc njcgova iadna snaga i on sam poslaju iobom za piodaju. Piolclci zivi u
bijcdi lc nc mozc zadovoljili svojc naiavnc policbc. Lkonomsko oludcnjc polu-
cujc pak oludcnjc na svakom diugom podiucju: diuslvcnom, polilickom, icligioz-
nom, idcoloskom. Koji jc pul iz ovog posvcmasnjcg samoiazoicnja? Policbno jc
dokinuli klasno diuslvo kapilalizma, dokinuli piivalno lc uvcsli zajcdnicko vla-
snislvo. To jc jcdini pul do piiiodnog covjcka koji jc uslvaii saviscn covjck: uiav-
nolczcn, iadin, poslcn, spicman na pomoc lc na sluzbu zajcdnici. To sc povijc-
snom nuznoscu ima oslvaiili u bcsklasnom komunislickom diuslvu bcz dizavc ko-
43 I. Icucrbach, Das Wcscn dcs Christcntums, u: /udu/ç /eue/bach sam/|/che We/ke, Stuttgart÷Bad
Connstatt, 196O., Bd. 6., 5., u bil|csci.
44 \sp. N. Stankovic, Kritika rcligi|c I. A. Icucrbacha, Obnoi|¡en/ :/io/, 59 (2OO4) br. 4, 421÷434; M.
Ncusch, 1he sou/ces oj mode/n a/he/sm, Ncw York, 1982., 31÷56.
45 \sp. I. Corcth ÷ P. Ihlcn ÷ 1. Schmidt, Ih/|osoph/e des 1v Iah/hunde//s, 155.
46 \sp. K. Marx ÷ I. Ingcls, Wcrkc, 39 Bandc, 2 Irganzungsbandc, Bcrlin (Ost), 1956÷1968., ovd|c:
Irganzungsbd. 1, 574, 516.; \sp. I. Corcth ÷ P. Ihlcn ÷ 1. Schmidt, Ih/|osoph/e des 1v Iah/hun-
de//s, 157÷158.
Obnov. zivot (6O) 1 (2OO4) str. 3÷29 !. Scstak: Shiacan¡e coi¡eka u poi/¡es// j/|o:oj/¡e
19
jim lck pocinjc piava povijcsl. Komunislicki jc covjck »lolalni individuum« koji s
cilavim diuslvcnim svijclom, njcgovim iskuslvom i bogalslvom, ncslomljivo sloji u
pioduklivnoj povczanosli.
47
S anliopoloskog jc moliisla osim loga vazna cinjcnica slo Maix nc piomalia
covjcka kao pojcdinca u njcgovoj osobnosli, ncgo kao clana ioda, kao diuslvcno
i komunilaino bicc. Pojcdinac jc u odnosu picma iodu od sckundainog znaccnja.
Diuslvo jc posicdnik izmcdu piiiodc i covjcka. Pul picma oslvaicnju i oslobodc-
nju covjcka jc piaksa. Pod piaksom iazumijc Maix ili iad na piiiodi, lj. pioizvod-
nju malciijalnih dobaia ili pak kao icvolucionaini iad na diuslvu s ciljcm da ga sc
piomijcni u bcsklasno diuslvo. Ova dvosliuka piaksa jc najvisi kiilciij za islinilosl
i moialnosl.
48
Slo sc pak licc icligioznog pilanja, komunislicki jc covjck loliko za-
dovoljan svojom slvaialackom pioizvodnjom i zadovoljavajucim diuslvcnim od-
nosima da jc i pilanjc o liansccndcnlnoj slvainosli zauvijck zamilo; pa cak i alci-
zam kao naslojanjc da sc Boga ncgiia ncma visc nikakvog smisla.
49
45 / N|c/:sc/c
Niclzschca (1844. 19OO.) valja iazumijcvali na pozadini idcalizma s jcdnc
slianc lc pozilivizma i malciijalizma njcgovog vicmcna s diugc slianc, a svojc pic-
lhodnikc ima u Pascalu, Schopcnhauciu lc piijc svcga u Kicikcgaaidu. Zajcdno
s W. Dillhcycm, I. Klagcsom, L. Spiangciom, O. Spcnglciom lc H. Bcigsonom
kao najjacim picdslavnikom piipada sliuji koja sc unulai suvicmcnc lilozolijc
obicava nazivali »lilozolija zivola«. Ona nc piomalia zivol pod piiiodnoznanslvc-
nim vidikom, ncgo konkiclnog covjcka kako sc on dozivljava u svojim nasloja-
njima i gianicama, u muci i smili, u povijcsli i sudbini, u sliahu i giijchu, u pilanju
o smislu i bcsmislu.
Niclzschcova sicdisnja lcma jc zacijclo covjck kojcmu sc on od samoga po-
cclka i svim zilicama svoga bica picdao lc ga opisivao svojom oscbujnom poclsko
icloiickom nadaicnoscu, visc pjcsnickim ncgo logickim misaonim slilom. \piavo
zbog umjclnickog pisanja u kojcm nciijclko picvladavaju aloiizmi, njcgova misao
u mnogoccmu oslajc ncjasna lc podlozna mogucnosli viscznacnc inlcipiclacijc.
5O
Niclzschc piomalia covjcka pod vidikom ncpicslanog cvolulivnog samonadilazc-
nja, kojc jc na pocclku svog djcla Tako /c çoto/|o Za/a/a·//a iziazio uz pomoc svo-
jih glasovilih liiju mclamoiloza. Tii sladija koja picdocuju ovu cvoluciju piikazao
jc Niclzschc slikama dcvc, lava i djclcla.
51
Ticba svakako islaknuli da sc ovdjc
47 \sp. I. Corcth ÷ P. Ihlcn ÷ 1. Schmidt, Ih/|osoph/e des 1v Iah/hunde//s, 164.
48 \sp. C. \alvcrdc, De/ Mensch a|s Ie/son Ih/|osoph/sche An/h/opo|oç/e, 84÷86.
