II

НАСТАВА
КОИЖЕВНПСТИ

ПРИНЦИП МЕТПДСКЕ
АДЕКВАТНПСТИ

уметнишкп делп ппире се свакпј метпдплпгији кпја на
Коижевнп
билп кпји нашин псетније заппставља или нарущава оегпву при-

рпду. Ппсталп сливаоем стварнпсти и фикције у нпви свет, а истпвременп усмеренп према пбјективнпм и субјективнпм пплу живптне
реалнпсти, пнп не трпи једнпстране приступе и ппказује ппсебну пдбпјнпст према свим неппдесним гледищтима и насилним „резпвима".
Коижевна уметнпст без пгранишеоа ппсеже у живпт и свпјпм предметнпщћу пбухвата прирпду и људе, материјалну и духпвну егзистенцију, па се пна мпже успещнп сазнавати јединп кприщћеоем већег
брпја наука, антрппплпщких ппгптпву.
Са станпвищта ппјединих наушних дисциплина углавнпм су и
пптекла ппстпјећа гледищта на коижевну уметнпст. Такп су се развили ппзнати коижевнпнаушни метпди: филплпщки, бипграфски, спциплпилки, психплпщки, импресипнистишки, ппзитивистишки, филпзпфски,
структуралистишки,
лингвпспщлистишки,
фенпменплпщки, рецепцијски, семиптски, и други. Гптпвп сваки пд
оих, ппјединашнп узет, успещнп захвата пдгпварајуће ппдрушје
коижевнпг дела, дпк при тпме већи деп оегпве естетишке
сазданпсти пставља ван свпга дпмащаја. Ппменути приступи,
примеоени ппнапспб, нуде углавнпм унифицирани систем гледищта
и низ једнпсмерних ппступака кпји свпј предмет псветљавају
делимишнп и у оему пткривају самп пне вреднпсти кпје ппгпдују већ
ухпданпј врсти метпдплпгије. Ваља имати у виду да су се мнпге
коижевнпнаушне метпде и оихпви аналитишки инструменти
претхпднп развили и ппрпбали на ппјединим живптним ппдрушјима
ван коижевне умепщпсти, па да у сусрету са естетскпм твпревинпм,
и ппред релативне адаптиранпсти према опј, ппказују извесну
крутпст и нетплерантнпст.
Пгранишен дпмет инпкпснп примеоених коижевнпнаушних метпда пптише пд тпга щтп коижевна уметнпст захвата интегрални живпт и премеће га у нпви вид реалнпсти, не придржавајући се при
тпм пних крутих граница кпјима је свет испарцелисан на мнпщтвп
наушних пбласти. Иста естетишка шиоеница, плишена у билп кпм
уметнишкпм исказу, гптпвп увек припада разним живптним
ппдрушјима и прпјек193

тује се у вище сфера шпвекпве свести. Пна је шестп у уметнишкпм кпнтексту истпвременп спцијална, психплпщка, етишка, филпзпфска и
језишка; сампсвпјна је и неппнпвљива, дакле фенпменплпщка, увек
је структурнп сашиоена и ситуирана, а дптише се шулнпг, емптивнпг,
ми-сапнпг, имагинативнпг, па и ппдсвеснпг менталнпг ппдрушја. Затп
су већ ппрпбани и усппстављени приступи коижевнпм делу кприсни
и прихватљиви за наставну праксу, али самп дптле дпк захватају пне
ппјаве из уметнишкпг текста за кпје имају пдгпварајућу наушну кпмпетенцију и метпдплпщку ппузданпст. Такп, акп се спциплпщкпм метпдпм тумаше уметнишки приказане друщтвене ппјаве, пнда се тиме, свакакп, пптпуније псветљава пдгпварајући деп предметнпг и знашеоскпг
слпја коижевнпг дела и свестраније сагледа оегпва идеплпщка сущтина.
Разумљивп је да ће при тпм пстала предметнпст и даља смисапнпст
уметнишкпг текста, првенственп пна психплпщка, фантазијска и мпралнп-егзистенцијална, а са оима и мнпги сущтински шинипци уметнишке
дражи - пстати углавнпм ван дпмащаја спциплпщке метпде.
Кад се, међутим, ппкажу претензије да се применпм једнпг метпда пбухвати коижевнп делп у целини, а тп у наставнпј пракси местимишнп бива, пнда скпрп неминпвнп дплази дп заппстављаоа мнпгих
уметнишких вреднпсти, кпје се једнпстраним увидпм нису мпгле ни
пткрити, па такп дплази дп псирпмащаваоа уметнишкпг текста, дп
прпизвпљних интерпретација и ппгрещних пцена. Пред
једнпсмернпм и претенципзнпм метпдплпгијпм коижевнп делп се
ппнаща кап жив прганизам: уместп да пткрива праву прирпду свпјих
твпритеља естети-шке сугестије, пнп их ппвлаши и препбраћа у
пдбрамбене механизме прптив акта сппљащое деструкције. Акп
се применпм неппдесних ппступака искидају кпхерентне структуре
коижевнпг дела и у оему раздвпје уметнишке ппјаве и шиоенице кпје
са разних ппдрушја делују кап експресивни кпрелати, пнда се тиме
пзбиљнп ппзлећује тананп ппетскп ткивп, кпше оегпви естетишки
механизми и умртвљују ппједине ппетске функције. У таквим
пкплнпстима наставна анализа разграћује шиталашки сензибилитет јер
на рецепцијскпм путу запбилази и сеше све прирпдне аспцијације и
сппне, а ппставља вещташке преппне.
Изразитије нарущаваое прирпдних пкплнпсти ппд кпјима се у
уметнишкпм тексту сппнтанп зашиоу и емитују ппетске дражи ппсебнп је присутнп у настави кпја се заснива на експанзији и искљушивпсти
билп кпга сепаратнп примеоенпг метпда. Сваки коижевнпнаушни
метпд, акп је умеснп примеоен и дпвпљнп прилагпћен уметнпсти
ре-ши, кпристан је за наставу, шак је у опј и незаменљив, али самп
дпк се креће у пквиру свпг примарнпг ппдрушја, за кпје јединп и има
прак-спм прпверену ппузданпст. Нп шим се пн ппшне пренпсити на
пред-метнпст кпја му не пдгпвара, пнда губи свпју мпћ и прелази у
фпрма-лизам кпји се сврстава у пдгпварајуће „изираое". Такве
метпдплпщке изнемпглпсти ппјављују се у наставнпј пракси у виду
спциплпгизираоа,
бипграфизираоа,
истприцизираоа,
психплпгизираоа, тепретизираоа, дидактизираоа ...

" ■ I 194 Р

Савремена метпдика наставе коижевнпсти прихвата самп прпверену критишку метпдплпгију кпју усклађује са психпемпципналним,
искуственим и рецепцијским сппспбнпстима ушеника, управп са пдгпварајућпм ппставкпм пбавещтајних метпда и дидактишких принципа.
При свему тпме ппдразумева се наставникпвп ппузданп струшнп знаое и изразитп развијен литерарни и језишки сензибилитет.
Пбрада уметнишкпг текста у щкпли гптпвп увек изискује складну
примену вище коижевнпнаушних метпда, пднпснп мнпщтвп истраживашких гледищта. Метпдплпщки плурализам успещнп се пстварује на
тај нашин щтп се ппјединим коижевним приступима даје оихпвп правп
местп, управп, примеоиваоем свакпг метпда пнде где га сам
уметнишки текст ппзива. Такп се у складу са свпјствима кпнкретнпг
коижевнп-уметнишкпг дела, према оегпвпј предметнпсти, структури,
стварала-шким ппступцима и смисапнпм прпстранству, усппставља и
пдгпварајућа кпрелација разнпврсних метпдплпщких ппступака. На тај
нашин се пп принципу метпдплпщке усклађенпсти наставе са
естетишким ппјавама усппстављају врлп функципнални приступи
коижевним делима. Пвај принцип метпдске адекватнпсти
ппдраумева истраживашкп и наставнп ппступаое кпје у пптпунпсти
пдгпвара предмету прпушаваоа, такп да га ставља у пкплнпсти
ппузданпг сазнаваоа.
Усаглащаваое пбиља гледищта и наставних ппступака са прирпдпм уметнишкпг текста не пстварује се у виду ек лектишкпг и рецепатскпг избпра и збира аналитишких инструмената из већ устаљенпг
метпдплпщкпг инвентара. Адекватнпст ппступаоа исппљава се путем
функципналне кпрелације знашајних гледищта и углпва ппсматраоа,
кпји се не расипају у сппредним правцима, већ се усмеравају на битне
шиоенице и впдеће вреднпсти уметнишкпг текста. Принцип метпдске
адекватнпсти щтити наставу пд еклектишких интерпретација и упућује
на дијалектишкп и инвентивнп тумашеое коижевнпг де,ла. Пн захтева да
свакп вреднпваое буде дпказанп уметнишким шиоеницама и претппставља коижевнп делп кап стваралашку праксу кпја јединп мпже да
верификује наушнпст и исправнпст примеоених пптупака и изрешених
судпва. У пваквим пкплнпстима писац се ппјављује кап најбпљи метпдишар, кап узпр пд кпга наставник мпже и ваља сталнп да уши.
Пищшева метпдишнпст пптише првенственп пд тпга щтп пн и у
стваралашкпм занпсу, крпз предметнпст, језик и пблик уметнишке кпмуникације, мисли на шитапце. Истина, писац каткад није ни свестан
неких свпјих стваралашких ппступака; у тренуцима надахнућа пн се ту
и тамп не разабира у свпм ппетскпм плетиву. Али затп самп уметнишкп делп мпже најппузданије да нам „дпщапне" какп с оим најлакще
да се уппзнамп и на кпји нашин да га најбпље пбрадимп у щкпли.
Управп је коижевнп делп изузетна метпдишна твпревина у кпју су на
уметнишки нашин уграђени сви наставни принципи. Пнп има свпју ппступнпст, систематишнпст и пшигледнпст. Псппспбљенп је да
мак-сималнп ппбуђује свесну активнпст шиталаца, а оегпвп
примаое је

индивидуални шин. Пнп щири сазнајне видике (наушнпст) и
васпитнп делује, а уметнишки дпживљаваји се дугп памте. Према
тпме, наставне принципе не треба сппља унпсити у наставу
коижевнпсти, већ ваља настпјати да пни делују крпз уметнишкп
дпживљаваое и да мпделују наставу из сампг коижевнпг текста.
Принцип ппступнпсти и систематишнпсти делује из кпмппзиције и
структуре уметнишкпг текста; принцип пшигледнпсти (шулнпсти)
присутан је у уметнишким сликама, принцип индивидуализације и
свесне активнпсти пгледа се у емпатији и прпјектпваоу ушеника у
свет коижевнпг дела ...
Шинипци и вреднпсти коижевнпг дела: приказани дпгаћаји, сцене
и ситуације, ликпви, пписи, слике, дијалпзи, дущевна стаоа и сва друга
експресивна места у тексту траже да се према оима усклади и пдгпварајући сплет гледищта и аналитишкпсинтетишких ппступака.
Разуме се да се при тпме не сме занемарити сппљащоа стварнпст блиска коижевнпм делу, нарпшитп пна инспиративна и генетишка, кпја
псветљава време, пкплнпсти и услпве настанка дела, а и пна аспцирана щтп ппшива на низу мпгућих актуелизација уметнишкпг света,
билп у истпријским или савременим живптним приликама. Унутращои (иманентни) приступ коижевнпм делу има у настави примат,
а сппљащои увид му служи кап неппхпдан сазнајни кпрелат.
Истприј-ска перспектива и ппзнаваое сппљащое фактпграфије шестп
су би-тни за разумеваое ппјединих текстпва, али је јпщ битније тп
щтп сва уметнишка дела тпкпм пријема прплазе крпз раван
садащопсти и такп нам ппстају савременици.
Акп већ мнпге „класишне" коижевнпнаушне метпде нису у стаоу
да у свпјпј инпкпснпј примени на задпвпљавајући нашин прпуше релативну укупнпст коижевнпг дела, пнда их савремена наушна и наставна пракса све вище ппвлаше са ранга метпда на нивп гледищта.
Упра-вп, свакп ваљанп истраживашкп и наставнп ппступаое кпје се
заснива на метпдплпщкпм плурализму спаја и кпристи у пптребнпј и
дпвпљнпј мери пна гледищта кпја ппнишу из сампсвпјнпсти
кпнкретнпг умет-нишкпг текста. Такп се литерарне ппјаве и
уметнишки искази тумаше са психплпщкпг, спциплпщкпг, етишкпг,
стилистишкпг, бипграфскпг, дпживљајнпг - и других станпвищта.
На рангу метпда пстају самп пна истраживашка ппступаоа кпја су
се пфпрмила спајаоем вище гледищта или се заснивају на универзалнпм јединству гледищта. Акп ппзитивистишки метпд пстаје кап класишан пример метпдплпщкпг плурализма, али дпста једнпстранпг и
сирпмащнпг, јер у „кпмппненте" ппзитивизма спадају углавнпм самп
спциплпщкп, психплпщкп и бипграфскп гледищте. Ппмаокаое псталих, првенственп „унутращоих" гледищта ппједини талентпвани наушници ппзитивистишке пријентације успевали су да надпкнаде лишнпм
инвентивнпщћу, ппузданим литерарним сензибилитетпм и свпјим сугестивним стилпм.

Неке савременије коижевнпнаушне метпде кап щтп су структуралистишка, фенпменплпщка, рецепцијска и семиптска ппдесне су за универзалније прпушаваое коижевне уметнпсти. У оима истраживашка
гледищта и „слпјеви" текста нису тпликп издиференцирани и псампстаљени да би се мпрали накнаднп здруживати и синхрпнизпвати. Све
пве метпде, наравнп у свпјпј нефпрмализпванпј примени и са већим
сте-пенпм кпрелације (кап да су ствпрене да ппмажу једна другпј),
пмпгу-ћавају слпбпднији тпк истраживашке пажое и сазнајних
аспцијација. Тиме се пбезбећује истпвремени увид у вище естетишких
шинилаца, кпји заједнишки и истпдпбнп, а никакп сваки за себе и у
искинутпј ппставци, ппбућују уметнишке дпживљаје. Коижевнп делп се
ппсматра кап уника-тна ппјава и оегпва сущтина се сазнаје
неппсредним прихватаоем, такп да је сазнајни пут скраћен и
упрпщћен, пслпбпћен је пд тепријских предрасуда и дпгматскпг
мищљеоа (фенпменплпгија). Ппсебнп се уважавају функципнални
пднпси, укупни и ппјединашни, измећу делпва (знакпва и исказа) у
уметнишкпм прганизму (структурализам). Шиталац се прихвата кап
активан ушесник у стваралашкпм шину, те му се и ппсе-бнп признаје све
пнп щтп је сам разлпжнп ствприп и „унеп" у свет кои-жевнпг дела
(рецепција и фенпменплпгија).Коижевнп делп се ппсматра кап
естетишки ппдещена кпмуникација, па самим тим ппстаје птвпре-нп
према шитапцу. Та самп пзнакама затвпрена, а знашеоски и смисап-нп
увек птвпрена структура на ппсебан нашин ппставља и семантизује све
свпје унутращое знаке такп да пни шестп измишу шитапшевпм хпризпнту пшекиваоа, па делују изненаднп и непредвидљивп те такп
изази-вају уметнишкп пшуђаваое (семиптски, рецепцијски и
структуралисти-шки приступ).
Умеснпм применпм пвих метпда и оихпвим прирпдним садејствпм, а уз присуствп „класишних" али живптвпрних и тплеранцијпм
ппдмлаћених метпда и гледищта, пмпгућава се свестранр
прпушаваое коижевнпуметнишких дела у щкпли. Здруживаоем
вище ппгпдних метпда, такп да у ппјединим наставним ситуацијама
свака пд оих мпже бити и впдећа, ппстиже се већа егзактнпст у
настави коижев-нпсти, а лакще се пстварују и неппхпдна јединства
анализе и синтезе, емпципналнпг и раципналнпг сазнаваоа,
индукције и дедукције, теп-рије и праксе, а и бпље ппвезују настава
језика и коижевнпсти.
Разумљивп је да ће се у настави избегавати тепријски приступи,
круте метпдплпщке прпцедуре, фпрмалистишке „инпвације" и
терминп-лпщки несппразуми. Биће, свакакп, неумеснп акп се у
настави ппстав-љају питаоа кпја претендују на метпдплпщку
дпследнпст, а у сущтини су неразумљива ушеницима. Таква
неприкладна, пдбпјна и фпрмали-стишка „инпвација" преппзнаје се у
следећем типу „впћеоа" ушеника:
Щта припада знанеоскпм, а щта предметнпм слпју песме Пшију твпјих да
није! - Кпја су у опј места непдређенпсти? - Какав је ващ хпризпнт пшекиваоа
дпк шитате прву стрпфу? - Какп су у песми семантизпване реши пши, небп и
сунце! - Пбјасните синтаксишку структуру песме.

197 |Р

Назнашенп наставнп ппступаое представља метпдплпщкп насиље, напад на песму са тепријских ппзиција. У питаоу је типишан сппљащои, уппщтен и ппврщан приступ уметнишкпм тексту, кпји самп
дпбија привид унутращоег приступа. Мнпщтвпм термина кпји упућују да се нещтп тражи и преппзнаје у тексту запбилази се и пптиску-је
уметнишка сущтина песме. Литерарни прпблеми се и не виде пд
метпдплпщкпг загпнетаоа, а не зна се ни куда пнп смера ни какве ће
сврхе ппстићи. Сущтина фенпменплпщкпг, семиптскпг, структуралистишкпг и рецепцијскпг приступа пстварује се таквим сазнајним путем
кпји увек актуелизује свежину и изузетнпст коижевнпг дела те
такп и сталнп ппјашава оегпвп дпживљаваое. Ваљана метпдплпгија
је пна кпја уме пред уметнишким текстпм да се ппвуше у дубпку
ппзадину и да ућутка себе пред гласпм песме. Мпже се преппзнати
у пваквим, а и јпщ сппнтанијим метпдишким ппдстицајима:
Какп сте дпживели песму Пшију твпјих да није! - Шиме је пна ппсебнп
привукла ващу пажоу! - Кпја је псећаоа изазвала? - Шиме су пна ппбуђена?
- На кпја размищљаоа вас је песма упутила? - Щта вам је у опј непбишнп и
изузетнп!
Пратите ппнпвп свпје ппнащаое тпкпм шитаоа и дпживљаваоа песме.
- Запажајте и ппдвлашите у опј пне реши кпје делују непшекиванп и
непредвидљивп.
Защтп сте „застали" кпд реши небп? - Шиме вас је пна изненадила! - Кпје
сте све реши уместп ое пшекивали! (Напищите их на маргини уз пдгпварајући
стих.)
(
Пшекује се.) Пшију твпјих да љубави, радпсщи, среће, леипще,
узвищенпсищ, ведрине, звезда, месешине,
није Не би билп неба У
слпбпде, саоареоа ...
слеппм нащем стану
Пткривајте такп вищезнашнпст и симбплику сунца у песми. (... светлпст, тпплина, приснпст, живпт, рађцое, вешнпст, вернпст,
страственпст, пзаренпст љубављу ...) - Щта је пнда све ущлп у свет песме
ппмпћу мптива неба и сунца? - Кпја су пнда свпјства ппеване љубави?
Преппзнајте у себи вреднпсти и леппте кпје су се прекп славуја улиле у
песму и ппевану љубав. (... занпс, нежнпст, миље, леппта, песма, усхићеое,
радпст живљеоа ...) - Тумашите такп и смисапну ппсебнпст и пунпћу мптива:
пши, врбе, сан ... - А щта у песми симбплизују зидпви? - Шему су пни супрптстављени? - Истражујте такп и даље, из стиха у стих, какп се песма пред вама
птвара.
Щта сте све пд свпга искуства унели у песму? - Шиме вас је песма ппдстакла да у љубав унесете сву леппту света и све дпбрп у људима? - И такп
даље.

Принцип адекватнпсти не дпзвпљава ниједнпм метпду да
унапред наметне свпј припритет кпји би касније важип у свим
примеоеним ситуацијама. У недпстатку пфицијелнпг припритета
преднпст се успп-ставља тпкпм неппсредне пбраде кпнкретнпг
коижевнпг дела и ппје-диних места у оему. На тај нашин ниједан
метпд није унапред ни пда-бран ни уприлишен, ни фавпризпван нити
заппстављен. Пднпси изме198

ћу оих, укљушиваое и искљушиваое, прирећенпст и надређенпст,
фпрмирају се увек на ппсебан нашин кпји пдгпвара ппсебнпсти прпушаванпг текста.
Нашелп метпдске адекватнпсти ппдразумева кпнкретнп и интензивнп прпушаваое коижевнпг дела при шему сви субјективни утисци
треба
да
буду
ппткрепљени
пбјективним
дпказима.
Импресипнисти-шкп гледищте, кпје инаше ппгпдује узрасту ушеника, а
и сампј прирпди уметнпсти, ваља практикпвати и прихватати самп
заједнп са увидпм у естетишке шиоенице пд кпјих су импресије
пптекле. Свакпм коижев-нпуметнишкпм делу се прилази пнаквпм
каквп пнп јесте, без икаквих предрасуда кпје мпгу пптећи билп из
уских тепријских видика или пак пд некритишкпг уппщтаваоа неких
претхпднп датих пцена, кпје пп-некад мпгу бити ппгрещне,
једнпстране и тенденципзне. Судпви кои-жевне критике и истприје
усвајају се, кпригују или пдбацују тек пнда кад их ушеници прпвере на
сампм уметнишкпм тексту.
Стављаоем уметнишких дела у средищте наставе коижевнпсти и ствараоем метпдских услпва да пна щтп вище сведпше и збпре
сама п себи, ушеници се ппдстишу да их пажљивп, благпвременп и
истраживашки шитају и да активнп ушествују у оихпвпм интерпретираоу. На тај нашин ппред сампрадое дплазе дп ппсебнпг изражаја и
други наставни принципи, а нарпшитп ппјашана унутращоа пшигледнпст (шулна актуелизација слика), ппвезиваое теприје с пракспм
(дпказиваое утисака и судпва примерима из уметнишкпг текста), трајнпст знаоа и систематскп развијаое уметнишкпг укуса.
Иакп су ппједина коижевна дела ужег пбима и са привидпм пуке
једнпставнпсти, пна су ипак изразитп слпжена, такп да се сви оихпви
уметнишки шинипци тещкп мпгу пткрити и дп краја сагледати и пбјаснити. Затп је у практишнпм смислу непстварива нека тптална анализа коижевнпг дела. Метпдплпщке претензије за кпрашнп исцрпљенпм анализпм ппсустају пред естетишкпм закпнитпщћу пп кпјпј је пригиналнпм уметнишкпм делу увек свпјственп извеснп превазилажеое
текућих тепријских ппставки и сазнаоа. Делп кпје се да дп краја анализирати тещкп да спада у уметнишку твпревину.
Ппщтп свакп коижевнп уметнишкп делп представља индивидуалну твпревину, шија се пригиналнпст пгледа у знатнпм пдступаоу
пд примерака исте врсте, пнда не мпже ппстпјати ни неки универзални систем коижевне анализе кпји би се мпгап применити на свакп
делп. Такав апстрактан и затвпрен систем, кпји би функципнисап кап
кљуш за све браве, врщип би насиље над ппјединим делима,
пбезлиша-вап би их и лищавап пригиналнпсти. Затп се у науци и
настави вище не тежи некпм таквпм затвпренпм и дпгматизпванпм
метпдплпщкпм систему, већ се прпналазе ппгпдни ппступци,
Гледищта и смернице пд кпјих се увек мпже стварати низ нпвих и
ппузданих метпдских при-ступа, управп пнихкпјипдгпварају
ппјединашним коижевним дели-ма. Према тпме, щкплска пбрада
коижевнпг дела не рпбује некпм
199

априпрнпм и щаблпнизиранпм систему, већ прихвата стваралашку
си-стематишнпст у кпјпј је наставницима и ушеницима пстављенп
гптп-вп истп тпликп с л п б п д е кпликп им пружа самп коижввнп
делп.
Систематскп аналитишкпсинтетишкп прпушаваое (анализа, пбрада, тумашеое, интерпретираое) уметнишкпг текста пбишнп теше путевима кпји су усклађени са тематикпм, сижепм, развпјем радое,
ликп-вима, мптивима, идејама, елементарним сликама, фпрмама
приппве-даоа, или са некпм другпм дпминантнпм и разгранатпм
кпмппнентпм коижевнпг дела. Билп кпјим пд пвих унутращоих
смерпва да се ппђе, наилази се на низ експресивних места (исказа,
слика, сцена, дпгађаја, пписа, ппступака, дијалпга ...) са кпјих се мпже
сагледати свака битна ппјединпст у тексту, а самим тим и ппсматрати
делп кап целина.

ЗНАКПВНИ (СЕМИПТСКИ) ПРИСТУП
УМЕТНИШКПМ ТЕКСТУ

ВАЩЕЗИШКИ ЗНАЦИ У УМЕТНИШКПМ ТЕКСТУ
или семиптски приступ уметнишкпм тексту ппдразумева
Знакпвни
да је свакп ппетскп казиваое заснпванп на вище знакпвних си-

стема. У коижевнпј уметнпсти заједнп са језишким знацима ппјављује се и пбиље других примарнијих знакпва пд кпјих се твпри уметнишки свет. Језик те знаке прихвата, пренпси и ппбућује, те прекп оих
и дпбија свпју уметнишку изражајнпст. Језишким пзнашаваоем се фиксирају ппруке и твпри ппјавни вид текста, па такп и пбзнаоује ппстпјаое коижевнпуметнишкпг дела. Резултати шитавпг стваралашкпг шина првп се свпде самп на шујнпст и видљивпст језишких пзнака, па тек
пптпм текст битище кап мпгућнпст и шулни изазпв да се слущаоем,
пднпснп шитаоем ппнпвп актуелизује пзнакпвљени свет. Наравнп, тп
актуелизпваое се пстварује у низу приближних индивидуалних варијаната.
Збпг тпга щтп се уметнишки искази щаљу и примају на језишкпм
кпду, шестп се ппмищља да се пни и стварају искљушивп језикпм и да
је јединп знашајна оихпва лингвистишка сашиоенпст. Уметнишки текстпви су, мећутим, сашиоени пд низа ванјезишких знакпва, шијем
избп-ру, ствараоу, груписаоу и изражајнпм ппдещаваоу писци
ппсвећују истп тпликп пажое кпликп и сампм језишкпм изразу, а
шестп и вище. Писци упблишавају језикпм уметнишки кпнципирану и
експресивнп усмерену предметнпст, а не неку расуту, слушајну и
ампрфну граћу. Свакпм уметнишкпм исказу претхпди и пдгпварајуће
предјезишкп ствараое, у кпме се уметник бави знацима кпји су
живљи и неппсред-нији пд реши. Језикпм се маое стварају, а вище
пренпсе пригинална вићеоа и пшућеоа. Оиме се исппљавају
претхпднп већ ствпрене, сећа-оем или мащтпм изазване,
дпживљене и кпнкретизпване слике.
Песници шестп истишу какп их ппвременп ппседа свет неке ненаписане песме. Тај свет кпји је на језишкпм ппмплу има мнпга уметнишка пбележја и самп му недпстаје кпмуникаципна фпрма. Пн је већ
саздан пд пдгпварајућих искуствених знакпва кпје у даљем ппступку
ваља језикпм прихватити, сугестивнп пренети и евентуалнп ппјашати.
201

Бпгата живптна знакпвнпст писаоем се улива у ппетски језик, а шитаоем се из оега пслпбађа, па такп језик уметнишкпг дела функципнище кап кпд кпдпва.
ПДНПСИ ИЗМЕЂУ ЈЕЗИШКИХ И ВАНЈЕЗИШКИХ ЗНАКПВА
Шиталац мпже саврщенп да ппзнаје и разуме језик, али акп није
усвпјип и пдгпварајуће ванјезишке знаке, а у оима је шитава људска
култура, знаое и искуствп, неће мпћи дубље да дпживи и ваљанп да
схвати уметнишки текст. Пднпс језишких знакпва према примарнпј
симбплици ппказаћемп на ппшетним стихпвима из Диспве Тамнице:
Тп је пнај живпт, где сам пап и ја С
невиних даљина, са пшима звезда И
са сузпм мпјпм щтп несвеснп сија И
жали кб тица пбпрена гнезда.

У стихпвима се ппред других мптива ппјављују звезда и Гнездп.
Сам језишки знак са звукпвнпм и графемскпм фпрмпм „звезда" има
свпје буквалнп знашеое на кпме се ни песник ни искусан шиталац не
заустављају. Звезда им у свести и мащти пдмах ппстаје знак за низ
других знакпва, кпји нису ппменути, али су искуственп присутни, те
пстају у ппдтексту. Именица звезда припада језишкпм кпду, али
актуелизпвана свпјства звезде: оена светлпст, висина, удаљенпст
и недпстижнпст припадају другим знакпвним системима, кпје смп
усвпјили живптним искуствпм, а не језишким путем. Именица звезда у
пкплнпстима шпвекпвпг дпласка у живпт, управп „падаоа" на земљу
„с невиних даљина, са пшима звезда", ппбућује бпгату прпстпрну и
шулну знакпвнпст у кпјпј се прпјектује експресивнпст светлпсти, висине, даљине и недпстижнпсти. И управп ради пствариваоа
симбплишне функције тих неппменутих знакпва, ппменута је именица
звезда, кпја има изазпвну мпћ за даље знакпвнп разграоаваое. Такп
су птвпрени путеви за тпк и умнпжаваое знакпва кпји све
неппсредније упућују на духпвнп ппдрушје и на људску интиму.
Светлпст, висина, удаљенпст и неприступашнпст звезде већ су
разбили материјалну љущтуру знака, па сугерищу духпвне и мпралне
вреднпсти:
шистпту,
невинпст,
пте-жанпст
шпвекпве
егзистенције, тежоу за племенитијим пблицима живљеоа, шежоу
за идеалима и недпстижне циљеве.
Именица гнездп („и жали кп тица пбпрена гнезда") - пдмах тежи
да се, пп мери шитапшевпг искуства и живптнпг сензибилитета, растпши у примарније знаке пред кпјима ће ппвући свпје пснпвнп знашеое.
Дпк је звездпм актуелизпвана ппетска симбплика птвпренпг, слпбпднпг и непгранишенпг прпстпра, гнездпм се ппкущава свити станищте
бар малп уздигнутп изнад земаљске каљуге у кпју се палп са астралних висина. Сам глагпл пасти тек уз ппбућену ванјезишку знакпвнпст
202

пдјекује сазнаоем да се све тп десилп несвеснп или, какп песник
пдмах каже, „са нималп знаоа и без мпје впље". Гнездп је знак
защтићенпг прпстпра, а пвај је даље знак сигурнпсти, тпплине и
интиме. Али знакпвнпст и даље теше, пзнашенп се претвара у нпву
пзнаку, па се такп сигурнпст и тпплина у гнезду везују за
материнствп и защтту младунаца, те је такп сапзнашен и прпблем
ппстанка племенитих јединки. Слика птице кпја пблеће и пищти пкп
пбпрена гнезда ствпре-на је на раскрщћу мнпгих знакпвних смерпва,
у шијем средищту је шп-век, представљен лирским субјектпм. Гнездп
пдмах ппдсећа на кућу, али ппщтп је сашиоенп пп мери и пблику
птишијег тела, ппјављује се кап интимнији и примарнији симбпл пд
дпма, па му ппнекад и служи за метафпришну пзнаку (Младенци су
свили гнездп).
Симбплика защтитнишки ппдещенпг прпстпра дплази дп пунпг
изражаја при пбради мптива куће, пднпснп спбе и скрпвитих
склпни-щта. Ванјезишки знаци, истп кап и језишки, функципнищу пп
прин-ципу бинарних пппзиција. Такп кућа има свпј пснпвни пппзит у
птвп-ренпм прпстпру и оегпвпј излпженпсти елементарним
неппгпдама, кищи, хладнпћи и ветрпметини, а ппнекад и људскпј
насртљивпсти. Мнпги делпви куће ппстали су дпживљајни симбпли
кап крпв, пгои-щте, стреха, кутак, темељ, прпзпр, врата, праг.
Кпликп је кућа бпгат и синтетишан знак, али не кап именица, већ
кап укупна дпживљенпст оенпг склпнитпг прпстпра - уверљивп нам
ппказују песме Зимска идила В. Илића и Претпразнишкп веше А.
Щантића. У оима се кућа, пднпснп спба или изба, ппјављују са пснпв-ним
разлпгпм свпга пптпјаоа: да защтите шпвека пд насртљиве стихи-је:
„Наппљу студен", али у спби: „Пећ пуцка и грије" (Щантић). „Вихп-ри
снежнпга праха пп пустпм вију се ппљу" - али: „Веселп пуцкара
пламен у скрпмнпј избици нащпј" (Илић). Кад смп се затекли у кући,
пнда смп тпликп безбедни да нам је пријатнп и вад наппљу „Щтекће
лисица гладна и вихпр ппљанпм дуще, а пкп ппјата селских са рикпм
пблазе вуци" (Зимска идила). Све щтп је у кући привилп се уз шпвека,
па и судбину са оиме дели. Затп је кућа ризница знакпва кпји ппкрећу
сећаоа и усппмене, усмеравају свест према детиоству и ппрпдишнпј
љубави, актуелизују прптеклп време и изазивају нпсталгишнпст према
неппнпвљивим дпживљајима.
ПРИМЕР ЗА ЕСТЕТИШКУ ФУНКЦИЈУ ЗНАКА
Акп упутимп ушенике да у првим Сепбама М. Цроанскпг прпналазе пписе кућа (и уппщте пкрпвљених склпнищта и бправищта) и
да пткривају оихпву симбплику, бићемп сигурни да ће истраживаое
пбухватити и зле судбине Исакпвиша, Славпнскп-ппдунавскпг пплка и
српскпг нарпда у Панпнији кпји се пптуцап пд немила дп недрага,
ратпвап и гинуп „пп туђпј впљи и за тућ рашун". Мптив куће ппјавиће
се кап разуђен ппетски знак кпји се грана у све слпјеве текста и такп

Ш 203

услпвљава да се анализа синтетишки усмери, те да се и
најелементар-није слике и искази сагледају и преппзнају кап твпрбени
шинипци нају-ниверзалнијих ппрука.
Кад се ушеници истраживашки усмере, пни ће већ на ппшетку рпмана пткрити несигурнп скрпвищте над Исакпвишима. Пред пдлазак
на впјну Вук са Дафинпм прпвпди нпћ у кплиби пд испуцалих дасака,
ппкривенпј трскпм. Унутра је влажнп, хладнп и прпкищоава те студене капи тржу Вука из сна. Тп је несигурнп и привременп станищте:
без темеља је, а на ппдрпванпј пбали реке, те му је и ппстанак угрпжен. Шпвек је у оему кап наппљу, излпжен је елементарним неппгпдама, јежи се пд хладнпће и влаге, па му ту и нема ппстанка. Мпра се
кренути даље према некпм удпбнијем пребивалищту. Путеви и сепбе
ппстају неминпвни, јер, етп, и кућа је у рпману изневерила шпвека:
уместп защтите, гпни га наппље - у маглу, блатп и мпшвару.
Вук се са тугпм сећа шестих растанака са женпм и децпм:
Кад их је први пут пстављап, били су на виспкпј пбали Дунава, мећу јабланпвима, у једнпј пгрпмнпј жутпј, турскпј кући ... Кад их је пп други пут пстављап,
пстадпще у једнпј нискпј немашкпј гпстипници, исппд Беша. Кад их је пп трећи
пут пстављап, видеп их је при растанку у кући једнпг Грка у Славпнскпм Брпду ...
(Истицап М. Н.)

Турци, Немци, Грци - сви су ппдигли шврсте зидане куће у Ппдунављу, успели су да се темељима ппру п земљу, да се трајније настане, а самп Срби кппају рпвпве и земунице и граде кплибе пд
прућа и блата (набпја). Све су тп трпщна, мрашна, хладна и сумпрна
бправи-щта, кпја пппмиоу да је застанак привремен те да се мпра
кренути у даљу неизвеснпст.
Кућа Аранћела Исакпвиша у Земуну, „великп здаое на впди",
„беще се зарила у пбалу Дунава", „па се шиоаще кап нека препптппска лаћа, запстала у блату". „Са једне стране видик је бип пун впде и
мпкрих пстрва... Са друге стране разливала се впда у мпре блата кпје
се прпстиралп бескрајнп, са тамнп плавим небпм на себи, дп дна света." И у тпј кући нема удпбнпсти. У опј је све трпщнп, хладнп, турпбнп и са ппдмуклим суседствпм влаге, блата и непрегледне впде.
Пдмах се наслућује да се у тп станищте срећа неће уселити.
Знакпвнпст је видпвоашки ппстављена те се из пписа куће већ
предпсећају трагишна збиваоа ппд оеним крпвпм. У тпј
„препптппскпј лаћи, запсталпј у блату" ппсле дугих самртнишких
мука, а уз грпзне пришине и халуци-нације, склппиће пши гпсппжа
Дафина, „крупне и мпдре, бпје зимскпг, шистпг, вешероег неба". У
страсти за тим пшима, и телпм снахе, сагп-реће тргпвашка дуща
Аранћела Исакпвиша. Пстаће самп шпвек ппр-љен сазнаоем да му је
живпт, уз све нагпмиланп бпгатствп, узалуднп прптекап, празан и без
среће, дп дна света. Пгрпмнп здаое, заривенп у дунавски муљ,
пстаје кап уклетп.

Кућа Вука Исакпвиша је на пбрпнку Дунава. Дпк су Славпнскп-ппдунавски пук и Тренкпви „пандури", уз дивљашкп скандираое имена Марије Терезије, гинули пред француским утврћеоима пп Лпрени
и Алзасу, Вуку је умрла жена и кућа - препукла,
С дана у дан, ппд кищама пдрпоавап се ту брег и впда је пднпсила пграде и
пластпве сасущене траве, у дубину, у барущтине, дуж реке. Кућа Исакпвиша беще препукла на севернпј страни и шинилп се да ће, акп кище јпщ дугп пптрају, да
се рущи.

Препукла кућа је ппет један пд мнпгих сугестивних знакпва кпји
твпре магијску и халуцинантну прпзу Милпща Цроанскпг. И Исакпвиши су у пплпжају птице „пбпрена гнезда". Бплнп је кад и куће гпне
на сепбе.
Није српски живаљ у Панпнији изгубип нагпн за граћеое трајних
и удпбних станищта, већ му је аустријска царевина, за шију славу и
бруку је гинуп, систематски спрешавала да се кућама и грпбљима у
земљу укпрени и пснује трајна насеља. Грпб пзнашава крај свакпг пута
и вешнп бправищте. Вук из даљина види и наслућује три тпппле кпје
трепере над пшевпм хумкпм. Ппмисап на тај грпб раћа надпм да ће
се усппставити нпва завишајнпст. Дпк нема грпбља (кап и кућа), нема
ни трајнпг бправищта. Туга је гплема успутнп се сахраоивати и
напущта-ти грпбпве свпјих најмилијих. Еда се ту пкп пшеве хумке
зашне грп-бищте, па да се ппщтпваоем према мртвима прикупе и
задрже људи у сталнпј насепбини. Грпбље симбплизује усппстављену
завишајнпст.
ПРИМАРНА И ИСКУСТВЕНА СИМБПЛИЗАЦИЈА
Ппетскп дпживљаваое теше и изван ппезије и уметнпсти. При
ппсматраоу пблака, реке, мпра, птица и пзвезданпг неба, шпвек размищља, саоари, прпјектује се и бива пбузет неким ппсебним распплпжеоима кпја имају вид уметнишкпг дпживљаваоа. Ту примарну и
искуствену ппетишнпст света шпвек усваја и кпд себе развија при сусретаоу са ппјавама и предметима у прирпди и друщтву. Пре и изван
ппезије и уметнпсти свакп се прпјектпвап ппвпдпм мрака и светлпсти, низине и висине, птвпренпг и затвпренпг прпстпра, шврстине
и етеришнпсти, ппвпдпм пблика и Груписаоа ствари, бпја, звукпва
и других ппјава. Ту је стешенп ппщте људскп искуствп, кпје је кпд ппјединаца углавнпм заједнишкп пп смеру прпјектпваоа и врстама псећаоа, али не и пп оихпвпј јашини. Тиме је између писца и шиталаца
усппстављен виспк степен духпвнпг заједнищтва, кпје ће, уз знатан
степен уметнишкпг препбликпваоа, улазити у свет коижевних дела.
Мрак је кап ппјава наметнуп људскпм искуству свпју мпћ ванјезишкпг сапзнашаваоа, а језику и коижевнпј уметнпсти је псталп да на ту
мпћ упућују, да је ппстављају у друге знакпвне пкплнпсти, индивиду205

алнп усмеравају и у извеснпј мери ппјашају. Реши мрак, мрашнп, мрашоак, мрашоащтвп, ппмршина, ппмрашеое, тама, тамница ...
упптре-бљавају се за симбплишнп и метафпришнп пзнашаваое
страха, тајан-ственпсти, изппашенпсти, запсталпсти, рппства,
ппдмуклпсти и ниских ппбуда. Та примарна симбплика није пптекла
ни пд реши ни пд уметнишких исказа, већ је настала пд искущених
ппследица мрака, ме-ћу кпјима су спутаваое вида, ппметоа
пријентације и низ других не-пријатних псећаоа. Супрптан ушинак
светлпсти упућује нас на неке духпвне и мпралне вреднпсти: на
извеснпст, сигурнпст, радпст, ис-тину, узвищенпст, знаое,
слпбпду...
КОИЖЕВНПСТ - УМЕТНПСТ ЗДРУЖЕНИХ КПДПВА
Језишки систем и оегпва граматишка правила ппдрећени су нашину мищљеоа и већ утиснутпј стварнпсти у људску свест, па се и ппјављују кап пренпсипци претхпднп већ изврщенпг пбележаваоа. Језишки знаци су такп ппдещени да крпз оих са щтп маое птппра и губитка прптише щира и примарнија знакпвнпст. У коижевнпуметнишкпм
делу ванјезишка знакпвнпст не трпи губитке, већ се умнпжава и бпгати, па је према тпме вищку знашеоа усмерена функција ппетскпг
јези-ка. При тпме шестп једна језишка пзнака ппбуди шитапшевп
искуствп на низ нпвих (са)пзнашаваоа.
Свет симбпла ппшива на мнпгим кпдпвима: шулнпм, психплпщкпм, етишкпм, митскпм и другим, а пфпрмљен је и претежнп битище
изван уметнпсти. Песнишки језик упућује на ту дпживљајну симбплику и пна ппстаје темељ и прптптип за даљу уметнишку симбплизацију. Такп језишки знаци упућују на знаке других семиптских система. Песнишки језик је за писца заврщни, а за шитапца пплазни кпд,
кпји ппбућује пстале кпдпве и ппсредствпм оих изнућава и ствара
пдгпварајућа знашеоа. На ппдрушју дпживљаваоа таме и светлпсти изрпдили су се и ппларизпвали симбпли, кпји мпгу бити преузети и дпзнашени шитапцу ппмпћу реши нпћ, мрак, тама, слепилп, тамница, сенка, пећина,јазбина, ппдземље ..., а на другпј страни је
ппрешан знакпвни смер кпме пдгпварају реши: зпра, свитаое, дан,
ватра, пла-мен, луша, искра, светипник, звезда, сунце, вид, пзареое
... Низина пружа симбпле свакпјакпг зла, ппдлпсти, запсталпсти и
нищтавила кап щтп су каљуга, блатп, пращина, мпшвара, црв,
змија, гмизавац ... Из дпживљаваоа в и с и н е настали су симбпли
снаге, мпћи и духпвне узвищенпсти: јаблан, храст, планина, птица,
спкп, прап, небп, сунце, месец, звезда ... Шиталац мпже дпбрп
разумети знашеоа тих реши, а ппет да не схвати знашеое знакпва на
кпје те реши упућују. У тпм слу-шају дпщлп би дп несппразума измећу
језишкпг и живптнпг сензи-билитета, па би литерарна пријемшивпст
била псујећена. Литерарни сензибилитет ппдразумева уз дпбрп
ппзнаваое језика и врлп ппуздану усвпјенпст псталих знакпвних
система пдрећене културе.
::

% 206 §"■'

Коижевна уметнпст је самп у фпрмалнпм смислу уметнпст реши.
а у сущтини је уметнпст здружених кпдпва.
ЈЕЗИШКИ ЗНАК КАП ИЗВПР НПВИХ ЗНАКПВА
Здруживаое кпдпва присуствује у језишкпуметнишкпм знаку кап
приправљена мпгућнпст, а пстварује се у складу са шитапшевим хтеоем и искуственпм мпћи. При тпме шестп један знак ппбуди низ нпвих
знакпва. На пример, у Дпманпвићевпј Данги наратпр се клаоа пткинутпм дугмету са пплицијске унифпрме. Тп се „сјанп дугме" у шитапшевпм дпживљају премеће у нпве знаке, те се такп фпрмира
неизрешена серија пзнака и пзнашених ппјмпва. Шиталац је већинпм
несвестан тпг сапзнашавајућег тпка, кпји теше, птприлике, пвакп:
дугме (реш) —> ментална слика дугмета —> унифпрма —» шпвек у унифпрми —>
пплицајац —> представник власти —» власт —> мпћ и притисак —> псећаое страха и
ппнизнпсти -> дубпкп клаоаое.

Ту се иза једне језишке пзнаке (дугме), наравнп, ппстављене у пдгпварајући кпнтекст, ппмаља и псипа псам ванјезишких пзнака и пзнашених. Реш је ппбудила искуственп (са)пзнашаваое кпје се тещкп зауставља. Знашеое некпг уметнишкпг исказа мпже такп да се щири и
дуби не пп мери језишкпг искуства, већ према мпћи семиптских аспцијација. Пут према вищку знашеоа впдип је пд кпнкретних ка апстрактним ппјмпвима, пд дугмета и унифпрме према власти, мпћи, страху
и ппнизнпсти. При тпме су здруженп делпвали следећи кпдпви: језишки (реш „дугме" са свпјим пснпвним знашеоем), шулни
(метпнимијска веза: дугме - унифпрма - пплицајац), спцијални (власт
- мпћ - приси-ла), психплпщки (мпћ власти - страх - ппнизнпст) и
етћшки (злпупп-требљена мпћ власти дпживљава се кап насиље, а
ппнизнпст и кла-оаое кап кукавишлук). Искусан шиталац врлп брзп
схвати узрпшнп--ппследишну везу између првпг и ппследоег знака у
аспцијативнпј се-рији. При тпме није ни свестан кпликп је свпга
претхпднп пзнакп-вљенпг живптнпг искуства предап језишкпм знаку
да би пвај мпгап функципнисати. Збпг низа знакпва кпји пстају у
ппдтексту пришиоава се да је сјајнп дугме неппсреднп изазвалп
страх, ппнизнпст и дубпкп клаоаое, па птуда и пптише кпмишан
утисак.
Сущтина језишкпуметнишкпг знака увек је изван оегпве примарне семантике. Пн никад није раван себи, јер увек казује и нещтп
другп пд пнпга на щта смп навикли. Први знак пбишнп брзп замире у
свести јер је у функцији изазиваоа некпг другпг, трећег или јпщ даљег
знака и битнијег знашеоа.

207

СЕМИПТСКА ВЕЖБАОА
За пунп дпживљаваое и дубље схватаое некпг коижевнпг лика
шитапцу ће малп ппмпћи бпгат психплпщки решник, али ће затп пресудну улпгу имати оегпва сппспбнпст за упшаваое и „шитаое" изразних ппкрета и психпгене симптпматике. Затп се литерарна пријемшивпст мпже ппсебнп развијати применпм стилских вежби семиптскпг
типа. На пример:
- Пбјащоавајте щтп свестраније псећаоа, распплпжеоа, мисли
и
нарав шпвека кпд кпга примећујете следеће знаке у изразнпм ппнащаоу:
скрива ппглед, - наглп је избешип (разрпгашип) пши, - прси се, - грицка усне или
нпкте, - стеже вилице (щкргуће зубима), - ппдрхтава му брада, - гута пљувашку
(игра му јабушица или „гута кнедле"), - дубпкп је уздахнуп, - намрщтилп му се
шелп, - слеже раменима, - пдмахује рукпм, - крщи прсте, - щири ппущтене руке,
- наглп се хвата за шелп, - убрзанп трља руке, - лупка нпгпм п ппд (треска
стппалпм), - буса се у груди, - дпбује прстима пп стплу, - ппиграва (ппскакује),
- ппшеп је наглп да замуцкује, - уппрнп настпји да упптребљава стране реши, псврће се на свпј лик у излпгу, - псмехује се самп једним крајем уста, - радп у
гпвпру истише свпје „ја", - шестп упптребљава глагпл „мпрати", - плакп уппщтава свпје ставпве и судпве ппмпћу реши свакп, сващта, увек, свуда, никп, нищта, јединп, „нема алтернативе" - и сл.

Вежба је пбухватила самп неке шещће знаке из психпгенпг кпда
кпји се, инаше, пбилатп кпристи у динамишнпм и ситуаципнпм ппртретисаоу лишнпсти. Слишна вежбаоа мпгу се заснивати на истраживаоу
примарне симбплике кпја се ппларизује у пвим сушељеним
смерпвима: висина - низина, светлпст - тама, слпбпдан прпстпр затвпрен прпстпр, скрпвищте - стихија, кретаое - мирпваое,
шврста - те-шна - Гаспвита материја (праелементи), живп - мртвп,
људскп -анималнп, кпнкретнп - апстрактнп, телеснп - духпвнп,
врлине -мане и сл.
Ваља настпјати да ушеници сваки знак свестранп прптумаше, да
навпде вище мпгућнпсти и да их ппткрепљују пдгпварајућим примерима
и ситуацијама. На пример: - Кад некп скрива ппглед, већинпм псећа неку кривицу, не жели блискпст и неппсреднп сусретаое, избегава мпгућнпст за разгпвпр, прибпјава се некпг питаоа, стиди се збпг неке неиспуоене пбавезе, нема смелпсти да призна свпју ппгрещку, скрива неку
тајну, има неку незгпдну намеру, плащи се да га пши не пдају ... На ппдрушју људскп - анималнп преливају се свпјства из једнпга у други сушељени смер. Живптиое мисле, гпвпре, ппседују људске врлине и мане,
надмудрују се и такмише, дпбијају људска имена (машак Тпща, машка
Мица) - и сл. А људи ппстају змије, лисице и вукпви, сивпое и кукавице,
пузавци и гмизавци, спкплпви, видре и пшелице; дпбијају рпгпве, птежу
папке и разбијају једни другима оущке; кад гпвпре сикћу, ришу, какпћу,
оашу, ржу, квпцају, блеје, ппнекад цвркућу и гушу ...
208

МИНУС-ПРИСУСТВП ЗНАКА
Знашеоа и уметнишке вреднпсти текста твпре се какп присуствпм, такп и прпрашунатим пдсуствпм пдгпварајућих знакпва.
Дпбрп је ппзнатп да на знашеое реши и решеница утише пдсуствп неке
мпрфеме или решенишнпг дела. Тп нултп или минус-присуствп
знака мпћнп је и у ванјезишким знакпвним системима, па се птуда
пренпси и у коижевну уметнпст. Акп се, на пример, у тексту ппјављују
знаци ви-сине и светлпсти, тп не знаши да у оему не функципнищу и
знаци низине и мрака. Пви неппменути знаци су у ппдтексту, управп
у прп-впциранпм шитапшевпм искуству, и пни представљају пппзитну
пснп-ву за схватаое и пптпуније дпживљаваое пних знакпва кпји су
се лек-сишки ппмплили у тексту.
Такп Ђура Јакщић у песми На Липару (Веше) разгпвара са птицама. Акп шиталац не схвати какп иза тих птица функципнище други,
мпћнији и неппменути знак, пнда неће мпћи ни да пткрије дубљи
смисап песме. Јер за естетски утисак није тпликп битнп ушещће птица
у дијалпгу са песникпм кпликп пдсуствп људи. Птице су знак да лирски субјекат не мпже мећу људима да прпнађе искрене сагпвпрнике.
Тп минус-присуствп људи изазива јаши бпл пд присуства птица. Управп, пба знака, ппменути и прећутани, делују заједнп кап антиппдни
естетишки кпрелати. Знак кпји је пптиснут са лексишке равни, пдлази
у нултп присуствп и такп му се снажи естетска функција у ппдтексту.
Стих Рада Драинца: Глад ми је бескрајна а руке вешнп празне (Ерптикпн, 10) - језишки је такп сашиоен да би мпгап упутити искљушивп на
материјалне вреднпсти. И глад се утпљује и руке се пуне јединп
ппипљивпм предметнпщћу. Али искуснпм шитапцу и не пада на памет да
песникпву шежоу усмери у тпме правцу. Фпрмална сашиоенпст стиха
пдмах упућује на пдсуствп, пднпснп на минус-присуствп„духпвних вреднпсти, па се кпд шитапца пдмах усппставља и пдгпварајућа надпкнада.
„Глад" ппстаје шежоа, „руке" - узалудни ппкущаји, а „руке вешнп празне" - представљају непстварене љубави и недпстигнуту срећу.
У Ракићевпј песми Дплап истише се сталнп кретаое изнемпглпг
вранца пп кружнпј стази. Али ту није тпликп ппгубнп самп кретаое у
ускпм кругу кпликп пнп безнађе щтп се не мпже никуд ван ТПГ круга.
Шим се у песми ппмену привлашне дражи ван кружне стазе (жубпр
впде, бујна трава), пнда се у дпживљај аутпматски укљушује спутанпст кругпм. Такп увек један пд прпстпрних елемената пдлази у минус-присуствп и птуда снажнп делује.
У Дпманпвићевим сатиришним приппветкама грађани су кукавице и улизице, без трунке шасти и ппнпса. Али тп пдсуствп људских
врлина мпралнп крепи шитапце. Пни се дистанцирају пд присутних
ппрпка. Незаступљенпст врлина кпд литерарних јунака изазива кпд
шиталаца жељу да се пне у практишнпм свету ппјашају и развију дп уннверзалнпг присуства. П пвпј естетишкпј ппјави, п функцији прпрашу209

натп заппстављенпг знака, казивап Је Иван Цанкар у Белпј хризантеми: „Зар нисам певап п жалпсти, јер је мпје срце шезнулп за весељем.
Сликап сам нпћ сву пусту и сиву, пуну срампте и гпршине, да би пкп
щтп вище жуделп за шистпм светлпщћу."
АНАЛИТИШКП-СИНТЕТИШКИ ПРИСТУП
ЗНАКПВНИМ СКУППВИМА
Све щтп ппстпји у коижевнпуметнишкпм делу, билп у оегпвпј
језишкпј или дпживљенпј ппставци, припада естетишки сашиоенпј
знакпвнпј структури. Према тпме, коижевнп делп је у свпјпј целини
један знак виспкпг структурнпг ранга, кпји у себи затвара и спбпм
птвара један ппсебан уметнишки свет. Сваки твпрбени елеменат у тпм
релативнп аутпнпмнпм свету, билп да има или нема свпју терминплпщку пдредницу, представља ппдрећен знак, кпји је услпвљен мнпгим другим знакпвним суседнпстима и раздаљинама. Измећу знакпва
ппстпје прирећени, ппдређени и надрећени пднпси.
Знаци вище структурне вреднпсти, кап щтп су мптиви, уметнишке слике, искази и делпви текста, перцептивнп груписаое, симбплизација, микрп-кпмппзиција, прганизација сижеа, мптиваципни систем, ликпви, универзалнији искази, пблици казиваоа и сви знашајнији
стваралашки ппступци - не трпе већ класишну (Ингарденпву) упрпщћену слпјевитпст коижевнпуметнишкпг дела. Твпрбени знаци се
гранају пп свим слпјевима, прпбијају их и везују, такп да их пстављају
за спбпм кап немпћну тепријску категприју. Знакпвни скуп кпјим је
упблишен неки мптив, лик или ппрука има кпнтинуиран и „вертикални" раст према квалитету уметнишке сугестије, па се тај квалитет не
мпже ни сагледати пд тепријски ппстављених „хпризпнталних" међуслпјних пресека, кпји теже уранилпвкама.
Знакпвни приступ ппдразумева истпвремену радпзналпст за
текући, ппдрећени и надрећени деп уметнишке структуре, щтп знаши
да му је свпјственп јединствп аналитишкпг и синтетишкпг гледищта.
Систем знакпвне пптшиоенпсти и надрећенпсти у коижевнпуметнишкпм делу има такп разнпврсну, брпјну и пригиналну степенитпст
да би се пре мпглп гпвприти п грпздастпј и сливпвитпј структури негп
п слпјевима. У виспкпм степену пбједиоене аналитишке и синтетишке
пажое, кпја се ппвинује функципналнпј вези знакпва и следи их према
расту уметнишке сугестије - видимп ппсебнп преимућства знакпвнпг
приступа уметнишкпм тексту.
Свака материјална и духпвна датпст знак је и нешега изван себе,
сведпк је, траг и ппмен мнпгпструкпј суседнпсти и слишнпсти, али и
удаљенпсти и разликпвнпсти. Затп семиптски приступ ппдразумева
дубље залажеое у ппдтекст и пслущкиваое сазвушја знакпва из
целп-купне уметнишке структуре. У Хасанагиници, на пример,
загледанпст у ппшетну групу стихпва заврщиће се преппзнаваоем
дпста кпнвен-

ципналнпг нашина пбраћаоа слущапцима, кпји је ппзнат кап слпвенска антитеза. Пптерећенпст тепријскпм предрасудпм мпже такп да
дпведе дп умртвљаваоа битнпг дела песме те да се пн пдгурне у фпрмалну структуру текста и да се прптумаши кап устаљенп изражајнп
средствп и манир нарпдних певаша. Нп сваки инвентивнији знакпвни
приступ пставиће пп страни слпвенску антитезу, па ће тумашити слике
у опј (анализа) и прешицпм их везивати за ппщте знашеое целпкупне
песме (синтеза). Такп ће се ппшетне слике у Хасанагиници ппказати
не кап устаљени ппступци, већ кап изузетнп пригинални и неппнпвљиви ппетски знаци кпји имају првпразредну уметнишку функцију у
укупнпј сашиоенпсти баладе.
Ппетски прпстпр и предметнпст у оему сликпвитп су ппнућени
шитапшевпј, пднпснп слущапшевпј мащти, па ваља призвати и видети у
даљини „гпру зелену" и са опм щирпке видике слпбпднпг прпстпра.
У тпм зеленилу заиграће пред пшима и шудесна арабеска, загпнетна
и пбликпм и шистпм белинпм: ,,Ал' је снијег, ал' су лабудпви?" И тп
је већ првп пшућеое у песми. Ту се истпвременп и слика и пита,
сплеле су се пбјективна и субјективна перспектива и изазвана
недпумица. Такп је нагпвещтен и низ других недпумица и неверица
кпјима ће шиталац бити ппседнут, а и благпвременп је ппнућена
драж епскп--лирскпг казиваоа.
Прпстранствп, щирпки видици и присуствп дражесне белине у
слпбпднпј прирпди - све тп смера ка ппбућиваоу духпвне щирине,
слпбпде, трпељивпсти и племенитпсти са кпјима ваља ући у свет
баладе. Без прпстраних духпвних видика и мпралне шистпте не мпгу се
дубље дпживети и исправнп схватити ппступци и судбине ликпва у
песми. Са прпстранпг предела пдмах се прелази на сужене мисапне
видике и себишне ппступке Хасанаге, са слпбпднпг прпстпра приступа
се затвпренпм и стещоенпм (щатпр, дпм, кула, уски^пенпери), пд слпбпдне прирпде ппглед се усмерава на рппски пплпжај Хасанагинице,
дпживљај блиставе белине нагпвещтава невину жртву и бплне сумраке у дпмпвима.

ЗНАЦИ И МЕТПДПЛПЩКА ВИЩЕСМЕРНПСТ
Сваки уметнишки знак кпји има вреднпст исказа скреће шиталашку и истраживашку пажоу према пдгпварајућем смисапнпм ппдрушју,
билп тп друщтвенпм, психплпщкпм, мпралнпм, филпзпфскпм,
истп-ријскпм, бипграфскпм, митскпм, или некпм другпм. Ппред
тпга зна-ци изазивају радпзналпст за свпју сашиоенпст, структурну
ппставку и уметнишку функцију, щтп ппдразумева и прикладнп
рецепцијскп, јези-шкпстилскп, структуралнп и фенпменплпщкп
ппрушаваое. Такп нам сви слпженији знаци и оихпви функципнални
склпппви навпде мисап на скуппве пних гледищта кпја ваља
применити тпкпм прпуша-

% 211 јР

ваоа уметнишкпг текста. Према тпме, ваљанпм знакпвнпм приступу
увек је свпјствен метпдплпщки плуралитет.
Ппсебнп је дпбрп щтп вищезнашнпст слпженијих уметнишких исказа упућује на истпвремену примену вище истраживашких гледищта.
Тиме се метпдплпщка вищесмернпст пслпбаћа пд сукцесивнпг ппстављаоа, управп, превазилази се технишкп рећаое и смеоиваое
гледи-щта пп принципу оихпвпг квантитативнпг и сепаратнпг
исцрпљи-ваоа. Знакпви вищег структурнпг реда најшещће захтевају
да се пкп оих пкупи пп некпликп гледищта у синхрпнпј или
симултанпј при-мени. Ппщтп језишки знаци теку сукцесивнп, пптпуна
синхрпнпст не мпже се никада фпрмалнп усппставити, али се
сущтински мпже пства-рити. Гледищта истпдпбнп делују акп се
шещће здружују пкп ппје-диних уметнишких исказа и ужих текстпвних
целина. При тпме их аналитишкпсинтетишка пажоа држи на пкупу и
не дпзвпљава им изп-лпваое и расипаое.
Знакпвни приступ уметнишкпм тексту захтева пд истраживаша
(наушника, наставника и ушеника) пунп емптивнп, мисапнп и интуиципнп ангажпваое. При тпме естетишке шиоенице, пднпснп знаци у
тексту и уметнишки дпживљаји, служе и кап предмет прпушаваоа и
кап критериј истинитпсти. Затп се уметнишки искази стрпгп ппщтују,
шитају се и пслущкују вище пута, да би се такп, уз оихпву максималну
сагласнпст, закљушивалп и судилп п уметнишким свпјствима и вреднпстима. При свему тпме снази и леппти уметнишкпг дпживљаваоа
придружује се и истраживашка радпст.
Настава кпја се темељи на знакпвнпм приступу уметнишкпм тексту пп прирпди је прпблемска, истраживашка и стваралашка. Шиталац ће на пдгпварајућим страницама пве коиге приметити какп се
семиптскп прпушаваое Цроанскпвих Сепба заснива на низу литерарних прпблема, а да се прпблемски присту1Ј Хасанагиници свпди на
прпушаваое битнијих уметнишких знакпва. Такп ће се и у свим псталим интерпретацијама уметнишки знаци, литерарни прпблеми, истраживашки задаци и стваралашкп мищљеое наћи у метпдишкпм
„за-грљају".

ђ

4ј 212 §Г

ДИНАМИКА ИНТЕРПРЕТАЦИЈЕ
КОИЖЕВНПУМЕТНИШКПГ ДЕЛА

ПРГАНИЗПВАОЕ МИСЛИ И САППЩТЕОА П
КОИЖЕВНПМ ДЕЛУ
наставнпг прпушаваоа коижевнпуметнишкпг дела умнпгпме
Успех
зависи пд ваљанпсти метпдплпщкпг пута кпјим се ушеници крећу

при истраживаоу и сазнаваоу ппетскпг света. Акп је тај пут ппдещен
искљушивп за аналитишку и тепријску мисап, пнда се витална структура уметнишкпг текста рущи и расипа у елементарне ппјединпсти, па
такп престаје налишити на себе. Ппд силпм аналитишке деструкције и
тепријских уппщтаваоа пна пбишнп ппстаје мртва и пдбпјна „грађа".
У таквим пкплнпстима ушеници губе присне и емпципналне пднпсе
према уметнишкпм тексту и не мпгу п оему успещнп да прганизују
свпју критишку и истраживашку мисап. Затп се интеграципни и синтетишки шинипци интерпретације коижевнпг дела ппјављују кап спас
пд еклектике и ппвратак прирпднпј датпсти уметнишкпг текста,
дакле пнпј оегпвпј неппнпвљивпј и мпнплитнпј ппставци кпја је јединп сппспбна да награди шитапца уметнишким дпживљајима.
Незапбилазан пут за првп уппзнаваое и дпживљаваое коижевнпг дела јесте кретаое шиталашке пажое у смеру пригиналнпг низа
језишких знакпва. Редпм реши, решеница и већих текстпвних целина
дпследнп је услпвљена ппступнпст пп кпјпј се уметнишка предметнпст кпнституище у шитапшевпј мащти и свести. Нп тај знакпвни и
ппјавни ред предметнпсти, кпји је усклађен са тпкпм радое, прганизацијпм сижеа и сукцесијпм ппетских слика и мптива, а дпследнп
утврђен кпмппзицијпм текста, пбавезан је самп тпкпм првпг
шитаоа. Међутим, свакп ппнпвљенп шитаое, ппгптпву акп је пнп
истражи-вашки усмеренп, и свака интерпретација коижевнпг дела
представља-ју сусретаое са већ уппзнатим светпм, па самим тим
пмпгућавају ушесницима у настави да се вище не придржавају стрпгп
пдређенпг језишкпг реда предметнпсти.
Нпва радпзналпст, умнпжена гледищта и ппјашана истраживашка
пажоа утишу да се при тумашеоу и ппнпвљенпм шитаоу уметнишкпг
текста фантазијска и мисапна делатнпст прганизују на ппсебне наши-

213

не КПЈИ су у знатнпј мери пслпбпћени пве знакпвне сукцесије кпја се
при првпм шитаоу наметала кап неминпвнпст. При првпм шитаоу
сваки текући исказ пплпви коижевнп делп на две целине: једну прпшитану и уппзнату и другу неппзнату, пну кпја се ищшекује. Ппнпвљенп шитаое и коижевна интерпретација пслпбпћени су те ппкретне
границе иза кпје се увек крије нека неизвеснпст. Тек се пп пријему
ппследоег језишкпг знака, кпјим се заврщава коижевнп делп, шитапцу
птвара нпв видик на свеукупан уметнишки прпстпр и целпвиту предметнпст. Затп коижевнпуметнишкп делп има самп привидан крај. Кад
се кпд заврщнпг исказа пришини да се клупкп тајни сасвим пдмпталп
и да је тиме уметнишкп шараое пкпншанп, пнда се тек птварају нпве
сазнајне мпгућнпсти. Крај уметнишкпг ткива везује се за оегпв ппшетак, па се тек из те ппвратне и щире перспективе, кпја је пслпбпћена
знакпвнпг следа „реш пп реш" и „ред пп ред" мпже сагледати целпвит
свет ппщте наспрамнпсти у кпме се сва предметнпст пп принципу
естетишке кпрелације узајамнп услпвљава, псветљава и сенши. Смерпви тпг нпвпг рецепципнпг и сазнајнпг пута теку у складу са аспцијацијама и естетишкпм каузалнпщћу, па мпгу прешицпм ппвезивати
уметнишке знаке са свих сижејних раздаљина.
Мисап п коижевнпм делу и струшни разгпвпри п оему прганизују се на ппсебне нашине кпји уважавају структуру уметнишкпг текста,
али теку сппственим путевима. Уметнишки пзнакпвљен ред пстаје
самп кап предмет прпушаваоа дпк метпдплпщки приступи дпбијају
пригпдну динамику кпја је такпће пригинална и естетски мптивисана,
али је и свестранп усклађена са раципналним ппбудама, са наставним
циљевима и дидактишким нашелима. Неппхпднпст да интерпретација
дпбије сппствену ппступнпст и кпхерентну структуру, а да се при
тпме максималнп усмери на пспбенпсти уметнишкпг текста, ставља
наставну праксу у тещка искущеоа. Динамика интерпретације ппста-је
такп стецищте низа актуелних метпдишких прпблема, пд кпјих су пви
најзнашајнији:
- Какп ппдстицати и прганизпвати истраживашку пажоу, мисли и разгпвпре п
коижевнпм делу, а да пни дпбију лпгишку и стваралашку ппступнпст кпја ће
се исппљити у мпнплитнпј интерпретацији?
- На кпје нашине избећи деструктивну функцију ппјединих метпдишких радои
кпје сувище парцелищу коижевнп делп, сужавају гледищта и завпде мисап на
бесциљне странпутице?
- Кпјим ппступцима пстваривати јединствп аналитишкпг и синтетишкпг присту-па
уметнишкпм тексту?
- Щта ушинити да се развпјни пут мисли и саппщтеоа п коижевнпм делу усмери према впдећим уметнишким вреднпстима и да се пне сагледају у пбједиоенпј ппставци?
- Кпје структурне шинипце кпристити кап извприщта прирпдне интеграципне
снаге кпја пкупља и умнпжава гледищта, ппвезује и ппставља уметнишке знаке у прирећене, ппдрећене и надрећене пднпсе и усмерава аспцијације
према естетским ппбудама и стваралашким ппступцима?

- Какп избећи мисапни аутпматизам, дпсадна ппнащаоа и бесциљна лутаоа. а
усмеравати ушенишку пажоу, мисли и саппщтеоа кпнтинуираним, дпбрп
прпрашунатим и лпгишким путем, кпји ће уз сва та разумска свпјства бити јпщ
и емпципналан, тплерантан и пригиналан?

СУЗБИЈАОЕ УСТАЉЕНИХ ИЗВПРА ДЕСТРУКЦИЈЕ
У савременпј настави устаљени су ппједини ппступци кпји распаршавају коижевнп делп, па такп и мисап п оему расташу у низ дивергентних праваца и скраћених перспектива. Увићаое и птклаоаое
деструктивнпг ппступаоа утпликп је теже щтп се пнп ппјављује у саставу пправданих наставних радои, па у оима дпбија привид нужнпсти и
ваљанпсти. Управп се разпрне снаге и извпри беспућа већинпм скривају у шестим, ппщтеприхваћеним и „прпвереним" пблицима рада,
кап щтп су искљушивп аналитишкп ппступаое, план текста,
тепријскп приступаое коижевнпм делу, групни рад и наставни
листићи. Сви пви пблици рада мпгу знатнп да ппбпљщају щкплску
интерпретацију коижевнпг дела, али самп пнда акп се не извргну у
свпје фпрмалисти-шке варијанте. Незгпда је у тпме щтп су ппменуте
метпдишке радое и прганизаципни ппступци такве прирпде да
већинпм дисциплинују ми-щљеое у фпрмалистишкпм смеру.
Такп је искљушиви аналитишки приступ коижевнпм делу срашунат да се пнп бпље уппзна и ппузданп прпцени. Али се искљушивп аналитишким ппступаоем не ппстиже та сврха, јер дплази дп несклада
измећу кпнвенципналнпг средства и пригиналнпг циља. Кад ппјединпсти замагле целину, пнда се циљ изгуби у метпдплпщкпм беспућу.
Спас је у ппступаоу кпје ппстиже сврху, управп у примени аналитишкпсинтетишке метпдплпгије.
План текста прегледнп истише след предметнпс*ти у
коижевнпм делу, па такп нуди и дпбру ппступнпст и систематишнпст у
пднпсу на рећаое исказа и текстпвних целина. Али таквп линеарнп и
етапнп усмераваое пажое и сазнајнпг тпка, ппгптпву акп се шещће
примеоу-је, не пдгпвара динамици стваралашкпг мищљеоа и не
пбезбеђује пер-спективу из кпје се мпже сагледати целпвит
уметнишки свет. Дпбрп ппзнати аутпматизам у впђеоу ушенишке
пажое у смеру стих пп стих, стрпфа пп стрпфа, пдељак за пдељкпм,
епизпда за епизпдпм - лищен је вреднпснпг пдбира, па ставља све
делпве текста у исту раван, а тп већинпм утише да интерпретација
ппстане репрпдуктивна, сувище пбимна, неекпнпмишна и дпсадна.
У коижевнпј анализи кпја теше пп плану текста уметнишки
искази се сувище псампстаљују и пмећују шврстим границама пред
кпјим се дпживљаји кидају и мисли насилнп заустављају. Такп, акп
ушеник казује п некпм мптиву кпји се ппјављује на ппшетку прише, пн
прпстп псећа системску забрану да га даље прати и оегпву функцију
ппткрепљује пдгпварајућим уметнишким шиоеницама из псталих
215

делпва текста. У слушају кад га умесне аспцијације наведу на инвентивнију врсту веза и ппступнпсти, па се псврне слпбпдније и смелије
унапред те зближи исказе са већих сижејних удаљенпсти, пбишнп га,
кап прекрщипца пфицијелнпг реда, пресрећу наставникпва уппзпреоа: - Дпћи ће ред на тп. Пставимп тп за касније! - А кад се дпће на тп
„касније", пнда се спрешава мисапни и аспцијативни ппвратак на пнп
щтп је „већ анализиранп и решенп". У таквим пкплнпстима никакп да
се сппји вище уметнишких кпрелата кпји су удаљени у тексту, а блиски у дпживљају.
Динамика интерпретације усклаћена са редпм ппјављиваоа
уме-тнишких слика, мптива и битнијих текстпвних целина ппстаје
ваљана тек пнда када се заснује на пдбиру вреднпсти шинилаца такп
да сва-ки пд оих пмпгући слпбпдан прптпк мисли дп свих делпва
текста. Такп ће ппједини искази и делпви текста служити кап
аспцијативна ппља и сабирна средищта за мнпге друге знакпвне
вреднпсти. У так-вим пкплнпстима пмпгућенп је да се текстпвне
целине у виду елемен-тарних слика, стихпва, стрпфа, пдељака и
епизпда ппсматрају у функ-ципналнпм складу с другим прирећеним,
ппдрећеним и надрећеним уметнишким шинипцима, и тп увек у
кпмплементарнпм смеру кпји пбезбећује увид у ппраст и снажеое
естетишке сугестије.
Тепријски приступ, ппгптпву акп је усмерен према издвпјеним
тепријским категпријама, расипа мисап п коижевнпм делу на мнпщтвп изплпваних рукаваца кпји се нигде не стишу у неку заједнишку и
мпћнију сазнајну матицу. Такав интерпретацијски пут впди пд једнпг
дп другпг шинипца коижевнпг дела, и тп такп щтп се пни ппсматрају
линеарнп и инпкпснп, а не у наспрамнпсти и узајамнпм прпжимаоу.
Такп се дпгаћа да се ушеници пп некпликп пута враћају истпј уметнишкпј предметнпсти, да у вище наврата прплазе истим светпм, али
увек са једнпстранп усмеренпм пажопм и са мислима пријентисаним
самп према једнпм твпрбенпм елементу.
Щематизам узастппних линеарних гледищта усклаћених са тепријским ращшлаоаваоем литерарнпг прганизма преппзнаје се у
пвак-впм ппступаоу: једнпм се пажоа усмерава на сазнаваое фабуле,
други пут на упшаваое мптива, трећи пут се пријентище према
кпмппзи-цији, шетврти пут је намерена анализи ликпва, пети пут
сазнаваоу идеја, па се такп и даље, и ппет, и ппнпвп, прелази исти
цут ради свакпг знашајнијег шинипца и стваралашкпг ппступка у
коижевнпм делу. Таквп впћеое интерпретације ппстаје једнплишнп
и рутинскп, пдузима пунп времена, а прети и дпсадпм. При тпме се
шестп кпли-шинпм једнплишнпг рада пптискује квалитет сазнаоа, а
груписаое мисли пкп тепријских ппјмпва кида дпживљајну везу са
уметнишким текстпм и ствара пбману да је коижевнп делп ваљанп
прпушенп. Ваља имати у виду да се у тепријскпј анализи класишнпг типа
вещтп прикри-ва један пд најшещћих сппљащоих приступа
уметнишкпм тексту, кпји свпјпм крутпм прпцедурпм зна да претвара
уметнишке исказе у пбишну „граћу" за ппткрепљиваое тепријских
ставпва.

41 216

Ваљана тепријска усмераваоа се пслаоају на коижевнпнаушт
метпдплпгију, па нуде већу егзактнпст у прпушаваоу коижевних дела.
а у интерпретативнпм ппступку ппдразумевају и примену инвентивних предтепријских и надтепријских Гледищта. Пва виспка метпдплпщка тплерантнпст, али не и прпизвпљнпст, кпја интерпретацију
сврстава и у стваралашки шин, слпбпдан пппут уметнишкпг пбликпваоа и примаоа, ппсебнп је свпјствена фенпменплпщкпм, семиптскпм
и рецепципнистишкпм ушеоу п коижевнпј уметнпсти.
Защтита пд тепријскпг парцелисаоа коижевнпг дела и пд дпгматски издиктиране ппступнпсти мпже се пстварити прихватаоем интеграципнпг пута кпји тпкпм интерпретације усмерава гледищта на
вище сапднпсних шинилаца. Мпгу се такп једним темељнијим сагледаваоем уметнишке предметнпсти пткрити све вреднпсти и пспбенпсти
фабуле, кпмппзиције, сижеа, мптива, кпнфликтних ситуација и мптиваципних ппступака, а и пстварити пплазни увид у пспбенпсти ликпва
и идејнп бпгатствп дела. У другпм истраживашкпм наврату такпће би
се пстварила мисапна и дпживљајна пунпћа, јер би се уз ликпве сагледале ппруке, пблици казиваоа, језишкпстилски ппступци и друге вреднпсти уметнишкпг текста.
Примена Групнпг рада и наставних листића мпже да исцепка
коижевнп делп на низ псампстаљених прпблема, да делпваое
сазнај-нпг пута растпши на разне субјекте те да и мисап утера у ситне
кпраке и шесте раскпраке. При тпме се ппсебна незгпда јавља пд
заузетпсти група и ппјединаца самп сппственим делпм ппсла, при
шему им укупна прпблематика коижевнпг дела пстаје ван видика.
Затп је дпбрп кад сви ппјединци у кплективу ппред ппщтих пбавеза
дпбијају и зајед-нишке специјалне задатке кпји ће свакпга ппдстицати
да увидпм у тек-стпвне ппјединпсти развија и снажи мисап п
целпкупнпм
коижевнпм
делу.
У
услпвима
заједнишких
истраживашких задатака ппсебна заду-жеоа мпгу се свпдити
претежнп на пдрећиваое и припремаое изве-стилаца, увпднишара и
ппкреташа разгпвпра п ппјединим прпблемима.

ШИНИПЦИ ПБЈЕДИОАВАОА
На питаое: Какп ппшети интерпретацију коижевнпуметнишкпг
дела и пд кпје оегпве вреднпсти ппћи? - наставна пракса и теприја
интерпретације дали су прихватљив пдгпвпр. Најбпље је пплазити
пд снажнијих уметничких дпживљаја, пд утисака и распплпжеоа
кпје је коижевнп делп изазвалп. Али дпбар ппшетак, кап и свака
следећа на-ставна ситуација, сталнп ппстављају истп питаое: Куда
даље крену-ти! Та текућа запитанпст п следећем предметнпм смеру
и нпвпм ми-сапнпм кпраку дплази услед жеље и пптребе да се
сталнп пбезбећује щтп прирпднији сазнајни кпнтинуитет на свакпм
делу интерпретациј-скпг пута.
| 217

Наставна интерпретација пбухвата коижевнп делп у целини, али
се пстварује прекп избпра оегпвих дпминантних вреднпсти. Вреднпсни критериј ппдразумева ппстављаое уметнишких шиоеница на
две равни, такп да пне битније ппстају предмет истраживаоа и расправљаоа, дпк пне маое знашајне бивају прећутане, али не и забправљене, јер се ппдразумева оихпвп активнп присуствп у дпживљајима шиталаца. Затп је у динамици интерпретације пунп „прескпка",
прешица и хитое прекп предметнпсти нижег реда ради бржег
дпласка дп врхунских вреднпсти и дужег задржаваоа на оима. Кап
щтп се са некпг узвищенпг места пружа щирпк видик на пгрпмнп
прпстранствп, такп се и са ппјединих експресивних „врхпва" у
коижевнпм делу мпже сагледати шитава оегпва структура са
мнпщтвпм знашајних елемена-та и оихпвих функципналних веза.
Впдећа предметнпст према кпјпј се усмерава динамика интерпретације пдабира се пд мнпщтва пних уметнишких шинилаца кпји ппседују снажну мпћ упућиваоа на вище других твпрбених елемената.
Такп се у функцији мисапнпг и аспцијативнпг пбједиоаваоа, билп у
впдећпј или придруженпј улпзи, мпгу наћи шинипци из пвих групација:
- уметнишки дпживљаји: утисци, псећаоа, распплпжеоа,
мисли и ставпви ппбућени коижевним делпм;
- текстпвне целине - искази изразите уметничке вреднпсти,
ра-знпг пбима и пблика: реченице, стихпви, пдељци, стрпфе,
епи-зпде, сцене, ппглавља ...;
- битнији структурни елементи: тематика, фабула, сиже,
кпм-ппзиција, уметничке слике, мптиви, ликпви, ппруке,
мптива-ципни ппступци (естетичка каузалнпст) ...;
- пблици казиваоа (фпрме, приппведаоа): нарација,
функција наратпра и „сведпка", пписи, дијалпзи, мпнплпзи,
писма и дп-живљени гпвпр;
- језишкпстилски ппступци: изражајнпст лексике, пблика и
рас-ппреда речи; експресивна свпјства реченица и
надреченичних целина; симбпличнпст, ритмичнпст и
еуфпничнпст песничкпг језика ...;
- литерарни прпблеми у функцији сазнаваоа и тумачеоа
кои-жевнпуметничкпг дела.
Пвп мнпщтвп елемената мпже изазвати незгпдну претензију да
се щтп вище оих ппстави у план интерпретације. У жељи да их се
већина наће у пплпжају впдећих вреднпсти, интерпретација се расплиоује такп да оен тпк не впди вище крпз тајне целпвитпг уметнишкпг ткива, већ прати самп ппједине оегпве нити. Нп исти ти елементи кпји прете да се псампстале и да интерпретацију развуку на
мнпщтвп усамљених путаоа и једнпстраних гледищта ппстају у ваљанпј настави пснпвни шинипци предметне и мисапне интеграције. Успещна метпдишка рещеоа ппстижу се уважаваоем ппсебне ппставке
твпрбених елемената у свакпм ппјединашнпм коижевнпм делу.
Жан218

рпвска припаднпст и сампсвпјнпст уметнишкпг текста искљушују ппједине елементе, дпк се пни присутни не пстварују на истпј вреднпснпј
равни, а ппстављени су такп да се прекп једнпг мпгу сагледати и
мнп-ги други. Затп се ваљана динамика интерпретације мпже
пстварити нућеоем умнпжених гледищта и перспективе
пбједиоаваоа, ппбући-ваоем аспцијативних веза и стимулисаоем
пажое да се ужа предмет-нпст ппсматра у щирем кпнтексту. Такп
ће свака битнија уметнишка ппјединпст дпбијати у ушенишкпј свести и
мащти прирпдну Гравита-ципну снагу, сппспбну да пкп себе пкупља
српдне и сагласне вреднп-сти из свих делпва текста.
Ваљани метпдишки ралпзи пмпгућавају да се сваки знашајнији
елеменат коижевнпг дела стави у улпгу интеграципнпг шинипца. Нп
ваља избегавати засниваое шитаве интерпретације самп на једнпм
пбједиоавајућем фактпру. Мпгу се, на пример, ппједина епска и драмска дела у целини пбрадити ппмпћу свестраније анализе ликпва (уз
оих се све мпже ппвезати и сагледати). Али је бпље акп се ппједини
делпви интерпретаципнпг пута ппставе и на јпщ неке впдеће вреднпсти, нпр., на уметнишке дпживљаје, тематику, друщтвене и мпралне
прпблеме. У нашелу, један интеграципни шинилац треба да
дпминира у целпвитијем делу интерпретације, при пбради групе
српдних вред-нпсти и тпкпм знатнијег дела шаса. Ппсебнп ћемп
указати на интегра-ципну мпћ неких битнијих текстпвних шинилаца.
ЕЛЕМЕНТАРНЕ СЛИКЕ И ППЕТСКИ МПТИВИ
Кад се при прпушаваоу пписнпг текста у средищту пажое наће
нека елементарна слика, пнда ће се радпзнала мисап усмерити на
оу са пптребпм и намерпм да је ппсматра и сазнаје у свпјству
шинипца щире пписне целине. Ппщтп се такп елементарна сли^а
сппји са пним щтп јпј претхпди и следи, а тп су пбишнп друге слике,
па и целпвит ппис, тај синтетишки ппступак пмпгућава да се
прирпднп преће на нпву и вищу врсту вреднпсти, управп да се псети
и у средищте ин-тереспваоа ппстави ппетска атмпсфера (угпћај,
щтимунг). Такп ће се тпкпм шитаве анализе задржавати и снажити
уметнишки утисци и псећаоа, а и назирати присуствп песнишкпг
субјекта.
Ппсматраоем уметнишких слика у оихпвпј сапднпснпј ппставци,
у склппу шитавпг пписа, сппнтанп се укљушује и гледищте на присутне
мптиве и мптивску структуру. Такп се ппдрушје истраживаоа
щири и на кпмппзицију текста. Даљим умнпжаваоем гледищта пкп
ппје-диних елементарних слика пбухвата се оихпва знакпвна
сашиоенпст, те се сазнају и тумаше примеоени језишкпстилски
ппступци. Щири знакпвни кпнтекст (целпвити ппис) ппсебнп
семантизује сваку умет-нишку слику и сваку реш у опј, па се јединп
ппмпћу оега мпгу ппуз-данп сагледати симбплишна знашеоа
ппјединих реши и исказа и пткри-ти највищи смисап (ппруке) текста.

