ДОДАТАК КЊИЗИ ПРОРОКА ДАНИЛА

Првих 12 глава – погледати Свето Писмо, Књигу Пророка Данила
(Глава 13.)
1. У Вавилону живеше човек
човек, по имену Јоаким.
2. И узеше он жену, по имену Сузана, кћер Хелкије, веома лепу и богобојазну.
богобојазну
3. Родитељи њени беху правед
праведни и научише кћер своју закону Мојсијеву.
Мојсијеву
4. Јоаким беше веома богат
богат, и имао је врт близу дома његовог; и долазише к њему
Јевреји, зато што је био најпоштованији међу њима.
5. И беху постаљена два старца из народа да буду судије те године
године, о којима је Господ
рекао, да је безакоње изашло из Вавилона од старјешина-судија, који су требали да
управљају народом.
6. Они често беху у дому Јоакима
Јоакима, и к њима долазаху сви који имаше некакве спорове.
7. Када би народ отишао око поднева, Сузана би одлазила у врт свога мужа да
прошета.
8. И видеше је обојица старешина како сваки дан одлази да прошета, и роди се у њима
похота за њом,
9. и извратише ум свој,
свој и склањаше очи своје, како не би гледали у небо и не судише
више праведно.
10. Обојица беху заљубљени од похоте у њу, али не откриваше један другоме јаде
своје.
11. зато што се стидеше да објаве похотне жеље које имаше према њој.
12. И они редовно гледаше сваки дан, како би је видели, и једном рекоше један
другоме:
13. “Идем дому својему јер је време обједа”, и разиђоше се,
14. али се обојица вратише на исто место, и када се сретоше, упиташе један другог за
разлог повратка, и признадоше похоту своју, и тада заједно одредише време, када
би је могли срести саму.
15. Једног дана, док су они
и чекали
чекали, Сузана уђе, као и обично, са само двема служавкама
и хтеде да се окупа у врту
врту, јер је била врућина.
16. И не беше тамо никога, осим двојице старешина који се сакрише и посматраше је.
17. И рече она слушкињама
слушкињама: “Донесите ми уља и сапуна, и затворите врата
вра врта док се
купам.”
18. Оне тако и урадише,
урадише како је она рекла: затворише врата врта и одоше ка споредним
вратима, како би донеле
донеле, што им је било речено, и не видеше старешине,
старешине јер се они
сакрише.
19. А када служавке одоше, устадоше обојица старешина, одоше до ње и рекоше:
20. “Погледај, врата су затворена и нико нас не види, а ми имамо похоту за тобом, зато
нам се повинуј и буди са нама.
21. Ако не буде тако, ми ћемо сведочити против тебе, да је са тобом био младић, да си

зато одаслала од себе служавке твоје.”
22. Тада зајеча Сузана и рече: “Немам излаза; јер ако то урадим, умрећу, а ако не
урадим, не могу избећи моћи ваше.
23. Боље за мене је не радити то и пасти у суд ваш, него сагрешити пред Господом.”
24. И повика Сузана громким гласом; повикаше такође и обојица старешина против ње,
25. и један потрча и отвори врата врта.
26. Када они што беху у кући чуше крике из врта, потрчаше ка споредним вратима,
како би видели шта се десило са њом.
27. И када старешине рекоше шта су имали, слуге се осећаше посрамљено, зато што
никада ништа таково о Сузани није било говорено.
28. И кад се следећег дана, окупи народ код Јоакима, мужа њеног, дођоше и обојица
старешина, смисливши безакоње против Сузане, како би је осудили на смрт.
29. И рекоше они пред народом: “Пошаљите по Сузану, кћер Хелкија, жену
Јоакимову.” И послаше по њу.
30. И дође она, и родитељи њени, и деца њена, и сви рођаци њени.
31. Сузана је била веома нежна и лепа у лицу,
32. и двојица старешина наредише да открије лице своје, јер је било под велом, како би
се наситили лепоте њене.
33. Рођаци њени и сви, који су је гледали, плакали су.
34. А обојица старешина, ставши усред народа, ставише руке на главу њену,
35. Она у сузама погледа на небо, јер је срце њено веровало у Господа.
36. И рекоше старешине: “Када смо шетали вртом сами, уђе она са двема служавкама и
затворише врата врта, и одасла служавке:
37. и дође к њој младић, који се скривао тамо, и леже са њом.
38. Ми, бесмо у углу врта и видевши таково безакоње, потрчасмо према њима,
39. и видесмо их како се купе, и тог не могосмо задржати, јер беше јачи од нас,
отворивши врата, побеже.
40. Али њу ми ухватисмо и упитасмо да каже ко је био тај младић, али нам она не хтеде
рећи. О овоме ми сведочимо.”
41. И повероваше им окупљени, као старешинама народним и судијама, и осудише је
на смрт.
42. Завапи Сузана громким гласом и рече: “Боже вечни, Ти знаш шта је скривено и
знаш о свему пре него се и десило!
43. Ти знаш, да су они лажно сведочили против мене, и ево, ја ћу умрети, не урадивши
ништа, што су ти људи злобно измислили о мени.”
44. И услиши Господ молитву њену.
45. И када је водише на погубљење, пробуди Бог Светог Духа младог дечака по имену
Данило,
46. и он повика јаким гласом: “Чист сам ја од крви њене!”
47. Тада се окрену к њему сав народ и рече: “Шта ти то говориш?”
48. Тада он, ставши међу њих рече: “Тако ли сте неразумни, синови Израиљеви, јер не
испитасте и не сазнасте истину, а осудисте кћер Израиљеву?
49. Вратите се у суд, јер су они лажно сведочили против ње.”
50. И одмах се сав народ врати, а рекоше њему старешине: “Седи са нама и испричај
нам, зато што Бог даде теби старешинство.”
51. И рече им Данило: “Одвојите их једног од другог да их ја испитам.”
52. Када они беху одвојени један од другог, позва једног од њих и рече: “Остарио си са

злом у себи! Сада дођоше на ред греси твоји које си раније починио,
53. судио неправедно, осуђивао невине и оправдавао кривце, иако је Господ рекао:
‘Невинога и праведнога не осуђуј на смрт’.
54. И ако си видео, реци нам, под којим дрветом си их видео заједно?” Он одговори:
“Под мастиковим.”
55. Данило рече: “Тачно, лаж твоја на главу твоју; јер погледај, Анђео Божји, донеће
пресуду од Бога, и расећи те попола.”
56. Удаљивши га, он нареди да доведу другог и рече му: “Из племена Ханана, а не
Јудиног! Лепота те завела, и похота је развратила срце твоје,
57. Тако сте поступали са кћерима Израиљевим, а оне из страха вам попушташе; али
кћер Јудина не трпјеше безакоње ваше.
58. Реци ми, под којим дрветом си их затекао да разговарају међу собом?” Он рече:
“Под зеленим храстом.”
59. Данило му рече: “Тачно, лаж твоја такође на главу твоју; јер Анђео Божји с мачом
чека, да те расече попола, да вас истреби.”
60. Тада сви окупљени повикаше гласно, и благословише Бога, који спасава оне који се
надају Њему,
61. и устадоше на обојицу старешина, зато што их Данило на њихове речи оптужи за
лажно сведочење;
62. и поступише са њима онако, како су они наумили против ближњега свога, по
закону Мојсијеву, и погубише их; и спасена би тог дана крв невина.
63. Хелкија и жена његова прославише Бога за своју кћер Сузану са Јоакимом, мужем
њеним, и са свим рођацима, зато што се не нађе у ње срамотних дела.
64. И Данилу порасте углед у народу тога дана.
(Глава 14.)
1. Након Цара Астиага, Кир, Персијанац, наследи царство његово.
2. А Данило живеше заједно са царем и беше најпоштованији од свих другова
његових.
3. Вавилонци имаше идола, по имену Вил, и даваше му сваког дана двадесет већих
мера пшеничног брашна, четрдесет оваца и шест мера вина.
4. Цар га поштиваше и иђаше сваког дана да му се поклони; а Данило се поклањаше
Богу својему. И рече њему цар: “Зашто се ти не поклониш Вилу?”
5. Он одговори: “Зато што се ја не поклањам идолима, направљеним рукама, него се
поклањам живоме Богу, створитељу неба и земље и владару над свакоме
створењу.”
6. Цар рече: “Не мислиш ли ти да је Вил живи бог? Не видиш ли ти колико он једе и
пије свакога дана?”
7. Данило, насмејавши се рече: “Не буди обмањен царе; јер је он унутра глина, а мјед
извана, и никада не једе, нити пије.”
8. Тада се цар разгневи, позва свештенике своје и рече им: “Ако ми не кажете ко
поједе све то, умрећете.
9. Ако ми докажете да то поједе Вил, умреће Данило, зато што је изрекао хулу на
Вила.” И рече Данило цару: “Нека буде по речи твојој.”
10. Свештеника Вилових беше седамдесет поред њихових жена и деце.
11. И дође цар са Данилом у храм Вилов, и рекоше свештеници Вила: “Ево, ми идемо
напоље, а ти царе, постави храну и налиј вина, затвори врата и запечати прстеном

твојим.
12. И ако сутра кад дођеш не нађеш, све што је Вил појео, ми ћемо умрети, или Данило,
који је слагао о нама.”
13. Они не беху забринути, јер су испод стола направили тајни пролаз, кроз који су
увек улазили, и јели храну.
14. Када они изађоше, цар постави храну пред Вилом, а Данило нареди слугама својим,
и они донесоше пепела, и посуше цели храм у присуству цара, и изађоше,
затворише врата и запечатише царским прстеном, и одоше.
15. Свештеници опет, по своме обичају, дођоше ноћу са женама и децом својом, и све
поједоше и попише.
16. Следећег дана, цар устаде рано и Данило са њим,
17. и рече: “Да ли је цео печат Данило?” Он рече: “Цео је царе.”
18. И чим отвори врата, цар погледа на сто, и узвикну громким гласом: “Велики си ти
Виле, и нема никакве обмане у тебе!”
19. Данило, смејући се, држаше цара да не уђе унутра, и рече: “Погледај на под, чији су
то трагови.”
20. Цар рече: “Видим трагове мушке, женске и дечије.”
21. И разгневивши се, цар нареди да похватају свештенике, жену и децу, и они открише
тајни пролаз, којим су улазили и јели све што је било на столу.
22. Тада их цар погуби и даде Вила Данилу, и он га уништи и храм његов.
23. Беше и један велики змај, и Вавилонци га поштиваше.
24. И рече цар Данилу: “Кажеш ли и за њега да је од мједи? Ево, он је жив, и једе и
пије, и ти не можеш рећи да је он бог мртви; поклони му се.”
25. Данило рече: “Господу Богу моме се поклањам, зато што је Он Бог живи.
26. Него ти царе, дај ми дозволу, и ја ћу убити змаја без мача и батине.” Цар рече:
“Дајем ти.”
27. Тада Данило узе смоле, масла и длаке, скува све то заједно, направи колачиће, даде
их змају, и змај се распаде. И рече Данило: “Ево ваше светиње!”
28. Када то чуше Вавилонци, јако се разљутише и побунише против цара, и рекоше:
“Цар је постао Јевреј, Вила је разрушио и убио змаја, и погубио свештенике,”
29. и дођоше код цара и рекоше: “Дај нам Данила, иначе ћемо ми да погубимо тебе и
дом твој.”
30. И када цар виде, како они јако наваљују, би принуђен да им дадне Данила,
31. они га бацише у јаму са лавовима, где он проведе шест дана.
32. У јами беше седам лавова, и даваше им сваки дан два телета и две овце; а у то
време им не даваше ништа, како би они појели Данила.
33. Беше у Јудеји пророк Авакум, који, скувавши хлеба са комадима меса, иђаше у
поље, да однесе радницима.
34. Али Анђео Господњи рече Авакуму: “Однеси то јело, које имаш, у Вавилон к
Данилу, у јаму лављу.”
35. Авакум рече: “Господе! У Вавилону ја нисам никада био и за јаму незнам.”
36. Тада га Анђео Господњи узе за теме, и понесе га за косу на глави његовој, остави га
у Вавилону поред јаме силом духа свога.
37. И позва Авакум и рече: “Данило! Данило! Узми јело, које Бог посла теби.”
38. Данило рече: “Сетио си се Ти мене, Боже, и не остави оне који Те воле.”
39. И док је Данило јео; Анђео Божји врати Авакума на његово место.
40. Седмог дана дође цар, како би сахранио Данила, и приђе јами, погледа у њу, и гле,

Данило седеше.
41. И ускликну цар громким гласом, и рече: “Велики си Ти, Господе Боже Данилов, и
нема никога поред Тебе!”
42. И нареди да изваде Данила, а виновнике који хтедоше да га погубе бацише у јаму, и
они истог часа беху поједени у његовом присуству.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful