You are on page 1of 55

SRPSKI P^ELAR 2

"SRPSKI P^ELAR" ~asopis za p~elarsku nauku i praksu

IZDAVA^: DRU[TVO P^ELARA "DUBO^ICA" Leskovac S. Zlatanovi} 35 16000 Leskovac GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Dragoslav Ili} [e{ Tel.: (016) 281 666, (063) 42 82 36 REDAKCIJA: prof. dr Kostadin Tri~kovi} mr Neboj{a Arsi} dr vet. med. Mihajlo Ili} dipl. ing. polj. Zoran Stamenkovi} dipl. ing. polj. Nenad Stefanovi} dipl. ing. polj. Dejan Pe{i} ecc. Ljubi{a Mladenovi} LEKTOR: Zlatko Nikoli} PRELOM: [tamparija "\AK" Leskovac, 063/ 8 115 007 ^LAN DRU[TVA P^ELARA "DUBO^ICA" SE POSTAJE UPLATOM ^LANARINE NA RA^UN 160-103153-47

2004

2005

2006

2007

2008

REDOSLED BOJA ZA OBELE@AVANJE MATICA
FOTOGRAFIJA NA NASLOVNOJ STRANI: Sa takmi~enja APIMONDIJA AUTRALIJE 2007 Autori ostalih fotografija: Sr|an Markovi}, Dragoslav Ili} [e{ i preuzete iz ~asopisa "P~elar"

3 SRPSKI P^ELAR

SADR@AJ
NOVOGODIŠNJE ŽELJE ^ESTITKE SRPSKOM P^ELARU ČLANOVI SPOSA PODNELI KRIVIČNU PRIJAVU PROTIV PREDSEDNIKA STOJANOVIĆ ŽIVOSLAVA RODOLJUB ŽIVADINOVIĆ SINONIM ZA NAJSRAMNIJE VREME SRPSKOG PČELARSKOG NOVINARSTVA APIMONDIJA AUSTRALIJA 2007 RAZLI^ITA STANJA DRU[TVA P^ELA U ZIMSKOM PERIODU I UTRO[ENA TOPLOTNA ENERGIJA SREĆA JE U DAVANJU КОРИШЋЕЊЕ МЕДА КАО СИРОВИНЕ У ПРЕХРАМБЕНОЈ ИНДУСТРИЈИ КАО НАЧИН ПОВЕЋАЊА ЊЕГОВЕ ПОТРОШЊЕ @AOKA RECEPT ZA POGAČU PRAKTIČNA PRIMENA TIMOLA UTICAJ ŠTETNIH ZRAČENJA NA PČELINJA DRUŠTVA NAZADNO PČELARENJE @IVA OGRADA, VRBICA, VU~AC KO JE SAKRIO PRIJAVU PROTIV RODOLJUBA ŽIVADINOVIĆA? ZVONIMIR VASIĆ IZ LESKOVCA ZASTRAŠUJE SARADNIKE ČASOPISA „SRPSKI PČELAR“ KOGA OBMANJUJE ^ASOPIS “PČELAR”? MALI SAVETI VELIKA POMOĆ ISTINITE PRIČE ANEGDOTE PČELARIZMI P^ELARSKA POEZIJA 4 5 6

9 12 18 23 27 30 32 33 37 40 42 43 46 49 51 52 53 54 55

SRPSKI P^ELAR 4

NOVOGODIŠNJE ŽELJE
SPOS-u da u Novoj Godini uradi nešto korisno srpskom pčelarstvu. IO- Izvršnom Odboru SPOS-a da se ukine Skupština SPOS-a, jer i tako nisu izvršavali odluke Skupštine i da promeni ime u OZS- Odbor za samozadovoljavanje. NO – Nadzornom Odboru SPOS-a da u Novoj Godini promeni ime u OZPK – Odbor za podršku krađa. Niškoj pčelarskoj asocijaciji da u Novoj Godini preraste u državni savez sa tri člana: Živadinovića, Spasića i Vasića. Milanu Martiću iz Šapca da mu u Novoj Godini pero bude još oštrije. Živoslavu Stojanoviću da u Novoj Godini postane Predsednik hrvatskog pčelarskog saveza. Rodoljubu Živadinoviću iz Žitkovca da u Novoj Godini, za razliku od prošle 2007-e kada je bio Urednik i Koordinator, bude: Predsednik, Urednik, Koordinator, Sekretar i Knjigovođa, a Izvršni Odbor SPOS-a da donese Odluku po kojoj će se od ukupnih prihoda SPOS-a 10% odvajati za razvoj pčelarstva u Srbiji, a 90 % da ide za njegov honorar. Zvonimiru Vasiću iz Leskovca da u Novoj Godini ne bude kukavica pa da saradnike „Srpskog pčelara“ ne zastrašuje preko telefona već da to čini licem u lice. Predsadavajućem Skupštini SPOS-a Miliću Vukiću iz Užica da se u poslovniku o radu Skupštine Saveza doda novi član po kome neistomišljenici nemaju pravo govora. Proizvođačima preparata protiv varoe da im u Novoj Godini "Bog" neda nijednog Rodoljuba Živadinovića koji će propagirati upotrebu stranih i skupih preparata. Beogradskom Udruženju pčelara i Društvu pčelara Beograd da u Novoj Godini sami plaćaju kiriju, struju, vodu, kanalizaciju, smeće i toalet papir, a ne da im to plaćaju udruženja iz Prištine, Bujanovca i ostalih gradova Srbije. Čorbiću da u Novoj Godini u njegovim košnicama ima po 40.000 matica i jedna radilica. Josipu Brozu Titu da se ne vraća na ovaj svet, jer će Rodoljub Živadinović da mu ukine nadimak. Časopisu „Srpski pčelar“ da izvrši uspešno tretiranje SPOS-a od varoe.
Dragoslav Ili} [e{

-

-

-

5 SRPSKI P^ELAR

^ESTITKE SRPSKOM P^ELARU
Često se vraćam na ovaj odlični časopis. Srdačno hvala. Pošaljite mi svaki broj. Pozdrav za sve vas. Srećan Božić i Nova 2008. Godina MIR BOŽJI, HRISTOS SE RODI. Otac Čeda. Srpska pravoslavna crkva Melburn. Zahvaljujem se „Srpskom pčelaru“. Pozdrav, Zlatko Tomljanović, Hrvatska. Hvala za poslati prvi broj „Srpskog pčelara“. Sadržaj je jako interesantan za svakog čitaoca i siguran sam da ćete uspeti naći dovoljno abonenata. Čestitam i želim svim saradnicima puno uspeha. Franc Šivic, Slovenija. Sve najlepše svima Vama i novom časopisu. Budite zdravi i radite mnogo za velike rezultate. Aleksandar Georgijev Bugarska. Dragi Prijatelji, srećna i blagoslovljena 2008. Godina. Puno zdravlja i sreće da Vas prati u njoj od srca Vam želim. Goran Sušanj Australija.

Srpskom pčelaru su stigle čestitke iz svih krajeva sveta: Uvažena redakcijo zahvaljujem se na prvom broju “Srpskog pčelara”, želim vam dugovečnost, istinitot i progres! Violeta Santrač Banja Luka Najlepše vam hvala na “Srpskom pčelartu” i srećna vam nova godina. Janez Hočevar Slovenija Hvala vam, “Srpski pčelar” je fantastičan. Petar Petrov Bugarska

godine u Melburmu. Imajući u vidu da je po važećem statutu SPOS-a rad saveza javan odlučili smo da u cilju istinitog inforisanja objavimo molbu u celosti i prijavu u delu u kome se iznose optužbe. godine otišao na privatno turističko putovanje u . neopravdano je boravio dva dana duže od potrebnog i time oštetio Savez za dva prenoćišta koja iznose 240 dolara (Australiskih). što ukupno iznosi 390 dolara. šaljemo vam fotokopiju prijave protiv pomenutog sa molbom da je objavite u časopisu „Srpski pčelar“ i tako upoznate članove SPOS-a sa njegovim zloupotrebama.9.SRPSKI P^ELAR 6 ČLANOVI SPOSA PODNELI KRIVIČNU PRIJAVU PROTIV PREDSEDNIKA STOJANOVIĆ ŽIVOSLAVA Dragoslav Ili} [e{ MOLBA Kako časopis „Pčelar“ kontroliše predsednik SPOS-a Stojanović Živoslav. do 14. Međutim Stojanović je po napuštanju Australije 15. septembra 2007. i za dve dnevnice koje iznose 150 dolara.5 dnevnica po 75 dolara. Stojanović je naplatio od Saveza 10. do 15. ukupno sa vremenom provedenim u putu. Pre zaklju~enja lista izvr{ili smo proveru kod nadle`nog dr`avnog organa kome je upu}ena prijava i dobili smo potvrdu da je prijava protiv imenovanog zaista podneta i da je postupakpredvi|en Zakonom u toku. Dakle. PRIJAVA Prijavljeni Stojanović Živoslav je kao predsednik Saveza službeno bio na svetski Kongres pčelarstva u Australiji od 6 do 17 septembra 2007. Stojanović je boravio tamo od 8.2007. Stojanovi} @ivoslav iz Subotice Nedavno smo dobili molbu podnosioca prijave da u našem časopisu „Srpski pčelar“ objavimo pomenutu prijavu. ukupno 800 dolara. Svetski Kongres pčelarstva je bio od 9.

godine da SPOS bude organizator državne pčelarske manifestacije u Tašmajdanskom parku. Jedno prenoćište manje od 8 uplaćenih.7 SRPSKI P^ELAR Singapor. gde je proveo 2 dana o trošku Saveza. jer nije bio sposoban da zastupa Savez.000 Evra. . Savez je za Stojanović Živoslava unapred uplatio hotel. koju sumu je Stojanović nezakonito prisvojio. Tako je Stojanović Živoslav nezakonito prisvojio 150 dolara. Međutim najveća zloupotreba Stojanović Živoslava u svemu ovom je što on kao čovek koji ne govori engleski jezik nije imao pravo da ide na svetski kongres na kome je zvanični jezik engleski. Stojanović Živoslav je izvršio zloupotrebu službenog položaja time što je postojeću važeću odluku Skupštine Saveza od 01. prema pisanju časopisa „Srpski pčelar“ između 2 i 3 miliona dinara. stim što je i za ta dva dana naplatio 2 dnevnice. naneo štete Savezu u stručnom i materijalnom pogledu. ukupno 960 dolara. Živoslav ni u tom slučju nije bio ogovrajuće lice. samo u ovom slučaju.00 dinara koju sumu je Savez unapred doplatio uz avionsku kartu za Stojanovićev hotelski smeštaj u Singapuru. Ukupna šteta koju je Stojanović Živoslav naneo Savezu u predhodno iznetim radnjama i zloupotrebama je 760 Australiskih dolara. osam prenoćišta po 120 dolara.02. koji je i službeni jezik domaćina Australije. koji je Stojanović Živoslav svojim zloupotrebama naneo je oko 3. a još manje da prati kongres. Ukupna materijalna šteta za Stojanovi} @ivoslav u Singapuru pčelarski Savez Srbije. Time je Živoslav rušio ugled Savezu i svojoj zemlji. pa je zato Stojanoviću na ruke vraćeno 120 dolara na recepciji hotela. samovoljno izmenio i organizaciju nezakonito prepustio drugom organizatoru iz ličnog interesa i time oštetio Savez.2003. Sem toga oštetio je savez za 4200. Međutim kako je JAT otkazao planirani polazak aviona Stojanović je krenuo kasnije tako da je u Melburnu imao 7 prenoćišta. na šta po zakonu nije imao prava.

voda. 13 nezakonito izdao drugim korisnicima za šta ne postoji odluka Skupštine SPOS-a niti odgovarajući ugovor o korišćenju poslovnog prostora. Stojanović Živoslav je kao predsednik Saveza bio dužan i obavezan da predstavlja Savez pred državnim Organima. Inače SPOS nije registrvano lice za promet robe.224 dinara. Stojanović Živoslav je oštetio Savez i time što je u pripremi časopisa „Pčelar“ uveo plaćena fizička lica za poslove: lektora. Dakle. kanalizacija i sanitarni materijal u 2006. godini prema finansijskom izveštaju Saveza za period 01. Ukoliko je takva odluka ipak doneta.01. Stojanović Živoslav je zloupotrebio službeni položaj i naneo veliku materijalnu štetu Savezu time što je poslovne prostorije Saveza u ulici Molerovoj br. godinu. godine Podnosioci prijave Članovi pčelarskih organizacija Srbije . godini. Živoslav je bio obavezan da spreči realizaciju takve odluke što on nije učinio i time naneo materijalnu štetu Savezu tj. korektora i tehničku pripremu.12. Na toj novoj izmišljenoj funkciji Živadinović je trebao da koordinira saradnju Saveza sa državnim organima. godine u delu u kome se Rodoljub Živadinović iz Žitkovca koji je tada bio na funkciji urednika časopisa dodeljuje još jedna funkcija i još jedna plata za tu funkciju u visini od 12. S obzirom da ukupni troškovi: zakupa poslovnog prostora. Stojanović Živoslav je u ovom slučaju bio dužan da odmah na sednici Izvršnog Odbora predoči članovima u čemu se sastoji povreda statuta i nezakonitost odluke.31. Stojanović Živoslav je izvršio zloupotrebu službenog položaja i naneo štetu Savezu time što je nabavke vršio u suprotnosti sa zakonom o javnim nabavkama. Prema ugovoru o štampi sklopljenog između Saveza i štamparije „Kolorpres“ – Lapovo.2007. kako bi Izvršni Odbor imao mogućnost da izvrši korekciju donete odluke. tako da je svaka trgovina časopisom u suprotnosti sa Statutom saveza i zakonom Republike Srbije. U Nišu 31. godine i plan za 2007. struja. Prema važećem Statutu Saveza član 25. iznose 987. a kako je bilo tri korisnika proizilazi da je Savez oštećen za 658. časopis „Pčelar“ je interni časopis.12.000 dinara. smeće. ovaj posao je obavezna da izvrši štamparija.2007. grejanje.149 dinara. Živoslav Stojanović jedan isti posao plaća dva puta.2006. što je u suprotnosti sa važećim statutom Saveza i predstavlja kršenje Zakona Republike Srbije.04. i 2007. udruženim pčelarima Srbije. Stojanović Živoslav je oštetio Savez time što je omogućio da se realizuje odluka IO Saveza od 21. na prihod od časopisa „Pčelar“ koji je prodavan licima koji nisu članovi SPOS-a. tako da je naneo štetu državnom budžetu u 2006 i 2007. Tako je Savez imao dvojicu plaćenih funkcionera za jedan isti posao.SRPSKI P^ELAR 8 Stojanović Živoslav je takođe izvršio utaju poreza na promet.

(sl. pre svega Rodoljuba Živadinovića. Rodoljub @ivadinovi} i @itkovca DEMANT Kako je u tekstu pod naslovom “39. Kongres Apimondije. ona koju je on objavljivao. 1) U tekstu se otvoreno baca ljaga na državu Irsku za lošu organizaciju što predstavlja najblaže rečeno gnusnu laž. Kongres je u svakom njegovom delu bio besprekorno organizovan. objavljenom u časopisu „Pčelar“ oktobar 2005. Vlastimira Spasića i Milutina Petrovića. Dablin. Smatramo da za istinu nikad nije kasno zato objavljujemo jedan demant koji Roboljub Živadinović nije hteo da objavi.“ autora: Roboljuba Živadinovića. godine u svojim diskusijama isticali da Rodoljub Živadinović neistomišljenike i one koji mu smetaju „veša“ u časopisu „Pčelar“ i zato niko nije smeo da mu se suprodstavi. Kongresni centar. tj.9 SRPSKI P^ELAR RODOLJUB ŽIVADINOVIĆ SINONIM ZA NAJSRAMNIJE VREME SRPSKOG PČELARSKOG NOVINARSTVA Dragoslav Ili} [e{ Najsramniji period u smislu istinitog i demokratskog informisanja srpsko pčelarstvo je imalo za vreme Roboljuba Živadinovića. kako bi pčelari Srbije bili tačno informisani. Irci kao domaćini i ljudi su izuzetno gostoljubivi. ljubazni i srdačni. godine izneto niz neistina neophodno je da objavite Demant u prvom narednom broju časopisa „Pčelar“. Irska 2126 avgust 2005. a demante nije objavljivao. kada je bio glavni i odgovorni urednik časopisa“Pčelar“. Prava istina je da je časopisom i postupcima delegacije. naneta . Pojedini delegati su na sednici skupštine SPOS-a koja je održana febroara 2007. U tekstu se takođe iznose lažne informacije o časopisu „Pčelar“ na engleskom jeziku. zgrada „Kraljevskog društva Dablina“ je u potpunosti odgovarala potrebama Kongresa. Istina je bila samo jedna.

godine. jednom rečju. a da se vidi da je bezvredan. Dakle. Od kako je Živadinović postao urednik. Šlag na tortu je fotografija urednika i njegovog pčelinjaka gde se vidi pogrešna lokacija pčelinjaka i nepravilno postavljene košnice. Dovoljno je pogledati naslovnu stranu. a na nosećoj fotografiji su oplodnjaci na mestu na kome ne bi smeli da se postave. časopis „Pčelar“ je pun parola kao partizanski film 1945. Situacija je podsećala kao kad se za vreme svečanog ručka za stolom punim gostiju. Časopis ne mora ni da se čita. Fotografije su nabacane bez ikakvog smisla. katastrofa. Opet se nameće pitanje kako će on da edukuje pčelare Srbije kad on sam nezna da postavi svoj pčelinjak i svoje košnice? sl. Unutra je uglavnom beznačajni tekst. pacov šeta po stolu. . 1 velika bruka srpskom pčelartvu. Najveći incident na kongresu izazvao je Rodoljub Živadinović kada je na krajnje drzak način i zaprepašćenje svih prisutnih za vreme ceremonije otvaranja izvršio „bombardovanje“ prisutnih časopisom „Pčelar“ pa se čak i šetkao po bini kao po svojoj dnevnoj sobi.SRPSKI P^ELAR 10 Ona je urađena amaterski. Taj čin je te večeri i tokom čitavog kongresa komentarisan kao srpski prostakluk i primitivizam.

da ih zastupa anonimni pčelar. pčelar hobista Spasić Vlastimir iz Niša sa svojom ženom. Sve u svemu. a ogroman novac koji je bačen na delegaciju bilo je korisnije usmeriti na razvoj pčelarstva u Srbiji. Neshvatljivo je da pčelarski savez Srbije i država Srbija budu zastupljeni na tako niskom nivou. sve potrebe pčelarskog saveza mogli su da završe učesnici Apimondije. Što se tiče delegacije sigurno je da siromašnom Savezu pčelara Srbije i siromašnoj Srbiji nije bila potrebna tolika delegacija. . Čak šta više. osramotila i nanela ogromnu štetu pčelarima Srbije i državi Srbiji. delegacija Saveza pčelarskih organizacija Srbije na kongresu Apimondija 2005 je svojim aktivnostima ponizila. budala se ponosi".11 SRPSKI P^ELAR Samo Živadinović nezna staru srpsku misao: "Ono čega se pametan stidi.

U toj prezentaciji svi u~esnici su imali po 20 minuta za izlaganje. Ono {to su autori postavljali u toku dana to su organizatori skidali u toku ve~eri. situacija je bila dosta haoti~na. ekonomiju. Rad se odvijao po komisijama za: apiterapiju. . razvoj. patologiju. a druga rad broj 75. pod naslovom “Samostalno preseljenje matice iz dru{tva u dru{tvo i ostale samostalne aktivnosti p~ela”. sa nazivom “Embrionalni razvoj p~ela radilica u trutovskim }elijama”. Prva je bila rad broj 74.SRPSKI P^ELAR 12 APIMONDIJA AUSTRALIJA 2007 Dragoslav Ili} [e{ Na ovoj Apimondiji je prezentovano 409 radova u usmenoj i poster-prezentaciji. Mnogo bi bolje bilo da su posteri stajali sve vreme trajanja kongresa. Na ovoj Apimondiji jedini u~esnik iz Srbije je bio Dragoslav Ili} [e{ sa dve poster-prezentacije. [to se ti~e poster-prezentacija. tehnologiju i polinaciju. Usmena prezentacija se odr`avala istovremeno u tri kongresne dvorane. biologiju p~ela. tako da posetioci koji posete Apimondiju na jedan dan mogu da se upoznaju sa svim radovima.

{to je najve}e priznanje Srbiji svih vremena u ovoj konkurenciji. . koja je bila najzapa`enija u ovoj komisiji. Svetska p~elarska asocijacija je gospodina Ili}a za ovaj film odlikovala “Visokim odlikovanjem”.13 SRPSKI P^ELAR Visoko odlikovanje U komisiji za biologiju p~ela najpose}eniji je bio poster broj 74 pod naslovom “Samostalno preseljenje matica iz dru{tva u dru{tvo i ostale samostalne aktivnosti p~ela”. autora Dragoslava Ili}a [e{a iz Srbije. Dragoslav Ili}[e{iz Srbije se u komisiji za biologiju p~ela predstavio svojom drugom prezentacijom broj 75 pod naslovom “Embrionalni razvoj p~ela radilica u trutovskim }elijama”. Dragoslav Ili}[e{iz Srbije je u~estvovao i konkurenciji takmi~enja filmova sa svojim filmom “Apimondija Irska 2005”.

izuzetnih ~asopisa. . p~ela od voska i fontana od voska. U prostoriji za takmi~enje najvi{e pa`nje su privla~ili eksponati od voska: sve}e. da je bilo vrlo interesantnih eksponata od voska. Takmi~ili su se i filatelisti sa markama na kojima su bili p~elarski motivi. kao i ~asopisi iz svih krajeva sveta. U konkurenciji je bio i srpski “P~elar”. U konkurenciji p~elarskih ~asopisa pobedio je britanski “Bi kraft”. terasa od voska. filmova i ostalog. Za~u|uju}e je da je ovde u konkurenciji meda bio bezna~ajno mali broj uzoraka u odnosu na prethodne Apimondije. {ah od voska. veoma kvalitetnog meda. knjiga. Bilo je tu i pi}a od meda.SRPSKI P^ELAR 14 Gospo|a iz odbora za takmi~enje nam je rekla da je sve proteklo u najboljem redu.

Ova tehnologija proizvodnje matica je veoma jednostavna. zeleni ~aj sa propolisom. Terasa od voska . Za nas p~elare najlep{i i najinteresantniji {tand imala je kompanija “Maja Sani Hani” iz Australije koja za oplodnjake koristi plasti~ne tegle. Me|u fotografijama se izdvaja fotografija ove hrabre devojke koja je sebi napravila kupa}i kostim od `ivih p~ela. Iznad plodi{ta jakog p~elinjeg dru{tva stavlja se mati~na re{etka. crni ~aj sa propolisom.15 SRPSKI P^ELAR Sve}e Fontana od voska [ah od voska @enski nakit u obliku p~ela. Bilo je tu raznog peciva sa medom. Kafe sa propolisom. pa iznad nje postolje sa otvorima za tegle. Knjige mnogih svetskih autora. Stare kutije od meda.

sada ve}oplodnjaci. puno p~ela i mladu neoplo|enu maticu. pa se iznad dodaje druga tegla . u ovom Treba napomenuti da poklopac tegle ima sa strane otvor koji slu`i kao leto. Iz dna tegle se vadi plasti~na osnova mati~njaka i na taj na~in se osloba|a otvor. P~ele iz jakog dru{tva ulaze u tegle i za nekoliko dana izgrade sa}e u njima. stavljaju se u kutije od stiropora. Kada p~ele izgrade sa}e. Tegle. stavlja se poklopac tegle sa ugra|enom mati~nom re{etkom da bi matice koje iza|u iz mati~njaka ostale u tegli. Prazne plasti~ne tegle stavljaju se na otvore postolja kao medi{te. Zatim se dodaje zatvoreni mati~njak kroz otvor na dnu tegle. Dvatri dana posle izleganja matice oduzimaju se tegle sa celokupnim sadr`ajem koje sada imaju sa}e.SRPSKI P^ELAR 16 slu~aju se stavlja 36 tegli.

Posle oplodnje oduzima se matica. a dodaje mati~njak i tako cele sezone.17 SRPSKI P^ELAR puna hrane. Za demonstraciju evo kako to izgleda. koja je ranije pripremljena. Tako }e donja tegla slu`iti kao plodi{te. a male tegle su oplodnjaci. Velika tegla je plodi{te. Samo mo`emo da ka`emo: Bravo za ideju. a gornja kao medi{te. . to jest ko{nica.

SRPSKI P^ELAR 18 RAZLI^ITA STANJA DRU[TVA P^ELA U ZIMSKOM PERIODU I UTRO[ENA TOPLOTNA ENERGIJA Armand Krauz. Valdis Bilinskis. Egils Stalizans. Almars Berzonis. ^esto se zbog nedovoljnog opisa eksperimenta vredni podaci ne mogu prakti~no upotrebiti. U odnosu na iskustvo. Litvanija UVOD Odnos izme|u utro{ene toplote dru{tva p~ela i spolja{ne temperature vazduha dozvoljava nam da izra~unamo konzumiranje meda pod razli~itim klimatskim uslovima. raniji eksperimenti nisu bili dovoljni i uklapali su se samo pod datim uslovima. Postoje .

konzumiranje meda Ùg. 60 kg) sa osetljivo{}u 10. postavili smo 5 senzora u vertikali u centar ko{nice. ali prose~na toplotna energija jedne jedine p~ele je n1=N. Prakti~no. Cilj ovog rada je da se odredi utro{ena toplotna energija p~ela pod uslovima u zemlji Litvaniji i da se uporede dobijeni rezultati sa onim rezultatima koje su dobili gore pomenuti autori. prisustvo legla u roju. Gnezdo smo pokrili polietilenskom folijom +5 mm drvene gra|e + 4 cm le`i{te. podizali smo ko{nicu iznad vage dizalicom pre svakog merenja. upotrebili smo elektronsku vagu tipa DB-1S (maks. . d-1Û. Kako bismo izmerili termalnu otpornost zidova ko{nice. koja je ü 2 cm manja od podnog prozora. debljina zida 4. Gareev je 1969. Dobijeni rezultati autora E. jer je uticaj temperature na merenja dostigao g. Dodatno sabijanje toplote mo`e dovesti do stvaranja podvrsta p~ela. a jo{ jedan izvan ko{nice. Kompjuter je registrovao merenja temperatura nakon svakih 15 minuta. koristio ovu metodu kako bi odredio konzumiranje meda. termi~ke senzore tipa DS 1800. Kako bismo eliminisali ovaj problem. postavili smo.oC-1 i jo{ se menjao s vremena na vreme. Da bismo izmerili poziciju dru{tva p~ela. u centru. Za merenje ko{nice. postavljanje ko{nice i drugih mogu}ih faktora. merenje koje se koristilo bilo je periodi~no merenje ko{nice sa p~elama i medom.5 cm). Utro{ena toplotna energija dru{tva N ÙnjÛ se mo`e izra~unati jedna~inom N=0. pa je tako omogu}eno strujanje sve`eg vazduha kroz stranice i eleminisano mo gu}e stvaranje kondenzacije. koja je napravljena od plasti~ne pene (47h47h27 cm. Da bismo odredili ja~inu toplote dru{tva p~ela neophodno je odrediti brzinu konzumiranja meda. nismo mogli da obavimo merenja bez prekida.132 m. Pod je napravljen od drvenog okvira sa metalnim sitom.19 SRPSKI P^ELAR razlozi zbog ~ega se smatra da na toplotu koju proizvode p~ele ne uti~e samo temperatura ambijenta. nju je nemogu}e izmeriti direktno. Na 2 cm iznad postavljena je 4-milimetarska plo~a od drvenih vlakana. kada je ko{nica bila pod uticajem menjanja temperature. pojavu bolesti. upotrebili smo jedno telo ko{nice norve{kog ti pa.ugljendioksid i vodena para ne postoje u ko{nici. termotehni~ku osobinu ko{nice. pretpostavljaju}i da razlike u merenju odgovaraju metaboli~nom tro{enju meda. a da proizvodi metabolizma . Soutvika (1982) i E. da uti~e na veli~inu dru{tva.n-1. unutar svakog zida. U na{em slu~aju. METODE Kako bismo smanjili zavisnost te`ine ko{nice od fluktuacije vazduha ambijenta. gde je m . gde je n koli~ina p~ela u dru{tvu. prisustvo matice. Jeskova (1990) veoma se razlikuju.

mo`emo odrediti neke periode koji se najverovatnije odnose na pona{anje dru{tva p~ela: od 5. „3“ .stadijum gajenja legla u dru{tvu. ta prose~na spolja{nja temperatura vazduha. Nakon toga postavili smo ko{nicu na vagu i fiksirali te`inu. oktobra do 20. gde su a i b .po~etak intenzivnog gajewa legla. od 8.kraj gajewa legla u jesen. Pored toga. jer je dru{tvo bilo uznemireno u momentu merenja. Ovo dru{tvo smo izabrali jer je popularno u p~elinjacima gde se osemenjavanje p~ela ne mo`e kontrolisati. Analiziraju}i promene temperature izme|u ramova. Ovo su dnevne prose~ne temperature i potro{ene toplotne energije (Ni) za svaki mesec pojedina~no i rezultati svih perioda ispisani lineranim jedna~inama N=a.ta+b. Ovo je navedeno i u morfolo{kim merenjima. u visini od 15 cm s vrha (slika 1). januara . „1“ . Merenja smo vr{ili u periodu od 25.koeficijenti. od 1. prikazano je na tabeli 1.po~etak gajewa legla u dru{tvu. marta stadijum intenzivnog gajenja legla. Promene prose~nog dru{tva (tk). Riga. oktobra 2000. Slika 1. januara do 14. Ponavljanjem gore navedenog postupka u periodu od 10 dana. marta do 15. marta 2001. Merenja te`ine smo obavljali jednom dnevno. Za vreme ispitivanja koristili smo dru{tvo p~ela sa maticom evropskih tamnih p~ela ukr{etenom nepoznatim trutovima. bilo je ü 20 000 evropskih tamnih p~ela (Apis mellifera mellifera) F1 generacije na 10 ramova. REZULTATI Konzumiranje meda jednog dru{tva p~ela u zimskom periodu 2000/01. minimalne (min) i maksimalne (mah) temperature dana i no}i u to vreme. „2“ . oktobra . vla`nost vazduha ambijenta je registrovana u blizini higrometrasamomera~a tipa M 21 A. Ona su slede}a: kubitalni indeks (odnos) 1. Na po~etku eksperimenta. do 31. u Litvaniji.stadijum bez legla. . Oni su prikazani u tabeli 2.SRPSKI P^ELAR 20 Vagu smo resetovali. Ovaj postupak je zna~ajno pove}ao slo`enost zadatka i verovatno da je pove}ao nivo konzumiranja meda. uo~ili smo razli~ite rezultate.6 diskoidalnih preme{tanja 29% negativan. oblast Zemgales.

u temperaturnom intervalu od +0. novembra. i najni`om korelacijom prose~ne temperature vazduha ambijenta dana i no}i (r = 0. Za vreme gajenja legla u dru{tvu. energija se pove}ala od 5. kada se prose~na energija jedne p~ele mo`e proceniti na ü 0. {to pokazuje ve}u rasutost rezultata.59) pra}en apsolutnom vla`no{}u vazduha (r = -0. U stvari. Najni`a toplotna energija se opa`a pri temperaturi od +5.6 nj pri spolja{njoj temperaturi +6oC sve do 3.21 SRPSKI P^ELAR slu~ajevima spolja{nji vazduh. videlo se da je prouzrokovano pove}anje koeficijenta determinacije (0. Rezultati svakodnevnog merenja nam govore da isparavanje iz ko{nice neo~ekivano zauzima mesto. vla`nost. odredili smo tri karakteristi~na perioda dru{tva p~ela u zimskom periodu. {to je indirektno pokazalo dobre rezultate. energija se pove}ala sa 4. do 10. U stadijume bez legla kapacitet se pove}ao od 1. u periodu od 1.2 nj) u opsegu temperatura od +6 do -5 oC izme|u na{ih podataka i podataka autora Jeskova . koje se pojavljivalo nakon brzog pove}anja tem perature vazduha.8 na -1.9 oC.5 nj. pa tako merenje konzumiranja meda u jednom danu postaje problemati~no.4 nj pri temperaturi od -3 oC. Za vreme intenzivnog gajenja legla u martu toplotna energija p~ela rapidno raste. Za sedam dana zapazili smo pove}anje te`ine ko{nice. U okviru niskih intervala temperature od -0. Korelativna analiza za vreme svih eksperimenata nam pokazuje da se promene te`ine najvi{e javljaju pod uticajem relativne vla`nosti vazduha ambijenta (koeficijent korelacije (r = 0. Nedovoljna temperatura za gajenje legla mo`e biti rezultat gajenja legla u ostalim ramovima ili rezultat pomeranja centra dru{tva iz centra ko{nice. imao ve}i procenat vlage od onog u ko{nici. vetar). Pretpostavljamo da je u ovim KOMENTAR Rezultati dobijeni za vre me zimskog perioda imaju nizak koeficijent determinacije (+ 0. ukazuju}i na dobro kori{}enje ove metode (sli ka 2).7-0. kao i od postavljanja i konstrukcije ko{nice. mi merimo brzinu stvaranja metaboli~kih proizvoda u ko{nici.1 na 6.5 oC. {to zavisi od meteorolo{kih okolnosti (temperatura. Analiziraju}i kinetiku promene temperature u gnezdu p~ela.44).8-1.2 nj.9).7 na 10. u na{em slu~aju. Opisuju}i svaki period posebno.5 do -5.36).08 mnj. koji je ulazio u ko{nicu.5 oC. Relativno mala razlika u toplotnoj energiji (0.25).

1-6. od 1. a kada je dru{tvo u stadijumu bez legla). marta je prezimilo u ko{nici od plasti~ne pene (norve{kog tipa) i potro{ilo 5. 4 . ali za vreme intenzivnog gajenja legla u okvirima niskih intervala temperatura od -0. gajenje legla u jatu (4.SRPSKI P^ELAR 22 ZAKLJU^CI Pod uslovima kakvi su u Litvaniji. novembra.8 do -1.03).6 kg meda. gajenje legla u dru{tvu (2.9 oC. Slede}i periodi pona{anja su odre|eni kineti~kim promenama temperature u dru{tvu p~ela: bez legla (1.5 nj. Analiza rezultata autora Gareeva (1969) pokazuje da je karakter promena kapaciteta u oba eksperimenta isti (ista vrednost koeficijenta. Najni`a toplotna energija je prime}ena na temperaturi od 5. Zavisnost toplotne energije p~ele od temperature vazduha ambijenta u ovom eksperimentu je jednaka ili manja u pore|enju sa ranije objavljenim rezultatima. ovim redom na temperaturi od +1 i -5.u stadijumu bez legla.5 oC). Promena utro{ene toplotne energije koja zavisi od prose~nog 10dnevnog ciklusa spolja{njih temperatura za vreme stadijuma bez legla: 1 od (Jeskov. 3 . od 1.03-31. 1969).11-1. mogu}e je da se gajenje legla u dru{tvu uop{te nije ni desilo. 1990).01). kada se prose~na toplotna energija jedne p~ele mo`e proceniti na ü 0. 2 od (Gareev. Opadanjem temperature ambijenta od +6 do -6 oC.08 mnj. intenzivno gajenje p~ela (8. (1990) mogu biti rezultat kori{}enja. Uzimaju}i u obzir da su eksperimenti autora Gareeva ura|eni na ni`im temperaturama (-4 do12 oC).03).01-7.intenzivno gajenje legla. To pove}anje je najmanje u stadijumu bez legla (2-4 nj). Slika 2. novembra do 31. .5 oC (6-10 nj). ili nije bilo toliko zna~ajno. do 10. termi~ki izolovane ko{nice i manjeg dru{tva p~ela (ü 70%). dru{tvo p~ela ü 20000 p~ela) u zimu 2000/01. u na{em slu~aju.leglo je u dru{tvu i 5 . toplotna energija p~ela se pove}ava u zavisnosti od stadijuma u kome se nalazi dru{tvo.

samo za njihove neophodne energentske potrebe. a novogodišnji i božićni praznici su prilika za to . To se najčešće događa pčelama u . Zato ih.ali i pčele. pa do kraja godine.ni zimski mrazevi. nemogu sprečiti pčele da tokom januara obave pripreme za obnovu svoje vrste. Početkom nove godine. pčele su trošile minimalne količine meda. ako im prošle jeseni u njihovom staništu niste ostavili dovoljno pristupačne i kvalitetne hrane. pčele povećavaju potrošnju hrane. u tom periodu. [abac Sreća je u davanju. pčele doživljavaju stres i uginjavaju od gladi. prihranom nije trebalo uznemiravati.Obradujte svoje prijatelje pčelinjim proizvodima. Prošlogodišnja rađanja pčela prestala su krajem oktobra i početkom novembra. . proporcionalno kontinuiranom odgoju i širenju njihovog legla.23 SRPSKI P^ELAR SREĆA JE U DAVANJU Milan Mati}. Zbog toga. Od tada. kad biološki sat pčela i prirodni uslovi probude njihov instikt razvoja. ni vetar što se razbija o košnice. Od tada. klube pčela mora biti stalno u bliskom kontaktu sa hranom.Ukoliko ga se taj kontakt sa hranom prekine.

gde su u klubetu povoljni uslovi. a posebno zimska.gde matica polaže prvo januarsko leglo. ili nedostupne klubetu pčela.nastavka. neka bude pravo. Angažovane oko prenošenja.a. koristite fino ukristalisan med od bagrema ili repice. one će vam davati kad budu imale. eto legla. ali ponekad i u savremenim košnicama. Ali i ta iznuđena prihrana. koja se preranim početkom legla samospašavaju.pčele formiraju zimsko klube u donjem plodišnom nastavku. jako uzbuđuje klube pčela. Primer za to su pčele zazimljene u košnicama od dva duboka. negativni efekti hranjenja su još izraženiji. usred zime. mora biti pogodna za pčele.Sigurno im neće odgovarati prerada saharoze sa raznim. pa da se u košnici ustanovi količina hrane i položaj klubeta prema njoj. a u nedostatku istih. i one uginjavaju od gladi u blizini bogatsva od hrane! Naravno takve „greške pčela“ iskusni pčelari ispravljaju na vreme. hranjenjem želite podstaći najranije zimsko leglo . Ukoliko ipak. njegovim skupljanjem one gube kontakt sa gornjim plodištem punog meda. pravo rešenje u ovo vreme je prirodni med! Obavezno od zdravih pčela..očigledno nepoznajete dovoljno biologiju pčelinje zajednice.SRPSKI P^ELAR 24 staništima sa malim zalihama hrane. često štetnim surogatima. Ako je sve kako priroda nalaže i pčelar želi. pčele su prinuđene da smanjuju površinu svoga klubeta. što kod pčela izaziva proliv. To je u ovom periodu za njih od bitnog značaja.Svaka prihrana. ili još opasniju nozematozu. Dovoljno je samo podići poklopnu dasku . prerade i skladištenja hrane. u ovom periodu. Ostavši bez hrane. i ima ekonomsko opravdanje. optimalne pčelinje porodice će imati povoljne uslove za razvoj prve vitalne generacije mladih pčela. jer svaka naredna generacija pčela uslovljena je kvalitetom i brojnošću prethodne. one podižu temperaturu i vlagu u centralnom delu klubeta. kad mu vreme nije! Prerano započeto zimsko leglo i kod optimalnih zajednica. Mora se . od kojih je gornji pun meda! U takvom košničnom rasporedu hrane i praznog toplog saća. u kojima meda ima više nego dovoljno. u hladnim januarskim danima.u okvirima. Ako je davanje sreća.jer u ekstremno hladnim danima. Za njegov odgoj neophodna je konstantna toplota i pogodna vlažnost. Najpoželjnije. žrtva pčela za njihovo potomstvo je bezuspešna.Ali. pomoć pčelara je neophodna. gde hranom podstiču maticu da polaže jaja i. . U procesu njene prerade nastaje višak vlage koja. Često pogubni. ali i njima se katkad one događaju. Sreća je u davanju! Dajte pčelama kad im treba. ili nedostatku meda. da bi održavale povoljnu temperaturu.ako ne bude odstranjena. zbog koje košnice često ostaju puste! Zato januarska davanja treba praktikovati samo kod su medne rezerve vrlo male. Zato je januarski (blic) pregled potreban. U nedostupnosti. malobrojne pčele moraju koristiti sve više hrane. Da bi takve kvalitativne uslove obezbedile. Kod malobrojnih društava. iscrpljuje zimujuće pčele i skraćuje im život.uzrokuje kvarenje otvorenog meda.