49 \sp. I. Corcth ÷ P. Ihlcn ÷ 1. Schmidt, Ih/|osoph/e des 1v Iah/hunde//s, 165; usp. M. T. Ryan,
Karl Marx: Thc Human Pcrson as Workcr, u: H. Brown ct al. (cd.), /maçes oj /he human 1he ph/-
|osoph; oj /he human pe/son /n a /e|/ç/ous con/ev/, Chicago, 1995., 251÷293.
5O Tomu u prilog mozc posv|cdociti sl|cdcci naslov: \. Willcrs, //ed//ch N/e/:sches an//ch//s/|/che
Ch//s/o|oç/e, !nnsbruck, 1988; rclativno kratak i vcoma prcglcdan poglcd na Nictzschcov d|clo, ali
i na n|cgovu osobnost vidi: I. Iink, N/e/:sches Ih/|osoph/e, Stuttgart, 1979.
51 \sp. I. Nictzschc, 1ako ¡e çoio//o Za/a/us//a, Zagrcb, 1983., 23÷25.
!. Scstak: Shiacan¡e coi¡eka u poi/¡es// j/|o:oj/¡e Obnov. zivot (6O) 1 (2OO5) str. 3÷29
2O
cvolucija nc smijc nikako shvalili u Daiwinovom smislu gdjc jc ona pioccs koji sc
dogada piiiodnom nuznoscu. Tu cvoluciju moia napioliv izboiili covjck u »volji
za mocu Willc zui Machl«. Ovdjc jc djclalan i Schopcnhauci, dodusc »koiigi-
ian«: iiacionalni lcmclj zivola jc volja koju Niclzschc pcsimislicki nc nijccc, ncgo
sliaslvcno oplimislicki polvidujc i svim silama nasloji iazvili.
Dcva picdocujc covjcka oplcicccnog logikom, moialom, mclalizikom i icligi-
jom koji su za Niclzschca ncgacija zivola u njcgovoj ljcpoli i bujnosli. Covjck licba
slo piijc odbacili dizanjc dcvc lc zauzcli slav lava koji jc jak, aulonoman, zakono-
davac samomc scbi lc gospodai vlaslilih cina. To za Niclzschca konkiclno znaci
odbacivanjc svih konvcncionalnih noimi, icligioznih iluzija, civilnih noimi lc sva-
kc osicdnjosli i uobicajcnosli. To jc Niclzschcov »nadcovjck \bcimcnsch«
cijc su glavnc vilinc hiabiosl i bcsculnosl. Zanimljivo jc, a inacc sc o lomc manjc
govoii, da ni »\bcimcnsch« nijc Niclzschov kiajnji idcal. To jc napioliv covjck
kojcg jc Niclzschc oiisao slikom djclcla. \ djclclu naimc sloboda biva povczana
s ncvinoscu, iskicnoscu, piavcdnoscu, ljubavlju. Ovako oslvaicn covjck ljubi zbi-
ljnosl u njczinoj ncposicdnosli, u svim njczinim bogalim manilcslacijama pa i
u onim bolnima i zasliasujucima u kojima picpoznajc zivolnu oscbujnosl. Takav
covjck slvaia i novc milovc, idcalc i svclc simbolc. Na mjcslo kiscanskog Boga
dosao jc Dionizijc kao simbol oscbujnosli zivola i njcgovog polvidivanja. Zanim-
ljivo jc da za Niclzschca sicca nijc cilj covjcka. Njcmu jc slian svaki cudaimonizam
ili ulililaiizam. Za njcga jc zivol volja za moc. Dobio jc svc ono slo povccava volju
za moc, losc pak ono slo sc lomc piolivi.
52
Pod moci nc misli Niclzschc na puku
lizicku moc ili biulalnu silu. To jc zapiavo aiislokialsko gospodslvo jakih i pono-
snih, olmjcnih i samodoslalnih ciji moial nikako nijc bcz viijcdnosli, ncgo oni sa-
mi na slvaialacki nacin uljclovljuju viijcdnosli zivcci u disciplini i askczi. Zbog vcc
spomcnulog Niclzschcovog slila njcgova misao o Bogu oslajc piilicno ncjasna. Ni-
clzschc nc kazc da Boga ncma, ncgo da smo ga mi ubili.
53
Niclzschc cini napioliv
iskaz o covjcku koji sc napokon, bolno dodusc, oslobodio vjcic u Boga, njcgovc
ncpodnosljivc zalomljujucc moci kako bi sc mogao slobodno iazvijali. Mnogi su u
ovakvoj misli vidjcli Niclzschcovu kiiliku kulluic, dvosliukog giadanskog moiala,
a poglavilo kiscanslva onoga vicmcna u kojcmu jc on glcdao ncpiijalclja covjc-
slva, ncpiijalclja ljudskoga lc sc odlucio pioliv kiscanslva.
54
Ovu bi sc anliopologiju moglo s visc sliana kiiliziiali, supiolslavljali jc kla-
sicnoj anliopologiji s njczinom pioblcmalikom koju Niclzschc uopcc nijc dola-
kao. Mozc sc ukialko icci da jc lo s jcdnc slianc icduklivna anliopologija koja jc
climiniiala onloloski vidik, a s diugc slianc individualislicka jci jc zancmaiila so-
cijalni vidik ljudskc osobc.
52 \sp. I. Nictzschc, An//k//s/, Zagrcb, 1999., br. 2.
53 \sp. I. Nictzschc, Radosna :nanos/, Zagrcb, 2OO3., br. 125.
54 O Nictzschcovom atcizmu usporcdi prikaz: M. Ncusch, 1he sou/ces oj mode/n a/he/sm, 11O÷133.
Obnov. zivot (6O) 1 (2OO4) str. 3÷29 !. Scstak: Shiacan¡e coi¡eka u poi/¡es// j/|o:oj/¡e
21
5. Io|man/c cot/cka u 20. ·/o|/ccu
Iilozolska sc misao 2O. sloljcca iazgianala u mnoslvo piavaca lc su sc sloga i
umnozilc slikc o covjcku. Nc samo da jc svaki lilozol ncgo jc, slovisc, i svaki psi-
holog i sociolog imao vlaslilu »anliopolosku paiadigmu«. Bloch nam jc lako osla-
vio ulopijskog covjcka, Iicud inslinklivnog covjcka kojim obvladava ncsvjcsno,
1ung i Cassicici simbolickog covjcka, Maiccl »pioblcmalicnog covjcka«, Bubci i
Icvinas covjcka kao dijalosko bicc, IcviSliauss i Gchlcn covjcka kao kulluino
bicc, Hcidcggci covjcka kao ljcskobno bicc, Sailic covjcka kao bicc dosadc...