219

Акп би се пплазилп пд ппетских мптива, пнда би се пажоа
истпвременп усмерила на елементарне слике у кпјима су пни
пбликп-вани. Такп би ппет бип дпступан шитав сплет битнијих
вреднпсних елемената. Кпхерентнпст интерпретаципнпг пута,
пднпснп оегпвпг дела, усклаћенпг са елементарним сликама и
ппетским мптивима, мп-же се пвакп представити:
УТИСЦИ, ПСЕЋАОА
ПЕСНИШКИ СУБЈЕКАТ
ППЕТСКА АТМПСФЕРА
МПТИВСКИ СИСТЕМ
КПМППЗИЦИЈА ЈЕЗИК И
СТИЛ
ППРУКЕ

Сви елементи су у пунпј мећузависнпсти јер се сваки са сваким у
тексту и дпживљају сусрећу и пресрећу. Затп се сви пни мпгу у интерпретацијскпм ппступку ппвезивати прешицама, а и разним степенима
ппсреднпсти. Мисли, аспцијације и мащтаоа слпбпднп ће тећи пд
једнпг дп другпг елемента у смерпвима естетишке прирећенпсти,
ппд-рећенпсти и надрећенпсти. Мпже се пд елементарних слика и
мптива дплазити дп псећаоа и ппрука (индукција), а и кретати
пбрнутим пу-тем (дедукција). Вреднпсни шинипци се не ппсматрају
један за другим, већ један са другим и један крпз другпга. Такп се
увићаое језишкп-стилских ппступака и пткриваое идеја неће
пстављати за крај шаса, већ ће тећи уз анализу кпнкретних слика и
исказа.1
Кад се кпд ушеника развије н а в и к а да уз уметнишке слике, а и уз
билп кпје друге знашајне ппјединпсти, прикупљају и ппсматрају све
пнп щтп им је ппдрећенп и надрећенп, щтп их твпри и щтп пне стварају, пнда им се мисап пслпбађа и ппшиое сама, без наставникпвпг
запи-ткиваоа, да налази ппдесне и пригиналне путеве дп нпвих
пткрића и вредних сазнаоа. Такп се стварају услпви у кпјима ушеници,
уместп да ушествују у наставнпм дијалпгу самп са щкртим пдгпвприма
и да стал-нп застају и сашекују наставникпва питаоа, ппстају сппспбни
да самп-сталнп мисле и Гпвпре п коижевнпм делу.
(П уметнишким дпживљајима кап интеграципним шинипцима коижевне
интерпретације види на стр. 292-295.)

1

Интерпретацијски пут усклађен са елементарним сликама и ппетским мптивима примеоен је у метпдишким приступима песмама У ппзну јесен (В. Илића) и Пплудјела птица (Д. Цесарића).

ДПМИНАНТНИ ДЕЛПВИ ТЕКСТА
Коижевнпуметнишкп делп, виђенп кап целина, представља јединствену вреднпст. Акп га, мећутим, ппсматрамп пп делпвима и у
ппјединпстима, пнп се „разлама" у низ шинилаца неједнаке
вреднпсти. Унутращои елементи, шак и пнда када су врлп слишни пп
свпме пбиму, врсти и функцији, немају никад исти знашај за ппщту
умет-нишку вреднпст дела. Пп свпјпј битнпсти увек се истишу
ппједине текстпвне целине кпје пбухватају неки дпгађај, ситуацију,
сцену, пп-ступак, мисап, дијалпг, ппис или слику. Щтп се вище тих
дпминантних исказа задржи у свести, утпликп су оихпви аспцијативни
смерпви прп-дуктивнији и интеграципна снага јаша, а тп пмпгућава да
се и ппсле ду-жег времена у сећаоу пбнпви и усппстави мпнплитан
свет коижевнпг дела. Све нам пвп, заједнп са наставним искуствпм,
гпвпри да тежи-щте пбраде епскпг дела ваља заснпвати на избпру
оегпвих највредни-јих текстпвних целина и ппјединпсти.
Експресивна места најбпље репрезентују уметнишки квалитет и
пмпгућавају усппстављаое ми-сапних сппна са свим другим
делпвима текста.
Пбрада коижевнпг дела ппсредствпм пдабраних пдлпмака
укљу-шује и неппсреднп бављеое елементарним сликама, увид у
„ситне" исказе и анализу „реда пп ред", али, наравнп, у једнпм
слпбпднијем прпрећенпм и функципналнпм избпру. Важнп је у
припремнпм пп-ступку пдабрати кљушна места кпја са уметнишке
стране најбпље репре-зентују коижевнп делп. Ти „пдлпмци" имају у
наставнпј ппставци улпгу сппјних ткива кпја у свакпм тренутку
актуелизују и ппдразу-мевају свеукупан уметнишки свет коижевнпг
дела. Пни се пбишнп усклаћују према прганизацији уметнишкпг сижеа,
управп се пдабирају такп да најбпље истишу сущтину заплета,
кулминације, пбрта и рас-плета радое, да ппкажу ппступнпст у
фпрмираоу коижевних ликпва и ппрука. Пвакав избпр је у већини
слушајева прихватљЉ, али ваља имати у виду да пн ппнекад мпже
бити наметнут сппља те да тада пбишнп пати пд тепријске присиле.
Затп је преппрушљивп да се избпр пбави без претхпдних тепретских пграда и смерница, а на пснпву сппнтанпг ппдаваоа
уметнишкпј сугестији. Тамп где је пна снажнија, где нас пбузима
ппјашанп узбуће-ое и шуђеое, увек се указују места са згуснутим
извприма ппетске дражи, а пна су ппсебнп захвална за интензивну
анализу. На тај нашин се пмпгућава сампм коижевнпм делу да у
сппнтанпм сусретаоу са искусним шитапцем (наставникпм) и
пплуискусним (ушеникпм) слп-бпднп ппнуди свпје најјаше уметнишке
вреднпсти за пплазищта и пснп-ве интерпретације.
Репрезентативна места на кпја се ппјашанп скреће пажоа ушеника функципнищу у настави кап делпви ппзнате целине, јер се ушеници
увек благпвременп упућују да претхпднп прпшитају коижевнп
делп. Затп у пваквим приликама не пбраћујемп делп у пдлпмцима,
већ у ц е -лини кпја се ппмпћу пдлпмака самп лакще и свестраније
уппзнаје.

При пбради Цанкареве драме Краљ
изражајних места мпгап би да буде пвакав:

Бещајнпве

избпр

1. Дијалпг измећу Кантпра и жупника из првпг шина. (У средищту му је ппгпдба: „ви дуще, ја тела".)
2. Сцена у кпјпј Кантпр прпјектује ушиоени злпшин: наседа Макспвпм сугестивнпм трику и устремљује се да задави старпга Крнеца.
3. Вербални пбрашун између Макса и Кантпра („Круну с главе, железп из
руку!"), са нагпвещтајем да се „нещтп ппкреће тамп дпле, да се већ буне
ващи рпбпви!"
4. Кантпрпва заврщна „беседа", у кпјпј дпминира исказ: „Пут дп престпла је
тегпбан - шпвек мпра да гази дп кплена у крви и сузама ..., мпра прекп
тпплих људских лещева".

Свакп пд тих места (са ппсегпм пд пплпвине дп две странице)
пзрашенп је целпкупним драмским збиваоем, па пмпгућује и
ппдстише прирпдну мисапну везу са билп кпјпм другпм сценпм.
Према тим изражајним „врхпвима" гравитирају искази из свих
делпва драмскпг сижеа. Крпз наведене текстпвне целине ппстаје
прпхпднп све щтп ши-ни сущтину Цанкареве драме. Такп се у свакпј
пд оих сплићу дру-щтвени, психплпщки и мпрални мптиви и
ппјашанп исппљавају ли-кпви и идеје, а свакакп и језишкпстилски
ппступци. Све те вреднпсти мпгу се, дакле, заједнишки сагледати у
ваљанп пдабраним местима, управп тамп где се пне здруженп
исппљавају. У тим услпвима дпми-нантни делпви текста ппстају
стецищте истраживашких гледищта и пгледалп целине.
Уметнишки искази кпји усмеравају интерпретацију мпгу бити и
минијатурни, у ппсегу пд синтагме (нпр., у функцији наслпва и елементарне слике), па дп некпликп решеница. Такп би при пбради
Кпшићеве приппветке Мрашајски прптп ваљалп упутити ушенике да
пбаве детаљан увид у мнпщтвп уметнишких.шиоеница кпје су „расуте"
пп тексту, а твпре надрећене целине и битнп утишу на ппщту вреднпст
приппветке. У истраживашке задатке ущли би следећи захтеви: - Спремите се да ппмпћу ппдатака из пищшевпг текста ппткрепите и пбјасните следеће уметнишке ппјаве и ппступке:
- наратпрпвп (Стевишинп) декларативнп карактерисаое прпте;
- неурптишне симптпме на прптинпм лицу, у ппкретима и ппступцима;
- прпјектпваое лика на пкплину (изглед прптине куће, шамптни амбијент,
„алармни урећаји");
- загпнетнпст и непредвидљивпст прптинпг ппнащаоа: убијаое пса и дирљива
нежнпст према кпоу, сурпва псвета жени и супарнику;
- дијалпщкп и мпнплпщкп исппљаваое прпте: клетве, јадикпвке и увреде,
али и нежнпст;
- пписе прирпде у функцији исппљаваоа прптинпг лика;
- друщтвене пкплнпсти кпје су услпвиле прптинп ппнащаое и птућенпст пд
света.

Кад се ушеницима сугерище да прпналазе, ппвезују и кпментарищу те самп пп фпрми сићущне, али пп вреднпсти пресудне уметнишке знаке, пнда се пни псппспбљавају да критишки прпцеоују стилпгену фактуру текста и да дпкументпванп расправљају п стваралашким
ппступцима и литерарним ппјавама. Присутне литерарне ппјаве уздигнуте су на нивп прпблемскпг прпушаваоа кпје ппдразумева сталнп
пслаоаое на уметнишке шиоенице, на оихпв избпр, груписаое, вреднпваое и пбјащоаваое у складу са пбављенпм естетишкпм функцијпм. У таквим пкплнпстима ушенишка саппщтеоа ппстају „пбпјена"
уметнишким текстпм, прпткана пищшевим исказима. Пред
ушеници-ма су увек припремљене коиге са претхпднп пбележеним
знашајним ппјединпстима кпје пни „уплићу" у свпја излагаоа.

ПБЛИЦИ КАЗИВАОА (ФПРМЕ ПРИППВЕДАОА)
Ппд пблицима казиваоа или фпрмама приппведаоа
ппдразуме-вају се приппведаое или нарација (казиваое у првпм,
другпм и трећем лицу), пписиваое или дескрипција, дијалпг,
мпнплпг, дпживљени гпвпр, писмп у литерарнпм кпнтексту
(епистпларна фпрма) и функција наратпра и сведпка. Пблици
казиваоа су средищне и впдеће струк-туре коижевних дела и
оихпви врлп динамишни кпнституципни еле-менти. Пни су
градитељи кпнтекста у кпме се ппјављују уметнишке слике, мптиви,
ликпви и управп шитава предметнпст коижевнпг дела са свим
исхпдищтима ппетске дражи. Затп се праћеоем и прпуша-ваоем
фпрми приппведаоа мпже прирпдним путем заћи у сваки ку-так
текста и такп пткрити свака оегпва знашајна ппјединпст.
Ппщтп нас пблици казиваоа прирпднп и лакп дпвпде дп битних
исхпдищта ппетске сугестије, пни су ппгпдни за систематскп усмераваое истраживашке пажое и тпка интерпретације. У пквирима нарације, дескрипције, мпнплпга, дијалпга и приппведаоа у разним
лицима најлакще се пткривају пищшеви стваралашки ппступци и
ппнащаое шиталаца према оима. Фпрме приппведаоа, сагледаване
ппјединашнп, а и у сталнпм преплитаоу, смеоиваоу и садејству, увек
представљају свпјеврсну и инвентивну уметнишку систематишнпст,
кпју је, пп прин-ципу метпдплпщке адекватнпсти, ппжељнп щтп вище
пренпсити и у саму наставу коижевнпсти. На тај нашин ће се
сазнаваое коижевнпг уметнишкпг дела у знатнпј мери ппклапати и
преплитати са шинпм уметнишкпг ствараоа и дпживљаваоа.
Пблици казиваоа битнп утишу на жанрпвску сашиоенпст коижевнпг дела. Драма је дијалпщки пбликпвана, пписна песма је дескриптивни текст, интимна и мисапна лирика је претежнп мпнплпщкп казиваое, у епским делима дпминира нарација. Али, у уметнпсти су изузеци битни дп пресуднпсти, такп да прелазе у впдеће стваралашкп
нашелп. На тпј ппјави се заснива пригиналнпст у мещаоу жанрпва,
кпја се претежнп ппстиже преплитаоем разних пблика казиваоа.

^ј 223 -Р

У мнпгим приппветакама и рпманима мпгу се наћи гптпвп сви
пблици казиваоа. Шак и акп некпга нема, пн је разлпжнп испущтен,
шестп са естетишким прпрашунпм, такп да снажнп делује свпјим минус
присуствпм. Такп недпстаци дијалпга, или оихпва претерана щкртпст, у прпзи Б. Станкпвића, И. Андрића и М. Цроанскпг сугерищу
интрпвертнпст ликпва и оихпву спутанпст мпралним пбзирима кпји
стрпгп цензурищу и кпше изгпвпрну реш. Емпције им шестп превазилазе изражајну мпћ реши, па се исппљавају у „решитпм ћутаоу", „муцавпм гпвпру" и сузама, ппнекад и у песми - тужнпм мпнплпгу. Ппвлашеое једнпг пблика казиваоа увек се надпкнаћује неким другим.
Редукпвана фабула (псека нарације) ствара прпстпр шулнпј и психплпщкпј дескрипцији; уздржанпст пд приппведаоа у првпм лицу нагпни писца да лирски пбпји „пбјективну фпрму", да казиваое у трећем
лицу претвпри у дпживљени гпвпр.
Приступ коижевним делима прекп пблика казиваоа ппдразумева увид у пбиље песнишких слика и исказа, разлишитпг пбима, али
виспкпг уметнишкпг дпмета. Сви ти елементарни шинипци пбједиоени
су пблицима казиваоа, кпји функципнищу кап градитељски прпјекат,
интеграципна снага и стецищте мнпщтва твпрбених ппступака. Унутар пблика казиваоа пбавља се целпкупнп приппведнп ткаое, па
пни стпга представљају низ прирпднп разгранатих и ппвезаних
путева кп-ји нас ппузданп дпвпде дп свих битнијих исхпдищта
уметнишке суге-стије. Смерпви и укрщтаји тих путева уметнишки су
мптивисани и пп-седују виспку аспцијативну и сабирну мпћ, па су затп
ппсебнп ппгпдни да се са оима усклади динамика коижевне
интерпретације.1
МИСЛИ И ИДЕЈЕ (ППРУКЕ)
*

У мнпгим коижевним делима мисли имају превагу над псећаоима и шулнпм предметнпщћу. Такп је у мисапнпј ппезији, али и у знатнпм брпју дела са спцијалнпм, психплпщкпм, мпралнпм и филпзпфскпм тематикпм. Шак и уметнишки пписи кпји су у целини саткани пд
шулних слика ппбућују шитапшеве мисли, сугерищу неке закљушке и
пренпсе универзалне прпруке. Управп, свака идеја коижевнпг дела
уздиже се изнад оегпве кпнкретне предметнпсти и претвара у мисап
ппткрепљену щирим људским искуствпм.
Билп да је мисап неппсреднп изрешена (у виду ппслпвице, живптне девизе, максиме, сентенције) или је самп сугерисанп оенп пфпрмљеое у шитапшевпј свести, пна увек представља знашајнп местп у
1

У пвпј коизи ппсебна пажоа је ппсвећена метпдишким приступима, пблицима
казиваоа: пписнпм тексту (стр. 333), дијалпщкпм казиваоу (352) и ппјединим пблицима нарације, кпји су интерпретирани у практишним прилпзима, а ппсебнп у склппу
приппветке Л. Лазаревића Први пут с пцем на јутреое (стр. 482).

% 224 Ч

Уметнишкпм

тексту и пријемнпм шину. Важније мисли и ситуације кпје
их ппбуђују ппседују јаку везивну мпћ кпја држи на пкупу вище текстпвних шинилаца. Затп се тумашеоем идејнпг и мисапнпг ппдрушја
коижевнпг дела мпже пстварити пунп јединствп анализе и синтезе и
пбезбедити лпгишка ппступнпст у сазнаваоу уметнишких ппјава.
Какп се пред впдећпм мищљу п т в а р а целпкупнп делп мпже
нам ппказати пример из Змајевих Светлих Грпбпва. Мисап ти грпбпви нису раке, већ
кплевке нпвих снага! ппјављује се пред сам крај песме, па делује кап оен прирпдан закљушак. У ту синтетишну мисап уливају се све друге, па се ппвратним (дедуктивним) путем мпже ппнпвп актуелизпвати укупнп мисапнп
бпгатствп песме. Ушенике ваља упутити да мисап мудре изреке првп
свестранп ппткрепе исказима из уметнишкпг текста, а затим да га
пбразлпже и лишним ставпвима према пткривенпј истини. Такп ће се
мисапна делатнпст, ппдстакнута „грпбпм-кплевкпм", разгранати у
свет песме и тамп прпнаћи мнпщтвп других мисли са кпјима ће се
ппнпвп, али и присније саглащавати. Уз впдећу мисап, кап ппд неким
сабирним спшивпм, ппјавиће се ппетски упблишена сазнаоа да „дух
нема грпба", да је грпбље „сппмен дпба свију" и „ппвесница свих земаља", да су грпбпви „ватре дпгласнице" кпје „сјају свакпм наращтају" и спајају „век са векпм и шпвека са шпвекпм". У средищту пажое
наћи ће се мисли п племенитим идеалима, стваралашкпм кпнтинуитету („Щтп ја ппшех - ти прпдужи!") и великанима друщтвенпг прпгре-са,
међу кпјима је и Ђура Јакщић, кпме је песма ппсвећена.
Оегпщев Гпрски вијенац мпже се у целини пбрадити ппмпћу мисли кпје су у оему присутне. Свака мисап представља унутращоу буктиоу кпја псветљава знатан деп уметнишке структуре,« пзарује и шитав спев. Затп се мисапни искази намећу кап синтетишка гледищта
при тумашеоу пдгпварајућих мптива, ситуација, ликпва и идеја. Ушенике ваља претхпднп упутити да пдаберу пп некпликп изразитијих мудрпсти (универзалних исказа) из Гпрскпг вијенца и да их ппсматрају и
кпментарищу са пвих станпвищта:
- У кпјим пкплнпстима се мисап ппјављује: у кпјпј епизпди, сцени, дијалпгу,
мпнплпгу;
- кп је казује, кпме је упућена и са кпјпм намерпм;
- какп се прекп ое исппљава карактер казиваша и ставпви кплектива и писца;
- кпликп је мисап истпријски услпвљена (пбјаснити јпј друщтвени ппвпд) и кпју
универзалну истину истише.

Пд мисли кпје ушеници предлпже пдабирају се најрепрезентативније и пд оих ствара план интерпретације. Пд мнпщтва мпгућнпсти
навпдимп једну:
225 I

План пбраде Гпрскпг вијенца (заснпван
на мисапнпј структури)
1. Ппкпљеоа дјела суде; щтп је шије дају свјема\
(Пбразлагаое Ппсвете праху пца Србије; Карађпрће и Милпщ Пбилић кап јунаци и
мпрални узпри.)
2. Кп на брду, ак' и малп стпји
вище види нп пнај ппд брдпм,
(Лик владике Данила; пднпси измеђујединке и кплектива, између мисли и дела.)
3. Шащу меда јпщ никп не пппи,
щтпје шащпм жуши не загрши.
(Пдраз нарпднпг искуства у Гпрскпм вијенцу и лик кплектива - кпла.)
4. Без муке се пјесна не исппја,
без муке се сабља не сакпва\
(Мптив јунащтва и живптнпг искуства; лик Вука Мићунпвића.)
5. Благп тпме кп дпвјека живи,
имап се ращта и рпдити.
(Присуствп епске традиције у Гпрскпм вијенцу; мптив шаснпг живпта и херпјске
смрти.)
6. Ал' тирјанству стати НПГПМ за врат,
дпвести Га к ппзнанију права,
тп је људска дужнпст најсветија\
(Псветљаваое сукпба са друщтвенпг и мпралнпг станпвищта; бпрба прптив
феудалнпг угоетаваоа, издаје и служеоа туђину.)
7. Удар нађе искру у камену,
без оега би у кам пшајала.
Впскрсеое не бива без сМрти. (Дијалектика
прирпде у Гпрскпм вијенцу; лик игумана Стефана.)
8. А у руке Мандущића Вука
биће свака пущка убпјита\
(Лик Вука Мандущића; мптиви јунащтва и љубави.)
9. У дпбру је лакп дпбар бити;
на муци се ппзнају јунаци\
(Пдраз нарпднпг живпта у Гпрскпм вијенцу; епска, лирска и драмска места; анегдптскп и алегпришнп казиваое; присуствп хумпра и тужбалице.)
10. Не требује царствп нељудима
накп да се пред свијетпм руже.
(Птпманскп царствп, пппут других мпћних империја, ппшива на насиљу и нељуд-ским
пднпсима према малим и слпбпдарским нарпдима, щтп представља срамп-ту за
цивилизпван свет.)

Свака важнија идеја (ппрука) коижевнпг дела пмпгућава увид \
свпј развпјни тпк, па се оени твпрбени шинипци групищу у разгранату, али мпнплитну мислену и интерпретаципну целину. Захтеви да
се идеја пбразлпжи и ппткрепи дпвпде истраживашку мисап дп уметнишких исказа и стваралашких ппступака кпји ту идеју ппбућују и снаже. А тп су најшещће намере, ппступци и судбине ликпва, мпрални и
друщтвени кпнфликти, пригинална гледищта, исппвести и прпјектпваоа јунака у пписима, дијалпзима и мпнплпзима. Щире схваћенп,
нема ниједне реши у уметнишкпм тексту кпја није усмерена према некпј идеји. Ппщтп једнп коижевнп делп пбишнп садржи вище знашајних ппрука, пткриваое тпг идејнпг бпгатства теше ппступнп, у
складу са естетишкпм каузалнпщћу, а уз паралелан увид у вище вреднпсних шинилаца.
КОИЖЕВНИ ЛИКПВИ
Коижевни ликпви су најдинамишнији шинипци лепе коижевнпсти. Билп да су дати кап епски и драмски јунаци, или у виду лирскпг
субјекта, пни су не самп впдећа предметнпст већ и деп свести кпја пбликује уметнишки свет. Затп се тумашеоем ликпва кап щтп су Кир-Јаоа, Давид Щтрбац, Мрашајски прптп, Митка, Спфка, Кантпр, слуга
Јернеј, Филип Латинпвић, Иван Галеб, Ана Кареоина, Раскпљникпв,
Јпзеф К. и други - мпгу интепретирати шитава дела у кпјима се пни
исппљавају.
Гптпвп сва предметнпст у уметнишкпм тексту ппдрећена је коижевним ликпвима и у служби је оихпвпг физишкпг и духпвнпг пбликпваоа. Самп су стваралашка свест (писац) и највищи смисап коижевнпг дела (идеје) надређени литерарним јунацима. Ликпви твпре
илу-зију живљеоа, на пспбен нашин су укпреоени у живпт и све
пзрашују свпјим присуствпм, па пбавезују писце на уважаваое
вищеструке, ше-стп врлп егзактне и танане каузалнпсти. Затп се и
уппзнаваое ликп-ва не мпже свести самп на неппсреднп запажаое
оихпвпг изгледа, ппнашаоа и акција, већ ппдразумева пунији увид
у пкплнпсти оихпвпг исппљаваоа, у мптивисаое оихпвих
ппступака, у прпјектпваоа оихп-ве свести и ппдсвести, ппгледа на
свет и мпралних ставпва. Ппуздан истраживашки пут усмерен је
управп на ликпве, али впди и „исппд", „изнад", „ппред" и „крпз" оих,
такп да шини дпступним све слпјеве текста и све знаке људске
присутнпсти.
Фабула, дпгаћаји, прганизација сижеа, мптиви и мптиваципни
систем, ташке гледищта, углпви ппсматраоа, пписи (шулни и психплпщки), дијалпзи, мпнплпзи, дпживљени гпвпр, мисли, псећаоа,
ппруке и језишкпстилски ппступци - све је тп у твпрашкпј и сауслпвнпј
вези са литерарним јунацима. Уметнишка слпженпст и интеграципна
мпћ коижевнпг лика мпже се уппредити са рекпм у кпју се улива
мнпщтвп притпка (види илустрацију).

"Ш 227 јР

Метпдишки приступ коижевнпм лику дпбија такп врлп бпгату и
разућену предметнпст кпја укљушује све битније вреднпсти уметнишкпг текста. Прпушаваоем главних ликпва мпгу се ппједина епска и
драмска дела у целини пбрадити, али је бпље акп се тпк интерпретације местимишнп ппстави и на неке друге интеграципне шинипце, с тим
щтп ће ликпви пстати у оенпм средищту. Припремаое ушеника за
тумашеое коижевних ликпва ппдстише се истраживашким задацима
кпји садрже и план за прпушаваое главнпг јунака. На пример, упутства за анализу Нешисте крви ппсебнп су развијена, а у оима се ппсебнп истишу пви захтеви: - Прпушите пп следећем плану ЛИК СПФКЕ
а) физишки ппртрет: пписи Спфкине леппте; сугестивни детаљи, ситуаципнп
сликаое, узимаое Спфкине перспективе (сампппсматраое); изглед Спфке у
заврщнпј сцени рпмана;
б) психплпщки и мпрални лик: шинипци кпји су утицали на Спфкинп ппнащаое;
слпјевитп приказиваое свести: нарциспиднпст, удвајаое лишнпсти, прпјектпваое на пкплну предметнпст, ерптскп саоареое; пднпс Спфке према
другим
ликпвима; мпрални и психплпщки кпнфликти;
в) мптщисаое Спфкине судбине: детиоствп и младпст; друщтвене и
ппрпдишне
пкплнпсти, екпнпмски и мпрални фактпри; прпблем „нешисте крви"; сппљащои и унутращои шинипци трагишне судбине.

^ 228 ЈР

и

ЛИТЕРАРНИ ПРПБЛЕМИ
Интерпретација коижевнпг дела пбишнп се заснива на вище интеграципних шинилаца, такп да сваки пбезбећује предметну и
мисапну мпнплитнпст на знашајнијем делу истраживашкпг пута.
Рпман Неши-ста крв мпгап би се у целини пбрадити анализпм
ликпва (Спфке, ефенди-Мите, Марка, Тпмше ...), са кпјих би се
щирила гледищта на псталу предметнпст. Нп бпље је акп уз ликпве
јпщ неки твпрбени елементи ппстану впдећи предмети прпушаваоа, а
самим тим и среди-щта за кпрелативнп пкупљаое других вреднпсти.
У пракси се пвп пстварује ращшлаоаваоем прпблематике
коижевнпг дела на ппсебне прпблеме и предметне целине ппгпдне
за ппступнп и систематишнп усмераваое истраживашке пажое и тпка
интерпретације. Такп се прп-ушаваое рпмана Нениста крв мпже
заснпвати на некпликп оегпвих прпблемских целина:
1. Тематика рпмана: фабула, дпгађаји и мптиви; кпнфликтне ситуације и драматишне сцене; друщтвени, мпрални и егзистенцијални прпблеми.
2. Мптиваципни ппступци: детерминисаое дпгађаја и ппнащаоа лишнпсти са
спциплпщкпг, психплпщкпг, мпралнпг, биплпщкпг и физиплпщкпг станпвищта; епска, лирска и драмска перспектива у рпману.
3. Лик Спфке.. (Даје се план за прпушаваое лика, кап на претхпднпј страни.)
4. Пстали ликпви. Ефенди-Митинп ппнащаое дпкументпвати ппступцима и
прпценити га са друщтвенпг, психплпщкпг и мпралнпг станпвищта; изузетнпст (атипишнпст) лика и мптив „странца". Истаћи битније карактеристике
псталих ликпва: Марка, Тпмше, Тпнета и Тпдпре.
5. Идеје (ппруке) рпмана. Навести важније идеје и за сваку припремити пдгпварајућа пбразлпжеоа. Бпгатствп идеја пткривати применпм већ наведених
гледищта.
6. Пблици казиваоа. Анализирати два пписа (пп избпру) ентеријер и ппис
дущевнпг стаоа и један дијалпг из рпмана. Ппказати на пдабраним примерима изражајнпст Станкпвићеве решенице у приппведаоу, пписиваоу и дијалпгу.*

Свака прпблемска, а уједнп и радна целина, „развпди" сазнајну
делатнпст дп мнпщтва уметнишких шиоеница, ситуираних у разним
делпвима текста, али је истпвременп и прибира у пдгпварајуће
закљу-шке, пцене и пбразлпжеоа. Та аналитишкпсинтетишка
перспектива ппдстише ушенике да пкп свакпг литерарнпг прпблема
„саставе" пун мисапни и сазнајни круг, а тп им даље пмпгућава да
целпвитп и убед-љивп казују п коижевнпм делу.
Прпблемска ппдрушја се ращшлаоују на уже прпблеме и развијају у радне захтеве кпји неппсредније упућују на уметнишки текст и сугерищу ппгпдна гледищта. Тп ппказује претхпдни пример, а и пвај:
* Ликпве, дпминантне делпве текста и фпрме приппведаоа кпристили смп кап
интеграципне шинипце при тумашеоу Нешисте крви у коизи Коижевнп делп у наставнпј пракси, стр. 135-171.
г|

| 229 §Р

Истраживашки задаци за прпушаваое
Дпманпвићеве приппветке Д а н г а
- Припремите се да Дангу щтп верније препришате, да при тпме истакнете све
битније ппјединпсти у опј.
- Пптрудите се да пбјасните уметнишку улпгу сна и делпкализпване радое у
приппвеци.
- Прпцените са мпралнпг станпвищта ппступке грађана у Данги (јахаое,
жигпсаое, пбрашун са старцем и сл.). - Какп грађани пцеоују свпје ппступке?
- Пбјасните уметнишку функцију ппренних мпралних вреднпваоа.
- Уппредите шулне слике са оихпвим друщтвеним и идејним знашеоем и пбјасните смисап алегпријскпг казиваоа. - Щта је изазвалп тплику
изппашенпст у свести и ппнащаоу грађана? - Кпја се друщтвена стварнпст
прпјектпвала у Данги!
- Ппкажите у маспвним сценама деструктивну снагу мпралнп изппашенпг
кплектива. - Щта вище псуђујете: ппступке кмета и пандура или ппданишку
нарав грађана? - Защтп!
- Псветлите уметнишку улпгу наратпра (субјекта кпји казује пришу).
- Упшите и пбјасните разлику између писца и наратпра. - Какп у уметнишкпм
ппгледу делује мпралнп застраоиваое наратпра!
- У шему је изражајнпст дијалпга у Данги? - Пбјасните сугестивнпст пплилпга
и маспвних сиена. - Какви су пднпси између ппјединаца и масе?
- Кпја псећаоа ппбуђују ппједине слике и сцене у ДангиШ - Псећа ли некп стид
збпг срамних ппступака? - Какп тп делује на шитапца? - Пткуда пптише псећаое ревплта! - Какп се фпрмира псуда и прптив кпга је пна усмерена?
- Щта Дангу шини трајнп актуелнпм сатирпм?*

Истраживашки задаци су за ушенике драгпцена струшна и метпдишка ппмпћ да се благпвременп и ваљанп припреме за тумашеое
коижевнпг дела, а за наставника су сажет план интерпретације и најбпља припрема за шаспве, кпја је сашиоена не пп административнпј
пбавези, већ према најпрешим васпитнппбразпвним пптребама и
же-љама свих ушесника у настави. А управп сви желе ваљан, ппуздан
и афирмативан сазнајни пут крпз коижевнп делп, пут кпји ппдстише
сампрадоу и стваралашкп исппљаваое ушеника.

* Целпвитп тумашеое Данге прпблемским ппступцима види У свещу знакпва,
стр. 162-176.

230

ЈЕДИНСТВП АНАЛИЗЕ И СИНТЕЗЕ У
НАСТАВИ КОИЖЕВНПСТИ

први пут шитамп коижевнп делп, пнп нам је кап целина јпщ
Дпкнеппзнатп:
измише нам свпјим крајем и ми га у тпм смеру савлаћуЈемп. Шитаоем се ппстепенп уппзнајемп с уметнишким
ппјединпстима, усвајамп их пп ппнућенпм реду и пд оих
синтетишким путем ства-рамп веће целине. И тек на крају тпга пута
уппзнајемп се са коижев-ним делпм кап целинпм. Такп се сппнтана
емпципнална и мисапна синтеза ппјављује кап пснпвни услпв за
дпживљаваое и схватаое коижевне уметнпсти.
Самим тим щтп се језикпм не мпже истпвременп све рећи, щтп се
лексишки низ сукцесивнп ствара и репрпдукује у себи свпјственпм времену, синтеза ппстаје лпгишки императив за пбједиоаваое језикпм
пренетих ппрука и оиме ппбућених дпживљаја и сугестија. Наведени
психплингвистишки прпцес, иакп есенцијалан у дпживљаваоу и сазнаваоу уметнишкпг текста, шестп се при щкплскпм прпушаваоу коижевних дела заппставља и сувище ппдрећује аналитишким ппступцима. Уметнишки текстпви се у щкплама све шещће такп интерпретирају да при тпме аналитишки ппступци ппстају сепаратни, управп пстају без свпјих синтетишких кпрелата. У таквим слушајевима, ппгптпву
екстремнијим, аналитишка метпдплпгија дпбија деструктивну снагу
кпја сувище техницизира и разара коижевнп делп, удаљује га пд примарнпг дпживљаја и сасвим пренпси из емпципналне сфере у раципналнп и спекулативнп ппдрушје.
Пдмах мпжемп приметити да нема функципналне и ппуздане
коижевнпуметнишке анализе без пдгпварајуће синтезе. У пквиру дпживљајних, а уз тп и егзактних коижевних интерпретација, анализа и
синтеза се ппјављују кап два ппла истпг мисапнпг прпцеса, кап два
нераздвпјна метпдплпщка кпрелата кпји се мећуспбнп услпвљавају,
преплићу и дппуоују. Аналитишки ппдаци мпгу самп да нагпвесте истину кпју тек треба да пптврди оихпв синтетишки склпп, пднпснп
прирпдан вид егзистенције. Затп, кад пплазимп према неким
ппједи-нпстима уметнишкпг текста, кад их ппмерамп у припритетну
сферу перципираоа, пнда тп шинимп са претппставкпм да су пне
ппсебнп знашајне за функципнисаое вищих естетишких структура и да
битније
231

дппринпсе ппщтпј уметнишкпј вреднпсти коижевнпг дела. Управп, са
станпвищта целине и са циљем оенпг псветљаваоа ми се и пдлушујемп да у опј истражујемп елементарне вреднпсне шинипце. У тпм
прпцесу ппјединпсти се не изплују једна пд друге, већ се сталнп ппсматрају кап делпви ппзнате целине при шему се истишу оихп-ва
кпхезипна снага и уметнишкп садејствп. Синтетишки ппступци се такп
ппјављују кап иманентнп свпјствп праве и ппуздане коижевнпуметнишке анализе.
*

Ппсебне видпве јединства аналитишких и синтетишких ппступака
ппказаћемп у примени тпкпм пткриваоа и уппзнаваоа самп
некпликп битнијих шинилаца уметнишке дражи у песми Дпбрище
Цесарића Ба-лада из предграђа. Када у ппгпднпм тренутку наведемп
ушенике да за-пазе какп песма ппшиое везникпм и ...И лије на углу петрплејска лампа
Свјетлпст црвенкастпжуту На дебелп
блатп крај старпга плпта И двије-три
цигле на путу. -

пнда смп, свакакп, ппщли аналитишким путем. Пријентисали смп истраживашку пажоу ушеника на стилски маркантну ппјединпст. Нп при
тпме ће се сам технишки акт анализе брзп исцрпсти. Трајаће углавнпм
самп дпк ушеници ппищу упшену ппјаву: дпк кпнстатују да песма ппшиое неупбишајенпм упптребпм саставнпг везника. Међутим, сущтинскп уппзнаваое те стилистишке ппјаве, управп пткриваое оених естетишких ппследица, већ захтева интегрисаое щирег искуства, па самим
тим и примену синтетишкпг ппступка. Везник и на ппшетку песме
ппзива на интегрисаое предуметнишке и уметнишке стварнпсти. Пн
захтева да се има у виду унутращои свет песме а уз оега и сппљащоа
живптна реалнпст кпја је инспирисала песника. Такп, на изглед сићущна, али врлп битна ппјединпст, кпја увпди у свет песме, упућује на
пбимну синтезу сугерираних релација и искустава.
Уз умеснп ппдстицаое ушеници ће дпћи дп закљушка да везник и
у иницијалнпм пплпжају у песми представља утпку предуметнишких
дпживљаја у уметнишке. Оиме је пбележен тренутак кад се живптнп
искуствп ппшелп трансппнпвати у свпј естетишки вид. Птуда се пдмах
стише утисак да је ппбуда за писаое песме дугп нпщена кап живптна
ппсесија, да је песник депресивну емпцију интензивнп дпживљавап
пре негп щтп ју је прелип у песму. Несвеснп сведпшеое п тпм сублимисаоу живптних ппбуда у уметнишки нагпн аутентишније зраши из
песме негп из касније изјаве сампг песника:
„Заметак Баладе из предграђа је стара улишна петрплејска лампа, кпја је
некада стајала на углу једне непбишнп запущтене улишице. Све пкп ое билп је
вепма жалпснп, управп безнаднп. Из те тещке атмпсфере сам је пд себе
искрснуп

232 I

1

блиједи лик несретнпг шпвјека, кпји сваке вешери прплази крај те лампе. дпк на
крају не легне у ппстељу и не ищшезне заувијек. Пјесму сам, акп се не варам.
написап у некпликп нпћних сати."

Песникпва изјава самп је пптврда утиска кпји се сппнтанп рађа
из песме и присуствује у опј кап вреднпсни шинилац. Саставни везник
свпјим иницијалним пплпжајем у ппетскпј структури актуелизује кпнтинуиран временски и емпципнални тпк, ппдстише шитапца да се пдмах идентификује са песникпм и ппбуђује пбимнију синтезу живптнпг, језишкпг и ппетскпг искуства.
Дп елементарних ппетских вреднпсти самп се пплази са аналитишкпм радпзналпщћу, а пд оих се враћа са сазнаоем кпје се даље
синтетишки уппщтава. Садејствп песнишких слика и стилпгених фактпра мпже се ппузданп пратити и истраживати самп акп их ппсматрамп у синтетишкпм виду и у оихпвпј сталнпј интеракцији кпја се исппљава у пквирима вищих ппетских структура. Такп, на пример, ппшетна стрпфа Баладе из предграђа садржи вище елементарних извпра
уметнишке дражи. Задржаћемп се на најбитнијим:
1. Петрплејска лампа лије свјетлпст ...
2. ... лије је на дебелп блатп ...
3. ... и двије-три цигле на путу.

Сепаратнп схваћене пве ппјединпсти, без пбзира кпликп се
дпви-јали да их инвентивнп анализирамп, неће пткрити свпју праву
прирп-ду, прикриваће свпју естетску функцију и дпбиће привид
технишке грађе из једне разрущене песме. Кад их, међутим,
ппсматрамп у сау-лпзи, а тп ће рећи и са синтетишкпг станпвищта,
пне се ппјављују кап врлп прпдуктивни и витални шинипци
јединственпг ппетскпг щти-мунга. Такп јединп мпжемп пткрити
закпнитпст пп кпјпј слике преда-ју једна другпј естетишке импулсе.
Тиме ће нам тпстати приступашан и тпк рађаоа, прибираоа и
снажеоа уметнишке дражи.
Акп је решенп да лампа лије светлпст („И лије на углу петрплејска лампа / свјетлпст црвенкастпжуту"), пнда је тиме светлпсти приписанп пунп нпвих свпјстава. Уз глагпл лити, кпји тражи дппуну пзнакпм тешне материје, дпщла је кап пбјекат именица свјетлпст. Тим
ппступкпм сугерисана је прпмена пснпвних свпјстава светлпсти: пна
кап да губи свпју етеришну прирпду, згущоава се, ппмућује, птежава и
дпбија привид тешнпсти. Пна лије слишнп дпсаднпј и хладнпј кищи.
Мптив светлпсти присиљен је такп да зраши себи ппрешнпм сугестијпм: уместп да зашне радпст, пн ппбуђује присенке дпсаде и
шамптиое. Те ппшетне депресивне емпције пстале би неизвесне,
мпжда шак и неппбуђене, да у нащпј свести не присуствују и пстале
слике кап заје-днишки шинипци мпнплитнпг щтимунга. Уметнишке
слике делују је-дна на другу у активнпм и ретрпактивнпм смеру. Дпк
смп анализирали ппјединпст „лампа лије свјетлпст" нисмп ни били
свесни кпликп нам се при тпме наметала и слика „дебелпг блата".
Прекп глагпла лити
233

светлпст Је пвлажена и згуснута и такп дпведена у материјалнп и емпципналнп српдствп са мптивпм блата. Са нпвпм сликпм атмпсфера
изгубљенпсти и безнаћа ппстаје утпликп ппразнија щтп смп на блатп
наищли праћеоем светлпсти. Следили смп оене зраке са навикпм
радпзналпсти за привлашне дражи некпг афирмативнп псветљенпг
предмета. Али, наищли смп пдмах на „дебелп блатп крај старпга плпта", у кпме светлпст преранп замире, не пзаривщи претхпднп нищта
щтп је дпстпјнп и ое и нащих пшекиваоа. И већ сада ппшиоемп н а слућивати да је нещтп птргнутп пд нас, да „некпга нема", да су нам
наде изневерене.
Ппјединпщћу да светлпст лије и на „двије-три цигле на путу" јпщ
вище је интензивирана депресивна атмпсфера. Шамптиоа и безнаће
ппстају гптпвп свирепи и преливају се у ппсесију. Умираое је већ призванп. Смрт је наслућена. Песма се у целини зашела. Псталп је јпщ
самп да се у оу призива шпвек, да се шезне и жали за неким несрећникпм кпји је блатпм и циглпм већ истиснут исппд снппа светлпсти.
Неминпвнпст оегпвпг скпншаоа нагпвещтена је присутнпм градацијпм, кпју смп пткрили интегралним праћеоем шулних мптива и елементарних слика. Такп смп синтетишким ппступкпм уппзнали закпнитпст пп кпјпј се естетски импулси стишу из вище извприщта и мећуспбнп
се ппјашавају у пбимнијпј сликпвнпј структури.
Низпм мптива материја је уппрнп згущоавана и такп ппстала
агресивна према људскпм духу и живљеоу. Ппщлп се пд светлпсти
кап пд најетеришнијег мптива кпме је свпјственп афирмисаое духпвних вреднпсти и шпвекпвпг присуства. Али је светлпст пдмах згуснута и
пвлажена: пна лије - и тиме је примила извесна пдбпјна свпјства
тешнпсти. Згущоаваое материје даље се кпнкретизује у дебелпм
блату, да би, најзад, тријумфпвала пппра и брутална шврстина
цигле. Градираоем материјалне шврстине и непрпбпјнпсти, на циглу
се при-брап најјаши естетишки изазпв и пна такп ппстаје симбпл
сирпве и сле-пе снаге кпја бездущнп притиска и пптискује духпвне
вреднпсти и шпвекпву егзистенцију. Згущоаваоем материје у
тривијалне пблике и у бруталну шврстину из ппдтекста је
нагпвещтенп да ће блатп и цигла надживети шпвека.
Такп смп складним јединствпм синтетишких и аналитишких ппступака пткрили у првпј стрпфи генетишкп присуствп целе песме. Слишнп пвпм слушају, и сва друга коижевна дела пбилатп се прпјектују
кап целине у свпјим експресивним детаљима. Та нас ппјава пбавезује
на синтетишку метпдплпгију. Кад смп такп на једнпм месту уметнишке
целине пткрили свеппщте сливаое оених унутращоих веза и аспцијативних мпгућнпсти, пнда ће нам даља интерпретација бити плакщана.
Пткривена кпрелација уметнишких шинилаца впди нас даље крпз
делп најприрпднијим путевима, усмерава нас да следимп развпј и бпгаћеое уметнишке дражи. Такп: щтимунг сирптиоскпг предграћа већ
упућује на спцијалне невпље и шамптнп живљеое. Тај псећај ће се самп пптврдити и пснажити сликаоем прплазника:

1 234

И увијек иста сирптиоа уђе
У оезину свјетлпст из мрака.
И с лицем, на кпјем су пбишне бриге,
Преће је у пар кпрака.

Недпстатак људскпг субјекта у првпј стрпфи, пна „перспнална
празнина", исппд снппа светлпсти, а изнад дебелпг блата и цигли на
путу, упућује на уппрнп и узалуднп пшекиваое и дпзиваое шпвека:
А једне вешери некпга нема,
И нема га сутра, ни прексутра не,
И веле да бплестан лежи,
И нема га мјесец, и нема га два,
И зима је већ,
И снијежи ...

Тријумф грубе и тривијалне материје дпживљава се сада кап
израз људске пкрутнпсти и равнпдущнпсти према спцијалнп угрпженпм свету. Аспцијације нас такп пдвпде у класнп друщтвп, у атмпсферу људске птућенпсти и ледене равнпдущнпсти, у кпјпј шпвек ппстаје нищтаван, гущи се и умире у каљузи, не пставивщи за спбпм ни
трага ни имена. Тај „некп" са свпјпм злпсрећнпм судбинпм ппбућује
мисап на пбесправљен и угоетен раднишки свет кпји тавпри у друщтву ван хумане сплидарнпсти. Песник је самп искренп и бплнп саушествпвап. Није птвпренп изрекап ни пптужбу ни псуду, али их је утпликп снажније ппдстакап у шитапшевпј свести. А псуда кпја се зашиое
у нащем мпралнпм бићу, кпја је сппнтанп ппбуђена уметнишким дпживљајима, увек је снажнија и трајнија пд пне кпја се мпже неппсреднп прпшитати. Прптест и псуда дати су пвде сликпм, а не фпрмулацијпм.
Динамишна гледищта кпја су усмерена на суседнпсти, сапднпсе,
растпке и ущћа стилпгених шинилаца ппстају изазпв щирпј естетишкпј
прганизацији и стваралашкпј укупнпсти. Инаше, метпдплпщка статишнпст спутава видике и увек прети дпгмпм. Акп смп пбузети афирмативнпм, али статишнпм фиксацијпм ппјединих ппетских мптива, без
пбраћаоа пажое на оихпву мпћ да ппбућују друге мптиве и да се
пред оима ппвлаше и Губе, пнда нећемп мпћи да пткријемп мптивску
струк-туру ппд шијпм се дпминацијпм раћају сущтинске вреднпсти дела.
Такп при пбради Душићеве песме Сунцпкрети мпжемп сунцпкрете
ппсма-трати и тумашити кап главни мптив, јер за тп имамп пунп
фпрмалних пправдаоа. Нп при тпме прети пзбиљна ппаснпст да
загледани у сун-цпкрете заппставимп сущтину песме. Сунцпкрети су
самп централни мптив у ппетскпј структури, дпк у садржајнпм смислу
пни представ-љају самп ппмпћну и периферну вреднпст. Оихпва је
функција ппд-стицајна; пни су самп шулни и релацијски (транзитни)
мптив кпји раћа
235

низ других духпвних, примарнијих и универзалнијих мптива. Садржај
песме су духпвне сущтине кпје су ппмпћу сунцпкрета самп ппбућене и
призване:
У тужнпм пку сунцпкрета щтп
немп прати неба блудое, ту су све
жеђи пвпг света, сва несппкпјства
и све жудое.

Збпг свпје изразите хелиптрппске динамике сунцпкрети су ппстали привиднп стецищте, раскрщће и пплазищте духпвних
релација. Пни су стављени у средищте песме не да би се певалп п
оима, већ да би се искпристили оихпви аспцијативни импулси за
песму п шпвеку, п оегпвим стремљеоима и идеалима. Из
сунцпкрета се такп развип (пслпбпдип, рпдип) бпгат мптивски
систем са снажним антагпнисти-шким групацијама.
На једнпј страни су мрак, тмина, сене, страх, смрт и прпклетствп, дакле све пнп щтп прети да негира шпвека и да га угрпзи нищтавилпм и забправпм. На другпј страни су сунце, светлпст, небп,
виси-на, жеђ и жудоа - а тп су мптиви кпјима је шпвек наклпоен и
кпји пп-бућују мисап на афирмативне вреднпсти и људске идеале.
Такп је ствпрен бпгат и врлп прпвпкативан мптивски кпнтекст, из
шијег се средищта сунцпкрети ппстепенп ппвлаше да би уступили
местп свпм правпм ппетскпм разлпгу: шпвеку и оегпвпј распетпсти
измећу материјалних и духпвних вреднпсти. Пред нпвпрпђеним
мптивима сунцпкрети се ппјављују кап исцрпљени и пптиснути знаци
прекп шије шулнпсти је свест успещнп „склизнула" у духпвнп ппдрушје,
па нема вище разлпга да се из мисапних висина враћа на сензпрнп
пплазищте. Сунцпкрети кап шулни мптив узмакли су ппд теретпм свпје
симбплике и дпщли у пплпжај спарущенпг цвета кпји се афирмисап и
негирап свпјим бпгатим плпдпм.
Естетишкп шитаое и функципналнп кпментарисаое мптивске
структуре увек је синтетишки пријентисанп. Пнп указује на прирпднп
јединствп фпрме и садржине, пткрива ппетскп сублимираое шулних
дражи у вище менталне ппбуде и сппнтанп увпди у идејну и етишку
сущтину дела. Мптивска структура Сунцпкрета ппбућује немир аспцијација и упућује их на универзалне људске и кпсмишке релације:
лакп спаја пкп, срце и мисап; таму и светлпст, смрт и живпт, нищтавилп и афирмацију... У оенпм средищту је духпвна стрмина на кпјпј
нема мира и застанка: емпципнални ппкрет је неминпван\ Пна у
свпје средищте лакп примамљује шитапца и ппдстише га да песму
дппева, да у оу прпјектује свпја схватаоа п живпту, свпје шежое и
идеале.
Тама, смрт и прпклетствп ппбућују мисли на све деструктивне
силе кпје шпвека сталнп вребају, спутавају и прете да га ппнищте.
Сунце, светлпст и висина ппстају симбпл шпвекпвих племенитих стремљеоа, оегпве духпвне мпћи и афирмације:
№-

236 I

с^

Щуме у страху свпм пд мрака:
„Бпг је ппмалп све щтп зари; и
светлпсти је једна зрака, мера
и цена свију ствари!...
•* •
„Све је щтп живи на дну тмине с прпклетствпм
немим на свет палп -све щтп не гледа у
висине, и није једнпм засијалп! ..."

Зрака светлпсти узета је кап „мера и цена свију ствари" и такп
ппстала ппетски еквиваленат за немирну људску мисап, за шпвекпву
љубав и хумана дела, за оегпву стваралашку мпћ и за све пне вреднпсти ппмпћу кпјих се шпвек ппире нищтавилу, смрти и забправу. Та
урпћена шпвекпва тежоа да пвекпвеши трагпве свпга живљеоа, да
прекп дела прпдужи свпје ппстпјаое, да се афирмище и прекп грпба
-представља снажан стваралашки мптив и психплпщку ппдлпгу
мнпгим људским идеалима. А највећа драж идеала је у изазпву
стваралашких снага. Па и пнда када смрт псујети ппјединцу пствареое
живптнпг ци-ља, пстаје племенита тежоа кпја се кап драгпцена
мпрална вреднпст пренпси на друге и такп трајнп пркпси и измише
смрти.
237

Синтетишкпаналитишки ппступци пмпгућавају да се заједнишки пбрађују све битније вреднпсти уметнишкпг текста, да се експресивни шинипци групищу и прате пп текућем садејству, да се у истпм
наврату ппвежу сви слпјеви коижевнпг дела, да се не пдваја фпрма
пд садржине, да се тумашеое садржаја интегрище са прпушаваоем
при-меоенпг језика и стила, да се скупнп пбраћују ликпви, мптиви,
идеје ... Истина, и при интегралнпм тумашеоу коижевнпг дела
ппједини оегп-ви шинипци и свпјства биће у ппвременпј и
наизменишнпј дпминацији. Нп при тпме се не смеју занемарити
гледищта на пстале вреднпсне фактпре. Битан циљ коижевне
интерпретације јесте у ппјашаваоу уметнишких дпживљаја дп пне
мере кпју пбјективнп пружа коижевнп делп. При тпме се уметнишкпм
тексту не придаје нека нпва и вища експресивнпст, већ се самп
пткриваоем ппстпјеће развија кпд ушени-ка литерарни сензибилитет
какп би мпгли да щтп интензивније дпживе ппнућене уметнишке
дражи. Самп ппд услпвпм равнпправнп-сти и прирпднпг садејства
анализе и синтезе щкплска пбрада уметни-шкпг текста мпже ппстати
дпживљајна и егзактна, а тиме ће најбпље пстварити свпје васпитне
и пбразпвне циљеве.

ЕСТЕТИШКЕ МПТИВАЦИЈЕ У ТУМАШЕОУ
УМЕТНИШКИХ ТЕКСТПВА

аставни ппступци кпји успещнп увпде ушенике у свет коижевнпг
Н
дела и у оегпву пригиналну сашиоенпст, претежнп се темеље на
увићаоу и пбјащоаваоу естетишких мптивација, кпје функципнищу
кап впдећи уметнишки ппступци и ппбуде да шиталац слпбпднп крене у
свет стваралашке фикције. Тещкпће у пткриваоу естетишких мптивација пптишу пд ушенишких и уппщте шиталашких навика да дпгаћаје и
ппступке у коижевним делима ппсматрају и пбјащоавају са станпвищта практишне и искуствене каузалнпсти. Ту заблуду да су пднпси
измећу узрпка и ппследица, а и све друге релације, исти у уметнпсти
и живпту ушеници стишу и ппмпћу шестих наставних захтева и упутстава да у уметнишким текстпвима прпналазе слишнпсти, па шак и
истпветнпсти, измећу вануметнишке стварнпсти и света
коижевнпг дела.
Ппсебнп се шестп у пснпвним щкплама захтева пд ушеника да
јунаке из приша „утемеље" у свпју пкплину и да их идентификују са неким свпјим ппзнаницима. У тпм нападнпм смеру крећу и мнпга питаоа
кпја упућују ушенике да казују какп би се псећали и щта би шинили у
улпзи ппјединих литерарних јунака, и тп ппсебнп у критишним ситуацијама кпје намеће сиже прише. У пвакп изнућенпм мещаоу и изједнашаваоу стварнпсти и уметнишки пбликпванпг света пд ушеника се
тражи и пшекује самп једна једина пдлука, и тп искљушивп пна кпја је
у мпралнпм ппгледу афирмативна, па макар тп билп и самп
вербалнп ппредељеое, а без пбзира на степене мпгућнпсти и
искренпсти. Да би удпвпљили наставникпвпм „исправнпм"
пшекиваоу, ушеници пбишнп пренебрегну свпју искренпст и
прпницљивпст, па казују да би ппсту-пили истп кап щтп тп шини
ппзитиван јунак.
Сви ће ушеници у свпјим изјавама ппћи да се бпре прптив аждаје
(какп би спасили сестру или браћу), јер им жанрпвска кпнвенција
бајке гарантује успех и ппбеду. - Али у стварнпм живпту нема таквих
гаранција. У ппасним приликама збиља нуди сталне неизвеснпсти и
ппасне ризике, а при тпме је естетишка мптивација знак пуке лакпмисленпсти и наивнпсти. Трезвене и разлпжне мптивације пппмиоу: Защтп ризикпвати живпт у прилици кад су изгледи за успех сасвим

неурашунљиви? - Бпље га је негде паметније залпжити! Уместп „јунашкпг" (управп сулудпг) излетаоа пред шељуст аждаје, свакакп је паметније пптражити неки сигурнији пут дп успеха. Ппгубна неман (а у
стварнпсти тп је великп злп, насиље и тиранија) мпра се запбићи, заварати и неутралисати неким интелигентнијим нашинпм.
Две су врсте естетишких мптивација. Једне су пбјективнпг типа
и пне се теснп пслаоају на живптну стварнпст и на шитапшевп неппсреднп искуствп из свакпдневне збиље. Већину пбјективних мптивација унпсе у свет коижевних дела сами шитапци; пне су у ппдрушју
оихпвпг знаоа и прирпднпг пшекиваоа. Друга врста естетишких мптивација је имагинарнпг типа и пве фиктивне мптивације су прпизвпд смеле стваралашке мащте. Пбјективне мптивације привпде шитапца стварнпсти и ппдражавају тпкпве живптне збиље, а фиктивне
га пдвпде пд стварнпсти и сталнп му ремете хпризпнт пшекиваоа. У
сусретаоу и преплитаоу два типа естетишких мптивација ствара се
загпнетнп и вищезнашнп ткивп уметнишкпг текста, сппспбнп да пшуђава и изненаћује. - Сагледајмп сплет естетишких мптивација у басни
Кпроаша и зец. (Примери из басни ппсебнп ппказују да са сппнтанпм
применпм естетишких гледищта ваља ппшети јпщ у нижим разредима
пснпвне щкпле. У дешјем дпживљаваоу уметнишкпг света најприрпдније се исппљавају фенпменплпщка, рецепцијска и семиптска метпда.)
Свакп зна да је зец бржи пд кпроаше и да се у стварнпсти такмише
људи слишних и приближних сппспбнпсти. Тп знаое унпси шиталац у
басну и пнп делује кап присутна (али неппменута) мптивација пбјективнпг типа. Али, тпј живптнпј пракси приша се супрптставља прпвпкативнпм фиктивнпм мптивацијпм, кпја бежи пд стварнпсти. У
Езпппвпј басни се такмиши једна пд најсппријих живптиоа (кпроаша)
са најбржим тркашем (зецпм). Такп је уметнишкпм мптивацијпм кпјпм
ппшиое басна пдмах ствпрен пун раскпл измећу два света - стварнпг и фиктивнпг. Ппступак делује непшекиванп и изазива
изненађеое и шуђеое, а пва псећаоа спадају у естетишку духпвнпст.
Зашућује щтп се такп изазпвнп такмише живптиое пд кпјих је једна
сувище сппра, а друга изузетнп брза, кад се већ унапред зна и
пшекује ппбедник.
Иста уметнишка мптивација, кпја се разилази са прирпдним тпкпм ствари, пмпгућила је и другп, јпщ веће пшућеое. Шитапшев „хпризпнт пшекиваоа" је изневерен и ппбедила је кпроаша! Тај непшекивани резултат уверљивп је пбразлпжен мптивацијпм пбјективнпг
типа, пднпснп ппјавпм из стварнпг живпта, кпја се пгледа у тпме щтп
надмпћни и сампуверени људи шестп прецеоују свпје сппспбнпсти а
пмалпважавају свпје прптивнике и такмаце. У истпм смислу, сасвим је
прирпдна и људска жеља и впља да се неки лишни недпстатак уз велике наппре птклпни. (Зец је задремап, а кпроаша је тршала из све
снаге.) Да није билп естетишке мптивације фиктивнпг типа (неприкладних такмаца) и оенпг разлаза са стварнпщћу, приша би пстала без
шућеоа и изненаћеоа, а тп знаши да се не би мпгла ни узвисити на
уме240

тнишки нивп. С друге стране, да није билп мптивације пбјективнпг
типа, басна не би мпгла дпбити психплпщку димензију и указати на
мпгућнпст да се сваки недпстатак ппјашаним трудпм да птклпнити и
успехпм надпкнадити.
Наведене разлике и ппреке измећу две врсте уметнишких мптивација представљају пснпву за ппузданп и свестранп тумашеое коижевних дела. Истраживаое слишнпсти измећу уметнишке твпревине и
предуметнишке стварнпсти већинпм спада у пткриваое нижег и
ппла-знпг слпја у знашеоу уметнишкпг текста. А тек прекп
упшаваоаразли-ка између два паралелна света (уметнишкпг и
збиљскпг) ппузданп се креће према сазнаваоу највищег смисла
коижевнпг дела. Затп је у интерпретираоу уметнишких текстпва
ппжељнп щтп вище дискрими-нативних прпблемских питаоа и
задатака, пппут следећих:
Истражујте шиме се све уметнишки свет пве прише (песме, бајке, рпмана)
битније разликује пд живптне стварнпсти. - Какву уметнишку улпгу има тп
пдступаое пд стварнпсти! - Кпјим ппступцима нас писац ппсебнп изненађује и
зашуђује! - Щта све у тексту делује непшекиванп? - Наведите ситуације кпје су
вас дпвпдиле у недпумицу, па нисте знали какп да се ппределите. - Да ли је
писац и ппнещтп прећутап! (Защтп је тп ушинип?) - Наведите ппјединпсти
(ппступке ликпва, сцене, ситуације) кпје се нису мпгле предвидети. - Какп би
делпвала приша акп би у опј све теклп према нащем пшекиваоу!

Метпдишки приступи коижевним делима кпји у истраживашкп
тежищте ппстављају естетишке мптивације (фиктивне и реалне) увек
су прпблемски усмерени и ппдразумевају инвентивнп расправљаое.
Уз уметнишке мптивације и оихпвп пбразлагаое истраживашкп ппље
се щири на низ других кпрелативних ппступака кпји твпре уметнишки
ппраст знашеоа и указују на најсигурнији пут дп ппрука дела. Такп
прпблемским ппдстицаоем, управп применпм пдгпварајућих гледищта и мпгућих претппставки, ушеници, шак и у нижим разредима
пснпвне щкпле, мпгу врлп нијансиранп да прпцеоују карактер и симбплику ликпва у басни Гавран и лисица. Сазнаће да лакпмислени гавран из басне није представник свпје биплпщке врсте, јер су гавранпви врлп паметне птице. (Пвп им и сам наставник мпже рећи и такп
уздићи сазнајну активнпст на вищи нивп.) Такп се, увпћеоем нпве
пкплнпсти, зашиое литерарни прпблем рецепцијске прирпде и пн се
даље умесним ппдстицаоем грана, нијансира и рещава у расправљаоу.
Мпгуће је да је гавран из басне самп глупа јединка кпја пп тпј
пспбини пдудара пд псталих гавранпва. На тај нашин пн упућује на
шпвека кпји се пп свпјпј малпумнпсти издваја пд псталих људи и збпг
свпјих мана (сујете, лакпмисленпсти, избрзнпсти ...) ппстаје губитник.
Али, ппжељна је и мпгућна претппставка да је гавран врлп паметан,
шиме се птвара мпгућнпст за даље и инвентивније размищљаое. Акп је Гавран изразитп паметан, защтп је направип тплику
Глуппст (гракнуп и испустип месп)? - Пвп је, управп,
најфункципналније прп-блемскп питаое. - Пвде прави пдгпвпр са
ваљаним пбразлпжеоем
241

наЈвище пдгпвара универзалнпм смислу и практишнпј ппруци басне.
Гавран је паметан, али је самп у једнпј критишнпј ситуацији, у
једнпм тренутку мисапне ппущтенпсти неразумнп ппступип. Пн
је збпг ппвређене сујете (лисица му је пдрекла сппспбнпст певаоа)
избрзнп и непрпмищљенп ппступип (гракнуп и испустип месп), па је
такп уши-нип глуппст и ппстап губитник. Сујета (сампдппадљивпст) је
надвла-дала и пптиснула разум, па је такп гавран и сам себе
преварип.
Лисишинп лукавствп је самп ппвпд, а прави узрпк гавранпвпг губитнищтва је у оему сампм: ппд навалпм емпција забправип је да се
ппслужи разумпм. Са пваквим знашеоем басна се мпже пднпсити не
самп на глуппг шпвека, већ и на све људе, па и на пне најпаметније.
Щтп је гавран, управп шпвек, мудрији, тп је оегпв непрпмищљен ппступак за већу псуду. У свпм нижем слпју знашеоа басна саветује
глупе људе да се ппамете. Нп с пбзирпм да је интелигенција релативнп кпнстантна, пд тпг савета неће ни бити ппсебне кпристи. Али
затп басна свпјим вищим знашеоем пппмиое мудре људе да у
налету сујете и сампдппадљивпсти (нарциспиднпсти) не изгубе
трезвенпст и не ушине глуппст. Пдгпварајуће ппруке се мпгу и
неппсредније фпрму-лисати: - Не прецеоуј себе и свпје сппспбнпсти.
- Шувај се да збпг ппврећене сујете не нашинищ глуппст. - Не веруј
ласкавцима. (Живпт је лисица, а ти се шувај!) - Не буди избрзан и
нестрпљив. - У свакпј прилици сашувај трезвенпст и присебнпст. - Пре
свакпг ппступка ра-змисли дпбрп п оегпвим ппследицама.
Пткриваоем естетишке мптивисанпсти увпди се у наставнп прпушаваое вище савремених гледищта на коижевне ппјаве. Традиципналним станпвищтима (психплпщкпм, бипграфскпм и спциплпщкпм)
придружују се нпва и функципналнија гледищта кап щтп су структуралистишкп, рецепцијскп, фенпменплпщкп и језишкпстилскп. Пва
гледищта уважавају коижевнп делп кап живи прганизам у кпме су сви
знаци и искази ппстављени у хијерархијскп пднпсе кпји ангажују
шитапца да у правпм смислу ппстане пищшев сарадник, да преузме
стваралашку улпгу и актуелизује делп у једнпј пд индивидуалних, али
и најбпљих знашеоских варијанти.
У ппрасту уметнишке сугестије пд ппдрећених исказа према надрећеним јављају се непшекивани, загпнетни, а шестп и парадпксални
пбрти и скпкпви у ппщтем знашеоу текста. Да ли је нещтп дпбрп или
злп, врлина или ппрпк мпже се сазнати тек из надрећених знашеоских
слпјева и из укупне датпсти коижевнпг дела. Карактери и ппступци
литерарних јунака шестп меоају мпралне предзнаке, такп да изрицаое ваљанпг суда тражи ппуздана запажаоа, вищестрана уппрећиваоа и прецизна пдмераваоа. Такп су варалице у Андерсенпвпј
бајци Царевп нпвп пделп самп привременп (у пдгпварајућим
сценама) нега-тивни ликпви, али их крај прише шини заслужним
јунацима. Дпк при-свајају златп намеоенп царевпј изузетнпј пдећи,
а ткају на празнпм разбпју, пни шине мпрални прекрщај, па су затп и
аппстрпфирани кап „варалице". Али кад пни гплпг цара изведу на
параду и такп прпвпци-

*!Щ 242 #

рају двпрску свиту и ппданишки нарпд да се диве оегпвпм „нпвпм
пделу", пнда им се пбмана пращта и пребраћа у велику естетишку
заслугу. Андерсенпве варалице нису ппкварени људи, јер немају у
свпм карактеру лаж и ппхлепу. Пни су самп духпвити људи и вещти
глумци кпји су уз велике ризике изнели истину на виделп. Пткрили су
мпралну ругпбу лицемерја и удвпришкпг ппнащаоа. За тај уметнишки
ппдвиг, а и главу су били ставили у тпрбу, заслужују награду, па им се
усвпјенп златп прихвата кап нужна (ситуаципна) утаја и акпнтација за
вещтп изведен ппасан ппсап.
У слишнпј улпзи је и Хљестакпв у Гпгпљевпј кпмедији Ревизпр.
Пн прима митп из радпзналпсти и тп у ситуацијама кпје му не пмпгућавају да се безбеднп пдбрани пд шинпвнишке „дарежљивпсти". Пн
пмпгућава губернијским шелницима и званишницима да му ппклаоају
нпвац и пружају друге услуге из прпсте жеље да сазна, а за шитапце
пткрије, дпкле све иде оихпва безпшнпст у ппдмићиваоу. Такп је кап
безазлена варалица варап веће и ппасније варалице пд себе. Навеп
их је да се исппље кап ппдмукле хуље на кпјима је утемељен
бирпкрат-ски апарат. У складу са драмскпм структурпм кпмедије
Хљестикпву је дпдељен естетишки ппрпк кпји му је пмпгућип да
успещнп ппдмеће пгледалп у кпме ће се пгледнути сва наказнпст
бирпкратскпг ппретка и шинпвнишке нарави.
Андерсенпве варалице и Гпгпљев Хљестакпв су пищшеви ппмпћници и врхунски мајстпри за заплитаое и расплитаое радое, кпји су
прпрашунатп истурени у свет коижевнпг дела да би тамп пдиграли
уметнишке улпге и такп испрпвпцирали друге ликпве да исппље
свпје ппрпке. Затп су мпрални недпстаци пвих прптагпниста кпји
ппдмећу пгледала сасвим безазлени. Нису вище плишеое карактера,
већ спада-ју у ппдрушје кпнструктивних ппступака, игре и глуме.
Ппщтп су, пп пищшевпј впљи, а у складу са укупнпм структурпм дела,
ппменути ли-кпви дпбили улпге негативаца и виспренп их пдиграли,
привремени и безазлени ппрпци им се брищу и препбраћају у
врлине. Сазнаје се да су глумци играли ппд маскпм ппрпка и за свпје
уметнишке заслуге дпбијају аплауз.
Естетишке мптивације фиктивнпг типа шестп су на сампм ппшетку ппјединих песама, па брзп навпде шитапце да привременп пкрену
леђа стварнпсти. Такви су, на пример, песнишки искази кпји ппшиоу
претппставкпм „кад би ...", кпји наглп увпде у свет шудеснпг и нпнсенснпг:
Кад би млекпм текла Сава, сир
би бип забадава. Кад би Дунав
бип вреп, свак би рибље
шпрбе јеп.
(Ј. Ј. Змај: Кад би)

% 243 §Г

Слишан уметнишки ефекат изазивају и пренаглащени несклади
између узрпка и ппследица. Такве су хипербпле Крекну жаба - сунце се ппмраши.
Паде клупше - земља се пптресе.
Скпши бува - сунце се пснажи.
Гракну врана - земља се умири.
(Ј. Ј. Змај: Ух! Ух! Ух!)

Хипербплишни искази, а и сви пни кпји садрже претппставке „кад
би" и „акп би" и недпумице „или - или" и „мпжда" - увек делују кап
ппзиви шитапцу да се при актуелизпваоу уметнишкпг света пдвпји пд
збиље и у ппнешему разиће са сирпвпм стварнпщћу.
Две су врсте естетишких мптивација. Једне пдвпде пд стварнпсти,
а друге привпде ка опј. Пне садејствују кап естетишки кпрелати: сукпбљавају се, мире и дппуоују, ппкрећу, заплићу и расплићу радоу. Такп се ствара уметнишки свет паралелан збиљи, али увек и нещтп друкшији, вищи и бпгатији пд ое. Вищи пп свпм мащтпвитпм узлету, нпвпј
запитанпсти и стваралашкпм прпјектпваоу шиталаца. Сазнајни пут
крпз коижевнп делп кпји се заснива на увићаоу и пбразлагаоу
есте-тишких мптивација бпгати наставу коижевнпсти пткрићима
првпг ре-да и враћа је на оенп пснпвнп ппдрушје, на оену
литерарнпст и умет-нишку сугестивнпст.

V 244 јГ

МЕТПДИШКЕ РАДОЕ У ПРПУШАВАОУ
КОИЖЕВНИХ ДЕЛА

коижевних дела у настави пбавља се ппмпћу вище
Прпушаваое
сапднпсних радои. Свака пд оих представља знашајну кпмппнен-

ту у целпвитпм приступу коижевнпм пствареоу. Мнпщтвп кпрелативних радои, кпје се пп ваљанпм избпру здружују у увек нпве метпдишке ппставке, пбезбећује настави коижевнпсти да се успещнп
усклађује са уникатнпм прирпдпм уметнишких текстпва и да удпвпљава нашелима услпвнпсти и метпдплпщке адекватнпсти. Наставнику је
пмпгућенп да у складу са ппсебнпстима коижевнпуметнишких дела
и степенима литерарне пријемшивпсти ушеника примеоује ппгпдне
избпре и разнпврсне стваралашке пкупе следећих метпдишких
радои:











Ппдстицаое (мптивисаое) ученика за читаое, слушаое
и дпживљаваое коижевнпуметничкпг дела
Истраживачки (припремни) задаци за прпучаваое
уметничикпг текста
Читаое коижевнпг дела у дпживљајнпј,
интерпретативнпј и истраживашкпј улпзи
Лпкализпваое уметничкпг текста
Вантекстпвне пкплнпсти у функцији прпучаваоа
литерарнпг дела (бип-библипграфски ппдаци и
стваралачка истприја дела)
Кпришћеое ппмпћне литературе за прпучаваое
коижевнпг пствареоа
Тумачеое неппзнатих речи и израза
Саппштаваое и прпвераваое утисака, псећаоа и мисли
изазваних уметничким светпм
Препричаваое текста у аналитичкпсинтетичкпј функцији
Упчаваое и истицаое плана текста
Аналитишкпсинтетишкп прпушаваое коижевнпг дела
(интерпретација, пбрада, тумашеое, приступи)
Закључак п ппсебнпстима и суштинским вреднпстима
прпученпг коижевнпг дела
Учеое напамет и изражајнп казиваое уметничкпг текста
245 Г







Ппредбенп прпучаваое коижевних дела
Кпришћеое филмских, ппзпришних, радипфпнских,
телевизијских и музичких адаптација и изведби
коижевнпуметничких дела
Усменп приказиваое коижевнпг дела (уз коигу и
ппдсетник)
Писменп приказиваое коижевнпг дела (у целини или самп
ппјединих вреднпсних чинилаца)
Утврћиваое и прпвераваое стеченпг знаоа п коижевнпм
делу
Пбнављаое знаоа п коижевнпм делу
Пблици рада ппдстакнути сазнатим коижевнпуметничким
делпм: драматизација, беседништвп, гпвпрне и правпписне
вежбе

Наведене радое шине скуп кпји се не затвара у кпнашан систем.
Мпгућнпсти за придруживаое и других пблика рада увек су птвпрене.
У питаоу је ппщти метпдишки инструментариј кпји је склпн сталнпм
щиреоу и бпгаћеоу.
ПРИЛАГПДЉИВ И ВАРИЈАБИЛАН СИСТЕМ

Ппменуте радое су пперативни елементи једнпг уппщтенпг и
увек птвпренпг интерпретативнпг система, кпји је у примени варијабилан и свестранп прилагпдљив ппјединим уметнишким текстпвима
и ппсебним радним услпвима и сврхама. Управп су прегледнп
наведени твпрашки елементи пд кпјих се мпже сашинити пунп
радних мпдела и безбрпј кпнкретних метпдишких ппставки кпје се
усклаћују према ппсебним текстпвима и текућим радним
пкплнпстима. У примеоеним ситуацијама једни пблици рада се
укљушују у приступ коижевнпм делу, а други се разлпжнп искљушују.
Разумљивп је да је дпста литерарних текетпва за шију пбраду нису
пптребни лпкализпваое, ппмпћна литература, функципналнп препришаваое и план текста. Акп у уметнишким исказима нема неппзнатих реши, пнда и пдређена наставна радоа ппстаје излищна. Усменим приказиваоем пбишнп се искљушује писменп, али се шестп
приме-оује и оихпвп кпмбинпваое. Ппредбена тумашеоа и
интерпретације уз ппмпћ ппзприщних, филмских и других изведби
коижевних дела практикују се ппвременп и самп кад за тп ппстпје
ппдесне пкплнпсти. Пбрада лирских текстпва ппдразумева
прпушаваое једних вреднпсних шинилаца, а епска дела других - и сл.
Шестп се пп две и вище радои спајају и истпвременп пбављају,
такп да се дпбија и у времену и у квалитету пбраде. Пбишнп се уз
мптивисаое за шитаое текста дају и истраживашки задаци. Лпкализпваое текста шестп пбухвата стваралашку истприју дела и ппдатке п
бипграфским и друщтвеним пкплнпстима кпје су се прпјектпвале у
уметнишки свет. Функципналнп препришаваое и ствараое плана текста пбишнп се заједнишки пбављају.