zbog sve učestalijih masovnih uginuća pčelinji porodica.ako ga dočekaju. spas traže u bekstvu iz košnice! Sposobnije pčelinje zajednice nastavljaju borbu za opstanak. U nedostatku istog. a držaoci pčela očekuju kraj „paše. Njima davanje nije navika. Pre svega. pada na pod košnice. Ona se „pčelarima“ vraća kao bumerang. cedeći iz košnica i suvu drenovinu. u saradnji sa naukom. nikad ne bi pristale da im umesto dragocenog meda i polena daju novokompovanu. da pčelama omoguće što povoljnije uslove u kojima bi one mogle da svoje prirodne sposobnosti iskoriste bolje nego kad su prepuštene same sebi. Ogromna većina pčelara trudi se. koji svake zime pčele hrane „obogaćenim“ pogačama i tvrde da im pčele uspešno prezimljavaju. Naprotiv. od pčela su navikli samo da uzimaju. nedostatak nektara i polena onemogućavao je pčelama kontinuiran razvoj i fiziološku pripremu za zimu.je što nema suda za genocid nad pčelama. One oštećene u kolevci. u savremenoj košnici. koja postaje njihova masovna grobnica! „ Pčelari“ koji su tome doprineli konstatuju kako je to šteta.jer kako ih oni „daruju“sad. a ja bih to dopunio rečima: Šteta. Oni smatraju da tako profitiraju. Dobro je što ovakvih slučajeva ima relativno malo. ali znam puno iskusnih pčelara. omogućava da uspešnije obave svoj zimski i rani prolećni razvoj. a od držaoca pčela naterane da prerađuju saharozu. od bezbroj stresova. da je odgoj ranog zimskog legla za pčele izuzetno iscrpljujući i u principu štetan za njihov ukupan prolećni razvoj! Zato im januarsko davanje hrane. fiziološki nepripremljene. koja im skraćuje život i uslovljava uvek prisutnu i podmuklu nozemozu. već dajnarski dar! To su preporuke iz moje dobre pčelarske. obolela i onemoćala.Perfidna je to pdvala za pčele.suviše kasno i pogrešno! Prenamnožena krvožedna varoa. Za sreću davanja oni i neznaju. preko pčelinjih rana već je aktivirala smrtonosne viruse pčela! Osiromašene. varoa je odmah promenila domaćina i uselila se u leglo iz kojeg će se rađati zimujuće pčele!. Rano prestarila. pčelinja „besmrtna“ porodica nema mogućnosti za nastavak svoje vrste.ali sam ubeđen: Kad pčele ne bi bile pokradene. sa ciljem podsticanja razvoja. Nemam razloga da im neverujem. došlo do saznanja šta pčelama. vrlo je važno . tako će i pčele njih u sezoni ranog proletnjeg medobranja.“ da po ustaljenom šablonu od pčela uzmu med.25 SRPSKI P^ELAR znati. od varoe i virusa napadnute. njih nahrane šećerom i tretiraju protiv varoe.Osiromašene pčele reagovale su urođenim instiktom. U prošlogodišnjem sušnom letu. Suviše. Proterale su trutove i prestale da neguj njihovo leglo. sumnjivim surogatima „obogaćenu“ pogaču! Ali ko pita pćele? Za „pčelare“je bitno da datom „ pogačom“pčelama kompenzuju prekomerno oduzimanje meda. bez adekvatne hrane i napadnute brojnim parazitom. Tome pre svih kumuju držaoci pčela. nije pomoć.a pčele sačuvaju od gladi i uginuća.To je dobra pčelarska praksa kojom se.

ispod postolja košnica korisna je dobra vazdušna drenaža. Zato su uspešni pčelari uvek korak ispred potreba i namera pčela! Neka se i vama to ostvaruje u novoj.). donjeg i gornjeg leta.a pre svega da im pruži zaštitu od vetra i vlage. U toku zime. zasićen vodenom parom. izolovana i od vetra zaštićena košnica. zbijajući se u površinskom užem sloju klubeta. savremena košnica bi trebala biti opremljena da svojom konstrukcijom omogući neophodne potrebe pčela. Shodno tome. njegovo pomeranje za hranom. na stiroporu se jasno „čita“ položaj i veličina klubeta. kad pčelama preti velika opasnost od vlage. pčele su manje zbijene i proizvode toplotu kroz proces razmene materija. Dobra pčelarska praksa je. isključila je potrebu grejanja njihovog prirodnog staništa. pored donjeg suženog leta 7cm puta 6 mm otvorite i pomoćno gornje leto. kartona. da proizvedenu toplotnu energiju čuvaju u zoni svoga klubeta. Ovako opremljena. Postavljanjem košnica na mesta prirodno zaštićena od vetra. ili direktnom zaštitom košnica. kroz koji će nepovoljan vazduh. već samo zapreminu klubeta. novina i sl. U tome je uloga pčelara dominantna. otvora na poklopnoj dasci i zbežišta pčela. kvalitet hrane. sa prirodnom aeracijom.može uspostaviti prirodnu aeraciju košnice. U poklopnoj dasci ostavite manji otvor. U centralnom delu pčelinje lože. njihovi gubici u toku zimovanja pre svega su posledica pčelarevog neblagovremenog ili pogrešnog rada u toku priprema pčela za zimovanje. Pored izolacije. Pošto su osnovne potrebe pčelinji zajednica slične gde god ih gajimo. srećnoj i mednoj 2008: godini! .gde će biti apsorbovan od hidroskopne (iverice. (ter papirom) pčelar eliminiše štetnu ulogu vetra. ili za vreme njihovog zimovanja. stavljanjem tankog stiropora na donju mrežu pokretnog okvira. Prirodno širenje te toplote u prostor staništa. Ta prirodno stečena sposobnost pčela. izazvane spoljašnjim okruženjem ili metabolizmom pčela u procesu razmene materija. Ova aksioma pčelarima ukazuje na neophodnu potrebu poštovanja tih vekovima ustaljenih prirodnih zakonitosti. izlaziti u prostor ispod izolacionog sloja.letom okrenuta prema suncu i sa punim mednim okvirima na stranama klubeta. pa samim tim i savremene košnice.Pored toga. omogućava pčelama uslove na koje su se pčele vekovima prilagođavale i u kojima su uvek uspešno zimovale. pčelar pomoću mrežastog poda. koji ukazuju na uslove i uzročnike povoljnog ili lošeg zimovanja pčela.da početkom nove godine.a odnosi prezasićen metaboličkom vlagom. pčele maksimalno usporavaju njihovim telima. neočekivano prisustvo miša ili rovčice i još puno znakova. Vekovima je šuplje drvo svojom masom štitilo pčele od vetrova. pčele ne pokušava grejati prostor svog staništa.SRPSKI P^ELAR 26 znati da. a apsorbcionom osobinom od prekomerne vlage. u kome se odvijaju sve važnije zimske aktivnosti pčela. U toku odgoja zimskog i prolećnog legla izolujte i pod košnice.koja pčelama donosi svež vazduh.

мр Небојша Арсић основна или помоћна сировина за низ прехрамбених производа – пре свега производа са посебном наменом који се с тога називају функционална храна. За почетак су одабрани медови из Јабланичког и Топличког округа који се све више намећу својим квантитетом. а пре свега здравствену безбедност меда ових р е г и о н а . Да би се смањили ови вишкови. Као последица тога долази до појаве великих тржишних вишкова меда и других пчелињих производа. или прецизније речено није доводила д о п р о п о р ц и о н а л н о г у ве ћ а њ а потражње за медом. години од 10 %. У том смислу се све више говори и о органском пчеларењу. неопходно је да се мед данас све више користи као технолошка сировина тј. Таква «реклама» је у многоме смањила његову потрошњу. у 2006. Полазећи од ових идеја и захтева. Неопходан (мада не и довољан услов) да с е храна прогласи функционалном је да има природно порекло и да је здравствено безбедна. од р ж а н о м н а П о љ о - . Наравно. Д е о р е зул т ат а о в и х истраживања представљен је на 15. али организованим гајењем и чувањем пчела и производњу ове слатке и природно в и с ко з н е т еч н о с т и ко ј а л а ко кристалише. Увек је потенцирано да та вредност посебно долази до изражаја ако се мед конзумира у свежем стању. Научном саветовању са међународним учешћем под називом "Производња и промоција меда и п ч е л а " . То је условило све већу потрошњу.27 SRPSKI P^ELAR КОРИШЋЕЊЕ МЕДА КАО СИРОВИНЕ У ПРЕХРАМБЕНОЈ ИНДУСТРИЈИ КАО НАЧИН ПОВЕЋАЊА ЊЕГОВЕ ПОТРОШЊЕ Мед се већ дуго година користи за исхрану људи јер је неспорна његова висока енергетска и физиолошка вредност. години од 8 % и 2007. Једна од последица је и непромењеност цене меда у периоду од три и више година у п р ко с з в а н и ч н о о б ј а в љ е н о ј инфлацији у 2005. важно је утврдити и квалитет. години од 18 %. на Пољопривредном факултету у Земуну кренуло се са "кампањом" утврђивања општих технолошких карактеристика регионалних медова Србије.

боја и реологија) су стога основни технолошки показатељи који указују на могућност његове примене у производњи готових намирница и индустријске прераде. Обзиром да пчеле имају довољно истанчан осећај за нектар оне и скупљају само оне капљице који за њих имају пријатан мирис и наравно укус. Осим нутритивне вредности. укупни квалитет меда и осталих пчелињих производа. Хемијски састав меда је. Многе такве супстанце могу да се природним процесима апсорбције вежу за мед и ту остану до потрошње. мед је сложен водени раствор шећера и других метаболита које стварају биљке у нектару цвета и пчеле у кошници. човек може само селидбом кошница да регулише ширу локацију паше. то није статична категорија јер се мења обзиром на сталне с елекције матице (генет ски потенцијал пчела).SRPSKI P^ELAR 28 привредном факултету у Земуну прошле године. . Пчеле сакупљају мед када је биљка у фази цветања. 1). мирис. Међутим. али и контаминираност меда. пестициди растворни у води такође могу да доспеју до нектара и преко кореновог система (из земљишта). важан из више разлога (писано је у часопису Српски пчелар бр. због чега је он доста детаљно изучаван. У хемијском погледу. не ретко значи са нектаром у мед могу да доспевају и неке токсичне супстанце. Нутритивна вредност и здравствена безбедност са органолептичким карактеристикама меда (укус. дакле. мора да буде и здравствено безбедан. Ипак. данас располажемо са много прецизнијим методама тако да је дефинисани састав меда много поузданији и приближнији стварном стању. Обзиром на свој хемијски састав мед се мора посматрати као значајни прехрамбени производ који људи могу користити за своју исхрану. Дакле. пре свега о статци пестицида при заштити воћњака или винограда. Познато је да пчеле скупљају нектар са цветова биљака и да то раде по сопственом избору. различити фитонциди и имунопротеини. Уколико желимо да говоримо о здравственој безбедности меда неопходно је извршити одређивање садржаја минерала. Тако се ту налазе. Мед због тога осим нутритивне (енергетске) вредно сти има и значајну физиолошку делотворност на организам човека. С друге стране. У том смислу се контролише (регулише) састав тј. На крају. С друге стране. мед као прехрамбени производ или сировина за производњу хране. морамо признати да су и еколошки услови у биосвери веома измењени и да се сваким даном све више мењају што се свакако одражава и на састав меда. Многи тада врше заштиту биља те постоји ризик по живот пчела. О томе се наравно последњих година све више говори и пише. истина у малим концентрацијама. тешких метала и важнијих пестицида у меду. а пчела је та која бира цвет биљке и њен нектар.

резултирале су потребу за примену меда као сировине. Некада је владало мишљење да мед има делотворна својства само када се конзумира самостално у свежем стању и да се само тада може сматрати као храна и лек. Наравно. Познато је да се технолошке особине меда мењају са температуром и током складиштења тако да је то веома значајан податак за прераду и коришћење меда као сировине у прехрамбеној индустрији. Дуготрајна употреба сахарина код спроведених експетримената на пацовима. Наравно. као средство за заслађивање у неким приликама проузроковала је малигне туморе у мокраћној бешици пацова. не само атрактивни производ већ и сировина. Наравно висок осмотски притисак који свеж мед показује постао је ограничавајући фактор за његову масовнију примену у производњи хране али ова идеја постала је предмет истраживања не само на научном плану већ и на плану масовне производње у прехрамбеној индустрији. Мед ј е в е ом а т р а же н . да би се мед правилно искористио потребно је упознати и његове технолошке карактеристике – погодност за прераду и коришћење при преради са становишта општег квалитета прехрамбених производа. Потврђено је и да бактеријски ензими у цревима преобрађују делом цикломат у ц и к л ох е кс и л а м и н ко ј и и м а канцерогена својства. као конзерванс или помоћну сировину за прераду воћа или кондиторску индустрију.29 SRPSKI P^ELAR Данас се за заслађивање прихрамбених производа најчећше користе вештачки заслађивачи који немају нутритивну вредност и чија се употребна вредност заснива само на својству да су више стотина пута слађе од најслађег шећера. . с а становишта тржишта. Код потрошача се све више прихвата теза да се мед користи као природни заслађивач. Такође употреба цикломата као заслађивача изазвала је код пацова туморе мокраћне бешике. вештачки заслађивачи имају значајан недостатак јер човек не познаје механизме за њихову разградњу и избацивање из организма тако да постају значајни ризици по здравље – безбедност хране. Позната је распрострањена употреба ових заслађивача у исхрани дијабетичара. Велика продукција меда и његова недовољна потрошња у свежем стању. али је још увек недовољно јасно како се оне на поуздан и безбедан начин могу да контролишу и тако примене у пракси везано за технолошки поступак производње неког комплекснијег прехрамбеног производа из кондиторске индустрије. Многе физичкохемијске карактеристике меда су само уочене и објашњене.