55
Odicdcni anliopoloski zaokicl u smjciu humanizma dogodio sc i kod ncomaiksi-
slickih lilozola, piimjciicc A. Schalla i I. Kolakowskoga, koji su sc oslanjali na
ianc spisc mladog Maixa gdjc jc covjck bio u sicdislu piomisljanja. Svi su ovi po-
glcdi usli nc samo u pokusajc konsliukcijc lilozolskc disciplinc o covjcku ncgo su
poslali i lcnoiiaspolozcnja covjcka loga doba.
51 /||o:oj|¡a cç:|s/cnc|¡c
\alja napomcnuli da jc lzv. »lilozolija cgzislcncijc« ncsumnjivo vodcci piavac
spomcnulog iazdoblja koji jc vcliki uljccaj imao izmcdu dvadcsclih i sczdcsclih
godina piosloga sloljcca. \ njcmu pojam »cgzislcncija« (njcm. Lxislcnz), i lo u
Kicikcgaaidovom smislu konkiclnc ljudskc cgzislcncijc, igia sicdisnju ulogu. No
covjckova sc cgzislcncija nc shvaca nili isliazujc iacionalno, ncgo polazcci od nc-
posicdnosli samoiskuslva, samoiazumijcvanja covjcka. \ lzv. analizi odnosno os-
vjclljavanju cgzislcncijc (Lxislcnzanalysc, Lxislcnzcihcllung) picvladavaju ncga-
livni lcnomcni: konacnosl i konlingcncija, sliah i biiga, ncuspjch lc usmjcicnosl
picma smili. Razumjcli ovaj lilozolski piavac kako lo objasnjava C. \alvcidc
mogucc jc jcdino ako sc ima picd ocima najlcza kiiza koja jc ikad u novijoj
povijcsli zahvalila Luiopu, a ona jc iczullal iacionalizma, cmpiiizma, pozilivizma,
iasloccnosli mclalizickc misli, nczasilnog kapilalizma s jcdnc lc maiksizma kao
idcologijc s diugc slianc. Dominanlnim nazoiom na svijcl poslaju iclalivizam i
subjcklivizam koji su zavisili u moialnom kaosu, cijc su posvc logickc posljcdicc
volja za moc i piczii viijcdnosli ljudskc osobc i lo u imc iasc, odnosno bcskla-
snog diuslva. Posvc jc iazvidno da u lakvom oziacju ljudski zivol gubi smisao i
viijcdnosl.
56
\ najznacajnijc picdslavnikc lilozolijc cgzislcncijc ubiajaju sc M.
Hcidcggci (1889.1976.), K. 1aspcis (1883.196O.) lc 1.P. Sailic (19O5.198O.).
No, buduci da jc bas Sailic zahvaljujuci poglavilo svojoj lilciainoj nadaicnosli
dao iziaz duhovnom slanju, lj. bcsmislcnosli koja jc najsnaznija cila ovoga iaz-
doblja, zclimo lck malo izblizc iazmoliili glavnc obiisc njcgovc anliopoloskc sli-
kc.
55 \sp. B. Mondin, An//opo|oç/a j/|osoj/ca, 77.
56 \sp. C. \alvcrdc, De/ Mensch a|s Ie/son Ih/|osoph/sche An/h/opo|oç/e, 88÷89. Za laksc razumi-
|cvan|c filozofi|c cgzistcnci|c osta|c i danas m|crodavno poznato d|clo: M. Müllcr, Lv/s/en:ph/|o-
soph/e /m çe/s//çen /eben de/ Geçenua//, Hcidclbcrg, 31964.
!. Scstak: Shiacan¡e coi¡eka u poi/¡es// j/|o:oj/¡e Obnov. zivot (6O) 1 (2OO5) str. 3÷29
22
5.1.1. I.P. Sa///c
Cini sc da ncki dogadaji iz Sailiova vilo ianog djclinjslva nisu oslali bcz odjcka
u njcgovom slvaialackom iadu, piimjciicc gubilak oca vcc u diugoj godini, kao i
uvijck namclana i posvjcscivana nuznosl dokazivanja mali 1canPaul jc lo cinio
lilciainim saslavcima u djcdovoj kuci koji jc majku i njcga piimio.
57
\ svom
najvaznijcm lilozolskom djclu I´I//c c/ |c Ncan/ (1943.), sa znakovilim podnaslo-
vom »Pokusaj lcnomcnoloskc onlologijc«, iazvija Sailic mclalizickodijalcklicnu
lcoiiju cjclokupnc zbiljnosli, koja jc u ovom konlckslu vazna pod anliopoloskim
vidikom. Covjckov jc zivol polpuni bcsmisao. Nc posloji bas nikakva vcc olpiijc
dana bil covjcka iskaz koji sc dovisava u misli koja opccnilo obvladava lilozo-
lijom cgzislcncijc, a la jc da »cgzislcncija piclhodi cscnciji«, odnosno da covjck
svoju bil sam slvaia. To pak sasvim konkiclno znaci da jc covjck u ovaj svijcl na-
pioslo baccn i u njcmu zalcccn, nilko ga nijc picdvidio; on si sam moia dali svojc
islinc i viijcdnosl; u svojoj vcc zalcccnoj cgzislcnciji on moia biiali svoju cscnciju.
Sloboda pak za Sailica znaci polpunu aulonomiju i samoodicdcnjc, iz ccga sc iz-
vodi i nuznosl apsolulnog alcizma: kad bi naimc poslojao Bog, covjck nc bi bio
slobodan!
