You are on page 1of 11

Pravimo i cilindre, polucilindre i žirado šešire. Sve to od filca i zeĉije dlake.

Za dame imamo širok izbor modela šešira (zimskih i slamenih) i toka. Naša radnja ima pola veka dugu tradiciju i jedina je ove vrste. Odlikuje nas ručni rad što je za kvalitet šešira vrlo bitno.

Ostale usluge: - Izrada sesira od filca - Izrada sesira od slame - Izrada sesira od prirodnih materijala

Šešir glavu krasi

Moschino/Foto: Imaxtree

Pored toga što predstavljaju odličnu zaštitu tokom svih godišnjih doba, šeširi su i nezaobilazni modni detalj. Predstavljamo vam neke najpopularnjije...

Iako postoje različiti tipovi školskih kapica – kao što su tkane i pletene – osnovna karakteristika ovih kapica jeste što su pribijene uz glavu kako bi je što više zagrejale. već i ĉipki. Ţene su se bavile ne samo izradom šešira. veka kada su šeširi najkvalitetnije izrade dolazili iz Milana. čvrstom i zaobljenom vrhu. ali vredi pomenuti kraj 16. Do kraja veka novi stilovi šešira . a današnji izbor veoma je raznovrsan pa su pamučni veoma zgodni za leto. . dvadesetih godna prošlog veka dolazi do preokreta kada se usled masovnog trenda ţene šišaju na kratko i nose tesno pripijene. Specijalno je dizajnirana da zagreje vašu glavu tokom zimskih meseci. U vojsci oni govore o nacionalnosti. S poĉetkom 21. perjem i drugim dodacima. U modnom svetu oni odraţavaju stil. Ranije su se pravili uglavnom od slame. pletene kape postajali su aktuelni. Uz ovu kapicu zimski dani će sigurno biti barem malo topliji. Kako se moda menjala tokom prve polovine 19. Nose ih muškarci i žene svih uzrasta i poznati su po svom produženom. ĉinu ili puku. traĉica i ostalih aksesoara koji će krasiti ĉitav outfit. Istorija šešira datira od stare Grĉke. veka ţene su nosile samo ĉvrste kape bez oboda koje su bile ukrašene trakama. Nosili su se na košarkaškim utakmicama. Vunene kapice “Beanie” je uska. Ipak. ali zbog svoje praktičnosti i ležernog stila proširili su se širom sveta kao najpopularniji neobavezni aksesoar. Kačketi Kačketi su verovatno najpopularniji “šeširi” na svetu. mala kapica koju obično nose školarci i studenti. široki obodi. veka maštoviti šeširi vratili su se u modu sa novim talasom mladih milionera koji ulaţu ogroman novac u kreacije koje prevazilaze pojam šešira. a vuneni za jesen i zimu. Damski šeširi Uticaj retro stila sedamsedesetih i široki „viseći“ obod ne samo da predstavlja modni aksesoar već pruža i efikasnu zaštitu od sunca.Piše: Tara Tomović U prošlosti šeširi su oznaĉavali socijalni status.cilindar. a neke od njih opisane su kao nosive skulpture.

rančeri i kauboji kao zaštitu od prirodnih pojava. Mnoge modne kuće nude kaubojske šešire različiih boja. u Britaniji "bowler". Modni kreatori su ih modifikovali na najrazličitije načine. tako i pripadnici vojske. ono po čemu ćemo ga mi pamtiti jeste čuveni Charlie Chaplin. veličina i materijala. pa su postali i deo najsvečanijeg outfita. godine. a svakodnevno ih nose kako obični graĎani. ovi šeširi su veoma moderni i funkcionalni. Charlie Chaplin šeširi Čvrsti šeširići sa okruglim i pomalo zaobljenim obodom datiraju iz 1850. Pecaroški šeširići Obično izraĎeni od pamuka. ime je dobio po svojim tvorcima Thomasu i Williamu Bowleru. spuštenim obodom koji seže ka očima ovi šeširići u obliku kantice veoma su popularan modni detalj u svetu. Muškarci i žene različitih kultura ih obožavaju pa se tako mogu naći u gotovo svim bojama. Iako su spreda zaobljene. U Americi nazvan "derby hat". Zasigurno jedni od onih koji nikada ne izlaze iz mode. Potiču iz Francuske. odlikuje ih jedna iskrivljena strana. Kaubojski šeširi Pored toga što ih tradicionalno nose farmeri. "Bowler" šešir. S obzirom na to da tokom vrelih dana efikasno štite od sunca najviše ih možemo videti na glavama pecaroša. kako se u svetu naziva.Beretke Beretke su okruglasti šeširići izraĎeni od meke vune. Istoričari veruju da je šešir nastao kao način da se pri jahanju zaštiti glava. Najpoznatiji "ten gallon" model kaubojskog šešira tradicionalno je ruho meksičkog plemstva. . sa širim.

. U svetu bogatstva i više klase oni su obavezan aksesoar. Pekarske kapice Moderan aksesoar za posebne prilike. Model je ostao isti a materijali su raznoliki . kod nas ćete ih sigurno naći. a baba se . Panamski šeširi Potiču iz Ekvadora gde su se prvobitno izraĎivali od posebne vrste slame. a šire narodne mase ipak su se ugledale na Humphrey Bogarta i Indijanu Jonesa koji su ih i u ostatku sveta popularizovali. televizijske i pozorišne poduhvate.. imaju okugao. Na taj način. Angažovani smo bili za filmske. O NAMA Kapa Rade izradjuje sve kape i šešire ručno od prirodnih materijala. Kod nas u radnju često uĎu poznate ličnosti. kape i šešire pravimo i za pozorišne predstave. Naši ukrasi za glavu predstavljaju sastavni deo njihovog imidža.tek tridesetih godina 20. glumci. Bez obzira za koju priliku i namenu vam trebaju kapa ili šešir. a kasnije brodovima putem Panamskog kanala prenosili u ostatak sveta.. godine. veka tako se vrativši u modu na velika vrata sve do danas. Kupci u ovoj šeširdžinici bili su i Petar Kralj. TV serije i filmove. poput Selo gori. vune. Ručna izrada kapa i šešira je prava veština koja zahteva veliko umeće i iskustvo. Ovi šeširi prvi put pojavili su se oko 1800.verovali ili ne . Josif Tatić. svi naši šeširi i kape predstavljaju unikate. veka.Gangsterski šeširi Gangsterski ili popularnije u inostranstvu zvani “Fedora” šeširi najpoznatiji su po svom kratkom obodu koji se kod nekih modela savija ka očima. a odlično stoje uz odela.U Kapa Rade robu naručuju i razni stilisti i kostimografi iz pozorišta. za razne manifestacije. Pogodni su za vrele dane. kože i ostalih. slikari. boemi sa stilom koji znaju da šeširi i kape nikada neće izaći iz mode. ali i veliki broj običnih ljudi koji znaju šta je kvalitet. Bora Todorović. Haris Džinović. Nakon što je Teddy Roosevelt počeo da ih nosi ovi šeširići postali su apsolutni hit u Americi. Pekarske kapice bile su hit početkom 21. Pored izrade za svakodnevne potrebe. ali popularni su postali . zahvaljujući ručnoj izradi. Pekarske kapice. pufnast oblik a zaštitni znak im je tvrdi obod iznad očiju. koje su dobile ime jer su ih prvobitno nosili pekari.od tvida.

kape i cilindri različitih veličina i oblika u velikom broju. Davne 1950. kaže da danas sugrađanke dugo „merkaju“ šešire i uzdišu jer ne mogu da ih kupe Ukras koji i ĉuva glavu SRODNE VESTI      Slamnati šeširi Šarm i otmenost šešira Poĉinje sezona šešira Torbe.. Zanatska radnja Rade osnovana 1950. tako da sam odrastao u šarenom svetu kapa i šešira.kaţe AnĊelković.. AnĊelković veselo odgovara:“Da. maštao sam o drugim stvarima. od malih u stilu „ludih dvadesetih“ do onih elegantnih širokog oboda. otvorili su radionicu s tri mašine i prodavnicu u ovoj maloj prostoriji . ali veći dţeparac sam dobijao samo kad odradim neki posao u radnji. Čikago. AnĊelković im strpljivo pomaţe u izboru i poduĉava pravilima nošenja šešira. Pretraga Šeširdžija zbog porodične tradicije B. Radoslav Stefanović. 22:43 | Komentara: 2 Veljko Anđelković. godine i od tada su iz nje izašli šeširi. SUBAŠIĆ | 26. . Maratonci. i uzdišu jer ne mogu sve da ih kupe.. a usput sam uĉio zanat i gledajući i radeći. cipele. pre oko 60 godina“.god. školovani šeširdžija. nesuĊeni filmski producent koji se vratio u Balkansku ulicu da nastavi šeširdţijsku tradiciju porodice. Kao i svaki deĉak. veliki majstori. Šešir. U prodavnicu najĉešće dolaze mlade sugraĊanke koje dugo isprobavaju brda šešira. . šik majstor iz Balkanske. savršen dodatak svakom stilu KAPA i šešir glavu krase.. a još više stranih turista koji prolaze ulicom nekada ĉuvenom po zanatlijama. šeširi. a na uobiĉajeno pitanje: „ Da li ste nedavno otvorili radnju“.češlja. Moj roĎak sa sela. mart 2011. ponosno je otvorio svoju radnju.kad je bilo nezamislivo videti poštovanog beogradskog gospodina na ulici bez šešira. Njegove kreacije privlaĉe paţnju BeograĊana.Moji roditelji su ostali u istom poslu. Sveti Georgije ubiva aždahu .Moj deda i njegov brat. štite i mnogo govore o njenom vlasniku kaţe Veljko AnĊelković. .

psihološki. na tržištu se mogu naći jeftiniji modeli. veku. Šešir Šešir je odevni predmet koji pokriva glavu. Može se nositi iz religioznih razloga. filc i ovaj modni detalj vremenom postaje sve doteraniji i kitnjastiji. kad su svi beţali odavde. TAJNA PROIZVODNJA SAGOVORNIK „Novosti“ kaţe da su izrada kapa i šešira razliĉiti zanati i naglašava da ih je savladao oba.filmadţija. koji mi je neprestano ponavljao: „Sine. . . Igrali su značajnu ulogu u odevanju prvenstveno “jačeg” pola i smatrani su modnim detaljem. . koža. ovaj zanat je sloţen i tehnološki i . Maestro Veljko kaţe da ga rastuţuje što Balkanska više ne liĉi na ulicu njegovog detinjstva. Ţeleo sam da nauĉim sve o zanatu i putovao Srbijom traţeći stare majstore koji su nestajali. pri čemu su poslednjih godina sve popularniji oni “unisex”. somot.kaţe AnĊelković. Naravno. U ovom periodu su počeli da se razlikuju muški i ženski . Menjaju se materijali od kojih se izraĎuju: svila. pa je došao i do studija filmske produkcije u Pragu. Danas je u oronulim kućicama ostalo veoma malo pravih zanatlija. napravljeni u tri standardne veličine: small. Uobičajeni materijal za izradu šešira – filc – otkrila su nomadska plemena iz Azije.Vratio sam se 1997. veku. dok se za one probirljivije i nešto dubljeg džepa šeširi izraĎuju po meri. da bih saznao još neku njihovu tajnu.Sagovornik „Novosti“ priznaje da nije nameravao da postane profesionalni šeširdţija već . Ubrzo sam shvatio dedinu mudrost. Tako sam otkrio da neki razklašeni beogradski „majstori“ od tih staraca u provinciji jeftino kupuju umetniĉka dela da bi ih skupo preprodali. . Tek krajem 14. šešir postaje aktuelan tek u 18. a i BeograĊani su se promenili.kaţe AnĊelković. kao zaštita od vremenskih neprilika ili. Iako ne izgleda tako. kao jedan od najpopularnijih i najdugovečnijih modnih detalja.Nisam ţeleo da dozvolim da se ugasi tradicija duţa od šest decenija i ušao sam u posao pun elana. jer su me moji obavestili da će zatvoriti radnju . šeširi su zaista počeli da se nose. a klasiĉni šeširi se izraĊuju od vunene tkanine na priliĉno tegoban naĉin . a zatim modeluje na kalupu. jer je svaka mušterija priĉa za sebe. nema majstora bez deset godina rada“. U modi za žene. prepunu zanatskih radnji i ţivota. Isto tako. pak.Trougao tkanine prvo se rukama potapa u specijalni vreo rastvor i razvlaĉi. i u 15.Kape se šiju. postojemuški i ženski šeširi. medium i large.