dok ga p~ela ne upotrebi. tako da ta dva koplja I ta dva kraka kad se jedno s drugim sastave ~ine sa `ljebotinom `aoke {upljinu. Nad `aokom dakle stoji be{I~ica sa otrovom. Matica ima krivu `aoku. a mu`jaci nemaju. kroz koju p~ela pu{ta otrov. kojim se brani od svojih neprijatelja. koje svako ima od vrha gore do deset strelastih zarezotina. S jedne I s druge strane `aoke ima po jedno koplje. gde ju je zabola. gnje~iti. I be{I~icom. I nije prost.SRPSKI P^ELAR 30 Preuzeto iz knjige SRPSKI PČELAR iz 1893. koliko god ho}e{. ona ti ne}e svoje `aoke pustiti. koja ima dva kraka. jednostavan aparat. jednostavan aparat kao kakav fini trn. koja su zatvorena. u kojoj stoji. U tim `lezdama stvara se p~elinji otrov. Kod insekata samo `enke imaju `aoku. Da ne bi otrov iz be{I~ice neprestano oticao u `aoku. onda joj `aoka ostane u ko`I. u kojoj se otrov stvara. ima izme|u nje I `aoke usta sa usnicama. koji se spajaju u jedan pre nego {to do|u u svezu sa be{I~icom ulazi u be{I~icu. ina~e ne}e ~oveka. jer su oba koplja od `aoke strelasta tako da ih p~ela ne mo`e iz ko`e izvu}I napolje. . Gore je deblja. Ali u istini `aoka izgleda sasvim druk~ije. u kojoj otrov stoji nad `aokom. niti kaku drugu `ivotinju nikad ubosti. Be{I~ica sa otrovom stoji u svezi sa duga~kom `lezdom. nego je iz`lebljene spolja od gore do dole. nego se sastoji iz `aoke. Mo`e{ je po stra`njem trupu zadirkivati. Osim ovoga ima jo{dva kraka s jedne I s druge stran tih kopalja. koja nije {uplja. Matica upotrebljava jo{svoju `aoku pri no{enju jaja. I ovde imaju samo p~ele I matica `aoku. a trutovi nemaju. a p~ele pravu. Tako je I kod p~ela. pa je dole sve tanja I tanja. Kad p~ela ubode kakvu `ivotinju ili ~oveka. nego se od njena tela otkine sav aparat zajedno sa `lezdom. koji je {upalj I kroz koji p~ela otrov pu{ta u ubodenu ranu. Ta koplja glatkom svojom stranom obuhvataju `ljebotinu `aoke. godine Autor: Profesor Jovan Živanović @AOKA Prof Jovan @ivanovi} @aoka je p~eli oru`je. Obi~no se misli da je `aoka prost. kad p~ela ne bode. stiskati. Matica se svojom `aokom brani samo protiv matica.

sve}eniku sada u Korenici. P~ela p~elu kad ubode. kad ih p~ela ubode. Ve}e `ivotinje I ljudi umiru od mno`ine uboda. Ali interesantna nauka o p~eli I ljubav prema p~eli. Jednom se navikne telo na p~elinji otrov brzo. onda }e joj se `aoka otkinuti od tela I ostati u toraksu ili prstenu. koju sam odmah zdravo zavoleo. . da se ne okanem p~elarenja. kroz koju p~ela otrov pu{ta. Protiv ovoga govori du`e ispitivanje. ne}e se `aoka otkinuti. I svaki put mu je jednako rame oticalo. koji sa iz`lebljenom `aokom zajedno sa~injavaju cev. Pre nego {to sam po~eo p~elariti. koji mogu toliko izdr`ati `aoka p~elinjih koliko ih ja mogu izdr`ati. Nije sva~ije telo jednako za ubod p~elinji. Kao {to se rilica sastoji iz ~etkaste rilice. kad joj I taj organ otpadne. koje spopadne bljuvanje. zadr`a{e me. a drugi opet dr`e da `aoka nije ba{potreban organ za `ivot p~elin. Oticalo mi je telo od `aoka p~elinih tako jako da je skoro dotle do{lo da se mahnem odmah u po~etku p~elarenja. Meni je kad sam po~eo p~elariti iz po~etka bivala muka od `aoka p~elinih I kad me p~ela ubode u prst zabrenda mi cela ruka. kad mi p~ela pusti `aoku. koju opkoljavaju ~etiri kraka. a p~ela da me ujede. gde ga je zabola. ubodena mora odmah umreti. bio sam strahovito nervozan. a kad dospe u ranu kroz `aoku. Petnaesati put mu je tako isto oteklo rame od `aoke kao god I prvi put. Kad p~ela pusti `aoku ~oveku. a gdekojima od uboda p~elinjega obaspe se sve telo {klopcima. dve I tri godine dana. koji su tvrdi kao I toraks. Telo ~ove~je mo`e se naviknuti na p~elinji otrov tako da vremenom I ne oti~e. kad joj otpadne `aoka. On je u nekoliko dana pu{tao `aoke u svoje levo rame. Gdekojem od prvog dana od uboda p~elinjih ne ote~e ni{ta. zadaju smrt. Jedni p~elari dr`e da p~ela umre. onda otrov p~elinji u rani razdra`I nerve tako da tim izazove bol. Denhof tvrdi iz teorijskih uzroka da se telo ~ove~je ne mo`e naviknuti na otrov p~elinji. Danas su retki. kao p~elama. ako je pustila `aoku u mekane delove izme|u prstenova. izlazili {klopci po telu od `aoke. Kao I mravlja kiselina tako I otrov p~elinji kad dospe spolja na ko`u ~ove~ju pe~e jako. Danas mi je telo naviklo na otrov p~elinji da samo ne`nija mesta na licu neznatno oti~u od `aoke p~elinje. kad ubode drugu p~elu ili truta.. a drugom se navikne docnije. gdekoji dobiju groznicu I td. te da p~eli ne I bude ni{ta. Se}am se da su Jovanu Milojevi}u. manjim `ivotinjama. pa mu je to prestalo docnije. tako isto videli smo da se `aoka sastoji iz `aoke iz`lebljene I iz ~etiri kraka. @aoka je dosta nalik po svome sastavu na rilicu. koja kad se spoje. Ima gdekojih. Kemi~ari ka`u da je p~elinji otrov to isto {to je I mravlja kiselina. kad je radio na mojem p~elinjaku. eto muke I nesvesti.31 SRPSKI P^ELAR P~eli. posle godine. Sva{ta me je razdra`ivalo. Pa kako danas stojim sa `aokama? Danas posle sedamnaest godina nije mi ni brige. ali ako ubode koju drugu p~elu u toraks ili prstenove na stra`njem trupu. kad se navikao na `aoke p~eline. Dr. tako|e razdra`I organsku masu u bi}e te tim izazove zapaljenje s otokom. sa~injavaju cev.

kad se `aoka odmah izvadi I prstima mesto ubodeno stisne. vla`na zemlja. Ali malo vrede svi ovi lekovi. led. Sa mešanjem se ne prekida sve dok se pena ne izgubi. . nema dakle pravo kad ka`e da se telo ~ove~je ne mo`e naviknuti na otrov p~elinji..2 l vode i 0. sve je ovo izli{no za p~elara. Denhof. znameniti lekar u Nema~koj I koji je mnogo I mnogo privredio za poznavanje p~ele. za teoriju p~elarstva. Ivana Milutinovića br. U p~elinjaku sam se ohrabrio rade}I oko p~ela. Njegovi teorijski razlozi padaju pred iskustvom. bagu{. RECEPT ZA POGAČU Postoji veliki broj recepata za spravljanje pogača. U tom momentu smeša zapeni. Posle toga šerpu ukloniti i ostaviti da se dobijena smesa ohladi. hladni mokri oblozi. da se naposletku mnogo I ne obazire na njih. kao i za prihranjivanje nukleusa i oplodnjaka. Ove pogače mogu se upotrebljavati u toku zime kao i u prolećnom razvoju pčelinjih društava. P~elari u svojim spisima p~elarskim navode razli~ite lekove od `aoke p~elinje I otoka. 4 16 000 Leskovac ipo kafena kašičica esencije (0. Tako se preporu~uje kad p~ela pusti `aoku da se na ranu me}e lukac crni rase~en. zejtin.2 l vode se stavi na vatru da se zagreje a zatim se lagano dodaje šećer uz neprestano mešanje varjačom da se kristali ne bi zalepili za zid šerpe. Sa mešanjem se ne prestaje tokom celog postupka. salicilna kiselina rastvorena u spiritusu itd. Poteban materijal: 5 kg šećera. P~elar se mora naviknuti na ubode p~elinje tako. a ja ću vam ovom prilikom opisati način na koji ja već godinama pripremam pogače za moja društva.003 ml). pa onda kad se rana hladnim oblozima bude previjala.003 ml esencije Šerpa sa 1. Ako je reakcija burna smanjuje se temperatura vrenja ali se postupk ne prekida. Ali sve ovo nije potrebno. a otok se mo`e ne{to suzbiti.SRPSKI P^ELAR 32 Danas sam se pak svega toga oslobodio. 1. Po hladjenju smesu ponovo promešati varjačom da bi se ujednačila a onda je staviti u kese i razvući oklagijom. Dr. Bol se ne mo`e ni~im utoliti. pljuva~ka. Tim samo mo`e ne{to otok stuknuti natrag. da krv iz rane po|e. krompir rase~en. P~ela me je izle~ila svojim `aokama. Za tridesetak minuta smeša provri i u tom momentu se dodaje jedna do jedna Ljubiša Mladenović Ul.

odnosno iz čvrstog. što se tucao u prah i onda posipao direktno po ramovima i . zato ću samo napomenuti da je timol kristalna.33 SRPSKI P^ELAR PRAKTIČNA PRIMENA TIMOLA Branimir [o{ic. ali se treba čuvati visokih koncentracija u prostoriji gde stoji otvoren. Timol koji se koristi u širokoj primeni je sintetički proizveden. Timol je extrat majčine dušice i ima naglašen karakterističan miris. jer je prirodno extrahovani veoma skup. nestabilna. U koncentraciji od 15 mikrograma/dm3 vazduha je letalan za varou. Isparenja timola nisu naročito opasna za čoveka. Mala Mo{tanica O timolu je kod nas dosta pisano. prelazi direktno u gasovito stanje. odnosno izložen slobodnom isparavanju. Timol se najpre primenjivao tako. bela substanca koja sublimira.

Treće. Optimalne dnevne temperature za dobro delovanje timola su 25 – 28O C. odnosno po košnici. već je bolje da se ostavi jedan nastavak preko plodišta i na njega se postavlja pripremljena krpa. Prvo. Na ovaj način se timol pretvara u najsitniji mogući prah i postaje idealan za primenu . možete slobodno ubaciti timol u košnice i preko meda. kako bi . timol se mora dobro usitniti. on leti kao prašina i ulazi u nos.5 g/ košnici i to 4 puta u razmacima od po 4 dana. Drugo. što nije ni malo lak posao. Nedostaci ove metode su brojni. Timol se primenjuje posle vađenja meda. Isparenja timola su teža od vazduha i padaju na dole. Natopljene krpe se mogu odmah. oči i usta. 10ak dana pre ili posle ne menja stvar. međutim ukoliko ste sprečeni da povadite med.5 g po košnici je relativno nezgodno za izvođenje u praksi. ili se mogu prosušiti i odložiti u plastične kese. pa naknadno postaviti u košnice.SRPSKI P^ELAR 34 pčelama u dozi od 2. rastvori blagim mešanjem i dobije se tačno 2 litra rastvora. Doza može po potrebi ići i do 15 g/ košnici ili se može podeliti na dva dela i uneti u razmaku od 14 dana. prilikom čega timol pada po pčelama i izaziva određen stres i uznemirenje zajednice. provlače ga kroz plodište. odnosno visoka. vlažne. Krpe ne treba stavljati direktno na plodište. usitnjavanja i posipanja u vidu praha. ubacivanje timola treba odložiti dok ne padnu ispod 30OC i tada timol treba ubaciti uveče. Ovakav rastvor se špricem nanosi na trulex krpe u dozi od 20 ml/ krpi. morate svaka 4 dana intervenisati kod svake košnice. Timol se u srazmeri 1 kg timola i 1 litar alkohola. stavljati u košnice. došlo se do nove metode. posle saznanja da se timol može vrlo lako rastvarati u alkoholu. pogotovo na većem broju košnica. koja u potpunosti otklanja sve nedostatke stare. Ukoliko dnevne temperature prelaze 35OC. u direktnom kontaktu sa sluzokožom timol je veoma neprijatan. a prilikom njegovog tucanja. Naravno. Optimalan termin za primenu timola je 10. Međutim. što znači zapravo 10 g timola po krpi. što je veoma preporučljivo ukoliko je temperatura nepovoljna za primenu. a naravno i pčele trudeći se da ga izventiliraju. doziranje od 2. I na kraju. avgust.

doprinosi trenutnom presecanju lanca razmnožavanja varoe i one koje bi uspele da prežive nemaju mogućnost da uđu u leglo pred zatvaranje i zaštite se. otvorenog. Prilikom . možemo videti varoe svih uzrasta : bele . ja sam podneo projekte Fondu za zaštitu životne sredine u Obrenovcu. a odmah po tom su značajno pale tako da timol nije u dovoljnoj meri isparavao. 2006-a godina je bila idealna. Međutim i ovaj problem se može prevazići.35 SRPSKI P^ELAR prvi nalet isparenja bio ublažen tokom noći. zbog optimalno toplog avgusta i tada su rezultati bili izvanredni. nekada i više! Ovo nije značajan gubitak za zajednicu pčela. ali je katastrofalan po varou. U takvim situacijama se mora dodatno tretirati drugim lekom. da prilikom unošenja timola u košnicu. Najčešće je to negde između. Radi se o 2-3 hiljade jadinki. Krpe se drže u košnici 35 – 40 dana. Treba naglasiti. dva. Učinak timola znatno zavisi od spoljne temperature i kreće se od 50 – 90 %. krpa sa timolom se može izvaditi i ponovo vratiti posle dan. Njegove rezidue u medu i vosku su minimalne i pri tom ni najmanje nisu štetne po zdravlje ljudi. zbog moguće štete koju bi izazvala primena hemijskih lekova. Teoretski gledano. odmah ugine i biva izbačen iz košnice. kao i Izvršnom veću SO Obrenovac. Na kontrolnoj uvlaci ili fioci. Ova. Pozitivne strane korišćenja timola su njegova efikasnost i pre svega prirodnost. Negativna strana je svakako njegova visoka cena od oko 70-90 E / kg. u slučaju neke visoke temperature. pa čak i deo zatvorenog legla. crvenkaste i potpuno zrele. Temperature su bile najpre toliko visoke da se timol nije smeo unositi. pa samim tim ni delovao. smede-crvene. To znači da uz truleks krpu i alkohol. 2007-a godina. Zapravo ovaj presek legla. Međutim. tretman košta 80 – 90 din po košnici. Zbog neosporne koristi koju društvena zajednica ima od pčela i pčelinjih proizvoda i sa druge strane. žute. Ovaj projekat je ocenjen kao ekološki i društveno koristan i sredstva su odobrena. je bila relativno loša za primenu timola. jedan deo mladog. gde je registrovano društvo čiji sam ja predsednik i tražio sredstva za finansiranje lečenja svih košnica u okviru mog udruženja (oko 1600).