58
Zanimljivo jc da unaloc svcmu lomu lako cgzalliianom samoodicdcnju covjc-
ka, njcgovo lcmcljno iskuslvo jcsl iskuslvo apsuida upiavo picd svimc, odnosno
dozivljaja »mucninc« kako jc on lo i iziazio u svom pivom iomanu Ia Naa·cc
(1938.). Mucnina jc zapiavo pialcmcljni nacin dozivljavanja bilka. 1ci bas upia-
vo svc (cliccnsoi) slo covjck, odnosno svijcsl (clicpouisoi) susiccc jcsl kon-
lingcnlno, lj. bcz ikakvc unulainjc nuznosli i smislcnosli. Covjck jc zbog svojcga
lijcla slvai unulai diugih slvaii, zbog svojc doviscnc pioslosli, svojc slobodc kojoj
su poslavljcnc gianicc, a poglavilo zbog svojc smili koja jc najosliija manilcslacija
apsuida zivola i njcgovog polpunog kiaha. Od diugih pak ljudi covjck nc mozc
occkivali nikakvu uljchu jci oni su zapiavo pakao! Diugi ljudi picd cijim
liksiiajucim poglcdom pojcdinac dozivljava dcpolcnciianjc svojcga suvcicnog su-
bjcklivilcla na puki objckl piomalianja i obvladavanja poslavljaju gianicc njc-
govoj slobodi lc nc dopuslaju da jc on oslvaii. !z log jc iazloga sliah pcimancnlna
sliukluia covjckovog bilka. Ijudi dodusc od njcga bjczc slvaiajuci si milovc za
umiicnjc, popul ljudskih piava, piavila ponasanja ili moialnc noimc. Timc oni
zapiavo bjczc od svojc vlaslilc slobodc i samocc kojc pak covjck moia napioslo
piihvalili. Na lcmclju ovakvc anlioploskc pcispcklivc uislinu bi bilo lcsko uslvidi-
li da jc Sailicov cgzislcncijalizam zapiavo humanizam, picmda jc on sam i napi-
sao lakvo djclo (I´c\|·/cnc|a||·mc c·/ an /aman|·mc /1946./).
59
57 \sp. I. Corcth ÷ P. Ihlcn ÷ G. Hacffncr ÷ I. Rickcn, Ih/|osoph/e des 20 Iah/hunde//s, Stutt-
gart, 21993, 51÷52.
58 \sp. M. Ncusch, 1he sou/ces oj mode/n a/he/sm, 134÷156.
59 \sp. C. \alvcrdc, De/ Mensch a|s Ie/son Ih/|osoph/sche An//opo|oç/e, 89÷9O.
Obnov. zivot (6O) 1 (2OO4) str. 3÷29 !. Scstak: Shiacan¡e coi¡eka u poi/¡es// j/|o:oj/¡e
23
5.1.2. M. Hc|dcççc/
Slika covjcka lilozolijc cgzislcncijc svakako bi oslala kljasla ako nc bismo spo-
mcnuli M. Hcidcggcia, uz Sailica naznacajnijcg njczinog picdslavnika. Hcidcg-
gci dodusc nijc za iazliku od Sailica oslavio lako jak odjck mcdu siiokim slojcvi-
ma, ali jc njcgova misao izvisila snazan uljccaj u lilozolskim kiugovima, a vilo zna-
cajan u lcoloskim, kako piolcslanlskim lako i u cvangclickim icdovima.
Kao slo jc poznalo, Hcidcggci jc naslojao iijcsili onlolosko pilanjc, lj. dali od-
govoi na pilanjc o bilku kojc jc picma njcmu palo u zaboiav. Piomisljajuci o locki
polazisla za svoju onlologiju, on dolazi do zakljucka da jc zapiavo covjck piivilc-
giiano polazislc buduci da on s bilkom imadc jcdan posvc osobil odnos, imadc
naimc iazumijcvanjc bilka. »Samo iazumijcvanjc bilka jcsl izvjcsnosl bilka lubil-
ka. Onlicka jc osobina lubilka u lomc, da on jcsl onloloski.«
6O
Daklc, za Hcidcg-
gcia pul picma bilku vodi picko covjcka, odnosno onlologija moia bili zasnovana
na anliopologiji!
Hcidcggci jc polom na covjcka piimijcnio svoj lcnomcnoloski »cpochc« pu-
slajuci da sc laj covjck manilcsliia u svojoj laklicnosli. !z spiovcdcnc cgzislcnci-
jalnc analizc covjckovc cgzislcncijc pioizlazc nckc lundamcnlalnc covjckovc ka-
iaklciislikc kojc sc nazivaju »cgzislcncijali«. Covjck jc lako piijc svcga »bilaku
svijclu«. Svijcl pak nc znaci svijcl piiiodc i svijcl malciijalnih bica, ncgo jc lo ok-
iuzcnosl inlcicsima, zabiinuloslima, zcljama, alcklima i spoznajama u kojc jc cov-
jck uionjcn. Zbog ovc smjcslcnosli u uvijck novu siluaciju Hcidcggci covjcka na-
ziva »lubilak«, »Dascin«. Diugi covjckov, jos znacajniji cgzislcncijal jcsl »cgzi-
slcncija« (Lxislcnz). Ona oznacujc ncpicslanu olvoicnosl picma onomc slo cov-
jck zcli cinili sulia. Tako covjckova buducnosl posvc dominiia njcgovom sadas-
njoscu. Timc jc covjck ncpicslano izvan scbc, picd sobom, u vlaslilim idcalima i
planovima, u vlaslilim mogucnoslima. Buduci da covjck samoga scbc iazumijc po-
lazcci upiavo od ovog cgzislcncijala, Hcidcggci uslvidujc da sc bil odnosno naiav
covjcka sasloji u cgzislcnciji.
61
Buduci da jc covjck bicc vczano na viijcmc, njcgov
sljcdcci cgzislcncijal jc »vicmcnilosl«, a koja omogucujc jcdinslvo cgzislcncijc.