% 246 |Р

Редпслед радои самп је местимишнп устаљен, и тп у пнпј мери
кпја је услпвљена узрпшнп-ппследишним тпкпвима у шиталашкпј
рецепцији и психплпгији ушеоа. У питаоу је лпгика каузалнпсти:
шитаое мпра да претхпди интерпретацији, а пвпј ће следити ушеое
текста напамет и изражајнп казиваое. Али тумашеое неппзнатих
реши и ппјмпва мпже се врщити пре, ппсле, а и за време шитаоа, кап
и тпкпм интерпретираоа текста, с тим да се у свакпм слушају
удпвпљава принципу услпвнпсти. План текста мпже се стварати пре,
ппсле, а и тпкпм пбраде щтива. Истраживашки задаци мпгу
претхпдити, али и следити првпм шитаоу текста, а шестп се
примеоују и у тпку интерпретације, пбишнп у виду ппјединашних или
групних прпблемских питаоа.
Настпјаое да се у пбради једнпг дела, или пак на једнпм шасу, заступи щтп вище пблика рада мпже да дпведе дп глпмазнпг и неекпнпмишнпг ппдухвата, у кпме се ушенишка пажоа сувище расплиоује и
замара на ппмпћним радоама, такп да ппнестаје снаге и интереспваоа
за
неппсреднп
прпушаваое
уметнишкпг
текста.
Предименципниране наставне ппставке ппнекад вище ппказују щта
се тепријски зна из метпдике негп щта се практишнп мпже сазнати п
коижевнпм делу. Кпмпликпване и глпмазне метпдишке апаратуре
прете (ппаснпщћу) да ушенишку пажоу привуку на себе, да је измпре
загпнетним средствима, а да је самим тим ппвуку са пснпвнпг
предмета прпушаваоа. У мнпщтву пгплелих радои и дпследних
„етапа" пбишнп се јавља метпдишки еклектизам, управп мпгућнпст да
се битне вреднпсти замене небитним. Такп се, на пример, дещава да
се пунп казује п пищшевпј бипграфији и делп ппщирнп препришава,
да се мнпгп времена изгуби у тумашеоу неппзнатих реши и ствараоу
плана текста, те да се рад заврщи казиваоем утисака п делу,
преппзнаваоем стилских фигура и ппврщним истицаоем „важнијих
места". Стише се такп утисак да се дугп радилп и пунп сазналп, па се
пд дубљег прпушаваоа коижевнпг дела пдустаје. Занемариваое
истраживашкпг рада на тексту пбишнп се правда недпстаткпм
времена, али се плакп губи из вида да је пнп неекпнпмишнп
пптрпщенп на паразитски прпщирене ппмпћне радое, пд кпјих су
неке мпгле сасвим да изпстану, а друге знатнп да се скрате и
синтетишнп пбаве.
Ваља имати у виду да су пд свих двадесет наведених радои самп
две незаменљиве. Тп су ваљанп шитаое и дпживљаваое
коижевнпг дела и ппузданп аналитишкпсинтетишкп прпушаваое.
Пстале радое су им ппдређене и једини разлпзи за оихпвп
практикпваое су у пунпм и видљивпм дппринпсу дубљем
дпживљаваоу, бпљем схватаоу и критишкпм прпцеоиваоу
коижевнпуметнишкпг пствареоа. Према тпме, свака ппмпћна радоа
се мпже редуцирати (у целини или делимишнп) и тп у складу са
пспбенпстима прпушаванпг текста и степенпм ушенишке
псппспбљенпсти. Шим је нека пд оих наушена, пднпснп прещла у
умеое и навику, пнда се пна вище и не практикује у свпјпј
дидактишкпј пгпљенпсти, већ се самп ппдразумевају оени резултати
и тп у пнпм виду кпји се неппсреднп улива у тумашеое литерарнпг
текста.
247

Акп су ушеници навикли да на крају коиге или у пдгпварајућем решнику пптраже знашеоа неппзнатих реши, или су већ псппспбљени да
пдмах упше план (кпмппзицију) некпг текста, пнда би ппсебнп задржаваое на тим пблицима рада представљалп дпсадну и бесциљну
рабпту, кпју ушеници дпживљавају кап наставну регресију.
Судбина сваке ппмпћне и парцијалне наставне радое је у оенпм
благпвременпм преласку у умеое, при шему се пна ппстепенп скраћује
и прпрећује, а затим и сасвим ппвлаши са дидактишкпг нивпа, да би
се такп присутни степен псппспбљенпсти пренеп на неки вищи и
практишнији пблик рада.
248

;№

ШИТАОЕ У НАСТАВИ
КОИЖЕВНПСТИ

делп се ствара писаоем, а пстварује шитаоем. Коига
Коижевнп
траје кап пбишнп материјалнп дпбрп све дпк је шиталац не преп-

брати у духпвну вреднпст. У уметнишкпм тексту је птелпвљен пищшев
стваралашки шин, кпји је дпкрајшен самп у пзнакама, дпк је на ппдрушју
пзнашенпг пстап птвпрен и спреман да се прпдужи у свести шиталаца. Свет коижевнпг дела пкпван је у „мртва слпва" и заустављен у
решима, па тежи да се прекп шитапшеве свести пслпбпди, ппкрене и
пживи, те да такп пствари и свпју племениту сврху. Затп је прва и
најважнија ппрука свакпг коижевнпг дела: Шитај ме\ Пствариваоем
пве ппруке ппстају дпступни и све пстале.
Теприја коижевне рецепције самп је пптврдила истину кпју су
песници пдвајкада интуитивнп сазнавали. А пна је у тпме да коижевни живпт настаје и теше у сппју два сараднишка шина, пищшевпг и
шитапшевпг. Ту ппетску сарадоу две свести, једне испред, а друге иза
литерарнпг исказа, Дпбрища Цесарић дпживљава кап бућеое
мртвпг
песника и сталнп пживљаваое оегпвпг духа у шитапшевпј свести:

ч
Мпј пријатељу, мене вище нема. А
нисам самп земља, самп трава. Јер
коига та, щтп држищ је у руци,
Самп је дип мене, кпји спава. И кп
ме шита - у живпт ме буди.
Прпбуди ме, и бит ћу твпја јава.
Пред смрћу ја се скрих (кпликп мпгпх) У
стихпве. У жару сам их кпвп. Али затвприщ
ли за оих свпје срце, Пни су самп сјен и
мртвп слпвп. Птвпри га, и ја ћу у те пријећи
Кп бујна ријека у кпритп нпвп.
(Пјесма мртвпг пјесника)

Текст дпбија уметнишка свпјства самп пнда када је псппспбљен да
ппбућује шитапце на стваралащтвп. Управп, литерарна рецепција кап
умнпжена заврщница уметнишкпг шина, кап оегпв стални тпк, пбаве-

% 249 1Р

зује наставу коижевнпсти да буде стваралашка. Ушеници се у улп-зи
шиталаца стваралашки прпјектују и актуелизују ппетски свет на себи
свпјствен и неппнпвљив нашин. При тпме дпграћују уметнишки текст
и исцрпљују му знашеоа у складу са свпјим живптним и литер-арним
искуствпм, а пп мери сппствене имагинације и пспбене сензибилнпсти. И управп, са пријемпм и менталним пдјекпм уметнишких
исказа заппниов настава коижевнпсти. Пна се на шитаоу темељи, а
истпвременп јпј је развијаое шиталашкпг умећа и ствараое навика за
шитаое један пд пснпвних циљева.
ВРСТЕ ШИТАОА
У настави се примеоују гптпвп све врсте шитаоа кпје су присутне
и у живптнпј пракси. Критеријуми за разврставаое шитаоа брпјни су
и испреплитани, а темеље се на дпминантним свпјствима шиталашке
делатнпсти. Пснпвна диференцираоа се врще пп гласнпсти (шујнпсти)
и безгласнпсти шитаоа и пп оегпвпј намени и функцији. Ппсебнпсти
у временскпм и текстпвнпм кпнтинуитету (целпвитпст, парцијалнпст,
ппнпвљенпст), брпј шиташа и видпви пбуке такпће услпвљавају ппједине врсте шитаоа.
Гласнп шитаое пп свпјпј намени и функцији мпже бити инфпрмативнп, изражајнп (интерпретативнп) и уметнишкп.
Шитаое у себи (безгласнп, тихп) мпже да буде инфпрмативнп,дпживљајнп (фантазијскп) и истраживашкп (студипзнп, критишкп).
Пп временскпј пстваренпсти шитаое се ппјављује кап првп и ппнпвљенп (другп, треће...), кпнтинуиранп, са прекидима и ппвратнп
(узгреднп враћаое на ппједине исказе и делпве текста). Првп и кпнтинуиранп шитаое, пп правилу, пбухватају целпвит текст, дпк су ппнпвљенп и ппвратнп шитаое претежнп усмерени на ппједине делпве
тек-ста, па се самим тим пстварују кап избпрнп (селективнп) и
парцијал-нп шитаое.
Пп брпју шиташа шитаое мпже бити ппјединашнп (индивидуалнп),
са ппдељеним улпгама (дијалпщкп) и кплективнп (групнп, хпрскп).
У ппшетнпј пбуци се примеоују ппшетнп и лпгишкп шитаое, а касније се ушеници псппспбљавају у дпживљајнпм, изражајнпм,
истражи-вашкпм, па и у уметнишкпм шитаоу.
Задржаћемп се на метпдишкпј улпзи самп пних врста шитаоа
кпје се свестраније практикују у настави коижевнпсти, уз наппмену да
се п псталим видпвима шитаоа исцрпније гпвпри у ппсебним
прирушницима.1
1

Љиљана Никплић: Прпблем шитаоа у настави српскпхрватскпг језика и
коижевнпсти у пснпвнпј щкпли. Завпд за учбенике и наставна средства, Бепград, 1973.
Вук Милатпвић: Настава ппшетнпг шитаоа и писаоа. Завпд за учбенике и
наставна средства, Бепград, 1986.
5;

1 250 I1*

Пд свих метпдишких радои кпје се укљушују у прпушаваое коижевнпг дела јединп је шитаое сталнп и незаменљивп. Коижевна
анализа (интерпретација) мпже шестп и да изпстане, ппгптпву акп се
замени пдгпварајућим приказпм, псвртпм или казиваоем шиталашких
утисака. У шитаоу, претежнп дпживљајнпм и истраживашкпм, јесте
врхунац индивидуализације наставе коижевнпсти. Ушеници шитаоем
дпживљавају и схватају коижевнп делп и такп се припремају за активнп ушещће у оегпвпм тумашеоу. Квалитет шитаоа неппсреднп утише
на вреднпст щкплске интерпретације уметнишкпг текста. Али и пд
вреднпсти интерпретација знатнп зависи какве ће се шиталашке навике развијати кпд ушеника. Пвде је каузалнпст неппсредна и снажна у
пба смера. Истраживашки приступ коижевнпм делу развија навику за
истраживашкп (студипзнп и критишкп) шитаое. Акп су пак текућа тумашеоа уметнишких текстпва ппврщна и једнпстрана, пнда ће и будућа
шитаоа имати ту исту маокавпст. Фпрмалистишкп приступаое коижевнпј уметнпсти, дпминација сппљащоег гледищта и заппстављаое
уметнишких дпживљаја слабе кпд ушеника впљу за шитаоем.
Самим шитаоем коижевних дела ушеници пбављају пснпвни наставни задатак и тиме стишу ппзитивну пцену из коижевнпсти. Сав
пстали рад се свпди самп на ппјашаваое естетских и пбразпвнп-васпитних ппследица шиталашке делатнпсти. Акп ушеник искренп гпвпри п
прпшитанпм делу, па билп какп да суди п оему (макар тп билп и у
ппреци са коижевнпм критикпм и наставникпвим мищљеоем), пн
не мпже да грещи, јер кап шиталац има правп да казује свпју иситну п
де-лу. Уметнишки текст кап свет фикције и вищезнашнпсти дпживљава
се аспцијативнп, фантазијски и лишним прпјектпваоем, а тп су
ппдрушја на кпјима се не мпже грещити па ни претендпвати на
кпнашну истину. Мпгућа „застраоиваоа" шестп спадају у изузетнп
пригинална вићеоа, па је и у оима деп мпгуће истине п
рецепцијским ппследицама умет-нишкпг текста. Пбјективнпј истини
ближи је пнај шиталац (ушеник, критишар) кпји свпје утиске и судпве п
коижевнпм делу бпље ппткре-пи кпнкретним шиоеницама из
уметнишкпг текста и ппузданије их пбразлпжи са естетишкпг
станпвищта. На тим дпказним ппступцима кпји се заснивају на
ппдацима из света уметнишке фикције и оене језишке
ппредмећенпсти, а и на пним шиоеницама из пбјективне ства-рнпсти
кпје аспцијативнп присуствују у уметнишкпм дпживљаваоу, ппшива
егзактнпст наставнпг тумашеоа уметнишкпг текста.
ДПЖИВЉАЈНП ШИТАОЕ
У дпживљајнпм шитаоу препвлаћује емпципналнп и фантазијскп
ангажпваое шитапца. Пнп се пстварује првенственп при шитаоу уметнишких текстпва. Тпкпм пријема уметнишких исказа менталне радое
су усклаћене са естетишким изазпвпм, а тп ппдразумева шитапшевп
свестранп унпщеое у фиктивни свет и свпјеврстан вид живљеоа у
251

оему. Затп је дпживљајнп шитаое стваралашки шин. Управп је шитапшевп актуелизпваое текста свпјеврстан наставак пищшевпг стваралашкпг занпса и прпдужетка уметнишкпг шараоа у шитапшевпј свести и
упбразиљи.
Дпживљајним шитаоем ушеници се уживљавају у уметнишки свет,
актуелизују оегпву предметнпст, мащтаоем и прпјектпваоем дппуоују места непдрећенпсти, ппистпвећују се са племенитим јунацима
и дистанцирају пд ппрпшљивих ликпва и ппступака. У тпм шиталашкпм занпсу присутна је и мисап, али јпщ не у пнпј мери кпја је неппхпдна за критишкп приступаое уметнишкпм тексту и за оегпвп ппузданп вреднпваое. (Ппјашана раципнална усмеренпст присутна је у
истраживашкпм шитаоу.) Дпживљајнп шитаое није пптерећенп ппсебним наставним захтевима, такп да ушенике ставља у пплпжај љубитеља коиге, кпји шитају ради уметнишкпг уживаоа и лишнпг задпвпљства. Пвп фантазијскп шитаое у себи и за себе представља најсппнтанији сусрет са уметнишким светпм, па кап таквп не мпже бити
замеоенп слущаоем нешијег „тућег" изражајнпг шитаоа. Акп је први
пријем текста пстварен слущаоем, пнда је неппхпднп да ушеници исти
текст сами за себе дпживљајнп или истраживашки прпшитају.
Укпликп кпд ушеника није развијена трајна шиталашка навика,
пнда их за дпживљајнп шитаое ваља ппсебнп мптивисати (стр. 259271). Дпживљајнп шитаое пбезбећује пснпвни степен припремљенпсти ушеника за пбраду коижевнпг дела. На пснпву шиталашких утисака мпже се пбављати дпживљајна анализа текста, и тп углавнпм на
нивпу наставнпг псврта и приказа. За ппузданију анализу, а ппгптпву
за исцрпну интерпретацију неппхпднп је истраживашкп шитаое. Највећи успех се ппстиже применпм два шитаоа, пд кпјих је првп дпживљајнп или итерпретативнп, а другп истраживашкп.
ИСТРАЖИВАШКП ШИТАОЕ
Истраживашкп шитаое ппдразумева ппјашану раципналну усмеренпст и критишку радпзналпст према тексту. За пву врсту шитаоа
ушеници се ппсебнп мптивищу даваоем истраживашких задатака.
Истраживашки задаци усмеравају шиталашку пажоу на впдеће вреднпсти коижевнпг дела, на оегпве најбитније исказе и пригиналне
стваралашке ппступке. Пни указују на присутне литерарне прпблеме,
нуде гледищта за оихпвп рещаваое, развијају радпзналпст за знашајне ппјединпсти и представљају изазпв за тражеое највищег смисла
текста. (П истраживашким задацима види на стр. 272-283.)
Истраживашким шитаоем ушеници прганизују свпје мисли п коижевнпм делу и припремају се да свпје налазе и судпве казују и пбразлажу шиоеницама из текста, а пп пптреби и вантекстпвним ппдацима. Затп је пвп студипзнп шитаое прппраћенп бележеоем важнијих
запажаоа, мисли и аспцијација и пзнашаваоем (у тексту или на мар-

"Ч252 I1*

гини) битних ппјединпсти индикативних за смисап дела и за пингшевп
стваралашкп ппступаое. Забележени ппдаци и пзнашени искази у тексту служе ушеницима кап кпнкретни примери и дпказни материјал
кпји ће се наћи у тежищту коижевне интерпретације. На щта ће ушеници ппсебнп усмерити пажоу и щта ће пзнашавати и бележити, зависиће претежнп пд наставникпвих упутстава и захтева кпји су ущли у
истраживашке задатке.
Дпк ушеници истраживашки шитају текст, пни истпвременп размищљају и п тпме щта ће и какп казивати п оему. Затп прикупљене
ппдатке групищу пкп ппјединих прпблема и ппвезују их у мисапне
целине ппгпдне за саппщтаваое. Применпм истраживашкпг шитаоа
пбрада коижевнпг дела пбавља се и бпље и брже, јер ушеници
дплазе на шаспве са припремљеним саппщтеоима и ппдсетницима
за изла-гаое. Управп су спремни да п коижевнпм делу расправљају.
Пбимнија дела (рпмане, драме, ппеме, дуже приппветке и
епске
песме) ушеници истраживашки шитају кпд куће. Тп им је уједнп и првп
шитаое. Маои текстпви (лирске песме, краћа прпза и пдлпмци) истраживашки се шитају претежнп на щкплским шаспвима, и тп пбишнп
ппсле слущаоа интерпретативнпг шитаоа. Верпваое да се и самим
слущаоем изражајнпг шитаоа ушеници мпгу дпвпљнп припремити за
интерпретираое уметнишкпг текста спада у заблуду. Самп пнај кп се
задпвпљава ппврщнпм интерпретацијпм мпже сматрати да је ппнпвљенп шитаое (у себи и за себе) сувищнп и неекпнпмишнп. У време
пне пптпуне тищине на шасу кад су ушеници емпципналнп и истраживашки ппседнути светпм коижевнпг дела, пбавља се најпрпдуктивнији индивидуални рад, па је тп и најекпнмишније искприщћенп време.
Укпликп пбим текста захтева да шитаое у себи пптраје и прекп десетак минута, пнда се ушеници мпгу упутити да истраживашки прпшитају
самп најизразитија места у делу.
■•*
Истраживашкп шитаое мпже да умаои, али и да ппј аша сппнтанпст у пријему текста. Акп су истраживашки задаци фпрмалистишки и
тепријски усмерени, и кад у оима дпминира сппљащои приступ коижевнпм делу, пнда та сппљащоа перспектива и техницистишкп тражеое ппдатака пметају приснпст у дпживљаваоу уметнишкпг текста.
Нп кад истраживашкп мптивисаое садржи и захтеве да се пдгпварајући делпви текста шулнп актуелизују, да се ппједине слике и сцене
пживе унутращопм пшигледнпщћу, пнда се тиме ппјашава
сппнтанпст пријема и ппдстише оегпв стваралашки дпмет. Тада
истраживашкп шитаое ппседује и нещтп ппјашана свпјства
дпживљајнпг шитаоа.
ИЗРАЖАЈНП И ИНТЕРПРЕТАТИВНП ШИТАОЕ
Гласнп шитаое у кпме су све гпвпрне вреднпсти такп ппдещене да
пстварују максималнп пбавещтаваое јесте изражајнп шитаое. Пнп
се самп услпвнп, управп кад је у ппсебнпј функцији, мпже назвати и
инщ=
253 #

терпретативним. Акп је текст уметнишки а шиташ настпји да га казиваоем и тумаши, па наглащава оегпва ппсебна и мпгућа знашеоа,
пнда је таквп изражајнп шитаое истпвременп и интерпретативнп.
Наушни, струшни и нпвински текстпви не ппднпсе интерпретативну
намеру шиташа. Пни се мпгу самп изражајнп (разгпветнп и уверљивп)
шитати, а укпликп је пптребнп, накнаднп се кпментарищу и тумаше.
У настави коижевнпсти изражајнп шитаое је већинпм и интерпретативнп. Циљ интерпретативнпг шитаоа је да ушеницима пмпгући
щтп пптпуније дпживљаваое и разумеваое уметнишкпг текста и да
ппслужи кап углед за стицаое шиташкпг умеоа.
Шиташ-интерпретатпр пренпси на слущапце смисап текста, али тп
шини из свпје дпживљајне и критишке перспективе, па самим тим уз уметнишке исказе прпјектује и свпја псећаоа, ставпве и вреднпсне судпве.
Кад је тп лишнп прпјектпваое усклаћенп са пищшевпм стваралашкпм интенцијпм и са највищим знашеоским мпгућнпстима текста, пнда је пнп,
бащ збпг свпје сппнтанпсти и искрене субјективнпсти, знашајан прилпг
приснпм дпживљаваоу и пбјективнпм тумашеоу коижевнпг дела.
Интерпретативнп шитаое је у сущтини сугестивнп казиваое јер
је шиташ у улпзи медија кпји пренпси менталне ппбуде из света коижевнпг дела. Крпз глас интерпретатпра, билп шиташа или казиваша,
збпри глас лирскпг субјекта песме, исппведају се литерарни јунаци,
шује се „пренпс" дпгаћаја, сцена, пписа, дијалпга. Кад је текст слущапцима неппзнат, интерпретатпр је у улпзи првпг и угледнпг актуелизатпра уметнишкпг света, а тп ствара и илузију да је пн неппсредни сведпк, кпји самим тим стише правп да се уживљава, узбућује, пдущевљава, радује и пати и да та псећаоа пренпси на слущапце. Наравнп, у
тпме ваља увек имати праву меру. Изрази лишнпг дпживљаваоа и
вреднпваоа треба врлп дискретнп да прате и истишу пбјективни
смисап текста. Афектираое, патетишнпст, изв»гщташенп трансфпрмисаое гласа, „убеђиваое" јаким гестпвима и ппвищеним тпнпм несппјиви су са прирпдпм уметнишке реши.
Изражајнп шитаое и оегпва интерпретативна варијанта примеоује се у разним наставним приликама, а претежнп у пвим:
- кад се ушеници први пут уппзнају са текстпм;
- када је текст ппзнат, а треба ппнпвити и ппјашати оегпв пријем, билп у целини или пп делпвима;
- пп заврщетку пбраде текста да би се „анализа" свела на синтетишан, целпвит и прпдубљен уметнишки дпживљај;
- тпкпм пбушаваоа у изражајнпм и интерпретативнпм шитаоу
(на пбраћенпм тексту).
Изражајнп шитаое, билп да је у функцији уппзнаваоа и тумашеоа
текста или је предмет гпвпрне пбуке, пбављају наставник и ушеници,
а кпристи се и репрпдукпваое угледнпг шитаоа ппјединих уметника и
струшоака (глумаца, писаца, рецитатпра, спикера). Ппсебнп је кпри-

Ч

254 У

сна ппвремена упптреба звушних шитанки, серија грампфпнских плпша
са пдабраним прпграмским текстпвима у интерпретираоу драмских
уметника. Наравнп, сва ппмпћна средства (грампфпн, магнетпфпн,
касетпфпн) примеоују се пдмеренп и у најппгпднијем кпмбинпваоу
са неппсредним шитаоем ушеника у настави.
Наставникпвп изражајнп шитаое мпже и треба ппвременп да изпстане, да се замени нпвим, свежијим и пппуларнијим гласпм, али пнп кап
пперативна и прпфесипнална сппспбнпст пстаје у метпдишкпм смислу
најфункципналнији узпр. Акп је дпбрп, пнда га збпг оегпве неппсреднпсти и казиваоа „пши у пши", ни најбпља репрпдукпвана интерпретација
не мпже превазићи. Акп је слабп, ппмпћним средствима му се лпще ппследице мпгу самп ублажавати, али никакп и у пптпунпсти птклпнити.
Наставници матероег језика виде данас у глумцима најразвијеније гпвпрне сппспбнпсти и пред оихпвим умећем казиваоа
псећају се у аматерскпј и јпщ тежпј ппдрећенпсти. А прирпднп би
билп да струшоак за матерои језик и коижевнпст, управп прпфеспр
тпга предмета, буде у гпвпрнпм умећу изнад глумца, или бар раван
оему. Пвај прппуст у прпфесипналнпм припремаоу наставника
мпже се птклпнити увпћеоем гпвпрне културе кап практишнпг
предмета на све студијске групе језишке и литерарне струке са
наставним усме-реоем. Тежищте рада би билп у стицаоу и
култивисаоу гпвпрнпг умећа ппмпћу пртпепских и дикцијских вежби
и специјалистишке пбуке у изражајнпм и интерпретативнпм шитаоу и
казиваоу нара-тивних, пписних, дијалпщких, мпнплпщких,
хумпристишких, рефлек-сивних, ирпнишних и сатиришних текстпва, у
прпзи и стихпвима.
Нп, без пбзира на степен претхпдне пбушенпсти, за успех у настави пресуднп је наставникпвп лишнп усаврщаваое иппсебнп припремаое за казиваое свакпг текста кпји се намерава шитати на
щкплскпм шасу. При тпме се пуна пажоа пбраћа на акценат реши и
нагласак решеница, на интпнацију, паузе, ритам, јашину гласа и емпципналну везу са слущапцима. Све пве гпвпрне вреднпсти су и предмет систематскпг пбушаваоа ушеника у изражајнпм шитаоу.
Ушеници се увежбавају у изражајнпм шитаоу на текстпвима кпје су
претхпднп слущали и истраживашки шитали, дпживели, схватили и сагледали са вище станпвищта. Такп детаљнп пбраћен текст ппнпвп се у
разреду прпушава, али сада са гпвпрнпг станпвищта. Гпвпрнпм
анализпм се ппказује какп свестранп прптумашен и схваћен текст ваља
шитати и казивати. Ушеници се упућују да за сваку решеницу пптраже и
пбра-злпже најбпљи нашин шитаоа. При тпме се гпвпрне вреднпсти
бележе: ппдвлаше се реши на кпјима је тежищте инфпрмације
(решенишни нагласак); пбележавају се паузе - (мала I, средоа II, велика
III); записује се интпнација (радпзналп, усхићенп, ппнпситп,
раздраганп, заппведнп, мплећивп, упитнп, ирпнишнп, - кап да си
забправип, па се присећащ, -са станпвищта узбућенпг ппсматраша ...);
назнашава се ритам (пбишнп, нещтп усппренп, сппрп, врлп сппрп, малп
убрзанп, брзп ...).
255

јр

При утврћиваоу нашина казиваоа ваља се придржавати самп
нашелне, али не и дпследне једнппбразнпсти. Управп, ушеницима треба ппвременп скретати пажоу на мпгућнпсти дпбрих алтернативних
рещеоа. У решенишнпм акценту, паузираоу и интпнацији мпгућа су и
ппжељна разна варираоа, ппгптпву кад је текст вищезнашан. У слпбпди ппредељиваоа измећу вище дпбрих мпгућнпсти биће сашувана
индивидуална пбпјенпст и пригиналнпст интерпретативнпг шитаоа.
На ппсебнп прирећенпм тексту ушеници увежбавају изражајнп
шитаое и интерпретативнп казиваое. Пбишнп се припремају кпд куће,
а у щкпли самп ппказују и усаврщавају свпје шиталашкп и гпвпрнишкп
умеће. Дпбрп је акп се у разреду снима и репрпдукује шитаое и казиваое ппјединаца. Тек уз ппмпћ репрпдукције ушеник мпже да шује свпј
глас у пбјективнпј ппставци кпја му је неппхпдна за ппуздану сампанализу. Инаше, неппсредни пријем сппственпг гласа пметан је у гпвпрнпм тпку са вище страна. Казиваш свпј глас шује у пдласку, а не у
дпласку, прима га пре негп щтп се кпнашнп и пбликпвап у гпвпрнпм
резпнатпру, а и физиплпщки псећај акције гпвпрних пргана ппсебнп
ппмућује звушну рецепцију.
При изражајнпм шитаоу ппглед ппвременп напущта коигу и
усмерава се ка слущапцима. Тај визуелни кпнтакт ппјашава сугестивнпст шитаоу, птклаоа коигу кап физишку препреку и пмпгућава шиташу прирпдније ппнащаое и узимаое улпге казиваша. Да би се таква
веза (казиваое пши у пши) мпгла пстварити, ваља текст наушити пплунапамет, управп такп да и летимишан ппглед у ппшетну реш ппдсети
на смисап и структуру целе решенице. Затп се ушеницима преппрушује
да изражајнп шитаое и казиваое напамет наушенпг текста вежбају у
присуству некпг слущапца. Успех је у развијаоу и задржаваоу оегпве
пажое и радпзналпсти. Ппсебнп је кпристан рад пп парпвима: наизменишнп шитаое или казиваое „пши у пши"»и убеђиваое слущапца у
истинитпст текстпвних ппрука.

НЕППХПДНПСТ ВИЩЕ ШИТАОА
Коижевнп делп се не мпже успещнп прпушавати ппсле самп једнпг шитаоа. Тп щтп се пбимнији текстпви интерпретирају и ппсле
првпг шитаоа самп је нужан уступак у птежаним услпвима, јер немамп
правп да пд ушеника захтевамп да пп два пута, и тп узастппнп, шитају
неки рпман или драму. Нп пвде птежане пкплнпсти ппбућују наставу
да се ваљанп сналази путем настпјаоа да се у једнпм, али врлп
теме-љнпм шитаоу, резултатски пбједине два шитаоа. Наиме,
истражи-вашкп шитаое, кпје се у пваквим приликама примеоује, акп
је ппд-стакнутп ваљаним упутствима и инвентивним истраживашким
задаци-ма, истпвременп пбавља и функцију дпживљајнпг шитаоа. У
даљем раду се ипак, бар делимишнп, практикује и другп (избпрнп)
шитаое -

тп је шитаое пдабраних пдлпмака и исказа кпји се унпсе у интерпретацију кап естетишке шиоенице и примери за кпнкретан истраживашки увид.
Краћи текстпви (лирске песме и прпза маоег пбима), шије шитаое већинпм траје пд два дп десет минута, мпрају се пре интерпретације бар два пута прпшитати, с тим да једнп пд шитаоа буде истраживашкп. Текстпви пвпг пбима углавнпм су и заступљени у шитанкама, у
пснпвнпщкплским гптпвп дпследнп, а у средопщкплским већинпм.
Пбишнп се ппсле интерпретативнпг шитаоа ушеници упућују да исти
текст истраживашки прпшитају. Самп интерпретативнп шитаое, макар
билп и најуспещније, не мпже да пбезбеди ппвпљне и пптпуне услпве
за ваљану интерпретацију текста. Шитаое у себи и за себе у прирпди
је писане коижевнпсти, па је и у настави незапбилазнп. Акп пнп
слушај-нп изпстане, пнда је литерарни пријем сужен, псирпмащен и
ппмерен према изгпвпренпј реши, щтп знаши да је ппсредпван, те да
ушеници вище и нису шитапци већ слущапци. Самим тим пни ппстају и
субјек-ти манипулисаоа јер им се уместп оихпве лишне приснпсти са
умет-нишким текстпм и фиктивним светпм нуди гпвпрнп пренпщеое
и тумашеое из туђе перспективе.
Изражајнп шитаое и улпга слущапца су у метпдишкпм смислу дпста мпћни, али акп пни пптисну разне врсте шитаоа у себи (дпживљајнп, истраживашкп, инфпрмативнп), пнда ппстају врлп ппдмукла кпшница сампсталнпм, стваралашкпм и фантазијскпм унпщеоу ушеника
у свет коижевнпг дела. У тпме је и претећи метпдишки парадпкс интерпретативнпг шитаоа. Пнп је управп срашунатп да у ушеницима ппјаша уметнишкп дпживљаваое, али акп претендује да буде првп и
ппследое, акп не призива кап свпју неппхпдну дппуну друге и неппсредније врсте шитаоа, пнп пзбиљнп спутава шиталашки развпј ушеника, ускраћује драж пуне сампсталнпсти и испрпбаваоа лишне стваралашке мпћи у сусрету са коижевним делпм.
Треба имати у виду да интерпретативнп шитаое уз све свпје врлине има и следеће недпстатке: време и темпп гласнпг шитаоа пдгпварају прирпди казиваоа језишкпг низа, али не и прирпди литерарне
рецепције, а шиташ шестп вищезнашан текст упрпщћава и свпди на неку
свпју једнпзнашнпст. Наставник се интрпспекцијпм и стављаоем у пплпжај ушеника мпже лакп ппдсетити на неппдпбнпст и нерегуларнпст
усамљенпг интерпретативнпг шитаоа кап једине припреме за аналитишкпсинтетишки приступ тексту. Акп би га некп присилип да тумаши
уметнишке вреднпсти некпг текста (рецимп лирске песме), щтп га је
самп једнпм слущап, макар и пд најбпљег шиташа, пстап би немпћан.
Пред непптпуним пријемпм свака струшнпст би птказивала. Свакп би
пре билп каквпг ппкущаја анализе пптражип да текст пажљивп, за
себе и на свпј нашин прпшита. Шути текст гптпвп и да не знаши правп
сусретаое са оим. Уметнишки текст је писан и пбјављен да би шиталац пстап са оим насамп и ппклпнип му пнпликп времена и такву

т
II 257 |Р

пажоу какп тп наЈбпље пдгпвара оегпвим лишним сппспбнпстима
пријема.
При шитаоу у себи шиталац се мпже задржавати на ппјединим
исказима кпликп хпће, ппнпвп их шитати и уппрећивати, правити изразитп велике паузе неппхпдне за свестраније актуелизпваое предметнпсти и дубље мисапнп ппнираое у ппруке текста. Таква слпбпда
није дппущтена шиташу јер пн мпра да удпвпљава нпрмама
изражајнпг казиваоа кпје шестп, ппсебнп темппм и гпвпрним
кпнтинуитетпм, не пдгпварају стварним пптребама за пбављаое
мнпщтва мисапних рад-ои кпје су неппхпдне за пптпун пријем
естетишких инфпрмација. Такп при гласнпм шитаоу пписнпг текста,
макар пнп билп и врлп усппренп, уметнишке слике „налећу" једна на
другу те слущалац једва стиже да их самп региструје, дпк за оихпвп
шулнп изазиваое, фантазијскп пб-ликпваое и пдгпнетаое оихпве
симбплике нема дпвпљнп времена. Према тпме, кад се ушеници први
пут уппзнају са уметнишким текстпм путем интерпретативнпг шитаоа,
пни самп заппшиоу оегпву актуели-зацију, щтп знаши да је силпм
прилика и прекидају, те да им је и ускра-ћена мпгућнпст да је дпврще
и да уживају у коижевнпм делу пп мери свпјих стварних шиталашких
сппспбнпсти.
Кад је изражајнп шитаое у функцији ппшетнпг уппзнаваоа уметнишкпг текста, пнда је пнп самп сугестивна најава изузетнпг света шије
ће се праве вреднпсти и ппсебне шари пткривати тек у ппнпвљенпм и
неппсреднпм сусрету - шитаоем у себи. Не треба пбавезивати
ушени-ке да тпкпм слущаоа изражајнпг шитаоа затварају коиге нити
пак да гледају у текст. Једнппбразнп ппступаое није ппжељнп за све
ушенике јер ппјединци припадају разним рецепципним типпвима.
Најбпље је навићи свакпг ушеника да се слпбпднп ппредељује за пнп
ппступаое кпје му ппбпљщава пријем текста.

МПТИВИСАОЕ УШЕНИКА ЗА ШИТАОЕ.
СЛУЩАОЕ И ДПЖИВЉАВАОЕ
КОИЖЕВНПГ ДЕЛА

астава коижевнпсти се темељи на шитаоу јер самп прпшитана или
Н
саслущана уметнишка реш мпже бити предмет дпживљаваоа и
прпушаваоа. Тек кад су ушеници шитаоем или слущаоем уппзнали
коижевнп делп, пстварује се пснпвни услпв да се и настава оиме
бави. Без шитаоа, слущаоа и дпживљаваоа уметнишкпг текста
настава коижевнпсти се не мпже заснпвати, нити пак мпже имати
разлпге за свпје ппстпјаое. Затп је први и најфункципналнији циљ
наставе ма-тероег језика да ушенике ппдстакне и навикне на
пажљивп и благп-временп шитаое разних врста текстпва.
Щкплска пбрада коижевнпг дела у сущтини је свпјеврстан наставак дпживљајнпг и истраживашкпг шитаоа. Тп је ппвратак већ ппзнатпм уметнишкпм свету са намерпм да се пн јпщ бпље уппзна и да
се, уз ппнпвљенп дпживљаваое, у коижевнпм делу пткрију дубља
зна-шеоа, упше стваралашки ппступци и пбјасне оегпве уметнишке
вреднп-сти. Затп успех у прпушаваоу уметнишкпг текста првенственп
зависи пд тпга какп је пн прпшитан, кпликп се шиталац у оега
емпципналнп, мисапнп и фантазијски унпсип, щта је ппмпћу оега
дпживеп, наслутип и сазнап. Самим тим благпвременп и умеснп
ппдстицаое ушеника на дпживљајнп и истраживашкп питаое ппстаје
пресудна и далекпсежна наставна делатнпст.
Ппзнатп је да се ушеници кпји су претхпднп мптивисани за шитаое и слущаое коижевнпг дела дубље и свестраније унпсе у оегпв
свет и сазнају п оему знатнп вище пд ћака кпји су на тпм ппљу пстали
без ппсебнпг ппдстицаоа. Истраживаоа прпфеспра Павла Илића п
дпживљаваоу и памћеоу уметнишких шиоеница из лирске песме
ппказују да је ппсредствпм ваљане наставне мптивације експериментална група ушеника ппказала бпље резултате пд кпнтрплне групе за
24%.г Према тпме, није дпвпљнп акп се ушеницима самп зада да прпшитају неку песму, приппветку или рпман, јер пни тај задатак мпгу
самп фпрмалнп и ппврщнп да испуне. Шитаое уметнишкпг текста не
1

Павле Илић: Лирска ипезија у савременпј насщави, Нпви Сад, 1980,
стр. 142-145.

1 259 Г

ваља свести на прпсту ћашку пбавезу, јер пнп ппдразумева јаше и присније мптивисаое, скппшанп са радпщћу и уметнишким уживаоем кпјим коижевнп делп награћује преданпг шитапца.
Развијаое шиталашких навика и пријатељскпг сусретаоа са коижевнпуметнишким светпм не мпже се пбавити у пкплнпстима
хладнпг наређиваоа да се нещтп пбавезнп прпшита или пажљивп
саслуща. Сасвим присилнп и административнп, а самим тим и
пдбпјнп, делпва-ће пвакп саппщтен задатак: - Прпшитајте Кпшићеву
приппветку Мра-шајски прптп и припремите се да је идућег шаса
анализирамп. - Кад је већ у питаоу такп знашајан задатак, на кпме ће
се темељити низ дру-гих, пнда га ваља удпстпјити тпплијим решима
и саппщтити га наши-нпм кпји разгара ушенишку радпзналпст за
уметнишке дпживљаје. Радни ппдстицај ваља исппљити исказима
кпји пбећавају занимљив уметнишки свет, најављују радпст шитаоа и
садрже мптиваципну снагу ппзајмљену из сампг уметнишкпг текста.
На пример:
- Прпшитајте Кпшићеву приппветку Мрашајски прптп. Пна ће вас изненадити изузетнп занимљивим јунакпм и оегпвим шудним ппнащаоем. Уппзнаћете
шпвека кпји се птућип пд света и за кпга се јпщ на сампм ппшетку прише тврди да
„никпг не впли, никпг не трпи, никпм не вјерује", и да „мрзи на сав свијет". Да ли
је све бащ такп, сазнаћете из прптиних ппступака, реши и мисли. Прптин лик је
примамљива загпнетка кпја ће вас узбудити и ппдстаћи на мнпга размищљаоа.
Оегпв духпвни свет лиши на непсвпјиву тврћаву. Зажелећете да је псвпјите, да
прпдрете дубље у психплпгију шпвека и пдгпнетнете оегпвп шуднп ппнащаое.
Уппзнали сте већ мнпга Кпшићева дела, али, етп, оегпву најбпљу приппветку тек
сада ћете прпшитати. Припремите се да прпцеоујете и пбразлажете оене
ппсебнпсти и уметнишке вреднпсти.

Ппсле пваквпг (или слишнпг) ппдстицаја ушеници ће ппжелети да
прпшитају приппветку, јер су сазнали да пна ппседује изузетне вреднпсти, а и псетили да је и сам наставник опме пдущевљен.
Наведена мптивација за шитаое заснпвана је на најављиваоу
уметнишких утиса-ка и изузетнпсти у предметнпм свету коижевнпг
дела. За пву врсту ппдстицаоа наставник припрема сажетп
пбавещтеое кпје казује увер-љивп и сугестивнп, такп да пренпси и
свпју ппшиоенпст коижевним делпм. Радпзналпст се изазива
наглащаваоем дпживљаја и емпција кпје се пшекују. Пбишнп се
истишу ппјединпсти кпје ће ушенике ппсе-бнп изненадити,
пдущевити, зашудити, узбудити, насмејати, дпве-сти у недпумицу
или им запкупити мисли неким знашајним живптним прпблемпм.
Ппдстицаое ушеника на истраживашкп шитаое и приснп дпживљаваое песме мпже се пбављати пваквим упућиваоем:
КАКП ШИТАТИ ПЕСМУ
- Кп шита песму, тражи српдствп. Акп се мащтпм и мищљу дубље унесе у
песму, наћи ће у опј свпг најискренијег пријатеља. Српдиће се такп са светпм пе-

сме и примити за сабрата песника и шитав свет. Преппзнаваће себе у прпстприма
таме и ведрине, у небу, птици, пблаку и звезди, у реци, травци, јаблану и бпру ...
И сталнп ће такп пткривати себе нпвпга.
- Кп шита песму, спреман је да се меоа: са сваким стихпм вића себе друкшијег и бпљег. Али тпм радпщћу песма награђује самп пнпг кп у опј уме искренп
дп се пгледне. Кп радпзналп и истраживашки ппхпди свет песме, враћа се из
оега пбпгаћен изузетним дпживљајима и сазнаоима.
- Шитај такп песму ..., једнпм, два, па и три пута. (Пвде се навпди кпнкретна песма, нпр. Јабланпви, Јесеое веше, Пблак, Сунцпкрети, Пшију твпјих да
није - и сл.) Тражи у опј свпје српдствп и пгледни се искренп у опј. Исппведи се
пп-впдпм песме сампме себи. Пбразлпжи свпја псећаоа изазвана песмпм. Куда
ти је пна мисли ппвела? На кпје и какве је судбине упутила?

Нашини развијаоа радпзналпсти за шитаое и дпживљаваое
кои-жевних дела јакп су разнпврсни и заснивају се на мнпщтву
прпверених ппступака. У метпдишкпј литератури се такп самп за
мптивисаое уше-ника на шитаое приппведне прпзе навпди щеснаест
ппступака.1 Стиму-лисаое шиталашке впље и пажое кап битнпг услпва
за ппјашаваое литерарне пријемшивпсти претежнп спада у
стваралашку активнпст, па су на тпм ппдрушју наставне мпгућнпсти
увек птвпрене и изазпвне за инвентивнп ппступаое. Мптивисаое
пбишнп теше у три здружена ментална смера, па се развија
емпципнална, фантазијска ираципнал-на радпзналпст. Такп се стишу
ппбуде за дпживљајнп, стваралашкп и критишкп примаое
уметнишкпг текста.
Највище мптиваципних извпра пружају три пснпвна шинипца
уметнишкпг ппщтеоа: коижевнп делп, шиталац (ушеник) и писац. У
тпм кпмуникаципнпм трпуглу, управп у та три сапднпсна света, гптпвп увек се мпгу наћи ппгпдни ппдстрекашки фактпри, кпји тек уз ваљану метпдишку ппставку ппстају мпћни да кпд ушеника ппбуде
шиталашку радпзналпст. Сваки пд впдећих мптиваципних извпра (делп, шиталац, писац) мпже призвати и неке ппсебне, фби блиске пкплнпсти, кпје ппсреднијим путевима утишу на радпзналпст за коигу.
Такп ппдстрек за шитаое мпже пптећи пд филмске верзије коижевнпг дела и ппзприщне представе, пд радипфпнске, телевизијске или
музишке адаптације, па и пд успелих илустрација текста. Ппвпд за шитаое мпже пптећи пд мищљеоа некпг критишара п коижевнпм
делу. Излпжбе коига, знашајне коижевне награде, прпславе
стваралашких гпдищоица, ппсета пищшевпм завишају или сппменкући, коижевне вешери, разгпвпри са писцима, а и мнпги други
мптиваципни шинипци кпристе се у настави за ппбућиваое шиталашке
радпзналпсти и љуба-ви према коизи.
Уметнишки текст садржи унутращоу снагу за привлашеое шиталаца и пдржаваое оихпве пажое. У оему делују естетишки шинипци
кап сппнтани ппдстицаји шитапшевпј радпзналпсти. Најјаша привлашна
1

Др Драгутин Рпсандић: Прпблемска, сщваралашка и избпрна насщава коижевнпсти, Сарајевп, 1975, стр. 71-74.

261

мпћ литерарнпг дела је у тпме щтп пнп награђује шитапце уметнишким дпживљајима. Та сппспбнпст уметнишкпг текста да нас заинтересује за сампга себе кпристи се у настави кап пснпвни и непресущни
извпр мптивација за шитаое.
Дпк ушеник шита литерарнп делп, пн је ппд утицајем привлашних
снага из уметнишкпг света, па их и дпживљава кап свпју сппствену радпзналпст. Затп је пснпвни метпдишки прпблем какп ушенике ппдстаћи
да прпнаћу коигу и да је заппшну шитати, управп шиме их заинтереспвати да ућу у уметнишки свет дп пне мере кад се ппшиоу дпбрпвпљнп
предавати мптиваципнпј снази уметнишкпг изазпва. Пвде наставна
заинтереспванпст треба да крене у пресрет уметнишкпј
радпзналпсти. Али ппщтп су уметнишки дпживљаји привлашнији пд
билп кпг на-ставнпг задатка, ппжељнп је пбрнути ред мптиваципних
шинилаца.
Уместп да наставним задаткпм нагпнимп ушенике да
Мптивисаоем прпшитају делп, бпље је неки уметнишки дпживљај
пдлпмкпм
кпји пптише из тпга дела истурити у претхпднп
ппзнанствп, па такп ушинити задатак привлашним и
изазвати жељу да се пн пбави. Ппщтп је делп кпје треба прпшитати
ушеницима неппзнатп, пбишнп им се из оега прпшита некп репрезентативнп местп кпје има ппсебну привлашну мпћ и сппспбнпст да разгара радпзналпст за целпвит уметнишки свет. На пример, интерпретативним шитаоем Миткинпг мпнплпга (Жал за младпст) ушеници ће
наслутити задпвпљствп кпје ће дпживети шитаоем Кпщтане. Ппстаће радпзнали за ту драму и ппжелеће да је прпшитају. У таквим
пкплнпстима наставник мпже дати и пдгпварајуће истраживашке
зада-тке кпји ће се претежнп заснивати на дпживљајнпм шитаоу.
Ппдстицај за шитаое рпмана Шиша Гприп мпже се ппстићи шитаоем и кпментарисаоем пписа пансипна гпсппће Впкер. Мптивација
се ппсебнп ппјашава акп се из дела прпшитају два пдлпмка са ппрешнп
усмереним знашеоима. На пример, ппису ћумеза у кпји се закппап
шиша Гприп следе ппдаци п раскпщи у кпјпј живе оегпве кћери. Наспрам пписа Спфкине изузетне леппте ппставља се слика старице кпју затишемп на крају рпмана. Хумпристишан призпр
Мптивисаое из детиоства Ивице Кишманпвића прппраћа се
ппрекама
трагишнпм смрћу јунака (сампспаљиваоем у регистратури). Дпвпћеоем у суседствп дпминантних, али
ппрешних знашеоских вреднпсти, кпје су инаше у коижевнпм делу
пбишнп на већим раздаљинама, развија се радпзналпст за „прескпшене
прпстпре", управп за уметнишки свет кпји се сместип измећу прпвпкативних крајнпсти. На тај нашин ушеници наслућују мпгућнпсти за
кпнфликтне ситуације и драматишна збиваоа у делу, али се све тп
самп ппјашанп уздиже на нивп примамљиве загпнетке. Радпзналпст
се креће у смеру: - Кпје су тп судбинске силе такп злпбнп згрбиле и
наружиле Спфку? У кпјим пкплнпстима је усахла шудесна леппта? Кпји су јпј јади тпликп нагризли дущу? {Нешиста крв.) - На кпјим
живптним стрминама и у каквим каљугама ће безазленп сељаше
изгу1 262

бити СВПЈУ ведрину и пптимизам? Щта је Ивици ппмрашилп ум и гурнулп га у амбис сампунищтеоа? (Урегистратури.)
Ушеници у вищим разредима пснпвне щкпле уппзнају мнпге пдлпмке из пбимнијих дела. На пример, „Данак у крви", из рпмана На
Дрини ћуприја, „Кплп" из Ђашкпг растанка, „Пткриће" из Депба,
„Кпд свијетлпг бана" епизпда из приппветке Битка кпд Бистрице
Лесне, „Дпн Кузминп ухп" из Киклппа, а и фрагменте из низа других
дела: Гпрскпг вијенца, Сељашке буне, Јазавца пред судпм, Сепба, Дпн
Кихпта и сл. Ппдсећаоем на већ ппзнати деп уметнишке целине ушеници се мпгу ппдстрекавати на шитаое целпвиПпдстицаое
тпг пствареоа. Сећаое на раније пбрађену
ппзнатим делпм
(или самп прпшитану) епизпду ваља самп псвеуметничке целине
жити и прппратити нпвим мптиваципним фактприма. На пример, у ппступку унутароег лпкализпваоа ушеницима се нагпвещтавају дражи сусретаоа са привлашним мптивима и дпгађајима из надређене уметнишке структуре.
Ппдстицаое ппзнатим пдлпмкпм је врлп екпнпмишан ппступак, јер се
радпзналпст разгара псвежаваоем већ усвпјенпг знаоа, усппставља
се плпдна веза са пснпвнпщкплскпм наставпм, афирмище се
памћеое уметнишких утисака и шиоеница, а пстварује и знатна
ущтеда у вре-мену.
Средопщкплски наставник кпји ппзнаје прпграм и шитанке за
вище разреда пснпвне щкпле неће имати предрасуду да се оегпви
ушеници „тек сада први пут сусрећу" са уметнишкпм решју И. Андрића,
М. Цроанскпг, М. Крлеже, Д. Максимпвић, Д. Цесарића, Ђ. Јакщића,
А. Щенпе, Л. Лазаревића, И. Цанкара, К. Рацина и мнпгих других
коижевника. Ушеници су у пснпвним щкплама шитали и пбрађивали
не самп пдлпмке, већ јпщ вище целпвита дела, ппнајвище песме и
приппветке, гптпвп већине^писаца кпји су зас,Једнп делп изазива тупљени
у Ј средопщкплским
прпграмима.
г
г г
т/
"
Коижевна
пствареоа
кп+а
су
претхпднп
уппз- \
г
Ј
Ј г
радпзналпст
за другп
,-,
• средопј щкпли)
гм
ГЈ
ната (билп у. пснпвнпј или
инспиративнп делују на даље шитаое. Акп већ
знамп или претппстављамп да су ушеници некада (мпже тп бити пре
некпликп гпдина, а и пре неки дан) снажнп дпживели приппветку Све
ће тп нарпд ппзлатити, пнда ћемп тп претхпднп шиталашкп
узбуђеое
дпвести у функцију разгараоа радпзналпсти за друге Лазаревићеве
приппветке. Сам нагпвещтај да ће нпвеле Први пут са пцем на
јутреое и Ветар изазвати јпщ јаше уметнишке дпживљаје делпваће
ппдстицајнп на шитаое. Песме В. Илића Веше и Грм (пбишнп се
пбрађују у пснпвнпј щкпли) ппгпдне су за развијаое даљег интереспваоа за песникпвп стваралащтвп. Ппдсећаое на већ ппзнате стихпве
и мптиве, на ппетску атмпсферу и утиске, изазпвнп делује на шитаое
других Илићевих песама: У ппзну јесен, Сивп, сумпрнп небп, Зимска идила, Исппвест, Кпринтска хетера, Тибулп, Маскенбал на Руднику ...

Укпликп мптивисаое теше пп слишнпсти мптива, пнда је пренпс шиталашкпг интереспваоа са једнпг дела на другп знатнп бржи и лакщи.
Такп се Андрићева приппветка Мпст на Жепи и прпза Мпстпви
кпристе кап емпципнална припрема за шитаое рпмана На Дрини
ћуприја.
Уппзнаваоем једне репрезентативне песме изазива се радпзналпст за шитаое пдгпварајућег циклуса или збирке из кпје та песма
пптише. Такп се песмпм В. Пппе Пшију твпјих да није. мпже развити
интереспваое за циклус Далекп у нама и збирку Кпра. Дпбрп пдабрани и један наспрам другпга ппстављени „ђулић" и „ћулић увелак",
Пдабранп делп изазива нпр., Кажи ми, кажи и Ппђем, клецнем,
радпзналпст за циклус и идем, застајавам; Љубим ли те и Кад сам
бип на твпм грпбу - мпгу сугестивнп
збирку
делпвати на шитаое збирки песама Ђулићи
и Ђулићи увепци. На исти нашин се ушеници мптивищу за шитаое
збирки приппведака. Пбрадпм приппветке Ђурђевак мпгу се
ушеници заинтереспвати да прпшитају истпимену збирку В.
Прежихпва. Радпзналпст за коигу Дпживљаји Никплетине Бурсаћа
пбишнп се стише прекп приппветке Сурпвп срце. Исакпвићеве
приппветке Кащика и Црвени щал дпбар су изазпв за шитаое збирке
Велика деца.
Пренпщеое радпзналпсти са једнпг уметнишкпг текста на други
мпже тећи у кругу пствареоа истпг писца, али се пнп знатнп вище щири на српдна дела разних писаца. При тпме се смерпви
интереспваоа гранају на мнпга тематска ппдрушја и следе впдеће
литерарне мптиве. Такп у кругу дела са спцијалнпм тематикпм свакп
пд оих мпже да развија радпзналпст за билп кпје другп. Према тпме,
ппщтпм мптива-ципнпм узајамнпщћу ппвезана су следећа дела:
Глава щећера, Страдија, Јазавац пред аудпм, Тутунпберашите, Пауци, Краљ Бетајнпве,
Ппкпјник, и сл. Билп какав да је редпслед шитаоа, српднпст мптива
пмпгућава да се шиталашкп инте-респваое
Мптивисаое пп
тематскпј српднпсти успещнп пренпси са једнпг дела на другп.
Мптив младалашке и ерптске љу-бави зближава
и дпвпди у средищте интереспваоа песме са разних прпстпрних,
временских и језишких раздаљина. Библијска Песма над песмама,
спнети из Петраркинпг Канцпнијера, Слпвп љубве десппта Стефана
Лазаревића, љубавне песме Щищка Меншетића и Чпра Држића наћи
ће се у истпм кплу са Прещернпвим Спнетним венцем, Бранкпвим
Врагплијама, Кпстићевпм 5апщ Мапа АеИа 8а1ще, Пре-радпвићевпм
Мртвпм љубави и Диспвпм песмпм Мпжда спава. Тп кплп пстаје
увек птвпренп и спремнп да прими несагледивп мнпщтвп љубавних
песама и песника. У оега се хватају љубавне песме Ђ. Јак-щића, А.
Щантића, М. Ракића, Ј. Душића, Т. Ујевића, Д. Максимпвић, Пущкина,
Хајнеа, Тагпре, Рилкеа ...

264 1Г

Шиталашка радпзналпст шестп теше и прекп жанрпвске српднпстп
коижевних дела, па се на тај нашин щири и снажи. Видели смп већ да
дпживљаваое једне љубавне песме мпже изазвати радпзналпст за
друге песме исте врсте. Такп се у настави ппдсећаоем на свет већ ппзнате бајке развија интереспваое за шитаое других бајки. Једна
пбра-ћена балада представља изазпв за уппзнаваое мнпгих других
бала-дишних песама. Интереспваое се пренпси са једне епске песме
на другу. Радпзналпст за кпмедију стише се,
Снажеое радпзналпсти у щири и ппјашава са свакпм прпшитанпм
пквиру коижевнпг жанра или гледанпм кпмедијпм. При тпме су
Држић, Нущић, Стерија, Плаут и Гпгпљ у
таквпм пднпсу да сваки свакпме припрема шиталашку и ппзприщну
публику. Такп се узајамнпст у пренпщеоу и снажеоу шиталашкпг
интереспваоа усппставља између свих дела истпг коижевнпг рпда,
врсте и ппдврсте. Узајамнпст шиталашкпг изазпва ппсебнп је снажна
између коижевних дела кпја су истпг жанра и слишне тематике. Такав
пднпс је између рпмана Ана Кареоина и Гпсппђа Бпвари, приппведака Щвабица (Л. Лазаревић) и Увела ружа (Б. Станкпвић), песама
Јабланпви (Ј. Душић) и Јесеое веше (А. Г. Матпщ), драма Нарпдни
непријатељ (Ибзен), Краљ Бетајнпве (Цанкар) и Ппкпјник (Нущић).
Жеља за шитаоем мпже се ппдстицати изнпщеоем уметнишких
утисака изазваних коижевним делпм. Афирмативне утиске пбишнп
казује ушеник кпји је делп скприје прпшиПппуларисаое дела
тап. Успех је утпликп већи акп наставник
уметничким утисцима
благпвременп упути и припреми пар ушеника да уверљивп саппщте разреду свпје
дпживљаје уметнишкпг света и да такп пппуларищу текућу и будућу
лектиру.
Нп и сам наставник мпже изазпвнп да најави привлашнпст уметнишкпг текста. Пвим мптиваципним ппступкпм ушеницима се пбећавају уметнишки дпживљаји кпјима ће их коижевнп дела наградити.
Наставник сажетп истише примамљиве мптиве и дражи уметнишкпг
света са намерпм да свпје пдущевљеНајављиваое привлачнпсти ое пренесе на ушеника и ппбуди кпд
уметничкпг света
оих шиталашку радпзналпст. Навели
смп већ какп се ушеници мпгу ппдстицати да прпшитају Мрашајскпг прпту, па тпм примеру дпдајемп и
мптивацију за шитаое Зпне Замфирпве:
„Уппзнајте у приппвеци људску леппту кпја занпси све, п кпјпј се и за кпју
песме певају... Јунаци леппте, љубави и младпсти хтели би да се сједине у ппрпдишнпј срећи, али трпе старинске сталещке предрасуде. Да ли ће издржати? Шак и шпвек пгрпмнпг бпгатства и силне мпћи (мпгап је несрећнпг људскпг
ствпра са вещала скинути, паще прпгнати!) устаје прптив живптнпг сједиоаваоа
младих из разлишитих друщтвених слпјева. Хпће ли јунаци леппте, љубави, мла-

265 |?5

дпсти, нпвпг живпта и ппрпдишне среће пдплети? Ухватилп се у кпщтац старп и
1
нпвп у шпвеку и живпту. Какп? Защтп? Кп и щта ппбећује?"

Ппбућиваоу шиталашке радпзналпсти мпже знатнп да
дппринесе и коижевна критика. Ушеницима се из ппгпдне
коижевне студије,
шланка или есеја прпшита афирмативна
Ппдстицаое радпзналпсти пцена коиге или се пак наведу пдакоижевнпм критикпм
брани аналитишки искази кпји је мпгу
пппуларисати. На пример, следећи суд п
коижевнпм лику (Ахмеду Нурудину) мпже да ппдстише шиталашку
радпзналпст за рпман Дервищ и смрт:
„Тамп где је пшекивап ппвереое, дпшекује га ппдпзреое, веће негп щтп је
икада мпгап претппставити; тамп где је мислип да ће наићи на ппщтпваое, наилази на презир и ниппдащтаваое. Тамп где је мислип да ће наћи бпга, пн налази
бпгпхулнике и лицемере, сппдпбе пуне мржое према оему и оегпвпм знаоу.
Тамп где је пшекивап разум, пн налази силу у најбруталнијем виду; тамп где је
тражип мир и пшекивап пријатељствп, наћи ће немир и мржоу. На местима
где се дели правда, пн је видеп кпликп правде малп има; тамп где је тражип
истину, схватип је кпликп је првацима у касаби дп те истине малп сталп. Уместп
на реш, Нурудин је наищап на маш. Уместп институција кпје гпне злпшин, пн
2
пткрива устанпве кпје га ппдстишу и саме шине."

У присутнпм пдлпмку сажетп су назнашене судбпнпсне пкплнпсти, истакнути су битнији прпблеми и мптивске ппреке у структури
рпмана, па је такп нагпвещтенп и пбиље кпнфликтних ситуација крпз
кпје ће прплазити главни јунак. Коижевни критишар је управп ппставип занимљиву загпнетку: најавип је примамљив уметнишки свет кпји
се мпже уппзнати јединп шитаоем рпмана. Укљушиваоем пваквих пдлпмака у мптиваципни ппступак ппјашава се радпзналпст не самп за
уметнишку реш, већ и за коижевнпнаушне и критишке текстпве.
Шиталашка радпзналпст мпже се усПещнп ппдстицати и навпћеоем ппрешних судпва кпје су критишари изрекли п некпм коижевнпм
делу. Супрптстављене пцене, ппгптпву
Изазпвнпст ппречних
акп су у дијаметралнпм разлазу, изазпвнп
судпва
делују на тражеое праве истине, кпја се
мпже
прпнаћи
јединп
у
сампм
уметнишкпм тексту. Ппрешни судпви најављују расправу и бпрбу
мищљеоа, па ппд-стишу ушеника на истраживашкп шитаое. Такп, акп
се у ппгпдним пкп-лнпстима ушеници уппзнају са ппрешним судпвима
кпје су п ппезији В. П. Диса изрекли Јпван Скерлић и Мипдраг
Павлпвић, пнда ће их та драстишна ппрека зашудити, ппјашаће им
неизвеснпст и ппдстаћи их
1

Жаркп Бабић: Пбрада коижевнпумещнишкпг дела щумашеоем ликпва. (С. Сремац: „Зпна Замфирпва"). Настава и васпитаое, 2, Бепград, 1978. стр. 179.
2
Мухарем Первић: Дервищ и песник. Критишари п Мещи Селимпвићу (приредила Разија Лагумчија), Свјетлпст, Сарајевп, 1973, стр. 21.

I 266 1

да прпшитају Диспве песме и да п оихпвпј уметнишкпј вреднпсти прибаве сппственп мищљеое. На тај нашин се мпгу припремити и за
ушещће у коижевнпј расправи. Практишнп ппступаое у пвпј пкплнпсти приказанп је на стр. 865 пве коиге.
Шиталашка радпзналпст мпже се кпд ушеника развијати и ппмпћу
пищшевпг сведпшеоа п стваралашким ппбудама и пкплнпстима у кпјима је коижевнп делп насталп. Изјаве писаца п инспиративним тренуцима и п прптптипскпј стварнпсти кпја је препблишена у уметнишки
свет ппбућују ушенике на истраживашкп шитаое и ппредбену пажоу.
Таква усмеренпст пбишнп впди пткрићу да су уметнишки утисци и
казане истине утпликп јаши и већи укпликп ппет-ске шиоенице
Сведпчеое писаца надрастају живптне ппдатке. Кад се ушеници
са
Цроанскпвим
Пбјащое-оем
п свпјим делима уппзнају
„Суматре", стећи ће нпвп живптнп искуст-вп и
щире ппгледе на ппезију, па ће са тим прили-впм ппетскпг
сензибилитета ппжелети да Суматру ппнпвп прпши-тају и да је
дпживе са универзалнијег станпвищта. Изјаве писаца п на-станку
ппјединих дела, нпр. Д. Максимпвић п Крвавпј бајци, Б. Ћппића п
Пјесми мртвих прплетера и С. Куленпвића п Стпјанки, мајци Кнежпппљци псветљавају инспиративне тренутке у истпријским пкплнпстима, па самим тим дппринпсе дубљем дпживљаваоу и бпљем разумеваоу ппетских твпревина.
Шиталашка радпзналпст мпже се успещнп ппдстицати ушенишким
дпживљајима и искуствима из неппсреднпг живпта. Разгпвпрпм п мајци и нашинима исппљаваоа материнске љубави ушеници се емпципналнп припремају за шитаое и слущаое
песама и приппведака п мајци, на пример,
Пд дпживљене стварнпсти Цанкареве цртице Десетица, Глищићеве
Прве бразде - и сл. Нпдсећаоем на дппрема уметничкпм свету
живљену прирпду разгара се радпзналпст
за уметнишке слике прирпдних ппјава, за
пписе предела и путпписну прпзу. Шитаоу приппведака Крпз мећаву
(Кпшић), Град (Веселинпвић), и песама Веше (Јакщић, Илић), Бпр
(Душић) и Какве је бпје пптпк (Витез) мпже претхпдити разгпвпр п
нашину дпживљаваоа мптива кпји су у наслпвима тих дела. Казиваоа
ушеника п пријатељству са неким љубимцем из живптиоскпг света
стварају ппгпдну атмпсферу за слущаое и шитаое неке прише или
песме п живптиоама. Такп се разгпвпрпм п леппти и привлашнпсти
кпоа мпже ппјашати интереспваое за рпман Р. Гијпа Бела Грива.
Пживљаваоем искуства п вернпсти и приврженпсти пса шпвеку
ппбућује се радпзналпст за рпман Ч. Лпндпна Бели Пшоак.
Радпзналпст за ппједине лирске текстпве
успещнп се ппбућује прибираоем
Аспцијативнп ппље кап
аспцијација пкп впдећих ппетских мптиизвпр радпзналпсти
ва. Емпципнална припрема за слущаое и
267

истраживашкп шитаое Цесарићеве песме Пплудјела птица мпже се
пстварити стављаоем мптива птице у пплпжај аспцијативнпг извпра.
При тпме се ушеници ппдстишу да пкп пплазнпг ппјма фпрмирају
бпгат аспцијативни круг пд нпвих ппјмпва. На пример:
- Какп се псећате дпк ппсматрате птицу? Шиме вас птице ппсебнп
привлаше? Какве жеље изазивају? П шему мащтате пред птицпм у лету? А када
је у кавезу? Јесте ли ппнекад ппжелели да се ппистпветите са птицпм? Защтп?
Шега се првп сетите при ппмену птице?
Пустите да вам птица и даље ппдгрејва мащту и да је слпбпднп впди дп низа
нпвих ппјмпва. Напищите ппред реши птица вище именица (ппјмпва) на кпје вас
је птица упутила.

Ппдстицаое аспцијација врщи се усменп, а и ппмпћу наставних
листића, графпскппа и писаоа на табли. Кад се битнији аспцирани
ппјмпви саберу пд свих ушесника, дпбиће се бпгатп аспцијативнп
ппље, пппут пвпга:
небп
лет
крилп
висина
ваздух
пблаци
ПТИЦА
ветар
песма
гнездп
леппта
радпст
слпбпда
Такп се ствара радпзналпст за путеве кпјима ће кренути и неке
песникпве аспцијације. Пре шитаоа песме ваља истаћи: - Да видимп
щта ће пд тпг бпгатпг света за кпји нас везује птица ући у песму: щта
ће се ппклппити са нащим искуствпм, а щта ће нам песник нпвп ппнудити. Шиме ће нас изненадити и зашудити? П^кивљаваое аспцијативних ппља пкп впдећих мптива (шестп и наслпвних) мпже да изазива
радпзналпст за песме Пблак и Слап Д. Цесарића, Сунцпкрете и Јабланпве Ј. Душића, Фрулу и Јасике М. Настасијевића, за приппветке
Руке Р. Маринкпвића и Брезу С. Кплара, а и за мнпга друга коижевна
дела. Ушенишке аспцијације ппвпдпм слпбпдних шулних мптива самп
ће наслутити мпгућа духпвна прпстранства кпја се иза тих мптива
крију. Нп тек ће се у уметнишкпм тексту пткрити какп шулни мптиви
твпре и пслпбаћају изузетан духпвни смисап, дпбијају специфишну
симбплику и вищак свпга знашеоа препбраћују у уметнишке вреднпсти. Тп пткриће биће прппраћенп пдгпварајућим естетским узбућеоима.
Интереспваое за шитаое драмских текстпва ппјашава се гледаоем
ппзприщних представа. Филм раћен пп коиПпзпришне филмске, жевнпм делу мпже ппдстаћи на шитаое тпга
радип и ТВ 'изведбе Дела- Слишну мптиваципну мпћ имају радипфпнске и телевизијске адаптације коижевних
-ж: 268

дела. За наставу је бпље акп се пвп ппдстрекаваое пстварује ретрпактивним путем, такп да мптивисаое за шитаое не пптише пд
виђене изведбе, већ пд пнпга щтп ће се у ппзприщту и на филму тек
гледапщ. Шитаое коижевнпг дела спада пвде у струшнп
припремаое ушеника за гледаое ппзприщних, филмских и других
представа. Кад ушеници-ма благпвременп најавимп да ћемп у
ппзприщту гледати Хамлета или Ревизпра, пдмах се упућују да та
дела прпшитају. Истпвременп им се наглащава да је ппзнаваое
драмскпг текста услпв за бпље разумева-ое и струшнп прпцеоиваое
ппзприщне представе.
При интерпретираоу драмскпг дела накпн виђене сценске изведбе ппсебнп се пази да се не ппмещају вреднпсти, управп да се
прпцеоиваое ппзприщне представе не схвати кап анализа коижевнпг
дела. Пва дистинкција, свакакп, важи и за пднпс између уметнишких
текстпва и оихпвих филмских, радипфпнских, телевизијских и музишких верзија. Ппсле ппсматране ппзприщне или филмске представе
пбишнп се врщи ппредбена анализа између коижевСугестивна мпћ нпг дела и оегпве интерпретације у другпј знакпвнпј
музике
ппставци. Уппређује се, дакле, аутентишан уметнишки
текст са нпвим видпм оегпвпг уметнишкпг приказиваоа. При тпме је ппсебнп знашајнп упшаваое препблика и разлика
кпје су услпвљене синтезпм коижевне уметнпсти са другим врстама
уметнишкпг исппљаваоа. Паралелнп се прпцеоују (али се не мещају)
вреднпсти коижевнпг дела и нашин какп је и кпликп дружина ппзприщних или филмских уметника пстварила мпгућнпсти кпје тп делп
пружа.
У настави се успещнп кпристи и благптвпрнп делпваое музике
на шиталашку мащту. Мелпдијпм, ритмпм, снагпм и бпјпм звука музика растерећује шитапшеву психу пд практишних уплива и дпвпди је у
лагпднпст за примаое и фантазијскп пбликпваое уметнишких слика.
Затп се слущаоем пригпдне музике ушеници мпгу емптивнп усмерити
према свету коижевнпг дела. Неки Щппенпв нпктурнп, емитпван на
ппшетку шаса, сппнтанп ће ппвести ушенишку мащту у свет српднпсти
са Матпщевим НпЩгппт и ппзнатим Илићевим, Јакщићевим и
Назпрпвим песмама вешероег и нпћнпг угпђаја. Тиха музика пбишнп
се емитује и тпкпм шитаоа стихпва. Свет Андерсенпвих приша и бајки
Иване Брлић-Мажуранић ппстаће привлашинији и шудеснији кад се п
оему мащта уз пратоу Щуманпвпг Саоареоа и Пфенбахпве Баркарпле. Видрићевим и Душићевим пејзажима пдгпвара Мпцартпв
Адађп (из Спнате бр. 6). Љубавне песме кап щтп су Бисерне пши (С.
Пан-дурпвић), Утјеха кпсе (Матпщ) и Мпжда спава (Дис) ваља шитати
уз пратоу Листпвпг Љубавнпг саоареоа и Щуманпвпг Саоареоа.
Ппје-диним Ракићевим и Душићевим љубавним песмама пдгпварају
Рпман-са П. И. Шајкпвскпг и Бетпвенпв Менует у ге-дуру.
Сущтину нарпдних лирских песама ушеници ће схватити тек кад
саслущају неке пд оих у извпђеоу талентпваних певаша. (Пбишнп се у
разреду емитују мелпдије љубавних и жетелашких песама.)

^1 269 1::

За ппезију Бранка Радишевића ушеници се мпгу заинтереспвати
слущаоем старих градских песама: Кад сам синпћ пвде била и Где си
дущп, Где сиранп?, кпмппнпваних Бранкпвих песама Девпјка на студенцу и Укпр. Радпзналпст за ппезију мнпгих нащих песника мпже се
ппдстицати слущаоем неке оихпве песме са пппуларнпм
мелпдијпм. На пример: Тихп, нпћи ... (Змај), Мируј, мируј, срце мпје
(Прерадп-вић), Крпз ппнпћ нему (Јакщић), Емина (Щантић), Рибарева
Јана (Щенпа).
Пппуларисаоу коига и изазпву шиталашких жеља знатнп дппринпсе пригпдне излпжбе коига. Ушеници ће се ппсебнп
заинтереспвати за дела некпга писца, акп су пна излпжена у
ушипници, кабинету, хпд-нику или у щкплскпј шитапници (пбишнп у
ппгпднпј витрини). Уз излп-жене коиге пбишнп дплазе пригпдна
пбавещтеоа, пищшева слика,
аутпграфи, илустрације текстпва, естетИзлпжбе коига, коижевне ски исписане ппједине пищшеве мисли и сл
приредбе и награде
- Прганизпване ппсете коижевним
приредбама (у граду, насељу, щкпли)
пмпгућавају ушеницима да виде и шују ппједине писце, па да се такп
заинтересују и за шитаое оихпвих коига. Савремени писци и оихпва
дела мпгу се у щкпли пппуларисати ппвпдпм дпдељених коижевних
награда (Оегпщеве, Андрићеве, Змајеве, Нинпве, Нплитпве и других). Прпслављаое гпдищоица стваралащтва, рпћеоа или смрти ппјединих коижевника мпже се кпристити за пппуларисаое оихпвих
дела.
Ваља имати у виду да је ушенишкп шиталашкп ппнащаое знатнп
услпвљенп самим нашинпм пбраде уметнишких текстпва. Акп се не
стварају шесте и ппгпдне прилике да ушеници свпје утиске и мищљеоа
п прпшитанпм делу казују на шасу, пнда ће пни заппстављати шитаое.
Нп кад се пбезбеде ппвпљни услпви за исппљаваое знаоа и умеоа
дп кпјих су ушеници дпщли шитаоем уметнишкпг текста, пнда су
свакпм шитапцу птвпрене мпгућнпсти за пуну радну афирмацију. Акп
су ли-терарне интерпретације сувище раципналне, уппщтене и
тепријске, а
ппгптпву кад се темеље на фпрмалиАфирмисаое читалачких
стишкпј анализи и на стрпгпм уважасппспбнпсти начинпм пбраде ваоу тућих судпва п коижевнпм делу,
коижевнпг дела
пнда ушеници псете да им је пптцеоенп шиталашкп искуствп и да уметнишки дпживљаји пстају ван наставних пквира, па губе интереспваое за
даље шитаое. Ушеници желе да на шасу казују свпје утиске п уметнишкпм тексту и да пбразлажу свпја усхићеоа ппбућена уметнишким
светпм. Настава кпја им пмпгућава да се емпципналнп исппље ппвпдпм коижевнпг дела, афирмище и пснпвну сврху шитаоа. Кад се ушеници умеснп ппдстишу на активнп ушещће у тумашеоу коижевних
дела, и кад се при тпме истишу и ппхваљују оихпва пригинална гледищта и исправни судпви, пнда пни приступају шитаоу кап изазпву за интимнп и јавнп пптврћиваое свпјих лишних сппспбнпсти. Затп ппступци

*3ј 270 |Р

на кпјима се заснива истраживашка и прпблемска настава, а самим
тим и нашелп јединства емпципналнпг и мисапнпг ангажпваоа у
прпушаваоу коижевнпг дела, представљају снажну мптивацију за
шитаое и слущаое уметнишких текстпва.
Ушеници се ппсебнп ппдстишу на шитаое све дпк не стекну ваљане
шиталашке навике, пднпснп жељу да пажљивп саслущају изражајнп
шитаое текста. Кад су у тпм ппгледу ушеници ппстали приљежни и
пдгпвпрни, управп кад ппседују пуну радпзналпст за примаое коижевнпг дела, пнда им даље мптивисаое пбишнп ппстаје сувищнп и
дпсаднп. Ваља имати у виду да су највищи дпмети мптиваципних ппступака у развијаоу ушенишкпг сампмптиСампмптивисаое и
висаоа, Пред снажним унутращоим ппбуекпнпмишнп ппступаое дама за шитаое гаси се пптреба за сппљащоим ппдстицајима и дидактишким ппсреднищтвпм. Из пвпга следи и критика аутпматизпванпг и инертнпг ппступаоа. Управп, местимишнп трају несппразуми пве врсте: дпк ушеници гпре пд нестрпљеоа да саслущају уметнишки текст, наставник их
враћа у неке дпсадне даљине и засипа их небитним ппдацима,
уверен да их такп „емпципналнп припрема за шас", а у сущтини
ппстиже су-прптан ефекат. Акп су мптиваципни ппступци дуги,
наметљиви и јед-нплишни, пнда губе свпју сврху, ппстају дпсадни и
пдбпјни, па се такп губе и раднп време и ушенишкп стрпљеое. Кад су
ушеници ради да шују и прпшитају уметнишки текст, пнда им тпј жељи
ваља щтп пре удпвп-љити. Екпнпмисаое временпм, ушенишким
жељама и сппспбнпстима, ппставља се кап снажан психплпщки
шинилац радне мптивације. Акп је шиталашка радпзналпст већ
присутна, пнда мптиваципна делатнпст прелази на другп ппдрушје,
дпбија нпве пблике и ппдстише на истражи-вашки пднпс према
уметнишкпм тексту.
*

ИСТРАЖИВАШКИ ЗАДАЦИ У
ПРПУШАВАОУ КОИЖЕВНПГ ДЕЛА

ттпживљајним шитаоем ушеници се у знатнпј мери мпгу припремити
/Дза успещнп прпушаваое коижевнпг дела. Акп је уметнишки текст
краћи, и кад уз тп делује претежнп на шулну мащту и псећаоа, пнда су
и сами уметнишки утисци знашајна гаранција да ће ушеници успещнп
ушествпвати у оегпвпм даљем сазнаваоу. Нп за пбимнија литерарна
дела, ппгптпву пна кпја нас увпде у слпженије друщтвене пднпсе и
супшавају са дубљим психплпщким, мпралним и филпзпфским прпблемима, самим дпживљајним шитаоем неће се пбезбедити сви
услпви за ппуздану коижевну интерпретацију.
У настави се шестп сусреће ппјава да су ушеници пдущевљени
неким коижевним пствареоем, да су га пажљивп прпшитали и снажнп
дпживели, те да и псећају оегпве изузетне уметнишке вреднпсти,
али да, и ппред свега тпга, нису у стаоу да пбјасне и дпкументују
пткуда те вреднпсти пптишу и из кпјих се знакпвних склпппва раћају. У
делима са редукпванпм фабулпм, мпзаишним сижепм и
аспцијативнпм кпм-ппзицијпм кап щтп су рпмани Прпљећа Ивана
Галеба, Лелејска Гпра, Људи Гпвпре, па и мнпге нпвеле и ппеме,
ппвпди уметнишким дпжи-вљајима претежнп су у исказима кпји брзп
ищшезавају из памћеоа. Управп, предметнпст већине коижевних
дела, па и пних са мпнплит-нпм фабулпм и шврстпм каузалнпщћу,
није тпликп срашуната на пам-ћеое кпликп на аспцијативне ппбуде и
прпјектпваое шиталаца. Затп је шестп важнија сппспбнпст кпју у
уметнишки текст унпсимп негп ппдаци кпје из оега изнпсимп. Птуда
претежнп и пптишу ситуације пве врсте: ушеници су пажљивп
прпшитали рпман, драму или припп-ветку, али нису у стаоу да у
сећаоу ппнпвп прпђу оихпвим уметнишким светпм. Памте самп
врсту и снагу утисака, али су забправили предметнпст и знакпвне
пкплнпсти кпје су их изазвале. Кпнстатују свпја усхићеоа, али их не
везују за кпнкретне исказе и стваралашке ппступке. Пдущевљени су
уметнишким светпм, али не знају щта и какп п оему да гпвпре. Пред
мнпщтвпм и снагпм разнпврсних утисака нису у стаоу да прганизују
свпју мисап п коижевнпуметнишкпм делу.
Забправ брзп напада знакпвну сашиоенпст уметнишкпг текста.
кпја инаше већим свпјим делпм пстаје исппд прага шитапшеве
мемпри-

272

је. Пд пнпга щтп се запамтилп забправ првп брище стилпгене исказе.
затим замагљује ппједине епизпде и пписне депнице, шиме нагр;
сиже и кпмппзицију, па на крају расташе и саму фабулу. Акп предметнпст уметнишкпг света лакп ищшезава из сећаоа, пнда је пптребнп
ппнудити ушеницима такву прганизацију мищљеоа п коижевнпм
делу кпја ће пбезбедити ппдрпбније истраживаое и дуже памћеое
оегпвпг смисла. Кад су пткривена и усвпјена дубља знашеоа
уметнишкпг текс-та, пнда се прекп оих лакще и дуже памти садржај
кпји их је прпизвеп. Ппдстрекаваое ушеника на таквп дубље,
свестраније и пригиналније мисапнп пбузимаое коижевнпг дела
врщи се ппмпћу истраживашких задатака.
Истраживашки задаци су пснпвни пблик ппдстицаоа ушеника да у
примаоу уметнишкпг текста максималнп искпристе и развију свпје
сппспбнпсти. Ппмпћу оих се систематишнп стимулище и изпщтрава
шиталашка пажоа и ппбућује критишка и истраживашка радпзналпст.
Пни стављају ушенике у пплпжај сампсталних истраживаша и ппдстишу их да уз шитаое пбаве прикладне аналитишкп-синтетишке радое
кпје их псппспбљавају за струшнп и ппузданп ушещће у интерпретацији коижевнпг дела. Истраживашки задаци су далекпсежни ппкреташи
прпблемске и стваралашке наставе. Ппмпћу оих шаспви прпушаваоа
коижевнпг дела ппшиоу из струшнп прпрашунате даљине и дубине,
дпбијају свпју претхпдницу у прпдуктивнпм дпмаћем раду и свпде се
претежнп на саппщтаваое и даље бпгаћеое пних сазнаоа дп кпјих су
ушеници дпщли сампсталним радпм. У пкплнпстима такве припремљенпсти коижевнп прпушаваое ппстаје привлашнп и занимљивп, делује афирмативнп на ушенике, пружа бпље резултате и теше брже.
Истраживашки задаци свпјпм сазнајнпм функцијпм спадају у прпдуктивну и прпблемску делатнпст, а пп каузалнпј уклппљенпсти у наставу представљају припремну радоу. Затп се шестп називају и припремни задаци. Оихпви пблици, ппсег, време задаваоа иоашини
укла-паоа у наставне тпкпве тпликп су разнпврсни и ппдлпжни
нашелу услпвнпсти да би их свака претензија п кпнашнпм
класификпваоу и свпћеоу у затвпрен систем мпрала пгранишити и
псирпмащити. Оихп-вп присуствп се псећа у свакпм умеснпм
прпблемскпм питаоу, у ппну-ди нпвпг гледищта и истраживашкпг
пута, билп да су пви ппстављени у претхпдницу, средищте,
заврщницу или ппвратницу некпм наста-внпм градиву и щкплскпм
шасу. Најшещће имају пблик развијенпг прпблемскпг питаоа.
Пснпвни (глпбални) прпблем ращшлаоује се на некплика радна
захтева. Тим скуппм сапднпсних ппдстицаја ушеници се усмеравају на
истраживаое некпг знашајнпг уметнишкпг ппступка или дпминантне
вреднпсти у коижевнпм делу. На пример, упшаваоу и пбјащоаваоу
система сведпшеоа и пбавещтаваоа у Прпклетпј авли-ји мпже
ппсебнп да дппринесе пвакав истраживашки задатак:
Какп је Ћамилпв исказ: „Ја сам щп\" дпщап дп писца и нас? Запазите пкпл-нпсти
кпје су претиле да га скрију. (Ислеђиваое у нпћи и иза зидпва тамнишке

273

ћелије). Кп је све ушествпвап у пренпщеоу Ћамилпвих реши? Пбјасните оихпв
пут крпз људску свест и прпзбпр, крпз прпстпр и време. Какву уметнишку улпгу
има такав нашин пбавещтаваоа?

Пвим функципналним скуппм питаоа и радних захтева усмеравају се ушеници на размищљаое п једнпм знашајнпм стваралашкпм
ппступку. Такп су систем сведпшеоа и наративна структура Прпклете
авлије уздигНути на истраживашкп ппдрушје и ущли у круг прпблемскпг прпушаваоа. Пвим ппступкпм пстварује се претхпднп и даљинскп
впћеое: ушеницима су првп ппнућене мисапне делатнпсти и оихпвп
предметнп усмереое, па је такп унапред ппрушен пдгпварајући
степен сампсазнаоа, кпје ће пмпгућити даље прпушаваое
литерарне ппјаве на вищем нивпу. Стваралашки ппступак је ппстап
прпблемскп среди-щте пкп кпга се прибирају мисли и битни ппдаци
из уметнишкпг тек-ста, такп да сваки ушеник зна щта ће прпушавати и
п шему на шасу мпже гпвприти, писати и шути пбавещтеоа пд других.
Резултати дп кпјих ушеници дпћу сампсталним радпм ппстају пснпва за даље сазнајнп дпсезаое. Истраживашки задатак пп прирпди
је такав да се на шасу мпже разгранати у низ нпвих и кпнкретнијих
рад-них ппдстицаја. Из оега ће прпистећи питаоа кпја впде у
текстпвну суседнпст и умнпжавају прпблемске ситуације. Наставник
је спреман да такве мпгућнпсти и нужнпсти искпристи; пн их је
управп и анти-ципирап при сампм фпрмулисаоу задатка.
Истраживашки задаци се пбишнп дају у сажетпм писанпм виду, па их
разгпвпрни пблик рада даље грана, бпгати их нпвим гледищтима и
ппвезује са щирим прп-блемским кпнтекстпм.
Акп су ушеници размищљали какп је Ћамилпв исказ прпкријумшарен из тамнишке ћелије и прпмакап ван зидина прпклете авлије,
кад су пткрили пут кпјим је пн стигап на пву страну коиге и светлпсти, пнда су се самим тим псппспбили да пдгпварају и на мнпга друга
питаоа кпја нису неппсреднп пбухваћена истраживашким задаткпм.
Затп ће рад на шасу увек превазилазити дпслпвни ппсег припремнпг
задатка и кретати према јпщ вищем степену истраживашке псппспбљенпсти.
Такп се у ппвпду пренпщеоа Ћамилпвпг исказа (Ћамил, мпмак
са уљаницпм, Хаим, фра Петар, писац) мпгу на шасу псветљавати пкплнпсти крпз кпје су се мукптрпнп прпбијали и истина и оени казиваши.
Претхпдни истраживашки увид пбезбеђује ушеницима сазнаое кпје
се пдмах мпже применити на нпве и српдне садржаје, па се у неппсреднпм разгпвпру пбухватају и пва питаоа:
Какп писац (приппведна свест) пплази у давнину, а какп се из ое враћа?
Кпји му је пснпвни изасланик у прпщлпст? Кпга преппзнајете у безименпм младићу щтп ппсматра крпз прпзпр фра-Петрпве ћелије? Каква је оегпва улпга у
кругу сведпка? Щта пн види и шује? Кпје време је призванп ппмпћу тих шулннх
слика? Пд кпјих је све ппрека саткан епилпг Прпклете авлије! Кпје се мисли
оиме ппбуђују? - И такп даље.

II 274 #

V

Да би се ушеници припремили за целпвиту анализу коижевнпг
дела, даје им се група истраживашких задатака кпји у целини „ппкривају" пдгпварајући уметнишки свет. Такав скуп задатака представља
радни прпјекат за прпушаваое коижевнпг дела. Ппмпћу оега се
сис-тематишнп и са ппсебним метпдишким прпрашунпм истурају у
ппдрушје истраживашкпг интереспваоа впдеће вреднпсти уметнишкпг
текста, пднпснп група литерарних прпблема. Такп се припремаое
ушеника за прпушаваое Прпклете авлије мпже пбављати пп
следећем плану:
ИСТРАЖИВАШКИ ЗАДАЦИ ЗА ПРПУШАВАОЕ ПРПКЛЕТЕ
АВЛИЈЕ
1. Уметнишки свет Прпклете авлије
Припремите се да казујете свпје утиске п Прпклетпј авлији. - Щта пбухвата оен
свет? Шиме вас је ппшинип, зашудип, узбудип...? У шему је оегпва изузетнпст и
пригиналнпст? Са кпјим прпблемима вас је рпман супшип? Кпјим сазнаоима вас
је пбпгатип?
2. Наратпри и систем пбавещтаваоа
Какп је Ћамилпв исказ: „Ја сам тп!" дпщап дп писца и нас? Запазите пкплнпсти
кпје су претиле да га сакрију? Кп је све ушествпвап у пренпщеоу Ћамилпвих
реши? Пбјасните оихпв пут крпз људску свест и прпзбпр, крпз прпстпр и време.
Какву уметнишку улпгу има такав нашин пбавещтаваоа?
3. Наративна структура Прпклете авлије
Ппрећајте све пришапце (наратпре, сведпке) у складу са временскпм дубинпм
рпмана. Щта је све крпз приппведну свест прптеклп измећу два ппгледа на фра-Петрпв грпб? Какву уметнишку улпгу имају следећи мптиви: свеж грпб у снеж-нпј
белини, рад шаспвника у фра-Петрпвпј ћелији и тупи пдјеци башених ствари?
Прикажите графишки наративну структуру Прпклете авлије. Пбјасните уметнишку функцију прстенасте кпмппзиције.
4. Мптив прише и пришаоа
Щта све у рпману нагпни људе да пришају? Наведите примере кпји пткривају психплпщке и естетске ппбуде за усменп казиваое. Кпје су пдлике Хаимпвпг нашина
пришаоа? Уппредите пспбенпсти Хаимпвпг пришаоа са пдгпварајућим
исказима у Андрићевпј беседи ппвпдпм примаоа Нпбелпве награде.
5. Прпклета авлија - изглед и симбплика
Пбратите пажоу на изглед Прпклете авлије и на атмпсферу у опј. Каквп знашеое у тим пкплнпстима дпбијају затвпрен и пгранишен прпстпр, небп, дрвеће,
ветар и близина мпра. Из шије перспективе је дпживљена симбплика прпстпра?
Пп кпјпј лпгици су људи затварани? Какав је ту пднпс измећу кривих и невиних?
Ппменутп је да би Прпклета авлија мпгла бити „пд мпра дп мпра". Куда вам пна
пдвпди аспцијације? Пптражите оен щири смисап.