štrasa i sliĉnog materijala. bakra i drugih metala. ali stvarno nikad ne treba da rade. pozlaćivanjem-ruĉnim oblikovanjem i nanošenjem zlatnih listića (pozlatarstvo). kazandţijski (kotlarski). slika i sl. koţe. keramike. tekstila. izrada zvona svih vrsta (zvonolivaĉki) i praporaka. gline. terzijsko-abadţijski. umetniĉka izrada predmeta od kovanog gvoţĊa. ruĉna izrada ukrasnih i umetniĉki oblikovenih predmeta od papira i kartona. pri čemu su leti najpopularniji slamnati šeširi. odnosno (kaligrafsko pisanje). kolarski. gipsa i sliĉnih materijala. konverzacija kulturnih dobara. umetniĉka obrada plemenitih metala (kujundţijsko-filigranski. izrada u drvetu umetniĉkih predmeta. stakla. I za kraj malo bontona: muškarci kad god ulaze u zatvorenu prostoriju obavezno skidaju šešir.zlatarskojuvelirski i sl. jajima. umetniĉka obrada drveta. gledaj da baš ne sedneš u prvi red kad odeš u bioskop ili pozorište: dozvoli i drugima da pogledaju film ili predstavu.) u staklenim flašama i sliĉnim ambalaţama i drugih umetniĉki oblikovanih suvenira. kamena.. ako se odlučiš za model raskošnog oboda i povećih dimenzija. jorgandţijski. Pritom. tapiserija i drugih umetniĉkih tkanja. ruĉna izrada umetniĉkih gravura i peĉata. zidnih i štafelajnih slika.. tikvama i sliĉnim predmetima i materijalima. umetniĉka izrada. umetniĉka izrada nakita od metala (osim plemenitih). odnosno dorada sakralnih i drugih ukrasnih i upotrebnih predmeta i ikonopisa.oruzje’’. Dame danas uživaju u različiti modelima “pokrivalica” za glavu.šešir. slikanje na staklu. ) Poslovi koji se smatraju umetničkim i starim zanatima. stakla. drvetu. dok dame to nikad. krojenje i šivenje scenskog kostima ruĉna izrada umetniĉki oblikovanih predmeta od sitnih otpadaka od koţe. oruţarski zanat za izradu kopija nefunkcionalnog oruţja prem postojećim muzejskim uzorcima vatrenog i hladnog oruţja. kao i žene sa sela. umetniĉka obrada poveza:knjiga. Naravno. keramici. klirita i sliĉnih materijala. . oštraĉki (brusaĉki). neretko okićeni pravim bokorima cveća i voća. crepuljarski. restauracija starih i raritetnih knjiga. Nosile su ga samo pripadnice više srednje i visoke klase. albuma i sl. umetniĉka izrada vitraţa. kao i prateće opreme za to . tekstila. (umetn. izrada i restauracija umetniĉkih fotografija.). kaligrafija. opanĉarski. stakla. umetniĉki vez. izrada sobnih i drugih svetiljki i senile. ruĉna izrada umetniĉki oblikovanih maketa (brod.lonĉarski (grnĉarski). odnosno poslovima domaće radinosti: . bolje skokni do frizera. knjigovezaĉki zanat). slikanje na tekstilu i tekstilnim vlaknima. intarzija i duboreza. metala. izrada i restauracija stilskog nameštaja. Umesto toga. drveta. pinterski i kaĉarski.izrada ćilima. kamena. kovaĉkopotkivaĉki. ruĉna izrada satova (sajdţijski). dok su štofani zimski šeširi “začinjeni” brošem ili satenskom trakom. 2) Stari zanati: . klirita. modisterijski zanat (izrada šešira i drugih vrsta kapa sa pratećim detaljima i izrada rukavica). baĉvarski. krst i sl. umetniĉko štopovanje. kamenu. koţarski (tabaĉki). glavno pravilo kod nošenja šešira je da ne služi za pokrivanje neofarbanog izrastka ili nesreĎene frizure. brušenje dragog i poludragog kamena. preparacija i konzerviranje papira.

premotavanje i upredanje (cvirnovanje) konca i vune. mutavdţijski. popravka.trske. priprema pojedinih mesnih. (Dom zanatlija) Tašneri i šeširdžije nekad „carevi”. proizvodnja svile na tradicionalan naĉin. nabijaĉa. a zanatskih dvostruko više. mleĉnih i biljnih proizvoda na tradicionalan naĉin. sodadţĊijski. vlasuljarski sitarski i rešetarski.). asurdţijski. site i sl. priprema hleba pod saĉem i u crepulji. platna. ćumura i pravljenje katrana.koţuharski (ćurĉijski) remenarski-sedlarski (ruĉni duborez u koţi. svile i dr. stolnjaka. izrada fenjera (ferala). Leskovac. bombondţijski. crevarski. uţarski. – Zanatlija ne moţe da zaradi za sebe. klomparski i izrada nanula. Ulica Svetozara Markovića 23. izrada kaljeva za peći i vatrostalne opeke izrada i restauracija narodnih muziĉkih instrumenata na tradicionalan naĉin (gusle.. rogoza. okarine. a kamoli za drţavu . bojadţijski. gajtandţijski. peĉenje kreĉa. papudţijski. izrada ĉetki. ţilicaa i sl. gradnja i/ili rekonstrukcija u tehnici naboja.). pruća. Godišnje se ugasi 10 do 15 odsto trgovinskih i ugostiteljskih radnji. izrada grebena i brda za tkanje. vez raznih tekstilnih proizvoda. gajde. dvojnice. izrada šindre (za pokrivanje kuća. tkanje tepiha. rafije. metli i drugih sliĉnih proizvoda (od dlake.). komušine.. presovanje u koţi i sl. karlice i sl. izrada suvenira izrada narodnih nošnji. ruĉno ispiranje zlata na tradicionalan naĉin. frule. odevnih predmeta i sl.. kalaisanje. stakloduvaĉki.pletenje. gradnja i/ili rekonstrukcija u tehnici suhozida. mediĉarski. kamenorezaĉki. drvodeljski. valjanje (stupanje) sukna. drndarski (vunovlaĉarski). korparsko-pletarski i izrada predmeta od like. preslice.. prepariranje i punjenje ptica i ţivotinja preĉišćavanje perja. a danas. ruĉno pletenje ribarskih mreţa. privrednih zgrada i crkava brvnara). bozadţijski.) Svi zainteresovani kandidati mogu da se jave na broj telefona 016 57 538 ili na adresu Opšte druţenje preduzetnika. izrada grebena za grebanje vune ikuĉine. kukiĉanje – heklanje i necovanje (izrada ĉipke.emajliranje i cinkovanje posuda. violine i sl. slame. oklagije.). izrada mlinskih kamenova i bruseva. proizvodnja ćerpiĉa i zidanje ćerpiĉem 3) Poslovi domaće radinosti: . sirka. voskarsko-liciderski. izrada predmeta sa narodnim vezom i izrada proizvoda drvne domaće galaterije (vretena. tkanje. gradnja i/ili rekonstrukcija tehnikom bondruka. sapundţijski. kopanje bunara. drvena korita. kaldrmdţijski. ukrasnih detalja. mlevenje ţitarica preko vodenica – potoĉara.