Njomc sc Hcidcggci bavi vclikim dijclom diugog odsjccka svog najpoznalijcg djc-
la. Buduci da sc covjck ncpicslano nalazi u buducim mogucnoslima, on jc bicc
buducnosli. No, da bi mogao oslvaiili svojc buducc mogucnosli, on moia poci od
nckc laklicnc siluacijc u kojoj sc vcc nalazi. \ lom jc smislu covjck vcc bio (pio-
slosl). \koliko pak moia upolicbljavali slvaii, on jc sadasnji. Osim loga, covjcko-
voj lundamcnlalnoj sliukluii piipada i smil, koja nijc nikakva dalcka mogucnosl,
ncgo slalno piisulna dalosl, u koju jc covjck samim iodcnjcm baccn, s onu slianu
kojc nc posloji visc nikakva mogucnosl i kojom covjck doslizc zaokiuzcnosl i do-
viscnosl vlaslilog zivola lc sloga smil lvoii loimalni piincip covjcka, odnosno njc-
gov »piincipium individualionis«.
62
6O M. Hcidcggcr, B//ak / i//¡eme, prcvco s n|cmackog Hrvo|c Sarinic, Zagrcb, 1985., 12.
61 \sp. M. Hcidcggcr, B//ak / i//¡eme, 12÷13.
62 \sp. M. Hcidcggcr, B//ak / i//¡eme, 268÷3O4.
!. Scstak: Shiacan¡e coi¡eka u poi/¡es// j/|o:oj/¡e Obnov. zivot (6O) 1 (2OO5) str. 3÷29
24
Hcidcggciu valja piiznali da njcgova cgzislcncijalna anliopologija obilujc du-
bokim analizama ljudskc siluacijc, no ona jc ipak oslavila nciijcscnim pioblcm
bilka i samoga covjcka.
63
513 K Iaspc/s
Kao slo jc poznalo, diugi njcmacki lilozol cgzislcncijc K. 1aspcis olklonio jc
svaku onlolosku piclcnziju u ijcsavanju pioblcma covjcka jci jc covjck ncslo lako
osobno i poscbno da ga sc nc smijc slavljali ni u kakav suslav. Covjck, cgzislcncija
kako ga on naziva nalazi sc uvijck na pulu. Njczino iazumijcvanjc omogu-
cujc »osvjclljavanjc« (Lihcllung) kojc polazi od lzv. gianicnih siluacija (Gicnzsi-
lualioncn), kao slo su bol, kiivnja, ncuspjch, a najjaca jc mcdu njima smil.
64
52 S//uk/u/a||:am
Na mjcslo gascccg cgzislcncijalizma 7Olih godina piosloga sloljcca nadolazi
sliukluializam, cijc jc poslojanjc dodusc bilo kialkoga daha, ali jc imalo znacajan
uljccaj. Njcgovi su najznacajniji picdslavnici M. Ioucaull (1926.1984.) lc naio-
cilo C. IcviSliauss (19O8.). koji sc smalia ulcmcljilcljcm sliukluialnc anliopo-
logijc. On jc iazvio sliku covjcka na lcmcljima clnoloskih i socioloskih isliazivanja
koja jc vodio mcdu plcmcnima 1uznc i Sjcvcinc Amciikc. Sliukluializam za Icvi
Sliaussa znaci silazak ispod povisinc nascga svjcsnoga dozivljavanja i misljcnja u
lobozc univcizalnijc i nadhisloiijskc, ncsvjcsnc sliukluic duha kojc djcluju »iza
kulisa«, a kojima jc mogucc piolumacili covjcka. Ta jc anliopologija picma nckim
auloiima vclikim dijclom oslala ukopana u cmpiiickom malciijalu lc jc sloga ma-
njc lilozolska.
53 Ios/omodc/na
!z samog naziva »poslmodcina« iazabiic sc da bi lo bilo iazdobljc kojc slijcdi
nakon modcinc, cija jc namjcia bila iacionalno, kohcicnlno i suslavno lumaccnjc
cjclokupnc zbiljnosli: svijcla, covjcka, povijcsli i Boga. Naiavno, lakvu su namjciu
njcgovali poglavilo iacionalisli Dcscailcs, Spinoza, Icibniz i Wolll lc nakon
njih Kanl i Hcgcl, kao i ncki cmpiiisli, odnosno pozilivisli Iockc, Maix, Comlc,
koji dodusc onima pivima nisu davali za piavo, ali su ipak o njima u piilicnoj mjcii
bili ovisni. Poslmodcinislicko iazdobljc idcjno su liasiiali Husscil, Hcidcggci, M.
Wcbci, Niclzschc lc lzv. »liankluilska skola«. Svi su oni upulili osliu kiiliku na
iacun oplimislickog iacionalilcla modcinc koja jc od uma ucinila insliumcnl sub-
jcklivilcla lc jc zbog voljc za mocu islinski um poislovjclila s lchnickoznanslvc-
nim iacionalilclom. Takav jc pak iacionalilcl zavisio u sliasnim diklaluiama i po-
gubnom ialu. \isc nilko iazuman od znanosli nc occkujc ijcscnjc ljudskih pioblc-
ma. \vjciili smo sc da jc i maiksizam bio piolucovjccan lc da jc i kapilalizam una-
63 \sp. B. Mondin, An//opo|oç/a j/|osoj/ca, 77÷81.
64 \sp. C. \alvcrdc, De/ Mensch a|s Ie/son Ih/|osoph/sche An/h/opo|oç/e, 93.
Obnov. zivot (6O) 1 (2OO4) str. 3÷29 !. Scstak: Shiacan¡e coi¡eka u poi/¡es// j/|o:oj/¡e
25
loc svcmu nchuman. Tcoiijc pak kojc nicu na svakom podiucju kao posljcdicu
imaju ncpovjcicnjc i skcpsu.