iako koristim timol preko 20 godina. Upotrebljavan na opisan način timol je relativno lak za primenu. Timol. cena tretmana Apigardom je preko 3 puta veća.SRPSKI P^ELAR 36 nabavke 16 kg timola i 1600 trulex krpa. U poređenju sa Engleskim lekom Apigard.. Kada su temperature vrlo visoke on može izazvati uginjavanje legla. opisana metoda ima nekoliko prednosti i jednu manu. koja se primenjuje u zimskom periodu kada nema legla i kada su temperature od 0O . svim članovim srazmerno broju košnica. uginjavanje matice ili napuštanje košnice. pa visoke temperature nisu problem. Naime. su fungicidna i baktericidna. moram napomenuti. da se to meni nikada nije dogodilo. Takođe je podeljena i oksalna kiselina. neki švajcarski Dr. odnosno kada je izražena podela hrane u okviru klubeta. izaziva povećanje zaleganja u kasnijem periodu. pored osnovnog. dve paštete Apigarda (po košnici) sadrže 13 g timola i koštaju 280 din. pčele se ulepljuju u gel i to izaziva određene probleme. Treće. Mana se ogleda u tome da timol natopljen na trulex krpe slobodno isparava. U poređenju sa mravljom kiselinom timol je bezbedniji za primenu po samog pčelara. postigao sam najpovoljniju moguću cenu. Drugo. Jesenas sam prisustvovao prezentaciji Švajcarskog leka TIMOVAR. dosta efikasan i što je najvažnije bezbedan po ljudsko zdravlje i ekološki najpri-hvatljiviji! . zaključio da je Timovar znatno stabilniji i sigurniji lek.8O C. alkohol i trulex krpe sam podelio na skupštini udruženja. Mada. po mom ličnom iskustvu efikasniji od mravlje kiseline i njegove pare ne izazivaju koroziju žica kojima su armirane osnove. Kod Apigarda postoji zadrška u isparavanju. Prednosti. upoređujući Apigard sa Timovarom. Ustanovljeno je da timol deluje na smanjenje krečnog legla i da pored uginjavanja legla na početku. već niske! Naime ukoliko temperature nisu dovoljno visoke efekat neće biti dovoljno dobar. koji predstavlja upravo timol natoplen na trulex krpe i tom prilikom je predavač. Korisna svojstva timola. sa njihovog pčelarskog instituta.

U uglu kancelarije bila je fotelja u koju kada sam seo osećao sam kako umor polako nestaje. Omah sam napravio novi raspored koji estetrski nije zadovoljavajući ali se na novom mestu manje zamaram i bolje koncentrišem.37 SRPSKI P^ELAR UTICAJ ŠTETNIH ZRAČENJA NA PČELINJA DRUŠTVA Početkom devedesetih godina počeo sam se zanimati za radiesteziju. Radeći u firmi više sati bez prestanka. U kući su usledile `estoke promene. Božića br. Kada primetite da se beba ili dete ujutru nalaze u dnu kreveta u nekom čudnom položaju. dolaskom jednog radiesteziste u moju firmu. Zna se da deca koja su izložena duže tim uticajima slabije napreduju i imaju slabiji imunitet. znajte da je u pitanju štetno zračenje i najmanje što možete da uradite je da nađete novu lokaciju za krevet. 53 24 344 Tomislavci Tel. . kod nas zanemarena. za računarom osećao sam se premorenim i teško sam se koncentrisao na posao. Bebe i mala deca najbolje osećaju uticaj zračenja. 024 728 148 e-mail mspasojevic@ddor.yu sam gomilu knjiga kao i visak i počeo da vežbam. Vrste štetnih zračenja Sve oko nas zrači. Osećajući da tu nešto ima kupio Mirko Spasojević S. To je alternativna oblast. Mesto u uglu je bilo “ najpovoljnije” u kancelariji. ali dokazano daje rezultate (ako se pravilno pristupi). Štetna zračenja delimo na: prirodna i tehnička.co. Počeo sam da razmišljam o tome sasvim slučajno. Ispitivanjem radiestezista je utvrdio da je mesto na kome sam sedio i radio bilo izloženo višestrukim štetnim zračenjima tako da sam sedeo na pravom energetskom “čvoru” koji je delovao izuzetno nepovoljno.

štetnost se povećava ako se podudara sa nekim drugim štetnim zračenjem. Zračenja iz zemlje Kretanjem podzemnih voda dolazi do trenja između zemlje i vode. a nogama prema jugu). Širina meridijana ili paralela je 20-25 cm. Mesto preseka meridijana i paralele naziva se Hartmanov “čvor”. Za jedno od tih zračenja znali su još i Stari rimljani. Radi se o mreži koja se proteže u pravcu severoistok – jugozapad i iskošena je u odnosu na Hartmanovu mrežu. Podzemni vodeni tok ima negativan i pozitivan pol tj. Veliki sam protivnik uvođenja struje u košnice. plus i minus. Tim trenjem stvara se štetno zračenje koje izbija na površinu zemlje. ali ta zračenja nisu toliko štetna kao zračenje koje stvara podzemni vodeni tok. grejanja košnica i . čak i štetniji od Hartmanovih. Ona je pravougaonog oblika I kod nas je razmak između meridijana cca 190 cm .SRPSKI P^ELAR 38 Prirodna se dele na zračenja koja dolaze iz zemlje ili svemira. Tehnička zračenja Tehnička zračenja su zračenja raznih aparata i uređaja čiji je pogon električna enerčgija. Ti čvorovi su izuzetno štetni. Mreža je oblika kvadrata stranice cca 350 cm a širina linije je cca 50 cm. Postoje zračenja koja dolaze od raznih ruda ili nafte. Zračenje iz svemira Od zračenja iz svemira dva su izuzetno štetna za ljude i živa bića. Drugo štetno zračenje koje dolazi iz svemira dobilo je naziv po dr Manfredu Curry-u koji ga je otkrio. a između paralela cca 250 cm. a dr Ernst Hartmann (Hartmann-ova mreža) je to potvrdio sredinom pedesetih godina prošlog veka. Hartmanova mreža pokriva planetu u pravcu magnetnog meridijana sever-jug i paralele istok-zapad (zato je dobro kod spavanja biti u položaju sa glavom prema severu. Kerijevi čvorovi u kombinaciji sa nekim drugim štetnim zračenjem postaju veoma štetni.

39 SRPSKI P^ELAR razvlačenja žica po ionako neprirodnom staništu pčela. Siguran sam da ne šteti a da li će koristiti uverićete se sami. odlučio sam da to isto proverim I na svom pčelinjaku. Višegodišnji podaci su potvrdili moju pretpostavku. tako i po lokaciji na kojoj se nalaze. Zato preporučujem da svi pčelari angažuju stručnog radiestezistu koji će ispitati teren. Na takva mesta postavljao sam i rojeve. Na lokaciji pčelinjaka obeležio sam “loša” mesta. Pčelarim isključivo stacionirano sa pedeset LR košnica. Na tim lošim mestima bilo koje društvo da je postavljano davalo je izuzetno loše rezultate. Bilo bi interesantno ispitati prirodna staništa i da li pčele u prirodi biraju dobre lokacije. Za mene na tim lokacijama nikada nije bilo meda za vrcanje. Na lošim mestima sam postavljao najbolja društva sa mladim maticama i rezultat je bio isti. Oni su slabije gradili saće i sporije se razvijali. godine u računar unosim sve podatke kako po broju košnica. . Ta društva su iz zime izlazila slaba i iscrpljena. na radne mogućnosti i efekte rada. Primena radiestezije na pčelinjaku Znajući da zračenja deluju negativno na čovečji organizam. Od 1998.

ali sam je napustio. Prva prednost ove pološke je u tome što su svi delovi: telo košnice. kao idealne i najsavršenije ko{nice. što je nepraktično prilikom rada. treće su sastavljene samo od polunastavaka itd. Sam oblik košnice garantuje stabilnost košnice tako da ni najjači vetar ne može da je prevrne. Pološka je zastarela. mali ramovi i mali broj ramova u košnici. godine i to baš pološkom. ograničene veličine. Nije potrebno posebno vezivanje i učvršćivanje delova prilikom pripreme košnice za selidbu. Pčelario sam i LR košnicom. Ja pčelarim od 1964. poklopna daska. Izneću niz preimućstva moje usavršene pološke. Neke nastavljače su sastavljene iz plodišta i medišta jednakih dimenzija. velika i teška. Zadovoljstvo pri radu mi posebno pruža košnica pološka. Ova košnica jeste mala. Ovaj podatak govori da ova . 013 671-496 pčelarstvo tako se i pološka usavršavala i dobila niz prednosti nad nastavljačama. dimenzija je 30 X 40 cm. Kada se spomene pološka uvek se misli na onu malu Živanovićevu „amerikanku“. Ramovi su postavljeni u toplom položaju u odnosu na leto. Kako se menjalo i usavršavalo Radovančev Jovan Sime Racića br. žičana podnjača. Da li su nastavljače dobre ili ne vidi se iz toga što se stalno menjaju i uklanjaju nedostaci. 7 26 213 Crepaja Tel. jer pčelarim iz zadovoljstva i ljubavi prema pčelama. drugi imaju polunastavke. zbeg i krov čvrsto povezani u jednu celinu. što odgovara veličini 33 rama LR košnice ili 10 plodišnih i 30 medišnih ramova DB košnice. koje omogućuje lakši i uspešniji rad.SRPSKI P^ELAR 40 NAZADNO PČELARENJE Kada spomenemo napredno pčelarstvo uvek se spominju nastavljače. Ja ne pčelarim sa velikim brojem košnica. Veličina pološke je 23 rama.

što omogućuje dobru ventilaciju. a pri radu se otvara samo jedna. P rednos t nas tavljača je navodno njeno neograničeno proširenje. medjutim svi uglavnom pčelare sa tri tela. Veliki problem kod ovih košnica je pregled plodišta kada na košnici ima medišta Da bi smo to učinili moramo da pomeramo teške nastavke pune meda. što omogućuje maksimalno iskorišćenje paše i izuzetno velike prinose. ima li meda u medištu ne uznemiravaju pčele u plodištu i obrnuto. Umetanjem tri pregradne daske dobijaju se četiri nukleusa sa po pet ramova što omogućuje laku proizvodnju rojeva i matica. npr. . Prednost ovakve konstrukcije je u tome što se prilikom ciljanih pregleda. Pološka ima 4 donja i 4 gornja leta. To ima niz prednosti. Kad radimo sa pološkom nisu nam potrebni nukleusi i oplodnjaci. Šta se dešava sa pčelama koje se vraćaju iz paše. pune nektara. Siguran sam da sve što može da se uradi sa nastavljačom da ću ja sa mojom pološkom uraditi lakše. i krenu u medište kojeg nema jer smo ga mi uklonili da bismo izvršili pregled? Normalno nastaje haos. jednostavnije i bolje. Pološka ima četri poklopne daske. U proleće spajanjem ova dva društva dobija se izuzetno jako društvo za bagremovu pašu. Početkom jeseni pološka se deli na dva dela i u svakoj polovini se uzimljuje po jedno društvo. Ovo su samo neke prednosti košnice pološke a ja ih mogu navesti još dosta. dolazi do ometanja u radu i gubljenja u prinosu.41 SRPSKI P^ELAR veličina nije mala i za naše uslove pčelarenja sasvim zadovoljavajuća. Ukoliko se desi da jedno društvo u toku zime ostane bez matice društva se lako spajaju. pregleda se pet ramova poklopna daska se vraća podiže se sledeća poklopna daska i nastvlja se sa pregledom.

Plodnik du`i od pra{nika. a trnovi slu`e za odbranu. jajastim. lancetasti ili lancetasto-elipti~ni. obi~no dvousnata. pa p~ele pose}uju cvetove i po najve}oj su{i. jajasta i izdu`ena. pri osnovi se su`avaju i prelaze u dr{ku. Plod bobica. svetlosivim granama. sa brojnim vitkim lu~no povijenim. Krunica je crvenkastoljubi~asta. @bun visok 1 do 3 m. Cvetovi pojedina~ni ili po 2 do 6 u pazuhu listova. re|e sa 4 ili 5 re`njeva. ^a{ica zvonasta. upadljivo crvena. {iroki 2. Razmno`ava se semenom.SRPSKI P^ELAR 42 LYCIUM HALIMIFOLIUM Mill. re|e `u}kasta. Pogodna je za stabilizaciju klizi{ta. Vrlo dobra je medonosna biljka. reznicama i deljenjem korena. Vodi poreklo iz Mediterana. pra{nice jajolike. Pra{nika pet. pa je zbog toga ni stoka ne uni{tava. vrbica. bubre`asta. 4 do 5 mm duga. sa du`im. Li{}e i plodovi su otrovni. naj~e{}e na peteljkama dugim 5 do 15 mm. ^esto se gaji kao `iva ograda i kao podivljala na zapu{tenim mestima. Listovi na kratkim dr{kama. po obodu celi na vrhu {iljati ili za{iljeni. Severnoj Africi i Zapadnoj Aziji. levkasta. sa trnjem ili bez trnja. braonkasta. po obodu sa trepljama. Cveta od aprila do oktobra. Red Scrophulariales Fam. @iva ograda. Semena brojna. Solanaceae Juss. skoro vodoravno ra{irenim re`njevima. dugi 20 do 30 mm. rasprostranjena je u Evropi. .5 do 8 mm. vu~ac Naziv roda je prema gr~kom nazivu Lucion za jednu vrstu bodljikavog `buna koji uspeva u oblasti Lucien u Maloj Aziji.