jorgandţije. orasnice i svilene bombone u Beogradu se mogu probati samo u jednoj radnji.000 do 3. – Zanatlija ne moţe da zaradi za sebe. sveli su se. U mirisnoj manufakturi tradicionalnih slatkiša u Ulici Gavrila Principa ĉuvaju porodiĉni zanat koji je 1936. – Po dedinom receptu pravimo ratluk. šeširdţije. kaţe Rajić. – Godišnje se ugasi 10 do 15 odsto trgovinskih i ugostiteljskih radnji.Zvaniĉna statistika iz 2009. treća generacija Bosiljĉića – bombondţija.Kljuĉ opstanka zanatlija u toj drţavi.400 zanatskih radnji. terzije.Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije tvrdi da nema preciznihpodataka o broju dućana i smatra da je u poslednje dve godine oko 30 odsto radnji zatvoreno. opanĉari. tkaĉi.. . Ruĉno ih mese majstori Ţivorad i Branislav. frizera.a kamoli za drţavu.. U prestonici je sertifikovano 50 starih zanata.000 evra. na prošlost. Ratluk najviše kupuju za slave. Deda je mesio ruĉno. godine kaţe da je pre tri godine u Beogradu bilo 2. On je imao dve. uglavnom.. kujundţije. dobro ţive. Kvalitet je isti. I Miloš Došen iz Privredne komore Beograda smatra da stari zanati nestaju sa smrću majstora jer se u drţavi niko ozbiljno ne bavi ovim vidom tradicije. a mi 15 vrsta. Zanatska komora Nemaĉke ima 170 zanatskih zanimanja i jedna je od najstarijih i najrazvijenijih u Evropi. godine zapoĉeo njihov deda. saraĉi. a mi koristimo mašine.smatra Došen.000 evra.Šeširdţija Goran Milošević kaţe da dobro ţivi od veštine svojih ruku (Foto Dragan Jevremović) Domaći ratluci. ne ţale se.Da bi se podrţalo zanatstvo bilo bi dobro uzeti mustru od razvijenogsveta – ukinuti mu sve poreske namete dok se ne vidida li mogu opstati na trţištu –objašnjava Došen. Na pet zatvorenih otvori se jedan dućan–kaţe Rajić. Od bombona. Za poreze i doprinose. kaţu. Zato je vaţno da postoji razlika u tretmanu malih i velikih. Tada dnevno ode i do 100 kilograma – objasnio je bombondţija Ţivorad. Vunovlaĉari. ali u taj broj spadaju i ovovremenske usluge poput pedikira. a ukupni prihodi mu nisu veći od10. Isti uslovi poslovanja vaţe za velike i male igraĉe na trţištu i to je najveći problem. lokalne i komunalne takse on godišnje mora da izdvoji najmanje 2. Ĉeškojje što drţava kroz razliĉite olakšice o njima vodi raĉuna. ali i Austriji. a zanatskih sigurno dvostruko više. sajdţije. ali naglašavaju da u srpskoj prestonici izumiru stari zanati. sodadţije..