Takva ncsumnjivo vclikim dijclom ulcmcljcna kiilika dovcla jc do, ipak nco-
piavdanog, skoka u ncgaciju bas svakc mogucnosli iacionalnog i kohcicnlnog lu-
maccnja zbiljnosli, poglavilo covjcka lc naiavno i Boga. Svjcdoci smo posvcmas-
njcg ncpovjcicnja picma onomc slo jc 1.I. Iyolaid (1925.1998.) nazvao »vcli-
kim piipovijcslima«, odnosno picma vclikim iijccima kao slo su Bog, osoba, na-
iavni zakon, viijcdnosli, islina, angazman, vjcinosl, smisao zivola, islina, povijcsl
ild. Poslomodcina jc oduzcla bas svako znaccnjc viijcdnosli bilka, islinc, lcmclja
koji svc ulcmcljujc. Osoba jc svc manjc iazumljiv »icsiduum« koji sc mnogo laksc
shvaca i iziicc idcnlilikacijskim biojcm. Tako sudjclujcmo u posvcmasnjcm lu-
maianju. Mclalizicka sc pilanja imaju piomaliali kao posljcdica nckc bolcsli, bo-
lom na koji sc licba jcdnoslavno piiviknuli. \ svcukupnoj nciazumljivosli svcga
osim jczika, vclikc sc piipovijcsli doimaju obicnim piicama, milovima i lcgcndama
kojc piislaju jos samo zcnama i djcci.
65
\ ncmogucnosli iacionalnog osmisljava-
nja cjclokupnc zbiljnosli koja ga okiuzujc, covjcku jos samo picoslajc da bcz osjc-
caja liagicnosli zivi sadasnji licnulak, nc obaziiuci sc ni na pioslosl ni na sadas-
njosl. Svjcdoci smo da sc ovakvom siluacijom nihilizma zcli obvladali posczanjcm
za zajcdnickim zivolom, za blagoslanjcm za svc, za konscnzusom kao iczullalom
do kojcg sc slizc dugim iacionalnim iasvjclljavanjcm mcdusobno konkuiiiajucih
misljcnja. Poslomodcina nc lipi nikakvc objcklivnc univcizalnc noimc ili dclini-
livnc islinc. Ona nc podnosi ni vizijc ni vizionaic naiavno ni na polilickom po-
diucju. \ siluaciji slalnc piomjcnc posmodcina pokusava ucinili pul nckako lck
piohodnim. Pii lomc naiavno gaji lolcianciju koja piihvaca ama bas svc iazlikc lc
sc zadovoljava skiomnim, piagmalicnim ambicijama. \iijcmc skcplicizma i dczo-
iijcnlacijc bilo jc naiavno sposobno iznjcdiili lck ncku vislu »mikioclikc« koja sc
ailikuliia u blijcdo loimuliianim pokusajima, koji i nc idu za nckim konacnim us-
pjcsima i gaiancijama za cjclokupno oslvaicnjc osobc.
66
6. Ioku·a/| kon·/|ukc|/c j||o:oj·k|/ an/|opo|oç|/a u 20. ·/o|/ccu
Tvoiccm novijc lilozolskc anliopologijc s piavom sc smalia Max Schclci
(1874.1928.), i lo poscbicc svojim djclom D|c S/c||anç dc· Mcn·c/cn |m Ko·mo·
(1928.). On sc mclodoloski nadahnjujc ianijim Husscilom, lj. zcli opisali i anali-
ziiali ncposicdno dani lcnomcn, u ovom slucaju covjcka. Schclci, uspoicdivsi po-
nasanjc biljaka i zivolinja s covjckovim ponasanjcm, dolazi do zakljucka da jc cov-
65 1.÷I. Iyotard, Das pos/mode/ne W/ssen. e/n Be//ch/, Graz÷Wicn, 1986., 85.
66 \sp. C. \alvcrdc, De/ Mensch a|s Ie/son, Ih/|osoph/sche An/h/opo|oç/e, 96÷97. Dobru di|agnozu
postomodcrnc vidi u: N. Dogan, U po//a:/ :a Boçom K/scan/n u pos/mode/nom i/emenu, Ðakovo,
2OO3.; \sp. takodcr A. Domazct, Crkva ÷ nositcl|ica tradici|c u postmodcrno|, Obnoi|¡en/ :/io/
56 (2OO1) br. 4, 423÷436. i Z. Tan|ic, Postmodcrna ÷ izazov za tcolosko promisl|an|c?, Boços|oiska
smo//a, (71) 1 (2OO1) 1÷15.
!. Scstak: Shiacan¡e coi¡eka u poi/¡es// j/|o:oj/¡e Obnov. zivot (6O) 1 (2OO5) str. 3÷29
26
jckova lcmcljna vlaslilosl »olvoicnosl za svijcl« (Wcllollcnhcil), dok jc pak ka-
iaklciislika ponasanja nizih bica »vczanosl na okolicu« (\mwcllgcbundcnhcil), a
poscbno mjcslo (Sondcislcllung) u kozmosu covjck ima zahvalili iskljucivo duhu
(Gcisl) i duhovnim doslignucima.
Nakon Schclcia lilozolska sc anliopologija uglavnom pokusava konsliuiiali
na dva lcmclja. 1cdna polazi uzimajuci u piomisljanjc opsiini malciijal pojcdinac-
nih znanosli, dok diuga nasloji lcnomconoloski piolumacili samoiskuslvo covjcka
lc lako doci do objasnjcnja njcgovog bilka.
Pivi lip picdslavlja Ainold Gchlcn (19O4.1976.) sa svojim glavnim djclom Dc/
Mcn·c/ ·c|nc Na/a/ and S/c||anç |n dc/ Wc|/ (194O.) u kojcm zaslupa misljcnjc
da lilozolska anliopologija moia zapoccli »od doljc«, lj. od malciijala cmpiiijskih
znanosli kojcg jc polom policbno vicdnovali. Tako jc on uzco u obzii opsiinc ic-
zullalc biologijc, psihologijc, sociologijc, znanosli o jcziku i di. lc poslavio svoju
lcmcljnu lczu da jc covjck posluzivsi sc Hcidciovim pojmom jcdno ncdo-
slalno bicc (Mangclwcscn). Ta sc ncdoslalnosl u uspoicdbi s visokom spccijalizi-
ianoscu i inslinklnom siguinoscu zivolinjc ocilujc u ncspccijaliziianosli, ncdovi-
scnosli i siiomaslvu inslinkla. Kako bi sc odizao na zivolu, covjck moia svojc nc-
doslalkc vlaslilim djclovanjcm kompcnziiali: na laj nacin naslaju visa duhovna
doslignuca covjcka. Poslojali su lakodci i oni koji su naslojali iazvili sliku covjcka
u njcgovim lcmcljnim sliukluiama polazcci od psihologijc, piimjciicc Philipp
Icisch, Augusl \cllci i diugi. Liich Rolhackci (1888.1965.) svojim spisima, po-
scbicc djclom P/||o·op/|·c/c An///opo|oç|c (1964.) i Michacl Iandmann (1913.