Time je SPOS oštećen za veliku sumu novca . Neophodno je da IO utvrdi da li je Živadinović ovu reklamu naplatio lično. Poznato je da je na sednici IO SPOS-a održanoj 30.2007. godine. veliki broj članova Izvršnog Odbora .06. godine na celoj naslovnoj strani reklomirao firmu „INO“.43 SRPSKI P^ELAR KO JE SAKRIO PRIJAVU PROTIV RODOLJUBA ŽIVADINOVIĆA? Iako su prošle skoro dve godine od kako je na adresu IO SPOS-a stigla prijava protiv Rodoljuba Živadinovića iz Žitkovca kod Aleksinca zbog zloupotreba službenog položaja i teške povrede pčelarske discipline nijedan organ se nije izjasnio o istoj. ili iz nekog trećeg razloga kaže se u prijavi. U prijavi se Živadinović tereti da je izvršio zloupotrebu time što je u časopisu „Pčelar“ decembar 2005. ili je to učinio iz ličnog interesa. za šta ne Rodoljub @ivadinovi} iz @itkovca postoji odluka IO SPOS-a niti su uplaćena sredstva na račun SPOS-a.

Tako nesme da se desi da na jednom istom poslu budu plaćena dva funkcionera. a Rodoljub Živadinović iz izloženog se vidi da je praktično imao tri zapošljenja i prihode po pet osnova. Kada bi u košnici sve pčele donosile med a samo jedna jela. Poznato je da su srpske porodice. u SPOS-u imao prihode: 1. Nadimci su pravo bogatstvo srpskog naroda. onako kako oni žele. afera „Apigard“. uzimao reč bez javljanja kad je hteo i nametao odluke Izvršnom Odboru. Rodoljub Živadinović kao školovan čovek i funkcioner SPOS-a morao je dobro da poznaje statut ove organizacije. . školovani. što je očigledno dokaz njegove zloupotrebe službenog položaja. 4. 3. kao i da preduzme odgovarajuće mere predviđene važećim pravnim aktima. Ovom zloupotrebom će morati da se pozabavi nadležni organ SPOS-a. Dodatak na funkciju koordinatora u visini od 12. Ovo treba takođe prokomentarisati. koji po ovom pitanju jasno kaže da je poslove koordinatora dužan i obavezan da obavlja predsednik SPOS-a. kaže se u prijavi. 2. To ukazuje na njegovu staljinističku narav. sve sa ciljem da bi stvorio lažnu sliku o svojoj stručnosti. pčele bi odavno izumrle. Dalje se u prijavi kaže da je Živadinović za dve godine urednikovanja uzeo autorski honorar za tekstove i fotografije više nego za ceo život pre toga. i čitave familije. Živadinović je zloupotrebio službeni položaj time što je „kasapio“ članke i „pljuvao“ na autore članaka u svakom pasusu i time ponižavao kako pisce članaka tako i čitaoce.SRPSKI P^ELAR 44 zahtevao da se Rodoljub Živadinović smeni sa funkcije urednika časopisa „Pčelar“. Autorski honorar za članke. nadimkom ili šifrom tj. Po Zakonu republike Srbije autori članaka imaju pravo da se potpisuju punim imenom i prezimenom. Međutim. skraćenicama. Autorski honorar za fotografije. poznate po nadimcima i da se one svojim nadimcima ponose. Uvezi ovog prijavljenog detalja potrebno je prokomentarisati da je Rodoljub Živadinović pored visoke plate koju je imao kao lekar u zdravstvrnom centru u Aleksincu. Plata na funkciju urednika časopisa „Pčelar“. Živadinović se dalje u prijavi tereti da je svojom verbalnom drskošću i agresivnošću učestvovao u radu Izvršnog Odbora.000 dinara. Mnogi mladi. pametni i pošteni ljudi u Srbiji nemaju nikakav posao i nikakva primanja. čemu su doprineli slični razlozi. Živadinović im je ukinuo to zakonsko pravo i primoravao ih da se potpisuju samo punim imenom i prezimenom.

U pomenutom tekstu Živadinović otvoreno optužuje delegate da su lagali na sednici Skupštine SPOS-a održanoj 28.45 SRPSKI P^ELAR Mnoge istorijske ličnosti su imale nadimke. proizilazi da ga je Živadinović promovisao i reklamirao za predsednika besplatno. Nameće se pitanje zašto je Rodoljub Živadinović imao problema sa tuđim nadimcima. Sve ovo iz ličnog interesa. godine što ne odgovara istini. Kako je Spasić za vreme Živadinovićevog urednikovanja objavio više članaka nego za ceo životni period pre toga. godine. Sem toga Živadinović se na izbornoj skupštini 2006. godine otvoreno stavio na stranu predsedničkog kanadidata Spasić Vlastimira iz Niša. Dragoslav Ili} [e{ . Živadinović je objavljivao štetne članke za srpske pčelare. januara 2006. Nije objavljivao demante. Kako je novinarski i pčelarski nestručan. U prijavi se dalje navodi da je Živadinović svojim agresivnim nastupom i verbalnom torturom zastrašivao neistomišljenike u redakciji i na taj način zaveo diktaruru u redakciji. donese odgovarajući stav o tome i obavesti javnost. na šta nije imao pravo jer je bio plaćeni funkcioner SPOS-a. a sebe stavlja iznad cele organizacije. U časopisu „Pčelar“ februar 2006. omalovažava celu Skupštinu. a većina zbog toga nije ni dolazila na redakciju. Živadinović nije izveštavao sa važnih događanja kao što je Sednica Skupštine SPOS-a 2005. godine na strani 50 objavljen je test Živadinović Rodoljuba pod naslovom „Reč urednika“ gde Živadinović lažno informiše pčelare Srbije i ostale čitaoce časopisa. Lažno je informisao. Josip Broz Tito je u svetu bio poznatiji po svom nadimku nego po imenu i prezimenu. Ovo su bili svi navodi iz sakrivene prijave. On na ovaj način ponižava preko 160 delegata. U interesu je saveza i samog Rodoljuba Živadinovića da nadležni organ SPOS-a ispita navode iz prijave.

12. S obzirom da je naš saradnik cenjeni i ugledan pčelarski stručnjak Vasić je zatražio od njega da podrži Rodoljuba Živadinovića kao Predsedničkog Kandidata. mu je obećano da će postati predsednik Niške asocijacije kada Spasić Vlastimir bude izabran za predsednika SPOS-a 2006. Kako se to nije ostvarilo . godine. može se zaključiti da je ovo koordinirana akcija Niške pčelarske asocijacije. Vasić je imao žestoke primedbe na to što čovek piše za „Srpski pčelar“ i istakao svoje sugestije da ubuduće ne bi trebao da piše za ovaj časopis. Sve ovo Zvonimir Vasić ne radi džabe on je za to „plaćen“. godine. Nameće se pitanje zašto Vasić nije nazvao u jutarnjim časovima. Kako je naš saradnik u istom danu po istom pitanju imao još jedan telefonski razgovor sa sagovornikom koji nije hteo da se predstavi.2007. zato što je čovek osetljiviji i ranjiviji u toku noći i to je pogodnije vreme za zastrašivanje.02. godine. Zvonimir Vasić iz Leskovca oko 21 čas i 15 minuta nazvao je telefonom saradnika časopisa „Srpski pčelar“ da bi „razgovarao“ sa njim u vezi saradnje sa našim časopisom. Na kraju se Vasić osvrnuo i na izbore za predsednika SPOS-a koji treba da se održe 23. Zvonimir Vasi} iz Leskovca Zvonimir Vasić je i ranije delovao u ime Niše pčelarke asocijacije. Posle izborne Skupštine SPOS-a 2006.2008. pčelaromhobistom Spasić Vlastimirom iz Niša.SRPSKI P^ELAR 46 ZVONIMIR VASIĆ IZ LESKOVCA ZASTRAŠUJE SARADNIKE ČASOPISA „SRPSKI PČELAR“ U sredu 12. što je ovaj bez razmišljanja odbio. a za uzvrat tražio podršku za Rodoljuba Živadinovića da ostane na funkciji urednika časopisa „Pčelar“ u vreme reizbora 2006. što je izabrao noć. onda je Zvonimir Vasić pojedinim pčelarskim aktivistima nudio podršku Niške pčelarske asocijacije u SPOS-u. Odgovor je jednostavan. godine. već. Godine 2006. Vasić je ujedno iskoristio priliku da vređa i omalovažava glavnog i odgovornog urednika časopisa. godine. kada Niška asocijacija nije uspela da osvoji vlast u SPOS-u sa svojim predsedničkim kandidatom. Zvonimir Vasić je bio toliko prijatan sagovornik da je naš saradnik dobio ozbiljne zdravstvene probleme.

niti su njegove pogače imale dokumentaciju. predviđenu zakonom. Za ovu delatnost nije bio registrovan. Tu „savremenu“ tehnologiju je ubrzo i sam Vasić promenio. gde Zvonimir Vasić propagira upotrebu pogača. Tako prvi put u životu Vasić objavljuje svoj članak u broju 4. godine objavljivanjem članka „Nužna potreba“. Rodoljub Živadinović mu je „plaćao“ objavljivanjem članaka u časopisu „Pčelar“ i na taj način njega lično i njegov biznis reklamirao besplatno. on zna zašto pčele proizvode med? Rodoljub Živadinović po treći put plaća Vasića objavljivanjem velike reklame za Vasićevu proizvodnju satnih osnova u martovskom broju 2007. jer se dugi niz godina bavi proizvodnjom pogača. Zbog čega se Zvonimir Vasić ponašao necivilizovano prema saradniku časopisa „Srpski pčelar“? Pre svega što je u toku velika akcija Niške pčelarske asocijacije na osvajanju vlasti . odnosno buduće kupce Vasićevog proizvoda. pod naslovom „Iskustvom do prinosa“. da je to nešto novo i izuzetno. Po drugi put Živadinović reklamira Vasića u januarskom broju 2005.47 SRPSKI P^ELAR Vasić je ostao u redu za čekanje. Zatim. odnosno o metodi pčelarenja koja je potpuno pogrešna i predstavlja dobar primer kako ne treba pčelariti. godine objavljivanjem članka „Domaća pamet u srpskoj pčelarskoj industriji.“ Vas i ć p i š e o s v o m n a č i n u pčelarenja. godine 2004. Treba napomenuti da Rodoljub Živadinović nije istakao da Zvonimir Vasić nije bio registrovani preduzetnik za proizvodnju satnih osnova. Inače na ovu konstataciju Vasića da su pogače nužno zlo može se odgovoriti samo jednim pitanjem: Da li U ovom članku Rodoljub Živadinović lažno informiše čitaoce. Radi se o zastareloj tehnologiji koju su naši napredni voskari primenjivali još u prošlom veku.

. U Leskovačkom kraju radnik mora da radi mesec dana za 200 Evra. Nezvanično saznajemo da je predavačima isplaćeno po 200 Evra. izrevoltiran Stojanovićevim odnosom prema njemu u vezi proslave 110 godina SPOS-a.SRPSKI P^ELAR 48 u SPOS-u. Zvonimir Vasić već duže vreme priprema članove udruženja pčelara Leskovac za rasturanje SPOS-a i Vasić iz Leskovca. poziva Stojanovića u svoj stan i predlaže mu da odustane od kandidatzure. Da je prihvatio Rodoljub Živadinović bi bio jedini predsednički kandidat i pobednik u trci sam sa sobom.12. iz Sv. pa je delegacija od desetak članova: Živadinović iz Žitkovca. Boža. uzmu po 200 Evra i tako kad ima biznisa ima i para. Pejanović iz Šapca itd. sadašnjeg predsednika SPOS-a Živoslava Stojanovića iz Subotice. Jedan naš poznati stručnjak je pre seminara rekao da će se u Leskovcu održati seminar „Kako pčelariti da nema vrcanja“. Martina pod Okićem i iz Šapca. Oni dođu ovde uzmu pare. organizuje međunarodni stručni seminar 09. Uostalom to za asocijaciju nije ni važno. pred važnu bitku. Da bi zbila svoje redove Niška pčelarska asocijacija. Petrović iz Kragujevca (ovo je trojka koja je činila delegaciju SPOS-a na Apimondiji u Irskoj 2003. a mnogim penzionerima su penzije manje od ove sume. U tom cilju Niška asocijacija preduzima aktivnosti po svakoj liniji. godine). sa svojim nezvanično prvim čovekom Rodoljubom Živadinovićem. posetila u Beogradu 84godišnjeg Božu Petrovića u njegovom stanu da bi od njegovog udruženja dobila četiri glasa i preko njega eliminisala jedinog konkurenta. već su ponavljane već poznate stvari. bitno je da je Živadinović dobio podršku za predsedničkog kandidata. Tu jaku međunarodnost su činili predavači iz Banja Luke. jer u slučaju osvjanja vlasti Živadinović neće moći da vlada SPOSom onako kako je zamislio ako u IO nema svoje poslušnike.2007. Živoslav Stojanović je to odbio. kao i Vasić za člana IO SPOS-a. Na seminaru se nije čulo ništa novo. To je dobar biznis. Živoslava Stojanovića su optužili za brojne finansijske malverzacije i zloupotrebe. predočivši mu da protivnička strana ima dokaze o brojnim zloupotrebama. ovi idu kod njih. godine u Leskovcu. Spasić iz Niša. Jedna od borbenih taktika je pobediti protivnika pre borbe..

zbog toga što u SPOS-u ima mnogo više para nego što će ih biti u njihovom malom Niškom savezu. a po Pravilniku o evidenciji pcelara i obelezavanju pcelinjih zajednica. bez obzira što je taj njegov cilj svima na štetu. Drugo. U razgovoru koji je potpisnik ovog teksta(“Koga obmanjuje “Pcelar”? )obavio sa samostalnim savetnikom Uprave za veterinu (Ministarstva poljoprivrede..autor teksta pompezno. Umesto preko računa.god. On ne samo da je oštetio državu time što nije plaćao porez dok je bio „divlji preduzetnik“. jer su osetili da imaju šanse da osvoje vlast u državnom Savezu i pokušaće da to učine ne birajući sredstava. pa u tom kontekstu i razgranicenje pojma evidencije od pojma registracije. nego je ona predvidjena prethodno pomenutim Pravilnikom.kao ekskluzivu. On jednostavno ne bira načina da dođe do cilja. ne razgranicava pojmove:”registracija” i “evidencija”. Najpre.12. “Pcelar” ocigledno neprecizno obavestava javnost.”. Pčelar Dragan Gložanac kaže da se učlanio u ovo udruženje zato što im je Vasić obećao cepanje od SPOS-a.. već je i pojedina plaćanja za pčelarsko udruženje u kome je predsednik vršio suprotno Zakonu o platnom prometu.u podnaslovu ”Sta dobijate uclanjenjem u SPOS?Vise nego ikad u poslednjih dvadesetak godina!”. Po njegovom izlaganju.sumarstva i vodoprivrede)Nebojšom Jovanoviće. Član Niške pčelarske asocijacije Zvonko Vasić je očigledno njihov čovek za specijalne zadatke. koji inace.2007.god. SPOS nije “obezbedio” besplatnu evidenciju.49 SRPSKI P^ELAR preobražaj Niške asocijacije u paralelni savez. Stratezi Niške asociacije sigurno nisu odustali od cepanja. plaćao je na ruke. 19. godine. saopstava zainteresovanima i pcelarskoj javnosti da je Savez pcelara u dogovoru sa Ministarstvom poljoprivrede “obezbedio besplatno registrovanje pcelinjaka”. jer nije prosao kroz pravnu redakciju. već su samo trenutno promenili plan. jer nije pravilno ni informisan. .u stavu pod brojem 4. Dragoslav Ili} [e{ KOGA OBMANJUJE ^ASOPIS “PČELAR”? U listu “Pcelar” iz decembra 2006. Ukoliko u tome ne budu uspeli sigurno će se vratiti formiranju paralelnog saveza. tekst pod naslovom:”Clanarina 2007. dobijena su koncizna obavestenja u vezi sa evidencijom pcelara. uslova za registraciju nema. postoji samo evidencija pcelara i obelezavanje pcelinjaka. jos nije usvojen.

Dakle. a posledicno tome pcelinjaci se obelezavaju. Ima kompetentnijih da brinu o evidenciji kao i obaveštenijih da pravilno informišu. u najmanju ruku drsko i groteskno. obavljati i obavezne veterinarske preglede 2 puta godisnje. Evidencija je besplatna.kao da je to neka “eureka”. u maniru razmetanja i podrugivanja nadleznima za evidenciju. Stojanović prikazuje sebe svemogucim i nezaobilaznim. Znaci. doci ce do pocetka naredne 2008. Pcelar sam o svom trosku nabavlja identifikacionu tablicu za pcelinjak i evidencione pločice za obelezavanje košnica. Po recima gosp. S kojim pravom kad je iz prethodno izlozenog jasno da se ceka usvajanje Pravilnika.Nebojše Jovanovića.pč.. izmedju ostalog. kojom je obuhvaceno. ovlašćeni veterinar ce osim vrsenja evidentiranja. Pored sve paušalnosti u izvestavanju javnosti. Pravilnik o evid. Uz duzno postovanje “Pcelar” ne treba nikog da obmanjuje. a to je vec predvidjeno zakonom i primenjivalo se i prethodnih godina. bez “zamagljivanja” javnosti. niti da proziva ko je zatajio oko obecane evidencije.pč. Bez namere da “trazimo dlaku u jajetu” “ Pcelaru” a u cilju utvrdjivanja pravog stanja stvari. potencira se sta se dobija “registracijom” pcelinjaka (“kako bi se sprecili nesavesni pcelari da sele na pašu bolesne zajednice i da tako prenose bolesti savesnim pcelarima. svinje i ostale stoke. Predsednik SPOS-a Živoslav Stojanović pripisuje sebi neosnovanu važnost kad “preti” da samo clanovi SPOS-a mogu biti oslobodjeni plaćanja evidencije.D. uslovljavajuci i namamljujuci pcelare. Cetvrto. a ako do te znacajne akcije i ne dodje do kraja godine. Istina je da besplatna evidencija vazi za sve pcelare nezavisno od toga da li su ili nisu clanovi SPOS-a. T. Koga on obmanjuje? Nebojša Jovanović je istakao da je predvidjeno i donosenje Uredbe za pcelare.. zvanicni pregledi veterinara se ne naplacuju.god.zajednica “nalaže da se pcelari evidentiraju obavezno. o d n . Peto. sto im je i duznost.).. u tekstu “Pcelara”: ”Registracija pcelinjaka”. autor priloga navodi u delu teksta:” Nadam se da ce se do kraja godine ipak evidentirati svi pcelinjaci. . Trece. i obel. u casopisu Pcelar. n o v c a n a s r e d s t v a . da ce pcelari koji budu uneti u bazu. Dotični gosp. kao sto su obavezni i veterinarski pregledi svakog grla ovce. t z v. Zvanican. od novembra 2007. obilazak veterinara po sluzbenoj duznosti je predvidjen s proleca i s jeseni kada vrsi oficijalan pregled u okviru Programa mera za zdravstvenu zastitu. odn.” itd.insistiramo na konciznijem i verodostojnijem informisanju pcelarske populacije. i osim obelezavanja pcelinjaka. subvencionisanje pcelara.”. propisanim tablicama.SRPSKI P^ELAR 50 odnosno proceduru. on pokazuje jos i vidovnjacke sklonosti sto je.god. u famoznom tekstu “Pcelara”. predsednik pcelarskog saveza Srbije maltene optuzuje Ministarstvo poljoprivrede za neizvrsenu “registraciju”(kakva bahatost!).znaci podrazumevajuce je u tom smislu. moci da konkurisu za podsticajna.

“Višak radne snage”. Zato za utopljavanje košnice koristimo novine iz starih dobrih vremena kada su prednjačili naslovi: “Rekordni prinosi”. Ovakvi naslovi mogu stimulativno delovati na bolju radnu disciplinu. evo objašnjenja. povećanje radnog elana I ostvarivanje visokih prinosa. Stražarice mogu da vide katastrofalno stanje u vojsci. “Nezaposlenost”. dosta je bilo čitanja. Pčele mogu da vide loše stanje u našem zdravstvu. “Prebačaj norme”. NAPOMENA: U toku glavne paše uklonite novine iz košnica. suva i što starija. “Obustava rada”. . “Mito i korupcija”. “Ubistva”… Takvi naslovi mogu negativno uticati na produktivnost društva. “Pljačka”. Današnje novine sigurno nisu pogodne jer u njima preovladavaju naslovi uglavnom sledećeg sadržaja: “Nerad i javašluk”. Suva to je jasno. “Da nam živi rad”. Radilice mogu da vide da je kod nas više na ceni nerad nego rad. a što starija to nije jasno. “U nove radne pobede “ i slično.51 SRPSKI P^ELAR MALI SAVETI VELIKA POMOĆ Branko Antić Gulit Banatsko Karađorđevo Dragi pčelari kada uzimljavate pčelinja društva jako je bitno da novinska hartija bude višeslojna. Bela kuga u našem društvu može da dovede do smanjenja legla i td. treba da se pročitano primeni na delu. Na negovateljice može loše uticati nebriga našeg društva prema deci i starijima. Čistačice nebrigu i zagađenje životne sredine.

Objasnio sam prijatelju kako je med poprimio miris od njegove paprike i kako i gde da čuva med. Uzeo sam med sa mirisom aleve paprike i upotrebio ga za prihranu pčela a prijatelju doneo drugi. Na to mu je pčelar odgovorio da je to nemoguće jer nije dirao maticu. već samo čep. KO TO TAMO KRADE MATICE? Pčelari su na jednom području primetili da im nestaju matice iz jakih društava. da mu matica nije slučajno ispala van košnice tokom oslobađanja. bilo je potrebno potvrditi je. a on mi je dodao teglu sa mojim medom. Učitelj se u tom momentu razočarao jer je shvatio da ga učenik priprema za . zatim izvadi čep koji zatvara kavez. To je bila samo sumnja. počelo je da se sumnja da neko „pozajmljuje“ matice. kao da je unutra bila paprika a ne med. Umalo da se onesvestim.Učenik mu je rekao da je to moglo da se desi ako je matica stajala na čepu i tako učenik poče da uči učitelja. ugledao sam teglu sa alevom paprikom. Obe sam iskontrolisao i obe su imale miris paprike. Videvši ga u dvorištu pozdravio sam ga. koga je formirao bez legla. poveo je i njega. Međutim kako je ta pojava učestala.SRPSKI P^ELAR 52 ISTINITE PRIČE ZAŠTO SI MI STAVLJAO ALEVU PAPRIKU U MED? Varaćajući se sa posla prolazio sam pored kuće svog prijatelja koga godinama snabdevam medom.Učenik ga je upitao. prepusti matici da sama izadje iz kaveza i zatvori košnicu. Jedan od iskusnih pčelara na tom terenu pošao je na svoj pčelinjak da bi pustio oplođenu maticu u jednom roju. Pošto je prolazio pored kuće svog učenika. a on je dodao da uđem i da ja jedem taj med. Kada su stigli na pčelinjak pčelar otvori košnicu. U početku se to pripisivalo spletu prirodnih okolnosti. Upitao sam gde drži med a on me povede u kuhinju i otvori krilo visećeg dela gde su bile još dve tegle mog meda. a on mi se izvinio. I dan danas od mene kupuje med i što je najvažnije dobri smo prijatelji. mladog pčelara. Ušao sam i seo u dnevnu sobu. Umesto otpozdrava. jer nisam shvatao šta me pita. Otvorio sam poklopac i pomirisao. ljutito me je upitao zašto mu stavljam alevu papriku u med. Začudio sam se. Otvorio sam drugo krilo visećeg dela i našao spas za mene. niti kavez.

a svog učenika nikad više nije video. jer ga je našao ispred njegove kapije. Čim je seo izvadio je kavez iz džepa i pitao ga. da li će da rodi med? Postavi pitanje jedan od pčelara. Kavez mu je bio poznat ali nije bio siguran. Kad je uzeo predmet u ruke. a pčele su pri izleganju larvi oformile matičnjake. Iako se zna ko krade matice na ovom području niko nije imao srca da nešto preduzme protiv ovog „lovca“ na matice. ali ovom prilikom sam. Učenik potvrdi da je to njegov kavez i da mu je najverovatnije ispao prilikom vraćanja sa pčelinjaka.53 SRPSKI P^ELAR nestanak matice i da je on taj koji „pozajmljuje“ matice na pčelinjacima tog područja. Prvo je pogledao roj u kome je oslobodio maticu. To nije bio njegov kavez. Učitelj svom učeniku ništa nije rekao. Zatečeno stanje je govorilo da je matica pri oslobadjanju počela da polaže jaja i da je posle dan ili dva oduzeta. ako ih stavim na pčelinjak I na njih postavim košnice. da li je to njegov kavez. Moja šinska kola imaju dve osovine. “Za šta ti je više žao za oca ili za pčele” – upita ga kolega? Za pčele –Odgovori pčelar . U diskusiji na predavanju žali se jedan pčelar da je zapostavio pčele kad mu je otac bio bolestan. video je da je reč o žičanom kavezu za matice. Kroz nedelju dana učitelj je opet otišao na pčelinjak. Dok je vršio pregled oseti da je nogom nagazio nešto u travi. ANEGDOTE Na predavanju predavač koji se bavi selećim pčelarenjem je savetovao pčelarima da stave svoje košnice na osovine jer “Med rađa samo na osovinama”. onaj ko je krao matice izgubio je kavez. Našao je na jednom ramu otvoreno leglo i tek oformljene matičnjake. već je svoj pčelinjak sutradan preselio. Te zime otac je umro i sve pčele su stradale. Pri povratku svratio je do svog učenika na kafu.

Srpsko pčelartvo je bilo najbolesnije za vreme vladavine Dr. al ga zato utovismo. Pronađen je novi preparat protiv medveda koji podkradaju srpske pčelare a to je časopis “Srpski pčelar”. Meda je bio mnogo gladan u zadnje četiri godine. Meda dobio nadimak. jedva ga nahranismo. Ovaj naš Dr. pčelari u košnicama gaje pčele a medari u košnicama drže pčele i vrcaju med. Radikali perferiraju tamniji borov med. SPOS je društvo koje je jako zaraženo krpeljima. Postoje tri vrste pčelara: košničari. Dr. Političari nam u predizbornoj kampanji obećavaju “med i mleko”. Blago si ga pčelama. kad dođu na vlast to bude “smučkaj pa prospi”. Ljudi zar je to moguće. pa i konzumiranje meda se odvija po stranačkoj pripadnosti. Mede. njima je svaki dan sladak. pčelari i medari. - - demokrate žuti suncokretov a pristalice SPS-a lipov. Medvedica Milkica čula da se konji potkivaju.SRPSKI P^ELAR 54 PČELARIZMI U srpskom pčelarstvu postoje medvedi lopovi. Eto kod nas je sve politika. a otkad je umro počeo je da medi. neophodno je izvršiti tretiranje. pa i ona digla nogu. Košničari drže prazne košnice. Najviše oližu prste oni sa dugim prstima. izlečismo Medi kompleks. ali oni nisu lopovi ako im je krađu odobrio Izvršni odbor SPOS-a. Branko Anti} Gulit . Jedan političar nam je za života zagorčavao život. već na prvi klin se upišala. Dragoslav Ili} [e{ - Naše “cvećke” najviše mede u predizbornoj kampanji.

Osnovni uslov da uspete. jer kad vam pčelinjak ugine. pogače da im kupite. košnice treba da grejete. pa pčelarima deli savete.55 SRPSKI P^ELAR P^ELARSKA POEZIJA GUSKINO PČELARENJE Kad guska umisli da je pčelar. ona veruje da zna sve. što je uvek bila. predlaže se za predavača. Vraški je ljuta skloni joj se s puta. ako hoće svoju ženu da vara. na kolačiće ih isečite. da pri tom i uštedite. već ostade guska. Tako u ljubavnom činu umre na brzinu tako je i u životu pčelara. Tako savetovanje završi guska i šepureći se raširi krila. Branko Anti} Gulit . Da pčele za zimu spremite. tad ste sigurni nije od zime. al nikad ne posta pčelar. 1515 LJUBAV IMA CENU Trut kad se spoji sa maticom u letu okonča život na ovom svetu.