:•-"',■':*

■ -.>.■ '■ ■ ■ ■ г;;::;.

% 275 §Г

6. Карађпз
Спремите се да прикажете Караћпзпв лик пп следећем ппдсетнику:
- Пд преступника дп шувара реда и закпна
- Шпвек-ппзприщте; игра пшију
- Девиза: „Ја људе знам, криви су сви"...
- Ппступаое са затвпреницима
- Ппређеое са измирским валијпм.
7. Ћамилпва судбина
Пбјасните са бипграфскпг и психплпщкпг станпвищта защтп је Ћамил ппшеп да
прпушава истприју Чем-султана. Уппредите Ћамила и Чема пп психплпщкпј и
физишкпј кпнституцији, пп пкплнпстима живљеоа и духпвним склпнпстима.
Пткуда је пптекла нездрава идентификација? - Пбратите пажоу на функцију
коиге у рпману. Пбјасните какп се пна уплела у Ћамилпву судбину. Щта п
коигама мисли измирски валија?
8. Ђамил у нпћи изван времена
Запамтите (прибележите) знашајне ппјединпсти из Ћамилпвпг саслущаоа. Какп
су се ппнащали иследници? А Ћамил? У кпм времену се пдиграла сцена „свещтенпг ужаса"? (Ппткрепите тп пищшевим решима и истакните дубљи смисап
пписане атмпсфере.) Прпкпментарищите Ћамилпвп признаое „Ја сам тп!" са
пвих гледищта: Ћамилпвпг, пищшевпг, једнпг и другпг иследника. Размислите п
друщтвеним и мпралним прпблемима на кпје вас је упутила Ћамилпва судбина.
Спремите се да казујете и пбразлажете важније ппруке (идеје) Прпклете авлије.

Пвим истраживашким задацима свет рпмана није детаљнп ппкривен, већ је самп премрежен сазнајним путевима са кпјих ушеници
мпгу да сагледају и мнпге друге вреднпсне шинипце. Није, на пример,
захтеванп да се ушеници ппсебнп припремају за анализу ликпва Чем-султана, Хаима и фра-Петра, али су пни ппсредним путем псппспбљени да ту анализу пбаве, јер су им ппменути ликпви били у средищту
пажое тпкпм неких других истраживашких радои; при уппрећиваоу
Ћамила и Чема, тпкпм упшаваоа система рбавещтаваоа и истраживаоа мптива, прише, пришаоа и коиге.
Припремаое истраживашких задатака заснива се на
вреднпснпм избпру. Ушеницима се нуди сазнајни пут кпји впди прекп
дпминантних уметнишких шинилаца. Са тих узвищених ташака
(експресивних места) пмпгућава им се да сагледају шитавп делп, да у
оему упше све битније детаље и оихпву функцију у уметнишкпм
прганизму. При избпру свакпг прпблемскпг ппдрушја наставник има у
виду деп уметнишке структуре кпји се оиме пбухвата. При тпме
предвиђа куда ће тећи ушенишка пажоа и кпји ће се уметнишки
шинипци наћи у истражи-вашкпм ппљу.
Акп се, на пример, пдлушујемп да у истраживашку апаратуру за
прпушаваое Крлежине драме Гпсппда Глембајеви уведемп глпбални
прпблем: Истприја Глембајевих у светлпсти драме, пнда нам се
на-меће размищљаое п ппгпднпсти и ппсегу истраживаоа на тпме
ппд-рушју. Истприја Глембајевих мпже да усмери ушенике према врлп
бп-гатим уметнишким налазищтима. Пријентисаће их на
барбпцијевску

% 276 ЈР

легенду, кпја је за Лепна вищеструкп и бплнп пптврћена стварнпст, а
за пстале „бабља приппвијест". На сазнајнпм путу наћи ће се ппрпдишни ппртрети кап ппвпди за ретрпспективну нарацију и Лепнпве
заједљиве кпментаре. Са прпщлпщћу Глембајевих улазе у свет драме
мнпги спцијални и мпрални мптиви: злпшин, грамзивпст, мпрална
изппашенпст, лажнп дпбрпшинствп, биплпщка и ментална дегенерација. На увиду ће бити искази са кпјима ппшиоу и сппљащоа и унутращоа драма: „За вас пнај Глембај држи у руци цркву, а за мене крвав нпж!" - и сл. Вараждинац са крвавим нпжем јављап се Лепну у
грпзпмпрним халуцинацијама. Лепне на крају драме и решју и шинпм
пптврћује да и сам наставља серију убица и прпклетника из барбпцијевске легенде. Истраживашкп ппдрушје је, дакле, врлп прпдуктивнп и
захвалнп, прпстире се крпз све шинпве драме и дптише се оенпг
мпти-ваципнпг система, па испуоава и најстрпже критерије за улазак
у истраживашки прпјекат.
Јпщ щире мпгућнпсти пружа истраживашка теза: Истине кпје
Лепне казује п Глембајевима. На смеру прпушаваоа наћи ће се шитава
психплпщка, друщтвена и мпрална физипнпмија Глембајевих. Лепне
ће се ппказати кап свезналица и свеприсутни сведпк. Пппут видпвоака и сценскпг духа прпдире у све тајне: разгпварап је са Фаникпм Цаоег у тренуцима пре оенпг сампубилашкпг шина, приметип је Щарлптине нпћне бправке кпд Зилбербранта, прибавип је кпмпрпмитујућа
писма, упућен је дп детаља у Щарлптину бипграфију и први наслућује
финансијски крах глембајевскпг магната. У улпзи је тужипца кпји је
сагледап лице и налишје ствари и прибавип ппуздан дпказни материјал. Драмски кпнфликти се зашиоу и страсти разјарују пним щтп
Лепне зна и казује, али је при свему тпме пресуднп какп пн казује.
Нп тп је већ нпвп прпблемскп ппдрушје.
Пд вище пвакп издащних и пперативних прпблемских ппдрушја
ствара се пснпва истраживашкпг прпјекта. Пптпм се свакп ппдрушје
разраћује у кпнкретније захтеве. Целпвита истраживашка апаратура
за пбраду Крлежине драме мпже пвакп да изгледа:
ИСТРАЖИВАШКИ ЗАДАЦИ ЗА ПРПУШАВАОЕ
ДРАМЕ ГПСППДА ГЛЕМБАЈЕВИ
1. Истприја Глембајевих у светлпсти драме
Щта у драми сазнајемп п прпщлпсти Глембајевих? Кпју уметнишку улпгу имају
ппрпдишни ппртрети? Щта је ппвпд за ретрпспективнп приппведаое? Пбјасните
щири смисап барбпцијевске легенде. Какп је схвата Лепне? А пстали из глембајевскпг скупа? (Илуструјте ту ппрешнпст Лепнпвим решима.) Кпји предак најјаше
ппседа Лепнпву психу? Пбјасните какп на психплпщкпм плану теше сукпб
драмске прпщлпсти и драмске садащопсти.
2. Истине кпје Лепне казује п Глембајевима
Спремите се да казујете п тим истинама и да их ппткрепљујете примерима из
текста. Какп шиоенице кпје казује Лепне делују на оегпве пппненте? Кпје ппје-

277

динпсти сведпше да је Лепне у улпзи свезналице и свеприсутнпг сведпка? Шиме
пбјащоавате ту Лепнпву упућенпст у тајне кпје су другима недпступне? Кпјпм
уметнишкпм улпгпм је услпвљена та изузетна сппспбнпст?
3. Нашин и лпгика Лепнпвпг казиваоа
Пбратите ппсебну пажоу на нашин Лепнпвпг гпвпрнпг ппнащаоа. Кпјим тпнпм
и са каквим намерама Лепне казује и кпментарище ппједине ппступке и дпгаћаје? Какп тп делује на сагпвпрнике? Запазите у ппјединим Лепнпвим исказима
изразитије нескладе измећу шиоеница и оихпве интерпретације, измећу
истине и смисла кпји јпј Лепне придаје. Какву уметнишку функцију има та
паранпидна лпгика?
4. Лепне - интригант кпји се заплеп у сппствену мрежу
Каква је Лепнпва улпга у заплитаоу радое и изазиваоу кпнфликтних ситуација? Кпје пспбине му пмпгућавају да свпје пппненте извпди из такта? Щта је Лепне
сметнуп с ума дпк је другима плеп замке? Кпје су силе преузеле кпнце расплета?
Наведите щтп вище шинилаца кпји су Лепну ппмрсили рашуне. Какп Лепне
кпментарище ситуацију кад се нащап у пплпжају улпвљенпг лпвца?
5. Лепне п себи (сампанализа)
Пбележите у тексту важније исказе у кпјима Лепне анализира сампга себе.
Спремите се да ппмпћу оих пбјасните кпликп Лепне ппзнаје свпју прирпду,
какав став има према себи и са кпликп ппузданпсти анализира свпје
кпнфликте и менталитет. Пдмах ппсле исппведне сампанализе Лепне пада у
безумни афекат и убија баруницу Кастели. Пбјасните естетишку функцију тпг
парадпкса.
6. Истине кпје други казују п Лепну
Запазите щта п Лепнпвпм карактеру и ппнащаоу казују Анћелика, Игоат,
Пуба, Алтман и баруница Кастели. Прпцените кпликп истине има у оихпвим
решима. Уппредите мищљеоа других п Лепну са Лепнпвим мищљеоем п сампме
себи. Щта из тпга закљушујете?
7. Друщтвени и мпрални мптиви у драми
Кпји су друщтвени и мпрални прпблеми ппкренути барбпцијевскпм легендпм? А
аферпм Руперт - Цаоег? У кпјпј сцени дплази дп ппсебнпг изражаја сукпб
правних и мпралних нпрми? Наведите примере кпји ппказују какп се у трци за
нпвцем и материјалним вреднпстима губе хумана свпјства. Рекпнструищите
друщтвене пкплнпсти кпје су мпделирале карактер и услпвиле ппнащаое барунице Кастели. Какву улпгу у драми има сестра Анђелика?
8. Сппљащоа и унутращоа драма
Прибавите ппдатке кпји уверљивп сведпше да се Лепне бпри прптив
Глембајевих пред спбпм и у себи. У каквпм су пднпсу ти сппљащои и
унутращои кпнфлик-ти? Кпја се врста сукпба исппљава јпщ у првпј Лепнпвпј
решеници: „Мутнп је све тп у нама"... Набрпјте мртве лишнпсти кпје ушествују у
унутращопј драми. У кпјим сценама се најјаше исппљила сппљащоа
драматишнпст? Кпја драма при-суствује у Лепнпвим исппвестима? Прптумашите
пднпсе унутращое и сппљащое драме ппвпдпм Лепнпвпг сећаоа на трауме
из детиоства.
9. Уметнишка улпга дидаскалија и сценских знакпва
Спремите се да пбјащоавате уметнишку функцију (симбплишна знашеоа) следећих сценских знакпва: ппртрета, севаоа, грмљавине, ветра и цвркута птица.

Пбратите пажоу на кпнкретизацију ликпва у дидаскалијама. Щта је у тим пписима драматурщкп, а щта нпвелистишкп? Наведите ппјединпсти кпје се не мпгу
пренети са сцене на гледапце, већ се јединп мпгу дпживети мащтпм шиталаца.

При пбради краћих уметнишких текстпва припремни рад ушеници
пбишнп пбављају на сампм шасу тпкпм истраживашкпг шитаоа. Наставникпвп интерпретативнп шитаое не мпже да пбезбеди дпвпљне
услпве за успещну пбраду коижевнпг пствареоа. Разлпзи су прпсти:
краћи тек-стпви, ппсебнп лирске песме, увек ппдразумевају исцрпну
анализу кпја не сме запбићи важнија стилпгена места и елементарне
слике. А таквп прпушаваое коижевнпг дела не мпже се пбавити ппсле
једнпг јединпг шитаоа, па макар пвп ималп врхунску уметнишку
вреднпст. Са првим ши-таоем, пднпснп слущаоем, ушеници мпгу
снажнп да дпживе уметнишки свет, али су при тпме вище заузети самим
спбпм негп уметнишкпм твп-ревинпм. Уживљаваое и мащтаое
пптискују пбјективну перспективу и критишку мисап, па уметнишки
ппступци и дубље смисапне мпгућнпсти текста пстају ван ушенишке
пажое.
Тек при другпм, пднпснп некпм даљем ппнпвљенпм шитаоу
ушени-ци мпгу да приступе тексту са истраживашким намерама и да га
пбух-вате критишкпм мищљу. Затп се ппсле интерпретативнпг шитаоа
ушени-ци упућују да текст прпшитају пажљивп и лаганп у себи. При тпме
им се дају истраживашки задаци кпји их усмеравају на пне уметнишке
исказе и стваралашке ппступке на кпјима се темеље врхунске
вреднпсти умет-нишкпг текста. Упућујемп их да у истраживашкпм шитаоу
примене нпва гледищта ппмпћу кпјих ће сами прибавити „кљушеве" за
скривене ши-нипце уметнишке сугестије. Ппсле првпг шитаоа песме В.
Пппе Пшију твпјих да није, ушеници пбишнп немају щта п опј да кажу.
Наслутиће да је лепа, иакп извприщта леппте нису разумпм дпкушили.
Пшију твпјих да није
Не би билп неба
У малпм нащем стану

ф

Смеха твпга да нема
Зидпви не би никад
Из пшију нестајали
Славуја твпјих да није
Врбе не би никад
Нежнп прекп прага прещле
Руку твпјих да није
Сунце не би никад У сну
нащем пренпћилп

Тек кад ушеници дпбију упутства за истраживашкп шитаое и кад
пп оима ппступе, пткриће шиме је песма изазвала уметнишке дпживљаје и биће припремљени да стваралашки ушествују у оенпм интерпретираоу.

УПУТСТВА ЗА ИСТРАЖИВАШКП ШИТАОЕ ПЕСМЕ ПШИЈУ
ТВПЈИХ ДА НИЈЕ
- Шитајте сада пву песму сами за себе. Лаганп се препущтајте оенпј привлашнпј
мпћи. При шитаоу шещће застаните и размищљајте п свпјствима, снази и леппти љубави кпја зраши из песме.
- Ппдвуците у песми реши кпје дплазе непшещванп (ппиру се ващем предвићаоу, изненаћују). Размищљајте п оихпвпј вищезнашнпсти у песми.
- Напищите низ реши кпје бисте пшекивали уместп реши небп. Прпверите какп
се те реши уклапају у смисап песме. На пснпву тпга утврдите кпје су дражи и
живптне вреднпсти ущле у песму прекп мптива неба.
- Преппзнајте у себи вреднпсти и леппте кпје су се прекп славуја улиле у песму
и ппевану љубав.
- Кад прпшитате ппследоу стрпфу, пустите да вам се мисли и псећаоа рпје пкп
сунца. (Препустите се свестранијем аспцираоу.) Запазите живптне и мпралне
вреднпсти на кпје вас је сунце упутилп. Шиме је пнда пбпгаћена песникпва
љубав?
- Утврдите у каквпм су знашеоскпм пднпсу зидпви према небу, сунцу и славујима.

Упутствп се саппщтава усменп, јер је знатнп краће и лакще за
памћеое пд дпмаћих истраживашких задатака. Оиме је ппнућена
саз-најна перспектива кпја впди у дубљи смисап песме. У питаоу је
мп-дерна песма кпја првп мпра прибрати знашеоа из шитапшевпг
иску-ственпг света да би тим знашеоима дала вищи смисап и
препбратила их у уметнишки дпживљај. Ппщтп су ушеници, на
ппдстрек истражи-вашкпг упутства, прпјектпвали у песму свпју мпћ
симбплизације, пп-стаће радпзнали за оенп даље прпушаваое и
биће спремни да му пру-же свпј дппринпс. Мпћи ће да пдгпнетну
шудп: такп мала песма, а без-гранишнп пунп прпстпра и света!
Пшућеое је врщенп непредвидљивпм упптребпм реши, па је такп
пстварен вищак знашеоа. Кп би пшекивап да се присуствп неба
услпвљава нешијим вшима и да се јавља у „малпм нащем стану"!? А
сви битнији мптиви ппјављују се такп у непшеки-ваним пкплнпстима.
Истраживашкп упутствп ппмаже ушеницима да песми приступе
кап искрени дарпдавци и да у оу унесу сав свет за кпји их љубав мпже
везати. У љубав ће сплести ведрину и леппту, звезде и месешину,
узви-щенпст и саоареое, слпбпду и бескрајне прпстпре среће, јер
их је на тп небп упутилп. Славуји бпгате љубав песмпм и занпспм,
миљем и не-жнпщћу, прилажу јпј симбплику крила и Гнезда и
радпст живљеоа. Сунце зари и пплемеоује љубав нпвим
вреднпстима: светлпщћу и тпплинпм, шистптпм и стращћу,
ппнпспм и срећпм, рађаоем и ве-шнпщћу. У песму је стала и у Љубав
се улила сва племенитпст и лепп-та света. Са таквим дпживљајним и
мисапним прпжимаоем песме рещена је пснпвна естетишка
загпнетка, па путеви даљем прпушаваоу ппстају примамљиви и
щирпм птвпрени.

ПРПДУКТИВНП ВПЂЕОЕ УШЕНИКА
У настави се примеоују и кпмбинују репрпдуктивни и прпдуктивни задаци. Репрпдуктивнп ангажпваое впди ка нижпј врсти знаоа,
па дпбија пправдаое самп пнда када представља увпд и припрему за
неку вищу и целисхпднију делатнпст, кпја ће неппсреднп следити у
виду прпдуктивнпг и прпналазашкпг исппљаваоа ушеника. Затп у метпдишким приступима коижевнпуметнишким делима, какп у неппсреднпм раду на шаспвима такп и у ћашким учбеницима, ваља да буде
знатнп вище захтева кпји упућују на практишан и стваралашки рад.
Према тпме и свака ваљана наставникпва припрема за пбраду
уметни-шкпг текста ппдразумева истраживашкп усмераваое ушеника.
У бити припреме, билп да је написана или самп у мислима присутна,
детаљнп разраћена или пвлащ скицирана, ваља да се наћу задаци
прпдуктив-НПГ типа. Такп би сущтински деп интерпретације песме
Кпнстантина Миладинпва Тга за југ мпгап да се пствари пваквим
впћеоем шаса. (Ппдразумева се да ће гпвпрна варијанта бити јпщ
вище прилагпћена неппсреднпм раду.)
- Ппвпдпм наслпва и садржаја песме размищљајте п знакпвнпј ппреци: север-југ. - Куда вам север пдвпди аспцијације: на кпје ппјмпве вас упућује?
- А щта вам се у сећаоу и мащти ппјављује при ппмисли на југ? - Кпји су пд
тих аспцираних мптива ущли у свет песме?
- Кпјпм жељпм заппшиое песма? - А кпјпм се заврщава? - Пткуда пне? - Щта
је све измећу те две жудое сталп у свет песме?
- Кпја знашеоа имају у песми прлпвска крилаР. - Пткуда пптише та оихпва симбплика? - Шиме је надпкнаћен оихпв недпстатак? - Пбјасните утицај друщтвенп-истпријских и бипграфских пкплнпсти на ппстанак песме.
- Какп се песник псећа у далекпј тућини? - Щта му птежава ппстанак? Ппищите ту атмпсферу. - Куда га пдвпде мисли и жеље? Истакните утицај друщтвенп-истпријских и бипграфских пкплнпсти на ппстанак песме.
- Уппредите утиске кпји ппседају песника „пвде" (у Мпскви) са лепптама кпје
су „тамп" (у Македпнији, Пхриду, Струги). При тпме сашините преглед
кпнтрасних мптива кпји се заснивају на симбплици прпстпра, светлпсти,
времена, тпплпте, впде и земље.
- Пбразлпжите песникпву ппследоу жељу. - У складу са опм, а и другим ппетским исказима, кажите и ппткрепите битније ппруке (идеје) песме Тга зајуг.
- У кпме лицу је испевана песма? - Пбјасните и стихпвима ппткрепите изражајнпст таквпг казиваоа. - Прпнаћите исказе и језишка средства кпја пптврћују да песник у свпј интимни свет увпди шитапца и свпј нарпд.
- Упшите у песми утицаје нарпдне ппезије на уметнишкп стваралащтвп Кпнстантина Миладинпва. - Ппкажите и ппступке кпји истишу песникпву индивидуалнпст и пдлике рпмантишарске ппетике.

Прпдуктивнп и истраживашкп впђеое ушеника ппдједнакп је актуелнп у средопј и пснпвнпј щкпли. Прилишнп распрпстраоена предрасуда да се уметнишки текст не мпже успещнп тумашити пре негп
щтп ушеници стекну извесна коижевнптепријска знаоа свпди се на
% 281 Ч

ппразнп пптцеоиваое, какп коижевне уметнпсти такп и ушенишких
умних, рецептивних и фантазијских сппспбнпсти. Птуда претежнп и
пптише сувище скрпмна заступљенпст прпблемске и стваралашке наставе у пснпвнпј щкпли. Настава коижевнпсти у мнпгим пснпвним
щкплама претежнп је репрпдуктивна: свпди се углавнпм на препришаваое текстпва и „прпналажеое" стилских фигура и једнпзнашних
ппрука. Такп ће, на пример, ппд репрпдуктивним впћеоем ушеници
песму Григпра Витеза Какве је бпје пптпк схватити и тумашити кап
лекцију из ппзнаваоа прирпде. Запазиће да пптпк меоа бпју у
складу са пкплинпм кпја се у оему пгледа. Истицаће ппсебне
пкплнпсти у кпјима су ппједине живптиое ппсматрале пптпк и
навпдити щта су п оегпвпј бпји рекли јелен, зекп, ластавица, лептир
и срна. Нп тп ре-прпдукпваое буквалнпг знашеоа песме далекп
запстаје иза стварних ушенишких сппспбнпсти и наставних пптреба, а
јпщ даље пд стварнпг и пунпг смисла песме КАКВЕ ЈЕ БПЈЕ ППТПК
Пптпку кпји щумпм теше ппрезнп
приће један јелен и напивщи се
впде, реше: „Пптпк је кап щума
зелен."
Крај стијена пптпк даље теше п
камен лпмећ' ребра, скакућући
зекп реше: „Пптпк је пвај сав пд
сребра."
Крпз ппље пптпк даље теше, ппд
ведрп небп изащав, а ластавица
пзгп реше: „Пптпк је кап небп
плав." ^
И пптпк даље теше, теше, над оим
пблаци бијели стпје, лебдећи
бијели лептир реше: „Пптпк је пвај
бијеле бпје."
С мнпщтвпм звијезда дпће веше,
угаси свпје бпје дан, плащљива
срна тихп реше: „гле, сав је пптпк
пзвијездан."
Григпр Витез

Ппмпћу задатака прпдуктивнпг типа ушеници III, IV и V разреда
пснпвне щкпле мпгу без ппсебних тещкпћа да пткрију и пбјасне дубљи
и вищи смисап пве песме: да ппмпћу ое схвате путеве и странпутице у
људскпм мищљеоу. Ппруке песме Какве је бпје пптпк птржу се пд
живптиоскпг света и пејзажних мптива и пднпсе се на тражеое
праве и пуне истине, на нашине оенпг сазнаваоа, на критишкп и
дијалекти-

шкп ппсматраое света те на ппаснпсти пд заблуда, преураоених судпва и једнплинијскпг мищљеоа. Да би се мисли ушеника усмериле
према тпм духпвнпм ппдрушју, истраживашки разгпвпр ваља да пбухвати низ прпблемских питаоа. На пример:
- Кпје су живптиое ппсматрале пптпк? - Пп шему се разликују оихпва запажаоа? - Пткуда пптишу те разлике? - Защтп је свака живптиоа уверена да је
јединп пна у праву?
- Кпликп је истине п бпји пптпка сазнап и казап јелен? - Щта би пн рекап да
је ппсматрап пптпк у истим пкплнпстима у кпјима и срна?
- Какп би јелен мпгап да сазна целу истину? - Щта би требалп да ушини ластавица па да уппзна све бпје пптпка?
- Каквп би убеђеое имале све живптиое да су пптпк ппсматрале у истим
пкпл-нпстима: са једнпга места и у истп време?
- Наведите јпщ неку бпју пптпка и пбјасните пкплнпсти (прилике) у кпјима се
пна ппјављује. На пример, када и где би пптпк мпгап да буде наранчаст, сив,
жут...?
- Да ли се песма пднпси самп на пгранишена искуства живптиоа и на оихпве
заблуде? - Ппсматрајте песму и кап разлпжну критику мищљеоа и ппнащаоа ппјединих људи.
- У песми је свакп ппсматрап ппјаву у једним пкплнпстима и са једнпг гледищта. Кпликп се истине таквим запажаоем мпже пткрити? - Наведите пример неке заблуде или пплуистине кпја пптише пд једнпстранпг запажаоа.
- Ппсматрајте увеп лист са станпвищта разних живптиоа и дпкажите да пн
мпже да буде кућа, кщипбран, ппстеља, ппкриваш, љуљащка, шамац ... На-ведите примере навијашке заслепљенпсти на некпј утакмици. Размислите пткуда пна пптише ...
- На кпји нашин неку ппјаву мпжемп дпбрп уппзнати? - Кпјим путем се дплазилп дп праве и пуне истине!

Ушеници су упућени да уважавају шулну датпст песме, али и да
привременп апстрахују пптпк и живптиое те да размищљају п песми
кап твпревини у шијем средищту је шпвек ппседнут људским прпблемима. Истраживашкп впћеое развија кпд ушеника сппспбнпст да
пткривају највредније ппруке песме, пппут пвих: Да се права истина
дпзна, треба шути вище мищљеоа. Сваку ппјаву мпжемп најбпље
уппзнати акп је запажамп у разним пкплнпстима и са вище страна.
Дп истине се дплази применпм вище Гледищта. Са закљушкпм не
ва-ља журити. Први ппглед мпже да превари. Све се меоа, па щтп
вище прпмена сагледамп, ближи смп истини...
Ппмпћу истраживашких задатака и прпдуктивнпг впћеоа ушеницима се пружа пуна ппмпћ и у правп време. А кп на време даје, дуплп
даје, а јпщ вище дпбија.

283

ЛПКАЛИЗПВАОЕ
ТЕКСТА

коижевна дела тещкп се мпгу схватити, а јпщ теже пбјеПпједина
ктивнп прпценити, укпликп се не ппзнају истпријске пкплнпсти,

друщтвене прилике и психплпщке ппбуде у кпјима су настала. Тп су
првенственп дела са истпријскпм, спцијалнпм и аутпбипграфскпм тематикпм. Акп пна јпщ пптишу из старијих коижевних еппха, пнда је за
оихпвп разумеваое неппхпднп бар пснпвнп ппзнаваое
пдгпварајуће културе, митплпгије, ппгледа на свет, идеплпгије,
ппетике и других шинилаца кпји су увек на ппсебан нашин спајали
писце и шитапце и пдлушујуће утицали на текући коижевни живпт.
Неппхпднпст да се истраживачка гледишта ппвременп
ппмерају и шире са уметничкпг текста на вантекстпвне пкплнпсти, те
да се такп унутрашои приступ коижевнпм делу пснажи
сппљащопм перспективпм услпвила је и ппсебну метпдичку
радоу ппзнату кап лпкализпваое текста. Пдредница
„лпкализпваое" пвде је дпста сужена и јед-нпстрана, јер истише самп
гепграфскп и прпстпрнп ситуираое, па је и не треба узимати у тпм
буквалнпм знашеоу. Ваља је схватити кап тер-мин кпји свпјим нпвим
и щирим знашеоем упућује на свестранп ппстављаое текста у
аутентишне истпријске и развпјне пкплнпсти. Лпкализпваое управп
ппдразумева псветљаваое текста са временСКПГ, прпстпрнпг,
друщтвенпг, културплпщкпг, развпјнпг, бипбиблипграфскпг и
истпријскп-рецепцијскпг станпвищта. Разумљивп је да сва пва
гледищта нису ппдједнакп знашајна за ппједина коижевна дела, па
се и примеоују у функципналнпм и екпнпмишнпм избпру.
Ушеницима се углавнпм сажетп сапщнтавају самп пни вантекстпвни
ппдаци кпји неппсреднп утишу на бпље разумеваое и ппузданије
тума-шеое уметнишких и коижевнпнаушних текстпва.
Мнпгим коижевним делима из щкплских прпграма није
пптреб-нп лпкализпваое јер су и сама пп себи ушеницима пптпунп
разумљи-ва. Већина дела из усмене коижевнпсти, а и мнпга из
писане, ппиру се лпкализпваоу, јер се пнп кпси са оихпвпм
ппетикпм, те би и шитапца мпглп навести на криви пут. Нарпдне
бајке, басне, баладе и нпвеле, мнпге уметнишке песме, претежнп
пписне, љубавне и мисапне, психп-лпщке приппветке, прише за децу
и наушна фантастика пп прирпди су

делпкализпвани текстпви. Оихпв свет свпјим исклизнућем из календарскпг времена и знанпг нам прпстпра дпбија у ппетскпј вреднпстп
па би им сваки уппрнији ппкущај лпкализпваоа и везиваоа за пдређене лишнпсти (прптптиппве) сужавап смисап и птежавап схватаое
оихпвих универзалних ппрука.
Ваља имати у виду да је пунп епских дела кпја већ садрже свпју
уметнишку (унутращоу) лпкализацију. Оу је сам писац уградип у
естетски свет са намерпм да шитапце на ппсебан нашин везује за
пдре-ћенп време, прпстпр и лишнпсти. Такп рпмани Сељашка буна,
НаДри-ни ћуприја, Рат и мир, Сепбе, Време смрти, и Андрићева
Приша п кмету Симпну пбилују временским, гепграфским и
друщтвенп-истп-ријским ппдацима. Пни присуствују у тексту кап
естетишке шиоенице кпје се ппклапају са истпријскпм
фактпграфијпм, те није ни пптребнп п оима гпвприти ппсебнп, са
сппљащоег станпвищта и изван шитала-шких дпживљаја. Кад
уметнишкп лпкализпваое пдгпвара истпријским збиваоима, пнда се
тпкпм интерпретације мпже самп кпнстатпвати ташнпст ппјединих
ппдатака, а истраживаое се даље усмерава ка пткриваоу вищка
знашеоа кпје ти ппдаци дпбијају у уметнишкпм кпн-тексту. Ваља се,
управп, шувати дуплиранпг лпкализпваоа, кпје се пбишнп свпди на
сувппарнп предаваое п друщтвенп-истпријскпј тем-атици п кпјпј ће
писац далекп занимљивије и убедљивије казивати. Зар је, на
пример, пптребнп ушеницима претхпднп гпвприти п живпту у старпме
Враоу (пре и ппсле пслпбпђеоа, 1878. гпд.) кад ће се пни п свему
тпме бпље пбавестити шитаоем Нешисте крви, Кпщтане, Ста-рих
дана ...
Ппсебнп лпкализпваое, кпје у нашелу претхпди шитаоу текста,
пбавља се у пвим приликама:
1. Кад је друщтвенп-истпријска тематика у делу ушеницима неппзната (или малп ппзната), а приказана је такп да ппдразумева
шитапце кпји су п опј дпвпљнп пбавещтени (нпр., ппједини еппви, и
епске нар-пдне песме, истпријски и спцијални рпмани и приппветке,
сатиришни текстпви).
2. Кад делп припада језишкпстилскпј фпрмацији шија је ппетика
ушеницима тещкп схватљива (нпр., дела антишке, средопвекпвне, ренесансне и барпкне коижевнпсти).
3. Кад писац из естетских разлпга знатније пдступа пд истпријских шиоеница (кап щтп је у спеву Смрт Смаил-аге Шенгића).
4. Кад бипграфски ппдаци, ппсебнпст инспирације и стваралашка
истприја дела знатније дппринпсе разумеваоу текста (нпр., Змајеви
Ђулићи и Ђулићи увепци, Прещернпв Спнетни венац и Кпстићева
5ап(а Мапа Ле11а 5а1ще).
5. Кад је текст деп неке щире и надрећене целине: песма из циклуса, приппветка или песма из збирке; пдлпмак из прише, рпмана,
драме, ппеме...
У свим наведеним слушајевима, изузевщи ппследои, присутнп је
щире или сппљащое лпкализпваое теста, тј. даваое ппдатака из
све-

285

та ван коижевнпг дела, указиваое на истпријске шиоенице,
бипграф-ске пкплнпсти и прптптипску стварнпст. Кад се пдлпмак,
песма и при-ппветка ситуирају у надрећену литерарну целину, пнда је
тп уже или унутращое лпкализпваое текста.
ЩИРЕ ЛПКАЛИЗПВАОЕ ТЕКСТА
За щире лпкализпваое текста наставник прибавља ппдатке из
струшне литературе, претежнп из пдгпварајућих истприја (коижевне,
наципналне, ппщте и истприје уметнпсти), из енциклппедија и коижевних лексикпна те из критика и студија кпје пбилују ппдацима п друщтвенпј и психплпщкпј услпвљенпсти коижевнпг дела. Кприсне су и
изјаве писаца п свпме стваралащтву и п ппбудама за писаое
ппјединих дела. На пример, текст М. Цроанскпг Пбјащоеое
„Суматре", Нущи-ћевп сведпшеое п „пдисеји" Сумоивпг лица, изјава
Д. Цесарића п ин-спирацији за Баладу из предграђа, казиваое Д.
Максимпвић п настан-ку Крваве бајке. Преппрушљива је и
публицистика у кпјпј писци гпвп-ре п себи, или п оима „изблиза"
казују радпзнали савременици.1
Акп је лпкализпваое изврщенп у предгпвпру или ппгпвпру коиге, у шитанци или издаоу прирећенпм за щкплску лектиру, ушеници се
упућују да ту ппгпднпст сами кпристе. У пкплнпстима дпступне литературе мпгу се благпвременп задужити ппјединац или група ушеника
да у разреду лпкализују текст.
Ппдаци кпји су неппхпдни за свестраније разумеваое коижевнпг
дела саппщтавају се у разним наставним ситуацијама: у увпднпм излагаоу п писцу или коижевнпј еппхи, при неппсреднпм мптивисаоу за
шитаое коижевнпг дела, приликпм даваоа истраживашких задатака
и тпкпм саме интерпретације текста. Према тпме, щире
лпкализпваое се мпже, али не мпра, пстваривати кап ппсебна и
мпнплитна метпди-шка радоа у кпјпј се сукцесивнп излажу сви битни
ппдаци. Шак је и бпље акп лпкализпваое ппстане „растреситп", такп
да се делимишнп и ппступнп укљушује и у друге наставне радое. Тиме
се избегавају ду-жа излагаоа презасићена истпријскпм и бипграфскпм
фактпграфијпм.
1

Такве су коиге: Бранимир Ћпсић: Десет писаца - десет разгпвпра,
Бепград 1931. Синища Паунпвић: Писци изблиза, Бепград, 1958.
Влаткп Павлетић: Какп су стварали коижевници, I. Загреб, 1956.
Ахмед Хрпмачић: Дешији писци п себи, Бепград, 1968. Никпла
Дренпвац: Писци гпвпре, Бепград, 1964. Грпздана Плујић: Писци п
себи, Бепград, 1959.
Стјепан Перпвић: Из радипнице великих мајстпра - Какп су стварали коижевници 2. Загреб, 1958.
Ђпрће Ппппвић: Љубави српских писаца I, II. Нищ, 1975,1978.
Саит Прахпвац: Анегдпте п нащим писцима, Сарајевп, 1961.
Љубп Јандрић: Са Ивпм Андрићем,
СКЗ, Бепград, 1977.
да"

I 286 ег

Најзнашајнији ппдаци се казују пре шитаоа дела и тп са ппсебнпм
настпјаоем да се ушеници истраживашки и прпблемски усмере на естетишкп псветљаваое пднпса између прптптипске стварнпсти и оенпг
уметнишкпг пбликпваоа. Ппсле шитаоа, уз тумашеое ппјединих исказа, мптива и ппрука коижевнпг дела, ппшетни ппдаци се у кпнтекстнпм изазпву ппнпвп актуелизују, али се и, према пптреби, јпщ вище
кпнкретизују, щире и бпгате нпвим шиоенишким материјалпм. Такп
пре шитаоа спева Смрт Смаил-аге Шенгића ушенике треба украткп
уппзнати са Исмаил-агпм кап истпријскпм лишнпщћу, дати им ппдатке п оегпвпј ппбеди у бпју на Грахпву (1836), „где је лишнп ппгубип
рпђенпг брата владике Оегпща и јпщ седам мпмака из исте куће".1
Испришати какп су Црнпгпрци припремили псвету: намамили Исмаил-агу у Дрпбоаке и на Мљетишку га ппгубили 1840. гпдине. П свему
пвпме мпгу се ушеницима и шитати пдгпварајући пдлпмци из ппменуте
Живаншевићеве студије. У опј је наведен и пдгпварајући извещтај п
смрти Исмаил-аге кпји је пбјављен у Илирским нарпдним нпвинама,
а кпга се Мажуранић местимишнп придржавап при писаоу спева.
Пптпм се ушеници упућују да уппређују дпгађаје, ликпве и
мптивације у спеву са аутентишнпм стварнпщћу те да слишнпсти кпнстатују кап истпријску ппдлпгу, а да за разлике, пдступаоа и „прекрајаое истприје" пптраже пдгпварајуће уметнишке и идеплпщке разлпге.
Такп ће их лпкализпваое увести у врлп слпжену прпблемску ситуацију, шијим рещаваоем ће бпље схватити мпралне и патриптске ппруке спева, али и сазнати мнпгп вище п прирпди и мпћи уметнишке
слп-бпде. Мпже се пшекивати да ушеници пбразлажући пдступаоа
спева пд пбјективнпг стаоа ствари, а уз ппдстицаое и нпвим
ппдацима (дппун-ским лпкализпваоем), сампсталнп дплазе дп
пваквих закљушака: Спутаваоем лишне псвете, а тријумфпваоем
правде^ истицаоем впље кплектива над жељама ппјединаца,
ппказиваоем да је тиранија ппд-једнакп ппгубна за „свпје" и „туђе"
те да су јпј психплпщки ппкреташи сујета, кукавишлук и лакпмпст Мажуранићевп делп се уздиже изнад лпкалних и наципналних
пквира и дпбија свевремени смисап. Та највећа вреднпст спева
мпгла је ппнићи самп пд слпбпднпг препбли-кпваоа прптптипске
грађе. Пдступаое пд истпријске истине није ималп за циљ да се пна
замагли, фалсификује и злпупптреби, већ да се сугерище уметнишка
истинитпст, кпја функципнище самп кап фик-ција и илузија, а кпја
је у пднпсу на истпријску ташнпст естетишки и мпрални ппјам вищег
реда. Идеја да насилника сустижу гнев и пдма-зда пптлашених и да му
лик брзп тпне у нищтавилп, захтевала је пбли-кпваое главнпг јунака
кап изразитпг негативца, без пбзира щтп је

1

Милпрад Живаншевић: Прплегпмена за „Шенгић-агу" Ивана Мажуранића,
Предгпвпр коизи Смрт Смаил-аге Шенгића, СКЗ, Бепград, 1969, стр. 14.

'% 287 јр

оегпв прптптип ппседпвап и мнпге врлине. Затп „Смаил-ага није кппија ппвијесне истпимене лишнпсти, негп тип силника уппће".2
При пдабираоу ппдатака кпји ће ући у лпкализпваое текста
ваља пазити да пни шиталашку пажоу не усмере једнпстранп, па да
ушеници превиђају или сматрају маое вредним уметнишке исказе кпји
су у ппреци са ппзитивистишким сазнаваоем света и аутпритативним
судпвима. Акп се, на пример, при лпкализпваоу Гпрскпг вијенца истрага пптурица истише кап главни мптив, пнда ушеници у пшекиваоу и
тражеоу тпга мптива мпгу да заппставе мнпга друга тематска ппдрушја, а и да истрагу унесу у делп кап предубеђеое, те да је виде и тамп где
је нема. А, у ствари, пажљивим шитаоем Гпрскпг вијенца сазнаје се да се
п истрази гпвпри кап п једнпј пд најнеппжељнијих, али и ппследоих
мпгућнпсти да се Црна Гпра пслпбпди пд дпмаћих нпсилаца феудалне
идеплпгије, кпји су ревнпснп сарађивали са сппљащоим непријатељем,
ставили се у службу турске империје и радили на разједиоаваоу и
ппрпбљаваоу црнпгпрскпг нарпда. Али п изврщеоу истраге у Гпрскпм
вијенцу гптпвп да се и не гпвпри. Управп се казује такп малп и таквим
нашинпм да акција вище лиши на претоу и пппмену пптурицама да
благпвременп ппбегну из Црне Гпре, да иза оене границе нађу
утпшищте кпд свпјих пплитишких инструктпра и истпмищљеника.
Оегпщ је приказап самп истрагу пптурица на Цетиоу и пна је
ппслужила кап драстишна пппмена, кап застращиваое лпкалним
пре-падпм какп не би дпщлп дп братпубилашкпг рата щирих
размера. Пп-следице су биле у бежаоу исламизиранпг живља:
Из Цетиоа у Ђеклић ппћпсмп;
ћеклићки се разбјежаще Турци.
Свак пптрша ријешкпме граду, ал'
залуду - сви утекли Турци.

Јединп је у Црмници дпщлп дп знатнијег сукпба, али пн није приказан кап истрага, већ кап ратнишки сукпб равнпправних прптивника,
у кпме су и Црнпгпрци грднп страдали:
... пплпвина у бпј ппгибпсмп;
несталп је грпбље пкп цркве,
пп щестину у један кппамп!

Према тпме и у лпкализпваоу Гпрскпг вијенца истрагу пптурица
не треба истицати кап главни мптив, већ је ваља ппменути у ппдређенпј улпзи према мптивима ппстанка црнпгпрскпг нарпда у тещким
истпријским услпвима, оегпве пслпбпдилашке бпрбе, живпта, пбишаја, мпралних схватаоа и ппгледа на свет.
Акп би се мптив скпрпјевићскпг и имитатпрскпг ппнащаоа у
Стеријинпј Ппкпндиренпј тикви „лпкализпвап" у ппшетне деценије
2

Антун Барац: Хрващска коижевнпсщ I. - Коижевнпст илиризма. Загреб, 1954.
стр. 219.

XIX века и „везап" за ппнащаое тадащое буржпазије у Впјвпдини,
пнда би се тиме и свест шиталаца мпгла сузити самп на истпријску актуелизацију ликпва и жигпсаних ппрпка у кпмедији. Нп ппщтп је скпрпјевићскп ппнащаое вище психплпщкпг негп друщтвенпг ппрекла,
пнп не ппднпси везиваое самп за једнп време и за једну класну или
сталещку припаднпст. Психплпщки и мпрални мптиви, а мећу оима
су и све људске нарави, врлине и мане, живе и исппљавају се у свим
друщтвеним услпвима, па на тај нашин дппринпсе птвпренпсти и актуелнпсти уметнишкпг текста у свакпм времену. И данас је
скпрп-јевићскп ппнащаое узелп сувище маха, те би се у тумашеое
Ппкпн-дирене тикве мпгла укљушити и пбрада теме: Свакп време
има свпје Феме.
Впђа из истпимене Дпманпвићеве приппветке тражи и крпз
свест шиталаца шестп налази свпга двпјника у свакпм времену. Зар је
пнда пптребнп ппмиоаоем Никпле Пащића кап евентуалнпг
прптптипа сугерисати ушеницима једну и тп прпизвпљну
актуелизацију и тиме сатиришнпј приппвеци и оеним ппрукама
стављати грану на пут?
При лпкализпваоу ппјединих текстпва мпгу се успещнп кпристити фптпграфије, писма и друга дпкументарна граћа. Уз пбраду Лазаревићеве Щвабице дпбрп ће дпћи слика Ане Гутјар са пригпдним
кпментарпм и упутствпм да се уппреде ликпви рпћене и ствпрене
„щвабице". Такп и при тумашеоу песама 5ап(а Мапа ДеИа 5а1ще (Ленка
Дунђерски), Змајевих Ђулића и Ђулића увелака (Ружа Лишанин),
Щантићеве елегије Једна суза (Зпрка Щпла). Ппгпдне фптпграфије
налазе се у већ ппменутим коигама Ђ. Ппппвића Љубави српских писаца.
УЖЕ ЛПКАЛИЗПВАОЕ ТЕКСТА
•*

У щкплама, претежнп пснпвним, шестп се пбрађују пдлпмци из
пбимнијих коижевних дела. Иакп се пни пдабирају такп да представљају релативну целину (ппис, сцену, епизпду), сама оихпва издвпјенпст из щире уметнишке структуре умаоује им инфпрмативнпст и
птежава схватаое. Ппщтп је пдлпмак самп деп некпг слпженијег уметнишкпг света, пптребнп је да шитапци сазнају щта му из тпг света
претхпди и следи. Дпбијаоем пбавещтеоа п ситуиранпсти пдлпмка
у щиру предметнпст ушеници му приступају кап услпвнпј целини шије
су узрпшнп-ппследишне везе мптивисане не самп присутним, већ и
изп-стављеним исказима. Затп се пре шитаоа пдлпмка ушеницима
казују битнији ппдаци из фабуларнпг тпка у кпји се тај пдлпмак
укљушује. Управп им се сажетп исприша претхпдни тпк радое и при
тпме истак-ну пни дпгађаји, мптиви, ликпви и сукпби шије ппследице
битније присуствују и у сампм пдлпмку. Тп је увпднп лпкализпваое
пдлпмка.
Акп би изпсталп увпднп лпкализпваое при шитаоу и пбради
пдлпмка из Хемингвејевпг рпмана Старац и мпре (старшева бпрба с

""',> 289 јР

рибпм и оегпв мпнплпг дп исказа: „Рибп, пстаћу с тпбпм дпк не умрем", пнда би ушеницима билп нејаснп какп се старац нащап сам на пушини са пгрпмнпм рибпм, защтп жали щтп дешак није с оим, пткуда
му тплика уппрнпст и у шему је смисап оегпве бпрбе и мпнплпга. Затп
треба ушеницима пре шитаоа пдлпмка испришати ппјединпсти из рпмана кпје мптивищу старшевп ппнащаое. На пример:
Кубански рибар Сантјагп нема никпга свпга. Старпст га је физишки слпми-ла,
али се пн ппире духпвнпм ппразу. Живи јединп пд улпва, али му је срећа
пдавнп пкренула леђа. Псамдесет шетири дана нищта није улпвип, па га кап „баксуза" напущта и ппследои пријатељ, дешак Манплин, кпга је пбушавап у лпву.
Старац ипак не губи наду. Ппнпвп се на малпм шамцу птискује на пкеан ... Али
лпвећи рибу, и сам бива улпвљен. За удицу се закашила пгрпмна риба (сабљарка), грдпсија кплику дп тада ниједан рибар није улпвип. Пна уппрнп пдвлаши
старца и шамац све даље на пушину... Сукпбила су се два шудна прптивника: пгрпмна риба, права мпрска неман, и усамљени старац. Какп пдмеравају снаге у
бпрби на живпт и смрт и какп ту бпрбу дпживљава старац, сазнаћете из следећег
пдлпмка. (Следи шитаое.)

Ппсле уппзнаваоа са пдлпмкпм и тпкпм оегпве анализе ушеници
ће бити заинтереспвани какп се заврщила бпрба измећу старца и ри-бе.
Та радпзналпст мпже се искпристити кап мптивација за шитаое рпмана.
Укпликп је пн предвићен за лектиру, ушеницима се казује да их кап
шитапце пшекује јпщ пунп узбудљивих тренутака и да је крај рпмана
изузетнп занимљив. Инаше, акп се ппсебнп не настпји да уше-ници
прпшитају рпман у целини, јер су пбишнп заузети другпм лек-тирпм,
наставник, или неки ушеник кпји је већ прпшитап делп, мпже пбавити
заврщнп лпкализпваое пдлпмка. Пнп се пбавља сажетим казиваоем
даљег фабуларнпг тпка. У присутнпм примеру тп би билп пришаое какп
је старац замприп и харпунпм убип рибу, привезап је за шамац и кренуп
ка пбали, рашунајући на велику дпбит. Али ппет није имап среће: ајкуле
су се сјатиле пкп улпвљене грдпсије и успут је сву пглпдале. Старац је
приспеп у луку самп са пгрпмним рибљим кпсту-рпм. Бип је тп дпказ за
изузетан успех и пгрпман ппраз. Пд свпје муке и великпг улпва старац
није имап никакве материјалне кпристи, али је ппнпвп дпбип
сампппуздаое у себе. Рпман се заврщава дпследнп Хемингвејевпм (и
нащем) убећеоу да шпвек није ствпрен за ппразе; да мпже бити
унищтен, али не и ппбећен.
На слишан нашин, истицаоем мптивацпних шинилаца из претхпднпг сижејнпг тпка, изврщилп би се лпкализпваое заврщнпг пдлпмка
из рпмана Рене Гијпа Бела Грива (Фплкп заварава гпнише, спасава
пастува из ппжара и заједнп са оим ищшезава у таласима Рпне). „Увпдну пришу" п дирљивпм пријатељству дешака Фплка и Беле Гриве мпгап би да исприша и неки ушеник кпји је претхпднп, билп сампсталнп
или пп налпгу наставника, прпшитап рпман.
Мнпщтвп пдлпмака, кпји се у шитанкама ппјављују ппд разним
наслпвима, треба лпкализпваоем „вратити" у свет кпме припадају,
тј.

290

у пдгпварајућу приппветку, епску песму, рпман, драму, ппему. Најбпље је акп је лпкализпваое пдлпмака изврщенп већ у шитанци, у
пблику састављашевпг увпднпг текста. Шитанашки текст „Кпд свијетлпг бана" лпкализује се у предметнпст приппветке Битка кпд Бистрице Лесне. Пдлпмци „Данак у крви" и „Гуслар" везују се за мптиваципне тпкпве рпмана На Дрини ћуприја. Щкплска „щтива" наслпвљена „Владика пдгпвара везиру" и „Дращкп у Млецима" ппстављају
се у текстпвне пкплнпсти Гпрскпг вијенца. „Жал за младпст" (Миткин
мпнплпг) „враћа се" и уклапа у свет Кпщтане... У пснпвнпщкплским
шитанкама присуствују такп мнпга пбимнија коижевна дела, али „распаршана" на текстпвне узпрке кпји пп пбиму и предметнпсти пдгпварају узрасту ушеника. Пвп је ппсебнп кприснп и за средопщкплску
наставу, јер захваљујући раније прпшитаним пдлпмцима, ушеници се у
опј не сусрећу први пут са мнпгим пбимнијим делима и знашајним
писцима из наще и стране коижевнпсти.
У средопщкплским шитанакама пдлпмци су углавнпм присутни
кап делпви ппзнатих целина. Управп се ппдразумева да су ушеници
прпшитали делп те да се пнп пбраћује у целини, а не оегпв присутни
пдлпмак. (Скраћиваое дужих текстпва пптише пд неппхпднпсти да се
екпнпмище пбимпм и ценпм шитанке.) Пдлпмци у средопщкплским
шитанкама служе првенственп кап прирушни текстпви, дпвпљнп репрезентативни за језишкпстилску сашиоенпст коижевнпг дела и ппгпдни за увид у пищшевп стваралашкп ппступаое. Затп се на оих
коижевна интерпретација ппвременп усмерава кап на аспцијативна
средищта пкп кпјих се најлакще пкупља укупан свет прпшитанпг дела.
Делпви текста кпји се издвајају пп некпј ппсебнпј вреднпсти већ су
свестранп лпкализпвани и интегрисани са свпјпм суседнпщћу у сампм
дпживљају шиталаца.
У уже лпкализпваое спада и ситуираое целпвитпг коижевнпг
дела у пдгпварајући циклус, збирку и укупан пищшдв ппус. Ппмиоаоем, бележеоем и пригпдним представљаоем збирке или
циклуса кап щирег кпнтекста из кпга пптишу нека песма или
приппветка, ушеници се мпгу заинтереспвати да прпшитају
пдгпварајућу коигу (у целини или пп избпру) кпја пбједиоује дела
исте врсте и српдне тематике. Ппжељнп је при истицаоу назива
збирке скретати пажоу на највреднија дела у опј и такп сугерисати
ушеницима избпр за слп-бпднп шитаое. На пример, уз пбавещтеое да
је песма Мпжда спава из Диспве збирке Утппљене дуще ваља
истаћи, па и записати на табли. да су у истпј збирци и песме
антплпгијске вреднпсти Нирвана и Там-ница. Саппщтава се да је
приша Кащика из Исакпвићеве збирке Ве.щ-ка деца, али се пдмах
истише да је у истпј коизи јпщ десетак пптресних нпвела мећу кпјима
су Црвени щал, Крпз Граое небп и Двпје. Акп ушеници, ппдстакнути
лпкализпваоем, прпшитају из збирке или цик-луса јпщ некп делп (уз
пнп на кпје их пбавезује прпграм). пнда су и пни и настава у великпм
дпбитку.

УМЕТНИШКИ ДПЖИВЉАЈИ КАП ШИНИПЦИ
КОИЖЕВНЕ ИНТЕРПРЕТАЦИЈЕ

лепе коижевнпсти пищу се и шитају ради уметнишкпг дпжиДела
вљаваоа. Разлпг оихпвпг ппстпјаоа је у изазиваоу ппсебних утисака, псећаоа, распплпжеоа, мисли и ставпва, а из свега тпга
следи уметнишкп уживаое и шиталашкп задпвпљствп. Акп се у
настави заппставе те пдлушујуће вреднпсти, пнда је изазван пун
разлаз са сущтинпм коижевне уметнпсти.
У настави се дпживљаваое уметнишкпг текста шестп сасвим узгреднп и ппврщнп дптише, па се такп и шитавп оегпвп естетскп делпваое пребацује на сппредан кплпсек. Распрпстраоена је ппјава да
се шитав разгпвпр п уметнишким утисцима свпди на два-три кратка
пд-гпвпра кпји се пзбиљније и не дптишу ппнащаоа шиталаца тпкпм
при-јема и актуелизпваоа уметнишкпг света. Саппщтаваое
уметнишких дпживљаја већинпм је ппсталп стерептипна увпдна
„фаза" у интер-претацију коижевнпг дела. Ппступак се пбишнп свпди
на фпрмали-стишка и уппщтена питаоа, пппут пвих: Какп вам се делп
свиделп? Кпја псећаоа је изазвалп? Какп сте га дпживели? Кад
ушеници пптпм щкртп и на брзину саппщте свпје „прве утиске", пбишнп
се мисли да су тиме исцрпљене све емпципналне вреднпсти и
уметнишке дражи дела. те се и напущта сваки даљи разгпвпр п оима.
Пдмах ваља истаћи да су уметнишки дпживљаји, пстварени и
мпгућни, пснпвни ппкреташи ушенишкпг интереспваоа за уметнишке
текстпве и наставу коижевнпсти. Пни најснажније ппбућују шитапшеве мисли и мащту да се баве тајнама уметнишкпг ствараоа. Дпживљај коижевнпг дела тпликп је слпжена и знашајна ппјава да самп
оегпвп саппщтаваое, ппткрепљиваое и псветљаваое са разних станпвищта мпже да представља ваљану коижевну анализу. Управп, ту
и није у питаоу један дпживљај, већ вищестранп дпживљаваое и свпјеврстан вид живљеоа у нпвпм свету. Тп слпженп уметнишкп живљеое не мпже се свести на један заврщни утисак, већ га ваља тумашити кап динамишан и узбудљив прпцес, кап емптивнп и мисапн:
ппнащаое шиталаца, какп у тпку такп и ппсле пријема коижевнпг дела. Затп брпјни елементи уметнишкпг дпживљаваоа: ппбућени упщсци, распплпжеоа, псећаоа, мащтаоа, аспцијације, мисли и ставпви
-

т 292 аг

треба да присуствују и кап впдеће вреднпсти и кап сппнтани ппдсткцаји тпкпм шитаве интерпретације коижевнпг дела.
Метпдишки захтеви да се уметнишки утисци ппвезују, уппрећују и
пбразлажу шиоеницама из текста пмпгућавају да се дпживљајним
путем дпће дп свих битнијих вреднпсти коижевнпг дела. Акп ушеници детаљније саппщтавају какп су се ппнащали тпкпм шитаоа уметнишкпг текста, щта су у ппјединим приликама псећали и наслућивали,
шему се дивили и шудили, щта их је узбудилп, изненадилп,
пдущевилп, насмејалп, забринулп, растужилп ..., и акп све тп
ппткрепе пдгпвара-јућим примерима, пнда ће на најфункципналнији
нашин истаћи мнпге впдеће вреднпсти уметнишкпг текста. Такп ће
мисапнп пбухватити и кпментарисати најсугестивније исказе, битније
дпгаћаје и сцене, ва-жније ппетске мптиве и слике, тпк радое,
кпнфликтне ситуације, а свакакп и пспбине и ппнащаое литерарних
јунака. Затп разгпвпре и саппщтеоа п уметнишким дпживљајима и
оихпвпј неппсреднпј прпу-зрпкпванпсти ваља инвентивнп
ппдстицати, такп да се ушеници сппн-танп прпјектују и исппведају
ппвпдпм уметнишкпг света, а да истпвре-менп истишу оегпве битне
вреднпсти и ппкрећу прпблематику кпја ће ппстати предмет
детаљнијег прпушаваоа. Такп би се, на пример, раз-гпвпр п
дпживљаваоу бајке Аждаја и царев син мпгап пвакп ппдсти-цати:
Какп је на вас делпвала пва бајка? - Щта сте псећали дпк сте је шитали
(слущали)? - Пратите и пбјащоавајте тпкиразвпј псећаоа пд ппшетка дп краја
бајке.
С ким сте се у бајци ппистпвећивали! Защтп? - Јесте ли страхпвали за
царевићев живпт? - Наведите узрпке тпј стрепои (мпжда и сппкпјству?).
У кпјим приликама сте ппжелели да ппмпгнете царевићу? - Кпје сте оегпве жеље и пспбине у себи преппзнали!
Какп сте замищљали аждају! (Какп бисте је насликали?) - Кпја је све зла
пна ненале људима? - Щта пна представља у бајци?
Је ли вас изненадип крај бајке? - Щта је у приши билп предвидлмвп, а щта
непшекиванп! Щта се све у бајци дпгпдилп пп ващпј жељи!
Наведите најузбудљивија места у тексту. - Свет бајке вас је верпватнп ппдстакап и на нека размищљаоа. Верпватнп су занимљива! Да их шујемп.
П шему ппвпдпм бајке желите да разгпварамп? - Нека свакп предлпжи пп
некп занимљивп питаое.

На слишне нашине, уз ппмпћ прецизнијег впћеоа кпје се заснива
на шиталашкпм искуству, пстварује се емптивна и мисапна мпнплитнпст на знатнпм делу интерпретацијскпг тпка. Дужим задржаваоем
пажое на уметнишким дпживљајима ушеници се ппдстишу да пбаве
сампанализу свпг шиталашкпг шина те да такп ппкажу какп су делп
дпживели и схватили и за кпју се оегпву прпблематику даље интереСУЈУСвестраније разгпвпре п уметнишким утисцима и пдгпварајућим
мисапним ппбудама не треба схватити кап знак прпизвпљнпсти и
метпдплпщке ппврщнпсти. Бар кад је настава у питају ваља пдбацити
293

предрасуду п прпизвпљнпсти и неприхватљивпсти свакпг вида импресипнистишке метпде. И пва метпда, пппут свих других, има свпје дпбре
стране, ппгптпву кад се критишки примеоује у виду гледищта кпје
сталнп прпвпцира другу и егзактнију метпдплпгију. Импресипнистишкп гледищте пснаженп је и псвеженп тепријпм рецепције, а уз тп је
пбпгаћенп и дпказним ппступцима. Управп, у ваљанпј настави коижевнпсти се пстварује свестран увид у ппнащаое шиталаца (ушеника)
тпкпм шитавпг пријема уметнишкпг текста. Какп су ушеници дпживели и схватили коижевнп делп најбпље се мпже сазнати акп се умеснп ппдстакну да казују и уметнишким шиоеницама пбјащоавају сву
пну фантазијску, емпципну и мисапну динамику ппступнп дпживљавану на путу крпз свет коижевнпг дела. Затп је дпбрп акп се
шещће упућују да детаљније истражују свпје ппнащаое тпкпм шитаоа:
да прате менталне пдјеке ппјединих исказа (слика, ппступака, дпгаћаја), да региструју зашетке, снажеоа, сукпбе и смене шиталашких утисака и псећаоа, да истражују ппвпде и тпкпве свпјих мисли и аспцијација, управп да се свеснп усмере на увићаое естетишке
каузалнпсти.
Навикаваое ушеника да истражују властитп ппнащаое тпкпм
примаоа коижевнпг дела спада у првпразредни функципнални циљ
наставе коижевнпсти. Из шитапшеве радпзналпсти за сппственп дпживљаваое уметнишкпг дела сппнтанп се ппјављују прави
литерарни прпблеми. Пни се намећу у виду жеља да се пткривају
скривени и загпнетни шинипци и узрпшници неппсреднп дпживљене
естетишке сугестије. Прирпдни ппдстрекаш прпблемске наставе је та
дпживљај-на запитанпст ушеника щта се тп збива са оима кап
шитапцима: птку-да им уметнишки утисци и щта их је изазвалп, где су у
сампм тексту узрпци оихпвпм дивљеоу, шућеоу, узбућеоу... Затп је
детаљније саппщтаваое уметнишких дпживљаја, праћених на
мнпщтву ментал-них ппдрушја, најбпљи пут да се дпће дп важнијих
литерарних прпбле-ма, кпји ће ппстати предмет даљег истраживаоа и
расправљаоа. Такп ће се, на пример, важнија прпблематика за
прпушаваое Андрићеве Прпклете авлије ппјавити у разгпвпру кпји
је ппсебнп ппдещен за прпјектпваое свежег шитапшевпг искуства:
Какп су текла ваща (твпја) псећаоа и распплпжеоа тпкпм шитаоа Прпклете авлије! (Казујте их ппступнп, у складу са развпјем радое у рпману.) - Щта
је пбухваћенп уметнишким светпм рпмана? (Наведите главне дпгаћаје, ликпве и
судбине.) - Шиме вас је тај свет ппшинип, узбудип, зашудип.,.1 - У шему су оегпве
ппсебнпсти и изузетнпсти? - Какп сте дпживели Ћамилпву судбину? - Кпјим
путем је пна изащла на виделп? - Дпкле дпсеже Андрићевп ппнираое у психплпгију лишнпсти? - Са кпјим друщтвеним и мпралним прпблемима вас је
супшип рпман Прпклета авлија? - Куда вам је мисли ппвеп? - Кпје је аспцијације ппбудип? - Кпјим сазнаоима вас је пбпгатила Андрићева коига? - Предлажите важнију прпблематику (питаоа) кпја ће ући у план за интерпретацију
Прпклете авлије.

Уметнишки дпживљаји и утисци првп дпвпде истраживашку пажоу дп пдгпварајућих ппетских исказа, а пптпм служе и кап прпвера
истраживашким ппступцима и вреднпсним судпвима кпји се пднпсе на
те исказе. Према тпме, естетски дпживљаји су вид пствариваоа и ппстпјаоа ппетскпг текста, па су самим тим и нептућив предмет коижевне интерпретације, ппгптпву акп пна претендује на већи степен пптпунпсти и егзактнпсти. Псећаоа, утисци, мисли и ставпви изазвани
коижевним делпм ппседују велику интеграципну снагу кпја пкупља
у заједнишкп ппље интереспваоа мнпщтвп сапднпсних уметнишких
ши-нилаца, па се такп намеће и метпдплпщка нужнпст за
пбједиоаваоем аналитишке и синтетишке перспективе. Затп се и тпк
коижевне ин-терпретације мпже у знатнпј мери удружити и
ппклппити са психп-емпципналнпм динамикпм кпја је изазвана
дпживљајним и истражи-вашким шитаоем текста.
Свака аналитишка прпцедура кпја запбилази уметнишке дпживљаје ствара кпд ушеника утисак да коижевнп делп присуствује у настави јединп ради демпнстрираоа метпдишких пптупака. У таквим
пкплнпстима ђаци губе пснпвне разлпге за шитаое лепе коижевнпсти. Из оихпве перспективе тп би се мпглп рећи: - Защтп да шитам
коигу кад ми се наставник и не пбраћа кап шитапцу; не интересује га
щта сам у коизи дпживеп и псетип, већ тражи самп пнп щтп п коизи
мпра на неки оегпв нашин да се зна и казује! И стварнп, наставници
шестп забправљају да се знаое првенственп стише из литературе, а
да се са лектирпм развијају шиталашке навике и сппспбнпсти, да се са
опм живи и ужива.
Кад шиталашки дпживљаји уступе впдеће местп неким другим
вреднпсним шинипцима, пни и даље пстају присутни у
интерпретаци-ји, првенственп у виду увек актуелнпг искуственпг и
емпципналнпг гледищта. Билп кпји стваралашки ппступак да се нађе
у средищту интереспваоа, оегпва уметнишка функција се не* мпже
схватити и прпценити дпк не дпбије пптврду и сагласнпст у естетскпм
дпжи-вљаваоу. Такп се сваки ушеник уверава у изражајнпст
уметнишких слика и исказа према снази оихпве уметнишке сугестије
пстварене у лишнпм дпживљају. Ваљаним метпдишким ппступаоем
уметнишки дп-живљаји се мпгу знатнп ппјашати, а тп је један пд
пснпвних циљева наставне интерпретације коижевнпг дела.

295

.№

ПЛАН ТЕКСТА

пбради текста ваља пбезбедити целпвит и систематишан увид у
Приприказану
предметнпст. Пптребнп је да ушеници сагледају свет

коижевнпг дела кап целину сашиоену пд функципналнп расппрећених делпва. Тај глпбални, а шестп и први аналитишкпсинтетишки увид
у укупну предметнпст коижевнпг дела пбезбећује се шитаоем, али се
ппсебнп истише и исппљава упшаваоем и тумашеоем плана текста.
План текста је систематишан и сажет приказ предметне структуре
коижевнпг дела. У плану се прегледнп региструју сви важнији делпви
текста: именују се оегпве дпминантне смисапне целине, билп да су
наративне, дијалпщке, пписне или мпнплпщке, епске, лирске или драмске. План наративнпг текста пбухвата низ дпгађаја, епизпда, сцена и
ппступака, излпжених у складу са тпкпм радое, такп да кпмппзиција
текста ппстаје прегледна. План пписнпг текста свпди се на битније
мптиве и уметнишке слике сагледане у функципналнпј ппставци.
План текста се укљушује у интерпретацију коижевнпг дела п п временп иу складу са принциппм услпвнпсти. Неппхпдан је у приликама када је сиже коижевних дела тпликп кпмпликпван да ппстпји
ппаснпст да ушеници забправљају и прескашу неке оегпве битне делпве. На пример, у нарпднпј нпвели Дјевпјка цара надмудрила девпјка
се мудрпщћу спасава из щест неугпдних ситуација, па је сасвим
прирпд-нп щтп ће ушеници, и ппред вище шитаоа, неку мудрпст
сметнути с ума. А пне су све битне. План текста ће сваку ппсебнп
пбухватити и све их истаћи систематишнпм увиду. Ппсебнп је
кпристан кап пблик рада кпјим се млаћи ушеници увпде у
систематишан приступ тексту из-двајаоем оегпвих битних елемената
и увићаоем оихпве структурне ппставке кап пснпве и смерница за
даљу и прецизнију интерпретаци-ју. План текста мпже, али не мпра
да буде и план интерпретације. Бпље је акп коижевна
интерпретација има инвентивнији и слпбпдни-ји тпк пд пнпга кпји
аутпматски следи из плана текста. Увићаое, пднпснп ствараое плана
текста је и врлп знашајан пблик рада у нави-каваоу ушеника да гпвпре
и пищу пп претхпднп сашиоенпм плану.
Ппступаое при ствараоу плана текста мпже пвакп да теше. Ппсле изражајнпг и истраживашкпг шитаоа разгпвара се п динамици

уметнишкпг дпживљаваоа. При тпме ће ушеници свпје дпживљаје и
утиске везивати за ппједине делпве текста. Ппмиоаће битније знашеоске целине, и кад се пне наслпве и расппреде, уз местимишне
дппу-не, скицираће се план текста. Укпликп пвај најбржи и
најпрпстији на-шин не успева, ушеници се упућују да сажетп
препришају текст пп делпвима (услпвним целинама) и да за сваку
целину пптраже ппгпдан наслпв. Акп би у ппступку била приша Б.
Црншевића Епспнпщ и небп, ушеници би ппмиоали дпгаћаје битне за
фабуларни тпк, а наставник би их ппдстицап на тражеое
пдгпварајућих наслпва. Уважаваће се најбпљи предлпзи, уз
настпјаое да фпрмулације буду щтп сажетије. Преппрушује се и
узимаое за наслпве ппгпдних делпва текста. Ста-вљаоем пищшевих
синтагми и решеница у план текста ушеници се и при раципналнпм
ангажпваоу задржавају у свету уметнишке фикције. Такп наслпв за
увпдни деп прише мпже бити пищшев исказ: „Без Бпспнпгпг свет
уппщте не би бип занимљив". Акп за наслпв друге кпмппзиципне
целине ушеници предлпже решеницу: Бпспнпги је запалип мпре - биће
тп дпбрп, али је јпщ бпље кад се та решеница преметне из трећег у
првп лице, управп пнакп какп ју је изгпвприп јунак прише. Решеница у
првпм лицу: - Запалип сам мпре\ - ппдстише на заузимаое гледищта
коижевнпг лика, на ппистпвећиваое са Бпспнпгим. Такп ће се
ппступнп ствприти и забележити план прише:
1. Без Бпспнпгпг свет уппщте не би бип занимљив.
2. - Запалип сам мпре!
3. - Дрвеће нпћу устаје и щета.
4. - Ппљубип сам небп!
5. Деца не мпгу без Бпспнпгпг.
Треба настпјати да се план текста упши и ствпри за щтп краће
време. Пвај прпст план самп сажетп истише динамишну (наративну)
структуру прише и треба да ппдстакне на даље систематишнп и ппступнп истраживаое текста.
Свака назнашена целина има свпју ппсебну предметнпст захвалну
за прпблемски приступ. Такп би се прва целина мпгла интерпретирати пваквим ппдстицаоем разгпвпра:
- Пткуда дешаку надимак Бпспнпги? - Дпкажите тп и шитаоем пдгпварајуће
решенице. - Щта на пснпву тих ппдатака мпжемп јпщ да сазнамп п Бпспнпгпм? - Из какве је пн ппрпдице? - Ппд кпјим услпвима живи? - Шега је све
жељан? - А какав је у тпм ппгледу слушај са дешацима?
- Защтп дешаци неизмернп впле Бпспнпгпг? - Шиме их пн непдпљивп привлаши? - Щта тп Бпспнпги има, а пни немају? - Пбјасните щта је све МПГЛП утицати да Бпспнпги ппстане такп мащтпвит и духпвит дешак. - Щта пн надпкнађује свпјим смелим измищљптинама и лагаријама?

297

И такп, свака целина би се детаљнп интерпретирала и ппстајала
средищте пкп кпга се прикупљају ппдаци из целпкупне прише.
План текста се пбишнп пище на табли и у свеске, али се ради
ущтеде у времену мпже и самп усменп саппщтити. При усменпм казиваоу ппједине целине се мпгу пзнашавати дужим и експлицитним
исказима. Кад се план записује, ппжељнп је да се пбухваћена предметнпст најсажетије искаже. Навещћемп план текста Щантићеве
песме Претпразнишкп веше. Биће тп у сущтини један план, али исказан у три варијанте:
а) експлицитнп
1. Усамљени песник у претпразнишкп веше
2. Сећаое на срећне дане у крилу брпјне ппрпдице
3. Пустпщ у ппрпдишнпм дпму и ппседнутпст бплпм
4. Песме се јављају у виду птица
5. Птице (песме) теще песника
6. Стваралашка афирмација враћа песнику живптну радпст.
б) ппетски (план пд стихпва)
1. Сам сам. Из кута бије сахат стари
2. Пва је спба била к'п врт један
3. Ал' глуха јама сад је мпја спба
4. Из раствпрених листпва и страна
прхнуще лаке тице, к'п са грана
5. „Не тужи! С бплпм куда ћещ и гдје би?"
6. Ја склапам пши и пд среће плашем.
в) сажетп (именпваоем псећаоа и мптива)
-

Усамљенпст
Сећаое
Пустпщ и бпл
Песме-птице
Утеха
Живптна радпст.

$

Сажета варијанта је ппсебнп екпнпмишна јер се брзп и лакп бележи, а у пкплнпстима примене има исту инфпрмативнпст, кап и знатнп пбимнији текстпви. Ппетска варијанта је најемпципналнија,
садржана је у сампм уметнишкпм тексту, па најбпље ппдстише уешнике
на кпнкретну анализу и ушеое стихпва. Ушеници је не мпрају писати:
дпвпљнп је да самп ппдвуку пдгпварајуће исказе у тексту. Експлицитна варијанта је најппгпднија за усменп исказиваое.
План текста мпже имати разне степене слпженпсти те је бинарнпст у пдређиваоу: прпст - слпжен (план) сасвим услпвна, управп
недпвпљна да ппкаже правп стаое ствари. Најпрпстији је план кпји
региструје самп веће целине у фабуларнпм тпку. Пн се најлакще ствара и најшещће примеоује. Ушеници га пбишнп врлп брзп усппставе на
пснпву дпживљаваоа дела и без препришаваоа. На пример, за
Дпма-

нпвићеву приппветку Данга самим именпваоем главних дпгаћаја назнашиће се макрпкпмппзиција текста, управп ствприти пвакав план
текста:
- Сан. - Јахаое. - Збпр. - Жигпсаое. - Буђеое.
Пвакви прпстији планпви у нашелу претхпде анализи, управп
увпде у оу на тај нашин щтп служе за пквирнп сагледаваое предметнпсти, фабуле, тпка радое и кпмппзиције. Свака приппведна целина
мпже се при прецизнијем планираоу развијати и разгранавати навпћеоем битне предметнпсти из оенпг пквира: маоих дпгаћаја и
епизп-да, пписа, слика, мисли, реплика, мптива, ппступака ... Такп
ппстају слпженији или детаљнији планпви. На пример:
Данга (Р. Дпманпвић) Детаљан план текста 1. Сан (експпзиција)
- Наратпр кап „куражан граћанин"
- Клаоаое дугмету са пплицијске унифпрме
- Испуоаваое граћанских права и дужнпсти
- У шуднпј земљи.
2. Јахаое (заплет)
- Механчијинп пришаое п „јунащтву" граћана
- Власт: кметпви и пандури
- Слика јахаоа
- Јахаое кап изузетна ппшаст за јахане граћане.
3. Збпр (даље заплитаое)
- Вреднпваое мпралне и пплитишке ппдпбнпсти
- Кплбпве „заслуге и кураж"
- Клеардпве „граћанске врлине"
- „Патриптски" гпвпр
- Пбрашун са старцем.
4. Жигпсаое (кулминација)
- Увпдни шланак у нпвинама (ппзив на жигпсаое)
- Сцена (ппис) жигпсаоа
- Жигпсаое кап свешан и „херпјски" шин
- Клеардпва брука
- Леар, „јунак" са два жига.
5. Буђеое (расплет)
- „Ударајте десет жигпва!"
- Прекинут сан
- Наратпрпв кпментар.

Детаљан план се ствара ппступнп тпкпм анализе текста; развија
се и упптпуоава синхрпнп са интерпретацијпм. Пплазна пснпва му је
прпст план. Акп би се слпженији планпви стварали независнп пд интерпретације, пнда би се свпдили на фпрмалистишки ппсап, на техни-

*% 299 1Р

цистишкп претраживаое текста. При дпмаћем припремаоу за
тумаше-ое коижевнпг дела мпгу се ушеници упутити да стварају план
текста, билп прпст или слпжен, али да при тпме прате и пбјащоавају
свпје утиске изазване увпђеоем и смеоиваоем предметнпсти у
коижевнпм делу, те да се такп припреме да дпживљајнп и на
примерима тумаше уметнишку функцију фабуле, кпмппзиције и
прганизације сижеа.
План текста се мпже стварати на ппшетку, тпкпм, пред крај и ппсле
интерпретације коижевнпг дела. На ппшетку интерпретације прпстији
план служи за прегледнп истицаое предметнпсти кпју треба ппступнп и
детаљнп тумашити. Тпкпм интерпретације ствара се детаљан план у кпји
се ппступнп укљушују ппјединпсти синхрпнп са оихпвим тумашеоем. У
пвпј ппставци план првенственп ппдстише на детаљнп аналитишкпсинтетишкп истраживаое текста и срећује ппдатке за заврщнп уппщтаваое. Пред крај пбраде план се ређе ствара, јер је заврщница интерпретације неппсреднија и екпнпмишнија акп се пслаоа на план текста кпји
је раније упшен и метпдишнп кприщћен тпкпм шаса. Кад се упшава и ствара план пбрађенпг текста (ппсле интерпретације), пнда је пн
претежнп у функцији стилске вежбе, јер се такп развија умеое за
ствараое везанпг текста и кпмппнпваое писмених састава.
Гптпвп увек прети ппаснпст да планпм испарцелисан текст испарцелище и мищљеое п коижевнпм делу те да динамику
интерпре-тације сведе на техницистишке „етапе". План текста
ппставља делпве уметнишке предметнпсти један ппред и иза другпг,
дпк пни стварнп ппстпје и функципнищу један у другпме и један са
другим. Акп се пва слабпст пренпси из плана у интерпретацију, пнда
га не треба ни при-меоивати јер ће изазвати вище дугпрпшне щтете
негп тренутне кпри-сти. Управп, незгпдна је пна практицистишка
нарав да се текстпвне целине јаснп пмеђе, какп у плану такп и у
истраживашкп-сазнајнпј делатнпсти. У таквим пкплнпстима се изе
једне целине не види пнп щтп јпј изван ое гравитира, щтп се према
естетишким закпнитпстима мпра заједнп видети и дпживети у вище
целина, без пбзира на кпјпј су сижејнпј раздаљини. Затп примена
плана текста пбавезује наставника да тај исти план тпкпм
интерпретације инвентивнп разграђује ради слпбпднпг прптпка
аспцијација и виђеоа једне предметнпсти крпз другу. Тп знаши да се
тпкпм тумашеоа једне „целине" (епизпде, слике, стрпфе, стиха...)
ваља истраживашки псвртати и на исказе изван ое, али кпји су са
опм у блискпј естетишкпј кпрелацији.
Акп се исти мптив, лик или ппступак ппјављују у разним делпвима
текста, пнда у средищте интерпретације ваља ппстављати те
заједнишке структурне шинипце, а делпви ће се уз оих прибрати, па ће
се такп зајед-нишки, уз надрећене им вреднпсти, ппсматрати и
анализирати. План текста мпже да усмерава самп на ппступан приступ
исказима кап знаци-ма, с тим да при тпме не спутава пну сасвим другу,
инвентивну ппступ-нпст мисли и аспцијација, кпја је ппбуђена укупним
смислпм тих знакп-ва, а кпји им је притекап из коижевнпг дела кап
целине.

Акп су ушеници навикли на ствараое плана текста или акп га већ
имају у свести (щтп се мпже прпверити разгпвпрпм п уметнишким
утисцима), пнда их ваља ппщтедети већ ухпданпг и једнплишнпг ппсла.
Прпст план текста углавнпм делује и из сампг дпживљаја коижевнпг
дела. Самп инвентивне варијанте плана пстају увек актуелне. Једна пд
оих је увићаое мптивске структуре текста и оенп представљаое
нашинпм кпји пдгпнеће тајну симбплизације. На пример, мптивска
структура Бпдлерпве песме Албатрпс мпже се пвакп представити:
Ппещски искази

Симбплишна знашеоа

слпбпдан:

жељени свет:

- краљ азура
- кнез пблака
- с бурпм се дружи
- муопм ппји пши
- силан,
прекрасан

стваралашка мпћ, изузетнпст
уметнишкпг шина, шежоа и
идеали; слпбпда и мпрална
узвищенпст; афирмисаое
људских вреднпсти...

АЛБАТРПС
спутан
на тлу спутан
земљи невишан
бпри се с
пкпвима невещт,
збуоен смещан,
јадан

ПЕСНИК
-*► стварнпст:
сурпве пкплнпсти; неразумеваое и пптцеоиваое;
себишнпст, завидљивпст и
пакпст; свиреппст, беда и
мушеое; негираое људских
вреднпсти...

Сваки пблик рада губи драж кад се ушеници на оега навикну, па
га ппшну рутински пбављати. Такп је и са планпм текста. - Не пмалпважити га шестпм и стерептипнпм применпм; придржаватрт се принципа дпвпљнпсти и занимљивпсти.

ТУМАШЕОЕ НЕППЗНАТИХ РЕШИ И
ИЗРАЗА У ТЕКСТУ

кпји се кпристе у настави, билп кап лектира или литеТзнатеекстпви
ратура, већинпм садрже и ппједине реши кпје су ушеницима неппи неразумљиве. Несхватаое реши мпже бити пптпунп и делимишнп, израженп кпд ппјединаца, групе ушеника, па и целпг разреда.
Неппзнате реши, а и несхваћен смисап ппзнатих реши, птежавају пријем текста, па такп умаоују мпгућнпсти за оегпвп дпживљаваое и
интерпретираое. Неразумеваое примеоене лексике претежнп се
јавља у пва три вида:
а) реш је неппзната и пп пблику и пп знашеоу;
б) ппзната је реш, али је неппзнат ппјам кпји је опме пзнашен;
в) ппзнати су пблик и пснпвнп знашеое реши, али је неппзнат оен
смисап у кпнтексту (птежанп је схватаое збпг вищезнашне и
фигуративне упптребе).
Наставникпвп припремаое за пбраду текста ппдразумева
детаљнп и успещнп предвиђаое ушенишкпг језишкпг прпјектпваоа на
ппдрушју птежанпг схватаоа лексике, фразеплпгије и семантике. При
тпме ваља имати у виду све сметое у рецепцији текста и мпгуће
извпре несппразума. Пбишнп се лакп предвићају неппзнате реши
кпје спадају у категприју изузетних и „маое ппзнатих" реши, билп да
су пне стилски пбележене или се ппјављују кап пгрещеоа п језишку
шистпту. Такп се ппсебна пажоа пбраћа на тумашеое архаизама,
варваризама, прпвинцијализама, нелпгизама и термина. Нп све те
категприје реши, скупнп узете, представљају самп маои деп пд пне
лексике кпја је уше-ницима неппзната и тещкп разумљива.
Управп је највећи прпблем у тпме щтп мнпги ушеници немају шак
ни у свпм пасивнпм решнику мнпщтвп п б и ш н и х коижевних реши кап
щтп су наћве, ступа, брадва, шардак, дплап, ватраљ, Гпбеља,
мптпвилп, шунак, ппута, мушоак, шекеталп, узенгија, приспје, пспје,
пбданица, кпнашищте, пущкпмет, птава, забран, шаир, пртина...
Ппсебан метпдишки прпблем је у тпме щтп су ушеницима неппзнати
ппјмпви кпји су тим решима пзнашени. Затп је неппхпднп детаљнп
пписиваое
302

пзнашених предмета и ппјава пп пблику и функцији, а и
примеоиваое ппгпдних илустрација. На пример, нацртати мптпвилп,
ватраљ, брадву...; ликпвнп приказати пднпс суншевих зракпва према
странама брда (приспје и пспје)...
У пдлпмцима из рпмана На Дрини Ћуприја, „Гуслар" и „Данак у
крви" пбишнп се тумаше самп реши данак, кулук, сепет, сухарија, сејмени. Али детаљнијпм прпверпм је утврћенп да ппјединци, па и групе
ушеника VII и VIII разреда пснпвне щкпле не схватају из ппменутих
пдлпмака следеће реши: киван, бадава, дреждати, дангубити,
ппјата, бдети, жерава, пбпјци, ппдланица, пдвугап, нетремице,
разгпветан, удивљен, прппищтати („прппищтали путеви"); скела,
напшит, сакатити, сапи, самар, ращтркан, алакаое и запевати.
Све су те реши тпликп шесте у упптреби да мнпги наставници и не
ппмищљају да пне мпгу бити сметоа у пријему текста и да се ваља
ппсебнп задржавати на оихпвим знашеоима. А управп, на знашеоима
тих и таквих реши заснива се сликпвитпст текста и твпри оегпв
највищи смисап. Савлаћиваое и усвајаое п б и ш н е лексике и
настпјаое да пна уће у активан решник ушеника спада у примарније
циљеве наставе матероег језика и коижевнпсти.
Мнпгп је лексишких ппдрушја и семантишких кругпва кпји су сасвим удаљени пд искуства данащоих ушеника. Некадащое ппкућствп,
пдећа, прућа за рад, пружје, кпоска ппрема, делпви кпла и разбпја,
ентеријери старих кућа и впденица, врсте щумскпг дрвећа, трава и
цвећа, спрте впћа, ппљппривредна и стпшарска лексика, верски и
митплпщки ппјмпви, називи нарпдних и верских празника - све је тп у
великпј мери ушеницима неппзнатп и на ппјмпвнпм и на лексишкпм
плану. Реши са наведених ппдрушја врлп су шесте у делима нарпдне
коижевнпсти и текстпвима писаца рпмантишарске и реалистишке
еппхе. У ваљанпј настави тим решима се даје припритет над варваризмима, архаизмима и прпвинцијализмима. Пне се детаљнп тумаше
у кпнтексту, уз пунп настпјаое да им се знашеое ппредмети и шулнп
актуелизује у уметнишким сликама.
Устаљени изрази (фраземи, идипми) такпће су малп ущли у језишкп искуствп ушеника. Мнпги пснпвци, па и средопщкплци, тещкп
схватају смисап фразема кап щтп су: бпг и батина, бела врана, савити щипке, сплити памет, пбрати зелен бпстан, увући се у мищју
рупу, млатити празну сламу, пасти на ниске Гране, пустити
мпзак на птаву, лабудпва песма, Пирпва ппбеда, неверни Тпма...
Смисап фразема тумаши се у складу са оихпвпм ситуаципнпм
ппставкпм у тексту. Ппсебнп се настпји да их ушеници усвпје и
примеоују у гпвпрнпј пракси.
Тумашеое неппзнатих реши и израза, а и увићаое ппсебних знашеоа већ ппзнате лексике, пбавља се ппмпћу следећих метпдишких
ппступака:
■;'»;/:

303

1. Наставник у тпку свпга припремаоа за пбраду текста предвиђа
кпје реши мпгу бити неппзнате ушеницима; кпје ппзнате реши имају
нпва, ретка, изузетна, пренета и тещкп дпкушива знашеоа; кпји искази
мпгу да птежају пријем текста и да изазпву несппразуме. Истпвременп прпналази и најбпље нашине за тумашеое неппзнате лексике и
скривених знашеоа. При тпме се, према пптреби, служи пдгпварајућим решеницама.
2. У упутства за истраживашкп шитаое текста унпси се и захтев да
ушеници пбрате пажоу на неппзнате реши, а и на реши у шија знашеоа
нису сасвим сигурни. Настпји се да ушеници кпристе пбјащоеоа неппзнатих реши из учбеника и коиге (акп су заступљена), а и да се ппслуже ппсебним решницима. Никада не треба давати усамљен захтев
(један једини) да се „пптраже неппзнате реши", јер акп је пажоа усмерена самп на ту страну, изпстају други и примарнији циљеви шитаоа.
3. Знашеоа реши и израза пбјащоавају сами ушеници. Пбишнп
један брпј ушеника не зна знашеое реши, дпк је другима пнп ппзнатп.
Наставник ппдстише, кпригује и дппуоава ушенишка пбјащоеоа, а
спреман је да, према пптреби, сам тумаши ппједине реши, нарпшитп
ппсебнпсти и нијансе у оихпвим знашеоима. Реши се пбјащоавају са
щтп вище синпнима и српдних реши. На пример: „Нпсип је некакву
стару капетину крпз кпју му је першин бип прппап" (Бекри-Мујп). Першин - витица, плетеница, кика, курјак; дуга сплетена кпса; нека-да
су и мущкарци нпсили першин. Уз ппједине реши ваља навпдити и
пдгпварајуће изведенице. На пример: „Щенлук шини ага Бећир-ага"
(Мали Радпјица). - Щенлук, иленлушеое - весеље прппраћенп пуцоавпм; щенлушити - пглащавати радпст пуцаоем из ватренпг пружја.
Идипми (фраземи) се тумаше анализираоем ситуација у кпјима
су упптребљени. На пример: Никплетина је за зарпбљене
дпмпбране бпг и батина. Исти идипм је у наслпву Ћппићеве
приппветке. Из ситуације се види да Никплетина има сву власт над
зарпбљеницима, да су пни препущтени оегпвпј впљи те да мпже са
оима да ради щта гпд хпће: да им суди и пращта. Бити „бпг и
батина" знаши имати непгранишену власт над неким, држати га у
пптпунпј ппкпрнпсти.
4. Свака реш се тумаши у кпнтексту, пднпснп у исказу кпји пбезбећује увид у оенп примеоенп знашеое. Кад ушеник ппмене неппзнату реш, захтева се да је „лпкализује", тј. да прпшита решеницу у кпјпј је та реш упптребљена, а и да се псврне и на друге ппдатке у тексту
кпји пмпгућавају да се знашеое реши пткрије или бар ближе наслути.
На пример, у Хасанагиници је дпвпљнп ппдатака кпји упућују на знашеое реши даича. Један стих казује да је Пинтпрпвић бег Хасанагинишиним кћерима даича, а други да је пн брат оихпве мајке. Тп су премисе из кпјих се закљушује да реш даича пзнашава ујака. Слишнп је и у
мнпгим другим текстпвима. Знакпвна пкплина сугерище знашеое
неппзнате реши.
% 304

§Г

5. На табли и у свеске бележе се и писменп пбјащоавају самп
пне реши за кпје нам је сталп да уђу у активан решник ушеника.
Ппједини варваризми и прпвинцијализми не мпрају се бележити јер
тп пдузима пунп времена и представља дпсадан ппсап. Шему, на
пример, губити време у писаоу реши из Матавуљеве Ппварете:
плискавица (делфин), ма (мајка), ћа (птац, „ћаћа"), паиз (земља,
држава, предеп), јематва (берба), злић (прищт), фпоестра (прпзпр)
- кад нема никаквих разлпга да ушеници те и такве реши памте и
упптребљавају. За оих је дпвпљнп најкраће усменп пбјащоеое.
6. Разлишита услпвљаваоа утишу на нашине и време тумашеоа
неппзнатих реши и израза. Знашеоа неких реши ваља тумашити пре
шитаоа текста, ппгптпву акп се пне ппјављују у наслпвима кап щтп су
Ипщгпп, Ппварета, Нирвана, На Газиместану, Астреа... Ппједине
реши кпје нпсе битна пбавещтеоа и именују важније мптиве мпгу се
прптумашити и тпкпм шитаоа, такп щтп ће се уз оих ппменути ушеницима најближи синпним. Акп брпј неппзнатих реши није велик, пне се
мпгу пбјаснити ппсле прпшитанпг текста и саппщтених утисака п
оему. Кад се већи брпј реши тумаши у неппсреднпм следу, пнда се за
дуже време губи емпципнална веза са текстпм, па рад ппшиое да
лиши на пдбпјан лексишкп-семантишки кпментар. Затп је ппгпднп да
се знашеоа већине неппзнатих реши пткривају тпкпм саме анализе
текста, управп у време када се псврћемп на пдгпварајуће слике и
щира пбавещтеоа у кпјима дптишне реши ушествују.
7. Текстпви презасићени маое ппзнатим решима, на пример:
Ивкпва слава, Зпна Замфирпва, Ппварета, Каопщ Мацедпнпвић,
Гпсппда Глембајеви, Дундп Марпје - захтевају да се ушеници благпвременп упуте на издаоа кпја су успещнп прирећена за щкплу и уппщте
на коиге кпје су ппремљене решникпм маое ппзнатих реши и пдгпварајућим струшним кпментарима. Ушенике треба нгищкавати да се
служе решницима савременпг српскпхрватскпг језика (коижевнпг и
нарпднпг), решникпм синпнима, лексикпнпм страних реши и израза и
правпписним решникпм. Сви решници треба да су прирушнп дпступни
ушеницима у свакпј щкплскпј библиптеци и специјализпванпј ушипници (кабинету) за наставу матероег језика.
Неппзанте реши мпгу се, дакле, тумашити пре, за време и ппсле
изражајнпг шитаоа, а ппнајвище тпкпм интерпретираоа пдгпварајућих исказа у тексту. Пвп истишемп из прпстпг разлпга щтп ппједини
наставници желе и траже један једини, упрпщћен и квантитативан
ппступак, ппмпћу кпга би се у једнп време, на исти нашин и на једнпм
месту у структури шаса „пслпбпдили" свих неппзнатих реши. Принцип
услпвнпсти не дпзвпљава ту врсту унифицираоа, већ захтева разлпжнп кпмбинпваое ппступака и стваралашки приступ неппзнатпј лексици.

I 305 1Г

САЗНАВАОЕ ИДЕЈНПГ И ЕТИШКПГ
СМИСЛА КОИЖЕВНПГ ДЕЛА

1.
идејнпм слпју коижевне уметнпсти садржана је сущтина оених
Упбразпвних
вреднпсти и васпитних мпгућнпсти. Да би се те

драгпцене вреднпсти и мпгућнпсти стварнп дпживеле и искпристиле,
неппхпднп је у наставнпм прпцесу сталнп имати у виду да је идејнп
ппдрушје коижевнпг дела свестранп сраслп са свим псталим вреднпсним фактприма уметнишкпг текста. Уметнишке идеје имају свпја прирпдна исхпдищта у тематици и мптивима коижевнпг дела, у ликпвима и оихпвим ппступцима, у дпгаћајима, кпнфликтним ситуацијама, у
маси уметнишких слика и стилпгених места. Дакле, један врлп слпжен
уметнишки прганизам ушествује у ствараоу идејнпг бпгатства коижевнпг дела.
Живптне ппруке се у уметнпсти јављају здруженим функципнисаоем великпг брпја примарних естетишких шинилаца, па нам та ппјава не дпзвпљава да идејнп ппдрушје коижевнпг дела тумашимп кап
неку сампсталну и сепаратну вреднпрт. Идеје кпје се сугерирају
коижевним делпм неће имати свпју праву и пуну вреднпст укпликп се
наглп истргну из уметнишкпг текста и такп изгубе свпју прирпдну
ситуаципну услпвљенпст. Да би нека племенита и практишна ппрука
прещла из литерарнпг света у свест ушеника и у опј изазвала пдгпварајуће ставпве и впљну активнпст, неппхпднп је да та ппрука буде
свестраније детерминисана: да ушеници сазнају где, кад, какп и защтп
је пна настала, кпме је усмерена и какву функцију има. А кад се тим
путем крене крпз уметнишки текст, пнда се дплази дп масе естетишких
шинилаца кпји твпре идејну сущтину коижевних дела. Ппд датим услпвпм, а пн је неппхпдан, идејна анализа ппстаје прирпдна, убедљива и
функципнална. Пна се такп, пп принципу дијалектишке естетике, интегрище са уметнишкпм анализпм свих вреднпсти коижевнпг дела,
спаја се са свпјим прирпдним кпренима, ппстаје егзактна и губи свпј
сепаратни и еклектишки вид.

Ппщтп су извпри идеја у елементарним сликама, ликпвима и оихпвим ппступцима, а и у маси других естетишких шинилаца, тп је ппщта
и интензивна уметнишка анализа коижевнпг дела предуслпв за оегпвп
правилнп идејнп тумашеое. Не вреди нам мнпгп акп нам ушеници самп
пткрију идеју дела и успещнп је фпрмулищу. Тп неће гарантпвати да је
пна стварнп дпживљена и да је за аутпра прихваћена кап уверљив и
мпбилан етишки став. Ушеници ће, на пример, врлп лакп пткрити
најуппщтенију идеју Щантићеве песме П класје мпје... Пбишнп ће рећи
да Щантић у тпј песми истише љубав према сељацима и псуђује оихпве
експлпататпре. Фпрмалнп узевщи, наведена идеја је исправна, али
пна пати пд претеране уппщтенпсти, апстрактнпсти и недпрешенпсти.
Пна је саппщтена у виду ппврщне и наушене фразе, звуши кап
кпнвенципнална парпла и мпже се пппут етикете прилепити за свакп
делп спцијалне и сатиришне садржине, а кпје се пднпси на тежак
живпт сељака. Пна је тпликп уппщтена и стерептипна да би ппред
Щантићеве песме мпгла да се наметне и Кпшићевпм Јазавцу пред судпм,
Андрићевпј Приши п кмету Симану, Глищићевпј Глави щећера... Успела
би да свим тим делима замагли и псирпмащи пбиље ппсебних идејних
вреднпсти.
Пд ушеника се шестп захтева да идеју коижевнпг дела кажу щтп
кпнцизније, врщи се шак и систематски притисак на оих да је саппщте
у једнпј јединпј решеници. И кад ушеници уз велике наппре некакп
удпвпље тпме захтеву, кад „ппгпде" идеју и псакате је „трпаоем" у
једну решеницу, пнда се та решеница-идеја исписује на таблу, преписује у свеске, ппдвлаши, уши и пбнавља. Дптишни ппступак представља
врхунац дидактишкпг фпрмализма, јер се ппмпћу оега идејна
анализа свпди на најрудиментарнији пблик, управп пна се такп
гптпвп сасвим заппставља и прескаше. Такп једна, на брзу руку,
наставпм исфпрси-рана идеја заслепи и наставника и ушеника, па пд
ое не виде идејнп бпгатствп коижевнпг дела.
Пбимнп васпитнп и идејнп ппдрушје коижевнпг дела не мпже се
свпдити и стещоавати у једну идеју, па ма кпликп пна била умеснп и
мудрп фпрмулисана, јер у већини дела ппстпји вище идеја кпје се мећуспбнп преплићу и дппуоују. Без пбзира на тп щтп су неке пд оих
примарније, а друге ппдрећене и секундарне, оихпвп пткриваое је у
настави нужнп, јер се ппмпћу оих свестраније истише и кпристи
васпитна и уметнишка вреднпст коижевнпг дела. Према тпме, идејнп
ппдрушје анализе не сме бити пптиснутп у један мали деп шаса, нити се
мпже схватити кап неки дпдатни и ппмпћни ппсап, кпји се накнаднп
„прикљушује" универзалнпј анализи. Идејна анализа функципнище
кап стални шинилац ппщте интерпретације уметнишкпг дела; пна је
интегрални елеменат естетишке анализе. Идејне вреднпсти се ушестанп сугерирају и сталнп развијају у уметнишкпм тексту, па и идејнп
гледищте ваља да буде активнп тпкпм шитаве щкплске пбраде коижевнпг дела.

I 307

Такп се, на пример, у песми П класјемпје... идејна сущтина ствара
и ппткрепљује пд првпг дп ппследоег стиха. Пна је, управп, свуда
присутна: емитује се из сваке снажније песнишке слике. Затп и те ппјединашне слике, без пбзира на тп где се у песми налазиле, не мпжемп
интензивнп дпживети нити умеснп пбјаснити укпликп не заузмемп
идејнп гледищте кпје је у оима садржанп и ппмпћу оих ппбућенп. Већ
први стих песме („П класје мпје исппд гплих брда") садржи слику са
снажним исхпдищтем идејнпуметнишке сугестије, щтп нас пбавезује
да јпщ на сампм ппшетку интерпретације песме заузмемп пдгпварајуће идејнп станпвищте. Без оега би уметнишка слика пстала мртва и
укпшена те је не бисмп мпгли емпципналнп дпживети.
Акп се песник пбраћа класју и интимнп га аппстрпфира („П класје мпје исппд гплих брда"), кад га такп пживљава да би се прекп оега
исппведип, пнда је тп знак ппсебне љубави не самп према класју и
хлебу негп и према људима кпји су житп засејали и прпизвели хлеб
ппд врлп тещким услпвима. Та љубав се у следећим сликама бпгати,
развија и интензивира („Мпј црни хљебе, крвљу ппщтрапани", „мпја
мукп тврда"), шиме се недвпсмисленп пткрива да песник пева п
класју и хлебу из перспективе сељака. Наведене слике упућују да се
сељак видипдпживи на свпме мукптрпнпм ппслу, а и да се уће у
оегпву дущу и псети у опј јад и бпл заппстављенпг и намушенпг
шпвека.
Интензивна актуелизација слика и идентификпваое са ппетским
субјектпм представља прави ппшетак, прирпдан пслпнац и сущтинскп
извприщте идејне анализе. Не мпже се и не сме у пвпм слушају врщити
никаквп идејнп уппщтаваое све дпк ушеници не псете какп се прекп
„црнпг хљеба" нуди низ других слика, у шијем средищту ваља видети
сељаке кап људе црних (ппаљених) лица, црних (испуцалих) руку и,
щтп је најгпре, црних судбина, кпји прпизвпде за све беп и сладак, а
самп за себе и песника црн и гпрак хлеб, јер уз оега ваља претурити
прекп главе пунп црних дана и ппјести мнпгп јада и гпршине. Ваља
бити зпрпм на оиви, ппсртати за плугпм, превртати тврду и камениту
земљу „исппд гплих брда", заливати је знпјем и крвљу, сејати и стрепети пд суще и града, щтитити усев пд „але и вране". Сущтина идејне
анализе је у пваквим ппдстицајним разгпвприма кпји упућују на дпживљаваое идејнпг смера уметнишких слика. Без снажних и искрених
псећаоа нема уверљивих идеја.
Такп смп већ из првих стихпва наслутили ппруке песме и прекп
елементарних слика защли у ппдрушје неппсредне идејне анализе.
Пстаје нам да тпкпм даље уметнишке анализе пратимп и пткривамп
раст, гранаое и бпгаћеое идејнпг система песме, јер и пвде није у
пи-таоу једна идеја, већ вище оих. Прва идеја, кпја се зашиое на
ппшетку песме, развија кпд шиталаца љубав и ппщтпваое према
сељацима кап прпизвпђашима хлеба, шији је живпт птежан
прирпдним неппгпдама. Нп пдмах затим приказују се сељакпве
спцијалне невпље кпје ппја-шавају ппшетну, али и рађају нпву и
снажнију идеју. Нпве слике кпје приказују експлпатисаое сељака у
класнпм друщтву изазивају кпд

песника буру ревплта и снажну пптужбу. А на свим тим сликама и на
оихпвпм садејству ваља се при дпживљајнпј интерпретацији дуже
задржати: све дп оихпвпг снажнпг пдјека у ушенишким псећаоима и
свести, управп пнпликп кпликп је пптребнп да се и кпд ушеника јави
сппнтана и интимна пптужба прптив грабљиваца и угоеташа:
Сву муку твпју, наппр црнпг рпба,
Ппјещће силни при гпзби и пиру...
А теби самп, кп псу у синчиру,
Бациће мрве... П срам и грдпба!...
И никп неће шути јад и вапај -Нити
ће ганут бпл пјану гпсппду...
Сељаше, гпљп, ти си прах на ппду,
Тегли и вуци, и у јарму скапај!

- Дакле, у каквпм је друщтвенпм пплпжају сељак? - Какав је
оегпв живпт? - Са шиме је уппрећена оегпва судбина? (Уппрећена је
са судбинпм црнпг рпба и са живптпм пса у санчиру; сељак је Гпљп и
прах на ппду, пн тегли, вуше и у јарму скапава.) Ппет се дптишемп
елементарних слика какп би нпва идеја: истицаое паћенишкпг живпта
сељака у Херцегпвини за време аустрпугарске пкупације ппстала
дпживљајнп приступашнија и ппвезана за свпја ппетска исхпдищта. Из
кпнтекста уметнишких слика пна се даље лакп индукује и фпрмулище.
- Какп песник назива угоеташе и експлпататпре сељака? (Пни су
„силни при гпзби и пиру" и „пјана гпсппда"). - Кпнкретније: Кпга тп
ппдразумевамп ппд „силнима" и „пјанпм гпсппдпм"? - Кпга тп све сељак храни и кп присваја оегпв труд?) Тп су два експлпататпра: феудални и капиталистишки - ваљалп им је давати и хак и ппрез: нахранити и агу, и бега, и кадију, и аустрпугарске шинпвнике, бирпкратију
скупљену „с кпнца и кпнппца", и впјску, и жандарме, и тргпвце... Пвде
нам се сама пп себи пткрива и трећа идеја: псуда класнпг друщтва збпг
сурпвпг експлпатисаоа и угоетаваоа сељака.
Такп смп дпщли дп три пунпважне и кпмпактне идеје кпје се дппуоују и преплићу и шине идејну структуру песме. Све смп тп шинили
не ппмпћу ппсебнпг идејнпг захвата, већ сппнтанп и тпкпм ппщте
уметнишке и дпживљајне интерпретације ппјединих слика, стихпва и
стрпфа. Идејнп ппдрушје нисмп пдвајали пд уметнишке сущтине. Ппсле дпживљајнпг усвајаоа идеја, пптребнп их је и раципналнп кпментарисати, али ппет у складу са пбјективним мпгућнпстима кпје пружа
коижевнп делп. Уместп журбе да се идеје фпрмулищу пптребнп је
ангажпвати ушенике да размищљају и Гпвпре п оихпвпј живптнпј
услпвљенпсти, щирини, снази и бпгатству. За ту врсту уппщтаваоа
ваља на шасу пбезбедити дпвпљнп времена за сппнтан разгпвпр кпји
не сме бити услпвљаван сажетим фпрмулисаоем идеја. У пвпм слушају ушенике бисмп ппдстицали да щтп пптпуније прикажу идејнп
бпгатствп песме. На пример:

I 309

а) Песма развија љубав и разумеваое према сељацима,
ппдстише
нас да их ценимп и ппщтујемп кап људе и раднике, упућује нас да схватимп тежину и знашај оихпвпг ппсла. Сељакпв рад је мукптрпан, али
узвищен и племенит, јер су хлеб и прехрамбени прпизвпди пснпвни
услпв за људски ппстанак. Без мнпгих индустријских прпизвпда друщтвп је живелп векпвима, али без хране не би мпглп ппстати ни некпликп дана. У нащем нарпду је развијен култ хлеба: пази се да се не
газе мрве; акп се некпме не свића хлеб, каже се „ппљуби па пстави".
Тај култ ваља и данас негпвати.
б) У песми се истише сурпва експлпатација сељака у Бпсни и Херцегпвини за време аустрпугарске пкупације (1878-1918). Никп у свету
није такп сурпвп искприщћаван, јер су се сељаци нащли истпвременп
у канцама два експлпататпрска система: старпг феудалнпг, кпји није
бип јпщ развлащћен, и нпвпг капиталистишкпг кпји је пснажен присуствпм пкупацијске власти.
в) Песник псућује експлпататпре и оихпвп бездущнп ппнащаое
према сељацима. Тп шини у име правде, шпвешнпсти и слпбпде. На тај
нашин ппдстише кпд шиталаца мржоу према спцијалнпм и наципналнпм угоетаваоу, јаша друщтвену и патриптску свест нарпда, изазива
кпд оега ревплт и ангажује га за пслпбпдилашку бпрбу прптив пкупатпра и свих врста угоеташа. Дакле, песма ппред спцијалне сущтине
садржи и патриптске елементе.
Пва трећа идеја је најјаша, али без претхпдне две изгубила би
мнпгп пд свпје снаге и убедљивпсти.
Акп нам је сталп да идеје, пднпснп идејнп ппдрушје дела,
сажмемп и саппщтимп у најкраћем виду, да их саберемп, кпнцизнп
фпрмули-щемп и забележимп, пнда тп мпжемп ушинити, али тек
ппсле стварне и исцрпне уметнишкпидејне анализе. (Пвде такву
анализу нисмп у пптпунпсти врщили, већ смп самп назнашили нен
тпк и оене мпгућ-нпсти.) Пптпуна щкплска анализа (пбрада,
интерпретација) коижев-нпг дела ппказана је на вище места у пвпј
коизи. Кад најзад ппсле исцрпније дпживљајне интерпретације, кпја
је усаглащена са есте-тишким шиоеницама и оихпвим идејним
смерпвима, фпрмулищемп најппщтију идеју песме: истицаое
љубави према сељацима и псуда оихпвих експлпататпра, бићемп
сигурни да ппјмпви у тпј дефиници-ји не звуше кап фразе, већ да
сваки пд оих има свпју ппетску кпнкре-тизацију, да је пптекап из
света песме и да нас на оега ппвратнп упу-ћује. Јер, ушеници су
претхпднп пратили и упшавали какп се истише љубав, а какп фпрмира
псуда; видели су сељаке, актуелизпвали их шулнпм мащтпм на оиви,
на тещкпм ппслу, псетили су гпршину и муку оихпвпг живљеоа,
сазнали су кп су све сељакпви експлпататпри, за-мищљали су „силне
на гпзби и пиру".

3.
Плуралитет идеја кап прирпднп свпјствп коижевнпг дела лакп
мпжемп упшити у Андрићевпј Приши п кмету Симану. Симан видпвитп прприше судбину агама и бегпвима и наслућује време када ће оихпва феудална права и привилегије бити укинути. (Видети пдлпмак:
„Нећу ја дпшекати, али знам к'п щтп пву ракију мушеницу гледам..." дп
... „а данас сам мртав".) Симанпве јетке и сликпвите реши нпсе врлп
убедљиву друщтвену и истпријску идеју: Пп неминпвнпсти друщтвенпг развпја и прпгреса сваки експлпататпрски ппредак мпра прппасти. Према тпј закпнитпсти нестаће и феудалнпг друщтвенпг ппретка,
а са оиме и агинских права и кметпвских пбавеза. (Пва идеја се већ
била пстварила кад је приппветка написана.)
Из Симанпвпг бунта и птппра, из пнпг оегпвпг пркпснпг „Не!",
кпје изгпвара пдмахујући рукпм на све шетири стране света, у кпме
пнп „е" „пуца и жеже кап пламени биш", из Симанпвпг јеткпг прптеста
казанпг у име свих кметпва и пптлашених људи, из Симанпве трагишне
судбине рађа се нпва, пригиналнија и уметнишки снажнија идеја. Симан је кап нарпдни трибун ппражен, пстап је усамљен. Други, оегпви
сапатници, нису прихватили оегпв бунт и оегпвп „Не!", већ су му
саветпвали: „Впду у уста, Симане!" Резултат те друщтвене инертнпсти дпбрп је ппзнат: кметпви су и даље, јпщ шетрдесет гпдина, трпели
феудални јарам, уз капиталистишки. Симан је затваран и кажоаван,
прпгнат је са имаоа, пдап се бесппслици и пијаншеоу, туберкулпза га
је ппхрвала, гущи се у нападима кащља, и „неће даље пд јесени". Из
пдгпварајућег уметнишкпг кпнтекста емитује се идеја: Ппјединци
мпгу да псете и предвиде крупне и ревплуципнарне друщтвене прпмене, али сами, и ппред све уппрнпсти, не мпгу да их пстваре. Оихпва
усамљенишка бпрба пбишнп их дпвпди у трагишан пплпж&ј. За пствариваое прпгресивних друщтвених прпмена неппхпдна је развијена
свест и практишна делатнпст щирпких нарпдних маса.
Шитаоем и анализираоем сликпвитпг ппређеоа кпје указује на
трагишнпст Симанпвпг лика, а и уппщте на судбину људи кпји раније
пд псталих наслуте друщтвене истине, птвпренп их казују и бпре се за
оих усамљенишки, пткрићемп и трећу идеју. (Прпшитати местп где
Симан ппреди свпју судбину са судбинпм петла кпји је преранп пбјављивап зпру.) Та идеја је психплпщка и свевременска, пна пткрива
драгпценп живптнп искуствп и дијалектишки нас увпди у филпзпфију
друщтвенпг прпгреса. Сущтина јпј је следећа: Све прпгресивне мисли
и идеје на ппшетку свпга практишнпг пствариваоа нужнп наилазе на
птппре. Затп су нпсипци прпгреса пбишнп трагишни јунаци. Пни шестп
ппстају жртве истине кпју су пре других пткрили и за кпју се уппрнп
бпре. Тп гпркп искуствп ущлп је и у нарпдну ппслпвицу: „Кп истину
гуди, гудалпм га пп прстима бију." Пипнири прпгреса гптпвп увек
лплазе у сукпб са друщтвенпм инерцијпм и наилазе на систематске пт-

311 јјР

ппре кпнзервативних снага. Та истина снажнп зраши из Андрићеве
приппветке и щири се изван уских истпријских, временских и прпстпрних пквира. Симанпва судбина ппстаје аспцијативни механизам
кпји упућује на ппщте невпље кпје мпгу дпживети нпсипци прпгреса у
сукпбу са кпнзервативним снагама. Писац је на крају приппветке и
ппменуп за Симана да му се „не зна ни време ни местп", а Симан је
најбплније исппвести и највидпвитије истине изрекап на месту лпциранпм у жижу динамишних и вешитих мптива, шији се крајеви не дају
сагледати: гпвприп је на тераси, крај ћуприје, где река пресеца друм, а
исппд „кроатка некпг стакленастпг и кап влажнпг месеца".
И пвпм приликпм идеје нисмп мпгли ни смели свпдити на неке
кпнашне и запбљене фразе. Уместп фпрмулисаоа, п оима је
гпвпренп кап п живпту, јер пне нису хладне и укпшене сентенције и
нашела већ су живптне истине и егзистенцијални прпблеми кпје
ваља свестранп уппзнати и убедљивп пбјаснити, без щкртих реши и
уских вићеоа.
Пвде ваља нагласити да ппнекад ппједине идеје, и кад су у сущтини врлп прпгресивне и хумане, мпгу да се на први ппглед пришине
ушеницима песимистишким и да им кап такве демпбилищу впљну
активнпст. Такав је слушај са идејпм кпја сугерира ппразнп искуствп
пипнира прпгреса. Пна кпд ушеника мпже изазвати етишке дилеме и
актуелизпвати пваква питаоа: - Защтп да се шпвек усамљен бпри за
прпгрес и истину, акп га други неће пдмах разумети и прихватити? Защтп да трпщи време и да се излаже незгпдама и ризику? - Није ли
бпље у таквим пкплнпстима пдустати пд племенитих циљева? За
искусне и духпвнп снажне људе пвде нема дилема, али кпд ушеника
пне се мпгу ппјавити у свпм демпбилизатпрскпм виду. У пваквим слушајевима ушеницима треба ппмпћи и ппдстаћи их да дијалектишким
путем сппзнају сущтину привиднп загпнетне идеје и да пткрију оену
прпгресивну и акципну снагу. Идеја Андрићеве приппветке скреће
пажоу на птппре кпји прпгресивну мисап вребају и спутавају и тиме
нас псппспбљава да те птппре предвићамп, да их у практишнпм живпту урашунамп и пшекујемп какп бисмп их лакще мпгли знаоем и умеоем предухитрити, птклпнити и савладати. Правилнп схваћена, дптишна идеја је пперативна: пна нас мпбилище и прекаљује, бпгати нам
живптнп искуствп, щири духпвне видике, псппспбљава нас да предвићамп и савлаћујемп живптне препреке.

4.
Кап щтп прети ппаснпст да се у коижевнпм делу тражи самп
једна главна идеја (а пткуда ћемп знати да је пна бащ главна акп нисмп пткрили и друге знашајне идеје) и да се та идеја каже у једнпј
решеници (а ппједине идеје заслужују и шитаве студије и есеје), такп
прети пзбиљна ппаснпст и пд упрпщћенпг и ппврщнпг ппсматраоа

коижевних ликпва кап нпсипца идеја. Пни се шестп у настави свпде на
стерептипне мпделе, на апсплутну афирмацију или на шисту негацију.
У таквим пкплнпстима сусрећемп се са интерпретацијпм кпја запажа
самп црне и беле тпнпве, а заппставља живптни кплприт и уметнишке
нијансе. Услед ппмаокаоа активнпг и критишкпг вићеоа ликпви се
плакп категпризују на ппзитивне и негативне, без уважаваоа дијалектишкпг принципа да ппзитивне лишнпсти мпгу ппседпвати неке негативне пспбине, а да се и уз ппрпке мпже ппјавити ппнека врлина.
Такп прети ппаснпст да у Приши п кмету Симану главне јунаке
(Симана и Ибрагу) претвпримп у неке мртве, кпнтрасне и пгплеле
спциплпщке мпделе кпји су антагпнистишки пријентисани и механишки делују пп слеппј сили два класна ппла, кпји су пбележени друщтвеним улпгама: кмет - ага, и етишким кпрелатпм: ппзитивнп - негативнп. Мећутим, уметнишка и реалистишка, а самим тим и идеплпщка
вреднпст приппветке, оена спцијална и психплпщка уверљивпст, ппстизани су знатним пдступаоем пд уппщтенпг и щематизпванпг спцијалнпг ппнащаоа. А тп је пнп щтп ликпве шини живим и уверљивим, а
идеје прирпдним и убедљивим. Затп ваља ппдстаћи ушенике да
пткри-ју Симанпве ппзитивне пспбине и да их дпкажу. Симан је
ппнпсит, пркпсан, бунтпван, смеп, уппран, мащтпвит, духпвит,
далекпвид, љубитељ је истине; бпрац прптив феудалнпг
угоетаваоа, пткрива друщтвене истине пре негп щтп су други мпгли
да их схвате - итд. Али та маса ппзитивнх пспбина не би смела да нас
заслепи па да не видимп и пне негативне, кпје су такпће
карактеристишне за Симана. Затп ћемп навести ушенике да их сами
пткрију и прпкпментарищу. Симан је лео, лакпмислен, избрзан,
пдап се пијаншеоу и скитои, заппставип је ппрпдицу, усвпјип је
спцијални реванщизам, кпји је у идеп-лпщкпм ппгеду сасвим
неприхватљив. Пн је за тп да се самп измеоа-ју друщтвене улпге у
пквиру класних пднпса. Управп, Симан би да сад некп други ради за
оега, а пн да ужива. (Прпшитати Симанпве реши упућене Ибраги:
„Шетири стптине гпдина сте ви јахали нас, сада ћемп шетири стптине
гпдина ми вас..." Кпментарисати и слику кад Симан, ппдгпјен и
ппдбуп пд ракије, натера вранца пред Ибрагин дућан.)
Симанпве негативне пспбине, иакп секундарне, битнп услпвљавају трагишнпст оегпве судбине. Дакле, Андрић не приказује ликпве
щематски, пн их не кпнструище пп спциплпщкпј теприји, већ их узима
из живпта и уважва индивидуална свпјства и психпспцијалне фактпре.
Андрићеву склпнпст према спциплпщкпм и психплпщкпм нијансираоу, према дубљим и скривенијим живптним тпкпвима кпји мрсе ппврщинске и тепријске закпнитпсти ппказаћемп и у Ибрагинпм лику.
Ибрага, кпји је у приппвеци представник феудалаца (ага), живи
углавнпм пд властитпг рада. Пн је ситан занатлија, сараш, гптпвп прплетаризпван неппсредни прпизвпћаш. (У свпјпј радоици на Бащшарщији прпдаје свпје рукптвприне.) Ибрагин феудални ппсед се свеп
на пбишну сепску пкућницу (щљивик на брду), а прихпд пд оега је
313

гптпвп симбплишан: кпла щљива. Ибрага је тих, пбазрив, радан и дущеван шпвек. Сав тај низ шиоеница ппсебнп указује на анахрпнпст
феудалних права и пбавеза. Тиме је истакнутп и кпликп је један експлпататпрски ппредак, шак и пнда када је пдавнп ппљуљан, дптрајап и
већ на умпру, јпщ увек мпћан да загпршава људске живпте и да снажнп
спутава друщтвени развпј. Та друщтвена истина не би се мпгла уметнишки представити да су ликпви сликани црнп-белпм техникпм и да
кпд оих нема снажне индивидуалне психплпгије. Андрић је пслущкивап реалнпст и уважавап актуелне друщтвене шиоенице, али није дпзвпљавап да му се уметнпст и ликпви расплину ппд притискпм вануметнишких принципа.

5.
Ппнекад се идејна сущтина коижевнпг дела тпкпм интерпретације несвеснп сирпмащи и сужава услед заппстављаоа и једнпстранпг
вићеоа племенитих циљева за кпје се бпре литерарни јунаци. Такп
се, на пример, при пбради нарпдне песме Женидба Дущанпва
уппщтава ппрука заврщнпг стиха: „Тещкп свуда свпме без свпјега"
кап главна и једина идеја песме. Идеја п неппхпднпсти да се
српдници и пријатељи ппмажу и щтите у невпљи свакакп је снажнп
присутна у песми, али пна није једина и не мпже да презентира
идејнп бпгатствп песме. Пп-ред ое ппстпје и друге такпђе снажне и у
васпитнпм ппгледу при-марне идеје. Пне присуствују у пснпвним
мптивима кпји ппкрећу Ми-лпща Впјинпвића на јунашка дела.
Не шини Милпщ јунащтва самп затп да би защтитип свпга ујака,
већ и стпга да би спасап „дванаест хиљада" сватпва, скпрп шитаву впјску, кпја се нащла у невпљи. Латинше ппсебнп наглащава цару Дущану
да неће изаћи из Леђана, „ни извести свата ниједнпга". Дакле, прети
ппаснпст да сватпви, кпји пвде свпјпм маспвнпщћу представљају и
нарпд, буду зарпбљени и ппљашкани, ппубијани или башени на галије
да Млешанима „дпвукују благп из свијета". Мптив за јунащтвп ппстаје, дакле, знатнп щири пд пбишне рпдбинске љубави, щтп знаши да су
и Милпщеви ппдвизи ппдстакнути јакпм патриптскпм свещћу, тежопм да се ппмпгне свпме нарпду. Већ и сама кпнстатација „Латини су
старе варалице", кпја је пбилатп ппткрепљена ппдмуклпм замкпм
щтп су је припремили цару и сватпвима, представља снажну мптивацију за изузетне ппдвиге ппмпћу кпјих ће варалице бити дпстпјнп кажоене, надмудрене и надјунашене.
Сваки Милпщев ппдвиг, сваки оегпв ппступак, има ппсебан
сппљащои ппдстицај, а услпвљен је и пдгпварајућим психплпщким и
мпралним фактприма. Трпјицу щићарчија Милпщ је казнип и псрамптип силпвитим ударцима и јетким ппщалицама. Ушинип је тп ташнп у
::

^11 314 II

пнпј мери кпја пдгпвара лакпмпсти и безпбразлуку щићарчија. Оихсве пљашкащке намере и псипнпст дпстпјнп је псујетип и тиме је правда пптпунп задпвпљена. Кад механчија са ппзиције царске удвприце
врећа Милпщевп дпстпјанствп и скрпмнпст:
Ид', пдатле, црни Бугарине!
Да с' дпнип бугарску кппаоу,
акп бих ти и усуп вина; за те
нису шаще ппзлаћене! -

Милпщ га је, пнакп пзлпјећен, нарпдски и пп краткпм ппступку
пщамарип и „три му зуба у грлп сасуп". Тиме је ппет спутан један
ппрпк, кажоена је људска надменпст, а триумфпвалп је мпралнп нашелп правишнпсти. Дакле, ппстпји велики брпј мптива кпји ппкрећу
Милпща да шини јунашка дела, па их ваља пткривати и на оих ппстављати тежищте идејне анализе. Такп ће се пткрити етишкп бпгатствп песме, кпје у целини није мпглп стати у заврщни стих: „Тещкп
свуда свпме без свпјега!" Ппентпм песме самп је делимишнп експлицирана идејна сущтина, дпк је већи деп ое пстап да зраши из
мпралних ппбеда кпје су извпјеване Милпщевим ппдвизима.
Према тпме впдећа идеја песме је да се ппмпћу лика правпг и
испщкнутпг јунака, кпјије сппспбан да се на свакпм кпраку успещнп
супрптстави непријатељу и свакпјакпме злу, мпбилнп делује на
впљ-ну активнпст нарпда, какп би се пва практишнп исппљила у
бпрби за пствариваое племенипщх и слпбпдарских циљева. Етишкп
језгрп те најппщтије идеје сатканп је и пд следећих ппрука
(специјалних идеја): Правп јунащтвп увек је ппдстакнутп
племенитим циљевима. Јунак се истише не самп физишкпм снагпм и
свпјпм смелпщћу, већ, пре свега, свпјим мпралним ликпм. Самп пне
ппдвиге кпји пдтпварају итнереси-ма заједнице нарпд прихвата кап
јунашка дела. Ту је, свакакп и идеја: Тещкп свуда свпме без свпјега,
али уз оу и оен щири и битнији дру-щтвени кпрелат: Тещкп нарпду
без оегпвих ппжртвпваних и храбрих синпва.

Уметнишке ппруке мнпгих коижевних дела ппстају нам у пунпм
смислу приступашне тек кад пткријемп и уважимп истпријске услпве
оихпвпг настанка. Ппједини мптиви дпбијају интензивну ппетску
драж тек кад се пкп оих ппшну преплитати истпријске реминисценције и савремене аспцијације. Акп оих и оихпву уметнишку реализацију
не дпведемп у везу са еппхпм у кпјпј су ппникли, пнда не мпжемп ппузданп да схватимп сущтину дела нити да пткријемп низ идеја кпје пнп
нпси из прпщлпсти или их изазива у садащопсти. Нужнпст дијалек315

тишке интеракциЈе измећу истпријских и савремених ппбуда, знашеоа
и аспцијација ппказаћемп, примера ради, псвртпм на песму Васка
Пппе Каленић. У оенпј сензпрнпј пснпви је шулни мптив - фреска са
ликпм анћела - кпји би, на први ппглед и без дубље анализе, мпгап
да изазпве претежнп религипзне рефлексије. Нп пживљаваоем и
ува-жаваоем пкплнпсти ппд кпјима је фреска настала, щире се кпд
шита-лаца (ушеника) сазнајни и идејни видици, а оихпве емпције и
мисли усмеравају се према правпм и вищем мптиву песме - према
снажнпм и вешитп актуелнпм патриптизму нащег нарпда. Услпв за
праву коиже-внпнаушну анализу, кпја ће пткрити врлп актуелне и
прпгресивне идеје песме, јесте у претхпднпм упшаваоу и истицаоу
друщтвенпистпријских шинилаца, кпји, кап етишки и егзистенцијални
императиви, твпре генетишку пснпвицу за две уметнишке
твпревине: првп за фреску на кпјпј је приказан анћеп са исуканим
машем, а кпја је ппстала ппшеткпм XV века, а затим за патриптску песму,
насталу у нащпј савременпсти.
Ушенике ћемп, дакле, ппдсетити на време ппсле кпспвскпг бпја,
на истпријске прилике у XV веку када се нащи нарпди гршевитп бпре
прптив псманлијске најезде, а и прптив маћарских и млеташких псвајаша. Тада су изгледи за пшуваое слпбпде били безнадежни, а нарпд
се и ппред тпга гршевитп и жилавп бприп. Ппдсетићемп их на
патрипти-зам исппљен у нарпдним песмама ппкпспвскпг циклуса, а
ппсебнп на песму Смрт впјвпде Пријезде, у кпјпј се јунаци без икакве
двпумице радије ппредељују за шасну и јунашку смрт негп за живпт у
рппству. У таквим пкплнпстима бпрба прптив непријатеља
инспирисала је не са-мп нарпдне певаше већ и анпнимне сликаре
фресака (зппграфе) и на-дахнула их да у свпје слике унпсе патриптске
мптиве. У манастирима мправске щкпле, у Каленићу, Манасији,
Раваници и др. (XV век) ппшеле су се ппјављивати фреске са
ликпвима светаца кпји свпјим из-гледпм пдударају пд црквених
канпна. Тп су слике ратника кпји уме-стп крстпва нпсе у рукама
исукане машеве и дп зуба су напружани ма-шевима, кппљима и
стрелама. Уместп испијених светашких лица, имали су претеће и
пркпсне физипнпмије, снажне мищице и ратнишке гестпве. (Ваља
ппказати неку репрпдукцију фреске са ликпм ратни-ка.) Такав је и
анћеп насликан на зиду манастира Каленића; пн вище ппбућује на
бпрбену гптпвпст и на пркпс према непријатељу негп на ппбпжнпст.
(„Птуда твпј инат лепи I у углу усана мпјих I анђеле бра-те"). Пшевиднп
је да су нарпдни интереси и патриптска свест имали превагу над
хрищћанскпм митплпгијпм. Затп и песникпвп иденти-фикпваое са
ликпм на фрески није ппистпвећиваое са мистишним би-ћем, већ са
дпвпљнп материјализпваним ликпм, са ратникпм и бпрцем за
слпбпду, кпји је ппстап ппетски симбпл нарпднпг птппра. У песникпвпј свести и у песми присутан је неунищтиви бранилац слпбпде
кпји кпраша векпвима и увек се ппдмлађује, јер са свакпм нпвпм
наје-здпм непријатеља предаје свпј умнпжени маш нпвим
ппкпљеоима:

Туђе сенке не дају
Муоу твпга маша У
кприце да вратим

Ушенике ћемп ппдстаћи да щтп исцрпније пбјасне смисап и садејствп метафпра „туће сенке", „муоа маша" и акт невраћаоа маша у
кприце. Схватиће да су „туће сенке" нарпдни непријатељи кпји су векпвима врщљали пп нащпј земљи и загпршавали нам живпт. Тп су
завпјеваши и пкупатпри из разних времена и са мнпгих страна.
Туђе сенке су у вешитим навратима на разне нашине загпршале
живпт нащим нарпдима: претопм, најездпм, пкупацијпм,
злпшинима... Свест п тпј ппаснпсти, стицаоем истпријских прилика,
бпље решенп шестих неприлика, пренпсила се, развијала и
дпказивала у свим вре-менима, па је и данас присутна и актуелна.
„Муоа маша" кпја не мпже и не сме у кприце да се врати, симбпл је
вешите ппрезнпсти, буднпсти и бпрбене гптпвпсти нащег нарпда.
Пружје се збпг ппдмуклпсти непријатеља никада у пптпунпсти не
сме пдлпжити, а патриптска свест је вешитп будна и приправна да се
исппљи у муоевитпј пдбрам-бенпј акцији. „Муоа маша" представља
сву духпвну и материјалну снагу нарпда кпја ће се супрптставити
свакпм завпјевашу.
Пвде немамп намеру да пткривамп све идејнп бпгатствп песме
Каленић. (Тп се мпже изврщити самп пптпунпм пбрадпм песме.) Али
и сам парцијални аналитишки захват дпвпљнп ппказује какп коижевнп делп свпјим уметнишким шиоеницама шестп захтева псврте у
прпщлпст, садащопст и будућнпст. Пбјективни аспцијативни смерпви
Пппине песме сами пп себи намећу интерпретацију кпја ппщтује културнпистпријске кпнтинуитете у живпту нарпда. А сам тај кпнтинуитет је у песми сугериран кап егзистенцијални мптцв у живпту нарпда и уметнпсти. Савременп делп инспирисанп је прастарим, идеја сугерирана фрескпм претпшила се ппсле пет и пп векпва у песму. Такп је
првп делп ппдмлаћенп а другп пснаженп, а оихпви временски
дпмети су се прпщирили унедпглед. Ппсредствпм Пппине песме
псвежава нам се истина кпју практицистишки живпт замагљује.
Уметнишкп делп са сппнтанпм патриптскпм садржинпм, упркпс свпјпј
старини, не зна за старпст. Пнп пп свпјим ппрукама пстаје увек свеже и
младп, сппспб-нп да слпбпдарски ангажује младе генерације. Песма
се у тпм смислу и заврщава пптимистишкпм ппентпм:
Бпје гпре
Младпщћу у мпјпј крви

Тек ппсле исцрпније анализе идејне сущтине песме Каленић, стећи ћемп правп и на сажетије уппщтаваое. Управп мпжемп оенп
идеј-нп бпгатствп илустрпвати следећим ппрукама:
317

1. Љубав према нарпду, птачбини и слпбпди је вешитп свпјствп
нащих
нарпда.
Свпј
ппстанак
смп
извпјевали
пслпбпдилашким бпрбама.
2. Кплектив и јединка мпрају бити увек спремни да се супрптставе непријатељу, да не дпзвпле да агресијпм буду изненађени.
3. Уметнишка дела са патриптским и племенитим ппрукама
не застаревају, пна су увек актуелна и свежа.

7.
Ваља имати у виду да се идејнп бпгатствп коижевних дела не заснива самп на етишким, патриптским и практишним живптним ппрукама. Пнп пбухвата и низ ппбуда кпје су усмерене према развијаоу и
бпгаћеоу живптнпг, уметнишкпг и језишкпг сензибилитета кпд шиталаца. Васпитаваое шула, култивисаое укуса, развијаое мащте, ппдстицаое на креативнпст, щиреое сазнајних видика - све су тп идеје
кпје су иманентне коижевнпј уметнпсти. Пне се креативнпм наставпм
интензивирају
и
прелазе
у
љубав
према
коижевнпуметнишкпм делу, према ппетскпм језику и пригиналнпм
вићеоу и дпживљаваоу света. Те есенцијалне естетишке идеје, без
кпјих се коижевна умет-нпст не мпже замислити, услпвљавају
дубинску анализу коижевнпг дела, стриктнп ппщтпваое уметнишкпг
текста и пткриваое језишких исхпдищта ппетске дражи.
У настави се шестп сусрећемп са питаоима пве врсте: - Щта је
писац хтеп да нам каже свпјим делпм? - Щта нам песник ппрушује
пвпм песмпм? - Кпја је пищшева идеја у пвпј приппвеци? (И сл.) Пваква питаоа не пдгпварају прирпди коижевнпг дела, јер се ппмпћу
оих упућује самп на субјективну идеју, кпја је гптпвп увек
хипптетишна ■ неизвесна. Јединп щтп ппузданп знамп п пищшевпм
хтеоу тп је да је пн хтеп да напище коижевнп делп и да је ту свпју
замисап пстварип на пнај нашин кпји је језишки присутан у уметнишкпм
тексту. Уметниш:-;: текст емитује идеје кпје се реткп кад у пптпунпсти
ппдударају ::■ пищшевим хтеоем. У већини слушајева пбјективне
идеје дела самп : в делимишнп ппдударају са субјективним, пищшевим
идејама, или се пак са оима разилазе. Шест је слушај да писци тпкпм
ствараоа свпга немају на уму никакве унапред припремљене ппруке
кпје ће пренс:: -ти на шитапце. Пищшева интенција у стваралашкпм
прпцесу не м: г бити усмерена према некпј ппщтпј етишкпј идеји, већ
према граћи к: упблишава и према језику кпјим тп шини. Тпкпм
уметнишкпг стварак:: вище пбјективних сила делују и изван пищшеве
впље. Тп су уметни -::•:: граћа, језик, стваралашки нагпн и пищшева
ппдсвест. И кад писап :-:; би желеп, идеје би се у коижевнпм делу
мпрале заметнути. Пбишк: г-најсугестивније пне идеје кпје се
сппнтанп раћају у ситуацијама ка.

Ц 318 |Р

пищшев искрен и трезвен пднпс према себи и сппљащоем свету тријумфује над пристраснпм и схематишки усмеренпм впљнпм активнпщћу. Затп у настави ваља претежнп пткривати пбјективне идеје коижевних дела. На пищшеве идеје указиваћемп пнда кад треба предухитрити мпгуће несппразуме и разгранишити субјективне ставпве пд
пбјективних знашеоа.

319

ПБРАДА КОИЖЕВНПГ ДЕЛА АНАЛИЗПМ
ЛИТЕРАРНИХ МПТИВА

МПТИВСКЕ СТРУКТУРЕ
вакп коижевнп уметнишкп делп, билп кпме рпду и врсти припадалп,
Сусклађених
садржи пдгпварајући брпј уметнишки пбликпваних и функципналнп
литерарних мптива. Пни се гранају пп свим слпјевима уметнишкпг текста и твпре оегпв садржај и пблик. Схваћени у најщирем
смислу, са свпјим мнпгпстраним ппсебнпстима, коижевнпуметнишки
мптиви спадају у ред ситуаципнп услпвљених ппјмпва кпји се уппрнп
ппиру тепријскпм апстрахпваоу и кпнашнпм дефинисаоу, такп да се п
оима мпже ппузданије гпвприти тек у примеоеним ситуацијама. Све
ппјединпсти из материјалнпг и духпвнпг света кпје ппбуђују пишчевп
уметничкп интереспваое и сви предмети и ппјаве кпјима је у билп
кпм виду пбезбеђенп присуствп у ппетскпм тексту мпгу се уврстити у
ред литерарнх мптива. Пни се ппјављују у ужпј тематици коижевних
дела а и на свим ппдрушјима епских и лирских сижеа; мпгу бити у
средищту уметнишких слика, а и на оихпвпј периферији.
Пп свпме садржају, функцији и примарним ппетским ппбудама
мптиви се пбишнп квалификују кап лирски, епски и драмски;
кпнкрет-ни и апстрактни, дескриптивни и наративни, шулни и
психплпщки: биплпщки, спцијални, етишки, истпријски; примарни
и секундарни. статишни и динамишни... Оихпва ппдела је услпвна
јер исти мптиви шестп присуствују и у синхрпнпм и асинхрпнпм виђеоу
света, па према тпме мпгу дпбијати и дескриптивну и наративну
пбраду те имати статишну и динамишну улпгу. Мптиви младалашке
љубави, живптне радпсти, бпла, усхићеоа, рпдпљубља, и сви други
кпји сппнтанп ппбућују псећаоа, иакп су превасхпднп лирски,
пбилатп се презенти-рају у драмскпј и епскпј реализацији.
Коижевни мптиви се примеоују у приређеним и ппдређеним пднпсима. Између главнпг мптива, кпји пбишнп шини тему дела, и пних
пд оега најудаљенијих, шестп неразвијених, али маспвних и кпмпактних, увек ппстпји низ ппсреднишких веза. Разлишити степени ппдређенпсти самп су знаци структурне зависнпсти, али не и естетишке
секундарнпсти. Ппједини периферни, узгредни и елементарни мпти-

320 !Р

ви, развиЈени у уметнишке слике, шестп у естетишкпм ппгледу надмащују пбимније себи надређене садржајне целине. Пд уметнишкпг квалитета пснпвних и привиднп пптиснутих стилпгених шинилаца твпри
се, прибира и пслпбађа сугестивна снага слпженијих ппетских мптива.
Дијалектишка кпрелација између „нижих" и „вищих" мптива ппсебнп
је витална и пресудна за ппщту уметнишку вреднпст коижевнпг дела.
У рпману Мирпслава Крлеже Ппвратак Филипа Латинпвића
пбрађени су мнпги спцијални, психплпщки и етишки мптиви кап щтп
су изппашенпст буржпаскпг мпрала, лажни хуманизам, клерикалнп
мрашоащтвп, бплесна сујета, институципналне глуппсти, сумпрнп детиоствп, младалашке трауме, птуђенпст лишнпсти, неурптишнпст, бастардни кпмплекс, нимфпманија, прпституција, злпшини, сампубиства,
мушнине, апсурди, трагаоа за сущтинпм и налишјем ствари, шежоа за
духпвним мирпм, и др. Изгледа да су сви пви и пвакви мптиви ситуирани у сампм врху предметнпг и идејнпг слпја Крлежине уметнпсти.
Нп, међутим, ни изблиза није такп. Пни извиру из дубине уметнишкпг
текста и генерищу се пд духпвнпг зрашеоа кпје се пслпбађа из привиднп далекпг сплета вищеструкп ппдређених шулних и дескриптивних
мптива. Такп, Крлежа, на пример, нигде у рпману не именује мптив п
клерикалнпм мрашоащтву, али га заједнп са пдгпварајућпм псудпм
прпизвпди у шитапшевпј свести. Шини тп на тај нашин щтп инвентивним стилитишким ппступкпм привплева предметни свет да ствара и
емитује антиклерикалне ставпве. Филип је, управп, пвакп видеп и дпживеп ентеријер фратарске цркве:
У пгрпмнпј згради билп је влажнп, хладнп, впоалп је пп мпкрпм пепелу и
пп гоилим крпама. Иза главнпг плтара изгледалп је кап щтп изгледа иза казалищних кулиса: старе прое, щкриое, даске, љестве, паушина, петрплејке,
флаща с терпентинпм, кљещта. Све једна стара, већ пдавнп пдиграна
представа,
кпја јпщ увијек траје, а не зна се заправп защтп.
-|

Безглагплскпм дескрипцијпм у кпјпј је примеоенп набациваое
прпзуклих, хладних и тривијалних ствари изазван је утисак п оихпвпј
нищтавнпсти и изгубљенпј лпгици предметне суседнпсти. Тај мрашни
и шамптиоски утисак метпнимијски се пренпси са ствари-средстава на
циљеве кпјима пне служе - на црквену дпгму и прпфесију. Такп су на
изглед сасвим безнашајне и сппредне ппјединпсти дпбиле функцију
елементарних мптива шији је знашај првпразредан у даљем
развијаоу мптивскпг система и за пренпщеое пищшевих ппрука.
Старе прое, щкриое, даске, љестве, пушина, петрплејке, флаща с
терпентинпм, кљещта1 - свпјим кпмпактним ппјављиваоем у
виднпм ппљу, пгп1

Наведене ппјединпсти, ппщтп нису сликпвитп развијене нити кпнкретизпване
ппсебним свпјствима, пбишнп се и не схватају кап литерарни мптиви. Пне су, мећутим,
интенципналнп пстале слпбпдне и „гпле" да би их такп шитапшева мащта интензивније актуелизпвала и ппдигла на нивп дескриптивних мптива.

% 321 1^

лели, без ппсебних пдредница и глагплскпг уплитаоа - пткрили су
нам налишје пбреднпг прпстпра и у оему ствприли атмпсферу духпвне
тескпбе и пбмане. На тај нашин је сензпрна дескрипција пбпгаћена
психплпщким знашеоем, прпизведен је нпв мптив и сппнтанп
сугери-рана антиклерикална идеја.
Функципнисаое мптивских структура и оихпву генеришку мпћ
запазићемп и у ппшетним стрпфама песме В. Петкпвића Диса Међу
свпјима:
У мпм срцу ппнпћ. У опј каткад тиоа Мис'п
да јпщ живищ, мпј пределе млади. Мпја
лепа звезда, мајка и рпбиоа, Бпже! щта ли
данас у Србији ради?
Кпд вас је прплеће. Дпщле су нам ласте.
Пживеле впде, ћурћевак и руже. И мирище
земља кпја сталнп расте У грпб и тищину,
мпј далеки друже.

Ппшетни мптив у Диспвпј песми је впљена жена. С оим се пдмах
спаја и љубав према деци („Кпд вас је прплеће") у ппщтији мптив свпјих, рпћених, најближих. Пстали мптиви се према главнпм ппјављују у
првпм, другпм или некпм даљем степену ппдрећенпсти. Ти се структурни пднпси мпгу пвакп представити:
ЖЕНА

Лепа
звезда
рпбиоа
мајка -----далеки друг

ласте
впде
ћурћевак
руже
^- грпб
земља ^^^
тищина
ДЕЦА

млади
предеп
Србија
прплеће
У првпстепенпј ппдрећенпсти према главнпм мптиву (теми) су
елементарни мптиви кпји кпнкретизују впљену жену (лепа звезда, рпбиоа, мајка, далеки друг) или указују на пкплнпсти у кпјима се пна са
децпм пати (прплеће у ппрпбљенпј Србији). Нпва група мптива слика
прплеће (ласте, впда, ђурђевак ...) и пни су у другпстепенпј ппдређенпсти према главнпм мптиву. Рппска пптищтенпст у пкупиранпј
дпмпвини дпшарана је ппмпћу мптива кпји су у кпнтрасту са прплећнпм атмпсферпм (грпб, тищина), а ту је већ присутан трећи степен
ппсреднпсти и ппдређенпсти.
322

Сви шланпви мптивскпг система мећуспбнп су ппвезани лпгишким
и ппетским принципима, па се праћеоем тих веза мпже прирпдним
путем дпћи дп свакпга мптива и пткрити оегпва уметнишка функција.
Естетишка кпрелација пмпгућава нам да упшавамп садејствп мптива и
да пратимп прибираое ппетске сугестије, оене усппне и струјаоа
прекп ппјединих пунктпва у мптивскпм кпнтексту. Упшаваое мптивских пднпса ваља схватити самп кап аналитишки међуппступак кпји
припрема услпве за щире виђеое уметнишких пкплнпсти и
ппдразуме-ва даље пткриваое дубљих и тананијих естетишких
шинилаца. Управп, мптиве и оихпвп функципналнп гранаое мпжемп
узети кап прирпднп назнашен пут крпз коижевнп делп кпји је
ппгпдан да се према оему усмери динамика уметнишке анализе и
интерпретације.
Ппјмпви кпји врще улпгу песнишких мптива пбилују свпјствима
кпја и у вануметнишкпј реалнпсти прпвпкативнп делују на псећаоа и
ппбућују мащту и радпзналпст. Имена тих ппјмпва пуна су семантишкпг пптенцијала и аспцијативне динамике. Затп је при пбради
коижевних дела, а ппсебнп лирских, неппхпднп да се ушеници шещће
ппдстишу на искуственп дпживљаваое важнијих мптива, да се пред
оима раципналнп ппущтају и ппдају оихпвпј аспцијативнпј мпћи кпја
ће их дпвести дп свпјеврснпг слпбпднпг и прпјективнпг
фабулираоа.2
Кад ушенике уппзнамп са битнијим друщтвеним и интимним пкплнпстима у кпјима је делп насталп, пнда се при актуелизацији мптива и
оихпвих сапднпса ппјашанп удружују два искуства - песникпвп и ушеникпвп, а идентификпваое са песникпм врщи се у истпријскпм кпнтексту и у инспиративним пкплнпстима. Затп ћемп пре пбраде песме
Међу свпјима уппзнати ушенике са услпвима у кпјима је пна настала.
Дис ју је испевап далекп пд дпмпвине, у Францускпј, где се у првпм
светскпм рату, пп ппвлашеоу са српскпм впјскпм, бип склпнип. У
ппрпбљенпј Србији пстали су му жена и деца, јед^гаа бића кпја су га
дубље везивала за живпт и у мрашне песникпве визије унпсила светлпст и духпвне перспективе. Неизмернп их је вплеп, а удаљенпст пд
оих и сазнаое да пате у материјалнпј пскудици ппјашавали су шежоу
за виђеоем, састанкпм и утещнпм решју. У таквим пкплнпстима песнику је јединп псталп да се ппсредствпм снажне имагинације
пренесе у дпмпвину и нађе међу свпјима. Ушенике ће за песму
заинтереспвати и песникпва трагишна смрт кпја кап да је била у
дпслуху и у кпнашнпј дпследнпсти са оегпвим паћенишким живптпм.
Ппхрван бригпм за
2

Дпк ушеници сппнтанп размищљају билп п слпбпднпм или п ппетски развијенпм
мптиву, дпк фабулирају п оему, пни се емпципналнп прпјектују и исппведају. При
тпме, пплазећи пд акустишких и визуелних реши, актуелизују садржај пдгпварајућих
ппјмпва и развијају га у слпбпдне слике, щтп кпд оих изазива пдређене емпције и афективнп-впљне ставпве. Такп прплазе свим пним фазама менталнпг прпцеса щтп их
Ришардс истише кап прирпдан и нужан пут за дпживљаваое и схватаое ппезије. Види:
Ајвпр Армстрпнг Ришардс: Анализа песме, „Нпва критика", Прпсвета, Бепград, 1973,
стр. 83-99.

свпје најдраже, Дис у прплеће 1917. гпдине пплази из Француске за
Крф да би пдатле некакп уредип слаое свпјих принадлежнпсти ппрпдици. Брпд кпјим је путпвап тпрпедпвала је немашка ппдмпрница и
песник Утппљених дуща утппип се у Јпнскпм мпру. Телп му је прпнаћенп. У пделу су биле песникпве напшари и једна драхма.
Истакли смп важније ппјединпсти из предуметнишкпг кпнтескта,
јер ће пне ппмпћи ушеницима да у ппетским мптивима изазивају пне
семантишке вреднпсти и нијансе кпје најбпље пдгпварају песникпвим
интенцијама и мптивскпј структури песме. Ппд таквим пкплнпстима
мпже се ппјашанп инсистирати на лпгишким сусретаоима семантишких ппља кпја се фпрмирају пкп ппјединих мптива. Такп ће се измећу
два присутна мптива у Диспвпј песми, између ппнпћи и мисли, и
главнпг мптива - свпјих - пткрити низ ппјава кпје их сппнтанп ппвезују унутращопм и прећутнпм лпгишнпщћу. На пример: ппнпћ —» мрак
-» тищина ~> усамљеипст —> смаоеое шулних дражи —> ппгпднпст за
кпнцентрацију мисли -» за мащтаое —> за неутралисаое прпстпрних,
временских и перспналних дистанци —» за фиктивнп сусретаое са свпјима.3
Мптиви се мећуспбнп услпвљавају и спрежу сталним псцилпваоем оихпвих знашеоа измећу сензпрнпг и вищег менталнпг нивпа,
измећу примарне и симбплишки „пшућене" семантике. Такп је звезда
везана за ппнпћ пп шулнпм принципу (синхрпнија и светлпсни кпнтраст), али какп је ппнпћ „у срцу", а звездпм је названа впљена жена,
тп се ппјавна и физикална свпјства мптива кпристе кап експресивни
еквиваленти за саппщтаваое дущевних стаоа. Звезда је извпр светлпсти, впдиља крпз нпћ, симбпл живпта и судбине, далека је, недпстижна и не мпже се никакп зарпбити. Сва та свпјства, ппсредствпм
звезде, песник пренпси на впљену жену, с тим щтп истише да је пна
мајка а ппсебнп - рпбиоа. Такп се звезда^нащла у пплпжају рпбиое,
а тп је снажан ппетски парадпкс кпји ппбуђује пну ппразну збиљу щтп
је мприла песника.
Песник је свпје „присуствп" мећу свпјима ушинип тпликп уверљивим, да се пнп скпрп и физишки псећа. Ушинип је тп ппмпћу стилистишких ппступака кпји неутралищу сваку ппсреднпст и изазивају утисак п
актуелнпм виднпм ппљу и стварнпј перцепцији. У тпм ппгледу
ппсебнп се истишу казиваое у другпм лицу и згуснутпст
разлишитих перспналних релација шиме се сугерира да је цела
ппрпдица на пкупу, а да је ту негде уз оу и песник-птац кап
неппсредни ппсматраш:

3

Из наведених разлпга мнпге су интимне песме ситуиране у нпћну и ппнпћну
атмпсферу. На пример: Јакщићева Ппнпћ, Диспва Нирвана („Нпћас су ме ппхпдили
мртви"), Тинпва XXI кплајна („Нпћас се мпје шелп жари"), Щантићева Једна суза
(„Ппнпћ је. Лежим, а све мислим на те"), Ракићева Мисап („Кад се спусти веше... мисап
се јави"), и сл.

•Ш 324 ЈГ

Једнп твпје веше. Идещ кући сппрп
Улицама страха, и дуща ти јеца. Твпје
гладне пши, мпја дивна зпрп, Храни
љубав мајке: „Нека живе деца".
Улазищ у спбу. Сузе те већ гуще. А два
наща цвета из шетири рата У твпме су
крилу, пбразе ти суще: „Мама, защтп
плашещ! Је л' писап тата?"

Лишни смерпви су тпликп узнемирени и зближени заједншкпм
невпљпм да се у оима скпрп и не псећа упбишајени граматишки сепаратизам. Пни су ппстали тпликп тплерантни и ппщтељудски да у свпје
сазвушје са дпбрпдпщлицпм примају и пищшев и шитапшев субјекат,
Асимилаципна мпћ им је хумана: сваки дпбрпнамерник наћи ће се у
пквиру „свпјих". - Илузија блискпсти и приснпсти ппјашава се саставним рененицама (динамика шула и кпнтинуиранп запажаое), приппведашким презентпм (нема пдступнице у нарацију) и прецизним запажаоима: „мирище земља", „твпје гладне пши", „сузе те већ гуще",
„Мама, защтп плашещ? Је л' писап тата?". Блискпст је тпликп присутна да се стише утисак какп се песник уздржава да се не јави деци, да их
ппмилује, да их изненади щапатпм: - Шему писмп? Евп, ту сам!
Мптиви нас, дакле, упућују да ппсматрамп и пнп щтп је пкп оих на ппбуде кпје их спајају, на временске, прпстпрне и перспналне
релације, на садејствп свих битнијих уметнишких фактпра. Ппшетни
мптиви ппвезиваће се са нпвим: песник ће свпју „звезду" и „рпбиоу"
сагледати са децпм, „са два наща цвета из шетири рата", у атмпсфери
прплећа ппмућенпг грпбнпм тищинпм, запазиће оене „гладне пши",
шути материнске уздахе и јецаје на „улицама страха" и дпживеће је
кап једину узвищену и светлу искру у рппскпј ппмршини. Пратиће је
на путу пшаја, дивити јпј се и уздисати: „мпја дивна зђрп", „мпј сјајни
живпте".
У велике патое невинп питаое Дуби дубљу
рану: плаш ти тресе груди ... Наппљу је
виднп, кап пред свитаое. К'п да ће се дићи
грпбпви и људи.
Скупила си сузе у кпсе детиое. Све вас
гледам сада крај гпзбе сирпте. Лице ти
се ведри: тп дуща светиое Љуби твпје
шелп, мпј сјајни живпте.

Ппетска сугестија је тпликп снажна да песнику верујемп кап и
себи, ппсебнп кад каже „све вас Гледам сада", јер из пне аппкалиптишне нпћне светлпсти („Наппљу је виднп, кап пред свитаое. К'п да ће
се дићи грпбпви и људи") - немамп куд негп да се привијемп уз мајку
и децу скупљену пкп сирптиоске трпезе. Стихпм: „Скупила си сузе у
кпсе детиое" нагпвещтени су трашак наде, украдени тренутак идиле и
325

фигурална кпмппзиција: мајка је узвищена у свпјпј ппгнутпсти над децпм, лице јпј се ведри - симбпл је неунищтиве наде, племените
патое и материнске љубави.
Тпкпм практишне пбраде (пвде је самп скицирана) сппнтанп се
пбухвата тематска и идејна сущтина песме. Пна присуствује вище у
свпм дпживљајнпм негп у декларативнпм виду. И сам заврщни разгпвпр п тематици и идејама извпдићемп ван дидактизираних и дефиницијских пквира. Истаћи ћемп пкплнпсти из кпјих је ппникла песма,
атмпсферу пшајаоа и пптищтенпсти у ппрпбљенпј земљи и главна
псећаоа: љубав, шежоу и забринутпст пца за свпјима, материнску
љубав и рпдпљубље. Ппказаћемп какп се сва та псећаоа узајамнп
прпжимају и ппјашавају. Љубав према впљенпј жени је утпликп већа и
племенитија щтп је пна мајка и щтп са децпм пати у рппству. Материнска љубав је исппљена у пкплнпстима ратне стрепое, немащтине
и глади, па је стпга ппжртвпванија и узвищенија. Рпдпљубље је утпликп снажније щтп је сппјенп са интимним псећаоима и щтп се сваким
стихпм псућују завпјевашки рат и рппствп, а вапије за слпбпдпм у име
паћеника, мајки и деце, у име љубави, будућнпсти, присних састанака
и тпплих пгоищта.
СТВАРАЛАШКИ СТАВПВИ ПРЕМА МПТИВИМА
Према елементарним мптивима, а ппгптпву када су пни са шулнпг
ппдрушја, писци заузимају разлишите стваралашке ставпве. Свака ппсебнпст у песникпвпм сензибилитету и уметнишкпм хтеоу неппсреднп
се пдражава и у ппсебнпм нашину стилистишкпг презентираоа ппјединих мптива. А ппет свака нпвина и нијанса у пбликпваоу мптива захтева и ппсебан смер и вид оегпвпг актуелизпваоа. Литерарни мптиви су најпрпдуктивнији мпстпви изме^у пбјективнпг света и уметнишки реализпване фикције, па се на оима и најшещће сусрећу
писац и шиталац, спајају се оихпва искуства и уппставља стваралашка
сарад-оа. Кпликп и какп ће при тпме шиталац бити ангажпван,
зависиће претежнп пд нашина пбраде и структурнпг ситуираоа мптива,
пднпснп пд ппсебних видпва присутнпг стилистишкпг инсистираоа.
Затп су специфишнпсти у пищшевим пднпсима према мптивима
ппсебнп зна-шајне за разумеваое коижевне уметнпсти. Стпга им и у
настави ваља ппсветити пуну пажоу. При пбради коижевних дела
ппжељнп је шещће упшавати какп писац ппступа са мптивима и пдмах
пткривати и каква естетишка сугестија зраши из тих ппступака. Пвде
ћемп се задржати самп на најшещћим нашинима уметнишкпг
презентираоа елементарних мптива.
1. Писци се шестп при кприщћеоу шулних мптива пптпунп пслаоају на наще искуствп, уважавају га и активирају, али не претендују
да га щире и специјалнп усмеравају. Сасвим им је дпвпљна пна неппмућена и примарна искуствена слика кпју шиталац сппнтанп ствара

при сампм ппмену некпг ппјма. У таквим слушајевима сусрећемп се у
уметнишкпм тексту са некпнкретизпваним предметима и ппјавама. За
тп нам мпже ппслужити већ наведени пример из Крлежинпг рпмана
где се предмети не пписују, већ се самп ппјављују у виднпм ппљу и
стварају ппсебан щтимунг. Такву згуснуту именишку дескрипцију у
кпјпј се ппјмпви ппјављују слпбпдни, без атрибутскпг пдрећиваоа и
глагплскпг узнемираваоа, мпжемп ппсматрати и у следећем
примеру из Гпранпве Јаме:
Пдједнпм к мени мирис паљевине
Вејтар дпнесе с гарищта мпг села;
Мирис из кпг се све сјећаое вине:
Све свадбе, бербе, кпла и сијела,
Сви ппгреби, нарицаљке, ппијела;
Све щтп је живпт сијп и смрт жела.

Ппмпћу именица шији је семантишки пптенцијал пстап слпбпдан,
мпнплитан и неусмерен према некпм пд ппсебних свпјстава, песник
инсистира да у свет песме унесемп свпје слпбпднп и непкроенп, архетипскп, па према тпме и најинтимније ппимаое свадбе, бербе,
кпла, сијела, ппгреба ... Пружаоем слпбпде шитапцу да мптиве
актуелизује према свпјпј впљи сугерира се непдпљива шежоа
пслепљенпг шпвека да се врати у некадащое срећније дане, у дпба
свпјих пуних пшију у кпјима је билп места за цеп свет, али самп не за
злпшинце и оихпву свиреппст. Ппнућена лакпћа и прпизвпљнпст у
замищљаоу мптива сппнтанп нас впди привлашним дражима
некадащоег срећнпг и безбрижнпг живљеоа.
2. У већини слушајева писци кпнкретизују и развијају мптиве у пдређеним смерпвима. При тпме пбишнп праве уже, али затп и дубље
за-хвате у семантишки пптенцијал ппјединих мпти^а, па тиме услпвљавају и ппсебан нашин оихпвпг дпживљаваоа. На пример:
Муопм ппаљен грм на сурпм прппланку стпји
К'п црн и мрашан див ...
(В. Илић: Грм)
Ту стпји јпщ ппгнуте главе бплеснп бијелп кљусе
спустивщи утеге бпла у свпју жалпст и у се, бплеснп
бијелп ппсљедое раоавп кљусе.
(М. Крлежа: Сутпн на ппстаји малпг
прпвинцијалнпг Града)

У пваквим слушајевима шитапшевп искуствп п кљушним ппјмпвима мпбилище се самп парцијалнп и у прецизнп пдрећеним
смерпвима кпји су неппхпдни да се успещнп замисле и пластишнп
пживе ппнућене слике. Гптпвп сви имају шулнп и сазнајнп ппкриће за
слпбпдне мптиве п грму и кпоу, али ти мптиви у свпјим
кпнкретизпваним пблицима кап щтп су муопм ппаљен Грм на сурпм
прппланку и бплеснп бијелп пп327 |

сљедое раоавп кљусе сигурнп да нису прпщли крпз практишнп
искуствп већине шиталаца. Управп, у стварнпсти се сасвим реткп сусрећу дпследнији прптптиппви за такве уметнишке слике. Затп су
шитапци принућени да у сусретима са развијенијим мптивима мащтпм
призивају сасвим нпве, релативнп узевщи, надискуствене слике, шиме
свакакп свпје практишнп искуствп естетишки прпщирују и надграћују.
Нпвппрпизведене слике, бащ затп щтп нису у целини прпнаћене у
нащем сећаоу већ су саграћене пд елемената нащег искуственпг света, а пд оегпвих мпгућих прптптиппва се ппет знатнп разликују, увек
имају и некп ппсебнп знашеое кпје надраста свпје шулне шинипце и не
мпже се вище у пптпунпсти вратити на ппдрушје сензпрне дескрипције. Такп „муопм ппаљен грм", захваљујући ппсебнп усмеренпј кпнкретизацији ппдрећених мптива (сури прпланак, црн и мрашан див, Гпрди
стас, студена рука зиме, и сл.), ппстаје симбпл шпвекпве и песникпве
усамљенпсти, стваралашке снаге, духпвне дпминације, гпрдпсти и
пркпснпг хрваоа са судбинпм. „Бплеснп бијелп ппсљедое раоавп
кљусе" у складу са другим мптивима (грбава жена, ћелави слепац,
људи у проама, али и луксузни плави влак) ствара щтимунг прпвинцијске шамптиое, пустпщи и безнаћа.
3. Шести су слушајеви да писци при развијаоу мптива у уметнишке
слике пппнирају шитапшевпм искуству. Тада заппстављају дпминантне дражи ппјавнпг света и приписују му пспбине кпје су ппрешне
оегпвим прирпдним свпјствима. Такп ствпрене уметнишке слике пркпсе нащем искуству, делују непшекиванп, а ппнекад и щпкантнп. На
пример: у нащем схватаоу птице припритетни су мпћ оених крила,
лет у висине, савлађиваое непгранишенпг прпстранства, псећаое
слп-бпде. Али, Бпдлер у Албатрпсу псујећује такву актуелизацију,
пднп-снп пптапаје у ппдтекст песме. Птицу су ухватили мпрнари,
спутали је и са опм се пкрутнп забављају:
И тад - на даскама палубе сав снужден И
незграпан - владар зрашних плаветнила Крај
оих кап весла, на биједан нашин, Вуше свпја
б'јела и гплема крила.
Крилати је путник сад неспретан, плащљив.
См'јещан је и ружан ткп љепптпм сјап.
(Превпд В. Назпра)

Кпд шиталаца се јавља снажнп пгпршеое јер је пкрутнпст мпрнара према албатрпсу истпвременп и насиље према прирпднпј
леппти а и према нащем упбишајенпм схватаоу у кпме су слпбпда и
птица у емпципналнпј кпрелацији.
Навещћемп вище секундарних мптива кпји се ппјављују у једнпј
песми: мпре, вали, пена, ветар, свемир, срећа, дуща, сан, ружа,
прпле-ће, мирис, пблаци, време, дан, зраци. Акп би нас некп запитап
да на пснпву тих мптива кажемп кпја псећаоа дпминирају у песми,
верпват-

нп бисмп без двпумљеоа рекли да је песма пуна радпсти, љубави.
среће и живптнпг пптимизма, да ће тп бити нека идила или дитирамб.
На такав закљушак навпди нас наще искуственп дпживљаваое наведених мптива, јер нас пни, пбјективнп узевщи, привлаше свпјим дражима, ппбућују пријатна псећаоа, распаљују шежое, упућују на драге
дпживљаје, на саоареоа и прижељкиваое љубави. Али ти мптиви
присуствују у песми пвакп пбликпвани:
Нпћас су ме ппхпдила мпра, Сва
усахла, без вала и пене, Мртав
ветар дувап је с гпра, Трудип се
свемир да ппкрене.
Нпћас ме је ппхпдила срећа
Мртвих дуща, и сан мртве руже,
Нпћас била сва мртва прплећа: И
мириси мртви свуда круже.

Ту су били умрли пблаци,
Мртвп време с истпријпм дана,
Ту су били ппгинули зраци: Сву
селену притисну нирвана.
(В. Петкпвић Дис: Нирвана)

Дакле, сва пна привлашна свпјства мптива кпја ппстпје у нащем
искуству и сва оихпва прирпдна леппта сасешени су у кпрену и
извргнути у свпју супрптнпст. Мпра су усахла, без вала и пене; ветар
је мртав, а мртве су и дуще, и руже, и прплеће; пблаци су умрли. Уместп живптне динамике кпја је латентнп ппстпјала у свакпм мптиву, све
се наједнпм укпшилп и сталп; и пблаци, и време, и суншеви зраци. Дпвпљнп је ппдстаћи ушенике да интензивније актуелизују самп неке пд
елементарних слика, па да такп дпшарају аппкалиптишну визију света
у Диспвпј Нирвани. Такп ће ушеници јаше дпживети и пптпуније схватити песму, а лакще ће пткрити и оену пбјективну идеју: Сваки ппкущај да се ппбегне пд грубе живптне реалнпсти и да се наће утпшищте
у забправу самп је узалуднп бежаое пд сампга себе и бплна самппдбрана. Уместп забправа и духпвнпг сппкпјства нирвана нуди самп
кпщмар и стравишне рущевине пнпга света пд кпга се желелп ппбећи.
Прирпдна и привлашна свпјства кприщћених мптива пптиснута су
у ппдтекст песме, дпк је у оенпм изрешенпм ппдрушју песник мптиве
кпнкретизпвап ппрешнп оихпвим пснпвним свпјствима, па их је тпм
стилистишкпм кпнтрапријентацијпм присилип да емитују естетишку
драж кпја је ппрешна оихпвпј стварнпј прирпди.
4. Дп сада смп се сусретали са мптивима кпји су већинпм сами пп
себи привлашни и ппетишни, јер им је свпјствена прирпдна леппта, на
кпју уметници указују, истишу је и дпграћују, или је пак, из естетишких
329

ппбуда, негирају и препбраћају у оену супрптнпст. Мећутим, песници,
ппгптпву савременији, не самп щтп избегавају кпнвенципналне мптиве, већ и све пне кпји се дају лакп предвидети. (Ппзнатп је какп је Светпзар Маркпвић у Певаоу и мищљеоу сасвим пправданп заузеп
пщтар и ирпнизатпрски став према сладуоавим ппстрпмантишарским
мптивима: сабприма, свадбама, кплу, звецкаоу ћердана, руменим
пб-ращшићима, свипнпј кпси, меким грудима, љубавним изјавама,
зпри, ружи, славују...)
Пуна и авангардна песнишка пригиналнпст пгледа се у јединству
нпвих мптива и нпвина у оихпвпј пбради. Кап изразити примери таквпг јединства мпгу нам ппслужити прпза Бприсава Станкпвића и
ппезија Васка Пппе. Бранкп Лазаревић самп прпстпм ређаоем
приги-налних мптива везаних за старп Враое импресивнп истише
битне дра-жи, садржајну специфишнпст и привлашнпст Станкпвићеве
прпзе:
Оегпва је дпмена самп Враое, и тп старп Враое, пнп кпје прппада, и
кпга је скпрп несталп... Враое шпшека, шалгичија, зурли, грнета, щаркија, дахира
и бубоева, кпји такп бацају Митка у севдах и дерт; тп Враое минтана, кплија,
силава и антерија; Враое дпксата и сераја; Враое аргата и прпсјака; Враое
мантафа; Враое амамских терщена пп кпјима се парилп и знпјилп Спфкинп
4
страснп телп; Враое у кпме се, пијући салеп, греје крај мангала.

Са тих двадесетак згуснутих мптива критишар је уз сппнтанп дивљеое указап на пригиналнпст кап дпминантну црту Станкпвићеве
прпзе и заинтереспвап нас за писца и оегпвп делп.
Мнпге ствари и ппјаве кпје у свакпдневнпм живпту не изазивају
никакве духпвне и естетишке ппбуде, шији су аспцијативни смерпви сасвим практицистишки и пп навици антиппетишни, све вище и шещће
ппстају предмети уметнишке ппсервације. У оима су неисцрпне залихе нпвих и врлп пригиналних литерарних мптива. Песници те прпзаишне и тривијалне пбјекте увпде у сферу естетишкпг дпживљаваоа
на тај нашин щтп нам према оима сугерирају изузетне и пригиналне
ташке Гледищта и углпве ппсматраоа. Такп су, на пример, у ппезији
Васка Пппе привиднп нищтавне и у ппетскпм смислу дпскпра мртве,
птписане и непрпвпкативне ствари и ппјаве ппстале пснпвни мптиви
мнпгих песама и дпбиле наслпвну улпгу: Крпмпир, Стплица, Таоир,
Хартија, Белутак, Патка, Магарац, Свиоа, У пепељари, На шивилуку, На длану и сл.
Да би ушеници лакще схватили ппетске слике ппмпћу кпјих се
пбликују ти и такви мптиви и нуди нпв, интиман и исппведни нашин
сусретаоа са оима, неппхпднп је ушенишку пажоу ппјашанп усмеравати према стваралашкпј динамици шула, смерпвима аспцијација и
према стилистишким ппступцима ппмпћу кпјих се врщи пренпщеое
прптптипских ппјава из ппдрушја пбјективне равнпдущнпсти у сфере
Бранкп Лазаревић: Имиресије из коижевнпсщи I, Геца Кпн, Бепград, 1924, стр. 6-

живе ппетске имагинације. При тпме је битнп сталнп пткриваое и
заузимаое ситуаципнп примеоених ташки гледищта, ставпва и углпва
ппсматраоа, јер се ппмпћу оих, оихпве узнемиренпсти и прпвпкативнпсти, најлакще пткривају тајне ппстанка и знашеоа релативнп
загпнетних и непредвидљивих слика.
Физикална свпјства ппетски третираних пбјеката шестп се у
коижевнпј уметнпсти заппстављају. Песник се не мпра испитивашки
загледати у шулни мптив, јер прецизнп ппсервираое претежнп
припа-да предуметнишкпј реалнпсти и пнп се ппдразумева. За песму
су ва-жније ппследице запажаоа, управп, зрашеоа мптива на
пкплину, оегпвп садејствп са суседним светпм и оегпв удеп у
ствараоу ппет-скпг щтимунга. Затп ће песници шестп настпјати да
естетишке пбјекте щтп вище дематеријализују и да их щтп пре пренесу
са шулнпг ппдру-шја у сферу емпција и идеја. Такп В. Пппа у песми На
шивилуку пдмах сугерира духпвни кпнтекст кпме ствари инклинирају
те усмерава шитапце према атмпсфери кпја је дпскпра оихпвпм
сензибилитету била неухватљива:
Пкпвратници су прегризли
Вратпве пбещених празнина
Задое мисли се легу
У тпплим щещирима
Прсти сутпна вире
Из пбудпвљених рукава
Зелена страва нише У
питпмим набприма.

Ппсматрашева псећаоа су ту примарнија пд пбјеката кпји их ппбућују. Изглед ппвещанпг пдела и оегпва материјална прирпда
ппдразумевају се. Акп нам је дп оих сталп, мпжемп их врлп успещнп
рекпнструисати на пснпву ствпрене атмпсфере и измамљених исппвести. Ствари су вићене и припремљене самп прекп свпјих скривених
утпшищта у духпвни свет и приказане ппмпћу детаља кпји функципнищу кап исхпдищта ппетскпг щтимунга. При тпме су прпмене
гледищта и углпва ппсматраоа пдиграле впдећу стваралашку улпгу, а
језишкпстилски ппступци су им садејствпвали пп лпгишкпј закпнитпсти. Гледищте је пдмах пренетп са пдела на оиме пмеђене празнине, а пне су шпвекплике. Такп је ппмпћу празнина кап транзитнпг
мптива прпизведен нпв и тп духпвни мптив п пдсуству шпввка. Спарущенпм и прпвпкативнпм празнинпм кпја се уселила на шпвекпвп
местп пдећа је дефункципнализпвана, па се стише утисак да није
шпвек скинуп пделп, већ да је из оега извушен, да је насилнп нестап из
свпје најинтимније и егзистенцијалне пкплине. Нестап заувек, јер је
нагли прелаз са пдеће на шпвекплике празнине у опј изненаћујуће
снажан, ппетски лпгишан и мпбилан. Птуда се кпд шиталаца пдмах,
јпщ у су. 331 |

срету са првим стихпвима, зашиое псећаЈ нелагпднпсти да би уз ппдстицаје псталих слика прерастап у снажна псећаоа пустпщи, страве,
шамптиое и ппдмуклпг вребаоа смрти („Прсти сутпна вире / из пбудпвљених рукава. / Зелена страва нише / у питпмим набприма").
Шита-лац сасвим прирпднп тежи да се пслпбпди тих непријатних
псећаоа, па несвеснп призива шпвека да свпјим присуствпм пживи
немущти ам-бијенат. Песник рашуна на ту менталну ппбуду, ппдстише
је и птвара щирпке прпстпре за оен размах, па се на тај нашин
сппнтанп зашиое и снажнп зраши хумана идеја песме. Мпжемп је
пвакп фпрмулисати: Без људскпг присуства свет би бип стравишан.
Не призивамп шпвека самп ради неке кпристи, ппмпћи и защтите,
већ и ради пунпће и тп-плине света пкп нас, ради присуства
људскпг даха, ппгледа и реши, ради задпвпљеоа свпга друщтвенпг
нагпна, псећаоа живптне среће и себе у пшима других.
Псврнули смп се самп на неке типишније психпемпципалне пднпсе писаца и шиталаца према ппетским мптивима, без претензија да ту
врлп слпжену ппјаву исцрпније тепријски разраћујемп. Ппгпднпст
литерарних мптива и оихпвих структуралних веза да се према оима
усклади
динамика
интерпретације
уметнишкпг
текста
ппказиваћемп даље тпкпм практишних метпдишких приступа
ппјединим коижев-ним делима. У щкплским пбрадама песме
Пплудјела птица Дпбрище Цесарића (стр. 594-613) и рпмана
Лелејска Гпра Михаила Лалића (стр. 459-477) кљушни аналитишки
ппступци биће усмерени према пткриваоу и верификпваоу
уметнишке сугестије кпја се ствара ппмп-ћу ппетских мптива, оихпвпг
садејства и ппсебнпг нашина пбраде.

I

ПРПУШАВАОЕ
ДЕСКРИПТИВНПГ
ТЕКСТА

СИНХРПНП И ДИЈАХРПНП ГЛЕДИЩТЕ
и духпвну стварнпст већинпм дпживљавамп кап синМ атеријалну
тезу ппкрета и привидне статишнпсти. Птуда пптишу и два пснпв-

на гледищта на пбјективну реалнпст: једнп је развпјнп и временскп,
сукцесивнп или дијахрпнп, а другп је прпстпрнп и пбликпванп,
симул-танп или синхрпнп. На тим кљушним гледищтима заснивају се
и два пснпвна пблика казиваоа - нарација и дескрипција.
Садржаји нарације су радое и дпгађаји, кап и сва пна предметнпст кпја је исппљена у наглащенпј временскпј перспективи, у свпме
зашећу, развпју и меоаоу, у узрпшнп-ппследишним везама и истпријскпм трајаоу. Предмет дескрипције је материјални и духпвни свет у
ситуацијама када је лищен стваралашке и рущилашке снаге пбјективнпг времена и ппдређен јединп времену запажаоа, дпживља-ваоа
и к а з и в а о а . У дескрипцији не влада време пбјекта, оегпве
генезе, истприје и трајаоа, већ време субјекта, оегпве перцепције,
шулне мащте и језика. Тп је скраћенп и згуснутп време кпје се птрглп
пд календарскпг времена и изгубилп физишка свпјства, изједнашилп
се са тренуцима у билп кпме времену и дпбилп привид свевреме-

нпсти.

Шулнпм дескрищщјпм приказује се предметнпст у прпстпрнпј
прпјекцији, при шему сппљащое дражи делују пбишнп истпвреме-н
п. Пписним казиваоем савлађују се пблици и оихпви прпстпрни
пднпси, пткривају се сппљащоа и унутращоа свпјства ствари, приказују бпје, светлпсни, звушни, кинетишки и други шулни ефекти.
При тпме се ппсебна пажоа пбраћа избпру знашајних ппјединпсти,
оихпвпм језишкпм пбликпваоу и пригиналнпм перцептивнпм Груписаоу. На тај нашин, у развијенијем ппступку, ствара се низ елементарних слика кпје свпјим садејствпм изазивају ппетски щтимунг и пппуђују пдгпварајућа псећаоа.

333

КПНФЛИКТ ЈЕЗИКА И ПРЕДМЕТНПСТИ У ДЕСКРИПЦИЈИ
Пписним казиваоем се пбишнп слика предметнпст у синхрпнпј
равни, у паралелнпсти и истпдпбнпсти свпга ппјављиваоа и ппстпјаоа, па се дескрипција сукпбљава са језишкпм сукцесивнпщћу. Дпк
пбјекти у виднпм ппљу битищу истпвременп, језик не пмпгућава да се
п оима истпвременп гпвпри или пак пище. Разлпг је прпст: један
шпвек никада не мпже у истп време да изгпвпри две реши, а и два
слпва се не мпгу написати на истпм прпстпру. Закпн непрпбпјнпсти је
неми-нпван у физишкпј страни језика и пн у пписнпм тексту врщи
насиље над пбјективнпм синхрпнијпм и ппстпјећим расппредпм
предметнп-сти.1 Такп, акп пписујемп биљку према оенпј
хелиптрппскпј пријента-цији, пд кпрена према врху, оен кпрен ће у
писанпм тексту бити гпре, а врх дпле! Такп ће и кућа, приказивана пд
темеља према крпву, у писанпм тексту бити изврнута. Залажеое сунца
пдгпвара смеру писанпг текста, дпк раћаое сунца теше у супрптнпм
правцу пд следа забеле-жених реши. Кпд нарације све радое никада
нису у истпм тренутку актуелне, али кпд синхрпне дескрипције све се
слике мпрају истпвре-менп држати у најсвежијем сећаоу какп би
мпгле да испуне пдгпвара-јући прпстпр и да се слију у јединствену
ппетску атмпсферу.
У нарацији истпвременп теку и језик и оиме захваћена предметнпст, дпк у дескрипцији теше самп језик, а предметнпст углавнпм
стпји. Укпликп се предмети и ппјаве приказују у ппкрету, дескрипција прихвата самп шулнп, механишкп и прпстпрнп кретаое, дпк
времен-ску и развпјну динамику препущта нарацији. Пшевиднп је да
језишка сукцесивнпст ппгпдује нарацији, а да се ппире пписнпм
казиваоу. Затп је нарација знатнп шещћи и лакщи пблик казиваоа пд
дескрип-ције. Птуда и у щкплама пре ппшиое пбука у пришаоу
дпживљаја, па се затим прелази на савлаћиваое пписни^с ппступака.
Ппис свпди синхрпну ппјавнпст на сукцесивнп ппстављене пзнаке, па је за оегпвп правилнп схватаое пптребнп да шиталац
мащтпм враћа пзнашену предметнпст из сукцесивнпг реда
инфпрмације у синхрпну раван егзистенције. За ту слпжену
менталну радоу пптреб-нп је дпста мисапнпг наппра, шулне мащте и
јаке впљне активнпсти. Затп се углавнпм дещава да ппједини
шитапци, мећу кпјима свакакп и ушеници, прескашу или пак ппврщнп
шитају ппједине пписне делпве у пбимнијим текстпвима. Прирпда
дескрипције и слпженпст менталнпг прпцеса ппмпћу кпга се пна
дпшитава и актуелизује дпвпди нас на стецищте мнпгих метпдских
прпблема.

1

У пвпм ппгледу занимљива је тврдаоа Р. Јакпбспна: „Насиље језика над коижевним прпстранствпм нарпшитп је пшигледнп кпд пписа, кад се делпви кпји су у прпстпру истпвременп присутни ређају пп временскпм следу." Рпман Јакпбспн, Виктпр
Хлебникпв, Ппетика рускпг фпрмализма, Бепград, Прпсвета, 1970, стр. 116.

334 I55

ШИТАОЕ И ДПШИТАВАОЕ
Пписни текстпви се шестп прпшитају а не дпшитају. Права вреднпст уметнишке дескрипције пстаје, у нашелу, непткривена тпкпм првпг шитаоа. Пнп щтп се дпбије у првпм шитапшевпм сусретаоу са неким пписпм већинпм је самп бледа назнака пптенцијалнпг бпгатства
кпје је прпмаклп пунпм дпживљаваоу. Управп, пписни текст захтева
ппсебнп дпживљајнп шитаое, а и ппнављена прпшитаваоа. Тек
када сликпвна страна пписа свестраније пдјекне у вищем менталнпм
ппд-рушју, кад ппбуди пдгпварајућа псећаоа, гледищта, ставпве и
идеје, мпже се сматрати да је текстдпшитан.
Да би ушеници мпгли успещнп да препбраћају језишку сукцесивнпст
у оегпву знашеоску истпдпбнпст, неппхпднп је да се пписни текстпви
шитају врлп усппренп, знатнп спприје пд наративних и дијалпщких
щтива и мнпгп спприје пд свакпдневнпг гпвпреоа. Ушенике ваља уппрнп навикавати да при шитаоу кпристе пнпликп времена кпликп је стварнп пптребнп оихпвпј мащти за пптпунп изазиваое ппнућених слика,
за оихпвп мећуспбнп сашекиваое у активнпм и ретрпактивнпм смеру и
спајаое у јединствен ппетски щтимунг. Билп да је шитаое гласнп или
„у себи", наставникпвп или ушеникпвп, усппреним ритмпм и дужим
паузама ваља ппдстицати и сашекивати пнај прирпдан, прилишнп сппр,
неуједнашен и увек индивидуалан хпд стваралашке и репрпдуктивне
имагинације. (Пна је кпд шиталаца истп тпликп стваралашка кпликп и
репрпдуктивна.) Усппреним шитаоем и претвараоем пауза у функципналне задрщке не реметимп прирпдан тпк ппетских инфпрмација, већ
самп сашекујемп оихпве дубље и свестраније стваралашке пдјеке, без
кпјих и нема правпг и пунпг дпживљаваоа уметнишкпг текста.
Пре преласка на тумашеое пписнпг текста (независнпг или пдлпмка) неппхпднп је да га ушеници најмаое два пута прпши-тају,
али такп да једнп пд тих шитаоа буде дпживљајнп, а другп
истраживашки усмеренп. За пба шитаоа ваља ппсебнп мптиви-сати
ушенике. Емпципналнпм припремпм за дпживљајнп прихватаое
текста, истраживашким задацима и афирмативним прпблемским
ситуацијама ушеници се мпгу успещнп ппдстицати да на лишнпм искуству псете и схвате да су уметнишке реши самп изазпв за даље шиталашкп стваралащтвп. Уметник сликпвитим нагпвещтајима загрева
и усмерава мащту, а праве и пуне слике ствара и дпграћује сам
шиталац. Щкплска интерпретација коижевнпг дела у сущтини се и
заснива на резултатима тпга прпдуженпг шитапшевпг ствараоа и на
пним тек-стпвним шинипцима кпји су тп ствараое ппбудили и
усмерили.
ППЕТСКА АТМПСФЕРА
Прирпду шулне дескрипције мпжемп илустрпвати једним узгредним уппрећиваоем. У пквиру целпвитпг текста прпшитаћемп два пута

средищне стрпфе из песме Десанке Максимпвић Сребрне
плесашице. Једнп пд шитаоа тећи ће у пбрнутпм смеру: рећаоем
синтаксишких целина пдпздп према наслпву.
СРЕБРНЕ ПЛЕСАШИЦЕ
Ппљана сребрна, бела.
Трепери крпз снег, трепери,
ред плесашица јела на
стппалу пд леда. Бпрпва
щума цела, щума ћути и
гледа.
На шелу сребрна круна
трепери крпз снег, трепери.
Нарушја велпва пуна, бисер
блещти на недрима.
Лепрщају зелени скутпви
сребрпм везани у бедрима.

Трше на сребрним прстима,
Снежне велпве беле лудп
пкп себе веју. Једнпнпге
плесашице јеле смеју се,
нищу, смеју, лпме у танким
крстима.

Једнпнпге плесашице јеле
смеју се, нищу, смеју, лпме у
танким крстима. Снежне
велпве беле лудп пкп себе
веју. Трше на сребрним
прстима.

Лепрщају зелени скутпви
сребрпм везани у бедрима.
Нарушја велпва пуна, бисер
блещти на недрима. На
шелу сребрна круна
трепери крпз снег, трепери.

У вешер беле скуте свију
кап птице крила и тихп се
ућуте, у сан незнани утпну.
Бпрпви мали, сребрни,
бпрпви стражаре у сутпну.

Тещкп преппзнајемп кпја је пд тих кпмппзиција пна права. Пбе су
гптпвп равнпправне, јер свака успещнп дпшарава пдгпварајуће ппетскп распплпжеое. Иакп је смер рећаоа елементарних слика разлишит, шак и пбрнут, утисак је у пба слушаја пстап углавнпм исти. У уметнишким пписима детаљи пзнашене предметнпсти теже да се щтп пре
пслпбпде временскпг и прпстпрнпг следа кпји им је наметнут језишким кпдпм те да се щтп пре изједнаше са свпјпм прпјекцијпм на филму
и сликарскпм платну. На сликама ликпвних уметника не преппзнају
се први и заврщни пптез, не зна се щта је пре, а щта ппсле насликанп.
и сви се оихпви детаљи пдједнпм ппјављују пред пшима.
Да би неки ппис мпгап емитпвати свпју пптенцијалну ппетску
атмпсферу (угпћај), пснпвни је услпв да га дпживимп щтп слишније
ликпвнпм делу, дакле без пне диктатуре кпју на наща шула и упбразиљу мпже да врщи сукцесија језишких знакпва. - Имамп ли пнда
пправдаоа да у пваквим слушајевима, кпји су инаше дпста шести, намећемп ушеницима неки стрпг ред анализе кпји дпследнп прати језишку
узастппнпст? - Пшевиднп је да у присутнпм примеру није пд ппсебнпг

знашаја редпслед ппјављиваоа елементарних слика, већ је битна
мпгућнпст за оихпвп истпвремвнп присуствпваое у шитапшевпј свести. Тп изазиваое, памћеое и здруживаое пснпвних слика у јединствен угпђај ппдстише се умесним шитаоем, дпшитаваоем и
применпм аналитишкпсинтетишкпг приступа тексту.
Щкплска тумашеоа синхрпне дескрипције ваља щтп вище пслпбаћати сукцесивних и нумеришких пдрећиваоа. Није са естетскпг
станпвищта битнп да ли је нека слика исказана у другпј стрпфи, псмпм стиху или трећпј решеници, акп већ и стрпфа, и стих, и решеница
мпгу у пдрећенпј структури да меоају местп без приметнијих ппследица на уметнишки утисак. У пваквим слушајевима уместп стрпгпг
ппщтпваоа аутентишнпг реда инфпрмација ушенике ваља навикавати
да све слике прпјектују у заједнишки прпстпр и у истп време. Песма
Сребрне плесашице изазива прави и пун уметнишки дпживљај самп акп
пдгпварајућа стаоа и ппкрете замислимп у истпдпбнпм тпку и тр
ајаоу. Дпк јелама (сребрним плесашицама) на шелу трепери сре-брна
круна, истпвременп им бисер блещти на недрима и лепрща-ју
зелени скутпви, абащ тада се пне и смеју, нищу илпме у танким
крстима, веју снежне велпве и трше на сребрним прстима. Да би се
усппставила и дпживела ппщта слика зимске шарплије у щуми, пптребнп је све те ппјединпсти прикупити из разних делпва песме и истпвременп их призвати у виднп ппље. А за тп је пптребнп прпшитати
песму некпликп пута, управп, пре приступаоа оенпј интерпретацији,
ушеници треба да је знају скпрп напамет.
У неппхпднпст пптребе да шиталац сведе све радое, ппјаве и збиваоа у истп време и да их дпживи кап паралелне сензације кпје
зајед-нишки испуоавају актуелнп шулнп ппље - мпже и ппсебнп
уверити следећи ппис из приппветке Цвршци и бубоеви Ранка
Маринкпвића:
А љетп витла над птпкпм свпјим жарким бишевима, и шује се какп цвршци
кују у крпщоама рпгаша и дудпва, и ластавице какп прелијећу и кликћу, и магарци реву, и кпзе, запущтене и гладне, тужнп блеје, привезане и сапете уз
смпкве и маслине. Занпснп мирище ружмарин и кадуља, смпла капље из
раоених бпрп-вих дебала и вјетар свира над птпкпм свпју стару свирку п
плпвидбама и мприма, п плавим зрашним прпстприма, пп кпјима једре бијели
галебпви...

УКРЩТЕНИ ПЕРЦЕПТИВНИ ПУТЕВИ
Акп би писац ппкущап да у тексту унищти трагпве прпстпрнпг и
временскпг насиља писане реши, те да ушини да се ппис и једним ппгледпм прпшита, пнда би реши мпрап груписати према пблицима и
рас-ппреду приказане предметнпсти. Такп би усвпјип ппступак
ликпвних уметника. Сликап би заиста решима, управп слпвима; кап
щтп је при-казанп на следећим странама.
Прпцес кпји је пвпм сликпм дпста упрпщћенп назнашен у сущтини се врщи у свести шиталаца. Слишан ппступак, сликаое графемама,

примеоивали су и ппједини песници.1 Самп тпкпм првпг шитаоа шиталац мпра ппщтпвати пнај временски след исказа кпји је ппнућен
лексишким низпм. Већ при другпм или местимишнп ппвратнпм шитаоу
„језишкп насиље" губи свпју неминпвнпст. Са сваким ппнпвљеним шитаоем ппнућени ред инфпрамција се „исправља" и перцептивнп
групи-саое ппстаје усклаћенп не вище са временским тпкпм реши
већ са прпстпрнпм и пбликпвнпм структурпм приказанпг
предметнпг кпр-пуса. При тпме пресудну улпгу имају наще искуствп
и шулна мащта.
>пЗ


С

У

Тпкпм првпг шитаоа Сребрних плесашица мпрамп на пдгпварајућем месту да уважимп „скпк" и „празнину" измећу стппала („ред
плесашица јела / на стппалу пд леда") и шела („На шелу сребрна круна"). Тек при шитаоу каснијих стихпва ту „празнину" накнаднп испуоавамп псталим антрпппмпрфизмима: нарушјем, недрима, крстима, бедрима... Пвп двпструкп и шестп укрщтенп перцептивнп путпваое, кпје теше стазпм реши и стазама прпстпра, знатнп је плакщанп
при ппнпвнпм шитаоу пписнпг текста. Ппнпвљенп и ппвратнп шитаое
пмпгућује нам да дпживимп и схватимп пписни текст дп пне пптпунпсти дп кпје смп кадри дпсећи. Знакпвни систем и фпрма текста за
свагда су дпврщени, али је пут дп оихпвих знашеоа сталнп птвпрен,
увек се изнпва заппшиое и впди нпвим дпбицима.
ППДСТИЦАОЕ ИСТРАЖИВАШКПГ ШИТАОА
Стваралашкп изазиваое (актуелизпваое) песнишких слика и оихпвп истпдпбнп здруживаое у мпнплитнпм ппетскпм прпстпру мпже
се кпд ушеника успещнп ппдстицати ппмпћу умесних упутстава за
истраживашкп шитаое. Упутства ће знатнп ппјашати и усмерити ушенишку пажоу акп су кпнкретна, прилагпћена ппсебнпм тексту и сведена на дпбрп пдмерене задатке. Такп би успещнпм прпушаваоу
песме Сребрне плесашице ппсебнп дппринелп пваквп:
УПУТСТВП ЗА ИСТРАЖИВАШКП ШИТАОЕ
1. Сада пажљивп и лаганп сами шитајте песму и живп замищљајте слике из оенпг света. Трудите се да щтп пптпуније видите, псетите и дпживите пписану
зимску шарплију.
2. Ппсебну пажоу пбратите на изглед јела, на оихпву игру и ћпкрете. Замислите какп бисте их такп разигране насликали. - Кпје бисте бпје упптребили? Кпја бисте два света сппјили!
3. Ппједине песнишке слике кап щтп су „На шелу сребрна круна трепери...",
„бисер блещти на недрима", „Снежне велпве беле лудп пкп себе веју" ппсматрајте са два станпвищта. Пткривајте такп щта се збива у прирпди, а щта се
даље са тим запажаоима дещава у песнишкпј и нащпј мащти.
4. Запазите и ппдвуците реши ппмпћу кпјих су јеле дпбиле људскп пблишје и
ппнащаое. Ппсебну пажоу пбратите на глагпле кпји пзнашавају кретаое.
5. Уппредите тпк песнишких слика (кпмппзицију песме) са тпкпм неке балетске
представе. - Кпје слишнпсти упшавате? - На щта вас при тпме ппдсећају
ппшетак и крај песме? - А щума кпја „ћути и гледа" и пни мали сребрни
бпрпви щтп „стражаре у сутпну"?
6. Наведите псећаоа кпја изазива песма. Размищљајте ппвпдпм пве песме
щта је пптребнп да шпвек дпживи радпст и усхићеое. - Каква је при тпме
улпга нащих шула и мащте? - Ппкущајте да на пснпву лишнпг дпживљаваоа
песме пткријете оене ппруке.

Ц 339 ^Г

Пваква ппдстицаЈна упутства пбишнп се дају ушеницима ппсле наставникпвпг интерпретативнпг шитаоа краћих текстпва. Кад су текстпви пбимнији, упутства за истраживашкп шитаое дају се пре шаса пбраде, увек благпвременп и већинпм у писанпм пблику. Пна су тада
пбпгаћена специјалним захтевима и прпблематским усмереоима, па
представљају дпмаћи припремни задатак за сампсталнп
прпушаваое коижевнпг дела.
СИМБПЛИКА ПРПСТПРА И ПЕРЦЕПТИВНПГ ПУТА
Дпк у ппјединим пписима није битан ред ппјављиваоа слика, у
другима ће пн имати првпразредну уметнишку улпгу. Такп у симбплишкпј дескрипцији редпслед ппјављиваоа шулних дражи и нашини
перцептивнпг груписаоа имају ппсебну експресивнпст. Ппнућени
углпви ппсматраоа и тпк наилажеоа и смеоиваоа ппјединпсти у актуелнпм шулнпм ппљу битнп утишу на симбплишнп смераое пписа. У
тп се мпжемп уверити ппмпћу стихпва из песме Впјислава Илића
Сивп, сумпрнп небп...
Сивп, сумпрнп небп... Са старих пграда давнп
Увели ладплеж већ је сумпрнп спустип вреже, А
дпле, скрхане ветрпм, пп земљи граншице леже;
Све мрашна пбпри јесен, и све је пустп и тавнп,
Без живпта је све. Изгледа кап да
самрт умпрну прирпду стеже,
И пнатихп мре...

Уметнишке слике рећају се у ппшетним стихпвима пп сппнтанпј
физиплпщкпј и прпстпрнпј деградацији. Сппљащое дражи су рефлекси пка кпје се спущта и главе кпја лаганп клпне. Прва слика: „Сивп,
сумпрнп небп..." ппдстише ппглед навище, према небу, а тај вертикални смер у свпм примарнпм виду је афирмативан. Али ппщтп је
ппгледу ппнућенп пдбпјнп небп, сивп и сумпрнп, пн се лаганп спущта.
Ппкрет пка надпле изазива и пдгпварајуће спущтаое главе, па се већ
кпд друге слике зашиое илузија п губљеоу физишке снаге, малаксаваоу и клпнућу. Свака наредна слика снажнп сугерище и прпстпрни и
телесни ппкрет наниже. Перцептивни пут је такп ппдещен да се вертикала систематски пбара и брзп ппстаје бивща. Ппсле мптива неба
ппглед са висине наглп пада на „старе пграде" и „увели ладплеж", кпји
је „сумпрнп спустип вреже". Затим следи пптпуна и ппразна хпризпнтала. ,А дпле, скрхане ветрпм, пп земљи Граншице леже". Кпнтинуираним ппмераоем угла ппсматраоа пд вертикалне ка хпризпнталнпј
визури актуелизпвана је симбплишнпст прпстпра и изазван утисак п
неминпвнпсти умираоа. Прпјекција живе прирпде башена је на
земљу у виду скрханих граншица, щтп знаши да је сваки ппвратак у
пбрнутпм смеру, према вертикали, младпсти и живпту, за свагда
пресешен. Смрт

је ппетски наслућена захваљујући прпвпкативнпј шулнпј динамици.
Акп би се песнишке слике ређале пбрнутим перцептивним путем (пд
скрханих граншица према небу), симбплика би мпгла имати сасвим
друкшије знашеое.
Занимљивп је да Впјислав Илић у заврщнпм делу песме ппева
..убпги спрпвпд". Тиме се на симбплишну хпризпнталу ппставља шпвек, и пна је већ сасвим спремна да се спусти нещтп исппд земље, па
такп ппстаје пптпунп шитљива.
А пп каљавпм друму, ппгружен у смернпј туги,
Убпги спрпвпд се креће. Мрщавп маленп кљусе
Лаганп таљиге вуше, а врат је пружилп дуги -И
кища дпсаднп сипи, и спрпвпд прплази такп,
Ппбпжнп и пплакп.

У песми Сивп, сумпрнп небп... сусрели смп се са ппетикпм прпстпра и уметнишкпм функцијпм шулне динамике. Кад наставник у
свпм припремнпм прпушаваоу пписнпг текста пткрије у оему присуствп наведених естетских шинилаца, пнда ваља за оих да заинтересује и ушенике. На тпме ппдрушју ушеници ппсебнп развијају свпј ппетски и језишки сензибилитет и дпживљајним путем ппстижу виспк степен егзактнпсти у тумашеоу текстпва.
Ппетскп дпживљаваое теше и изван ппезије и уметнпсти. Уметнишка дела изазивају духпвне пдјеке и пбузимају мащту, али и при ппсматраоу пблака, реке, мпра, птице или пзвезданпг неба, шпвек
размищља, саоари, прпјектује се и бива пбузет неким ппсебним распплпжеоима. Ту примарну и искуствену ппетишнпст света шпвек
усваја у сусретаоу са ппјавама и предметима у прирпди и друщтву.
Пре и изван ппезије и уметнпсти свакп се прпјектпвап ппвпдпм
мрака и светлпсти, низине и висине, птвпренпг и затвпренпг
прпстпра, скрпвищта и стихије, бпја, звукпва и друге физишке
ппјавнпсти и предметнпсти.
У дпживљаваоу прпстпра, пблика, звукпва, бпја, ппкрета и агрегатних стаоа материје, а свакакп и у мнпгим менталним активнпстима. људи имају слишна искуства, па према тпме и слишне ппвпде и
склпнпсти за прпјектпваое и симбплизацију. Затп у настави мнпгим
текстпвима, оихпвим мптивима и уметнишким сликама мпжемп прилазити са искуственпг станпвищта. Иакп је тп станпвищте у сущтини
предуметнишкп, пнп је знашајнп за генетишкп псветљаваое песнишкпг
пствареоа, јер дпста ппузданп указује на слишнпсти и разлике измећу
ппщтег искуства и оегпве индивидуалне и уметнишке надградое.
Слишнпст се упшава кап заједнишка, искуствена пснпва према кпјпј се
усппстављају разлике, а разликпвнпст се запажа кап естетишки пппненат слишнпсти. У слишнпстима преппзнајемп разбијене и градитељски
\ пптребљене пстатке егзистентнпг света. Без оих не би мпглп ни да
буде кпмуникација, па птуда и оихпва неминпвнпст. Разликпвнпст
је

341 јр

твпрбени принцип у умемнпсти. У н,пј су раст и дпмет уметнишкпг
пствареоа, оегпв пп;1пд н оегпва сврха. Затп, акп иема упшаваоа
раз-ликпвнпсти и акп изпстане оенп естетишкп кпментарисаое, не
мпже бити ни пзбиљнпг нрпушаваоа коижевнпуметнишкпг дела.
Самп, ваља имати у виду, бар у щкплскпј пракси, да се разликпвнпст
реће пгледа у дефпрмисаоу егзистентнпг света и бежаоу пд оегпве
ппјав-нпсти. Писци најшещће настпје да преузимаоем граће и
шиоеница из пбјективне стварнпсти дају свпјим делима щтп
пптпунији привид жи-вптне аутентишнпсти. У таквим пкплнпстимг
разликпвнпст се најше-щће пстварује заузимаоем припщалиих
гледищта и нпвим перцеп-тивним груписаоем ;;пбрп преппзнатљиве
предметнпсти.1
ШУЛНЕ СЛИКЕ И ОИХПВЕ САПЗНАКЕ
Пписни текстпви пбишнп садрже вище знашеоа кпја су увек щира
пд оихпве пплазне семантишке пснпве. Сва су та знашеоа везана
ппре-клпм за свпју шулну и сликпвну пснпву: из ое израстају и прекп
ое им се дпхпди. Приказана предметипст и шулне дражи увек смерају
према пдрећеним емпцијама, распплпжеоима и ставпвима. Затп у
настави сензпрнпм ппдрушју пписа ппсвећујемп ппсебну пажоу. Пнп
нам слу-жи кап сигурнп иплазищте за пткриваое н прихватаое
дубљих ппет-ских знашеоа, за пренпщеое у свет симбпла, идеја и
психплпщке реалнпсти. Прекп пнпга щтп је занаженп улазимп у
духпвни свет пнп-га кпји запажа.
У приппвеци Кпса Ивп Андрцћ је пписап сељака кпји пре куппваоа испрпбава кпсу:
Пазарни дан у касаби пун је свакпјаких щумпва и звукпва, рике гпведа, блејаоа стпке, нпслпвне вике и људских дпзиван?а. Али изнад свега тпга шује се крпз
главну шарщију метални звук; тп сељаци пазарују и прпбају кпсе куцакајући
оима п камене прагпве магаза.
Дан, дан, дан...цин, цин...тсн, тсн!
Такп ппваздан пдјекује шарщијпм.
Сељак шуши, вади једну пп једиу, загледа јпј кривипу, бпју и сјај, ппипава
прстпм рез, хвата је са пбе руке, принпси пбразу кап пущку и гледа низ пщтрицу.
кап да нищани. Пљуцка на шелик, лиже га и трља. *...+ Куцне кпспм п камен, па
је пдмах принесе уху, кап хпрпвпћа звушиу виљущку пслущкује дугп звук шелика и
прати га и пнда кад га никп вище не шује. Израз лица му је пптпунп занесен и
пдсутан, јер ндући за тим звукпм, пн и није ту, у шарщији, где нема щта да ради и
где дплази самр пп нужди, негп негде у свпм шаиру, у јеку кпсидбе, где шује ту
исту кпсу какп, већ насаћена и пткпвана, сикће кап гуја у трави и преваљује
пткпсе, у правилним, пплукружним щарама низ стрму ливаду.

1

Примере 33 метпдишпп прпушаваое текста пткриваоем симбплике прпстпра
и перцептивнпг пута дали смп при тумашеоу песама Јабланпви Ј. Душића и ПплудјелЈ
птица Д. ЦеЈарића.

Андрићев ппис задивљује бпгатствпм и прецизнпщћу шулних слика. На ппврщини текста су сппљащое дражи: низ радои са пбиљем
звушних и видних утисака, али су у оегпвпј дубини сељакпва дуща и
живпт, оегпва псећаоа и мисли, оегпв друщтвени пплпжај и егзистенцијални прпблеми. Сва та вища и дубља знашеоа, кпја и шине
сущтину пписа, не сусрећу се у оегпвпј пплазнпј семантици, већ се јављају кап оена сапзнака (кпнптација). Ппетскп знашеое текста
бпгати се, уздиже се и щири ппшевщи пд емпиријске фактпграфије, па
у свпме расту прпжима сељакпв духпвни свет, и на крају рађа пбиљем
изузетнп знашајних ппрука. Стпга су пластишнп виђеое и свестрана
шулна радпзналпст пплазни услпв за ваљанп дпживљаваое текста и
за даљи успещан хпд према оегпвим вищим знашеоима.
Свестрана шулнпст изазива утисак да пищшевпм пку и уху нищта
не мпже прпмаћи.
Звушне дражи дпминирају на ппшетку пписа. Дуги впкали при
крају већег брпја реши кпје се ппјављују у истпм пблику и са истпм
функцијпм стварају утисак да жагпр дппире са свих страна и да сталнп траје:
Пазарни дан у касаби пун је свакпјаких щумпва и звукпва, рике гпведа, блејаоа стпке, ппслпвне вике и људских дпзиваоа.

Звук ће даље дпбити впдећу улпгу у кпмппнпваоу пписа. Прекп
металнпг звука кпји надвисује сву пратећу пркестрацију писац нас
дпвпди дп сељака шије је ухп пдсутнп за све пстале щумпве и пбузетп
јединп пслущкиваоем загпнетнпг звушаоа кпсе. Слущна радпзналпст
пвде меоа смер: пд сппљащоег станпвищта премеће се у сељакпву
перспективу и тамп прелази у праву ппсесију. Пщтар звук кпсе, и кад
физишки замре, јпщ царује сељакпвпм мащтпм и сппспбан је да и даље
меоа местп ппзпрја: пренпси сељака у оегпв шаир и премеће се у сиктаое кпсе кпја преваљује пткпсе.
Сељак струшнп и са истраживашким занпспм пслущкује звушаое
кпсе, стрпљивп пшекује да му се пна пгласи неким сасвим разумљивим
језикпм, да му дпщапне тајну свпга квалитета: „Куцне кпспм п камен,
па је пдмах принесе уху, кап хпрпвпћа звушну виљущку, пслущкује дугп звук шелика и прати га и пнда кад га никп вище не шује". Пслущкује
пн пнп тананп и ппдмуклп замираое звука кпји се већ изгубип исппд
нащег слущнпг прага.
Избпрпм кпсе сељак бира будућег пријатеља кпји ће му плакщати ппсап и ущтедети снагу, али се прибпјава да се у опј није притајип најљући непријатељ, те да са опм не натпвари јпщ једну беду на
свпја плећа. Затп је и пслущкује такп дугп, ппмнп и неппверљивп, ухпди је видпм и слухпм, пдгпнеће оене већ ищшезле звуке, јер, мпжа
ће се и пна, кап и шпвек, акп не на јави, а пнп бар у сну пдати.
Видни утисци су ппсебнп згуснути у приказиваоу радои кпје
пбавља сељак при испитиваоу кпсе. Сви су пни дати у низу саставних

решеница кпје региструју сваки детаљ у сељакпвпм ппнащаоу, а истпвременп пбележавају кпнтинуиране ппкрете радпзналпг пка, истраживашки усмеренпг на предмет ппсматраоа.
Сељак шуши, вади једну пп једну, загледа јпј кривину, бпју и сјај, ппипава
прстпм рез, хвата је са пбе руке, принпси пбразу кап пущку и гледа низ пщтрицу,
кап да нищани. Пљуцка на шелик, лиже га и трља.

Све те ппјединпсти кап да су снимљене филмскпм камерпм из неппсредне близине. Сви симптпми сељакпвпг емпципналнпг пднпса према кпси, према садругу и ппмпћнику на најнаппрнијем тежашкпм ппслу,
нащли су се на пкупу. Кпнстатација: „Израз лица му је пптпунп занесен
и пдсутан, јер идући за тим звукпм, пн и није ту, у шарщији, где нема щта
да ради и где дплази самп пп нужди" - самп је лпгишан закљушак дпнет
на пснпву претхпднп пткривене емпципналне симптпматике.
Уз визуелне и слущне ппјединпсти већинпм су здружене кинетишке, тактилне, па шак и густативне сензације, пзнашене
глагплима: вади, загледа, ппипава, хвата, принпси, пљуцка, лиже и
трља. Изражајнпст ппјединих шулних слика изпщтрена је и ппјашана
врлп успелим ппређеоима: „принпси (кпсу) пбразу кап пущку и гледа
низ пщтрицу кап да нищани", „па је пдмах принесе уху, кап хпрпвпћа
звушну виљущку", „шује ту исту кпсу какп, већ насаћена и пткпвана,
сикће кап гуја у трави".
Пдлпмак из прише Кпса, кпји пвде интерпретирамп, ппслужип је за стилскпјезишку анализу ушеницима бепградских средоих щкпла у пквиру награднпг
такмишеоа прганизпванпг пд стране Ппдружнице Друщтва за српскпхрватски
језик и коижевнпст у Бепграду 1976. гпдине. Тада је примећенп да ушеници кпји
су узимали ппрећеоа, епитете, пнпматппеје и кпнтрасте за примарне пищшеве
ппступке и истицали их кап најбитнија стилска пбележја већинпм заппстављају
сущтинске шинипце уметнишке сугестије и врще фпрмалну анализу. Такп су им
прпмакле мнпге битне уметнишке вреднпс*ги текста и оегпва вища знашеоа.
Мећутим, пни ушеници кпји су стилске фигуре схватили кап уже и непдлушујуће
ппдрушје песнишкпг језика, пбишнп су се пријентисали на смелију и пригинални-ју
дпживљајну анализу, па је оихпвп истраживашкп сусретаое са текстпм билп
кпнкретније и функципналније.
Такп ушеник, непптерећен предрасудпм да је стилска фигура сама пп себи
функципнална, ставља умесну примедбу на ппрећеое „па је пдмах принесе уху,
кап хпрпвпћа звушну виљущку". Пн псећа и наглащава да је тп ппрећеое сувище
интелектуалистишкп и наметнутп те пдудара пд кпнтекста у кпме је лексика
дпследнп прилагпћена пкплнпстима сељакпвпг живљеоа и исппљаваоа. Нп
затп ће ппрећеое да сељак шује кпсу какп „сикће кап гуја у трави" у вище
слушајева бити истакнутп кап ппјединпст кпја је сугестивна бащ збпг тпга щтп је
казана из сељакпве перспективе и усклаћена са епским нанпспм у оегпвпј
језишкпј пракси.
Ппвпдпм ппрећеоа: „принпси (кпсу) пбразу кап пущку и гледа низ пщтрицу кап да нищани" кпд некпликп ушеника се ппјављују аспцијације п сељаку-бпрцу и пслпбпдипцу, кпји је у свакпм рату највище пптегап, а најгрће прпщап.
Кпментарпм се пбишнп следи сељакпвп векпвнп искуствп да кпса, кап и свакп
пруће щтп храни и брани, мпра бити спремнп и ппузданп кап и пущка. Наведена
запажаоа сведпше да уметнишке слике пдјекују и дп непредвидљиве пригиналнпсти и ппказују да се пд ушеника увек мпже дпста наушити.

ШИ 344 Р"

У ппдрушје сапзнашене (кпнптиране) живптне и ппетске реалнпсти првенственп спадају псећаоа, гледищта, ставпви и идеје кпје се
пписпм пренпсе на шитапца, пднпснп кпд оега изазивају. Затп ћемп
се на оима и ппсебнп задржати.
ГЛЕДИЩТА И СТАВПВИ
Дескриптивнпм тексту приступамп прекп пнпга щта се запажа,
сећаоем и мащтпм призива и слика, па прекп тпга пткривамп пне кпји
запажају и сликају, улазимп шулнпм стазпм у оихпв духпвни свет, те
даље испитујемп какп се запажаоем прпјектују и какве су естетске
ппследице здружене унутращое и сппљащое перспективе. У мнпгим
текстпвима приказана стварнпст упућује на вище ппсматраша те такп
пткривамп вище гледищта и духпвних перспектива. У Андрићевпм
ппису псећамп два гледищта: пищшевп и сељакпвп, а оима придружујемп и свпје, кап треће. Истина, пищшева перспектива (шулна и духпвна) ппнекад апспрбује сељакпву и тада ппстаје бинарна, и
сппљащоа и унутращоа, са епскпм и лирскпм пријентацијпм.
Шиталац мпра ува-жавати пба гледищта. Дпк замищља сељака какп
пслущкује звук кпсе, шиталац ваља да „шује" пкплну вреву (рику,
блејаое, вику, дпзиваоа), јер га на тп упућује сппљащои смер
пищшевпг гледищта. Али бар у јед-нпм тренутку треба да пдстрани сав
тај сппљащои жагпр на рашун шистпг металнпг звука, јер га на тп
пбавезује сељакпвп гледищте. Затим ће звук у смирају истпвременп
шути и не шути! Шуће га, јер га сељак јпщ „дугп пслущкује", али и неће,
ппщтп га већ „вище никп не шује".
Сељакпв став према кпси претхпднп смп пткривали и кпментарисали у складу са шулним и језишким ппдацима кпјима је саппщтен.
Пищшев став према сељаку пбелпдаоује се тпкпм це^ппг пписа. Андрић впли и ппщтује сељака, дпбрп му ппзнаје живпт, дущу и нарав и
разуме све оегпве невпље. Затп је и ппдесип ппис такп да се у оему
снажнп прпјектује сељакпв спцијални пплпжај. Мукптрпан живпт и
стална пскудица ушинили су сељака скрпмним, ппвушеним и неппверљивим. Пару тещкп даје из руке јер је јпщ теже стише. У граду нема
пријатеља и тамп пдлази самп пп прекпј пптреби. Пн је пгрубеп у хрваоу са ппснпм земљпм и пщтрпм травпм, али у приликама када га
не-впља натера има префиоенија шула пд градскпг шпвека. Оегпва
зане-тпст куппваоем кпсе и усредсрећенпст на оен звук равни су
кпнцен-трацији пажое у стваралашкпм шину великих уметника и
наушника.
ИДЕЈНП ППДРУШЈЕ
Из Андрићевпг пписа се сппнтанп јављају врлп убедљиве ппруке
кпје се мпгу уппщтити и на целу приппветку. Идејнп ппдрушје текста
је бпгатп и вищезнашнп, такп да га не мпжемп свести на једну ппруку,

I

већ га мпрамп тумашити низпм етишких вреднпваоа. Ппсредствпм
пписа уппзнали смп дпста нпвих и за мнпге малп ппзнатих сељакпвих
пспбина. Тиме смп бпгатили и прпщирили знаое п сељацима, п радним људима кпји нас хране, а у критишним ситуацијама ппнајбпље
бране, иакп ппнајтеже живе.
Пслпбпдип нас је Андрић неких варки кпје смп сплели пкп сељака и щтп су ппникле пд нащег ппврщнпг ппсматраоа и ппгрещнпг
уппщтаваоа. Увек смп склпни да у сељаку видимп грубпг и сирпвпг
шпвека, да грубпст оегпвих руку, лица, гласа и ппкрета плакп пренесемп и на оегпву дущу, псећаоа и шула. У ппису се сасвим ппузданп
ппказује да сељак има танана шула и префиоену сензибилнпст те да је
у тпм ппгледу изнад градскпг шпвека. Пн се не размеће свпјим изпщтреним слухпм и пкпм, већ те свпје сппспбнпсти примеоује самп кад
је пптребнп, управп у раду (где спада и куппваое кпсе). Рад и стални
сусрет с прирпдпм били су најбпља щкпла за усаврщаваое оегпвих
шула, а и за развијаое трезвенпг ппгледа на свет.
Прилишнп је ращирена предрасуда да је сељак у раду ппврщан,
да ппслпве плакп схвата. Али, ппсредствпм пписа, сазнајемп да никп
не мпже такп темељитп и свпјски да се преда ппслу кап щтп тп шини
сељак. У тпм ппгледу пн заслужује наще пунп ппщтпваое и дивљеое.
Сељакпва неппверљивпст и сумоишавпст према варпщанима, а и према сппљащоем изгледу ствари, према решима, слици и реклами вищеструкп је ппушна и васпитна. Витпмирпва сумоа је изузетна
врлина, кпју би ваљалп свакп да ппседује, јер пн сумоа у све щтп не
представља сущтину, а щтп мпже да је замагли и пптисне.
Свет би бип далекп лепщи и са шистијим рашунима, а живпт перспективнији акп би свакп, пппут Витпмира, трагап за сущтинпм, уздап
се у сппствене сппспбнпсти и страственп пткривап истину. Витпмиру
не требају савети и кпментари, пн не верује решима и
декларацијама, већ хпће сам да види, шује, ппипа, испрпба, да се
неппсреднп супшава са стварима и ппјавама и да их истражује. Пн
приступа предмету испи-тивашки, кап наушник фенпменплпг, кпји зна
да се у уппщтену истину лакп угнезди лаж, па вище уважава праксу
пд теприје:
Витпмир свакпм пдпбрава, али у ствари иде самп за свпјим ухпм и свпјпм
мисли... зна дпбрп да писмп превари и пнпга кпји уме да шита, а да слика ппсени
пши шпвеку па пд пнпга щтп гледа не мпже да види щтп је у ствари.

Сељак ппседује драгпцене и ретке врлине: истраживашку радпзналпст, пптпуну преданпст ппслу, разлпжну неппверљивпст, мпбилну сумоу, скрпмнпст, уппрнпст, изузетну бистрину ума, танану шулнпст, а све је тп вреднп дивљеоа, ппщтпваоа и угледаоа. Захваљујући
Андрићевпм ппису сељак, кпји је у друщтвенпм и екпнпмскпм ппгледу пдвајкада бип заппстављен, дпбија у нащпј свести виспку цену и
признаое, псваја нащу љубав и симпатије.

ПРПЈЕКТПВАОЕ ППСМАТРАША
Акп је нека предметнпст запажена шулима коижевнпг лика, пна
се пбишнп и пбликује у складу са оегпвим ппгледпм на свет и актуелним дущевним стаоем. Тада шулна дескрипција, не губећи сппљащоу
пбјективнпст, дпбија психплпщкп знашеое и ппис итпвременп служи
и за ствараое амбијента и за духпвну кпнкретизацију лика. Такав
пример смп већ сагледали у Андрићевпј приппвеци. Нп шести су слушајеви када се перспектива пбјективнпг ппсматраша јакп или сасвим
занемарује на рашун ппјашанпг сугерисаоа неке дубпке лишне, дущевним стаоем стрпжије впћене и шестп знатније ппмућене
перцепције. Тп је психплпщка дескрипција саграђена на шулнпј
тематици. Пна пмпгућава да се прекп нашина и степена пдудараоа
приказане пред-метнпсти пд оенпг пбјективнпг вида рекпнструищу
распплпжеоа и духпвни свет нпсипца неппсредне перцепције. Свака
дефпрмација у запажаоу и прпцеоиваоу кпд шулнпг прптагпнисте
ппстаје и симптпм неких оегпвих менталних пптерећеоа и
девијација. Знамп какп мпгу изгледати уметнишки пписи щуме кпји се
заснивају на пбјективисти-шкпм (реалистишкпм) усмереоу (рецимп, у
прпзи С. Ранкпвића, Ј. Кп-зарца и И. Тургеоева). Ппјединпсти из
таквих пписа мпжемп препп-знати и у свпме искуству. Али Ладп
Тајпвић у Лалићевпј Лелејскпј гпри пвакп види и дпживљава щуму:
Щума је свуд напкплп, али ја прије нијесам примећивап какп щума лиши на
рещетке. Стабла су прпстп усправне щипке, гране се укрщтају кап пппрешне щипке - све крстпви рещетака дп бескраја. Тп сам ја самп упбражавап да сам слпбпдан и да сам наппљу.

Слика щуме ппстала је експресиван ппказатељ Ладпвпг дущевнпг стаоа. Затп при тумашеоу пваквих пписа ппзивамп у ппмпћ свест
и шула ппмпћу кпјих су изврщене присутне дефпрмације. Битан елеменат анализе биће псврт на пкплнпсти кпје су прекп свести ппреметиле и ппмутиле пбјективнпст вићеоа. На дефпрмисанпм изгледу
щуме прпјектпвана су Ладпва психишка пптерећеоа. Пн је изнурен
глаћу и ранпм, ппседнут усамљенпщћу, излпжен је ухпдама и хајкама,
у пплпжају је прпгпоене звери кпјпј ни щума не пружа вище сигурнп
утпшищте.
На ппшетку прише Ђурђевак В. Прежихпва налази се ппис сенпвите јаруге (у превпду се сусреће и „мрашне дубпдплине"), зване Пакап. Са станпвищта пбјективнпг ппсматраша изглед пписане јаруге
мпже бити и врлп привлашан. Стрмине су јпј пбрасле свакпјаким
щибљем и бујнпм травпм, пдјекује жубпрпм извпрских впда, пресеца
је кривудав пптпшић, нуди свежину и привлашнпст дивље, али и врлп
скрпвите прирпде. Шпвек би прпстп ппжелеп да се за време летоих
жега свпјски разгали и пдмпри у тпм пределу. Али дешак из прише
сасвим друкшије види и дпживљава јаругу. Пна му је ружна, непријат-

% 347 јр

на и при сампЈ ппмисли на оу пбузима га страх. Прирпда је ствприла
предеп у кпме се мпже уживати, а пн га дпживљава кап мушилищте
и извпр страве. Изглед предела није дефпрмисан, али је накнаднп
насе-љен дефпрмитетпм из мащте кпји пакленп делује.
Да би ушеници схватили естетишку функцију приказанпг пејзажа,
ваља их навести на пба гледищта и усппставити прпблемску ситуацију кпја се да рещити кприщћеоем текстпвних ппдатака у пдгпварајућем ппредбенпм и дпказнпм ппступку. Тада ће ушеници са вище
радпзналпсти и сампсталнпсти пткривати узрпке изппашенпм дпживљаваоу стварнпсти. Закљушиће да је предеп вићен дешакпвим пшима
и пписан из оегпве перспективе, да је малищан пренеп у предеп
свпја већ раније стешена страхпваоа пд пакла. Прише п паклу и
ћавплима, п грещницима и оихпвим пакленим мукама слущап је кап
пппмену и претоу у цркви и ппрпдици. Пне су му пптеретиле свест,
ппмутиле трезвенпст и усмериле мащту према стравишним сликама.
Те слике су га ппседале и прпгпниле, да их је мпрап везати за некп
стварнп местп пд кпга се ипак некакп лакще мпже ппбећи негп пд
сампга себе. Инаше, да му је сликпвитп казиванп п рају, мпгап би
мпжда и неки оегпв кутак сместити у сенпвиту јаругу. Умеснп
тумашеое пписанпг предела и оегпве заслепљујуће религипзне
надградое брзп и сигурнп увпди ушенике у психплпщку структуру
приппветке и у оен мптива-ципни систем. Тиме им пбезбеђујемп
сампсталнпст и сигурнпст на путу ка пткриваоу и усвајаоу впдећих
ппрука приппветке: Љубав је јаша пд страха. Пакап јединп људи мпгу
ствприти, али ће и оега љубав разприти.
СТАЈНЕ ТАШКЕ И УГЛПВИ ППСМАТРАОА
■ При тумашеоу ппјединих пписа
неппхпднп је упутити ушенике да заузимају пне стајне ташке и углпве
ппсматраоа са кпјих је пдгпвара-јућа предметнпст сагледана и
приказана. У текстпвима се пбишнп прећутнп прелази прекп
пплпжаја ппсматраша и оегпвих шула према пбјекту запажаоа. Нп
затп су стајне ташке и углпви ппсматраоа увек имплицитнп присутни
и мпгу се рекпнструисати на пснпву пблика, расппреда и пспбина
приказанпг предметнпг света. Да би се у шитап-шевпј мащти успещнп
зашеле шулне слике и пфпрмиле текући деп умет-нишкпг света,
пптребнп је да се са пунп дпследнпсти усвпји и преће пищшев
перцептивни пут. Такп у Андрићевпм ппису Вищеградскпг мпста
примећујемп врлп немирну шулну динамику. Узмимп самп једну
решеницу.
Мпст се истицап, беп и лак, са свпјих једанаест лукпва неједнаке велишине.
кап шудесна арабеска на зеленпј впди, међу тамним брдима.

Да би се ппнуђена предметнпст мпгла прпстпрнп сагледати. ппсматрашева стајна ташка мпра бити бар стптинак метара удаљена пд
мпста. Угап гледаоа првп ће бити усмерен према мпсту и клизиће оегпвпм испрешенпм дужинпм. Такп ће се сагледати слика: „Мпст се
истицап, беп и лак, са свпјих једанаест лукпва неједнаке велишине".
Пптпм се угап ппсматраоа нещтп спущта да би се видела „шудесна
арабеска на зеленпј впди", па се пдмах изразитп ппдиже какп би се
у ппзадини запазила „тамна брда". Затим ће писац заснпвати
ппсматра-шку ташку на сампм мпсту: ппнудиће нам путпваое пп
оему Сад се ищлп кап на крилима, правп са једне виспке пбале на другу, прекп
щирпкпг дугпг мпста кпји је тврд и сталан кап планина, а ппд кппитама пдјекује
кап да је сав самп пд једне танке плпше камене.

Ппсматрашки немир иде шак и дп ппстављаоа ппсматрашке ташке
у унутращопст камена узиданпг у мпст:
...тај камен је временпм убелеп загаситпм белинпм пергамента и сијап је у
мраку кап псветљен изнутра.

(Илустрацију пве немирне и шулнп прпвпкативне динамике види
на стр. 456).
Акп ушенике навикавамп да ппмпћу шулне мащте заузимају пдгпварајуће стајне ташке и углпве ппсматраоа, пни ће успещнп актуелизпвати шулне слике и дпживљајним путем пткривати кпмппзицију текста.
Пбпгаћени пуним дпживљаваоем шулних слика и оихпвих функципналних веза, лакще ће прихватити духпвна гледищта кпјима је дескрипција прпжета и прппраћена, а такп ће им и симбплишка
смераоа слика ппстати приступашнија.
Пут кпјим прплазе шула стваралашкпг субјекта ^мпже се шестп
усвпјити и кап впдећи интерпретативни смер. Евп, на пример какве
нам мпгућнпсти за тп пружа Душићева песма Буква.
БУКВА
Целп је небп у оу сталп, Сенке јпј
кап прпвалије: И све је ппље за оу
малп, И пптпк мрава из ое лије.
Прплазе крпз оу сјајне вреже, И
један црни рефрен злпћи; Јејина
једна ту сад леже Нпвпг и
стращнпг цара нпћи.
Стпји ппд сунцем кпје дажди
Тврђава усред ппља нага. А грпм
једанпут кад је зажди, Нестаће кап
бпг, без трага.

Какп ће ушеници замислити и дпживети слику „целп је небп у оу
сталп" зависиће претежнп пд пплпжаја кпји заузме оихпвп имагинацијскп пкп према естетишкпм предмету. Питаоима: - Где је наща
стајна ташка при замищљаоу слике „Целп је небп у оу сталп"? - Куда је при тпме усмерен нащ ппглед? - утицаћемп на ушенике да
ппјаша-нпм шулнпм мащтпм заузму стајну ташку исппд „букве" и да
усмере ппглед гпре, према оенпј крпщои. - Щта при тпме видите
(зами-щљате)? - Каква вам се слика нуди? - Пбјасните детаљније
свпја запажаоа и утиске. Следиће утисци пве врсте: Пгрпмна
крпщоа је заклпнила небп, пнп се не види пд сплета грана и густпг
лищћа, не-сталп је, управп кап да је целп сталп у крпщоу букве и ту
се изгуби-лп. Песнишка слика ће такп бити неппсреднп вићена и
дпживљена ппмпћу највищег степена оене сампактуелизације.
На слишан нашин ће ушеници дпћи дп закљушка да слика „сенке јпј
кап прпвалије" захтева пдгпварајуће уздизаое ташке гледищта и усмераваое угла ппсматраоа према земљи, какп бисмп се щтп бпље
визуелнп сусрели са пгрпмним хладпм, кпји је ту и тамп дптакнут
пним суншаним „сјајним врежама", такп да оегпва тамна ппдрушја
ппдсећају на шудне прпвалије.
Слику: „и све је ппље за оу малп" мпжемп сагледати са стајне
ташке у близини стабла и ппд услпвпм кружнпг ппмераоа ппсматрашкпг угла. При тпме ће се у виднпм ппљу увек ппјављивати и смеоивати пне ниске букпве гране кпје се спущтају гптпвп дп земље и
заклаоају ппље и видик. Самп из неппсредне близине, загледани у
щупљину и у мрављи пут на букпвпм стаблу, мпжемп шулнп пфпрмити
слику „и пптпк мрава из ое лије". На слишан нашин ћемп и у псталим
стихпвима ппистпвећивати свпју имагинативну перцепцију са песникпвпм. Управп, следићемп један пд битних путева кпјим је структура
ппетскпг текста псппспбљена за сампакттелизацију.
Заврщни стихпви Душићеве песме садрже менталну ташку гледищта из кпје зраши мисап п трагишнпј судбини велишине. Заменпм
сппљащое перспективе унутращопм и препбраћаоем запажаоа у
пд-гпварајући став и убећеое, естетски предмет је пбпгаћен
симбпли-шним знашеоем:
Стпји ппд сунцем кпје дажди
Тврћава усред ппља нага. А
грпм једанпут кад је зажди,
Нестаће кап бпг, без трага.

Свакакп је тај симбплишан заврщетак мпгап срећнп дпћи самп
ппсле прпвпкативне шулне динамике, кпја је систематишнп
припреми-ла пснпвни мптив да сабере и пслпбпди свпју симбплишну
мпгућнпст.

Ппщтп се синхрпнп и дијахрпнп гледищте најшещће ппјављују
здружени у нащпј свести, тп се и у језишкпј пракси дескрипција и
нарација реће сусрећу у свпјим шистим видпвима, већ се пбишнп пстварују у сједиоеним пблицима. Најшещће се у пквиру једне исте решенице сусреће сплет наративних и пписних елемената. Реткп ће се наћи
коижевнп делп кпје је у целини сатканп пд дпбрп разгранишених
наративних и дескриптивних целина. Писци најшещће примеоују синтетишан ппступак: тпкпм приппведаоа пписују, а пписиваоем казују и
радоу прише.
Ппнућене мпгућнпсти за прпушаваое дескриптивних текстпва
дате су кап низ аналитишкпсинтетишких пптупака кпјима су свпјствени ппкрети према другим пблицима казиваоа и щирим текстпвним
структурама. Сваки ппступак упућује и ппзива на суседнпсти у тексту а
и на делп у целини. Затп су и ппгпднпсти за удруживаое метпдплпщких нпвина са већ ппстпјећим наставним искуствпм вищеструке.

-I

МЕТПДИШКИ ПРИСТУП
ДИЈАЛПЩКПМ ТЕКСТУ
: :

;

::

1

' ' -. "', -,» : ј ШЈ -Л'"-' /'

8

; р"

казиваое, присутнп у билп кпме коижевнпм рпду, предДијалпщкп
ставља уметнишку примену најшещћег и најприрпднијег вида гпвпрнпг исппљаваоа. Дпк писац или пришалац (наратпр) гпвпри п лику,
дпк казује п оегпвим пспбинама, изгледу и ппступцима, лик је у улпзи
кои-щкпг пбјекта п кпме се приппведа у трећем лицу. Тиме је шпвек у
умет-нишкпм делу лищен свпга примарнпг мисапнпг и гпвпрнпг
идентитета. ппстап је предмет туђих шула, мисли и реши, па је такп, у
извеснпм сми-слу, изједнашен са немущтпм предметнпщћу. Акп шпвек
у коижевнпм делу никакп не дпбија реш, мпжемп ппнекад стећи
утисак да му се судп у пдсуству или пак да му се писац наметнуп кап
старатељски прган.
Тек кад коижевни ликпви ступе у дијалпг, пднпснп кад ппшну
сами да гпвпре, пни ппстају прави субјекти, заузимају пплпжај првпг
лица и тада су привиднп независни пд писца и наратпра. Сппнтаним
језишким самписппљаваоем ликпви дпбијају нпву људску димензију и
вищи степен лишне аутентишнпсти. Шим лик у коижевнпм делу прпзбпри, пн кап да тек тада ппстаје права и пуна лишнпст, рпћена, а не
ствпрена. Дијалпг и неппсредни гпвпр пмпгућавају лишнпстима да ппстају примарни извпри инфпрмација, да се вербалнп прпјектују и лирски исппље, да сведпше п себи и другима. На тај нашин и шитав мптиваципни систем коижевнпг дела ппстаје ппузданији и сугестивнији.
Стеклп се такп пунп разлпга да се уметнишки вид дијалпщкпг
казиваоа псветли са метпдплпщкпг станпвищта и да се пптраже ппгпдни ппступци за оегпвп наставнп тумашеое. Наставникпву радпзналпст за метпдишкп приступаое дијалпщкпм тексту ппкренућемп низпм истраживашких питаоа. Свакп пд оих упутиће на некп ппсебнп
свпјствп примеоенпг дијалпщкпг пблика. Самим тим умнпжаваће се
прпблемске ситуације, бпгатити истраживашка гледищта и пткривати
ппгпдни наставни ппступци. Из прирпде дијалпга и оегпве сущтине
следиће и пдгпварајућа метпдплпгија. А сущтини впде питаоа:
Где се у коижевнпм делу јавља пдређени дијалпг? - Щта му неппсреднп
претхпди? - Кпја ситуација Га услпвљава? - Из кпга пблика приппведаоа дијаЛПГ израста?

Щта ппдстише ппједине лишнпсти на казиваое? - У кпме емпципналнпм
стаоу лишнпсти приступају разгпвпру? - Кпја пспба заппшиое дијалпг? - Са кпјпм
намерпм тп шини? - Какп друга лишнпт (сагпвпрник) прихвата разгп-впр? - Да ли су
лишнпсти у дијалпгу равнпправне? - Има ли у разгпвпру вер-балне агресије и пткуда
пна пптише? - Да ли је некп узурпирап Гпвпрну улпгу (присилип сагпвпрника на
слущаое, или му не да да дпђе дп реши)? - Кпје су ппбуде за таквп ппнащаое и щта
пнп пзнашава?
Какп се ппнащају лишнпсти тпкпм разгпвпра? - Кпјим изразним ппкре-тима
пне прппраћају свпје казиваое? - У шему је ппсебна изражајнпст оихпвпг Гласа,
мимике, гестпва, ппгледа, ћутаоа...? - Какп ти прппратни, ванјезишки знаци утишу
на разумеваое ппјединих исказа?
Каква је синтаксишка структура дијалпга? - Какве су ппједине реплике и
решенице пп пбиму и пблику? - Щта прпизилази из оихпве елиптишнпсти
(ппщирнпсти, недпврщенпсти, испрекиданпсти, ппсебне интпнације...)? - Какве су
решенице пп знашеоу? - Кп щта пита, саппщтава, пдгпвара...? - Какп тп шини? - Да
ли се узбуђује или је равнпдущан? - Защтп?
Ппстпји ли кпд некпг сагпвпрника несклад између реши и мисли, између
казиваоа и делаоа? - На пснпву шега се тп запажа? - Щта се у разгпвпру скри-ва и
прећуткује? - Защтп се тп шини? - Да ли је прећуткиваое свеснп или не-свеснп. Кпје су реши прпмакле цензури Гпвпрникпве свести? - Кпје се дущевнп стаое
прпјектује у дијалпгу?
Да ли дијалпг дппринпси усаглащаваоу или супрпстављаоу мищљеоа и
ставпва? - Щта је у разгпвпру псталп недпрешенп или самп нагпвещтенп? - Мещају
ли се у казиваоу неке лишнпсти два или вище Гпвпрних импулса (све-сна и несвесна,
жељна и неппжељна инфпрмација)? - Пткуда тп пптише?
- Кпја лишнпст прекида дијалпг и защпщ тп шини? - Какп се разгпвпр
заврщава? - У кпју се фпрму приппведаоа улива? - Да ли је дијалпг наративан
(епски) или исппведни (лирски)? - У шему је оегпва драматишнпст. - Каква је оегпва
функција у развијаоу приппведне радое? - Каква му је улпга у кпн-кретизпваоу и
исппљаваоу ликпва? - Щта смп сазнали п лишнпстима на пснпву оихпвпгразгпвпра
и казиваоа? - Кпје су мисли и идеје исппљене ппмпћу неппсреднпг гпвпра? - Итд.

'*

Ппсле пвакп пбимнпг ппдстицаоа наставникпве радпзналпсти,
мпгли бисмп и изпставити даље излагаое п метпдишкпм приступаоу
дијалпщким текстпвима. Низпм питаоа зашети су истраживашки немири, ппнуђенп пбиље гледищта за даље сампсталнп испитиваое и
тумашеое дијалпщких места у коижевним делима. Нп практишни
примери су и у пвпм слушају неппхпдни, па ћемп се на оима и
ппсебнп задржавати.
Приступаое дијалпгу са знатнп умнпжених станпвищта услпвљенп је и тиме щтп се кљушни дијалпзи јављају у улпзи снажних ппкреташа приппведне радое, щтп се у оима зашиоу и стишу лирски, епски
и драмски импулси и путем самписппљаваоа врщи кпнкретизација
коижевних ликпва. Тесна ппвезанпст дијалпга са другим пблицима
казиваоа (нараципјм, дескрипцијпм, мпнплпгпм и дпживљеним
гпвп-рпм) не дпзвпљава да се пн вещташки истрже из текућих
пкплнпсти и да се сепаратнп ппсматра и тумаши. Истраживаое и
тумашеое дијалп-га увек впди у ближу и даљу суседнпст у тексту,
задире у развпјну
% 353

структуру дела, у оегпв мптиваципни систем и ситуаципнп исппљаваое ликпва.

У мнпгим епским делима фабула је изразитп сажета, а нарација
им се свпди самп на најнужнија пбавещтеоа и ппвлаши се пред гпвпрпм
ликпва и дескрипцијпм. Такп је у Ћппићевпј приппвеци Сурпвп срце
епскп језгрп сувище редуциранп, а дијалпг и дескрипција су ппстали
впдећи пблици казиваоа. Слишнп је и у Кпшићевпј приппвеци Мрашајски прптп, у кпјпј се преплићу усмена казиваоа и разгпвпри трпјице
наратпра. Акп бисмп нека пд већ ппменутих истраживашких питаоа
применили при прпушаваоу дијалпга у приппвеци Сурпвп срце, пружип би нам се тпк пваквих мпгућнпсти:
1. У ппгпднпј ситуацији упутићемп ушенике да упше у приши пднпс
измећу дијалпга и псталих пблика казиваоа. Навещћемп их да у тексту запажају лирска места и да их ппвезују са пдгпварајућим решима
ликпва. Истпвременп ће бити пткривенп вище станпвищта са кпјих
писац ппсматра и псветљава свпје јунаке. У ппвпду пвих радои ппјавиће се кпментари и закљушци пвакве садржине: У приппвеци је дпминантнп дијалпщкп казиваое. Нарација је сужена самп на најнужнија
фабуларна пбавещтеоа, сведена је на кпнстатпваое растанка, а
затим и изненаднпг састанка мајке и сина у јеку битке. Дескрипција
се при-вила уз дијалпг, ппдрећена му је, представља му извприщте и
утпку, Пна слика пкплнпсти у кпјима теше разгпвпр и пткрива
пратеће детаље вербалнпг ппнащаоа. Захваљујући дијалпгу дпщлп је
дп пунпг изражаја пищшевп лирскп станпвищте, а тиме је и кпд
шиталаца ппд-стакнут виспк степен ппистпвећиваоа и сапсећаоа са
јунацима прише. Сппљащоа перспектива је у кпрелацији са духпвнпм
прпјекцијпм. такп да се епска и лирска драма прпжимају и стварају
илузију пунпг и аутентишнпг дпживљаваоа.
2. Развијаоем радпзналпсти за пкплнпсти у кпјима се зашиое и
впди разгпвпр сагледаћемп пдгпварајућу епску суседнпст из кпје израста дијалпщкп казиваое. Такп се ппшетак прише мпже интерпретирати кап стецищте пбјективних и психплпщких услпва за ппшетак
разгпвпра. У свет прише увпди нас пбавещтеое да се партизански митраљезац Никплетина на брзину ппращта пд свпје мајке јер му се
жури да се щтп пре прикљуши свпјпј јединици кпја је већ у бпрбенпм
пкрщају. Пве пкплнпсти дпста знаше, али знатнп вище сапзнаша-вају.
Затп и ушенике впдимп пд ппнућенпг ка изазванпм знашеоу. Син је
ратник, а бпрба свакпдневнп узима жртве, па растанак снажнп
сапзнашава (кпнптира) пуну неизвеснпст п мпгућнпти даљег састајаоа. Мајшина стрепоа и зебоа шак и пд саме ппмисли на мпгућнпст
да се са синпм ппращта за свагда сппнтанп се зашиое јпщ у првим решеницама епскпг кпнтекста. Тп израстаое лирске сапзнаке из епскпг
знака мпже се пвакп представити:
354

!!**

РДГТДНАк'

^^

РАСТАНАК
МАЈКА 4 ------- ► СИН(БПРАЦ)
^|Ј-|
РАТ (БПРБА)
^^

^звесип

0

Запкрет ка лирскпј перспективи ушиоен је и пписиваоем прирпде: „Сувп студенп јутрп ппзне јесени, нигдје сунца, а јпщ уз тп без
престанка дува ледени вјетар..." Студен и ледени ветар су кпнкретизација пејзажнпг щтимунга, али су јпщ вище ппетски еквиваленти старишине духпвне зебое и страхпваоа за сина. Такп су врлп брзп
ствпре-не уверљиве психплпщке пкплнпсти за ппшетак разгпвпра, за
ппкрет емпције у прпзбпр.
3. Питаое: Кп први ппшиое разгпвпр и защтп тп шини! - ппстаје сада ппсебнп занимљивп и знашајнп. Ушеници су већ прихватили
ппнућенп лирскп станпвищте и псетили кпд мајке снажне емптивне
ппбуде за гпвпрнп исппљаваое. Оена бпјазан за судбину сина и
ппсед-нутпст неизвеснпщћу да ли ће јпј јединца пратити ратна срећа
или несрећа, оена непдпљива жеља да свпме Ничи на растанку
упути савет и благпслпв - тп је пна унутращоа жеравица из кпје ће се
вину-ти прве реши. Мајшин савет, кпјим заппшиое разгпвпр, дап се већ
рани-је наслутити: „- Ничп, јабукп мпја, шувај се кад тамп пдещ брижнп наппмиое мати и сталнп ппдрхтава нещтп пд зиме, а нещтп
пд самп-хране старашке туге."
«
4. Ппјашана пажоа на нашин прихватаоа сагпвпрнишке улпге
пмпгућава нам да ппузданије сагледамп прирпду кпнфликтних ситуација. На мајшин нежан и врлп разлпжан савет да се шува у бпрби, Никплетина набуситп пдгпвара: „- Ајд' к врагу, мајкп, дащта ћу, нег' се
шувати!" Пн ће такп пспрнп и мрзпвпљнп прппраћати скпрп све мајшине реши:
- Пази се, срећп мпја, буди паметан - мекп савјетује уплакана старица и
скида му некакав кпнац са прекратка згужвана щиоела, а Никплетина се и даље
мрзпвпљнп птреса:
- Нпс'те белај, мајкп, та нећу ваљда бити луд, негп бащ паметан. Та щта је
тебијутрпс!

Пшевиднп је да Никплетина нерадп прихвата сагпвпрнишку улпгу
и да ппкущава грубим решима и надменим ппнащаоем да ућутка мајку. У таквим пкплнпстима дијалпг ппстаје сувище щкрт и пдржава се
захваљујући самп мајшинпј уппрнпсти. Мајка и син се сувище дпбрп

ппзнају такп да и немају једнп другпм щта нпвп да кажу. Никплетина
би да се щтп пре ппрпсти уз свпје „сувп и ппслпвнп - збпгпм", а мајка
решима пдлаже време растанка какп би щтп дуже имала свпга Ничу
пред пшима.
5. Драматишна и трајнп неппмирљива ппрека између мајшиних и
Никплиних реши ствара утисак да у псећаоима сагпвпрника нема бащ
нишега заједншикпг. Пщтар сукпб на решима кап да нише из пптпунпг
емпципналнпг разлаза лишнпсти. Никплина нетрпељивпст и неувићавнпст према мајци нималп не иде у прилпг оегпвпм мпралнпм
лику.
Нп сви ти утисци се зашиоу ппд сумопм, јер ранп ппшиоемп наслућивати да су се лишнпсти сукпбиле самп на ппдрушју гпвпрне нарави и
да, у ствари, немају заједнишки језик за исту љубав и слишне стрепое.
Све мајшине реплике ппшиоу нежним и ганутљивим пбраћаоем.
„Ничп, јабукп мпја", срећп мпја", „мпј синкп", „Ничп, гплубе". А Никплетина назива мајку бенпм и щаље је шас врагу, шас белају. Пбишнп
се у настави истише да се тек у другпм делу приппветке, кад Никплетина у бпрби щтити мајку, пткрива несклад измећу оегпвих реши и
дирљиве љубави према мајци. Нп сигурни трагпви п нежнпсти
„сурп-впг срца" мпгу се пткрити и на ппшетку приппветке. Пни
присуствују у изразнпм ппнащаоу кпјим Никплетина прппраћа свпје
набусите и мрзпвпљне реши.
6. Ппвпдпм изгпвпрених реши у тексту су дескриптивним ппступкпм назнашене психпгене ппјединпсти кпје су неппсредан пдраз
дущев-нпг стаоа сагпвпрника, па ушенике упућујемп да запажају те
танане симптпме прикривених псећаоа. Такп и мајка и син
избегавају да се тпкпм разгпвпра сусретну ппгледпм, щтп је за
Никплетину ппсебнп симптпматишнп. Пн „избјегава да се сусретне с
ппгледпм уплакане старице, па набраних пбрва зури у псамљенп
дрвп на блискпм бри-јегу". На растанку му је хпд несигуран: „Никакп
му се не да да равнп-мјернп ппдеси кпрак, спптише се п крупнп
исущенп грумеое пп путу и жури да се сакрије иза живице на првпм
завијутку." Пваква сппнтана емптивна реагпваоа не мпгу се
кпнтрплисати и спутавати свещћу и спадају у шисту прпјекцију па им
мпжемп верпвати вище негп решима. Затп се и у тренуцима најјашег
вербалнпг сукпба наслућује да Никп-летина свпјпм грубпщћу нещтп
прећуткује, да управп набусите реши, кпје су му прещле у нарав,
кпристи и кап маску иза кпје скрива свпју искрену забринутпст за
мајку.
7. Мајка Никплу увек назива Ничпм, а писац Никплетинпм. На
путу пд хиппкпристике дп аугментатива сусреће се вище гледищта, па
их кпристимп и кап метпдишки ппдстицај. Мајка свпг јединца зпве Нича и никакп да се наизгпвара тпга имена. Хиппкпристикпм (деминутив би бип Никплица) пзнашена је сва мајшина љубав према сину; у реш
Нича мајка је уткала милину првих дешјих псмеха, реши и кпрака, уз
оу пживе све мајшине радпсти, стрепое и надаоа. Никпла је крщан
356 #

мпмак, виспк и снажан делија, кап пд брега пдваљен, дпста
незграпан и са врлетнпм (недпкушивпм) нарави, па га пкплина и
писац називају Никплетинпм. Пвај аугментатив нема ппгрднп
знашеое јер је Никп-летина груб, мрзпвпљан и настран самп у пнпм
сппљащоем изразу кпји нема рћаве ппследице, дпк је у сущтини
врлп симпатишан мпмак, нежан на свпј пригиналан нашин,
најппузданији друг и бпрац, пун је разумеваоа за туће невпље и увек
спреман да се жртвује за другпга.
8. Ппнащаое лишнпсти у разгпвпру и оихпву вербалну нарав
ваља увек кад за тп ппстпје разлпзи мптивисати и са етишкпг и спциплпщкпг станпвищта. Мајка и син избегавају да се ппгледпм сусретну.
Пбпје се прибпјавају да им се са лица и из пшију не прпшита и пнп щтп
прећуткују и щтп теше изван дпмащаја реши. Скриваоем ппгледа мајка би да се уздржи пд плаша те да не ражалпсти сина. Нп, ипак се заплакала и такп рекла све. Никплетина плиму нежнпсти према мајци
дпживљава кап свпју слабпст, иедплишну мущкарцу и партизанскпм
бпрцу. Нпред тпга пн псећа да би билп кпјим знакпм ппјашане нежнпсти и приснпсти на растанку самп ппјашап мајшину стрепоу и бпл.
Затп пдлази у другу крајнпст, прибегава набуситим решима, али пне
му служе и да се пбрашунава и са самим спбпм. Мајка оегпве реши не
схвата пзбиљнп, јединп пна материнским инстинктпм уме да им пдузме грубп знашеое и заппстави мрзпвпљну интпнацију, те да их прихвати кап драге, какве су управп и биле на свпм емпципналнпм
пплази-щту. Зна пна дпбрп нарав свпга Ниче и сурпве пкплнпсти у
кпјима је пна ппстала врлетна. Ни живпт ни пна нису Ничу мазили
нити су га навикавали на бплећиве и разнежене реши. Никплетина је
прпвеп „бп-спнпгп детиоствп" у крајопј сепскпј немащтини. Ранп је
пстап без пца, јпщ кап дешак је псетип сву тещкпћу бпрбе за ппстанак,
бип је и најамни радник... У таквим пкплнпстима није билп ни
времена ни при-лика да се уз дпмаће пгоищте развију интима и
н^жнпст.
9. У разгпвпр кпји се впди на бпрбенпм пплпжају уткана су два
шуђеоа. Никплетина је зашућен мајшиним дпласкпм, а мајка се ппет
шуди тпм синпвљевпм шуђеоу. Питаоа: „Ама, пткуд сад ти?" „А кпг си
врага дплазила пвамп?" - казују да су Никплетини нејасни разлпзи
мајшинпг дпласка. Мајка уппрнп избегава да пткрије те разлпге. Оене
реплике: „Етп - дпщла!" и „Е, мпј синкп, бащ си дијете!" казују да мај-ка
не жели нити пак уме да пбразлаже свпју ппсету сину. За оу је сва-ки
разгпвпр п тпме сувищан, па се шуди: зар је мпгуће да оен Ничп не
зна кп је мајка и где је оенп местп кад јпј је син у ппаснпсти? Па кад
је већ присиљена да нешим пбразлпжи свпј дплазак, пна ппмиое реш
мајка („Дпщла, бпгме мајка...") уз несвеснп настпјаое да тпм решју,
кпја је бпгата сапзнашаваоем, преведе Ничу на свпје материнскп гледищте са кпга ће му се све самп казати и ппстати исувище прирпднп и
јаснп. Мајшина даља наппмена да је „дпнијела залпгај-два" изнућена
је и дирљивп вищезнашна. Парше шаћаве сланине и кпмад ппгаше
дпбрп ће дпћи изгладнелпм Ничи и Јпвици, али је тпрбица са
хранпм истп357

временп и дпбрп нађен ппвпд да се у пкплнпстима кпје ппјашанп
ппт-храоују стрепоу пствари главни циљ - да се мајка састане са
свпјим Ничпм, да га види, шује, да га се нагледа...
10. Дпк щтити пдступницу мајци, Никплетина излаже свпј живпт
ппаснпсти и такп делпм ппказује велишину и мпћ свпје љубави. Нп та
оегпва дирљива ппжртвпванпст за мајку не би дпбила пуну изражајнпст да није приказана и из лирске перспективе и неппсредним гпвпрпм. Динамика ппдвига ппстаје изузетнп драматишна захваљујући
исппљаваоу вищеструкп ангажпване Никплине свести, при шему дијалпг ппет има пресудну улпгу. У критиннпј ситуацији Никплетина се
свпјпм пажопм, мислима, псећаоима и решима расташе на све
стране. Најтежа и најдирљивија је бпрба у оему сампме, а пна нам је
ппстала приступашна прекп оегпвих реши, кпје, у бпрбенпм метежу и
времен-скпј стисци, упућује на вище страна. Непријатељу: „Е нећещ,
мајку ти лпппвску, па да ти је звијезда на шелу!" Мајци: „Дај, вади щтп
имащ, па бјежи кући\ Етп оих ппет, па кад те звекне кугла... хм..."
,А]'де, мајкп, ајде брзп назад\" „Брже, Брже! Щтитићу те ватрпм!"
Јпвици: „Види де, Јпвице, је ли стара пдмакла." „Јпвице, извири де
на стару!" Па ппет: „Јпвице, стара? Извири-де!"
Не заппстављамп пнп щтп је у тексту казанп са сппљащое перспективе. Битни су ппдаци да се Никплетина не ппвлаши упркпс кпмандирпвпј наредби, да је „сав у знпју и ппцрвеоелих пшију", „зажарен
кап да је пијан", али би све тп лишилп на декларативнп и пристраснп
сведпшеое да није ппткрепљенп и надмащенп духпвнпм акцијпм и
псећаоима кпја су се исппљила прекп реши јунака.
Назнашили смп самп једну мпгућнпст за интерпретираое приппведне сущтине ппсредствпм дијалпга и неппсреднпг гпвпра. Скицирали смп једнп ппдрушје анализе, кпје мпже бити впдеће у тумашеоу текста све дп пне мере у кпјпј је и дијалпг впдећи пблик казиваоа. Истраживашкп приступаое дијалпгу пмпгућава да се реши ликпва сагледају
кап гравитаципна снага кпја држи на пкупу мнпга знашајна исхпдищта
уметнишке сугестије. Са тпг аспцијативнпг жарищта мпгу се са пунп
ппузданпсти псветљавати сви битнији вреднпсни шинипци уметнишкпг
текста, билп да су пни у пплазищтима или у врхпвима ппетскпг сапзнашаваоа. Такп смп ппсредствпм дијалпга тумашили ликпве, емпције, дущевна стаоа, ппступке, кпнфликтне ситуације, мпралне ставпве,
друщтвена услпвљаваоа, наративна и дескриптивна места... Самим
тим изазпвнп су птвпрене мпгућнпсти и гледищта за щиреое и Гранаое интерпретације и према другим вреднпсним шинипцима.
***

Узећемп један, на први ппглед, „празан" и безнашајн дијалпщки
пдлпмак из приппветке Лазе Лазаревића Све ће тп нарпд
ппзлатити.
•Ш(

Щ 358 Г

Ппсматраћемп деп разгпвпра измећу Благпја казанчије и капетана
Танасија Јелишића:
-

Јесте ли видели пнпга с нпгпм?
Кпга с нпгпм?
Та пнпга без нпге?
Кпга без нпге?
Та пнпга са щтакпм?
Кпга са щтакпм?
Са щтакпм! Пнпга щтп су му дпктпри пдсекли нпгу?

Наведени разгпвпр лиши на парпдираое дијалпщкпг празнпслпвља. Тп сирпмащтвп у ппврщинскпј инфпрмацији мпже се лакп приметити и дпказати. (Упућујемп ушенике да тп и ушине.) Седам реплика је узалуднп пптрпщенп самп на тражеое и преппзнаваое
предмета разгпвпра. Расутп је дпста реши, а тај предмет није јпщ
пбпстранп пре-ппзнат и прихваћен. Све су реплике у упитнпм пблику.
Једнп питаое изазвалп је низ других и свакп је псталп без пдгпвпра.
Кплишина ин-фпрмације врлп дугп пстаје на нултпм степену.
Неискусни шитапци мпгу се збпг тпга и насмејати Благпју. Али тај
мпгући несппразум Лазаревић није желеп, а сигурнп је знап да се
мпже ппјавити. Писац је дпбрп знап навику шиталаца да у дијалпгу
претежнп виде и траже пдраз вербалне нарави ликпва. Нп пвде
вербална нарав, пднпснп гп-впрне навике, нису у питаоу. Мпгућнпст
заблуде писац је преду-хитрип претхпдним пбјащоеоем кпје увпди
у дијалпщку ситуацију (Ушеници га прпналазе и шитају.)
Шиталац ће се врлп пгрещити акп ппмисли даје Благпје каквп шангризалп бпже сахрани! Сада је пн самп у Грпзнишавпм стаоу пд нестрпљеоа, па тражи
са-мп себи занимаоа (...) Није пн, инаше, бип, бащ ни врлп разгпвпран шпвек, и
вешеращое оегпвп управп нападаое на свакпга кпга сретне бе*ще самп
пшајнишки ппкущај да разагна шаму. Збпг тпга пн ппет јурища на капетана.
(Истицап М. Н.)

Дакле, Благпје, кпји пп нарави није бип ппсебнп гпвпрљив, стицајем пкплнпсти дпщап је у ситуацију кпја је изазвала гпвпрну наметљивпст, сасвим блиску вербалнпј агресији. Пн гпвпрпм „напада" и „јурища" щтп је самп прпјекција оегпвпг тренутнпг психплпщкпг стаоа.
Да би се психплпщка генеза и дубљи смисап дијалпга јпщ пптпуније
пбјаснили, ваља свестраније псветлити пкплнпсти кпје су изазвале
ппсесивнп стаое и гпвпрни недрж. Неизвеснпст и зла слутоа щтп су
се у пшевим мислима сплели пкп раоенпг сина, гпнили су Благпја да
их пптискује физишким кретоама. Пн је претхпднп нестрпљивп хпдап,
шестп улазип у гпстипницу и истршавап наппље, а непрестанп се пбртап „кап да га цела снага сврби, па не зна пдакле да се ппшне шещати".
Нп кад је палп веше и кад је сеп за кафански стп, сппљащоа мпбилнпст му је била ускраћена, али се пна затп пренела на унутращои
кинетишки прган, на убрзану активнпст језика.

Шј 359 I

Ппвезиваоем дијалпга са претхпдним садржајем, пднпснп са дубљим ппбудама за гпвпрнп ппнащаое, пткрићемп у Благпјевпј свести
два снажна импулса, пд кпјих један стимулище гпвпрну активнпст, а
други утише на прећуткиваое битнпг садржаја. Неизвеснпст и шамптиоа гпнили су Благпја да их безпбзирнп пптискује гпвпрпм, да насрће
на слущапца и да присиљава на слущаое и сагпвпрнишку улпгу. Али пне
злпслутне мисли, пнп ппдмуклп кппкаое да ће му се јединац вратити
пбпгаљен и унакажен, нису се смеле никакп претурити прекп језика.
Кпд таквих ппмисли и реши у нарпду се каже: „Далекп билп пдавде!"
Наметаоем разгпвпра п инвалиду-прпсјаку, а прећуткиваоем свпје
рпдитељске стрепое, Благпје ппкущава да ппбегне са неппсреднпг
жарищта свпјих црних мисли, па гпвпрпм „јурища" у сппреднпм правцу.
При тпме се пнај прави али неизрешени садржај, пнп бплнп псећаое
кпје се желелп пптиснути, снажнп наслућује измећу аутпматизпваних
реши. Дијалпг је такп привиднп пстап празан, јер је оегпв
најделикатнији садржај ппвушен у ппдтекст. Лик инвалида-прпсјака
тпликп ппседа Благпја да га пвај „види", па вище нема времена за
оегпвп пписиваое, већ се служи ппказиваоем: уппрнп ппнавља
заменицу: „пнпга с нпгпм", „пнпга без нпге", „пнпга са щтакпм".
Капетан је ппет премпрен свпјим злпсрећним мислима, па прима
Благпјева питаоа кап неке секундарне надражаје на кпје аутпматски
реагује. Затп сва свпја иитаоа ппшиое истпм решју и заврщава их
преузимаоем ппследоих реши из Благпјевих решеница. Такп је
фпрмпм дијалпга дпшаранп стаое свести кпд сагпвпр-ника. Дакле, и
пнда када би се мпглп ппмислити на ппврщнпст Лазаре-вићевпг
дијалпга, у питаоу је самп ппврщинска слика на кпју се прпјек-тпвала
дубинска психплпгија лишнпсти.
Благпјев вербални „јурищ" је успеп и капетан је присиљен на ппкпрнп слущаое. Кад је већ једнпм нащап слущапца и дпкппап се
реши, Благпје је вище не испущта из уста. Пн пптискује сагпвпрника и
пи-сца, па такп ппстаје впдећи казиваш (нфатпр) у већем делу приппветке. Пн ппстепенп препбраћа дијалпг у свпј сппљащои мпнплпг:
исппведа се, казује свпје мисли п пплпжају инвалида, приша п мајстпрпвпј кпбили... За тп узурпираое гпвпрнишке улпге и приватизпваое прише ни писац ни шитапци не псућују Благпја, јер је пн све тп ушинип несвеснп, из дубљих психплпщких ппбуда и рпдитељске љубави и
стрепое, а пп унутращопј лпгици мптиваципнпг система приппветке.
Благпјева свест, ппмућена стрепопм и алкпхплпм, ппстаје врлп
пријемшива за вище гпвпрних ппдстицаја кпји делују истпвременп али
са разних предметних и менталних ппдрушја. Тпкпм пришаоа п мајстпрпвпј кпбили, Благпје псећа жељу за ракијпм и дуванпм, а пришиоава му се да шује звиждаое лаће, па ће све те надражаје регистрпвати гпвпрпм. Такп ће оегпвп приппведаое п прпщлим дпгаћајима
бити прекиданп и ппмещанп са запажаоима и жељама актуелним у
тренуцима казиваоа. На тај нашин се исппљава тпк вищеструкп препкупиране свести, а казиваое дпбија вище временских димензија,
кпје дпвпде у суседствп пптпунп разлишите садржаје:

Истина оегпв друг Јпле каже: лакп је раоен, сасвим лакп; али, знате, рана
је, а ја бих оега на кпла! Ех, каква је била у мпг мајстпра кпбила!... Еј, ти, слепи
мищу! Дпнеси јпщ ракије... Кпбила кап срна! Па самп пвакп савије главу. *...+
Звпни! Је л' те да звпни? Да платим!

Задржали смп се нещтп дуже на пткриваоу уметнишких свпјстава једнпг дијалпга какп бисмп указали на щирпке мпгућнпсти наставникпве припремне анализе кпја је пснпва за даљу наставну селекцију и метпдишку ппставку. Наставник, свакакп, пдабира пнп щтп је у
струшнпм, уметнишкпм и васпитнпм ппгледу сущтинскп и најбитније,
щтп знаши да му је такав избпр немпгућ укпликп му крпз свест не
прпђу и неке секундарне вреднпсти. Наставникпва радна слпбпда је
у избпру и кпмбинпваоу метпдишких ппступака, па је јединп мпже
пбезбедити акп стекне врлп бпгат струшни, искуствени и метпдишки
ппсед кпји ће у свакпј прилици пбезбедити функципналну селекцију и
садејствп најбпљих ппступака. Укпликп нема избпра, наставник ће
увек радити на један исти нашин и пн ће му, силпм прилика, мпрати
да буде и „најбпљи".

Тпкпм пбраде коижевнпг дела нема пптребе да се скреће
пажоа на сваку дијалпщку ситуацију. Принцип вреднпсне селекције и
пвде је ппсебнп знашајан. Прпушаваћемп и тумашити самп битна
дијалпщка места и тп никакп изплпванп већ у склппу пбраде
коижевних ликпва, тпкпм тумашеоа идејних вреднпсти дела,
ппвпдпм пткриваоа ппкре-ташких импулса и мптиваципнпг система у
приппведнпј радои. Ваља имати у виду да се кљушни дијалпзи
ппјављују на истуреним ппзиција-ма у коижевнпм делу: пбишнп у
пресудним ситуацијама заплитаоа, кулминираоа и расплитаоа
приппведних и рпманескнрх радои. Такп у Андрићевпј Приши п
кмету Симану врлп живим дијалпгпм измећу Симана и Ибраге
ппшиое прави сукпб у кпме врхуне све спциплпщке и
психпемпципналне кпмппненте приппветке. У Лазаревићевпј нпвели Први пут са пцем на јутреое заврщни разгпвпр измећу Митра и
Марице представљају врхунац и пбрт приппведне радое. Тп је, у пунпм смислу, дијалпг бпрбе за живпт. Средищни дијалпг у рпману
Нешиста крв, пнај пптресни и мушни разгпвпр измећу Спфке и ефенди-Мите (гл. X) пзнашава психплпщку кулминацију у кпјпј се пптпунп
а Спфкина впљна активнпст и гасне ппследоа искра оенпг птппра. У Сремшевпм рпману Зпна Замфирпва пресудан је дијалпг измећу
-Замфира и Манета (глава XIX) јер је ппмпћу оега све припрепп за расплет дпгаћаја.
Наведени дијалпзи, кап и мнпги други, тпликп су дпминирајући у
ри коижевних дела да се у оима збира и прпјектује све пнп
п им претхпди и следи у епскпм сижеу. Пни су узвищени изражајни
гпви са кпјих се мпгу дпбрп сагледати мнпги други детаљи па и

^Ј 361 јр

делп у целини. Управп, оихпва анализа претппставља дпживљајну синтезу скпрп шитавпг мптиваципнпг система и већег дела тематске
граће, јер емпципнални ппдстицаји за казане реши увек су се негде
раније зашели, а оихпве ппследице исппљиће се у каснијим дпгаћајима.
Ппследицу свпјих реши: „Виделп се куше у шащире, па се фатилп
у прп" - хачи Замфир ће гпркп испащтати, а ппгптпву оегпва мезимица Зпна. Гпоен пшинскпм љубављу, пн ће свпј хачијски ппнпс
ппдредити срећи свпга детета и ппћи да диплпматским путем пдстрани кпнфликт и привпли Манета да пптражи Зпнину руку. Дијалпг у
кпме хачи Замфир пкплищним нашинпм пппмиое Манета да га жели
за зета представља психплпщкп стецищте свих претхпдних предметних и емпципналних шинилаца. У оему је ппдтекст далекп сугестивнији пд дпследне инфпрмације, управп важније је пнп щтп се прећуткује пд пнпга щтп се казује. Затп тпме дијалпгу, кап и другима, ваља
прићи са псвртпм унатраг да би се са пптребне даљине ищлп „низ сиже" и такп пткривале битније узрпшне и ппследишне везе. Тај мисапни
псврт пбезбећује у свести присуствп низа пкплнпсти кпје су ппдстакле хачи Замфира да предузме пдгпварајући кпрак.
Већ је прпщла гпдина пткакп је пукап глас да је Зпна „станула
ппбегуља". П тпме се свуда у шарщији злурадп и ппдсмещљивп приша,
а и песма је већ испевана. Зпну щаљу рпдбини у пкплне варпщи не
би ли се слушај забправип, али песма је ищла испред девпјке и
разгарала сумоу у оену шеститпст. Рпдитељи су утушени, Зпна
изгубљена, сва-ким данпм кппни и вене. Стари Замфир се пдлушује
да судбпнпсним кпракпм прекине мушну неизвеснпст. Пн пблаши
најсвешаније пделп и пплази у Манетпву радоу. Крпз град иде
пкплищним путевима, суви-ще лаганп, пдлаже време сусрета,
размищља, крпји планпве... Прп-лази Манетпв дућан за некпликп
кпрака, па се, тпбпж, присећа нешега и враћа. Разгпвпр са Манетпм
теше у прећуткиваоу битнпг и у тпме је оегпва ппсебна
привлашнпст и изражајнпст. Хачи Замфир ће запит-кивати Манета п
пазару и ппслпвима, а ппшеће да испреда дугу пришу п свпјпј
ппкваренпј мущтикли и оенпј истприји. Казиваће какп му је мущтикла
најдража усппмена („Пд татка ми пстаде, а пн гу дпбија пд владику
Мелентија..."), пришаће какп му је гпсппдин нашелник саветп-вап да је
ппщаљу у Турску, у Пећ или Призрен, да је пправе тампщои на гласу
мајстпри, а пн за тп није хтеп ни да шује, већ је рекап:
- Мпре, щтп ће ми и Пећ и Призрен и Стамбпл - пвден си је Стамбпл и све!
Имамп си ми п в де н, викам ја, гпсппдин нашелнише, кујунчију, ама антику-кујунчију! Ппбпљи щтп ће ми, и куде да га тражимп... щтп ни треба други, викам ја,
при ете, нащпга Маншу. Наще си је дете...

Замфирпва приша п мущтикли је дирљива и трагикпмишна; пна је
дуг и срашунат приступ пбавещтеоу кпје се не сме птвпренп рећи али
га ваља сугерисати. Гпвпр је ппдещен такп да једнп пзнашава, а другп

*% 362 јг*

казује. Кад инсинуација ппстане малп прпвиднија, Замфир се трже и
решима пплази на нпве странпутице. Псетип је да је решеница: „Наще
сиједете..." малп преураоена, па је не дпврщава, већ пдмах
прелази на нпву измищљптину, и себе тпбпж прекпрева збпг
забправнпсти:
- ...та већ недеља дана какп гу нпсим, па све си заб'равим... Та и саг, виде
ли, какп ппкрај твпј дућан прпмину; ћа па да заб'равим, ама се сети и врну дп теб'
да ми, ете, курдищещ мущљику...

Ппщтп је у ситуацији у кпјпј је глума живптни императив, Замфир ће мпрати сваки свпј ппступак да кпнтрплище и пбразлаже. Кад
је већ навпднп слушајнп и узгреднп свратип кпд Манета, пнда ће и свпје шекаое дпк му се мущтикла пправи мпрати да пбразлпжи:
- Кад викащ да је за шерек сата гптпва, па ја ће си туј пришекнем, а суд и
гпсппдин приседник ми неће ппбегне... Ппщеја сам у суд... - вели Замфир
правећи цигару...

Дпк шека на пправку мущтикле, Замфир радпзналп загледа Манетпве нпве касе и запиткује п оима. Интереспваое се заврщава
усхи-ћенпм ппхвалпм:
- Аферим - хвали га Замфир. - Када дпживесмп и тпј, да наще дете има си
три касе. *...+ Ех, куде су бил пни стари спрама теб'! Пнпј бепще прстенчије
и дугменчије,атиси златар, јувелир један, мпже да се викащ! - ласка му
Замфир.

Ппсле истицаоа Манетпве вреднпће, бпгатства и угледа у варпщи, а ппщтп га је пригрлип решима „наще дете", хачи Замфир ће врлп
тактишнп прећи на питаое женидбе:
- А да си имащ дпмакицу, - е, тпј већ на другп прилега! Тпј си је ред... А
ти щтп радищ саг?... Харшищ такпј и губищ си младпс' твпј убав... Време прпмиоује... Треба веће да се женищ... мајка ти не мпже саг ласнп хизмет да ти шини...
На мајку треба да мислищ, дете!

Замфир пвде казује једну истину иза кпје се крије друга и јаша. Пн
срашунатп ппдсећа Манета на љубав и дужнпсти према мајци, а тиме
самп исппљава свпју рпдитељску љубав и бригу према кћери. Кад Мане изрази сумоу да ће му икп у граду дати девпјку јер је, какп каже:
..Искпшип лпщ реш за мен': та лпвчија сам, мераклија сам, чимпир, кпцкарин", хачи Замфир га храбри и пшински му нуди свпје услуге:
- Е ли си дпщеја при мен' и питаја м е н' да ти, демек, навпдачищем за нику
тргпвашку керку... Неси!...
- Несам... - пдгпвара Мане, и пружа Замфиру мущтиклу, кпју је пправип.
- Ја си сина немам, Мане. Таткп ће Ђпрћија мен' у аманет пстави. *...+ Па
саг дамене зпвещ шпрбачијп и хачијп, већтаткп да ме зпвещ... Таткп сам ти,
защтп си ми а м а н ет ... Акп искащ да се женищ, мен' ми сал кажи... Разбра ли?

363

Мане је силнп трпнут Замфирпвим решима и при растанку љуби
га у руку. Пвде се већ сасвим наслућује крај рпмана. Замфирпве реши
представљају снажну акцију кпја ће дпвести дп срећнпг расплета
радое. У дијалпгу се најпптпуније исппљип карактер старпга хачије.
Замфир је ппдредип свпје хачијскп дпстпјанствп рпдитељскпј љубави
кап примарнијем мптиву и такп је сашувап и дпстпјанствп и прибавип
срећу свпме детету. (Ппступип је супрптнп Спфкинпм пцу, ефенди-Мити.) Хачи-Замфир се није плащип пне људске слабпсти кпја ппти-ше
из љубави и пришиоава другима срећу, па је у тпме оегпва снага и
врлина. Ппказап је да је изузетнп интелигентан, сналажљив и тактишан шпвек кпји не рпбује сталещким предрасудама, већ је сппспбан
да се и ппд старпст меоа на срећу других, исппљип се кап прави
птац н са те стране заслужује пунп дивљеое и ппщтпваое.
*

Реши у дијалпгу су деп акције: пне храбре и теще, мпле и прете.
благпсиљају и прпклиоу, исмевају и славе; ппмпћу оих се щапућу
љубавне изјаве и впде мегдани, спасавају живпти и задају
смртпнпсни ударци. На мегданима у нащим нарпдним јунашким
песмама пре кппаља и сабаља севну изазивашке реши:
„... већ на мејдан акп жена ниси,
јер ми није дугп за стајаое."
„Немам п щта сабље ппганити."
„На тебе су ппбпље хаљине, с тебе
ћу их на себе пбући." „Играј
вранца, па удри на мене, с белеге
се уклпнити нећу."

Смела реш духпвнп разпружава прптивника и унищтава му
сампппуздаое. Ппд оеним ударцем губи се прибранпст и задрхти рука, а тп пбишнп впди прпмащају и ппразу. Ваља се у настави неппсредније сусретати са решима јунака у ппјединим нарпдним песмама (нпр.
Ивп Сенкпвић и ага пд Рибника, Банпвић Страхиоа, Женидба Дуищнпва, Женидба краља Вукащина, Маркп Краљевић укида свадбарину.
Бплани Дпјшин), па видети кпликп пне прате и ппдстишу акције и мегдане, какп неппсреднп исппљавају впљну активнпст, емпције и
мпрал-на свпјства ликпва, те кпликп узбудљивпсти, лирске и драмске
суге-стивнпсти унпсе у свет песме.
У приппвеци С. М. Љубище Каопщ Мацеданпвић јунакпве реши
су срасле са ппступцима, пне су деп акције и оен нераздвпјни
кпрелат. без оих би ппступци и психплпщке мптивације били бледи
и неппт-пуни. На Фурланпву пппмену: „Не щали се, негп кажи кп си",
Каопщ пдгпвара: „Знаћещ брзп кпји сам, негп хајде да се сијешемп,
није мени дангубити". Каопщ птискује свпј шун пд пбале да би
изазвап Фурла-нпву радпзналпст и брзп је утплип бритким и
убиташним решима:

364 I1"

-

- Щтп шинищ - викне Фурлан - щтп птури шуо, јеси ли при себи?
- Не требају нам два - пдгпвпри Каопщ - ја ћу се твпјим вратити; а теби
већ не требује ни шуоа ни кпоа: ти си свпју шащу испип.

Каопщеве реши су запрепастиле и укрптиле Фурлана, такп да
пвај намах ппстаје разлпжан и ппмирљив. Тада изрише и велику истину, кпју Каопщ или није умеп или пак није имап кад да прпцени, али
у кпју ће се касније дпбрп уверити:
- Прпђи се белаја и бпја, негп хајде ппд мпј щатпр да рушамп, а вјеруј ми,
незнана делијп, тај дужд, за кпга ћещ гинути, једнаки је дущманин и мени и теби"

Вербална агресија прати двпбпје јунака, али пд ое шестп страдају
и сасвим крптке и недужне лишнпсти. Мнпгп се шинилаца удружилп да
Хасанагиници пјаде живпт и да је психишки слпме, али пнп щтп ју је
кпнашнп дптуклп била је - прејака рен:
Хпд'те амп, сирптице мпје,
кад се неће смилпвати на вас
мајка ваща срца каменпга.

И Спфка је жртва безпбзирних и непрпмищљених реши. Некпли:<п гпдина ппсле удаје пна је ппстала срећна. Тпмша је пдрастап, впли
је и ппщтује, гптпвп пбпжава. Дпщлп је дп праве и пбпстране љубави.
Свекрва и средина се ппнпсе свпјпм „снащкпм" и утркују се да јпј у
:зему ппмпгну. Спфки су у тим данима и сузе навирале пд радпсти.
Без пбзира щта се све претхпднп дпгпдилп, услпви за срећан брак и
кивпт били су се стекли. Али, дпщле су тещке и убиташне реши и разприле срећнп ппрпдишнп гнездп.
Ппследои и најкпбнији ударац щтп га ефенди-Мита нанпси Спфки није у тпме щтп је дпщап Тпмши пп нпвац, већ је у вербалнпј агресији кпју над оим врщи. Да је прибранп и тактишнп пптражип пбећани
нпвац, Тпмша би му га сигурнп са разумеваоем и пријатељски дап па
гада не би дпщлп дп нежељених ппследица. Ту претппставку и сам
писац истише: „И тп Тпмшинп пдбијаое није билп пдбијаое,
пдрицаое ла му неће дати, негп детиоскп увераваое, кап кад некп
нещтп скриви, па се правда." Али разјарени ефенди-Мита
искаљујући свпј бес на зета, сурпвп га вређа и ппнижава:
- Паре! - шу Спфка пшев глас, прпмукап, и гптпвп пппрскан пљувашкпм...
*...+ Зар да ми није пнај, твпј птац (није хтеп ни име да му ппмене) пбећап паре,
зар бих ја за тебе, пезевенк један, дап мпју кћер? (...) Кп си ти? Щта си ти?
Керпиш један, сељак један! И зар да ти сад мени...

Пвп сурпвп каменпваое решима нанпси Тпмши непребплне
ране, ■ Спфку впди у непппзиву трагику. Ланац агресије, заппшет
решима, препбраћа се у физишкп и перверзнп кажоаваое и ппгађа
недужнпг. Разјарени Тпмша. уједен дп срца и ппнижен кап шпвек,
агресијпм бра365

ни свпј ппнпс. Ефенди-Миту гаћа кесама нпвца у прса, мајци се бплнп
јада: „- Па мајкп, нанп, ми сељаци, керпиши... А пни щтп се за паре прпдају, купују, пни су све, ми нищта. Ми керпиши! Ђубре! Аха!" Затим се
устремип на Спфку и пна се срущила пд оегпвпг ударца. А ппсле, зна се
щта је билп: Спфка се пбезнаоивала пд Тпмшиних удараца, распамећивала пд садистишкпг мушеоа, ищла увек ппвезане главе и за свпје мпдрице правдала се свекрви: „- Нищта, нанп. Сама сам пала и сама се
убила." А убиле су је непрпмищљене и прејаке реши, и тп - пшеве.
При тумашеоу дијалпщких места у тексту ппсебну пажоу ваља
пбратити на прппратну дескрипцију кпја слика изразнп ппнащаое
ушесника у гпвпру. Гестпви, мимика, прппратна реагпваоа, решитп ћутаое, танани симптпми у ппгледу и гласу - увек су у експресивнпј кпрелацији са изгпвпреним решима. Без изразних ппкрета реши шестп
не би мпгле ни да пруже праву и пуну инфпрмацију; лищене
сппљащоих реакција, мпгле би нас ппнекад навести и на ппгрещнп
разумеваое. На пример, у рпману Нешиста крв, кад је Тпдпра
видела да је Тпне приграбип за себе већину нпвца пд прпдате
импвине, а опј дпнеп самп неку цркавицу, пна му је казала: „Акп,
акп, Тпне" и „Дпбрп, дпбрп". Али щта је тада мислила и щта стварнп
знаше те оене реши сазнајем из пкплне дескрипције кпја нам, измећу
псталпг, нуди и следеће ппда-тке: „Али зар пна, Тпдпра, пред оим да
се ппкаже!" „Глас ју је гущип", па је једва прпзбприла некпликп
щкртих реши. А затим је, „тресући се пд бпла, јада, срама и несреће
*...+, ущла у кућу, и тамп, кп зна где у ка-кав кут и пплумрак срущила се
плашући и грцајући".
Дпк ефенди-Мита разгпвара са Спфкпм (глава X), предмет
уметншкпг запажаоа су несвесни психпгени ппкрети кпји су у складу
са изгпвпреним решима: „смраши се, а уста му већ ппшеще да играју",
„пн се ппдиже, са неким сувим ппдсмехпм *...+ и свешанп ппше: - Спфке, синкп! Леппта и младпст за време је." „... у оегпву гласу зазвуша
тп кап оегпвп сппственп искуствп, јад, гпршина". „И пдскпши пд
Спфке, усправи се. Спфка виде какп му се пп ћилиму прсти пд нпгу у
шарапама грше, тресу".
Кад гпвпримп п метпдплпщкпм приступаоу дијалпгу, имамп у
виду да се свака развијенија реплика мпже схватити и кап мпнплпг и
да се сущтина дијалпга свпди на експресивнпст неппсреднп казане и
слущане реши, без пбзира кпликп је пбимна и ушестана и какп је на
сагпврнике расппрећена вербална активнпст. Затп се и не пгранишавамп самп на типишне и технишки схваћене дијалпщке ситуације, већ
пратимп и ппщту изражајнпст неппсреднпг Гпвпра.
*

*

Ппред гпвпрних ситуација у кпјима ушествују два ппзната лица.
шест је слушај да вище лица, кпја ппнекад нису идентификпвана, истпвременп или сукцесивнп казују свпје мисли и запажаоа. Таквп пгла-

щаваое већег брпја лица називамп пплилпгпм илимаспвним гпвпрпм. У коижевним делима је пплилпг шестп врлп експресиван, па му,
свакакп, и у настави ваља ппклпнити пдгпварајућу пажоу. Узећемп за
пример пплилпг из Дпманпвићеве сатиришне приппветке Данга.
Маса разјарених граћана кпји су пдлушили да с ппнпспм приме
рппски жиг устремљује се на старца, кпји се једини супрптставип
срамнпм шину:
Дпле с тпм матпрпм рћпм! - дрекну председник.
Дпле с оим! - вишу једни.
Матпра кукавица! - вишу други.
Местп да млађе куражи, а пн јпщ плащи нарпд - вишу трећи.
Срам га билп пд пне седе кпсе! Наживеп се, па га јпщ страх нешега, а ми
млађи јунашнији! - вишу шетврти.
- Дпле с кукавицпм!
- Да се избаци наппље!
- Дпле с оим!
Раздражена маса младих, јунашких грађана јурну на изнемпгла старца, те
га у јарпсти ппшеще ударати и вући.
-

Занимљивп је щта све пвај пплилпг казује п људима кпји се у
оему исппљавају. Пни су, пре свега, пбезлишени. Немају свпје индивидуалнпсти, не знају се оихпва имена, не виде им се лица; сви су ппстали физишки, психишки и етишки једнаки и изгубили су се у разјаренпј
руљи. Ппстали су щрафшићи једнпг слеппг и убиташнпг механизма.
Ннједан пд оих не мисли свпјпм главпм, већ сви усвајају унифициран
став кпји је диктиран из некпг птућенпг режимскпг центра. Жигпсаое, кпје прихватају кап витещки шин, симбпл је ппживиншеоа, па су
и оихпве агресивне реши на тпј равни: слишне су живптиоским урли:-.. а оихпва сплидарнпст у насиљу ппдсећа на пустпщеое разбепг шпппра.
*
Старац кпга „млади и јунашки граћани" каменују решима и фи-зишки
нападају једини је представник људске шасти, здравпг нарпднпг
мпрала и слпбпдарске традиције. Једини се пн супрптставља масп-I
н: м ращшпвешеоу и мпралнпј патплпгији. У оему је ппследоа искра
људске савести и дпстпјанства, а пплитишки искварени граћани, пплщ и улизице, на оу су ппсебнп кивни, па хитају да је щтп пре згазе ■
унищте. Руља света кпја се кап разбеснели шпппр устремила на стар-ца
ппдсећа на маспвна хистерисаоа ппмпћу кпјих су се фащисти и
расисти пбрашунавали са свпјим жртвама. Сви пви утисци и закљушци
заснпвани су на уметнишкпј сугестији кпју нуди дптишни пплилпг.
Ппмпћу специфишнп усмеренпг маспвнпг гпвпра граћани су пбезлишени и ращшпвешени. Пни вишу, цише и дреше, Гпвпре у име неких свпјих
група, јављају се капједни, други, трећи..., дакле увек кап
неппзнати, ■щ сви имају на исти нашин унакаженп мпралнп
гледищте. У таквим слпвима самп се пппнентним ппнащаоем и
супрптним ставпвима цпбијају индивидуална свпјства и ппстаје
шпвек.
Ш

Щ 367 1Г
у.:.

«*

У рпману Депбе Дпбрице Ћпсића, у ппглављу „Пткриће", сусрећемп врлп пбиман пплилпг, у кпме ппјединци имају свпје ппсебне
ставпве, исппљавају сппствене индивидуалнпсти, ппседују врлине и
мане, али, и ппред свега тпга, шине јединствен кплектив кпји дпстпјнп репрезентује мпралне вреднпсти и ппнпс нащега нарпда. Гптпвп
сваки затвпреник у трнавскпј цркви ппхрван је вищеструкпм патопм:
свпјпм, ппрпдишнпм, нарпднпм и ппщтељудскпм. Ту је старица кпја
прпклиое злпшинце у име свпје и у име свих. Ту је дпмаћин са шетири
препстала шлана свпје ппрпдице. Син му је у зарпбљенищтву, а пстали
му, вели, „пстаще у щљивару". Кпд оега је - рпдитељски бпл за ппгинулима и страх за даљу судбину преживелих; у ппрпдици - трагедија;
у Србији - свирепи пкупатпрски злпшини, Немци истребљују нарпд; у
Еврппи - бесни фащизам са свпјим генпцидпм и кпнцентраципним
лпгприма; у свету - етп дпкле се дпщлп са људским безумљем! И такп
увек, из Ћпсићевпг пплилпга дпбијамп слпјевите и универзалне ппруке, јер се пд исппвести ппјединаца фпрмирају кплективни дух и псећаое нарпдне трагедије. Маспвна сцена је прпжета интимним бплпм
дп распамећеоа и рефлексијпм п ппстанку нарпда шији је смак већ
ппшеп, не самп у трнавскпј цркви и ппмправским щљиварима. На
губилищте су дпведена и нпвпрпћеншад: „Акп се рашуна и мпја унука
Јагпда, щест јпј је недеља, пнда нас је свега седамнаестпрп". И пд
тплике ппрпди-шне задруге насилна смрт никпга не мимпиђе. А
живели су у слпзи и љубави и нису мислили да се деле. У маси људи
наћи ће се и издајник. јер никад нисмп били без тпга прпклетства.
Прекп невезаних реши, кпје пппут крикпва дппиру из таме, ствара се слика кплектива пд шасних и ппнпситих људи, угледних дпмаћина, дпбрпдущних ратара и винпградара, брижних стараца, старица.
пшева и мајки, кпји се дише свпјим ппрпдпм, вредним рукама и
мукптрпним живптпм.
•»

*

*

Метпдишки приступ дијалпгу, пплилпгу и другим видпвима неппсреднпг гпвпра врлп је слпжен и захвалан наставни ппсап. За ушенике
је ппсебнп занимљив акп му се приће са већ назнашенпг
прпблемскпг и истраживашкпг станпвищта. Акп је у тпм ппгледу кпд
наставника дпвпљнп развијена струшна и метпдишка радпзналпст,
пдгпварајућ+: ппступци ће се и сппнтанп наметати. Самп ппд тим
услпвпм имаћемс мпгућнпсти да их даље пдабирамп, кпмбинујемп и
нпве стварамп. Пп-щтп дптишну радпзналпст ппдразумевамп, пстаје
нам да се вратимп на ппшетна истраживашка питаоа и гледищта, с
надпм да ћемп их умнс-жити, пбпгатити лишним искуствпм и такп их
ушинити јпщ функцип-налнијим.

ПРПБЛЕМСКИ ПРИСТУП КОИЖЕВНПМ
ДЕЛУ

ПРПБЛЕМИ У ЖИВПТУ И НАСТАВИ
свпјим пптребама и жељама шпвек пстварује низ практишних
Впђен
циљева, па такп пбезбећује себи ппвпљније услпве за живљеое.

Сзаки знашајан циљ ппдразумева и пдгпварајуће препреке, шије је
савлађиваое услпв за ппстизаое тпга циља. Стварна препрека увек се
ппјављује са изазпвпм да се савлада на нпв, пригиналан и
екпнпмишан нашин. Пна ставља шпвека пред актуелан прпблем и
дпвпди га у : КПЈЩПСТИ да сам прпналази рещеое и да пп оему
ппступи. Свака прпблемска ситуација видљивп истура захтеве, али
затп скрива права рещеоа и нашине успещнпг рещаваоа.
Билп да се прпблеми ппсматрају са практишнпг или психплпщкпг
станпвищта, пни су стални претхпдници и пратипци шпвекпве умне и
твпрашке делатнпсти. Искрсавају пни са мнпгих страна, изненађују,
зашуђују и изазивају; ппнекад и пбесхрабре, али знатнп шещће ппдсгишу на ппјашанп стваралашкп ангажпваое те дпвпде дп успеха и
лишне афирмације. Сваки прави прпблем ппдразумева извесне
те^щкп-ће кпје се мпрају савладати и умне наппре кпје ваља улпжити
да би се цп рещеоа дпщлп. Са успещним рещеоем дплази и
пдгпварајућа радпст, релаксација и усхићенпст прпналаскпм и
сппственпм сппспб-нпщћу. Задпвпљствп је прпппрципналнп
улпженпм труду, пнп се уна-пред пшекује и наслућује, па представља
снажнп ппткрепљеое за ре-щаваое прпблема.
При рещаваоу прпблема дплазе дп изражаја знаое и умеое,
искуствп и интелигенција, а ппсебнп стваралашкп мищљеое.
Делатна функција стваралашкпг мищљеоа усклађује се са прирпдпм
прпблема па мпже при оихпвпм рещаваоу да ппдстакне и пбједини
све менталне пперације: запажаое, уппређиваое, уппщтаваое, закљушиваое, памћеое, систематизпваое, мащтаое, анализу,
синтезу, индукцију и дедукцију. Затп је креативнп мищљеое
најактивнији
ши-нилац
адаптивнпг
ппнащаоа,
ушеоа
и
самппбразпваоа. Стпга се и евака ваљана настава заснива на
стваралашкпм мищљеоу, ппдстише га, негује и снажи кпд ушеника.

Свакп коижевнп делп тпкпм сампг шитаоа, а ппсебнп у ппступку
оегпвпг наушнпг и щкплскпг прпушаваоа, мпже да ппнуди низ прпблема кпји су знашаји за оегпвп разумеваое и уметнишкп прпцеоиваое. Щта ће се у уметнишкпм тексту и ппвпдпм оега ппјавити кап
разлпжни прпблеми зависиће пд шитапшевпг живптнпг, језишкпг и
литерарнпг искуства, пд оегпвпг знаоа и културе, а и пд врсте усмеренпсти и пкплнпсти у кпјима се делп шита. Пнп щтп је за једне шитапце прпблем, не мпра бити и за друге. Некп ће литерарне прпблеме
уп-шавати, а некп неће. Биће и пних кпји ће их видети и тамп где их
нема.
КПМУНИЦИРАОЕ СА ТЕКСТПМ КАП ИЗВПР ПРПБЛЕМА
У Искренпј песми Милана Ракића упућени су впљенпј жени и пви
искази: „да ја у теби вплим себе сама" и ,,ал' не вплим те, не вплим
те, драга\" Искусни шитапци и ппзнавапци Ракићеве ппезије правилнп ће их схватити, па ту неће бити никаквпг прпблема. Али ће затп
мнпги средопщкплци дпслпвнп разумети те ппетске исказе, щтп ће их
навести на ппгрещнп сућеое п песми и песнику. Пни мпгу схватити да
је присутнп љубавнп псећаое изппашенп, егпистпшнп и вулгарнп, да је
песник себишан те да ппнижава и врећа жену. Пвакав несппразум са
светпм песме услпвљен је једнпстраним и неппузданим кпмуницираоем са уметнишким текстпм. Ушеници те шиоенице неће бити свесни, па је не мпгу ни ппазити кап свпј прпблем. И све такп, дпк се
прпблем не пткрије и дпк се не псети пптреба да се рещава, живеће
се у заблуди да пн уппщте и не ппстпји.
Коижевнп делп, у ствари, не нуди птвпрене и фпрмулисане прпблеме, већ самп пружа ппвпде за оихпвп ппстављаое. Сва
прпблема-тика кпја је пбликпвана кап уметнишка предметнпст
(дпгаћаји, мпти-ви, ликпви, ппруке и сл.) већ је дпбила свпја кпнашна
рещеоа. Писац је ту рекап све щтп рећи треба, те ми мпжемп самп
ппвпдпм оегпвих рещеоа птварати и рещавати неке наще и нпве
прпблеме кпји се пднпсе на сппразумеваое са уметнишким делпм.
Сва наща прпушава-оа, анализе и интерпретације уметнишких
текстпва, и ппред све дпследнпсти иманентнпм приступу, самп су
сппљащоа мисап и срећа је щтп пна у коижевнпм делу бащ нищта
не мпже да ппмери и прп-мени. Нп та је мисап ппбуђена
коижевним делпм и на оему је заснп-вана, па мпже успещнп
меоати и усаврщавати свест кпја је према делу усмерена. У тпј
свести се јединп и мпгу зашиоати и рещавати ли-терарни прпблеми.
Настава коижевнпсти према тпј свести усмерава свпје пбразпвне,
васпитне и функципналне циљеве, дпк према тексту исппљава самп
свпју предметну пријентацију. Затп је и прпблемскс приступаое
уметнишкпм тексту увек у функцији васпитаваоа литера-рнпг укуса и
псппспбљаваоа ушеника за дубље дпживљаваое, ппу-зданп
разумеваое и критишкп прпцеоиваое коижевнпг дела.

СТВАРАОЕ ПРПБЛЕМСКЕ СИТУАЦИЈЕ
Запазили смп у Ракићевпј Искренпј песми мпгући извпр несппразума са неискусним шитапцима. Тај прпблем у ппврщнпм наставнпм
раду мпже да пстане непткривен, прећутан или самп декларативнп
рещен. У ваљанпј настави ће метпдишки ппступци бити такп ппдещени да се ппмпћу оих сваки важнији несппразум са уметнишким текстпм благпвременп изнесе на виделп, да се ппстави кап прпблем и
ппмери у жижу ушенишкпг интереспваоа и стваралашкпг мищљеоа.
Наставник ће такп у интерпретативнпм разгпвпру са ушеницима пбезбедити услпве да се исппље ппгрещна мищљеоа п Ракићевпј песми
и да пна пбаве свпју изазпвну улпгу. Притпме ће се пбишнп ппјави-ти
неслагаоа и супрптна мищљеоа, щтп ће знашити да се прпблемска
ситуација већ зашела и да је питаое уздигнутп на нивп прпблем-СКПГ
интереспваоа. Акп се пппзитнп схватаое не ппјави, пнда ће
наставник бити спреман да га кпд ушеника изазпве. Пн неће избрзнп и негатпрски прпкпментарисати ппгрещна убеђеоа, јер би тп
знашилп пресецаое пута стваралашкпм мищљеоу и забрану
прпблему да се усппстави и уђе у сферу ппјашанпг интереспваоа.
При зашиоаоу прпблемске ситуације неприхватљивпј тврдои
ваља пмпгућити да са свпм свпјпм аргументацијпм дпђе дп пунпг
изра-жаја те да такп дпбије щтп јаши привид убедљивпсти. Такп ће
наставник у ппгпднпј прилици истаћи утиске и закљушке кпји треба да
ппстану сппрни и да ппбуде ппрешнп мищљеое. Ппступиће, птприлике пвакп:
- Евп, шули смп једнп мищљеое п љубави кпја је ппевана у Искренпј песми.
Пп оему тп је телесна љубав, схваћена на себишан нашин такп да пна вређа и
ппнижава жену. - Мпже ли се ппевана љубав и друкшије схватити? - Ппкущајте
да је сагледате и прпцените са нпвих и щирих станпвищта.
Ч

Пбишнп ће пвакав ппдстрек бити дпвпљан да изазпве критишкп
реагпваое на варљиве утиске и да упути ушенике да сами прпналазе
гледищта са кпјих мпгу ппбијати исхитрене и ппврщне пцене. Прпблемска ситуација је ствпрена изрицаоем једне тврдое (тезе) и упућиваоем ушеника да се на оу критишки псврну, при шему се зашела и
сумоа у оену истинитпст. Затим је сугерисана пптреба да ушеници
ствпре нпву тезу (антитезу) кпја вище пдгпвара истини.
ВПЂЕОЕ УШЕНИКА ПРИ РЕЩАВАОУ ПРПБЛЕМА
У слушају даље пптребе наставник ће бити спреман да неппсреднп впди ушенике ка рещеоу прпблема. Првп их је упутип да пптраже
нпва и ппгпднија гледищта, па акп их већ нису прпнащли ни ппсле
извеснпг размищљаоа, наставник ће им их и директнп ппнудити. Не-

ће им тиме рещити прпблем, већ ће самп навраћати оихпвп
сампсталнп стваралашкп мищљеое на пут кпји ће их дп рещеоа
дпвести. Тп неппсреднп впђеое захтева пд наставника ппсебну
умещнпст и метпдплпщку инвентивнпст и пнп јединп мпже
гарантпвати да ће ушеници успещнп истерати истину на шистину.
Впћеое би следилп уз већ пбављене радое и мпглп би пвакп да
изгледа:
- Ппсматрајмп љубав исппљену у Искренпј песми са психплпщкпг станпвищта. - Какп бисмп са такп прпщиреним видикпм мпгли да схватимп реши ппетскпг субјекта да пн у драгпј жени впли себе сама?
- Какп би се ппнащап шпвек кпји не впли сампга себе? - Кпје пспбине кпд
људи пн не би умеп да цени? - Кпликп би пн бип сппспбан да искренп впли другпга? - Да ли би некп ппжелеп да са таквим шпвекпм ступи у билп какве интимније пднпсе?
- У кпјим тренуцима је изрешенп признаое ,,ал' не вплим те, не вплим те,
драга!"? - Пзнашавају ли те реши и мржоу? - Нагпвещтавају ли пне гащеое и
крај љубави? - Смемп ли један исказ, изрешен у једнпј песми и ппвпдпм једнпг
тренутнпг распплпжеоа, уппщтити на љубав према жени у универзалнпм и трајнпм смислу?
- Да ли и жена треба да зна истину кпјпм се исппведа песник? - Щта је за
оу бпље: да слуща „реши лажне" и „птужну песму п љубави" или да шује истину
п ппјави кпјпм је свака страствена љубав прппраћена?
- Какву улпгу има искренпст у ппезији?

За пвакп прецизнп впћеое наставник је приправан, али ће га
увек према пптреби, редукпвати и ппдстицаје свпдити на пну меру
кпја се ни у једнпм тренутку неће изврћи у непптребну ппмпћ.
Метпдплпщки кпхерентна серија ппдстицаја впдиће ушенике дп пвих
и пваквих за-кљушака:
Песник казује да у драгпј жени впли себе сама и свпју ерптску
ппжуду. Али жена је шинилац и ппдстрекаш те ппжуде, па се из ое не
мпже искљушити. Тп знаши да јпј и припада љубав пдрећене врсте,
укпликп јпј пна гпди, щтп за жену није и не мпра бити ппнижавајуће.
У песми се не псећа никаква присила егпистишке прирпде. Тп щтп песник у бићу жене впли себе сама, самп је видпвитп и смелп изрешена
истина кпја је присутна у свакпј љубави. Вплети себе у другпме знаши
и ппдарити впљенпј пспби све щтп дпбрп и лепп нпсимп у себи.
Шпвек кпји не би вплеп и ценип себе, бип би менталнп дефектна
и расута лишнпст, безвпљна, неурашунљива, мпжда и агресивна. Кап
такав ие би мпгап да цени и ппщтује шаст, ппнпс и афирмацију других.
Оегпва друщтвенпст била би сувище ниска, па не би бип ни сппспбан
за праву и пуну љубав. Не би ппседпвап врлине кпје су залпга љубави.
Какп да буде пслпнац другпме, кад не мпже ни сампме себи!? Тп щтп
лишнпст у љубави према другима впли себе и зраши спбпм није знак
себишнпсти, већ драгпсти щтп се има щта другпме ппдарити.
У стиху ,,ал' не вплим те, не вплим те, драга!" исказан је песникпв
ревплт щтп не мпже нищта да ушини прптив биплпщке и људске прирпде у себи. Реши нису упућене жени у директнпм пбраћаоу, већ су

деп песникпвпг МПНПЛПЩКПГ пбрашуна са самим спбпм. Пне не пзнашавају ни мржоу ни крај љубави, већ су исппвест п тренутнпм псећаоу кад је нагпнпм паралисана свест п вищим пблицима љубавнпг живпта. За жену је бпље да птвпренп шује ту истину, ма кпликп пна била
пппра, негп да слуща лажне реши и „птужну песму п љубави".
Песник искренп и смелп пева п страственпј љубави и телеснпј
ппжуди. Казује п оима истину кпја се у живпту шестп прећуткује и
запгрће притвпрствпм. Ерптскпм нагпну приступа кап прирпднпј ппјави кпју у себи преппзнаје и за свпју признаје. Псећа га кап ппжар
страсти кпји јединп жена мпже и да ппдстакне и да утпли. Оегпву пустпщну снагу дпживљава кап сппствену мпћ и слабпст, кап драж ппбеле и гпршину ппраза. Све тп песмпм пбзнаоује, па такп ступа пред свет
■ жену птвпренпг срца и дуще, смеп, искрен и мпралнп шист.
Приказани прпблемски ппступак мпже се успещнп уклп-пити у
билп кпји метпдишки приступ уметнишкпм тексту. Ппщтп су структуре
наставних шаспва варијабилне, управп прилагпдљиве умет-нишким
делима, пне се увек мпгу ппдещавати такп да прпблемскпм ппступку
пруже пну истурену ппзицију кпја му пп функцији припада.

МИСАПНЕ ФАЗЕ У РЕЩАВАОУ ПРПБЛЕМА
Једна пд савремених теприја ушеоа пптише из гещталт-психплпгнје и заснива се на рещаваоу прпблема. Пп пвпј теприји стваралашкп
мщнљеое теше пп пдређеним фазама, шији се узастппни след
најбпље пшитује при рещаваоу прпблема. Тп су следеће мисапне
фазе:
1. уппзнаваое са прпблемпм или препарација;
2. привиднп мирпваое или инкубација;
3. увиђаое или илуминација, пднпснп инспирација (аха! - дпживљај);
4. прпвераваое или верификација.
Пве фазе нису у мисапнпј пракси стрпгп издвпјене, нити ппдједнакп нужне, па затп и у настави ваља ппщтпвати и ппбуђивати оихпву
\век нпву и пригиналну синтетишнпст. Ппсматраоем ппменутих
фаза у оихпвпј ппјединашнпсти и кпмпактнпсти пткривају се разлпзи
за уважаваое два битна радна нашела у настави коижевнпсти, а тп су
јгдинствп раципналнпг и емпципналнпг ангажпваоа и јединствп
ана-.тзе и синтезе.
Уппзнаваое са прпблемпм (препарација) је ппшетна фаза у кпјпј
се упшава прпблем заједнп са пкплнпстима кпје га услпвљава-ју и
пбразлажу, те се такп усппставља пдгпварајућа прпблемска ситуација. При тпме су ушеници претежнп рациналнп ангажпвани, али
се при усмереоу на прпблем кпд оих ппјављује и емпципнална
ппбу373

да у виду жеље да се пн рещи. Пвде већ заппшиое и брижљивп
рещаваое прпблема, наилази се на прве тещкпће, ппјављују се идеје
и претппставке.
Привиднп мирпваое (инкубација) је перипд у кпме прпблем
није у мисапнпм тежищту, већ је привременп и самп наизглед заппстављен. Пришиоава се да га је делатна свест напустила, али је пн у
опј латентнп присутан и ппдстише је да се псвежи и прибере какп би
наглп кренула инвентивнпм рещеоу. Пвај „тихи перипд" шестп је временски редуциран на неприметљивпст, али ппнекад мпже и врлп
дугп да траје.
Увиђаое (инспирација, илуминација) је мисапна фаза у кпјпј се
јавља рещеое прпблема. Кад се заузме исправнп станпвищте, увиде
неки битни пднпси или пткрије пресудна шиоеница, пнда је рещеое
на ппмплу или је већ кпнашнп прпнађенп. У тпм тренутку настаје и
дп-живљај рещеоа, кпји је пп ппису психплпга „разлишит пд сивх
других дпживљаја, изненадан, пптпун, интензиван".1 Тп је стаое када
се дпживљава стваралашка радпст и прпналазшкп усхиће-о е.
Пткриће кап да је изненада „синулп" у свести и тај тренутак пзареоа пбишнп се исказује узвикпм: - Аха! („Аха, евп рещеоа!" „Аха!
Прпнащап сам!") Пвај „аха!"-дпживљај (ефекат) представља врхунац
емпципналнпг ангажпваоа у рещаваоу прпблема. Прпналазашка радпст и самппптврћиваое ппстају за ушенике снажна мптивација и
награда за улпжени труд.
Прпвераваое (верификација) је заврщна ментална пперација
кпја је изазвана жељпм да се рещеое прпблема пптврди те да се
такп птклпни и свака сумоа у оегпву исправнпст. Субјекат се ппнпвп
враћа прпблему и уз ппмпћ нпвих гледищта и праксе преиспитује
ташнпст свпга закљушка и ппузданпст резултата. Шестп је ташнпст
пшигледна, па јпј није пптребна никаква прпвера.
РАДНЕ ЕТАПЕ У РЕЩАВАОУ ПРПБЛЕМА
Назнашени хпд стваралашкпг мищљеоа представља психплпщку
пснпву сваке прпблематизпване наставе. Нп какп је свак:: струшни
прпблем у настави самп деп неке щире прпблемске спреге п
ппјединпст у вищепрпблемскпј ситуацији, тп је метпдика наставе ппсебнп упућена да ппступке прпблематизпваоа прилагпди тим услпвима. Затп ће се у настави психплпщке фазе претварати у пдгпварајуће
радне етапе. При тпме ће ппједини наставни прпблеми услпвљавати и вище радних етапа негп щтп гещталт-психплпгија нуди мисап
них фаза.
1

Дејвид Креш и Ришард Крашфилд: Елеменщи исихплпгије, Наушна коига. Бе: ■
град, 1969, стр. 372.

I 374 :,

У настави коижевнпсти примеоује се некликп радних етапа, пд
кпјих се реализују самп пне кпје су функципналне у кпнкретнпј прпблемскпј ситуацији. Такп ппступак прпблематизпваоа има варијабилну структуру сашиоену пд радои (етапа, фаза) шији се избпр и кпмбинпваое ппдещавају према врсти прпблема и усклађују са
захтевима фрпнталнпг, групнпг и индивидуалнпг рада. Стваралашки
избпр мпже се пбавити пд пвих радои (етапа):
- ствараое (изазиваое) прпблемске ситуације;
- ппстављаое и пбразлагаое прпблема;
- упућиваое у метпд рада;
- ращшлаоаваое прпблема;
- рещаваое прпблема (са впђеоем, без впћеоа и
кпмбинпванп);
- прпвераваое рещеоа;
- функције и примене рещеоа;
- прелажеое на нпву тематику из прпблемскпг кпнтекста.
Две радое су незапбилазна пснпва сваке варијабилне
структуре, а тп су ппстављаое и рещаваое прпблема. Пстале се
нреплићу, спаја-ју или мећуспбнп искљушују. Такп се ствараое
прпблемске ситуације и ппстављаое прпблема већинпм пстварују
кап једна радоа. Упући-ваое у метпду рада и ращшлаоаваое
слпженпг прпблема пбишнп претхпде дпмаћем и групнпм раду, дпк
се у фрпнталнпм пблику рада пбављају у виду впђеоа ушеника тпкпм
рещаваоа прпблема. Прпве-раваое и примена рещеоа такпђе се
мпгу сппјити у једну радоу.
Једна пд битних радои у прпблемскпм ппступку пстала је изван
ппменуте серије. Тп је ппредељиваое за прпблеме кпје ваља
наставпм ппкренути и рещавати. Наставник ће у прпблемскп
ппдрушје увпдити самп пне ппјаве и шинипце из уметншкпг текста
кпји имају изразитп знашајну естетску и пбразпвнп-васпитну
функцијђ. Прпблеме је, инаше, лакп прпналазити и ппстављати, али
акп се не зна шему служе оихпва рещеоа, пнда је ппсап
безразлпжнп пбављен и време узалуд-нп трпщенп. Такп се шестп
дпгађа да наставник ппсле пбраде коиже-внпг дела, а без
претхпдних увида у примеоене стилистишке ппступке, упита ушенике:
Какав је пищшев стил? Ушеници су тиме стварнп ста-вљени пред
прпблем кпји ппнекад ни сам наставник не мпже да рещи. Пдгпвпр
кпји се пшекује мпже јединп да буде стерептипан, уппщтен дп
неупптребљивпсти и заједнишки гптпвп за све писце и дела, па кап
такав не впди нишему. Да би наставник имап правп да пита п пдликама стила и језика у некпм делу, мпрап би са ушеницима да пбави низ
претхпдних радои заснпваних на кпнкретнпм прпушаваоу стилских и
језишких ппступака у пдгпварајућем тексту. Свака пд тих радои мпже
да представља занимљиву и знашајну прпблемску ситуацију кпја впди
ка пткриваоу пищшеве стилске и језишке пригиналнпсти. Ппстављаоем прпблема шија су рещеоа без функције прпблематизпвана
наста-ва се мпже фпрмализпвати и ппћи бесциљним и дпгматским
тпкпм.

ПРИМЕНА РАДНИХ ЕТАПА
Рещаваое прпблема пбављаоем етапних радои ппказаћемп на
примеру једне пд впдећих идеја у бајкама. Ушеници пбишнп лакп закљуше да се бајке срећнп заврщавају и да им је пснпвна ппрука да ће
дпбрп увек ппбедити, а злп бити кажоенп. Наставници шестп уваже
тп ђашкп мищљеое без икаквпг ппкущаја да према оему изазпву
критишки став. Такп у ушенишкпј свести трајнп пстаје еклектишка иде-ја
п безуслпвнпј и аутпматскпј ппбеди дпбра над злим, кпја не пдгпвара бајкама и дпвпди у питаое оихпву ппзитивну васпитну улпгу. И ту
се сада ппјављује пзбиљан и незапбилазан струшни, васпитни и метпдишки прпблем.
Бајке стварнп ппрушују да ће дпбрп ппбедити, а злп бити кажоенп, али истпвременп убећују да се све тп мпже дпгпдити самп ппд
ппсебним услпвпм. У тпм услпву је тежищте идеје и оена искуствена
и васпитна истина. Акп се пн не увиди и не истакне, пплуистина ће
ппразнп делпвати. Испащће да нас главни јунак бајке свпјпм ппжртвпванпм активнпщћу пасивизира; да нам свпјпм бпрбпм за ппбеду
дпбра ппрушује да срећу и дпбрп шекамп скрщтених руку!
Кад при пбради неке нарпдне бајке (нпр. Шардак ни на небу ни
на земљи, Аждаја и царев син, Бащ-Шелик), упутимп ушенике да
пткрива-ју и пбразлажу оене ппруке, мпжемп пшекивати да ће се
идеја п ппбе-ди дпбра ппјавити без икаквих услпвљаваоа. Ушенике
ћемп упутити да заузму критишки став према изрешенпј пплуистини.
На пример:
Шули смп једну ппруку пве бајке. Да је забележимп: Дпбрп ће увек
ппбеди-ти. - Да ли вас пвп „увек" ппмалп забриоава? Ппкущајте да п тпме
ппставите некп питаое.
Да ли ппбеда дпбра у бајци дплази немин^внп и сама пп себи? - Је ли
ппбе-да дпбру унапред пбезбеђена?
Размислите п услпвима и пкплнпстима ппд кпјима дпбрп у пвпј бајщ;
ппбеђује. - Какп бисте сада ташније и пптпуније пдредили идеју бајке?

Пвим ппшетним впћеоем ствприли смп прпблемску ситуацију и
ппставили прпблем. Тврдоа п безуслпвнпј ппбеди дпбра
ппстављена је кап сппрна теза. Ушеници су пријентисани да се на
оу критишки псврну и да такп дпђу дп нпве тврдое кпја би
пдгпварала истинн Истпвременп је указанп и на метпд рада, јер је
датп упутствп да се размисли п услпвима ппд кпјима дпбрп
ппбећује.
Следиће рад на рещаваоу прпблема. Не треба забправити да је
пн индивидуалан и кад се пбавља у пквиру фрпнталнпг прганизпваоа наставе. Ппјединци ће пдмах дпћи дп рещеоа и ппказати
нестр-пљивпст да свпје мищљеое саппщте. Кпд оих ће брзп дпћи дп
увида и „аха\-дпживљаја". Нећемп ппжурити да шујемп и пбјавимп
оихпва мищљеоа јер нам је ппсебнп сталп да и пстали ушеници
сампсталнп
376

дпђу дп рещеоа. Пставићемп им извеснп време за „мирну фазу"
рада.: При тпме ће се знатнп ппвећати брпј ушеника кпји су дпщли дп
исправ-нпг рещеоа. (Мећу оима ће, свакакп, бити и ппнеки кпји је
уверен у исправнпст свпг ппгрещнпг налаза.) Настпјаћемп да и пстали
ушеници реще прпблем, па ћемп применити ближе впћеое кпје се
мпже састп-јати пд пваквих дппунских ппдстицаја:
Ппсматрајте бпрбу између дпбра и зла у бајци са станпвищта главнпг
јунака. (Нудимп, дакле, нпвп гледищте кпје мпже бити пресуднп за рещаваое
прпблема.) - Да ли је тај ппбпрник дпбра на ппшетку бајке убеђен да су му успех
и ппбеда унапред псигурани? - Щта би се десилп акп би пн верпвап да ће злп са
кпјим се сукпбип бити самп пп себи ппраженп и кажоенп? - Пшекује ли пн
ппбеду дпбра скрщтених руку?
А сада нека свакп напище ппруку бајке, али такп да пна пдгпвара истини.
Мпжете дппунити и претхпдну ппруку: Дпбрп ће (увек) ппбедити - навпђеоем
услпва ппд кпјима дпбрп и у бајци и у живпту ппбеђује.

Ппсле извеснпг времена пбавиће се саппщтаваое и прпвера рещеоа. Пшекује се вище разнпврсних и ташних варијанти пснпвне ппруке бајке. На пример:
- Дпбрп ће ппбедити акп се људи за оега бпре!... акп се шпвек за оега
све-странп залаже;... акп има искрених и смелих бпраца на страни дпбра.
Итд.
- Дпбрп не дплази самп пп себи, већ уз шпвекпву ппмпћ и ппжртвпваое.
- За ппбеду дпбра над злпм пптребни су велики људски наппри и пдрицаоа.
- Ппбеду дпба не треба пшекивати скрщтених руку.
- Да би се дпщлп дп дпбра, ваља и пунп зла прекп главе претурити.
- За ппбеду дпбра шестп су пптребни пдважни, смели и мпралнп
узвищени људи.
- Дпбрп се дпбрптпм стише.
-- Трнпвите су стазе дпбра. (И такп даље.)

2

За фазу мирнпг (тихпг) рада у настави пбишнп нема дпвпљнп разумеваоа, па
је такп индивидуални рад врлп малп заступљен у пквиру фрпнталне активнпсти. Тај
недпстатак је гптпвп ппразан за савремену наставу. Разлпзи щтп пн уппрнп траје
вищеструки су и сваки пд оих гущи наставникпву смелпст да ппступи у складу са психплпгијпм ушеоа. Навещћемп неке кпји су најизразитији:
1. Мнпги директпри щкпла и прпсветни саветници ппсећују наставне шаспве с
првенственпм намерпм да виде щта ушеници знају, пднпснп какп репрпдукују већ
стешенп знаое, и кпликп су вербалнп активни, па према тпме углавнпм и цене наставникпв рад. У таквим услпвима је стваралашки застанак у раду дпста ризишан.
2. Ппстпји снажна предрасуда да је сваки перипд тихпг и сампсталнпг рада на
шасу извеснп „губљеое времена", щтп је наслеђе пд дпгматскпг и репрпдуктивнпг
смераоа наставе у даљпј прпщлпсти.
3. Сувище се прецеоује вещтина у впђеоу дијалпга, шестп врлп живпг, али ппврщнпг, и ангажпваое „свих ушеника" на вербалнпм плану. Птуда бпјазан да ушеници
пред прпблемпм не заћуте!
4. Наставни прпграми су сувищне пбимни, па услпвљавају сталну и претерану
журбу у кпјпј нема времена за стваралашке застанке и „мирну фазу" у рещаваоу задатака.

377

Наставник ће свакакп ппмагати ушеницима да свпје пригиналне
мисли щтп бпље фпрмулищу. Дпказе за исправнпст идеја (ташнпст
рещеоа) ушеници ће прибављати навпћеоем препрека кпје главни
јунак кап ппбпрник дпбра мпра у свету бајке да савлада. На пример,
пеое се уз ппуту на шардак ни на небу ни на земљи, убија змаја, спасава сестру и три девпјке, живи затпшен у шардаку (јер су браћа пресекла
ппуту) - и сл. Ппред ппдвига, за аргументацију ће ппслужити и врлине
кпје главни јунак улаже за ппбеду дпбра: љубав, уппрнпст, смелпст,
сналажљивпст, истинпљубивпст, храбрпст и сл.
Самп дпказиваое и пбразлагаое рещеоа дптицаће мптиве из
заједнишкпг прпблемскпг кпнтекста кпји припада свету бајке. У тим
услпвима рещаваоем једнпг прпблема птвара се неки други, кпји је
близак, сапднпсан, надрећен или ппдрећен првпме. Такп је уз
разгпвпр п дпбру већ дптицан и мптив зла у бајци, па пн мпже ппстати предмет следећег прпблемскпг ппступка. У тежищте стваралашкпг мищљеоа мпгу се даље дпвпдити ппвпд за акцију главнпг јунака,
фантастишни мптиви, реалистишка сведпшеоа п живпту, плуралитет
идеја, стилске пдлике бајке - и сл. Усппставила би се такп серија
прпблема или скуп прпблема кпји припадају истпј уметнишкпј
структури, па једни друге услпвљавају и рещеоа им се узајамнп пптппмажу. Щкплскп прпушаваое Лелејске гпре Михаила Лалића мпже
се такп заснпвати на прпблемскпм приступаоу оеним битнијим мптивима кап щтп су депбе, хајка на људе, усамљенпст, глад, халуцинације, ппјава ћавпла, птућеое, анимализација, шпвешнпст на прпби и сл.
ТИППВИ СТВАРАЛАШКПГ РЕЩАВАОА ПРПБЛЕМА
У психплпгији се итишу три типа стваралашкпг рещаваоа прпблема. Тп су пбјащоеое, предвиђаое и инвенција (прпнала-жеое).3
Циљ пбјащоеоа је да се сазна защтп се неки дпгаћај десип, да се
пткрију узрпци некпј ппјави, збиваоу или ппнащаоу. Прпблеми кпји
се рещавају пбјащоеоем, пднпснп увићаоем у узрпке и услпве, у живпту су изразитп шести, па су и у настави најбрпјнији.
Циљ предвиђаоа је да се увиде и сазнају ппследице кпје тек
треба да се пстваре. Сущтина му је у антиципираоу пнпга щтп ће се
тек дпгпдити и у разумеваоу будућих дпгаћаја и ппјава. Предвићаое
има битну улпгу у адаптивнпм ппнащаоу, па самим тим и у настави.
Инвенција или прпналажеое је стваралашкп рещаваое
прпблема при шему је задатак мислипца да прпнаће и пствари нпве
услпве кпји ће дпвести дп жељенпг циља, пднпснп дпгаћаја.
Инвенција ппдразу3

Д. Креш и Р. Крашфилд, наведенп делп, стр. 328-410.

мева велику дпсетљивпст и пригиналнпст. Ппщтп је уметнишки текст
ипсгап инвентивнпм делатнпщћу, разумљивп је да ће пн нудити настави пунп прпблема кпји захтевају инвентивнп рещаваое.
РЕЩАВ АОЕ ПРПБЛЕМА ПБЈАЩОЕОЕМ
1

Пд три типа прпблема у настави коижевнпсти најшещће су пни
кпји захтевају пбјащоеое неке литерарне ппјаве. Пни упућују ушенике на пткриваое и сагледаваое узрпка, услпва, пкплнпсти и
шинилаца
: ћу кпјих се мпже успещнп тумашити уметнишки текст. У пквиру
пвпг прпблемскпг типа пбављају се следеће мисапне и практишне
рад-в»е:
прикупљаое
ппдатака,
пдабираое
(селекција),
уппређиваое, дп-казиваое (аргументпваое) и систематизпваое.
Прпблемски задаци
се заснивају на пбјащоеоу пбишнп пбухватају пве и пвакве захтеве:
- пбразлагаое утисака изазваних коижевним делпм,
- пдређиваое пспбина некпг коижевнпг лика,
- дпкументпваое пспбина лишнпсти пдгпварајућим ппступцима,
- прпналажеое шинилаца уметнишке сугестије,
- упшаваое стилскп-језишких ппступака,
- увиђаое идеја у коижевнпм делу,
- пткриваое псећаоа и оихпве динамике,
- уппређиваое текстпва, ликпва, ситуација...
Ваља имати у виду да се пвакви задаци мпгу рещавати у репрпгуктивнпм и инфпрмативнпм виду, а и на прпблемскпм нивпу. Акп
пптражимп да нам ушеници кажу самп главне пспбине некпг
коижев-в: г лика или пснпвнп псећаое у песми, пнда ту пбишнп нема
ппвпда за правп истраживашкп и стваралашкп мищљеое. Кад кпд
Хасанаге (из Хасанагинице) ушеници примете грубпст и сурпвпст
према жени, пнда су самп кпнстатпвали пбишну пшигледнпст. При
тпме нису псетили ни \щсапни наппр, ни истраживашку драж. Тек кад
их ппдстакнемп прпб-:кпм ситуацијпм, пни ће се истраживашки
усмерити и ппказати праву и пуну мисапну сппспбнпст. При тпме ће
и радни резулпрећи у нпв и вищи квалитет. Мпжемп рећи:
- Да, Хасанага је пшигледнп и груб и сурпв према жени. Али пн има јпщ
пунп другах пспбина. Ппкущајте да их пткријете у щтп већем брпју. За сваку
бнну припремите и ппуздане дпказе.

V пваквим слушајевима тежищте раднпг налпга пбишнп се итише
ррредвицама „щтп вище", „щтп бпље", „јпщ пптпуније", „у щтп већем
■• и сл. Такп фпрмулисанп тежищте задатка уздиже мисапну актнвнпст на ппдрушје рещаваоа прпблема. Мпжемп пшекивати да
уше-

^ 379 1Г

ници пткрију и дпкументују следеће Хасанагине пспбине (расппрећујемп их на два мисапна нивпа):
РЕПРПДУКТИВНП
МИПЈЉЕОЕ

СТВАРАЛАШКП МИЩЉЕОЕ

плахпвит, напрасит, пснпн, пкрутан, себишан, заједљив, импулзиван, сујетан, агресиван; сппрп мисли; пребрзп пдлушује; у критишним тренуцима рукпвпди се емпцијама, а не
груб, сурпв
у разумпм,- слабп је прилагпђен
средини,- не ппкущава да схвати интимни свет других,- навикап је и пшекује да се увек други према оему
прилагпдс; нс умс да предвиди пп-следице
свпјих ппступака ...

}

Пвде се дпбрп види какп стваралашкп мищљеое у истраживашкпм ппдухвату претвара квантитет у квалитет. Брпјнпст
упшених пспбина пзнашава ппраст смисла за танану и ппуздану
анализу ликпва, а дубље психплпщкп сагледаваое Хасанагинпг
карактера пружа пунију светлпст на кпнфликтне ситуације и трагишну
кривицу, па такп дппринпси успещнијем прпушаваоу баладе на
другим оеним ппдру-шјима.
За увпћеое наставне прпблематике у сферу стваралашкпг пбјащоаваоа прилике су гптпвп на свакпм шасу ппгпдне и шесте. Лакп се
примећује кад ушенишкп мищљеое пп стешенпј инерцији застаје пред
дпметпм кпји је исппд мпгућнпсти разреда и ппјединаца. У таквим
приликама ваља пбпдрити ушенике сугерисаоем нпвих гледищта и ппстављаоем прпблемских питаоа и задатака. Кад је наставнику сталп
дп ппсебнпг квалитета и пригиналнпсти у раду, пн ће метпдишким
инстинктпм псетити кад неки прпблем „куца на врата".

РЕЩАВАОЕ ПРПБЛЕМА ПРЕДВИЂАОЕМ
У практишнпм живпту предвића се пнп щтп тек треба да се дпгпди, али у свету коижевнпг дела пбишнп се све већ дпгпдилп, па се оегпва предметнпст вище не мпже меоати нити давати неке нпве материјалне ппследице. Нп какп уметнишки текст изазива кпд шиталаца
утиске, псећаоа и мисли, пнда те оегпве духпвне ппследице мпгу
бити предмет истраживашкпг предвиђаоа. У истраживашкпм
приступаоу мпже се врщити и унутращое предвићаое у пквиру
уметнишке струк-туре коижевнпг дела. Такп се најшещће предвиђају (а
не самп увићају) и пдмах прпверавају знашеоа и функције ппјединих
стилпгених места и стваралашких ппступака. Предвићаое се у
настави коижевнпсти реткп сусреће у шистпм виду, већ је гптпвп
увек сппјенп са пбјащое-оем и инвенцијпм.
380

При шитаоу песме Мирпслава Антића Плава звезда (У-УП разред
пснпвне щкпле) мнпги ушеници неће схватити симбплику ппеване
*е или ће је самп ппврщнп наслутити. Затп тежищте интерапије песме треба да буде у пткриваоу знашеоа оенпг
пснпвнпг
пла. Ппједини наставници гптпвп шитав шас упућују ушенике да
запажају пспбине плаве звезде и да пписују где се пна налази. Тек
пред крај шаса присете се да упитају: - Щта би мпгла да знаши плава
звезда? - Пшевиднп је да је пснпвнп питаое сувище каснп ппстављенп
и да је интерпретација већ прптекла ппгрещним путем. Пп ушенишкпј
свести а мащти плава звезда се дугп и дпсаднп мптала кап
кпнкретан мптив I атрактивна играшка. А пнп щтп је пснпвнп,
симбплишнп знашеое плаве звезде и велике живптне истине кпје су
прекп ое исппљене -псталп је да се вещташки накалеми једним
наглим и насилним ппм.
Песник је заврщип песму ппстављаоем загпнетке кпју предвићаваља рещити:
Ја ти нећу рећи щта је пна звезда плава
звезда сјајна.
Кад је нађещ - сам ћещ знати.
Сад је тајна.

(Истицап М. Н.)
У ту тајну ваља прпницати јпщ пд сампга ппшетка пбраде песме.
Први стих у песми прпстпрнп пдрећује плаву звезду, па кад нам
еници кажу да је пна врлп далекп, не треба пдмах прелазити на кпнстатпваое других ппјединпсти, већ ваља пптражити ппетски смисап
з ^пажене даљине. И етп првпг прпблема, кпји се ппклапа са првим
кп-ракпм у знашеоску дубину текста. - Дакле, звезда је Иза щума, иза Гбра, щза река, иза мбра, жбуоа, трцва...
Щта та даљина у песми знаши - Пдредите дужину сампгласника у тим стихпвима. (Дванаест дугих впкала!) - Пбратите пажоу на паузе. - Изгпвараоем
стихпва нагласите прпстпрну удаљенпст плаве звезде.
Прпнађите јпщ ппдатака п прпстпрнпм пдређиваоу плаве звезде. (Пна
је ..на крај света и јпщ даље иза краја - дп бескраја"). - Щта тп ппмпћу прпстпра
песник шини са звездпм? - Защтп је такп уппрнп удаљује пд нас? - Щта би пнда
та звезда мпгла за нас да представља?

Ушеници ће већ сада ппшети да се „пдлепљују" пд кпнкретне звезде и да је замеоују решју н е щ т п. На пример: Плава звезда представља нещтп далекп, недпстижнп, неухватљивп... Питаћемп: - Да ли
је пвп нещтп, щтп је звездпм пзнашенп и на щта звезда упућује, истп
_тп и плава звезда? - Па п шему пнда пева песник у Плавпј звезди! И
зећ је сасвим зрела ситуација да кпнстатујемп: Песник не пева п кпнкретнпј звезди, већ п некпј другпј загпнетнпј и примамљивпј ппјави.
Пна нам је јпщ неппзната, па нам је ц иљ да је пткријемп, уппзнамп и
Јјаснимп.
381 |Р

Кад, даље, ппставимп прпблем временскпг пдређиваоа звезде,
ушеници ће кпнстатпвати да је сва наща жудоа за опм ппстављена у
будућнпст. Али ппсебнп ћемп настпјати да запазе ппшетнп временскп
пдрећиваое прилпгпм „ппет" („ппет нпћас тебе шека шудна нека
зве-зда плава"). Скренућемп пажоу и на исказ: „прпбај тпга да се
сетищ". Из пвпга ће следити закљушак да нас је пнп щтп представља
плава зве-зда привлашилп и у прпщлпсти и да нам је већ ппзнатп. Тп
„нещтп" дпбиће пдмах и нпве пдреднице: трајнп је, свевременп и
ппзнатп нам је. (Све пдреднице пищемп на табли.)
Упутићемп ушенике на улпгу сна и мащте у песми. Пни ће пткрити да се звезда ппјављује „кад зажмурищ и кад заспищ", дпк се
спава и саоа, и да се за опм у мащти лута „триста пута, петстп пута".
При-бавиће такп нпве ппдатке п загпнетнпј ппјави: пна се јавља у
нащим снпвима и мащти, тајанствена је, примамљива, опј
стремимп и без ое не мпжемп...
Симбплишка смераоа плаве звезде већ су вищеструкп пдјекнула,
па мпжемп прећи на нпв прпблемски ппступак: на пткриваое знашеоа симбпла. - Прпшитајте щта смп све пткрили п ппјави кпја се крије
иза плаве звезде. - Тп је нещтп далекп, недпстижнп, неухватљивп,
трајнп, свевременп, ппзнатп, драгп, загпнетнп, примамљивп,
тајан-ственп... - Щта би тп пнда мпглп да буде? Щта је тп у нама
щтп нас вешитп гпни да нещтп тражимп и пстварујемп?
Пшекујемп да ушеници ппстепенп пткривају и казују да су тп наще

жеље,наде,мащтаоа,тежое за успехпм и срећпм,радна
настпјаоа, љубав,живптни циљеви, идеали...
Тпкпм рада ппстепенп смп стварали сликпвиту
систематизацију.

Даљпм анализпм прпверавамп исправнпст пвих рещеоа и тп шищщп пткриваоем нпвих вреднпсти песме. Пбухватићемп текст у целини. али сада ћемп га сагледати са нпвим знаоем и искуствпм.
Ппсебнп ћемп се задржавати на исказима кпји упућују на дијалектишку прирпду шпвекпвих жеља, циљева и идеала. Такп ће стих
„мпра
а да се нађе... трећа... пета..." бити ппвпд за увиђаое да су нащи
живптни циљеви ланшанп ппстављени. Кад се један пствари, узима се
зруги. трећи, пети... и такп дп „краја и бескраја". Без оих се немпже.
Такп је и са свим нащим жељама, надаоима, успесима и идеалима.
Пни се сталнп рађају у нпвпм виду и ппмерају у будућнпст, па такп
усмеравају шпвекпве тежое и делатнпсти дп краја живпта. Да није
племенитих циљева према кпјима усмеравамп свпје жеље, наде,
ма-щтаоа и радну активнпст, живпт би бип дпсадан и бесмислен.
Кад сада наиђемп на стих: „Таква звезда у живпту мнпгп знаши,
мнпгп
I", ппрука ће бити сасвим приступашна. Та живптна вреднпст
неће у ушенишкпј свести бити везана за неку неппзнату атракцију, већ
за лпшне и друщтвенп кприсне циљеве, за љубави и раднп искуствп, за
сзе пнп щтп је у живпту вреднп, лепп и племенитп. (Наравнп, п тпме
Ке се ппближе разгпварати.)

НАДРЕЂЕНИ И ППДРЕЂЕНИ ПРПБЛЕМИ

Тежищте пбраде. Плаве звезде ппстављенп је на један слпжен и тн
прпблем, кпји је ращшлаоен на ппдређене му прпблеме или
пптпрпблеме.
Надређен
прпблем

симбплика
плаве
звезде

Ппдређени прпблеми
(пптпрпблеми) *
ппетска функција прпстпра
ппетска функција времена ■ улпга
мащте и снпва знашеое симбпла
дијалектика живптних циљева

Пвакав пднпс прпблема прпистише из сампг текста. Функципнални склпппви прпблема ппсебнп су знашајни за правилнп впђеое
прп.хтизпване наставе. Према оима се метпдика пднпси кап и према
индукцији и дедукцији, управп увек прпналази разлпжна рещеоа да
а дпђе пд ппдређених или надређених шиталаца из прпблемскпг
зпа. Ми смп применили синтезу индукције и дедукције.

>■:;:■:■■;.■"■;

383 #

РЕЩАВАОЕ ПРПБЛЕМА ИНВЕНЦИЈПМ
Инвентивнп рещаваое прпблема захтева пд ушеника пунп дпсетљивпсти и пригиналнпсти. Затп и наставникпва припрема за ппдстицаое инвентивнпг мищљеоа ваља да буде ппсебнп пригинална. Пример за инвентивнп рещаваое прпблема ппвезаћемп са тумашеоем
Матавуљеве нпвеле Ппварета. Акп ушенике упутимп да прпцеоују
уверљивпст заврщетка нпвеле, пни ће критишки разматрати мптиваципну функцију примеоенпг сна. При тпме ће се ппјавити питаое: Да
ли ппрука из материна сна мпже кпд сина да изазпве такп нагап и судбпнпсан преврат у емпцијама и ппнащаоу? Ппщтп је ппруку из света
сна изрекла мртва девпјка, а мајка и син тп тумаше кап бпжју впљу,
кпд ушеника ће се ппјавити ппдпзржпст пд утицаја мистике на људски живпт и уметнишкп мптивисаое. Тп ће кпд ппјединаца изазвати
сумоу у аутентишнпст мајшинпг сна, па ће се ствприти ппгпдна пкплнпст за расправу. Ппрешне тезе, једна п пдсаоанпм, а друга п измищљенпм сну, мпгу се бранити и дпказивати, али са неједнаким изгледпм на успех.
У дијалпщкпм расправљаоу ппказаће се да је лакще бранити
претппставку п измищљенпм сну, па ћемп настпјати да се пна щтп
уверљивије ппткрепи. Мајка је Јурету прва саппщтила вест п Маришинпј смрти и увек била најближи сведпк оегпвпг бпла и дущевне
депресије. П шему би другп у таквпј прилици мајка мпгла да размищља негп да на билп кпји нашин ппмпгне сину. Прекп нпћи мпгла је
дпћи на спаспнпсну идеју да јпј се син пжени млађпм Маришинпм сестрпм, па је измислила сан у кпме свпју жељу приказује кап Маришину. Све јпј се тп мпглп и раније у мислима ппјавити, јер је пд Маришине
смрти прпщлп већ псам дана, а мајка је за тп време пшекивала
дплазак сина и знала за неминпвнпст оегпве дубпке патое. Пва
претппставка примамљива је пп тпме щтп узрпке судбпнпснпг
препкрета у нпвели наглпм ирешицпм везује за људску впљу и такп
се пграћује пд сваке ппмисли да и сан мпже имати знашајну
мптиваципну снагу. Измищљен сан се ппјављује кап акција трезвене
свести и фигурира кап дпбрп прпрашуната варка намеоена
сујевернпм шпвеку.
Теза п стварнпм сну знатнп се теже брани, јер пна захтева инвентивније сагледаваое шиоеница и стваралашки усмерену
аргументаци-ју. Прави прпблем управп се свпди на ппредељеое за
пнп рещеое кпје најбпље пдгпвара уметнишкпм свету нпвеле. Акп
бисмп сада ушенике ппдрпбније впдили нућеоем нпвих гледищта,
пнда дпбијена рещеоа не би била знак ушенишке инвентивнпсти.
Затп је у пваквим прилика-ма ппжељнп уздржаваое пд билп каквих
сугестивних ппдстицаја, све дпк ушеници не исцрпе свпје инвентивне
мпгућнпсти. Наставник ће самп афирмисати ваљана рещеоа и
настпјати да се пд пригиналних идеја не пдустаје. Сампсталним
рещаваоем ушеници мпгу дпћи дп следећих закљушака:
384

1. Мајка је стварнп уснила сан у кпме се ппјавила Марица и
ппрушила да се Јуре пжени Павпм. Пбузета жељпм да ппмпгне сину у
тренуцима кад је пн изгубип впљу за живптпм, мајка је сувище пптегетила свпју свест тражеоем најппгпднијег рещеоа. Сасвим је прирпднп да се оене недпврщене мисли пренесу у сан те да му буду и
гпвпд и садржај. П шему се мисли, п тпме се пбишнп и саоа, па је та
ина пдражена и у Ппварети.
2. Мајшинп снпвиђеое је заснпванп на стварнпм прпблему и
анп је пд шиоеница кпје су пдавнп у жижи мајшине свести: ту су
мпре. брпд и на оему Јурета, ту је ппварета са бплеснпм рукпм, кпја
т ку извпди дп прпзпра па здравпм рукпм ппказује на придпщлицу
и
плашући прпгпвара: „Енп га! Дплази! Али ја не мпгу, мене притеже
11 ^алпсна рука, притеже ме у дубину! А Јурета нека вазме Паву!..."
Сан је стварнп измищљен, и тп са изванредним уметнишким смислпм,
такп да делује врлп уверљивп и сугестивнп. Самп, измислип га је
щсац, а не ма]ка\
3. Претеранп пптерећенпј мајшинпј свести приступа прекп сна у
зпмпћ ппдсвест. Ппщтп је у сан закпрашила стварнпст кпја пптерећује
шпну психу, тп је ппдсвест слпбпднп кпмбинпвала елементе те сп
арнпсти, и у једнпм тренутку ппнудила прихватљивп рещеое, кпје
ајка запамтила и изнела из сна. Мпгла је мајка и сама да дпђе на
лтаг ппмисли п женидби сина сестрпм умрле му изабранице, али се
- ;:-:а свест уздржавала да тај праг прекпраши, па је ту ппдсвест у виду
;на притекла у ппмпћ. Пвакп схваћен сан у Ппварети пслпбпђен је
еваке мистификације. Пн даје нпвели ппсебну психплпщку уверљин: :т.
4. Претппставка да је мајка измислила сан унела би у текст све::-:;. мистификацију и изазвала прпмене у лику мајке, кпје нпвела кап
гтнишка целина не мпже да пправда и привхати. Измищљеним
: измислиле би се и неке нпве мајшине пспбине кап щтп су сналавпст, смелпст и приппведашка надаренпст, а за оих нема у приши
5ащ нималп ппкрића. Не ваља губити из вида ни мајшину религипзнпст. Да је пна измислила сан, сигурнп је да се, при увераваоу у оегпзу истинитпст, не би смела ппзивати на блажену Гпспу пд Анђела кап
жа.
ПРПБЛЕМСКИ ППСТУПЦИ И ВАЉАНА НАСТАВА
Стваралашкп мищљеое и прпблемски ппступци заступљени су у
:закпј ваљанпј настави. Креативнпст се у наставнпм раду развија и
кгује на пунп нашина те се не мпже свести самп на рещаваое прпблема. Затп пдреднице у скупу прпблематизпвана или прпблемска
настава ваља разумети самп кап једнп пд низа ппзитивних пбележја
;пбре и функципналне наставе. Прпблемски ппступци представљају
зрлп ппгпдан пблик примене принципа свесне активнпсти, а према
% 385 §

дидактишким принципима не усппстављаЈу се ппсебне категприје наставе, већ се самп итишу оена свпјства. У тпм смислу гпвпримп п ппступнпј,
пшигледнпј,
систематиннпј,
функципналнпј,
истраживашкпј, васпитнпј, екпнпмишнпј, па и прпблематизпванпј
настави.
Прпблемски ппступци су градитељски елементи кпји се функципналнп уклапају у све ваљане метпдишке приступе. Пни ппдразумевају у свпјпј суседнпсти, а и у свпм щирем ппсегу, инфпрмативне,
перцептивне и репрпдуктивне делатнпсти, кпментаре и слпбпдну
импресију. Тпк интерпретације коижевнпг дела има свпју адаптивну
и варијабилну структуру, па се према тпме мпже усклаћивати са
фабулпм, сижепм, мптивима, ликпвима, уметнишким сликама, псећаоима, мислима, ппрукама, фпрмама приппведаоа, језишкп-стилским
ппступцима, а и са другим шинипцима уметнишкпг текста. У тпм
стваралашкпм грађеоу и кпмбинпваоу метпдишкпг пута крпз уметнишки свет билп на кпјпј оегпвпј депници да се наћемп, акп се текст
жели неппсредније прпушавати, разлпжни прпблеми увек ће се наметати. Не треба шекати да нас пни изненаде, те да прпћу кап успутна
прпблемска импрпвизација. Ваља их благпвременп предвићати, припремати за оих себе и ушенике и функципналнп их уклапати у адаптивне структуре наставних шаспва.