1984.) djclom Iandamcn/a|An///opo|oç|c (1979.) naslojc dohvalili covjckovu bil
polazcci od znaccnja pojcdinc kulluic, diuslva i povijcsli.
Onu spomcnulu diugu vislu anliopologijc, koja jc naslojala mclodicki oslali
na lilozolskom ulcmcljcnju, picdslavlja Hclmul Plcssnci (1892.1988.), koji sc uz
Schclcia smalia zacclnikom lilozolskc anliopologijc. Plcssnci jc dodusc u svoju
sliku uvislio i nckc pojcdinacnoznanslvcnc, lj. bioloskc iczullalc. Njcgovo jc iclc-
vanlno djclo D|c S/ajcn dc· O/çan|·c/cn and dc/ Mcn·c/ (1928.). Plcssnci loimu-
liia poscbnosl covjcka njcgovom »cksccnliicnom pozicionalnoscu« (cxzcnliischc
Posilionalilal): covjck svojc zivolno sicdislc icllckliia lc samim limc i nadilazi, lj.
zivi cksccnliicno. To jc samo diugi iziaz za duhovnosl covjcka, odnosno za »po-
sicdovanjc ncposicdnosli« (\cimilllung dci \nmillclbaikcil), kako sc lo iziaza-
va i sam auloi sluzcci sc Hcgclovim iijccima.
Nikako sc nc mogu mimoici ni mnogobiojni visni mislioci klasicnc kiscanskc
liadicijc nadahnulc Tomom Akvinskim, a koji su sc lijckom cilavog pioslog slo-
ljcca liudili oko pisanja suslavnih udzbcnika ili pak obiadc najvaznijih pioblcma
ovc lilozolskc disciplinc. To su K. Rahnci, M. Mullci, G. Sicwcilh. 1os sislcma-
licniji bili su L. Pizywaia, A. Dcmpl, H. L. Hcngslcnbcig lc poscbicc 1. B. Iolz i
L. Coiclh (Wa· |·/ dc/ Mcn·c/, /1986./), a u najnovijc viijcmc i G. Hacllnci cijc jc
djclo I||o:oj·ka an//opo|oç|/a ncdavno picvcdcno i na hivalski jczik.
67
Od cvan-
67 G. Hacffncr, //|o:ojska an//opo|oç/¡a, Zagrcb, 2OO3. \idi opsirni|u rcccnzi|u ovoga d|cla: !. Scstak,
G. Hacffncr, Iilozofska antropologi|a, Obnoi|¡en/ :/io/ 59 (2OO4) br. 2, 253÷255.
Obnov. zivot (6O) 1 (2OO4) str. 3÷29 !. Scstak: Shiacan¡e coi¡eka u poi/¡es// j/|o:oj/¡e
27
gclickih mislioca s njcmackog govoinog podiucja valja svakako spomcnuli opsiino
djclo W. Panncnbciga An///opo|oç|c |n //co|oç|·c/c/ Pc/·pck/|tc (1983.). Na cn-
glcskom jcziku 1. B. Rcichmann napisao jc vcoma viijcdno djclo P/||o·op/; oj //c
Haman Pc/·on (1985.). Na lalijanskom jcziku izisli su ncki uislinu viijcdni manua-
li: B. Mondin, I´aomo. c/| c? (1982.), R. I. Iucas, I´aomo ·p|/|/o |nca/na/o
(1993.), G. Basli, I||o·oj|a dc||´aomo (1995.), I. Palumbicii, I´aomo qac·/o pa/a-
d|·o. An//opo|oç|a j||o·oj|ca, vol. !. i !!. (1999. i 2OOO.). Sa spanjolskog govoinog
podiucja imamo opsiino i vcoma viijcdno djclo isusovca C. \alvcidca, kojc jc pic-
vcdcno i na njcmacki Dc/ Mcn·c/ a|· Pc/·on (1999.).
68
Na nasim clnickim piosloiima nalazimo lakodci vcoma ianc i ziclc pokusajc
u pisanju udzbcnika lilozolskc anliopologijc. \ svom nizu »Iilosolia« pivi saia-
jcvski nadbiskup 1osip Sladlci liskao jc godinc 191O. u Saiajcvu manual pod na-
slovom P·|/o|oç|/a. \coma zasluzni hivalski lilozol Sljcpan Zimmcimann, piolc-
soi na Kalolickom bogoslovnom lakullclu u Zagicbu, objavio jc djclo pod naslo-
vom Tcmc|/| p·|/o|oç|/c. Opca naaka o ·t|/c·nom :|to/a |/ad·kc da·c (1923.). Mcdu
cikloslilskim izdanjima ovc disciplinc, kakva su nakon diugog svjclskog iala dugo
bila u upolicbi na nasim cikvcnim ucilislima, valja izdvojili vcoma picglcdna skii-
pla isusovca !vana Kozclja, piolcsoia na Iilozolskolcoloskom inslilulu Diuzbc
!susovc u Zagicbu, pod naslovom I||o:oj|/a o cot/cka (1971.) lc njcgovog supic-
davaca na isloj insliluciji 1osipa Wcissgcibcia pod naslovom An//opo|oç|a. j||o:o-
j|/a o cot/cka u dva svcska (1975.). Njihov icdovnicki subial Miljcnko Bclic pii-
icdivao jc za svojc sludcnlc u Ðakovu, Saiajcvu lc u Zagicbu skiipla za odnosni
kolcgij koja su na posljclku kao manual pod naslovom Mc/aj|:|cka an//opo|oç|/a
dozivjcla dva izdanja (1993. i 1995.). Godinc 1993. jc iz pcia Holimiia Buigcia,
piolcsoia na Iilozolskom lakullclu Svcucilisla u Zagicbu izisao piiiucnik ovc di-
sciplinc pod naslovom I||o:oj·ka an//opo|oç|/a (1993.).
Zak|/ucak
Na kiaju ovog povijcsnog picglcda valja nam ukialko sazcli iczullalc do kojih
smo dosli. \idjcli smo da sc covjck modcinc lilozolijc dozivljava poglavilo kao
svjcsni subjckl koji jc posvc obuzcl pioblcmom islinilosli i siguinosli vlaslilc spoz-
najc, a svojc piaklicnc, odnosno moialnc pioblcmc ijcsava izuzimajuci naiavno
Kanla piclczilo pod vidikom piaklicnc koiisnosli. Covjck piosvjclilcljslva sc
poliudio oko posvcmasnjc cmancipacijc od bilo kakvog auloiilcla imajuci povjc-
icnjc iskljucivo u svoj iazum, od kojcg jc occkivao i skoiasnjc ijcscnjc bas svih
pioblcma. \ klasicnom njcmackom idcalizmu covjckova samosvijcsl poslal cc ap-
solulnim pocclom zbiljnosli. \ suvicmcnoj pak lilozoliji, koju jc u iadikalnom ol-
klonu picma Hcgclu inauguiiiao Kicikcgaaid, dogodio sc obial picma konkicl-
nom covjcku u mnogosliukosli njcgovih vidika. \ 2O. sloljccu napokon sc lilozo-
68 Pri|cvodc nckih u ovom poglavl|u navcdcnih d|cla nisam poscbicc navodio buduci da cc ih zaintc-
rcsirani moci lako pronaci pomocu intcrncta.
!. Scstak: Shiacan¡e coi¡eka u poi/¡es// j/|o:oj/¡e Obnov. zivot (6O) 1 (2OO5) str. 3÷29
28
lija nakon Hcidcggciovog ncuspjcha odickla onloloskih piclcnzija. Timc jc na-
iavno i sam covjck poslao puka nciazumljivosl, a slo jc osobilo doslo do iziazaja
kasnijc u poslmodcinoj. Slovisc, poslmodcinislickom sc covjcku ona ccliii glaso-
vila Kanlova pilanja picdslavljaju posljcdicom nckc bolcsli. Takvom covjcku jos
jcdino picoslajc da mu sc bcz osjccaja liagicnosli dogodi vlaslilo ulinucc.
Iilozolu sc mcdulim nad ovakvom siluacijom poslavlja pilanjc o ponovnoj mo-
gucnosli diskuisa o Bczgianicnomc, za kojc covjck na svim podiucjima u polic-
snom iskuslvu svojc ogianiccnosli naslucujc da bi ga lck ono moglo bcz oslalka
ispunili, odnosno osmislili. Piomisljanjima ovc vislc obicno zavisava svaki liaklal
lilozolskc naukc o covjcku. Za ovu sc pak sludiju nadamo da bi mogla piidonijcli
boljcm iazumijcvanju covjcka lc ujcdno i poslali dijclom jcdnc suslavnc lilozolskc
anliopologijc, koja svakako moia uzcli u obzii i iazumijcvanjc covjcka lijckom
povijcsli lilozolijc.
1HI UNDIRS1AND/NG G/ MAN /N 1HI H/S1GRY G/ IH//GSGIHY
(IAR1 2)
I/om Ra/|ona||·m /o Po·/modc/n|·m
/tan SIS1AK
6XPPDU\
T/c a//cmp/ /o dcj|nc man o/ /a//c/ //c cndcatoa/ /o dcc|p/c/ /|· na/a/c //c
pa//|ca|a/|/; oj /|· |c|nç |· a· a /a|c tc/; comp|c\. Man |· pc/ ·c a p/o||cma/|c |c|nç
H|· ·p|/|/aa|co/po/ca| con·/|/a/|on u/|c/ |· /|· pa//|ca|a/|/; |· a/ //c co/c oj /|·
comp|c\|/; and mac/ oj /|· con//ad|c/o/|nc··. Itc/; con/cmpo/a/; ·;·/cma/|c app/o-
ac/ a|mcd a/ c·/a|||·/|nç a p/||o·op/|ca| /cac/|nç on man //a/ |· p/||o·op/|ca| an-
///opo|oç; u||| /akc |n/o accoan/ an||kc //c c|a··|c ·c/o|a·/|c /c\/|ook· on //|· d|·-
c|p||nc //o·c op|n|on· oj man |n /|· cn/|/c/; u/|c/ /atc |ccn oa/ |cçac; j/om pa//|ca-
|a/ /|·/o/|ca|p/||o·op/|ca| pc/|od· o/ /a//c/ //c|/ /cp/c·cn/a/|tc·. Namc|; /|·/o/;
can con//||a/c /o man´· andc/·/and|nç oj /|m·c|j /o a ç/ca/ dcç/cc. I/ |· //c a|m oj //|·
·/ad; /o |/|nç /o ||ç// //c p/||o·op/|c |maçc oj man j/om //c açc oj Ra/|ona||·m /o
//c p/c·cn/ da;. S|ncc c|a/|/; |· oa/ çoa| //|· a//cmp/ u||| |c |a·cd on /c|ctan/ an///o-
po|oç|ca| /c\/· |n //c|/ o/|ç|na| jo/m |; //c //|nkc/· oj //c pc/|od· |n qac·/|on a· uc||
a· /c\/· |n //c |n/c/p/c/a/|on· oj knou|cdçca||c c\pc//· on //c·c aa//o/· and on //c
/|·/o/; oj p/||o·op/; |n |/· cn/|/c/;.
Obnov. zivot (6O) 1 (2OO4) str. 3÷29 !. Scstak: Shiacan¡e coi¡eka u poi/¡es// j/|o:oj/¡e
29

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful