You are on page 1of 202

Alphonse Daudet-Iz Pariskog života

Mojim sinovima kad im bude dvadeset godina

1 — Та de, pogledajte me... Sviđa mi se boja vaših očiju ... Kako se zovete? —Zan. —Zan, samo tako? —Zan Gosen. —S Juga, poznajem po govoru... Koliko vam je godina? —Dvadeset i jedna. —Umetnik? —Ne, gospođo. —Ah, tim bolje ... Ove rečenične odlomke, gotovo nerazumljive usred uzvika, smeha i svirke igara na

kostimiranom balu, izmenjali su — jedne junske noči — piferaro1 i felahinja2 u staklenom vrtu sa palmama i papratima u obliku drveta, koji je sačinjavao zadnji deo Dešletova ateljea. Na žurno Egipćankino ispitivanje piferaro je odgovarao sa bezazlenošću svoje mladosti, neusiljeno, s olakšanjem jednog južnjaka koji dugo nije ni s kim reč progovorio. Tuđ za sav taj slikarski i vajarski svet, izgubivši još pri ulasku na bal prijatelja koji ga je doveo, već čitava dva sata umirao je od 1 Italijanski gajđaš (prim. prev.). 1 Eglpatska seljanka (prim. prev.). 7

dosade džonjajući šetajući se, lepog lica, plavog preplanu-log i pozlaćenog suncem, kovrdžaste kose, zbijene i kratke kao ovnujska koža njegova kostima; a uspeh, o kojem on nije ni slutio, dizao se oko njega i šapatom prenosio. Ramena igrača su ga naglo udarala, mazala su se podsme-vala gajdama koje je naopačke nosio, izveštalom planinskom kostimu, teškom i nesnosnom po ovoj letnjoj noći. Jedna Ja-pankinja, sa očima kao u palilulke, sa čeličnim noževima koji joj držahu visoku punđu, pevušila je, zadirkujući ga: Ah! kako je lep, kako je lep postiljon...; dok mu je jedna špan-ska mlada, u belim svilenim čipkama, prolazeći pod ruku s vođom apaša, strasno gurala pod nos svoju kitu beloga jasmina. On nimalo nije razumevao ta nametanja, držao je da je potpuno smešan te se sklonio u svež hlad staklene galerije opervažene širokim divanom pod zelenilom. Odmah je došla ova žena i sela kra] njega. Mlada, lepa? On to ne bi umeo reći... Iz duge plave vunene haljine, tesno pripijene, u kojoj su se gibala njena puna prsa, izlazile su dve oble i fine ruke, gole do ramena; mali joj prsti na ruci behu pretrpani prstenjem; sive, jako otvo-rene oči, povećane još cudnim gvozdenim nakitom koji joj je padao s čela, sačinjavali su skladnu celinu. Neka glumica sigurno. Mnogo ih je dolazilo Dešletu u stan; a ta ga misao nije mogla uspokojiti, pošto se jako bojao te vrste osoba. Ona mu je govorila iz neposredne blizine, nalak-ćena jednom rukom na koleno, pomalo umorna. — S Juga zbilja? ... A tako plave kose!... To je baš čudno. I htela je da zna otkad on živi u Parizu, da li je mnogo težak taj konzulski ispit za koji se on sprema, ima li mnogo poznanstava u visokom društvu i otkuda na zabavi kod Deš-leta, u Rimskoj ulici koja je tako daleko od njegova Latin-skoga kvarta. 8

srme. u obliku cveća.. ne bi li mu pronašla njegova velikana. La Gurneri ga je uveravao da će njegov rođak biti tamo.". pošto se u njemu nikada nije radilo. zmija. Ona se sažaljivo nasmeši njegovoj bezazlenosti i dražesno slegnu ramenima.Kad reče ime toga studenta. zasenjavahu ove mno-gobrojne svetiljke i kao imesečinom zasipahu lica i gola га-mena. nekih od rešetkastoga gvož-đa.. po zavesama od tanke slame ili od gaze. U ateljeu — ili bolje. pera. bila je to različita i čudna svetlost i dolazila od bezbrojnih fenjera: kineskih. i ujedanput veliki mlazevi električne svetlosti.. 9 . kroz preplet zelenih grana i rascvetalih lijana. poređanih jedno više drugog po holandskim stepenicama sa širokom ograđom. isečenih na šiljast luk kao vrata na džamiji. koji su se mešali sa dekoracijama. „La Gur-neri. zamrači se odjednom. neki rođak pisca La Gurnerija . ali ništa ne vide. Zabava je u tome trenutku bleštala i odvijala se kao apo-teoza u čarobnoj igri... otvoirenih letajih boja. drugih opet od hartije u boji. mavarskih i japanskih. svu čaroliju štofova. koji ga je doveo . te će ga s njim upoznati. nekih razvijenih kao lepe-za. da liče na voće. persijskih.. budući u onim godinama kada se oči blistaju. bio bih sav srećan da se upoznam s njim . — Ja mnogo volim njegove stihove. Mladić je to gledao sa svoga mesta. odakle su štrčali vratovi kontrabasova i po-mamno se pomaljao dirigentov štapić.... ali on to ne opazi.. a koji je išao celom visinom te zgrade i predstavljao samo jednu ogromnu sobu — padala je svetlost po lakim zidnim zastorima. po šarenoj staklariji i bokoru žutih ruža koji je bio na ognjištu velikoga kamina iz doba obnove. što su vodile na galerije prvoga sprata. dvornici. ovo žensko Hce se izmeni.. zna ga ona sigur-no. po zaklonima od laka.. čipaka koje su se gužvale na balu. ibisa. oštri i plavičasti. sklanjajući rukom lako lišće jednog bam-busa i gledajući po gostima na balu.

prev. za vreme restoracije i Za vlađe kralja Luja Filipa. u lcojoj su prire-đivani javni baiovi. herkulov-skih mišioa. zanimljivi po različitosti i fantastičnosti. g. koj'a ga mesto tarčuka 1 bije po dugačkim listovima. stari u licu zbog onih naročitih bora koje imaju Ijudi koji jure za novcem. koje su imali vrlo mladi slikari. tutnutog u plitke cipele na kopče. 11 10 . hladni. optičkom obmanom. Nekoliko dstorijskih i ozbiljnih kostima. mazala. najrađije sastajali stuđenti (prim. U njoj su se. Mira s perjanicom. kao buldoga. sa slikarskom daščicom za boje. koja su skrivali ti kostimi.). vrckao se kao osamljeni vitez iz doba Velike kolibe2 prema muzičaru de Poteru. il alah!" Oko ovih veselih slavnih ljudi skupilo se bilo mnogo Ijudi Torba koja vlsi husarima niz sablju (prim. Onaj čuvar pasa. koji se razveselio pa igra trbušnu igru i krešti piskavim glasom: „Alah. oni prvi — više manguparija. kitili listom od dracene lepuškasto devojče u odelu pastirke iz Pompadurina doba. Pored svih svojih pedeset i pet godina i akademijskih pal-mi. Čiča Koro se smeši pod ogromnim sunoobranom . muje-zinu s naherenom čalmom. što nosi kratak bič o ramenu kao pušku. Cema kao antilsku ptieu. malo dalje. prev. ne-mimi i razuzdani. La Grande Chaumiere — zgrađa pođignuta 1787. vajar Kaudal. to je Žađen.uokvirivali ih i. kao husar u baraci. ona pohabana mantija seoskoga popa prikriva starog Izabeja. bacali vence od glicine na srebrn šlep jedne haljine kroja „princeza". jasno su pokazivali razliku između dva umetnička pokolenja: ovi poslednji — ozbiljni. poraslog zbog špila karata. Karl Prvi. i njega je sad taj prizor dvostruko zanimao zbog zadovoljstva što je od svoje Egipćanke saznavao imena sve poznata. sve slavna.na nekakvoj invalidskoj kačketi.). Pokazala mu je i Toma Kutira. golih ruku. Dženta kao robijaškog nad-zornika. kako se igra njihala čas tamo čas ovamo. sa glavama berzanskih ljudi. princ Evgenij.

gde je on skup-ljao ljude od duha i lepe žene. srećan je što su drugi veseli. smešio se kao da je hašišem opijen. ali ostajao tih i nepokolebljivo pri-seban. u to vreme bio je preduzeo da gradi železničku prugu od Taurusa do Teherana. a od onih koje su k njemu dolazile. dajući ne brojeći. silno se zabavlja. pojava iz pariskog umetničkog sveta od pre desetdvanaest godina. ndjedna se nije mogla pohvaliti da mu je bila Ijubavnica više ođ jednog dana. žmiri očicama pod visokom persijskom kapom. privučene njego-vim velikim bogatstvom i veselom fantastičnošću same sre-dine. nos mu kalmučki. i svake godine. iako se to na njemu ne opaža. Taj neumorni lumpov uživao je nekako hladno mahnito.ođmarajući se od igre. u ovo vreme provođenja po letnjikovcima i morskim kupališ-tima. „Došao je Dešlet. a u prvom redu. nameštenoj kao letnja palata. što dolazi od putovanja i od momačkog života." To je bila novost po ateljeima. <m je žene nekako istočnjački potcenjivao. tražeći od civilizacije da mu da za nekoliko nedelja jezgro sveg svoga najjačeg i najslađeg. koje su danonoćno tutnjale po njegovoj kući. Inženjer Dešlet. igara i pirovanja. krasna duša. prezirući šta će svet reći. od noći pod šatorima. Vrlo veran kao prijatelj. popuštao im i bio učtiv prema njima. gledao nejasno. To je značilo da veselje počinje i da će tamo dva meseca biti muzike i gozbi. da bi se oporavio od desetomesečnog umora. a brada proseda. sazidanoj po njegovu planu. čim je opaženo da se diže kao u pozorištu ogromna zavesa od cviliha na staklenoj fasadi njegove kuće. što će razagnati mrtvilo Evropskoga kvarta. vrlo bogat čovek koji je voleo umetnost i slobodno držanje. 11 . od grozničavoga galopiranja kroz pešČare i baruštine. dolazio je da provede vreme velikih vrueina u ovoj kući u Rimskoj ulici. Sam Dešlet nije učestvovao u tim bahanalijama. Dešlet domaćin ove kuće.

Melanholiono pokupi gajde i vrati se na bal. — i iščeze.... gledajućd igru i nervozno gnječeći lepe jorgovanske cvasti koje su visile pred njom. nesvesno. Ona se živo okrete uz zveket svoga varvarskog nakita: — Sta vi to govorite? To behu stihovi od La Gurnerija. očajni krici u Knjizi o Ijubavi padoše mu na pamet. pa osta stojeći. Odjednom prekide: —Eno vašeg pesnika . u knjizi koju je čitao uvek s nekim grozniča-vim uzbuđenjem.. što se sjakti. Duboki. francuski vajar Pradlje (prim. manje zbunjen odlaskom Egipćankinim nego svom ovom gomilom sveta kroz koju je morao proći da bi došao do vrata. čudio se kako da ih ona ne zna. — Ja ne volim stihove. „Šta joj je?.. prošapta: Da bih oživeo ponosni mramor tvoga tela. — dodade Egipćanka koja je Gosenu davala ta obaveštenja. u kostimu seoskog mladoženje. Njen kip od mramora Izradio je 1852. nabravši obrve.. 12 . prev. god.1 dao sam svu krv iz žila svojih. i sasvim Čujno.. još je sa1 Safo je bila velika grčka pesnikinja ljubavnih pesama. oznojen. ništa ne nađe.. Još više ga je zbunilo osećanje da je sasvim nepoznat među tolikim slavnim velikanima. e. —Pa gde je? — Pred vama... Safo. dodade: — Laku noć. Kad ju je jednom obrvalo očajanje skočila ]e sa stene u more i uđavila se. Šta sam joj rekao? . Zivela je u VI veku pre n.. Mladiću se ote jedno razočarano — Oh! — Zar to njegov pesnik? Ovaj puni čovek.)." Potraži. Zatim. sa naprezanjem da donese odluku koja joj je teško padala. — odgovori ona odsečno.. dobar čovek....... Jadni piferaro osta sav potresen. taj što poka-zuje nezgrapne draži u kragni sa dva šiljka u šarenom žano-prsniku. do to da bi dobro učinio kad bi otišao da spava. O.. Više nisu igrali.—Pri svem tom..

. kao da hoće da ih ugase. odgovaralo je na „Ju ju ju ju ju". palilusko „Pil. a on je.. Ona me je poslala da vas nađem. zabačene glave. išao za njom. kao sa zvečke orijen-"talskih žena koje primamljuju laskavim rečima.rao nekoliko parova ovde-onde raspaljeno poslednjim takto-vima valcera koji je umirao. Ali on se pokoravao volji višoj od svoje. a posle. Ijuljajući palmovo lišće. iskolačenih očiju. privlačio ga je ovaj zanos na balu i lepuškasto lice male glumice koja mu je izdaleka davala znake. on nju nije čestito ni pogledao. gornje plitice oko sveća prskoše. dopadala mu se mnogo više.. povijajući plamenove sveća. žene.. Jedan lampion od hartije buknu. sa bocom pod svakom miškom: — Pa gde ste vi to bili? ... znate sigurno. sasvim uza nj. Culi su se uzvici i divljačko dozivanje. na čijoj glavi se leprša kapica. pokoravao se sili burne požude. Zašto? Nije zbog privlačnosti te žene.. a simpatije su se u ovom trenutku tražile i prikupljale.. Dođite brzo. okreće se u kovitlac s jednom malom pletiljom... 13 . kad ga zaustavi njegov prijatelj student. vukla ga na-polje. a ona druga dole što ga je dozivala.. i nosi je na svojim mrkim rukama. nameštajući čelične noževe u kosi. sav u znoju.. Kroz širom otvorene prozore u dnu ulazili su sve belji valovi jutarnjeg vazduha. Ali jedan ozbiljan i prijatan glas mu proša-puta na uvo: — Nemoj ići tamo . Gosen koristeći graju promače do izlaza. Svuda vas tražim. Piferaro je bio žedan. — pa opet ode u trku.. Kod Dešleta se uvek tako večeravalo učetvoro ili upetoro. Kao Japankinja. a svud po dvorani sluge stadoše nameštati okrugle stočiće kao po kafanskim terasama. Imam svoj sto. malu Bašleriju iz italijanske opere.. a među njima i Kaudal ponosit i gorostasan. ui" .. Ona malopređašnja bila je tu. bez ustezanja..

prodiralo mu je malopomalo svirepo u meso. smejući se. gledali su ovo hučno i raskalašno veselje. iako je imao belu kožu kao u devojke. pred jednim studentskim hotelom. on pomisli da će bolje biti kod njega i dade kočijašu adresu svog udaljenog stana. Drugi je sprat bio duži. ffi k meni? . kako je to dobro.. kako je čoveku pri-jatno. ovaj prerušeni par. i prođe prvi sprat u jednome dahu. očarana sklopljenih trepavica.. pošto je u kući sve spavalo. Samo je ona njegovu ruku držala u svojim rukama. milo moje. ali sasvim tiho. — A poslednji stepenici. Kola stadoše u Jakovljevoj ulici. uz koje je teško uzlazio. — upita ona.— Nemoj ići tamo!. da nrje osećao nervozno stezanje. Na trećem spratu dahtao je kao onaj što seli klavire. Ona ga odmeri laganim pogledom. srećan zbog ovog tereta što su mu ga o vrat vezivale dve lepe ruke. u Rimskoj ulici.. potcenjujućim i nežnim. učiniše mu se kao da su od nekih dži14 . za vreme duge vožnje malo su govorili. zgrabi. mogao bi misliti đa spava. I ne pitajući se zašto. — Hoćete li da vas nosim? .. postajala postepeno sve težom. ponese kao dete. gledali bele poklade usred leta. šaptala: — Oh. sve jedan po jedan. a on osećao da su one vrlo male i ledene.. Preći četiri sprata. daha nije imao.. bilo je visoko i teško... iskusnim pogledom koji ga je procenjivao i jasno govorio „Jadan mali. I ođjednom.. Žena se sasvim opuštala. bez prijatnosti. oboje se nađoše na trotoaru. dok je ona. Fijakeri su čekali u bledome jutru. Gvožđe sa njenih minđuša.. sveže i gole." A onda je on.. zavaljena u dnu fijakera sa odsjajem što joj je sa plave za-vese klizio po licu. u lepom poletu. dostojnom njegovih gođina i njegova Juga. — reče on. radnici koji su išli na rad. — K vama. Čistači.. pošto je bio krepak i razvijen. koje ga je s početkom slatko golicalo.

da baci ljutito. i uzani prozori obrtali po beskrajnoj spirali. otvarajući oči. pa makar ga divljački razbio. strašno. što ga je gušilo i što je sva-koga trenutka bio u iskušenju da ispusti. Kad su dospeli na uzano odmorište: Već!. već nešto teško. 15 . Cela njihova istorija je ovo penjanje uz stepenice po mut-nom sumornom jutru.. To više on nije nosio ženu.. sa pritisnutim šakama na prsi-ma koja su pucala.novskih stepenica na kojima su se i zidovi." ali to ne bi mogao izgovoriti. On je mislio: „Jedva jednom!. i ograda... — reče ona. veoma bled.

.

Ta pomisao na izgnanstvo nije ga plašila. a uspomena na tu ženu. koji se više svega čuvao pariskih privlačnosti. zatim je ona otišla. a Gosenu. između pozivnice za poslednji bal Ministarstva spoljnih poslova i šarenog i fantastičnog prog-rama večernje zabave kod Dešleta. On je stavi za ogledalo. zatim će ići nekuda. jer je. Posle je imao da prove-de tri-četiri godine kao pripravnik po konzulskim kancela-rijama. podstrek i kao moralnu zaštitu one koji su pre njega tim 17 . stajalo je: Fani Legran. 6. najstariji sin imao... i ne pade na um da obnovi ovu prolaznu ljubav od jedne noći. Arkadska ul. otmenoj i mirisnoj. dva svoja jedina izlaska u otmeni svet te godine. po jednom predanju u staroj avinjonskoj porodici Gosena d'Armandi. biću uvek spremna. ostavljajući mu utisak glatke kože i tananog rublja. kako se to kaže. vrlo daleko. da pravi karijeru. ozbiljnom i radnom. Državni ispit trebalo je da bude u novembru. Na sasvim maloj karti. iščeze u isto vreme kad i on. imajući za ugled. Ništa više o sebi nije kazala do ime. adresu i ovo: — Kad me poželite. zovite me.2 Zadržao ju je dva dana. Ostala su mu samo trd meseca da se za nj spremi. koja je ostala nekoliko dana u ovom nežnom i lakom mirisu kraj kamina.

posle me to opet obuzme.. kojim je gledao na svoj spremljeni posao: — O. zanimalo ga to. od koje se manje plašio nego od njena izveštala odela egipatske cure. kad su se vrata otvorila. zbunjen pogleđ. eulne a blage usne. I zbilja. a dolazila nekoliko puta preko nedelje i uvek ulazila isto onako bleda. zaklinjem se da više ne dolazim.. pred veče. devojke iz pivnica i sa klizališta. Nećeš mi verovati!. kratak nos. jer je ona bila jako privlačna i vrlo dra-žesna: sasvim mala glava.. ja vas neću uznemiravati. Otišla je sutradan rano ujutru. On je poznade tek kad ona zadiže veo: — Kao što vidite. One koje je on dotle poznavao. kada Gosen. kao neko Iudilo. jedne večeri. namesti se i ne mrdnu. došla sam opet. što ga je i sprečavalo da sklopi kakvu ozbiljmju Ijubavnu ili prijateljskiu vezu. morao se mnogo savlađivati da je odmah ne pri-vuče u naručje. nisko čelo. čudio se toj istrajnoj zaljubljenosti. ja sam . — Ona razveza šešir. sreo bi njen pogled. ponekad mlade i lepe. htede da radi... kuvaričkih ruku. opazivši njegov uznemiren. neko plašljivo zakuca. zreo struk.. Nedelju ili dve posle bala kod Dešleta. ali kad god bi oa podigao oči. stalno hladnih i vlažnih ruku.putem prošli. i kako je potcenjivao žene. Za ovoga palančanina Pariz je bio samo prva stanica na jednom vrlo dugom putu. po-javi se jedna žena u elegantnoj odeći otvorene boje.. u haljini sasvim pariskoga kro-ja.. znam ja šta je to. A onda.. On ju je gledao. — O! znam dobro da ti dosađujem — govorila mu je ona — da te zamaram.. uze jednu svesku Puta oko sveta. uvek su mu ostavljale osećanje odvratnosti od svoga glupava smeha. grubosti nagona i razgo18 . Kad god ujutru polazim od tebe.. zadubljena tobož u čitanje. vitak. isto onako prigušena glasa od uzbuđenja.. Trebalo bi da sam ponositija. upalivši lampu i spremivši knjige na stolu.

nešto malo zamorenom. od kojih je imala čitav repertoar. poneku romansu od Sopena dli od Sumana. bila je muzikalna. ostavljajući joj da dolazi u rečeni čas. zbilja. u čemu uživaju oni iz njegova zavičaja. Kako je leto te godine bilo divno. — Ali ne zadugo. za one snažne otkucaje iz punih grudi koji otkucavaju čežnju i nestrpljenje. Samo neka tajna o njenom spoljašnjem životu. nejednakom.. i ne gledajući na zidni časovnik. lud za muzikom.. i tako saznade da je nekad pevala u Lirskom pozorištu . a koju njen ljubavnik nije ni pokušavao pro-niknuti.. Naročito ga je Fani tim očaravala. izlazili da pronalaze sve one lepe kutove u pariskoj okolini čiju je kartu ona znala tačno i do sitnica. U svome bezazlenom verovanju. s vremena na vreme. A zatim. arije berišonske. zbog čega je morao iza njih otvarati prozor. ne osećajući se mi ljubomornim. među mnogobrojne putnike po stanicama pred-građa. Čudio se kako da ona nije u kakvom pozorištu. Bilo хт je vrlo dosadno . ne znajući još za uzbuđenje pri čekanju. oduševljavao se pesmom u časovima rada i slatko uspavljivao u časovima odmora. sa tim preimućstvom — nađ građanskim ženama koje je upoznao u palanci kod svoje majke — što se pomalo razumevala u umetnosti i sve znala. oni su. Kod nje. burginjonske ili pikardijske.vora. držao je. ni senke sujete i laži. u kontra-altu. zbog čega su razgovori s njom bili zanimljdvi i raznoliki.. sve su žene iz polusveta iste. ni radoznalim. nije bilo ničega izveštačenog. Zato se i čudio kad je našao kod Fani onu blagost i pravu žensku uzdržljivost. tom umetnošću lenosti i života pod vedrim nebom. ali izvežbanom. ničeg glu-mačkog. tajanstvenost neka čuvana čak i u ба-sovima strasti. doruokovali u kakvoj krčmi kraj šume ili vode.. Gosen.. proste pesme. pratila sebe na klaviru i pe-vala. izbe19 . Mešali su se u graju.

Mnoga su mi zla naneli. U samu zoru. u Sen-Kleru. Celu bogovetnu noć.. Ponudiše im. obogatiti život. stigoše uoči praznika.. gde se dimila noćna svetiljka na dnu slepoga prozora u zidu. u dolini oko Ševreze.. sećao se. Dockan je bilo. na sve nasmejanu. provukoše se između zauzetih postelja u veliku okrečenu sobu. Kad je upitao za uzrok tome. umetnost je nešto divno.. pripijeni jedno uz dru-go. slušajući kako hrču i ječe ođ umora ovi radnici čije su bluze i glomazne cipele za rad ležale u neredu kraj Parižankine svilene haljine i njenih finih cipela. Nema ničega što može tako ulepšati. i mlaz bele svetlosti kliznu niz kaiševe od 20 . Pipajući... imala crnih dana. ne tamo .. a trebalo je ići čitavu milju šumom.. — Hajdemo — reče ona smejući se...gavajući samo neka mnogo posećivana mesta. gušili su svoje poljupce i smeh. kad joj on predloži da odu do Vo^deSerneja: — Ne. jednu postelju od kaiša. te ne nađoše sobe. Ona je.. onde ima mnogo slikara. — to će me podsećati na moje crne dane.. vazda spremnu. dakle. Dvadeset godina! ne bi čovek ni rekao da ima više. imati dvadeset godina i lepo se voleti. najzad. ne . da se dođe do prvoga sela. — Znaš li. šta je divno? Divno je biti prosto-dušan i iskren kao ti.. svačim zadovoljnu.... Jednoga dana. po noći. kad je vidi onako živahnu. otvori se jedna mačja rupa pod širokim i ve-likim vratima. koja je ostala prazna nakraj šupe gde su spavali zidari. smetenjaci koji uvek pričaju više nego što je u stvari. On se bunio: —Pa ipak. Jedne večeri. i počela je njihova ljubav. ona mu od-govori: — To su ti Ijudi malo udareni. Od te mržnje prema umetnicima. milo moje.

. sa lakom kosom koja se sva lepršala.. A onda. Čamim u ovome drvetu kao neka buljina .. polaskan što će mu on sesti za sto. hoćete li jednom prestati s tim ljubakanjem? . pred jezer-cem.. u ponovo zamračenoj šupi nastade vašar. ćutljivi Limu-žani odlazili su.postelja i niz utapkanu zemlju. vrlo koketan. da spavamo. Jesenje jutro. I lavovsko lice i riđi brkovi vajara Kaudala nagoše se iz šupljine nad stepenicama drvene kućice. rasipajući po postelji ovu mirisnu svežinu jutarnjega bilja što je oživljavalo vazduh oko njih. — Lezi ti. jak kašalj. nemairne spoljašnosti. ljubdli su se i jeli ribe beovice. družino . kroz grane platana pod kojim je bio postavljen njihov sto. — A sad.. Fani nije odgovarala. i sa puno poljskoga cveća. i ne sluteći da su spavali kraj jedne lepe žene. ručali su u Vil-dAvreju. protezanje. Posle jednog trenutka. sad ću ja .. dok nekakav promukao glas dreknu: — Ej. susret joj je neprijatan. sami u gostioniokom vrtu. ali ina kojoj je sve ibilo sračunato. ču se neki snažan i podrugljiv glas: — Hej vi. radoznao da upozna slavnog umetnika.. I glomazni. Kaudal. zevanje. ona se diže. odmah pristade. smejala se pod prvim sunčanim zracima.. pipajući navuče haljinu i prikupi kosu na brzu ruku. — reče ona.. mučan i spor. magla zaklonila tihu vodu i snet po drve-tima u šumi prema njima. on naprotiv... Odjednom. iz poljske kućice.. vrati se s punim naručjem jako rosnog poljskog cveća. videlo se. jedan po jedan. Kad odoše. počevši od okovratnika od bele kineske 21 . Đrugom prilikom... — Rado bih sišao da ručam s vama. tužni ljudski glasovi jedne sobne družine pri ustajanju. Nikada mu nije bila tako lepa kao sad kad je ulazila u šupu.

Ali jutros... Obukli smo te u muško. sećaš li se jednoga ručka ovde. Zatim gledajući Provansalca maljave brade i grgurave kose. ti pala u jezerce. —Je li.. sa malom borom od tuge i zavisti koja mu je podrhtavala u uglu usta... sav u prošlosti. Nemaju sećanja na prošlost.. intimni ton vajarev prema njegovoj ljubaznici.. Marija je otišla sa Moraterom. osetio sam se sav Monuo .... —Cuclna je. mladošću žene koja voli i hoće da je vole.svile. —Ne sećam se više. a smeh joj je odjekivao zavodljivošću koja ne stari. — odvrati ona hladno i ne lažući... o ljubavi i 22 .. Nemoguće je raditi. dali ti bluzu jednoga čuvara obale.. čudna. — mrmljao je Kaudal. bili smo tu ja. pa do kaputa.. o svojim doživljajima iz snažne mladosti.. Ona izgleda mlađa kao i on. koji je imao da osvetli lice. koji se svetleo kao belo borđovsko vino u čaši: —Divna li je mlađost!.. Ali ga iznenadi. —Lolo . Kaudal.. uz belo bordovsko.. Zvao ju je Fani. razvezao. pa čak i malo zbuni.. i ispitivao je jedući. — dobaci ona smejući se.. Dežoa. naprotiv. pripijenog uz još vitki struk i pup-časte mišice — Kaudal mu se učini stariji nego na zabavi kod Dešleta. Taj se ne mora bojati da će ga napustiti. Ništa to ne vredi kad je čovek sam. Ja onda ostavim svoju grupu i izađem u polje na ručak..... herj!. izbrazdano borama i bu-buljicama. Još malo pa da mi suze udare u zečji paprikaš..... — Znaš — govorio je on.. tikao je.. ni stra-hovanja za budućnost.. cela družina . To me nije uzbuđivalo prvih dana. ulazeći u atelje. Ali još je divnije što se mladost može steći.. Divno ti je stajala. stavljajući svoj stoni pribor na njihov čaršav — udovac sam ima petnaest dana. Fani. Ezano. davno je bilo.. jer ova promenljiva i ćudljiva stvorenja uvek znaju samo za svoju sadanju Ijubav.

jedan model.. vukući noge. uživa u mukama jednoga Kaudala.. zaboga.. nekog nepoznatog slikara bez ta-lenta. koga? .. kao kitu cveća. ona se zasmeja: —Ah! dete.. kako se Gosen bunio protiv toga što ta Marija. — Baš je strašno dosadno ovo što vam pričam!. po kosi. — Ovo je Mašoma. opazi kako ga ništa ne slušaju..... Pa da. borbama i pobedama. —Ali kad ti kažem. Bećeš? —Ne znam . svuda. sa seljačkom kapom na glavi.. Na međuspratu jedne obične buržoaske kuće. Mašoma. pa ga stade udisati.. kraj same železničke stanice. — Ručak. — Dobro veče.. i... I uz pripomoć urnora od šetnje po polju. — obema rukama mu izvi i savi glavu sebi u krilo. Diže se i baci salvetu.. —Zašto. obisnuvši joj o vrat. — viknu ш u gostionicu. ona ga odvuče u Arkadsku ulicu.. Ode tužan. jedna javna ženska. zbilja se smanjuje. moj 23 . Toga dana uveče Zan je prvi put spavao kod svoje Ijubaz-nice koja mu je zbog toga dosađivala već tri meseca. Ah! Do vraga . balovima u Operi. Ali kad se okrete k njima. tegobama u ateljeu. — reče Fani. i pretpostavlja velikom umetni-ku . kao da ga razjeda neka neizlečiva bolest... Gadno je to biti star. koji je sarno mlad i ništa više.. Čiča-Langloa.... sama sam. to je inoj dragan. —Jadni Kaudal!. po izgledu pristojne i uređene. Dugo su ljubavnici gledali za njegovim visokim sta-som koji se povijao pod zlatobojnim lišćem. nezgodno mi je. ja vas gnjavim .. već jeđno drugome sa usana kidaju zrna grožđa.. zažarenih očiju od sve te prodžarane vatre.. dete.. Moratera. gruba u Iicu.pijankama.. za mene. — prošapta Fani glasom nežnoga saučešća. slobodna sam. — Znaš. mirisati po očima... o izletima u polje. otvori im neka stara služavka..

zar ne? .. na kaminu u kojem lepo za-loženom drvima.. Kaudalov model je ličio na mene .. ova oblina što lagano klizi po rukama koje su se sklopile pod kolenima. bili su mu poznati. „Mojoj miloj Fani. postavljala za dvoje na okruglom stočiću s jednom no-gom. bukti iza rešetkastoga zaklona vatra. pa mu reče neusiljeno: — Ima tu nečega moga. Na zidovima tri-četiri slike predela bacale su svetlost i razved-ravale štof. De brzo..kralj . Pri svetlosti one jedine sveće kraj postolja. oko mu ih je sladilo i pođsećalo ga na još nežnije utiske.. muslini otvorenih boja po so-bama njegove majke i njegovih sestara ni izdaleka nisu da24 . prisno poznati.. sveće u svima svećnjacima upaljene... udesi kuću lepo. Nikada Zan nije video tako koketan nameštaj. on opazi kako ovo umetničko delo liči na njegovu ljubaznicu. — Htela sam ovde da večeramo — reče ona smejući se — ... gde je Mašoma. doteranu i kao podmlađenu... kisela lica.. Kineski svi-leni štofovi iz doba Luja XVI." Na kaminu mramorna statua Kaudalove Safo u polovini prirodne veličine. Ove crte na profilu. upali sve. vesela kao prva ljubav: prava soba kakve žene koja se sprema za bal. pa čak i sveće u ručicama ormana sa ogledalom. pre ćemo biti u postelji. 2an osta sam u nekom vrlo malom salonu sa zasvođenim i niskim prozorima. na svemu je bila posveta: „Fani Legran". I odmah ga odvede u svoju sobu.. zastrvenim istom običnom plavom svilom kojom su bili prevučeni divani i neke lakovane stvari. koje ima svuda od bronze i koju je Gosen još u ranome detinjstvu video u kabinetu za rad svoga oca. ovaj pokret struka pod izvajanim ođelom. Fani ga zateče gde nešto duboko razmišlja pred mramor-norn statuom. dovela sam ga.

.. Ona isto onako nabra obrve kao i na balu... Ona je sekla pastetu.. — Zbilja — dodade on — nikada te nisam pitao. dugačkih pla-vih odsjaja sa koso zasečenih ogledala. A šta si ti mislio kad si mene video? .. posle njihovog jurenja po poljima. Uživao bi on u ovoj neočekiva-noj udobnosti kao pravi Provansalac da služavka nije bila natmurena i neprestano ga gledala sumnjičavim pogledom.. jedući iz istoga tanjira.. Ijuta je na mene što te tako mnogo volim. Zbog ona dva La Gurnerijeva stiha? .. probaj samo ovu zečevinu.. gde je postelja bila jedan divan. potpuno intiman s njom. u dnu na be-lim krznima. Ali joj jela više vrede od nje.... toplote. Najpre mu je zadala strah. koju je stalno nosila po kući.. zatim odmahnu glavom: 25 .vali sliku ovog mekanog. samo da posmatra njega kako jede. Zašto si se bila naljutila? . razmešten. Ona kaže da ja upropašćujem svoj život.. a pri svakome pok-retu zadizala бак do ramena rukave na alžirskoj haljini od lake. samo nešto malo širi. Tako ga je podsećala na njihov prvi susret kod Dešleta. ja sam te poželela — govorila je ona — čim sam te videla pri ulasku.. I kako seljanka zalupi vratima kad izađe: — Ne osvrći se na to.. tako da ]'e Fani otera s nekoliko reči: — Idi. — O. Slatko je bilo to milovanje svetlosti.. dobro nabijenog gnezda gde se drvenarija skrivala pod nežnim atlasima. Mašoma . posle pljuska što ih je uhvatio. sami ćemo se služiti.. pripijeni na jed-noj naslonjači. posle se osetio pun poverenja. bele vune. da te druge ne bi imale. i blata po izloka-nim drumovima u sumraku. Baš je ovaj seoski svet grozno gramžljiv!. zaboravljala da se služi. otvarala šampanj. govorili su o toj ve-černjoj zabavi.. Došlo mi bilo da te zgrabim i odmah odvedem...

ali nisam mogla. A što opet da se oslobađa? Njemu je vrlo prijatno maziti se u ovoj razbludnoj sobi. u slatkom zanosu od ovoga milos-nog daha na njegovim trepavicama što su se sklapale. —E! nikad? — Videćeš.." Ovaj ženski zagrljaj bio je tako blag... Razjarena.. —■ Kako! on hoće? . Zagrli ga: —Zato što je i mene samu pomalo bilo strah. hoće da govori s vama .. držao je. ti si ga. skoči i izlete iz sobe.. dakle. pustila unutra .. milo moje . nećemo više o tome . obu-kao se i na svoje snažne noge navukao cipele. otežale od sanjivosti. batistena košu-Ija beše joj sva razdrljena: — Ne miči se.. livade..... a ne zaustavi se na strasnom.. Neki muški glas. gledala sam da se uklonim. čije se praskanje razdrobilo u jecanje i plačljiva popuštanja. On se zadovolji da joj odgovori skeptičkim osmejkom svo-jih godina. žrvnji s kojim curi brašno. (niti ću kađgođ moći. priberem.. kao u vosku.... Sutra ujutru. Skupljajući svoje odelo po hermetički zatvorenoj sobi... sav njihov ljubavni dan u polju .. vratiću se. da ima samo da mahne rukom pa da se oslobodi. polunaga.. gotovo pretećem naglasku kojim mu je bilo dobačeno ono: „Videćeš. pred kojima je pumo brzih priviđenia: šuma sa snetom. naizmenično se čuo sa drugim mekim 26 . s početka lju-tit. Ali on je nije čekao i smirio se tek kad je sam ustao.— Kojesta!... trže ga iz sna glas Mašomin.... tako pokoran.... Ali ja nisam više kod kuće!. čuo je galamu od neke strašne prepirke koja se jedva raza-birala zbog tapeta u salonu. koja se derala kraj kreveta. gde je noćna svetiljka još osvetljavala darmar od male večere. ne krijući ništa: — On je tu .. a zatim molećiv.

.. Mašoma izađe iz kuhimje. 27 . ne otvaraj!. 1 Poljska božica (prim. —• Dakle... samo da što pre izmakne... da može da živi i da radi kako ona hoće... i da ćeš opet doći. Pre svega sigurna sam da ne bi više došao. — Ta doći ću .. Tek što htede odgovoriti. stade ga milovati i rukama i rečima: —. kad? .. slagati po svoj prilici.. ne mieući se s mesta. otprati ga do vrata. izgleda.glasom. ne. ali joj Fani namignu: — Ne ... zašto ne? — Zakuni se... Zatim.... videći da je ustao i obukao se. viknu besno: — Ustao si!. — pitala ga je oči u oči.. I tako ostaše svi troje. nemoj ići . da se ne ljutiš. Odjednom se ublaži. ali ne leže ponovo.). bila je vrlo ponizna i trudila se da joj on oprosti. prev.. grubim i promuklim.. ne govoreći ni reči. ne ličeći više na pomahndtalu faunicu. a i sama ova žena postade prljava kao i one žene koje je on ranije prezirao. Ona se. Vrati se sva zadihana.. najzad pomiri s tim da on ode.. te je do njega dopirao kao kakva svađa javnog ženskinja u pivnici. ne možeš tako otići. Ja to hoću . Dugo i protegnuto grljenje na rastanku zadrža ih u pred-soblju. kad ga preseče zvonce.. Zakleo se kako je htela... Oh! znam te ja. odmah ..Ne.1 naprotiv. Sva ljubavna raskoš bila je tim okaljana kao svila kad se izblatnjavi. skupljajući lepim pokretom rasutu kosu: — Ala je to bedno: čovek. pu-nim mržnje i prostačkih izraza. lezi opet. mada ga je ona preklinjala i mnogo uveravala da je ona u svojoj kući. pa plače!.. koji on ne pozinade odmah.

davši Mašomi nekoliko zlatnika kao nagradu za zečevinu. —Veruješ li?. Stvorio ti ovu raskoš u kojoj živiš. On ne odgovori. Ona pruži svome ljubazniku pismo koje tek što je otvorila. to je moja briga.... Ne volim ga. —Nemaš prava da se podsmevaš. —Milo moje — reče mu ona sasvim iskreno — dok tebe nisam poznavala. to. sve mi je to sad odvratno.. — Kad ti ja kažem da sam slobodna. O.. Hteo ti ili ne hteo. žurno pisano olovkom za kafanskim stolom. — smejala se ona zlim smehom. sve svoje žive sile milosrđa.. sad je sve 28 . zatim šuštanje pisma koje je neko gurao pod vrata i koraci koji su se lagano gu-bili. dobrote. zašto ga teraš? .. sramoti. Ovo pismo je straho-vito plemenito i tužno .Culo se neko prigušeno jadikovanje. Po njemu..... ozbiljnim glasom... jedno bedno ljubavno pismo. pa pobeže... pristade na sutrašnji sastanak.. a taj smeh joj sasvim prepreči put ka srcu koje je отха htela osvo-jiti.. Sad me to zamara. samo ne da nju izgubi. gospode bože! samo ne nju da izgubi.. uveravao da pristaje na sve.. eto vidi!. koja ti je pot-rebna. držeći je za ruke: —Pa lepo . ali on ti je bio ljubaznik.. u kojoj si uvek živela. ispraznivši tako svoju studentsku kesu. molio pokorno da ga ne otera bespovratno. sažaljenja i odanosti poklanja njemu. —Pa znam. znam. 2anu se učini svirepa. Ali ostavi ti.. Pa sasvim tiho. ja ću te primorati da me voliš... reći ćeš mi da ti ovo ne uzimaš ozbiljno.. kukavičko. u kome je bednik mo-lio da mu se oprosti jutrošnja ludost. —Neću ga više. Još nije znao da žena kad voli ima srca samo za svoga dragana... vrlo ponizno. da se sa svaoim miri.. da me ne voliš. priznavao da na nju ima pravo onoliko koliko mu ona dopusti. samo njemu.... ovo mi je sve bilo vrlo dobro.

iz ove njihove prolazne. posle svoje Ijubavne noći. bilo je pomalo očeve grubosti... Nema se vremena .. i sve nežnosti i uzbudljivosti njegove matere... a njemu je ostavljala da oseća grižu savesti i poniženje zbog laži koju bi promucao pri svakom susretu. ispresecano baš njenim smehom i njenim praljinskim psovkama. čim je čuo. I odlazila je sasvim mirno. ali joj ne priznade da je osetio kako je iz njihova poz-nanstva. U ovom velikom dečaku. kao vašarski trgo-vac koji opet uvezuje svoj denjak.. bez scena.. I to bez suza. Pa ipak. poniklom daleko od Pariza. Ispit sasvim blizu ." pisala mu je ona. Iako jasno otpuštena. ako nju to još bude držalo . i šta bi joj on mogao ponuditi u zamenu za ono što ona zbog njega gubi? Napisao joj je to. — Hoćeš li me večeras? .bilo svršeno. bez ljutnje. pred neumoljivim zaključavanjem. sred provansalske pustare. Vrebala ga je kad ide u gos-tionicu na ručak i večeru. čekala ga pred kafanom u kojoj je čitao novine. mogle su se od Žana zahtevati mnogo strašnije žrtve nego što je žrtva ove prolazne ljubavi kojoj on nikada nije pridavao važnosti.. teže je bilo raskinuti nego što je on zamišljao. čija je sušta slika bio. Cika-Cezar! Samo tim dvema rečima i intimnom dramom na koju su one podsećale. prijatne ljubavi odjednom proizišlo nešto grubo. docnije. Onda drugi put.. istoga dana. Nećeš? . Od privlačnosti uživanja branio ga je i primer njegova strica koji je svojom razuzdanošću i ludostima upola upro-pastio njihovu porodicu i doveo u pitanje njen lep glas. S kakvim pravom smetati ženi u njenu dosada-njem životu. 29 . koliko je mogao blago i is-kreno. Ako je u društvu. ono jecanje prevarenog ljubavnika. nezdravo. pred zatvorenim vratima. i vreba trenutak kad bude ostao sam. ne gubeći hrab-rost pred njegovim odbijanjem da je vidi... Posle. dolazila je ona opet. ona ga samo prati.. „Ja nemam sa-moljublja.

da provede mesec da-na raspusta na Jugu. Sad ako je on otera.. Žan se razboleo. nežno se umiljavala. — Jadna moja Fani. dronjci. neumorno ga negovala. Divona". Noću je spavala dva sata na divanu — divanu iz studentskog hotela u La-tinskom kvartu. — Nije Divona. U Parizu nije poznavao nikoga. govorio „Hvala. Sem toga.. ostaće na ulici.. veštine i hitrine u ovim nemarnim i sladostrasnim rukama. Fani Legran namesti kraj njegove postelje. Trebalo bi uspokojiti Mašomu. Ostala joj je haljina što je na njoj. mislio je. a i sva kuća s njom!.. pa čak i pos-teljne stvari. znači. i da će ga ona zaboraviti za to vreme. prenosila u detinjstvo. Ona se nasmeja.... ne ideš nikako kući. 30 . čim položi ispit. položivši ispit. te se dala na zlo.U stvari. — Sad mi je bolje. niti se gadila... Nije se od nje odmakla deset dana. vatre nevešto gašene. nameštaj. kad je bolovao od neke teške bolesti te je dozivao svoju strinu Divonu.. nije se pla-šila. mekom kao klupa u policiji. Sve je prodato... te se odmah. i Žan se nije mogao čudu načuditi koliko je bilo okretnosti. pa ti. Dobio je anginu u nekom hodniku u ministarstvu. kad bi osetio Fanine ruke na svom znoja-vom čelu. Otkad je već otišla Mašoma. ovde je bilo potrebno nešto više od obične odanosti. nije pazio na nju. kad ga uh-vati groznica. Ona ga je spasla najmljene nege. prve večeri. sem nekoliko studenata iz svoga kraja. i nešto malo skupocenoga rublja što ga je spasla njena služavka. a i njih je udaljila i rasterala nje-gova veza koja je mnogo iziskivala. ja sam . — upita je on jednoga dana.. Na nesreću. te ga tim umiljavanjem pokadšto. vešta kao kakva milosrdna sestra. ja te čuvam . te-jova spravljenih u sobici kod vratarke..

Ono je bilo tako lepo. Ovako udvoje.. život je postajao nesnosan. prepunu stude31 . cipele.. ne. Restoran mu je isto tako bio dodijao: moralo se svakoga dana. Amsterdamska ulica. pa čak i kanal bi joj bio zgodan da se ugnezdi. može-mo da vidimo kad iziđeš iz ministarstva. tražila staro mesto. nije ni pomišljao. Ako hoćeš. ona se lako pribijala uza nj. I sva zabavljena tom uspomenom. dvaput ići na bulevar Sen Mišel u veliku trpezariju. mislim. unosila mu se u vrat.. Tri odeljenja i veliki balkon . našla. preko puta stanice . Visoko je. radi obeda. u njihovoj najmljenoj nameštenoj sobi. tavan. gde majmuni izvode sve pokrete i pokazuju sve izražaje ljudske ljubavi. pet spratova. Njoj. podrum.. mešali se ključevi.. u hotelu za samce gde su vladali običaji Latinskoga kvarta. ali ti ćeš me nositi. Neprijatno mu je bilo kraj ovih parova od jedne noći.. sećaš li se . Ali se njegova lju-bavnička nežnost bunila pred izvesnim dodirima na koje om.. sramotili su mu kuću. neženjen čovek... iza pregrada od kartona gmizali drugi parovi.. svoje mesto.. zaista. svećnjaci. rastuživali ga i izazivali u njemu gađenje i tugu kao pred majmunskim kavezom u zoološkom vrtu. vucarale se po stepenicama devojčure u mrežicama i raš-ljampljenim cipelama.3 — Sad sam. sa Zanom..

— govorila je ona uvek.. ali gde bi leti bilo vrlo pri32 ... pošto se već godinu dana tu hrani. — Da smo u svojoj kući. i sva huka i buka sa Zapadne železničke stanice. ali su ga znali iz viđenja. kraj svega toga što su sobe bile u jednom nizu i što su kuhinja i trpezarija gledale u jedno plesnivo zadnje dvo-rište. ulazio zbunjen. To je zamka. Dobro je bilo što im je voz tu pred vratima. najpoš-teniji. na kome je prevelika darežljivost pređašnjih stanara ostavila krov od cinka. Jer oni su imali i balkon. odakle je iz neke engleske krčme udaralo na splačine i hlor. sav mokar i žalos-tan pod prštanjem zimskih kiša. na tu nuždu za „svojom ku-ćicom".nata. a soba za prebivanje gledala na strmu i vrlo živu ulicu. A posle. bojao se da ne naiđe na koga od svojih šefova iz ministarstva ili na nekoga zemljaka. širok i udoban. kao sas-vim mladi ljudi kad prate kakvu ženu. a gotov na boj. arhitekata. fijakeri i omnibusi. preko puta. sa staklenim krovom šućmuraste boje. ш to. na taj nagon za čistotom. učenika Umetničke škole. te zelene stanice na Seni skoro pod njihovim balkonom. Sen-Zermen. uzimala i kritikovala mali račun od ručka. slikara.. tu je i pitanje štednje.. a Sen-Klu. išaran kao prugasti cvilih. Odmah iznajmiše stan u Amsterdamskoj ulici i nađoše da je divan. Crveneo je — gurajući vrata — pred onim silnim očima upravljenim na Fani. Svi su se u nju hvatali. — I stadoše tražiti gde da se nastane. —Kako je to skupo!. što su im usadili u dušu vaspitanje i toplina domaćeg ognjišta. čulo se zviždanje vozova pri dolasku i polasku. —Pa lepo. ko nam brani? . tri dana bismo proveli za te novce. koji ga nisu poznavali.. po kojoj su danonoćno truskala pokrivena i nepokrivena teretna kola. oni najbolji. Vil-d'Avrej.

kašika za sipanje supe i dva tuceta tanjira od engleskog poluporcelana. Znala je radnje gde se po fabričkoj ceni moglo dobiti sve kuhinjsko posuđe za malu porodicu. probala stolice. On je sve žmureći primao. vrata zatvorena prevornicom. njeno pismo javljalo je istovremeno o skorom dolasku jednog orma-na bez fioka. To je bilo veliko zadovoljstvo. Ali griža savesti zbog toga gu-bila se u Gosenu u hiljadama sitnih radosti oko naselja. posle kancelarije. osu-đena po svome položaju na mistralovo1 šibanje. jednoga s fiokama i velike trščane stolice. Metalni stoni pribor za šest osoba. pripijeni pod ruku jedno uz dru-go.. 33 . teško se čisti. Ah! da nešto Divona zna za kakvo neobično odmaranje po ručku ima da služi trščana naslonjača i da će donje suknje ođ meke i lake saratske svile i gaćice s čipkom puniti fioke ormana iz doba Carevine. od čega je kvrčala kao kakva soba u svetioniku. ali Fani je otvarala oči za dvoje. jakog 1 Severozapađni vetar u krajevima oko Sređozemnog mora (prim. U nju je bacana na gomilu starudija. posla potreban novac. 2an javi svojima kako na-merava nastaniti se u zasebnom stanu. četiri gvozdene šerpe. pokazala da se ume cenkati. izvlačila krila od stola. u sumrak.jatno ručavati na vazduhu. sto i šest stolica. krenuti daleko u kupovinu. trpano sve ono što svaki naraštaj ukućana proganja u prošlost pred novim nabavkama.). i strina Divona. kao u kakvoj planinskoj drvenoj kućici.. Stadoše se brinuti o nameštaju. bakar nikako. prev. peta od emalja za čokoladu ujutru. odlaziti u koju ulicu predgrađa. što je sve izneto iz „vetrovite sobe" i spremljeno za njega. Ta soba izađe mu pred oči na kraju jednoga hodnika u Kastleu. kapci joj behu zatvoreni i spojeni rezom. ili zavese od kretona s cve-tovima za prozor i postelju. koja je bila kao kućna upraviteljica. u njoj nikada niko nije stanovao. birati trpezariju — orman za stono posuđe.

koje Pariz neprekidno s penom izbacuje po svojim obalama. zastupnika ineke velike fabrike u Rubeu. sve to izbrojano.i svetlog. Tako. dobro zatvori. nekakav luster za salon sa izvešanim kristalnim ukrasima. pazila dobro da prokljuvi one rasprodaje. stalno je vrebala izloge. salvete. na primer. u koškanju o tome gde da se namesti koja stvar. znala je jednoga trgovca. A onda. ima uvek po štošta zaboravljeno. spremljeno. ni izioi praznih šaka.. Izlazeći s posla. kraj sve predostrož-nosti.. kad bi opazili da.. — Metnućemo ga na verandu.. obešene zavese. Ušao je kod jednoga starinara da kupi neku starinsku zejtinjaču na koju mu je ona skrenula paž-nju. pošto nisu imali salona. kad mu je držala lampu dok je on zabravljao: — Okreni još jednom . kome se moglo meseono otpla-ćivati. da bi se u njoj mogle uzduž poređati sedam „džinovskih devojaka". već prodate. I on je. kraj iscrpne liste stvari neophodno potrebnih da se nabave. Za posteljne čaršave. Onda nastade nov. a doneo umesto te stvari. pa uzvici. s rukama uvis kao izvan sebe. one ostatke od brodoloma. da bi ga utešila. sladak život. pri povratku iz kancelarije. vraćao se 34 . nije umeo reći neću. rublje za umi-vanje i za stono rublje. sasvim izlišan. kad je sve kupijeno i razmešteno... I koliko sreće u premeravanju. pokušavao da nabavi štogod. uvezano kao stono po-suđe za lutku. pomaman smeh.. udenut nov stenjak u lampu.. a ovamo nemaju trenice za šećer. ali se nije ni u čemu razumevao. Zar oni hoće da kuće kuću. Budimo sasvim spokojni u svojoj kući. gotovo novu a široku. te ona pronađe na bule-varu Kliši divnu polovnu postelju za male novce. divno je bilo veče ovoga na-selja sa najsavesnijom smotrom nad sva tri odeljenja pre leganja i njenim smehom. — govorila je Fani. trenica za šećer.

jeđ-na dragocenost iz doba Luja XVI. kako je ona to govorila. pustio je da se uljuljkuje u snove. ali je zahvalan za ljubav kojom je okružen. igara uz frulu i bubanj. u jela sa severa i sa juga. brižljivo i kaćiperno obu-čena. Gacajući po blatu kroz uličnu tminu gledao je u mislima njihovu osvetljenu i toplu sobu u kojoj je pri-jatno kraj staroga palanačkoga nameštaja. Cim bi zazvonio. iz bojazni — kojoj se sad smejao — da se ne prolenji. Dole je hučala ulica. posle večere. skrojena po uzorku kakvog dobrog majstora — jednostavnost na ženi koja se nekad bogato ođe-vala. zasukani rukavi i velika bela kecelja. žureći se da se što pre nađe u papučama kraj „nji-hova kamina". za koji je Fani unapred govorila da je to koliko da ga se otresu. Ona je. činio svetim njegovo novo domaće ognjište u čijem je blagostanju imao da uživa. s nogama kraj kamina. za ovu uvek istu nežnost. Hladna kiša puckala je po cinku na balkonu. bez ukrasa. imala mnogo recepata. različita kao i njen repertoar narodnih pesama. kad obesi belu kecelju o klin iza zaključanih kuhinjskih vrata. pastira u kitnjastim kaputima. da se ne okuje na neki način? 15 . za-valjen u svojoj naslonjači. gledao je preko puta prozore na stanici i činovnike kako pogrbljeni pišu pod belom svetlošću sa velikih reflektora. istrčala bi Fani. nemoderan nameštaj. Ovaj stari. koje je ona. a koji se pokazao kao vrlo dobra starinska stvar. Na njoj crna vunena haljina. Zaljubljen? Nije. dobro mu poznat još iz detinjstva. i vrlo lepo se razume-vala u to. prigušenim i strasnim. a imala je jednu pomoćnicu za najgrublje poslove ođ kojih pucaju ruke i kvare se. pevala svojim kontra-altom.brzo kući. na čijim su obojenim kri-lima bile slike provansalskih zabava. „na palubu". naročito ormani. jer ona je sama kuvala. tekla bujicom. pođsećao ga je na očev dom. Dobro mu je. a Gosen. čak. Kako je tako dugo mogao da se lišava ove sreće.

Njegov otac.. pri dnu koga su bliznakinje sitnim prstićima krup-no našarale nekoliko redova. ne mogući krenuti ni rukom ni nogom bez tuđe pomoći. „konzul".. Pun svoga sopstvenoga života. on je jedno veliko derište koje ne pušta-ju samo na put. Ali otkud mogu oni to saznati? Zan se ni s kim nije viđao u Parizu. Marti i Mariji. Sta da radi s njim? . Dete. I koliko zaloge između ove žene i njega. ostavila je Divoni brigu o kući i o dvema sestricama bliznakinjama. odavao se. Divonina muža. nedelje. puštao ga je da se izlije. Fani je to znala. Da li da ga prizna? . te mu to saopšti sa takvom radošću da je on mogao samo da se i sam zaraduje. bez nespokojstva. dalekom. bez potresa. kad bi saznali da on ne živi sam. koliko zapleta u budućnosti! 36 . ali neizbežnom. Kroz tri godine. Ostajala je samo ve-lika tuga koja bi morila njegove na domu. oni su o tome zajedno govorili kao o smrti. u njegovim godina-ma!.. u srećnoj tišini. Tako je sad Fani znala celu porodicu. pomućenoj za časak jednom okolnošću. te zanavek izgubila svoju živu snagu. on se uplašio.. kako su ga đole zvali. U stvari. bez Ijubomore. ali različito. i srdžba njegovog vrlo strogog i prekog oca. A o njenom životu on nije znao ništa.Zar mu ovaj život nije udesniji od onoga kad je išao ođ jedne javne žene drugoj izlažući opasnosti svoje zdravlje? Nikakve opasnosti za budućnost. koje je neočekivano bliznila. Sto se tiče strica Cezara. dok je ona nemo ćutala. morao je ostajati preko cele godine da nadgleda vrlo veliko imanje koje je održavao i s mukom se nositi s vinogradom. koja ih oboje uznemiri. mislio je glasno.. ona bi ga čitala preko njegova ramena i bila ganuta zajedno s njim. Mati. prekid će nastupiti sam po sebi. nemoćna. On je imao u sebi one plemenite nesvesne sebičnosti svoje mladosti. mnogo.. nije se ni raspitivao. Tako su prolazili dani. Ona je držala da je ostala bremenita. kad bude polazio. kao o nekom udesu. Kad bi dobio pismo iz Kastlea.

čiji su poljupci pucali kao šamari. Divno spareni. divno izdvojen. ne videći više ništa. težak.. gospodin i gospođa Hetema. Noću ni on ni ona nisu spavali. žarkoj zemlji. od koga sad podrhtava zavesa na terasi. Divan je to san. ljudi venčani. vrlo puni. snevao o konzulskoj službi u kak-voj vrlo dalekoj. o palubama broda na polasku. hiljada milja daleko jedno od drugoga. Čak bi se ponekad susetka i ona preko pocrnele gvozdene ograde na-smešile jedna na drugu. htela je da se upozna s njima. I kad bi neko nevidljivo milo-vanje proćućorilo na njegovim usnama: „Voliš li me?. zapletenih nogu. kao dve zaljubljene i етеспе žene. Dopali su se Fani. istih godina i istog ukusa. naslonjeni na ogradu zapevaju u đvopevu. gde bi povetarac klizio ovako. ali i najslabiji vetrić dopirao je do njih. najzad opet dođe ono pravo sunce. olovom zaliven. 37 . ah! pustite me da spavam. uvećana za terasu i nadstrešnicu. gukao je drugi jedan par. uzbuđivali su čoveka ovo dvoje zaljubljenih pri kraju mladosti kad sasvim tiho. jedno kraj drugog u svojoj velikoj postelji. Zan se sećao sličnih noći na obali Rone. stare senti-mentalne romanse: Ta ja ga čujem gde uzdiše u mraku. Uto i zima prođe." on se stalno vraćao izdaleka i odgovarao: „O! da. u dugačkom dahu. snevali su otvorenih očiju. Sa ulice se đizala jara i sva huka iz obližnjih kuća. ova pogrešna uzbuna se više ne ponovi. hladan. oni su se zaboravljali po čitave sate." Eto šta znači uzeti ih tako mlade. volim te. Uveče su tu večeravali pod zelenkastim nebom koje su laste zviždeći sekle kao noktom.Odjednom oseti lanac... rastavljen od njih gvozdenom rešetkas-tom ogradom. prepletenom puzavim cvećem. puna im glava koječega! Na istom balkonu. i oni opet uđoše u svoj miran život. podjednako glomazni. Srećom.. kućica im posta još lepša.

pokazu-jući na nj nekom komičnom žestinom: —Kako je lepo ovo marvinče. On to dopusti. divni mladiću pa popijte štogod. medalje. te se nije govo-rilo. dao bih za ovu kosu i ovu sunčanu boju na licu . Jedno posle podne..ali su ljudi.. kao i uvek. koja je bila zauzela trotoar sa svoja tri reda stolova. s naglim pre-lazom: — A Safo? Sta radite vi s njom? . Kaudal će. u prugastim žaketima i polucilmdrima.. ordene. mladosti . i raširenim nozdrvama koje obla-porno udišu Pariz. a u vreme šetnje po Bulonjskoj šumi. Ne viđa se više. "Уајаг^ sa čašom apsenta pred sobom. pitomim očima. bili više zategnuti. kome nema ravna u svetu pri lepom zalasku sunca. sedeo je u društvu sa inženjerom Dešletom. —Ne smejte se... preplanuo i žut. Kad se samo setim da sam i ja bio u njegovim gođinama i bio ovako tršav.. Bio je divan dan... radoznalo ša-patom izgovara Kaudalovo ime. koja je odgovarala njegovu vojničkom stasu i ružici počasne legije. napajam oči kad vas gledam.. sve ono što sam. na ovo-me bulevarskom uglu. sa ispalim jagodicama i upa-Hm malim. koji je doputovao uooi toga dana.. uvek isti. Sve što imam. Akademiju. Zatim. Dve velike ruke su ga ščepale i posadile na stolicu pod spuštenim platnom pred jednom kafanom. Cim posadi mladića. okrećući se Gosenu onako po svojski.. ne razumevajući. Zan razrogači ooi. neka topla svetlost na kojoj se Pariz razveselio.. —Stalno. — Seđite ovde.. kad ču gde ga neko viknu na uglu Kraljevske ulice.. svu tu guremu. 38 . jer mu bi milo što čuje kako ova palanačka i stranačka publika oko njega. dakle? — reče Dešlet pozdravivši jednim osme-hom tu žalost za mladošću svoga prijatelja. mladosti. dragi moj. Oh. vraćao se Zan sa Orsejskoga keja.

Zar ona još tumara? — upita Dešlet rase-jan. kao što govoraše La Gurneri. bez toga. Ovo je sad sedamdeset treća. vi biste rekli da je to mlađa od petnaest dana... svršeno je. Kaudal dodade nestrpljivo: —Safo. A tek kao žena. Odjednom zacakli očima: — Ah! da ste je videli pre dvadeset godina. kad mi je služila kao model za moj kip .. vrlo bled... od neprijatnosti da govori o njoj sa drugim ljudima.. više s njom? A kad se onaj ne razabra. visoka.. usta na luk.. ali je lepo pristajalo uz vatrenost te Safo. krepko čelo.. —Pa koliko li joj godina može biti? . Kaudal diže glavu da se priseti: — Koliko godina? . vitka. Otkud mu naiđe ta laž? Od nekakva stida.. dug niz bulevara između dva reda zelenih kita. koliko godina? ... Od kad nju zna-ju.. Vil-d'Avrej. još otkad . čuti sa te klavijature.. sedamnaest pedeset treće... kao što sam je ja video na ručku sa ovim lepim dečakom kod Langloa.. gde nije nedostajala nijedna dirka... dakle. Cela lira. cvetni trg. de .. a možda i od želje da sazna štogod. Pa naravno. sav opijen što opet vidi stepenice Sv. dosta sam zbog toga prepatio.. —O.. — Gle! Safo. Magdalene.. Mišice i ramena još pomalo mršavi. ne bi reklo. što se moglo iskresati iz toga kremena. Pa evo.... A da ste je videli jednoga prepodneva ove jeseni.. ljubavnica!. Zan. nje kod vas. —Vi se ne sećate. —La Gurneri? .... Divna je bila u felaškoj harjini. upita: —Je li joj i taj bio ljubavnik? .... Pa sad računajte. prošle godine!.. Za četiri godine...— Niste dakle. Sta je bilo u tome telu za razblude. od nelagodnosti pri tom imenu Safo koje su izdenuli njegovoj ljubaznici.. Fani Legran.... koliko smo proživeli zajedno 39 . što mu se.

čekala ga ležeći na rogozini pred njegovim vratima. pakosnik.. podigao iz oluka gde sam je našao jedne noći pred Ragaševom kafanom.. bure za polivanje 40 . Kad im ođeš u kuću. ne bih li joj sve ćudi zado-voljio. sa prijateljskoga stola za kojim je jeo i pio svake nedelje! On huknu jako. Ali je pesnik elegija ostao neumoljiv sve do onog dana kad je.. iako je vreme bilo veličanstveno. video u suroj pozadini senke kako odlaze i dolaze. I kao kraj svemu tome. tim se nitkovlukom nije usrećio. a njega sveg izgre-bana po licu.. i četiri godine za koje nisam skidao očiju sa nje. Ne trepćući. jahanje i znam ti ja šta. sišući na slam-čicu vrlo sitnim gutljajima ledeno piće na stolu pred sobom. I kad sam je lepo uglačao. sipali su mu u čašu te su mu se i srce i sva utroba sledili.. skapavao na radu.. izručio joj je na glavu jednu knjigu pakos-nih i ljigavih stihova. kletvi i jadikovanja. Cvokotao je... Kad se počupaju. kao da bi da odagna tu staru mržnju zbog ljubavi koja je još podrhtavala u njegovu glasu.. One tri 'godine što je s njom proživeo bile su pravi pakao. zatekneš nju s povezanim okom.. zbilja!. čekala je pet sati dole ispred Farsija.. istesao u lep ka-men. kud je on bio otišao s celom bulumentom. Ali najlepše je bilo kad je hteo da je ostavi. na ime zahvalnosti toj lepoj devojci koja mu je dala svoju najlepšu mladost i inteligenciju i najbuj-niju svoju snagu. zvao policiju... ovaj kicoš-stihodeljac došao je i odveo mi je iz moje kuće. Zalosno.као muž i žena. doterao.. razbijala mu vrata. svoje najlepše delo . Ah! krasan čovek. sigurno. učitelji za pevanje. uspravljen. Taj pesnik umiljate spoljašnosti bio je čudne ćuđi. Neki otrov. pratila ga. ludak. tiše: — Uostalom. Knjigu o Ijubavi. zatim na-stavi. usred zime.. da bi je se otarasio. klavir.. slušao je Gosen.. da čovek stane pa da gleda!. Pripila se uza nj kao krpelj.. Jedne noći.

. Eto zašto kad uzmem neku od njih..... do jedino to što se govori za ovim stolom.. Ona pređe Ezamu... pa čak i crte lica." i ja ne bih otišao. —Nema sutrašnjice . inače. uvre-đen... Da.. Kako mogu to? Otkuda im toliko hrab-rosti?. Sve su jedno drugome ka-zali i dali. govor. — reče Dešlet s blagim osmejkom koji se jadnom ljubavniku učini gadan. rekla bi mi: „Ne idi... otržu se.... Nikada to ja ne bih mogao...ulica gde stoji pred crkvom Sv..... I njegov miran i podrugljiv glas posta nekako blag. —Nisam joj dao ni minuta milosti. —Ziveli godinama zajedno. prevaren. Poznaju se od glave đo pete. Nema više galame po Parizu. Magdalene i ono ukrštanje kola što jure po mekanoj zemlji bez šuma kao po vati. kad voli nekoga.. Sad je govorio Dešlet.. nema sutrašnjice. Primili su jedno od drugoga navike... on je sipao otrov: — Grozno je to raskidanje .. —Kakvu avanturu? . venčanje.. onda. ili... Lepo vi to govorite. Divlji brak.... Ali nije imala sreće u tim naseljima. jednu muku mučili. on umro . Nema sutrašnjice kao što su govorili stari. Zatim. oženio se. pa produži sisati slamčicu. u blato bačen.. Posle došao lepi Flaman. bakrorezac. nekadanji model — jer ona je stalno imala neku naročitu naklonost za talent i lepotu —■ i znate onu njegovu strahovitu avanturu. ne pušta ga iz ruku. Ima žena koje čovek ne zadrži samo jednu noć.. uzimam je uvek samo za tu noć . spavali jedno uz drugo. i zgodnije je. Voli da vodi kuću.. ponašanje. To je takva ženska. najzad!. — upita Gosen prigušenim glasom. pre-pun sažaljenja .. ismejan.. Tako se stvar privede kraju. Zasnovala kuću sa romansijerom Dežoa.. —Onda znači niste bili njen tip. Na primer ovu ... snevali jedne snove. žena bi plakala... ničeg više.. slušajući pričanje o toj ljubavnoj 41 . odjednom napuštaju jedno dru-go.

a ja ne čuh o njoj ni reči. kako je bila lepa sa svojom hapseničkom kapicom. 2an nije mogao slušati više. nije plakala. 42 .}. još ćemo se mi voleti!. pravio je lažne novčanice. posrćući među točkovima od kola. a sad ga je neka vatra gušila u grudima. Ovda-^onda dolazila bi da popuši koju cigaretu u ateljeu. Kočijaši su se derali. držim. bojeći se da ga ne ostavi. Oh! grozno se ta plašila umetnika. da bi joj mogao plaćati njenu raskoš.. Posle su prošli čitavi meseci. osetivši miris od sun1 Bolnica i zatvor za javne žene u Parizu (prim. sve do onoga dana.. I Kaudal je podsećao Dešleta. On je izvukao deset godina zatvora..drami za koju se ceo Pariz živo interesovao pre nekoliko godina.. Uhvate ga gotovo na samom početku. Vratiće se lepi dani... Pa onda. to joj ]e jadnici malo ogadilo kuću. jedini s kojim je produžila viđati se.. njen odgovor onom matorom predsedničkom zvekanu. i poljubac koji je Flamanu dobacila preko žandarmskih tro-rogih šešira. On pređe preko ulice. milo moje.. a ona šest meseci popravke u Sen Lazaru. a lud za tom ženom. — Posle toga je udarila u pomodni svet. zbuni se.. pela mu se u glavu koja je bučala i htela da prsne kao gvozdena ploča belo usijana. dovikujući mu glasom kojim bi i kamen ras-plakala: „Ne kloni. Osećao je kako umire od tog usijanog otrova. opet su ukebali moju Safo". i odvažna. Rekao sam sebi: „Evo. Maločas se smrzavao. kad sam je zatekao pri ručku sa ovim lepim dečkom kome kida grožđe sa usana. Ja sam. S kim to imaju nešto ovi glupani? Idući Magdaleninim trgom. prev. na nedelju i nikad umetnike.1 pošto je utvrđeno da nije bila kriva.. i strpaju u zatvor zajedno sa njegovom ljubavnicom. uzimala ljubavnike na mesec." Pa ipak. — Bakrorezac je bio siromah. ostala verna svome prijatelju do kraja. koji je pratio to suđenje...

kao tamo u Arkadskoj ulici... Safo. pustu i sumornu. milo moje. promisli.. Foka.. Kaudalov atelje. da sam s njom živeo godinu dana!. mislio je sasvim glasno: „Moja lju-bavnica!. isto tepanje kao i njemu . On uđe u jednu englesku krčmu... rioćno stra-žarenje pred ćumezima ili na pesnikovoj rogozini. Karo. I jednako ovaj miris sunčaca koji ga vija po sumraku iste blede jorgovanaste boje kao i taj vrlo sitni cvet. i začas stiže u Amsterdamsku ulicu.. ne okusi ga i poče pisati. da je. Safo ... da. jecati. Odjednom opazi kako još korača krupnim koracima po trgu. koraknu još nekoliko puta. da. lažne novčanice. Frina. razdiran jedom. pretres.. i hapšenička ka-pica koja joj je tako lepo stajala.čaca. kao po brodskoj palubi. eeo život ove žene proteče brzo pred Bjegovim očima kao kanalska nečis-toća. tuče kod La Gumerija. krasno jedno đubre . Kad se samo setim. bez objašnjenja. Ubrza korak.. Kora." Milo moje! Iste reči. Iepi bakrorezac. omiljeni miris svoje ljubavnice. Opet stade juriti.. pri svetiljci koju su baš tada palili sede za umazan sto. Ali bezbroj reči se tiskahu po njegovoj glavi i htedoše sve odjed43 .. da ga izbegne. Ona će vikati. gurne niz stepenice i da joj za leđima dobaci njeno gadno ime. Pismeno?.. Žan de Poatijea.. A. Pred vratima zastade. I sa ona četiri pismena njena grozna imena... pa poljubac dobačen njenu majstoru lažnog novca: „Ne kloni..... kraj jedinoga gosta. Sramno!.. čvrsto rešen da tu ženu najuri iz svoje kuće. napuniti svu kuću svojim uličnim izrazima. prečistiti s njom u dve reči.. sasvim surovo. bolje je pismeno. neke devojčure sa mrtvač-kom glavom koja je žderala sušenu semgu ne pijući ništa. iščistiće on brzo taj gađ." Ponav-ljao je besno ono ime setivši se da ga je viđao po malim listovima između ostalih nadimaka devojčura iz šaljivog alma-naha Gota raskalašnog sveta: Safo. Posle.... tako.. On poruči pintu engleskoga piva..

. Dva-tri puta poče. kad su svi ti ljubavnici bili ljudi od glasa. iz čega se videlo koliko joj je. Sto je bila u Sen Lazaru?. pa iscepa. kad. a o njenu životu nije znao niš-ta zato što se za to nije nikada interesovao. zašto kad on može da se nađe s njima. Safina pojava mu dođe veća. gordost što ju je imao i on. a da je ne zalije sa malo piva.. Voli ženu. bilo teško. Obuze ga neko sažaljenje koje ga umiri. Najzad. slavni. najzad se diže.. pošto je u džepu imala upravo toliko koliko da utoli glad... što je takvima davala prvenstvo? I sa dna njegove duše dizala se nekakva nezdrava gordost koja se ne bi smela priznati. i što može sebi reći da je ona i za njih bila lepa.... U njegovim godinama čovek nikad nije siguran. da ga umire. kraj njega neka puna i proždrljiva usta upitaše bojažljivo: — Nećete piti? . Odjednom ga spopade bes. kad vam pokazuje sliku svoje Ijubaznice. Pa zar on to nije znao? .. ne zna tačno. Ijubav. naglo osvetli pred njim svu bedu života takve žene. ali nema oka i nema iskustva. nesrećnici. sasvim tiho. sem tih velikih umetnika. ali pošto je puštena ispod suđenja. i on stade čovečnrje suditi. ona ga nije lagala. Pa da. da razgovara. nošena je gotovo u trijumfu pri iz-lasku.. poče rasuđivati o svojoj nesreći. mladi ljubavnik. Pa šta 30Š? Za one druge što su bili pre njega? . On klimnu glavom. Zašto joj pre-bacuje? ... smem li? . a Kaudal stavio u mramor i bronzu. neku lepu reč. Zašto da se dalje ljuti na nju. Devojčura zgrabi pintu i žudno je ispi nadušak. da vidi njihove slike u izlozima? Zar da joj to upiše u krivicu.nom izići. sa zračnim svetiteljskim vencem otkad saznade da ju je opevao La Gurneri. ništa ne napisavši.. a pokvareno i grumuljičavo mastilo ih je crtalo lagano po svojoj volji. diže se s klupe na jednom spo44 .. traži jedan pogled.

45 .. Da se raziđemo. slobodnom i životvornom mistralu.. romansijera Latinskoga kvarta. ta Safo od bronze... kao i ta reč Safo.. To nije ni tvoja ni moja greška.. sišlog u noge. Oh! da mu je da legne. bez ljutnje. i na vetru sa Rone. on poznade kapiju na velikom groblju.." I da bi se sklonio lspred nje. Lepa.. Bulevar se zamračivao i praznio.. Znam te sad ko si. što se provlačila kroz vekove te svoju prvobitnu ljupkost uprljala gadnim legendama i od imena jedne boginje postala ime jedne bolesti. besno. ljube se. Sav je bio loman kao regrut posle marša a od njegovog prigušenog bola.. ostala mu je samo izlomlje-nost. Dežoa.. A kad se probudi. ali daije ne možemo živeti zajedno. Neka opora bljutavost se osećala u toplom vazduhu.. posmatrao je kako parovi šetaju.. pisca Sanderinete. da strese gadost i grozu svog rđavog sna. kad je od Dešleta saznao kako grozan nadimak nose ti ulični brakovi.. Koliko je sa-ti? .. češući se o bluze što su se ćuteći šunjale kao noćne ptice. hladno.. opet pođe i poče govoriti glasno. gde je sa svom omladinom prošle godine prisustvovao svečanom postavljanju jednoga poprsja od Kaudala na grobu Dežoa. čas razjaren u tom vrtlogu misli i suprotnih osećanja. rekao bi toj ženi: „Slušaj. gde ga je bacilo njegovo razmišljanje. još crnja zbog blizine smrti. otići će da izljubi mater i sestre.. Sva ta pomrčina.ljašnjem bulevaru. uplaši ga. usred dečje vike i torokanja radnica u prašljivo junsko veče. bronzana statua koja je obična roba.. kad je video bedno naličje. Pođe natrag. bože moj!. zaspi... vuče se svud. Kako je sve to gađno.. sad.. otrcana kao svirka na orguljama. o prljave suknje na vratima ćumeza kroz čije su se zamućene prozore videle slike kao sa projekcionog aparata. Kaudal! Kako mu čudno zvuče ta imena ova dva sata! I kako mu se učini lažna i žalosna priča o onoj studentkinji i o njenoj kućici. Išao je tako. čas umiren.

bojno polje u noći. teška potreba da se isplače. Izdaja u snu. otkrilo se.Legla je. ^O . premorena. koje nije više podržavala silna čežnja žene koja hoće da bude voljena. teturanje. To je bilo nešto veliko. užasi. koliko umora. suze. njena prošlost. kao u neku novu ženu. iščekivanja — na tim crtama opruženim pri otpo-činku. pa usled gnušanja opuštena donja usna. istrošena. Ne probudi se ni kađ joj on priđe. pri zapa-ljenoj lampi. umorena čekanjem. Stojeći kraj postelje. koja priprema telo za staračke bore. iadno dete obuze velika. nešto kobno. pa Sen Lazar. gledao ju je radoznalo. kakvu nepoznanicu koju kao da je tu zatekao. koliko priznanja! Godine. vanbračni život. sve se videlo. kao od fine. kao bunarska kamena ivica na kojoj gasi žeđ cela opština. i podnadulost u začetku. a na čaršavu pred njom rasklopljena knjiga. čvrste ambre. bez mrlje i zareza. i plavkasti kolu-tovi od čulnog uživanja i nespavanja. Lepa. sa celim užasom koji se vidi i onim što se nagađa po nejasnim pokretima senke. ramena. i spavala uveliko. Ali na ovim pocrvenelim oč-nim kapcima — možda od romana koji je čitala. batine. A sve ovo obvila mrtva tišina. grudi. oh! itekako lepa: mišice. možda od nemira. I odjednom. ćudi.

zmaš? Trebalo je onda osloboditi se ove hrpe ljubavnih pisama. dakle. pogodi.. uz otegnut cvrkut lasta koje su pozdravljale dan na izmaku.. Preko sive boje pređe crna senka: — Pa ti... pa ga preduhitri: — Slušaj. molim ti se . pošto si ti jedini na svetu. portreta. Ona. da. i kojom je mučio Fani otkako se ono našao s Kaudalom.. I on pogleda pronioavim pogledom njene lepe oči sive boje.. — Kad bi.4 Bili su pri kraju večere.. i ja volim samo tebe. gore u ormanu . poštedi nas. kao što kažeš. bila izumrla sva ta prošlost... Pošto je to izumrlo. Zan nije govorio. znam šta ćeš mi reći... i to uvek u onoj istoj strašnoj stvari koja mu se neprestano vrzmala po pameti. ovih dokumenata o ljubavi i slavi.A hoćeš li mi bar posle verovati? I kad je začiknu jedan nepoverljiv osmejak.. spasenih kroz toliko poraza! —... kraj otvorena prozora.. otrča po lako47 . koja je podrhtavala i menjala se pri svakom utisku. ne može se više izdržati. videći mu oborene oči i pritvorno nemaran izgled koji je uzeo na se radi novih pitanja. ali se spremao.. sve to. — Ti ne bi čuvala stvari koje te na nju sećaju.

— Dodaj ih meni. čekaj . već nekoliko dana toliko mučio njena dragana... pa približivši se. Govorila je grozničavo.. kao postiđen: —Ja bih da pročitam .. opreznim rukopisom. Ali on se nije žurio da obrne ključić. slegla se cela Afrika. bez reda.. —Daj. ispisanih raz-vučenim. Karavani crnaca i ka1 Afrički vetar (prim. —Zašto? još teže će ti pasti. gleđao je one trešnje s rodom od ružičastog sedefa. kraj zapaljene sveće na zemlji.. U Alžiru vri na sve strane — pravi Bagdad iz hiljadu i jedne noći.... cepaj. čučeći pred kaminom. — Spaljuj. stalno na kole-nima. čitala je jednovremeno s njim. Deset strana. Ali on: —Ne dam .. Svi mogući oblici. urezane na po-klopcu koji on odjednom pusti da odskoči..vani kovčežić čiji je išarani okov. poslat u Alžir za zvaničan i lirski izveštaj o putu cara i carice. svakojaki rukopisi..... posetnice. i rode u letu. prev. na kojima pesnik. tvoje je. a gde je on lično zavlačio sad svoje drhtave ruke . između lepo složenih re-dova njenoga rublja.. drljotine olovkom po listiću iz beležnika. Ja ću ih spaliti na tvoje očd.). Pa malo tiše. kao u fijoci po kojoj se često pretura i rije. a ne na nepažnju. zbila se oko varoši i kao samum1 udara u kapije da ih razbije. ispovest na uzglavlju svih tih ljudi koji su je voleli. pogledajući ga ispod oka. sa potpisom La Gurneri 1861. Mislila je samo na njegovu patnju. sjajno opisuje svojoj Ijubaznici te svetkovine. na gomili. 48 . stara požutela pisma izlomljena po savijucima. što na taj način izdaje ljubavne tajne. hartije u boji sa pozlaćenim zaglav-ljima.

mila natovarenih smolom, podignuti nakostrešani šatori; neki zapah ljudskoga mošusa po celoj toj majmuaari, ulogorenoj kraj mora, izvijao se noću oko velikih ognjeva, a nestajalo ga svako jutro pred dolazak južnjačkih poglavica, onih što liče na mudrace sa istoka sa istočnjačkom velelepnošću, sa ne-skladnom svirkom, trščanirn frulama, malim promuklim do-bošima, sa alžirskom vojskom koja opkoljava trobojnu Pro-rokovu zastavu; a pozadi, crnci vode konje određene za po-klon ambruru1, sve u svili, prekriveni srebrnim ašama, potre-sajući pri svakom koraku praporce i ukrase... Pesnikov genije sve je to oživljavao d iznosio pred oči; reči su se blistale po strani kao neoptočeno drago kamenje koje zlatar procenjuje na hartiji. Zbilja, imala je na šta da bude gorda žena pred čije noge je bacano ovo blago. Mora da ju je voleo, kad je, kraj sve zanimljivosti tih svetkovina, pesnik samo na nju mislio, umirao za njom: „Oh! ovu noć sam s tobom bio na velikom divanu u Arkad-skoj ulici. Bila si gola, bila si pomamna, cikala si od radosti pod mojim milovanjem, kad se naglo iza sna trgoh, umotan u ćilim na svome balkonu, usred zvezdane noći. Sa obližnjega minareta izvijao se mujezinov glas, kao jasna i svetla rake-ta, pre strastan nego pobožan, a ja sam još jednako čuo tebe rasanjujući se ..." Koja li ga to gadna sila goni da produži čitanje, kraj svega toga što su mu od ljubomore bledele usne, grčevito se stezale ruke? Tiho, umiljato, pokušavala ie Fani da mi uzme pismo; ali on ga pročita do kraja, a posle njega još jedno, pa još jedno, ispuštajući ih na pod jedno za drugim nekako prezrivo, nemamo, ne gledajući kako plamen u kaminu bukti sa lirskih i strasnih izliva velikoga pesnika. A pokadšto, pri nagloj bu-jici ove ljubavi, odveć raspaljene na afričkoj žezi, pesnikov Hrizam prljala je kakva gruba, prastačka skarednost vojnička 1 Na arapski način izgovorena francuska reč „empereur" (car) (prim. prev.). 49

која bi zapanjila i nepristojnošću jako uvredila otmene čita-teljke Knjige o Ijubavi, te čiste duše, bez mrljice, kao srebrn rog na Jungfrauu. Kako je čovek slab! 2an je baš tu zastajao, na tim prljavštinama na strani, i ne sluteći da mu nervozni trzaji uvek potresaju Hce. Cak je imao smelosti da se podrugljivo pod-smehne onom dodatku pisma ispod potpisa, koji je stavljen posle sjajnog opisa jedne svetkovine u Ajsaua: „Čitam ovo pismo... ima u njemu stvari koje nisu loše; ostavi mi ga, moći ću ga upotrebiti..." — Ne da čovek ništa da mu propadne — reče prelazeći na drugo pismo istoga rukopisa u kome, ledenim glasom čo-veka od posla, La Gurneri traži da mu se pošalje jedna zbirka arapskih pesama i jedan par papuča od pirinčane slame. Tada su kidali! Ah! umeo je on da se otkači, imao je taj snage. Ne zastajući, 2an je sve dalje i dalje isušivao tu baruštinu sa koje se dizao, vruć, nezdrav zadah. Noć uveliko; on stavio sveću na sto, pa pogledom preleće vrlo kratka pisamca, ne-čitko ispisana kao dletom u nekim vrlo grubim prstima koji su svakoga trenutka, kad bukne požuda ili srdžba, bušili i cepali hartiju. Prvi dani veze sa Kaudalom, sastanci, večere, izleti, pa svađa, preklinjanje da se vrati, vrisak, niske i gadne kočijaške psovke, naglo prošarane šalom, smešnim rečima, jecavim prekorima, sva razgolićena slabost velikog umetnika uoči raskidanja i napuštanja. Vatra je to zahvatala, istezala u duge crvene mlazeve u kojima su se pušili i prštali meso, krv, suze jednoga genijal-nog čoveka; ali šta se to ticalo Fani, koja se sva zanela mla-dim Ijubavnikom, na koga je dobro pazila, i čija žestoka groz-nica je nju pekla kroz odeću. Naišao je na jednu sliku, perom rađenu, sa potpisom Gavarni i ovom posvetom: Mojoj prija-teljici Fani Legran, u jednoj krčmi u Dampijeru, jednoga kišovitog dana. Inteligentna, mnogo napaćena glava, upalih očiju — neka gorčina i pustoš. 50

_ Ко ti је taj? ,__Andre Dežoa ... Polagala sam na nju zbog potpisa ... — Uzmi ga slobodno — samo to joj reče tako usiljeno, tako bolno, da ona uze crtež i baci ga u vatru kao dronjak, dok se on zadubljivao u romanopišeevu prepisku, u tu tužnu nisku, datiranu sa zimskih žala, iz banja, gde je pisac odlazio radi popravka zdravlja, očajavao zbog svoga fizičkog i moralnog opadanja, lupao glavu da stvori kakvu misao daleko od Pariza, i — uz poruke za lekove i recepte, uz zebnju zbog novca i posla, uz pošiljke korektura i produženih menica, uvek puštao isti krik čežnje i obožavanja za lepim telom Safo, koje su mu lekari zabranjivali. Besan, a bezazlen, Žan je mrmljao: — Pa šta im je to bilo da toliko za tobom čeznu? .,. To je jedino značenje koje su za nj imala ova očajna pis-ma, koja priznaju zabunu jedne od onih slavnih ličnosti ko-jima mlad svet zavidi a romantične žene sanjaju o njima... Da, šta im j'e to bilo svima? I šta li im je to davala da piju? ... Osećao je grozan bol, kao čovek koji, vezan, m&ra da gleda kako pred njim siluju ženu koju on voli; pa ipak, nije se mogao odlučiti da zažmuri i da, odjednom, isprazni i ostatak iz kutije. Sad je bio red na bakroresca. Onako bedan, poznat samo po slavi što je izašao u Sudskim novinama, imao je za mesto u tome kovčežiću za svete stvari da zahvali jedino tome što je bio silno voljen. Sramna su bila ta pisma datirana iz Mazasa,1 glupa i nedotupavna, sentimentalna kao ona što ih prost vojnik piše „njoj" na selo. Ali se u njemu osećao, kroz tu banalnu setu, neki iskren naglasak u ljubavi, jedno pošto-vanje žene, neko zaboravljanje na sama sebe, čime se taj robijaš odlikovao od ostalih, tako, kad je molio Fani da mu oprosti što ju je isuviše voleo, ili kad je iz sudske pisarnice, 1 Nekađanja robijašnlca u Parizu, srušena 1898. gođlne (prim. prev.). 51

odmah posle osude u pismo stavljao svoju radost što mu je dragana puštena ispod suđenja, te je sad na slobodi. Nije se žalio ni na šta; on je kraj nje, hvala budi njoj, imao dve godine potpune i beskrajne sreće tako, da će sećanje na to doba biti dovoljno da mu ispuni život i ublaži užase njegove sudbe, pa je na kraju molio za jednu uslugu: „Ti znaš da ja imam na selu dete kome je mati davno umrla; ono je kod jedne stare rođake u jednom tako zaba-čenom kutku da se tamo ništa neće čuti za ovo što je bilo sa mnom. Novac što mi je ostao poslao sam im i rekao da kre-ćem na dalek put, i ja na tebe računam, moja dobra Nini, da ćeš se obaveštavati o tom jadničetu s vremena na vreme i slati mi vesti o njemu ..." Kao dokaz Fanina interesovanja, bilo je, dalje, jedno za-hvalno pismo i još jedno, sasvim skorašnje, pisano nema šest meseci: „Oh! kako si dobra: došla si... Kako si bila lepa, kako si divno mirisala, pred mojom robijaškom bluzom zbog koje sam propadao u zemlju od stida!..." i Žan prekide, razjaren: —Pa ti si se i dalje viđala s njim? —Ovda-onda, iz sažaljenja ... —Pa čak i otkad si sa mnom?... —Da, jedanput, svega jedanput, u govornici... samo se tu može videti s njima. —A, krasna si mi ti... Ta pomisao, da ona, kraj sve njihove veze, posećuje toga falsifikatora, dovodila ga je do očajanja više nego sve drugo. Bio je isuviše ponosit da bi mogao to i da kaže; ali jedan svežanj pisama, poslednji, uvezan tankom plavom vrpcom preko sitnog kosog rukopisa, učini da njegova srdžba planu. —Promeniću odelo posle trke na dvokolicama... Dođi u moju ložu ... —Ne, ne... nemoj to oitati... Ona je skočila na nj, istrgla mu i bacila u vatru ceo sve52

. gadi mi se na tebe. ta budalina . i to veče. osetiše neku gadost. ne misleći zgrabi staklo s vodom ostalo na stolu. raziđoše.. a umireni susedi odoše u svoj stan.. pa ćupove i kad vide svoju nemoć i varnice kako proleću do sredine sobe.. pa žandarmi... Njegovo rikanje se izgubi u strašnoj grmljavini. Vode. Ona skoči preplašena.. sred ispreturanog nameštaja s koga curi voda. Upamćene čitave rečenice iz i nestalih. — Ah! da . odoše i prenoćiše u hotelu.žanj.. pa zavapi: „Vatra! vatra!" Hetemaovi dođoše prvi. __ Bila sam mlada. zajapurenu od odsjaja plamena i stida od priznanja.. ni da dovedu sobu u red. kada se mračne gomile sveta dole. sasvim bliskoj d otegnutoj. a on odmah i ne razumede. vode!. Odgurnuvši je nogom.. Vatra!. na kole-nima.. penjite se na krov!.. zaboravljajući na svoje ranije odvratnosti. a kad se uzbuna svrši i vatra bi ugašena. ljubavnik i ljubavnica sred ove ka-Ijuge od vode i blatnjave čađi.. Nešto kobno i nisko uvuče se u njihov život. Tek onda on razumede i sav preblede. Vikalo se: — Spustite ploču!. Uzalud je pala Fanina žrtva.. izgubiše hrabrost.. to je Kaudal. izruči ga na tu hrpu hartije sa koje je plamen zahvatio čađ od prošle zime. eela lira . sagorelih pisama stalno su se vrzmale po pameti 53 .. Safo . kao kakvu gnusnu životinju: — Odlazi.. osta-še bez snage ni da produže svađu. iako ju je gledao. ne dodiruj me. neko ćebe! Zaprepašćeni... pod uličnim fenjerima. pa zgrabi bokal. istrča na balkon. Radila sam što je on hteo. gledali su kako im napuniše i isprljaše kueu. sa kojom jednovremeno neka jaka svetlost obasja sobu.. za njima vratar. Ne...

Ona je sve to primila u sebe. I ta matora budala Kaudal. svoje prošlosti. govorilo se o njima pred njim.. To što je imala običaj da isturi palac kao da hoće da izvaja. 54 .ovog zaljubljenog čoveka. i tom gadnom ljubomorom koja ga je grizla. Od Dežoa je primila strast da se podsmeva. a slike i imena živih su se viđali svuda. Taj bol mu je izoštrio i um i pogleđ. udarale mu u lice kao mlazevi krvi. celo se izdanje povlačilo po keju1 i prodavalo po dvadeset i pet para. čuvenu u celoj Francuskoj. ti neka-đanji ljubavnici njegove ljubaznice bili su gotovo svi slavni ljudi. A posle. i strogo suđenje o modernoj književ-nosti. misli i navika. u tim godinama. uskoro je dospeo dotle da je na Fani otkrivao tragove ranijih uticaja i reči. i popu-larne pesme od kojih je on objavio jednu zbirku. već ju je pustio da se istutnji u svakoj zgodnoj prilici te protiv jednoga. slažući jednu na drugu razli-čite stvari. koje je ođ njih zadržala. na isti način kao u prirodi pri stvaranju zem-ljinih slojeva u kojima se mogu poznati doba i promene u zemlji. prev. prosta i starija još za deset godina. te protiv drugoga. kao izvesna mesta iz rđavih knjiga.. ona bi ga zadržala uza se silom. sa onim: „Ti to vidiš odavde. od La Gurnerija njegov visokoparan i prezriv način govora. Romani od Dežoaa nisu se više prodavali. dražila i jako srdila što on nije ni krio. i uvek je osećao neku nelagodnost. 1 Na njemu se nalaze parlske antikvarnice (prim. da da oblik onoj stvari o kojoj govori..). kao kad se kakva porodična veza bolno prekine. još uporno misli na Ijubav." nasledila je od vajara. Ali kao da je tu opet reč o inteligenciji! Mogla je biti glupa kao noć. Mrtvi su živeli i po smrti.. a naožda nije ni onako inteligentna kao što mu se uči-nila u početku.

. povećane nemirom koji ga je pokađšto vraćao u Amster-damsku ulicu. ali me nikada nećeš moći naterati da jedne rđave reči rečem o čoveku koji me je obožavao do ludila. do zločina. Zan se nije bunio. nije se micala od kuće.. gospođu Hetemu. Još 55 . nije radila ništa.. ništa. O njemu je on znao samo da je bio vrlo lep. ali je patio od ljubomorne mržnje.. Gledao sam ga na ručku u Vil d'Avreju. kao bula u haremu. Kako je samo propao sa onom svojom Faunicom na poslednjoj izložbi u Salonu! Ne ide više. plav kao i on. Jede kao koza vrhom donje vilice. na pisma mu ne odgovaram. — Ti dobro znaš da ga više ne volim. Ali pravi neprijatelj Gosenov bio je bakrorezac Flaman. Izraz koji je od nje primio. ali ona to učini nekako odlučno. koji je bio nešto najlepše kod nje. pošto volim te-be. da mu je tepano sa „milo moje". da mu se krišom išlo na sastanke i da je Fani okretala glavu bez ijedne reči... Fani bi se složila s njim samo da mu se dopadne. a koji je ona naučila od vajara.. da je iznenadi usred dana. Uskoro. ni život... Ja više ne odlazim dole. „Ako li je otišla da se vidi s njim!" Uvek ju je tu zaticao. i ovu površnu ženu koja je nešto malo došla u duhovni dodir sa ovim čuvenim umetnicima kako sude o njima s neke visine i vrlo učevno ih osuđuju. Kad bi on tako poduhvatio koga od svojih suparnika iz prošlosti. Na taj prizvuk iskrenosti... on oštro prebaci svo-joj ljubavnici što kao da ona oprašta sve tome razbojniku. „Ne ide više. A i s talentom je svršeno.".__ Znaš da je obezubio. i trebalo je samo čuti toga derana koji nije poznavao ni umetnost.. ili je sedela za klavirom i pouča-vala u pevanju svoju gojaznu susetku. kad bi njega napao kao i ostale nazivajuoi ga „sentimentalnim robi-jašem" ili „lepim zatvorenikom". te ona morade da se polako o tom izjasni. Žane.

kupa se u znoju. i da bi se malo osvežili. držeći otvorena i vrata i prozore. viđali su ga kako 'se naginje nad svoj široki sto na nogarima. trese rukave da se u njima vazduh malo promeni. te su išli zajedno. ali se videlo da je pošten čovek. stalno zabavljenoj svojim mužem. crtač u artilerijskom muzeju. naročito zbog svoje Ijubaznice koja je živela u samoći. pred vratima je vikao Hetema svojdm snažnim glasom: — Jeste li tu. Jako glomazan i prost. punoj uspomena i žaljenja. Pre podne. opasnijih možda od odno-sa kojih se ona dragovoljno odrekla. kakvim sladokusnim iznenađenjem koje bi mu priredila za večeru i novorn romansom koju bi mu pevala pri kraju večere uz voće i poslastice. pevaju s vremena na vreme kakav svoj orniljeni dvopev. a brada mu do očiju. On je na taj dodir mnogo polagao.od one večeri. koji su večito živeli na promaji. znoji se i ona. sprijateljili se sa ovim dobrim Ijudima. Gosene? Kancelarije su im bile na istome kraju. oko deset časova. zamuckivao kao da isto toliko brade ima u ustima koliko je ima na obrazima. Ovi ljudi će izvesno misliti da su oni venčani. njega obuze neki nemir. Ona se od 56 . Muž. mimim i punokrvnim. te on stavi Fani u dužnost da ob-jasni stvar susetki. Kraj njega nje-gova debela žena. nekoliko društvenih stepena niži od svoga mladoga druga. Pa ipak. i koja je imala časnu i nepokvarenu poznanicu u gospođi Hetemi. a njegova savest se bunila protiv takve laži. kako ne bi bilo nesporazuma. u rekli. mada nikad ništa ne radi. dahće onako u košulji. crtač je govorio malo. a nedeljom po ceo dan. Između te dve kuće brzo se razvi prijateljstvo. kad ih prijateljstvo toliko približi da stadoše k sebi prizivati jedni druge. donosio je posao kući i svake večeri preko nedelje. kad je izbila vatra. a takav dodir bio je potre-ban moralno zbunjenom Žanu.

Jadni dečko! samo je on mogao da bude tako bezazlen. to je cveće prema njoj. a on. A njih se baš to mnogo i tiče!. Izmeni se i njihova bliskost u najnežnijim trenucima.. odakle je on uzeo svoju ženu. S početka se ustručavala pred mladošću svoga ljubaznika čiju je iprvu iluziju poštovala. ali se ta žena nije više ustezala kad je videla kakav je utisak učdnila na ovo dete njena na-glo razgolićena razvratna prošlost i kad je opazila barsku 5? . otromiše od isparenja sa ustajale vode. Sve što sam ja počinila. — Pa oni nikad nisu mi pomišljali da smo mi venčani. stalno je valjala među prstima i stavljala svud po kući tu večitu cigaretu koja olakšava dan bludnicama od zanata. gde je preletala munja raskalašnoga smeha. Da ti samo znaš.. i za ko-ju romanse nisu nikako bile dovoljno sentimentalne. — Proći će te to. umirivala ga... Pa čak i oči joj promeniše izraz. a u njihovim diskusijama iznosila je neobično drske teorije o životu. nežna i ljupka. dok on stalno lupa glavu i grize sebe u nemoćnom besnilu.. u čudnim ispovestima o njenoj proš-losti. o njenu nekadanjem razvratu. kao prvoga dana. Sad se više nije liša-vala duvana.. tako siguran u svome zaljubljenom blagostanju! Gledao ga je kako ide kraj njega.. ni reči dovolj. milo moje. Zar ona bivša bludnica. On se venčao s njom jedino da bi bila samo njegova. sitnoga detinjeg sme-ha na nežnom licu.. ali sa nekom nebrižljivošću koju Žan nije umeo odrediti.srca nasmeja tome. njenim budalaštinama iz rađoznalosti. ova dobra duša svetlih očiju. o gadosti muškaraca i prepredenosti žena..no odabrane. On se tome nije mogao dovoljno načuditi.. sa lulom u zubima.. eovek tako miram. i polako diše blaženstvom. koje joj on nije tražio. A ona je bila u slobodniiem držanju i u načinu izražavanja. sa razvučenim provincijalizmima... u svesti o njenoj moći. i vidiš kako se slabo kida za prošlost. — govorila mu je blago Fani u časovima kad se sve kaže..

da bi ih preneo na druge. I sve što je ona znala. nalik na buktinje o kojima govori latinsld pesnik. Stid. otkrila se koja je. 58 . još je ponajbolje sredstvo da se zadrže. sve je to pustola sad. a koje su trkalištem išle iz ruke u ruku. ustručavanje. sve te vrste izopačenosti u slado-strašću što su joj bile nakalemljene učio je Zan. u svoj užasnoj slavi jedne Safo. oganj za telo i dušu. podiv-ljali u poroku i pokvarenosti. ovaj mali kao svi ostali. prikazala se u svoj potpunosti zaljub-Ijene a vešte bludnice. našto to? Svi su ljudi jednaki.groznicu kojom mu je krv zapalila. Izopačena milovanja od kojih se tako dugo uzdržavala. Tako otrov ide. Klju-kati ih onim što vole. sad kad je na njega došao ređ. sve one pomamne reči što su ih njeni stisnuti zubi zaustavljali u prolazu. iiri se.

ravnim onima u Nertu i Ermitažu. najstariji sin postajao konzul. bila je fotografija nekog južnog predela. ograđeni vinograd i imanje sa svojim ćuvenim vdnogradima. zaostavštine nekadanjeg sjaja ove milosnice. velika bela kuća. Kastle. a gore iza redova kiparisa. i uz šumicu od borova i mirti koja se jasno pre-liva. ši-roko odmorište pred spoljnim stepenicama. zaštićena od sever-nog vetra. ogromna jedna kula zupčasto se diže u nebo bez oblaka. kapije sa grbovima. pošto je. poduprta ka-menim zidom. upola zamak a upola seoska kuća. Na žalost. kraj jedne lepe Fanine slike od Džemsa Tisoa. crnilo kojim zjape otvorene šupe u čijem dnu sjakte plugovi i drlja-če. Krševita kosa po kojoj se puzaju vinograđi. kao zajedničko dobro sve dece. sa nekoliko krovova i romanskim zvonikom u Satonef-de-Pap. koju je na suncu grubo snimio neki seoski fotograf. jasla za stoku. ali je uvek naj-mlađi sin upravljao. priroda često po-brka te planove. prelazilo je sa oca na sina. od kojih se nastavljaju mrki zidovi pro-vansalske seoske kuće. sva crna i bela. italijanski krov. Ruševine od starih zidina. gde su Goseni d'Armandi živeli od vajkada.5 U njihovoj spavaćoj sobi. sedala za paune. a ako je kadgod bilo bića nesposobnog da 59 . po predanju u njihovoj porodi-ci.

pri pecanju ribe. ali stariji brat ih dobi o roku. pravio se-bi divne štapove od mirte i trske. kao ugašeni vulkani koji još prete i imaju lave. zatim. pojavljuje i u najozbiljnijim porodicama. uz to vredan i vrlo vican gazdinstvu.upravlja kakvim imanjem. straho-vitog gubljenja na kartama po klubovima u Avinjonu i Oran-žu. taj raskalašnik. držao se predanja do najmanje sitnice. i kako Ijudska sreća uvek ide u društvu. ne usuđujući se ni da pogleda brata koji ga je prezrivim ćutanjem ubijao. Leventa fal-sifikova potpis svoga brata. skupljao puževe. pala ta teška odgovornost. poveća se celim onim imanjem do Rone. da upravlja ma čim. zajedno s jednim očajnim pismom u kome se priznaje propast i falsifikat. mali 2an ugleda sveta pod mirtama na njihovu ima-nju. s vremena na vreme. na ograđeni vinograd bi stavljena zabrana. uveren da će pre roka naći novac da ih isplati. utučen svoijom velikom pogreškom. nevaljalac. Cezar. pređ-stavljao je onaj protivrečni tip koji se. Njemu ima da se kaže hvala što Kastle procveta. videći nesposobnost Leventinu. Konzul dojuri u Šatonef. u kojima je to kao neka oduška. skitaralo po seoskim jaz-binama i sumnjivim mestima. Taj je bio pravi Gosen. gadna hulja. od-reče sjajne karijere koja mu je bila u izgledu. povuče tri menice na konzula u Sangaju. ili bolje Leventa. i prosto postade vinogradar. rezervini pod-rumi se sasvim isprazniše. pa se. samo je u polju mogao dahnuti dušom. Za to vreme Leventa je švrljao po kući. Posle nekoliko godina nehata. to je bio Cezar Gosen. u lovu. na koga je. u đvadeset i četvrtoj godini. žestok i pribran. kad je svoj bol za-glušivao besmislenim poslovima. popravi taj očajni položaj svojom ušteđevinom i mi-razom svoje žene. i sam samcit ručavao u 60 . jednoga dana uoči potpune zabrane. glupaokog rasipanja. da ga nazovemo njegovim nadim-kom iz detinjstva. a žito se stade prodavati na ze-leno.

živo nasrnuti s leđa. ponos starijega Gosena bi opet doveden u iskušenje. onako mala rasta. da on stade govoriti o ženidbi. znala je da je ozbiljna 1 os ećajna i nalazila je u dnu svoga srca da bi taj nepriličan 61 . pošto je velika ludost zaglađena. toga prostaka.polju vrapce koje je sred pustare pekao na ražnju nad vat-rom od suva maslinova korenja. belih i savitljivih. desilo se te Divona nije igrala. niti je štogod čitao. kad se vraćao za bratovljevu trpezu. te se on otkotrlja na deset koračaja. a zabačene vrpce od kapice pokazuju divan potiljak. nego je divljač nosila u kuhinju. ali. gdegod na la-vendli ili na slami. krišom od svoga muža koji je Leventu vrlo strogo držao. učiniće joj kakav poklon u divljači. žalila to bedno stvorenje i davala niu za džeparac. te je podsećala na kakvu donu iz starinskih Ijubavnih dvorova koji su nekađ bili svud oko Satonefa. oim je prvi put sretne u polju. Ona je pozna-vala Divonu Abrije još od detinjstva. rođena u vrbaku kraj Rone. malo garav kao i lice. u te seoske avanture. pa onako krepka. ne toliko zbog prošlih ludosti. Malu glavu joj čvrsto uokviruje katalonska kapica iz tri dela. pa se i svojoj snasi poveri. nije govorio ni reči. u Kurtezonu. u tim sta-rim kulama čije se razvaline krune po brežuljcima. kao jedna od onih topola kraj reke. te se za-Ijubi prvoga dana. Takve istorijske uspomene nisu ndmalo uticale na Ijubav u Cezara. a posle će. i zbilja. prava rečna biljka sa dugom. koliko zbog svih onih što imaju tek da dođu. on je voleo visoke žene. kraj svega toga što ши se snaha blago smešila. odbaci zavodnika. sve do nežnog snežnika grudi i ramena. odigraće s njom jednu četvorku na nedeljnoj ig-ranci. te ga toliko zaludi. A u to se Leventa razumevao. lelujavom stabljikom. Od tada ga je držala na lzvesnom odstojanju vrhom svojih makaza što su joj visile o Pojasu na čeličnoj karici. Ali. u Vakerasu. Divona Abrije. Uveče. Triput preko nedelje dolazila je da šije u Kastle lepa ri-barska kći. koji niti je imao ideala.

upravljati ishranom dveju malih. bio očaran kolibom porodice Abrije.. nadoknađivala je ono što joj je nedostajalo u obrazovanju. bez razmdšljanja. neću da ga vidim više. Mati pade u postelju od toga dvostrukog porođaja. malo niže. Posle svadbe. izmiri ih krvna svemoć. da se ne rodiše dve male bliznakinje. Cezar ode iz Kastlea d nastani se kraj Rone kod tasta i tašte.. Marta i Marija. Mali Zan je pratio svoju mater pri tim posetama. vesela. sličnom zadimljenoj rotundi. 2an zavole duga putovanja i more koje još ne beše ni video. obilaziti Žana dva puta nedeljno u avinjonskoj gimnaziji. ali se ponos konzulov bunio pri pomisli da se jedan Gosen d'Armandi oženi seljankom: — Ako to Cezar uradi. po nagonu. Njih dvoje se doseliše u Kastle i. a docnije i kostobolja učiniše nepokretnom jadnu mater. gde su se sijale i preli-vale jako srebrnaste i sedefaste krljušti. U kućevnim troškovima kon62 . sva razbarušena od vetra. dve-tri velike barke podskakuju i škripe vezane užetima. Uredna i pametna žena. mo-rala se svakoga časa nalaziti kraj bolesnice. Braća se izmiriše. teče prema njenim ostrvima koja vire kao bledozeleni busenovi. široka. Ziveo je od male rente koju mu je davao brat. koju drmaju severni vetar i mistral. Od otvorenih vrata polazilo je malo žalo gde su se sušile mreže. uspravan kao jarbol.brak možda spasao Leventu. a sem toga. kako neizle-čiva malokrvnost. kome možda nikad ne bi ni bilo kraja da se u porodioi ne desi jedan događaj. paziti na mnogobrojne radnike. onako sasvim mali. te Cezar i žena mu dobiše dozvolu da dođu i vide je. svetla. I on održa reč. I tu. razumom i svojom seljačkom strogošću i onim malim znanjem što je ostalo u glavi ukroće-nog i u red dovedenog Levente. Dve ili tri godine živeo je čika-Cezar u tom izgnanstvu. a koja se oslanjala na jedan jedini direk. a velika reka. a donosila svakoga meseca njegova plemenita snaha. morade Divona voditi kuću.

pa ni ona sama. i bila vrlo skromna kao upravnica i kao družbenica. odgajila devojčice do gospođica. kuda je bio otišao da ih dovrši. kraj njihove matere. prvo lice koje bi mu izašlo pred oči. lutkastu licu. koja je i dalje nosila svoju kapu. iznenadi se videći da je postavljeno za troje umesto za dvoje. izbledelu od svetlosti. kađ god bi po-digao oči na fotografiju sa bledim odsjajem. od nekoliko dana na-ovamo. a u tome je i bio glavni posao konzulov: da spase taj vinograd istraživanjima i ogledima. skrivenu iza maloga plemićkog poljskog dobra koje ona. najpre u gim-naziji. i najzad u Parizu. naporom svo-je volje. nije znala. a s tim je išlo vrlo teško. kao ni ime svoje majke. Međutim. koje je filoksera pod-grizala u lozinu korenu.zul se potpuno osloni na nju. niti ikoga od svojih. to niko. otkad je saznao ko je njegova ljubaznica. kotur s ključevima kao kakva majstorica. a prihodi. seljanka plemenita srca. Jednoga dana. a još više našavši Fani kako igra karte s nekim malim čovekom koga ne poz-nade odmah. spasla je kuću od oskudice u tim teškim godinama. čuvao se da pred njom ne izgovori to obožavano ime. Kakvim čudom od reda i opreznosti je oma to postizavala. prvo izgovo-reno ime bilo bi Divona. zalutalu na tome zidu iznad postelje jedne Safo. a posle u Eksu. čak mu je bilo nelagodno gledati tu fotografiju. Ali uvek. Divona Abrije. nameštenu gde joj nije mesto. Sva je ravnica bila zahvaćena. ali koji se okrete te pokaza sjajne oči kao u nestašne koze. drži da se ne sruši. ćelavu lobanju i čika-Cezarevu bradu iz doba Henrika 63 . smanjivali iz godine u godinu. gde je učio prava. redovno plaćala stan i hranu za 2ana. samo se ograđeni vinograd još opirao. kad dođe kući na večeru. veliki osvajački nos na preplanulu. po-što su se obaveze uvećale. iako je i dalje okruždvala bolesnicu istom skupom negom.

oči. i ona mi je to kazala samo da me natera da dođem i pripitam za savet Bušroa šta da se radi s jadnicom koju je on nekada lečio. carska numera. ruke .. o njenoj bolesti u kritično doba. pa čak ni iknena dveju malih. on odgovori ne puštajući karte: — Vidiš. govori bezobzirno i sa iskustvom kakve matU . nije mi dugo vreme. Pre neko veče. da je on u mladosti bio malo udaren — ali moje ludilo nije bilo neprijatno ženama.. a srce mu se cepalo. rastegnutim do ušiju. — Čestitam ti. U poslednje vre-me mnogo je oslabila i ponekad je ostavi pamet te se ničega ne seća. veselniče. a uz to ga obuze i mučna nelagodnost od toga što ova žena govori o njegovoj materi. i nije bilo potrebno da me zatvaraju. Silno ga rastuži ta žalosna vest. osam hiljada franaka. kao i ono što mu Cezar stade govoriti tihim glasom dok se Fani bavila oko večere. „pravi razlog je zdravlje tvoje majke. kad IHU jedno pismo od beležnika javi da je — avaj! — Kurbebes umro i da odmah može primiti svojih osam hiljada franaka." —Jeste li već imali Iudaka u porođici? — upita Fani. Ali pravi razlog. Niko to nije opazio sem tvoje strine... kartam se sa snahom. koje je u svoje vreme pozajmio svome prijatelju Kurbebesu. a ona pita Divonu ko je taj dobri gospodm što je često obilazi.. Na put se krenuo pod izgovorom da primi neki novac... La Gurnerijevim izrazom. bez ikakva ustezanja. kad za stolom Leventa zaokupi govoriti. 2an ih je gledao. sa učevnim i ozbiljnim izrazom..IV. Njegova snaha! A Zan tako brižljivo krije od celoga sveta ovu svoju vezu! Ta familijamost bi mu neprijatna. dodajući s prepredenim os-mehom... o poslovima u Kastleu. —Nikad. i od čega je davno bio digao ruke. mali.. — reče Leventa. A još gore bi.. o onome što ga je dovelo u Pariz. jer novac mu se mogao i poslati. izlazi tvoj otac iz njene sobe. Na uzvik svoga sinovca.

lekovima koji mnogo staju. poverava se. nalakćena na čaršav... razumete se sigurno u to.. Uostalom. kao bolesna deca. da ne misli on da se ispoveda. koje je spasavao navodnjavanjem. Cezar.. I on izvuče iz svoga portfelja i pruži joj jednu fotografiju na karti od koje se nikad nije rastavljao. Ah! vinogradi .rone. Ni sam ograđeni vinograd neće dugo: polovina čokota je već pojedeno. vino slabo. vi ste žensko. snaho. divno skrojena: — Evo. o sreći koju mu je ona stvorila. Uz to je vrlo lepa. o tome još niko ne sme ni slutiti u Kastleu . ce-varika.. mesto da podiže masline i kopare na celom tom dobrom zemljištu. govorio je konzul s prezrenjem. da ispriča onu tužnu priču o lažnom potpisu? Ali Provansalac.. priča prisne porodične tajne.. ali to među nama. ali se i Leventa uz-jogunio. bez nje ja ništa ne radim. 2an zadrhta. Leventi se oči ovlažiše: — Oh! Divona. čiko? — upita Fani smešeći se. 65 . Ieči se svaki grozd. stade govoriti o njoj. pošto ga je najpre hteo upropastiti. Kad se pomenu njegova žena.. Sreća te je on.. Po sinovljem naglasku kojim je 2an govorio o svojoj strini. obuzet než-nošću prema Divoni. Najgore je to što se konzul uzjogunio pa stalno ponovo sadi lozu onđe gde pojede filoksera. a os-tatak se čuva nekim čudom. imao nekoliko hektara kraj Rone. te će sa osam hiljada franaka od Kurbebesa kupiti Pibuletu. — Znaš. savijajući oigaretu. — Čak ni Divona. tim divnim pronalaskom koji se dao upotrebiti samo na niskom zemljištu. mali. beskorisno pokrivenom gubavom i opaljenom lozom. propali su vinogradi!. ne pali mnogo. ona ima poverenja u moju zamisao i bila bi jako srećna kad bi njen jadni Cezar podigao Kastle. svako zrno. prvo ostrvo na Romi nizvodno od porođice Abrije. A onaj drugi brblja. odaje.. Već ga je ohrabrila jedna dobra berba.

malo uzdrhtalim.. pre tridesetak godina. Posle đnevne žege. sva ta graja što se dizala. a Ijubaznica mu Mornas kao prodavačica pesama. Fani je zamišljala kakvu ubrađenu seljanku kao što su one iz Sen-e-Oaza. čim on ode. Zatim pređoše na balkon.. i bujica sveta.. te se zaprepasti pred ovim lepim licem čistih crta. —I kakav kroj! — dodade stric koji je mnogo polagao na njenu figuru. iz jednog zalutalog oblaka lila je lepa kiša. koju su zvali Pelikulom. osvetljenim uzanom belom maramom. opijala je palančanina. što se tu besnelo!. jedini koji je znao u Parizu. kojoj se na čelu videla brazda od zabri-nutosti. pred ovim elegantnim i vitkim strukom žene od trideset i pet godina. vrlo lepa.. zalivala i osvežavala vazduh. smejao se da razglavi vilice. O ponoći. tu orgijalo. pripazi se!. vukao je neku malu žensku iz La-tinskog kvarta. kola. gto joj je i sreću đonelo. — reče ona. na tri meseca što ih je. I radostan. kad se pozdravio s njima da ide u hotel „Kižas". Ali što se.ро materinskirn savetima pisanim krupriim rukopisom.. stric im. Pariz se smejao pod tim pljus-kom. bacao poljupce svojoj snasi koja mu je svetlila i dovikivao Zanu: — Znaš. živo pređe u svoju sobicu za umivanje i kroz od66 .. Kurbebes kao ko-medijaš. A on.. pevušio igre i po taktu obuhvatao oko struka svoju snahu. Fani. —Zbilja. prazaioj i pok-retnoj kao praporac. grizući usne i govoreći nekim naročitim naglaskom. deco. pošto je postala slavna kafešantanska pevačica. pevao je na sav glas na stepenicama. veselo dobovala po krovovima i kaljala pločnike. I kad su oni ušli u Prado jedne noći Bele nedelje. od koje je cink na verandi još bio vreo. podsećala na mladost. vrzmala se po njegovoj glavi.. proveo kod svoga prijatelja Kur-bebesa.

— Gle!.. vrlo je lepa ta tvoja strina.. dok se Zan spremao da legne. Ona ga je spasla od jedne bolesti. od smrti.. ovakvih očiju i ovakva kroja o kome je govorio onaj ludak. držeći da je ceo njen pol gotov odmah na svaku ćud i pobeđen prvom požudom. dok je dobaoivala 67 . pitajući se da mu nije kadgod dodir kakve nevine milošte nagovestio kakvu bilo opasnost.. ispitujući svoje uspomene. podsećajući na onu drugu. kome uostalom glava i jeste za to ..škrinuta vrata. On se bunio sa najvećim preziranjem. ali zbunjen. ne. ili ma gde. i mađa nije ništa našao. mogla ostati bez požude kraj jednoga lepog plavojka devojačke kože. pitala ga: — Ličim li na Divonu? Oh! ne. nevinost nje-gove ljubavi bila je povređena. pa stojeći pred njim u mlečnim borama svoje batistane noćne košulje.. na ronskoj obali. sad se ne čuđim gto si o njoj govorio tako često... On se branio. oblačila.. koja ga je maloga negovala. vidi .. koja ju je činila vrlo lepom.. Sigurno ste nasadavali rogove ovome jadnom Leventi.. svud smo mi iste. kakvu nose de-vojke u Satonefu. Vidiš. ovako se ubrađuju kod vas ... užagrenih očiju. sa ukosnicama u zubima — ne možeš me ubediti da je njegova Divona... molim te — opet će Fani piskavim žsnskim glasom.. nikad ne bi on pao u iskušenje da uoini takvu gadost.nikako ne. prikupljenoj u dve duge vittce. poče gotovo nemarnim glasom: __ Cuješ. — Ostavi. onu iz Sen Lazara. bila je ukosnicama prikačila belu maramu koja je dosta dobro pođražavala katalonskoj kapici u tri dela. Na svojoj lepoj kosi.. kao što si ti!. čist dragi kamen zaparan noktom. Ona je to govorila s ubeđenjem.. kažu. ona je ličila samo na samu sebe pod tom malom kapicom.... Divonu! njegovu drugu mater.

milo moje. koja mu neće dati da pravi ludo-rije. sa koga su se čule ulične pesme na dnev-noj probi obližnjega kafešantana. o Divoni. da u polju priredi ručak svojoj snasi!. Izgledao je još veseliji nego sinoć: hotel „Kižas". pljeskao je po rukama.. čim mu Ijubaznica leže. oko se gasilo i vlažilo. o načinu kako treba s njim. i Fani se smejala silno. novac za Pibuletu. ali je valjda imao prava da odvoji nekoliko zlatnika. u velikim najmljenim kolima punim šampanja.oproštajne poljupce svome robijašu sred sudske dvornice: „Ne kloni. glupački i usiljeno." I to sećanje mu bi tako mučno da. ugasi svetlost. izmahu-jući štapom i derući se: „Ej. srećan je što zna da je s njom. a naročito osam hiljada franaka savijenih u njegovu portfelju.. kad bi došao da ga potraži u naručju Pe-likulinu. bio vrlo izdašan. jezik mu odebljavao. — A Bušro! — primeti sinovac. davao joj savete kao novoj mladi. ozbiljnom ženom.. Rekao bi čovek prijatelji su od pre dvadeset godina. To je. ne bi li opčinio Parižanku. u senci bagrema i japanskog ruja. Bi rešeno da se ruča na Jelisejskim poljima i da njih dvojica idu posle lekaru. G3 . koji nije mogao đva dana uzastopce ne otići u ministarstvo. samo da je ne gleda. Cezar je brbljao. nesumnjivo. a jedilo ga je i to što se prisnost između stri-ca i snahe stvarala iza njegovih leđa. Sutradan rano dođe stric kao kakav kavgadžija. dečice!" živo i zaštitnioki kao nekad Kurbebes. Govorio je o nešto malo nepoverljivom karakteru mla-dićevu. a i o svome malom 2anu. Le-venta se rastužio uz vino pri kraju ručka. govorio o Kastleu. doduše. što je bilo vrlo mučno Gosenu. svu svoju ljubaznost izneo na pazar. vratiće se lepi dani. hvalio šefa kujne zbog sosa uz ribu.. ble-savo smejala kao da je u kakvom separeu. On je „hvatao" kelnere. To nije bilo ono što je Leventa zamišljao: dolazak u Sen--Klu. ali obed je bio ipak divan na gostioničkom balkonu.

Otreznio se kod Bušroa. Dva časa čekanja na prvome spra-tu na Vandomskom trgu, u onim velikim salonima, visokim i hladnim, punim tarižnog i preplašenog sveta; pakao bola u kome su oni postepeno prolazili kroz sve krugove, idući iz sobe u sobu, do kabineta slavnog naučnika. Bušro je imao čudno pamćenje, te se seti vrlo đobro gos-pođe Gosen, zbog koje je odlazio u Kastle pre deset godina da je pregleda, onda kađ je bolest počinjala; tražio je da mu ispričaju različne mene, pročitao stare recepte i odmah umi-rio njih dvojicu odnosno moždarrih poremećaja koji su se de-sili, a koje je on pripisivao izvesnim lekovima. Dok je nepo-mičan, sa velikim obrvama nadveše.nim nad malim, živim i pronicavim očima, pisao jedno dugačko pismo svome kolegi u Avinjonu, stric i sinovac slušali su, ne dišući, škripanje ovoga pera koje je za njih samo nadvišavalo svu huku raskošnog Pariza; i, ođjednom bi im jasna moć lekareva u moderno doba, toga najvišega sveštenika, najviše vere, nepobed-noga praznoverja... Cezar izađe odatle ozbiljan i rashlađen. — Idem u hotel da spremim kufer, ne prija mi pariski vazduh, vidiš, mali... kad bih ostao ovde, počinio bih trista čuda. Otputovaću večerašnjim vozom u sedam sati. Izvini me kod snahe. Hoćeš? Zan se čuvao dobro da ga zadržava, bojeći se njegovih de-tinjarija i neozbiljnosti; a sutradan, kad se probudi, čestitao je sebi što zna da se onaj vratio kući, pod ključ kraj Divone, dok se oinaj, međutim, pojavi unakažena lica, razdrljen: — Gospode bože! čiko, šta vam se desilo? Srušen u naslonjaču, bez reči i pokreta u početku, ali do-'azeći k sebi malo-pomalo, stric priznade da je natrapao na neko poznanstvo iz vremena Kurbebesova, platio vrlo obilnu veceru i osam hiljađa franaka izgubio u jeđnoj kockarnici... лета više ni prebijene pare, ništa!... Kako da se vrati dole, kako to da kaže Divoni! A kupovina Pibulete... Ođjednom, 69

obuzet nekim ludilom, pokri oči rukama, zapušiv uši pal-cima, pa zaurla, zajeca, razuzdani južnjak izruži sama sebe, pokaza zbog čega ga grize savest, ispovedajući uopšte ceo svoj život. On je bio sram i jedno zlo za svoje; takve člano-ve porodice kao što je on, imao bi pravo čovek da premlati kao pse. Da mu se brat nije smilovao, šta bi bilo s njim? ... Bio bi na robiji s lopovima i falsifikatorima. — Ciko, čiko!... — govorio je Gosen, sav nesrećan, pokušavajući da ga prekine. Ali je ovaj, namerno slep i gluv, uživao u tome da javno iskaže svoj zločin, da ga ispriča do najmanjih sitnica dok ga je Fani gledala nekako i žaleći ga i diveći mu se. Bar je bio strastan čovek i paljevina kakve je ona volela; uzbuđena do dna duše jedne duševne devojčure tražila je načina da mu pomogne. Ali kako? Evo već godinu dana kako se ni s kim ne viđa, a 2an nema poznanstva... Ođjednom joj pade na pamet jedno ime: Dešlet!... On je, izvesno, sad u Parizu, a prava je dobričina. —Ali ja se vrlo malo znam s njim... — гебе 2an. —Ja ću ići, ja..'. —Kako! hoćeš?.... —A što ne? Pogledi im se ukrstiše i razumedoše. I Dešlet je bio njen Ijubavnik, Ijubavnik za jednu noć, koga se ona jedva sećala. Ali on, 2an, nije ni jednoga zaboravljao; svi su mu bili po-ređani u glavi kao sveci u kalendaru. — Ako ti je to neprijatno .. . — poče ona, pomalo ustežući se. Tada Cezar, koji je za vreme toga kratkoga razgovora pres-tao da viče, sav brižan, upravi na njih svoj pogled, očajno preklinjući, tako da se 2an pomiri sa sudbom i pristade kroza zube... Kako im se učini dug taj sat obojici, razdirale su ih misli 70

koie oni jedan drugome nisu priznavali, naslonjeni na bal-kon pazeći dobro kad će se opet pojaviti ova žena. __ pa taj Dešlet daleko stanuje? ... __ Ne, u Rimskoj ulici... dva koraka odavde — odgovarao je 2an, besan, i nalazeći i sam da se Fani dugo zadržala. Po-kušavao je đa se umdri inženjerovom Ijubavnom devizom: Nema sutrašnjice", i onim što ga je čuo kako se prezrivo izražavao o toj Safo, kao o jednoj staroj poznandci iz razvrat-nog života, ali se njegov Ijubavnički ponos bundo, i bi skoro gotov da poželi da se ona Dešletu učini još lepa i privlaena. Ah! ovaj matori šašavko Cezar da mu, na taj način, otvori sve stare rane! Najzad, mali ogrtač Fanin zavi za ulioni ugao. Ona se vra-ti, sva srećna: — Svršeno je... dobila sam novac. Kad se prostreše pred njim osam Mljada franaka, stric je plakao od radosti, hteo dati priznanicu, utvrditi interes, da-tum isplate. —Ne treba, čiko ... Nisam ja ni pominjala vaše ime... Meni ste vi dužni, i možete držati dokle hoćete. — Takve usluge, dete moje — odgovorao je Cezar, zanet zahvalnošću — takve se usluge plaćaju večitim prijatelj-stvom ... — I na stanici, kuda ga je Gosen otpratio da se uveri da će otputovati ovoga puta, ponavljao je suznih očiju: —Krasna žena, blago jedno!... Treba je, čuješ, usrećiti... Zan je bio jako ljut zbog ovoga slučaja, jer je osećao kako mu se njegov lanac, i dnače vrlo težak, sve više i više zariva u meso, i kako se spajaju dve stvari, koje je njegova urođena nežnost uvek držala razdvojene i razlikovala ih: porodica i niegova veza. Sad je Cezar ispričao njegovoj ljubavnici sve o svojim radovdma, o dmanju, saopštio joj novosti iz celoga Kastlea; i Fani je kritikovala upornost konzulovu odnosng 71

vinograda, govorila o stanju zdravlja njegove majke, jedila 2ana nekom zabrinutošću i savetima, čemu tu nije bdlo mesta. Nikad, ni okolišno, da pomene učinjenu uslugu, pa čak ni staru pustolovinu Leventinu, tu ljagu na kući Arman-di, koju je stric odao pred njom. Samo jednom je tim oruž-jem odbila udarac, a to je bilo ovako: Vraćali su se iz pozorišta i ušli u kola po kiši na jednoj bulevarskoj stanici. Kola, nekakva šklopocija koja saobraća tek posle pola noći, dugo nisu mogla da krenu, kočijaš zaspao, raga trese zohnicu. Dok su oni čekali, zaklonjeni u fijakeru, neki stari kočijaš, udešavajući Шб u bičalje, priđe mirno vratima od kola, držeći kanap od biča u zubima, pa reče Fani rapavim glasom, zaudarajući na vino: —Dobro veče .. Kako je? —Gle! Vi ste to? Ona malo zađrhta, ali se ubrzo savlada, pa će tiho svome Ijubavniku: — Moj otac!... Njen otac, ta lopuža u dugom kaputu od stare livreje, is-prskan blatom, sa pokidanim metalnim dugmetima kome se pod svetlošću fenjera na trotoaru videlo podnadulo lice, uko-čeno od pića, na kome je Gosen mislio da nalazi, prostački izražen, Fanin pravilni i čulni profil i njene krupne bludnićke oči! Ne osvrćući se na čoveka koji mu je pratio kćer, d kao da ga nije ni video, čiča-Legran je pričao kućne novosti. — Matorka je u Nekeru evo već petnaest dana, uvela je u tanke nite... Obiđi je jednoga četvrtka, to će je ohrabriti... Ja sam, srećom, dobra građa, uvek dobro bičalje, dobar bič. Samo što radnja ne ide baš najbolje... Ako ti treba mesečni kočijaš, to bi bilo divno za mene... Ne treba ti? tim gore, onda, hajde do viđenja!... Oni se nemarno rukovaše; fijaker pođe. — Eto vidiš... — promrmlja Fani; i odmah stade nadugačko i naširoko pričati o svojoj porodici, što je stalno izbe72

— ali sad se bolje poznaju. kraj sveg onoga što sam joj mogla reći. otrčala je da opet produži s njim. i kad je Fani bilo četiri godine. —Pa. i sad je eto u sirotinjskom domu.. Ali se čiča-Legranu brzo dosadi ta uloga oca. hteo je otresti se deteta po svaku cenu. on ju je vodio na svojim kolima kao kakvo psetance. i ona se tako zabavljala putujući. —Kako! Ona služavka koju sam video kod tebe.. od toga oca. —To je bila moja maćeha.. Ona nije ni poznavala svoju mater.. slušajući zveckanje praporaca. nevaljalac jedan! Kakav je prljav! Prava skit73 . Kakav ide bez nje. ti je znaš.gavala. koji je bio poštanski kočijaš na putu Pariz— Satijon.. Pa ipak! kad me je ostavila. zbilja.. pri severcu.. šćućurenu gore. pošto je gazdama bio mnogo dužan. ja sam je uzela da je otrgnem od njenoga golje muža koji joj je najpre spiskao sve što je imala. a leđa u životinja se puše i nadimaju. Ona jasno oseti da otac hoće da je se otarasi. ipak. a posle je brazdao udarcima i primoravao je da služi neku đubretaru s kojom je živeo. tako nisko. trebalo je hraniti i odevati tu bala-vicu... ta misao nije pijancu izbijala iz glave. Ona je bila vrlo dobra pre-ma meni kad sam bila mala.. koja je umrla na po-rođaju. i smetala mu je đa uzme uđovicu nekoga pi-ljara na čije je dinje i kupus. u predgrađu. dobra tetka--Mašoma. i od jedne kavanske služavke između dva obređivanja pićem za kavanskom tezgom.. Mašomu — reče Fani. sad nemaju više šta da kriju. krišom bacao oko duž puta. pod arnjevima. Ona je začeta u Mulen-oz-Angleu.. i da sama ta udovica. mada je to vrlo malo stajalo. Ah! jadna Mašoma. ona ie videla šta staje jedan lep čovek. — to je tako ružno. uvrstan u kvadrate.. nije uzela devojčicu u zaštitu . neki dobri ljudi. gledala bi kako svetlost fenjera juri s obe strane. On se ne usudi odbiti. samo zakupci prevoza. zaspala bi u mraku. A posle.. nekadanjega dragona. primoraše oca da malu prizna za svoju i da plati dojkinju.

imam oca Legrana. Zan se užasavao sluša-jući je.. to mu je uzrečica.. Shvativši odmah šta znači ćutanje njena ljubavnika.nica! Sem biča.. jesi li video kako ga drži pravo? . Pijan. nema ničega više. nikad nije ništa ni imao sem toga. ne može se odgova-rati za to. prema strogom kon-zulovu licu i anđeoskom osmehu gospođe Gosen!. a ti strica Cezara.. Takav otac!... takva mati!. svaki čas da padne. dobar bič.. 74 .. ne gadeći se i ne stideći se.. koliko se on buni protiv toga društvenog blata. ja. a njega nosi pravo kao sveću. Ona je to govorila nesvesno. kao da govori o kakvom strancu.. čuva ga u sobi. koje prska kraj nje: — Pa najzad — reče Fani nekim lilosofskim tonom — ima toga pomalo u svima porodicama. eto. Dobro bičalje.....

„TJ nedelju.. sa zebnjom u srcu. naših bliznakinja bilo je nestalo za ceo jedan dan. a nas sve vidiš u trpe-zariji gde očekujemo male. bu-dući da sam morala ostati kraj tvoje majke." Naj-zad. zovu dh po vinogradu. pred ručak. nismo smeli ni pitati. kao da je osećala nesreću koja se šunjala oko nas. sve joj više glava radi. svi eto jurimo po Kastleu i uvek. a posle nisam pazila na njih. opaženo je da ih nema. otkako se razbolela. da se mirno smešim i objašnjavam da male nisu tu zato što sam ih ja poslala da provedu nedelju kod svoje tetke u Vilampiru.. dok sam bdila kraj nje.. pišem ti. nervoznije nego obično. ja na drugu. Ti znaš da ona može. Da grozna dana!. i što manje može da se kreće. jednu noć i pre podne sutradan!. na koju ih je konzul trebalo da vodi.. kad s'e sretnemo: „Šta je? — Ništa. da predviđa. Ja sam ih bila lepo opremila za službu božju u osam sati. prilazili smo bunaru.. pastir zviždi u svoju veliku školjku kojom skuplja ovce. dobro pazeći kroz prozor na svetilike 75 . išli pod visoke tavanske prozore. a opet morala sam svakog časa da se penjem ka tvojoj materi.. Izgledalo je kao da mi veruje. Tardiva. posle Cezar na jednu stranu. Ruslina. ali dockan uveče.6 „Milo moje dete. a još sva drhtim od velike bede која nas je bila snašla. „Tvoja mati srećom u svojoj sobi.

pa su mimo gledale kako ih matica nosi i zaglavljuje njihovu barku u ševaru na Pibuleti. od koje je ništa ne može izlečiti. milo moje dete.. pomodrele od zime i gladi. neka se opet pojava onaj blagi 76 .što su jurile dolkiom i po Roni tražeći decu.. veli. da se kremi u lađici bez jedra. Nismo ih mogli grditi. odvezale jednu barku na ribolovištu. da šire hrišćanstvo na prvoj obali do koje ih bude doterao dah božji. u nedelju posle službe božje. i ćutećd. svaka pogružena u svojoj tuzi. „Najteže je to palo tvojoj materi.. „Najzad. pa iako je inače ona vrlo mirna i vrlo vesela. Tako su. bez vesala i bez ikakve hrane. da ne dužim ovu strašnu priču. i kad je stadoh ispitivati: . Već odavno ih muči misao da urade kao njihove svetiteljke zaštitnice.. vihor. ipak. ona naročito za tobom čezne i brine se. Da. I evo šta su nam one ispričale u svojoj detinjoj naivnosti. klekle u ugao kao sve-tice. Suh je gde tiho plače u svojoj postelji. mada joj još ništa nismo pričali. mi smo obe brinule. sad se podala nekoj tuzi. Iznenadi nas o Božiću. osetila. kako prelazi smrt preko Kastlea. a našli su ih na nekoj gomili loze. ali svi smo se razboleli ođ pretrpljena straha. ali ti nisi došao posle ispita kao što si bio obećao.. I da ti kažem.' — odgovori mi ona onim detinjim glasom koji joj se povratio od silnih muka. ja i svi ostali nežno svijamo oko nje.Plačem od nečega što se od mene krije. a vetar silan. ali što sam ja. kraj svega toga što je u to doba voda bila velika. mada se tvoj otac. blagi Bog ih je sačuvao i vratio nam ih. pogodila. čije žitije su one čitale. Marta i Marija. koja je. Ona to ne sme da prizna pred ocem koji je rad đa te puste da radiš svoj posao. posle jedne noći pod vedrim nebom. samo smo ih od sveg srca grlili i ljubili. devojčice naše! Malo su im bili izgužvani praznični kaluđerički velovi i oštećena pozlata na molitvenicima.. moj Zane. sred vode. u ponedeljak pre podne nam dovedoše naše male radnici koji rade kod tvoga strica na ostrvu.

samo da te domami. Da vidim ." Stojeći kraj prozora. čitala savijajuoi cigaretu. izbiću ja tebi iz glave te svetice! Izmislila sve to.. sva podnadula od spavanja. dok je.. ja pišem onom tvom rogonji. Ali kraj je razdraži do ludila.. da znaš... nikad tako izlila svoju gnusnu srdžbu. — Pre svega.. pošto je znao da njegovu ljubaznicu obuzme besna ljubomora čim se samo spomene ime Divonino. a usnica labavila od bujice tog uličnoga rečnika iz njene bludničke i adrapovačke prošlosti. ama!.. a lep Divonin kroj da im bude mamac. Fali joj njen lepi deverčić. Da znaš samo. naslonjena na uzglavlje u bujici svoje smeđe kose.. kroz koji je pod maglom promicala troma zimska svetlost. kako čovek žali što im nije više vre-mena posvetio . ako otputuješ... Govoreći prikupljala se ona 77 . Ali kako da prikrije pismo kad mu je ona poznavala poreklo i oblik? Najpre je ludorija devojčica nežno uzbudi. čitao je Zan ovo pismo. da ga privuku u zavičaj. tih starih. toj. On je htede preseći. pružala je nesvesno ruku za paklo merilendskog duvana. Oklevao je.. Kažem ti. kad ih više ne bude bilo..osmejak na licu naše bolesnice. Ce-zar je pričao.. iz punih grudi udisao miris poljskog cveća i uživao u dragim uspomenama na nežnost i sunce. Vrat joj se nadimao. koji je stajao na noćnom sto-čiću.. i u porodici su smislili da prekinu taj njegov odnos. Nikad se ona pred njim nije tako prostački zaboravila. Tek što se probudila pod žutom svetlošću kraj razmaknute zavese... sa ruka-ma i grudima van pokrivača. — Sta je to? . sprečiti da kaže tu skaradnu reč koju ona izbaci. a za njom i druge ređom. zgužva pismo i baci ga u sobu: — A. pustila da iz provaljenoga kanala jume poganština i zadah.. Nije dovoljno pametan da vidi šta hoće svi oni dole.

. izvuče se i pođe u kancelariju.. bleda. To će ga naučiti šta znači podati se takvoj ženi!. Ali sad je njemu upravljena ta zaurlana mržnja koja ga je izazi-vala da skoči na svoju ljubavnicu. On se prepade od sama sebe.. Do kraja dana jednako mu je spremala stvari. grčevito stegle.. Sad je bio rešen. a uz put se neprestano gadio na život koji je sebi stvorio.. Da grozna srama. — poče on oštro. u poslednjem minutu. — Zaboravi da sam bila pakosna.. jer u teles-noj ljubavi. kao razjarena životinja.. milo moje.. te da mu to bude dosta dok bude na putu i odsustvu. vidi se s majkom.." I kad. njeno zbogom. da je izudara. da se priljubljuje uz svoga ljubavnika. izdvojile ga od prijatelja. despotski i silno. pa neka bude šta bude. Izvređala mu sestre. Ama.. i držala se tako kao da se kaje. gru-bost se uvek pojavljuje u srdžbi ili u milovanju. —Putujem večeras. pošto nestade svake nade pred poslednje pripreme. — Ako. — Ona se umiljato privlačila. ti se ne ljutiš na mene? .. to je moja bolest. njen poljubac prošaptaše samo ovo: „Je li. Ja te isuviše volim...za put. upala lica. mater. možda u nadi da će ga zadr-žati. sva-kom od njegovih je ponešto našla.s mržnjom po postelji.. Pa ipak. ne-kako koketno zabrinuta. Žane.. od porodice. Još isto to veče otputovaće za Kastle.. i naročito. stade da se pribija uz njega. I Gosen se setd da ju je takvu video u Arkadskoj ulici. da grozna užasa!." O! kako je ujutro posle buđenja u svojoj sobi iz detinjstva bio opijen radošću dok mu je srce još bilo toplo od porodic78 .. spremna da skoči. gde se ljubljeno lice ne poštuje i ne uvažava.. ni jednom ga ne zamoli: „Ostani. na kakvu robiju je on to sebe oterao? Pred oči mu izađe sva istorija njihove veze i on vide kako su se lepe.. Sta! Čak nema ni prava da se vidi sa svojima. savijene oko njegova vrata posle noćnoga baia. pojačanih crta. starajući se da u nj utisne što više od sebe. Idi.. gole Egipćankine ruke. bila opet mila kao prviih dana.

žurno guranje stoke.nih zagrljaja. škripu točka na bunaru. jako omatoreo d hrom. isečenoj nejednakim stazama. nevešto se kretao kao rak po steni. Prođe nekoliko koraka zaravni. od oduševljenja pri dočeku. Kuća. Koliko puta su oni tako šetali ujutru! Kad dođoše do vinograda. pomalo strašljivo skičao. pod nebom zelenim. zastajao. od kiparisa. bela od sunca. izvuče se iz svoje kućice. još je spavala. Njegov pas Mirakl. ipak. opet spazio onu belu toplu svetlost što ulazi u sobu kao čar-gav od zrakova i pada kao voda pod branom. pa pođe rnirno u stopu za njim. jako klizavim od suvih iglica. koji ]e konzul tada probao — kao i po potpornim stepenicama ka zaravni. kad se probudio video je na istome mestu. maslina i svetle borove šume koja se gubi čak kod Rone pod dubokim i čistim nebom. i pogleđao je onaj divni vidik od kosih vinograda. u tom moralnom ozdravljenju koje je osetio kako pooinje za nj. znao je kako bi to teško bilo za njegove stare šape ići po tom zemljištu prekri-venom debelim slojem peska — nov lek protiv filoksere. Srećnim ga je činio taj trenutak osam-ljenosti da se u njoj pribere. zauzet sav rasadom alžirske loze o 79 . Ali ga. a kad je lupnuo prozorskim kapcima o zid. Sdđe. čuo je krik paunova po sedalima. napred krete radost što prati svoga gospodara. bez ikakve izmaglice iako je jutro. pa se osećao srećnim i slobod-nim. Zaji ga nije ni gledao. ma mreži svoje uzane postelje. a svi kapci na njoj zatvoreni kao oči. Zan je poredio ovo buđenje sa onim dole pod nebom blat-njavim kao i njegova ljubav. pri svakoj prepreci bolno se naprezao. čišćenim cele noći mdstralom koji je još ispunjavao celu dolinu svojim životnim i snažnim dahom. poz-natu sjajnu polugu koju je potražio čim se probudio. gde su kao živa ograda kiparisi savijali svoje šiljate vrhove. šumi od borova i mirti razbacanih nasumce po oštroj kosi u Kastleu. zađe u jednu strmu stazu u parku. pas zastade. u onome što se nazivalo park.

.. i njeni obično tako bledi obrazi buk-nuše živo: —Td si to. 2an je posmatrao malo žuokaste mahovine. Opet će doći novi rasadi... novi lekovi. evo bube . pod suncem koje život stvara.... Ona podiže koren Ioze koju je tek bila iščupala: — Konzul ti je pričao. Jedna mala bela kapica se uspravi odjednom pred njim. Jedan očajan pokret dovrši i naglasi njenu rečenicu... što se prilepila na drvetu. ali zašto ste se uplašili da ne naiđe moj otac? . Zane? . To je bila Divona. Izgleda da je koren do-bro proterao na tom jednostavnom i svetlom pesku. neuništivi razarač. poljubi ga..којој mu је otac sinoć dugo govorio. uplašio si me. taj bes-krajno mali. strina. u Oranž. Trči u Avinjon.. u ruci joj kosirče i još nešto što ona baei.. Ne govori taj nikad ništa.. je Г? kako je ovoga puta siguran da je uspeo . prva poranila u celoj kući.. dok jednoga dana . —Zašto? .. Pomislila sam. — Zatim. na ovakvom veličanstvenom jutru. daje mi svakoga meseca novac kao i uvek.. ali ja vidim da ie jako zabrinut. On to traži novaca .. Ermitaž. Najzad će jadan čovek biti nagrađen za uporan trud! Vinograd u Kastleu bi mogao da oživi onda kad Nerta. pribravši se. znaš ti ko je konzul. — Jesi li dobro spavao? —Vrlo dobro. i tvoj otac će opet početi ispočetka. svi veliki vinogradi na jugu budu zamrli.. —Zbilja.. i to je bila ironija prirode.. 30 .. A eto vidi. zar smo dotle došli? —O. tvoj otac. pošto je on to vezao za svoj ponos. — To je početak. • —A Cezar? njegovo navodnjavanje? — upita mladić za-prepašćen. tu nevidljivu plesan koja je malo-pomalo upropas-tila čitave predele. Kroz tri meseca sav vinograd biće upropašćen.

odgovori istim glasom: — Podneće se žrtve.. i tako se brzo zanela đa Zan. računao je da će ga poštena i verna Ijubav iskrenih srdaca oko njega i primer što ga ima naročito u svome pošte-Jnoin i nesalomljivom ocu braniti od besnog odgovora. Još istoga dana napisa on Fani kako njegovi roditelji ne mogu više da ga pomažu. Pošto napisa pismo bez borbe i bola. kroz dve godine stići će i Pibuleta.Hvala Bogu. porodici. tričetiri godine pre predviđenog rastanka. konzul je ustupio svome bratu sve vinograde u dolini. kao po sonim barama. 81 . a sad su pod vodom za tri meseca.. po kojima su stajali redovi osušenih drveta kao po seoskom groblju... sav obuzet nekom iznenadnom misli. naprotiv. ali treba izdržati dotle... na njegov jad.). Divono .. A da li je ovo žrtva? Zar. Dobili su pedeset buradi slaboga vina poslednje berbe. svoga Levente.. Provansalka je pokazivala Zanu sa uzvišenoga mesta na kome su bili. Raskidaju ranije nego što je on mislio.. prosto-srdačnoj i iskrenoj ljubavi? . naročito otkad se vratio prirodi.. Ponosna sa dela svoga muža. kao žena koju ono ne iznenađuje više. tamo sve dobro ide. sažaliti se na njega. „svetlare"1 koje su bile održavane jastučićima od kreča. njemu nije laknulo što je raskinuo s jednim životom koji mu je izgledao mrzak i nezdrav. a ove godine biće dvojinom više. ali on je računao da će njegova ljubaznica usvojiti njegove jake razloge. a tada život udvoje postaje nemogućan. — Kroz dve godine radiće taj vinograd. prev. punog 1 Golo zemljište gđe nema nl đrveta. koje je tvoj stric kupio ne kazujući za to. ve-like bare. svaki neka učini svoje i neka se žrtvuje. koji su dotle bili na ugaru. pomoći ga da bolno ispuni jednu dužnost. nl trave (prim. Kad je video taj uspeh. a i ostrvo Lamota. Ona je govorila veselo o požrtvovanju. te će morati da živi samo o plati. Onda ćemo biti bogati.

.. kakav je on očekivao. koje možeš tući. dakle. čudnovato zbunjen. a ne rečima. Najzad. po dugim hodnicima. laku noć. a i na ovaj prostrani mirni vidik.. pošto sam želela da ti drugojače. I noou. na svetle planinske vrhove. tu 82 . dobro si uradio. zašto da ne odgovori? Samo je o tome mislio. otomboljena nosa. Pet-šest dana prođoše u tišini posle ovog odlučnoga pos-tupka.. nisam ti pisala ranije. a jednu na godinu dana. iznenađen kao čovek koji čuje simfoniju mesto grmljavine doboša koji objavljuje pre-daju. po svršenom bdenju. ostati do groba tvoje pseto koje te voli. čitao red po red. — govorio je stric. a ош o tome razgovaraju. bilo šta bilo." Ona. Brzo okrete poslednju stranu.. jednu na šest meseoi. —Sprema se da dođe!. sa suzama u očima. ovu brzu i zanosnu reku. pošto je u otkazno pismo stavio dve menice. jer kad pomisli na svoju Ijubav.pretnje i besmislica. i još kod prvih njegovih re-dova: „Dragane moj.. Sta je s njom? Na šta se rešila i. istresajući dušu. Jutrom i večerom. nije primila njegovo pismo! Ali kad je ponovo... pa hajde. i koje te strasno miluje .. pokažem kako te razumem i koliko te volim. u njegovoj sobici. činilo mu se da se otresa smrtonosne groznice kakva se dobija po barskim predelima. uz uspavanku vetra. gde pročita: „ . na sve gadosti iz kojih se ona sastojala... 2an bi odlazio na poštu i vraćao se praznih ruku. u svakome slučaju. Cezar i on." Žan zastade. go-vorio tužnim glasom: —E. a njegov nemir je dvojinom rastao od toga. A kako da plati te menice? Kako da objasni Divoni? . kojima reguliše svoj dug sa interesom. Pri samoj pomisli na to koža mu se ježila i zadavao je bol svom sinovcu kad bi. svi u Kastleu spavaju. to je zbilja bio odgovor koji je kazivao da Fani odavno očekuje tu tužnu vest. na ovo visoko nebo. računao je na bezazlen osmeh malih svetica. dođe i taj odgovor. od čega je strahovao..

za to moje danonoćno robovanje na koje pristajem. mužiću. a koja će vrlo teško pasti meni koja ludujem za nezavisnošću.. koja će neminovno dovesti do rastanka... Ah! milo moje. ako mi sačuvaš moju nedelju i moje rnestašce na tvome vratu. ne bih li ga još malo zadržala. milo moje. stan je prazan... Platićete joj kad se obogatite . naučio si me mnogom čemu dobrom i poštenom. Odmah je stala traždti sebi neko mesto.. sa razboritom ozbiljnošću svojim jakim juž-njačkim naglaskom: 88 .. kod neke vrlo bogate gospođe. ulagivanja..strahotu iz Kastlea. Stricu laknu. strasne reči koje navedoše ljubavnika da licem pomiluje satiniranu hartiju.. Ja ti dugu-jem mnogo. ona te ništa neće stati. da mu ne bi bila na teretu i našla ga je... „Cuješ. Zateći ćeš samo moju sliku. — Ne govori o mojim menicama? — upita čika-Cezar plašIjivo. stan i slobodan izlaz nedeljorn. Sad možeš doći kad hoćeš. Ali ja osećam neko izvanredno zadovoljstvo da patim tebe radi. o čemu mi niko .. moje mesto.. Nijedan se od njih nikad neće moći pohvaliti da me je naveo da se odlučim na nešto slično.. ceo jedan dan u nedelji za naše milovanje. Najzad. je Г? Tli ćeš me nagraditd za to moje silno naprezanje da prvi put radim u svome životu. hrana. — Vraća vam ih . slepoočnice mu se nabraše od zadovoljstva pa će. jer ti ćeš to i dalje želeti. naj-teže je bilo pretresati fijoke i uspomene. pogodila se za nadzornicu u jeđnoj kući sa nameštenim sobama za izdavanje u ulici što vodi za Bu-lonjsku šumu. Sve sam svoje stvari pokupila.nikad nije govorio! Ah! kamo lepe sreće da smo se nešto ranije sreli!. Ali ti nisi bio ni prohodao. znaš. samo blagih pogleda koje ja prosim za nju." I slatke reči.. jedno slatko lizanje kao što mačka liže maciće. a ja sam već išla ljudima iz naručja u naručje.. za poniža-vanja koja ne možeš sebi predstaviti. Sto franaka mesečno. te odahnu. kao da sa nje đolazi to živo i toplo milovanje.

. da reče jednoga dana. poučljiva kao kakva devojčica. dragi moj. Na prvome spratu Peruvijanci. mala porodica.. napisa joj sutradan pismo da je podrži u tom preobražaju pitajući strašljivo kakva je to kuća kojom ona upravlja. pređe na sasvim druge misli: — I koliko tu strasti. U sobama na trećem spratu stano-vala su dva jahača iz cirkusa. otac i mati. koji beše primoran da prekine svoje učenje klarineta na pariskom konzervatori84 . tako težak za njenu nemarnu prirodu. kao kad mi je Kurbebes čatao Mornasina pisma.. i očinskim tonom. nalak-ćen na prozor. koliko vatrenosti! Sva mi se usta od toga zalepiše. sa svojim bratom Leom. On joj je bio zahvalan što je pronašla sredinu. kicoši Englezi. Sveta je to žena. ponosio se pri pomisli da svi oni veliki i slavni ljudi koje je Fani volela pre njega ne samo što je nisu preporođavali. taj polu-prekid u kome će se ona svići na rad. i svet koji tu živi. bez logike i pamćenja. dok će je on jedino svojim silnim poštenjem možda istrgnuti iz poroka nasvagda. istina je ono što pesnici pevaju da se čovek može ljubavlju spasti.. Pelikulu.— Slušaj. gospođica Mina Fogel.. na drugom spratu Rusi i jedan bogati Holan-đanin. deca i puno slugu. malim. podajući se sudbini: „Pa šta hoćeš? tako mora da bude. u kojoj sta-nuju stranci. jadnim grudobolnikom. otvoren u tihu noć koja se kupala u punoj mesečini. Fani mu je opisala celu svoju kuću. tonom starijega čoveka. I ovoga puta imao je Žan da pretrpi prvo putovanje u Pariz. jer on se bojao njene popustljivosti i lakoće. tako svetloj da su se pevci varali i pozdravljali je kao zoru.. već su je još više kvarili. ljudi sasvim na svome mestu." Obratnom poštom. sviračica na citri iz Štutgarta. ja da ti kažem. Dakle. po smešnoj prirodi svojoj. hotel „Kižas". ali ga on nije ni slušao. trgovac koralima. pravu porodičnu kuću. i najzanimljivija. Zatim.

da ću te izgubiti. na klackavom kamenu pred svakim vratima.. smatraju za udovicu i sve-strano su pažljivi prema meni.. To je razo-čaranje koje dolazi od stvari i lica koja odjednom ogole i izgube boju.. spopadne uvek čežnja za nomadskim životom. kakvu si me voleo. Bludnoga sina pri povratku. sa starim barakama od kojdh su neke napuštene.tvoja žena'. Mene. ali posle drugi neće doći. pak. tvoja žena mora biti poštovana. tih staraca sa bradom kao od 85 . od čega je plaćala stan i hranu. dragane moj. poštena. kao što vidiš. Da. odvodnih olučića. ja te obožavam . ali za tebe ću se sačuvati onakva.. Kad velim . poštena!.." Odjednom Zana obuze velika tuga i dosada. brata je došla da neguje starija mu sestra.. prežvakivanje svih onih staraca. lov na lepe mrkocrvene vidre duž strme obale nije ga više privlačio. sa rukama za-vucenim u dronjke od čarapa. povijenih kao osamljena voćka. Zanu je vetar bio oštar. a vrlo jednolike šetnje sa stricem po potopljemm vinogradima. Smešno je to. zar ne? Safo. tnače bez prihoda sem od nekoliko koncerata. zanavek ću ostati tvoja.. jazova. a kad bi išao na poštu. Sve što se najlepše i najpoštenije može zamisliti. razumej me lepo.iumu. pomamna i vat-rena. veselja uz masnu tele-tinu i izliva nežnosti. tuga za gorkim žirom i tromim stadom. Ja znam da ćeš otići jednoga dana.. koji objašnjava svoj sistem brana. sada osećalo se na smrt d pustoŠ kao kakvo ita-lijansko selo. Selo koje je on prvih dana opet video kao u svojim veselim trkama iz dečaštva. uvek ću osećati tvoja milovanja i zdrave nagone koje si ti probudio u meni. Provansalsko zimsko jutro nije mu više bilo spasonosno veselo. Ja ne bih m trpela da je dru-eojače. morao je izdržati. kad tebe više ne bude tu. posle radosti pri dočeku. kao ni lov na crne plovke u kutu starog Abrijea. voda opora.

gospodine. od toga mu bilo jače udaralo. 86 . spiritizmom. zaklonjenu od vetra koji duva svud okolo i u kojoj se skupljaju sunčani zraci što se odbijaju od kamena. 2an koji je imao u džepu sasvim otvoreno i zažareno Fanino pismo. od izazvanih slika. ljude. najmanje pristupacno mesto. vraćao se u Kastle i sklanjao u jednu šuplju stenu koju Provansalci zovu „izležište". leče se magnetizmom. Birao je najzabačenije. sve u kupinama i krmenim hrastovima. Onda bi naišao na seoskoga popa Malasanja koji se vraćao sa službe božje.. slušao je. u krupnu travu sv. grmeo protiv bezbož-nosti seljaka i niskosti opštinskog odbora. iskriv-ljene ogrlice. od finoga mirisa koji se širio s njega. dok je mantiju zadigao obema rukama zbog kupina i vilinske kose. sasvim na svome mestu u ovoime srednjo-vekovnom kutu u zasenku od ogromne razvaline.. on se prosto čudno opijao. Večito isto jadikovanje kako su propali vinogradi. pa se tu zavlačio da čita njeno pismo! i malo-pomalo. te lopuže što više ne idu u crkvu. ponekad bi se vratio strmim uličicama što vode kraj starih zidova kojima je okružen papski zamak. od milosnih reči.. Roka. sav besan. stoku. I sad vi nećete da im vinogradi propadaju!. kopaju svoje mrtve bez opela. spiritizmom! eto dokle su došli naši se-ljaci iz grofovije. što pre bežao od besede sveštenikove. sa tesnkn kapicama.žutoga šimšira. silazio krupnim koracima. gledao odsutnim pogledom. iskore-nio se broć. izreckane gore iznad puta. dolazUe mu halu-cinacije toliko snažne da iščezoše i reka kao nepotreban ukras. Pop bi zastao. proklinjao polje. a da bi ih izbe-gao. samo da uštede sveštenika i lekara: — Da. koja je dobra protiv lišaja.. dudovi se razboleli: sedam gladnih egipćanskih godina satiru ovu lepu zemlju provansalsku. uličicama pus-tim i zaraslim u korov. očicama što se svetle i prelivaju kao u gušterova po starim zidinama.

i ta mala Marija Egipćanka odvukla je plavušu Martu.. On se nađe tamo dole.. pošto se oduševila onim što je čitao pop Malasanj. sav potonuo u bezumno milo-vanie. Odjednom koraci po stazi. po kojoj je vihor razgonio i u talasima valiao sunčani prah. luđe za svojim velikim bratom koji je stalno vrlo daleko. gledao 87 . Dok je slušao oca kako čita i pretresa jutarnje novine. njemu koji je i po prirodi bio mračan.i ostrva kao kite. Ipak je on voleo svoje male sestre bliz-nakinje. crnomanjasta.... i cela kriva linija ogromne doline. dok je on sav utonuo u uspomene... kad ga u prolazu viknu glas njegova oca: — Ti si. u besnu požudu koja ih je silno stezala grčevito kao davljendk. u isto vreme i tajanstvena i samovoljna. u njihovoj sobi. a takođe i sela u udolini Alpija. i to ćutanje prekine naglo kakvom uspomehom .... „kad sam bio konzul u Hong-Kongu".. čim je došao. nekako blagu i tihu.. 2ane . — Neću. što mu je plašljivo predloženo. s golim nožicama u levandi. Jedna izrasla. predvodi ih stari Mirakl. e onda da čuješ . I on pođe kući s namerom da se zatvori u svoju sobu. Kako mu ibd teško i neprijatno. moram da radim.. kosa joj u kovr-džicama. ali Žan ga ođguruje nogom i odbija ponudu da igra s njima žmurke ili da se juri.... pred stanicom mrkih krovova. ostavite me!. sav ponosan što je pronašao svoga gospodara. koja liči na mater i brata. uživao u suprotnosti tih lepih stvorenja rođenih jednovremeno pa ipak tako različitih. ostavite me!. pa pobedno maše repom. jasan smeh: „Tu je!. ovo čedno detinje ulagivanje meša sa koketnim mirisom koji je na nj prelazio sa pisma njegove ljubaznice. a sa Istoka mu ostala navika da svečano ćuti. Tome čoveku pošta je đonosila nove razloge da bude natmuren. on se zbog njih podetinjio. što se." Nailazile niegove sestre. koja bi prsnula kao varnica od suvaraka u velikom kaminu. njoj je pala na pamet barka.

oko lica koje je još bilo mirno i ružičasto.је Zan na kaminu Safo od Kaudala. — Sta mu je? Zajedno su tražile uzrok. — Ali sa svo-jim golim vratom. s rukama oko kolena lira kraj nje. gde je Divona češljala bolesnicu. — Ah. što je bila isključivo njena duž-nost. budila je strina u njemu druge uspomene. • • Ona ga zadrža. ali samo tvoja!" Slika što ga je kušala ustajala bi kad bi on pošao. i taj kupovni bronzani kip na koji mu se gadilo po pariskim izlozima. Jednom ga uvreba i iznanadi u „izležištu". malom kapicom i zagrnutim rukavima pri tom češljanju i oblačenju. starim knji-žurinama sa crvenom ivicom. On se diže mutna oka. kupljen još pre dvadeset godina kad se ono Kastle doterivalo. u groznici od njegovih pisama i rđavih sanjarija. udvajala šum njegovih koraka na velikim veličanstve-nim stepenicama. naročito u ovoj sobi! Sta da radi da ih se otrese? —Sejo. išla kraj njega.. ljubavno ga je uzbuđivao. koje je on nalazio po svima knjigama ove seoske biblioteke. Krivo mu je bilo na takve misli. cela lira. izbegavao da s njom bude nasamo. sad bežao od nje. ali on je. kraj svih raznih i večitih muka. Ime „Safo" ritmično je otkucavalo klatno na starome ziđnom časovniku. po kojima su se još nalazile mrve od njegovih detinjih užina. u njegovoj osamljenosti. evo našega Žana! — govorila je mati. bronzani kip. izgleda. naše dete nije više ono što je bilo — govorila je gospođa Gosen tužno. Divona je mučila svoj bezazleni mozak. izdizala njenu lepu belu kosu. izazivala sliku njegove ljubavnice kako skače iz postelje u oblaku od svoje prve cigarete. da ga natera da mu kaže: „Tvoja je Safo. stvarao mu želju da ljubi ta ramena. htela je pitati mladića. njeno ime. sede kraj njega na vruć kamen: 88 . ovde. šumio vetar kroz velike po-pločane hladne hodnike letnjega stana.. da rasklopi te hladne i glatke ruke. Stalno sećanje na njegovu ljubavnicu gonilo ga je čak i u majčinu sobu.

. „Ah! jadnik. rumenim ustima.. po ramenima. gde se kamenje kobno kotrljalo pod njegovim nogama..." On pobeže... — mucao je on. ljubavno prizivanje. njen pokret ruke. poludeo sam . — Da ideš. zbunjen njenim nežnim ophođenjem. svud po sjajnome mesu koje tek što se pokaza na suncu.." Ne razmišljajući u svojoj nežnosti. oseti žar besnih poljubaca po potilj-ku... 89 . više ne voliš.. Nisam više tvoja Divona kojoj si govorio sve što te boli? __ O. pa rekao si. jesi.. okrećući oči u stranu da ona u njima ne opazi štogod od onoga što je on baš sad čitao. tek što si došao . On. I zbog lekcija što mu je davala Safo: „Sve su žene jednake. da mu je metne oko vrata. što si tužan? — ćućorila je Divona. i čujući mu cvokot zuba. te zbog toga grčevito zadrhta. Divona se prepade..__14 me. Zan reče da će otputovati još iste veceri. da ga zadrži i nežno sasluša. samo im je jedna mi-sao u glavi.. Odjednom oseti vrtoglavicu od gadnog iskušenja. na ručku. kad su pred čovekom. očajne krike. već!.. zgrabljena. znači. odveza ona veliku maramu kojom je bila obavila struk. još bio mladić koji se tek oslobađa roditeljske vlasti. kao što se deca maze.. ali odjednom. „Ah! ja sam poludeo .. zađe već daleko u šumarak od mlade hrastovine. ludilo strasti na odstojanju. oživljenim od hladnoga povetarca koji je mrsio kosu i nanosio na čelo u lakim kovrdžicama po pa-riskoj modi.. Toga dana.. napreže se da se odupre tome. jesi!.. bio je ushićen za-nosnim dražima ovoga lepoga tela. ostao dete od deset godina.." njemu se učini izazivačkim srećan osmeh ove seljanke. ni da se brani. On je bio za nju još mali.. tako blizu njega. mazeći ga glasom i rukama. tim sve-žim. __ Sta ti je?.. Nije imala vremena ni da viče. sav uspaljen od onoga što je čitao... po pozivu iz ministarstva.. videvši ga tako bleda. obuhvaćena. trese ga groznica. a možda čak nije jasno ni osetila šta je to sve bilo.

Divona? —Da. u kući sve spava. naročito pohvali njenu hrabru odluku da radi. svetlost svud pogašena. i to više nego što je htela. te im je veče ostajalo da progovore koju. Toliko opasnosti. zbilja. nesposobna da ga odvrati od njegovih. voleti bez stida. Uosta-lom. zar im on nije učinio najveću žrtvu kad se odrekao ži-vota udvoje? Potpun raskid doći će malo docnije. odvojena od svoga Levente. molbe. koju je ona razumela kad je razmislila.. i on će se onde vratiti. — Znaš li ti štogod? Zašto nas je tako naglo ostavio? . što je za seljanku bilo sasvim prirodno: 90 .. Bila je noć. uplela jedna žena. sumnjala je pre da to kakva gadna veza ne odvlači dete daleko od njegove porodice. koga je obožavala. da se malo zajedno prošetaju. baci pogled na nebo — pogled kojim seljaci predviđaju vreme — i istom da uđe u kuću.. I on stade pn-čati o njenoj odanosti. Ona je po ceo dan u poslu. —Ti si. kad vide neku belu priliku na klupi na terasi. priznade da se u Zanov život. i to mimo stvorenje od dužnosti bilo je neobično duševno uzne-mireno. ja sam. o dirljivim pismima što ih je ona pi-sala. bez ustezanja grliti taj pošten svet. Da li je to zbog kratke scene između nje i Zana. čekam te. toliko kobnih poznanstava u tom prokletom Parizu! Cezar. kad se Cezar vratio sa avinjonske stanice. jer se u svu tu ljubav mešao živ i razoran uticaj jedne Safo. kuda je bio odvezao sinovca. ali jedna krasna duša. Dade konju zob. — Nije ona verovala u tu priču o ministarstvu. Ali on više nije mogao ostati s njima..Plač. koji nije umeo ništa sakriti od nje. ili zbog uzbuđenja što je videla jadnu mater gde ceo dan tiho plače? Glas joj je bio izmenjen.

Divona nije razumela. Cezare. Nesreća duže živi od onoga koji ju je izazvao. —■ E... i razgnevila se pri pomisli da je njen Zan žrtva takvog jednoga stvora.. Taj "ariz!.. Da nešto samo konzul u to posumnja!. AH to je bilo vrlo dugačko rečeno. ako je 2an izvukao tu ženu iz blata. koje je ona nazi-vala „nevaljalicama". nije iskvario i srce našem detetu! Vraćali su se na zaravan. —• Najzad. —Pa to onda Zan živi sa nekom onako!.. učinio boljom i poštenijom. ali ko zna da gad.. udaljavanje svega. Znaš kako kažu naši. samo što je mesečeva svetlost klizila.— Najzad. gle! pa neka se ženi — reče ona s nekom dirljivom ubeđenošću. tako je to uvek. preteći pesnicom neprijatelju na koga unutrašnjost izliva svu svoju srdžbu. uveravajući je svima bo-rama svoga dobroćudnog. Tiha i potpuno vedra noć po celoj mirnoj dolini gde ničeg živog nije bilo. Ljubav joj je povratila uvaženje. oni već više nisu zajedno.. — Ah! taj Pariz! — reče Divona.. što ga je bilo u toj ženi. . U vazdiuhu se osećala tišina. • • —Kunem ti se. poštenije žene.. istinski otpočinak u snu bez snova. šta mu se šalje. najzad. Ako je istina to što pričaš.__Ne moraju takve žene. Odjed-nom jurnu naviše voz kraj Rone i zatutnja pod punom parom. Možda ju je. mora se raditi da bi se moglo živeti... I ti si odlazio tamo?... reka hučala. Na to će ona ozbiljno: — Slušaj. pomalo raskalašnog Иса da mlad čovek ne može bez žene. a bare po natopljenom zemljištu srebrnasto se prelivale. a šta nam vraća! 91 . otkako se s njim poznala. nema čednije. — reče Cezar. Cezar je pokušavao da je umiri. on se možda mnogo uprljao pri tom bednom poslu.. Divona. Za nju je ta gospa dolazila u ono smetlište...

.

porodični pansion. ustade jako iznenađena i u prolazu ispred one gospođe: —To je mali. Ja vas ne gledam. 2an vide odmah onu koju je tražio. Ona druga odmeri Zana od glave do pete onom lepom zna-lačkom hladnokrvnošću koja se stiče iskustvom. iznad međusprata jedne kuće. potmulo i kao po vati. gospodine? — Fani ga poznade.. dignuta vrlo visoko.. 93 . Jedna zatvorena kola čekala su uza sam pločnik. Pošto gurnu vrata od kancelarije.. lista neku debelu računsku knjigu prema nekoj drugoj elegantnoj i krupnoj ženi. Jedva ako je Zan mogao pročitati. mračno popodne u četiri časa. —Sta želite. nalik na raskošnu i mirnu poljsku vilu: Nameštene sobe. na dnu jednoga vrtića na kome je bila otvorena rešetkasta kapija. kojom su žurno prolazila kola. ova pozlaćena pismena.7 Hladno i maglovito. bez ustezanja: — Poljubite se. sedi kraj prozora. deco.. Zatim sede na Fanino mesto i nastavi proveravati njene brojeve. — reče ona sasvim tiho. koja je u rukama držala džepnu maramu i malu kesu kakve zabačene berzanske špekulantkinje. pa će sasvim glasno. čak i na ovoj širokoj drvetima zasađenoj ulici Jelisejskih polja.

.. ozna-čenih na pljosnatom grubom liou.. —Rozarija Sančes. Roza je sad mirna. bila je negda „gospođa dvokoličarka" u cirkusu. Fani. —Zmači krenuo si sinoć? ... imala je dobrih pedeset godina. —De Potera? — upita Žan.. na balu kod Deš-leta.. žena de Foterova. Malo se sparušila mlada... A kad sedoše na divan.. to je? . izgleda čak da mu je žena 94 . bogata. prima nekoliko svojih starih prijatelja. Kome da se obrati za mesto? Bila je u veoma nezgod-nom položaju.Oni se uhvatili za ruke. vrlo bogata. pokuša da se izvini. hvala . бак i u ovome polumraku. Ali podrhtavanje u glasu davalo je njihovim rečima pravo značenje. čije je svečano ime Roza bilo ispisano po svi-ma prozorima noćnih restorana i uvek propraćeno kakvom skaradnošću. Ta Rozarija. ali ovde. što su jako voleli ljudi iz kluba koje je ona vodala kao i svoje konje. —Da.. pa ćućore gluposti: —Kako je? —Pa dobro je. koja razumede drhtanje njegove ruke. ona ju je uvela u raskalašan život. malo se pribirajući: —Nisi poznao moju gazdaricu?. svojim obrvama spojenim u pravu liniju.... ili u svojoj vili u Angjenu. ima i dece. ali jednoga jedinog ljubavnika. bila je više lepa nego mila i pri svet-lostd je činila izvestan utisak svojim crnim nagaravljenim očima. uvek onog svoga muzičara. video si ti nju ipak. na koži podnaduloj i žutoj kao limun iz njena zavičaja.. Španjolka iz Orana. čuvena u raskalašnom svetu po svojoj drskoj razvratnosti. kao špansku mladu.. oženjen je. — ja sam mislio da je ože-njen.. — govorila je Fani tihim glasom — . Uostalom. Prisna sa Fani Legran već to-liko godina.. pa je i samo njeino ime plašilo zaljubljenog čoveka. živi ona u svo-joj kući u ulici de Vilijer. —Dakle. po udarcima jezičinom i bičem.

Gospođa sklopi knjigu. detinjastih reči.. bezoblična. — pa se pope u kola što su je čekala pred vratima. —Možeš misliti kako je strahovito teško!. i Zan brzo.. kuća je sasvim od reda. vide kakav položaj zauzima u kući ta odvratna životinja. a koga je ona čuvala od pariske zime negom i toplotom. — reče Fani. kao i obično.. kameleon poslat Rozi iz Alžira.. svake nedelje dva 1 Neka egzotlčna biljka za ukras (prim. neku vrstu velikoga guštera... i grurnuljičava. ■ Na vrat mi se penju...). 95 . Fani ustade. spremna da pođe.... • • Ah! taj se doforo uhvatio na udicu. bez gluposti. — Vidi lepu životinju.. i ode da se. prošeta po Bulonjskoj šumi... — reče Fani svome ljubavniku. Ona pogledom jedne gazdarice obuhvati mali prijatan i lepo uređen salon. sa nameštajem prekrivenim čistom kadifom. sa iskrzanom krestom i kapicom na glavi na hladno drhtavom i pihtij>astom telu. deco. Samo pripazi na sveću. sveg u vati. Ona mu steže ruku s nežnim prekorom.. ona ili njena mati. po Faninim ulizičkim rečima. oduhnu malo prašine sa juke1 na okruglom stočiću.. Obožavala ga je kako nikad nije volela nijednoga čoveka... ali to mu nije smetalo da se vrati staroj . gledajući ih znalački: —Samo. Gospođa u tom trenutku prekide čitanje pa se okrete svojoj kesi koja je poskakivala na kraju gajtana što joj je išao do pojasa: __ Ta de smiri se jednom!. — Nije baš sasvim rđavo za drugu polovinu meseca.. pokazujući mu.. donese šećer koji ona prinese otvoru od kese sa bezbroj laskavih. opazi po-derotinu na prozorskoj zavesi od svilene čipke. prev. posle toga reče dvoma mladim. Zatim madzornici zapovedničkim tonom: — Daj mi brzo jedno parče šećera za Bihita. i da je vidiš kako ona govori s njim. kako se ponaša prema nje-mu .lepuškasta.

.. ili da zasuče rukave pa spravlja kakvo ukusno jelo.. Tako sam stre-pela. I ja te slušaj. raskošno nakićena.. na visokom sedištu svojih faetona.. u kome bi i ona mogla uzeti učešća. — Jesam li se promenila. priljubivši usnice uz usnice. A romani? Ona je znala sasvim drugojače priče nego što su one koje oni pričaju... Napolju. tu si. Smešila se pokazujući mu kukicu kojom je nevešto ruko-vala kao kakvo devojče. je li? . ona je uzela ovu čipku. njome zanimala prste i mogla da se udubi u misli.. opet si moj!. a Fani nije izgledalo da žali za tim sujetno pokazanim i tnjumfalnim porokom.. I ona ga dugo i snažno zagrli onako stojeći. ona sede na svoje svakidašnje mesto s nekim malim radom u rukama. I dok je ona ponovo uzimala u ruke svoje pletivo.. АИ ovde. a izgleda kao sasvim poštena i pristojna žena. Najzad.. izvesno mnogo volim kad mogu da izdržim u ovoj gad-noj kući.. i sad nevešto i pažljivo kao početnik. s malim pravim okovratnikom. Ali je kroz hodnik prolazio svet. cigaretu. kosa j'oj zalizana na klasično okrugloj glavi. Ličim slabo na sebe od ranije?. Mati joj je još groznija. i u tim časovima njoj je bilo razumljivo zašto žene vole te sitne radove koje je ona nekad užasno mrzela. silazeći u huku pariskih bulevara.. uveravajući se potpuno po drhtanju poljupca da je on opet sav njen. sasvim umi-renu. on sasvim uz nju. Žan ju je giedao. Samo da on pristaje da se sastaje 93 . Uvek joj je bio odvratan taj ženski rad: knjigu. trebalo se pripaziti. drugo nije radila. Kako joj je cigareta bila zabranjena. Kad donesoše lampu. 30Š veća džimrija. išla je neprekidno povorka modernih javnih ženskih.. u prostoj haljini.. klavir.. da ga nije odbacila njega radi.puta . kao u poseti.. šta da radi? Na klavir u salonu nije mogla ni pomišljati pošto je po ceo dan morala sedeti u kancelariji..

U nedelju. pa jednako pilji. i pročitavam tvoja pisma koja mi prave društvo. ona mu je uzela ruku i dugo je dr-zala pritisnutu na svome srcu. ja radije jedem ovde: ne moram govoriti.njom ovda-onda. zadovolji kakav zahtev. da bi uzela stoni čaršav i salvete. pa čak nalazi u njemu i nečeg zanimljivog. svaki čas su je uznemiravali. I kako se nisu mogli poljubiti zbog posluge i ukućana koji su silazili.. a onaj mali čanak supe od jedne porcije koji se pušio na stolu bio je tako bedan. Celo veče.. isto žaljenje za njihovom nekadanjom kućicom. Žene.. bez ikakva ukusa. prima ona potpunce svoj ropski život. On mi je dao onaj mali broš od korala. jeđan gospodin naročito. Uđe momak s punim poslužavnikom i stavi ga na kraj stočića. bolelo ga je što je s 97 . celu noć. sve dok mu ja ne kažem: „Kipere. pa ide . Nadzomica je imala prava samo na dva jela i čorbu. stvarao u oboma istu misao. Onda on odgovara: „topro". — Ja tu jedem sama samcita. malo pomaknuvši zelenu biljku. Ona označi dva jela u dosta dugom i obilnom jelovniku. u nedelju. primila sam ga da bih bila na miru. dosadni ste mi". onaj Holanđa/ndn sa dru-gog sprata. pitale su mrju kakve haljine da kupe... koji komad da gledaju.. posle joj namestiše da večera. i u tome šta da čitaju.. jutrom je pou-čavala u pevanju stariju devojčicu Peruvijanku.. Opet prekide razgovor. da izda neku zapovest. Svi su je ukućani obožavali. ispraćajućd ga.. sat ranije pre vremena određenog za goste. Uostalom. — Sedne tu gde si ti. — prošapta ona sasvrm tiho. strankinje. nuslio je na nju. otvori kakav orman.. staje pet franaka. da kroz nju ulije miloštu. Žanu bi jasno da bi joj bio na smetrtji ako bi dalje ostao. savetovala je ona i ovu gospodu koja su prema njoj bila u svakom pogledu pažljiva i uslužna. Znaš. — Ova Rozarija je jedna kuoka!.

■ neki gojazni klipan. koji je plovio po svima svetskim okeanima. ta skupoća krompira u svima zemljama kojima je prolazio. od čega samo oživljuje zamorena bilj-ka. on bi zakolutao očima i odgovorio: „Pogodite pošto su krom-piri u Melburnu?. ili su to smatrali za neobičnu otmenost. prljave spoljašnosti. pevala. onakva ljubavna pisma kakva žvrlja nestrpljenje zaljubljenih. bio je za tu vezu zarez kalemareva noža. a prstima udara po zamišljenom klarinetu.. Pisali su jedno drugome. Ona je u hotelu rekla za njega: „Jedan moj rođak. pričala kako je romanopisac pisao. Upoznao se sa peruvijanskom porodicom sa bezbroj kćeri. a ono što je u njenu ponašanju zaostalo iz čergaškog i ateljeskoga života. skoro svakoga dana. i do ne-delje nije ni živeo. kako glavom strasno prati takt mu-zike.. ovaj poluprekid. U stvari. pričala. koliko je kafa pio na noć. čuo je citru gospođice Mine Fogel." pošto mu je jedino ta stvar pala u oči.. Igrao je vist sa Faninirn Holanđaninom. dolazio tih razgovor u kancelariji za vreme ženskog ruonog rada. po izlasku iz ministarstva. a kad bi ga upi-tali štogod o Australiji. natrpano obučene u drečeće boje. mogao je ponekad doći i provesti veče u salonu.." i pošto je tako neodređemo predstavljen. u kojoj je proveo nekoliko meseci. Ona ih je zasenjivala svojim poznanstvom sa čuvenim umet-nicima i književinicima. poređane po salonu kao južnoamerički papagaji po sedalu. na hiljadu milja od Pariza. koji je trebalo bez potresa da pripremi kraj njihove veze. nemir ga je obuzimao i zbog Holanđanina. igrala dobro obaveštenu Parižanku iz otmena sveta. i video njena brata. Fani je bila duša tih skupova. jedinom na kome mu je bilo slobodno svirati. ćelav. bez glasa.ona ponizan rob pred tom huljom i njenim debelim gušterom-a posle. iskićenu cvećem kao motka sa hmeljom. tačno kazivala poražavajuću cifru kojom su izdavači Sanderinete platili remek-delo koje ih je obo98 . i onoj RusMnji. bolesma. nisu opažali ovi stranci. ili bi. što je ludovala za Dežeovim delima.

U sobnom polumraku sav njen jad. kako služi čaj. Tugu su joj uvećavale ove voljene stvari oko nje. Dok joj se divio u ovom tihom salonu. sobica za umivanje iz lepih dana. koju bi upalili preko puta. i sklizne u veliku postelju uz svoga ljubavnika. da se osvete za uzdržavanje od cele nedelje. Sva bi se iskidala i rekla: »Hajdemo!. iznureni. ulicom Jelisejskih polja. Samo tu su osećali draži. za to lišavanje. zviždanje vozova. I Gosen se tako ponosio uspesima svoje ljubaznice da je zaboravijao na ljubomo. sve do mraka.". koje je njihovoj ljubavi očuvalo plamenu požudu. priljubljeni i spori. Gasna svetlost. kako gaca po ulici. niti koga da vide. svlači brzo. iz štednje. iz kreveta se nije micalo do večeri. treba ustati. 2an ju je pratio natrag. peli su se. jurenje punih fijakera. bila odlučila da živi na selu. gde su dvojni red polijeleja sa Trijumfalnim lukom u visini. a oni slušaju. bilo mu je neobiono prijatno da je zamisli sasvim drukčiju. žagor pariske nedelje. pa se.ru.eatilo. Časovi su prolazili.. što se onda miluju. nadzorničku haljinu. izdvojen iz pomrčine. tu crnu uniformu sirotih žena. kad dođe k njemu jutrom u neđelju skroz mokra. Skroman spremljen doručak kraj njih. i bio gotov da zajemči svo-jom reči ako joj kogod ne bi poverovao. i živo dizanje i spuštanje njihovih grudi. kad stade navlačiti svoje joŠ vlažne cipele od jurenja pešice.. osvetljenom lam-pama sa šeširima. brkali se. bez pojma o vremenu. suknje. i ne pribMživši se ka-minu koji je buktao u njenu čast. ritmičko su odmeravali ovo odsustvo života. i dve^tri zvezde što trepte na ono malo 99 . cvokoćući. svirepiji. niti kakva zabava. da bi bili što više zajedno... prati devojčice na klaviru. savetujući ih kao starija sestra. sva ga-dost dođoše joj teži. Fani mora da se vrati do sedam. a kiša u krupnim kapljicama po cinku na balkonu. pa čak ni porodicu Hetema koja se. skliznula bi tada bledim zrakom po tapetima. Pa što se onda grle. nameštaj.

— JVIožeš pristati mene radi. sa čijih se tavanica i četvrtastih ogledala odbi-jala svetlost sa blistave vode i divne staze s grabovima po parku po kome se već stalo pomaljati rano zelenilo i jorgovan u cvetu.. a ose-ćala je da je i njenu ljubavniku već ponestalo snage. Ona nas oboje poziva .. ali je htela da on prvi progovori. ona je podizala veo za poslednji poljubac i ostavljala ga zbunjenog.. gotovo ljuteći se na one u Kastleu zbog žrtve koju njih radi podnosi. koja se spuštala do malog pristaništa gde se njihalo nekoliko jola i gonđola.. Nikad Roza ne bi oprostila ako ne dođu.. On najpre odreče. bila je velika seoska drvena kuća. sasvim jedno-stavnog — nisu bili bogati — ali pripijenoj uz njeno dražesno telo. sa okruglim šeširom. sas-vim blizu pansdona. Potpuno ispravne leje i staze po kojima nije bilo 1 Platno na koje se puštaju slike pomoću električne svetlosti (prim. prev. u tišini.. Jedne nedelje. Mislila je. a Fani bila u sve većem očajanju zbog tvrdičenja matere i kćeri Sančes. —Ustaj brzo. ZiveM su dva-tri meseca tim životom. 100 . dođe Fani lepše obučena nego ina-če. —Da. —U polju!. Kraj jezera u Angjenu.neba. u Angjenu kod Roze .1 Na uglu ulice Pergolez. Ja tu dosta žrtvujem. koji posta pred kraj prosto nepodnošljiv. u prolećnoj haljini.. čini mi se. ali ona navali.. da opet робпе voditi svoju kućiou. proklinjući sirotinju.). bili kao platno diorame.. pošto je Žan morao da ograniči svoje posete u hotelu zbog nekakvog brbljanja posluge. divno ukrašena i nameštena. pred ogromnom rudinom. u aprilu. doručkovaćemo u polju. punog gađenja na njegov stan u koji se vraćao što je moguće docnije..

kako se među sobom zovu velike kokote. mrtvih očiju. divno obučene od glave do pete. u onoj svojoj ha-Ijini od tri franka metar. nalickane po najnovijoj modi. Pa Kob. hranila je i dičila se njom. Sombreza. tri stare monete koje su pripadale sjajnim ličnostima iz đoba Drugog carstva. Defu. otišla je u Monte Karlo da poslednji put okuša sreću. Žan se. devojačkoga struka. za viljušku. kao kakvi veliki pesnici. Sombreza. pošto su. i zbuni kad ga hladno primi domaćica. koji nije hteo ni čuti za nju. najzad. Bili su za stolom kad su oni stigli. sve joj uzapćeno. bila još gadnija. nosile su čuvena imena. u prolećnim bojama. bez drugoga nakita sem crvenoga (DrS?SlSJe чк°3е' po starom verovanju. Rozarije i stare Pilar. Sve te žene su poznavale Fani i pozdravljale je zaštitnič-kim pozdravom: „Kako je. Tri „gospodstvene". ili pobedni generali: Vilki Kob. otromboljenih usnica. besna što je ostavljena đa čeka. pa otuda došla bez pet santima. zbog koga joj je jako mršava glava kao u kakvog bolesnog klovna. pipala je oko svoga tanjira. nabeljene. Kad je sasvim propala. pređu konac ljuđske suđbine 101 . pogrešno upu-ćeni lutali oko jezera uličicama između velikih baštenskih zidova. sa sjajnim prstenjem koje je isto tako bilo teško i zapleteno za navlačenje i skidanje kao i prstenje pri rimskom istražnom mu-čenju. kojima ga Roza predstavi svojim glasom cirkuske dvokoiičarke. s loptom tople vode pod nogama. za čašu. nameštene. vrlo krupna. bez trepavica. sa gri-vom od žute kučine. Klara Defu.nijedne grančice činile su čast dvostrukom nadzoru. Roza ju je uzela k sebi. ali jako svenule. Gospodstvene! Zbilja su takve uvek bile. do besnila zacopana u jednog lepog bankarskog zastupnika iz kockarnice. bubuljičava. mala?" Istina. širila je po stolnjaku svoje bedne reumatične i povijene prste. i kad vide one neobične stare parke1. sva sitna.

. a na haljini ođ staroga crnog at-lasa velika. čak malo i ukrućenoga držanja. осеШјапа kao dečak. ona je izgledala kao regrut među ovini užasnim starim ratnicima na Ijubavnom polju. Bdhito. koje su još više ličile na aveti u onom raskosnom okvi-ru. — reče Roza.). —Zbilja. Tu je bila i stara majka Pilar. ispravnog. —Lepo. u kojoj je straćio jedan deo svoga velikog imanja. u kaputu otvorene boje s visokom kragnom.. tera ga da napušta ženu i decu. Tatav. kad na spoljašnosti velikog umetnika ne nađe ničeg genijalnog. učeni muzičar. plava momarska kragna. „šenž". na kojima se og-ledala luda i neizlečiva strast koja ga već toliko godina čvrsto vezuje uz ovu opajdaru. završujući predstav-ljanje svojih gostiju i pokazujući Gosanu klupće ružičaste vate. i 2an.. koji ga je samo malo video kod Dešleta. prev. one izbledele oči. —I najzad g. kako je samu sebe nazivala svojim iskvarenim francusko-španskim nemuštim jezikom. koja je pomešana sa prolećnirn mirisima ulazila kroz dvokrilna vrata na trpeza-riji. to je bio de Poter... a gde su se prema njemu ponašali gore nego prema sluzi. Va-ljalo je videti izraz dosade na Rozinu licu čim on stane što1 Umesto „senž" (le singe) — majmun (prim.broša od Kipera. proslavljeni pi-sac Klaudije i Savonarole. a ja? . Domaćica nemarno procedi njegovo ime. mene ne predstavljate? — protestovao je usiljeno ljubaznim glasom jedan visok čovek prosedih brkova. seda ko-sa joj poravnata sa uvom. u kome je na stolnjaku drhtao od zime kameleon. sa divljački pakosnim i izbekeljenim licem.. bezbojne i hrapave kože. 102 . sve u giri-tima.1 pravi makaki. svoju pozorišnu zgradu. bio je iznenađen. A Tatav? — rekoše žene kroz smeh. kad vide tu masku od tvrdog i pravilnog drveta. da bi mogao ručavati i večeravati u ovoj kući. u odbijenoj svetlosti s jezera i neba.

naprotiv.1 i Holanđaminovo udvaranje bez reči. Ponekad se sve muve razbegnu. Ona je sedela do 2ana. podnadula od nezdrave punoće. te je izvela | Mesto kokotu — bludnicu (prim. s dragim kamenovima od deset hiljada fra-naka u svakoj minđuši. a ona opazi jednu na po-lici za kuhinjsko posuđe ili na oknu na vratima.god pričati i prezriv ton kojim ga ućutkuje a terajući dalje od kćeri joj. srce moje (prim. Peru-vijanca koji joj je priznavao. svenuloj. jedi. kolutajući belim očima. stavljenoj na čaršav. diže se i u trijumfu je zgrabi. koja je dobro pazila na srebrno posuđe svoje kćeri. zavidi svojoj prijateljici što joj se vraćaju mladost i lepota kraj toga mladog i lepoga ljubavnika. Pilar nikad ne propusti da doda odlučnim glasom: — Kušuj. na muke stavljala mladića već zbunjenog gospodarskim tonom Bozinim koja se podsme-vala Fani zbog muzičkih večeri u hotelu i gluposti onih bed-nih ljudi što neznano od kuda žive na velikoj nozi i koji su smatrali nadzornicu za ženu iz otmena sveta koja je dopala bede. 2 pružala gadnoj maloj životinji. izgledalo je. pogledala inkvizi-torskim pogledom u njegov tanjir. mi alma. svojim starim vilicama mljaskala pri jelu kao stoka kad preživa. bezobličnoj kao prsti u Defue. Nekadanja dvokoličarka iz cirkusa. derane. ta Pilar. da žudi za tim da upozna kakvu veliku kukutu. Ta majstorija se ponavljala. naboranoj. prev.) »panskl: Dušo moja. ili naglo zamahivala rukom po čaršavu pred sobom ili po rukavu svoga suseda. podražavala goste u pansionu kao slikarski šegrt. a Fani se nije ljutila. koji šišti kao foka i dahće iza njene stolice: „Pokotite pošto su krompire u Patafija?" Gosen se nikako nije smejao. prev. mi corazon". isto tako Pilar. zanimala je ceo sto. hvatajući muve koje je posle uz štrbecanje nežnih reči: „Jedi.) 103 .

.. Istim glasom. naviknuti na te domaće scene. malo bled: —Pa ti sad živi s tim!... A majka Pilar. —Mi madre!2 Zan ih je preplašeno gledao.m « Spanski: Vražja kćeri — Rogata sotono — Bluđnice — Majko' (pi""-prev. reče nekako komično ravnodušno: 1 Spanski: Vi ostali (prim.. dosadno je.. ili se smiri. iskvarenim je-zikom mati odgovori: —Vi jedete...„.. Ako sam dotle došla. dok su ostali gosti. što nećeš da i on jede? —Ustaj od stola. Jedino se umeša de Poter iz pažnje p-rema stranome čoveku: — Ta de. Kakav je to način!. Stara se usprotivi. De Poter se smešio.. te obe stadoše grditi kao španske bogomoljke.. — promrmlja on sebi u brkove. . i dalje mirno jeli. —Prema svecu i tropar.. Zar ja ne smem da govorim? . krajinje je vreme!. bos otros1... „ . znaš.iz strpljenja kćer koja je toga jutra bila zbilja vrlo ner-vozna: — Ta ne diži se svakoga minuta.).. AH se Roza.. vrata su otvorena ... samo spuštenim za dva tona... besna.. Nosi ih svojoj ćurci.. idi ti lepo svojoj ženi!.. —Guerno de Satanas.. —Puta!.. — stadoše preklinjati bedne izbledele oči. mešajući đavola i pakao uz ulične psovke: —Hija del demonio. čisti se .. okrete k njemu: — A šta se pa ti mešaš? . ne svađajte se. počevši opet jesti.. hop! —Nemoj....).. — A.. 104 . — dreknu ona i sva se isturi na sto . Sita sam tvojih očiju kao u pržena merlana i ta tvoja tri čuperka što su ti pretekla. Rozo .. prev. užasno si nam dosadna..

. i Roza. —A kad bih ja to kazao Dezireu. sa ogledalom na tavanici.. Ali te vatrene nežnosti nestade zajeđno sa vatrom od šart-reza. prostakuša. —2an će ići s vama. — prevučenoj iznutra svilom otvorene boje koja se prelivala od talasanja obližnjega jezera — u jednom od onih prijatnih gnezda za poljupce. pa i sam de Poter koji je ljubio svoju ljubavnicu iako je još praskala. a tu tre-ba zapeti. živo su praznili vodu iz njega. onako ostarela od poroka. čak i Roza. da bi sasvim zadobio njenu milost.. sa ovom materom koja joj je sram udvajala. Sedeći jedan prema drugome. Kafa je služena kraj jezera. kao hipnotizovani ritmom vode što pljuska sa njihovih dvaju ispolaca. 105 .... — da svi prsnuše u smeh.. pokazivala je onakvu kakva će biti posle dvadeset godina. I to je bio de Poter. ka svome muzičaru govori: — O.. svaki na zasebnoj klupi u čamcu.. treba vodu ispljuskati. —Dezire ruča. ću-teći. ona posla de Potera da ga spremi. upaljenih nafrakanih obraza. đe Potere. ne gledajuei se. derane!.__ Kušuj. Tatave moj.. u kome su se ogledale stare parke.. Oko njih je širila senku sveža i mirisna velika katalpa koja se ogledala na blistavom jezeru. uhvati jednu muvu i nežno je pruži Bihitu.. držeći je za krila. kao zanete dok im se jelo sleže. Tatave moj!. u jednoj maloj pećini u steni. opružene na širokom divanu. kakvim mađijama. —Pa čamac je pun vode. raskrečenih nogu. pronađenih u pričama iz osamnaestoga veka. kao viđenu u kakvu krivu ogle-dalu? . slavni kompozitor. i. koja prote-žući ruke unazad. ponos francuske škole! Kako ga je to privezala ova žena.. — reče Fani koja vide đa će opet naići neka scena. i kad jednoj od tih dama pade na pamet da se provo-zaju čamcem..

Putovao je. dvadeset godina je kako sam. da vam koristi... „Da probamo s putovanjem. kao da su svi bili rešeni da rade na tome da rastave njih dvoje.. I barke su prolazile. vratio se.'Onda je pristao da ga ožene. posle tri godine što sam ih kao pitomac proveo u Rimu... Onda ovo što vidite danas može.. molili... ali je opet odlazio k njoj. kad je stvar postala ozbiljna. samo da ga od nje rastave. u pojasnom oklopu od zlatnih ljusaka. — odgovori Gosen. koji joj je čvrsto obuhvatao struk do pola butina. ne krete mu se ni jedan mišić na licu ukrućenom kao uštirkana kragna koja ga je tako prava držala. posle tri meseca. malo iznenađen." govorila je mati. evo. miraz veliki. on ostavi novu kuću i ode u staru. možda. stare „gospodstvene" solile su pamet Fani Legran. davali oberučke. on ispriča kako su se njegovi u kući najpre podsmevali toj njegovoj vezi. devojka umi-Ijata.. Ah! da su mi kojom srećom rekli. njegovi roditelji su pokušavali ш sto načina.. pune studenata i de-vojčura. sa zamahnutim bičem. U pećini.. pod šlemom sa osam gvozdenih šiljaka.—Jeste li vi odavno sa Fani? — upita odjednom muzičar zastajući malo u svome poslu.. i opet otišao k njoj. I. koliko bi ih među ovim nesvesnim trebalo da zastanu. za to vreme.. —Samo dve godine!. Izlagao je svoj život suvim glasom. Počevši opet ispljuskivati vođu iz čamca. iz njih su se razlegale pesme. — Ah! mladiću. da i ош čuju strašnu lekciju!. —Dve godine. pošto joj je dobro plaćeno. docnije. 106 .. Dva ili tri puta je bludnica odlazila. obećanje za Akademiju umetnosti među svadbenim poklonima. dvadeset godina s Ro-zom... ušao jedne večeri u oirkus i kako sam je viđeo gde stojeći na svojim malim dvokolicama na zaokretu na stazi juri ozgo k meni. smeh mladosti i pijan-stva. mladiću!. Ja sam...

Ona bestidno pokaza svoje telo kao u veštice koja je ostala mlada nekim čudom. tako poznatom da nemate nijednoga bednog kočijaša. ja sad. — Ау! vellaca1.. Posle onoga što je bilo s Flamanom.. kuda će je to odvesti? ... ja žrtvovala. mrtvaeka od vratne iinije pa naviše... poznatom. ali evo je sad luđa nego ikad. da sam još jednako bogata. iz toga razloga što sam ružna.. — AM..__Lep je. — progunđa mama-Pilar. prev. pljuvanje!. Imati prinčeve pod nogama i kraljeve.. yes. a ja opet nemala od čega platiti mi ga za jednu noć. 1 Spanskl: Eh.. A Roza. ona će propustiti i ovoga Holanđanina..... mala. ramena. kao kakav spomenik. grudi..... bilo frlo lepa voleti ljubav. ako pljunem. svela.. svetskom. Engleskinja klovnovske glave umeša se sa svojim groznim izgovorom zbog koga je tako dugo požnjevala uspeh: — To je. oni kažu lepo je to.. Je li to belo? Je li čvrsto? .. kao što sam je videla gde propušta sve svoje divne poslove .... kad rečete „Vilki Kob!" odmah je on znao gde je to.. mislite? . sležući ramenima: __ Ta ostavite je. Ijubav. naglo raskri haljinu: — Lice... 107 . a nad njim se dizala glava. to je bilo frlo dobro. Biti slavnom u svetu. kad ga volim!. seljanka (prim.). podiže glas do pištanja! — Oh! to je ipak bilo užasno. Ona besno skoči.. opet je pokušala da bude pametna.. ali vi treba da voli i novac. ta stvar. kao neki bulevar. I postavši sve bešnja pri pomisli da su je mogli smatrati ružnom. iako je trideset godina bila u zažarenoj peći. ali bez prebijene pare. da li bi moj bankar on rekao bi ružna sam.... ali to. znate.. njen mali. I eto sad ta gadna bitanga koja neće da me vidi..

pa da pod sun-cem. povijen. U ovaj čas. upravljajući veslima po taktu.2 slepa Sombreza.. Sa obližnjeg zaravanka povikaše „bravo". otadžbina amora (prim. uzbuđen tim podsećanjem na njegov prvi veliki uspeh. promrmlja u smešnoj. a Provansalac.. prev.). U ovom živopisnom dekoru Lankrea1 po kome su kaćipe-rasto beli letnjikovci odskakali od prolećnog zelenila.).. stari klovn i para-lizovana Defu. — viknu de Poter. da mu os-veži srce i oči. francuski slikar (1690—1743) (prim. Fani čiji mu osmejak nije nikad izgledao tako mladalački. zakopčavajući haljinu nad onirn što joj je ostalo od mladosti.. to je bilo divno. podražava-jući orkestar. 108 . to talasanje koje se preliva preko melodije kao svetlost po uzburkanoj vodi. dubokoj ucveljenosti: —Ja ne mogla bi ipak ići sasvim kola po trgovi!. sveg iskrljuštanog od sunca. čamac je spremljen!.. poče Fani barkarolu iz Klaudije. gđe je Veneri bio pođignut divan hram. zamoli Defu. nesumnjivo zbog poređenja. Zan je držao vesla. koju je muzičar.a Engleskinja. 1 Nikola Lankre. pratio zatvorenih usta. Svojim izrazitim i dubokim glasom. Na Vc ničkom jeziku — ćarobno ostrvo.—Gospođe. u ovome živopisu.. — Pevaj namštogod. pođuze ga iskušenje da pripije svoja usta na sam izvor. Srećom. sa onim njegovim zaravancima i rudinama oko maloga jezera. zabačene glave. zastiđen i očajan da ga kogod ne spazi i ne pripiše mu neku gadnu ulogu u ovoj kobnoj alegorijskoj barci. za kojima se po vodenim brazdama osećao mošusni miris od njihova lorfanja. koju proleće raznežavaše. mala. čudno je bilo ukrcavanje celokupne ove stare oronule Citere. prema njemu je bila. oseti žeđ za tom božanskom muzikom sa usana svoje ljubavnice. pije večito. Fani Legran koja je sedela pozadi kraj krme koju je držao de Poter. ' Ostrvo u Arhipelagu. prev.

čuješ — govorila je Fani.. vide ga vrlo bleda. zanima nas vaša pogrebna romansa . — Ouješ.... I besnim pokretom pokazujući najbliže pristanište: — Pristani tamo . besna.. Mislite. nekim piskavim glasom.. tvoja ljubav me 109 .. pre svega dockan je. pa se barka udalji. sva njena mržnja.. pevači... Pa i maločas su sve na to navalile. a to je njoj nezgodno zbog njenih raskalašnosti... koje vodena zvucnost donese dvoma zaljubljenima. hoćete li već jednom prestati da gučete jedno drugom u lice? . obuzeše je ponovo pri toj poslednjoj uvredi. najniže i najgroznije. jedilo ju je me-šanje glasova: — Hej vi dole.. koje ona čini od svake ruke. Grub je bio taj rastanak. valjda. prekide kantilenu... razumes. Roza je samo gledala da je nekako odvoji od njega. da me navede da pristanem s Holanđaninom. Ja te vrlo mnogo volim. Fani mora natrag u jazbinu . bleda od srdžbe kao krpa — to se ona nama podsmeva .. priznavati čak i one stvari koje je uvek krila. drhtavih usnica... Dosta s tim . — Oh! ne boj se ništa — reče ona —.. da joj pruži što zgodniju priliku da ga vara..Odjednom Roza. kao one večeri kad je pretresao đubre od pisama.. I sva njena poniženja. A to sve zato što ja neću više. ali je nekadašnja dvokoličarka iz cirkusa naučila svoje poznanike na takvo svoje ponašanje.. — Šta mi nije govorila. pa ih ona stade nabrajati idući ka železničkoj stanici. te se niko ne usudi da se buni. — reče ona svome ljubavniku — bliže će im biti stanica . pu-na vike i svađe koju završi uvredljivo praskanje u smeh. Par bi izbačen na obalu sa nekoliko reči hladne uotivosti upućenih mladiću i zapovesti-ma za Fani. Ona zastade.

izazivala ga već odavna. da još treba da žive odvojeno.. puno je gadosti u hlebu što ga ti zarađuješ. označavaju put. cele godine.. i ona i njen kužni kameleon. Razmaknute klupe. punim lasta. oboje jako uzbu-đeni. te su nepomično sedeli... Svet je prolazio putem. ah! milo moje.. sa trista frana-ka iz ministarstva. izlazićemo ipak na kraj. —2ive na selu.. —Zbilja? .. ja ne marim baš toliko za Pariz. sedoše zagrljeni. teško može živeti... napomenuvši da se udvoje. bile ovako blago tihe.. pripijeni jedno uz drugo.. milo moje!. Nisu se mogli ljubiti. usprotivi se. vratićeš se opet k meni... 110 .је lečila od svih tih užasa. u Šavilu. sne-vajući o podmlađenoj sreći u letnje večeri koje bi odisale ovom poljskom svežinom. Odvratni su mi oboje.. rado pristaješ?. Ona je i očekivala taj krik. — Neću više da ostaneš tamo — poče Ijubavnik lud od nezdrave ljubomore —. kad sam ostavila jadnu našu kučicu!. Među-tim. — Trista franaka mesečno — govorio je Zan — pa kako to izlaze na kraj Hetemaovi koji imaju svega dvesta pe-deset?. — I ja sam toliko patila. razveseljene puonjima iz karabina i veselom svirkom na orguljama na veselju u predgrađu. sa telegrafskim žicama. da bi im bilo zgodnije za razgovor.. niz magaraca je trkom odnosio goste koji su se zadržali sutradan po svadbi. pružale su se pod akacijama koje. hajde i mi tako.. —Pa lepo.

opet njihove stva-ri za malu porodicu. — govorila je ona. Ш je pogađala da se ona gadna žena vratila da otvara i pretresa njena jadna materinska pisma iz krupnih seljačkih slova. — Prava kukavica. kraj starog šumskog puta. ali Divona više nije pisala. pri ulasku u šumu. pošto se pri seobi slomio ram one fotografije Kastlea te je sad bledela na tavanu. a videli se kroz grane velikoga parka. Pokatkad su mogli misliti da su i sad u Amsterdamskoj ulici. nekadanjem zborištu lovaca. Ali umesto surih okana na zapadnoj železničkoj stanici. u jed-noj kućici. kad bi se probudili uz romansu Hetema. umesto 111 . sećajući se kako je Leventa lako pristao da pripomogne pri njihovu prvom razdvajanju. a grozno zelene tapete njihove sobe krasi jedino Fanina slika. opet njihovih suseda. od trske pletena naslonjača. tri sobe. Više se nikako nije ni govorilo o jadnom Kastleu otkako su mu stric i snaha prestali pisati.8 Nastaniše se u Savilu. Možda je još bila ljuta na svoga deverčića. i uz zviždanje vozova koji su se neprestance ukrštali s one strane puta. malo nešto veće od onih u Parizu.. šareni or-man. koji zovu Gardijskom kaldrmom. između gornjeg i donjeg sela. Jedino što su male javljale novosti svome bratu.

pre nego što će otići. Ali evo gde." bojeći se stalno da ona žali za nečim ili za nekim iz svoje grozne prošlosti.njenih prozora bez zavesa. kada bi se kukanje kukavica svuda po šumi naizmenično čulo s ćurlikanjem slavuja po bršljanu. brzo. vrlo često beznačajne.. koju mu je ona uvek ispovedala sa podjednakom. Tuda je stizao na sta-nicu za deset minuta duž šumnoga parka po kome se raz-legao cvrkut. kroz koje se vide pogrbljene či-novničke prilike. uživali su u mirnom. i odlazak iz hotela. nezbunlji-vom otvorenošću. što je oživelo nje-govu sumnju. bili željni jedno dru-goga. optočen živom ogradom od bela trnja gorka mirisa. pri čemu bi je neočekivano prekidao jednim: „Na šta sad misliš? . njegovo najmuonije strahovanje.. kaže svoje poslove. zarumenjena od sunčeva zalaska.. a na njoj otvoren prozor što gleda na onaj široki kaldrmisani put. Svađa njegove ljubavnice s Rozom. Kad bi se vratio. i umesto huke koja krklja po strmoj ulici. nestajalo je tog žagora sve više. doveli su do dvosmislenog i groz-nog objašnjavanja između tih dveju žena. Ujutru. pri-zemlje sa izbočenim potkrovnim prozorčetom nad njim. posle prvog oduševljenja naseljem i stišanog iznenađenja od tišine oko njih. a kad bi se vraćao. iza svoga malog voćnjaka.. njegov pogled je probijao zidove. tražio bi od nje da mu sve ispriča šta je radila toga dana. prostranom zelenilu. bar nije imao vremena za ove uvredljive moralne is112 . ljubavnika opet робе mučiti jalova i ispitivačka ljubomora. a kad bi od-lazio od kuće i iz voza ugledao njihovu nisku kuću. Govorio bi: „Ko zna?" i to ga je pratilo sve do akata u kancelariji. u šumar-cima koji su se spuštali sve do obale. ukoliko bi više senke izlazile iz šumaraka i padale po mahovini zelenoga puta. brzo. do najmanje sitnice. okružena drugim vrtovima i kućicama. doruokovao bi Zan u njiho-voj maloj trpezariji. travora obrastao. Kad su se sastajali samo nedeljom.

Ljudi koji se nisu zadovoljavali time što su srećni. sladeći svoju sreću tako da vam voda pođe na usta. —A ja četrnaest na lepog čoveka!. muž naročito. — Oh! zalivanje.. mučili su jedno drugo čak i pri milovanju. mokar sa svom onom pariskom dosadom o 113 . iz koga je bila sveža para od mokre zemlje. Zatim se malo smiriše. videćete u decembru!. osećati radost išto idu u dronjcima sa šeširom od kore.. što po ruč-ku nose kore patkama. Hetema su odmah počinjali s tim čim bi muž. otpatke zečevima.trage do sitnica... on se iznuravao hoteći nju — otupelu za ljubav — da dovede do uzbuđenja koje nju još nije poduzimalo. a ona opet gotova na sve muke da bi mu pričinila veću radost nego desetorici drugih. grabuljati. možda od čulne zasićenosti u tihoj prirodi oko njih. ili još pre od susedstva porodice Hetema. žena bez midera. Ali ovako zbliženi. možda nijedna nikad nije umela kao ova uživati u slobodnom životu na selu. uzbuđeni teškom srdžbom. posle večere bi opet udarili u zalivanje. čulo se škripanje šmrka. uđara-nje velikih kanti za zalivanje i šibanje jakih mlazeva po svim lejama.. i što mogu pleviti. a muž u platnenim plitkim cipelama. bolnim ose-ćanjem nečega nepopravljivog. nije uspevala u tome i zato plakala u nemoćnom besu. Dođe čovek kući blatnjav. a čuo bi se s vremena na vreme kakav trijum-falni uzvik: —Sipala sam trideset i dve na šećerac!. nego su i gledali sreću jedno drugoga. po tmini iz maloga vrta. u svojim naj-prisnijim zagrijajima. po dolasku kući.. koji kao da su sa čela radnika padali u rešetku od kanite.. pa iako je noć uveliko pala. A od svih porodica koje žive u okolini Pariza. zalivati. nastavljajući život udvo-je. koji je tako divno pričao o radostima zimskoga života udvoie: — Nije ništa ovo sad. svoje kancelarijsko. zamenio nekakvim robinzonskim odelom.. kalemiti.

a da ne pocrveni i ne zamuca. naiđe na dobru vatru. —■ I ođ svih brakova što ih ja znam. ovaj je još ponajispravniji. odveo je sobom. najpošteniji. on. govoreći o materijalnosti. posle neke zajedničke večere. kad sve to zalije litrom vina koje nije prošlo kroz Bersi. U dvadeset i petoj godini. Ta ga je luda plašljivost. sprema grejalicu i. pošto se. odvukoše drugovi polupijana u jednu javnu kuću i primoraše ga da izabere jednu. a nije znao za ljubav i ženu. prev.). koji se zavija u krpe da bi se održao svež. oženio se najzad njome. malo pridremati jedno prema drugome. kao da je sav ušao u slamu svojih drvenih. pa se ščučunji i celim telom obuzme čoveka toplota. ne1 Mesto bUzu Pariza. žena raspre-ma. pijući kafu uz karamel s rakijom. pune slame. kosmati div. dok se lagano kravi zamrznuti prozor. padne i muž u to. dragi moj. opet izabrao onu istu. On je postajao gotovo rečit. oženila i uvela ga u miran život. Hetema je pucao od snage i zdravlja. na (fesnoj obaU Sene. Ne. Odatle je izašao sav spleten. gđe su veUka stovarlšta vina i rakije (prim. — pričala je Fani u tri-jumfalnom smehu Zanu koji ju je prestravljen slušao. Oh! samo malčice. zapaliti lulu. — Zakoniti brak. Ona je to tvrdila u svom iskrenom neznanju. koji je inače tako plašljiv da ne može da kaže dve reči. kako je tada divno pri-vući naslonjaču vatri. Posle čovek malo crta.. 114 .. vidite kad čovek smaže punu činiju kupusa s kobasieama i koma-dinu grijera.. dobru lampu. plitkih cipela . dok se jelo uglavnom slegne.. kad ga jed-noga dana u Neveru. svršava svoj posao...1 te se provuklo bez „krštenja" i trošarine. razmešta postelju. pa. vratio se.vratu.. krupnih vilica. na mirisnu supu a pod stolom drvene plitke cipele. platio njene dugove.. u smešnoj suprotnosti sa ovom crnom bradom i ovim džinovskim telom.. pošto legne i mesto se zagreje. iz straha da mu je kogod ne preotme te da je mora ponovo osvajati.

te joj je od toga skoro neđostajalo snage da se oblači.. budući stalno is-tog raspoloženja. nije ni moglo drugojače misliti o zakonitim poro-dicama u koje je ona mogla uoi. Ovi Hetema bili su susedi koji umiruju. ona se gubila u nejasnoj oba-mrlosti. Divna mu je tako izgledala. sa visoko prikupljenom kosom. koju bi oblačila ujutru. naročito gnušajući se scena i svađa u koje čovek mora da se umeša. od čijih opušaka se prljao mermer pred kaminom. u nekom pijanstvu od udobnosti i poljskoga vazduha. pa čak i da otvori klavir. Jedva je imala vre-mena da navuče haljinu i zadene cvet za prsa.. na izletima. kad se stade rano smrkavati. i ona stane .). Zena je pokušavala da pokaže Fani po-dizanje živine i zečeva. palilulka prošla kroz ateljea. rad. kao mesto gde se može vikati. kao i ovaj sad. Gosenova ljubavnica.sumnjivo. valjati se. sa još mladalačkim potiljkom. i pri pov-ratku. češlja. Pošto je sav domaći posao prepustila jednoj služavci iz toga sela. A kad nastaše magle i jesenje kiše. Već šest sati!. kad padne veče. a svi njeni pojmovi o ži-votu bili su takođe pogrešni i bezazleni. Mrzela je napor.. često bi je zaticao u ganduri1 od bele vune s krupnim naborima. oi-gareta. i pošto su joj šest meseci nadzomičke službe iscrpli zadugo radnu snagu. ali uzalud. kao kad je pošao. ona dobi još jedan izgovor da ne izlazi. nije mogla da se seti ničega. izgubiti se sa svojim ljubavnikom. ćaskanja preko ograde. sem jedne posete Olimpi. prev. i zdravu radost od zalivanja. i uopšte svega onoga što može da smeta blaženom varenju. da mu izađe u susret zelenim putem. to. 115 . volela je polje samo ovda-onda. osećao je da je njeno primamljivo i 1 Persijska bluza bez rukava (prlm.. gotovi čak i na usluge koje im mnogo ne smetaju. čitavih gomila cigareta.Да se priseća šta je sve radila preko dana da to ispriča Zanu.

te su pro-veli ceo dan u nedelju da ga pretoče u boce. a pod zracima poslednjega sunca u godini. drvarski trgovci. ni kratkoga dremeža udvoje. a koji je i njegovoj ranoj mladosti u kakvom zabačenom kutku slobodne prirode usadio klicu obamrlosti. Srećom doživeše jednu razonodu. propao. držeći otvorena vrata na svome malom podrumu.). posle noći probdevenih nad planovima i crtežima topova. kraj vatre od panjeva. Otac i mati mu u Parizu. 136 . što je crtao za Hetemov račun. Olimpa joj je baš bila ispričala istoriju jed-noga malog siročeta koje je u Morvanu1 čuvala neka baba. Drvara zatvorena. i uz nešto malo opao moral i grozan apetit. niti su štogod pisali. neutegnuto. punih tople slame. plašila ga kao kakva opasnost. A on. Gosen i njegova ljubavnica i sami dođoše dotle da ozbiljno pretresaju pitanje o tome šta će se jesti i kad će se leći. Baba naprasno umrla. nestao. jedno s jedne. Nije bilo daleko vreme drvenih plitkih cipela. i sam odjednom oseti na sebi razoran uti-caj života na selu i osamljenosti. niti su plaćali već toliko meseci. Cezar im je poslao jedno bure svoje cevarike. I pošto je život u stvarnosti njihovih gojazndh suseda imao uticaja na njih pri tom neprekidnom odlaženju i dolaženju iz jedne kuće u drugu. posle napomog rada kojim je povećavao prihode ne obraćajući se Kastleu. On je zateče jedne večeri veoma uzbuđenu. drugo s druge strane. otac se propio. ali njih više nigde nije bilo. te lađari odveli pušu jonskim kanalom. dirala ga je ta klonulost. mati otišla s ljubavnikom. Pa ipak. prev. Između Loare i Joae (prim. kara i pušaka novoga modela.negovano telo potpuno spremno. • 1 Morvan je planinskl kraj u srednjoj Francuskoj. i pod plavim nebom po kome su preletali ružičasti oblaci. rumeni kao šumski vres.. od čega se nisu mogli oteti ni najsnažniji i najživlji ljudi. da ga vrate njegovim roditeljima.

. On razmisli za časak... milo moje. odevaćemo ga od tvojih starih haljina .. koja se u to razume. a i odgovornost. Kakvo dete bilo bi joj spas.. ali je mislio na to. A kad vide da se on uplaši od troškova: —Ta tu neće biti nikakva troška. Pomisli samo. šest mu godina.. hoćeš? __ Pa to je ludost! _ A što? .. Sasvim uza nj.. pravo anđelče.Divni su ti zakoniti brakovi!.. Ona se ražalila do suza. Varaš se. ulagujući mu se: __ Znaš kako sam želela dete od tebe. gladno i golo..U Ba-Medonu. — Imala bi feubure s tim detetom. podigli bismo ovo. Olimpa. pa će odjednom: __ Da ga uzmemo . uveravala me je da nećemo to ni osetiti. tešio se njim pred opasnosti-ma od ovoga poirodičnoga života i pri tužnim ispovestima de Poterovim. školovali ga... Ona se pozivala i na to da bi to bilo razonođenje za nju koja po ceo dan zaglupljuje od bezbroja gadnih misli. Zavoli čovek vremenom tu nahočad.. biće bar neko kome ću pričati o tebi. imaću utehe. šest godina!. koja će mi davati snage da radim. na uliei. On je retko govorio o tome svom odlasku. U Fani se oči ovlažiše... kao da su mu rođena . vide je sasvim samu u praznoj kući: — Gde je taj mali? . teško bi ti bilo u budućnosti!... —Pa neka ga onda otna oizme! — reče Žan ljutito. da ne bi ža-lostio Fani. kao čovek koji oseća da je pobeđen svojom sopstvenom popust-ljivošću. On ipak pokuša da se odupre jednim odlučnim raz-logom: —■ A kad ja ne budem bio više ovde?.. kod nekoga lađara koji ga je uzeo na 117 .. da opet zavolim život. I eto sad to jadniče..

jedno s tanjirom u ruci. pričao je 2an gojaznom Hetemi o njihovoj odluci. neprestano po-navljajući svoju tužnu molbu maloga divljaka: „Vidi Me-ninu". možda nas se plaši. — Daj mi da večeramo.. tepali mu. izgleda. kad ti je baš toliko stalo .. ne-prekidno ga hrabrili. odbijalo supu. zaradova se kao dete.. ni za trenutak ne otvon oči. uspravljen uz orman za stono posuđe. ali bezuspešno.. dok najzad ne zaspa. nije htelo jesti. znao za tu stvar. stojeći.nekoliko dana. klečeći oboje pored njega. preobražena. Tako su ostali tu.. te je cele večeri svirala. i uporno ćutalo. jednolikim glasom: — Vidi Meninu.. pri tom. ješće. tek ona je uveče bila zaprepašćena.. svoju ogromn. preplašen. kao pred bolesnim jagnjetom. Zanesenjak ili ne... znam . ako ga ne budemo gledali. a on.. i to tako tvrdo da su ga svukn. saginjalo glavu. srećna. ali nije želeo da se meša. 118 . klečeći sa tanjirom supe u ruci i pokušavajući da pripitomi to morvanđijsiko derle koje je.. u vagomi. što im je srce cepalo. Sutradan. — Pa dobro. Ona mu obisnu o vrat.. Ali on i dalje osta nepomičan. reče: —Vaša žena mi izgleđa veliki zanesenjak. bujna. mucao je iz du-bine svoje brade: —Da..u glavu sa kudeljastom kosom. A posle. pomoć dobro-tvora. pevala. koji je. — Menina mu je ta njegova baba. metnuli ga u glomaznu seljačku Ijuljašku koju su pozajmili u jednoga suseda. dovedi ga.. Za dva sata mu nisaim mogla izmamiti druge reči. pa čak nije davalo ini lice da mu se vidi. i ponavljalo prigušenim. sirotinjski dom. I 2an navali na njega da uzme supu. a đrugo s kašikom. I pomolivši glavu iznad previjanih novina. ženska posla . mislim. ne bi li se odlučio. to me se ne tiče . Zavaljen u uglu i zadubljen u Mali žurnal. vidi Meninu.

nogu kao u maloga fauna.. finim i nežnim crtama na preplanulom seljačkom Hcu. punih ruku... Prekonoć. malo-pomalo dete se umiri i opet zaspa. ujedala..__Vidi kako je lep. — reče 2an glasom od koga ona zadrhta. toj savršenosti maloga tela razvijenih krstina. kao šakala koga bi neko hteo umotati u ogrtač od krtice. Menina .1 kako je on to govorio. toplim i čistim odelom od čije blizine ga je užas obuzimao prvih dana. već maljastih dole. ali šta znači ta reč na pokvarenom narečju? Zan nasumce pruži ruku i stađe ljuljati tešku ljuljašku. i ona je primoravala Gosena da se divi tom upornom čelu. 119 . dugih i 6vrstih. kad ga ko upita. kao da se iza sna trže. —Sta kaže? . Nauči da jede za stolom. čuj. nazepšće. 1 „Maieice" (prim. Pa ipak. uspelo se da se pripitomi malo „matice". — Ta pokrij ga...). prev.. Pristao je da zameni dronjke v. bile su na varvarskom jeziku morvandijskih ugljara koje niko ne bi mogao razumeti bez muža i žene Hetema koji su bili iz istoga kraja kao i on.. On je bio kao divlja mačka u ikući.. kojima su ga bili doveli. stade u snu sam govoriti: —Nunu me.. mali je protegnuto i jecavo uzdisao — talasanje očajanja iako je spavao.. silnom negom i blagošću. i dok ga je ona nežno ututkavala. ono mekoliko reči što su mu izmamljene. veoma ponosna sa tog svog dobitka.. — govorila je Fani. držeći u svojoj gruboj i hrapavoj ručici ruku za koju je đržao da je ruka njegove Menine umrle pre petnaest dana. jela odvojena od ostalih. režala kad bi se kogod približio njenu čanku. i da kaže. koja je grebla. da upotrebljava viljušku i kašiku. — to će biti „nunaj". da „su ga oni u selu zvali 2ozaf". Ona se sva zanosila posmatrajući ovo lepo dete.

niti da ga čovek zadrži kod kuće. prema njemu bio vrlo blag. kao da ga je Menina na samrti lišila svake mogućnosti da izlije svoju ljubav. ni razlozi. ne dajući se ukrotiti čak ni nežnim maženjem. zrna od ahata. Celoj toj pljački davao je on. ali pre-ma Gosemi. ako toga nema. krtica ili poljski miš. koji je. razrivao krtičnjake. u ugljarskoj kolibi. bič za pse ko-jim mu je puckarao oko nogu. staniol od čokolade. Samo Hetema su dovodili stvari u red. 120 . bru-jala je šumna i živa priroda u debeloj glavurdi maloga gorštaka kao morska huka u školjkinoj spirali. za avoj račun. cvekle i krompiri koje je iskopao po polju. nalazila mu se u izdrpanom parhetskom kaputu. i kad bi se vratio. nepoverljiv. Ođgajenom usred šume. kad ogolela drveta štrče kao korali od inja. bakarna dugmeta. ili. rađi čega je crtač držao pod rukom na svome stolu.Jos se nije moglo misliti na to da mu se dadu ni najosnov-nijja znanja. kakva skočanjena ili lipsala životinja. Ali ni Žan ni Fam' ga nisu tako zastrašivali. nekako je i polazilo za rukom da ga malo podrži na kolenima. ispruženih noktiju. oko koga se šunjao mali divljak privučen šestarima i olovkama u boji. d nije bilo načina da se u nju unese drugo štogod. neko nejasno i opšte ime — roba — koju je геб on izgovarao na svoj način. Fani. po snegu. međutim. u džepu od njegovih pantalonica kaljavih do trbuha. „pošto je lepo bazdela". pretraživao šiprage. Po kiši. Ništa nije moglo savladati njegov nagon za krađom i pljač-kom i njegovu seljačku čudnu naviku da skriva u stranu sve moguće sitne sjajne stvari. savladan glađu. što je skupljao. ptica. mada je mali prema njima bio podmukao. na racun svih i svačega. skrivao u šaku i odnosio na skrovito mesto kao kradljiva svraka. vešto i svi-repo kao Iovaoka lisica. ni ša-mari nisu mogli da ga spreče u tome da skuplja svoju „ro-bu". bio je staino ona ista divlja životinja kao pri dolasku. on se iskradao. čak i po najgorem vremenu. krv-ničkoga pogleda.

možda.. te mu je izgledao kao šešir pravog službenika pogrebnoga društva. s vremena na vreme. njeno rođeno dete koje je bilo na čuvanju kod da-dilje ili kod njene maćehe. Ali ga lodjednom umiriše reči čiča-Legrana. derle. koji je došao da zamoli da ga pomognu da plati pervaz na grobu svoje pokojnice. ali stalno živ i raspoložen. a naročito odveć velika i nagla Ijubav Fanina prema ovome tuđinčetu što je neočekivano palo u niihov život. Službenik na tramvaju na pruzi Pariz-Versalj. a što nije hteo priznati: „Odakle si došao? Ko si?" u nadi da će prokljuviti. dolazio da večera s njima. sa šeširom ođ kuvane kože i velikim florom oko njega zbog žalosti. Ponekad noću. a kako nekako baš u to doba sa-znadoše da je Mašoma umrla. izgledalo je da se to sasvim poklapa sa njegovom mučnom sumnjom.. Njegova seda kosa. da je platio pervaz. i zadržao čiča-Legrana na ručku.. spuštajući ga u kakav siguran kut vrlo pažljivo kao dadilja. mučilo je ljubavnika novom sumnjom. To je. te je. ostavljali su živ utisak na dete. ne-obična pakost u njegovim sitnim. i odmah starac i on 121 . bela kao u drvene lutke. Gosen je bio tako srećan. stari kočijaš je izgledao očaran prijemom od strane gospodina nJegove kćeri. ne tražeći pređračun. da će mu toplota ovog malog stvorenja saopštiti tajnu njegova po-rekla. kad bi u svojoj ruci držao grčevito pripijenu malu ruku — jer je dete u srm mislilo stalno da drži Menininu ruku — ispitivao bi ga o svemu što ga je grizlo. nad glatkim i otečenim licem. Sad si sigurno zadovoljna!.. poštovanje što ga je ukazivao svome biču stavljajući ga. Ti koja inače nisi mogla nikad ni jedno izbaciti. plavim očima sa trepavi-cama kao u albina. njegovo veličanstveno pijanačko držanje. pomodreo od pića i od kaplje.Nesavladljivo i gotovo nagonsko tuđenje ovoga deteta. pa se razvikao na svoju kćer kad je video Žozafovu ljuljašku: — Gle.

na koji se on pozivao kao da opravda svoju slabost čim bi osetio da pada. taman posla!. kad nastanu površna poznanstva na putu i za opštim stolom u gostionici... gđe je bio zatvoren po naređbi Luja XI. đo 1480. rašljampavljena. da eto. francuski karđinal. Ipak se bližio taj neizbežni rastanak i ovaj divni mesec jun. osećao kako će пш se srce cepati pri rastanku da će imati deset raskida. ostarela i premorena. i kako dvadeset godina nije promenio bičalje!.. a ne jeđan. cifrajući se. prev. nije. ta pomisao na odlazak. protiv Koga J stvarao zaveru (prim. ta pomisao umesto da ga umiri.. vi ste u porodičnom krugu. 122 . proveo je u gvozđenom ^ave?u ?g 1469. pri kraju zajedničke večere.).. Jednoga dana. ovaj matori omlitaveli razboj.. koliko mu nije žena ova Fani Legran.. umesto da ш od nje bude lakše. činila je da on oseti mnogostruke veze stegnute oko sebe.nik s lušom u usnom uglu jedne dostojanstvene pijandure. Njegov porodioni krug. Pa i sam La Bali 1. da ga nešto vuče naniže. a u kome se ona pogrbljavala kao stari kardinal u svome gvozdenom zatvoru.postaše veliki prijatelji. U drugim trenucima. biće verovatno pos-lednji što ga provode zajedno. što melje kad govori i po stoti put priča da mu bič od dva marjaša traje šest meseci... srnajka koja je zviždala i pevala u svome vrlo malome kavezu koji joj je stalno trebalo čistiti. podlakćena u duvanskom dimu.. iznenadiše ih Heterna: — O! izvinite. da će mu vrlo teško pasti da ostavi ovu malu đetinju ruku koja je noću ostajala u nj'egovoj. a svega će toga nestati iz njegova života. Ovo nahoče što hrče s glavom na stonom čaršavu. i te reči zviznuše Zana po licu ponižavajući ga kao da mu neko udari šamar. čak i taj La Bali uvukao mu se u jedan mali kutak u srcu i muke bi ga stalo da ga odatle iščupa. — poče gos-pođa Hetema. koji je davao prirodi svečan izgled. To njegov porodični krug!. Neće proći ni godinu dana. Da li je od toga bila nervozna 1 2an đe la Bali.

nje-gove porodice. upotrebljavala sve kao oruž-je. te bi i on planuo i odgovorio. da napuni kotarice. te se Gosen malo zadrža dok ga potpisa. Iz danaudannjen karakter se pokazivao u naprasitosti i plaču. vreme je vrlo lepo!. ili će ovčji but odleteti u vrt s činijom. a lako bi ih bilo zadati. uzdržavao se od udaraca koji bi boleli. pa treba ot-klopiti činiju ili početi seći ребепје. bacila u naručje i molila ga da joj oprosti. dok se ona podavala svoj jarosti jedne neodgovome i bestidne bludnice. i s tim rečima su primili ponudu da ručaju zajedno u šumi.i razdralljiva.. protiv njegova vaspitanja. ali ona je vređala. Izraz na licu gospodina i gospođe Hetema. kad poštar donese jedno novčano pismo. i sa nekom svirepom radošću gledala da umotri na licu svoje žrtve grčenje od bola koji mu je nanosila.. Da li će se moći jesti. Sve je bilo gotovo. unezvereno po-gledaju. mada je Gosen gleđao da popusti. I ona otrča da obuče dete. pa sasvim tiho reče Fani: 123 . a nije ih ni gledao. jedne nedelje. оп. pa bi mu se. ndti čitao. čelo mu je izgledalo zatvoreno šipom kao dvokrilne vratnice na seoskom dvorištu. iz njene srdžbe izbijala je takva gadost zlobe i mržnje protiv mladosti njenog Ijubavnika. preko zida. stiže društvo. ili što je vaspitavala Zozafa tako naglo i svesrdno? To poučavanje bilo je strašno dosadno malome Morvandijancu koji je satima stajao pred pismenima. polazili su. odjednom. Samo što se on u Ijutnji uzdržavao. sosom i dobro kuvanim pasuljem s mesom? — Samo bez svađe!.. Pri ulasfcu u šumu. — govorili bi oni uvek kad bi se povela reč da se sastanu. Smešni su izgledali gde se. ne! Danas neće biti svađe. protiv jaza koji život sve dublje kopa između njihovih dveju sudfoina. u neprekidnoj svađi. sažaljevao je kao lepo vaspitan čovek... da ga je umela žacnuti gde ga naj-više boli. kad ih Fani pozva. koji su bili sve-doci pri tirn rasprama što su se pojavljivale skoro uvek za stolom u trenutku kad svi sednu i nameste se. bio je za slikanje. A. preko postavljena stola..

vratiće mu se nje-govih osam hiljada franaka. Zar mje bolje primiti stvar onakvu kakva je.. ako ti je to neprijatno.. valjda.. popustio mira radi. kraj svih svađa i ispitivanja kojima sam je podvrgavao!.. na kraju. Sjajna berba. • Abo je ovo dete njemo.." I on je išao talasastim šumskim putevima noseći njihov 124 . — Ona pocrvene. zbilja. Po šumi ođjeknu glas gospodina i gospođe Hetema koji su bili pažljivi te izmakli napred: —Desno ili levo? —Des. pa mirno provesti ovo nekoliko meseci što nam ostaju? .. pisao je da zadrže taj novac.. na jezerca!. ispitujući ga od glave do pete. što da isterujem mak na konac? . ovaj pogleđ koji je bacio na dete.. te da tako lakše podignu ma-loga... slabotinja kao i obično.. kao uvek kad i najmanje obiđe istinu. „Što da sebe stavljam na muke... Znala je ona ovo drhtanje njegovih bledih usnica. Ostavi... —Da. skrivajući od mene istinu.. on je u Parizu.. Vraća Dešletovih osam hiljada franaka i rnnogo pozdravlja svoju snahu i zahvaljuje joj.no. Očaran je. ali. bila je samo slaba Ijubomora. pošto je saznao šta sve oni čine Zozafu. zatim.. šta je moglo biti prirodnije nego to što ga je uzela k sebi. desno.. Kao svaki Gaskonjac . svoju snahu!... ovoga puta.. do đavola! Odavno mi već vodimo kuću!.... pošto je znao da je vrlo ispravna kad se tiče novca .. —■ povika Fani pa se okrete svome Ijubavmku: —Ta nećeš... Qn je pogleda zgranut. Bio je... Ona dobričina Dešlet. — reče Fani koja se više nije varala o stričevima s Juga. —Pod interes? .. stari podvaladžija. prodata na čokotu..—Od strica . sva radosna: —Taj novac će morati da se da pod interes.. opet da se ždereš zbog tih gluposti. — Najzad... pogled joj se zamrači.. pa ovo nije tvoje .... nisam ti ni rekla. —Gle.

gole glave i vrata. kuda je i sam pošao za njima. i odjed' Stočarskl narođ u Sahari (prim. A žena. a ona u jutarnjoj haljini otvorene boje. spravama i mrežom za ribolov i plovkom za rakove. malo se ugojila u struku i tromo išla. Par je pevao u hodu: Volim slušati veslo Večerom kad talase bije. hrabro je nosila lovačku trubu. zaklonjena japanskim suncobranom. ču se ozdo s puta škripa točkova.). dok su pred njim išli zajedno mati i dete: Žozaf. kupljenom „Kod lepe vrtarke".poljski ručak u teškoj kotarici zamotanoj u belo. Olimpin repertoar bio je neiscrpan u tim ulicnim sentimentalnostima. Dok je Gosen sanjalački gledao ogromni par kako se gubi « jednoj udoljici. predan sud-bi. pomamni smeh. i kad se samo pomisli gde ih je ona poku-pila. u prazničnom odelu. da bi pomogla svome mužu. 125 . prebačenu preko ramena i ogromnih joj prsiju. nespretan. kao turgajski1 jahači. a među pletenicama njene lepe kose jedan veliki sed pramen koji se ona nije više starala da sa-krije. te nije mogao u njemu trčati. •. neobično uzvišena postaje vedrina njena muža koji ju je pratio u terci. malo niže od njih. u odelu od crvena flanela. natovareni jelom.. Napred. pogrbljen kao kakav stari vrtar." kad je bio tako filozofski ravnodušan. Na glavi su imali ogromne slam-ne šešire. poput onoga grenadira sa Vaterloa: „Bezbroj ih je . u kakvom sramnom polumraku iza spuštenih kapaka. prev. Izvesno je i ovaj čovek govorio. i kolikima ih je pevala. bez koje crtač ne bi ni mogao krenuti u šetnju po šumi.. Volim slušati jelena kad riče . spuštali su se strmim putem gospodin i gospođa Hetema. umoran. detinji glasovi.

„Put jezerca".. Naglo ga iza sna trže truba besne gospođe Hetema. na nekoliko koraka od njega. te dvokolice sreće sa prolećnim bojama sa kojdh.1 —Ta hajdete vazdan. 1 Sluga koji na konju jaše i voai pse kađ se pođe u lov (prim.. izdaleka se videlo kako se na vodi ogleda beli čaršav na po-košenoj travi.. i kako odskaču od zelenila bluze. obasjanim suncem i posutim mahovinom. od kiše poluizbrisane reoi na putokazu. Om plašljivo pozdravi. zalepršaše se trake i kosa na jednim engleskim dvokolicama koje je vukao mali magarac. jedan mio. Bili su posedali kraj jezerca i spremali se da razvežu donete stvari. kod jedne raskrsnice. koga je ovim teš-kim putem vodilo za uzdu jedno devojče.). Lako je bilo videti da je i Zan iz onoga društva. toliko zasmejao decu. izleće smeh kroz šumu. „Put za Velizi. „Lažno poči-valo".. malo zbunjen. kod vas je morski rak — vikao je gojazni čovek i čuo se nervozni glas Fanin: —Mala Bušro te zadržala uz put? . kao rakete.nom se ukaza. a dvokolice se zaustaviše navrh strmoga puta. uz žagor detinjih glasića. 126 . a naročito izgled one pune žene što se omotala lovačkom trubom.. Ali ovaj novi turgajski šešir zagolica još više njihov ludi pođsmeh.. pocrvene i ne znajući baš tačno zbog čega. po kojem su točkovi klizili kao po kadifi. jedan tovar devojčica. čiji je šaroiiki izgled. „Hrast glavnoga kraljevskog lovca". i kad prođoše kraj čoveka koji se malo skloni da načini mesta malim dvokolicama.." Žan se okrete i vide kako se gubi zelenim putem. crvene kao kaput u pikera. osmeh molio ga je za oproštaj i naivno se cudio što je u staroga vrtara lice tako ljupko i mlado. jedva nešto malo starije od ostalih.. taj vihor svetle mla-dosti. zbog toga je devojče i pokušavalo da ih ućutka za časak. koji su čitali sas-vim glasno. prev. da se nisu mogla savladati.

... — Ta da — reče crtač. uznemirena zbog njegova rasejanog pogleda.. — reče gospođa Hetema. možda. manastiri. naročito njen drski izgled. plava. to zbilja nije učtivo... motrila na svoga Ijubavnika. kao da sve devojke... zvekanima!. sve-le. Prijatna je.. Odatle su izlazile iscrpene. Gospodin vemje u svetice . Oh! prijatna. koje ga odvede u Kastle.. Oni provode leto u Velizi. i da se može još naći u porodicama . — Ona velika. i da je ona vaspitana u Londonu. sve kao što treba ... zaboravila sam . Znala je ona divne stvari o njima.2an zadrhta tom imenu Bušro. koji se već poče piašiti. sležući ramenima. sekući hleb. zar ne.. to je smovica doktorova. pansioni. Olimpo? —Naravno .. • • Kći njegova brata koju je on uzeo k sebi.. —Izvinite. — I Fani je.. nesposobne čak i đa rađaju.. Bezazlenka!.. Evo ja. 127 ... ja sam u dvanaestoj godini već sve znala. Kao da ima bezazlenih devojaka... odgovoriti da je to po engleski. bile one iz otmena sveta ili ne..... ali nju je naročito zanimalo šta će biti s ručkom. odvijala je šunku i jako napadala to što se devojčice puštaju da jure slobodno po šumi. — reče Hetema. vrlo ozbiljna. pošto ču Gosena kako počinje da se ljuti i govori da ima devojaka i devojaka. ali to ne menja stvar.. ali je vrlo zgodno za avanture! —O! Fani. a i vi isto tako. Ali ona je imala da izbaci sve što je znala o devojkama iz dobrih kuća.... __. —A posle ih daju vama. —Nije. Gospođa Hetema. —Hajde da se jede.. zgađene na čoveka.. do postelje njegove bolesne majke. što je vodila.. —Vi ćete md... uzimajući mu kotaricu iz ruku.. ne znaju još od rođenja u čemu je stvar.

u stostrukom odjeku od jezera i gustih šumskih grupa jedne nad drugom. Hoćete li još? — i sav crven. porodica — dočeka ga brzo i prezrivo njegova ljubavnica — da rečemo koju o njima.. naročito o tvojoj.. a otvor naviše... Srećom biće ovome kraja . Stadoše se grditi u lice.. pred gadnom radoznalošću deteta potrbuške izvaljenog u travi.... tad ću samo ja dobiti. naduvenih vratnih žila. čisti se.. —Buržujčino! —Droljo!. Nemam još mnogo da živim s tobom . idi. —Idi.. Zabranjujem ti. čekao je. —Cuti.. odjednom natkrili njihovu svađu. kad jedan strašan zvuk trube. 128 .. nemajući drugoga načina da ih ućutka. — Je H vam već dosta?... krupni Hetema..—Ah! da. držeći pisak od trube na usnama...

ja se pa pitam zašto opet.. da je tako zgodnije. Vratila sam mu novac . On nalazi. Jesi li još uvek ljut na mene? I ona mu ispriča o svojoj poseti u Rimskoj ulici. kako se iznenadila kad je... Zatim. Samo mu ostaje neka tuga koju je Fani mislila da razume te se reši da ne popusti. Po kome jure poludele družine. i Zan je više ne vidi. neprestano ćutao ljutit. gubi se da-leko u šumi. kao i ti. umesto hučnog i ludačkog karavanseraja. sedao da erta odmah po obedu i nije hteo nikuda s njom da izađe. Videla sam Dešleta . dekoracije koje se naglo menjaju zbog vidnih pro-mena u toj carobnoj igri. Najzad...... Docnije. ali ovoga puta on se ozbiljno naljuti na nju i nekoliko dana posle toga bio je stalno namršten. u zamućenosti sna koji se svršava... svršeno je .. on će voditi brigu o detetu .... — Uradila sam ono — reče mu ona jednoga dana. kad budem bila sama. pojava biva nejas-na. sva ra-dosna.9 Njihove ljutnje obično nisu dugo trajale i stišavale bi se čim робпе malo muzike i Fanino strasno ulagivanje. Kao da ga odjednom obuze stid zbog gadosti u kojoj je život provodio i strah da opet ne naiđe na male engleske dvo-kolice gde stazom idu uzbrdo i na svetao osmejak mladosti na koji з'е neprestano mislio. zatekla mirnu građansku kuću 129 . Jesi li zadovoljan? .

.. kao na trgu robljem. po povratku. uz kolutove duvanskoga dima koji čovek može. zlatan kao i njeno ime. plavuši neznatne lepote. dragi moj. u očima. * Dore (Dore) znači pozlaćen (prim. da će postati gotovo njegov prijatelj.. od kojih mu lice dobija olovnu boju. vrlo umiljata. prev. uz izvesnu sumu. Još od prve posete. a oči kolutove. Nema sutrašnjice. očaran ljubaznošću ovoga čoveka koji se slatko smejao kao dete. uzeo je k sebi ima mesec dana..а koju se sad vrlo teško ulazi. dugih. potpuno kao muž i žena. a tu promenu objašnjavaju one reči što ih je na malim vratima od ateljea ispisao kredom neki muftal besan što su ga izbacili: Zatvoreno zbog divljega braka.).. onaj filozof sa njegovim teorijama. i čije vedro raspoloženje ne kvare ni užasni napadi jetre.. prev. vrlo pitoma. Flamanke koju je isticao sjaj tela. čuješ. zacopao u neku devojku sa klizališta. nema divljega braka . čak i ispod noktiju. i nju je dirnula i iznenađila učtivost ovoga čoveka tamo gde se čuje samo neuč-tivost i grubost.. Nema više svetkovina. Nikad se to dvoje ne svađaju. — I to je cela istina. Dešlet ju je uzeo sa kMzališnog asfalta. a nosi kozačku bradu.).se tako lepo oseća. Kako su se lako dala razumeti nežna osećanja koja je on izazivao u Alisi Dore. pozlaćuje kožu. mekanih i belih ruku. Alisu Dore.. koga niije bio video od onoga susreta pred „Madlenom".. Zaprepastilo bi ga da mu je onđa kogod rekao da će doći dotle da posećuje. Obećala sam da ćemo ih posetiti.. ovoga drskog i prezrivog ljubavnika svoje ljubavnice. i sam se čudio kako da. bez gađenja. ni maskenbalova.. Dešlet se. resama joj kiti trepavice. prava ovčica. 2 zlato joj u kosi. Ah! žes-toko sam ga ispeckala! Zan pristade da ide Dešletu.. To ti je. saživeo se s njom.. koje su pevali gospodin i gospođa Hetema (prim. 130 . Sitna neka ženska. da duhne bludni1 Pesme italljanskih gonđolijera. malo da promenimo ovu lovačku trubu i barkarole1.

uz dobar doručak i neko-liko zlatnika. prava svetlost sa dna parka. ona zbog njegove nežne pažnje koju nikad đotle nije doživela. pustu u leto. a koje su ovde upravo bile na svome mestu. te ga tako blago. pomerana tankim bambusovim lišćem...cama u namazano lice. njoj bi vrlo teško. on zaključa svoja vrata za ovim slučajnim medenim mesecom koji je provodio u svežini i tišini svoje letnje palate koja je tako lepo bila udešena za udoban život. ne zapazivši." da on nemade srca da je odbije. u kome se slažu dobrota i blagost. kako je kuća izlazila velikom širinom na ovu parisku ulicu. pozlačenim Budama. prođornu draž od prisnosti s jednom ženom. Za Goseina je atelje u Rimskoj ulici bio jedno razonođenje od gadosti i sitničarstva u kojima je on tavorio u divljem braku kao mali činovnik. pod ovim istoč-njačkim tapetima. lakoj i labavoj kao i njegovo učenje. prema svo>jim načelima. voleo da sluša priče o putovanjima. I od tada. postala opet žena.). koja je Dešlet slikao sa što manje re&i. Naročito nedeljom. i ogromnim lišćem od stilingije zajedno sa filodendronima. a nešto zbog umora. podnoseći. vitkim i savitljivim vo-denim biljkama što traže hladovinu i vlagu. i kad ju je ujutru. hteo oterati. nešto iz poštovanja prema jećjnome Ijud-skom stvoru. bilo je skoro kao i ' Cuđovište iz gatke. sa tim filozoiom u persijskoj ha-Ijini. i to prvi put. tajanstvenu čaroliju života udvoje. koje je pola lav pola koza. tako čežnjivo zamoli: „Zadrži me još. palmama ispre-secanim papratima izraslim kao drvo. Ona oseti da je. što je bila. a lišće se lelujalo i osećao se miris sveže zemlje na korenu biljaka. himerama1 od bronze u inozemskoj raskoši po ovoj ogromnoj dvornici u koju je svetlost prodirala kroz visoka stakla. a гер mu je zma-jevski (pnm. prev. i tako su živeli vrlo srećni. od životinje za polno uživanje. 131 . a on zbog sreće koju je pričinjavao ovom jadnome stvoru i zbog njene bezaz-lene zahvalnosti. On je voleo razgovor sa tim učenim čovekom umetaičkog ukusa.

Da li ih poznaje!. samo što nije bilo one zbrke i trube gospodina i gospođe Hetema. pošto je po čitave sate pažljivo posmatrao njihove fotografije u izlozima slika slavnih Ijudi. ako ti je nelagodno da se vidiš s njima .. Bar dvojica su mu bili vrlo dobro poznati. — reče Fani sasvim tiho i zadrhta. dola-ze&i na večeru. Gosene? — upita Dešlet. —Hajdemo! — reče on. ne slažem se ni u 5emu sa tak-vom huljom.. Dešlete.gođ u polju i na šumskoj travi u Šavilu. jedanput. u staklenome vrtu pila se rakija i vodila. Neko je odgovarao sa ubistvenom hladnoćom odbijanja: —Ja ne potpisujem ništa. —Vi poznajete ovu gospodu. želeći možda da sazna kako sad stoji sa onom ljubo-morom koja je i stvorila njegovu bednu Ijubav.. pribijena uz svoga ljubavnika. ali nije hteo da ustupi pred isku-šenjem.. Nikad nije bilo gostiju. Ja ću potpisati vašu molbu. nji-hajući se u svojoj naslonjači za uljuljkivanje.. Dan je bio na izmaku. izgubljenom čašču i razorenim životom. Koliko je patio zbog njih. i oni se pojaviše u ružičastoj svet-losti dana na izmaku. I Fani.. izgleda. on nije ni pomišljao kako će se osećati kad se nađe medu tim rjudima.. oštra prepirka: — Ja mislim da je sa pet godina u Mazasu.. dosta skupo plaćena ta kratkovremena Ijubav i ludilo . Zene se poljubiše. —A što? Ni najmanje . U stvari. čuše još sa ulaza živ razgovor nekoliko gla-sova. u pet-šest čašica. koja je osvetljavala ćelave lobanje i prosede brade Dešletovih prijatelja izvaljenih na niskim di-vanima oko istočnjačke trpeze u obliku klupice gde je podrh-tavao.. anisom začinjeni mle6ni liker. —To je sad La Gurneri.. Gosen i njegova ljubavnica. koji je Alisa baš tada sipala. mržnju nasled132 . koliku mržnju je osećao prema njima... ipak. prošapta: —Hajdemo... — To je Kaudal.

Ali Fani je lepo govorila da će ga to proći. oženjen. —Da — obrati se Kauđal Gosenu — da. Prema Fani je zauzeo neko uzdržljivo držanje otmenoga sveta. zažmuri svojim stručnjačkim očima: — Lice se još drži. kao da je hteo poučiti Kaudala... draga moja. Ona je izgledala zbunjena od tih pohvala.. On se podiže na lakat.. opaljena i ogrubela lića. ugojen. besnilo da jurne na njih i rastrgne ih. to vam je vrlo lepo. __ Stalno lep ovaj mali!. Toga 2an nikad nije video.nika. steže joj ruku: —Dešlet nam je pričao o detetu... Priđe jedan mali čovek. ovaj fantast koji je danas aovek od reda. kćeri. Mlađi slikar joj priđe. Najzad. uteši se.. La Gurneri je još puniji od tebe. To je vrlo lepo što ste uradili. Nimalo ne podseća na palanku. da se sačuva od svetlosti sa prozora. — reče Kaudal ispružan celfcn svojim džinovskim rastom i držeći nad očnim kapcima zaklon. Dva slikara što sJdkaju predele.. na naslaganim jastucima — otkako je bio u Alžiru. izmršaveo. lica daljih ujaka koje on ponovo nalazi.. 133 . govorio je da drugojače ne može da sedi — onako ogroman. na njemu. kad ih je sretao na ulici!. ali struk. gotovo rođaka. Pesnik zagrize prezrivo svoje tanke usniee. Sedeo je po turski. đobro je što ga utežeš. i nečiji glas upita: —Nema nikoga? Dešlet гебе: — Evo Ezana. sad su to bila za nj lica njegovih poznanika. I oni su poznavali Zanovu ljubavnicu. kad se neko uda-ri o neki nameštaj u mračnom ateljeu. pogled mu surov kao u trgovca rob-ljem.. ali je znao koje je mesto ranije zauzimao u životu Fani Legran ovaj čergaš. — A Fani! Da viditno!. ni traga od inteligencije. sem krepkoga čela pod belom šumom. dopunjavali su društvo. upravnik odeljenja u Akademiji lepih veština i 2an se seti jeđnoga svežnja divnih strasnih pisama. sparušen.. bio isuviše učtiv. to usinovljenje..

prev. iz navike na podijum i administrativnu statisteriju. zajedničkoga života...). ljudima koji se razumeju u to. izazva malu nelagodnost.. držeći ljude na iz-vesnom odstojanju. severo-američke đržavice (prim. Safo . — I gospodin d'Armandi. i pošto je bio sasvim miran. koji nam ju je doveo. jadna moja Fani! — govorio je Kaudal u šali i pokazivao joj ostale. — i lako prolazno runienilo osvetld mu jabučice. — reče Dešlet živo.. vidiš. iz tih godina zajedničkoga sta-novanja. sparušili se!. Duvan iz Merilenđa. Ezano pozdravi. Žan je utvrdio ovu sitnu pojedinost koja ba ga nekad dovela razdraženosti. koje je nju vraćalo u prošlost i približavalo je svima ovim nekađanjim njenim ljubavnicima. što je primila od Ezana. kao što je savijanje cigareta. prev. veoma duhovita... i ponoseči se njime. jedva da se i sećala veza sa tiin ljudima.. osećao radost kakva obuzme robijaša koji je prestrugao okove i zna da mu još vrlo malo napora treba pa da umakne. Fani. posle toliko godina: — Gle!. — ala su se srozali!. Pa ipak. To ime „Safo". umirena videvši kako njen ljubavnik prima stvari. i sklonost da voli žob1 i merilend. — Ej..ukrućena hoda. pardon. ala su ostareli. nje-govom lepotam.. poee se razgovor. pukovniče — tako su ga ponekad zvali zbog 12 Poznata fabrička marka papira za cigare (prim. njegovom mladošću pred umetnicima. a naro-čito što je opet nalazi još lepu. pružajući ruku izdaleka.2 Ne uznemirujući se ni najmanje. 134 ... od koga obiono ostane određen otisak koji se stekne dodirom pa ga i preživi. pokaza se vrlo vesela. Izgledao je veoma iznenađen što vidi Fani. da skrene pažnju novome gostu. Fani udari u smeh: — A. samo se. Sva predana svojoj sadanjoj Ijubavi. nas dvoje ne damo..).

.. __ Kaudal stalno zaboravlja da je pradeda — reče La Gurneri. U šezdesetoj godini. — Moja mala Kuzinar me je naterala da promenim miš-ђепје .. povika piskavim glasom: — Odlikovan me-daljom 1840! Kad je to bilo. ti stamo govoriš da mladost jedina vredi: jed-nako to ponavljaš.. — Misliš? — dočeka La Gurneri. i kad se vajar malo pokrete. prev.. ali je zloba ostajala i dalje. pošto se neguje. samo ako je srce ostalo mlado pa greje i držd celu mašinu.. tresu glavom... gledajući Fani i kezeći se podrugljivo.. a i žena ga još prosto guta. pogledajte nas obojicu pa iskreno recite da H sam ja pradeda . Na to će Dešlet sa svojim blagim osmejkom: —Pa ipak. Kuzinar. a on je znao da ga je dirnuo u živac. ali im se pojavljivala u pogledima. Pa šta to znači? . — Lepo. osnovano 1680.. u majneznatnijim rečima. obojica su proži-veli i druge radosti i gorčine. neka potmula odvratnost koja ih nikad nije razdvojila. i to tako dvadeset godima. od dana kada je pesnik oteo vajaru ljubaznicu. sitno kora-čaju. Pa tada čovek ide pravije nego u tridesetoj. zabaci svoju blistavu grivu. spopadaju ih staračke nez-gode. Zar godine stvaraju star-ce?. kroz tri meseca pedeset i osam godina.njegovih brkova — nije to baš jeđno isto. Osamnaest godina.... 135 .. u kome su mu odskakali mišići.. i iz godine u godinu dubila jaz... u kojoj nigde nije bUo sede dlačice: —Odlikovan medaljom 1840.. Nije više Fani bila između njih.. To samo u Francuskoj komediji1 i Konzervatorijumu ljudi tatrljaju u šezdesetoj godini. piii!. U pripijenom kaputu. Kau-dal stade pravo. (prim. sama 1 Cuveno parisko pozorište. moj novi model.. ja sam docnije proizvedena. me drže ih noge.. pogrbe se.. prijatelju! Između ova dva stara prijatelja ostao je neki oštar ton. isturi prsa..)..

rastave se . nađe jedan roman od Dežoa. prev. koji nije ni otkazivala. pravi Klodion... svud jamice. ljut da pobiješ ceo svet. Napravili smo ugovor da provedemo dva meseca zajedno. u ateljeu. bez očajanja i izne-nađenja. sa glavnoga trga gde joj mati prodaje živinu. Ja ću se vratiti u Ispahan — već sam zadržao sebi svoj sleeping2 — a Alisa će opet otići u svoj mali stan u Labrijerovoj ulici. novo kidanje.. Dešlet nastavi: —Među nama neće doći do raskida. crvenokosa i svetla u večemjoj svetlosti... Zar ne. —A. vekovaćeš s tvojom Flamankinjom!. * Odeljak u vagonu za spavanje (prim. Misliš. suze kao pesnice. 136 .. reči.. ništa nije večito .. stojeći na stolici i beraoi glicine i zelenilo za kitu na stolu.). Alisa? —Tako je — odgovori rasejano slatkim glasom mlada žena.. ali je to izgovorila tako naglašeno i tako ozbiljno.Ч vrlo krasna. (prlm. .. Kaudalovo čelo se natušti: —Istina. —Treći sprat iznad međusprata. Zna vam ta vazdan onih glupih reči. držeći u ruci tešku kitu slezastog cveća. gleda naslov: Tereza." Ludujem za njom.... najviše što će doći do razlaza. nas dvoje niismo osnovali kuću. Pre neki dan... čitala bih celu noć!.... A posle šest meseci...okruglina.). poslednjeg dana ćenio se razići.. da niko ne 1 Franačkl vođ iz V veka po n. a ti?. pros-ta. prev. prosto da je čovek po-ljubi. nemaš volje za rad. e.. pa ga baci napućivši svoje lepe usnice: „Da se zove Jadna Tereza. živa zgoda da se čovek strmoglavi kroz prozor! Govoreći to mlada se žena smešila.. — Opet ćeš ti da osnivaš kuću!. —Pa zašto se onda sastavljati? —Dobro. kažem vam. iz Pariza.. Sastave se..

Alisa je umrla. Za-tekao je atelje zaključan. Da li 6u ja kadgod imati toliko odluonosti? .. ob-jasni mu da još ne putuje zbog nekih poslova koji su ga zadržali u Parizu. skočila kroz prozor. posle nekoliko dana.. Nečija ruka mu se spusti na rame: — Dobar dan. Vetar je bao hladniji... — Da okrenemo na šalu .. ona mi reče sasvim mirno: „Povedi me... Kaudale? . gaudeamus igitur...... Gosene!. Zamislite samo sa ženom dole.. prođe opet Rimskom ulicom. Onoga dana kad je trebalo da otputujem.. velika prozorska zavesa od cviliha spuštena. govorio je nejasno... kao što je i rekla one večeri kad ste i vi bili. __ Pa da. — A šta je to bilo? —■ Pa zbilja. Dešlet. umorna lica.... —■ reče La Garneri kroz smeh koji je lažno zvučao... __ Sedajmo za sto! — viknu pukovnik. samoubistvo. nisam mogao ni slutiti." Smejao sam se tome.. zar ne.. i. kad upravlja razumom d srcem. i treba. kod onih Kur137 . Šta ćete? . pošto ga užas hvata u ateljeu... vi i ne znate . Dešlet je otputovao u označend čas. Čekajte da vidim imam li pisama . i da stanuje u „Grand-hotelu".. kuće preko puta izgledale su više. posle onoga groznoga događaja. Dešlete. ne gledajući Gosena koji je išao pored njega: — Da. neću više moći živeti bez tebe. On je mislio: „Lepo je to kad čovek u životu radi ono što hoće. raskidajući nervozno prstom veze sa novina.. Gotovo odmah se vrati.. žuća i sa još više bora nego iinače..odgovori.. po isteku ugovora... Zan. uživajmo dok smo mladi. a neka sumorna tišina. ne ostavЦај me samu. Nisam znao. od podruma pa do zaramjena krova.... kao mesečar. Izvršila samoubistvo ..

ponos....... vrlo ljupka.. i koja skoro ništa ne bi bila na smetoji?.. spremnu na sve. upornost u datoj reči.na svakom koraku. prestade navalji-vati. Pustinja.. noei pod šatorom . Neko nemo prokletstvo.. pred onom nepokretnom i cmom. Ali oboje smo bili tužni i ćutali.. Ona je izgledala zadovoljna.. ne skidajući s mene svojih zlatnih očiju.. Na večeri me opet okupi: „Ja ti neću smetati. Zastade oborenih očiju pređ strašnim priviđenjem koje mu je ploenik iznosio pred oči .. brže od tebe . odvezem je koMma do njena stana..da!." Ali kođ vrata ne popustih... bez žalbe.. Ne. a malo mi je bilo teško oko srca. groznice. a posle." Ali kad vide da mi je to neprijatoo. od čega je mogla mimo žaveti godinu-dve. krkljavom masom ... držala me za ruku za sve vreme i šaptala: „Dobro mi je.. otprilike: „ .." ali sam razumeo tek dole. s nešto krvi na slepom oku...... Posle večere smo otišli u Iožu u varijete . ona me zamoli da se popnem. Da 11 je patila? Je li me poznala? Položili smo je na njenu postelju.. prtljag spremio. na uldci.. Ona mi čak ne reče ni hvala za jedan mali svežanj koji joj tutouh u džep. pošto je to sve bilo ranije ugovoreno.. bila je još mila.. Kad sam silazio. I šta bi mi bilo da sam još malo ostao. I eto. ili da sam je sobom poveo. Ja nisam hteo.. ja 138 . samo do vrata.. da zaklonimo ranu na lobanji.. Ali kad se nagoh da izbrišem onu kap krvi koja je stalno. Ah!. bez re6i. što ga je jadna devojka bacala na mene. ne uđoh: kartu sam bio izvadio.. videćeš kako ću biti dob-ra. Kad dođosmo u Labrije-rovu ulicu. neiscrpno navirala —■ učini mi se da njen pogled dobi neki ljutit i užasan izraz.. „Molim te... čuo sam da mi ona dovikuje. i raz-glasio sam da ću otputovati. a s jedne strane smo joj uvili glavu velikim čipkanim ogrtačem. potpuno obučenu." Како sam imao da otputujem te >noći. Vrlo bleđa.. — Umrla je posle dva sata..

tako pun života. Ta želja za ispaštanjem лце ga ostavljala. Ja bih da kaznim sebe. Hteo sam da se nađem sam oko nje. bežim od kuće u kojoj sam tako srećno proveo dva meseea s njom.. Putujte. mašući glavom i stiskajući zube: — Ne.. kriveći za sve siučaj.. jedne večeri. ja ipak nisam rđav čovek. probam da se razonodim. bez poro-dice. o njoj je govorio svima svojim prijateljima. I od tada.. 139 . tako dobar. Živim van kuće... Ш što je hteo opet da vidi atelje pre nego što otputuje.nisam popustio. 1 Parlsko groblje (prim. strahujući pomalo od te njegove misli što mu se stalno vrzla po glavi.. tu sam.. prolavši kraj svoga nekadanjeg stana. prev.. radite.. 2an pokuša da ga uteši. mislim jedno te jedno. da on nije rđav čovek. to će vas razonoditi. pa oseti kako ga poduze neka jeza. i videvši na njemu balkom i verandu.. ne. Pa ipak. Ш što je sasvim bio rešio da preseče muke. — ponavljali su mu Kauđal i ostali. — Pa uklanite se. vrati se Fani i njihovoj istoriji. a dve krupne suze mu skliznuše preko prćasta nosa pa nastavi: — Vidite. On se uzbuđivao. I Gosen. ali je Dešlet ponavljao.. dok Dešlet nastavljaše dalje: —• Ispratio sam je na Monparnas. ali neprestano mu-čen grižom savesti. ne mogu đa se rešim da otpu-tujem sa ovom mišlju koja me jednako muči.1 bez prijaterja.. Najzad. zkt sudbu.. i ona je sad pokojnica. prijatelju.. ođ toga njegova ogorčena ponavljanja.. i to zbog mene koji sam je ipak voleo.... da umaknem onom samrtničkom oku koje me optužuje ispod krvava končića. uz čuđenje ljudi koje je on gurao laktom silazeći niz Amsterdamsku ulicu.. govorio sasvim glasno.. jurim. to je malo preterano što sam uradio .). Dešlete. govorio Gosemi koga je očekivao kad izađe iz kancelarije.. Ja to neću sebi oprostiti. I zastade...

uvijen u svilenu materiju. opružen koliko je dug. dsto onako užasno. U polumraonom ateljeu tiskala se gomila sveta: umetnici. Sutra ujutru radnici koji su iz predgrađa silazdli na posao. nađoše ga raspolućene lobanje na trotoaru pred njegovim vratima: izvršio je samo-ubistvo na isti način kao i ona žena.i to ga povuklo. Cuo se samo hod i šapat. protkanu zlatnim cve-tovima. Kroz lijane i lišće video se polo-ženi mrtvac. u istom očajanju skočio na ulicu i razdruzgao se. modeli. svi oni koji su igrali i večeravali na posled-njim zabavama. sa turbanom omotanim oko glave. na niskome divanu u senci od glicina. gde su se Gosen i njegova Ijubavnica upoznali one noći na balu. zbog gadne rane na njoj. neki šum kao u kapeli pri slaboj voštanioi. 140 . on ode u svoj stan. bele ruke skrštene na prsima govorile su da se oprostio i oslobodio svega na svagda. glumice.

dok lišće opada kao u vihoru. puni denjkova. u njenim sanjarijama kad zaćuti. Sad kad bi se stali svađati.. uradiću kao i ona. hteli su ga postaviti na prvo upražnjeno mesto. Jednoga jutra. te je to bila stvar od nekoliko nedelja. na suncu koje je bivalo sve kraće i kraće.. na versajskom putu otegla se. otvarajući prozor u prvu maglu. veliki poljski omnibusi.. Fani povika: — Gle. pri kraju letovanja. selid-bena kola. zatvarale su svoje kapke građanske kuće u selu." I ta pretnja. sve se žurno spremalo za zimske promene. nije više ogorčeno vikao: „Srećom. Međutim.. Jedna za drugom. 2an nije više smeo govoriti o svom odlasku. ja ću se ubiti. a 141 .. ta pretnja ga je toliko zbunjivala. A oko njih. idi. na čijoj platformi stoje kao perjanice zelene biljke.. od nekoliko dana!. da ga je hvatao strah. doći će kraj ovome!" Ona bi imala samo da kaže: „Dobro.. proleće kao brzi oblaci pod niskim nebom. jedna za drugim. otišle laste!.. pošto je sasvim dobro položio. koju je on mislio da pogađa u seti njenih pogleda i pesama što ih je pevala..10 Ра to se ponekad i umire od tih sraskida. on je bio položio ispit za višu klasu kojom se za konzulske atašee završava propisan rok službe u ministarstvu..

jer je bez zelenila. A ona je upravo na to i računala. u smeh... Izlazilo je samo nedeljom. Pitala je praveći se ravnodušnom. zatvorene švajcarske kuće i sušio-nice perionica sa crvenim krovovima sačinjavale su tužan predeo... a sa druge strane kuće razgolićena železnička pru^a crnila se duž cele sive šume. ovde gde sve tuži oko nje! Osećao je da mu srce unapred popušta. slatko se večeravalo sa gospodinom i gospođom Hetema. da im dete ne bi dosađivalo. rešila se i dala ga u zavod u Versaju. ali su joj usnice i oči izgubile boju. Ona održa reč. ne.. još nisam. Ali u duši je Zan 142 . ne govoreći ni o čemu. pa i ako taj novi život nije još menjao njegovu buntovničku i divlju pn-rodu. A gde to? . da se malopomalo pomiri sa sudbom.. u lude poljupce koji su mucali: — Hvala.. nikad on ne bi bio toliko odvažan da joj kaže zbogom. Iza ogolela voćnjaka. hvala. Jednoga dana. Ona besno udari u plač. to očekivala u ovome poslednjem trenutku. kad prođu šest meseci. Ustupio sam mesto Eduinu. proći će i jesen. Ala bi bilo svirepo ostaviti je tu sasvkn samu. —Ah!.. pa čak. a klavir je opet otvoren za omiljene pesme. nije bilo svađe.... Nije bilo više nervnih napada. i dotle mirna. dođe on kući i donese ovu vest: —Postavljen sam . Zivelo se u tišini. Ona će sad bolje da se pripremi. Ala ću sad da te pazim!. tako dobijamo najmanje šest meseci. a celo se lice tako groilo da je nije hteo pustiti da i dalje čeka: — Ne. sma-njena.. Eto to. to me je činilo pakosnom.. verna svom obećanju da neće stavljati prepreke tom odlasku koji je uvek predviđan i na koji je pristala. A posle.. ta pomisao na odlazak. a sa njom i sav ovaj odjek tih priča o smrti...plastovi štrče po praznim poljima. bar ga je ибш pritvornosti. bez bure.

i za jedan trenut. bio neobično osetljiv. naročito kad bi mu saznao uzroke. jako dirnut što se doktor seća nje-govih i njega. misleći ponekad da se odreče konzulata i pređe u kancelarijsku službu. Ona ih poznaje!. na koju je stalno mislio već toliko meseci. To bi značilo ostati u Parizu i na neodređeno vreme obnoviti ugovor o za-jedničkom životu. ali je odozgo imala putnički kaput. Imala je istu haljinu otvorene boje koju je sunce kroz granje tako lepo prekrivalo pegama. o tome se uverio pred njenim lju-bavnicima. masigurno ga zavadilo sa ocem koji mu nikada ne bi oprostio to odricanje. izgleda. pitajući se kuda će ga odvesti njegova slabost. jedna mala torba. I to radi koga? . podseti na njegov susret u šumi. kraj životu na selu. njegove bacilo u očajanje. više zbunjen nego ikađa.. I ona je njega poznala. Kakve li su to čini u ovome životu udvoje? Kad je ulazio u vagon jednoga jutra pri kraju oktobra. to ga jako obradova. uzan snop dugačke trske i kita poslednjega cveća govorili su da je to povratak u Pariz..bio još većma uzbuđen. 2an reče šta ima novo.. bistrim kao voda na izvoru. koga zasenjeni 2an nije ođmah ni spazio gde šćućuren u uglu čita. i kako je toga jutra. ali još većma uzbuđen.. gospodine Armandi? — upita ođjed-nom stari Bušro. odmah se 143 ... — Kako je vaša mati. i jedva vidan osmejak zadrhta joj na očima.. pognuvši svoje bledo lice. odjednom ga na nj podignut pogled jedne devojke.. ali bi to srušilo sve snove njegove mladosti. ova dva stvora ćutke razumedoše da misle istu misao. a u vagonu knjige. Radi iednog ostarelog i uvenuloga stvo-renja koje više nije voleo. kad devojka stade ras-pitivati za dve male bliznakinje koje su njenu stricu pisale jedno divno pismo u kome su mu se zahvalile za staranje oko njihove matere. na onu zračnu ljupkost podevojčenoga deteta.

i odjednom. posle 1 Međicinski fakultet u Parizu (prim. ali se na izlazu iz stanice opet nađoše. i. potom da ne iđe — jer na što se samo uzalud žalosti? — ipak reče on Fani da će uskoro biti jedno veliko zabavno veče u ministarstvu na kome će morati i on da bude. gde će Bušro nasta-viti svoja semestralna predavanja u Lekarskoj školi. da ga Fani nije primoravala: „Ja hoću. a lampa što je osvetljavala taj san od шпога podseti ga na sličan dolazak kući. izgubi ih. popravljala mu čvor na okovratniku.. te ga nago-vori. a Zanu se učini da ga to ona poziva. prebacivala sebi što ga je isuviše zauzela. sjajna maločas. Videći je tako veselu i tako dobru. on se kajao što ju je slagao. Ona dade ruku stricu. od koga je prošlo već tri godine.).. u četvrtak uveče.. koja su proletala kraj vrata od vagona. 144 . kao osvetljena pomračenim suncem. I polja. nežno ga gurajući u mrak na put. i nežno zadirkujući ga pomagala mu da se potpunce obuče..rastuži. iako ništa ne govori. zaliske na kosi. ispegla mu bele okovratnike. Voz protegnuto pisnu.. On pozdravi.. Fani pregleda njegov frak. ako bi mu bilo po volji. tu su. on nemade više nimalo volje da izađe. i Bušro mu u onoj gunguli reče da je od idućega četvrtka kod svoje kuće. čuvala ga sebienjački. na Vandom-skom trgu. to mora". Ali mu je njegova ljubavnica obrazlagala potrebu toga kuluka. prev.. dođoše mu tužna. sme-jala se što joj se prsti osećaju na duvan od cigarete — koju je svaki čas uzimala i ostavljala na kamin — i što bi se na tako što mrštile igračice. Pošto se nekoliko puta rešava da ide Bušrou. ona je spavala.1 Tako 2an neće više imati priMke da je vidi.. da svrati na čaj. i rado bi ostao uz inju kraj ka-mina. doznavši da se vraćaju u Pariz. Bilo je već dockan kad se vratio kući.

Silno je želeo da ostane sam. on... stanu teći pod žutim svetiljkama. sve mu dođe grozno. kada se puštaju noćne životinje te idu tamo-amo. gde 145 . skoro ništa . I tek kađ se nađe napolju. tek tada ga obuze neka luda veselost." I Pardz. a zatim neka nesvest.. oni kojima je ta reč bila jednom potpuno jasna. razumeće slatku uznemirenost u kojoj je živeo 2an evo već jedan sat. proširen. u onome kutku salona gde su dugo ostali n razgovoru. pokaže nam ih u njdhovoj izuzetnoj prisnosti: posle se reč skupi.mu onda otkrili. kojim je išao pri povratku. bože!. kad se zatvoriše vrata za njim. onaj čedni Pariz koji se kupa u jasnoj mesečini. Oh! ništa. otrcana usled navike i mehaničke upotrebe. on uze lampu i polako je odnese u susednu so-bu. dobije svoj svakidanji oblik. samo ih još bolje pričvršćivalo? . sjajan. neku slatku čaroliju oko sebe.strašnih stvari koje su . Njemu se zgadi.. ljubavnik jedne Safo.. video je onaj Pariz koji može videti mlada devojka vraćajući se s bala. pun čarolija. Bio je zaljubljen. te je ono. u to doba. on je osećao samo neku ve-liku ugodnost. pa klizi onako bez-načajna. da misli o onome što mu se desilo . ova postelja. dođe mu sasvim nov. ne dajući sebi nimalo računa o onome što oseća. Ova soba. kada se kanali za nečistoću razldju. Da. koje ih odjednom otvori do đna. Tamo dole. na Vandomskom trgu. radoz-nao da pozna sav taj razvrat.. što je trebalo da raskine njegove okove.. Ljubav je jedna od tih rečd. s punom glavom valcerskih arija koje ona u svojoj beloi haljini ponavlja zvez-dama. Ima u izvesnim rečima što ih upotrebljavamo u obienom govoru jedno sferiveno elastično pero. ova žena. Kako se tada pokazao kukavica! Kakva zabluda je to bila.. kao da su mu se sve žile otvorile: „Šta li mi je. rašire.

. već je izgledao nu146 . — Ti si. uznemiren svetlošću. crteže za gospodina Hetema. preplašena što ga ne oseća kraj sebe." i.. osvetljeni u dugoni nizu jedan za drugim.. Ni sam Bušro nije više izgledao onako grub sa svojim cmim očima koje skroz proniču i zbunjuju pod onim krupnim kučinastim obrvama. i dok se La Bali. začudi se kad reče sasvim glasno: „Ta. skače s jedne šipke na drugu i slabo cvrkuće dvoumeći se.cvetaju devičanske duše — eto taj Pariz je on video!.. misli. poljubiti je. ozepšćeš. —Neću.. ali. da ti vidim lampu. kazati je li bilo lepih haljina i s kojom je igrao. ja je volim. zaustavlja dah. 2ane? . Sa svojom laži mora da tera do kraja: da spremi sto i erteže. kako se peo uz široke stanične stepenice. . oživeli d hučni. Treba joj prići. o svome neobič-nom uzbuđenju pri ulazu u ove salone koje je video onako tužne i tragične onda kad su išli doktoru za savet. pričati o baki u ministar-stvu. —Nema više vatre..ne miče se.. seća se. priča ga Cezaru u jednom dugačkom pismu. tako mu je to postalo jasno. narooito milovanja koga se bojao. eto.. neću . dok noćni vetar njiha grane te škripe.. dok vozovi jedan za drugim tutnje. zatkn seda. I odjednom. sav prožet sećanjem na onu drugu. kreće po svome malome kavezu. u vagonu. a na njima ne šušti lišće. o susretu u šumi. Pa šta to radiš? Fani se trgla iza sna. da bi se spasao toga mučenja. u kojima je čuo plašljivo šaputanje na vratima i video tužne poglede koji se izmenjuju od stolice do stolice — a ti su saloni ove večeri bili otvoreni.. lagati.. —Bar ostavi vrata otvorena. volim je. On priča sve.. tako blizu povratka u svoje gadno leglo. on pronalazi neki hitan posao. i da bi očuvao svoj san.

njenim smehom.. spavaj.. i ona ima vrlo dobar izgovor. On preza... usta joj kao u deteta. pitoma.. Po držanju je prava miss.. eto. i što se poznaje engleski izgovor kad kaže „striče". uz mene. instinlctivno skriva pismo koje piše: — Odmah . Rodila se u Londonu. Odjednom mi je prišla ona. i doveo Irenu na mesto njene starije sestre. ali otac joj je bio Francuz. pre svega. Ali ona. prev.. i samo treba da pružim ruku pa da je uhvatim i odnesem daleko. On ju je uzeo sebi.ran očinski raspoložen. Oh! nema onoga smeha bez veselosti koji je mes-nosan kod tolikih žena. Ona ti je jedna ptica selica. mila je. nadmu joj se prsa kad vidi gde se jarbol sa brodskog kljuna upravio ka pučiini. drugarski... samo što neke reči nekako slatko izgovara. koji je od svoje verenice tražio. dragi čiko. Slušao sam je očaran njenim glasom. kuda bi me poslala moja pustolovna služba .1 pored sve svoje parižanske ljupkosti. Spavaj ti. 1 Gospođica.)... Sve mi je to pričala ona slobodno. pravi izliv mladosti i sreće. zastaje. izrionu i svečanu obavezu da će njina dva tela zaveštati Aintropološkom društvu!. očaran nekom intimnom izvesnošću da je tu sreća moga života.. kao dobar čičica koji pristaje da se svet kod njega zabavlja. i ja više ništa nisam video. kosa joj zagasito zlatasta kao u Engleskinja. vrlo daleko. Voli brodove. koja se pre dve godine udala za šefa njegove klinike. uvek gotova na smeh ..... time kako se slažu naši ukusi. ne bi li olakšao bratu koji ima puno dece. milo moje. nikako ne mari za le-kare." — Pa hodi lezi.. Engleskinja (prim. more.. Zove se Irena.. Kako sam se slatko smejao kad mi je pričala o glu-posti nekog mladoga naučnika. pxi čemu se uvek zasija neka radost u očima staroga Bušroa. 147 ..

vodila je jedna stnma uličica na železni&ku prugu. nabrojati uzroke tome. Ispred njihove kuće. razumeo si. stiže do prelaza i baca se pođ točkove voza koji je odvlači. išli bi tuda. opet bi ga obuzimao strah zbog samo-ubistva Alise Dore. I južnjak je u mašti video kako njegova ljubavnica. i da se ja nisam mogao osloboditi. Sutra ću po-beći. Da napiše: „Svršeno je" bez ikakva objašnjenja? .. s one strane puta.. tražila bi ga ta svuda.. jer oni su vrlo blizu jedno drugom. da sam bio go-tov da žrtvujem imanje. budućnost. bolje je napasti je otvoreno. ubediti je da drugojače ne može biM. njihovi susedi. Trebalo je naći načina da se umakne. pa se ne bi ni vratio. uspravljen. zakleo sam se da se dole vratim samo slobodan. i tako daleko! „ . Ne. odvojenu branikom. a Fani je bila pri-jatna i vesela kao prvih varljivih dana njihova života pod jednim krovom. bez srdžbe i bez sažaljenja. Taj strah ga 148 . ovaj susret i ova ljubav će me osloboditi.. rastavljen.. da je onakav kakav je i bio. pa sve prugom do stanice. Ali pri tim mislima. kad se žure. naime. krišom juri na put. Ti znaš moj život. da je došlo vreme potpunoga raskida. sve ovoj kobnoj navici u koju sam se sve više i više zaglibljavao svakoga dana. tačku oslonca koja mi je nedostajala. i da ne bih i dalje davao maha svojoj slabosti. Ali jedno ti ne znaš. Sad sam našao uporište.. gde bi pri kraju vikn/uo: „Iđem ja". Bilo što mu drago. Ali se ova obesmca ne bi tako lako pomirila sa sudbom. do kancelarije. kakvu svađu. posle rastanka. i ogorčeno bi ga jurila sve do hotelskih vrata. . ni prekosutra. iako o njemu nikad nismo govorili.. poznaje po disanju kako san hvata tu ženu. pa joj.*' Ali to ne bi ni sutra.On joj govori ljutito i. dmati izgovor.

a u svom očajanju i osamljenosti.је tako mučio da bi odmah odlagao objašnjenje. nisu nikoga poanavali. sve više i više zaljubljen. mogla prizivati u pomoć gospodina i gospođu He-tema. da joj pomogne u prvoj kr. u kome se mešalo neko ustručavanje sa nežnošću i prašta-njem i ogledalo kao neko uzbuđeno iščekivanje ljubavne iz-jave — sve mu je to govorilo da ne treba da okleva. Bar da ima tu nekoga svoga prijatelja. 149 . Ali su se oni u svome divljem braku bili živi zakopali kao mrmJjavci. ne bi tek. teško mu je padalo i to laganje. I mada još ništa nije bio rekao. i to što pre. A posle. čim bi mu samo pao na ш onaj branik što se sam zatvara između dva zida u bršljanu. te grozne sebičnjake. svesrdan prijem od strane staroga Bušroa i Irenino držanje. da ima koga da pri-pazi na nju. Pored sveg obećanja što ga je dao sebi. i ta neka vrsta skmavljenja svetinje kad posle polju-baca jedne Safo ide na smotreno udvaranje pri kome zapliće jezikom. moralo se kidati. Žan je dva-tri puta išao na Vandomski trg. koji se sijaju i dave u salu i koji su podivljali još više otkako se približila njihova eskimska zima.izi. jadnica. ti dzmišljeni izgovori pred Fani. Pa ipak.

. govorio je momak sa izvesnim poštovanjem prema ovome što je pisalo na karti: C. luokastih očiju sa osmehom kraj slepo-očnica.. jako zategnut na trbuhu. redengot od novoga štofa. na svome stolu. Još je bio zapaljen.. Cika-Cezar u Parizu!. poslanik.. član Odbora za studiju i nadzor!.. u kome je ovaj mali čovek zbilja veli-ćanstveno izgledao kao pravi predsednik. i da poruči svoje poprsje koje mu traže njegove kolege. okružni poslanik itd. zatekao je u ministarstvu. predsednik Društva za navodnjavanje ronske doline. Gosen d'Armandi. Sta ga je dovelo u Pariz? Da kupi jedmi mašinu. dizalicu za navodnjavanje svojih novih vinograda — on je izgovarao reč „dizalica" sa nekim ubeđenjem koje ga je dizalo u njego-vim rođenim očima — a posle. . Leventa. posetnicu nekoga gospodina koji je već dvaput jutros dolazio. kad se pojavi stric garav kao borovnica. član Glavnog odbora za studiju i nadzor. itd. sa bradom iz doba Lige. da njim ukrase salu za sednice.1 ali mesto kratkoga kaputića od porheta rebrastih šara.11 Dok se on tako kolebao.

. osnovana protlv Henrika III (prim.— Video si — dodade on skromno — izabrali su me za predsednika. prev. 151 .. Ceo Jug je zatalasan mojom zamisli o nata1 U XVI veku liga.).

152 . čiko. pri ovolikim iskušenjima u Parizu više volim da je u tvojim rukama nego u mojim. rekavši da je mrtav gladan. vidiš. u pokretu svoga sinovca razumede da on iz pažnje odbija: — Ta uzmi.. Videći da se stvar razvlači. došao je da malo pogura. zastade. bio je raskidanje s Fani. vi znate bolje nego iko. — Ja se u Фо razumem. otkopča redengot.. s viljuškom u ruci... Pa da! novac . Pre nego što će udariti u pripovedanje svoje pripovetke. On se prevari. Leventa.. lepo nabubrelu lisnicu . —Da. reče stric kao u posmrt-noj besedi.. i da će se to teško pitanje boJje raspravljati pri ručku. spasavam francuske vinograde!. pa zato malo žučno odgovori: —Uzmite vi natrag svoju lisnicu. zgrčivši šaku. oslobođenje zemljišta od duga . S tim se diže.. kao i pri dvobojima. koliko je Fani ravnodušna prema tim stvarima. da streseš sa sebe svoju staru pijavicu! Zanu se učini da je Cezar prilično nepravifran.. Ništa bez ćaknutih..... to je bila dobra ženska. i jako se raduje što misliš da se žemiš... tako hoće i Divona. pa dodade. kad može njegovu Ijubavnicu da nazove „starom pijavicom".. pot-rebain je on pri raskidima. uzmi!.. izvuče iz njega jednu malu... znaš i sam.panju... — Najpre me oslobodi ovoga.. Južnjak je uvek bio gotov da te zaplete sa ženama uzme sa šaljive strane. nalik na nogu u guske: — Ipak. Kad je Kurbebes ostavljao onu svoju zbog ženidbe.... Uostalom... Ponosim se što mogu sinu vratiti malo od onoga što je njegov otac za mene učinio. I ona zna za ovu stvar. a posle.. Ali glavni smer njegova puta. posle one usluge što mu je ona učinila. I kad se samo pomisli da ja. uzmi novac..

uz koje se odasvud pripijao mokri kostim . kao dobra deca. Mornas nije ništa znala. a nije ni najpoštendje. i kad ima posla sa onako goropadnom ženom kao što je Paola Mornas!.. 153 . Posle pecanja kupanje.. Sedeli su za stolom u jednom restoranu u Burgonjskoj ulici. i dok se stric sijao od zadovoljstva. Ah! kuofca . sa salvetom pod bra-dom.. Uoči svadbe.. Cezare. Paola i on. i zbog koje se li-vade jako zelene. narodnoga praz-nika. ali. ne počinjite opet! 1 Dan rođenja Napoleona I (prim. Pred veče. pa će oštro: — Samo. ja mislim da ti shvataš stvar isuviše tragično. kraj obale ove male reke koja se preliva i sitno belasa između svojih niskih obala. prev. a vrbe mnogo listaju.. Ali kad čovek ne voli svađu. pogieda mu u oči. nemoj ni da kažeš ništa.. Dobro..— Među nama rečeno. — . Nije im prvina da plivaju zajedno. Ja znam da je prvi udar težak. raketa i ulja iz lanipiona. ali toga dana.... otišao je po pevacicu u dernjalište i odveo je u njen stan. Za izbavljanje valjalo je biti lukav. a u Pariz će se vratiti svi troje sutra uveče. objašnjenje mučno. a želudac mu se stegao. uradi kao Kurbebes. jednog petnaestog avgusta.1 Cezar je predložio maloj da odu i da na Iveti upecaju štogod za prženje. dotle je Zan samo malo grickao prednjlm zubima. mali . ova mala Mornas. kad Pariz izgubi za-dah od prašine. golih mi-šica i golih butina. I evo kako je on to izveo. Njih dvoje se opružili u travi. kad je izašao od svoje buduće. Reći ćeš mi da to nije baš mnogo u redu. Do na sam dan svadbe. ako ti to tako teško pada.. kao drugovi. Ona se okrete.. Skoro deset godina je ovaj krupni i lepi čovek drhtao pred onom malom Arapkinjom.).. okretati od svake шке.. a možda i pomisao da ga je Kurbebes ostavio da radi što hoće . Kurbebes je imao da dođe na večeru. to mjeno kao saliveno arapsko telo.

.. na drvenom kafanskom balkonu između dve zastave koje je gazda bio istakao u čast pet-naestog avgusta.. muto čuda. pa reče sebi: . pevačica udari u smeh. bojeći se da ne pokvard stvar. svršeno je . a po očima joj se poznaje uhvatao je šampainj .. Ovoga puta. suviše si mali.On ne navali. ali tako jako i od srca da se i on.. mije jn nazvao udovicom Momas. kad su seli za dobar ručak. i čuli se doboši. Bilo je toplo.. najzad.To ćemo posle večere". najzad. i neljubazno mu izređala u čemu se sve on razlikuje od Kurbebesa.. odbijen na isti način. te joj nije odgovarao.. dok je Paola postajala nestrpljiva i brinula se. —Gadno je to od ovoga Kurbebesa što će tek sutra da dođe — reći će Momas.. Isti pokušaj. —A tek ja! Prišao je uz nju i naslonio se na balkonsku ogradu. obavio ru-ku oko njena struka: — Oh! Paola. kao probač. Paola . prijatno se osećala nepokošena trava. i kako su im sobe bile jedna uz drugu. —A šta to? —On se venčao. pa podmuklo. Sutradan. ali to je još i bilo rano. kao sa nekim zadovoljstvom izvuče on časovnik i svečano reče: — Podne. On se uzdržavao. što joj još nema čoveka.. pevanje pevačkog društva koje je išlo ulicama. —Ko? — Kurbebes. Večera je bila vrlo vesela. uveče kad su se vraćali sa zabave gde su igrali i tegliii makarone. još vrelu od dnevne žege. pa se stade protezati. stade smejati. Sljis! 154 . žabice. ona mu je kroz tanki zid pevala: Suviše si mali. umesto da se naljuti. rada bih da se večeras provedem..

. Nas petoro je položismo u poste-lju. otpečaćujiići kutiju s cigarama. Posle deset godina u okovima. U tim stvarima. tako se raskinula ta Kurbebesova veza. Ah! Bože moj. u onome besnilu.. Ali najzad.. nevernik je jurio južnom železnicom ka Italiji sa svojom ženom. kao da sam istrčao iz kupinjaka. ali on nije mogao nikako pristati 155 . Balkon načičkan venecijanskim lampionima. a pevačica stojd. Ali nema voza pre četiri.. đobi užasan živčani napad.. —Pa jeste. Ona onđa. koju prinese uhu da pozna jesu li suhe — nisi ti prvi koji je ostavljaš.. Uostalom.. a sunce peče li peče!. nije ona od tih žena. —Ta ostavi — reče Cezar. i šta imam da vidim? .. već blizu krčme.. treba uvek imati i lekara. iznad naroda koji 303 kliče. Jurnem. potpuno proslavlja carev dan. mora se malo računati i na policijski nadzor. Beše već pala noć kad sam ga doveo. I Zan se radosno uhvati za tu reč koja bi ga... Odjednoni.. —■ Ah! čiko.. I mo-žeš zamisliti: jurim drumom gladan. Neću da kažem da se sve odjednom svršilo. utešena i ponosita.. to je bio šamar.. Ni u jednoj mojoj ljubavnoj avanturi. graja od gomile i svet pod prozorima. A za to vreme. ako hoćeš. i svet se nađe oko nje. ono najglavnije ja sam izvukao. I odmah se diže da ide. garko ožalostila. najzad.. izvršila samoubistvo? Ubila nekog? Od Mornas se to moglo pre očekivati. nikad mi nije opaljen ni približan njemu.—■ Ah! dragi moj.. sav izgreban... dete moje. umotana u jednu od onih zastava. pa urla Marsejezu. bio sam nas zaključao — zatim spodbi posuđe i... utoliko pre ću da se primim u tvom slučaju.. pojurim po lekara u Orsej.. stric i njegova ša-Ijiva priča umiriše ga malo. dok ja. — Evo.. kao i pri dvoboju. nekoliko meseci ranije. vrati se opet na stvar i prosto me ubi šamarima i noktima — ta sreća!.

na tu laž udvoje za nekoliko meseci, na to pritvorstvo, na to deljenje na dve žene; on ne bi mogao nikad na to da se reši, a čekao je, zbilja, vrlo dugo. —■ Pa kako onda mdsliš? ... Dok se mladić koprcao u toj nedoumici, član Glavnog od-bora je gladio bradu, isprobavao osmehe, utiske, držanje glave, zatim će nemarno: —On daleko stanuje odavde? —A ko to? —Pa taj umetnik, taj Kaudal, o kome si mi govorio zbog moga poprsja... Mogli bismo otioi da vidimo njegove cene dok smo zajedno ... Kaudal je, iako je bio slavan čovek i gutao silan novac, i sad imao atelje u Asaskoj ulioi, gde je i prve uspehe postigao. Cezar se, uz put, raspitivao o njegovoj umetničkoj vrednosti; on će da plati, nema zbora, ali ta gospoda iz Glavnog odbora hoće da imaju prvoklasno delo. — O! ne bojte se, čiko, samo ako Kaudai hoće toga da se primi... I on mu stade nabrajati titule vajareve: član Akademije, orden Legije časti drugog stepena, i masu stranih ordena. Le-venta razrogači oči. —I vi ste prijatelji? —Vrlo dobri prijatelji. — Pariz, pa Pariz!... Kako se divna poznanstva tu prave! Gosena bi, ipak, bilo pomalo stid da prizna kako je Kaudal nekadanji Fanin ljubavnik, i da ih je ona upoznala. Ali kao da je Cezar o tom i mislio: — On je iradio onu Safo što je imamo mi u Kastleu?. • • Pa to on poznaje tvoju ljubavnicu i možda bi ti mogao pomoći pri raskidu. Akademija, Legija časti, to mnogo pali kod žena ... Žan ne odgovori, misleći i sam o tome da se koristi uti-cajem prvoga ljubavnika. 156

А stric nastavi, nasmejavši se prostodušno: — A, zbilja, znaš, bronzani kip nije više u sobi tvog oca... Kad je Divona saznala, kad sam joj na, na žalost, rekao da to predstavlja tvoju ljubavnicu, nije htela više tu da ga vidi... Ali sa konzulovim nastranostima i njegovim teškoćama pri najmanjoj promeni, nije išlo lako, naročito što se moralo paziti da ne posumnja u pravi uzrok tome... O žene... Ona je umela tako lepo da udesi stvar, da sad G. Tjer1 predsedava na kaminu tvog oca, a sirotu Safo najeda prašina u vetrovitoj sobi, kraj starih preklada i odbačenog nameštaja; бак je nešto i povređena pri prenosu, slomila joj se punđa i otpala lira. Sigurno ju je to zbog Divonine zlobe snašla nesreća. Dođoše u Asasku ulicu. Kad je video ovaj skromni i radni umetnički kraj varoši, i ove radionice sa numerisanim vrati-ma, velikim kao na šupama za kola, sa obe strane jednoga dugačkog dvorišta, na čijem je kraju bila prosta zgrada op-štinske osnovne škole, gde se neprestano čitalo naglas, pred-sedniik Društva za navodnjavanje ponovo posumnja u talent čoveka koji živi u tako skromnom stanu; aii, čim je ušao Kaudalu video je na čemu je: —Ni za sto hiljada franaka, ni za milion!... — urlao je vajar, na prvu Gosenovu reč; i dižuoi polako svoje teško telo sa divana na kome se bio opružio u neuređenom i zapušte-nom ateljeu: —Poprsje!... Još samo to mi treba? da ... ta pogledajte samo dole na ovaj krš od gipsa razdrobljenog u parampar-čad... to je moj kip za iduću izložbu u Salonu, kogi sam baš sad razlupao čekićem... Eto koliko polažem na vajarstvo, i ша koliko da je primamljiva njuška gospodinova ... —Gosen d'Armandi... predsednik ... Stric stade prikupljati sve svoje titule, ali bilo ih je mno-go, Kaudal ga prekide, pa se okrete mladiću: 1 Državnik i pisac Istorije francuske revoluclje (prim. prev.). 157

— Gledate me, Gosene ... Nalazite da sam ostareo? ... I zbilja, njegove godine su se punom merom pokazivale pri svetlosti koja je ozgo padala na ožiljke, bore i modrice po njegovoj mnogo živeloj i premorenoj glavi, po njegovoj la-vovskoj grivi, otrcanoj kao stari ćilim, po oklembešenim i mlitavim obrazima, po brkovima boje kao izlizana pozlata, koje više nije ni kovrčio, ni bojio... A i našto?... Kuzinar, mala fcoja mu je bila model, baš tada je pobegla. — Da, dragi moj, sa mojim livcem, jednim divljakom, jednam prostačinom, ali dvadeset mu godina!... Govoreći pomamno i ironično, išao je krupnim koracima po ateljeu, gurnuvši nogom šamlicu koja mu se nađe na putu. Odjednom, zastavši pred ogledalom u bakarnom okviru nad divanom, stade se gledati, praveći grozno lice: — Kako sam mnogo ružan, mnogo oronuo, ispale mi žile, visi mi podgušnjak kao u matore krave!... On uze u šaku svoj podbradak, pa tužrno i šaljivo reče sa predviđanjem nekadanjeg kicoša koji sebe oplakuje: — I kad samb pomisslim da ću i za ovim žaliti iduće godine!... Stric je bio sav zbunjen. Ovaj akademik, koji je sama sebe vukao za jezik i pričao svoje gnusne ljubavi! Pa to „uda-renih" ima svud, čak i u Akademiji!... On se sve manje divio velikome čoveku zbog sažaljenja koje je osećao prema njegovim slabostima. —A kako je Fani?... Jeste li još u Savilu? ... — poče Kaudal odjednom umiren, pa sede kraj Gosena i familijarno ga stade tapšati po ramenu. — Ah! jadna Fani, nećemo još dugo živeti zajedno ... —Putujete? —Da, uskoro ... a prethodno se ženim ... Moram je os-taviti. Vajar se pomamno nasmeja: 158

— Bravo! Srce mi je na mestu... Osveti se za nas, mladiću, osveti na tim rđama. Ostavljaj ih, varaj ih, pa neka plaču, bednice jedne! Nikad ti njima nećeš učiniti onoliko zla koliko su ga one učinile drugima. Stric Cezar je trijumfovao: — Vidiiš, gospodin ne shvata stvari tako tragi&no kao ti... Pomislite samo, koliko je bezazlen: ne ostavlja je, jer se boji da se ona ne ubije! Zan ispriča, sasvim otvoreno, kakav je utisak na njega ostavilo samoubistvo Alise Dore. — Ali nije to to isto — reče Kaudal živo... — Ono je bila tužna ženska, mlitava, sa opuštenim rukama... jedna bedna, neispunjena lutka... Dešlet se varao kad je držao da ona umire za njim. Samoubistvo zbog premorenosti i dosade života. Dok međutim Safo... ah! našao si ko će da se ubije!... Ona isuviše voli ljubav, i sagoreće do kraja, do tacne na svećnjaku. Ona je od rase mladih ljubavnika sa pozornice koji nikad ne menjaju ulogu i svršavaju bez zuba, bez trepavica, uvek u koži mladih ljubavnika... Eto, pogledajte mene... Ubijam li se ja? ... Ma koliko da sam tužan, ja dobro znam da ću, posle ove što je otišla, uzeti drugu, i da će to tako stalno ići... Vaša ljubavnica će uraditi kao i ja, kao što je već i radila... Samo, ona više nije mlada pa će malo poteže ići. Stric je jednako trijumfovao: — Jesi li se sad umirio, a? Zan nije govorio ništa, ali mu je nemir bio razagnat, i nje-gova odluka doneta. Pođoše, ali ih vajar vrati da im pokaže fotografiju koju je uzeo sa svoga praaljivoga stola i brisao je rukavom. — Evo, to je ona!... Je Г te da je lepa, rđa jedna... prosto da čovek padne na kolena pred njom... Ove noge, ove grudi!... 159

Užasna beše protivnast između ovih vatrenih ociju, ovoga strasnoga glasa sa staračkim drhtanjem prstiju krupnih kao apotekarska mešaljka među kojima se tresla nasmejana slika, sa puno dražesnih jamica maloga modela Kuzinar. 160

12 — Ti si to!... Kako si rano došao!... Ona je dolazila sa dna vrta, nosećd punu suknju opalih jabuka i išla vrlo brzo uz spoljašnje stepenice, malo nešto uznemirena zbog svoga ljubavnika kome se na licu ogledala čas zbunjenast čas rešenost. —Ama šta je? —Ništa, ništa... to od ovog vremena, od ovoga sunca... Шео sam da se koristimo poslednjim lepim danom te da se malo prošetamo po šumi, nas dvoje... Hoćeš li? Ona po'dvrisnu kao mangupčić, kao što je uvek vriskala kad god bi bila zadovoljna: — Oh! da divne sreće!... Više od mesec dana kako nisu izlazili, opsednuti kišama i čestim i nesnosnim novembarskim vetrom. Nije uvek bilo za-nimljivo na selu; bilo je isto kao u Nojevu kovčegu sa živo-tinjama... Ona je imala nešto da naredi u kujni, pošto će Hetemaovi biti na večeri; i dok ju je čekao napolju, na Gar-dijskoj kaldrmi, Zan je posmatrao kućicu, obasjarau blagim suncem pozne jeseni, seosku ulicu sa širokim pločama obras-lim mahovinom, praštajući se očima koje grle i ljube i vide pred sobom pmšlost — kao što se obično praštamo sa mestima koja ćemo ostaviti. 161

Kroz širom otvoren prozor na trpezariji, izletalo je srnaj-kmo izvijanje naizmenično sa Faninim naredbama, koje je ona izdavala služavci: — Pazite dobro, ne zaboravite: u šest i po... Najpre ćete izneti morsku kokošku ... A! da vam dam stono rublje ... Glas joj je zvonio, jasan i srećan, kroz lupu po kujni i kroz cvrkut ptice koja je na suncu pevala na sav glas. Od pripre-ma za gozbu njemu se srce stezalo jer je znao da njihova kuća ima još samo dva sata da živi. Dođe mu da se vrati u kuću, da joj sve reče, tamo, odjed-nom; ali se poboja njene vike, užasne svađe koju bi susedi čuii, bojao se bruke koja bi pukla i po gornjem i po donjem Savilu. Znao je da ona ni o čemu ne vodi računa kad se samo razbesni, te osta p,ri svome da je vodi u šumu. — E, hajd'mo ... gotova sam ... Sva laka, uze ga pod ruku opominjući ga da govori tiho i da prođu brže pored kuće svojih suseda, bojeći se da se Olim-pd ne prohte da ih prati te da im smeta u prijatnom izletu. Ona se umiri tek kad prodoše popločanu ulicu i železnioki svod i okretoše halevo u šumu. Vreme je bilo prijatoo, svetlo, a sunčeva svetlost, prosejana srebmastom i lelujavom maglom, kupala je atmosferu zadrža-vajući se na mladoj šumi gde su se u pozlaćenu lišću koje se još održalo na nekoliko drveta visoko gore očuvala svračija gnezda i bofcori zelene imele. Čuo se nekakav ptičji krik, protegnut, nalik na škripu turpije, i kljucanje u drvo, kao kad se obaraju drva u šumi. Išli su lagano, ostavljajući trag svojiih koraka po zemlji razmekšanoj od jesenje kiše. Njoj je bilo vrućina pošto su išli brzo, obrazi su joj goreli, oči sjaktile, te zastade da skine veliki španski duvak od svilene čipke, poklon od Roze, kojim je pri polasku bila umotala glavu, taj nežni i skupoceni os-tatak nekadanjega sjaja. Već tri godine zna joj on tu ha-Ijinu što je na njoj, bednu neku haljinu od crne svile koja 162

је bila prsla pod miškama d oko struka; a kad bi je zadigla zbog kakve barice i pošla pređ njim, videle su se iskrivlje-ne potpetice na njenim cipelama. Kako je veselo pristajala na ovu polusirotmju, bez žaljenja i jadikovanja, zaneta njime i oko toga da njemu bude dobro, i najsrećnija tek kad mu pusti obe ruke na mdšicu pa se pri-pije uza nj. I 2an se pitao, gledajući je sasvim podmlađenu ovim obnovljenim suncem i ljubavlju, pitao se kakva je to bujnost u jeđmoga takvog stvorenja, kakva čudna sposobnost zaboravljanja i praštanja, kad može i dalje da bude ovako vesela i bezbrižna, posle jednog života punog ljubavi, nepri-likama i suzama, što joj se sve vidi na licu, ali što odmah i iščezne čim, makar malo, radost sine. — To je varganj, kažem ti, vargainj je to ... Ona se podvlačila pod džbunove, upađala do kolena u suvo lišće, izlazila otud sva razbarušena i izgrebana od kupina, pa mu pokazivala omi sitnu mrežicu pri korenu od pečurke po kojoj se raspoznaje pravi varganj od lažnog: — Vidiš, ima mrežicu... I bila je sva radosna. On nije slušao, rasejan, pitajućd se: „Je li sad trenutak?... Hoću li..." Ali, ili on nije imao hrabrosti, ili se opet ona mnogo smejala, ili je mesto bilo nepodesno; tako ju je vukao sve dalje, kao ubica koji premišlja o svome zločinu. Isto da se odluči, ,kad se na savijutku staze pojavi neko te ih uznemiri, čuvar te šume, Oškorn, koga su ovda-onda sre-tali. U onoj maloi šumarskoj kući kraj jezerea, koju mu je država bila iznarjmila, izgubio je, jadnik, dvoje dece, pa ženu, od iste opasne groznice. Još kod prvog smrtnog slučaja lekar je oglasio kuću za nezdravu, vrlo blizu vode i njenih isparenja; i, kraj svih uverenja i preporuka, ostavili su ga tu dve godine, tri godine, upravo dok mu po kući pomre sve, sem jedne kćerkdce, s kojom se nedavno nastanio, najzad, u novome stanu pri ulazu u šumu. 163

bledu i smanjenu od groznice. ožMjavalo sećanje na svetao osmejak koji je tu sreo. zagrejaćemo je mi. pojavljivala Irenina slika. govorio joj je da kaže hvala gospođi. To „biagi bože" sasviim tiho. približuju onome koga ona voli. pre nego što je osetio 164 . Otac se tužno nasmeši. —Cekajte... pravi tip ođanosti i praznoverovanja u sve propise. —Kabo joj je? — upita Fani.. hladno joj je." ali nije slabio u svojoj odluci. bio je sav nje-gov protest protiv svireposti onih kancelarijaša i piskarala. Ovih dana će i ona za onima. gospođo. neka stoji. i tako ga nosio. biće već uhvatila bolest. i uvi njim malu: — Ne. gospođo.. optočene rumenilom. kome se čelo gubilo pod propisnom kaoketom.. Vrlo je laka.. Zaman je vodim svuda sobom.. pa se udalji sa jednim „blagi bo-že!" koje se izgubi u pucketanju grana pod njegovim nogama.Oškorn. smešeći se na ovu devojčicu od četiri godine... Fani više nije bila vesela. rekao bi oovek kao jedan list. —Drhće. vidite. to će joj biti mladin veo. docnije... onako biedo kao mali mrtvac. i drmajući ručicu deteta koje je opet hvatao san. Ona uze duvak koji joj je bio prebačen preko ruke. bio je sve odlučniji. Cuvar uzdahnu: —Nije dobro ... —To je groznica. Blagi bože!. ništa više i ne jede.. s licem tvrdoglava Bretonca. bistrih i odvažnih očiju. sve nešto mislim. a na drugo naslonio glavu svoga zas-palog deteta. na koju naiđoše. a koji ga je odmah osvojio... naprotiv. žalost ili radost. ne.. me mari ni za šta.. eto. kroz brkove.. zaturio pušku preko jednoga ramena. pripila se uza nj sa bojažljivom nežnošću žene koju uzbuđenje. izgleda. jer se na strmoj stazi. koja se bu-dila d širom otvarala svoje velike oči. Žan je u sebi govorio: „Kako je dob-ra!. biće da je dockan promemjen vazduh..

— reče ona. „De sad...njegovu duboku draž.. te je ministarstvo odredilo njega da ga zameni.. prismi izvor razumne ljupkosti.. odredi je sebi za kraj-nju granicu.. čijem se zvuku i sam čudio ali fcoji se dotera pred kraj te priče. ugljarske rupe. —Sta je? Sta irnia? —Rđav glas... videlo se jezerce sa koga se dizala bela para. Eduin.. visokim prastarim drvetima. to mora da bude. ne prekidajući ga.. ciliajući na jed-nu raskrsnicu na izvesnom odstojanju. —Pa večeras. nekadanji hrast. polomljenim otvorenim prozorima. s naginutim krovom. Nešto niže. jadna mila moja. obesivši mu se o rame i tražeći na njegovu vratu s\'oje mesto za poJjubac. promukldm glasom. Odatle se šuma penjala ka Veliziju. ka velikoj kosi sa crvenkastim runom... Ona ga sasluša do kraja. oborena drveta među dverjem i još vlažnim otpacima kore. zbinenim i tužnim . —■ Kako je prijatno!. Odjednom. On pomisli da je čekao do poslednjega trenutka i da je danas četvrtak . a kraj njega napuštena kućica.. snopovi. lica sivo bleda.... odbijene svetlosti i mirisa rasturenih Ijubičica. Ona se prepade kad vide odjednom oštar izraz na licu... Proplanaik na jednome mestu gde je sečena šuma. Om se malo izmače i uze je za raku. karantiin porodice Oškorn. Eduin se razboleo kad je prispeo na svoje mesto. — I on dodade pritvornim i 165 . Mesto je bilo blago i prijatno zbog blede. Jedva je govorio. spremljene una-pred..." i. anaš onaj što je otišao na moje mesto .. ukočena pogleđa. Učinilo mu se da je to lakše ispričati i da nije onako svirepo kao istina. on stade: — Kako bi bilo da se malo odmorimo? Sedoše na jednu duga&ku kladu što je biia tu na zemlji. na kojoj se moglo izbrojati koliko je bilo graina prema udarima sekire. — Kad putuješ? — upita ona i izvuče ruku.. noćas.

E. najzad. ti se ženiš ...... onda s trbuhom do zuba.. lažove . Odavno te već za to priprema tvoja porodica. što on još nije opazio. da te ja ne spreeim da potražiš tifus ili žutu groznicu. ta zubna šupljina na ovom bledožutu ispijenu i uzrujanu licu. mogu misliti. ženim se... bi užasno moična Gosenu. nikakva praska. meću te ja vraćati.. kao što se podnosi pesnica.... Oni se toliko boje da te ja ne zadržim. Ona se više nije uzdržavala.. sita sam tako krasna dečka kao što si ti. kao i oini što su ti je izabrali. Ona mu se ote.. ali što je to tebi krivo.. Sad je Zan imao da je sluša. jedva samo mucala „podlače .... znaš dobro... kako to vele tvoji. dzazivala ga. hoteći da ne popusti u srdžbi: — I da bi mi to saopštio. jeste. — Pa dobro. a posle ću se ukrcati u Marseju. terao si me čitavu milju kroz šumu. podlače . U stvari. zahuktala se i sipala uvrede i gađne reči tako da je. pokazivao sa strane u ustima šupljinu od zuba koji je nesumnjivo sasvim skoro slomljen. Pa beži na ostrva sa svojom ženom. Kao veliš: Bar je niko neće outi ako se razdere..." njemu u lice.tužnim glasom: — Računam da provedem dvadeset i četiri sata u Kastleu. Neću. nijedne suzice.... — Slušag me — reče on. Bila sam poprilično glupa.. I kad samo pomislim kako sam ti četvrtkom vezivala okovratnik!... • Jer ti si zvekan. Krasna je sigurno ta mala . Moj otac je tako hteo. a? Smejala se bolnim i svirepim smehom koji joj je krivio usta. opet je uze i silom posadi uza se. jednog od njenih foiserzuba kojima se tako ponosila. kad ja inače moram da otputujem?. ne laži dalje! — cikinu ona u divljem prasku koji je uspravi — ne laži dalje... bez pokušaja da je 166 . ako to ne. — Dosta.. eto vidiš. možeš ići. Devojka po tvom ukusu. bez reči...... ne umeš!. sad im je srce na mestu. Pre svega.. svojom malom.... i to.. • ružna kao goriia ili..

tepajući mu kao detetu. na malaksala buđenja. 167 .. ja neću moći više. On se htede dići.. Misliš. oprosti. pokušavajući da je umiri glupim rečima... drugojačije zanose. Imaš ti vremena za ženidbu. zaostalom u ovoj udoljici. još si vrlo mlad... strasno ga milujući očkna. ali.. prava čiča-Legranova kći. pa čak i đa joj reče da je uzaman to što ona čini. Suze su se prenosile s nje na njega... Sve to nije mšta prema onome što će ona tek da mu da. šta ti hoćeš da bude sa mnom? Njega je obuzimalo uzbuđenje. na njihovo grljenje do iznurenosti nede-ljom posle podine. imade hrahrosti da to učini. nemoj to da radiš...zaustavi. a sva se zatrese od jecanja kroz koje se probijala isprekidana molba: — Izvini. dopusti da te još malo volim. Ljubavi moja. dahom sa svojih usnica... ja te volim.. na njegovim ustima. ona ga natera da opet sedne na svoje mesto pa pred njim. O! pa on se baš toga bo-jao. valjda.. podsećala ga sasvim tiho na prošle slasti. ne bi ti otputovao! Ja bih ti rekla: Čekaj. nemam drugoga do tebe... a meni će skoro i kraj. i on je okretao glavu da mu ne pođu sa zasuzenih očiju. uvek onim svojim pametnim razlo-gom: — Pa kad i inače moram da putujem. u krilo svome ljubavniku... na nje@ovu krilu... da se to može još jedanput naći da ovako budeš voljen kao što te ja volism? . Da li je ona bila toga svesna? Ali ona odjednom zaćuta. i onda će nas priroda rastaviti. zna ona i druge poljupce.. pade s glavom i trupom napred. živote moj.. ne ostavljaj me .. kad psuje i pokazuje se prosta. sa prstima u njegovoj kosi. pronaći će ih ona za njega.. pokušavala da prodžacra hladan pepeo njihove ljubavi. hvatajući se čvrsto za nj i vukući se na kolenima po blatu. sa ispruženim šakama na ovome licu što se kočilo. lakše će biti na rastanku. On ju je više takvu voleo. Ona se uspravi s krikom koji otkri svu njenu nadiu: — A.

ne bi se mogao odupreti. crkla je životinja1. U mraku koji ih je obuhvatao." Koliko ima kako se njih dvoje iznuravaju tako?. bez kraja. Svršeno je. treska i lomljave. vika se stiša. Malo docnije. i s vremena na vreme jedno „Oh" . i ova otViOirena usta što bez prestanka glasno preklinju. vikala kao u snu: — Oh! samo da to ne bude. a stalno ga opet vidi.. On se nije bojao ni njene srdžbe ni njene milošite.. kao da mu vidi nož u rukama. dignuto prema njemu. ostajem .).. jedna od onih dugih kiša koje nastaju posle olujina. — De hajd'mo. rumeno sunce. osećajući je nemocnu u svojim rukama. nemoj više da ostaneš ovde. 1 Nedovršena izreka: Crkla je životinja. i da mu nije bilo njegove sjajme nove Ijubavi. ona se branila." duboko i prigušeno.. jezer-ce je dobijalo bojoi škriljaca. uzdasi. Očekivao je da će mu biti tešfeo.I dok rmi je šaptala reči što ih ljudi slušaju na vratima raznih ćurneza.. krupne suze su joj tekle preko lica sa izra-zom poslednjega ropca i užasa. kad pade noć. On je nežno podiže. reoi da nije istina da me ostavljaš. ništa više. donoseći odjek sata što izbija u daljini. i rekao bi čovek da njegova nezdrava para zahvata pusto polje i šumu i naspramne bre-žuljke. Dželat nije bio ništa hrabriji od svoje žrtve. prev. digao bi je obema rukama.. kao pred nekaikvim užasom koji ona odgoni. Diže se hladan severac i poče da dirka grane. te jelenske rike koja se orila šuimom i gubila na mirnu i grozničavu jezeru u koje je sila-zilo tužno... ćuti... ali ne ovoliko. prizivanje u pomoć.. sve uža pri zalaskiu. a i njen otrov s njom (prim. rekao bi joj: „Ostajem. Od sunca je ostala samio jedna brazda. 168 . I opet jecanje. Sad su lile suze potokom. Zatim. on je video samo ovo bledo lice. ali nije znao šta da preduzme prativ toga očajanja....

lampa lepo svetli. Hetema jednako uzbuđen od one vike što se razlegala šumom. Gfosene? — ču se Hetemaov glas kogi pri-đe sa čuvarom. u grčevima od dubokdh uzdaha. i da ih čovek vidi tako gde sumorni posrću stazama kuda ih vodi žuti odsjaj zemljišta. 2an okleva. I on se vraća kući s njima. Ali kako to da ništa niste čuli! Na jedno ni drugo ne odgovori. Oškorn pošaio po pušku.. — Zbogom.pokornu kao dete. — veli mu ona sasvim tiho. ukorak s njim. rekao bi oovek dave neku životinju. zbogom.. molećivo. da poštuje toga čoveka koji se pokazao tako jak.. — Dođoste jednom!. Ona ide kraj njega. — veli Olimpa. — Ostani na večeri.. Mala je sasvim zadovoljna šalom.. Na ivici šume ukaza se svetlost i na otvorenim vratima Oškornove kuće osvetli nepomiane senke dva čoveka: —Jeste И to vi. Morao sam je u njemu namestiti da spava . a bat njihovih kora-ka na prelaau čula je služavka. gospođo.. te iznela čorbu na sto. da ide da ih potraži. Trpezarija je topla. Izgieda da se ona plaši... rekao bi da su to seljak i seljanka koji se vraćaju kući. Čega ima da se boji? Takva se scena ne izvodi dvaput. —Dobro veče. gospodine.. — Voz ti je izmakao.. — Cas se čulo jače. ali plašljivo.. Kod Gardijsike kaldrme. kad su im se posleđnji put rake savile oko ovoga malog tela na umoru.. čika-Oškome.. a i zbog onih jecaja što su se čuli kroz šumu. Oni su počeli da se uznemiruju što se ne vra-ćaju. ne dajući mu ruku. sa salvetom pod svojim kratkim mišicama. Ona otklapa činiju 169 . otputovaćeš onim u devet.. To je bio njihov poslednji zajedniaki postupak.. koja je već sela. dobro veče. a ovako joj bar pruža tu malu utehu. mrtvi umorni od dugoga rada u polju. Svi troje se žure kući.. to malopre-đašnje milosrđe. čas slabije..

kako se prave palačinke sa slatkim. njene jadne zapaljene oči žmirkaju na svetlosti. sva joj haljina blatnjava. izmršavela. gospode bože!. Kad opet dođe k njima. oom joj kapci nadu-veni i krvavi. a poznaje se. i. kao kakva sokačara koja je umakla policiji — to je bila Fani.. u intim-nosti ove sobe pune uspomena i navika šćućurenih po svima uglovima spopade ga neka obamrlost od umora. Žan uhvati taj pogled. ljut je mnogo. očekujući kakvu novu eksploziju. izazivaju sećanje na lepe dane i opet joj udare suze kroz koje se razaznaje: — On me ostavlja. nalakćeni na sto. sva pomodreia od pudera. jabukama. i. jede . u beloj jutarnjoj haljini. pošto se sa gospodinom i gospođom Hetema govori o sasvim prostim i obionim stvarima. Ona odahne malo. i ne mogu prosto da se načude kad je viđe kako se bez reči naklopljuje na jelo. deset godina starija. Milina je videti taj poverljiv i miran pogled kojim se gle-daju ova dva glomazna druga." Bleda. S početka se usiljeno razgovara. a zatim slobodnije i. Gospodin Hetema. slatka. njegova žena i seljanka što ih sluša. zgle-daju se. čak i kosa. Oni ne misle da se rastavljaju. proždrljivo kao brodolomnik... Jede li. taj Božić i Badnji dan.. kako zasipa šupljinu svoje tuge i provaliju svojih krika svim što joj pod ruku dođe: hlebom. i malo-pomalo toplota u kućici i ovaj veselo pos-tavljam' sto.. — Hajde već jedraom da se večera — veli gojazni čovek. kupusoim. uz lupu oblapornih kašika čuje se kako curi voda u susednoj sobi gde Fani briše lice sunđerom. ili o tome da li je za spavanje bolja dlaka ili perje. od varenja 170 . pa s uživatnjem laganio piju. Hetemaovi je ispod oka bojažljivo gledaju. krilom od morske kokoške. razbaru-šena. srećno se do-lazi do kafe koju gojazni supruzi doteraju sa malo karamela. gleđaju u Gosena.. Ženi se.za supu i odjednom zastaje ciknuvši: „Ju.

zavukla neprimetno svoje noge među njegove. gledao je kako beži. osećajući ga slaba: — Još jednu noć. samo još jednu. Promolivši glavu. Oko njega se sklopiše dve ruke: —■ Poljubi me bar . Odjednom.... brzo. prešao ulicu i pipa po mraku da otvori bramik na prelazu. zbogom .... — Devet sati.. toplina ženskoga tela. privukla lagano svoju stoiicu. I taj krik stiša u njemu nemi užas koji ga spopade na savijutku pruge kad je opazio svoju ljubavnicu gde stoji na mestu gde je on u svojoj mašti video smrt.. Otkuda imade snage da se otme. To je voz!. i on je išao k njoj svom brzinom voza... smanjuje se i klizi njihov mali letnjikovac prema izvijanju zemljišta. u svoj čežnji zaljubljena coveka. a ona. On oseća da je uhvaćen pod jutarnjom haljinom. sasvim tiho.. poređanim oko Sene u pravilnim nizovima! Irena ga je tamo čekala... — Slušaj — гебе on odjednom. da otrči do stanice čiji su fenjeri svetleli fcroz ogolelo granje? On se tome jednafco ču-dio. — Zbogom! zbogom!.. gledajući kroz stakla osvetljeoe prozore na kućici i jednu belu priliku kraj branika. u daljini. u punom svome poletu ka pošte-nom i mlađaiačskom životu . Fani. i svoju ruku podvukla pod njegovu. koja pazi na njega. video jedan trougao osvetljen bezbrojem svetiljki. sav zadihae u jednome vagonskom uglu.. silno mu lafcnu.. 171 . razgrou-tom tamo gde je ona gola.. Ustao je. Jedan signal na pruzi. Kafco se ovde disalo.i udobnosti.. oseti nefcu radost. izašao.. i još samo tolilbo se svetli kao kakva zalutala zvezda. kako je divna bila ova medonska dolina i ovi veliki crau' bregovi kroz koje se. da ga zbunjuje poljubac na rastanku i u ustima od njega oseća kao grozmiou i suze. oseća da ga svega prožima miris. Pisaću ti..

neću veče-ras.Pariz!. Ali pod svetiljikom opazi da su mu odelo i cipele uka-ljani blatom. anim teškim blatom. On zausitavi jedna kola da se odveze na Vandom-ski trg. 172 ....." I on se vrati u svoj nekadanji hotel u Jakovljevoj ulici gde mu je Leventa bio zadržao jednu sobu do svoje. gustim —■ sva njegova prošlost ga je još držala čvrsto i prljavo. „Oh! ne.

tajanstven i ucveljen: — Dugo sam se zadržao.. To je tako dobra ženska.. te da tom seoboim izvede raskid do kraja. Mislio sam. a on ih nije pričao.. zavi za ugao Jakovljeve ulice. onde su ti hartije i knjige. vratio dockan. bojeći se da ga ne rastuži.. prekidali 173 . da pokupim sve odjedinom te da se ne moram vraćati. jedan fijaker sa galerijom.. pokaziujiući denjke koje su dva rnomika ređala po sobi: — Ovde je rublje. nije to ništa opasno .. ona me je pokonno molila da joj ih ostavim još da ih pročitava. odelo. Ovo ćutanje. Samo nema tvojih pisama. širokom kao salveta.. natovaren uvezanim sanducima i jednim ogramnim kuferom u kom oin poznade svoj. da upita u kakvom ju je raspoloženju zatekao. da ima štogod od tebe.. Zatim. On jako huknu sedeći na kuferu i brišući čelo maramom od nekuvane svile. glomazan kao mrtvačka kola.13 Sutradan se Cezar... koji je bio uzeo na sebe taj tugaljivi posao da ode u Savil i uzme stvari i knjige svoga sinovca. lu-dim i kobnim. Žan se nije usuđivao da upita za pojedinosti. i stric uđe. teško i miucno zbog prećutkivanih stvard. Najzad. onda kad se Gosen počeo već zamarati svakojaikiim pretpostavkama.

. nego očajanje ove jad-nice.... jer 174 . da sam i sam jecao pred njom.. čovek traži svoie drugo Ja. kuluk te kuluk — poče opet stric — pa ipak više volim nokte Mornasine. dizalicom.. reče: —Ne mari. šta ćeš? To tvoja krlvica ndje. gledajući spušteno nebo sa koga je pljuš-talo preko krovova. — I odjednorn ga spopade neka seta... da ti kažem.su primedbama o vremenu koje se. ostav-ljaš joj novaca i... o tužnom izgledu ovoga pariskoga predgrađa. Stvar je vrlo lepo izvedena. mahnuvši glavom kao maiora koza: —Najzad. —Mnogo je plakala? —Ah! dragi moj.. Neće ti ona dosađdvati. tako od srca.. naglo promenilo. svu onu crnu pometenost udovanja. zahladnelo. Moraće se i konzul tu ume-šati... možeš biti spokojan ... I to tako jako. Zašto 2an u to nekoliko reči nađe namemo kuđenrje i prekor za svoju surovost? — ■ Ono. baš i da ne tuži za svojom ljubavlju. nije dala za mene? —Nije.. nameštaj. U takvome slučaju. po kome štrče fabrički dimnjaci i oni ogromni liveni valjci. ona snosi svoiu sudbu odlučno i dostojanstveno.. čiko.. u moje vreme rastavljali su se ljudi mnogo veselije nego ovo sad. pus-tog i oboleloga. živela ljubav! Da gledaš da nam se tvoja svadba što pre svrši.. posle jednog tre-nutka: —Ništa vam.. svejedno je. Zatim.. i nisarn imao srca da. To je.. prilepi čelo na prozorsko okno. i da oseti prazninu i osamljenost. pa. Zan osta da provede jednu dugu nedelju bez toga nemirnog i brbljivog veseljaka. mnogo ozbiljan posao za mene... A sad.. povrtarski rezervoari. On frknu i strese svoje uzbuđenje. Ne možeš ti ceo vek provesti tamo . Kad Leventa otputova sa svojom mašinom. svet postaje tužan. od sinoć. Ja sam ti za raščišćavanje s tim brakovima na levu ruku.

život udvoje. kao što bi ga češće. vraćajući se kući bez ikakva prohteva da spava. gde su zakoni pod stubom od džepnih marama i pod bluzom za vrat. da se upoznaju. da umiljato i dražesno obja-šnjavaju pogled koji vezuje duše i prvu izjavu koja dh zbu-njuje. Irena ga je volela. čija je mala poset-nica ispunjavala ogledalo mirisom spavaće sobe i tajnom nje-nog imena: Fani Legran. kada tu bila i ona. po onome prirodnome nagonu da svoj život dovodimo u saglasnost sa svojim mislima. Iz 175 . spremljenih navratnanos. ald njegovo je telo još nosilo tragove od lanca i trpelo od toga što ga on teško ka sebi vuče. da žele jedno drugo. ta nerazlučnost za stolom i u postelji. kad se završe pre-davanja. One večeri kad je bilo zaručenje. Tada je odlazio da se zamori. teškim pramenovima. On namesti sto i knjige koje još nisu bile razvezane nagomilane na dnu jednog od njegovih sanduka.njega više nema. čija se čvrstina pokaže tek u tuzi i pri naporu da se ono prekine. da se razgali uličnim pesmama i sjajem u kakvom ma-lom pozorištu sve dok mu stari Bušro nije dopustdo da tri puta nedeljmo provodi veče kraj svoje verenice. na koju je padao njegov prvi poljubac. Uticaj neprestamoga druženja i navike tako čudno i daleko dosežu da dva bića što žive dstim životom najzad počnu liioiti jedmo na drugo. noge same po-nele ka Savilu. oslobođenu češlja. to će biti prvih dana aprila meseca. stvara neko tkivo od nevidljivih i tankih konaca. Večeri su mu naročito izgledale beskrajne u ovoj hotelskoj sohi koja ga je podsećala na prve dane njihove veze. Najzad su se sporazumeli. I isto onako. dešavalo mu se da ujutru traži pored sebe na uzglavlju crnu kosu u. nežna i ćutljiva ljubavnica. stric je pris-tajao. Pet godina provedenih sa Safo nisu još smogli uticati u tolikoj meri. da šeta. Zan oseti želju da svoju sobu uredi i spremi za rad. po izlasku iz kancelarije. Za tri nieseca preko zime imaju da se viđaju.

obiđi me. ili iposetu. Samo bi ti mogao da me privikneš na ovaj novi položaj. sve dzbrazdano i umuzgano od suza. ispade tom prilikom jedno pismo bez koverte.. gledam mesto svoje sreće... koji je narjčešće prelistavan...poluotvoirena reonika trgovačkoga prava. dođi. svenulo lice. pomišljajući da će tako sigurnije stići. jednu jedinu: da dođe s vremena na vreme. Fani ga je poveriia slučaju buduaih radova. očekujem. za koje je molila. Smiluj se. sa rukopisom njegove ljubavnice. Ona neće ni reči reći. vrlo blagim. ni za ženidbu. Ona je molila samo za jednu miiost. ali je popustio pred prvim rečima.. vrlo pametnim. Meni je kao posle kakvoga smrtnog slučaja ili požara. dođi. neće ni za šta prebacivati. Plačem. čije se uzbuđenje opažalo samo po đrhtanju pera i po neravndm redovima. osam dana je već kako jadnica očekuje kakvu геб. Ovo pdsmo bilo je pisano pre osam dana. AM kako to da nije pisala opet! Možda je bolesna. kraj svih njegovih napora da između sebe i njega stavi ono lice čistih crta." Ove molbe. „Pomisli da je ovo za mene užasan i neočekivan udar. ind za ovo razdvajanje za koje je znala da je potpuno i konačno. Najipre se bramio od toga da ga otvori.. Samo mjega da vidi!. spremna da zavapi.. ali mu nije razganilo srećni zanos u kome se vratio kući. plašim se sebe ... i stadoše mu se vraćata pre176 . da se ne osećam ovako sama . ne verujući malotrajnoj razmeženosti Cezarevoj. >a iz otvoirenih usta zjapi tmina. To ga je mučilo cele noći. Pred oči mu je izlazilo ono staro.. ne zmam šta da počnem. koje je ljubavna izjava bojila malim ružičas-tim plamenovima ispod očiju. tako iznenadan. hrabrenje da se pomiri sa sudbom. sa kožom kao karanfdl u cvatu. inije mu dalo da Sipava. ovaj pireklinjući poziv provlačili su se kroz celo pismo i ponavljali istalno istom reči: „Dođi." Mogao je pomisliti da-je na proplanku u šumi sa Fani kraj svojih nogu i da je pri pepeljasto Ijubičastoj večernjoj boji ono jadno lice upravljeno na nj..

.. — Ali vi ćete pojmiti da takvi prizori. pa. 1 Otrov. dignute jake. a mali Žozaf. I na vratima. ode da ga pričeka pred artilerijskim komitetom.1 Morao se tući. Kad poslednjd otkucaj koji je označavao da je deset sati izbi na Sv. s lušom u zubima koju drži obema rukama. niama hoće da se otruje. za mirne ljude. čak im je ona malo i pevala pri kraju večere.. On stavi lulu u kutiju. preplašen. Siti smo vas se nakleli ove nedelje!... Mi koji smo otišli u selo da živimo na miru.. On je zamišljao taj prizor u onoj sobi fcoja je bila njihova. I zbilja. ne bi li joj malo razagnali gadne misli. Hetema potrči. pravljen ođ opijuma (prim. sem što su njemu odelo umrljale i zagadile otrovom.. prev. držati tako i braniti se od udara glavom i češljem. — A vi ste!.. U toj borbi staklence se razbilo i laudanum svud rasprostro. on mu ispriča kako su prošle nedelje bili pozvali k sebi Fani na večeru sa detetom koje je imaio izlaz toga dana. stigne na vreme i otme joj staklemce sa laudanumom.).. Žan ga je gledao kafeo dolazi izdaleka.. i tako nije bilo ništa. Tomi Akvinskom. obuhvatiti je oko struka. Seti se da ш Hetema može reći šta ima novo. viknu: — Brzo. posle su se razišli oko deset sati. ne bi И zagrejao prste. da sva ta drama iz rubrike „razno" po novinama. gojazni čovek savi za ugao na malome trgu. večerali su dosta veselo. dovršujući lulu. A i svršeno je. verujući u tačnost njegovih mavika. ali Hetema ga dočeka s jedva uzdržanom srdžbom. ostavivši Gosena svega zbunjenog onim što je maločas čuo. čime mu je nagr-đivala Idce. reče mirno zbogom. pa iščeze pod niskim svodovima nekog malog dvorišta. otkazao sam. 177 .đašnje slutnje. kad odjednom neko zakuca na prozorski kapak. idućeg meseca se selim. i spremali su se da slatko legnia. vrlo uzbuđen svim onim na što ga je ovaj podsećao.

radovala sam se pri pomisli da ti mogu pisati. kako je imala toliko hrabrosti?.. dnevnik bolova." Od tada je. kao što se odlazi kakvoj nesreonoj prijateljici... iz sažaljenja. sa prazničnim odelom i češljanjem onako kako je on voleo. pošto se jos interesuje za napuštenu jadnicu: „Rekli su ti. Pošto me je prošao stid što sam promašila. Onako. došlo joj u glavu. i sebe da bi bila koketna. Oh! ta mala Dore. Sad su joj za podsećanje na prošlost ostale samo stvari... a koji je u ovome nežnom srcu povećavao osetljivo mesto sažaljanjem bez ljubavi.... Odmah je stala doterivati kuću da bude lepa.. što se tužno nakostre-šena šćućurila u jednom uglu kaveza. ne više preima ljubavnici. jadna divlja životinja koju je sve to tako malo zani-malo kao i jako zimogrožijivu srnajku. i ona se pro-budila sva radosna sa ovim uverenjem: On će danas doći. odoše i susedi.. u kakvu ožalošćenu kuću.. strah od patnji i od toga da ne poružnim . voleti te sa daljine. Kad ode Hetema. zbog toga što se osećam sasvim sama!. Fani mu je blagodarila što nije tako surov kao što je želeo da izgleđa. mož-da... koji on nije imao srca da vrati. Strah ga je zbog toga držao celoga dana. dugo ili kratko. Htela sam da umrem . Jednoga dana.. ruka mi je... 178 . Jednog dana. Pokušala sam. jer ja ne gubim nadu da ćeš ti doći jednoga dana. svaka dva-tri dana. već prema jednome ljudskom stvoru koje pati zbog njega. je li? . zadržali su me. pojačan još i usamljenošću u kojoj će ona imati da živi. i odneše joj toliko uspomena. ko će joj zadržati ruku pri novome pokušaju? Jedno pismo stiže i umiri ga malo. drhtala . jedino iz sažaljenja. nisam mogla. Po čemu to? .. dolazilo po jedno ćudljivo pismo.. i činilo mu se da oseća opijum i onu uspavljivu gorčinu prosutog laudanuma. zidovi njihove kućice i slu-žavka. viđati te i dalje. ti svedoci njene nekadanje sreće. bleda svetlost razvedrila prozor.užasnutost deteta koje je vikalo za pomoć. divljačko rvanje sa krupnim čovekom.

čula ga gde dolazi Gardijskom kalđrmom . i leskine grane koje su pri najjnanjem vetru udarale o prozor na njihovoij sobici za umivanje.. zar je 179 . do poslednjega sunčeva zračka. šta da radi? Zar zato što je bio nesre-ćan da naiđe na tu ženu. kuda će. sa jednom jedinom pojedinošć'U na nje-nom licu. Prosto kao luda! Ponekad samo jedan red: „Pada kiša. Ta ga je misao bacala u očajanje.posle je. ovaj cvet. Najzad. šta će biti sa njom tako ostarelom. da živi neko vreme s njom. naročito inaglašenom i mučnom. i kavez srnajke La Bali prema kukavici od dirveta što su je dobili na jednoj seljačkoj zabavi. a uz leje sukmju jedne žene. pomrčina. iskrivljena usta. o usamljenosti.. ide i vraća se — leta se sama samcita.. ona od koje je on tako dugo primao negu i strasnu i odanu nežnost.. poslednji iz njihova maloga vrta. dokle li će pasti? I odjed-nom mu izađe pred oči ona bednica što ju je sreo one večeri u jednoj engleskoj krčmi gde umire od žeđi kraj kriške su-šene semge. on je video ono mesto na dnu staze. sav mokar i zamrznut od inja. pričao je o zimi. sa tim bednim stvore-njem uz koje je on tako dugo spavao? Kad joj nestane novaca što joj ga je on ostavio. do večeri.. i mada su mu i najsitnije stvari u nji-hovoj kući bile jasne pred očima. sama sam i plačem za toborn. mada nije bilo više od pet-šest nedelja od injihova rastanka.. makru do poruba. brojila vozove kraj prozora trpezarije. Bolje nego sve jadikovanje.. Ovo sažaljenje što mu je tešfeo ležalo na srou činilo je te je on i dalje živeo sa Fani kraj svega prekida. o napuštenosti. nađen pod snegom. Ona će takva postati. ali sama ta žena mu nije vise izlazila jasno pred oči. ali kako mu je pamćenje ne-kako čudno oslabilo. osmeh probušein šupljinom gde je bio izgubljeni zub.." Ili bi se zadovoljila tim što bi u kovertu stavila samo jedan cvet. Video ju je kao u magli koja se gubi. Mislio je na nju. zamišljao je svakoga časa.

ne pitajući ništa. pogađajući da je neka velika nesreća ucvelila kuću. jedanput. Bojeći se da dole ne naiđe na kakvu zabranu popela se u jednome dahu. a ne ko drugi? Kakva je to pravda? Zabranjivao je sebi da je vidi.. da njoj žrtvuje svoju sreću? Zašto baš on. želju da je se otarasi zauvek na taj način što bi se ona. pakosniče . dakle. da se viđa sa svetom.. kroz jecaje. po njegovim pismima. Naša kućica me obavija tobom." On ne ode. i ne usuđujući se više da pita šta je sa „tata-Žanom". da malo zaboravi. kad би dva sitna kucanja na svojim vratima. On za-drhta. u nekoga naglo zaljubila. samo jedanput. Sta bih radila u Parizu? Odvratna mi je moja prošlost koja tebe uklanja. i ja je ne bih ostavila ni za šta na svetu. Imajući tužno iskustvo sa lju-dima i tim raskidanjirna. da se zabavi. Nago-varao ju je da izvadi Zozafa iz zavoda i dovede k sebi.. rekli da je otputovao i da se više neće vratiti: — Pa to svaki moj tata otide! I te reci ostavljenoga deteta. otkad su ггш.. os-taše teško na srcu Gosenovu. ali je Fani to odbila.. posle podne. Zašto da je dete gleda tako tužnu. ona se o tome iskreno izjasni: „Znaš šta sam ti jednom rekla. pomisli u kakav nas položaj dovodiš . ali joj je pisao. osećalo se da je uzbuđen. tvoja žena koja te voli d ostaje ti vema. nečujnim korakom po ćili-mu.. i ču njen dah kroz žleb: 180 . tako klonulu? Dosta je što dete ne-deljom ide od stolice do stolice. Uskoro ga tako poče mučiti to što je znao da je ona u Savilu da je posavetova da se vrati u Pariz. misliš da si dovoljno jak? Dođi onda. ali jedne nedelje. sedi on sam i radi. iz jeđnoga tužnog pisima. Ti.. tumara iz trpezarije u vrt. Fani u toj pomidi vide samo groanu sebičnost. Ja ću ostati tvoja žena uprkos svemu. poznade njeno nekadanje živo prijavljivanje.zato osuđen da je ouva doveka.. iako joj daje savete da bude pametna i da se umiri. po svom običaju. a posle. On priđe... navlaš praktičnim i suvim.

. očiju puniih suza.. vrlo je srećan. u zaklonu. ne da da ga ona svega zauzme te da samo o njoj misli? To mučenje.. kad bih stanovala u Parizu. na tvojim stepenicama bi samo mene videli. kao da očekuje da je zovnu natrag.. pobegne s njom! Ose181 . od koje je on patio. lagano. ne baš sasvim jako: „Zane!. Šta sam ja tebi govo-rila!. koliku zabunu unose takve ispovesti u sasvim čedne duše... Ah! kad bi mogao da je odnese. jesi li tu? . Zbogom. rastapalo se pod blagim plavim zrakom njenih pogleda. nije ni mislio.. — Zar niste srećni? Jeste. I tek onda Zan diže pismo i otvori ga. tepanje i zbogom jednim bačanim poljupcem.. „ . ta bolest od sažaljenja." zatim jedan tužan uzdah. To pre podne su sahranili malu Oškornovu u dečjoj bolnici. da ga obiđe ili da mu ne ostavi ove redove. Znači.. vraćam se našoj kući. onoga pisma gurnutog ispod vrata i svirepoga Fanina smeha. milo moje. ne zaboravlja i ne postaje ravnodušan prema svemu onome što nije njegova ljubav. i kako one mogu da zadadu neizlečive rane Ijubavnome pove-renju. Oh! taj ponizni i umorni glas . Ali zašto je njegova sreća načinjena od toliko tuge i suza? Pokadšto bi da joj sve kaže." Čitajući..... sećao se bola otpuštenoga ljubavnika. više ume-šan od žene u poslovnu i životnu borbu. pa tu da ostane bez reči. šuštanje pisma. Tek tu je nespokojstvo popuštalo. — Sta vam je? — govorila mu je ona. Još samo što je osećao jak umor i iskušenje da nasloni glavu na njeno rame. on se sećao istoga prizora u Ar-kadskoj ulici. Niz stepenice je sišla stepenik po stepenik. ona njega voli više nego on Irenu! Ili možda čovek. Još jednom.— Zane. jadni ludak. i nije mogla da se ne popne.. kao kak-voj dobroj i razumnoj prijateljici. ranije spremljene. stišavala se tek kraj Irene.. nije kao ona isklju-čiv u ljubavi.. nepokretan. Ona je bila došla sa ocem i nekoliko lica iz Šavila.

pratio joj je razvitak i sam ga utvrđivao. Iabo je izgledao surov. nežno pismo. Osuđen na smrt od srčane bolesti.na Vanđomskom trgu i svu njihovu Ijubav zbivenu oko svoje mile zaručnice. Svadba će biti u plemićkom zamku.. bez milosti. da nađe Kastle . koja je pokazivala seljaćko poreklo ovoga Tu-ranžanoa bila je njegovo poštovanje titula i plemstva. nije bilo boljega od ovoga velikog čoveka. te se tako neće morati kretati jadna majka koja je svakih osam dana slala svojoj budućoj snasi po jedno lepo. Sećanje na male kulice u Kastleu i na staro ime d'Armandi dosta je doprinelo da lako primi Žana za muža svoje smovice. držao predavaarja i dalje gušeći se. nameštaj i štofovi koji se imaju izabrati. ali stari Bušro nije hteo da popusti ni jedan sat od utvrđenoga vremena: — Ja sam star i bolestan. Više neću videti ovo dete. iscrpena za ovih pet godina pored jedne žene. što je video kako ona kao dete uživa u stvarima koje njega nisu više zaindmale. preplašen sećanjem na svoje naselje u Amsterdamskoj ulici i time što će neiz-bežno iznova početi tolika silna lepa zadovoljstva.. kroz koje je on već prošao. govorio o tome sa čudnom hladnokrvinošću. I njemu je bilo vrlo prijatno da govori sa Irenom o svojima. jedne večeri sred spiska je zastao. kazivano u pero Divoni ili jednoj od dveju malih iz Vitanije. zadržavajući pero. Jedna jedina slabost toga velikog duha.ćao je da bi tu bio kraj mukama. u tobožnjem braku i tobožnjem domaćem životu. otupela. ne lišavajte me ovih poslednjih dana . pregledao bolesnike. 182 . i u radostima zajedničkoga života. Tako je bilo i kad su sastavljali spisak svega onoga što bi trebalo da pomesu u kon-zulat. manje bolesne od njega... Samo ga je plašilo što se osećao jako starim i umornim pre-ma njoj.

). ali mi je ipak žao. on poslednji put zadrhta od glave do repa. i prošle noći. koga je ubila pariska zima i koji se sav sme-žurao od hladnoće. koga je 2an sreo pri izlasku iz jednoga dućana u ulici di Bak.. 1 Spanski: Bog đa ga prosti! (prim.. s potrebom da se nekom izjada. govoreći sa očima k nebu: Dios loui pardonne!1 —Smejem se ja tome. kraj svega toga što je uvijen u vatu i što je ispod njegova maloga ležišta gorela špiritusna lampa evo već dva meseca. Ništa mu nije pomoglo da ne drhti. —Fani? . prikači se uza nj. dok su oni svi bili kraj njega. dragi moj. našla joj se Fani.. gde je život iščezavao u preli-vanju boja kao kroz prizmu.. 183 . posipala mama-Pilar. umro je noćas u Rozinu naručju. blagodareći mlazevima svete vodice koju je po njegovoj zrnastoj koži. Srećom. pa mu stade pričati o mukama jadnoga Bihita. naročito kad se setim koliko je ožalošćena moja jadna Roza koju sam ostavio u suzama . prev. i umre kao dobar hrišćanin. kao što se radi sa nedonoščadima..14 — Da. Muzičar de Poter.. što nikako nije odgovaralo njegovu ravnodušnu i surovu licu poslovna ooveka. Baš sam ga maločas odneo da se ispuni.

ili tu se mislilo da on stanuje. sveta radi. ali. Udariše ulicom de Bon vrlo starom ulicom nekadanjeg aristokratskog Pariza i de Poter zastade pred jednom kućom. Eto tu je on stanovao.. ili u Angjenu. pa. Došla je jutros baš sred ove drame.... nijednoga lista na stolu 184 . Sećate li se našega razgovora na Angjenskom jezeru? Vi se bar koristite lekcijama što vam ih oovek da. Gosen je nabrana čela. bez one male radne groznice koja zahvata i stvari i nameštaj. Trebalo je danas da večeram kod svoje žene. najzad. ni prava na nju.. ne mogu ostaviti jadnu Rozu sasvim samu u očajanju .. kad ga onaj drugi zadrža za ruku svojim čvrstim šakama klaviriste. a i ne odgovarajući za nju. jer u stvari on je svoje vreme pro-vodio u avni de Vilijer. 2an je koračao spremajući već jedno zbogom. a u bračinom stanu se samo pojavljivao. ali se Ijutio na sebe zbog toga mekuštva. toliko vremena već kako je nismo videli... bez ikakva nereda. videlo se da je ona napuštena i da se u njoj ne radi. u divnom i mrtvom buržoas-kom stanu na drugome spratu. iz uljudnostd.— Da. U njegovu odobravanju osećala se zavist. i ta dobra devojka je ostala da teši svoju prijateljicu. reče: — Učinite mi jednu uslugu . bez ikakve zabune. koliko da ne izgleda da je ženu i dete sasvim napustio. zbilja. Vi ćete mi poslužiti za izgovor što ću otići od kuće i uštedećete mi jedno dosadno objašnjenje.. Nijedne knjige. kao čovek koga njegov porok više ne buni. ne opazivši kakav su utisak proizvele njegove reči: — Dakle. Po muzićarevoj sobi za rad. Qn dodade. osećao zbilja nelagodnost pri pomisli da se Fani vratila Rozariji. svršeno je? Niste više zajedno? . nemajući. popnite se sa mnom.. Sve je bilo isuviše lepo spremljeno.

Uopšte. blagost sa lica izmenila joj se u hrabru i žilavu odlučnost.1 na kome mu je došlo nadah-nuće za prva dela.) 185 . inije slušao. Tak što su ušli. divili što se ćuteoi pokorila sudbi. Jedni su je grdili što snosi javno prezir svoga muža i onu poznatu kuću ustrojenu van kuće. koje je još hladnijim činilo kamin bez vatre. otmeno. blaga izraza. prev. Gospodstvena i mtila. otvoriše se opet vrata na sobi za rad. dragi su joj se. ramovima sa spomenicama. vidljivo uznemirena. kao da je sav obuzet patojom. a koje je ona čuvala kao ukrase na grobu svoje sreće.na kojem je veličanstveno stajao bronzani divit. mislilo se da je to mirna žena koja svoj mir voli više svega. sve bledo pri svetlosti dana na izmaku. ukočenome po-gledu koji više nije video. i ukaza se gospođa de Poter: — Ti si. ve-likodušno ostavljene njegovoj ženi u naknadu. Žan je mogao sebi da objasni da se pod tom ot-menom spoljašnošću veliki bol živ sahranjivao. ni najmanje partiture na sta-rom klaviru na oblik spineta. Činilo se kao da ona prima priču u koju nije verovala. izgledala je još finiga od svoga poprsja. te se zaustavi pred nepoznatim licem. naprotiv. poprsje neke mlade žene nežnih crta. po podrhtavanju ovog mladog ženskog Иса. a svom udovanju nalazi dovoljno naknade u milošti jednoga lepoga deteta i u radosti što nosi ime velikog čoveka. odevena s razu-rnevanjem. U visokdm krugovima mišljenja su bila podeljena o karakteru ove žene. te se zadovolji da blago reče: 1 Vrsta malog klavira (prim. Ali dok je muzičar predstavljao svoga druga i pričao bu-dikakvu laž da bi se oslobodio večere u porodičnom kmgu. I jedno poprsje od bela mramora. sve te ostatke slave i taštine. prazan i sjajan kao da je u nekom izlogu. Gustave? Mislila je sam je. trakama. medaljama. čojom prevučen i oinilo se kao da ono tužno gle-da po zidovima sa zlatnim vencima.

ovaj jezivi sladostrasnik koji je bio sav uzbuđen kad je nosio kameleona svoje ljubavinice da se ispuni. Zar se ikad možete osloboditi poroka koji vas uhvati u zgo.... obećala sam mu da ćemo večerati kraj njegove postelje. I oslobođeni de Poter odvuče Gosena... kad pomenuh Fani..—Rejmon će plakati. sklopljenim kao bistra voda na čije je dno baš sad pao kamen. to ću ostati dok jedino od nas dvaje ne crkne. da stigne točkove koji su u najluđem trku kloparali mracnom ulicom po kojoj su se palile svetiljke. Fla-man je pomilovan." ponav186 ... a sad odlazio ne poljubivši svoje bolesno dete.. rasejan.. Jeste li uvereni đa biste vi. sa crtama na svome mestu. znate li šta je aiovo?. Hteo je samo izbeći da bude nasamo s njom... Gosen se čudio što je tako uzbuđen... to sam ostao. samo da je Fani htela? .. sastanak u kliubu u šest sati. pa će penjući se: —■ Zbilja. pa vas čvrsto drži? ..... kao neki odgovor na misao svoga prijatelja — sve je to krivica onih koji su me oženili. pripijenom po engleskom kroju.. ali još kašlje. —Bolje mu je.. ukrućen i uspravan. Kolika je to ludost hteti napraviti od mene muža i oca!..dnom trenutku. Ona pozdravi i iščeze. Eto vi.... Po Dešletovoj molbi.. —Kako je njemu? — upita de Poter. u doigačkom vrskaputu.. „Flaman pomilovan . jako žurim ... — Sve to. On dozva jedan prazan fijaker u prolazu. Nećeš ga obići? On promrmlja nekoliko reči u brkove. dragi moj — poče muzičar. izašao je iz Mazasa. —Onda zbogom — reče mlada žena odjednom umirena. Stojeći nepomično.. koji je gledao kako pred njim silazi. Ja sam bio ljubavnik Rozin. Izašao iz Mazasa .... praveći se kao da nešto traži po sobi: — Sad ne. obuzet besnom željom da juri. Siromah Dešlet! čini dobra čak i posle smrti. nestrpljiv. —Čistimo se!. Krasnju uskigu su tim učiniii merai i ovoj jadinoj ženi!.

Na savijutfeu pruge umiriše ga otvoreni kapci i zavese na prozorima letnjikovca. Jednoga februarskog prepodneva sede on na voz što polazi u deset sati. dok je ostale davala budzašto.. bojeći se samo da kuća kad on dođe ne bude zatvorena. ili možda skrivajući u sebi brigu druge vrste.ljao je sasvim tiho. nefei neobjašnjiv strah nije mu dao da zaspi i držao ga u groznici do neko doba noći. Pa ipak. i umesto da se smatra srećnim zbog slučaja feoji ga logički oslobađa svih briga i svake griže sa-vesti. i sećajući se koliko je bio uzbuđen kada je video za sobom kako se gubi slaba svetlost što je nacičkala pomrčinu svetlim tačkama. da bi mu narušila spokojstvo i sreču. umiren u duši i srcu. na posetu Savilu. i kojima će se — ko zna? — pođ nekim rđavim uticajem moći poslužiti jednoga dana. kao i onoga dana kada su raskinuli i kad se razlegala njena vika.. pa izvesno neće naći ni onu istu ženu. i tvrdoglavosti svoje ljubavnice da njega jedinioga braini. Suma duž kofje je išao voz nije opet olistala. Istinska ili pritvoirna. To sad više ne prolazi ovuda onaj isti čovek. jer prva misao jednog oslobođenog beđnika. Zašto? Om je više nije voleo. a da on to i nije ni slutio —■ ta zabrinutost za svoja pisma navede ga na jedan nerazuman korak. On se sećao ljubavne prepiske datirane iz tamnice. ođ onda nije bilo više od dva meseca. po drvetima se videla ista snet. Ali kome da poveri taj posao koji je i poverljiv i tugaljiv? . a ona već odbegla za svojim zli-kovcem. mislio je samo na svoja pisma što su ostala u rukama te žene. videći u tom uzrok Faninu ćutanju evo već nekoliko dana i naglom prestanku jadikovanja svakako umirenom pod utešiteljevom miloštom. izvesno je bila misao o njoj. 187 . feojoi je staino i uponno odbijao. smejao se samome sebi i kratkotrajnosti svojih utisaka. koja će ona možda čitati ovome drugom.

.. —• upita naivno nečiji glas sa dna sobe. pobleđelo pošto je dugo bilo zatvoreno. —Koji gospodin? .... uzdrža krik kad bi pored njega... ali su ga zadržavale stvari koje je rad bio saznati.. njegova pisma. a kad se okreite.. nikakva traga nije smeo ostaviti od sebe u ovome kutu prljavštine i nesreće. Evo gospodina!. udari malim seoskim putem. Flaman. 188 . pa sve do tajanstvenoga dolaska maloga deteta i zbunjenog izraza na licu u Heterna kad bi govorio o tom usvajanju. bila su mu potrebna njegova pisma. za kojima je staniani nosač gurao kolica sa putničkim kuferima. —Gospođo!. plava brada tek počela. ne srete nikoga pre Gar-dijske kaldrme na čijem zavijutku se ukazaše jedan čovek i jedno dete. Lice pametno i nežno. On sve ponovo vide i razumede. ala je glup! Mora da su mu se grozno smejali!.. počevši od onoga pisma iz kovčežića gde je lepi bakrorezac poveravao svojoj ljubavndci dete koje je imao u unutrašnjosti. — Pa to je Zozaf. Zgadi mu se na svu tu sramnu prošlost. nije imala vremena da izraste od Mazasa. sa nabijenom ikačketom do ušiju.. Dete. gotovo odelo kupljeno uoči toga dana.On siđe sam na stanici. i u onoj hladnoj magli što prožima čoveka. što ne ode i ona? A posle. — reče on. malo iznenađen i ožalošćen takvom nezahvalnošeu toga maloga. Oh. pa podvožnjakom... Kao munja sinu to otkrovenje. — Ja. sve umotano u maramu. pogled mu se srete sa pogledom onoga čoveka koji je vodio dete za ruku.. boga mi! a Zozaf je njegov sin.. jako klizavim od za-mrznuta sinega.. јег oni su se bili sporazumelii da ga privole da izdržava sina toga falsifikatora. obuze ga želja da pobegne daleko. i Fajninih pogleda na Olimpu.. Kad čovek i dete odoše.

zviždanje voza koji se penje. ta zbog koje ga je grizlo sažaljenje kad god bi je se setio. ostala u šumi. drhta-vo „mee-e" jedne koze u SiUsednom vrtiću.Cu se krik. dakle. — reče ona sasvim tiho.. sad ću doći. kao i on. doručkovalo je jutros pre nego što će otići. zathn. neodlučni. hitar skok i: — Cekaj. ne mogući reći ni ti ni vi. irasturemo stomo posuđe po stolu.. Njoj se učini izmenjen. izgovarala se glavoboljom. —Otioi? .... pa je. — Dobar dan. samo malo puniju. koje joj je postavljao neraspremljeni obed: —Dete je jelo . — Dockan se ustaje na selu. Fani uđe i pojuri k njemu. ali su ga odavale munje iz očiju. Ona je. na jednoj i drugoj obali. znao je on uzroke tih izmorenih i iznurenih su-trašnjica.na to: 189 .. A kuda to? Pretvarao se da mu je sve ravno pod belim bogom govo-reći samo usnicama. onim sjajem sa lica i očiju. A Fani će . podsećalo na žuimi skrornni doručak pre polaska. zarustavivši se pred nje-govim hladnim držanjem. oboje ostaše za trenutak zapanjeni. — reče on ironično. ustajern.. kao da su se posle prekinutih intimnosti našli s jedne i s druge strane srušenoga mosta... zatim.. On se opet čuđio što je vidi tako mladu.. upotrebljavala bezlične oblike. ne mičući se. onom prijatnošću kao sa sveže livade koju su na njoj ostavljale noći snažnoga milovanjia.. rnanju nego što je oče-kivao.. na nemo pitanje. sve to ga je prenosilo u nekadanja jutra. ali oblivenu onom naročitom svetlošću. a podne prošlo? 2an se već jasno dosećao zašto je to. na dnu uvale zasute suvim lišćem. Oina se pravdala. i dok ju je <m бекао u trpezariji i najneznatnije dobro poznate stvarčice. a među njima ogromni prostor gde se valjaju vali što sve odnose. Još u postelji. pobledeo..

Osećajući da ga hvata srdžba. Obećala sam. njegov zavičaj.... jer se sad za drugo nešto brinuo.. Tu su sva . Gn pođe za njom u sobu. krepkog i belog potiljka.. Zašto ih nije dala Cezaru. najurićeš ga... —A ti? . jednako vrlo priiatna — ali ja ću ti ih vratiti. kao i sedefski kovčežić koji je bio na stolu. ali ne pokuša da laže.. taman rposla!..—Opet mu se pojavio otae.... strpavši ga brzo u džep. Kuda će oni? . vide razmešten krevet. 190 .. On je ćutao. je l'? Ona zadrhta... I ona dodade plašljivo: — Bio si tako Tjubomoran . tamo su . — Tako je — reče ona. jadinoga mališu . slobodan. bojala sam se. Koliko puta sam želela da ti to kažem. oklevajući da se približi ovoj izgnječen'Oj postelji.. — Pa dobro. reče živo zašto je došao... Uzevši svežanj.. —U Morvan. pred kojom je ona preturala pisma poslednji put... jeste . On se otmeno nasmeja s prezrenjem.. ali nisam smela. da se sakrije i radi svoje rezbarije koje će slati u Pariz pod tuđim imenom.. pod uzdignutom joj i uvijenoj kosom. otvarajući kutiju — ne moramo se plašiti požara .. Njegova pisma!. pognute glave. — reče ona. —Po izlasku iz Mazasa. udahnu onaj zadah od ispušenih cigareta.. zbunjen. prekriven u žurbi preko dva jastuka.. mučan za oboje. I/jubomoran! on! na toga robijaša!. to bi im uštedelo jedan sastanak. — Evo!. suvih usta... onako u lelujavoj vunenoj haljini u kojoj struk dođe puniji i mekan.. 2an upita: —Dakle vodi svoje dete? .. koje opet poznade. pomešan sa mirisima za žensku toaletu... došao je da ga odvede. Ista misao dođe oboma: — Nema ih mnogo... preseče kratko.... učinila sam . Misliš ostati ovde? ..

. —Pa šta onda? Ona mu se unese u lice. otputovati.. uvredljivom ironijom. grdna dobričina sam ja bio kad sam hteo da te izvučem iz toga blata... spustivši glas.... Kad sam izgubila tebe. i ona će.. a usta joj stadoše sve više podrhtavati u uglovima.. — U Morvan. Vrati se u svoj brlog . —Zar sam ja znala da ćeš ti doći? ... Odavno ti to želiš. Pa.. čekaj.. on je spavao tu.. šta me se onda ticalo sve ostalo? Bila sam sama.. Namešteno mu je bilo na divanu. gadosti!. Posle odjed-nom.. Topili ste se u tom milju? . tužna... —Lažeš. Drolja i falsifikator su upravo jedno za drugo.... I što ju je on više šibao besnom. i pro-muca da bi joj to bilo vrlo teško. padao je sneg. U porodičnom krugu!.. sita života . možda. ona je izgledala sve oholija. tvoga Flamana. a njene krupne sive oči zasijaše razbludnim plamom . to ti je bilo prijatno. Cutala je nepomdčna... bilo je dookan. Pa idi. —A posle. je Г? .. Sad joj je govo-rio o svojoj sreći. na jedan mali put.. on je ovde pre-noćio? —Da. o časnoj i novoj. a pobednička munja je sevala kroz njene oborene trepavice..... da tebe samo pogleda.. sigurno? . Ona vide šamar gde pođe. Oh! kako je slatko uzglavlje srce jedne poštene žene. pustivši svoj ljubomorni bes: — Reoi odmah da ideš svome lopovu i d-a ćete opet pod jedan krov. osetila si robijaša!.... I ona je mislila. dovoljno je da oovek vidi postelju. Pošto si toliko vreme ži-vela s jednim poštenim oovekom. primi ga posred 191 . kao da ga je bilo stid: —Sreo sam ga maločas.. Ah. jedinoj ljubavi. ald ga ne izbeže. uskoro...Ona skrete pogled da joj se ne sukobi s njegovim..

Ono što mu je sad ostajalo da uradi bilo je grozno. 192 . čuje se kako se sneg topi 1 euri niz zidove. zariva slatko u meku i smradnu top-lotu. soba mu dođe sasvim bela. nema pov-ratVa. Hteo je da piše Bušrou. ti me još voliš. osvetljena ozdo. zbog pobede. skoči na nj i silno ga obgrli oberna rukama: — Milo moje. bilo je kao nekog olakšanja pri pomisli da iz toga blata neće više dzaći..lica. Ma koliko da je bio nisko pao. ne mogući se razabrati... gde su mu noge.nju padnem. niz prozore. Svršeno je. da mu iznese jedan strahovit slučaj. ta postelja ga je vukla kao bezdan i govorio je sebi: „Ako u . da pokuša onakav brak kao što je de Poterov?. zatim s potmulom grmljavinom od bola... pri odsjaju iz ma-loga vrta. milo moje. sav u krvi. koji je prvi proučio i opisao bolesti volje. umoren bolovima i borbom. izgledale kao da su stavljane jedaia feraj druge. pređ ovom posteljom. Tišina kao u pustinji. — i oni se oboje skotrljaše u postelju. otvorenih očiju ostao je nekoliko trenutaka. pa sve do dana kad je. kao što se blaženim oseća ranjenik. i ovda-onda prsne i na vatru od 'koksa u kaminu. Da se vrati Ireni posle ove izdaje. i on se seti da je pao a nimalo se me iznenadi. sam samcit u toj velikoj postelji. Tutanj brzoga voza u prolazu odjednom ga probudi pred veče. pao sam zanavek". od radosti. ali vrlo prosto. otkinute. velika Fanina slika postavljena prema njemu. verujući da je spasen. kad se opruži na gomili đubreta da tu umre. još nije bio dotle došao.. Gde je to on? Šta radi tu? Malo-pomalo.. pa se. Posle podne napadalo je mnogo snega. ispriča istoriju svoga života od prvoga sustreta sa ovom ženom kad лш je stavila ruku na mišicu. vukući se u ranama.. dok mu krv Idpti odasvuđ. nepomične. velikome fiziologu. otapa se kap po kap po krovovskim vrhovima. Čim je ušao. osetio je da je uhvaćen. a uz tužno gađenje zbog svoje podlosti. propao. dzlomljene kao od dugoga marša.

kuša je. Kroz zažmirene oči on ju je gledao. od tebe ne mogu više da se rastavim. gde greje kraj kamina noge.da je potpuno srećan i sav u zanosu.. imamo da razgovaramo. Vrlo daleko. slat-ko se zagnjurivao u blato. mokre od snega u vrtu. uljuljkan kapanjem vode svud oko kućice.. koliko da spreme putničke kufere ... dznenađena malo tom ozbiljnošću... Jasno mi je da je svršeno. od nje opet bio ohriaćen čarolijskom prošlošću. i s vremena na vreme se okreće k njemu i sme-ši sitnim osmejkom od pre podne za vreme svađe. groznom prošlošću gde je ljubav zauzi-mala tako malo mesta.. u Arici. u Peruu. Fani je išla sasvim polako po sobi. pošto povuče dva^tri dima: —Je li daleko ta zemlja što je pomenu? —Arika? . podmlađenu. pomalo prezrivo.. Zatim će. Ali vrlo tačne pojedinosti što ih on iznese brzo je izvedoše iz zablude.. gladio je po goloj mišicd i.... uze paket merilenda sa njegova stalnoga mesta.. Ustade. Vrata se otvoriše. savi cigairetu i pođe.. da ga ne probudi.. 193 . Mi ćemo da otputujemo. To je stvar od pet-naestak dana. Ona osta na ivici kreveta. Mislila je isprva šali se.. Ona osta zamišljena i tajanstvena u duvanskom dimu. 'on će ga tražiti. —A tvoja ženidba? —Ni reči više o tome. živahnu i jaku. Ovo što sam učmio ne da se popraviti. — Pa sasvkn tiho: Flaman ti neće moći doći. Bilo je jedno prazno mesto. zatvarao oči.. —Pa ti ne spavaš? —Ne spavam . sedi tu . On ju je jednako držao za ruku. a sve ostalo bila gadna navika i po-rok što je prodro u srž kostiju . ali je on zadrža. —Jadna bebice! — reče ona inekako tužno-iblago.. — Fani...

.

da će mu staviti ruku na rame. da ga uhvate i vrate. baca se na postelju i. na hučnoj marsejskoj ulici. pri slabom odmoru posle ručka. tu jede.15 Nervozan. grozničavo očekujući i svoju ljubavnicu i dizanje sidra. truli balkon. punoj šarenila. mesta zadržana. kamo ima da dođe i Fani pa da se zajedno ukrcaju. Ne-lagodno mu je na ulioi kao kakvom zlikovcu ili beguncu. Sve je spremno. daleko na putu kao i svi što se spremaju da otputuju. Njegov hotel. sav u drhtavici. „Hotel kod mladog Ainaharzisa". zaklonjen žu-tom zavesom. čita. a ne prati pogledom. ubija vreme Peruzinim brodolomom i Smrću kapetana Kuka. ispljuvane od muva. Zatvorio se. gde mu izgleda da će se na svakom zavijutku pojaviti njegov otac i stari Bušro. što vise po zidovima. dve kabine prve klase za vicekonzula u Arici koji putuje sa snahom. primamio 195 . iskrpljenom kao jedro na ribarskoj barci. pošto ne sme da izađe. i eno ga gde krupnim koracima gazi tamo-amo po kvadratnom izlaznom crvenkastom podu u hotelskoj sobi. Gosen je već dva dana u Marseju. ne silazi za opšti sto. u mestu. već na pučini. i po čitave sate ostaje nalakćen na drveni. Mora da se kreće tu.

pojačavaju se hučni ra-dovi na pristaništu koji se upravljaju prema velikome zvonu sa Bogorodieine crkve kod Garde. Pod njegovim prozorima papagaji. na pristaništa sa više sunca i toplije nego ovo. prodavaca školjki. trešnje. ukoliko više odmiče dan. čekrka. a sa koga se. i dok Zan. ovda-onda. tropske ptice što prijatno i neprestano cvrkuću — na otvoremom prostoru či-tav izlog robe nekog prodavca ptica čiji nagomilani kavezi pozdravljaju zoru drekom kao u prašumi. arašide. ' Cuvena stara crkva u Marseju. nimalo raskoana. tu na putu. • Engleski: kujna (prim. kakvog okeanskoga parobroda koji hvata pučinu. 196 . zvona s broda. trgovinu i dr. naglo puštena para. bob. podignuta na vrhu jednoga brežuljka. opaljenim biljkama i masnim isparenjem iz cook-house-a. pomorandže. graja se stiša.2 Mešavina psovki na svima jezicima. voda koju izbacuju sa dna lađe. ali koja gleda na pristanište. sa kojih se diže opori miris i meša sa vihorima strane prašine u at-mosferu zasićenu slanom parom. kraj dignute zavese gleda zaspalo pristanište u kome se crni od ukrštenih jar-bola i od poprečnih motaka na jedrima i nagnutih jarbola sa 1 Francuski administrator iz prve polovine XIX veka koji je sasta-vio istoimeni godišnjak za privredu. zvučan tresak kantara sa đuletom što odskače na kaldrmi. zviždanje mašina. gust vazduh se razredi i ne-stane ga. ritmična huka pumpi. umiren pomrčinom.).). I sami mirisi podsećaju na daleke zemlje. limuni. prev. nosača. u početku je to bila utvrđena kapela gde je bila straža — garda (prim. škripa dizalica. koje udara o obalu. kroz udare čekića u basenu za opravku brodova. prev.). kakadui. (prim. vika lađara. drva santal i kampeš. koju zaglušuju i natkriljuju. 1 ugovarajući sa Fani gde da se nađu. pa čak ni mnogo čista. koje istovaraju.ga je svojim imenom. prev. među samim lađama je. razleže promuklo rikanje. kad ga je nasumce izabrao iz Botena.3 Kad padne veče. Taj hotel je neka stara gostiondca. dah morskoga čudovišta. sva ta huka i buka udvojena d odbijenaod obližnjega mora.

ali još ono veče. gđe je proveo svoju srećnu mladost. Ova tri dana što je ranije došao na sastanak imao je da proveđe kod svojih. goneći ga iz kuće. vuku se na kolenima po stepeničnom odmorištu.. kad jedna srdžfoa što naiđe između dva bića istoga rnesa. grčevitih i nemirnih obraza. crvenu ili belu svetlost koja proseca pomrčinu i.. pred onim sjajnim i ti-him vidikom. sećati te grozne svađe na zaravni u Kastleu. strašno.. šta su naše najneanije ljubavi najbliže na-šem srcu. zavrne. da ih pokloni mdlim i dragim koje neće videti nekoliko godina. Još dvadeset i četiri časa čekanja. dozdva ga glasom vetra. umro si za nas!.. 197 . nastalo je objašnjenje. Doveka će mu biti pred očima onaj visoki starac. sasvim daleko. oštro." On o tome neće ndkad ni govoriti. pokazuje siluete ostrva. pripijali oko očeve kletve. utvrđenja i stena. izgovarajući reči koje se ne praštaju. iste krvi." Male bldznakinje zapomažu. puituj s tom tvojom droljom. svetionik iz Planijera baca na sve strane dugu. koje možda neće više ni zateći u životu. Fani imi se neće pridru-žiti pre nedelje. daje mu znak. kako ide na nj usta punih mrž-nje i prezriva pogleda. Sta amo to mi. pred onim brodovima. oduzimajući mu čast: „Tornjaj se. valjanjem talasa sa pučine i piskavom larmom nekoga parobroda koji neprestano krči i zviždi negde u luci.pramaca kao od crnih linija za senčenje i kad tišinu prekida samo udaranje vesala i dalekd lavež psa sa kakvog broda —> na pučini. kao kad munja sevne. išoupa i odnese njihovu nežnost i pri-rodna osećanja čiji su koreni tako duboki i fini. to je već putovanje koje ga poziva. neodoljivom kao kakav tajfun na Kineskom moru koga ni najprekaljeniji mornari ne smeju da se sećaju i kažu bledeći: „Ne govorimo o tome. Taj svetli trag što hiljade života vodi po vidiku. odnese sle-pom žestinom. kad je stigao u Kastle i kad je otac saznao da je veriđba pokvarena i pogodio uzrok tome. nepomični i drhtavi. ali će se toga sećati celoga svog veka. onim mirtama d kiparisima koji su se.

već je bio stranac. i naj-zad. ali vrata sa stepenica su biia zat-vorena. mornar u sredini. prijatelji. razgleda se brod. uzeli se pod ruku. Ne govore. seljaci. pobegao je očajan. ponekad u velikome broju i s grajom. na prozoru. sa grižom savesti koja ga više ne ostavlja. bleda. Najzad ga povede beiina sa malterisanih zidova svojim slabim odsjajem. Ta misao da nije poljubio majku vratila ga je sa pola avi-njonskoga puta. pos-lednji dan se provodi zajedno. koraci su mu se zapetljavali u suvoj lozi. Nekoliko puta dnevno Zan vidi gde prolaze ispred hotela ta srdačna ispra-ćanja. a Divana. putnikova kabina. a nije ju ni poljubio. Žan misli samo kako bi njegov odlazak lepo 198 . i pošto je dugo gledao na sobu svoje imajke. tražio je svoju kuću u mraku. ostavio je Cezara s kolima dole u selu. produžuju rastanak dok se ukrcavanje sasvim ne završi. roditelji. Dva. na prozorima nigde svetlosti. biago i zabri-nuto lice bolesnioino pitalo zbog čega sva ta graja i zašto njen 2an odlazi tako brzo. Svuda je prošao Divonin fenjer kao i svako veče. kao svesrdno zbogom kući gde je proveo detinjstvo.tri puta je obišao kuću. ne gleda ga. stežu se. nije znao gde je. Giedajući ih. na ovakav put gde preti opasnost i od mora i od vetra. nada-jući se naći će da zjapi gdegod rđavo zatvoren kapak. Neki starac i baba. ovrsto se pripili. kao lopov. bojao se oca.mole za milost za velikoga batu. Da zvoni. ne veli mu zbogom. da bi ga bolje mogli pratiti na putu. a koja ga i sama odbacuje. došli da isprate svo-ga dečka i ostaće s njim dok parobrod ne krene. udario prečicom i došao u Kastle kroz vinograd. ali njega na-ročito uzbuđuje jedna porodična grupa na spratu ispod njega. Noć je bila mračna. sve troje. i besposleni u tom iščekivanju eno ih. da zove? Nije smeo. dok je gore iza prozora. Obično kad se odlazi tako na duže vreme. u kaputu od čoje i finoga žutoga platna iz Kambrea. imućni po izgledu.

. Kako mu dođoše đugi i svirepi časovi posleđnje noci! Pre-turao se po gostioničnoj postelji.. oslonjena na nj milom drhtavom rukom. drhtavo i plačno. Došlo je jutros. ali koja... Otac.... onako ču-pana i istezana sa žica svirepo uzbuđuje živce. po njemu na vidiku jedrila. oni će ručati na morskoj obali. vrebao dan na prozoru pri laganom prelaženju crnog u sivu boju. a probudio se odmah čim se zraci prosuše po sobi i ču se sliveno krečanje iz kaveza trgovca pticama i bezbrojna nedeljna zvona u Marseju. sve se vddi. I sećanje na Irenu čuje se u toj melodiji.. pri izlasku.. Zaludno ka-janje. Zločin je izvršen. a zastavice se lelujaju po jarbolima. sve mašine stoje. i kao prirodna pesma ovih sunčanih obala prozračne atmosfere i mora. ona čiji su živi duh i pustolovnu dušu privlačili na pučini jarboli na pramcima. pa u jutarnju belinu koju ie svetionik još peckao crvenom varnicom što se gubila pri izlasku sunca. posle će se preneti prtljag na brod. mineralno plavo. nebo duboko.. on se brzo oblači da ide u priček svojoj ljubavnici. nabreklih do suza. ali je gospodin konzul vrio duboko spavao! 199 . sudba mu se već zahuktala. Tek je tada zaspao. Divan dan. more nešto zatvorenije plavo. ove punoće života i ljubavi. dimovi. <to je krilati prevod ove veselosti na Jugu. Već deset sati! A brzi voz iz Pa-riza dolazi u podne. Kako divnu zemlju je izgubio. harfe pod hotelskim prozorima sviraju neku italijansku pesmu. a u pet — znak za polazak. Kako je to daleko!.izgledao. galebovi proleću na njemu kao bele pege. Zan se sukobi s jednim monikom: — Jedno pismo za gospodina konzula. njegove sestrice. ko-liko žalosti zanavek za onim što je nepopravljivo pokvario! Hajdemo! Na pragu. ima samo da otputuje i da zaboravi. što su se raz-legala po proširenim kejovima. sve se preliva i igra. božanstveno laku. pa onda. To je više nego muzika.

razumede. živu zašdju s jednom mačkom u tek odranu kožu kakve životinje. to je iedna vrlo velika lu-dorija. Ko to može da mu piše? Niko mu ne zna adrese. gde ženu. mačka grebe. potrebna je mladost. nemam snage." On zastade. kad prevari muža. Da te gledam. a i dobri Marsejci pri svakom povodu nagJašuju titulu svojih gostiju. takvo mučenje očekivalo je nas u zajedničkom životu. za koju. prepade se. a to nije ni kod jednoga ni kod dru-goga. tako mlada. Za takve stvari. i tebi ne bi bilo još mi trideset godina.. izgled na ovaj daleki put. toliko stvari da branim!.. onih divnih dana. „E. I zagledavši bolje kovertu. neću: <ne putujem. i kad je trebalo da se otrgnem od tebe. .. plaši me. pošto ne možeš poreći đa sam te strasno volela.. osećam. Znaš. i jadna Fani bi platila za sve ostale. do poslednjega ropca. Dala sam ti sve šito sam imala... za trenutak smrvljen. pa eto. ima jedina zemlja na Istoku. pa na jakome suncu na žalu ostave taj zavežljaj što urla i skače. tako lepa. Eto. suviše patim. Ali iznurava to. bolelo me je. žene vrlo brzo stare na žezi. 2ena mauče. takva jedna ljubav. tada bd se ti ljutio na mene zbog žrtve koju si podneo.. jadni moj prijatelju. koja toliko volim da se ne krećem i koja nisam nikad išla dalje od SenZermena. naterao si me da suviše živim. a ja bih bila žuta i zborana kao mama-Pilar. a koža se stvrdnjava i steže oko te strašne bitke robova. čitala sam to u jednoj svesci tvoga Puta oko sveta. mo-žeš misliti! A posle. Dokle oko može 200 . a ja je nemam. do poslednjega trzaja te vreće. vidiš. kao nikad đotle ni zbog jednoga čoveka.. Pre pet godina. da stal-no drhćem. zgranut. pošla bih za tobom na kraj sveta. „U takvim prilikama. obe kidaju jedna drugu. ili zaslep-ljenost besnom strašou. Sad više to ne mogu. sem Fani.. Mene. na jedan tvoj mig..Visoki putnici su retki u „Hotelu kod mladog Anaharzisa".na kraju sam. otprilike. na pro-menu načina života.

i ženska taština. da mi se divi i da me uljuljfcuje." 1 Talljanski: zbogom (prim. sasvim prirodna ponositost što sam te. kao što namerava.. kroz granje vidim kuou u kojoj smo proživeli tako prijatne i tako strašne trenutke. moje se srce ugasilo. Pa šta ćeš? posle tolikih potresa. Zadobilo me je tvoje oduševrjenje. ja sam suviše volela. . odakle ti pišem. Addio.). izmiče. slomljeno. u vrat..l pevale su harfe kojima se pridružio neki topal i strastan glas kao i one.. i objavu što se leluja na vratima.. poslednji. Samo.. opet osvojila. „Rekla sam ti.. Samo bez ludorija. ali ostaje ovo dete bez koga ne mogu više i koje me privodi ocu. Zamisli samo. I pred oči mu izađe ništavilo njegova razo-rena i opustošena života.. svršeno je. i posle prekida.. mili moj mali. sad si slobodan. Sad mi je potrebno da mene neko voli.. eto. Eto. Iz male kafane na stanici. Ovaj će biti na kolenima.. golo polje. nikad više o meni nećeš čuti ništa. Addio. kad smo se ponova videli.. „Trebalo je da ti to kažem ranije. posle. skrhana sam. milo moje. videći te uzbuđena i rešena. Za njega.. vidiš da nisi imao zbog čega da besniš. nepovratno odneta žetva. da je tu nešto istrošeno.. tome jad-niku koji je propao zbog ljufoavi i vratio mi se iz Mazasa. i ako me uzme za ženu. prev. očekujući nove stanare. 201 .. ali nisam smela. i to sve zbog ove žene koja mu.. jedan poljubac.dogledati sjaktilo se morsko plavetnilo. kao i za tebe i sve ostale. sveg iz odlomaka i suza. Zbogom.. isto.. Ja sam preduzela mere da me ti ne pronađeš.. onako usrdan i nežan kao kad smo se prvi put sreli. TJpo-redi. to 6u ja njemu učiniti milost. da me pazi. Ali nemoj da misliš da je to zbog ovoga nesrećnoga Flamana. na dnu moga srca osećala sam da nije kao pre. ni-kad neće videti na meni bore i sede vlasi.... svu noć je proplakao na mome ramenu.

L .

francuski književnik. . „Tartaren Taraskonac". pripadao je naturalizmu. drame i novele.ALPONS DODE (1840—1897). pisao romane. „Besmrtnik" i dr. „Safo". „Kraljevi u izgnanstvu". ali u pričanju ispoljava osećajnost i dosta humora. „Nabofe". i „Numa Rumestan". Glavna dela ovoga pisca su „Pisma iz mog mlina".