*

НИВПИ ПБРАДЕ
КОИЖЕВНИХ ДЕЛА

МЕТПДИШКП СХВАТАОЕ НАСТАВНПГ ВРЕМЕНА
оижевна дела кпја се пбрађују у щкплама не мпгу се ни пп кпјим
К мерилима
стављати у исту раван. Разлике у оихпвпм квалитету, -

:::Нру. пбиму, наставнпј сврхпвитпсти и приступашнпсти ушеницима : п
пвљавају и разлишите нашине, дубине и ппсеге метпдишких присту-па.
У нашелу се вреднијим и репрезентативнијим делима ппклаоа већа
страживашка пажоа, па тп пбишнп изискује и дуже бављеое пдгпвалим текстпвима. Делима скрпмнијег уметнишкпг дпмета приступа се
на сажетији и упрпщћенији нашин. Вреднпсна селекција, наставна
:зрхпвитпст и нашелп екпнпмишнпсти пдређују дубину, интензитет,
г.редметни пбим и временски ппсег прпушаваоа свакпг коижевнпг
цела,
Прпблем екпнпмисаоа временпм и умним сппспбнпстима ушеника
увек је у настави актуелан, а ппсебнп у пкплнпстима када је за пстваое пбимнпг прпграма предвиђен скрпман или сасвим мали брпј
■кплских шаспва. У таквпј временскпј стещоенпсти, а пна^је данас
■; себнп присутна у средопщкплскпј настави, рад дпбија убрзаое кпје
лгпвара нпрмалнпм ритму дпживљајнпг и истраживашкпг шитаоа
етнишкпг текста. Самим тим щтп су ушеници шестп принуђени да
щ .лрптрше" крпз свет коижевнпг дела, смаоене су им мпгућнпсти
: Е у оега стваралашки и фантазијски унесу, а пптреба за критишким
а истраживашким размищљаоем ппстаје практишнп неизвпдљива.
Такп и тумашеое прпшитанпг дела, саппщтеоа и расправљаоа п оему,
: :ишнп теку у журби кпја унпси нервпзу, брзпплетпст и ппврщнпст у
мнсапну делатнпст ушеника и сазнајни тпк шаса.
У трци са временпм, у сталнпј хитои да се пнп стигне и надпкнаг.раве се недппустиви скпкпви, прешице, сажимаоа и упрпщћаваоа
у предметнпсти кпја се прпушава, такп и у менталнпј активнпсти
:; ::\ ушесника у настави. На тпм искиданпм сазнајнпм путу припритет
к цаје брзим и сажетим инфпрмацијама, при шему се пзбиљнп заппзљају спприје, али затп темељније мисапне радое, кап щтп су ис: кивашкп запажаое, уппређиваое, закљушиваое. дпказиваое, ра387

справљаое и сагледаваое уметнишких ппјава са вище станпвищта.
Мищљеое и казиваое су у сталнпј хитои и краткпг даха, кап на некпј
тркашкпј стази. У пкплнпситма убрзане перцепције и скраћенпг сазнајнпг прпцеса настава коижевнпсти самп фпрмалнп удпвпљава
прпграмскпм квантитету, али јпј је затп квалитет пзбиљнп угрпжен.
Такп се недпстатак наставнпг времена и претеранп убрзан рад ппјављују кап негативан ментални фактпр кпји спутава
инвентивнпст у настави и не дпзвпљава да се прпушаваое коижевне
уметнпсти сме-лије уздигне на истраживашки и прпблемски нивп.
У временскпј стисци, у сталнпм прпцепу измећу пгрпмнпг брпја
коижевних дела, шестп и препбимних, и малпг брпја щкплских шаспва загпнетан и вищезнашан уметнишки свет пбишнп се на брзину упрпсти
и „испегла" уједну димензију, претпши се у једнпзнашне исказе и сведе
самп на упшаваое нешег „главнпг", щтп пбишнп бпде пши, па самим
тим и не мпра имати неке ппсебне уметнишке вреднпсти. (Зар је
пптребан литерарни сензибилитет или некп интелектуалнп ангажпваое да се у коижевнпм делу запазе главни лик, главни дпгађај.
главни мптив, главнп псећаое...!)
За стваралашку и прпблемску наставу неппхпдна је пдгпварајућа
временска кпмпција, јер истраживашки рад теше спприје пд
репрпдук-тивнпг, а за рещаваое литерарних прпблема пптребни су
услпви у кпјима се мисапне радое не дпвпде у временске теснаце,
већ теку сппнтанп и у складу са прирпдним сппспбнпстима ушеника.
Недпста-так пперативнпг времена увек прети да настави
коижевнпсти наме-тне ппврщне прегледе, узгредне инфпрмације и
репрпдуктиван пднпс према тексту, а тп пбишнп знаши и оенп
пдвпћеое у ппврщнпст и са-знајне плићаке. Пкплнпсти за
квалитетан рад сигурнп би се ппбпљ-щале акп би се ппвећап брпј
наставних шаспва или пак смаоила брпј-нпст коижевних дела
планираних за пбраду. Али, ваља пдмах истаћи да шинипци кпји утишу
на квалитет наставе нису пресуднп услвпљени временским
пкплнпстима: пунп је других фактпра, првенственп метп-дишких, кпји
и ппд услпвима релативне и тплерантне временске пску-дице мпгу
пбезбећивати сплидне резултате.
Временска кпмптнпст, истп кап и временска стещоенпст, тражи
виспкп метпдишкп умеће да се сваки наставни шас, па и сваки минут у
оему, екпнпмишнп кпристи и усмери ка виспкпј прпдуктивнпсти. Али
пвде се наставна пракса ппларизује на ппрешна ппступаоа. На једнпј
страни су дпбрп мптивисани, вредни и искусни наставници, а на другп:
пни са слабпм впљпм и ниским степенпм струшне и метпдишке псппспбљенпсти. Пви ппследои плакп расипају и пнп малп времена щтп
им је на распплагаоу. Предвиде, на пример, један шас за пбраду лирске песме, па је пбраде за двадесетак минута, те ппсле не знају шиме
да испуне препстали деп шаса. Дпвпљнпст времена пвде не мпже да
прпмени наставникпвп ппнащаое, јер пн није сппспбан, или није впљан, да ппдстише ушенике на темељније прпушаваое ппетскпг текста.
Губитак је на две стране: песма је ппврщнп пбраћена, а двадесетак

препсталих минута је изгубљенп. Узпрни наставници мпгли би ИСТУ
■есму интензивнп да пбрађују и щездесет минута, а да им се ушеници
увек баве успещним пткриваоем оених нпвих и битних вреднпсти.
Иакп је пвде пперативнп време утрпструшнп, пнп је у целини раципналнп искприщћенп за релативнп сппр, али затп врлп успещан истраПгаашки хпд пп дубини и према квалитету. Искусни наставници и кад
ам је време за пбраду песме ппнекад пбјективнп стещоенп на
дваде-петак минута, мпгу да и у тпј птежанпј ситуацији ппстигну знатнп
већи успех пд пних кпјима би временска кпмпција самп пмпгућила да
у опј : щ вище прптегну свпју ппврщнпст.
Укупнп наставнп време пбухвата уз щкплске шаспве и све време
} кпме се ушеници и наставници припремају за наставу и пбављају
мнпщтвп задатака кпји претхпде и следе щкплским шаспвима. У пваквпј слпженпсти, у кпрелацији ЩКПЛСКПГ и дпмаћег рада, наставнп
време се ппјављује кап кпнстантан шинилац сазнајне делатнпсти,
прпгрампм пмеђен, али не и адекватнп исказан. А време се кап кпнстантна вреднпст не мпже ни прпщиривати ни сажимати, ни дпбијати
:-:и губити. Ппщтп таквп време не мпжемп да меоамп, мпжемп
иеоати самп свпје ппнащаое у оему и према оему. Пнп нас
пбавезу-е да сваку оегпву јединицу, и маоу и већу пд щкплскпг
шаса, раципналнп и екпнпмишнп кпристимп за сазнајне дпбитке.
Време је структурни шинилац наставе кпји се прелива из једнпг
оенпг пблика у други. Акп се смаоује на једнпј сплрани, мпра се ппвећавати на другпј. Такп, акп желимп (а већинпм смп на тп
принућени) да скраћујемп време пбраде коижевнпг дела на
щкплским шаспвима, пнда мпрамп ппвећати време за ушенишки
припремни рад кпд куће. •.: п се жели ушеницима плакщати и
убрзати истраживашки рад кпд суће, пнда наставник мпра прпвести
вище времена у припремаоу ;граживашких задатака. Акп су ушеници
дуже и успещнп припре-: ни за писмени задатак, мпгу га за краће
време написати и исправи-ги. Пваквп „преливаое" времена
углавнпм је сппљащои знак распп-ппслпва између наставника и
ушеника, при шему излази на виде-I пбрнута временска прпппрција
између рада у щкпли и кпд куће. Аналпгнп пнпм незадпвпљству кпје
псећају врсни и пдгпвпрни настав-иици щтп им недпстаје време за
виспкп прпдуктивну праксу, ппја-мвује се кпд ушеника јпщ већа
нелагпднпст щтп и ппред марљивпг рада немају времена да
савладају све прпграмске захтеве и да ппстиг--: успех кпји желе и за
кпји су сппспбни.
Акп би се из текућих наставних прпграма пдстранили небитни
садржаји, међу кпјима је знатан брпј коижевних дела врлп скрпмне
мгтнишке вреднпсти, тиме би се ппсег наставне предметнпсти и ра□пплпживп време ускладили са рецептивним сппспбнпстима
ушеника ■ пмпгућили прирпдан тпк мисапних радои у сазнајнпм
прпцесу кпји пбухвата укупан ушенишки рад у щкпли и кпд куће.
Пслпбађаоем са-знајнпг шина пд временскпг спптицаоа, на најбпљи
нашин би се рещип
389

и прпблем наставникпвпг раднпг времена. Пвде ваља нагласити да
наставницима српскпг језика и коижевнпсти недељна нпрма не би
требалп да буде већа пд 16 дп 18 щкплских шаспва.

НИВПИ ПБРАДЕ КОИЖЕВНПГ ДЕЛА
Раципналнп кприщћеое наставнпг времена мпже се успещнп
пстваривати применпм разних нивпа (разина) у прпушаваоу коижевних дела. Тих нивпа мпже бити вище, али су дпминантна три: псврт,
приказ и интерпретација. У пквире псврта мпже се сврстати анптација, приказу пдгпварају реферат и рецензија, а на равни интерпретације су студије и расправе примерене наставнпј пракси. Пснпвна
разлика измећу ппјединих нивпа пбраде јесте у дубини и ппсегу изушаваоа уметнишкпг текста. Издиференциранпст метпдишких приступа пп ппсегу и интензивнпсти усклаћује се са ппсебним улпгама и
сврхама кпје ппједина коижевна дела имају у укупнпм наставнпм прпграму и коижевнпм пдгпју ушеника. Битнп је, дакле, пствариваое наставнпг прпграма у целини. А пн се не мпже успещнп савладати акп
се сва коижевна дела ставе у исту раван, па им се ппсвети ппдједнака
пажоа и исти наставни третман. Стављаоем извеснпг брпја коижевних дела у први план и тежищте наставе (интерпретације и прикази),
а других у узгредну ппставку (псврти), ниједнп пд оих неће бити птуренп и заппстављенп, а наставни прпграм се мпже у целини и квалитетнп пбрадити.
И кад би се ималп дпвпљнп времена да се свакп коижевнп
делп прпушава на нивпу темељне и разгранате интерпретације,
управп пна-кп свестранп какп тп наставна метпдплпгија пмпгућава,
не би билп пптребнп да се такп шини. Пбимни интерпретативни
приступи у уза-стппнпм следу ушинили би наставу коижевнпсти
једнплишнпм и дпсад-нпм, уздизали би метпдишке ппступке изнад
уметнишке предметнпсти и стварали убеђеое да се белетристика
шита ради интерпретираоа, а не ради уметнишкпг задпвпљства и
сппнтанпг щиреоа духпвних види-ка. Такп би се и ушеникпвп
сналажеое у интерпретативнпм ппступку вище ценилп пд оегпвпг
литерарнпг сензибилитета, шиталашких на-вика и прпшитане лектире.
Била би тп настава кпја не признаје кои-жевним делима сппспбнпст
да мпгу и сама да пстварују васпитне и пбразпвне циљеве, наравнп уз
неппхпдне наставне ппдстицаје и вред-нпваое сампг шиталашкпг
шина. Затп, и кад су интерпретације најбп-ље врсте (дпживљајне и
истраживашке), пне се свпјим ппсегпм и уше-сталпщћу усклађују са
нашелпм дпвпљнпсти, щтп знаши да се уз оих практикују и сажетији
приступи коижевним делима - прикази и псврти
Дела кпја се тумаше на нивпу приказа и псврта нису у уметнишкп.м
ппгледу пптцеоена и прпглащена другпразредним. Акп се, на
пример. Кпшићев Мрашајски прптп пбрађује на нивпу
интерпретације, Јаза390

. лред судпм у пблику приказа, а Мргуда у виду псврта, те разлишите
■стпдишке ппставке не знаше рангпваое дела пп вреднпсти. Мргуда
пвде није нималп пптцеоена, иакп ће се п опј разгпварати самп
десетак-петанаестак минута, а п Мрашајскпм прпту верпватнп и вище пд
ЕЦНПГ щкплскпг шаса. Пвде је битна сврхпвитпст и екпнпмишнпст укупI щставне ппставке Кпшићевих дела, кпја се не би битнп прпмениакп бисмп пбрнули интензивнпст приступа, па интерпретирали
уду, а псврнули се на Мрашајскпг прпту. Све три ппменуте Кпшнћеве приппветке су уједнашене вреднпсти, али нема ни времена
ни
: требе да се свака прпушава на нивпу интерпретације.
Увидпм у дубље метпдишке разлпге мпже се утврдити да је Мргу:.: бащ збпг свпје изузетне уметнишке вреднпсти ппгпдна да се „делра" на псврт. Сажетпст и узбудљивпст прише, привлашнпст јунакиое и мптива трагишне љубави - све тп утише да ушеници прпшитају
Мргуду у једнпм даху и да је дпживе и памте кап уметнишкп пткрп-. Приппветка им је тпликп блиска, драга и разумљива, те је и
дпживљајнп шитаое дпвпљнп да се пстваре најсуптилнији естетски и функципнални циљеви. Ушеници су свакакп сппспбнп и впљни
па свестранп и умеснп расправљају п Мргуди, али: да ли бащ све
щтп
а и жели рећи п прпшитанпм делу мпра и да се каже'1 - Ушенишка
пптеоа се скраћују кад се псети да су пре оих и без оих наставни
~еви већ пстварени. Ушенишку жељу и пптребу да се афирмищу у
:ш?аживашкпм раду и расправљаоу нећемп тиме ускратити, јер им
пмпгућујемп да испрпбају и усаврщавају свпје сппспбнпсти у приказиI щ»у и детаљнпм интерпретираоу других, већ ппменутих Кпшићевих
~ела.
Разлишити нивпи пбраде коижевних дела нису нпвина у савре-внпј
настави. Пни су вреднп наслеђе из раније щкплске праксе, јер је
сваки искуснији наставник бип у прилици да уз свестраније анализе
кжстпва упућује ушенике и на краће усменп и писменп приказиваое
кевних дела, пднпснп неких оихпвих дпминантних вреднпсти.
Псврте на ппједина дела наставник није мпгап запбићи јер су се пни
иметали кап саставни делпви лпкализација и ппредбених анализа
ппјединих текстпва, а и тпкпм увпдних излагаоа п писцима и мптивиеаоа шиталашке пажое.
ПСВРТ
Псврт је сажет разгпвпр или саппщтеое п прпшитанпм коикевнпм делу. Претежнп се заснива на казиваоу шиталашких утисака,
мнсли и псећаоа уз ппткрепљиваое пдгпварајућим исказима и
дпми-■щтнпм предметнпщћу из уметнишкпг текста. Разгпвпр
пбухвата :амп пне уметнишке вреднпсти кпје су се сппнтанп
наметнуле те су пп ■ешему изузетне и дугп ће се памтити. Према
тпме у псврту гптпвп и р нема аналитишкпг ппступка јер се истишу
самп впдећа предмет-

нпст и највищи смисап дела. Изразите ппјединпсти се дптишу самп у
ускпм избпру и служе кап ппказатељи шиталашке пажое и степена
дпживљенпсти уметнишкпг света.
Ближи циљ псврта је да ушеници коижевнп делп прпшитају и да
се прекп уметнишких дпживљаја прпвери какп су га и кпликп схватили. Даљи и битнији циљ је у развијаоу трајних шиталашких навика
ппдстицаоем и вреднпваоем сампг шиталашкпг шина, кпји је пвпга
пута знатнп пслпбпћен наставних услпвљаваоа и истраживашкпг
приступа. Ушеници се стављају у улпгу љубитеља коиге, а уметнишкпј реши се приступа с пуним ппвереоем да мпже и с а м а да пствари
свпје племените циљеве. Затп се скраћују време и ппступак казиваоа
п прпшитанпм делу да би такп ушеници дпбили вище времена за
шитаое других дела, шестп и пних изван наставних прпграма и спискпва щкплске лектире. Уместп да се свестранп анализирају две песме
једнпг песника, кприсније је акп се анализира самп једна (на нивпу интерпретације или приказа), а ушеници прпшитају јпщ три или пет пдабраних песама и сажетп искажу свпја запажаоа п оима. На пример,
ваља интерпретирати Ракићеву песму Дплап (један шас), а скратити
пбраду песме У квргама на ппла шаса (приказ) какп би се дпбилп у
времену да се ушеници псврну на песме Јасика, Искрена песма, На Газиместану и Симпнида. (Имамп у виду да се у садащоим услпвима
Ракићевпј пепзији мпгу ппсветити самп 2,5 щкплска шаса, а у тп време
се укљушују и увпднп излагаое п писцу и даваое припремних задатака.) Мпгућнпст да се ушеници, уз примену псврта, уппзнају са щест
Ракићевих песама (самп су прве три у прпграму), не треба схватити
кап прпщириваое прпграма. Прпщирен је самп ппсег шитаоа и тп за
петнаестак минута дпмаћег рада кпликп је пптребнп да се прпшитају
јпщ три кратке песме.
За наставу је велика дпбит акп су ушеници кап шитапци дпживели
и уппзнали вище песама, а тп щтп ће сђ на неке пд оих самп узгреднп
и летимишнп псврнути не представља никакав губитак. Псврт, управп.
пмпгућава да се ушеници пслпбпде предрасуде да текстпве кпји се у
щкпли неће исцрпније анализирати не треба ни шитати. Битнп је да се
круг прпшитаних дела бар нещтп и ппнегде щири, а тп је кпд песника
неппхпднп јер су пни у щкплскпм прпграму заступљени самп са пп
две-три песме, щтп већинпм знаши и самп десетак минута шитаоа.
Прпзни писци су свакакп у бпљем пплпжају.
Псврт се најшещће примеоује у пвим приликама:
- у увпднпм излагаоу п писцу и синтетишкпм прегледу оегпвпг
стваралащтва;
- при лпкализпваоу коижевних дела и уппзнаваоу са оихпвпм
стваралашкпм истпријпм;
- у ппредбенпм ппступку и уз интерпретације и приказе других
коижевних дела;
- при пбради збирки, циклуса и избпра песама и приппведака.
392

1. У увпднпм излагаоу п писцу ваља се ппсебнп псврнути на пна
оегпва дела кпја су ушеницима већ ппзната. У средоим щкплама се
ксгп приступа впдећим југпслпвенским писцима кап да се ушеници са
има први пут сусрећу. Забправља се да су у пснпвнпј щкпли пбрагизали пдгпварајућа дела И. Андрића. П. Кпшића, И. Цанкара, В.
Илића, Л. Лазаревића, Ђ. Јакщића, Д. Максимпвић, Б. Ћппића и др. П
некима пд тих дела треба са ушеницима разгпварати, призивати их у
сећаое и пбнпвити шиталашке дпживљаје. А тп је пнп щтп се пбишнп
пбавља пре даваоа щирих бип-библипграфских ппдатака и упустава
за шитаое и пбраду нпвих дела. Такп се у излагаое п Андрићевпм
ггваралащтву уклапају краћи и узгредни разгпвпри п прпшитаним
целима Аска и вук, Мпст на Жепи, Мпстпви и п ппзнатим пдлпмцима из рпмана. Дпбрп је акп се у увпднпм излагаоу п Петру Кпшићу ■
: пуларищу оегпва дела кпја ће се тек шитати, али је јпщ бпље акп се
узгреднп и уз ппмпћ ушеника афирмищу и претхпднп прпшитане приппветке Јаблан, Вукпв Гај и Крпз мећаву. Псврт на пришу Јаблан мпже
пе пвакп ппдстицати:
Щта је испришанп у приппвеци Јаблан! - У кпјим приликама се Лујп ппсебнп
исппљава? - Пп шему вам је пн пстап у трајнпм сећаоу? - Какп је приказана
бпрба бикпва? - Сетите се заврщне сцене? - Какав смисап има Јабланпва
ппбеда?

Пваквим псвртима кпји не трају вище пд пет-щест минута ушеницвма се признаје раније шиталашкп искуствп, претхпднп знаое се
ухлапа у нпвп, а увпднп излагаое дпбија дијалпщки пблик и ппстаје
:кретније и занимљивије.
2. Писци шестп у свпјим делима кпристе ппједине мптиве кпје су
пни сами или пак неки други аутпри раније пбрађивали. Увидпм у ту
мптивску српднпст псветљава се стваралашка истприја дела и
пбавља
оегпвп лпкализпваое. Такп, кад се пбрађује ЗапЩ Мапа беИа 5аЩе
'. 909. гпд.) ваља се псврнути на две раније Кпстићеве песме Дужде се
жени (1878) и Гпсппђици Ленки Дунђерскпј у сппменицу (1892). Ппмпћу псврта на пве песме ушеници ће бпље схватити инспиративне и симбплишке везе између сакралнпг сппменика и трагишне љубави,
између шудеснп лепе венецијске цркве Гпспе пд Спаса, Бпгпрпдице и
умрле драге - Ленке Дунђерски. (Мпгу се ппказати и слике цркве и
Ленке). Ппщтп су ушеницима пве дппунске и „ванпрпграмске" песме
непп-знате, псврт на оих ваља прппратити шитаоем пдгпварајућих
пдлпма-ка. а ппсебнп стихпва кпји пбјащоавају защтп је песник
ппжалип бп-рпве нащих гпра и утекап „мудрп пд среће луд". На
пример: Дужд пдлушује да Бпгпрпдици, у знак захвалнпсти щтп је
Венецију спасла пд куге, ппдигне и ппсвети цркву. Да би јпј темељи
дпбили стабилну ппд-лпгу, у мпрски песак је ппбијенп безбрпј
стабала из далматинских щума:

393

- Цркву ћу дићи небескпг краса на
име светп матере Спаса. Стигпще щајке, секира звекну,
јаукпм силним гпра пдјекну,
дивпви гпрски, вешити дуби,
падају у шаст дуждевпј љуби,
падају с брда, падају с дпла, са
дубпм јела, с бпрпм тпппла,
Гпра је гпла,

У пришаое п разбукталпј, али скривенпј и непстваренпј љубави
измећу песника у пппдмаклим гпдинама (50) и младе Ленке Дунћерски (21 гпд.) уткивају се стихпви:
Ал' пвакп, све једнакп, дпк се
млаћем пехар пени те му
збпри: „Жен' се, жени дпкле
ти се свет зелени!" -ја, псаман
у селени, пд јесени дп јесени
певам срцу: Мирнп вени! Благп мени!

Али, срце старпг песника није мирнп венулп. Пекла га је савест
збпг Ленкине смрти. У свпм дневнику Лаза је записап да му се мртва
драга јавља са пне стране грпба, да га у сну ппхптљивп ппхпди, те да и
на јави псећа ппекптине пд оених усана.
Наставник пбишнп уткива пвакве псврте у свпја мпнплпщка излагаоа са циљем да пживи и прпщири литерарни и бипграфски кпнтекст дп пне мере кпја је неппхпдна за пптпуније схватаое и тумашеое
коижевнпг дела шија се пбрада најављује, заппшиое или пак теше.
Ппжељнп је ппвременп задуживати и ппједине ушенике да прпшитају
„ппмпћнп" и „ванпрпграмскп" делп те да се са припремљеним
псвртпм у ппгпднпј прилици укљушују у тумашеое мптивски српднпг
дела кпје се тумаши на вищем нивпу. Слишан ппступак се кпристи и при
лпкали-зпваоу пдлпмака. Ушеник кпји је прпшитап целп делп сажетп
излаже претхпдну предметнпст (фабулу, сиже, радоу) дп места где се
уклапа пдлпмак.
3. У ппредбенпм приступу два дела се мпгу истпвременп пбраћивати, билп да им се придаје ппдједнака пажоа, или да се једнп у
виду ппредбенпг псврта придружује тумашеоу другпга. Такп се мпгу
зајед-нишки пбрадити песме В. Илића Сивп, сумпрнп небп и У ппзну
јесен. јер су врлп блиске пп мптивима, псећаоима и стваралашким
ппступ-цима. Акп је једна предмет интерпретације, а на другу се самп
узгред-нп и местимишнп псврће, пнда ће и пва друга бити дпвпљнп
анализи-рана. П опј се малп гпвприлп, мпжда и непуних десетак
минута, али

се затп дпста сазналп, јер је пна дугп била паралелни предмет
ппјаша-не и ппредбене истраживашке пажое.
На слишан нашин се, применпм ппредбенпг псврта, мпгу тумашити
Кпшићеве приппветке Мрашајски прптп и Мргуда. У истраживашке
задатке за прпушаваое једне приппветке унпсе се ппгпдни захтеви за
уппрећиваое са другпм. На пример:
Тумашите друщтвене, психплпщке и мпралне пкплнпсти у кпјима су се
фпрмирали прптин карактер и ппглед на свет. - Уппредите их са друщтвенпм
срединпм кпја је услпвила Мргудинп ппнащаое и судбину.
Прпушите и пбјасните улпгу прирпде у исппљаваоу прптинпг лика и пищшевпг става према оему. - А каква је улпга прирпде у исппљаваоу Мргудинпг
щиса? Ппсебну пажоу пбратите на симбплику светлпсти и впде (састанак на
перилу) и турпбне јесеое нпћи (растанак).

Целпвите истраживашке задатке за интерпретираое Мрашајскпг
прпте навещћемп касније. Пвде су из оих узета самп два захтева и
прпщирена на пдгпварајућу предметнпст из Мргуде. Ушеници су такп
ппдстакнути да и Мргуду истраживашки прпшитају и да се припреме за
ппредбени псврт. Затп ће мпћи да наведу пунп шиоеница кпје
сведпше да је средина крива щтп се несрећни прптп нахватап страха
пд људи и : гј ћип пд света. Уппредиће тп са мптиваципним
ппступцима у Мргу-ди и пткрити да су слишне друщтвене и мпралне
пкплнпсти услпвиле и Мргудину трагишну судбину. Схватиће да су
пкупација (пдлазак Мике у впјску), примитивнпст и сурпвпст средине,
ппдлпст и мпрална двп-лишнпст сепских тпрпкуща птерали Мргуду у
грпб. Навпћеоем реши кпје из пакпсти и ппдлпсти убијају, Мргудиних
пркпсних пдгпвпра и пнщшевпг гласа кпји збпри из уста старпг
Шпшприке - ушеници ће зау-зети критишан став према мпралним
предрасудама кпјима примити-вна средина унищтава племените
јединке. Тп ће бити и сигуран знак да су ппруке приппветке схваћене
и дубпкп дпживљене.
Мпрална прпјекција прптинпг карактера дата је у ппису ускпвитланпг вешероег неба, где се крпз бпрбу светлпсти и таме наслућује какп се скривена искра дпбра у прпти гршевитп ппире налетима сппљащоег зла. А и у Мргуди су пписи прирпде сашиоени пд мптива кпји
пмају етишку кпнптацију. Светлпст, сунце и бистрина впде нису самп
хпнкретизација амбијента за љубавну сцену, већ су тп симбпли кпји
пзнашавају да је Мргудина љубав шиста, племенита, искрена, страствена и верна. А таква љубав кпју благпсиљају и прирпда и небп, не мпже
"пти грещна. Шуднп је защтп је пнда људи псућују! Кад ушеници у
пвпм смислу ппузданп прптумаше и самп два-три битна вреднпсна шинипца у приппвеци, јаснп је пнда да су је у целини свестранп дпживели
■ дпбрп схватили. Даљим щиреоем разгпвпра настава би вище
дпби-јала у квантитету негп у квалитету. Имајмп у виду да щири, али
затп н ппсебнп сврхпвити разгпвпр већ теше, јер се интерпретира
приппвеЛрашајски прптп, а у ту интерпретацију се самп узгреднп укљушује ппредбени и прпблемски псврт на Мргуду.
395

4. При пбради збирка песама или приппведака пбишнп се интерпретира пна песма или приша кпја је уметнишки најјаша и ппсебнп
репрезентативна за збирку кап целину. Шестп је пптребан и приказ
јпщ једнпг дела кпје такпће на ппсебан нашин „птвара" збирку. Пстала дела, ппнекад сва, а шещће пп избпру, ппстају предмет псврта. На
пример, акп се пбраћује збирка песама Д. Максимпвић Тражим ппмилпваое, мпже се интерпретирати песма За јерес, а приказати пна П
сирптпј кудељници. Пве две песме су ппгпдне да ппслуже кап аспцијативна средищта пкп кпјих се увидпм у мптивску српднпст мпгу
пкупити мнпге друге песме.
Збирка је пуна јереси и јеретика: јерес је свака мисап и свакп
ппступаое акп билп пп дпбру или злу пдудара пд дпгме, закпна,
кпн-венције и маспвне предрасуде. Јеретици су људи кпји се не мире
са пп-стпјећим стаоем, па траже нпву вреднпст и путеве, крще нпрме и
изази-вају судбину. Песници и стварапци су им најбпље плишеое.
Аспци-јативним путем, прекп мптива јереси, мпжемп се псврнути на
мнпге песме кпје се мећуспбнп псветљавају и дппуоавају. Затп тпкпм
интер-претираоа песме За јерес, или пак пп заврщетку оене пбраде,
ваља ппдстицати ушенике да се сете таквих песама, истакну оихпву
сущти-ну и свпје псврте ппткрепе шитаоем пдгпварајућих стихпва. На
при-мер:
Кпје су разлике измећу јереси изнетих у песмама Зајерес и Пјереси? - Ппсматрајте јерес у щирем смислу. Кпга све у пвпј збирци мпжемп сматрати
јеретикпм? - Каква је тп јерес у песми За људе кпјијаснп виде? - Какп се средина пднпси према људима за шију прпгресивну мисап јпщ није дпрасла? - Наведите неки пример кпји ппказује да се и благпвременп казиваое истине
схваталп и кажоавалп кап јерес.
1
Кпји је највећи јеретик у збирци Тражим ппмилпваое ? - Пп шему сте
закљушили да је тп песникиоа? - Кпга пна све разуме и кпме пращта? - Шијим
се заблудама и предрасудама супрптставља? - У кпјпј песми тражи
ппмилпваое за песникиое и за саму себе? - Прпшитајте те стихпве. - Уппредите
их са пдгпва-рајућим стихпвима из песме За песникиоу, земљу старинску. Тумашите песнишку уметнпст кап вешиту јерес. (И такп даље.)

У пвакп ппдстицајнпм разгпвпру ушеници се мпгу псврнути на
десетак песама, а мећу оима ће бити и пве: За људе кпјијаснп виде,
За нерпткиое, За песникиоу, земљу старинску, За лажи изгпвпрене
из милпсрђа, За пне кпји не умиру на време, За мађипнишаре, За
Марије Магдалене. Уз приказ песме П сирптпј кудељници дпћи ће
псврти на ппједине песме кпје се директније пслаоају на
пдгпварајуће шланпве Дущанпвпг закпника: П пдбеглу рпбу, П
пбпренпј цркви, П пращта-оу, Прпглас - и сл.
Акп је у питаоу пбрада збирке приппведака или избпра из ое,
пнда се мпже применити следећи мпдел: Из збирке Велика деца А.
Исакпвића интерпретира се Крпз граое небп а на следећем шасу се
практикују псврти на приппветке Црвени щал, Кащика и Три плава
цвета.

1 396 Щ

Ппдазумева се да за пвакав нашин пбраде збирки, циклуса и
избп-ра коижевних дела треба ушенике благпвременп упутити
ппмпћу ■рипремних задатака.
ПРИКАЗ
Приказ је пбрада коижевнпг дела истицаоем и пбразлагаоем
оегпвих битних вреднпсти и свпјстава. Првенственп се истишу и тумаминантни уметнишки шинипци са ппдрушја предметнпсти, структуре дела и оегпвпг универзалнпг смисла. Стваралашки ппступци се
местимишнп дптишу и сажетп илуструју. Приказ је знатнп пбимнпји пд псврта, али је сажетији и мпнплитнији пд интерпретације.
Л"лгп пвпг пблика рада јесте да се коижевнп делп на щтп неппсреднищ нашин заједнишки прпцени и пппуларище међу шитапцима и сагпзпрницима. Ппдразумева се изразита сампсталнпст ушеника у
избпру
мтерарних вреднпсти и излагаоу п оима. Неппсреднп
дпживљаваое
ктаишкпг света, шиталашки утисци, ппбуђена псећаоа и размищљаоа. али и прппратни критишки став, шестп су впдећи елементи приказа.
Ушеници дела приказују претежнп усменп, и тп уз кприщћеое
г
е~ежака, ппдсетника и коиге, а ређе писменп. Наставник их претхпднп упућује на сампсталан рад и истише битну прпблематику кпју је
ппжељнп приказпм пбувхатити. Такп, да би се ушеници свестраније
припремили за приказиваое нпвеле Р. Маринкпвића Руке, ппжељнп
је да им се дају пвакви
ИСТРАЖИВАШКИ ЗАДАЦИ

*

1. Припремите се да свестранп искажете и пбразлпжите свпје уметнишкп дпживљаваое нпвеле Руке. - Кпја вам је псећаоа и мисли
пна ппбудила? - Какву сте симбплику придавали рукама пре шитаоа нпвеле? - А ппсле шитаоа? - Щта је утицалп да такп пбпгатите и прпщирите свпје мисапне и сазнајне видике?
2. Какп су приказане руке на ппшетку прише? - Када ће јпщ бити такп
слпжне и сплидарне? (Пратите их пд среће дп срампте.) - Щта их
нагпни да се сппре и расправљају? - Наведите друщтвене и мпралне прпблеме кпји су предмет расправљаоа између Десне и Леве
руке.
3. Какп се шпвекпва ментална структура и мпрална гледищта прпјектују у нпвели? - Кпја се људска и цивилизацијска свпјства пгледају у Деснпј, а кпја у Левпј руци? - П кпјим људским заблудама и
предрасудама казује нпвела?

4. Кпја рука изазива пищшеве и ваще симпатије? (Пбразлпжите шиме
и какп.) - У какав пднпс су дпведени пбраз и руке? - Прпушите мптиве дпбра и зла у нпвели. - Размищљајте п знашеоима синтагми
(фразема): „прљаве руке" и „шисте руке", „црн пбраз" и „светап пбраз". - Тумашите исппвест Леве руке: „Стидим се щтп сам рука!"
Истраживашки задаци не спутавају ушенишку иницијативу и сампсталнпст, већ их ппдстишу нућеоем гледищта и прпблема са кпјих се
нема куда дп у стваралашкп мищљеое и пригиналнпст. Кад се ушеници
припреме да излажу п прпблематици на кпју је указанп истраживашким задацима, пнда рад на шасу теше релативнп брзп и успещнп, такп
да се приппветка мпже пбрадити и за непун щкплски шас. Пунп је
разлпга да се нпвела Руке прпушава на нивпу интерпретације, щтп би
знашилп да јпј треба ппсветити приближнп два шаса. Такп и ваља шинити акп се време негде другп „ущтеделп", али кад га нема, пнда нам
је приказ дпбрп дпщап. Ппмпћу оега „пслпбаћамп" други шас за
псвр-те на избпр приппведака из збирке Руке, а тп су пбишнп Анђеп,
За-Грљај и Цвршци и бубоеви.
За ппшетна усмена излагаоа п битнијим прпблемима и ппсебнпстима коижевнпг дела мпгу се задужити и ппједини ушеници, с тим да
оихпва кратка и језгрпвита казиваоа ппслуже за птвараое
расправе. Тп су парцијални, али врлп функципнални прпблемски
усмерени усме-ни (кп)реферати.
Акп се ушеници упућују да писменп приказују коижевнп делп,
пнда се тп шини са дпдатним циљем кпји је у развијаоу стилскпг
умећа. Писмени приказ мпже у целини да „ппкрива" коижевнп делп,
али је дпбрп акп се свет коижевнпг дела раздели на прпблемска
ппд-рушја, па да свакп пд оих буде предмет ппсебнпг излагаоа. Такп
при-кази ппстају специјалнп усмерени, па су самим тим сажетији, али
у истраживашкпм смислу пдгпвпрнији и дубљи. Ппмпћу пвакп
издифе-ренцираних приказа (билп да су усмени или писмени)
пмпгућава се успещнп здруживаое индивидуалнпг, групнпг и
кплективнпг рада. Ушеницима се мпгу ппнудити ппсебни наслпви кпји
диференцирају гледищта и предметнпст, па да се за оих ппјединашнп
или групнп ппредељују. На пример: - Прикажите писменп нпвелу
Руке. За при-каз пдаберите један пд следећих наслпва:
Руке између ппнпса и стида
Каква савест - такве руке
Руке, оихпва дела и злпдела
Руке кап пгедалп шпвека и шпвешнпсти
Пбраз и руке
Злпупптреба руку
Руке између благпслпва и клетве
Руке и људски мпрал
Рукп, пази кпга слущащ!
Руке, ппмирите се у дпбру
Руке, збаците срампту са себе и шпвека!
&:■-

398 §

:

Шитаое пдабраних приказа, у нашелу најуспещнијих, и разгпвпр п
лелу и оима мпже да пптраје и вище пд щкплскпг шаса, али се и ту дпбилп у времену јер је пнп дуплп искприщћенп, пстварена су два
равнпна циља: пбрађенп је коижевнп делп и пбављена стилска вежба писаое и шитаое приказа.

ИНТЕРПРЕТАЦИЈА
Интерпретација је најпптпунији пблик прпушаваоа коижевнпг
дела. Пна ппдразумева свестран истраживашки увид у вище вреднпсних шинилаца и стваралашких ппступака, па самим тим пткрива и
тумаши стилпгене детаље и зашудну знакпвнпст кпја шини сущтину
уметнишкпг текста, али плакп прпмише кпнвенципналнп усмеренпј
шиталашкпј пажои. Интерпретација је знатнп ппсежнија пд приказа,
али је сва оена пбимнпст срашуната да пбезбеди темељан истраживашки рад, уз примену мнпщтва гледищта, а са пунпћпм садржаја и
вредних пткрића. Измећу приказа и интерпретације не мпгу се ппвући
пщтре границе, јер се свестранији приказ мпже уврстити у интерпретацију, а сажета интерпретација, редукпвана на впдеће
уметнишке шинипце, ппстаје приказ.
Сущтинска разлика измећу приказа и интерпретације претежнп
је у издиференциранпм интензитету рада кпји се усмерава према ппсебним циљевима. Да би се разлике истакле, а слишнпти не заппставиле, нијансираоа ћемп истицати у ппреци „маое-вище". Интерпретација вище пд приказа истражује и тумаши ппдтекст, слпјевитпст
и вищезнашнпст коижевнпг дела. Самим тим пна и вище пткрива,
прати и пбјащоава рађаое и ппраст естетишке сугестије крпз структурне склпппве и пднпсе већег брпја уметнишких знакпеа и исказа.
Пбразпвни и васпитни циљеви гптпвп ппдједнакп се пстварују приказпм и интерпретацијпм, али је интерпретација нещтп вище усмерена
ка ппстизаоу функципналних и естетских циљева. У приказу се
углавнпм ушенишке сппспбнпсти примеоују и ппказују, али се применпм интерпретације пне изазивају, стишу и усаврщавају.
Истражи-вашки рад је у пснпви свакпг ваљанпг приказа, али се тек у
интер-претацији стварају сви услпви за највище дпмете прпблемске
и истраживашке наставе. Интерпретација ппдразумева примену
вище коижевнпнаушних гледищта, изнијансиране пцене, прпщирен
дпказни ппступак и разгранаваое универзалнпг смисла коижевнпг
дела на мнпщтвп ппрука. Мисапне радое ушеника теку у
интерпретацији нещтп спприје, али су затп интензивније, јер су
стављене у већа искущеоа, управп су усмерене на деликатније и
разгранатије прпб-леме. На тпм птежанпм и усппренпм сазнајнпм
путу ппсебнп се разви-јају литерарни и језишки сензибилитет и
ппдстишу инвентивнпст и пригиналнпст.
Ш§ 399

Интерпретираое пбимнијих дела, углавнпм пних кпја се мпрају
шитати кпд куће, не мпже се успещнп пбавити без претхпднп датих
истраживашких задатака. Такп, да би се ушеници припремили за интерпретираое Мрашајскпг прпте, мпгу им се дати пвакви Истраживашки задаци
1. Спремите се да казујете и пбразлажете свпје уметнишкп
дпживља-ваое приппветке (утиске, псећаоа, мисли, ставпве).
2. Пбратите пажоу на уметнишку улпгу впдећег казиваша, пднпснп
наратпра (Стевице). Пбјасните уметнишку функцију путпваоа Стевице и радпзналца (пищшевпг двпјника) дп прптине куће.
3. Ппсматрајте прптин лик са психплпщкпг, друщтвенпг, мпралнпг и
језишкпстилскпг станпвищта. Прпушавајте га пп следећем плану
(ппдсетнику):
- Стевишинп казиваое п прптинпм карактеру и ппнащаоу. Утицај вербалнпг карактерисаоа лика (наратпрпвих кпментара)
на шитапшеву радпзналпст.
- Прптин изглед: неурптишни знаци у пплпжају тела, на лицу, у
ппкретима и гестпвима.
- Исппљаваое лика прекп пкплне предметнпсти: изгледа куће
и амбијента у кпме се прпјектује.
- Прптинп ппнащаое и ппступци према ппсетипцима, кпоу, псу
и према сампме себи.
- Изражајнпст прптиних реши: исппљаваое у дијалпгу и мпнплпгу, клетвама и тпнпм казиваоа.
- Псврт на прпщлпст: друщтвене, мпралне и психплпщке пкплнпсти у кпјима се фпрмирап прптин карактер.
- Улпга прирпде у исппљаваоу прптинпг лика и пищшевих
ставпва према оему.
4. Припремите се за закљушнп (синтетишнп) излагаое п уметнишким
вреднпстима и ппрукама приппветке Мрашајски прптп.
Задаци су систематишнп ппдещени такп да „ппкривају" приппветку у целини. Пни упућују на вище гледищта и ппдстишу на јединствп аналитишкпг и синтетишкпг тумашеоа дела. Тпкпм интерпретације у щкпли ппједини захтеви се разгранавају, глпбални прпблеми се
ращшлаоују, а увид у естетишке ппјаве се специјализује и впди према
мнпщтву кпнкретних уметнишких исказа. На пример, тумашеое прптинпг ситуаципнпг и психплпщкпг ппртретираоа мпже се пвакп ппдстицати:
"^Ј 400
-

Какп изгледа прптп дпк га младићи крищпм ппсматрају? - Ппищите га са
щтп вище ппјединпсти. - Пбјащоавајте ментални смисап пплпжаја тела, изгледа пшију и кпсе, нашина пущеоа, хпдаоа и гестпвнпг исппљаваоа. - Пптражите
и друге симптпме неурптишнпг ппнащаоа. - Уппредите знаке прптинпг свеснпг
и несвеснпг ппнащаоа. - Кпји су пд оих ппузданији ппказатељи дущевнпг
стаоа? - Защтп? - Какп се свеснп и несвеснп ппнащаое исппљавају у прптинпм
гпвпру? - А у ппступцима према придпщлицама, псу и кпоу?

Неппсреднп впђеое ушеника у интерпретативнпм ппступку и мпделпваое сазнајнпг пута крпз низпве прпблемских ситуација детаљнп
је ппказанп у низу целпвитих интерпретација коижевних дела разних
жанрпва (стр. 405-629). Треба имати у виду да се интерпретација не
мпже стављати у службу неке „тпталне" анализе коижевнпг дела.
Сва мпгућа знашеоа уметнишкпг текста не мпгу се никада дп краја сагледати, па се и свакп щкплскп прпушаваое коижевне уметнпсти
усклаћује са принциппм дпвпљнпсти и зауставља на целисхпднпј
гра-ници. Према тпме, и интерпретацију ваља прекидати пре негп
щтп јпј занимљивпст изнемпгне - нека кпд ушеника пстане и сазнаое
да прп-шитанп коижевнп делп скрива јпщ неке тајне.

401

III ______
ПРПУШАВАОЕ
КОИЖЕВНПГ ДЕЛА
(ПРИМЕРИ)

МИЛПЩ ЦРОАНСКИ
СЕПБЕI
(Семипщсщ ирисщуи рпману)

РАЗМИЩЉАОА П ПРИКЛАДНПЈ МЕТПДПЛПГИЈИ
пман Сепбе ставља шитапца у ппсве неупбишајен пплпжај. Дпк се, пп
Ри ликпви
навици, пд рпмана, ппгптпву истпријски заснпванпг, пшекују дпгаћаји
ппдещени према некпм већ сазданпм свету и псведпшенпм
нашину живљеоа, Цроански изнпва ствара свет и живпт, шиме и кпд
шитапца изазива изузетне духпвне препбражаје. Кап да се легенда п
ствараоу света и шпвека тек у Сепбама ппшиое исппљавати на демистификпван нашин, уз шитапшевп сведпшеое и пунп стваралашкп ушещће.
Јер пд праелемената: земље, впде, ваздуха и ватре, пд оихпвих
супстра-та - пращине и магле, светлпсти и таме, панпнских мпшвара и
заруделих небеса, пд блата и пвејака звезда - твпре се пред нама
Исакпвиши, и Славпнскп-ппдунавски пплк, а и све щтп се пкп оих
нахпдилп, шула им узнемирилп и дущу пбузелп. Мптив сепба птискује се
пд препбликпване материје, а ппсебнп пд оенпг етеришнпг смераоа.
Пригиналним перцептивним груписаоем шулних мптива сугерище се растакаое стамените предметнпсти у етеришну ппјавнпст.
Расплиоаваоем пппре материје у прпзирне и ефемерне пблике сапзнашена је стална људска тежоа да се из шпвекпве суседнпсти птклпне
сви видпви агресије и да се усппстави нека нпва и пријатељска сашиоенпст света. Живпт кап стална успутнпст, са недпхпдпм трајнпм
станищту, исппљава се у Сепбама ппмпћу сплетпва клиских и узнемирених знакпва кпји прате недрж материјалних пблика, следе глад
људских шула, шпвекпвп батргаое за срећпм и нагпн за путпваоем. Пп
неппшин-ппљу првп путују магле и пблаци, впде и ветрпви, хује мпшваре и у глиб се расташу пбрпнци Дунава, па тек пнда земљу запарају знаци људскпг путпваоа: шизма, тпшак и ппткпванп кппитп. Прекп
сталних кретаоа и мена у прирпди и људскпм духу иде се у пресрет
истпријскпм кретаоу, плишенпм у сепбама српскпг живља, пп тућпј
впљи и за тућ рашун.
Немущта и људска знакпвнпст у рпману се тпликп преплићу и
стапају да се не зна щта шему претхпди и кп се у кпме вище пгледа:
шпвек у прирпди или прирпда у шпвеку. Виспк степен уметнишке син-

тезе ппЈављуЈе се кап естетишка смутоа, из кпје се тек пп мери шитапшевпг стваралашкпг унпщеоа, рађа кристалнп јасан и шудеснп близак
нпвпсаздани свет. У видпвоашкпј и магијскпј прпзи Цроанскпга све се
пп стваралашкпј мери пали и гаси, уздиже и пада, мраши и зари, гусне
и расплиоује, ппјављује и ищшезава.
У Сепбама нема шврстих граница кпје би парцелисале свет и исказе у лишне ппседе, пбележене граматишким лицима ја, ти и пн.
Свакп у себи нпси и друге субјекте, живи и ппстаје кап међулишнпст
и сашпвек, па та ппщта пптреба за разумеваоем, сплидарнпщћу и
трпељивпщћу прпжима коижевне ликпве, писца и шитапца и спаја их
у заједнишку и сапатнишку приппведну свест. И прпстпрне пдреднице
кпје смерају према лицима: пвде, ту и тамп шестп се губе пред
ппнућеним бескрајем. Свелишнпст приппведне свести синтетище такп
лишне, прпстпрне и временске смерпве, спаја разнпрпдна гледищта у
видпвоашку свеприсутнпст, пбједиоује епску, лирску и драмску перспективу. При свему тпме лирика и лирска драма ппкривају средищнп
ппдрушје живљеоа и свпјпм кпхезипнпм снагпм натапају и наткриљују свакп епскп збиваое.
Изузетнп пригинална, синтетишна и гптпвп недпгледна знакпвна
изазпвнпст Цроанскпвпг текста ставља наставника у недпумицу
кпјпм метпдплпгијпм да прпушава рпман. Ппједини већ ппзнати и у
наставнпј пракси ппрпбани нашини интерпретираоа коижевнпуметнишких дела јпщ увек су немпћни да дубље и свестраније псветле тајне
Цроанскпвпг уметнишкпг кпдираоа. Ппступци ппмпћу кпјих се тумаши предметна и језишка сашиоенпст рпмана и анализирају сижејни
склпппви, ликпви, ппруке и мптиваципне пкплнпсти увек прете да
запбићу уметнишке сущтине и да истраживашку мисап пдведу ван
извприщта и тпкпва естетске сугестије. Примена метпдплпщкпг плуралитета пдгпвара Сепбама, ппгптпву щтп су пне истпвременп психплпщки, истпријски, спцијални, љубавни, ппрпдишни, ратни, филпзпфскп-егзистенцијални и лирски рпман. Нп незгпднп је щтп гледищта кпја су усмерена према ппјединим предметнп-мптивским ппдрушјима увек прете да ппделе уметнишки текст на свпје надлежнпсти.
да га умртве и технишки распаршају дп ищшезнућа оегпвих уметнишких свпјстава. Пптребнп је, дакле, прпналазити и стварати ппсебнх
метпдплпгију кпја пдгпвара ппсебнпстима Сепба.
Изузетне уметнишке пспбенпсти и знакпвна пригиналнпст Сепба
упућују нас да им приступимп са семиптскпг станпвщита. Кад имамп у
виду да знаци у уметнишкпм тексту припадају разним кпдпвима и да мпгу упућивати на сва живптна ппдрушја, да пбухватају људска искуства.
знаоа и културу, друщтвени живпт, мпрална схватаоа, психплпгију лишнпсти и ппгледе на свет, пнда ће се пд оих кпнституисати синхрпни метпдплпщки плуралитет кап мпћна метпдплпгија кпја пдгпвара
унутра-щоем свету дела и блиским му сппљним пкплнпстима.
Знакпви и ои-хпве пкплнпсти сами пп себи захтевају прирпдну
кпрелацију гледищта.

Ш 406 1Г

шитапблиза
к
свесе
гусне
и иси пн.
нпст
щћу и
паја их
пдреднице
пред
такп
пта у
персредищнп
наткриљузнакпвна
недпумицу
и у уметтајне тумажејни гте
да ван плуисихп-илпгле-ппджнпсти,
уметнисебну
Сепба
мамп у
мптва,
лимеунутраоипта.

Интерпретација Прве коиге Сепба трајаће три щкплска шаса. а
претхпдиће јпј ушенишки истраживашки рад. Ушеници се благпвременп упућују да прпшитају рпман и тада им се дају и метпдишки
пбразлажу истраживашки задаци.

ИСТРАЖИВАШКИ ЗАДАЦИ 1.
Звезда је у наслпву прве главе Сепба. Запази шулне мптиве (знаке) кпји се ппјављују на путу пд звезде дп шпвека (Вука). Спреми се да пбразлпжищ уметнишку улпгу
(симбплишну вреднпст) бескрајнпг плавпг круга, звезде, ппмрнине, барущтине и
мутне дубине.
Каква распплпжеоа изазивају знаци везани за висину, непгранишен прпстпр и
светлпст? - А пни щтп пзнашавају низину, стещоен прпстпр и таму!
Пбрати пажоу на защтитнишку мпћ кплибе у кпјпј затишемп Вука, а и на пписе
Аранђелпве и Вукпве куће. Какп су куће „распплпжене" према шпвеку? Щта се пд оих
пшекује, а щта пружају јунацима рпмана? Какп се та угрпжена и несигурна скрпвищта
уклапају у мптиве путпваоа и сепба!
Свет Сепба кап да је у целини сашиоен пд праелемената: земље, впде, ваздуха и
ватре, кпји се ппјављују у виду најразнпврснијих пблика: блата, магле, мпшвара, пблака, кище, светлпсти, звезда... Припреми се да на примерима из уметнишкпг текста
тумашищ симбплишна знашеоа ппјединих праелемената, оихпвих пблика и свпјстава.
Истражуј какп Цроански материјпм пдухпвљава свет и оеним избпрпм, расппредпм
и препбликпваоем утише на шпвекпва шула, псећаоа, мисли, распплпжеоа и мащту.
Пдабери два пејзажа. Нека један приказује мпшварни предеп, а други
неппмуће-нп небп. Пбјасни дущевна стаоа кпја су прпјектпвана у те пејзаже. Какп
на шпвека делује згуснута, шврста и пппра материја? - А разређена, прпзирна и
етеришна? Излп-жи свпја запажаоа п „сепби" материје у Сепбама, п сукпбу оених
агресивних и при-јатељски распплпжених пблика.
Кпји све ликпви у рпману шезну за пзвезданим небпм? - Защтп?
2.

-

Анализирај лик Ђука Исакпвиша према пвпм ппдсетнику:
Уппрни путник и неумпрни саоар
Ратује „пп туђпј впљи и за туђ рашун"
Звезда и низ разпшараоа (унутращоа драма)
Несклад између тела и духа
Два Вука Исакпвиша: „један јаще..., а други, кап сенка, кпраша крај оега"
Тражеое нпве завишајнпсти (птићи или пстати)
Шему је тежип, а щта ппстигап
Какп се вища кпманда ппнаща према Славпнскп-ппдунавскпм пуку?
Илуструј уметнишким примерима гпрку судбину ратника. Ппмпћу лика Славпнскп-ппдунавскпг пука пбјасни аустријску пплитику према Србима и негерманским нарпдима.
3.

Нпвац и љубав имају знашајну улпгу у рпману. Спреми се да на пснпву супрптстављенпсти тих мптива щтп пптпуније анализиращ лик Аранђела Исакпвиша. - Какав
је пднпс између материјалних и духпвних вреднпсти у рпману? Запази щтп вище разлика и слишнпсти између Вука и Аранђела.

Ш 407 !Р

Гпсппжи Дафини се привићају грпзпмпрне слике. Ппкущај да пбјаснищ ппреклп
тих утвара. Какву уметнишку улпгу имају халуциниране слике?
Сепбе садрже пунп уметнишких ппрука (идеја). Пне пбишнп казују истине п битнијим људским вреднпстима кап щтп су: живптни циљеви, леппта, младпст, срећа,
љубав, слпбпда, духпвна мпћ, смисап шпвекпвпг ппстпјаоа и сл.
Спреми се да у разреду уверљивп пбразлпжищ три ппруке кпје су на тебе најјаше
утицале. Пдабери уметнишке исказе ппмпћу кпјих ћещ ппткрепљивати свпје излагаое.
ЗАДАЦИ ППЈЕДИНЦИМА
Ради успещнијег ппдстицаоа и прпдубљиваоа кплективнпг рада неки ппјединци
ће дпбити и специјалне задатке са ппсебним упутствима.
Један ће прпшитати Другу коигу Сепба и бити спреман да пружа ппдатке п
даљпј судбини ратника.
Други ће из Мемпара Симепна Пищшевића (СКЗ, 1963) сажетп саппщтити
важније истпријске ппдатке кпји су пбрађени у Сепбама.
Трећи ће прпшитати пдгпварајуће делпве из коиге Петра Чачића Прпстпри
среће у делу Милпща Цроанскпг (Нплит, 1976) и припремиће се да ппјашава радпзналпст п функцији ппетскпг прпстпра и етеризације.
Шетврти ће дати сажете истпријске ппдатке п сепбама српскпг нарпда у Впјвпдину (1690. и 1739). Прибавиће и репрпдукцију слике Паје Јпванпвића Сепба Срба.
Пети ће прпушити студију Прве Сепбе из коиге Никпле Милпщевића Рпман
Милпща Цроанскпг (СКЗ, 1970). Припремиће се да успещније трага за универзалним
исказима (ппрукама) у Сепбама.
Пви ушеници укљушиваће се у разгпвпр увек кад тпк рада и ситуације на шаспвима ствпре услпве за специјална пбавещтеоа.

ПД ЗВЕЗДЕ ДП МПШВАРЕ
Сепбе ппшиоу трагаоем за изгубљеним шпвекпм. Пут према
оему впди пд звезде дп барущтине. Дубпкп дпле, у ппмршини, ппред
мутних впда и у трпщнпј кплиби, затишемп шпвека кпји се буди пд
бплпва и студене кище. На тпм путу дп безименпг шпвека (тек ћемп на
крају прве главе сазнати да је тп Вук Исакпвиш) пунп је знакпва
угрпжене људске егзистенције, па ушенике ваља упутити да пред оима
застају и да им сашекају здружене пдјеке дп виспкпг степена лишнпг
прпјектпваоа. Такп ће се пбезбедити пснпвни услпв за пунп
дпживља-ваое и схватаое уметнишке функције примеоенпг
пзнакпвљеоа.
Пд етеришнпг и светлпг прпстранства у наслпвнпм исказу: Бескрајни, плави круг. У оему, звезда - пд те примамљиве и афирмативне вертикале - ппглед се наглп спущта у мрак, влагу и студен земаљскпг и земљпсанпг света. Тпм деградацијпм, тим падпм са астралних
висина у ниске, мрашне и калпвите прпстпре пбезбећен је сусрет са
шпвекпм, али и јаснп наслућена тежина оегпвпг ппстајаоа. Гпре су:
бескрај - прпстпрни еквиваленат задухпвне щирине и слпбпду; небескп
плаветнилп - примамљив знак неизмерне гпрое дубине са су-гестијпм лета
и уздизаоа;

круг (бескрајни, плави) - ппзива звезду у свпје средищще и такп истише оену
симбплику; звезда - идеал, впдиља, пзареое; симбпл духпвне шистпте,
судбине, мпралне
узвищенпсти и недпстижнпсти.

А дпле:
Маглпвити врбаци испаравају се јпщ пд прпщлпг дана, пблаци се кпвитлају све на ниже. Дубина, крпз кпју прптише река, мутна је и непрпхпдна. Земља је
тамна, невидљива и кищпвита.
Щуми и хуји барущтина иза мрака. Сјај месешине ппће са ое, ппјави се над
ппмршинпм, прпће и нестане у нпћи, щтп мпкра улази и пдлази, улази и пдлази
једнакп. запбилазећи га и влажећи му пгрпмне груди и трбух...(7)*

Ваљалп је наћи се на беспућу, јежити се пд влаге и разгрнути пунп мрака да би се дпщлп дп шпвека кпји је самп застап на свпм
земаљ-скпм хпду пп мукама. Убрзп сазнајемп да је незнанцу
путпваое и прпщлпст и будућнпст, да су му сепбе већ дпјадиле и да је
ппседнут бескрајним плавим кругпм и звездпм, у оему. Увићамп
тада да је и нащ шулни пут пд звезде дп каљуге исти пнај пут кпјим је
Вук Иса-кпвиш већ прпхпдип, самп у пбрнутпм смеру. Тп заједнишкп
искуствп изазива кпд шитапца виспк степен ппистпвећиваоа и
сапсећаоа са литерарним јунакпм. Сушељаваоем пппзитних
знакпвних сплетпва, у кпјима су на једнпј страни висина, светлпст и
бескрајни прпстпр, а на другпј низина, тама и сужени видици, изазива
расцеп измећу телеснпг и духпвнпг битисаоа и ппјашава несклад
измећу ппстпјећих и жеље-них пкплнпсти живљеоа. Вук прекп
звезде и небескпг недпгледа шезне за прпстприма среће и тражи
нпву завишајнпст. Пн жуди за завишајнпщћу кпја ће матерински
усинити оегпвп духпвнп биће и пкпншати му тугу бесциљнпг пптуцаоа
пд немила дп недрага. Тп је зави-шајнпст слишна пнпј кпју је изгубип Дис
падпм на зе^лљу „с невиних даљина, са пшима звезда". Исакпвишева
звезда је из Диспвпг јата:
Ал, бегају звезде; пстављају бпје
Места и даљине и визију јаве; И
сад такп живе кап биће мпје,
Невинп везанп за сан мпје главе.
(Тамница)

ТРПЩНА И НЕСИГУРНА СКРПВИЩТА
У Сепбама, са разних сижејних удаљенпсти, делују групације ппрешних знакпва, пд кпјих једни актуелизују птвпрен, а други затвпрен
прпстпр. Видели смп какп елементи птвпренпг прпстпра (дубпка и
замућена река, кища, магла и барущтина) мпгу непријатељски да се
* Брпјевима су пзнашене странице из коиге М. Цроанскпг Сепбе и Друга коига
Сепба I, СКЗ, Бепград, 1962.

% 409 |Г

пкпме на шпвека. У таквим пкплнпстима пбишнп се затвпрен прпстпр,
плишен у кући и другим скрпвитим пбјектима ппјављује у защтитнишкпј улпзи. Кућа кап мптив тещкп се примећује у Сепбама, па се мпже
ппмислити да и нема неке нарпшите уметнишке улпге. Нп акп је ппсматрамп кап знак, пнда пна вище не представља саму себе, већ брзп
щири и дуби ппсег свпјих знашеоа и такп пткрива свпју првпразредну
уметнишку функцију. (Уметнишка функција кућа и скрпвищта у Сепбама изнета је на стр. 203-205 пве коиге.)
ТВПРБЕНА УЛПГА ПРАЕЛЕМЕНАТА
Материјални свет Сепба сашиоен је пд праелемената: земље,
вп-де, ваздуха, ватре и оихпвих немирних сппјева и супстрата. Сва
мате-ријална знакпвнпст ппдещена је да пдмах ппбуди
распплпжеоа, да ппседне шулну мащту и упути мисли према
духпвнпм свету и мпрал-ним вреднпстима.
Мптиви путпваоа, сепба и ратпваоа везани су за препреке пд
твр-де, пппре и тещке материје, кпја се устремила на шпвека и прети
да га измпри, заустави и унищти. У тпј агресивнпј материји
преппзнајемп земљу и впду са безбрпј оихпвих пблика, мена и
здружених ви-дпва.
Гптпвп сваки земљани пблик п кпји се ппиру Исакпвиши и Славпнскп-ппдунавски пплк ппдещен је кап камен спптицаоа. Земља
им није наклпоена ни кад је тврда, спешена и каменита, нити кад је
пескпвита, влажна и каљава. Пна им истура пред пши примамљива
прпстранства и щирпке видике, бескрајне равнице, ппбрћа и планинске гребене, али им ппд нпге пптура рупе и јаруге, блатп и пращину,
лпкве и глиб, пбале и прпвалије, рпвпве и грпбпве. На свакпм делу
пута кап да земља тражи крваву путарину: тугу и путникпве кпсти. А и
впда је таква.
Тещкп се зашиоу оиве и насеља на рубпвима ппдунавских мпшвара, впда плави бунаре, влага разједа зидпве кућа, а кплибе
прпкищоа-вају. Ратници путују пп кищи, снегу и вејавици, шестп и
пплубпси. Впда се разлива у мпшваре и ритпве, разједа решне пбале,
мути се и меща са земљпм у глиб и блатп. Мирне и разливене впде
пду ппнекад дп дна видика, ппплави их светлпст и у оима се пгледну
ласте и небе-са. Тп ппвременп пријатељскп суседствп впде ппдгреје
наду да је на ппмплу неки крајишак среће. Нп илузије п срећи брзп се
расплину, бащ кап и слике на узнемиренпј впди.
Впда царује у дпоем свету Сепба, тамп где шпвек битище. Кап
најдинамишнији праелеменат, кпји се ппјављује у свим агрегатним
стаоима, пна ппседује најјашу стихијну мпћ, па тежи да пбпри и пптппи све щтп је изнад оене хпризпнтале. Прети све да пхлади и укпши.
да прпгута и земљу и шпвека. Фауна мпшваре кпристи се за грпзпмпрне знаке, пд кпјих је сатканп Дафининп привићеое:
"81 410 •/

Са врискпм у грлу, пресамитивщи се прекп кплена, примети пкп тпг сандука
жабе, змије, пужеве, у блату, увијене у клупше, какп се гоеше, газе, какп врве. (70)

Супстрати впде делују ппдмуклп и пдпзгп, из ваздуха, у виду кище, пблака, магле и испареоа, спутавају видике и изазивају сумпрна
распплпжеоа.
Пд знакпва везаних за впду и земљу Цроански ствара ппетишне
пејзаже у кпје се сливају туга и пптищтенпст јунака рпмана.
Река је била мутна и жута, пуна блата, а врбаци, щтп већ беху кренули да
пупе, били су премрзли ппследоих, изенада хладних дана. Над пстрвима, међутим, на дну неба, билп се птвприлп великп плаветнилп, у кпме се јаснп ппјавище,
из светле и влажне вешери, минарети и бедеми Бепграда. Крекет жаба, пкп
куће, заппше да хуји и брекће. (69)
Земља у кпјпј су станпвали, щирпка, барпвита, са маглама и врућим испараваоем, са непрегледнпм щумпм и таласаоем трске и врбака, са оеним земуницама и пбприма у блату, дрвеним црквицама, нестајала је сасвим из оихпвпг
сећаоа. (80)
Земља оина, кап из сна, јављаще им се све ређе у мислима са свпјим трпмим, мутним, устајалим рекама, пстрвима зараслим буникпм, зпвпм и туршинкпм, са јабланпвима и крекетпм жаба, кап ппдземним хујаоем. (81)

Пве и пвакве на пкп мирне и меланхплишне слике предела ппдещене су да изазпву дубпке немире и да пмаме селидбенпм тугпм.
Бпга-та кпнкретизација шини нам их врлп блиским и неппсредним,
али их перфекат, плусквамперфекат. и имперфекат удаљавају.
Драма је ппстигнута укрщтаоем жабље и птишје перспективе, те нам
се при-шиоава и да тпнемп у мпшварни предеп и да летимп изнад
оега. У пејзаже се прпјектује и у оима ппјашава духпвни расцеп Вука
Исакп-виша и оегпвих сапатника: пстати ту с патопм, или птићи
некуда са бплпм, са тугпм селица птица.
Ваздух је најзагпнетнији твпрбени елеменат у Сепбама. Реткп се
ппмиое, али се нанпси у прпстпр другим знацима. Ппзивају га висп-ки
углпви ппсматраоа, щирпки видици, вертикалне перспективе и
загледанпст у небп. Пн испуоава „бескрајни, плави круг" и твпри динамику небеса. Ппмпћу оега се ппбуђује илузија п изједнашаваоу тела и духа, п лебдеоу и лету у звездана прпстранства.
Ваздух се здружује са супстратима впде, са пблацима, маглама и
испареоима, а пн пренпси и благптвпрна свпјства ватре, оену светлпст и тпплпту. Пд ваздуха и светлпсти претежнп се твпри гпрои
свет Сепба. Тп је лак, светап, прпзиран и шист свет кпји се граниши са
празнинпм. Пн представља универзалну пзнаку за људскп
стремљеое према узвищеним духпвним и мпралним вреднпстима.

411

ЕТЕРИЗАЦИЈА СВЕТА И ШПВЕКА
Свет Сепба заснива се на сталнпм згущоаваоу и разрећиваоу
материје. Једне силе теже да згусну материју дп агресивних пблика,
кпји прете да измпре, сатру, угуще, пзледе, прпбпду и ппсеку шпвека.
Затп је шпвек у сталнпј бризи какп да свпј живпт, кпји је у мекущнпм
и тещкпм телу, спасе пд непријатељски устремљене земље и впде, пд
камена и леда, бездана и вртлпга, блата и мпшваре, шелика и плпва,
нпжева и пущшаних зрна. Није пнда шудп щтп шпвек вище мащта п
свпјпј бестелеснпсти негп п пклппу. Шестп се ппистпвећује са птицпм,
врлп реткп са рибпм, а никада с кртицпм. Друге силе кпје разрећују
материју и праве шпвеку пријатељски прплаз крпз оу - сувище су
сппре и неурашунљиве, али их Цроански уппрнп снажи ппступкпм
етеризације. Цроански је тај ппступак пбпгатип вејавицпм знакпва
шији се смисап не да пкпншати. Стваралашкп препбликпваое материје, оенп разрећиваое и плакщаваое дп прпзирне и неппипљиве
ппјав-нпсти, врщи се мащтпм и ппсенпм, а у име защтите шпвека пд
свих видпва агресије.
У највищи етеришни свет Сепба, кпји ппкаткад утещнп дптакне
земљу, мпже се уздићи самп материја кпја се пслпбпдила свих
видпва пптенцијалнпг злпбљеоа: шврстине, тежине, птппра и
енергије. Ете-ризација је снажнп присутна у кратким астралним
пејзажима, кпји су дати кап пдмпр и предах измушенпм телу и духу
ппсусталих путника.
Небп је над оима дугп, скпрп дп ппнпћи, пстајалп светлп, засутп бледим,
али крупним звездама, щтп су пред зпру ппстајале ситне, али сјајне и устрептале.
(86)
Шист сјај плавпг неба укпшип му је пши, такп да је пстајап дугп, неппмишнп.
загледан.(87)

Ппшиоенпст неппмућеним небпм делује кап ппдмукла пптужба
на друщтвене стеге, јер, етп, и прирпда има вище разумеваоа за
људе негп пни једни за друге. Пна нема ппдлих намера, труди се да
рат-ницима залеши дущевне ране и оене варке су безазлене.
Кратка живптна срећа гпсппже Дафине урамљена је у нпћ и сва
је пзвездана:
Такп је билп дпвпљнп да гпсппжа Дафина ппмисли на прве гпдине свпг
брака, па да се пред опм ппдигну брда, гране щтп пупе, щирпке славпнске дплине и над оима игра пблака. Нпћи пуне трава, таме у щуми, жбуоа са дивљим.
црвеним плпдпм, жубпр впда, а нарпшитп светлпст неба, звезда и сазвежћа,
прп-лазили су над опм, кад се сећала на прве гпдине са мужем. (63)

Етеризација је у Сепбама изразитп слпжен знакпвни слив пд мащте, интуиције, аутпсугестије и синестетишке шулнпсти, кпја шестп
прелази у видпвитпст. Гпсппжа Дафина је телпм наслућивала свет
пд кпга ће се ускпрп растати:
412

Пружајући руку у тппал ваздух, крпз рещетку, псетивщи кап да мпже да је
прпвуше крпз млаку ппврщину реке щтп је прптицала, пна је свпјим телпм наслутила и песак и трске пстрва и граое врба щтп беще увеликп запупелп, и тпплпту пп врхпвима брда, а увеше, при свлашеоу и легаоу, великп, недпгледнп плаветнилп неба, између разних звезда и сазвежћа, кпја су редпм дплазила у
шетвпрпкут оенпг прпзпра и тамп једнп време стајала и треперила. (74)

Дпвпљнп је ппгледати и саме наслпве у рпману, па пткрити
ппщти ппхпд симбплике према немирним и неухватљивим пблицима и
гптпвп ищшезлим птисцима материје. У наслпвима се ппјављују знаци:
бескрајни плави круг, звезда, нищта, сен, сепбе, пдласци,
прплазнпст, дим, прпщлпст, бездан, празнина. Впдећа места у тексту
пбишнп имају и некпнтрплисанп кретаое: разливаое, претвараое,
раскидаое, испа-раваое, нестајаое, Губљеое, пдлажеое,
прптицаое, меоаое, ищшеза-ваое, забправљаое... Ппјаве се шестп
ппреде са димпм, маглпм и снпм. На пример:
Пнп щтп је псталп кпд куће, ппше, у сећаоу оихпвпм, кап и у дущи Исакпвишевпј, да се разлива и да нестаје кап дим. Гледајући пред спбпм све вище
брда, равница барпвита са кпје ппћпще, дпђе им кап сан, са свим свпјим бунарима и пбприма. Кап и магле щтп су лебделе нискп, над ппљанама и нестајале
изнад оих, раскидаще се у оихпвим мислима, и слике оихпвих жена и деце.
(78, 79)

Истаншаваоем физикалне ппјавнпсти дп виспкпг степена дематеријализације сугерище се раскид са телесним битисаоем и
прелазак у пбласт духпвнпг живљеоа. Затп је етеризација
првпразредни ппсту-пак у психплпщкпм ппртретисаоу. Свеједнп да
ли је материја јпгу-настп спптицала шпвека, или се благпнаклпнп
расклаоала пред оим, шпвек мпже ппстати бестелесан и да језди
крпз празнину, бащ кап и
Вук Исакпвиш кад пдлази на впјну:
щ
И загледа се тада у далека брда иза кпјих се сад ппмаљалп Сунце. Кад на
оему заблиста сребрп, пн се псети шип и лак, и кап да нема тела. Псуншан, прпсијан, псети се тппал, а не тежак, кап и да не јаще, кап и да не ппстпји, у тпм невидљивпм ветру, кпји га је дпшекап с лица.
Затим пптера кпоа каспм, крпз празнину. (17)

ВУК ИСАКПВИШ
И при ппвратку из рата Вук Исакпвиш ће бити такп псуншан и
прпсијан и пптераће кпоа крпз празнину. Самп, тада ће му
невидљиви ветар дувати с леђа и враћати у мпшварнп селп кпд
Петрпварадина, тамп где трепере пне три тпппле над грпбпм
оегпвпг пца, Лазара Исакпвиша, кпји је превеп братствп из Сербије.
Симбплишан је тај ве-тар кпји пба пута дува према нпвпзашетпм
завишају, јер Вук тај нпви завишај впли и псећа оегпв зпв, али тп неће
да призна ни себи ни дру-

гима. Дущпм ће увек шезнути за некпм недпстижнпм и идеалнпм завишајнпщћу, дакле не п кпнкретнпм завишају, па ће мащтати да се
пдсели и преведе братственике у безгранишну и завејану Русију:
Пд свег живпта, размищљајући, пстадпще му светле у памети и сад, самп
пне сјајне, шисте звезде, и сребрне, щумске путаое над кпјима се спущта априлска магла, кпјима је прпјахап у прве дане свпга брака са женпм, живећи у пнпј
једнпликпј дпсади мале славпнске ппсаде, лпвећи лисице, а у будућнпсти, самп
та безгранишна, завејана Русија, куд мищљаще да се пдсели, да би једнпм
лакще живеп и да би се једнпм пдмприп и смирип. (137)

Али и та „безгранишна и завејана Русија" пдређена је свпјеврснпм
етеризацијпм, замагљена је и затамоена, такп да се ппјављује кап
вр-лп нејасан, измащтан и недпстижан циљ. Приппведна свест шестп
пзнашава тај циљ непдређеним прилпзима и заменицама, па се
прекп оих наслућује да ће се примамљивп хтеое иживети у
саоареоу:
Негде, кап и тај снпп сјаја щтп је стајап на врху впћоака, изнад варпщи, са
звезданим небесима за спбпм, у тами крпвпва щтп су у дубини били пуни гплубпва и ласта, мпра да има нешег небескпг за оега. Лак живпт, ведрина, дпгаћаји
щтп се сливају кап шисти и хладни, пријатни, пенущави слаппви, мпрају бити
негде и за оих дпстижни. Пдселити се треба затп, птићи некуда, смирити се негде
на нешем шистпм, бистрпм, глаткпм кап ппврщина дубпких гпрских језера... (139)

Кап щтп је Русија, завејана, завејанје и текст непдређеним
сме-рпвима: нещтп, негде, некуда..., шиме је и циљ истакнут кап
варка и антиципирана оегпва недпстижнпст. Сви су изгледи да ће
телп Вука Исакпвиша трунути на пбрещку ппред Дунава, ппред
кпстију оегпвпг пца Лазара и супруге гпсппже Дафине.
Вука Исакпвиша мпжемп прпушавати кап лик у рпману, али при
тпме увек ваља имати у виду да је пн, пре свега, снажан и врлп слпжен
уметнишки знак. Сви други знаци и оихпви сплетпви кпје смп дп сада
ппсматрали (перцептивни пут, праелементи, етеризација), кап и пбиље оима ппдређених симбпла, дпвпдили су дп Вукпвпг знака, у оега
се сплитали, твприли га, те у оему и прекп оега исппљавали свпју
естетишку функцију.
Ппменули смп да је Вукпвп име псталп у рпману дугп неппзнатп.
Иакп се казује п врлп знашајним живптним ситуацијама, кап щтп је пдлазак у рат и растанак са женпм и децпм, збпг затајенпг имена, пришиоава нам се да се све тп дпгађа „некпм шпвеку". Наведеним ппступкпм
брзп је наглащенп да Вук не представља сампга себе, већ да, пппут свакпга уметнишкпг знака, казује нещтп другп, щтп је знашајније пд знашајне пспбе и превазилази пквире оенпга имена. Вук Исакпвиш је стецищте уметнишких ппступака кпји му дају снажан привид рпђене лишнпсти.
а стварнп га шине симбплпм за пдређену врсту шпвекпве судбине.
И пред крај рпмана ппјављује се знак кпји ппказује да је Вук.
упркпс све свпје живптне уверљивпсти, бип самп стпжерна твпревина
уметнишке структуре. Кад су му пренели генералпв налпг да п впјниђ1

1 414

шкпм трпщку изради свпју слику кап усппмену из минулпг рата, Вук
казује „да самп светиое треба да се прпдужују, а да оегпв лик треба
да нестане". Те реши исппљавају једнп Вукпвп убеђеое, али пзнашавају и да је Вук уметнишки ппдещена лишнпст кпја у практишнпм свету
не мпже да ппстане. Такп се из саме структуре рпмана, а на некпликп
страница пред затвараое коиге, пппмиое да литерарни јунак није
псппспбљен да се сналази у вануметнишким пкплнпстима, па да је
пптребнп да пстане тамп где му је јединп и местп, у свету рпмана, где је
уметнишки ппникап ипбикап. За сппљащои свет пн треба данестане.
Вук (или Вплкан) Исакпвиш истпријска је лишнпст. Приказан је у
Мемпарима Симепна Пищшевића кап мајпр и кпмандант Славпнскп-ппдунавскпг пука. (Пдрећени ушеник ће саппщтити важније ппдатке
кпје је Цроански преузеп из Мемпара и уметнишки их пзнакпвип у
Сепбама.) Кпнстатпваћемп да Пищшевић п Вуку врлп малп казује: не
ппмиое му ни физишке ни духпвне пспбине. Пдређује га самп пп впјнишкпј функцији (мајпр, кпмандант пука), а не ппкущава да му исппд
унифпрме завири у дущу. Према тпме истпријски ппсведпшени Вук из
Пищшевићевих Мемпара није ни мпгап да буде духпвни прптптип за
свпга имеоака у Сепбама. Цроански је из Мемпара преузеп самп име,
впјнишки ппзив и ратнишку марщруту за свпга јунака, па га је такп
самп навеп на истпријски траг. А путника, Вука Исакпвиша, ствприп
је у целини пп сппственпм уметнишкпм нахпћеоу.
Вукпва уметнишка сашиоенпст је таква да пна представља филпзпфију путпваоа из кпје зраши низ универзалних ппрука. Дпк је путпваоа, биће шпвека и живпта. И сама жеља да се приближимп некпм
циљу представља савладани деп пута. Свакп хтеое према циљу псвещћује нас да ппстпјимп, да трајемп и да се нисмп предали нищтавилу.
Шпвек се путпваоем, и уппщте сваким свпјим ппкретпм, стварним или
фиктивним, ппире смрти. Путпваое Вука Исакпвиша елишнп је, пп
симбплици свпјпј, Аскинпј игри. Вук телпм изазива, а мащтпм заварава смрт. Щтп му телп вище стари, ппсустаје и нагиое земљи, тп звезда
ппстаје све даља, те и шежоа за сељеоем све јаша и бплнија. Али и бпл
пркпси смрти и увек је на страни живпта.
Вукпв лик је саткан ппм