narodne nošnje Prema pravilniku o odreĊivanju poslova koji se smatraju umetniĉkim i starim zanatima.. predmetasanarodnimvezom. ne bi bila ispod 2. Drţava tako smanjuje nezaposlenost. Ma ni ona više nije jeftina i kod Kineza dobru tašnu ţene plate 3. Ili frizeru. a danas je sve više bofl robe. domaćomradinošću smatraju se pletenje.– Razvojnebanke u Nemaĉkoj daju povoljne kredite. Garantni fondovi pomaţu zanatlijama koji ne mogu da se zaduţe kod komercijalnih banaka. godine. Nekad su mi BeograĊani na prepravku donosili kvalitetne komade koji su ih koštali oko 30. spavam u starom krevetu i jedva preţivljavam – iskren je Nestorov. tkanje.mogu da zaraĊuju na taj naĉin – istiĉe Rajić.000 dinara. presliceisliĉno). kaţe.narodnihnošnji. a danas ih mori misao o stavljanju katanca na dućan. Bombondţija Bosiljĉić. prestao ruĉno da izraĊuje torbe. – Isplati li se obućaru da otvori radnjukada ispred njegovih vrata stojitezgasa neoporezovanomrobom iz Kine. pušio luksuzne cigarete i ceo mesec dobro ţiveo. a ne samo za prodaju– kaţe Rajić. To potvrĊuje i tašner Svetislav Nestorov iz Balkanske 9. Išle su ko alva. vez. televizor u boji. štrikanje.heklanje. kao i šeširdţija Goran Milošević iz Balkanske ulice. a kamoli da kao šegrti usvajaju veštine popravljanja satova. Došen to slikovito opisuje. Nismo znali šta ćemo od para. crepuljaikorita iizradaproizvodadrvnegalanterije (vretena. U tadašnjem Bulevaru revolucije šio sam i prodavao i po 150 „originalnih kopija” dnevno. izradasuvenira. Popravljam torbu koja je kod preprodavaca koštala 700 „kinti”. meĊu malobrojnim su majstorima koji kaţu da dobro ţive od veštine svojih ruku. Sada ih samo prepravlja. Siva ekonomija domaćoj ruĉnoj unikatnoj izradi takoĊe ne ide naruku. vezraznihtekstilnihproizvoda. – Napravio sam tašni da njima poploĉam autoput Beograd – Zagreb. – U Nemaĉkoj i Austriji deca koja pohaĊaju gimnaziju ili ekonomsku školu paralelno završavaju i zanat. Ţivorad Bosiljĉić bio je primoran da izuĉi za poslastiĉara jer je poslednja škola za bombondţiju zatvorena 1983. rajsferšlus brţe propadne pa onda doĊu kod mene da im ga zamenim za 500 dinara – objašnjava Nestorov. -------------------------------------------------------------------------Tkanje. kišobrana. Sada sam spao na domaći duvan. Odavno je.ili dok gatraţe.Nemaĉke zanatlije iz razliĉitih gradova se udruţuju i prave isti proizvod za potrebe industrije. -------------------------------------------------------------------------- . U sluĉaju da mladi ne pronaĊuposao u struci. ali za njih mušterija nema. Tada sam od meseĉne zarade kupio regal. krevet.500 dinara. Treći razlog izumiranja starih zanata je nezainteresovanost mladih da se školuju ĉak ni za tesare.000. – Osamdesetih godina je vladala pomama za „sebastijan” torbama.kada njegove kolege idu po kućama i šišaju za 150 dinara –istiĉe Došen. zidare.. Da sam je pravio. Većina poput tašnera Nestorova priseća se vremena kada su ţiveli kao carevi.

Na tome se stalo. prodavnica. vodoprivrede i šumarstva. – Za ovu godinu bila su obezbeĊena sredstva u budţetu i planirana su za sledeću. voĊa projekta pri Ministarstvu poljoprivrede.Katalog. . otvorena prodavnica i organizovano nekoliko izloţbi. ali usled reorganizacije ministarstava poljoprivreda je proglašena prioritetom. Ništa znaĉajno ove godine nismo postigli. izložba i tačka Ministarstvo trgovine i usluga i Etnografski muzej pre dve godine osmislili su projekat oĉuvanja i unapreĊenja starih zanata.Napravljen je katalog starih zanata. Sledeće bi trebalo da napravimo klaster starih zanata – objašnjava Ţeljko Stojanović. trgovine.